Predavanje 3

ODLUIVANJE Deo III: Debata o racionalnosti

UENJE I VII KOGNITIVNI PROCESI

Proleni semestar 2013.
Predava: Goran S. Milovanovi
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 2

Problem racionalnog izbora

Stroga formalizacija problema

Odgovara prvenstveno deskriptivnim kriterijumima
Odrava kontinuitet sa normativnim teorijama
Opte reenje + pretpostavke o kanonikoj formi teorije
(averzija prema gubicima, averzija prema riziku, profil
ponderisanja verovatnoa)

Stroga formalizacija problema

Odgovara iskljuivo normativnim kriterijumima
Opte reenje (otvoreno pitanje karakteristika f-je korisnosti)

Rana matematika deskripcija problema

Odgovara normativnim i deskriptivnim zahtevima podjednako
Specifino reenje (postulira averziju prema riziku)
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 2

Problem racionalnog izbora

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 2

Problem racionalnog izbora

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 5

DEBATA O RACIONALNOSTI
Morise, namestio
Zbogom, si formulaciju
normativna problema!
teorijo...

Ejmose, ja kaem
da mi pravimo isto
deskriptivnu
Vai. teoriju...

Ljudi su Umro sam 1957, a nije ba

ogranieno da od 47. nisam imao ime
racionalni, i to da se bavim.
nije strano.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 6

Ljudi su racionalni:
panglosijanska pozicija

1. Odstupanja od normativne teorije su posledica primene specifinih metodolokih procedura;

promena odreene metodoloke procedure tako vodi ka efektima nekih procesa koji nemaju sutinske
veze sa prouavanim procesima (npr. odluivanjem) za koje se tvrdi da imaju normativne osnove.

2. Odstupanja od normativne teorije su posledica pogreno postavljenog problema, npr. kada

eksperimentalna situacija kojom se dobijaju odstupanja od racionalnosti ne predstavlja uzorak realne
strukture sredine u kojoj se prouavani problem reava, ili kada deskripcija problema onemoguava
kognitivni sistem da prepozna strukture informacija na koje bi inae primenio normativno adekvatna
reenja (npr. kao u sluaju Sevidove razvijene deskripcije Aleovog paradoksa).

3. Odstupanja od normativne teorije su posledice greaka merenja ili uma inherentnog radu
kognitivnog sistema (npr. kao to to pretpostavljaju neke savremene stohastike teorije odluivanja).
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 7

Ljudi su racionalni:
Panglosijanska pozicija

Danijel Kaneman o panglosijanskoj poziciji oni uvek nude...

...zgodnu zbirku odbrana koje mogu da se iskoriste ako su ispitanici okrivljeni za greke:
privremeno ludilo, teko detinjstvo, da su rtve nametaljke ili loe sudijske procene - jedno
od ovih e sigurno proraditi, i obnoviti pretpostavku racionalnosti (citirano prema
Kahneman, 1981).
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 8

Ljudi nisu ba racionalni:

Melioristika pozicija

MELIORIZAM: doktrina o tome da institucije ljudskog drutva, pa i poloaj oveka u

Univerzumu u celini, nisu ba najbolji, ali nisu ni nepopravljivi mi moemo da uloimo
napor i poboljamo ih.

(i) Ogranienja u procesnoj moi i drugim (npr. memorijskim) resursima kognitivnog

sistema kao posledicu imaju odstupanje od normativno adekvatnih reenja problema.

(ii) Dejstvo odreenih faktora koje normativne teorije nisu ukljuile u svoje analize kao
posledicu ima odstupanje od normativne racionalnosti.

(iii) Kognitivni sistem ne reprezentuje problem koji reava na nain na koji su to

pretpostavile normativne teorije, to dovodi do odstupanja od normativne racionalnosti.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 9

DEBATA O RACIONALNOSTI

Debata se ne odnosi samo na racionalnost odluivanja.

Normativne teorije vs. Psiholoke funkcije

Logika vs. Ljudsko rezonovanje

Teorija verovatnoe vs. Donoenje sudova u uslovima neizvesnosti

Geometrija vs. Percepcija, opaanje slinosti

Teorija odluivanja vs. Empirijsko odluivanje

Teorija kauzalnih modela vs. Kauzalno uenje

Statistika teorija uenja vs. Realno ljudsko uenje

RASPRAVLJAMO JEDAN PO JEDAN TEORIJSKI KONCEPT KOJI JE RAZVIJEN

U OKVIRU DEBATE O RACIONALNOSTI
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 10

Herbert Sajmon: ograniena racionalnost i zadovoljavanje

Ljudi su ogranieno racionalni: njihove odluke pokazuju izvesnu
strukturu i one su oigledno donete u pravcu adaptacije, ali nisu
savrene i ne povinuju se nuno normativnim principima.

Funkcija korisnosti koja zadovoljava: diskretna funkcija korisnosti

koja tek pravi razliku izmeu prihvatljivih i neprihvatljivih ishoda u
nekom kontekstu izbora.

Herbet Sajmon Strategije koje tek zadovoljavaju mogu da budu shvaene kao
racionalne, ali tek kada se u analizu ukljue faktori kao to su
(i) cena kognitivnog izraunavanja odn. mentalnog napora
koji osoba ulae u reavanje problema,
(ii) mogunost da sve alternativne akcije za reavanje
problema nisu uvek dostupne sistemu koji se analizira, ili
(iii) mogunost da kognitivni sistem jednostavno nema
uvek i u svakoj situaciji na raspolaganju stabilan, ureen skup
preferencija.

Herbert Sajmon nikada nije iskoristio koncept iracionalnog.

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 11

Koen: rasprava o pojmu normativne adekvatnosti

Kada mi to znamo da je neto normativno adekvatno reenje za odreeni kognitivni problem?
Izuzetno komplikovano, duboko, filozofsko i metodoloko pitanje.

Aksiomatizovane teorije logike (u odnosu na ljudsko rezonovanje), geometrije (u odnosu na

ljudsku percepciju, opaanje slinosti itd), verovatnoe (u odnosu na ljudsko suenje),
odluivanja (u odnosu na ljudsko odluivanje)..?

Koen (1981): zalae se za (prihvatljivu) tvrdnju da normativni okvir treba odabrati tako da
odgovara najpriblinije naem empirijskim znanju o zajednikim ljudskim intuicijama u
domenu na koji se odreena kognitivna funkcija odnosi.

Intuitivnost nekog aksiomatskog okvira nije njegova nuna karakteristika. Primer: neeuklidske
geometrije i njihova primenljivost.

Svakodnevne ljudske intuicije u odreenim domenima stvarnosti se ne poklapaju nuno sa

aksiomatskim okvirima tih domena, ak i kada aksiomi neke teorije mogu da budu opravdani
ukazivanjem na njihovo intuitivno znaenje.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 12

Koen: rasprava o pojmu normativne adekvatnosti

Svakodnevne ljudske intuicije u odreenim domenima stvarnosti se ne poklapaju nuno sa
aksiomatskim okvirima tih domena, ak i kada aksiomi neke teorije mogu da budu opravdani
ukazivanjem na njihovo intuitivno znaenje.

Neki panteri nisu sisari. Neki svinje nisu mamuti.

Neki sisari nisu labudovi. Neki mamuti nisu prasci.
Neki panteri nisu labudovi. Neki svinje nisu prasci.

Beth, 1955.

Logika se bavi validnou logikog argumenta da li on potuje pravila igre tj. sintaksu.
Semantika se bavi istinitou.

Ljudski um koji se bavi svakodnevnim problemima uopte nije obavezan da to zna.

Da li ljudi rezonuju racionalno?
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 13

omski: kompetencija i performansa

Distinkcija izmeu kompetencije i performanse u kognitivnoj psihologiji poreklom je iz lingvistike; prvi
je ovu distinkciju uveo omski (Chomsky, 1965).

Jasno se razlikuju

(a) internalizovana, ne nuno svesna pravila upotrebe

nekog jezika koja dele svi njegovi govornici i koja sutinski
omoguavaju komunikaciju meu njima, od
(b) u govornoj i pisanoj praksi opservabilnih jezikih formi
koje ne moraju da budu savreno formirane u skladu sa
internalizovanim pravilima.

Distinkcija kompetencije i performanse je, u metodologiji lingvistike,

posluila da se idealizovane jezike strukture odrede kao predmet
prouavanja: sintaksa nekog jezika moe da se prouava ne uzimajui
u obzir nesistematske greke u redosledu rei u reenici, upotrebi
padeke gramatike ili jednostavno greke u govoru koje nisu
sistematske prirode.

Generalizovana u kognitivnoj psihologiji, ova distinkcija igra istu ulogu

u debati o racionalnosti.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 14

Kompetencija i performansa

Ludvig fon Mizes (uveni ekonomista):

Ako neko gaa iz luka strelom, pokuavajui da

pogodi metu, i neprestano promauje, on nije
neracionalan.

On je lo strelac.

Inspiracija za sve teorije odluivanja koje u

osnovi imaju ideju:

Oekivana korisnost + Teorija o greci

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 15

Optimalnost i kognitivna ekonomija

Herbert Sajmon: postoje kognitivna

ogranienja; cena izraunavanja mora da se
urauna kao korekcija u priu o tome da li
neto jeste ili nije normativno adekvatno.

Optimalna alokacija kognitivnih resursa = vid

racionalnosti. Da li koristimo nae kapacite
racionalno = da li ih alociramo na optimalan
nain?

Kako razdvojiti pitanje o ogranienosti resursa

od pitanja o normativnoj adekvatnosti (ako je
to uopte mogue svaki kognitivni proces
neto kota)?
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 16

Proceduralna i deskriptivna invarijantnost

PROCEDURALNA INVARIJANTNOST

Zakljuci o odreenim kognitivnim funkcijama ne treba da se menjaju u zavisnosti

od toga koji metod registrovanja relevantnog ponaanja izaberemo. Posebno ne
zakljuci o tome da li se to ponaanje povinuje racionalnim normama ili ne.

DESKRIPTIVNA INVARIJANTNOST

Zakljuci o odreenim kognitivnim funkcijama ne treba da se menjaju u zavisnosti

od naina deskripcije relevantnih stimulusa. Posebno ne zakljuci o tome da li se to
ponaanje povinuje racionalnim normama ili ne.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 17

Evolucija i racionalnost

Harvi (robotiar): kognitivne funkcije moemo da posmatramo kao racionalne sa

stanovita...

(i) da su one proizvodi evolucionog procesa tokom kojeg su organizmi prilagoavani

specifinim uslovima sredine u kojoj ive, ili sa stanovita

(ii) da su one racionalne na nain na koji to kolokvijalno kaemo za vie kognitivne

funkcije oveka - specifine prvenstveno zahvaljujui distinktivnoj odlici oveka da koristi
jezik.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 18

Evolucija i racionalnost
Ingenioznost Darvinovog uvida: sistemi koji na prvu
izgledaju kao da su mogui samo kao posledica
inteligentnog dizajna, mogui su kao posledica
prirodnih procesa...

Evolucioni procesi su procesi optimizacije (oprezno sa

ovom tvrdnjom!): evolucija pokuava da postigne
ono to moe, odn. da maksimizuje adaptivnu
vrednost svake karakteristike, svakog organizma,
uzimajui u obzir ogranienja koja namee sredina u
kojoj se prilagoavanje odvija.

Nuna racionalnost kako su optimizacioni procesi arls Darvin

uopte uspeli da dovedu do neega to je prilagoeno
do pola, ili ogranieno racionalno?

Evolucija ne uspeva uvek da maksimizuje adaptivnu

vrednost. Optimalnost nije uvek mogue postii.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 19

Evolucija i racionalnost
Evolucija radi sa materijalom sa kojim ve raspolae.

Ukoliko je danas potrebna modifikacija neke

kognitivne funkcije da bi se ljudski rod adaptirao na
novootkrivenu klasu kognitivnih problema evolucija
e morati da razvije novu funkciju polazei od ve
zateenih funkcija.

A ve zateene funkcije ve reavaju neke druge

probleme i ne obeavaju da su savrena polazna taka
za evoluciju novih reenja.

Ishod? Optimizacija do mere u kojoj je to mogue.

Ograniena racionalnost moe da bude posledica
ogranienja u evoluciji kognitivnog sistema koja su
posledica prethodne dinamike istorije sistema.

Nauite da ivite s tim. Davno, davno, vano je bilo

samo dobro zviznuti koplje.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 20

Ekoloka racionalnost
Normativne standarde ne treba traiti u disciplinama
poput matematike statistike i logike, ve u strukturi
informacija koja proima nau ekoloku niu.

Ljudski um ne raspolae idealnim ni optimalnim reenjima,

ve su reenja onakva kakva su mogla da evoluiraju da bi
reila specifine probleme u specifinim sredinama.

Pojam heuristika: kognitivne strategije koje ne koriste sve

informacije koje struktura nekog problema nosi.
Gerd Gigerencer
Gigerencerova kritika Kanemana i Tverskog: ljudski um ne
grei ako koristi heuristike. Naprotiv, heuristici su ekoloki
racionalni nisu podeeni za normativnu teoriju
odluivanja ili teoriju verovatnoe, ve na sredinu takvu
kakva jeste.

Ni sredina koja okruuje oveka ne sadri idealne

reprezentacije problema koje reavaju normativne teorije!
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo III Predavanje 3 21

Environmentalna racionalnost
Argument environmentalne racionalnosti emo u narednim diskusijama koristiti u sledeem
usko specifikovanom znaenju:

(i) Empirijski nalazi koji govore o ogranienoj racionalnosti zapravo su posledica

racionalnih, normativnih procesa, ako se interpretacija tih nalaza vri pod pretpostavkom da

(iia) kognitivni sistem integrie podatke koji su mu predstavljeni u odreenoj

problemskoj (eksperimentalnoj) situaciji sa

(iib) drugim podacima relevantnim za strukturu tog problema koji su memorijski

uskladiteni kao prethodne reprezentacije tog kognitivnog sistema.

Svaki put kada se te prethodne informacije koje kognitivni sistem koristi, integriui ih sa
informacijama koje sadri struktura aktualnog problema adaptacije kojoj je izloen, odnose na
neku deskripciju ekoloki relevantnog okruenja u kom kognitivni sistem inae reava taj
problem adaptacije, govoriemo o tom objanjenju kao pozivanju na environmentalnu
racionalnost.

Argument oigledno cilja na reinterpretaciju nalaza o ogranienoj racionalnosti u nalaz o

racionalnosti.