Predavanje 3

ODLUIVANJE Deo III: Debata o racionalnosti (vebe)

UENJE I VII KOGNITIVNI PROCESI

Proleni semestar 2013.
Predava: Goran S. Milovanovi
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3v 2

INDIVIDUALNE RAZLIKE I NORMATIVNE KOMPETENCIJE

Stanovi & Vest (1998, 2000)

Prouavaju korelacije izmeu postignua na

(1a) standardnim merama kognitivnih sposobnosti
SAT test
kolski uspeh
Ravenove matrice
(1b) merama tendencija u miljenju
epistemiki apsolutizam
spremnost na promenu perspektive
spremnost na dekontekstualizaciju
tendenciju da se drugaija miljenja prihvate kao evidencija.

(2) merama koje se odnose na normativnu adekvatnost odgovora u tipinim

eksperimentima u debati o racionalnosti.

Svi njihovi eksperimenti su tipini eksperimenti u oblastima suenja i rezonovanja.

REZULTAT: pozitivna korelacija izmeu (1a) i (2), i neto nia pozitivna korelacija izmeu (1b)
i (2).
ta mere standardne mere kognitivnih sposobnosti?
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3v 3

METODOLOKA PARADIGMA RACIONALNE ANALIZE

John Anderson (1991), oslanjajui se na teorijske postavke Dejvida Mara
(Marr, 1982): osnovna pretpostavka od koje treba poi u analizi
kognitivnih sistema je princip racionalnosti:

Kognitivni sistem optimizuje adaptaciju ponaanja organizma

1. Precizno odrediti koji su ciljevi kognitivnog sistema.
2. Razviti formalni, matematiki model okruenja (sredine) na koju je
kognitivni sistem adaptiran.
3. Postaviti minimalne pretpostavke o tome koja je cena izraunavanja
da bi se ciljevi (1) reili u tom okruenju.
4. Razviti optimalnu bihejvioralnu funkciju na osnovu (1) - (3).
5. Empirijski testirati predikcije bihejvioralne funkcije.
6. Ukoliko predikcije bihejvioralne funkcije nisu potvrene,
ponavljati proces racionalne analize dok one to ne budu.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3v 4

ODLUIVANJE I UNIFIKACIJA BIHEJVIORALNIH NAUKA

Herbert Dintis, 2007. Okvir za unifikaciju bihejvioralnih nauka. BBS, 30.

Sve nauke o ponaanju, odn. sve bihejvioralne nauke psihologija, biologija i neuronauke, ekonomija,
sociologija, antropologija i politike nauke prema Dintisovom shvatanju, dele jednu zajedniku
osobinu, a to je neophodnost da postuliraju odreeni model individue, ije ponaanje, bilo izolovano,
bilo kroz strateke interakcije sa drugim individuama, onda prouavaju.

Bez obzira na sadraj neke posebne drutvene nauke, model individue na koji se ona oslanja mora da
poiva na zajednikoj ideji da je fundamentalan proces koji opisuje svako ponaanje upravo proces
odluivanja: odluivanja o tome u kojoj situaciji, po kojim pravilima, raspolaui kojim informacijama
i pod kojim ogranienjima individue vre izbor ponaanja kojim e pokuati da se prilagode razliitim
sredinama (kontekstima, situacijama) u kojima se nalaze.

BPC model: (B)eliefs, (P)references, (C) constrains.

Nosea teorija: normativna teorija oekivane korisnosti.
Ako razmislimo o karakteristinim metodama u eksperimentalnoj ili diferencijalnoj psihologiji, brzo
moemo da uvidimo da se sve one, u krajnjoj liniji, baziraju na registrovanju neke odluke ispitanika.

Istraivaki program neuroekonomije (Glimcher, 2004).

Nova sinteza u psihologiji i drutvenim naukama?