AKO KAETEISTINU, IZAZVAETE SRDBU LJUDI,

A AKO NE KAETE, IZAZVAETE SRDBU BOJU!

Aristotel

M A F IJ A
U CRKVI

ISPOVEST MONAHA
PO CENU IVOTA REIO DA PROGOVORI O
MAFIJI U SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI!

MONAH SERAFIM
(BOJAN JOVANOVI)

NE MOGU VIE DA UTIM!

MAFIJA U CRKVI

Beograd 2014
Ispovest monaha Serafima
/Bojan Jovanovi/

Mafija u crkvi

Lektor i urednik
Stojan Mandi

Tehnika priprema
Urednik u saradnji sa dizajnerima

Izdava
Misij a PRA VOSLA VLJE DANAS

Za izdavaa
Stojan Mandi, Beograd

tampa
tamparija Art Kum, Beograd

Tira
1.000
 S A D R A J

STRANA

Predgovor: prof. dr Dragan Radenovi ................. 5

U v o d ................................................

Kratak osvrt na monatvo i

manastire kod Srba nekad i sad .......................... 11

Detinjstvo i kolovanje ............................................ 13

Odlazak u manastir kod Vasilija Kaavende ......... 23

OK OD STRAVINE SPOZNAJE: VLADIKA JE GEJ 25
BAL GEJOVA NA VLADIINOM DVORU ILI
IGRA VOZIA: ,,ia-iu-ihi-hu ............... 37

GEJ-VLADIKA UOPTE I NE VERUJE U BOGA ....... 45

Monaenje .......................................................... 49
Rukopoloenje ......................... 53
Postao sam verouitelj ............................................. 59
Beda i uas manastira Sase ................................ 83
Manastir Papraa kao Sodoma i Gomora ............. 87
KAAVENDIN GEJ POTEE KALANJIKOV:
PEDERI, SAD U VAS SVE POB

A SVE SE ZNA U CRKVI: Koji od episkopa je gej.

Koji je oenjen. Koji ima decu. Koji se bavi
mutnim radnjama. Koji ima graanski brak ........ 97

UBISTVO MILIA BLAANOVIA .......................... 111

DUH MLADOG MILIA ETA NOU
PO KONAKU MANASTIRA ..................................... 115
OTAC STEFAN PRED SVETINJOM TVRDI:
,,Ja ti kaem, njega su ubili Vasilijevi ljudi! ......... 119

TAJNA SAHRANA Milia Blaanovia .................... 119

Papraa je bila Kaavendin GOLI OTOK ............ 121

SPC iznedrila veliki broj zlikovaca .................. 122
PLAN ZA BEKSTVO IZ MANASTIRA ...................... 124
Tuni rastanak sa ocem Stefanom ...................... 129
Moj odlazak iz manastira ..................................... 132
Svetenik Dragan Terzi:
diler i provodadija gejovima ....................... . 135
POD NEIZDRIVIM PRITISKOM KAAVENDE
VRAAM SE U MANASTIR .................................... 140

Po drugi put odlazim iz manastira ...................... 141

SVETENIK KAAVENDI PRED OLTAROM:
Pederino! to se skida pred Gospodom!? ..... 138

ZAKLJUAK ................................... 148

EP. JOANIKIJE: ,,MI ZNAMO DA GA JE ON UBIO! 151

NEVEROVATNI ODGOVOR PATRIJARHA IRINEJA 152

Napomena itaocima.......................................... 154

 P R E D G O V O R

Postoje samo dve osobe na Planeti na iji poziv bih pristao

da napiem Predgovor za knjigu gde je zlo u glavnoj ulozi:
Nadine Gordimer i Duan Tomi.
Gospou Gor sam upoznao u Johanesburgu poetkom deve-
desetih godina prolog veka, za vreme svetskog prvenstva u rag-
biju, kada je Juna Afrika slavila politiki trijumf borbe protiv
aparthejda i graansku slobodu Nelsona Mandele. Te godine go-
spoa Nadine je dobila nobelovu nagradu za knjievnost.
Duan Tomi je moj biografski prijatelj. Za vreme graan-
skog rata u BiH on je, zajedno sa svojim saradnicima iz Deije
ambasade Meai, spasio preko 38 hiljada dece svih nacionalno-
sti i ostao iv.
Ispovest monaha Bojana Jovanovia u knjizi MAFIJA U
CRKVI je takoe rezultat i bespotedne borbe advokata Duka
Tomia, protiv aparthejda crkvenih velikodostojnika u SPC.
Nakon itanja pomenute knjige elim da proistim svoje srce
preporuujui je buduim itaocima, vemicima i svima dragima
koji zabrinuto prate zbivanja u institucijama ove hrianske zaje-
dnice. Uveren sam da e svaki dobronamemi ovek osuditi ui-
njene zloine.
Maske su pale sa neljudskih lica autoriteta u mantijama,
a oekivani epilog je izbavljenje od sablazni nesree, od zlih
strasti, od opasnosti da se liimo korena.
Uveren sam u snagu filantropske moi linih primera Nadine
Gordimer i Duana Tomia, ali i drugih ljudi poput biveg ako-
na Bojana Jovanovia, koji svetle na horizontu nade u mraku i-
njenica sadranih u knjizi Bojana Jovanovia: M A F I J A U
CRKVI.
Prof. d r Dragan Radenovi, ju li 2014, Beograd
 ISPOVEST MONAHA
ZA SVE IZNESENO U OVOJ KNJIZI SPREMAN SAM NA ZAKLET-
VU U OLTARU SA RUKAMA NA KRSTU I JEVANELJU, UKOLIKO
TO SME VASILIJE KAAVENDA ILI BILO KO IZ CRKVE!
TAKO SU NAI PRECI UTVRIVALI ISTINU, ZAKLINJUI SE
PRED SVETIM OSTROKIM VASILIJEM, I NIJEDAN SUD ZEMALJ-
SKI NIJE IMAO VEU TEINU.
Monah Serafim, sa ina monaenja u manastiru
svetog Nikole na Ozrenu, iuna 1998. o.
 SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
IZNEDRILA VEUKI BROJ ZLIKOVACA!

NAJPREI ZADATAK NAM JE DA OISTIMO I

OKADIMO SABORI CELU CRKVU OD NEASTIVIH
U MANTIJAMA I MITRAMA.

ZMIJE SU NAM SE UVUKLE U NEDRA,

A DA TOGA SVESNI NISMO!

Oni su jai od bilo koje kriminalne grupe

koja se pojavila na ovim prostorima.
Odlino je organizovana i prilino zatvorena.
SVOJ IMUNITET CRPE IZ AUTORITETA
CRKVE, MITRE I MANTIJE.

TAKO, DA BILO KOJE IZNOENJE ISTINE

IZGLEDA KAO NAPAD NA SAMU CRKVU!

OVO JE SVEDOANSTVO PRAVOSLAVNOG MONAHA

SERAFIMA O SODOMIJII STRANOM KRIMINALU EPISKO-
PA POD OMOFOROM DANANJE SRPSKE PRAVOSLAVNE
CRKVE!
 U V O D

VLADIKU VASILIJA KAAVENDU MORAMO ZAUSTAVITI U IME

HRIANSTVA. MUIO Ml JE I TELO I DUU.
O TOME MORAM PROGOVORITI...
KNJIGA JE SVEDOANSTVO O KRIMINALU SRPSKE PRAVO-
SLAVNE CRKVE KOJA UTANJEM TITI PEDOFILE, O SRAMNOJ
ULOZI PREDSEDNIKA DRAVE I DEMOKRATSKE STRANKE, I O
MUKOM UBISTVU I PRIKRIVANJU ZLOINA UBISTVA BOGO-
SLOVA U MANASTIRU...

Kao to je rekao sveti vladika Nikolaj, najtee je nauiti onog

ko je nenauen postao uitelj.
Ova knjiga je upravo pria o takvim Ijudima koji su nenaeni
postali uitelji, kao i o tome da se vidi koliko ovek moe nisko
pasti i kakvim podlacem moe postati.
Sve to ete itati je ista istina i to je sudbina ne samo mo-
ja ve sudbina ko zna koliko jo nesrenika koji nisu imali priliku
da kau ta ih je snalo, jer nisu imali snage ili ih je crna zemlja
pokrila.
Ovo je pria o zloincima obuenim u mantiju, koji su velika
nedela poinili krijui se iza autoriteta Crkve i linosti Gospoda
Isusa Hrista. Za te neuitelje je sveti vladika Nikolaj rekao: esto
sam video Krst u rukama njihovim, mada retko neopleten zmi-
jom. I sam avo zna Sveto Pismo napamet, samo ga ne tvori.
Tako i neuiteljiu transu izgovaraju dela apostola, a zaboravlja-
ju da hrianstvo nije samo re nego pre svega nain ivota
i da su Gospod i njegovi sledbenici upravo svojim ivotima
posvedoili ono to su priali.
Dananji neuitelji ele upravo tu vekovnu tekovinu, nastalu
na rtvama muenika, to pre da zatru i da unite sve ono to ih
moe podsetiti na njihov malo je rei nemoralan ivot. to pre
ele zatrpati izvor iste vode kako bi se due Ijudske zatrovale i
kako bi se uspostavio novi poredak diktiran direktno iz pakla.
 KRATAK OSVRT NA MONATVO I
MANASTIRE KOD SRBA NEKAD I SAD

Srbi su nekada imali hiljadu manastira i deset hiljada mona-

ha koji su bili snaga koja pokree. Manastiri su bili kole gde su
se sticala znanja, prepisivale knjige, mesta odakle se vodila dr-
ava. Podsetimo se samo primera manastira Bogovoe i hadi
Ruvima.
Sveti Sava je podigao manastir Hilandar gde je kolovao bu-
due episkope koji su kasnije odlazili na novoustanovljene epi-
skopije i branili veru i svoju zemlju verom, nadom i Ijubavlju. De-
lili su pastiri sudbinu svoga naroda tako da je crkvena istorija, is-
torija narodna i obrnuto.
Po narodnom predanju Sveti Sava je poduavao Ijude u po-
slu, kako da okree voke, srede kuu, namotaju klupko...
A danas neuitelji kau ne gledaj ta radim nego sluaj ta
priam, danas itamo: u manastiru Pahomije silovao bogoslove;
u manastiru se pod udnim okolnostima ubio bogoslov; sumlja
se da pored manastira postoji deje groblje; svetenik optio sa
maloletnicom; monah uhvaen da onanie kod kole; u crkvenoj
porti otvoren salon lepote; verouitelj pipkao uenice; ostraeni
Amfilohije drao skandalozni govor; Grigorije zna ali nee da ka-
e i jo mnogo toga se kuva u crkvenom loncu koji e da se
obije o glavu onima koji su ga tim gadostima napunili.
ast pojedincima koji pokuavaju da ostanu na pravom pu-
tu, i upravo je ovo pisanije moja pomo njima da se izbore sa
onima koji nose obojene naoare" da se ne vide mutne oi nji-
hove.
Ovo je objava rata i ujedno smrtni udarac pastirima neuite-
Ijima koji hriane dele na uspene i neuspene, koji dele inove
i odlikovanja da bi neki interes ostvarili, koji daju ne da bi dali
nego da bi to vie uhvatili i zahvatili. Ovo je borba protiv neui-
telja koji pobono prodiru blagoslovenu hranu sa uspenim hri-
anima od kojih oekuju materijalno, kako bi sebi podigli jo ko-
ji spomenik. A neretko se deava da ti uspeni veoma brzo zavr-
e na policijskim poternicama i ne postavlja se pitanje kakvim
parama su podignute ili ukraene svetinje i da li je to od Boga
zaista blagosloveno.
Mnogi uspeni hriani u svoje zadubine sada ne smeju ni
da dou jer su u bekstvu od zakona, neki su stradali u maflja-
kim obraunima. Sve u svemu, ,,lepo drutvo i jo lepi primer
buduim generacijama. Dok uspeni prave kolekcije manastir-
skih vina i rakija, dotle neuspeni ekaju u redu da im nervozna
prodavaica baci dve svee koje e nabusiti crkvenjak to pre
da ugasi. Dok obian narod u Crkvi moli za spas, neuitelji sve-
sno i bez trunke kajanja Crkvu potpaljuju i od najvanijeg nosio-
ca morala ele da naprave zgarite.
Ako proitamo dnevne novine naslovi su sledeci: ubio kom-
iju; porast narkomanije; huligani divljaju; silovao dete; ubio de-
te; prostitucija; korupcija itd.
Kakvi su propovednici i kome se bogu mole, jasno se vidi iz
prethodnog vidi, ali da i ja ne bi bio ostraeni pljuva i mrzitelj
Crkve, koga plaa eskimska tajna sluba, vratiemo se glavnoj
prii odnosno glavnom akteru, HUGO BOSU.
Vasiliju Kaavendi!
I njegovim avoljim pomagaima. U stvari, ovu priu ni-
sam napisao ja, nego oni to jest njihova dela. Sve je nastalo kao
njihovo delo, bolje rei nedelo.
Zato, neka im je sveti Bog u pomoi.
 DETINJSTVO I KOLOVANJE

Kau da je ivot sazdan od sluajnosti, ali da li su to sluaj-

nosti ili promisao vie sile, svakako e pokazati vreme. No, da
e ova pisana re promeniti mnoge sudbine a verovatno i istorij-
ski tok SPC to je sigurno.
Roen sam u jednoj prosenoj beogradskoj porodici.
Imao sam jako lepo rano detinjstvo. Pored roditelja o meni je
brinula ponajvie pokojna baka, koja nije alila truda da mi ugo-
di. Nekada sam kao i svako dete znao tu dobrotu malo da zlo-
upotrebim, ali sve je to bio deo dejih nestaluka. Vikende smo
provodili na selu gde sam uivao u istom vazduhu, izobilju so-
nih plodova koji su rasli samo za mene na potpuno prirodan na-
in. Jo uvek mogu da osetim ukus predivne crvene jabuke koja
se topila u mojim ustima, prvih treanja, seam se iste i hladne
izvorske vode koja magli asu, kao sneg bele krike sira od mle-
ka nae krave arulje...Voleo sam hlad ispod oraha koji je zasa-
dio moj pradeda Mihailo, miris nagorelog drveta u punici, prelaz
preko tarabe gde sam kriom preskakao u dvorite kominice pa
ponovo u nae.
esto smo odlazili i u selo u okolini Uba odakle mi je majka,
gde sam se divno igrao sa braom, etali smo se po umarcima,
uvali krave po panjacima, itali smo lektire u hladu vinograda
breskve santelije. Uivao sam to dosta vremena provodim u
prirodi kojoj sam se i tada divio kao i sada kada me podjednako
raduje i najmanja travka.
U tim seoskim sredinama susretao sam se ee nego u
gradu sa duhovnom stranom ivota. Ljudi u selu su uvek pored
ikone drali crkveni kalendar iz koga su pratili o kom svecu se
ta radi, kada se kosi, seje, anje. U svakom pogledu njihov i-
vot je kreirala priroda i vera. Tu sam nauio da se ujutro im us-
tanem umijem tri puta u ime Svete Trojice. Tu sam prve postove
ispostio, prvi put priestio, reju u svakom sluaju ta sredina mi
je duboko u duu zasejala kalem hrianstva. Bez ikakve presije
i nametanja prihvatio sam veru sa osobitim zadovoljstvom tako
da sam od malena voleo da proitam deji crkveni asopis ili da
kriom celivam neku ikonu.
Naalost roditelji su mi se razveli, a ja sam ostao da ivim
sa majkom. Bili su to esto dani ispunjeni velikom borbom za
opstanak, esto smo mislili kako emo sutra, ali neka nas je sila
vodila i titila, uvek je dolazilo to sreno reenje.
Majka se lavovski borila da me odkoluje i da mi prui, koli-
ko je u naim uslovima bilo mogue, dobre uslove za ivot. Brzo
sam preuzeo mnoge kune obaveze, od kupovine i sreivanja
pa bogami i do kuvanja po maminim receptima. Zahvaljujui ma-
jci poeo sam da sviram gitaru. Ubrzo sam proputovao pola sve-
ta po festivalima, upoznao sam znamenite gradove, linosti, na-
ao sam se u drutvu poznatih umetnik. Ali sve to ni malo nije
umanjilo moju Ijubav prema veri i crkvi. Redovno sam obilazio
manastire, crkve, odlazio sam nedeljom na slube i vraao se
preporoen koliko god da mi je bilo teko. Na kraju srednje ko-
le trebalo je doneti odluku kojim putem dalje, pogotovo to je to
bilo vreme s poetka devedesetih, kada se naa zemlja, SFRJ,
raspadala a i sve u njoj. Moja odluka je pala na Pravni fakultet i
krenuo sam na pripreme. Ve sam sebe video kao advokata, jer
sam po prirodi veoma uporan pa sam i tome pristupio veoma
odgovorno.
U meuvremenu majka mi se udala. Dobio sam brata, ba u
vreme velike krize u naoj zemlji, ali mi smo odluili da studije
moram da nastavim i da emo zajednikim snagama tu borbu
izgurati.
Jednog dana sam pred zoru doao kui sa svirke i neto mi
nije dalo da legmen da odmorim, nego sam se brzo presvukao i
otiao na slubu u crkvu. Tog trenutka kada sam ulazio u hram
svetenik je pojao blaenstva, a neka sila i miomiris su ispunili
moje telo. Osetio sam takvu duevnu lepotu da sam doiveo
potpun duevni preobraaj...Samo sam se okrenuo, izaao i
doneo odluku:
Postau svetenik!
Kada sam mojima saoptio odluku bili su van sebe. U redu
je voleti veru, ali ipak se tako naglo odluiti za taj poziv, to je bila
 krupna odluka. Pokuali su na svaki nain da me odgovore, ali
to nije bilo mogue. Majka je otila kod svoje prijateljice iji je
mu bio svetenik u nadi da e mi ona objasniti koliko je ta kola
teka, ali ba ona je bila oduevljena mojom odlukom i poklonila
mi je knjigu Veronauka u kui, iz koje sam poeo da stiem
znanja za upis na Teoloki fakultet.
Celo leto sam sedeo i uio, nisam mrdao od knjiga. Svi su
se udili mojoj odluci, od porodice, preko roaka i prijatelja. Ali ja
nisam odustajao nego je moja odluka bila sve jaa. Priziv je bio
oigledan. Od knjige se nisam odvajao. Odlazio sam na svako-
dnevna bogosluenja, sedeo sam u crkvenoj porti, ponavljao de-
love slubi koje sam uspeo da zapamtim i sve sam vre odlu-
ivao da moram uspeti.
Doao je i taj dan. I veliko razoarenje. Pao sam na prijem-
nom ispitu. Trema i neiskustvo u terminologiji doprineli su da se
zbunim i padnem na prijemnom. Sve se okretalo oko mene, ali
elja i odluka nisu nestali. Moram da postanem svetenik! Reio
sam da jednu godinu radim i da se spremam za prijemni dogo-
dine.
Ali jedne nedelje, kao to rekoh, ivot je pun sluajnosti ili
bolje reeno predodreenosti, autobus mi je otiao ispred nosa
pa sam reio da kui poem peke. Sreo sam svoju bivu razre-
dnu iz srednje kole i nju je oduevila moja odluka. Odmah me
je uputila kod svoga oca koji je bio ugledni beogradski svetenik
u penziji. Prota Milan urii je bio najmlai svetenik u SPC.
Roen je u Banatu ali u Rumuniji, i doao je u Srbiju gde je zavr-
io bogosloviju i postao svetenik. Za vreme drugog svetskog
rata bio je zatoen sa vladikom Nikolajem pre njegove deporta-
cije u logor. Posle rata je slubovao po Vojvodini, pa u Panevu
i na kraju u Beogradu gde se i penzionisao. Ja sam proti Milanu
doao kao ivotno osveenje. Prvo mi nije verovao da sam se
spremio za prijemni pa me je dva dana propitivao. Onda je pala
odluka. Idemo na fakultet da im on objasni da je moje znanje
vie nego solidno. ekao sam ispred sekretarijata skoro pun sat
a prota je povremeno izlazio i postavljao mi pitanja, ta je ovo,
*ta je ono? A ja sam kao iz topa odgovarao, kao da mi je neka
sila ulivala znanja i kao da ja nisam govorio nego da je neko go-
vorio iz mene. Odluka je pala. Upisali su me na fakultet.
Na Svetog Mratu, Sveti Stefan Deanski, dobio sam indeks.
Mojoj srei nije bilo kraja!
Ujutro sam oko pola sedam iao da proti odnesem hleb, no-
vine i mleko. Tu smo pravili kratak plan, a onda sam odlazio u
crkvu pa na fakultet. Zaista mi je ta prva godina bila talina. Te
1993. bilo je teko doi do novca, tako da sam jako teko dola-
zio do knjiga, i zato sam studije otpoeo tek 1994. godine.
Ali ja sam odlazio na predavanja, hvatao beleke, to se po-
kazalo kao jako dobro. Posle podne sam provodio sa protom Mi-
lanom. Sedeli smo i uili crkveno pojanje. Ja sam pevao crkve-
ne melodije svakim danom sve bolje, a prota je bio potpuno za-
dovoljan. Veoma brzo sam zapevao i u crkvi na slubi. Seam -
se to je bio tropar etvrtog glasa.
Brzo sam se ukljuio i u crkveni ivot. Poeo sam da poma-
em svetenicima u crkvi, iao sam sa njima u parohiju, pomalo
predavao veronauku, uestvovao u pripremi svih crkvenih sve-
anosti. Sledee godine bez po muke poloio sam prvu godinu.
Moje angaovanje nije prolo neprimeeno, tako da me svete-
nik otac Slavko Boi predloio za prvi crkveni in. Prota i ja
smo sedeli do pola noi da bi se za taj sveani in pripremio.
Morao sam da se pripremim da odgovorim na pitanja koja se
tecu postavljaju pre slube pred narodom.
Na Bogojavljenje u hramu Svetog Petra i Pavla, pokojni pat-
rijarh Pavle me proizveo u prvi in crkvenosluitelja. Saio sam
sebi stihar, odedu koju tec nosi na slubi kakav je malo ko
imao u crkvi. Poeo sam da obnavljam neke stvari pri hramu
Svetog Georgija koji je bio moja parohijska crkva. Preko prijate-
Ija sam nabavio nove crkvene knjige iz Rusije, sredio sveteni-
ke bogoslubene odede koje godinama nisu videle ni vodu ni
peglu.
Prota i ja smo sve vie vebali i uili, tako da sam crkveno
pojanje sve bolje savlaivao. Uvee me je prota ekao ispred
zgrade sa osmehom na licu, sedeli smo i vebali. Jedno vee
neki ovek je uao u zgradu i zbunjen pitao kominicu: ,,ko ovo
 peva? Kominica, izrevoltirana to smo prota i ja malo glasnije
pojali, je rekla kako pop i njegov uenik sednu svako vee, na-
piju se i pevaju na sav glas. A upravo tada smo prota i ja pojali
najdivniju pesmu o roenju Gospoda Isusa Hrista.
Neto ranije u nau crkvu je iz Bosne doao prota otac Dra-
gan Terzi. On me angaovao za svog parohijskog pomonika.
S njim sam svakodnevno odlazio u parohiju, nauio sam sve ob-
rede, bogosluenja sam pratio bez problema, aktivno uestvo-
vao u njima. Moj crkveni put je iao uzlaznom putanjom. Sve
sam ee predavao veronauku, vodio sam decu u manastire
gde smo se divno provodili vreme sa monasima i monahinjama
u rozgovoru o veri i svakodnevnom manastirskom ivotu. Ubrzo
sam zavoleo manastir i manastirski nain ivota.
Po upisu u treu godinu fakulteta otiao sam u manastir De-
ane na Kosovo i Metohiju gde sam bio gost. Tada je iskuenik
bio beogradski glumac Rastko Lupulovi. Bilo je po malo sme-
no videti beogradskog mladog glumca kako iz svile i kadife u
manastiru isti dakove krompira i luka, ide u gumenim izma-
ma i radi razna posluanja.
Tu sam upoznao divnog jeromonaha oca Makarija, rodom iz
Kruevca. Provodili smo dane u prii, radu i jednom divnom dru-
enju. Jedno vee me je odveo u crkvu, otvorio mi moti svetog
Stefana Deanskog, u narodu nazvanog sveti Mrata. Miris mira
koji je isticalo iz njegovih moti potpuno je ispunio moju duu i
telo. U tom trenutku u meni je sazrela odluka:
Posvetiu ivot Bogu i otiu u manastir!
Dua mi je tada uzletela ka nebu, zauo sam divnu pesmu
anela i serafima, znao sam da sam doneo pravu odluku. Posle
dva dana spakovao sam svoje stvari i vratio se za Beograd da
se pripremim za odlazak u manastir. U Beograd sam doputovao
u ranim jutarnjim asovima, otiao na kratko do kue da se poz-
dravim sa mojima i brzo otiao u crkvu.
Poto je prota Milan neto ranije umro, nesvesno sam se
vezao za protu Dragana Terzia i sa njim sam delio svoje odluke
i miljenja. Doiveo sam ga kao zrelu linost od koje ima ta da
se naui, a i on se tako postavio prema meni, da eli da mi po-
mogne u mom duhovnom napredovanju. Kada sam mu saoptio
moju odluku, nije se mnogo iznenadio nego me je ak i podrao.
Samo me zamolio da ne urim, nego da pustim da u meni ta od-
luka sazri. Tih dana sam odluio da se potpuno posvetim crkvi.
Osim veronauke za decu osnovao sam i veronauku za odrasle i
zahvaljujui Bojoj pomoi veoma brzo se napravila velika gru-
pa. Priali smo i obraivali razne teme, putovali smo po mana-
stirima, ostajali smo u crkvi pred Vaskrs, od jutra Velikog petka
pa do jutra Velike subote. Kitili smo i sreivali hram, spremajui
se za najvei praznik Vaskrs. Uspeo sam svoju Ijubav da pre-
nesem na druge mlade Ijude, tako da su poeli da dolaze Ijudi i
iz drugih parohija. Imali smo i one koji su bili uivaoci narkotika,
pa su eleli da promene svoj ivot. Tu je bilo Ijudi koji su pre do-
laska vodili jedan nemoralni ivot, a onda su poeli da studiraju i
rade.
Jednoga dana kada smo prota Terzi i ja bili u parohiji, do-
li smo da svetimo vodicu kod gospodina Zorana Saramandia.
Ja sam ga viao u crkvi ali nisam znao ko je on. Gospodin Zo-
ran je bio odlian poznavalac hrianstva, Dostojevskog, pisac
vie knjiga a nadasve doboko poboan ovek. Prota Terzi i ja
smo doli na ideju da napravimo duhovnu tribinu na kojoj bi go-
spodin Saramandi izneo svoja ivotna i verska iskustva. Poto
je u naoj crkvi sve to bila novina, plaio sam se kakva e biti
poseenost. Napravio sam plakate kojim sam oblepio ceo moj
kraj, objavili smo na lokalnom radiju, poslali dopise i ekali to ve-
e. Na moje zaprepaenje, sat vremena pre poeka crkvena
sala se napunila, tako da nije bilo mesta za stajanje a kamoli za
sedenje. Puna tri'sata su Ijudi sluali, postavljali pitanja, a jedno
od najvanijih je bilo, kada je sledea tribina? Svake druge ne-
delje dovodili smo po jednog predavaa koji je obraivao neku
vanu ivotnu temu. Bilo je tu profesora, lekara, duhovnika, epi-
skopa. Crkvena sala je postala mala, tako da smo prvo preli u
malu salu oblinjeg bioskopa, a posle i u veliku salu koja je bila
ispunjena do poslednjeg mesta, to taj bioskop pamti samo ka-
da su bile premijere najveih svetskih hitova.
 Ja sam tad kao student tree godine fakulteta napisao etiri
knjige koje naalost nikada nisam objavio. Prva je bila kratka ve-
ronauka kojom sam hteo vernicima na jedan jednostavan nain
da objasnim osnove hrianstva. Druge dve su bile zbornici la-
naka odnosno moja predavanja sa veronauke, putovanja, ono
to sam pisao za fakultet i razne asopise. etvrta knjiga za ko-
ju mi je najalije jeste kratak pregled istorije Srpske Pravoslavne
Crkve od Svetog Save do danas. Tada sam pisao i parohijske li-
stie koje smo podelili u nekoliko hiljada primeraka u kojima sam
kratko obraivao vane ivotne teme i delove iz Svetog Pisma.
Svoju Ijubav prema muzici samo sam nadgradio. Usavrio
sam crkveno pojanje, tako da je profesor Predrag Miodrag hteo
da me uzme za demonstratora na fakultetu. Ja sam odbio jer
sam se spremao za manastir. Uz gitaru sam pevao duhovne pe-
sme, to je bilo poznato samo u Rimokatolikoj crkvi ali ta inova-
cija je naila na odobrenje.
Sve u svemu moja ivotna odluka da postanem svetenik
pokazala se kao dobra, sebe sam potpuno pronaao u crkvi.
Poto od svoje odluke da odem u manastir nisam odusta-
jao, posle razgovora sa protom Terziem on je reio da mi po-
mogne na tom putu. Dogovorili smo se da me upozna sa svojim
prijateljem episkopom zvorniko-tuzlanskim Vasilijem Kaaven-
dom. Bliilo se majsko zasedanje Arhijerejskog sabora i odluili
smo da ga pozovemo na veeru. Ja sam se tada spremao da
upiem etvrtu godinu fakulteta.
Napisali smo mu pismo u kome smo ga pozivali na veeru.
Bio je dogovor da se odvezemo do Patrijarije, da ja izaem iz
kola i da kod portira u Patrijariji ostavim pismo. Sve je teklo po
planu do mog ulaska u Patrijariju. Ba kod portira je sedeo on.
Vasilije Kaavenda!
Nai su se pogledi sreli, portir me je upitao: ta elim? A ja
sam sav zbunjen samo izaao napolje. Otrao sam do kola i re-
kao proti Terziu da vladika sedi kod portira! Prota i ja smo otili
do portirnice gde su se njih dvojca lepo pozdravili i odluili da
idemo na kafu. Ja sam pitao da li ipak da ostanem u kolima, ali
-vladika je rekao da obavezno krenem sa njima.
 Seli smo u restoran preko puta Saborne crkve. U vladiku
sam gledao bez rei. Ostavio me bez teksta svojom pojavom.
Uredan od glave do pete, to se nije moglo rei za mnoge sve-
tenike koji su imali porodicu. Priali smo o neobaveznim stvari-
ma i alili se na neke svakodnevne teme, to je kod mene budilo
jo jae impresije. U svakom sluaju ja sam ga doiveo kao je-
dnu harizmatinu linost, koja odlino zna ta hoe i koja odlino
radi svoj posao. Do tada nisam imao priliku da se susretnem sa
nekim od episkopa na ovaj nain i sve sam ih gledao kroz ivot
patrijarha Pavla.
Njegove prie o obnavljanju manastira, graenju crkava,
mnotvu monaha, bile su neto to mi je izgledalo kao bajka.
Dok smo mi u Beogradu krpili odede na ruke, i nita se tada
kod nas nije gradilo, monaha je bilo toliko da se na prste mogu
izbrojati, saznanje da se u Republici Srpskoj tako radi mene je
fasciniralo. Ostao je dogovor da se ujemo i da idemo na vee-
ru. Oprostili smo se od vladike i krenuli put nae crkve. Na pro-
tino pitanje ta mislim, nisam imao odgovor jer sam bio kao
omaijan.
Te noi nisam spavao. Celu no sam razmiljao o tom su-
sretu i ta mi je initi. Jednom sam bio u Republici Srpskoj u
Sandiima na osveenju nove crkve, kada sam prvi put i video
vladiku Vasilija, ali ni izdaleka ga nisam doiveo ovako. Na os-
veenju sam susreo jednog ozbiljnog arhijereja od ijeg pogleda
se ledi krv u ilama, a u Beogradu sam susreo jednog otvore-
nog nasmejanog oveka koji voli da se naali i koji uopte nije
tako strog, ve naprotiv, veoma mek i srdaan.
Sutradan sam dobio poziv od prote da nas je vladika pozvao
kod njega u Patrijariju na razgovor. Nisam znao ta da kaem.
Ne znam da li sam bio oduevljen ili zbunjen, da li sam se rado-
vao ili ne. Prepustio sam se toku stvari iako mi se to ba i nije
svidelo. U Patrijariji smo sedeli kod vladike u sobi i razgovor je
odmah krenuo u pravcu moje Ijubavi prema crkvi i elji da odem
u manastir. Vladika je predloio da doem kod njega u eparhiju
da malo boravim u manastiru pa da vidim da 1i mi se svia. Mo-
gao sam da ostanem ili da se vratim u Beograd. Prota Terzi se
tada zaplakao, kao da je u tom trenutku izgubio sina, a ja veruju-
i u iskrenost obojice pristao sam da preem u drugu eparhiju.
Dogovor je bio da se vladika i ja samostalno susretnemo jo je-
danput za vreme trajanja sabora, da ja spremim odreene papi-
re i da polako krenemo sa realizacijom mog odlaska u Bijeljinu.
Najtea stvar sa kojom sam se suoio jeste ta rei majci i
ouhu? Majka je po prirodi oekivala da se oenim, stvorim po-
rodicu, da se igra sa unuiima, a ja sam takorei odjednom od-
luio da je toga liim i da odem u manastir. Prota mi je rekao da
se i on kaje to nije otiao u manastir dok je bio mlad, da je moja
odluka priziv i Boja volja i da e se sve smiriti i doi na svoje
mesto. Reio sam da svojima kaem da idem na drugo radno
mesto, ali da preutim da hou da se zamonaim. Daleko od to-
ga da sam se uporeivao sa Svetim Savom, ali sam rekao, kada
je jedan Rastko mogao da ode u manastir zato ne bi mogao i
ja. Ta se odluka u prvom trenutku pokazala kao ispravna, jer su
se moji ukuani sikirali samo mojom odlukom da odem iz Beo-
grada u Bosnu, tako da prii o monaenju nije bilo ni govora.
Oni su to prihvatili kiselo i bez oduevljenja, ponajvie sa stra-
hom kako u se snai, ali i sa strahom od nekih pria koje su u-
li a koje su mi preutali da ne pomislim da hoe da me odgo-
vore. I zaista, da su mi to tada rekli, ja bih pomislio da nemaju
dobru nameru i svakako im ne bih verovao.
Vladika i ja smo se ponovo susreli u Patrijariji, ja sam od-
neo svoju molbu, lepo se pozdravili i on mi je poeleo srean
dolazak u njegovu eparhiju. Dogovor je bio da e me poslati u
manastir Kaonu preko leta da malo nauim monaki ivot, a on-
da e me negde rasporediti. Ta mi se odluka svidela jer sam
manastir Kaonu kod apca jako voleo i tu sam ranije upoznao
jeromonaha oca Antonija. Kada sam vladiki to rekao on je malo
promenio izraz lica i rekao mi, samo ti doi a mi emo se sve
ostalo dogovoriti.
u manastir, ali vladikina je bila zadnja. Poslao me je u kuu da
se raspremim pa da se vratim u kancelariju.
Tamo me je doekao trio koji je avo posebno ovlastio da
unite sve to ima trunku napretka, a ujedno su i znali ta se u
kui deava. Mene su bez razlike odmah okarakterisali kao ta-
kvog, pa je od prvog dana poeo organizovani progon. Jasno mi
je bilo da sam upao u osinje gnezdo, ali nisam znao ta ono kri-
je. Mislio sam, stvari e se vremenom srediti, videe da nisam
doao ni sa kakvom namerom osim da sluim Bogu.
Smestili su me kako ja to danas zovem u tamniku sobu.
Naizgled sve sreeno ali samo niko nije znao za kakvu name-
nu. Oseanje tuge za mojima, iznenadne promene i nimalo ra-
dosti, sve to skupa izazvalo mi je jaku glavobolju.
Spremio sam se i otiao u kancelariju gde smo popili kafu.
Razgovor se uglavnom svodio na uputstva kako je to sada i mo-
ja kua, da tako teba i da se ponaam, da za mene poinje je-
dan nov ivot, da u biti najsreniji na svetu i da samo sluam
svog vladiku. Priao mi je da me je sam Bog poslao da starom
vladiki budem od pomoi, da sam mu ja sada sin i desna ruka,
da emo iveti i vie nego kao dva brata, da osim mene nikog
nema.
Otili smo kui na ruak. Pokuao sam da neto pojedem u
veoma neprijatnoj atmosferi. S jedne strane vladika koji hoe da
me oraspoloi, s druge strane ukuani na dvoru koji su jasno po-
kazali da nisam dobrodoao!
Posle ruka vladika je predloio da mi pokae vladianski
dvor, odnosno svoje odaje. Otili smo na prvi sprat kue. Kada
sam uao ostao sam bez teksta. Sve je odisalo vrhunskim luk-
suzom, nita se nije moglo vezati za crkvu i monatvo! Odjed-
nom mi je bilo jasno zato me ostali ukuani mrze. Sigurno su
mislili da sam doao zbog raskoi i da e neko mlad kao ja zasi-
gurno poljuljati njihove poloaje.
 OK OD STRAVINE SPOZNAJE:
VLADIKA JE GEJ!

Vasilije Kaavenda u svom dvorcu, kao da je kauboj!

Za sve vreme vladika me pripremao da je ovo od sada moja

kua, da tako tu treba da ivim i radim, da emo nas dvojica tu
iveti kao braa itd. Odjedanput je otvorio orman sa mitrama, iz-
vadio najlepu i rekao mi:
Stavi je na glavu. Sam te Bog poslao meni, nisam celu no
zbog tebe spavao, ti e biti moj naslednik, ja u od tebe napra-
viti najsrenijeg oveka."
Stajao sam sa mitrom na glavi i sve mi se vrtelo!
Vladika mi je priao, skinuo mitru i snano me zagrlio. Po-
eo je da mi duva za vrat i da me Ijubi po obrazu. Ja sam stajao
skamenjen. Odjedanput su nam se pogledi sreli i on mi je tiho
rekao:
Ajde, deder, poljubi me jednom pravski!
Priljubio me je jo vre uz sebe i prislonio svoja usta uz
moja. Poeo je da me lie i pokuao da mi gurne jezik u usta. Ja
sam skamenjen stegnuo zube, a on je bio sve uporniji. Mozaik
mi se polako sklapao, postalo mi je jasno gde sam upao i zato
su me svi gledali sa podozrenjem. lako mi je bilo nevjerovatno,
prosto nemogue, ali mi je ipak sinulo:
Vladika je GEJ!
 Kaavenda i njegov partner u ,,ljubavnom zanosu

I svi su mislili da ja to znam! I to je jo gore, ovi na dvoru su

mislili da sam doao da mu budem nalonik!
Dok sam skamenjen i oamuen stajao, matori vladika je pa-
lacao jezikom po mom vratu i trljao mi stranjicu. Ja sam se ne-
kako otrgao, a on je zajapuren stajao, gledao me sa smekom i
rekao poluglasno:
Ajde, molim te, skini se da vidim kako si graen! Ne boj
se, niko nee naii. Hou da te vidim kako si graen da ti kupim
jedan krst da ga stavi na grudi. Hou da vidim da li si maljav,
molim te skini se!
Zgadio sam se sam sebi onako ivaljavljen i izdrpan. Dolo
mi je da ga udarim i odem nazad kui, ali ko bi mi verovao da
me homoseksualno napastvovao jedan ugledni vladika, i to jo u
vladianskom dvoru. Svakako bi pomislili da hou da ga okleve-
tam. On je odjednom stao i pozvao me da sednemo.
Sada e da popije. Hoemo li po jedan dobar konjak?
Ne pijem, rekao sam.
 ,,Ne pijem ni ja, ali za jedan ovako lep poetak treba nazdra-
viti, sipau nam po jedan dobar konjak."
lako ne troim alkohol, uzeo sam au da sperem njegovu
pljuvaku sa svojih usta.
,,Cik - kucnuli smo se, on se zadovoljno smejao iako je jasno
video da za ovo nije i nee imati moj pristanak. Nije se obazi-
rao, mislio je da je pobedio i da u kad tad lei. Popio sam pie,
a on je sipao jo jednom:
Dragi, bie najsreniji! Niko nee znati kako nas dvojica i-
vimo, nee znati ni nebo ni zemlja. Razgai se, opusti se. Ja se
esto ovde etam samo u veu, moe i ti slobodno. Kakav ve
nosi? Kupiu ti sve svileno da ima kao ja. JA IMAM PROBLE-
MA SA SRCEM, PA U TE ZVATI NOU DA DOE DA BUDE
PORED MENE! Sluao sam matorog geja i ispijao konjake...jao,
jao, a nekad sok od breskve. E proto, proto, zar sam ovako za-
sluio da me poalje u ovo gnezdo gejova!? Shvatio sam da
sam ustvari rtva mree homoseksualaca, da sam svesno vrbo-
van. Poto su Terzi i Kaavenda decenijski prijatelji, on je mo-
rao da zna da je ovaj matori gej!
Zamolio sam vladiku da odem u sobu. Legao sam na kre-
vet. Sve mi se vrtelo u glavi, to od alkohola, to od gaenja.
Ako se spremim nazad za Beograd, vratim se, ta e dalje biti?
Ko e mi verovati da je jedan vladika pokuao da me obljubi.
Reio sam da vidim kako e biti narednih dana. Moda e uvide-
ti da ja nisam iz te prie i ostaviti me na miru. Uostalom, iako me
ostavi kako iveti sa takvim ovekom? Onda mi je proletelo kroz
glavu, da li me Gospod ovde poslao da moda Kaavendu spa-
sim, dam mu ukaem na spasenje due...
No, ve sutradan sam uvideo da je ta misao pogrena. Ta-
danji upravnik dvora Milan Topi mi je odrao kratko ali jasno
predavanje: da vladika ivi jedan specifian ivot, da treba
da se tome prilagodim, da svoje beogradske navike ostavim
ispred kue, da ovde vladaju drugi zakoni, da je vladika veo-
ma moan, da e biti veselja i slavlja, da se o tome nigde ne
pria itd. Taj jadni ovek, ogoren na svoj ivot, takoe se nije
.slagao sa svim dogaajima u dvoru ali nije imao hrabrosti nita
da preduzme. On je bio Ijubomoran na svakog, to me i ne udi
poto su se sva kola lomila na njemu. U poetu sam mislio da
emo nekako nai zjedniki jezik, ali to neko prividno primirje ka-
snije je izrodilo, naalost, veliku mrnju i ostraenost.
Sledei dan je uglavnom protekao mirno. Mislio sam sve e
se smiriti. Vladika me pozvao da obiemo ceo kompleks, da mi
pokae budui duhovni centar. Priao mi je o sebi, nesrenom
ivotu, koliko je eljan emocija...Priao je gde e biti biblioteka,
sala za razgovore itd. Cele ta primirenost je bila jedna lepa na-
metaljka. Pozvao me da neto popijemo. Umesto ae soka
ponovo je sevnuo konjak. Bilo je jasno, mislio je da me moe
napiti i da u u takvom stanju pristati na seks. Reio sam da mu
pokaem da od toga nema nita. Ispijao sam au za aom.
Sve mi se vrtelo u glavi. On me je posmatrao ispod oka i gledao
kako u da reagujem. Prvo je pruio ruku i poeo da me miluje
po ruci pitavi me:
,,Da li me voli? Reci mi iskreno, ja samo tebe volim i sanjam i
sve u uiniti da bude srean. Pokai prstom ta eli i bie
tvoje! Zamolio me da ga malo izmasiram jer ga boli glava. Ja
sam to rado prihvatio. Namerno sam ga masirao ak i pomalo
izazovno. On je stenjao i uzdisao kao napaljeni vepar i kao da je
,,svrio odjednom je rekao:
,,Stani! Otiao je u svoju sobu i nije ga bilo dvadesetak minu-
ta. Bilo je jasno, sigurno onanie. Doao je presvuen u istu
belu koulju, sav leprav, sa idejom da idemo na veeru i u et-
nju. Ponaao se prema meni kao mujak koji je ,,kresnuo enku
i ostvario pobedu. Bio je onako malo grub pa nean, pa me kao
tipne, a ja sam samo utao, gledao i razmiljao: da li je mogue
da sam doekao da homoseksualci onaniu na mene?!
Sjedne strane elim da se odreknem lepih devojaka i ena
uopte, da bi se posvetio Bogu, sa druge strane me u istoj toj
crkvi doekuju gejovi. to je jo gore hoe da me ubedi kako je
to normalno i Bogougodno da nas dvojica ivimo kao pederi, da
nije Bog crna maka da nas ogrebe, ve pastir koji voli svoju
jagnjad. U svakom sluaju bol, tuga i uzdisaj su oseanja koja
su poela da me prate. Jo tee mi je bilo kad sam svaki dan
sve vie uviao da to svi znaju, ali da ute. Zar vam je to ivot,
bedni pacovi i gnjide, otpadi, od vere da gledate kako gejovi
zlostavljaju nedune po manastirima i vladianskim dvorovima?
Pravi ok je usledio narednih dana. Polako su do mene po-
eli da stiu glasovi da pazim ta radim, da je vladika opasan,
da on vodi specifian ivot, da tu ima Ijudi iz kriminalnog mi-
Ijea, da su mnogi stradali, da pazim ako imam porodicu itd.
U 20. veku sam postao slobodni zarobljenik, jer je poruka bila ja-
sna: ako budem zucnuo neko moe da strada. Moram dobro da
razmislim ta mi je initi. Jasno je da moram da beim i da od
monatva nema nita, to sam jednom dobrom prijatelju
kriom javio iz vladianskog dvora. To je bila prva ozbiljna
greka koju sam uradio. Telefon je prislukivan!
Sutra ujutro je u dvor uleteo Mia (svetenik Milan Topi,
upravnik dvora) i rekao mi da doem kod vladike. Otiao sam
kod njega, a on me je kao onako ispitivao kako sam, da li se
ujem sa mojima, da li bi malo do Beograda itd. Onda mi je
rekao da se spremim i da krenem sa Miom. Odveo me da se
ekspresno slikam. Potom smo seli u kola i odvezao me u MUP
Brko. Tamo nas je ekao svetenik Slavko Maksimovi sa ne-
koliko policajaca u civilu. Uveli su me u MUP bez mnogo razgo-
vora, uzeli mi otiske, podatke i rekli mi da mogu da idem. Posle
par dana nezakonito i bez osnova dobio sam linu kartu Repu-
blike Srpske i bio sam prijavljen kod svetenika Slavka Maksi-
movia! Sve se desilo munevito, tako da nisam imao priliku ni za
kakav otpor. Mnogo Ijudi, sve se radi javno a mnogo svedoka
kciji su uticajni, tako da mi je krug delovanja nikakav. Nosio sam
se milju da odem u policiju, ali je ta mogunost potpuno otpala.
ak je smeno i besmisleno: pa ta da traim kod Ijudi koji mi
izdaju nezakonito dokumenta?
Od tada sam imao dve line karte: srpsku i srbijansku! Stro-
go mi je bilo nareeno da, kada idem u Srbuju na granici Repu-
blike Srpske pokaem linu kartu Srbije, a na granici Srbije linu
kartu Republike Srpske. To je bio poetak ulaska u razne krimi-
nalne radnje u kojima sam kasnije uestvovao protiv svoje volje.
Vladika me sve vie vodao i ukljuivao u radnje koje nemaju ve-
^e sa Crkvom, tako da je svima izgledalo kako sam deo cele
ekipe. Predstavljao me javno svojim prijateljima, sumljivim bizni-
smenima, politiarima, policajcima, oficirima, Ijudima iz meu-
narodne zajednice. Svi su jednoglasno govorili posle mog krat-
kog boravka: eto Kaavendinog naslednika...
Jednom smo sedeli u dvoru kada je vladika dobio poziv da
kamioni stoje na granici. Pa zar je mogue da neko ne da huma-
nitarnoj pomoi da proe - pomislio sam u prvi mah. Vladika je
naredio Mii da krene na granini prelaz Pavlovia most i da po-
vede i mene. Uz put sam pitao Miu gde idemo i zato, a on je
samo rekao, ne brini, kazae ti se samo jednog dana. Doli smo
do ispred granice, sve je izgledalo normalno. Pitao sam se ta
u ja tu bez ikakvih ovlaenja...Do nas je polako proetao cari-
nik. Mia je otvorio prozor, nasmejao se i rekao:
Pozdravlja Vas vladika, a onda je cariniku pruio plavi kove-
rat u kom se jasno videlo da je vea suma novca...
U povratku smo svratili u selo Popove kod arhimandrita Benedi-
kta koji se pripremao za osveenje nove crkve i zvonika. Naiz-
gled jako fin ovek koji mi je poklonio ikonicu. Ustvari to je bio
ozloglaeni gej koji je bio proteran iz manastira Krke u Australiju,
a onda dolazi u ,,raj za gejove, u eparhiju zvorniko-tuzlansku.
Sav je bio zapenio i jedini komentar mu je bio - kako vladika ima
dobar ukus. Obradovao se saznanju da sam doao da se zamo-
naim i odmah je poeo da slae prie, kao mi monasi treba da
se druimo, da se drimo zajedno protiv popova a pogotovo pro-
tiv njihovih ena. ene su u svakoj prii okarakterisane kao veli-
ko zlo koga se treba uvati, prljavtina koja donosi zlo, zato mi
monasi treba da se druimo i da budemo braa...
,,Lepo drutvo, nema ta.
Kad smo stigli u Bijeljinu stigla je i vest: kamioni su proli.
U hotelu ,,ico preko puta dvora spremala se velika feta. Dok
sam sedeo i veerao, jasno mi je bilo da u kamionima sigurno
nisu bile ikone i kadionice. Prestao sam uopte da razmiljam o
crkvi, veri, samo mi je jedna stvar bila na pameti: kako da se iz-
vuem iz kriminala? Svi bi me pitali zato nisam samo seo u au-
tobus i otiao? I ta misao mi je ila kroz glavu, ali i misao da bi
ovi kriminalci mogli da naude mojima. Kada sam priao sa moji-
ma, nisam dozvoljavao da ita osete. Priao sam da mi je mno-
go lepo, da bi uteio majku, kako bi joj vratio bar malo osmeha
na lice. Da sam joj rekao ta mi se deava, verovatno bi joj srce
prepuklo.
Jednog jutra - novi ok. Idemo u Banjaluku. Kad smo stigli
na parking vladika mi je rekao da ostanem u kolima: ,,Ne znam
u ovoj situaciji da li da ulazi." Meni je i odgovaralo da ostanem
ispred. Posle jednog sata vladika je izaao. Sa nama na put je
iao i akon koji je bio sekretar u eparhiji Slavoljub Miloevi.
Njihova smrknuta lica su mi mnogo govorila...
Njegova pria mi je ledila krv u ilama, jer sam polako skla-
pao mozaik gde sam doao, odnosno gde sam gurnut. Upao
sam ne samo u homoseksualni lobi nego i u dobro organizovanu
kriminalnu grupu, koja se bavila vercom, podmiivanjem, lobi-
ranjem, izdajama...
Dok sam itao o iskuenitvu u manastiru ni izdaleka nisam
mogao da zamislim da e mene snai neto jo gore. Ja sam
se pripremao za iskuenja o kome su pisali Sveti Oci, a ovo
nisam zamiljao ni u najcrnjim mislima. Ali Boja promisao je
htela neto drugo. Reio sam da se okanem monatva i da po-
kuam da nekako izvrdam tu odluku i da probam da se izvuem
iz ovog drutva. Meutim, u tim celokupnim okolnostima jasno je
da nisam imao snage ni naina da tek tako odstupim i nestanem
iz tog miljea. Rekoh ve da sam bio indirektno obaveten da se
ne igram i to me najvie plailo zbog mojih roditelja i brata.
Sve se polako pripremalo za moje monaenje.
Ili smo u manastir iu da mi saiju mantije. Kaavenda me
proizveo u in ipoakona, to je zapeatilo moju sudbinu, bar
to se tie crkve. Tako sam bar mislio. Neoenjen, a proizveden
u in ipoakona, to je znailo po crkvenim kanonima da vie ne
mogu biti mirski svetenik. Sve to je bilo uraeno toliko javno da
su svi mislili da se ja tome radujem. No, naalost, radosti kod
mene nije bilo ve samo strah i jedna ogorenost. Kod kue me
je ekao nazovi sveani ruak i naravno vladika. Pred ukuani-
ma je glumio jednu suzdranost i delio mi savete o manakom
ivotu. Ali kada smo ostali sami odmah je skoio na mene, iako
je video moje jasno negedovanje i navaljivao je sa pitanjima: te
da li sam srean, te da li ga volim, itd.
Dolo je vreme da se ide u manastir iu da se probaju ma-
ntije. Vozio je akon Saa, vladika je sedeo napred. Ja sam se-
deo nazad sa ocem Nikolajem. On je takoe gej, ali je dobro
znao da u ,,vladikino ne sme da dira. Nije bio agresivac kao Ka-
avenda, vie se emotivno vezivao. Bez obzira to u ga pome-
nuti u nekim negativnim priama, prema meni nije vrio nikakve
bludne radnje i ak ta vie naao mi se u pomoi u nekim te-
kim trenucima.
Elem, krenuli smo rano ujutro. Kaavenda je bio raspoloen.
Kako i ne, iza njega sedi jedan od njegovih nalonika, a pored
njega po njegovom miljenju i uvjerenju budui partner, kako je
smatrao mene. Odjednom je vladika spustio ruku i poeo da me
hvata za nogu. U autu pred dva svedoka poeo je da mi zavlai
ruku ispod pantalona. Ja sam se zacrveneo od stida a on je sa-
mo nastavio. Nikolaj, pored koga sam sedeo, pravio se da nita
ne vidi kao i akon koji je vozio. Ja sam pokuao da sklonim no-
gu ali nita nije vredelo. On je koristio to to ja nisam hteo sve
ovo javno da reavam, a i ta da reavam pred Ijudima koji sve
vide i znaju kao u ovoj situaciji.
Dolazio sam u jo nezgodniju situaciju zato to se pravila sli-
ka da ja na sve to pristajem, tako da su akoni poeli da misle
da sam i ja homi. Drugi akon koji je radio u eparhiji i za koga
se pria da je Kaavendin sin, bio je prema meni veoma kul-
turan. Kao da je osetio ta se meni deava i uvek je prema meni
bio snishodljiv i davao mi do znanja da ako zatreba u njemu mo-
gu da imam podrku. Razumeo sam i jednog i drugog, sjedne
strane znali su sve ta se tu deava i utali zbog materijalne sa-
tisfakcije, a s druge strane imali su porodice i jako je teko u toj
situaciji pokuati neto da promeni u ustanovi kao to je SPC.
Svi sluajevi koji su izali u javnost, kao to je sluaj
Pahomije, brzo su zatakani a svetena lica koja su ustajala
protiv vladike su gubiia in, parohiju i sve priviiegije. Bez
obzira na sporadine napade episkopa jednih na druge ipak mo-
ra se znati da vrana vrani oi ne vadi i da se kandidat za epi-
skopa ne postaje samo zbog dobrih dela ve i zbog podobnosti i
u veini sluajeva zbog neke koristi koja se preko te linosti mo-
e ostvariti.
ast malom broju pojedinca, ali veina u Saboru ima ,,!e-
pu prolost koja omoguava da se izgiasaju stvari koje se
kose sa zdravim razumom! Jasno se zna: ko je od episkopa
homoseksualac; ko ima decu pa ak ima i onih koji su sklo-
pili graanski brak a i dalje su ostali episkopi SPC. Jasan je i
primer akona Saborne crkve u Beogradu koji je ujedno i profe-
sor u Bogosloviji: razveo se od jedne ene i sklopio drugi brak
sa operskom pevaicom. I dan danas nesmetano slui iako je
prekrio niz kanona po kojima bi trebao da bude strogo ka-
njen. Ali poto oigledno zna neke stvari, e zato tu niko nita nije
akao. Lepo i pouno.
U svakom sluaju vladika se naslaivao mladim mesom
dok su se ostali u kolima pravili ludi. Ja sam utao, gutao knedle
i ekao da me pusti. Predloio je da stanemo i popijemo kafu.
Otiao je u toalet verovatno da se olaka. Opet je sigurno ona-
nisao, a mi smo kao sedeli i piii kafu. Kada smo stigli u iu do-
lo mi je da se rasplaem, da se javno izjadam, da napravim ne-
ki dar mar. Gledam: celivaju mu ruku, metaniu pred tom a-
voimanom spodobom; pa koju ruku Ijubite, jadni ne bili!?
Pa sad je onanisao tom istom rukom koju Ijubite da vas blago-
slovi! I pitam se: Za ta mi ijete mantiju? Da se sakrijem u okvir
crkve i da budem gej. Prokletstvo, anatema za celo.
Gadio sam se sam sebi i bilo me je sramota da priem nekoj
ikoni. Kako da celivam? ta da molim? I kakav oprost i za ta da
traim? Oseao sam u dubini sebe smrad njegovih vala...
Zar je to ivot i kako ovek da okaje te grehe?
Setim se svoje majke koja je uvala neke uspomene koje je
elela dati svojoj snajki, kako se radovala da jednog dana ima
unuie, a ja ne samo da sam je liio te radosti nego sam skoro
pa postao gej, odnosno vladika je od mene svim srcem i silama
to traio i elio. Zgadio sam se sam sebi da mogu da budem toli-
ko slab, takva kukavica i da gledam ta se radi. Sve mi je zvo-
pilo u glavi: pederu, pederu, pederu!
 I reio sam da ovome stanem na put.
Prvo sam morao da pobegnem od vladike!
To je bilo u ovom trenutku nemogue. No, ve sam bar
poeo da razmiljam o tome planu, a posle da naem saradnike
koji e mi pomoi u ovoj zamisli. Naravno, potpuno svestan oko-
Inosti u kojima sam, nisam raunao da e se sve brzo desiti, ali
sam makar poeo polako da se pripremam. Reio sam da za-
dobijem Kaavendino poverenje i da polako pripremim teren za
moj odlazak. Prvi u celoj prii ko se postavio kao pravi prijatelj
bio je duhovnik manastira Tavne otac Lazar Kri. Videlo se da i
sam nosi veliku tugu. Njega je vladika odredio da mi bude duho-
vnik i da me privede dverima prilikom monaenja. Neki poseban
kontakt nismo, imali ali se videlo da ima svata da mi kae.
Vladika je u meuvremenu menjao taktike kako da mi prie.
Zvao me u sred noi da doem, kao ima problema sa srcem, pa
e mu biti lake ako ga uhvatim za ruku i ostanem kraj njega.
Dolazio je do moje sobe i zvao me da siem.
Ima kao jaku glavobolju i visok pritisak. Ja siem kod njega,
izmerimo pritisak a on u redu:
Eto, Bog te poslao kod mene. im ti doe meni je odmah
lake. Ostani noas pored svog vladike, ako mi pozli.
Spavao sam u jednom od salona na konom dvosedu. Kad
ujutro ulazi akon Zaro, koji me prvo gleda kao da je video udo,
pa onako kroz alu dodaje: Jesi li se noas naspavao?" Bila mi
je jasna poruka i ta je mislio, a i bilo mi je jasno da je namete-
no da me tu zatekne kako bi pomislio da vladika i ja zaista ima-
mo odnose. Od sramote nisam mogao dam mu pogledam u oi.
Veoma brzo u, to je i bilo, postati meta potsmeha i podozre-
nja. Klasina pria, kao ona narodna kad se kurva zakalueri
ona ne ide u manastir da se moli Bogu. Kad sam odlazio u crkvu
na bogosluenja video sam da svi sve znaju, ali su svi utali
zbog vladike. U suprotnom mislim da bi me iibali i izbacili na
ulicu. Nisu ni bijeljinski svetenici bili bez putera na glavi, ast
pojedincima, ali su bili kompaktni bez obzira na meusobne
trzavice.
 Podrku sam imao u dva svetenika koji su bili vladikini a-
koni, u ocu Miodragu Gavriu i jo jednome. Oni kao da su ose-
tili moju tugu ili kao da su znali ta mi se deava. Meni je bilo
jasno da su verovatno imali slina iskustva i da su zato otili na
parohije. U svakom sluaju, njihova podrka mi je mnogo znai-
la iako ni jedna re nije izgovorena.
Crni avo se nije smirivao!
Jedno vee zove me da doem kod njega, kao da donesem
moje radove i knjige koje su bile u rukopisu, da on pogleda pa
da otampamo. Ja sam mislio da e se zaista neto promeniti:
Ajmo u moju sobu, tamo emo natenane sve da pogledamo.
Ali imam neto za tebe. akon mi je snimio lepu muziku da mo-
emo da se opustimo." Upalio je malu lampu da napravi atmo-
sferu i ukljuio kasetofon. Poela je da svira prilino lepa i ro-
mantina muzika a vladika kae:
Sve sam ovo napravio da ti bude srean, doi, lezi da vo-
dimo ljubav. Istrgao mi je spise iz ruku i bacio me na krevet.
Poeo je da me Ijubi i hvata dok sam leao skamenjen i zbunjen
od oka. ovek koji ima godina kao moj deda, a pritom se zave-
tovao Bogu, leao je preko mene i pokuavao da me seksualno
iskoristi. Ja sam se opirao i molio ga: nemojte, vladiko, nisam ja
za te stvari, ja ne volim da radim ovo, ali je on bio sve uporniji.
Grizao me je za vrat i uvo, molio me da ga uzmem, vikao je:
Uzmi ga, Dragane! Uzmi ga, Dragane!" Jasno mi je bilo da
me sa nekim pomeao i da redovno odrava ovakve odnose, da
nisam jedini u ovoj prici. Poeo je da me raskopava i da mi
skida pantalone.
elim da ga stavi u mene! - groktao je kao krmak, ,,da li ti se
dig'o? Skupio sam poslednju snagu i gurnuo matorog pedera
od sebe. On me je gledao sav zajapuren. To kao da ga je doda-
tno osokolilo, kao da je mislio da ja elim grubu igru. Predloio
mi je da se porvemo, da vidimo ko je jai, ko je bolji mukarac.
Mislio je da je moj gest ala, a ja sam ga gledao i mislio da mu
razvalim amarinu. Bednie, mislio sam u sebi. Koliko je mladih
Ijudi ovako stradalo? Koliko je prespavalo u tvojoj sobi? Zar da
ovo radim, zar misli da sve moe da se kupi? Samo to sam to
pomislio, avo je otvorio duu:
Sedi pored mene, oprosti svom vladiki, napraviu od tebe naj-
srenijeg oveka na svetu. Ti samo reci ta eli, vladika e sve
da kupi. Kupiu ti auto, dau ti stan, ako eli parohiju, ako eli
da bude vladika, hoe li para, samo reci.
Bilo mi je jo tee, sve sam tee disao, srce mi se steza
lo...Seam se majke s kakvom me mukom gajila, seam se ulo-
enog truda u elji da postanem svetenik, neprespavanih noi,
knjiga, bdenja, krsne slave...Sada je dovoljno samo da budem
gej i da sve dobijem bez truda, bez muke bez iega, samo da se
skinem i da se predam Kaavendi, samo je to dovoljno da po-
stanem ta poelim. To je trajalo nekoliko sekundi. Onda sam
reio: Je l to eli? - pitao sam ga, a on me je gledao zbunjeno.
Skinuo sam koulju i majicu. On me gledao zabezeknut, priao
mi i nije verovao. Poeo je da me miluje po grudima, da me ti-
pa. Spustio je glavu na moje grudi i poeo da me valavi.
Odjednom je stao i otiao u kupatilo.
Ponien i izranjavan po dui izaao sam iz predvorja pakla i
popeo se u svoju sobu. Dugo u no sam plakao nad svojom su-
dbinom. Ucenjen, uplaen za sudbinu porodice, prodan u belo
roblje bio sam preputen geju da me iskoristi, skrnavi i na kraju
verovatno odbaci kao i sve druge...Dugo sam se tuirao da sa
sebe skinem smrad njegovih vala. Gadio sam se sam sebi, mi-
slio sam o sebi sve najgore: da sam kukavica, slabi i da moda
i zasluujem sve ovo.
Ujutro sam siao u kuhinju, a on se ponaao kao da se nita
nije desilo. Delio je savete ukuanima koji su znali kakav ivot
vodi, a tu su utali i sedeli. Blago mi je namignuo kao u stilu, ne
brini se, sve je maska. Sve mi se smuilo. ta znai ekati ras-
plet situacije? Ali bez ikakve podrke, daleko od svojih, otvoreno
upozoren da vladika vodi specifian ivot, da se izdaja skupo
plaa...
Sedeo sam vezanih ruku.
 BAL GEJOVA NA VLADIINOM DVORU!
Ili, igra vozia: ,,iha-ihu-ihi-hu!

Sav u zlatu i sa stotinu mitri: ima se, moe se...

U tom mi je doao Milan, upravnik dvora, kae mi:

Poslao me vladika da ti kaem da e veeras imati drutvo i
da ranije ode u svoju sobu! Nemoj da silazi dole, nego ako ti
neto treba ponesi kod sebe.
Prvo to sam pomislio jeste, hvala Bogu, jedno vee u na
miru da spavam. Sedeo sam u sobi pored moje gde je bio tele-
vizor i gledao neki domai film kad je ula Makrina. To je mona-
hinja koja je kuvala u dvoru i koja je znala sve.
ta radi, avole? Je I se tako sprema za monaenje? Ume-
sto da se moli i da ita ti bulji u to. Zlo si ti veliko!" Okrenula
se, izala i zalupila vrata. Jedva sam se suzdrao da ne usta-
nem i ne odem do njene sobe i da sve porazbijam, ali onda ka-
em sebi: zlu se zlim ne vraa, neka Gospod presudi.
Moda je to bila greka to sam tako razmiljao, ali pravu
Odluku je bilo teko doneti. U tim trenucima drutvo se polako
skupljalo. ula se vika i galama, muzika je postajala sve glasni-
ja. ulo se dosta mukaraca koji su podvikivali, glasno se sme-
jali, vritali. E, Makrina, mislim u sebi, to sad ne izae da vidi
ko se zaista sprema. U jednom trenutku ulo se da se igraju
vozia". I zaista, u jeku gej-bala orilo se: ,,iha-ihu-ihi-hu.

Kaavenda i njegov ,,deko sa skupocenom ogrlicom

Gospode Boe, ta ako odlue da dou po mene. Ko e mi

verovati da su me silovali u vladianskom dvoru? Verovatno bi
svi mislili da sam lud. U manastiru posveenom Svetom Vasiliju
Ostrokom silovali budueg monaha! Bio bi proglaen najveim
klevetnikom, a crni avo i njegovi pomagai bi se sigurno izvukli.
Reio sam po svaku cenu da se te noi odbranim. Iz kue
nisam mogao izai jer je bila zakljuana, a ja klju nisam imao.
Soba mi je bila u potkrovlju, tako da nisam mogao nikog da do-
zovem u pomo. Brzo sam razmiljao i odluka je pala. Siao
sam polako u hodnik i osmotrio situaciju. Na mom spratu je sve
bilo u redu. Provirio sam sprat nie i vrata od vladikinih odaja su
bila zatvorena. Brzo sam strao u prizemlje. Sve je bilo tiho,
svetla u kuhinji pogaena. Plaio sam se da ne siu po neto pa
sam napravio rezervni plan da pobegnem u podrum. Sve je bilo
opasno jer je u podrumu stajalo pie. Svakog trenutka je neko
mogao da sie i da me otkrije.
To bi verovatno bio moj kraj.
Munjevito sam uleteo u kuhinju, uzeo jedan od kuhinjskih
noeva i stavio ga niz nogavicu u pantalone. Reio sam, ako
krenu da me siluju bar u jednog da rasporim, pa posle ta bu-
de, ali u bar obraz i ast sauvati. Kako sam siao tako sam se
i popeo. Srce mi je sve bre udaralo, mislio sam da u doiveti
srani udar. Posle nekoliko trenutaka naao sam se u sobi. Bio
sam sav mokar ali na bezbednom.
Terevenka je dostizala vrhunac. ula se lomljava aa, vri-
ska usljed meusobnog hvatanja raspomaljenog gejova. Ja sam
leao, utao i ekao... Da. To u da uradim. Nema druge.
Bio sam budan iako je bilo kasno u no.
Oko tri ujutro se sve smirilo. uo sam hod. To je bio on. Lu-
pao mi je na vrata. Ja sam se pravio da spavam. No sam spu-
stio pored sebe. Lupao je ponovo, a ja sam se javio kao buno-
van. On je uao u sobu i seo pored mene na krevet. Bio je obu-
en u svilene teget bokserice i imao je preko svileni kratki bade
mantil.
Kako sam se veeras lepo proveo, imao sam super drutvo,
ba smo se zabavili. to i ti nisi doao?
Pa Mia mi je rekao da ne silazim, rekoh.
Pusti ti Miu, on je Ijubomoran na tebe to je ruan i debeo,
trebao si da sie da se upozna sa mojim prijateljima. Drugi put
u ja doi po tebe. Hoe li da me poljubi za laku no ili ako
hoe sii da spava pored mene. Drugi put, vladiko, sada sam
umoran, rekoh. Okrenuo sam se, a on je izaao i pevao na sav
glas. Nije se obazirao to tu spava i monahinja, nego ta vie
hteo je da joj da do znanja da je bio kod mene! Gnusoba od o-
veka. Podlac. Prefigani pokvarenjak, a ne nikakav vladika.
Peder Kaavenda, a ne vladika Kaavenda!
Neverovatno, ali istina, naalost i na bruku nevienu.
XXX
Polako je poeo da me vodi kod svojih prijatelja, da me
predstavlja kao akona, budueg njegovog naslednika. Ludi su
me gledali i ve znam ta su mislili, sve mi je bilo jasno. Tako
smo jedno vee zaglavili u kafani u banji Dvorovi kod Bijeljine.
Svirala je tiha muzika, kad je Kaavenda progovorio:
Ajde da neto zasvira i zapeva za svog vladiku."
Ja sam se opirao, kako da sviram i pevam u kafani punoj Ijudi, a
on je sve vie insistirao. Poee i drugi da me prozivaju, jer su
videli da se vladika Ijuti to ne ustanem i sednem za klavijature.
Bio sam doveden pred svren in. Otiao sam, seo za klavijatu-
re i otpevao dve, tri pesme. Svi su mi pljeskali, a ja nisam mo-
gao da verujem. ta sam postao, dvorska luda, koja poinje da
zabavlja pijance i gejove.
Boe, al se sudba poigrala sa mnom!
Doao je trenutak da prvi put idem kui kod roditelja. Dugo
me je pripremao, kada da idem, kada da mu se javim, koliko os-
tajem, ta u da priam itd. Znao sam da moram da se vratim.
Mislio sam kome da se obratim u Srbiji, u kojoj je viadao potpuni-
haos. Vreme Miloevieve vladavine, prete bombardovanjem
zbog Kosova i Metohije. Ko bi mene sluao?
Moji su me ekali na autobuskoj stanici.
I sada mogu da osetim te zagrljaje, te suze radosnice. Sada vi-
dim mog malog brata koji je jedva doekao da me vidi. Oni su
bili eljni mene, prie da uju gde sam, kako m je. Otili smo na
splav restoran ,,Stenka.
Svirala je lepa starogradska muzika, poruili smo veeru, a
meni je sve stajalo u grlu. Dolo mi je da se bacim u Savu. Da
nestanem. Svi su videli da mi je nestao osmeh, ali sam se prav-
dao umorom i neugodnim putem. Doao sam kui. Gledao sam
svoj pisai sto, sliice koje sam izlepio po njemu jo kao dete.
Otvorio sam ga:
Jo je sve stajalo na svom mestu! Moja koarka sa ping-
pong lopticom, klovn koji se kotrijao niz stolicu...pernica iz prvog
razreda...kasica...Sve je bilo na mestu...Samo sam ja nestao...
Vie nigde nisam pripadao...
Nestala je deaka dua, otupeo sam od bola.
lako je bilo kasno izaao sam napolje. Otiao sam da ose-
tim miris lipa, a one su bile tada u punom cvatu. Stajali su lokalni
pijanci na oku. Stvarno sam im zavidio. Oni nisu imali nita, ali
su i oni imali osmeh na licu.
Ja ni to! Ni traga od osmeha.
 Otiao sam kui i legao pored brata, zagrlio sam to malo
slatko bie koje mi je strano nedostajalo. Zaspao sam kao opi-
jen. Glava mi je bila na mom jastuku. Osetio sam dobro poznati,
krasni i meni predragi miris praka koji je majka koristila.
O, majko moja! Ridao sam ali neujno, u sebi, i pitao se:
ta mi je sve ovo trebalo? Pa trebalo ti je, odgovorio sam sam
sebi u nekoj rekao bih neobjanjivoj samoosveti, jer si traio
hleba nad pogaom. Jer si bez nevolje otiao u svet, da kod gej-
vladike trai roditelje, kod svojih ivih i zdravih roditelja!
Svata mi se vrtelo u glavi...
Ujutro sam ustao sa posebnim optimizmom. Pili smo kafu,
priali, nisam uopte razmiljao da se uskoro moram vratiti. Svi
su me pitali kako je, a ja sam priao sve najlepe dok u sutini
dolo mi je da sednem i plaem.
Brat i ja smo proveli dan u etnji po Beogradu. ao mi je to
je taj dan brzo proao. Ili smo da jedemo girice, da njemu kupi-
mo patike. Sve sam ga aavao i potpuno zaboravio na moju
tunu sudbinu...
Doao je i dan moga povratka. Ujutro smo svi tajno plakali.
Samo moj brat nije umeo da se sakrije. Grlio me i pitao kada u
doi...?
Otiao sam. Nisam ni smeo da se okrenem da ih pogledam.
uo sam jecaj majke koji je bio kao grmljavina. Tlo se otvaralo
ispod mene, a ja sam eleo da me crna zemlja proguta i da me
nema. Kod Sava centra me je ekao crni audi i on. Jadan narod,
iznemogao od bede, gledao nas je sa podozrenjem i mrnjom
kako se pakujemo i odlazimo.
Jadan si, Bojane, jerte sugraani mrze, jadan si...
Stigli smo u kazamat u Bijeljini. Bio je suzdran pa me pola-
ko ispitivao: kako je bilo, ta smo priali, hoe li moji doi na mo-
naenje itd. Nisam imao odgovore. Ustao sam i otiao u sobu.
Kakvo crno monaenje, kakva crna radost, kakav crni dolazak.
Na ta e mi doi...?
Samo mi je jedno bilo na pameti, kako se izvui iz ovog pa-
kla? Plaio sam se da se neu izvui, da e me neko drati dok
me siluju.
 Svata mi je prolazilo kroz glavu.
Nastavile su se sedeljke kod svetenika. Reali smo izla-
ske svako vee. Svuda me je predstavljao, hvalio se, oseao
sam se kao marva kupljena na vaaru. Svi su me kao radosno
prihvatili a u oima sam im itao: ,,peder. Jo jedan, doao, ima
li, Ijudi, ovom kraja? - osjeam da tako misle Ijudi.
,,E, Vasilije crni - mislim u sebi ,,zar ovako da me kompromitu-
je? Zar ovakav beleg da navue meni i mojim nedunim rodi-
teljima?"
Jednog jutra me pozvao kod sebe u kancelariju:
Treba da ide u iu da proba mantije i polako da se spre-
ma. Zamonaiu te u manastiru Ozren, no pred moj jubilej
dvadeset godina episkopskog rada, a sutradan u te rukopoloiti
za akona." Da tu nije sedelo jo par sveenika, jer je on sve
ove stvari radio javnp, verovatno bih ga pljunuo i rekao bih mu:
Kugo Ijudska, pa zar se tako inovi dele!? Umesto da sam se
podvizavao i ekao taj in monaenja u postu i molitvi, ja ga e-
kam rvui se sa ostraenim vladikom u krevetu i po kafanama
svirajui i pevajui.
akon Saa i ja smo otili do ie. U putu smo samo utali.
Probao sam mantije i kamilavku. Sjedne stane mi je srce tuklo
od radosti jer sam sve ovo jako voleo, s druge strane sam bio
zgroen zbog naina na koji sam do toga doao.
Kada smo se vraali svratili smo u Kraljevo da neto ku-
pimo. Ja sam kupio bratu jednu trenerku pa sam zamolio ako-
na da me u prolasku kroz Beograd odveze do kue, samo na
as, da vidim moje.
Kada sam uao u kuu moji su ruali a brat je spavao.
Kad je osetio da sam uao skoio je na mene. Nisam imao
mnogo vremena. Kratko smo se pozdravili, morao sam da kre-
nem. Gledao sam prema mojima koji su izali da me isprate.
Brat je bio sanjiv kao da nije bio svestan da sam doao, ali je
uspeo da navue trenerku da me u njoj isprati i pokae mi koliko
me voli. Srce mi se cepalo na hiljade komada dok sam odlazio,
ali znao sam da sve moram da izdrim i verovao sam da emo
opet jednom biti sreni. Ali takvih dana vie nije bilo. Tek nastu-
paju dani tuge, jada i emera.
Svako moje svraanje kui se dobro posmatralo, ta sam
priao, kako su moji itd. Ve pouen, priao sam kao da mi nije
sve to toliko bitno, nek se bore sami, da ja volim samo...
Hteo sam da otklonim svaku sumnju da sam u dvoru nesrean
jer sam se plaio da im avo neta ne napakosti.
Svakim danom, to se videlo jasno da je nameteno, do me-
ne su dolazile informacije da se uvam vladike, da je opasan, da
on vodi jedan ivot koji je specifian. Ja sam samo sluao i do-
lo mi je da im kaem: ne brinite, neu nikom priati da je
Kaavenda peder! Ustvari ja to i ne znam, ne znam nita o ve-
rcu, o podvoenju...Ja nita ne znam, slobodno me silujte, va-
no je samo da njega zatitimo da se njemu nita ne desi.
U tom informisanju je prednjaio jedan vladikin prijatelj, bije-
Ijinski zubar Dule. Bio je nii za glavu od mene i priao je kao
pravi gej. Jeste bio oenjen, ali videlo se da je homoseksualac.
Imao je enu u ranim pedesetim, jo uvek jako lepu i privlanu.
A njen mu druguje sa gej-vladikom i brani ga. Mislim se, onjo
nesretni, pa ta e ti ovaj matori gej? Pa decu ima, ta, zar bi
voleo da se i tvom sinu desi ovako neto? Zar bi voleo da i tvoju
decu neko napastvuje. Misli li da si dobar roditelj, a moji da su
loi pa me nisu dobro usmerili.
Kom se Bogu ti moli i ta u crkvi trai?
Sve u svemu bilo mi je jasno da svi znaju kako vladika ivi,
ali da se to u javnost ne iznosi. To su ustvari svi znali ali nisu
hteli o tome da priaju i u to da diraju. I da sam hteo nekom da
se poalim, nisam imao kome. U poetku sam se nosio milju
da se poalim nekom od drugih episkopa. Ali i ta ideja je brzo
pala u vodu. Reali su se kod nas u gostima: Amfilohije, Vasilije
sremski, Dositej, Jefrem, Longin, Konstantin, Patrijarh Pavle, mi-
tropolit Nikolaj, Filaret i drugi, tako da mi je bilo sve jasno i sve
jasnije. Oni su jedni o drugima sve znali: ko je homi; ko je
oenjen; ko ima vanbranu decu, tako da o toj prii nije bilo ni
govora. Ostalo mi je samo da ekam i da vidim ta je Boja pro-
misao?
 Ja sam se za sve vreme trudio da koliko toliko ostanem ve-
zan za svoj poziv. Iao sam u crkvu, itao knjige, pokuavao in-
direktno i direktno da pokaem da ja nisam ovek iz prie u koju
ele da me ubace.
Nekako sam sve gajio nadu da e Kaavenda uvideti da ja
nisam homi, i da nisam kod njega da bih ostvario neku korist,
ve zato to sam verovao da u zaista u njegovoj eparhiji dati
svojim radom pun doprinos crkvi i Bogu.
Jedne veeri kada smo ostali sami i kada je on opet ok-
renuo vodenicu na svoju priu, pokuao sam sa njim da otvore-
no razgovaram. Rekao sam mu da me moda Bog poslao ovde
da mu pomognem da se isupa iz sablazni i greha koji ini, da
moda zajedno treba da poemo putem pokajanja, da udrue-
nim snagama zaponemo pribliavanje mladih crkvi, ali sam do-
ao do stranog saznanja.
 GEJ-VLADIKA UOPTE I NE VERUJE U BOGA!

Kaavenda i njegov ,,partner u strasnom zanosu!

Prvo, pa on uopte ne veruje u Boga!

A njegovo pribliavanje mladima trebalo je da izgleda tako
da dovodimo mlade dekie u dvor i da sa njima optimo. Na-
merno i provokativno sam iznenada rekao crnom Kaavedi:
Pa kada je ve tako, ukoliko ba ne moemo da se izborimo sa
tim telesnim iskuenjima, hajmo onda da dovedemo ene, to e,
iako je i to gadost i nedopustivo monasima, biti bar manji greh.
Na to je on skoio kao da sam mu bacio vreo ar u krilo:
Kakve ene, one su prljave! trokave! Njih treba samo izje-
bati i baciti, samo smo mi mukarci isti, a ne ene sa smrdljivim
pikama." Onda mi je priao kako je kresao neku dok je kao
mlad iveo u manastiru. Kae, bila je zima, a on je naslonio uz
drvo, skinuo gae i gurnuo joj ga. Kae, hteo je da vidi pikin
dim, odnosno da vidi kako se ,,ona stvar pui na zimi.
ta rei na ovo? Samo sam gledao u tu avetnu spodobu i u-
dom se udio:
Boe, od kud ova sotra od nesoja da zaluta meu vla-
dike? Da li ga je moda neka sektaka organizacija po zave-
ri i zadatku ubacila da nam osramoti i uniti Svetosavsku
Crkvu?! Jo i to jedino to nam je vekovima ostalo isto,
estito i sveto, da i to opogani i rasturi iznutra!
Prestao sam i da se krstim na to, samo sam se skamenio.
Izmeu ikona, knjiga, odedi, odjekivale su mi svetogrdne i ska-
radne rei: ,,daga gurnem...pikin dim...da spavamo...Dragane
Dragane".
Poeo sam polako da ludim. Nisam mogao da se prepoz-
nam. esto sam hteo da uzmem flau nekog alkohola i da je is-
kapim. Zato to mi je bilo sve tee i neizvesnije reenje kako je
vreme odmicalo...
Ulazio sam sve dublje u mrane tajne Kaavendinog ivota.
Ali naalost i u sve vee radnje koje su mogle dobro da me kom-
promituju, pa ak i da me odvedu u zatvor. U to vreme nisam
imao kome da se poalim. KOME DA PRIATE O SVIM STVARl-
MA, KAD TAJ OVEK DRUGUJE SA PREDSEDNICOM DRAVE, SA
LJUDIMA IZ POLICIJE, GRADONAELNIKOM i drugim javnim li-
nostimal?
Polako se bliio dan moga monaenja. Ozbiljno sam razmi-
ljao da od svega odustanem. ta bi se onda desilo? Ostao na
dvoru, svuda hvaljen kao perspektivan, a sada odustao od sve-
ga. Da ostanem na dvoru nema razloga, da postanem mirjanski
svetenik bilo bi kao da sam doao sa umiljajem da se okori-
stim, a da me on tek tako pusti da odem, ma za to nema anse.
Ja sam pripreman da tu ostanem, da polako steknem znanja
koja e me sve vie vezati za vladiku. Onda sam rekao sebi,
moda e posle monaenja sve biti drugaije. Moda e uvideti
moje odbijanje, pa u zadobiti toliko eljeni mir, da mogu da na-
stavim svoju misiju.
Otpoeli su za mene dani posta i molitve.
To su mi bili dani predaha. Zaista je potovao moju elju da
se malo osamim i da pokuam da se pripremim za in monae-
nja. Samo me jednom pitao da li mi se die? Kae njemu se naj-
vie die kad posti, pa kako je jednom pitao vladiku banjalu-
kog Jefrema ,,ta on radi kad ima takvo iskuenje, da li ga drka
ili neto drugo? Da, i to je govor jednog vladike...

46
 Svakim danom sam bio u velikoj nedoumici, ta raditi? Stigle
su mantije iz ie.Trebalo je da me zamonai no pred proslavu
dvadeset godina njegovog episkopskog staa (a bie prije i
mnogo vie, naalost - sodomskog staa!) a sutradan da me
rukopoloi za akona. Pokuao sam da se druim sa knjigom
oca Justina Popovia Monaki ivot, ali sam je nekako itao na
preskok, bez velikog interesovanja. Za mesec i po dana boravka
na vladianskom dvoru totalno sam se izobliio! Sva duhovnost
je nestala. Bio sam kao prazan dak. Sjedne strane sam sipao a
sa druge se sve prosipalo. Neverovatno je za koliko malo vre-
mena moe da nestane ono to ste godinama gradili i u ta ste
ulagali. Za tili as sam postao ovek bez definisane linosti.
Nou sam sedeo i razmiljao o svom detinjstvu, o orahu koji
je zasadio moj pradeda, prvim trenjama, vruem hlebu iz ujnine
furune, sankanju sa roditeljima, o prvim gedorama koje mi je ku-
pio deda koji se bavio automehanikom, svojoj uiteljici, prvoj
Ijubavi, gitari, i o svemu onom to su sitnice a to krasi ovekov
ivot. Ljudi i ne znaju koliko su sreni dok neke stvari ne izgube.
Ja sam iveo na vladianskom dvoru, u izobilju, u svili i kadifi, a
bio sam eljan komada plavog neba i hleba sa mau i alevom
paprikom. Vozili su me u najlepim automobilima a bio sam e-
Ijan etnje, kitili su me zlatom a ja sam eleo uti list iz mog pa-
rka, sedeo u konoj fotelji a bio eljan velikog kamena na kom
sam sedeo kao dete. Skoro, kada sam video taj kamen kako su
ga neki novi klinci otkotrljali, dolo mi je da ga nekako donesem
u stan. On mi je bio presto kad sam bio mali i uteha u danima
tuge koje sam provodio u vladianskom dvoru.
Na moje najblie nisam smeo ni da mislim, da mi srce ne bi
prepuklo na komade. Oseao sam svaki uzdah koji su isputali
za mnom i traili utehu u mojim priama, kako mi je kod vladike
lepo. esto sam sanjao kako idemo zajedno na pijacu, donosi-
mo puno voa, kako kua mirie na dunje i gnjile mumule...
E, sudbino kleta! Eh mladosti bez radosti!
Doao je i taj dan.

47
48
 M O N A E N J E

Saina monaenja u manastiru svetog Nikoie na Ozrenu,

juni 1998. godine - jeroakon Serafim

Polako sam se spremao za kretanje. Trebalo je da krenemo

u manastir Ozren na Ozrenu. Pogledao sam kroz prozor i ostao
bez daha: Doao je Dragan Terzi sa suprugom! Svetenik
koji me je poslao kod Kaavende. Sa njima je stigao i otac Ni-
kola Jovi. To je bio beogradski svetenik iz nae crkve, gde
sam radio kao student. Njegov dolazak jako me obradovao. On i
nije znao da sam tu, a ni da u se zamonaiti. Zatekli su me
onako u kunoj varijanti, u papuama i trenerci. Njegov ok je
bio jo vei: zar na jednom takvom mestu da tako budem obu-
en? Uveo sam ih u kuu. Seli smo u sobu za goste. Nisam
znao ta da im kaem. Da li da Terziu kaem: to me izdade,
izrode, kada sam te kao roenog oca prihvatio, ili da se opet la-
no pohvalim kako mi je lepo i kako uivam? Naalost i nesreu
prevegnulo je ovo drugo.
Odluka je pala da sa njima krenem na Ozren. Jako sam se
obradovao zbog oca Nikole. Kada je u putu saznao da u se za-
monaiti skoro da se zaplakao i prosto je negodovao. Kada smo
stigli u Doboj onako u ali je pitao da li e moja deca ovde ii u
kolu? Svi smo se kao nasmejali, a meni je bilo neprijatno od
Terzieve supruge. Videlo se jasno da ena sve zna, ali je i sa-
ma verovatno mnogo puta povreena, tako da je samo utala i
gledala kroz prozor. ta joj je drugo i preostalo, kada je ivela sa
ovekom koga je vladika dozivao u Ijubavnom zanosu: Draga-
ne, Dragane\
Postalo mi je jasno od kada sve ovo potie. Terzi je sluio
vojsku u Tuzli gde je Kaavenda sluio. Tu su se upoznali i Ka-
avenda mu je dao kljueve od svog stana, da ovaj moe da se
istuira. Ko je koga tuirao i ta se tu deavalo jasno je.
U Doboju smo svratili u crkvu gde je Terzi sluio. Vodio me
da vidim salu u kojoj su osnovali prvi stranaki odbor sa Rado-
vanom Karadiem. Kae da je pisao govore i referate za Kara-
dia i kako je iao sa njim na skupove kako bi Karadi dobio
to vei uticaj u narodu. Trudio se da Karadi zadobije povere-
nje naroda kako bi postao narodni voa.
Svratili smo kod svetenika na kafu. Gledao je u mene kao
svetsko udo. Posle sam uo da je i on ranije legao sa vladikom
kako bi dobio in.
Popodne smo stigli na Ozren. Pripreme su tekle svojim to-
kom. Stigao je i Kaavenda. Iznenadio sam se kada sam video
da u manastiru ivi samo jedan monah. Ustvari, manastire smo
pre mog monaenja obilazili u irokom luku, a kasnije mi je po-
stalo jasno i zato. Monatvo ovde nije postojalo. Neto monaha
to je bilo otilo je ili je rasterano jer se nisu slagali sa vladikinim
ivotom!
U manastiru je bio samo otac Grigorije sa nekoliko bo-
goslova. Vladika me proveo da vidim odaje i rekao da e morati
ponovo da ga osveta zbog nekih stvari koje su se tu desile.
Mogao sam samo da naslutim ta je tu sve bilo.
 Doao je i taj trenutak. Otiao sam u sobu da se presvuem.
Osetio sam kako neto umire u meni, obuzela me silna tuga.
Sve mi se deavalo kao u snu. Oblaio sam crne pantalone i be-
lu koulju kao da sam se spremao za klanje a ne monaenje.
Tuno sam gledao kroz prozor i tiho prozborio: zbogom, svete!
Na papiri sam napisao monako ime. Siao sam do crkve.
Tu je ve bilo par svetenika a doli su i otac Lazar iz manastira
Tavna kod Bijeljine, koji je trebao da me privede i bude moj du-
hovnik, i otac Nikolaj iz Tuzle.
Zazvonila su zvona. Upalili su mi sveu, dali mi je u ruke i
priveli me oltaru. Obukli su me u monako odjejanije. itane su
molitve, iz pevnice se orilo, dola je brojanica i krst...
Te veeri sam postao otac Serafim!
Prilazili su svi da mi estitaju i prime blagoslov. Redom su
celivali krst i ruku. Neki se preobraaj desio u meni, pomislio
sam da moda i nije sve tako loe. Kao da se duhovnost vratila,
kao da sam se tu ispunio nekom pozitivnom energijom. Ponovo
sam osetio miris tamjana, ponovo uo aneosku pesmu u mojim
grudima. Mislio sam da se zavrila muka. Moda je to bilo samo
iskuenje da bi se pokolebao, a onda tu.
No, Kaavendin glas: Ajde, skidaj se, ta se epuri i doi
da veeramo!" - brzo me je vratio u surovu, paklenu stvarnost!
Po izlasku iz crkve vladika me pozvao ,,Bojane!, a ja sam
mu pred svima odgovorio: nisam ja vie onaj Bojan, sad sam
otac Serafim! Hteo sam da mu skrenem panju da ne elim vie
stari ivot, nego da elim da idem putem onih ije ime nosim,
putem serafima...Svi su se blago i kiselo nasmejali, da izvade
situaciju. Kako sam smeo jednom Kaavendi da odgovorim?
Ali, ja sam ostao ozbiljan.
Ajde, Serafime, raspremi se pa da veeramo. Skini sve to sa
sebe i ostani samo u donjoj mantiji."
Otiao sam u sobu koja je bila spremna samo za mene. Po-
gledao sam se u ogledalo. Stajao sam u mantiji i nisam jo bio
svestan ta dalje. Siao sam u kuhinju a tamo me je ekala po-
stavljena sofra. Bila je pripremljena veera u ast mog monae-
nja. Bio sam iznenaen. U drugoj situaciji moda bih bio i sre-
an, ali znao sam da se iza brda neto valja. Seo sam odmah
do vladike. Tu je sedelo dosta svetenika, akoni i drugi gosti.
Posle molitve svi su poeli da uivaju u hrani, a ja sam razmi-
Ijao kako da ga se veeras otarasim?
Poto sam spavao u njegovoj sobi u kojoj je bio jo jedan
krevet, znao sam da e sigurno doi da kao prespava tu. Zar od-
mah po monaenu u manastiru da provedem paklenu no?
Zamolio sam ga pred svima, da li mogu da preem u neku ma-
nju sobu, pa da noas budem sam, jer sam hteo no pred ruko-
poloenje da provedem u pripremi i molitvi. VideviTla sam isko-
ristio situaciju, rekao mi je da u biti u svakom sluaju sam u so-
bi gde sam sad. Sa mnom je do sobe doao otac Lazar i rekao
mi: Nita se ne brini, jo si mlad i ima vremena za sve. Ima
vremena za porodicu, decu i druge asne poslove kojima jo
moe da se bavi.
Bio sam iskreno reeno okiran! Ali i bilo mi je jasno da o-
vek eli da mi pomogne. Mislio sam da je bolje da me ohrabri da
ostanem monah, aii on je znao o mome paklu i znao je da je to
nemogue.
Zaspao sam kao oamuen.
 R U K O P O L O E N J E

Rukopoloenje jeroakona Serafima 1998. Gospodnje

Svanuo je lep letnji dan i izaao sam napolje da udahnem

sve planinski vazduh. Mirisala je svea trava, cvrkutale su pti-
ce, grejalo je jutarnje sunce. Samo se meni skupila neka tuga i
hladnoa oko srca, kao da me hvatala blaga jeza. Imao sam sa-
mo jednu misao: kako da se otresem ovog oveka i sve dubljeg
ulaska u greh...? On je osmislio ak i u manastiru odmah posle
mog monaenja da ostanemo sami i da pokua da me iskoristi.
Ne! On nije samo nevernik. On je monstrum koji je izgubio
sve konice i koji bi sve uradio da ispuni svoje elje i udo-
volji nagonima strasti, i to ak protivprirodnih.
 Rukopoloenje jeroakona Serafima 1998. g. G.
Polako sam se pripremao za liturgiju. Poeli su da pristiu
svetenici iz cele eparhije...
Arhijerejska liturgija je odrana napolju. Ja sam rukopolo-
en u in jeroakona. Na mom rukopoloenju bila su tri episko-
pa i preko sto svetenika koji su horski pevali. To je ast koju
malo ko doivi u svom ivotu. Svi su prili da mi estitaju i da mi
celivaju ruku. Ja sam jedini izgledao kao da sam pao sa Marsa.
Samo sam klimao glavom i kiselo se osmehivao. Posle besede
seli smo pod ator da se posluimo. Svi su uivali, smejali se,
alili. Ja sam pokuao malo da se ukljuim u razgovor ali mi je
teko ilo.
Dolo je vreme da se vratimo u Bijeljinu. Ja sam se vratio sa
Terziem. Ili smo preko Tuzle gde smo svratili do biveg sedi-
ta eparhije zvorniko-tuzlanske. Jako mi se svidelo u Tuzli. Lep
grad sa predivnom crkvom. Tu je slubovao otac Nikolaj.
Polako smo ili prema Bijeljini a meni je bilo sve tee. Opet
u kazamat. U kanjeniku eliju, opet meu ukuane koji me
mrze i opet kod njega. Otac Dragan i otac Nikola su svratili na
jo jednu kafu i morali su za Beograd. Tako sam eleo da po-
em, da nekako pobegnem, ali od toga nije bilo nita. Tu je sti-
gao iz Rusije Moma Kari. esto je dolazio kod nas i vodio se
kao vladikin dobar prijatelj. Seli smo malo, razgovarali i onda
sam svoje goste ispratio za Beograd. Dugo sam gledao za nji-
ma. Dolo mi je da puknem od tuge, ali za mene je stvarnost u
tom tenutku bila neumoljiva...
Cele noi sam dugo razmiljao i kao dete se nadao da su
dani tuge iza mene, a nisam ni znao da mi tek predstoji pakao...
Bio sam preputen na milost i nemilost troje ukuana koji su
bili ludi a pritom i zadojeni mrnjom prema svemu to ih je po-
dsealo na mene. Poelo je izgladnjivanje, psihika tortura, ra-
zna podmetanja, ogovaranja, sve u svemu pakao na zemlji. e-
sto sam ostajao bez doruka i ruka pa ak nekada i bez vee-
re. Stavljali su ispred mene tanjir sa otpacima i pitali me da li
hou da jedem ili da to bace kokokama. Poeo sam da naglo
mravim, da se povlaim i dobijam crnilo ispod oiju. Sve je to
bio pakleni plan crnog avola da me slomije i iskoristi. Trebalo je
da mi se pokae: vidi, kada nisi pokoran i kada te pustim niz
vodu kako izgleda. Vidi kako prolaze oni koji su neposluni.
Sve to sam bio odluniji u nameri da istrajem, napadi su bili sve
ei. Za njega je bilo najvanije: moje dupe ili moja smrt.
Dok su me u kui sistematski unitavali, istovremeno su svi
mislili kako sam ja vladikin ovek od poverenja i kako sam ja
njegov tajnik i savetnik i da me sprema za svog naslednika.
 Prva liturgiju koju sam sluio bila je u manastiru Dragalje-
vac, na njihovu slavu svetog arhangela Gavrila. Kako smo ulazili
u manastirsku portu svi su prilazili da mi celivaju ruku. Priao je
jedan mladi monah a on mu je rekao: ,,Za tebe nema blagoslo-
va. Nisam se iznenadio tome, a on me samo pogledao. Bio je
to otac Gavrilo. Posle slube sam iskoristio priliku i priao mu.
Pitao sam ga ta mu se desilo, a on me zamolio da priam sa
vladikom o njegovoj sudbini, verovatno i sam mislei kako sam
ja vladikin ovek i kako ja mogu da utiem na njegove odluke.
Kada me video sa njim, Kaavenda me mrko pogledao i po-
zvao me da doem. uvaj se te lisice koja mnogo pria, rekao
mi je. Kada smo se vratili u Bijeljinu pitao sam ta je zgreio ka-
da je tako kanjen, a on mi je rekao da mnogo pria i da je pri-
ao neto runo o njemu. Bilo mi je jasno, istina se surovo ka-
njava. Ako neko pokua da kae neto biva izbaen iz crkve.
Lake e vam danas u ckvi oprostiti ubistvo ili krau nego da ka-
ete da je vladika gej. Dakle, ne smete rei istinu, a da inite
svetogre, to vladiku i ne zanima!
Poto e on sada da pria kako nas dvojica ivimo zaje-
dno, ta misli da platim dva tri krkana da ga dobro ispre-
bijaju i naue parneti?" Ja sam bio okiran. Da vladika plaa
batinae da bi mogao nesmetano da orgija. Pa gde e ti dua?
Da bije i unakazi nedunog oveka koji se bori za veru i isti-
nu? Da osakati nekog koga si ve zlostavljao da bi mogao da
orgija?
Jadna nam majka, ko nam je vladika, ko su nam episkopi!
Bolje da se ni rodili nismo kada smo ovo doiveli, kada cr-
kva i narod ovo imaju i trpe. ute. Kriju!
Rekao sam, ni sluajno, pustite oveka, proi e ga. Taj mu-
enik nije ni znao ta mu se sprema i da ve sutra moe da bu-
de teki invalid.
U kui je atmosfera bila paklena. Monahinja Makrina, Mio
upravnik dvora i jedna ena koja je istila nisu mirovali niti pre-
zali da pokau otvorenu mrnju prema meni. Kad ja uem u ku-
hinju svi izau, kad ja uem u dnevnu sobu svi izau. Ako ruaju
kad uem svi ostavljaju ruak i odlaze. Pokuali su na sve nai-
ne da pokau da pate zbog mog prisustva. Trudio sam se da im
pokaem da za to nemaju razloga, ali je sve bilo uzalud. Gleda-
jui moju patnju Kaavenda se samo naslaivao i u ludoj nadi
sokolio kada u da pokleknem i da legnem u njegov krevet. Za
to vreme kroz taj isti krevet su prolazili mnogi drugi. Vie se nije
ni malo krio, valjda je mislio da u biti Ijubomoran ili da u misliti
kako sam u njemu izgubio oslonac.
Jedno vee su u dvor stigli iguman manastira Dajbabe, otac
Teodosije i jedan bogoslov. Kada sam ih posluio, zamolio sam
da se povuem. Znao sam ta e biti, poee verovatno pijanka,
pa onda sve ono to ide uz to. On kao da je oekivao da se ja
povuem.
Ujutro kada sam siao u vladikinu dnevnu sobu - imao sam
ta da vidim. Ispijena flaa konjaka, ostaci hrane. Kr i lom.
Vladika je ve otiao u kancelariju a iza mene se pojavio onaj
bogoslov pa kae: Moe li da mi otvori vladikinu sobu da uz-
mem svoje stvari? - Pitam ga: ta e tvoje stvari u vladikinoj
sobi?, a on meni: Ajde, ne pravi se lud, kao ti ne zna!
Dolo mi je da ga zgromim. Pa, budalo, da sa tako malo go-
dina bude tako kvaran i da pristaje da te podvode? Dolo mi
je da iamaram i Teodosija. On je bio duhovnik manastira gde
su se Ijudi posebno spremali na hodoae, a on podvodi malo-
letnu decu episkopima pederima. Gledao sam ga za dorukom,
on kao deli duhovne pouke, a meni Makrina kae: Sluaj kako
otac pria! A ja u sebi kaem: bednici i zlikovci, strvinari, vai i
gnjide jedne. Duhovne ubice ste vi, a ne duhovnici. Pravda
e vas Boja stii kad tad.
Dolazili su i prolazili kroz vladikin krevet:
bogoslovi, duhovnici, svetenici, kalueri. A on se samo
naslaivao. Iznoeni su iz soba iskorieni prezervativi, mo-
kri pekiri, aravi. Sve u svemu, vladika se ludo zabavljao.
Niti se krio niti je neko na sve to obraao panju...
Ja sam se pretvarao u senku a on se trudio da svuda javno bu-
dem sa njim da nas svi vide.
 POSTAO SAM VEROUITELJ

Otac Serafim sa dejim horom u Bijeljini

Doe i kraj avgusta. Ja sam do tada po malo sluio, a onda

me zaposlio kao verouitelja u koli Knez Ivo od Semberije".
Ponajvie me radovalo to to je kola bila daleko od kue. Tre-
balo mi je dosta vremena da doem do kole i da se vratim kui.
Kada je zazvonilo prvo zvono moga prvog asa veronauke deci,
mojoj srei nije bilo kraja. Deca su me lepo prihvatila a i kolektiv
u kome sam radio. Sa svima sam se lepo slagao i naao sam
odlian ventil za izlazak iz kue.
Odmah se izdvojilo nekoliko Ijudi iz te kole koji su mi po-
stali bliski. To su bile tri profesorke koje su se otimale za moje
drutvo, i sve je preraslo u lepo prijateljstvo. Izlazili smo posle
kole na kafu ili ruak i ve sam mogao otvoreno sa njima da
priam. Jedna od njih je bila veoma stroga i temperamentna i
kao da je znala ta mi se deava. Ona mi je priala da je najbo-
ije stvari reavati otro i bez kompromisa i nudila mi je pomo
ako mi neto treba u policiji. Jedna od njih tri se izdvajala po
svojoj telesnoj lepoti. Imala je onu starinsku" lepotu koja je izla-
zila iz dubine due. Bez minke, bez provokativne odee, ostav-
Ijala je mukarce bez daha. Bila je razvedena i nije jurila u ava-
nture. Vie je volela da ima s kim da razgovara i da je razume
nego ita drugo.
Vasilijje, bolje rei crni avo u vladianskom odelu, nije gu-
bio nadu ni strasnu elju da e me ipak osvojiti. E nee, prljavi
avolji sine, pa da si sto puta Vasilije, kao to nisi ni jednom uis-
tini. Reio sam da mu dam lanu nadu kako bi dobio vreme, po-
verenje i vie slobode.
Vladiko, neto smo se udaljili u poslednje vreme, zar me vie
ne volite?" Upitao sam ga tako neto po prvi put, onako kako
njemu jedino imponuje. On taj i toliki obrt od mene nije oekivao.
Zato je samo treptao i udio se da li sam dobro? I da li je dobro
uo? Poeo je da muca, kao: posao, pa izvini pa promenie se,
kao da nije mogao da veruje da me je slomio. I zato i kako to
da mu se odjednom nudim, a do jue sam se otimao?
Naao sam mu icu, poeo sam da mu priam kako sam
mnogo vezan za njega, kako mi nedostaje. Video sam veliku ra-
dost u njegovim oima. U jednom trenutku sam se i sam zbunio,
da li je mogue da onaj ovek koji upravlja svim i svaim moe
da se razotkrije kao dete za tili as?
,,Pa ako me stvarno voli, ja u za tebe uiniti sve. Da li hoe
da oteram ukuane ako nam smetaju, pa da sami kuvamo. Sve
u da ih oteram da ti bude srean. lako mu nisam pomenuo ni-
kakve ukuane, tano je znao ta se deava. On je svesno i na-
merno popustio na mene besne ukuane da me rastrgnu, da bi
on mogao da se nahrani na kraju na ,,leini.
Hoe li da ti kupim stan i auto? Da li ti treba para? Samo
reci. Hoe li parohiju, hoe li da te rukopoloim za sveteni-
ka, sve ta hoe reci. Eto, sve sam mogao da dobijem za je-
dan seks...Dajte mi malo vremena, ja sam stidljiv, ne mogu odje-
dnom da se opustim i legnem sa vama, kaem. Bio sam avol-
ski mudar i lukav prema Kaavendi. On me gledao i skoro mu je
pola voda na usta.
Ajmo ti i ja da spremimo veeru.
 Makrina je poludela kada nas je videla pod gasom kako pr-
imo jaja i prosipamo ulje po poretu koji je ona oribala. Jeli smo
ko svinje. Sve to nam se nalo pod rukom: sir, slaninu, crni i
beli luk. Sve smo ostavili da ona raskloni. Ja sam namerno re-
kao da uzmemo flau vina da nazdravimo. Makrina je ula i po-
ela onako u ali, kao to nije monasima dolino, nije po tipiku...
Makrina, ti si igumanija kokokama u oboru a ne meni i Sera-
fimu, zato ne seri. Nemoj da ja priam ta sam vam radio u ma-
nastiru, zato bolje uti i raskloni sto! Makrina je pocrnela kao
crna zemlja. Bila je razotkrivena. ta su radili nisam se ni trudio
da saznam, otprilike se sve reklo samo. Otili smo na sprat, slu-
ali muziku, pili vino. Na televiziji je poinjao film gde siluju jednu
enu: Uuu, vidi to joj ovo dobro rade, sad e braa da je
rasture. Kako kurva stenje. Tucaj je! Tucaj je!
Eto kako vladika misli i govori. O, Boe, kad bi ovo mogli da
uju svi: Kako matori peder-vladika stenje i navija da siluju
nesretnu enu! Pomislih kako bi bilo da sve snimim...?
Kasno u no rastali smo se. Poljubio mi je ruku kao mladi
devojci na rastanku i poeleo mi laku no.
Sanjaj me noas, Ijubavi, ja u tebe isto.
Hou, vladiko, nemojte sumnjati, ostao bih ja da spavam ov-
de, ali se bojim da e neko naii, znate kako Ijudi priaju.
Vladika nije mirovao. Okupio je ukuane, grdio ih i psovao
im majku po stotine puta. Zapretio im je da e ih sve rasterati
ako uje neto runo o meni ili ako me maltretiraju. Slavio je po-
etak svog poraza. Ujutro kada sam siao u kuhinju uo sam ih
kako priaju, da sam veliko zlo koje je ulo u kuu, psovali su
Kaavendi mater cigansku i pedersku, a mene ruili na sva usta.
ta! Njemu je poklonio majicu, a meni nita, vikao je Mia, ,,a
ja ga gledam tolike godine, jebem li mu majku onu cigansku, to
je neki vladika, da mu jebem majku. Nisam mogao da verujem
svojim uima, nego sam se polako iskrao iz kue i otiao u ko-
lu. Svesno i polako sam napravio razdor izmeu ukuana i vla-
dike. Sve sam mu. vie davao lanu nadu da u biti njegov, a on
je pred njima sve vie bio naklonjen meni. Nihov pakleni plan
sam osujetio veoma brzo. To ni izdaleka nije bila pobeda, ali je
bio bar neki poetak, bar neki preokret ka mome olakanju.
Kaavenda je poeo da me obasipa poklonima. Poele su
da stiu koulje, parfemi, okolade, toblerone. Poeo je prema
meni da se ponaa kao mu prema eni. Kao mu i ena sedeli
smo da se dogovaramo ta emo da ruamo, ta treba da kupi-
mo od garderobe itd. Bio je dogovor da posle slave Svetog Niko-
le traim odobrenje da idem za Beograd, a da zajedno otputuje-
mo u Rusiju u provod. Priao mi je kako tamo ima dosta prijtelja
i biznis, kako odseda u najlepim hotelima sa devojkama koje
mu rade manikir. Priao je da hoe da me vodi da vidim mana-
stire Rusije, da me upozna sa njegovim prijateljima episkopima,
da emo odsesti u najskupljem hotelu, sve u svemu ekao me je
lep provod sa mojom Ijubavi".
Vladika je otiao na put nekoliko dana.
Ja sam se trudio da dam maksimum od sebe u crkvi i bo-
gosluenu ali je to sve ipak bila bleda slika onoga to sam radio
jo kao civil u crkvi u mome Beogradu. Umesto da mi je in do-
neo veu elju za radom, ja sam se unazadio. Mislio sam da je
to iskuenje, da me Bog kua, meutim, brzo sam shvatio da
sam se samo naao na pogrenom mestu. Bog sigurno ne uva
homoseksualce u svom okrilju da bi slamao druge, jer je On te i
takve jo odavna, u samoj Bibliji osudio na smrt. Jasno mi je
ipak bilo da sam se samo naao u abokreini Ijudske pohote i
gluposti, to mi je u potpunosti unitilo ivot. Naprosto, nisam
mogao da se nosim sa tom situacijom. Nisam se snaao a ni-
sam ni imao kome da se poalim.
Jadan je moj ivot, mislio sam dok sam iao po bijeljinskim
ulicama. Ko sam i ta ovaj ovek napravi od mene? Postao sam
suva smokva koja plodove ne daje. Teko meni. Kako drugima
da pomognem kad svoj ivot ne mogu da sredim. ta da priam
Ijudima, kad i sam sve dublje tonem? Dok su se vernici sve vie
zbijali oko mene ne bi li od mladog monaha uli zato sam mla-
dost i ivot posvetio veri, ne bi li se napili duhovne vode, ja sam
postajao sve vie izgubljen sluaj. Koliko god da sam eleo da
obuem mantiju, toliko sam sada eleo da je skinem i da duu
svoju smirim. Bolje je asno otii nego svesno sebe unitavati i
sablanjavati. Mnogo je Ijudi odvraenih od vere zbog sabla-
znt svetenih lica koji e zbog toga odgovarati na Stranom
Sudu. Ja sebi to nisam hteo da dozvolim. S druge strane, pratio
me glas da smo vladika i ja veoma bliski, to je opet stvaralo
sablazan. Neki nisu ni krili ta saznanja, nego su namerno pravili
dvosmislene ale na taj raun. Tako kada sam se naao na jed-
nom skupu svetenika i kada smo seli da ruamo jedan sve-
tenik ree: Sad bi na vladika rekao: ko je bio prvi, neka mi ve-
eras bude i poslednji. Svi su se grohotom smejali na tu aluziju,
samo sam ja hteo da propadnem u crnu zemlju. ta ja radim sa
Ijudima koji me preziru i misle da sam peder? Kada bi se Kaa-
vendi neto desilo ili ako bi otiao iz eparhije oni bi me pojeli
onako uz put, ne bi tu sklopio ni dva dana.
U tim preispitivanjima i tumaranjima polako se pribliio i
Sveti Nikola. Dvor se sreivao, sve je prtalo od rada i sprema-
nja. ekali smo velike i ugledne goste. U prvoj turi je doao gra-
donaelnik i neki od politiara iz Bijeljine. Prialo se o svemu i
svaemu, uglavnom vreme je sporo odmicalo. Stigao je i otac
Nikolaj iz Tuzle. To me je malo oraspoloilo. Oekivali smo i oca
Dragana iz Beograda. Uglavnom prva tura gostiju je prola. Vla-
dika me pozvao. Dao je signal ostalima da nas ne uznemirava-
ju. Sedeli smo u polumraku dnevne sobe.
,,Da li si umoran?, otpoeo je, ,,ja ba i ne volim ove skupove,
vie bih voleo da se ispruim u krevetu. Zna, malo sam te se
ueleo. Voleo bih da naslonim glavu na tvoje rame i da zadre-
mam. Vidi, ja sam iskren prema tebi, ja te iskreno volim i mno-
go patim za tobom. Budi mi blizak i reci ta eli, tebi e vladika
sve dati. Ajde molim te poljubi me onako jednom pravo... Uhva-
tio me za glavu. Pribliio mi se. Hteo sam da vidim dokle e da
ide. Priao mi je i poeo da me Ijubi po vratu. Dok je u prizemlju
sve vrvelo od svetenika i monaha on je bez pardona otpoi-
njao svoju igru... Ni na krsnu slavu znai nije prezao, nego bi da
se zadovolji. lako je svakog trenutka neko mogao da ue. Ja
sam ga molio da stane ali je on kao opinjen iao dalje. Odjed-
nom sam osetio njegov jezik na svojim usnama. Poeo je da me
valavi i da trai prolaz do mog jezika, kroz moje zube. Dolo mi
je da se ispovraam od uasa. On je pao u trans, poeo je da
koluta oima. U sebi sam se molio Bogu da me opet izbavi ne-
kako iz ove nezgode. I na moju sreu - zazvonio je telefon.
Ustao sam i otiao da se isperem zbog smrada od vina. Jo
sam traio neko zrno utehe i nade da e sve ovo proi. Boe,
molio sam se iz dubine due, pomozi i spasi me. Svaki ovaj po-
kuaj kod mene je izazivao sve veu gorinu i gaenje, ne samo
prema njemu nego i prema meni. Ovde sedim i neto kao radim
za crkvu, a ustvari sam samo pokusni kuni koji samo treba da
uradi jednu stvar:
Samo da skinem gae i da legmen sa vladikom! Samo to.
Da zadovoljim njegovu pohotu, samo treba da me peder Ka-
avenda dobro ishvata i valavi. Gadi mi se sama pomisao da
jedan ovek, koji moe da mi bude deda, onanie na mene u
svojim odajama. Videlo se da je uivao u svojoj superiornosti i
svojoj zatienosti. Uivao je da gleda kako me slama, lomi i
sprema za zavrni udarac, za celononi seks. elja mu je bila da
svri po meni i da me namae svojom spermom. Uasavao sam
se toga i uplaio da me sluajno jednom ne nadrogiraju, jer su
ovi Ijudi spremni na sve. Moglo je da mi se desi da se jedno jutro
probudim silovan a da toga i ne budem svestan.
Siao sam dole pre njega da doekamo i druge goste. Tre-
balo je da kao domaini nas dvojica preseemo kola. Sveti
Nikola je i moja krsna slava, tako da smo nas dvojca te veeri
bili domaini. Dok bi drugi iveli za taj dan, ja sam alio za mo-
jom porodicom koja je ove godine bez mene. Ne mogu da se os-
vestim da sam zaboravio da pozovem dedu i strica i da im e-
stitam krsnu slavu. Otiao sam na telefon. Kada se stric javio
zastala mi je knedla u grlu. Kao da sam osetio miris naeg ita i
svee koju smo palili svake godine.
to te, sinovac, nema? Jesi strica zaboravio?" Isprazno sam
se izvinio da nisu radili telefoni i da sam bio zauzet. Eto koliko
ovek moe da skrene i da zaboravi na svoje najmilije. Lomila
mi se dua, goreo sam i eleo da me nema. Dolo mi je da
napravim neki skandal i da privuem panju, samo nisam znao
iju. Sve bi se desilo po narodnoj zatresla se gora, rodio se
mi. Verovatno bi me nali u nekom kanalu bez glave i progla-
sili da sam bio bolestan, verovatno bi bila pria kako su meni
hteli da uine i da me izvuku, ali eto ja to nisam prepoznao pa
se spanao sa loim drutvom.
Poela je da dolazi druga garnitura gostiju. Vladika i ja smo
presekli kola, estitali jedan drugom slavu i svi su nam estitali.
eleli su nam lep zajedniki suivot, mnogo sree i zdravlja. Re-
ali su se fariseji koji su glumili neku pobonost a samo su gle-
dali kako e da uhvate neki aber pa da samo isperu usta. E pa
bogami i dobiete. Otac Miodrag i otac Saa su svirali harmoni-
ke i doneli su istrumente.
,,'Ajde, oe Serafime, uzmi i ti gitaru pa da zasviramo zaje-
dno. Ja sam bez mnogo okolianja pred svima skinuo mantiju,
na ta su se svi zaprepastili, jer je to vie bio znak moga revolta,
to su svi dobro shvatili. Seo sam pored vladike i uzeo gitaru.
Naravno, ukuani su bili zapanjeni, zar e da svira? Kaavenda,
koji je bio pod gasom uivao je u tome to sam se raskomotio.
To je bilo u njegovom duhu, raskalanost i skandal. Zasvirao
sam kolo, svi su pljeskali i uivali u naoj muzici. E pa, evo vam,
priajte. Zabavljali smo goste do dubolo u no. Bilo je tu sevda-
linki, starogradske muzike, narodnih kola i drugih melodija.
Kada smo ujutro ustali otiao sam u kuhinju da se osveim.
Kako su me estoko napali, da samo cigani sviraju, da sam zlo,
a ja sam samo rekao: Hoete li da pozovem vladiku da njemu
to kaete?" Oni su se uutali, a oseao se takav antagonizam,
da je neko sa strane samo zucnuo, verovatno bi se svi u kuhinji
meusobno pobili bez obzira na krsnu slavu.
Mesec dana pred Svetog Nikolu, ono to sam zaboravio da
napiem, iselio sam se iz vladianskog dvora. Vladika me pre-
bacio u stan u zgradi iza vladianskog dvora. U prizemlju je i-
veo otac Miodrag sa porodicom, a gore ja. Kaavenda mi je op-
remio trosoban stan: kuhinja, dnevna soba, dve spavae sobe,
terasa, sve u svemu odlino Ijubavno gnezdo". Nije me esto
poseivao jer sam ja dan provodio na dvoru i u stan sam iao
uglavnom da prespavam. Ali esto me je zvao nou da me kao
pita kako spavam, da njemu nije ba najbolje i da li mogu da do-
em kod njega?
Pred zoru posle zadnjih gostiju spremao sam se da odem u
stan. Vladika me pozvao da doem: Ovo ti je poklon od mene.
Dao mi je desetak belih koulja i neke parfeme.
Ostani, molim te, noas kod mene, traio je. Ali, imao sam iz-
govor da e otac Dragan (Terzi) da spava kod mene tako da
sam otiao. Otac Dragan me ekao, pitao me kako je, kako mi
se ovde svia? I rekao mi je da je priao sa vladikom i da je ovaj
prezadovoljan sa mnom. Malo sam kae gord, ali sve ostalo je u
redu. Gledam ga i ne mogu da verujem. ovek koji me poslao
u zmijsko gnezdo, bez trunke kajanja pria kao da ne zna
ta se sa mnom deava. Otiao je u svoju sobu i ubrzo zahr-
kao. I ja sam se povukao u svoju sobu. Ujutro smo priali uz ka-
fu i ispratio sam ga za Beograd.
Naravno, ukuani jo gore nisu priali sa mnom. Svojski
sam se trudio da izgladim te odnose, ali nije bilo uspeha. Oni su
eleli samo jedno, da me nema. Da nestanem iv ili mrtav, sve
jedno, samo da nestanem. Iskreno reeno i ja sam to sam sebi
eleo, samo da odem iz te kue.
Posle slave vladika je otiao na put. Nakon par dana vratio
se sa puta. Bio je oran i raspoloen. Pozvao nas je da idemo na
veeru. Ili smo na ribu, poto je bio post. Vee smo proveli u
neobaveznom askanju i ispijanju belog vina. Gledao je u mom
pravcu i merio moje postupke, kako se ponaam posle svakog
gutljaja. Pakleni plan je bio jasno vidan, da me napije pa obori u
krevet.
,,0e Serafime, molim te veeras doi u moju sobu da raspa-
kujemo stvari da mi pomogne." Svima je bilo jasno ta smera.
Ali svi su utali, pa ta uopte imaju da se meaju u gejovske
stvari, je li? To im je kao postalo normalno, vladika i Serafim su
pederi i to je to. To je za njih zvualo kao kad kelneru kaete do-
nesi nam po asu vode. Vladika je javno naruio seks partiju i
sad je mogao zadovoljno da veera i da se napija.
Doli smo na dvor. On je otiao u kupatilo a ja sam sedeo na
stolici i ekao da doe. Doao je. U bade mantilu. I izvalio se na
krevet. Doi, Ijubavi, ajde doi da vidimo vesti pa emo posle
na stvar. Seo sam na rub kreveta, a on je navalio.
,,Ma nasloni se kao ovek, ta si se stiao, k'o da u te jebati
veeras. 'Ajde me malo izmasiraj po leima."
Izvalio se na lea. Nadao sam se da e se na tome zavriti.
Masirao sam mu ramena a on me je upuivao malo vie pa ma-
lo nie. Odjednom se okrenuo i uhvatio me za nogu:
Skini se, hou da te vidim, skini sve, stavi mi ga u usta, neka
ti se digne, daj da ti ga drkam, uhvati i ti mene. Uhvati me za ku-
rac, da vidi kakav je vladika."
Uhvatio me je jako za ruku i krenuo ka svom meunoju.
Jedva sam isupao ruku pre nego to je hteo da je spusti na
svoj penis. Za malo sam dodirnuo vladiku na onom mestu. On je
reio da me natakne i to je bio kraj prie.
Skini se pa sedi gore na mene, opusti se i uivaj, bie ti lepo,
bie na sedmom nebu. Znai ako sam hteo da vidim nebeske
visine, trebalo je po pravom vladiki samo da sednem na
vladikinog piu. E ba lepo i pobono".
Nije ga bilo stid ni to je Vaskrnji post, samo je nastavio da-
Ije. Otimali smo se po krevetu, a on je predloio da se porvemo
da vidimo ko je jai. Traio je sve naine da me zakuca za kre-
vet. Polako smo poeli i da se rvemo. Ja nisam hteo nipokoju
cenu da mu dozvolim da me obeasti, a on je reio po svaku
cenu da me te veeri poseduje. Leteli su dugmii sa moje ko-
ulje, skidao mi je kai, a ja sam ga molio da stane i da mi je ja-
ko teko i neprijatno.
,,Ma opusti se, bie ti prelepo, Ijubavi, samo se opusti, ma nije
ovo greh, nije bog crna maka da nas ogrebe. Svako od nas eli
da se malo opusti, i ti e se olakati pa e bolje da razmi-
lja. Krenuo je da me Ijubi po vratu i u napad da mi skine pan-
talone. Legao je preko mene i sve svoje snage usmerio na tu
aktivnost. Ja sam ga molio da stane i da ja nisam za te stvari, ali
kod njega kompromisa nije bilo. Borba je bila na ivot i smrt.
Dok sam se ja branio ne elei da ga povredim, on je kao vepar
cepao sve sa mene. Koulja se pretvorila u same dronjke isto
kao i majica, pantalone su mi bile ve raskopane. U toj agoniji
sam pomislio kako u ovakav do kue, izgledam kao da me ra-
strgao tigar. Boe, ta sam doekao! Da me cepa jedan matori
vladika u Ijubavnom" zanosu. Ja sam bio odluan da mi ne ski-
ne pantalone. I zato se on ve umorio i pao pored mene.
Al si ti tvrd orah. Polako, opustie se ti, znam da jedva e-
ka da spavamo zajedno. Nita, sada idi a ja u te ispratiti do
vrata. Izaao je sa mnom do vrata. Gledao sam ga kako viri
onako u bade mantiliu i klompama. Pravi gej!
Otiao sam kui da se istuiram. Legao sam. Jo jednu sam
bitku dobio ali ratu nije bilo kraja. Na moju nesreu u Bijeljini su
poele restrikcije struje. Kod mene u stanu nije moglo ni da se
boravi ni da se spava od velike hladnoe. I sneg je padao. Bio
sam prinuen da spavam na dvoru jer je tamo bilo grejanja. On
je to obilato koristio da mi svako vee priredi po jedno iznenae-
nje. Svako vee iste scene. Opijanje, napadi, tako da polako po-
nete da tupite na duevni bol. Pre dolaska u Bijeljinu nisam u
svom ivoti popio ni kap alkohola, a sada sam ispijao konjake,
vina i ne znam ni ja ta sve jo. Postao sam alkos, iako nikada
ranije nisam pio nita jae od kisele vode...
U toj svakodnevnoj agoniji se pribliila i Nova Godina. Poz-
vao nas je sve ukuane i rekao da e da pozove svoje prijatelje
na doek i da mora da se spremi lepa veera.
Razreavam vas od posta, tako da emo za Novu Godinu da
mrsirno." Svi koji su se busali u grudi o pobonosti nisu rekli ni
re, ni Makrina ni Mia, samo su rekli u redu, vladiko. I nastavili
dalje da rade svoje poslove. Meni je ionako bilo svejedno, iako
istovremeno nesvatljivo: vladika, u zadnjoj sedmici Boinoga
posta, kada se posti strogo na vodi, razreava nas posta!
Pukni zemljo!
O, Gospode, uzmi me iz ovoga demonskog osinjaka!
Ali, kad obrnete i okrenete, ta se moglo i oekivati od nje-
ga, tako i toliko izopaenog i unakaenog karaktera, koji je sve
samo ne vladika, sve samo ne istinski Pravoslavac, i sve samo
ne istinski Boji ovjek. Naprotiv: pobonost je njemu bila strana
i odvratna, zbog njegovog neverja. A i ja sam u njegovom prisu-
stvu, pritisnut njegovom razvratnou, eto i sam odavno vodio
ivot koji u praksi nema veze sa verom.
Mia i ja smo u podrumu seckali i spremali predjela. Ja sam
uzeo malo prute i kobasice. Mia mi ree ta radim, a ja ka-
em kakva je razlika da li mrsim sada ili za dva sata? Ja sam
grickao a i on je uzeo par kolutova kobasice. U kui je mirisala
urka na podvarku, prasee peenje, spremali su se razni kola-
i. Mrsilo se sve u est sati, po Kaavendinom nareenju. Ona
ista Makrina koja se klela u svetitelje, prelivala je urku da ne
zagori. Hteo sam da je pitam: to, sestro, sada ne ustane u od-
branu vere pa ne postrada kao svetitelji? Ali ta priati Ijudima
koji ovako ive godinama.
Poeli su polako da pristiu i gosti. Doli su akoni sa ena-
ma, otac Slavko Maksimovi iz Brkog, Otac Cviko, otac Stevo,
otac Nikolaj iz Tuzle. Orilo se od pesme. Do pred zoru se mrsilo
i deralo, pilo i pijanilo u Boinom postu! Umesto da smo u te
dane strogog posta, kako Kanoni sveti nalau, na molitvi u crkvi
na kolenima, molei oprost grehova, mi smo doekali tu gregori-
jansku a ne Pravoslavnu Novu Godinu sa urkom na podvarku,
ruskom salatom, viskijem, konjakom, vinom...
Pred zoru su ,,asni svetenici odlazili kui pijani i spremni
samo za spavanje a nikako za slubu. U to vreme Republika
Srpska je bila na velikom iskuenju, u Srbiji se spremao rat, a mi
smo sedeli i lokali u to ime. Neka Srbi znaju kakve monstrume
pomau i u ruku celivaju.
Uskoro nam je u posetu doao i patrijarh Pavle. ao mi je
to moram da kaem istinu, jer sam svestan unapred da u i ko-
liko u mnoge neupuene sablazniti onim to u rei o njego-
voj svetosti" patrijarhu Pavlu!
O njemu javnost, pre svega mislim na narod srpski a i itav
svet, veoma malo zna. Mislim na onu drugu stranu medalje, to
jest njegove linosti. Jer su ga niim osnovano proglasili za
,,svetog oveka, i to oni koji su ga postavili za patrijarha, a to su
bili komunisti. Apsurd jeste ali i injenica: da komunisti postavlja-
ju srpskog patrijarha. No to i nije prvi put ve drugi put, naalost,
u istoriji SPC, posle prethodnog patrijarha Germana. Trei putje
opet bilo isto sa izborom Pavlovog naslednika, Irineja, koji je
ve odavno dokazani kriminalac i lovac na ene i novac, da-
kle totalno nemoralna i posrnula linost!
Ali je prvi put da komunisti potre da u javnosti svetim na-
zivaju patrijarha iji su izbor oni nametnuli, naprosto naredili! Na-
ravno, u pitanju je sama politika. Elem, otac arko Gavrilovi, je-
dan od brojnih svedoka koji ovo zna i tvrdi, kae:
Slobodan Miloevi je zvao telefonom tada te 1990. godine
Irineja Bulovia i Amfilohija Radovia i naredio - Ne interesuju
me vai kanoni, hou da patrijarh bude Pavle! I sabor je
,,izabrao Pavla za patrijarha. Bilo je to istovremeno jo jedno
svetogre bez presedana u istoriji SPC: naime, izbor je izvren
otvorenim i drskim gaenjem kanonskog izbora patrijarha po
Svetom Duhu, jer je prethodni patrijarh German jo bio iv, a
sveti Kanoni Crkve izriito zabranjuju izbor novog patrijarha dok
god je iv postojei!
I jo ima sijaset nedela kada je u pitanju Pavle, ali o to-
me emo neto kasnije. No moemo i hoemo odmah rei
istinu da je u pitanju jedan od najveih upropastitelja srp-
skog naroda! To je ovek koji je kumovao stvaranju i podeli
crkve na klanove. Pod njegovim indirektnim i direktnim blago-
slovom crkva je ispolitizovana. U vreme najteih stradanja srp-
skog naroda i duhovnog i materijalnog, on je brinuo (ili ,,brinuo)
o spasenju due ali iskljuivo samo svoje. Ako je i o svojoj is-
pravno brinuo, jer e Gospodu odgovarati kao pastir, i On Svevi-
dei i Nepogreivi e mu suditi kao i svima. Ali moram da kaem
tu istinu mahom neznanu ali sada oiglednu: on kao pastir celog
naroda srpskog, najkrivlji je za ovakvu i ovoliku propast Crkve.
Jer upravo za njegove dvodecenijske vladavina Crkvom ponajvi-
e je uprljan Tron svetog Save, vjera sveta iskvarena i narod
smuen i sluen. Jer u to vreme bez istinskog i stabilnog pastira
stado se rasturilo i dolo je do pravog haosa koji je prisutan i
dan danas!
Teko breme tih vremena nosimo i trpimo i danas, kada su
nepromiljene odluke donoene a od crkve blagoslovene...
 U vreme vladavine patrijarha Pavla dolo je do sveopteg
pada morala u dravi, do raznih pljaki naroda i sve je to crkva
gledala sa strane ili ak u mnogima i uestvovala sa svojim arhi-
jerarsima, tanije reeno arhiglumcima pod mitrom i mantijom.
Uglavnom su vapaji naroda korieni za sitne promocije po-
jedinih linosti. Crkva se ograivala od svega pod sloganom
umiljato jagnje dve ovce sisa. Velikodostojnici nisu hteli da se
zameraju ni sa kim, za svaki sluaj, jer ta ako im buna ne us-
pe? Sve se uvijalo u formu hrianske Ijubavi, sedelo se sa su-
mnjivim linostima, uzimao se sumljiv novac za gradnju crkava,
tako da je crkva svoje vernike podelila na uspene i neuspene
hriane. Drugim reima, bila je to ona uvena podela na one
koji su se snali" i na one koji to nisu, itaj na lopove i na one
koji nisu bili lopovi ili zato to ih nije zapalo ili zato to su uistinu
vodili rauna o potenju i o spasenju svoje due i svojih blinjih.
Nije crkva na elu imala pravog vou koji bi vodio pravu bri-
gu o poverenoj mu pastvi, koji bi sa drugim pastirima brinuo o
brodu koji tone, koji bi sluao vapaje naroda, koji bi javno kritiko-
vao politiku koja je voena a to im je bila dunost i obaveza U
to vreme su se pojedinci u crkvi abnormalno bogatili, dok je crk-
va kao ustanova postepeno siromaila. Parohijski svetenici su
grabili sve to su mogli da zgrabe, sa onom priom kako su pro-
patili od Turaka. Delili su novac sa ikona koji je jadni narod osta-
vljao. Bratski sastanci su sazivani ne da se vidi kako da se po-
mogne narodu nego da se vidi ko kakva kola ima, da li je to
sablazan i da li da se kupe manja u duhu stare izreke ,,da se
Vlasi ne dosete". Da ne priamo o prodaji parohija i velikom nov-
cu koji je trebao da se da pojedincima koji bi vas preporuili kao
dostojnog i pobonog". Da bi postali svetenik u Beogradu mo-
rali ste da budete simpatini pojedincima, da ste uglavnom sve-
teniki sin jer su tako najbolje mogli da manipuliu po onoj, ja
tebi sina za svetenika a ti meni...
Javna tajna je bila da morate da date i do 30.000 maraka
ako hoete dobru parohiju! Mogli ste da studirate, pevate, da
se posipate pepelom, ako nemate pare sve je uzalud. Za to vre-
me patrijarhu je bilo najvanije da li ete stajati u crkvi levo ili de-
sno, ta e da se dere za vreme posta, koliko svea e da se
zapali, da li je ena dola sa maramom ili sa malo kraom su-
knjom. U to vreme su se duhovnici pretvorili u kuvare, tampano
je najvie jelovnika, te posni, te monaki a sve se svodilo na
isto, kako da se pobono naderete, a posle sve to da zalijete
sa vinom iz nekog manastira. Kao da stare dobre srpske doma-
ice nisu znale ta je posna sarma ili prena riba. Za to vreme
poele su polako seks afere i sve druge stvari koje su ozbiljno i
trajno uruile ugled Srpske Pravoslavne Crkve.
Naalost i danas sede na vlasti oni koji su do toga doveli i
kao smiljaju reforme. Kako da grade novu kuu oni koji su pret-
hodnu sruili. Prethodna je bila dignuta na vekovnoj tradiciji i
muenitvu koje je proisteklo iz Ijubavi prema veri, a dananja
koja se gradi je spomenik jedne sramne vladavine pojedinaca.
Lepo je to rekao jo davno sveti otac Justin Popovi:
Ajmo da vidimo kako se u Patrijariji slavi Sveti Sava. A iznad
patrijarije Krst a na njemu raspet Sveti Sava, kae: Oprosti im,
Boe, jer ne znaju sta rade. U uima su rni odzvanjale te rei
dok sam sluio patrijarha Pavla u Kaavendinom sodomijskom
dvoru u Bijeljini.
Nita neu, vikao je, samo ako imate sok od paradajza, ali
bez semenki! Uh, pomislih, ala i niste zahtevni, pa ko da ga sad
cedi? Pa bolje bi bilo, vaa svetosti", mislim u sebi, da jedete i
meso nego to upropatavate Ijudsko meso i igrate se sa ivoti-
ma i duama Ijudi. Dolo mi je da mu sve saspem u lice, ali
znam da ne bi bilo svrhe. Kao da on ne zna ta Kaavenda
radi! On koji nije hteo da doe na njegovu hirotoniju, zato
to je kao i svi iz crkve dobro znao i tada, jo pre etiri de-
cenije, da je Kaavenda gej i pedofil, a evo sada mu dolazi u
kuu i s njim slui slubu Boju, jede, pije. Ba pouno. E to
je ono zato sam rekao po narodnoj: Vrana vrani oi ne vadi.
Ispratili smo i patrijarha i svako je imao svoje misli. On je bio
zadovoljan, a ja tuan.
Sada, veoma ubrzo posle njegove smrti, njegovi pajtai
u zlo ogrezli za vreme druenja sa njim, intenzivno ali potaj-
no rade na tome i pripremaju se za dane kada e da ga -
proglase za sveca! ak ima indicija i sumnje kod nekih Sr-
ba da su ga u to ime - balsamovali. Zato su ga, smatraju
oni, mogli onako otvorenog lica i tela nosati po ulicama Be-
ograda, a da mu telo ne bazdi, ime su kriii ne samo ka-
nonske nego i dravne propise. Naime, smatra se da je on
najverovatnije umro nekoliko dana pre nego su objavili, i
tim pre bilo je veoma rizino da bi mu se telo uulo...
Nevieno! Zato je bilo potrebno da njega, mimo sve ostale,
nosaju otvorenog kovega!? Sahranjen je po ceremoniji kakvog
faraona a ne jednog monaha i pogotovo ne patrijarha SPC.
Plan im je ve provaljen, razotkriven za celo, i evo iznosimo
ga na vreme:
Pokuae jahai apokalipse da njegovu svetost" kanonizuju
tako to e jednoga dana, nakon recimo sedam ili deset godina,
otvoriti njegov grob i obradovati" narod sjajnom izjavom:
Gle, evo Pavle se zaista posvetio! Evo mu moti, celih, netlje-
nih...U to ime, u svrhu pripremanja naroda i celokupne javnosti
za njegovo praglaenja za sveca, ve su poeli, jezikom policije
reeno, sa prikupljanjem dokaza" na osnovu kojih hoe da stvo-
re i pojaavaju sve vie i vie njegov kult. Zato idu i podmetai-
ne tipa: Te nekakvoj monahinji Makrini (Majstorovi) se kao javio
Pavle u snovienju, eno je ve telali, snimili su je i mlataraju sa
tim na internetu; te prole godine su poele prie kako se toboe
pojavila udesna svetlost usred dana nad spomenikom njegove
svetosti Pavla u porti manastira u Rakovica, itd, itd...
Ali, nadamo se da im podvala nee proi!
Jer Gospodu nee moi podvaliti, Boga nee uspeti da
prevare. Pa e ih On Svevidei mlatnuti o zemlju i raskrinka-
ti svu vetaku sliku i iluziju o nekakvom novom svecu
naega doba, zajedno sa tim njihovim u zlu sabratom sveto-
grdnim Pavlom. E pa nee moi, jer nee Svevinji takvo
to doputati. Gospod Hristos e nam pomoi da im plan
podvale razobliimo i osujetimo, iako smo malo stado ver-
nih sa zemlje. Ali kao istinske Svetosavce, koji znamo isti-
nu i o njima i o Pavlovoj takozvanoj ,,svetosti ivota, nas
ne mogu prevesti edne preko vode besmrtnosti, kao to to
ve decenijama ine sa neupuenim, sluenim, ojaelim,
zavedenim i lakovernim narodom.
Zar je mogue da je zlo na zemiji toliko mono?
To je lepo opisao moj prijatelj, svetenik iz Beograda,
koji je bio bliski saradnik patrijarha Pavla, kae: Naizgled
pun duhovnosti, a kada sedne pored njega, da umre od
otrova! Toliko je bio otrovan, da ne daj Boe da se o njega
ogrebe, pogotovo kada su ene mironosice bile pored nje-
ga. One su ga masirale po rukama kao da mu poboljaju cir-
kulaciju ali je to izgleda bila simulacija seksa. lako e sva-
kako ova pria o Pavlu stvoriti veliku gorinu i revolt kod
neupuenih i neobavetenih njegovih oboavalaca, koje je
on stekao lano glumei ivog sveca, mogu samo da kaem
da znam koliko istina boii. Ali i da istina mora da izae na
videlo. Znamo da e neupueni i zaslepljeni oboavaoci njego-
ve svetosti" iz prostog naroda, o kome su podlaci namerno stva-
rali i stvorili kult ivog sveca, sigurno rei: pa on je bio pravi tihi
monah, pravi ivi svetac. Tako da od svoje dobrote i ednosti,
naprosto naivan i neinformisan, neduan, verovatno nije ni znao
ta rade pojedini episkopi. E pa da im odmah odgovorimo, i to
ovde samo sa jednim detaljom, da ne ive u zabludi i prelesti.
Naime, kada je Kaavenda, sada ve davno, pre tri i po deceni-
je, trebao da bude hirotonisan u episkopa, Pavle je bio episkop
rako-prizrenski. I upravo znajui i tada, kao i svi ostali u SPC,
za moralnu gadost, to jest za pedofiliju i pederastiju Kaavendi-
nu, on nije ni hteo ba zbog toga ni da mu doe na in hirotoni-
sanja. Dakle, s pravom je bojkotovao njegov izbor za episkopa
SPC.-.No, s kojim pravom je, kasnije kada je postao patri-
jarh, preao preko toga i oprostio Kaavendi njegovu sodo-
miju kao gadost pred Svevinjim, za koju je On u Bibliji na-
redio da se takvi imaju istrebiti!?
Neka zna javnost i za jo jedan detalj koji je isplivao u jav-
nost, odnosno lino je izjavio sam Pavle: ,,Ha, Bog vas video,
po svuno ne mogu da spavam od kripe kreveta u sused-
noj sobi! A ko je iveo u toj susednoj sobi patrijarije do
Pavla? Njegov vikarni episkop! Koji je oenjen i poznat kao
veliki alkoholiar, ,,gusla svu no sa svojom enom Aleks-
androm, koju dobro poznajem jer je inae moja kolska dru-
garica. Toliko, u najkraem, kao odgovor onima koji su u svom
neznanju i neinformisanosti ubeeni da Pavle, taj vrli i edni
sirotan, nije znao da su mnogi od episkopa oenjeni ili da su
pederi, pedofili itd...Nije, nije, isto kao to, sitoran i naivko, nije
znao ni da i on lino ima kerku kao monah i potom patrijarh!
Verovatno nije imao ko da mu telefonira" da je postao tata. A taj
prestup, da ima vanbranu ker, jeste svetogre od krenja mo-
nakog zaveta, a da zbog toga ne bi mogao biti patrijarh - suvi-
no je i naglaavati! Kao to uostalom i nije istinski patrijarh ni
bio, jer nije izabran po Kanonima, i s toga ni Duh Gospodnji nije
siao na njega!
Osim toga, divno je da vidimo ta o patrijarhu uopte i nje-
govoj ulozi u Crkvi kae sveti Justin elijski: Sam patrijarij-
ski poloaj mi najmanje ne daje garancije da e patrijarh me
haniki i automatski biti imalac i uvar svete Istine Hristo-
ve...Da patrijarijski poloaj automatski ne ini oveka ne-
pogreivim u istini vere, dokaz su patrijarsi - jeretici!"
Nedavno sam, po trei put za tri godine, bio na sasluanju u
polieiji povodom pedofilije i ubistva koje je poinio Kaavenda.
Po nalogu Tuilatva za organizovani kriminal iz Beograda, iz
kabineta specijalnog tuioca Miljka Radisavljevia, policija me
pozvala i opet sam dao izjavu, trei put za tri godine. U sva tri
sluaja inspektori su mi tvrdili:
Mi znamo da je Pavle znao za zlodela pedofilije i u primeru
episkopa Kaavende i Pahomija, i da je uprkos tome preko sve-
ga prelazio, kao i to da Pavle ima kerku i sve ostalo...
Znamo i da sadanji patrijarh Irinej ima sina i kerku sa vanbra-
nom enom Ivankom, roenom sestrom Kaluerice Nedelje iz
manastira Jovanje kod aka... Da mu je jedan sin umro pre
dve godine i da je iao na sahranu u Ameriku gdje je on iveo...
I da takoe ima jo jednog sina od druge ene, koji ivi u Srbiji i
koji je veliki tajkun i da obre milione, koga je dao na usvojenje
jednom sveteniku... Ali, gospodine Jovanoviu, morate da zna-
te, da smo mi samo mali raf u svakoj ovakvoj prii. Jer, o sve-
mu, pa i o ovome, da li e biti pokrenuta istraga i podignuta op-
tunica, ne odluujemo ni mi ni Tuilatvo, nego, naalost, samo
- politika, to jest politiari, znai sami vrh vlasti u dravi!
Takoe, sve ovo su mi priznali i u Komitetu pravnika za Ijud-
ska prava u Beogradu. Toliko o dobro znanoj floskuli o takozva-
noj ,,nezavisnosti Sudske vlasti\

X X X

Dane sam provodio kao u nekom radu. ta ovek moe da

radi kada su vam misli podeljene, ideali uniteni? Reju, nita
naoposlom ne ide kao to bi trebalo i kako bi Bogu i Bojim Ijudi-
ma bilo ugodno.
Jednog dana me crni avo pozvao u kancelariju. Trebao
sam da idem u Tuzlu na seminar koji je organizovala meunaro-
dna zajednica. Tema je bila saivot svih verskih organizacija u
Bosni. Iskreno sam se obradovao odlasku, kao da u tamo biti
celu venost a ne tri dana. Iao sam sa neke dve ene iz Bije-
Ijine. Doli su po nas autom. Nije mi ba bilo prijatno, vie sam
se oseao kao da sam uhapen. Stigli smo u Tuzlu predvee.
Bio sam opinjen tim prizorom. Smestili su nas u hotel ,,Bristol.
Drugi su ve stigli, lepo smo se upoznali i druili. Ja nekih meu-
nacionalnih emocija nisam imao jer sam odrastao u sasvim dru-
gaijoj sredini. Meni je bilo dobro, dok su svi drugi imali rezervi-
sano ponaanje. Priali smo o svemu, imali smo razne teme,
vreme mi je lepo prolazilo. Imali smo fino veernje druenje, kao
da su sve razlike nestale. ak i neki ekstremni musliman koji je
bio sa nama se opustio, tako da smo uspostavili dijalog. Drugo
vee nisam spavao u hotelu nego u vladianskom dvoru u Tuzli
kod oca Nikolaja. Crni avo je hteo da uje ta smo priali i prvo
njegovo pitanje je bilo: ,,lma li kurava?.
Nema, vladiko, i da ima ta to ima sa mnom!? - odbrusio
sam. Priao mi je kako mnogo misli o meni i da eka da se vra-
tim. Ja naravno nisam mogao da se pohvalim da delim isto mi-
Ijenje, ali sam se samo kiselo nasmejao.
Zadnji dan smo se pozdravili i svako se vratio u svoj grad.
Svako se vraao negde, a ja nigde.
 To je odlian naziv za kuu u kojoj sam ja iveo.
Kao i obino doekali su me kiseli ukuani. Ne da ih nije in-
teresovalo ta se deavalo, nego su ak to i osuivali, kao, ta
hoe ti tamo? Vladika nije bio tu. Ja sam iskoristio vreme da
malo odahnem i sloim utiske. Koliko god da sam pokuavao da
naem neku sitnicu da trajno popravim raspoloenje nije mi us-
pevalo. Uvek mi se vraala munina od pomisli na taj gadni i
odvratni homoseksualizam! Poeo sam da razmiljam da li da
se obratim meunarodnoj zajednici? Uplaio sam se da ne na-
pravim neko vee zlo u kome bi se ovaj crni avo izvukao a gde
bi stradali samo nevini Ijudi. Tih dana se mnogo govorilo o bom-
bardovanju Srbije. Na Kosovu i Metohiji vodili su se okraji. Po-
drka naroda Republike Srpske je bila osrednja. Neki su govorili
idemo da pomognemo brai u Srbiji, drugi kau neka i oni vide
kako je nama bilo...
Kod nas se najavila delegacija generaltaba i predstavnika
garnizona Bijeljina. Razgovori su se vodili iza zatvorenih vrata.
Niko od nas nije mogao da ue. To je potrajalo dobrih nekoliko
sati. Izlazili su oficiri napola zabrinuti. Ja sam uao, a Kaaven-
da je sedeo u svojoj fotelji i gledao televiziju.
ovee, bombardovae Srbiju! Nema greke. Na prolee po-
inje rat! Ja sam pokuao da budem malo optimistian ali nije
bilo anse. Plan za bombardovanje je bio napravljen jo za pro-
lu jesen ali je odloen za prolee i ve sada se polako sprovo-
di. Priali smo o tome kako mi odavde u tom sluaju da pomo-
gnemo Srbiji? Sigurno e NATO vojnici pokuati da uu u Srbiju
preko Bosne jer ih tu ima najvie i dobro su opremljeni i orga-
nizovani. Ja sam pitao, da li vojska RS ima nameru da pomo-
gne ako do rata doe?
Naravno, pokuae da sprei strane vojnike da uu u Srbiju,
ne moda otvorenim sukobom, ali sigurno nekim diverzijama i
na neke druge naine." Ova situacija u obe drave samo je po-
gorala moju situaciju. Srbija se sprema za rat, u RS stalne poli-
tike promene tako da u tim okolnostima sigurno se niko ne bi
bavio Kaavendom. Stranci bi jedva doekali ovakvu priu da
jo vie prodube krizu. Mogao sam samo da sedim i plaem.
 U toj celoj prii iz manastira Dajbabe u Crnoj Gori doao
nam je u goste otac Teodosije sa jednim bogoslovom. Nisam bio
raspoloen za neko druenje, jer sam o tome Teodosiju uo
mnogo ,,lepih stvari. Sva hodoasnika putovanja po Crnoj Gori
obavezno su vodila u Dajbabe. Moje kolege sa fakulteta su oba-
vezno tamo ile. Sve u svemu nisam se radovao tom kolau koji
me to vee i jutro zadesio. Uvee se trojka Kaavenda, Teodosi-
je i to dete zahuktavalo i zagrejavalo uz konjak. Ja sam im ra-
spremio sobe i zamolio ako mogu da se povuem.
,,Ma sedajte sa nama, oe! - zadravao me je Teodosije, bie
nam lepo da se bolje upoznamo. Ja sam se kiselo nasmejao i
seo sam malo pokuavajui da napravim bar neku normalnu ko-
munikaciju. Kaavendi su caklile oi, bilo mi je jasno ta smera.
Samo to mi nije rekao na glas, ajde, idi, slobodan si.
Posle krae prie ustao sam i otiao.
Ubrzo su se i u dvoru ugasila svetla. Dok se sve spremalo
za poinak jo jednom smo crkva i ja Hrista zakucavali na Krst.
Ja svojim utanjem, jer i utanje je neko prikrivanje krivinog
dela, a crkva to nije htela da se obrauna sa avolima u svojim
redovima. Gledao sam prema dvoru i znao sam ta se tamo de-
ava. Upravo je jo jedno dete dovedeno kao jagnje na kla-
nje! Gledao sam jasno kako razigrano jagnje sada lei krvavo
sa tupim i beivotnim pogledom u daljinu. Jo jedno dete je pri-
vedeno Kaavendi. Vrli ,,duhovnik, kome su celivali ruku,
podveo je dete pederu Kaavendi! Dolo mi je da jauem od
tuge i bola, dolo mi je da uem u dvor i da Teodosija razbijem.
Dok je on hrkao naderan i pijan, dotle se jedan manijak iivlja-
vao nad detetom. Ili su tom mueniku isprali mozak raznim pri-
ama, ili potie iz neke siromane porodice ili i nema porodicu
pa je ucenjen da mora tako da ivi.
Plakalo je nebo te noi sa nebeskim vojskama dok mu je
Kaavenda verovatno puio ili nabijao svoj polni organ u stra-
njicu. Qo zore sam sedeo i razmiljao o duevnom bolu tog de-
teta. Ode jo jedna mladost, ode jo jedan osmeh. Koliko li je
suza palo i ega je to vredno? Zar na ovom svetu nema pravde,
zar je crni avo sve zaokupio? Dok patrijarhu Pavlu kae sveti-
teljstvo za ivota, zato to se vozi autobusom i gladuje, dotle
njegovi potinjeni kojima bi on trebao bar oinski da upravlja, tu-
caju deake po dvorovima i manastirima. Tik uz oltar budueg
manastira Svetog Vasilija Ostroskog, vladika svrava" po dete-
tu. Nema, Pavle, tebi mesta u raju jer si znao kako drugi strada-
ju, a nita preduzeo nisi. Ako neko ne moe da radi posao za
koji je zaduen, on treba da se povue. Pavle je svoje mesto ko-
ristio za svoju promociju, a ako neko hoe da brine samo o svo-
joj dui, da se ne ogrei, on treba da ide u manastir pa da se ta-
mo podvizava. Dobra dela su ona koja uradi levica a ne vidi de-
snica, a ne da sve pohvale dobijemo na ovom svetu kao to je
patrijarh Pavle uradio. Ako nas ovde nahvale ime e nas Bog
pohvaliti na onom svetu? Ako ti dete u kui posrne roditelj gleda
da ga spasi, a ne kae, ta me briga, ja se ne drogiram. Ako ti
kua gori ne kae: ta me briga, nisam je ja zapalio - nego ga-
si poar. To u crkvi nije sluaj.
Osvanuo je dan. Otiao sam u dvor. Ve je Makrina delila
savete iz pobonosti. Kada sam uao odmah paljba: ta je, je
si li se naspavao? Gde ti je molitvenik, ta si ito, neke ciganske
stvari? 'Ajde budi od neke koristi, pomozi Ijudima da se spaku-
ju, siktala je guja iz nje.
Dok smo se peli na sprat moje najcrnje slutnje su se obisti-
nile odnosno potvrdile. Onaj bogoslov me uhvatio za ruku i re-
kao: Nisu moje stvari gore, treba da mi otvori vladikinu sobu
da uzmem stvari." Pa ta e tvoje stvari u vladikinoj sobi, pitam
ga. ,,'Ajde, ti kao ne zna, odgovorio mi je. Bio sam skamenjen,
ne samo zbog gnusnog ina ve i zbog njegove drskosti. Kao da
je bio ponosan na to to je spavao sa vladikom. Kezio mi se u
lice kao da mi je neto preoteo, a ja, naprotiv, mislim u sebi: eto
ti ga. E pa, prijatelju, ja nemam klju od vladikine sobe, morae-
mo da zovemo one pobone" koji su te do sada astili delovima
iz molitvenika. Pozvao sam Miu, a on kae ,,molim. ta, brate,
moli, otvori oveku da pobono" uzme stvari, ironino i cinino
sam odbrusio. Mia se zajapurio od besa kada smo uli u sobu,
a ono ima ta da se vidi. Ja sam se smeio dok je ovaj kupio ga-
e, prezervative i druge potreptine koje se nikako ne mogu po-
dvesti pod inventar manastira. uo sam, kaem u ali, Ijudi pri-
aju da i toga ima ali nema nigde zapisano. Evo sada ima i za-
pisano. Ispratili smo jo jednu garnituru gejova.
Mrnja je bila sve vea u kui. Kaznena ekspedicija nije po-
stizala svoj cilj. Mnogi su uskakali i iskakali u vladikin krevet, sa-
mo moje dupe jo nije video. Njihovi pritisci nisu urodili plodom.
Sjedne strane, vladika se jo nije omrsio, a s druge strane, ni
ukuani me jo nisu unitili.
Doao je i satana u Ijudskom obliku da vidi kako ukuani du-
hovno ,,napreduju.
ta ima, ta radite, Makrina, ta emo jesti? Nemoj opet neke
splaine to daje kokokama...11
,,Pa, vladiko, nije po tipiku..."
Jebo te tipik, daj da jedemo, nemoj da sve porazbijam! Nema
ovek mira u ovoj kui. Ajmo, Serafime, gore pa emo negde na
veeru. Popeli smo se u dnevnu sobu. Ovo to sam uo bio je
mislim vrhunac zla:
Zna, Serafime, da te neto pitam. Ti tamo predaje vero-
nauku, ta misli da vidi tamo u dnevniku neku decu bez
roditelja pa da ih dovede ovde kod nas da se malo drui-
mo. Ja u ti dati pare da ih malo podmiti kao da smo im
pomogli pa ih dovedi kao u posetu. Ja u posle da odabe-
rem koji su dobri za nas. Dau ti deset hiljada maraka pa ih
podmiti i dovedi a ja u sve ostalo sam da uradirn."
Nisam mogao da verujem svojim uima, iako sam ve znao
sa kim imam posla. Pa, vladiko, bolje da dovedemo ene za te
pare, namerno sam pedofilu Kaavendi udario u kontrabas".
Nikako! Nikako! Ma kakve ene. Samo dekii i to isklju-
ivo do jedanaest godina! Samo do tog doba su moda nevini,
posle toga se jebu, liu i pue. Samo mi dovedi te dekie."
Tvore smrdljivi! Ne znam ta sam sve rekao u sebi, zar si
me zato zaposlio u koli i to kao bogoslova koji predaje ba sve-
tu veronauku, da regrutujem mladie u tvoju satanistiku vojsku.
Zar sam zato doao da bi vrbovao decu da ti moe da se ii-
vljava. Sve je bilo podreeno tome, svi smo u eparhiji radili za
jedno: da crni avo moe da se zadovolji! Ovo je bio otvoren
poziv na bezuslovnu poslunost i ukljuenje u ivot homose-
ksualaca. Oigledno je poeo da gubi strpljenje sa mnom, jer ko
sam ja da prkosim jednom Kaavendi? Ko sam ja da se ne po-
klonim njegovom polnom organu, jer su i jai od mene poklekli,
a ja se tu kao neto odupirem. Pa niko mi vie i ne veruje da ni-
sam i ja gej. I kada bi me i videli sa dvadeset ena, niko mi ne bi
verovao. Jasno mi je bilo, jo od samog mog dolaska u epar-
hiju, svi su priali: stigao je jo jedan gej. Tako da sam bio de-
klarisan, htio ili ne... Jasno je bilo da je i moje bitisanje u vladi-
anskom dvoru dovedeno na prekretnicu. Videlo se po svemu
da u uskoro morati da se odluim, ili u pristati da budem gej
ili...E to ,,ili me brinulo. ta e se desiti kada shvati da od mene
ne moe da dobije ono to eli? ta u mu ja van toga? Uskoro
mi se samo otvorilo. Kako do tad nismo neto mnogo ili po ma-
nastirima, poeli smo naglo da obilazimo manastire po eparhiji.
Prva destinacija nam je bila manastir Sase kod Bratunca.
Tamo su otila dva momka da budu iskuenici. Mi smo im iz Bi-
jeljine nosili neke potreptine poto tamo nije bilo nieg. Seam
se tog trenutka kada smo polazili. Vladika je rekao Makrini i Mii
da spreme razne potreptine koje e im trebati, to su oni skoro
odbili. Kaavenda je uleteo u kuhinju i poeo sve redom da raz-
bija i psuje.
ta, je li dajete svoje? Majku li vam jebem! Sve u vas oterati
u pizdu materinu. Da ste spakovali sve za pola sata!
Izaao je besan iz porazbijane kuhinje, a ja, koliko god da
sam znao da to nije dobro, kao sluajno sam provirio, to je Ma-
krinu strano razbesnelo. Skoila je i poela da sike na mene
,,to su isti kao ti, takvi cigani. Cela kanonada uvreda je izala iz
nje. Jasno mi je bilo da ne spasava mesto gde ivi, nego kako
ivi. Ona je provela ceo ivot u manastiru a bila je puna mrnje,
gorine, zavisti i mnogih drugih smrtnih grehova, kako nam to
Hristovo Jevanelje otkriva.
 BEDA I UAS MANASTIRA SASE

Elem, konano smo krenuli put manastira Sase.

Vozili smo se od Bratunca po nekoj crvenoj ljaci. Stigli smo
do manastira. To je u to vreme bila samo mala crkva iz vremena
rudara Sasa i jedan kontejner. Tu su bila smetena dva deka
bez elementarnih uslova za ivot. Nije bilo ni hrane, ni vode, ni
struje. Oni su bili bukvalno preputeni sami sebi i tako se za-
vravao monaki ivot a nije poinjao. Videlo se da su demorali-
sani i da nee dugo izdrati. U njihovim oima nije bilo nikakvog
plama ni nade da e im se u ivotu neto promeniti. Nisu mogli
ni zamisliti da e im ba ovako zapoeti monaki ivot. Stajali su
smrznuti u blatu i gumenim izmama dok im je vladika priao ta
sve treba da urade. U svakom sluaju nisu imali nikakva mona-
ka posluanja. Sve se svodilo na teak rad i rbaenje. Oni su
nas gledali onako sa podozrenjem. Mi stojimo u novim mantija-
ma i kaputima od velura a oni u blatu do kolena.
Dok je vladika tamo neto premeravao jedan od njih dvojice
mi je priao i rekao: to ne doe, brate, s nama da ivi ovde i
da se podvizava? Lako ti je u dvoru tamo s vladikom. Je I isti-
na da ti spava sa vladikom i da ste vas dvojica pederi?"
Skoro sam seo u blato od oka koji sam doiveo. Kakva hra-
brost, pa ako bude tako priao nee dugo sastaviti, mislio
sam, to se naalost brzo i desilo. Veoma brzo ih je vladika ote-
rao iz manastira. Dok smo se vraali, pita me Kaavenda ta mi-
slim o njima, na ta sam odgovorio da ne znam i da e najbolje
vreme pokazati. Njihovo vreme je brzo isteklo. Posle nekoliko
dana samo sam uo da su otili. Zaista u takvim uslovima i sa
predznanjem koje je strano i za jae u veri njihova sudbina je
bila izvesna. Odlazak.
Crkva danas je generalno organizacija koja nema tradiciju
napretka, odnosno da drugi koji dou nastave tamo gde su nji-
hovi prethodnici stali. Moda je toga nekad bilo u onim slavnim
vremenima koja se opevaju uz gusle, ali ovo novo vreme je do-
nelo neto sasvim drugo. Mladi Ijudi se bez zadrke rtvuju i po-
staju jeftina radna snaga. ivot u manastiru nije niim regulisan.
Znai ako ste vladiki ili stareini simpatini moete da napredu-
jete bez zadrke. S druge strane, ako se zamerite moete da iz-
letite iz manastira kao da tu nikad niste bili, nemate nikakav
sta, tako da moe da se desi da protraite silne godine i kao da
nita nije ni bilo.
Mahom po manastirima nisu imali ni socijalno osiguranje, ta-
ko da se danas boravak u manastiru moe nazvati radom na cr-
no, odnosno surovom eksploatacijom! Tu vi kao imate smetaj i
hranu, garderobu, meutim to je samo demagogija. Ljudi u ma-
nastiru su robovi i radnici koji stvaraju pare koje vladika na
kraju uzima.
Ovu temu emo malo bolje objasniti kroz primer hodoaa
ikone Presvete Trojeruice kroz eparhiju. Tu je iao vladikin ha-
ralija i uhoda koji je beleio sve priloge, zlato, novac koji su Iju-
di ostavljali i sve se to predavalo vladiki. Crkvama ili manastiri-
ma je ostajalo eto toliko da moda pokriju trokove golog ivota.
Haralija je popisivao i javljao svaki dan koliko je stavljano, ta
on misli. Ta navodna hodoaa su ustvari velika organizovana
kraa naroda. Narod ostavlja poslednje iz kue za ivot, za isce-
Ijenje najmilijih, nadajui se pomoi od Boga. Tanki u veri i po-
znanju nauke Boje, neko ih je lako ubedio ako daju to vei pri-
log da e isceljenje pre doi. Njih je moda spasla vera i njihova
nada, a sve je ostalo opljakao vladika. uvena je ve odavno
kraa manastira Ozrena svake godine o svetkovini ove sve-
tinje, kada VLADIKA SA SVOJIM HARALIJAMA na Gospojinu
pakuje dakove sa novcem u kombi, a manastir ostaje da se
mui posle cele godine u nematinji, sirotinji i bedi.
Svakako je avo dobio jo dva pomagaa, ova dva mue-
nika iz bede u manastiru Sase, koji e svojim priama sabla-
njavati svoje blinje o vladiki i akonu, gejovima u odei
od velura koji se vozikaju u skupim limuzinama i svima od-
reuju sudbinu! Strano i muno.
Dugo sam palio svee i molio se za njihov spas.
S Bogom, brao.
Nedugo posle toga doao je glas da dolazi novi iskue-
nik. Kaavenda se uzvrteo kao da dolazi nova mlada, pa ne
zna kako da se ponaa. Ukuani su mu odmah predviveli sud-
binu da je to sigurno neki mangup i da nee dugo. Za njih su svi
bili ili mangupi ili bolesni i bez mogunosti da ikada budu mona-
si. Crkveni ivot je bio po njima samo za njih rezervisan, za crnu
trojku, tri duhovna invalida i mrzitelja svega i svakoga. Doao je
deki koji je imao oko dvadeset pet godina i kada sam ga video
sve mi je bilo jasno. Vladika je bacio oko na njega i mislio je da
e ga obraditi za svoj pederski pir.
Reio je da ga poalje u manastir Paprau da ga jo kao is-
kuenika postavi za stareinu i posle za igumana manastira. Za
oveka koga nismo znali ni kako se zove, ve je bilo obezbee-
no mesto stareine! Vladika je sve njukao i ukao oko njega,
pa se sa njim zatvarao u sobu, kao neto priaju...lzlazio je Ka-
avenda sav rumen u licu.
Bilo nam je jasno ta se tamo deava. Meni je za razliku od
ukuana bilo svejedno. Bilo mi je bitno da bar mene ne dira. Te
veeri je novajlija spavao kod nas u dvoru, spremala se veera,
vodili se razgovori. Video sam odmah da se neto deava u nje-
govoj glavi, ali nisam se mnogo udubljivao u celu priu.
Vladika je bio ushien od uzbuenja. Nije mogao da sakrije
koliko je eleo da opti sa tim dekom. U toj celoj prii i gublje-
nju razuma na moju nesreu promaklo mi je da je on ipak doao
sa nekom namerom...On mu je priao prie o renoviranju mana-
stira, o obnovi bogosluenja itd, ali kao da je sva ta pria prola-
zila mimo tog oveka.
 MANASTIR PAPRAA KAO I GOMORA

To mesto su trajno oskrnavili dvojica vladika:

Pahomije, koji je tu bio jeromanah pre nego je postao vladi-
ka i naravno Kaavenda. Tu je bilo okupljeno drutvo gejova ko-
ji su se meusobno seksali ali i iveli sa enama.
Najgoru sablazan doiveo je jedan domain iz sela koji je
doao u velikoj alosti da prijavi smrt svoje majke. Kada je uao
u kancelariju imao je ta videti. Zatekao je dva monaha kako se
guze na stolu. Kako on ree, zavratili mantije, svukli pantalone i
jedan drugog natee:
Jedan stenje i uzdie dok mu drugi nabada ud u mar!
ovek posle toga prizora vie nije dolazio u crkvu, sabla-
njen prizorom koji je zatekao. Kae, ispod ikone i kandila jedan
dri glavu na stolu pored krsta a drugi ga natee i doziva: Boe,
Boe!
Naravno, proli su tada nekanjeno jer je i vladika dolazio
da se namiri. Svakom od njih vladika je sagradio poseban stan u
konaku, svaki je imao kupatilo sa akuzijem. Svakako, tu je i
vladika imao svoj odeljak. To je bilo u svoje vreme pravo gejov-
sko stecite, ili diplomat-gejovski klub. Tu se dolazilo na orgi-
je, tu su mnogi bogoslovi i dananji svetenici poloili svo-
ju stranjicu za in i parohiju! Manastir je tada vodio monah
Arsenije. On je u mirskom ivotu bio musliman, ali ga je Kaa-
venda preveo u pravoslavlje" i odmah mu objasnio" osnovna
naela monakog i crkvenog ivota.
Arsenije je i fiziki bio jai od svih, tako da je bratiju esto i
silom vaspitavao". Jednom kada ga je nalonik prevario sa
drugim monahom, on je ovog jurio sekirom da ga ubije. Da
nije utekao u crkvu i pozvao se na sveto mesto, ovaj bi ga
sigurno ubio.
Vie puta je vladika obavetavan o ivotu u manastiru pa je
ak i policija dolazila, ali je Kaavenda uz pomo prijatelja politi-
ara sve to zatakavao. Naravno on je pokuao sve to da smiri i
da zataka kako bi imao gejovsko utoite. Papraa je manastir
odvojen od civilizacije, malo selo oko manastira nije bilo smet-
nja. Uostalom ko bi normalan nou dolazio u manastir i pogoto-
vo u konak.
Meutim sve je puklo kada je Arsenije jednom u napadu
gejovskog besa bacio bombu u manastirsku portu. To ve
nije moglo da se zataka. Policija je upala u manastir, izvri-
la raciju i pored drugog naoruanja naen je i dnevnik koji
su monasi uredno vodili.
A dnevnik ie krio naimraniie taine poev od finansiia pa do
toaa ko ie sve dolazio na geiovske urke.
Jasno ie opisano koii su sve episkopi dolazili, ko ie sa
kim imao snoai itd. Dnevnik je zavrio u rukama policije u e-
koviima. Tu se kao kljuna linost javlja svetenik otac Vidoje
Luki. On je svetenik u Zvorniku, inae blizak roak stareine
Sabornog hrama u Beogradu, svetenika Petra Lukia.
Otac Vidoie ie uz pomo vladike i drugih veza koie su
imali u to vreme uspeo da otkupi tai dnevnik za petnaest
hiliada maraka i da zataka iedno sramno poalavlie istoriie
SPC!
Nema ta, ba hrianski.
O tom celom sluaju pisao je beogradski asopis ,,Svet, ali
naalost bez uspeha. U svakom sluaju, ovo i sve druge stvari
koje e se tu izdeavati zavile su svetinju u crno.
Vrhunac ubijanja svetinje bio je sluaj bogoslova Milia
Blaanovia!
 KAAVENDIN GEJ POTEE KALANJIKOV:
PEDERI! SAD U VAS SVE POBITI!

Posle par dana od kada je novodoli iskuenik doao u ma-

nastir, vladika me pozvao da odemo do manastira da vidimo ka-
kvo je stanje. Radovao sam se obilasku svetinje koja je stara
nekoliko vekova a i zbog toga to sam od dolaska u eparhiju sa-
mo jednom imao priliku da odem do nekog manastira.
U manastiru nas je doekao pakao u bukvalnom smislu rei.
Sve je u crkvi i konaku bilo uniteno. Prljavtina na sve stra-
ne, oltar u haosu, ubuale odede, sve u svemu uas. U konaku
smo zatekli jednog jeromonaha, oca Stefana, koji je bio stariji
ovek, zatim jednog novog iskuenika, bogoslova Milia Blaa-
novia i jo jednog gosta. Leali su po sobama u neredu i prljav-
tini. U novom posuu smo zatekli potopljene usrane gae kako
se kisele. Na dolazak ih je prilino iznenadio, ali nisu se naroi-
to potresli. Vladika im je zapretio, ako ne poprave stanje do sle-
deeg naeg dolaska, da e ih sve poslati kui. Novi konak je
bio ruiniran. Nije moglo da se ue od ubreta. U kupatilima su
se izlegle ptice tako da je bilo kao u filmu strave.
Vladika je pozvao novog iskuenika i pitao ga da li je tano
da luta po Loznici, u Srbiji, po nonim klubovima, to je ovaj od-
luno negirao. On se pravdao da to nije tano i da su to samo
glasine. Vladika je bio spreman da to proguta, ali znala se cena.
Otiao je sam sa njim u konak, kao da neto vide. Zna se prin-
cip i cena vladiina: ako legne, sve e biti oproteno. Doli su
posle izvesnog vremena. Zajapureni. Vladika je bio zadovoljan
jer je mislio da je dobio novog nalonika, a ovaj verovatno da je
time dobio vladikinu naklonost i naravno nov argument za svoju
slobodu. Predvee smo otili nazad za Bijeljinu.
Ali posle nedelju dana videlo se da su i jedan i drugi u veli-
koj zabludi. Novi iskuenik i vrilac dunosti stareine manastira
je nastavio po starom. Do nas su dolazile vesti da se vozika sa
devojkama, da izlazi nou u Loznicu, itd. Da li je mislio da e mu
Jo uspeti, pored toliko dounika, ili je to bio deo revolta to ni da-
nas ne znam. U svakom sluaju Kaavenda me pozvao da ide-
mo da ga izbacimo iz manastira. Svratili smo naravno u Zvornik
po istaa, oca Vidoja Lukia, i otili u manastir. U porti smo sre-
li novog iskuenika. im nas je video pobledeo je kao da je znao
zbog ega smo doli. Kaavenda je viknuo:
Pakuj se i gubi odavde! A ti, Serafime, pomozi mu da se spa-
kuje. On je poeo da se pravda, ali je vladika ovaj put bio ne-
umoljiv. Vladika i otac Vidoje su otili da sednu sa ocem Stefa-
nom, a ja sam se popeo sa Bratislavom u sobu. On se podmu-
klo smejao i kao da sam osetio da neto sprema. Odjednom je
posegao za neim ispod kreveta. Izvadio je kalanjikov i dve
bombe! Uperio je puku u mene i rekao: Pederi! Sad u vas
sve pobiti! Ostao sam bez daha. Moj ivot se tu prekinuo...
U trenutku koji je doao samo od Boga nekako sam pobe-
gao iz sobe i strao niz stepenice. Uao sam u kuhinju i viknuo:
Ovaj ima puku i hoe da nas pobije! Vidoje i Kaavenda
su pobledeli kao krpe. Onda je Kaavenda viknuo: ,,ldi gore! to
si siao!? Zar hoe da nas sve pobije?! Idi gore da Vidoje i ja
moemo iskoiti kroz prozor, tebe nee ubiti! Nisam mogao da
verujem svojim oima i uima. Dva ubledela skota su se usko-
meala u panici i nedoumici kako da pobegnu kroz prozor i da
spasu guzice, a mene su ostavili na milost i nemilost svog eks-
perimenta.
Tri gore! Tri gore! - vikao je usplahireno Kaavenda,
dok Vidoje nije mogao ni da govori. Zanemeo ovek.
Gospode, ako je ovo izlaz iz cele situacije, neka bude. Ako treba
da poginem sa dvadeset etiri godine, neka ginem. Popeo sam
se nazad u sobu. Tu je bio i Mili Blaanovi. Njih dvojica su se
podrugljivo smekali jer su verovatno uli zapomaganje usranog
vladike. On se opet dohvatio puke, a ja sam odluno stajao.
Odjednom je meni rekao: Neu tebe da ubijem, nisi ti nita kriv,
jer ipak mislim da ti nisi peder! Spustio je puku i poeo da se
pakuje. Ja sam samo gledao i zahvaljivao se Gospodu.
Ispratili smo ga iz manastira. Kaavenda se onako drao po
strani iza mene i kao dobacuje mu preko mog ramena:
,,Da me vie nisi zvao, prokocko si svoju priliku."
On je seo u kola i otiao, a Kaavenda se okrenuo i ni pet ni
est: ,,0 ovome vie neemo da priamo, ajmo dalje. U njego-
vim krvavim oima nije bilo ni trunke kajanja zbog toga to me je
rtvovao, vano je bilo da se on spasao. Mene je spopala glavo-
bolja, valjda od stresa koji sam proiveo. Nije bilo vremena ni da
neke slike prou kroz glavu. Zamalo sam bio mrtav, odnosno
rtvovan od strane pedera Pedera. Otac Vidoje je samo utao i
ni re nije rekao. Doli smo kod njega kui na veeru. Ja sam
samo gledao u jednu taku, Vidoje u drugu, a Kaavenda se tru-
dio kao da zapone neku priu.
Kasno uvee smo se vratili u Bijeljinu.
Dugo u no sam razmiljao o svemu. Zamalo me je nesu-
eni Ijubavnik" Vasilija Kaavende ubio. Gledam u no i razmi-
ljam, ta mi je sve ovo trebalo, ta je Gospod hteo i hoe sa
mnom da uradi? Suze su mi tekle kao to moj sin kae: Tata,
mukarci ne plau ali suzice same malo teku.
Gledao sam jasno kako vadi puku, stavlja metak u cev i ok-
ree je prema meni. Tada sam se oprostio sa ivotom...
Gledao sam izbezumljenog vladiku kako hoe da iskoi kroz
prozor, svetenika koji nije znao ta e sa sobom i krvave oi
ozlojaenog oveka koji je izgubio razum. Samo su mi odzva-
njale rei pederi, sad u vas sve pobitil". Svi smo mi za vla-
diku samo stvar i broj koji treba iskoristiti! Malo je rei da je
to ivot bez emocija, to je ivot bez ivota i ivot ako pretekne
posle vladikinih suludih i neprilinih odluka.
Sutra ujutro kada sam otiao u kolu, gledam Ijude, priaju,
prave planove za ivot i pored svih trzavica nekako ide. Ja bih
sa nekim priao o svemu, ali sa kim? Po gradu Bijeljini sam iao
opijen. Nisam vie nigde urio, kad stignem, ta ko ima da mi
kae posle svega?.
Od iscrpljenosti, loe hrane, nespavanja i svih drugih doga-
aja naglo sam smrao i dobio neke crne podonjake. Postao
sam dosta nervozan, oi su mi esto lutale, nisam mogao da se
skoncetriem ni na jednu stvar kako treba.
Kaavenda me pozvao da doem kod njega.
Ajmo do Paprae, da vidimo kakvo je stanje?
 Vozili smo se a on je esto stavljao ruku na moju nogu.
Jesi li srean sa mnom, ta hoe da uinim za tebe? Hoe
da idemo negde da budemo malo sami, hoe da ti naruim
jedan auto, ajde vie odlui se!?
U tim sramnim ponudama stigli smo i u manastir. Tuga i jad
koji nas je doekao pravili su neku sablazan.
Kao da je presveta Bogorodica htela da ovo mesto za-
tvori! Da ga obue u crno i da se dugo plae i tuguje nad sveti-
njom u znak pokajanja. Otac. Stefan i bogoslov Mili kao da su
bili drogirani i omaijani. Imali su neke razjarene poglede, pune
straha, zebnje i enje. Bili su izgladneli, pocepani i nisu imali
elementarne stvari.
To je i bilo normalno jer su iveli u kanjenikom manastiru.
Papraa je postalo mesto gde su Ijudi slati da se naue pameti i
slati su oni sa kojima avo u vidu vladike nije znao ta da radi.
Gledao sam ih u polutami kuhinje kako sede bez rei. Bili su e-
Ijni svega, i.lepe rei i hrane. Kada smo se vraali nazad pitao
sam vladiku da li mogu nekad da doem vikendom da im malo
pomognem, da sluim? On je razmiljao i sloio se da to i nije
loa ideja.
Stvarno bi mogao malo vikendom da ide i da im se nae.
Poruka je bila jasna: ako ne pristane da spava sa mnom da
zna ta te eka.
U petak posle kole sam se spremao da krenem.
Svratio sam u Zvornik, pokupovao neke sitne potreptine i
uao u autobus za Paprau. Tamo me je doekalo neko sivilo.
Obojica, i otac Stefan i mali Mili su se drali podalje od mene.
Ipak sam ja doao iz vladianskog dvora. ta uopte ja traim
ovde? bilo je pitanje koje se jasno moglo proitati iz njihovih oi-
ju. Ja sam za njih bio uhoda koga se treba uvati i pred kim tre-
ba paziti ta pria. Nisam znao odakle da krenem. Nita nije bi-
lo za upotrebu. Kuhinja je bila zagaena, puna pokvarene hrane
i ubualih sudova. Manastir u haosu, odede ubuale, prljave,
sasudi poluuniteni. U novi konak nisam mogao ni da uem.
Odjednom se tu stvorila jedna monahinja. Bila je to sestra
Serafima. Ona je ivela u nekoj staroj kui ispod manastira, pot-
puno sama. U manastir je dolazila na slubu a onda se vraala
u tu svoju kuu. Ona je bila malo otvorenija za priu. Nije se pla-
ila ni mene ni Kaavende. Pozvao sam je da sa nama popije
kafu. Unela je malo vedrine u kuu. lako sam video da je ukua-
ni ba i ne miriu, pozvao sam je da nam sutra skuva ruak.
Ujutro posle slube sestra je prionula u kuhinju, a mi u srei-
vanje hrama. Stefan i Mili su se drali prema meni podozrivo,
podalje od mene, i radili sve to im kaem, kao da su se plaili
da e biti kanjeni ako ne posluaju. Iz kue je mirisao paprika i
palainci. Posle dueg vremena Stefan i Mili su imali pravi ru-
ak. Jeli su slatko kao da nikada nisu to probali u ivotu. ak je
poela da pada i poneka ala za stolom. Posle Bog zna koliko
vremena otili su na popodnevni odmor siti i zadovoljni.
Popodne sam zamolio sestru da nam smota pitu za veeru.
Svi su bili van sebe, zar u istom danu i ruak i pita? U svakom
sluaju videlo se da ih je sve to osveilo. Kada sam polazio za
Bijeljinu zamolio sam sestru da doe u toku sedmice da im po-
nekad skuva i rua sa njima a ja u doneti namirnice da imaju u
toku sedmice.
Sledeeg vikenda naao sam oveka u selu koji je pristao
da me odveze do Zvornika. Napunili smo auto namirnicama, vo-
em i povrem. Kupio sam i neto od garderobe. Kada smo stigli
oni nisu smeli da priu kolima. Sirotani, nisu naprosto znali ta
da rade, kako da se ponaaju. Ja sam im podelio ve, arape,
pantalone, dempere, a oni su se radovali kao mala deca. ivot
im se polako vraao u normalu, samo to je kod njih i dalje bio
prisutan taj strah, ta se iza ovog brda valja? Da sam znao, si-
gurno bi pokuao da neto preduzmem, ali kao to ona poslovi-
ca kae, kada bi ovek znao gde e da padne, on bi tu seo.
Kada sam se vraao kui razmiljao sam o tome kako da
ovim jadnim Ijudima pomognem? Mislio sam da li je moda raz-
govor sa vladikom prava stvar. No, to je bio pogrean korak.
esto je put do pakla poploan najboljim namerama.
Seo sam sa vladikom i ponudio ga piem. On je odmah mi-
slio gotov sam, sad e neto biti. Video sam da se ozario. Kad
sam mu pomenuo ta dva muenika u manastiru kao da sam ga
udario kandijom iza vrata. To ga je toliko potreslo i uznemirilo
da mu se lice skroz promenilo. Sluao me vie sa eljom da uje
da li neto znam to njega kopa i ne da mu sna, nego to se za-
ista zainteresovao za problematiku. Za njega je postojao samo
jedan nain da se to rei, da njih dvojica nestanu. Odgovorio je
potvrdno, da e da razmisli o njima kako da im pomogne. To ve-
e je sudbina Stefana i Milia zanavek zapeaenja.
Rastereenje preko vikenda zbog odsustva iz kue malo mi
je dobro dolo da ohladim glavu ali nisam znao kakvo sam zlo
tim Ijudima u manastiru naneo. On me je polagano ispitivao o to-
me ta se tamo pria, ta ko radi i tako dalje. Interesovalo ga je
sve, da li neko dolazi, o emu se pria sa gostima i drugo. Mislio
sam da u tako doprineti da se manastir obnovi, ali je to bila ve-
lika zabluda. Moje prisustvo u Paprai su primetili i drugi meta-
ni. Ljudi su me polako prihvatali i sa mnom uspostavljali kakav
takav kontakt. Mnogo zla se tu desilo da bi se sve zaboravilo i
da bi se Ijudi brzo vratili crkvi. Kada sam proao pored kue
onog oveka koji je avetinjsku sablazan doiveo kada je zatekao
monahe u sodomskom grehu, on mi je rekao samo da proem i
da svetenik ni sluajno u njegovu kuu nee kroiti!
Ajde, ovee, primi me kao obinog prolaznika na kafu, a ako
naete neto kod mene to e vas sablazniti vie neu dolaziti.'1
ovek mi je priznao kako je majku sahranio bez svetenika,
jer je zatekao monahe kako se seksaju u manastiru i da od tada
u crkvu ne ide. Oseao sam griu savesti iako sa tim nemam
nikakve veze i zamolio ga da crkvi da jo jednu priliku. Obeao
mi je da e da razmisli. Sutra je doao sa punom korpom ponu-
da. Bilo mi je drago kao da sam roenu majku ugledao. Malo
smo popriali, popili kafu i otiao je kui. Od Ijudi u selu sam
uo kako Mili ide po selu i pria da je vladika hteo da ga
obljubi... Naalost te informacije su dole do zlih Ijudi. Ljudi koji
su u Paprai koristili iznajmljene prostorije za izradu guma su bili
vladikini Ijudi. Jedna debela ena i njen mu su odmah dolazili
kada ja stignem. Sve onako fini, mislio bi ovek pravi vernici.
Ustvari to su bile uhode koje su skupljale informacije i proslei-
vale ih Kaavendi. Drugi uhoda je bio svetenik otac Dragan iz
 Osmaka. Naizgled fin i kulturan, a u stvari jedan podmukli ovek
koji je pijunirao za Kaavendu.
Kada sam doao u Bijeljinu pitao me Vladika da li ga bogo-
slov (Mili) opanjkava?!
Zna, on je bolestan i pria svata. Ja sam ga iz saaljenja
primio u manastir, upisao u bogosloviju a on pria svata. lako
sam sve negirao videlo se da je kasno. On je ve imao gotov
plan za koji nisam znao.
Otiao sam kui na spavanje a vladika sa nekim drutvom.
Oko pola noi probudilo me je neko lupanje u prozor. Nisam se
odmah osvestio. Ustao sam, seo na krevet i pomislio verovatno
mi se priinjava. Ko moe da lupa na prozor na prvom spratu?
Odjedanput - bum. Da sam bio sujeveram sigurno bi pomislio
neke sile. Priao sam prozoru i kad nisam pao. Ispod je stajao
on i bacao kamenie na prozor: Vasilije Kaavenda!
Stajao je tik ispod prozora oca Miodraga koji je iveo u pri-
zemlju sa svojom porodicom. Otvorio sam prozor a on je viknuo:
Otvori, Serafime!" Brzo sam se obukao i siao. ta bi bilo da
je otac Miodrag izaao na prozor ili jo gore njegova supruga.
Ne bi me oprao ni Dunav ni Sava. Na spratu do mene su iveli
neki fini Ijudi koji su bili profesori u penziji. Bruka je bila na po-
molu, samo sam se spasao zbog pribrane glave. Uao je kod
mene u stan, skinuo se potpuno nag i rekao:
Sad u da te jebem do zore! Bacio se na mene svom sna-
gom i oborio me na krevet. Zamislite sliku jednog vladike kako
se zajapuren skida, nadrkava penis i ide prema vama. Da sam
se tada obraunao sa njim sve bi novine pisale, ili bolesni akon
prebio vladiku u napadu rastrojstva, ili akon pokuao da siluje
asnog episkopa SPC...U svakom sluaju bih ja nastradao i za-
vrio ili u ludnici ili u zatvoru, a on bi se po obiaju izvukao.
Elem, onako go, ko od majke roen, valjao se po meni, tipao
me za sise i dupe.
Sad u da te tucam, toliko te elim. Reci ta eli? Ja sam
samo tvoj, kupiu ti ta god poeli, evo i stan sam ti sredio da
moemo da budemo sami, kupiu ti i nov auto, reci koliko hoe
para? Ajde skini pantalone, hou da ti ga popuim, hou da ga
osetim u ustima. Svri mi u usta! Slobodno radi mi ta hoe.
Ja sam ga gurao i molio da stane, nemojte, vladiko, tanki su
zidovi, sve se uje a i nisam ja za to, nemojte molim vas! Ali to
kao da ga je jo vie raspalilo, kao da je dobio neku ludaku
snagu navalio je svom silom da me Ijubi. Osetio sam njegov di-
gnuti penis na mojoj butini, hvatao me za ruku i navlaio je pre-
ma svom penisu. Ja sam se svim snagama trudio da ga ne do-
dirnem. Zgadila mi se pomisao da bi mogao da svri po meni i
po ruci. Zamislite tu gadost da nekome, ko se zove vladikom, i
koga ste tako zamiljali da je zaista vladika, sad masirate onu
stvar i da on svrava po vama. A doli ste u manastir, u sveto
mesto, da budete istinski monah, to podrazumeva prvenstveno
istotu telesnu i duhovnu! Zamislite samo da leite na krevetu i
da se on poput ostraenog divljeg vepra valja po vama i eli da
vam gurne penis u stranjicu. Mislim da je ovaj napad trajao i-
tavu venost...Ja sam se migoljio i molio ga da me pusti, a on se
sve vie estio. Uhvatio me u jednom trenutku za penis i onako
dobacio: ,,pao ti je, kao da je oekivao da budem uzbuen i da
navalim na njega.
Sad u da ti pomognem, ne brini, dii e ti se, sad e vladika
da ti ga digne." Mrzeo sam sebe do te mere da mi je dolo da se
ubijem. Zar da me siluje vladika? Gledam preko njega ikonu pre-
svete Bogorodice i mislim: Boe, zato ba moram da upoznam
ovaj pakao...? Eto vam apsurda ivota. Dok se svi kunu u patri-
jarha Pavla koji pobono skuplja travke oko crkve da skuva
orbu, dotle jedan njegov vladika re kao ludi parip i trai seks i
to sa mukarcem! Svojim utanjem Pavle je poinio zverska
nedela prema crkvi i narodu, jer je van svake sumnje sigurno
sve znao a nita nije preduzeo! Pa apostoli su slali poslanice da
bi druge odrali u veri, sazivani su Vaseljenski sabori zbog raz-
nih jeresi, a sada nai kormilari crkvenog broda ute. Tu i takvu
zgodu i priliku su iskoristili Vasilije i njemu slini da se iivljavaju
nad nedunima i nemonima.
 A SVE SE ZNA U CRKVI:
KOJI JE OD EPISKOPA GEJ. KOJI JE OENJEN.
KOJI IMA DECU. KOJI SE BAVI MUTNEM RAD-
NJAMA. KOJI IMA GRAANSKI BRAK...!

A sve se zna u crkvi!

I koji od episkopa je gej!
I koji episkop je oenjen!
I koji episkop ima decu!
I koji se episkop bavi mutnim poslovima!
I koji episkop ima sklopljen graanski brak!
I tako dalje i tako redom...
Dobro obaveteni u crkvi tvrde da i Pavle ima kerku, i
za koga je udata! Za jednog svetenika, protojereja! I ime
tog svetenika dobro informisani znaju.
Znam ga i ja lino. Poznajem dobro i tu popadiju, za koju
kau i tvrde da jeste Pavlova ker. O, Boe, samo da je vidite!
Videli biste da je u glavi, u licu ista kao Pavle. lako se popadija
zabucila, zaoblila u tijelu, dakle poprilino ugojila usljed dobrog,
lagodnog i bezbrinog ivovanja, te budui onako malog rasta
kao i aa joj Pavle, sada lii na burence od popadije. Ali njena
glava i sami nos su - pljunuti Pavle! Kao da je neko onaj ka-
rakteristini Pajov nos uzeo od njega i usadio keri njegovoj, ta-
man kao kad deca zabodu argarepu kao vetaki nos u gotovu
figuru sneka belia".
Bog Jedini zna sve, ali znam da se uveliko i najozbiljnije o
tome u crkvi govori. Naravno u uem krugu dobro informisanih
osoba. Svakako bi bilo teko bez policije i drugih organa reiti
sve to, nekom recimo DNK analizom i drugo, a znam i da u po-
liciji sve ovo znaju. Svakako bi bilo velike bruke za crkvu i srpski
narod da se sve otkrije. Ali, da li je ovako bolje!? utanje. Igno-
risanje. Za mafiju u crkvi da, ali za Crkvu i narod nikada! Kroz
glavu mi je prola pria kako je ovek doao na vrata raja, a
Arhangel mu kae, da vidimo da li si zasluio da ue u raj? On
je poeo da nabraja dela, te sagradio sam most, te napravio
sam crkvu, te bogato sam je opremio da se vre slube. Kad je
Arhangel to stavio na terazije, opet je druga strana tasa prete-
gla. Pa ta je to kada je crkvu preteglo? E, vidi: to je ona suza
koja je pala iz oka prosjaka. Kad si gradio most tamo je sedeo
slepi prosjak, a ti si mu bacio kameni u ruku. On se prvo silno
obradovao a posle zaplakao. E ta suza je pretegla i most i
crkvu i sve druge darove! Tako su i suze moje i drugih mu-
enika pretegle i Pavlova i (ne)dela drugih i raja se, Bog je-
dini zna sigurno, ali mislim verovatno nee nagledati.
Elem, kako je vreme prolazilo vladika se umorio i to zbog
uticaja alkohola to zbog umora klonuo je na jastuku i zaspao.
Boe, samo da noas ne umre ovde ovako nag, opet sam gotov.
U svakom sluaju sam gotov jer sada e ga videti da izlazi iz
mog stana, tako da e im biti jasno ta se noas deavalo. Hteo
sam da se istuiram, da sperem sa sebe njegov miris, ali posle
pomislim, otkud znam, doi e u kupatilo a ja - na izvol'te.
Legao sam na drugu stranu kreveta i pokuao da zaspim. On je
slatko spavao kao da su mu sve elje sveta ispunjene i kao da
ni jednu brigu nema. E koliko je ovakvih kao ja koji zbog njega i
njemu slinih ne moemo da spavamo. Koliko li je opet onih koji
su dali dupe i da li je vredno u ivotu to uraditi zarad pareta
hleba. Ja mislim da nije.
Svitao je polako novi dan. ekao sam da se Kaavenda pro-
budi i ba da vidim ta e da kae. Izaao sam iz kue i otiao
ka kupim neko pecivo. Trebao sam u crkvu na slubu pa u ko-
lu, tako da sam morao da dorukujem. Vratio sam se iz prodav-
nice a Vasilije je jo spavao. Skuvao sam aj i probudio ga. On
je bio sav omamljen i jo oamuen od alkohola koji je prethod-
no vee konzumirao.
Lepu no nisam u ivotu proveo, bilo mi je prelepo. Bio si
odlian sino, a pravo da ti kaem jedva ekam da vidim ta e
Makrina da kae kad vidi da nisam spavao u kui. Sigurno e da
bude Ijubomorna i ona i Gospa i Mia. to mi nisi dao da ti ga
popuim do kraja, ba bi voleo.
Priao mi je sve i svata tako da mi se aj skoro zgadio.
Ustao je onako go iz kreveta i otiao u kupatilo. Pogledao sam
krevet da negde nije svrio, da sluajno ne legmen na njegovu
spermu. Izaao je iz kupatila, spremio se i otiao.
Mogu da zamislim reakciju Ijudi kad su ga videli da izlazi iz
mog stana. Crna zemljo, otvori se da nestanem od bruke i sra-
mote! ta li e tek sada da misle o meni? Jer zlotvor je sada
svima jasno stavio do znanja - nas dvojica smo gejovi. Kad sam
doao u crkvu prvo sam pogledao reakciju oca Miodraga koji je
iveo ispod mene.
,,Je li to vladika bio kod tebe? Ma ne, samo je svratio na aj,
pravdao sam se iako smo obojica znali da laem. Kako li sam
izgledao u njegovim oima, kao tu neto sluim, propovedam a
u stvari izigravam Ijude. ta moe da pria jedan gej? Mogu da
mislim koliko su me mrzeli. Mrzeo sam i ja samoga sebe zbog
svega toga. Jedva sam ekao da doem kui i da se istuiram,
da skinem sa sebe miris i sramotu prethodne noi. Bacio sam
posteljinu u ubre. Ovo se ne pere. I kou bih skinuo sa sebe
samo da mogu. To su bili dani beznaa i niega, kao neto sam
radio, a nita nisam radio. Postao sam kao ona sasuena smo-
kva koja plodove ne daje, koju je s toga Gospod osudio i presa-
hla je na oi apostola Njegovih.
Sve sam poeo da radim formalno, vie nije bilo nikakve ni
radosti niti uivanja. Bio sam psihiki skrhan i nadasve umoran
od svega. Bilo mi je dosta i gejova i gostiju i svetenika i popadi-
ja i njihovih pria. Samo sam eleo malo odmora i malo razume-
vanja. Poeo sam u Ijudskim oima da traim saaljenje i
imao sam potrebu da iz dubine due viem: pomozite!
Kao da niko nije video ili nije hteo da vidi moju patnju. Tu mi
se nakaio i otac Benedikt. On je zbog gejovskog ivota izleteo
iz manastira Krke i po kazni je bio u Australiji. Svoj duhovni mir
je naao - gde? Pa kod Vasilija Kaavende, razume se. Doao
je jedno vee kod mene kao na kafu, kao mi monasi treba da se
druimo. Doneo mi je bombonjeru sa crvenom ruom. Pa sve
poeo kao da se umiljava i mazi: ,,Joj, oe, pobogu, kako sve
postiete, pa to vas nema malo do mene? Pa da se malo dru-
imo, ipak mi monasi imamo istu muku i treba da budemo inti-
mni, nas niko ne razume..." Samo to nije rekao, skidaj gae.
To mu je bio prvi i poslednji dolazak. Kad je upao Kaavenda bi-
lo mu je jasno da on tu nema ta da trai. Kaavenda plen ne
deli ni sa kim. Ne moe Benedikt da se ,,voli sa mnom kad je
Kaavenda na mene bacio oko. Nije mogao on njemu da se su-
prostavi. Benedikt se pokupio i otiao podvijenog repa, a Kaa-
venda je ostao kao pobednik. Jaka ti pobeda. Zar je to uopte
pobeda, zar se to moe nazvati pobedom? Dok se on gordio to
je oterao suparnika, meni su odzvanjale rei oca Justina Popovi-
a: ,,...a naKrstu raspet Sveti Sava i kae, oprosti im, Boe, jer
ne znaju sta rade."
Doao je vikend i ja sam se ponovo spremao za odlazak u
manastir. Moj dolazak u Paprau je budio osmeh na njihovom li-
cu, za razliku od ranije. Ve su se malo otkravili i poeli da me
prihvataju kao prijatelja, a ne da me gledaju kao pijuna. Polako
smo sreivali manastirski konak. Sestra Serafima nam je kuvala.
Jo nisam siao da vidim gde ivi i bilo mi je udno zato uopte
monahinja ivi van enskog manastira u nekoj tamo kui? Seo
sam sa njom malo da popriamo. Ona nije imala problem da pri-
a jer se nije nikog plaila. Poela je monahinja Serafima svoju
priu, a bolje da je nita nisam ni pitao...
Dola sam u manastir dok je stareina bio Pahomije, sadanji
vladika vranjski. Ja sam imala porodicu i imam sinove i unuie.
Dola sam u manastir ne da pobegnem nego to volim crkvu.
Moji su veoma bogati i ja imam veliku penziju. Pahomije je uzeo
moju penziju, kao da ja treba da se odreknem svega ovoze-
maljskog. Dok sam ja ovde gladovala i ednovala, dotle se on
komodirao i putovao po Grkoj. Kada je izabran za vladiku oti-
ao je i ostavio me ovde u manastiru. Iz manastira su me isterali
Arsenije i njegovi nalonici i od tada ivim u onoj kui dole.
Sve mi je bilo jasno. Dok im je trebala koristili su je a onda
su je utnuli. Nije im bila interesantna, nije bila za seks jer je sta-
ra, a to joj i ne pada na pamet. Kome od homoseksualaca treba
isluena stara monahinja, ona je samo nepotreban teret. Najbo-
Ije bi bilo kada bi crkla, pa da je samo sahrane i da je vie nema.
 Dakle, klupko se odmotava, istina isplivava. Po velikoj ne-
srei i nevienom posrnuu nadlenih iz SPC, oskrnavljeni ma-
nastir Papraa, hram posveen Blagovetenju Presvete Bogoro-
dice, sada jeste gejovska krokodilska bara. Tu je leglo i poreklo
mnogih gejova, pedofila, razvratnika! Na prvom mestu Vasilije,
Pahomije, koji su naalost ak i episkopi, i drugi (ne)znani.
Jedan dan me vladika pozvao da idemo do manastira
prae. Vozili smo se kolima i kad smo bili kod Zvornika ja ga pi-
tam, to mene ne poaljete u manastir ? On nije hteo ni
da uje. Ja sam navalio, kao da me neto gonilo. Ta mi ideja pre
nije padala na pamet, a odjednom mi je to nekako sinulo. On je
bio jasan: ne dolazi u obzir. Ja sam i dalje navaljivao.
Dobro, razmisliu o tome, ali samo preko leta kad se zavri
kolska godina pa te opet uzimam kod sebe. Ti mora da si kod
mene. lonako sam mislio da te rukopoloim za svetenika, od
akonovanja nema nita. Onda emo preko leta da sredimo
manastir da ti i ja imamo svoj mir i svoj kutak. Njemu je inspira-
cija za sreivanje manastira bila samo ideja da on i ja imamo let-
njikovac, gde emo da dolazimo na gejovske seanse.
Zar je u toj svetinji bilo malo zla?
Stigli smo u manastir, malo obili da vidi kako ide raia-
vanje. Nigde nisi smeo da se kree od mieva i pacova. Jed-
nog to sam video bio je velik kao malo prase. To je kua u kojoj
je monahinja ivela. Ne daj, Boe, da joj se neto desilo oni bi je
rastrgli i pojeli. Kako li je iveti u kui punoj izmeta od pacova.
Ona je ivela na ivici zaraze.
Evo tl, Pavle, tvoje ,,svetosti i smirenosti...
Dok ti, Pavle, u Beogradu glumi sveca, to nikad ne doe
da vidi kako ive monasi i monahinje? Sve u svemu, arhijerej-
ski sabor je, ast pojedincima, skup sebinjaka koji brinu samo o
svom dupetu. Dopustiti neto tako je ono to Ijudski jezik ne mo-
e da objasni. Dok neko moe da slui, dotle je dobar, kad vie
ne moe, onda ga bacite sa pacovima. ZGROZIO SAM se onim
to sam video.
Kada smo vladika i ja zajedno stigli u manastir on e rei
osoblju: 0, pa vi se opravili i ivnuli kako vam otac Serafim do-
lazi. Je I dobar? Oni su samo utali. Jasno je i zato, jer nisu
znali ta da kau a da ih ne kota glave ili muenitva, od pede-
ra Kaavende.
Svratili smo uvee do oca Vidoja u Zvornik i onda se vratili u
Bijeljinu. Sedeli smo u dnevnoj sobi kada je Kaavenda zapoeo
razgovor: Kakav je onaj mali Mili, je l neto pria? Zna, on je
malo bolestan, ja sam ga primio iz saaljenja, ne znam ta da
radim s njim? Ne znam, vladiko, ne bi da sudim ali mislim da on
nije za manastir i da je najbolje da ga negde drugde poaljete,
moda u Bogosloviju.
,,To ne dolazi u obzir, nije bio dobar ak. Moda nije bio, ali
ona sredina e ga unititi, ne znai da nee moda biti dobar
svetenik, rekao sam. Temu smo brzo promenili ali se videlo da
intezivno razmilja o njemu i njegovoj sudbini.
Da sam tada znao to sad znam, eh...
Kad sam sledei put otiao u manastir Mili me zamolio da
izae do nekih prijatelja u selu. U stvari to je bila porodica koja
je imala dve erke. Drago mi je bilo videti da nije zastranio u
ovoj sredini. Rekao sam mu da pita oca Stefana, ali da se ipak
ne vraa kasno zbog ugleda manastira. Zamolio sam ga da su-
tra sednemo da popriamo, nata je on pristao.
Ujutro smo seli u njegovu sobu. Ja lino ne mogu da ti po-
mognem jer ta god da misli o meni ja sam ipak niko i nita. Je-
sam akon na dvoru ali nemam nikakvu vlast, nita ne mogu da
odluim. Reci ti meni odkud ti ovde i ta se tebi desilo? - upitao
sam Milia.
,,Da li e to ostati meu nama? Ako kaete vladiki imau veliki
problem." Mene je vladika poslao ovamo da sluim a ne da pi-
juniram, tako da moe da bude potpuno spokojan, rekao sam
tom mladom nesrenom mueniku, kako bih ga uvjerio da mi
nekako otvori duu i ispovidi se.
Onda je krenula strana ispovest:
,,Ja sam iz Petrova sela na Ozrenu, gore iznad Doboja. Pri-
javio sam se za Bogosloviju, ali nisam imao dovoljno poena.
Moji su roditelji razvedeni pa sam mislio pored toga to volim
crkvu da e mi priziv svetenika doneti i jedan miran ivot...
Posle prijemnog ispita vladika me zamolio da ostanem i na ve-
eri. Ja sam to prihvatio mislei da mi je ukazao veliku ast i po-
verenje i da e me ipak poslati u Bogosloviju. Meutim, isposta-
vilo se sasvim neto drugo...Bili smo na veeri kod nekog od
svetenika i vladika je onako bio strog i uzdran. Delio mi je sa-
vete, pa onako oinski me neto pitao, a onda je pozvao mene i
akona da idemo u kuu u Doboju na spavanje. akon je odbio,
kao on bi ostao kod svetenika ako nije problem, a vladika je pri-
stao... Dok smo vladika i ja ili on se kao alio na glavobolju i na
srce. Kada smo doli oinski me je otpratio u sobu, a onda kada
sam se raspremio pozvao me jer mu, kae, puls neto varira.
Otiao sam kod njega a on me pozvao da sednem na krevet.
Zamolio me da ga izmasiram. Onda se u trenutku bacio na me-
ne i poeo da me tipa, hvata i Ijubi. Rekao mi je da niko nee
znati ta emo nas dvojica sada da radimo, nee znati ni nebo
ni zemlja i da e od mene napraviti najsrenijeg oveka na
svetu....Naao sam se u udu, a on je navalio na mene, poeo
je da me skida, da me Ijubi po celom telu. Na moju sreu bio je
pijan pa faktor iznenaenja nije doneo pun efekat, i ja sam se
nekako izmigoljio i pobegao u drugu sobu...
Do jutra nije dolazio. Ujutro je izaao sreen i bez trunke ka-
janja. ak me pitao da li mi je bilo lepo, a ja nisam znao ta da
kaem. Odvezao me nazad u Doboj i ja sam otiao kui. Oe-
kivao sam poziv da krenem u neku Bogosloviju a onda je usle-
dio ok. Poslao me u manastir, kae nemam dovoljno poena za
redovno kolovanje, pa da zavrim kolu iz manastira vanredno.
Stigao sam ovde u Paprau a vi sigurno znate ta se ovde iz-
deavalo. Ovde sam poslat po kazni jer nisam pristao na peder-
ske odnose i verovatno iz straha da bi moda nekom u Bogoslo-
viji to mogao da ispriam. Ovde su bili pederi tako da su sve
znali o Kaavendi... Ako moete da mi pomognete da se izvu-
em odavde, paliu vam svee dok god sam iv.
Nita mu nisam rekao. ta da mu kaem kad ni o sebi ne
mogu da brinem, kako njemu da pomognem?
 X X X

Doao sam u Beograd. Seam se, majka je spremala nede-

Ijni ruak. To je bio divan miris koji nikada neu zaboraviti. Bila
je to riblja orba i aran sa krompir salatom. Stegao sam srce i
rekao: Ljudi, ja sam monah, ja sam jeroakon Serafim.
Majka je samo gledala pravo i nije nita rekla, a videla se
gorina na njenim usnama. Presahnule su odavno oi od suza,
ostale su samo suve ispucale usne koje nisu mogle nita da ka-
u. Ouh se diplomatski obradovao, kao ta ima veze, to je ba
lep poziv. Jeli smo u nekoj tiini. Gledao sam brata i on mene,
on nije znao ta to znai ali mu je neto bilo udno. Ili smo nas
dvojica posle u kupovinu malo da se etamo i provodimo.
Sledeeg dana sam krenuo sa mojima u Bijeljinu. Dolazili su
kod mene u goste po prvi put od kako sam kod Vasilija. Bili su
zadivljeni svim to vide. Mislili su da nisam doneo pogrenu od-
luku. Spoljanjost ih je zavarala. Sedeli smo malo, priali, vodio
sam ih da vide dvor i Bijeljinu. Sutradan smo otili u crkvu gde
sam rukopoloen za svetenika. Ne zadravam se na ovom delu
jer mi nije doneo nikakvu radost.
Moje sam vodio posle na ruak. Najtee mi je padao rasta-
nak od brata. On se igrao kao lud, skakao, radovao se a u moje
srce se sve vie uvlaila tuga. Trudio sam se da to pre sve te
stvari predam zaboravu jer me je tuga razjedala.
Ispratio sam moje za Beograd. Sad sam jeromonah Serafim,
unapreenjem sam izgubio svu lepotu akonovanja.
Krenuo sam u parohiju sa svetenicima na praksu.
Jedne noi probudio me telefon. Bio je to on:
Doi, imamo goste. Izaao sam iz kue gunajui u sebi, ko
je u sred noi? Dvor je bio opkoljen snagama SFOR-a. Bilo je
dosta naoruanih Ijudi na sve strane. Nisu na mene obraali ne-
ku naroitu panju. Mislio sam da li da uem u dvor ili da produ-
im u grad, ta bi bilo gore? Moram u dvor. Kua je bila puna
vojnika. Vladika me ekao na vratima sa pitanjem:
Ako me noas uhapse, da li ide sa mnom?
Idem, rekoh. ta jo moe da mi se desi, mislim u sebi. Ka-
da sam se popeo u dnevnu sobu imao sam ta da vidim. Sede-
lo je pet, est naoruanih Ijudi koji su bili kaljavi do gue. Sedeli
su tako u konoj garnituri na skupocenom tepihu. U drugoj sobi
su bili drugi vojnici koji su formirali neto slino stogu ae od
kukuruza, ali su to bile puke u pitanju. Boe, hoemo li se no-
as izvui? Vasilije je priao o hrianstvu, o veri, kako gradi
crkve, ali videlo se da ih to ne interesuje i da su ovde drugim po-
slom. Jedan od njih se u trenutku uozbiljio i prasnuo:
ta ste priali sa lanovima generaltaba i vojske kada su bili
kod vas? Vasilije se uozbiljio jer je video da je avo odneo alu.
Poeo je neto opet tuc-muc, ali kad je oficir podviknuo Vasilije
je postao manji od makovog zrna i odmah propevao...
Izdao je tada i vojsku i dravu i narod!
Priao je sve ono to je trebala da bude tajna: o pomoi voj-
ske i naroda Republici Srpskoj; o Srbiji i tako dalje i tako re-
dom... Plaei se za sebe izdao je Ijude za koje znam da su po-
sle imali problema. Srpski vladika je izdao srpski narod i voj-
sku! Verovatno mu to nije bio prvi put. Kada su otili pred zoru
pitam ga, od kud oni ovde, a on mi kae kako ih je video sa pro-
zora pa ih pozvao na kafu. ta sam mogao drugo i da oekujem
od takve jedne posrnule i krajnje nemoralne linosti, nego da la-
e i da e sve uraditi da spase svoju guzicu. Ubrzo su snage
SFOR-a pred bombardovanje Srbije upale u kasarne irom RS i
onesposobile vana vojna sredstva.
Tako je srpski vladika kumovao mnogim nesreama svo-
ga naroda. Naalost, ubrzo je poelo bombardovanje Srbije.
To je za mene bio teak udarac. Prva no je za mene bila haoti-
na. Kada je sve poelo bio sam kod oca Miodraga. Njegov sin
je bio u Sremskim Karlovcima u Bogosloviji. On je bio van sebe,
i ja takoe. Moje nisam mogao da dobijem jer su veze bile u pre-
kidu. Ujutro sam sluao vesti o poginulim vojnicima. Plaio sam
se da ne krenu kao sluajno da gaaju civilne ciljeve. Iznad nas
su leteli avioni koji su okretali ili ili za Tuzlu.
Nisam znao ta da radim.
Ne znam da li sam tada vie mrzeo SFOR-ovce ili onog zlo-
tvora koji im je izdao srpsku vojsku i srpski narod.
 Dobio si, Vasilije, jo jednu bitku, ali ne i rat. Posle par dana
sam se uo sa mojima. Bili su dobro ali su bili jako uplaeni.
Imao sam jaku elju da doem u Srbiju i da ih vidim.
Reio sam sve ovo da prekinem! Ne mogu vie. Monaki
ivot koji sam vodio bio je prava smejurija. Sveteniki ivot je
bila prava farsa. iveo sam sa vladikom pederom i pedofilom, i
bez obzira to mu nikada nisam doputio da nada mnom izvri
preljubu, indirektno sam uestvovao u podvoenju dece, gledao
sam svakodnevno homoseksualce i sve mi se smuilo!
Reio sam da odem, da se vratim mirskom ivotu i da
bar kao civil ivim mirno i poteno. ta da vie propovedam
narodu? Da priam o lepoti siromatvi iz vladianskog
dvora, da priam o lepoti ednosti", a svakodnevno sam
izloen napadima homoseksualaca! No, Gospod zna da sam
iskreno i asno odluio biti monah, ali sam na moje zaprepate-
nje i nevericu naiao na sodomski greh i to, da od koga, nego
ba od vladike!
Sve u svemu, bio sam uniten i profesionalno i moralno.
Te sedmice me vladika pozvao da se proetamo.
Iz jednog kafia nas je pozvao jedan ovek. To je bio Mauzer,
bivi ef policije i ovek koji je bio dosta traen. Ljubia Savi,
poznatiji pod nadimkom Mauzer. Popili smo sok sa njim iako vla-
dika ba i nije bio srean zbog toga. Samo je rekao: Nije trebalo
da sedimo s njim. Zaista, posle par dana je odjeknula jaka eks-
plozija. Ispred njegove kue je odleteo auto u vazduh i neko je i
poginuo.
Sledee to me uplailo bio je taj kriminalni milje koji se mo-
tao oko nas. ta ako pokuaju da me neim omame, tako kao
uz kaficu, pa me onda siluju. To su Ijudi na elu sa Kaaven-
dom koji su spremni na sve. Poeo sam da budem jako opre-
zan, gde ta jedem i pijem. Jeio sam se od pomisli da bi to mo-
glo da mi se desi.
Otiao sam za Beograd. Bila je hirotonija Filareta za episko-
pa. To je kontraverzna linost za koga se vezuje preprodaja hu-
manitarne pomoi i lekova i jo mnogo toga. Moji su se jako ob-
radovali kada su me videli, iako je bilo bombardovanje.
 Ujutro sam pravo otiao u Sabornu crkvu na hirotoniju, posle
se video jo na kratko sa mojima i urno smo otili nazad u Bije-
Ijinu. Sedeli smo u dnevnoj sobi. U gostima nam je bio vladika
Longin. Priali smo o svemu a ja sam pitao:
Zato vladiku Nikolaja ne proglase svecem?!
Kakav crni svetac, kada bi te uo Patrijarh Pavle bilo bi sva-
ta! Pa on je puio i pio, kakav crni svetac, pa jo se nije ni po-
teno ohladio..." Ali sam se zato ja itekako ohladio kada sam tu
avolju spletku i klevete uo! I ovo samo za sebe vie nego do-
voljno govori o Pavlu i o Longinu, i o svima koji su godinama,
decenijama bili protiv kanonizacije lelikog gorostasnog i zlato-
ustog svetitelja, ije su cele moti netaknute, tada kada smo o
ovome priali, ve punih sedam godina bile u rodnom mu selu
Leliu kod Valjeva, pored svih ostalih neizbrojanih dokaza o sve-
tosti zaista zlatoustog vladike Nikolaja! Ali, avo ne prestaje da
muti, klevee, zavodi i preleuje slaboverne i lakoverne, narav-
no, kakvim se dokazao i Pavle i brojni dananji nazoviepiskopi,
od kojih je najmanje treina homoseksualci, treina potajno
oenjeni, ili su u nekim drugim tekim svetogrima ogrezli, a od
tree treina na prste ruke moete prebrojati one koji uopte za-
sluuju vladiansko zvanje!
XXX
Par godina posle tog razgovora, kada je izbila afera Pahomi-
je i kada se pojavila pretnja da homoseksualizam bude raskrin-
kan u SPC - vladika Nikolaj je proglaen za sveca! Odjed-
nom im vie nisu smetali njegovi navodni ,,poroci. Bilo je bitno
sakriti pedere nekim dogaajem u crkvi a crkvu i njene via-
dike pokazati kao nevine rtve napada, stranih slubi, njihovih
plaenika: Eto, crkva ivi i radi a vi svojim neistinama hoete da
je uruite. Prikrivanju tog gnusnog zloina nad bogoslovima po-
mogla je tadanja vlada Vojislava Kotunice i ministar pravo-
sua.
Dobro, rekoh im, kaite mi ovako: Filaret se sve lepo za-
kleo, samo jedno nije. Oni su me pitali: ,,ta?
Pa da e biti mu samo jedne ene!
 I Vasilije i Longin su pocrveneli i preutali ovu moju iznenad-
nu, smelu i drsku opasku, prihvativi je kao alu, iako se nimalo
nisam alio. Nego sam znao pored svega i to kako je Filaret
svoju decu sakrio u Bijeljinu pre bombardovanja! Bilo mi je dosta
svega pa sam poeo polako da priam, ta me briga ta e biti i
ta jo moe da bude.
Sedeo sam jedno vee sa Vasilijem i dotakao sam se teme
Bogoslova Milia u manastiru Paprai. On mi je rekao: ,,Ja u o
tome odluiti, ali mislim da u ga poslati u Bogosloviju.11 Mojoj
srei nije bilo kraja. Kako bi se to jadno dete obradovalo, ali ni-
sam smeo nita da mu kaem. Odkud znam, moda se Vasilije
predomisli pa se njegova srea pretvori u jo veu patnju.
Otiao sam sledeeg vikenda u Paprau. Nita mu nisam
rekao, a on me molio: Ajte, oe, kada doete sledei put done-
site mi neku lepu vest. Dolazim sledeeg vikenda pa emo pri-
ati, samo sam mu rekao. Mislio sam, ti sledeeg vikenda nee
biti tu, nego verovatno kod kue da se sprema za put...Da sam
tada znao koliko su moje misli bile proroke vrsto bih ga za-
grlio...poslednji put...Eh, rano moja Ijuta! edo milo i neoplaka-
no! Uvek mi se i danas, srce moje kida i hoe da iskoi iz grudi
zbog njegove tragedije, niim zasluene...
Sve bih dao da sam znao ta ti se sprema, pa da te izbavim iz
pakla na vreme. Pa makar po cenu mog ivota, samo da avola
crnog, skrivenog u vladianskoj odedi, preduhitrim...l da danas
zajedno, rame uz rame, svedoimo itavom svetu o nedelima ta-
kozvanog vladike Vasilija Kaavende!
Kao da smo neto osetili obojica. On me je ispratio do auto-
busa koji je kretao ispred manastira. Mahao mi je dugo i ja nje-
mu...Bilo mi je drago to e se spasti od tuge koja ga je zadesi-
la. Obukao je tada sve novo to sam mu kupio i nove patike...
Hteo je da bude onako svean. Dolo mi je da izaem i da mu
kaem da e ga vladika poslati u Bogosloviju, i da srei njegovoj
i bukvalno nema kraja. Ali nisam, nekako sam oseao ili naslui-
vao neto u zraku, kao neku smetnju ili pomutnju koja moe da
nastupi i sve pokvari, pa velim da ne otkrivam avolima da ne bi
nekako gurali klip u toak...
 Samo sam mu nagovestio da ima razloga za radost...
Ipak nisam slutio o najgorem...Mislio sam opet i elio...neka...
hvala Bogu, neka bi dao da se bar neto sreno zavri...
Sledeeg petka sam se spremao za odlazak u Paprau. Zavo-
nio mi je telefon. Bio je to crni avo, zvani vladika Vasilije.
ta radi? Doi kod mene. Nee ovog vikenda ii u Pa-
prau, ii e sa mnom na put. Kako vi kaete, ali obeao sam
da u doi, rekoh.
Nita ne brini, sve u ja da zavrim, idi ti spremi se pa da kre-
nemo sutra ujutro." Nije mi bilo tako udno, ali mi neto nije dalo
mira. Oseao sam neku hladnou u grudima. Sa nama na put je
iao i viadika Dositej Motika. Takoe gej, ali nije bio agresi-
vac. Njegova taktika je bila gde proem, proem. Na mene nije
napadao jer je mislio da sam Vasilijev ,,komad, tako su naalost
mnogi mislili i bili ubeeni, tako su se vladali kao da je to istina.
A Bog zna da nije i da sam ipak svemu, mogu rei, bar donekle
junaki odoleo. To mi je uvek bar u podsvesti davalo snagu, ma-
kar unekoliko me hrabrilo i ispunjavalo kakvom takvom satisfak-
cijom. Istina, bio je jednom taj vladika Motika kod mene na kapu-
inu, ali se sve zavrilo lepim razgovorom. Sa nama je iao a-
kon Saa koji nas je vozio. Ili smo prvo u Srpsko Sarajevo kod
svetenika Jeremije Starovlaha koji je kasnije stradao zajedno
sa svojim sinom na Palama. Posle smo ili na krtenje. Vasilije
je sve vreme bio vidno nervozan. Ja sam ga pitao, jeste li dobro,
a on je odgovarao: ,,Da, da.
Videlo se po njegovom ponaanju da se odvija neto udno.
Posle krtenja razmiljao je da li da me vrati u Bijeljinu sa
vladikom Dositejom, ali se ipak odluio da ostanem sa njim. Vid-
no je bio sve nervozniji i razdraljiviji. Uvee smo on, akon Sa-
a i ja stigli u Doboj kod svetenika na veeru. Prolazila mi je
Milieva pria kroz glavu i zaista se desio isti scenario i sa
mnom. Saa nije hteo da ide u dvor da spava nego kao ostae
kod svetenika.
,,Pa zato, oe, da se gura ovde kod popa od onolike kue?
Neka, vladiko, da jo malo ostanem, govorio sam. Svi su znali
zato vladika i ja idemo sami u dvor. Svi su mi se smejali, kao
nita ne znaju a svi su mislili sad e Serafim da ,,popije penis.
Boe, kakva blamaa, ustajem i odlazim kao poslovna kurva ko-
ja je dola na jedan ruak i da bude nategnuta.
Kad smo stigli sve je bilo spremljeno za na dolazak, ak
nas je ekala i torta. Da ste gej, prosto da poelite takav tre-
tman.
,,Bi li me malo izmasirao? Neto me boli vrat.
Opet, dakle! Zgrozio sam se zbog poetka istog scenarija koji
sam uo od onog jadnog deteta. Ne mogu, vladiko, nije mi do-
bro, moram da legmen. Otiao sam u drugu sobu i Ijutito zalupio
vrata. Nije dolazio. Kao da je neto osetio. IVIislio je peder Kaa-
venda da me smota posle deranja i pia, ali nee!
Ujutro smo vodili naizgled obian razgovor ali se kod njega
videla neka seta i strah. Kao da je imao tremu pred neki vaan
dogaaj. Ja sam ga pitao ta je, a on je samo odmahivao gla-
vom: nita, nita. Taj dan smo bili na osveenju temelja crkve i
kao da nije heo da ide za Bijeljinu. Vozili smo se tamo, ovamo...
Uvee smo svraali kod svetenika Slavka Maksimovia u
Brkom. Kasno smo stigli u Bijeljinu.
 UBISTVO MILIA BLAANOVIA

On je nervozno telefonirao i menjao kanale na televiziji.

ta vas titi? - pitam ga. Nita, nita. Telefon je zvonio kao
lud, ali on je samo kratko odgovarao. Otiao sam kui i sutra u
kolu. Posle kole sam svratio u dvor na ruak, kad je Makrina
oplela: ,,Da vidi kakvo je vladika imao iskuenje.11Kakvo iskue-
nje, sestro?
,,Pa onaj bogoslov, onaj mali otac Mili, to je bio bole-
stan - jue se UBIO! Ne znam kako sam se zadrao na
nogama! ta je uradio!?
Ubio se, ubio se! Vidi, ko zna ta ste tamo radili po mana-
stiru. Tada mi je dolo da je udarim. Ustao sam i otiao u kan-
celariju. On me je primio sa smekom:
ta radi? Odkud ti da me obie?"
ta ima novo, vladiko?
Nema nita, evo radim, ako hoe ajmo negde na ruak.
Znai nema nita novo!? - opet pitam.
,,Nema. A Mili to se ubio u manastiru?
Aaa, to. ta to ima veze sa nama? On je bio bolestan i to se
moglo i oekivati. I o tome vie neemo da priamo. Za mene je
ta tema zavrena. Dobro. Ja idem do manastira! - otro sam
rekao.
,,Ne ide ti nikuda, ja ti zabranjujem!" Ustao sam i otiao kui.
Bio sam kao u nesvesti. Nisam mogao da doem k sebi.
Zar je mogue, da ga je ubio!? Ovo je sve bio dobro osmi-
ljen plan! Izaao sam iz kue i sreo akona arka. Nita mi nije
rekao, samo me je gledao i bio je potpuno bled. Bilo mi je sve ja-
sno! Dolo mi je da uem u kancelariju i viknem:
Ubico! Skote! Pa zar si mislio da treba da ga ubije da bi
svoju tajnu sakrio!? Vasilije je mislio da e crna zemlja pokriti
njegovu tajnu, ali to nije moglo da bude... Suvie nas smo sve
znali i nije mogao sve da nas ukloni... ili sam ja bar tako mislio...
Posle tri dana spremio sam se i otiao u manastir. U mana-
stirskoj porti me doekalo nekoliko Ijudi. Gledali su me sa pre-
zirom. Bile su tu i dve devojke s kojima se Mili druio. Priao
sam da izjavim sauee. Video sam u njihovim oima prezir i
mrnju. Lile su suze za svojim drugom, nevino prolivenom krvlju,
za ivotom koji je pao da bi se jedan monstrum izvukao.
MANASTIR PAPRAA SKRIVA STRANU TAJNU!

KAO DA BESE U ONO TESKO DOBA INKVIZICIJE, A NE NA PRA-

GU 21-OG VEKA: MONASI U TAJNOSTI POD OKRILJEM MRKLE
NOI - STRAHA RADI JUDEJSKOGA, TO JEST ZBOG STRAHA
OD OZLOGLAENOG EPISKOPA VASILIJA KAAVENDE - MO-
RALI OPOJATI I SAHRANITI RAZNESENE DELOVE MOTIJU NO-
VOMUENIKA ZA HRISTA, MLADOG EDA CRKVE, MILIA BLA-
ANOVIA...
KRIMINALNI DOKUMENT SINODA O LANOM IZBEGLITVU BO-
GOSLOVA MILIA BLAANOVIA, KOJIM SVESNO I NAMERNO
ALJE DETE U KREVET VASILIJU KAAVENDI!
 POTO JE DOKUMENT NEITAK, DAJEMO PREPIS:

CBETH APXHJEPEJCKH CHHO R

C PnC K E nPABOCJIABHE IJPKBE
Epoj 1999/3an.l380
8. OKToGap 1996. To^HHe
Y Eeorpa^y

BAIIIE nPEOCBEIIITEHCTBO,

Cbcth apxnjepejcKH chhoa y cjejjHHHH CBojoj no^ ropn>HM OpojeM h

,zi;aTyMOMaohho je OBy o,zi;jiyKy:
,,YcBojHTH npeAJior EberoBor npeocBeniTeHCTBa EnHCKona
3BOpHHHKO-Ty3JiaHCKor TocnoAHHa BacHJinja h, Ha 0CH0By hji. 10. Ype^;6e o
cpncKHM npaBOCJiaBHHM 6orocjiOBHMa, MHjiHhy Ejra>KaHOBHhy CBpmeHOM
yneHHKy ochobhc mKOJie H36eraoM ca 03peHa y IleTpoBO, o# o6phth npnjeM
h ynnc y I pa3pe^ npHBaTHHx yneHHKa EorocjiOBnje CBeTa Tpn Jepapxa y
Cp6HH>y.
O npfe^iBoj OAJiyHH Cbctot apxnjepejcKor CHHO^a nacT HaM je
H3BecTHTH Bame npeocBemTeHCTBO c moji6om pa^H 3Hama h ,zjajBer cxoHor
nocTynKa y Be3H Bamer aKTa 6p. 451/96. TojjHHe

B a rn e r IIpeocBemTeHCTBa y X p n cT y 6paT,

3A nPEflCE^HHKA
CBETOT APXHJEPEJCKOT CHHOflA
HjiaH, EnHCKOH JKHHKH

IEETOBOM nPEOCBEIUTEHCTBY
EnHCKOny 3BOPHHHKO-Ty3JIAHCKOM
ro c n o A H H y BACHJiHjy
EniejBHHa
 DUH MLADOG MILIA ETA
NOU PO KONAKU MANASTIRA!
Nad manastirom se navukla neka teka tmina.
Plakala je svetinja za svojim bogoslovom.
Svakog trenutka oseao sam kao da e da udari grom i da
nas sve pobije. Obavijala nas je neka udna izmaglica, kao da
e doi neki aneo odjednom iza oka i sve nas pobiti. Ne bih
se uplaio kada bi se pojavio i crni avo na konju, da nam po-
see glave i nae due odvue u najdublji ponor pakla. To smo i
zasluili jer smo utali i nismo se borili protiv nemani.
Uao sam u konak. Otac Stefan me video i pogledao me ta-
ko da su mi se noge odsekle. Da je samo viknuo: on je kriv! -
mislim da bi me Ijudi kamenovali i bacili u provaliju.
Starac je sedeo i lio suze. Nita nismo priali, samo mi je re
kao: ovde veeras ne moe spavati. Mora nazad u Bijeljinu.
Kada sam ga pitao zato, samo mi je rekao da doem za vikend
i da pourim da mi zadnji autobus ne ode.
Dok smo ekali autobus Stefan mi je rekao:
Nou se njegova dua eta po konaku! Igra celu no lop-
tu do zore. Valjda je bio eljan igre kao i svako dete. Jasno
ga ujem kako se smeje...pa mu lopta padne niz stepenice i
ujem taj prokleti trk niz njih...Onda ga ujem pored mojih
vrata kako stoji i plae...a ja sa druge strane kleim i molim
se da me Bog uzme i da me vie ne mui...
Doi za vikend da osvetamo prostor i jo neto.
ta? - pitao sam.
,,Ne uri, nego doi! - rekao je otac Stefan.
Seo sam u autobus i otiao u Bijeljinu. Kada me je Vasilije
video on je zanemeo od iznenaenja!
Otkud ti? Zar nisi u Paprai?
Nisam i na dogovor ne vai, ja tamo vie ne idem! - odbru-
sio sam mu bez straha i zazora.
Ide, jer sam ja tako naredio. Odmah posle zavretka kolske
godine. Dobro, kad nareujete, rekoh. Usledila je pauza utanja
a onda je nastavio. ta se tamo deava? ta Ijudi priaju?"
 ta da priaju, svi su van sebe zbog ove tragedije - kaem.
ta e. I onako je bio bolestan, ja sam i oekivao ovako ne-
to. Ja sam ga sluao i mislio: Boe, kakva drskost i bezdu-
nost, bezonost i podlost! No, taj opaki zlotvor je ponovio, valjda
da bi dobro utvrdio svoje crno gradivo i da ga meni nametne ma-
kar kao zapovest nadreenog stareine svome podreenom, pa
je opet rekao: 0 ovome vie neemo priati, nas to vie ne
interesuje, to je njegova stvar to se ubio. Mi idemo dalje. Reci
mi jesi li me se ueleo? Hoe da doe veeras kod mene?
Kada Kaavendu tada posle ove i ovolike irodovske bezdu-
nosi nisam ubio, verovatno neu nikad nikoga! Nije mu bilo do-
sta, nije ga potresla muenika smrt deteta, ve mu je opet i od-
mah potom bilo do sodomije! Zlo i zloinci, bez trunke pokajanja
i oseanja za trageduju drugih, nikada oito nee biti iskorenjeni
sa ove Zemlje, sve do samog Drugog dolaska Hristova.
Poslednjim atomima snage sam se suzdravao da ga ne ra-
zbijem na sred ulice pred svima, bez obzira na sve posledice...
Doli smo do dvora sa zadnje strane od parka. Kad smo uli
u park, povukao me u bunje i poeo da me hvata. Oko nas su
prolazili Ijudi i bilo je dovoljno da se malo samo zagledaju i da vi-
de nas dvojicu. Vladiku i monaha kako se hvataju u bunju. Tu
nadomak manastira Svetog Vasilija Ostrokog slava mu i milost!
Samo da se neko okrenuo video bi vladiku i mene kako se hva-
tamo, odnosno kako on mene hvata. Poeo je da me stiska i da
me Ijubi po vratu...Dabogda te, Vasilije, guje otrovnice i udavi
afriki stiskali i udavili! Grom te, daboga, sprio i sumporom zatr-
pao zauvek kao to je negda gradove Sodom i Gomor, zajedno
sa celim Saborom i sa Pavlom na elu! Zlikovci i krvopi-
je...poludeo sam o poeo ga kletL.Nekako sam se otrgao od pe-
dera Kaavende i ostraene budale u ulozi vladike, i krenuli
smo prema dvoru. Samo sam rekao laku no i otiao kui. Te
sedmice u dvor nisam ni ulazio.
U subotu rano sam bio u Paprai. Otili smo u sobu gde
je Mili ubijen. Sve je bilo okreeno i sreeno kao da se ni-
ta nije desilo. Stajala je samo ikona koja je bila izbuena od
gelera! Kako ste ovako brzo sve sredili? - upitah.
 Nismo mi, oe, doao je otac Vidoje sa svojim momcima i oni
su sve sredili, rekoe mi stanari manastira.
Sad mi je bilo jasno zato po Kaavendi ja nisam smeo da
doem u manastir, jer je on poslao svoje istae da obriu i sre-
de mesto zloina! Osvetali smo ceo konak i sobu.
Lili smo suze za poginulim bogoslovom. Pevali su sa nama
aneli i Nebo sveteno, pratei njegovu mueniku duu u raj!
Seli smo posle otac Stefan i ja da popijemo kafu i rekao sam:
Priaj, oe, ta je bilo?
Sada u ti sve rei, pa neka ubije i mene.
Zato bi tebe ubio? - pitam.
,,Pa valjda e mu ti rei.
Pa ne mislite valjda da sam ja ovde pijun i da sam kriv za
njegovu smrt!? - uzvratio sam iskreno ocu Stefanu.
Ako nisi, onda e ubiti i tebe i mene, i ti i ja smo gotovi samo
je pitanje dana. Dobro, priajte, kaem.
Nita nije nagovetavalo tragediju... Lepo smo u nedelju
sluili i ruali i svako je otiao u svoju sobu...Mili je bio ba ra-
spoloen i bilo mu je ao sto nisi doao. Kasnije sam uo da ne-
ko zvoni na vrata i on je siao... Sa nekim je priao i uo sam da
se neko sa njim popeo na sprat. Mislio sam da je jedan njegov
drug, pa nisam ni obraao panju nego sam i dalje itao knjigu.
Kasnije sam uo kako je neko brzo strao niz stepenice i posle
toga uh jaku detonaciju. Ja sam mislio da je avion probio zvu-
ni zid, jer zna da ovuda lete avioni za Tuzlu, tako da sam se
samo trgao... Kada sam siao za veernju slubu jo uvek mi ni-
ta nije bilo sumljivo...Onda su mi Ijudi zvonili na vrata i pitali to
su nam napred polupani prozori na Milievoj sobi.
Popeli smo se gore i zatekli stravian prizor!
Uas!
Telo mu je bilo razneeno!
Bez glave! Bez ruka! Bio je sav unakaen!
Pozvali smo od komija policiju. Doli su i napravili uviaj, poku-
pili ostatke i brzo otili...
 OTAC STEFAN PRED SVETINJOM TVRDI:
,,Jati kaem - njega su ubili Vasilijevi ljudi!

Starac je malo zastao...stiskao zube pa nastavio:

,,Tu je bio i onaj Vidoje iz Zvornika. Proglasili su samoubistvo i
on je posle sa svojim Ijudima sve sredio i oistio.
Ti i ja smo, oe Serafime, sledei ako se ne izvuemo.
Ja sam star, ali ti se uvaj! Mnogo zna, sigurno e te ubiti.

TAJNA SAHRANA MILIA BLAANOVIA!

Sad iemo da ga sahranimo." Koga? - pitam zaueno.

,,Pa Milia. Ja sam sakupio delove njegovog tele i pramen ko-
se i spakovao u jedan mali metalni sandui, pa sam napravio i
drveni. ekao sam da ti doe da ga sahranimo zajedno. Ve
sam iskopao busen i samo sam ekao da doe.
ta ako neko otkrije? - upitah.
Otkrie sarno ako ti kae!
Saekali smo da padne no. Sve je bilo spremno. Uzeli smo
mali sanduk sa motima mladog muenika i svetitelja tako
sam ga prozvao odmah toga dana i tako uvek kaem i odneli
u manastirsku portu. Obukli smo odede, pomerili busen i u tiini
mrkle noi, u dva sata po ponoi, pod svedoanstvom sanlo Go-
spoda i sila nebeskih obavili tajno opelo...
Sve smo lepo sredili da niko ne moe da posumlja da se tu
neto desilo, spustili smo busen i sve vratili na mesto. Poto je
otac Stefan bio povrtar i voar njegovo iskustvo nam je pomo-
glo da busen neoteen vratimo na njegovo mesto.
Poivaj u miru u porti svetinje kojoj si sluio, prijatelju i
brate! Sledeih etrdeset dana smo sluili nou liturgije za
pokoj due. Preko dana nismo smeli da nas neko ne otkrije pa
smo sluili pod okriljem noi. Poto nismo imali prosfore, sluili
smo na obinom hlebu. Narednih dana, dok sam bio u manasti-
ru, sluio sam ja, a kad nisam bio tu sluio je otac Stefan sam.
Molili smo se za njegovu duu, dok su svi drugi utali i trudili se
da to pre zaborave na celi dogaaj. Provodio sam sate gledaju-
i u mali grob i mislei o tom detetu. Zar je to sudbina da onako
nevini sirotan i siromano dete strada od zloinake ruke!? Je-
dna stvar je bila fakat. U pitanju je bilo klasino ubistvo! Da
se skloni svedok raspusnikog ivota. I druge su se stvari
poklopile. Ba sam tog vikenda iao na put i nisam iao u mana-
stir; pa onda Kaavendina dvodnevna nervoza; pa priprema,
interesovanje ko i ta pria, tvrdnje da je deko bolestan... Krva-
vi scenario krvavog ubice! Milieva krv je i na njegovim ruka-
ma i na rukama patrijarha Pavla i svakog drugog episkopa koji je
znao. A svi su znali ko je Kaavenda i utali su! Prokletstvo.
Tugovala je svetinja sa nama i Presveta Bogorodica.
Jednom smo sedeli ispred crkve kada su se iz ista mira
vrata od crkve zatvorila sama! Mi smo gledali i krstili se od uda
nevienog, kao da je neto govorilo da treba da idemo i da sve
nestane u trnju i korovu. Kao da je svetinja htela da ostane sa-
ma sa motima muenika i da zajedno tuguju kroz venost.
Stefan je samo rekao: ,,0e, doi ovde preko leta pa emo
zajedno da idemo. Samo odavde moe da pobegne, dok si
tamo nema ti slobode." Sjajna ideja. Dogovorili smo se da ja
doem preko leta, kako je i prokleti vladika rekao, da radimo sve
kao da smo tu, a kad napravimo logistiku da pobegnemo!

XXX
Vratio sam se u Bijeljinu. Kada sam uao u kuu uhvatila me
munina. Makrina je sa Gospom ve komentarisala smrt Milia.
Te bio je ovakav, te bio je onakav...Nisam mogao da sluam dve
zlobe koje su priale svata o nekom koga verovatno i nisu po-
znavale. ta vam to dete smeta, pa nije jeo vaeg hleba. Nisam
ulazio u kuhinju, zalupio sam vrata i otiao.
Uvee smo trebali da idemo kod nekog svetenika na vee-
ru. Nije mi se ilo, radije sam eleo da budem sam i da gledam
u jednu taku...Vie mi se ni mantija nije oblaila, za sve sam iz-
gubio volju. Samo sam ekao neko udo da se desi pa da zapo-
nem neki novi ivot. Ostalo je jo malo do kraja kolske godine
i mog odlaska u Paprau.
Shvatio sam zato me posle svega alje u manastir...
 PAPRAA JE BILA KAAVENDIN GOLI OTOK

Papraa je bila kanjeniko mesto za sve one koji su se su-

prostavili njegovoj volji. To je bila neka vrsta golog otoka za
njegove neistomiljenike! Ta svetinja koja je sagraena kao
brana bogumilstvu, velikoj jeresi ( = dualistiko-manihej-
ska religiozna sekta u XII i XIII veku u Trakiji, Makedoniji, Bugar-
skoj, Bosni, Dalmaciji, Hrvatskoj, up. patareni - leksikon od Vu-
jaklije). Bila je namerno ostavljena da propada da bi bila mesto
istjazavanja i muenja. Svi koji su bili Kaavendi na neki nain
sumljivi ili neposluni zavravali su u Paprai.
Poeli smo lagano da pripremamo moj odlazak u manastir.
Ili smo preko nedelje sa raznim majstorima koji su trebali da
zaponu radove.elim da ti sredim ovaj manastir da bude sre-
an i da nas dvojica imamo sreeno mesto kad ovde doemo da
moemo da uivamo. Imaemo svoj kutak samo za nas pa da
moemo da budemo intimni i da nas niko ne uznemirava. Sve
emo ih staviti u stari konak a ti i ja emo biti u novom sami da
moemo da uivamo." Sluam ga i gledam. Pa ovo bi za tebe
trebalo da bude mesto veitog pokajanja! Mesto zloina gde e
da doe da se pokloni kao mestu muenitva i stradanja nevi-
nog deteta koje si ti likvidirao, jer se ono nije pomirilo da ide sa
tobom u krevet. Kao i sam to ti pruam otpor tom tvome suma-
nutom ostraenju, i mogue lako da u ba zbog toga biti sle-
dei koji e od tvoje ruke isto ovako krvavo skonati, poto u te-
bi kao u samom avolui nema mesta ni za trunku pokajanja!
Ustvari, kad bolje razmislim, kaem: Ma ovo je mesto gde ti i
ne bi trebalo da doe, nesreo posrnula! Gledam sa prozora
mesto gde smo zakopali moti muenika koga je Kaavenda
ubio i sluam njega kako posle svega rope i hoe da sredi ma-
nastir da ima gde da doe da se seksualno opusti! Ako nee Se-
rafim, ima ko hoe, snabde e se on mesom u koje e da gura i
upire ili da mu ,,pui. Kaavenda protura milione otetog i prokle-
tog novca, koji delimino pere kroz gradnju crkava, zbog ega je
ivnarod zaludio da mu se mnogi jo i dive kao velikom ktitoru.
Narod jadni sluen i zbunjen kao i obino.
 SPC IZNEDRILA VELIKI BROJ ZLIKOVACA!

Zmija nam se uvukla u nedra, a da toga svesni nismo!

Srpska Pravoslavna Crkva iznedrila je iz sebe, ast malo-
brojnim pojedincima, veliki broj zlikovaca!
Ne pamtim u celoj istoriji srpskog naroda ovakav jedan broj
kriminalaca, koji je bio bio okupljen na jednom mestu i udrueno
radio na unitavanju svega. Oni su jai od bilo koje kriminalne
grupe koja se pojavila na ovim prostorima! Pouzdano to tvrdim i
to je lako dokazati na sudu, samo ako bude prilike za to.
Odlino je organizovana i naravno prilino zatvorena.
Kao to rekoh, svoj imunitet crpe iz autoriteta crkve, mitre i
mantije, tako da bilo koje iznoenje istine izgleda kao napad
na samu Crkvu! To je najbolje pokazao sluaj Pahomije, koji
se desio prolih godina. Kada je izbila afera Pahomije svi koji su
svedoili o zloinu vladike Pahomija i pedofiliji unutar crkve, pro-
glaeni su za izdajnike i saradnike tajnih slubi.
Kao to smo ve naveli, ovde moramo ponoviti iz opravda-
nog razloga, kada sam pitao zato vladiku Nikolaja ne proglase
svecem, oni mi kau: ,,Da te samo uje patrijarh Pavle! Pa on je
puio i pio, ma kakav svetitelj!" I kada se zahuktalo i pretila veli-
ka opasnost da e se afera Pahomije sudski razreiti i da e zlo-
stavljanje dece u crkvi izai na videlo, bre bolje su vladiku Ni-
kolaja kanonizovali i njegove moti doneli za Beograd. To je
u onom maniru: vidi ta Crkva ima i ta radi! Pa zar ustanovu
koja kanonizuje da neko proglasi za nasilniku i pedofilsku!?
Pitam se, ta se to promenilo u razmiljanju patrijarha Pavla!?
Kako to pre par godina Nikolaj nije mogao da bude svetitelj
sa tim porocima, a odjednom sad moe da bude svetitelj...!?
E on je svetitelj i bez vas, ,,dragi moji, jer je imao osobine i vrli-
ne koje vi nikada neete imati. Ne posveuje nikog sabor no
asni i bogougodni ivot njegov i naravno iznad svega Go-
spod Bog. Eto primera kako crkva zloupotrebljava ivote i dela
pojedinih Ijudi. Sutra e neki episkop da zloupotrebi i smrt malog
Milia ili e bar pokuati ako se ovo pisanje ne razume na pravi
nain.
Uvee kada smo se vratili za Bijeljinu on je izgledao kao
pobednik. Sav je bio u vrlinskoj" prii. Da ga neko slua i gleda
mislio bi, ali ovaj voli crkvu. No, kao to ree sam vladika Niko-
laj, nije sav ovek u prii kao to nije ni sav pas u lajanju. Jako
je teko poznati oveka van prie i psa van lajanja. Ovog sam
prepoznao! Tanije reeno, iskusio na svojoj koi i svojoj dui.
Bio je lukav i opasan. Bolje rei opak i podal do beskraja. On je
klao i vie nego to mu treba da se nahrani i zaiti. I opet e biti
onih neupuenih kao i onih koji navijaju za Kaavendu, ima ih
naravno i sada, koji e smatrati sve ovo - klevetom! Ali, zna
Gospod sve, njega niko obmanuti ne moe, pa sam zato i
spreman da Kaavendu evo otvoreno ovim putem pozivam
pred celim svetom, zemaljskim i nebeskim: Hajmo pred
oltar, zlikove! Da pred Gospodom i svecima zakunemo se
na istinu! Kako pravo, tako nam Gospod dobra i dao! Ja
sam uvek gotov za to. A ti, zlotvore, skriveni u mantiji?
XXX
Kako se moj odlazak u manastir bliio, tako su napadi po-
stajali sve ei. Bilo je, biraj ili ovde u svili i kadifi ili u Paprau.
Dao mi je indirektno mogunost da se odluim. Svako vee je
pokuavao da me skine i da mi utrpa kitu u mar ali ja sam bio
reen da mu to ne dozvolim. vrsto sam reio da odem!
Polako sam pakovao stvari iako mi je rekao da ne nosim sve ne-
go samo to mi teba. Odluka je pala, ovde se vie ne vraam
ni za ivu glavu! Mnogi bi se borili da ostanu na vladianskom
dvoru, ali ja ne. Samo sam hteo da odem iz ovog pakla koji mi je
unitio ivot. I zaista, na kraju kolske godine spakovao sam
stvari i otiao u Paprau. Niko nije mogao da veruje pa ni sam
Vasilije. Ovo mu se prvi put desilo u ivotu! Nije me povalio i nije
uspeo da me zadri. Do sada nije, koliko vidim i znam, ostajao
bez izvrenog plana, ovo mu je bilo prvi put u ivotu.
Kada sam stigao u manastir prvo sam nekoliko dana samo
spavao... Posle, Stefan i ja smo dugo priali...
 PLAN ZA BEKSTVO IZ MANASTIRA

Stefan i ja smo razradili plan kako da odemo iz mana-

stira. Trebalo je vremena da se sve to organizuje, jer su pijuni
bili svuda oko nas i uvek je postojala mogunost da budemo ot-
kriveni, a koja bi bila kazna zna se.
Na nau, inilo se nesreu a u stvari sreu, vladika je poslao
u manastir jednog iskuenika i jednog deka koji je bio rtva sa-
tanista. Ovaj drugi mi se nije svideo jer je imao neki mutan po-
gled. Bilo je opasnosti da nam satanisti dou u manastir da ga
trae, jer su oni uporni u odravanju svog lanstva. iskuenik se
zvao Milan i bio je druga vrsta oveka. Bio je prilino tvrdoglav
ali radan, nita mu nije bilo teko. Nali smo neki zajedniki je-
zik. Imali smo monahinju Serafimu u manastir da nam svako-
dnevno kuva tako da smo jedan problem reili.
Dolo je vreme da se manastir raisti. Bez obzira na odluku
da odem ipak mi je savest nalagala da se sve sredi to je do
mene. Plaio sam se, rekoh, da sluajno u manastir ne upadnu
satanisti. O deku koga je Kaavenda poslao nismo znali skoro
nita. Opet nas je Vasilije ostavio na milost i nemilost. Pomislio
sam da nije moda neka nametaljka, kao recimo da nou dou
po svog lana pa da nas pobiju, a onda da sve izgleda kao ne-
sreni sluaj. Posle smrti Milia, sve su mi verzije bile u glavi,
naroito posle njegove odluke i dozvole da ja idem u Paprau.
Moda sam i ja zaista bio na redu po planu crnog avola
Kaavende da ostanem bez glave. Mnogo sam znao o njemu,
njegovim vezama, a naroito o vezama sa batinaima i drugim
felama iz tog miljea. Nisam imao anse da se zatitim u toj sre-
dini, samo sam se nadao u milost Boju da e me spasti.
Jedne noi neko mi je zvonio na vrata. Bilo je oko pola je-
dan. To je sigurno to, doli su po mene...Sjedne strane manasti-
ra pusto i trava preko moje glave, nema anse da pobegnem.
Ulica je daleko da bi me neko uo da zovem u pomo a iz dru-
gog konaka sigurno niko ne bi izaao. Provirio sam kroz prozor.
Bili su to vojnici sfora. Obukao sam se i siao. Bio je to italijanski
vojnik, koliko sam mogao da prepoznam.
 Izvolite, kaem mu Ijubazno.
Doao sam da obiem svetinju." Izgledao je potpuno uznemi-
rano. Oigledno nije doao u pola noi da upali sveu. Verova-
tno ga je zbunilo to to sam ja bio hladnokrvan i Ijubazan i to n-
isam pokazao nikakav strah.
,,Ja elim da vam pomognem, oe Serafime." Nije me iznena-
dilo to je znao moje ime. Kako to mislite i ko vas je poslao?
Poslali su me moji pretpostavljeni ako elite neku saradnju mi
moemo sve da vam sredimo, da vam uvedemo telefon, rau-
nar i sve to poelite."
ta treba da uradim? - pitao sam tog stranog oficira. Napra-
viu vam sastanak sa naim svetenikom. Laku no. I ode.
Krenuli smo sa velikim spremanjem manastira.
Izbacivali smo ubre koga je bilo za dva kamiona. Pokvarene
hrane, vojnikih obroka i drugih otrova je bilo za nepoverovati.
Zamolio sam oveka iz sela da doe sa traktorom i prikolicom
da nosimo ubre. Koliko tura smo napravili ne seam se ni sam.
Doao je na red magacin u novom konaku. Tu je bio i zamr-
ziva u koga smo u jednu korpu odlagali hranu jer je sve ostalo
bilo u haosu. Krenili smo da praznimo zamrziva, a onda - ok.
Meu hranom je stajao zamrznuti pacov koji je imao najmanje
pola kilograma. Odatle smo uzimali hranu i jeli sa mrtvog paco-
va. ta jo moe da nam se desi, pitao sam se, pa mi smo ili
ve otrovani ili smo stekli neki imunitet. Zar na pragu 21-og veka
ovo negde ima? Ne, nema, ovo je mesto goli otok za neposlu-
ne i otpisane. Ocu Stefanu su poele da se otvaraju rane po no-
gama a sada mi je jasno i zato.
to ne doe njegova svetost" Pavle da vidi svoju bruku i
sramotu? Uzalud se u Beogradu posipa pepelom, uzalud pazi
kako su otpevali Gospode, pomiluf1. Nema raja dok ovde ne do-
e kao prvojerarh crkveni, kome je dunost da brine o itavoj
svojoj pastvi i celom kleru, prvo da se pokloni motima novog
muenika, a posle da se zaplae nad svojom gordou...
Seam se kad smo jednom bili u gostima kod vladike Lav-
rentija u apcu. Stie posno posluenje, hleb sa margarinom i li-
stiima lososa. Dok oni jedu iste delikatese, ovde se Ijudi ras-
padaju od bolesti.
Jedan dan je banuo vladika da vidi radove. Naloio je da po-
seemo rastinje ispod manastira da vidimo ta dole ima. Uveo
me je u stari konak.
Ovde ima otvor kroz koji se ulazi u podzemne prostorije. Po
pisanju oni idu do manastira Lovnice u ekoviima. Tu su se sa-
krivali Ijudi kada su beali od Turaka. Negde dole takoe postoji
izlaz. Videemo kada se skloni rastinje. Hou da se taj deo to
pre raspremi.11
Angaovao sam dva oveka iz sela da raiste rastinje is-
pod manastira. Radili su udarniki dva dana. Nije im smetala ni
blaga kia koja je padala. Najvie sam se plaio da nekog od
njih ne ujede neka zmija. Rastinje je polako nestajalo, a pojavlji-
vala se sasvim nova priroda. Ogromna trava je bila godinama
sakrila prelepo drvee trenje i bagrema, ak se u dnu pojavi i
vijugava reka. Vodopad ispod manastira se pojavio u svoj svojoj
lepoti, ali najvanije je to se pojavilo to to je on i oekivao:
ulaz u podzemne prostorije. Bio je to poluluk koji je jasno bio na-
pravljen kao ulaz u neto. Naravno sve je bilo zatrpano zemljom
i kamenjem tako da se nije moglo ui. Polako je kod mene po-
ela da se odmotava i misterija Paprae. Snage meunarodne
zajednice su se dosta interesovele ba oko ovog manastira. Je-
dnom su bili u Bijeljini i hteli su poto poto da dou u manastir
Paprau. Hteli su tu da otvore navodno centar za rehabilitaciju
narkomana i drugih zavisnika...
Hm! Hm! Sad neto razmiljam o onom italijanskom oficiru
to mi je u pola jedan nou kao nudio pomo...Koje su im bile
namere, sad se nasluuje...ta e njima jedan manastir, i to
Pravoslavni, kada oni mogu da dobiju ta god poele u Bosni na
mnogo boljim mestima od Paprae i naravno mogu da sagrade
novo za as. Bilo je jasno da nekoga trae i da imaju odreena
saznanja da se u tom manastiru neto deava, a verovatno su
informisani i o ovom velikom podzemnom prolazu...
 S obzirom na zabaenost smatrali su oito da je veoma ve-
rovatno da se tu mogu kriti haki optuenici ili da se moe odvi-
jati jo neka pijunska ili druga delatnost.
U svakom sluaju moj boravak u toj svetinji morao se bliiti
kraju, inae stvarno su postojali realni parametri da u i ja sa
ostalim iteljima da postradam.
lako, s druge strane, samo selo me lepo prihvatilo. Obilazio
sam parohiju i uivao u razgovoru sa obinim Ijudima. Toliko
stvari imate da ujete od prostodunog naroda da bi jedna bibli-
oteka bila malo za sve te prie i mudrosti srpskog seljaka.
Ali svi su se mrtili od samog spomena imena Vasilija
Kaavende! Kao da je neki hladni vetar obavijao srca svih Ijudi
kada se on spomene. Pogotovo sluaj Milia Blaanovia, koji je
ostavio duboki trag u srcima Ijudi iz celog sela, to je stvaralo u
trenutku razdor izmeu njih i mene. Kao da je to bila barijera. To
je bio ambis koji nije mogao niti e moi da se preskoi sve dok
se pravda ne ispuni.
Vie u meni nije bilo nedoumica, morao sam da odem.
Stefan i ja smo, kako sam ve pisao, ostatke nesrenog ras-
komadanog tela nedunog deteta Milia Blaanovia sahranili u
manastirskoj porti. I to ba na mestu koje prvo ogreje sunce ka-
da ujutro izae...Upravo, prvi sunev zrak je obasjavao njegovu
venu kuu u manastiru Papraa. Na tom mestu je rasla i gua
trava. Bilo mi je ao da ostavim njegovu venu kuu neobelee-
nu, ali nisam smeo nikom ni da kaem a kamoli da pomislim da
tu stavim neko obeleje. To su bili dani velike neizvesnosti, stra-
ha i trepeta kada nikom niste smeli da verujete i morali smo do-
bro da pazimo gde, ta i kome priamo. Otac Stefan me gledao
kako se upinjem da neto uradim i savetovao me:
Nemoj, brate, da gubi vreme. Ti si mlad ovek i ivot treba
da je pred tobom. Ti treba da ima porodicu i decu, da stvara
ivot i da ostavi u amanet ono to se ovde desilo i ta zna, a
ne da gradi Skadarna Bojanikoji pederi da unite
Malo me je naljutio tom izjavom i pitao sam ga ta je time
mislio? Nisam izgleda bio ni svestan, pogotovo ne mudar kao taj
starac pored mene, koji je proao najskuplju ivotnu kolu, sito i
reeto.
Prvo, Bojane", oslovio me imenom, ,,ne zovi me vie Stefane,
nego Milomire, kako mi je krteno ime! Posle svih deavanja i
posle ubistva onog malog deteta, vie nisam ni monah ni sve-
tenik. Neu vie da sluim tim zlikovcima na elu sa Kaa-
vendom! A Bogami nee ni ti, ako si pametan. Ako ostane
ovde, sigurno e bez glave ostati, nego pakuj se i bei dok
jo moe. Vidi da nam je poslao ovde satanistu. Moda po-
stoji plan da nou dou i sve nas pobiju. Zato hou da idemo to
pre da nas smrt ovde ne zadesi. Ja sam ve star i hou da bar
te zadnje dane provedem kao ovek. Imam kod Uica malo ze-
mlje a imam u Vojvodini decu i unuke, pa u se snai. Zato te
molim i preklinjem da mi to pre pomogne da odem.
to pre!
 TUNI RASTANAK SA OCEM STEFANOM

Konano je odluka pala: Stefan, odnosno Milomir, mora da

krene. Poto smo se plaili da neko od novih lanova moe da
nas razotkrije, bili smo veoma oprezni. Otili smo kod Ijudi u selo
koji su bili jako dobri i koji su bili odani ocu Stefanu. Njihov iden-
titet sada neu otkrivati. Izloili smo im celu situaciju i da mora-
mo da beimo. Nisu bili iznenaeni celom priom, ve kao da su
znali ta se sve deava. Dogovorili smo se da se otac Stefan
spremi za pet dana i da e ga oni odvesti do kue.
Poeli su dani velike neizvesnosti, odnosno da li e nas ne-
ko otkriti. Otiao sam u Zvornik da Stefanu kupim neto od gar-
derobe. Nije imao nita od obue. Kupio sam mu sve novo.
Imao je dosta problema sa nogama. Od loe hrane i pokvarenih
konzervi poele su da mu se otvaraju rane na nogama. Dugo je
iao kod lekara dok to nije uspeo da sanira.
Tih dana je sve bilo udesno mirno. Samo je jedan dan u
manastir banuo otac Dragan iz Osmaka. Doao je u pijunau,
ali nas nije iznenadio. Video je da je njegov dolazak suvian i br-
zo je otiao.
Poeo sam polako da pakujem Stefana. Znali smo gde crni
Vasilije slui taj dan i da nema ni teoretske anse da bane u ma-
nastir. Stvari su mu uglavnom bile spremne, ako se to smee
moglo nazvati stvarima. Jedva da je imao neku torbicu i par de-
lova odee. Akcenat smo bacili na hranu, da ipak kada doe ku-
i moe da preivi dok se snae. Iz bate smo poupali dosta
sveeg povra, spakovali smo brano, ulje i sve druge potrepti-
ne. Bilo mi je jako ao to Stefan odlazi, kao da sam znao da se
vie nikada neemo videti. Starina i ja smo dugo u no razgova-
rali, ali on je samo ponavljao: Mora da ode odavde to pre!
Ujutro rano pre slube doli su Ijudi sa kojima je on bio do-
bar. Svi su se pitali ta se deava? Rekao sam im da Stefan
mora kod onog lekara i da e se uskoro vratiti. No za sve njih je
ovo bilo iznenaenje i ok. Brzo smo ga spakovali, pozdravili se
i Otac Stefan je otiao. Na rastanku mi je tiho apnuo:
 Pazi ta sam ti rekao: odavde ima ansu da ode ili u slo-
bodu iti u smrt. Ti izaberi. Onaj e brzo saznati da me ovde ne-
ma i doi e i videti da sam pobegao. Sigurno e misliti da si mi
pomogao, zato bolje se spremaj i bei!
Otiao je do mesta gde smo sahranili Milia...
Malo se zagledao i pustio suzu... kao deda za unukom... kao
otac za sinom...uo sam ga kako je jecao...
Okrenuo se, uao je u kola i vie ga nikad nisam video. Is-
kuenik me pitao: Izgleda da se otac Stefan nee vraati?"
Ja sam spustio glavu i samo rekao: hajdemo na slubu!
Sutradan, kao iz vedra neba, doao je - on. Prokleti Vasilije!
Bio je uznemiren i odmah je pitao: gde je Stefan? Pokuao
sam da mu objasnim kako je otiao kui zbog oka na pregled i
da e se vratiti. Meutim, to mu nije bio odgovor kojem se na-
dao. Bio je uplaen. Samo ne znam kako je ve saznao za Ste-
fanov odlazak? Oito, pijunska sluba crnog avola Kaavende
radila je non-stop, 24 sata dnevno. Ponaao se kao da je neto
izgubio, kao da je neto propustio...kao da mu je neto krupno
umaklo. Bio je toliko nervozan a znam i zato. Pa Stefan je znao
veliki deo deavanja i smeo je ili da bude u ovom kazamatu ili u
grobu! Ta sloboda koju je otac Stefan sebi priutio bila je ma iz-
nad Vasilijeve glave! Tome se vladika nije nadao, izgubio je kon-
trolu nad situacijom, pogotovo to je Stefan bio u Srbiji. U Bosni
mu je lako da se obauna sa neistomiljenicima, po ve opro-
banom i dobro uhodanom receptu: ili krkani ili bomba. Ali, u Sr-
biji je to malo tee.
Morao sam da ostavim utisak da sa Stefanovim begom ne-
mam nita, ali to je bilo jako teko. Gledao me sumnjiavo, vi-
delo se da su ga pijuni svakodnevno obavetavali o naim akti-
vnostima. Vie nikom ne smem da verujem, to kae na narod
ni pticama na grani. Traio je bilo koji trag samo da vidi da li e
se Stefan vratiti: ulazio je u njegovu sobu, gledao ormare, ali po-
to starac nije nita ni imao nita se sumljivo i nije deavalo.
Samo je vrteo glavom i pitao kada e se vratiti? Ja nisam imao
odgovor. Situacija mu je izmakla kontroli i tome se nije nadao.
Uao je u kola i brzo otiao.
 Znao sam da moram brzo da delam, jer e sada biti jo op-
rezniji i sigurno e vie da se prate moje aktivnosti.
Doneo sam odluku: idem za dve sedmice.
Neprimetno sam poeo da se pakujem. Nisam nikome doz-
voljavao da ue u moju sobu. Stvari sam polako prao i pakovao.
Svakodnevne obaveze sam normalno radio, da ne bude nita
sumnjivo. Sve znane i neznane sam primao sa velikim zadovo-
Ijstvom da bi ostavio to bolji utisak. Nisam znao vie ko mi je
prijatelj a ko ne, u ovoj situaciji svi su potencijalni neprijatelji.
Preko svetenika oca Dragana iz Osmaka dobio sam oba-
vetenje da e mi vladika doi u posetu. Uhvatila me panika, ta
sad hoe? Ja skoro spakovan, ako ue u konak videe da tu ne
boravi neko ko se sprema da tu ivi, nego neko ko se sprema na
put. Organizovao sam ukuane da brzo spreme konak i kuhinju
a sestru Serafimu da spremi ruak.
Doao je zlobnik i prokletnik. Crni Vasilije. Kaavenda.
Stigao je sa svojom pratnjom.
Svojski sam se trudio da mu dam do znanja: ja sam tu, ne brini.
Izgledalo je kao da sam uspeo, ali videla se doza nepoverenja i
one hladnoe u njegovim oima. Vie puta se spremao da ode u
novi konak gde sam ja boravio, ali je za udo Boje ipak svaki
put i odustajao. Adrenaiin je bio takav da sam mislio da u da
prokljuam... Jedan pogrean gest i bio bi razotkriven, a ta bi
posle bilo samo sveti Bog zna.
Ispratili smo Kaavendu koji je ne znajui pretrpeo jo jedan
udarac, a ja sam uspeo da prikrijem svoj plan. Najtee mi je bi-
lo kada bih ga gledao kako ide po porti i blizu mesta gde
smo sahranili ostatke Milia! Iao je kao pas traga koji je e-
leo jo neto da rastrgne, ali nee, mislio sam trijumfalno, i ne
zna da te ne titi niko do tvoj avo kome si se obruio, a nas
Presveta Bogorodica, slava Joj i milost. Ona nas je prigrlila a ti
e, Vasilije, da dobije svoje kad tad.
To je bio na poslednji susret pre mog odlaska iz eparhije.
 MOJ ODLAZAK IZ MANASTIRA

Saznao sam gde slui u nedelju kada sam ja planirao da po-

benem, tako da nije bilo bojazni da moe da bane u manastir.
Te nedelje sam napravio sve pripreme.
Stvari su bile spakovane, manastir pun hrane da stanovnici
imaju ta da jedu dok vladika ne doe. Napravio sam popis bla-
gajne i drugih vrednih papira, da me neko ne bi optuio da sam
neto ukrao i polako sam se psihiki pripremao za taj dan. Naj-
blii prelaz za Srbiju bio mi je u Zvorniku. Odluio sam da jedan
popis dam ocu Vidoju Lukiu koji je bio i namesnik tog eparhij-
skog okruga i samim tim da ga obavestim o mom odlasku i onda
- pravac najblii prelaz za Srbiju. Otiao sam u Zvornik da tele-
foniram. Menjao sam stalno mesto telefoniranja. Pozvao sam
osobu koja je trebala da me prebaci u Srbiju i izloio detaljni
plan. Vratio sam se u manastir. Nita se sumljivo nije deavalo.
Subota uvee. Adrenalin je uzimao maha. Posle veernje
slube poeo sam realizaciju plana tano u 18:30 asova. Seli
smo da veeramo, malo se ispriali svi meusobno, a onda sam
pozvao Milana iskuenika u kancelariju i rekao mu:
Milane, moram do Beograda na par dana. Ti sada preuzima
odgovornost za sve. Ostaviu ti pare i sve papire, a vladika e
da doe verovatno ve sutra. On me je gledao zbunjeno. Okle-
vao je ali nije imao izbora. Potpisao je papir koji sam mu dao i
primio blagajnu i ostale papire.
Za mene je poelo odbrojavanje. Otpoinjao sam svoje
bekstvo. Preda mnom je bila jo jedna duga no i celo prepo-
dne. ansa je uvek postojala da budem otkriven. Svakog trenut-
ka, bez obzira na no ili to je sutra nedelja on moe da bane ili
neko od njegovih pijuna. A oni, kada osete da su ranjivi ili da
imaju slabu kariku postaju pit-bul koji unitava sve oko sebe da
bi se spasli. No je odmicala polako a ja nisam imao sna. etao
sam u krug, gedao crkvu i razmiljao: ta mi se ovo deava
kada moram da donesem ovako teku odluku? Zar sam morao
da upadnem u ovaj vrtlog i kome sada da se obratim? Vraam
se u zemlju gde je bio rat, na sve strane nezadovoljstvo, kakve
su mi anse uopte da opstanem? Poeo sam malo da se kole-
bam, malo me obuzeo strah i neka jeza. Da li ostaviti ovu neiz-
vesnost i otii moe biti u jo veu? Poeli su da se raaju kla-
sini Ijudski strahovi... Ma...moda je bolje da odustanem...
Pred zoru sam se smirio i legao da bar malo odspavam.
Poljubio sam moju ikonu Presvete Bogorodice koju sta-
Ino nosim sa sobom i molio da me sauva od iskuenja.
Ustao sam za slubu. Bio je divan dan. Sve je mirisalo na le-
to. Oglasila su se zvona, a ja sam sluio pred odlazak. Za divno
udo bilo je dosta Ijudi kao da su sve znali i doii da me isprate.
Po poslednjem ,,amin poeleo sam prisutnima srean
praznik i odrao besedu, koju nikada neu zaboraviti i kojoj
ovde ostavljam trag, da se nikada ne zatre i ne izgubi:
Hrianstvo nije re nego delo. Ne ivi se za trenutak nego za
venost, nije aneoska pesma za mozak nego za srce, ne gradi
se hram za spomen nego za preobraaj i nije put za put nego za
dostizanje cilja. Nai putevi esto imaju prekretnice i valjano je
to prepoznati da zaneseni ne odemo u stranputicu ili se istim pu-
tem ne vrtimo u krug...Put je esto trnovit i ima teke uspone, ali
je sladak dolazak na cilj. ovekov put se najbolje moe posma-
trati kao hod kroz pustinju. as vidite jedne korake, as dva pa-
ra koraka. Onda postavite pitanje: Boe, ovde kada si iao po-
red mene sve je bilo lako, a ovde kada si me ostavio prolazio
sam kroz mnoga iskuenja. Zato tada nisi iao pored mene? A
Gospod odgovara: Ovi koraci nisu tvoji nego Moji, tada ti i nisi
hodao nego sam te Ja nosio. Kada mislimo da nam je najtee,
tada nas Gospod najvie titi, tada nas nosi kroz vatru da se oi-
stimo od re i da se pokaemo u punom sjaju. Presveta Bogo-
rodicae dati malog Hrista u ruke ne onom ko najlepe peva ili
pie nego onom to vrti pomorande ali ima isto srce. Zato sve-
mu u ivotu pristupite isto i bezazleno, oistite se od re uz po-
mo Boju i krenite na put na kojem ete doi do cilja."
Posle slube sam krstio jo troje dece. Bilo mi je drago to
me iz manastira prate lepe uspomene, smeh koji se ovde retko
uo, ak i u poslednjim decenijama i naravno pla dece...
 Stigao je i moj prevoz. Munjevito sam ubacio stvari. Ve je
dan odmakao i postojala je opasnost da neko naie i da moj
plan bude osujeen. Pozdravio sam se sa sestrom Serafimom,
Milanom i ponekim Ijudima iz sela. Bilo im je jasno da odlazim,
ali su svi utali. Poljubio sam svetinju, seo u auto i krenuo na put
neizvesnosti... Moj put je imao prekretnicu i ja sam krenuo kud
me je prst Boji vodio. Sili smo u Zvornik. Otiao sam do Vidoja
Lukia. Naao se u udu kad me video: Otkud, oe?
Oe, Vidoje, ja odlazim. Mozaik mi se potpuno sklopio i ja vi-
e nemam ta ovde da traim. U manastiru su ostali itelji sami,
imaju hranu za dva dana. Milanu sam ostavio blagajnu i evo
Vam papir na kome pie ta sve u njoj ima.
Ali, oe, zato? Da se nije neto desilo, hoemo li da popi-
jemo kafu? Ne, oe. Mnogo se toga desilo i kafa je izlina, re-
kao sam pun tuge, gorine, uasa, oajanja i suza u oima.
,,Pa da zovem vladiku!" Moete da zovete koga hoete, ali ja
se tamo vie ne vraam. Dovienja.
,,0e, da li ti neto treba? Ne, hvala, oe Vidoje!
Seo sam brzo u kola i uputili smo se na najblii granini prelaz.
Srbija. Doli smo u Srbiju. Sada je sve bio drugaije. Seli
smo u restoran na ruak. Malo sam odahnuo. Popodne sam sti-
gao u Beograd. Sada sledi jedan teak deo, susret sa porodi-
com i suoenje sa istinom. Moji nisu bili kod kue. Doli su pred
vee i zapanjili se kad su me videli. Prvo su mislili da sam samo
svratio, ali kad su videli stvari pogledi su im se sledili: ta se
desilo?" - pitali su uglas. Seli smo i ja sam zapoeo razgovor.
Priao sam im potanko muke kroz koje sam proao. Majka je
tiho jecala i nije mogla da progovori. Nije mogla da veruje ta
nas je snalo. Do dugo u no smo proveli u jednom munom ra-
zgovoru. Ona je pokuala da nae neko reenje ali ja sam bio
jasan: U crkvu se ne vraam!
Razgovor se zavrio pred zoru i otili smo na spavanje.
Zbog opasnosti, dogovor je bio da nikom ne kau da sam do-
ao. Posle dva dana zaulo se lupanje na vrata.
To je bio on: D r a g a n T e r z i !
Provodadija i diler za raun crnog pedera Vasilija.
 SVETENIK DRAGAN TERZI:
DILER I PROVODADIJA GEJOVIMA

On. Glavom i bradom. Doao je. Stoji na mojim vratima.

Trai me. avo zvani Vasilije Kaavenda mu javio i poslao ga
da me svakako mora nai. Moj unesreitelj koji me uputio na
stazu propasti i sodomijske poasti, meki na rupu, u njene stra-
ne i krvolone eljusti! uo sam njegovo Ijubazno obraanje
mojoj majci na vratima...Majka je rekla da nisam kod njih. On je
zamolio da mu se javim ako doem kui.
utao sam jo dva dana, a onda sam ga pozvao.
Nali smo se u restoranu G olf u Beogradu. Poeo je izoko-
la da me ispituje, a ja sam mu direktno odgovorio:
Poslali ste me kod pedera i za to nema opravdanja jer ste
sve znali! Dok je tvoj Kaavenda pokuavao da mi ga gurne
u stranjicu u zanosu je vas dozivao: Dragane! Dragane!"
Terzi me gledao i tiho apnuo: Nemoj, moiim te, to nikom
da pria. Ja imam porodicu, ako se sazna gotov sam!
Eto. Njemu je najvanije bilo da se o njemu nita ne sazna.
Za mene nije fermao ni jedan posto. Samo mu je bilo bitno da iz-
vadi kestenje iz vatre...Samo me molio da to nikome ne ka-
em, da to ne doe do njegove porodice! Ako bi dolo do nje-
gove porodice, sigurno bi se ena razvela od mene - kae.
Jo uz to, ena mi je slabog zdravlja, veli. Pa ta? A kako je
mojoj majci? To se ne pita, da li je slabog zdravlja? Ne pita
koliko se sada sekira, ne pita se da li nas neko moe pobiti,
samo ti je bitno da ti ne nastrada. Najvea patnja za njega e
biti neizvesnost ivota koji mu sledL.Da li u ja progovoriti ili ne?
Mnogo vea mogunost je, naravno, da progovorim...Sada kada
se sa ovom knjigom sve zna, zna se ta mu sledi, ali prethodne
godine su mu bile svakako vea kazna.
 M ladi m uenik otac Serafim sa svetenikom
Terziem koji ga je poslao u krevet Kaavendi!

U svakom sluaju diler i podvoa je otiao podvijenog repa,

u njegovoj bednikoj nadi da e molbom otkupiti svoje grehove i
da e se izvui. Kada su mi ranije govorili nemoj sa Terziem, ja
nisam znao ta to znai...Sada mi je sve jasno, ovaj ovek em
je gej, em jo podvodi mlade klanu gejova! Neno i suptilno, ,,a-
sno, sve ,,oinski nema ta, sa svetenikim blagoslovom", ali
sa zadnjim namerama. to bi rekao narod: medeno pria, ali
duboko zabada!. O ovom pokvarenjaku potrebno je da javnost
zna stav i miljenje svetenika koji ga dobro poznaju. Jedan
svetenik iz BiH svedoi: ,,Mi, svetenici koji dobro znamo ,,lik
i delo Dragana Terzia, toga tipa smo zvali - Raspuin u
mantiji!"Drugi pak svetenik iz Srbije dao je jo precizniju defi-
niciju ovog monstruma skrivenog pod crkvenom mantijom i pod
imenom svetenika, pa doslovce i nedvojbeno tvrdi: ,,On je Ka-
avendin ovek za mlado meso\ Pa upravo sam i lino bio
takva jedna rtva, to mlado meso \ I zato sam jedva spa-
sao - i dupe i glavu.
Isti onaj svetenik iz BiH tvrdi da postoje dokumenti o tome
da je Terzi zbog krae crkvene kase - dakle zbog lopovlu-
ka - najuren iz eparhije branievske, gde je nekada sluio!
I gle - sve ovo naravno ne bee dovoljno crkvenim vlas-
tima da ga razvlaste. Zato? Pa upravo zato to celom crk-
vom vladaju ba ovakvi tipovi, bez vere i morala, i zato i ne
udara - svoj na svoga\
Na rastanku, gledam ga kako odlazi onako debeo i okrugao.
Seda u novi auto, koji je, moe biti, kupio ba za honorar koji mu
je peder Kaavenda platio za mene! Ne znam, ali zna Bog... Mo-
da ste, Terziu, moniji od mene ali niste moniji od Boga! Sve
to ste se ovde zaduili dolazi kod njega na naplatu!
Vratio sam se kui i ve je stigla informacija da je neko zvao
vie puta pa sputao slualicu.
Pretnje su polako ali sigurno zapoele...
ivot mojih roditelja se polako pretvarao u pakao! Tele-
fon je zvonio i u pola noi, a niko se nije javljao.
Dogovorili smo se da ipak ne prijavljujemo policiji zbog ou-
ha, to je naravno bila greka, nego da se ja pritajim i da ne izla-
zim nigde. Reio sam da sve preseem: Javio sam se Kaa-
vendi... On se skamenio od mog glasa... Rekao sam mu da
stiem u Bijeljinu. Majka me preklinjala da ne idem, ali je to bilo
jae od mene. Doao sam u eparhiju i ubrzo smo otili kui. Se-
deli smo i priali o svemu, a on se uporno trudio kao da sazna
ta se desilo u Paprai pa sam ja otiao? Da me neko sluajno
nije dirao? I to mu nisam rekao? Ni-sam mogao da verujem ta
ovek pria i koliko moe neko da glumi i lae sve. Hteo sam da
ga pitam, jesi li ti, pederu, blesav ili lud? ta sad da mu kaem?
Stara narodna kae: pametnom ne treba priati, a ludom je uza-
lud priati. Ustao sam i krenuo. Kaem: vladiko, idem u Beo-
grad, malo da odmorim pa emo se uti. Otiao sam kui. Moji
su me ekali sa velikom zebnjom. Legao sam da spavam, bio
sam opijen od uzbuenja i svega.
Poelo je ono na ta nisam raunao, bar ne u tolikoj meri.
Svi me pitaju - ta se desilo? Poele su razne prie, tipa ,,on je
bio s pederima", pa do umeanosti u ko zna kakve radnje...
Zapanjio sam se dokle je ila Ijudska glupost i nerazumevanje.
Jo sam ustvarnosti ja zavrio na stubu srama, a ne Kaaven-
da i ostali homoseksualci, i skoro sam proglaen krivim. Ljudi iz
komiluka su poeli da mi se podsmevaju a bogami i da me osu-
uju. Najtee mi je bilo zbog roditelja. Bilo mi je teko zbog tih
raznih pria tipa, nismo znali da je on takav, pa ,,bio je uzoran
mladi" itd. Poeli smo da se krijemo i da izbegavamo Ijude.
Na kraju ni krivi ni duni proglaeni smo za porodicu koja
ima pedera". Moji roditelji su od uglednih graana postali Ijudi
kojima su se svi podsmevali. Bili smo na vetrometini kao da smo
i zvanino stavljeni na stub srama.
Majka me molila da malo razmislim i da se negde pomerim.
,,ldi negde gde nema nikog. Gradi neki manastir od kamena,
ovako smo svi predmet podsmeha." Potpuno sam razumeo nje-
nu dobru nameru. Nije htela da me se otarasi, naravno, nego da
me spase podruge i podsmeha.
Reio sam da se pomerim. Otiao sam i prijavio se za voj-
sku. Ipak, cela godina je, mislio sam, dovoljna da se spasim i
valjda e Ijudi malo da zaborave. Tek kada sam se naao u situ-
aciji u kojoj sam se naao, video sam koliko je Beograd mali. Do
tada neke Ijude nisam video, a sada sam, ini mi se, sretao Ijude
na svakom koraku i kao da su me svi pitali: ,,ta se desilo? Ot-
kud ti da si peder? Zar je mogue?. Da sam proao sa hiljadu
ena, opet bi rekli: ala je ovaj nastran, em peder, em eta en-
ske. U isto vreme poeli su da me zovu Ijudi iz Bijeljine, kao da
 me pitaju kako sam, kad u da se vratim? Provokacije su posta-
le svakodnevne. Zato sam jedva ekao da otputujem u Krue-
vac gde sam bio rasporeen u vojsku...
Doao je i dan kada sam morao da odem u vojsku.
Vojska je za mene bila pravo olakanje. Poeo sam ponovo
da diem punim pluima. Mislio sam da su problemi iza mene,
da u kada se vratim da zaponem normalan ivot.
Ali ja nisam znao kakva se drama odvija u Beogradu. Moje
roditelje je pozvala neka ena iz Bijeljine i zamolila ih da se na-
u u restoranu na beogradskoj autobuskoj stanici. Rekla im je
da sam ja i a oni sa mnom u velikoj opasnosti, da sam se ja za-
merio mnogo monim Ijudima i da je naa budunost neizves-
na. Moe se lako desiti da mene ubiju a i njih isto i da ak ni u
vojsci nisam siguran. Znala je i to da sam u vojsci, iako joj to ni-
ko nije pomenuo. Moji su bili van sebe. ivot im se pretvorio u
pakao. Nisu smeli ak ni da odu u policiju, jer su se plaili da bi
podizanjem te prie mogao neko da mi naudi. Nita ja to nisam
znao, oni su to krili od mene da se ne bi sekirao.
XXX
Kada sam izaao iz vojske pokuao sam da se zaposlim, da
neto radim, da sviram. Ali pritisak zajednice je bio prevelik. Ni
godina odsutnosti nije ublaila odreena znanja i nedae. Moji
roditelji su doiveli veliku sramotu, velike pretnje. Majka mi je
postala osoba bez osmeha, dobila je pogled bez ivota, zdravlje
joj se vidno pogoralo. Postali smo kua bez osmeha i radosti.
Sine, idi negde, molim te, vie ne moemo da izdrimo! Po-
zovi Vasilija, idi u neki manastir. Ovo se ne moe izdrati!" - re-
kla je majka, oito u krajnjoj agoniji zbog celokupne neizdrive
situacije. Teka srca sam prelomio zbog roditelja...
Pa gde u sada? Pokuao sam da stupim u kontakt sa nekim
episkopima, ali im bi uli gde sam bio, sva su mi se vrata za-
tvarala.
Najavio sam se i kod patrijarha Pavla. Ali za istinu koju sam
imao i nosio sa sobom, sva su vrata za mene takvog bila zatvo-
rena. Bio sam doveden pred svren in.
 POD NEIZDRIVIM PRITISKOM
KAAVENDE VRAAM SE U MANASTIR!

Zamislite moje stanje u dui kada sam prinuen, zbog celo-

kupne situacije, da opet zovem crnog avola Vasilija Kaavendu
i da idem opet u njegovu ozloglaenu eparhiju...! Kada me opet
uo na telefon, osetio sam pobedniki usklik u njegovom glasu...
Poslao me u manastir Lovnicu u ekoviima. To je enski
manastir. Sestre su me lepo prihvatile. Otpoeli smo neki zajed-
niki ivot. Crni avo nije dolazio, samo je jednom svratio. Mi-
slio sam da u bar ovde imati mir. Ja sutinski vie nisam bio ni-
ko: ni monah, ni civil, ni svetenik. Niko!
Pokuao sam da naem utehu u itanju i molitvi. Narod me
polako prihvatio i poeo da dolazi u manastir. Silazio sam i ja do
varoi, do lokalnog svetenika oca llia. Imali smo divan odnos.
Ali jednog dana se desilo neto najgore, posle ega bi moj
dalji boravak u tome manastiru i sa tim narodom bio pravi pakao
i besmislica! Bar sam ja takav dojam stekao, a ko i ne bi na mo-
me mestu, jer me taj nemili dogaaj naprosto zatekao, sledio,
ojadio i najozbiljnije zabrinuo...Naime, pre ulaska u selo zausta-
vio me jedan ovek: Hoe da ti neto kaem? Izvini to te
zaustavljam ovako na ulici, ali neke stvari moramo da razjasni-
mo. Moe slobodno da mi tuca enu, ili erku, naravno, sa tim
se ne slaem, nego ako se ba namerai - i neu ti nita. Ali,
ako mi bude dirao sina, znaj da u te lino ubiti! Eto ja
toliko, a ti razmisli."
Stajao sam skamenjen. Okrenuo sam se i vratio u manastir.
Srce mi je lupalo kao ludo. Pa zar je i ovo mogue doiveti i iv
ostati? Pa svi me posmatraju kao geja. Dovoljno je da zanoi-
te samo jednu no kod Kaavende i svi ve misle da ste gej. ta
li tek misle o meni koji sam iveo na dvoru.? Meni ovde ivota
nije bilo. lako ni krivom ni dunom, u okrilju crkve ivota mi vie
nije bilo. ta ja Ijudima da priam, kada svi misle da sam ho-
mi!? Kada mi nude ene i erke u zamenu za sinove! Samo da
im bar sinove ne diram! Dotle su zlodela CRNOG Kaavende
ozlojedila nesreni narod!
 PO DRUGI PUT ODLAZIM IZ MANASTIRA

Otac Lazar iz manastira Tavna doao je jednog dana li-

no i namerno kod mene da bi mi kazao novu stranu tajnu
nameru koju priprema Kaavenda. Rekao mi je:
Spremi se. Za par dana dolazim po tebe jer je u pripremi
tvoja likvidacija! Hoe Kaavenda i tebe da ubije!
Zbog ove tajne koju mi je blagoestivi otac Lazar otkrio, i ti-
me bukvalno doprineo mome spasenju golog ivota, Kaavenda
ga je potom zlostavljao, dobro te ga nije i ubio.
Ponovo sam se spakovao i pripremio za put.
Za dva dana, kao to mi je i obeao, otac Lazar i jedan nje-
gov prijatelj su dolipo mene kolima i odvezli me u Srbiju, u Beo-
grad. Kod roditelja nisam iao, nego sam iznajmio stan...
Kada sam se neto kasnije pojavio kod mojih i kada sam im
rekao ta sam uradio, oni su se okirali. Nisu znali ta da kau.
Ubrzo sam se zaposlio i poeo da ivim sa devojkom koju
sam upoznao, sa sadanjom mojom suprugom. Ali doneo sam
i jo jednu odluku, ivotnu, sudbonosnu:
Da celu istinu iznesem na videlo. Reio sam da Kaaven-
du moramo zaustaviti i da mora da odgovara za svoja zlo-
dela. Poto sam video kako Ijudi stradaju, jer nemaju niiju po-
drku, reio sam da se obratim mnogim ustanovama.
Tu sam se tek razoarao.
Svi su ostajali bez teksta od moje prie, ali niko nije hteo
prvi da zapone proces iznoenja istine. Svi su bili u ideji da ja
prvi zaponem, naravno, javno a onda da mi oni pomognu. To je
otprilike zvualo ovako: ti idi na pukomet pa ako uspe u juriu
mi emo te posle podrati, i naravno, nakon uspenog boja bie-
mo generali jer je sva zasluga naa, a ako ne uspe mi nemamo
nikakvu odgovornost.
Tako je bilo i sa Ijudima iz crkve i sa meunarodnim organi-
zacijama, sa ambasadama, sa policijom, BIA-om, naom vla-
dom, politikim strankama i mnogim drugim. Svi su javno priali
,kako je vreme da se Srbija obrauna sa kriminalom, ali kad su
dobili konkretan sluaj, svi su traili opravdanje, te da se ne me-
amo u unutranje stvari jedne zemlje, te nije trenutak, te ovo, te
ono. Ali ja nisam gubio nadu nego sam bio istrajan u svojoj ideji.
Verovao sam da e se bar jedna vrata otvoriti. Kad tad.
Naime, verovao sam u Boga da e On ta vrata otvoriti!
XXX
Najvie me povredila zatvorenost crkve!
Veliki udar za pravdu i Pravoslavlje je bilo oslobaanje epi-
skopa vranjskog Pahomija od optubi za zlostavljanje dece bo-
goslova. Sluaj je bio ist kao suza, ali politika je uinila svoje.
Tada sam se susreo sa advokatom Aleksandrom Stojkoviem.
Sedeli smo u Skadarliji u Beogradu i priali o kompletnoj situaci-
ji. ovek je bio potpuno siguran da e sve biti reeno i da e Pa-
homije zaglaviti u zatvor. Nije bilo u pitanju samo homoseksu-
alno zlostavljanje i pedofilija nego i jo mnoga druga krivina de-
la, vezano za prodaju grobnih mesta u Vranju, za fudbalski klub
u Vranju itd. Ali naalost desilo se ono to sam i pretpostavio da
e se desiti.
Pedofil Pahomije je osloboen!
Dok se advokat Aleksandar oslanjao na pravdu, dotle su se
crkveni delati oslanjali na veze. Kontaktirani su tada javni tui-
oci i drugi poput Sarajlia i Ostojia. Tada je ministar policije bio
Duan Mihajlovi, a pravosua advokat Zoran Stojkovi. Po izja-
vama policajaca koji su bili u Vranju i koji su nali jasne dokaze
protiv Pahomija, Mihajlovi je lino stopirao istragu u Vranju...
Iz tog doba ide onaj vic, kada je lezbejka dola u policiju i
traila roze tablice pa kae: ,,to ja ne mogu roze, kad pederi
mogu plave?. ta to znai ostavljam vama da rastumaite.
Ministar Stojkovi i Kotuniina vlada su bili bliski crkvi i naseli
su na ono kao da ne diramo crkvu zbog interesa a i da je to sve
napad stranih slubi koje hoe da destabilizuju dravu. Sve je
rezultiralo time da se Pahomije izvukao, a nesreni zlosta-
vljani mladii su prikovani na stub srama!
Reio sam da javnosti pokaem kakve zmije nose mitre i
mantije! Drei se saveta i zapovesti Samog Hrista Boga:
Budite, dakle, mudri kao zmije (Mt. 10, 16) - skupio sam
hrabrost, stisnuo srce i pozvao Kaavendu:
Izvinite, mnogo sam pogreio u vaem sluaju. Ja vas jako
volim i jako mi nedostajete i moram da vas vidirn."
On me sluao zbunjeno i nije me ak ni upitao ta se deava.
Dobro, dolazim uskoro u Beograd pa emo se videti."
Doao sam ozvuen u patrijariju. Nabavio sam ureaj za
snimanje i sakrio ga u ranac. Znao sam da je to krivino delo, ali
to je bio jedini nain da celom svetu prezentujem istinu.
Izvinite, vladiko, ja vas ipak jako volim. Hajmo negde da za-
noimo, ja ne mogu bez vas. Bio sam laov i glumac prema
njemu. On me je samo gledao u udu i oblizivao se.
Nije ni znao, da ono to e da kae, postae istorija...
Ve na prvom snimku koji je dovoljan da ova i ovakva Srp-
ska Pravoslavna Crkva bude potpuno unitena odnosno restau-
rirana iznutra. On me poziva da idemo zajedno u Rusiju. Ali in-
kognito. Da tamo odsednemo u hotelu i naravno sve o troku
crkve. Svesno sam mu dozvolio da me Ijubi po vratu, a ja sam
snimao sve to i njegovo stenjanje dok me valavio. Poeo sam
polako da stiem njegovo poverenje i uli smo se sve ee.
Snimci su se nizali. Svaki put sam ga sve vie sokolio da rezer-
viemo hotel da prespavamo, na ta je on potvrdno odgovarao.
Sve se to deavalo u Patrijariji, mestu stolovanja patrijarha.
Reio sam da radim sistematski i da obavestim to vie us-
tanova, kako bi jednog dana bilo lake da se toj nemani stane
na put. U elji da animiram iru javnost da adaji pod imenom
Kaavenda stanemo na put, prvo sam pustio glas meu sve-
tenicima. Obilazio sam razne crkve, priao, ispovedao se...
Svi su ostajali bez teksta, ali nita se znaajno nije deava-
lo. Jedan od njih je bio i otac arko Gavrilovi. On je poznat kao
borac za Pravoslavlje i on je prekinuo onu skaradnu kontraver-
znu predstavu o Svetom Savi, gde je glavnu ulogu igrao crno-
gorski glumac arko Lauevi. Otac arko ga je zato prokleo i
nakon samo godinu i po dana teka anatema ga je stigla, doi-
veo je ta je doiveo, zna itav svet. ao mi je jadnog Laue-
via, ali se i tu potvrdila sveta istina da se nije igrati sa Bogom
Svevideim i sa Svetim Savom, srpskom slavom i na Nebu i na
Zemlji. Nesretni Lauevi to nije znao niti slutio...
Naravno, ideja i oca arka je bila: ti napred a ja u za to-
bom. Znao sam da nita ne moemo da preduzmemo, ali bar
sam imao jo jednog koji sve zna i koji me podrava.
Naao sam svetenika u Surinu koji je doao iz eparhije
Mileevske, odnosno pobegao od Filareta. Zatim, naao sam u
Bori svetenika koji je izbegao iz eparhije zvorniko-tuzlanske
u strahu da e ga Vasilije ubiti. Na njega me uputio svetenik iz
Bosne koga neu pominjati po imenu. Ovaj mi je ispriao kako
su on i njegova porodica jedva utekli pred Vasilijevim egze-
kutorima i kako se godinama bezuspeno bore za pravdu.
Za njihovu egzekuciju su bili angaovani momci iz kasa-
rne u Doboju! Znai aktivna vojna lica, ija imena oni znaju, jer
ih je popadija prepoznala. A razlog njihovog progonstva je to je
taj svetenik, jedno jutro kada su se u crkvi spremali za svetu li-
turgiju, Kaavenda se odjednom na zaprepatenje svih prisutnih
svetenika skinuo go do pojasa! I traio da ga masiraju pekiri-
ma: kao on je znojav, pa da ga posue. Tom asnom sveteniku
je prekipela ta avolova suluda ostraenost. Jer je to Kaaven-
da oito traio zato to je to doivljavao kao gejovsku masau!
Pa znamo ga bar mi, nas nekolicina! - sumnje dakle nema niti
moe biti kada je to zlo od vladike u pitanju. Toliko zlo i nevie-
no svetogre, nastranost i izopaenost vladike izazvalo je
opravdani gnev toga svetenika pa ga je estoko, kako i pri-
lii, ukorio:
PEDERINO!
TO SE SKIDA PRED GOSPODOM!?

To je bilo naravno za Kaavendu vie nego dovoljno da mu

se osveti i da poalje egzekutore da likvidiraju i njega i njegovu
porodicu. Meutim, uspeli su udom Presvete Bogorodice da
nekako i neobjanjivo izmigolje ispred nosa streljakom stroju
koji im je doao u kuu da ih likvidiraju.
I prebegli su u Beograd, jer, rekao sam ve ranije, u Srbiji
Kaavenda nema mo i ingerencije za obraun sa protivnicima
kao to ima u Bosni.
 Potom sam naao oca Delivoja koji je utekao takoe iz mile-
evske eparhije. Pa onda naao sam oca ora llia, koji je bio
na Palama pre Jeremije Starovlaha, koga su sklonili Kaavenda
i njegovi pomonici. ovek se borei za pravdu obraao ak i
predsedniku drave, ali kao po ablonu niko mu nije odgovorio.
Tu u mestu enta, nedaleko od Beograda, saznao sam ka-
ko je preneeno opljakano blago, novac i gde je sve sklanjano.
Saznao sam imena pomonika Kaavende i njegove druine. Tu
sam upoznao i oca Teodora urevia koji je bio u manastiru
Ozren. On mnogo zna, ali iz straha nije smeo da pria. Kada bi
ga kontaktirao neko iz vlasti doli bi do mnogo korisnih informa-
cija. Eto, na potezu su policija i tuilatvo...
Sve je to bilo bojaljivo i nita se nije privodilo kraju.
U isto vreme sam se obratio i amerikoj ambasadi. Tu su
me saekali Luis Krisok savetnik Montgomerija, Blak i Mariam
koja je bila nadlena za bezbednost.
Bio sam i u engleskoj i u francuskoj ambasadi.
Francuzi su me poslali ak u Bukuret kod svojih agenata. Do-
ao sam u Bukuret vozom i otiao u ulicu Buce obor, kako su
mi rekli. Mislio sam da u konano doi do cilja. Doao je prevo-
dioc i odveo me u ulicu Vitoria, u zgradu gde me je doekao fra-
ncuski agent. Priali smo dugo i rekli su da e me kontaktirati.
Ulicom Celea Gravitei vratio sam se na voz pa nazad u Srbiju.
Za dan i no sam otiao i vratio se u Beograd, to je iziskivalo
nadljudske napore.
Ali nita mi nije bilo teko u borbi za istinu kako bi za-
ustavili Kaavendu i njegove delate.
Posle par dana su mi se francuzi javili da su zainteresovani
za saradnju, ali da treba malo da priekam. Nema ekanja, mis-
lio sam u sebi. Vie mi se inilo kao da svi ele da ga zatite ne-
go da se sa njim obraunaju.
Uinilo mi se kao da ga svi tite i da su prie o pravdi
meunarodne zajednice samo balon od sapunice!
Kao da niko nije hteo ili nije smeo time da se bavi.
Jedan dan svi se pozivaju na pravdu, na obraun sa krimi-
nalom, a kada im izloim primer Kaavende i SPC svi se povuku
bez obzira to je svako od njih na svoj nain mogao da pomo-
gne da se spasu mnoga deca koja su zlostavljana po manasti-
rima.
Strano me pogodilo i ponaanje dravnih organa!
Bio sam u dravnoj bezbednosti, u policiji, u vojnoj bezbed-
nosti, bio sam i u UBPOK-u, u ministarstvu policije, pa sam ak
doao do kabineta predsednika Tadia.
Prvo me saekao Bajeti iz DB-a. Videli smo se par puta
na razliitim mestima. Ali bilo mi je nagoveteno jo pre susreta
sa njim, to mi je rekao izvesni Neboja:
Desie ti se ovde u DB-u da se sve zalaufa i da misli da
e se sve reiti, a onda odjednom e stii nareenje - da
sve stane! I moda e se razoarati." Tako je i bilo.
Skoro da su odredili budet za akciju, a onda je Bajeti pre-
stao da se javlja. Doao je posle neki inspektor Saa, malo smo
priali i to je sve. U policiji me primio inspektor koji me uputio na
UBPOK, a oni su me uputili na ministarstvo. Tamo me primio
Srbislav Ranelovi. Kada je uo celu priu i povezanost sa
mnogim biznismenima iz Srbije, rekao mi je:
,,Mi emo im, Bojane, smrsiti konce, verujem u tvoju priu i
hou to da uradimo do kraja. Tu je bio i njegov pomonik, mi-
slim da se prezivao Trifunovi, koji je uzeo izjavu. Isto je sve po-
elo, pa je stalo. Vojna bezbednost me primila kao spasitelja:
primili su me bezbednjaci, bliski generalu Zariu. Vozili smo se
kolima po Beogradu koja su imala lane tablice i najvie sam
vremena proveo sa jednim potpukovnikom Radujkom.
U meuvremenu sam doao do savetnika predsednika Tadi-
a. Priao sam sa Damjanom Krnjeviem koji je savetnik za ver-
ska pitanja, a on me je prebacio na Jovana Simia. Sa Simiem
sam se viao po raznim restoranima i kod njega u kancelariji.
Jasno je bilo da i oni mnogo znaju ali da neto ekaju. Mene su
drali na leru i onda je usledio predlog da za njih pijuniram
Kaavendu. Da mi daju ureaj kojim u da snimim nae raz-
govore i naravno da pokuam da ga odvuem u neki hotel i
da sa njim imam odnos. Ne do kraja, naravno, ali bi verovat-
no neko sve to snimio kamerom. Pitali su me ta traim i koja je
moja cena? Taj plan je skoro doao do kraja a onda je odjed-
nom sve stalo.
Ja sam u meuvremenu kontaktirao i SIPE u Sarajevu i vi-
deo se nekoliko puta sa izvesnim Zoranom. Oni su mi ponudli
sve to hou za saradnju. Novac i udoban ivot samo da ih do-
vedem do Kaavende, Mladia i Karadia...Svata.
Tada su me indirektno uputili na novinara Slobodana Vasko-
via koji je napravio jednu emisiju o tragediji u Paprai. Sledeu
smo napravili zajedno. Doivela je veliki odjek ali nisam imao
oveka koji bi pokrenuo celu stvar.
Moda je interesantan stav i jedne Natae Kandi. Kada
sam joj rekao kakve snimke imam, ak i ona, koja izrazito mrzi
Kaavendu rekla mi je:
,,Ma nemojte, molim vas, pa to bi ga potpuno unitilo." Ona da-
kle ali i brani Kaavendu...udno, moda ona zna kao i ja ko je
on...ne znam...
 Z A K L J U A K

Nakon svega doao sam do nepogreivog zakljuka:

Mafija u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi i dravi Srbiji uopte,
kao i svim dravama ovog regiona, je veoma organizovana,
povezana i uzajamno se tite i uvaju svi glavni akteri tako
da im, bar za sada, ne moemo nita!
Jer, nakon celokupne golgote i svih pokuaja isterivanju
pravde i zakona, sada zaista znam i tvrdim:
Nije i ne moe biti sluajno ovoliko odbijanje i utanje! Na
svim nivoima...
U svim ustanovama i institucijama!
Da. Sada znam. To je to!
Mona i jaka je to organizacija, bolje rei: dobro umreena i
utvrena banda. Toliko su uvezani i zatieni da skoro svuda u
institucijama celokupnog sistema ovih drava imaju svoje Ijude
iz senke koji se nalaze na kljunim mestima odluivanja i uprav-
Ijanja. Na svom ivotu, bukvalno na svojoj koi, uverio sam
se u to. Da.
S toga, jedini put i nain za dalju borbu jeste samo:
K NJ I G A!
SA KNJIGOM U SVET...
XXX
Cela ova borba traje punih 15 godina!
Devet godina sam sve svoje slobodno vreme posvetio bez-
kompromisnoj borbi da svet dozna istinu o Kaavendinim zlode-
lima. Izlagao sam se raznim opasnostima, nalazio se sa tajnim
agentima iz celog sveta, bio sam u bazi EUFOR-a. Sve sam
radio, ne tedei sebe. ak je i dnevni asopis BORBA objavila
par mojih lanaka, ali meni se inilo kao da se nisam pomakao
sa mrtve take.
Sve mi je izgledalo kao da sam uzalud proiveo devet godi-
na i da od cele stvari nema nita.
 Poslednji koga sam kontaktirao bio je Luka Novakovi, bivi
direktor Patrijarije i stareina hrama Svetog Save. On je eleo
da se ukljui u borbu ali sve je to bilo bojaljivo. Dugo smo pra-
vili planove ali sve se na tome zavravalo.
Dolo mi je u trenutku da odustanem. Sve mi se smuilo.
Teio sam se samo time to me Gospod, uprkos stra-
nim iskuenjima, pogledao i nadgledao Svojim okom, i to
nisam poklekao crnom avolu u ulozi vladike.
Vasiliju Kaavendi.
I to me nije seksualno" iskoristio.
Ali onda jedno jutro sam na internetu doao do sluaja gde
je jedan bosanski muftija osuen za pedofiliju. Pogledao sam ko
je zastupao zlostavljanu devojicu.
To je bio on. Taj advokat je bio u Paprai posle ubistva Mili-
a Blaanovia! Poto nisam mogao na internetu da naem broj
njegove kancelarije, pogledao sam koga je on jo zastupao. Bila
je to mitropolija dabrobosanska.
Pozvao sam jednog svetenika iz te eparhije i on mi je dao
broj telefona tog advokata. Spremao sam se par dana a onda
sam pozvao broj:
Dobar dan. Treba mi advokat Duko Tomi.
uo sam sa druge strane odgovor: ,,Ja sam....
 NAJVEI APSURD U ISTORIJI OVEANSTVA DESIO SE U MANASTIRU
MILESEVA: ISTOVREMENO EPISKOP FILARET ODLIKOVAO IVICU DAI-
A ZA BORBU PROTIV GEJ-PARADE I EPISKOPE KAAVENDU I PAHO-
MIJA KOJI SU - DOKAZANI GEJOVII PEDOFILI!

5 f
mmwwx cmichm
f0CII0aHKy
HBHllH AAHHtkV'
flpeHi Bnnm
FenyjfHfioe Cpfitije
HeMasbBHan 0 06ap 2012
3 , KT
fesrpA Bcofpaa

Hhcsm npeTttoeraan>ao hy h obc roaHiie 6ht>i npnMopan i

BaM ce y Hwe CpncKe TIpa&ocnaBHe UpKe, u&nm nepninca koJh
w peaen^jy mbmmf Peny6nnKe Cp6 nje, m m y hmz
ipojHifjc TOaHosa x p y rm pennija, o6 |mthm ca mouCom k m m m m , m
aynopHneTOM B u im m m m f h m e acaK^iuiaaity
#0T<jrpa4HiP m rnem m jnm m K m M jimm.
0y Ay6pioipe|rtytiy nanoji<fiy nponarpajy xoMoceKey&nuH
opiHHnaaTopH r^j-Riipane, ipiiniipajiy m 3 . oic 6ap ose m m m
Ha mcth HaniiH, m m am o m m ce OHeMorytiH m
oapM K M naroBeniTeiif TparnHHo-KOMHHHO naSBaiie .napHAf
uoHOca*, a HKjeje opaso mme napaAa cpana-, Koja 6aua teniy MopaaHy
cemgF na iiaiii Fpaa HCtiny Beiconiiy ipHiuhai!Ci?y xyjnypy k mi
AOcrcjaHCTBO HSine nopoAHHf* scao ochobho hemije inpicKor pcyaa.
Cm m m m m M ,

11m B eofpaa,Kpan* Mtp* 15p, S. T l; Of10fc25-1flfcTy^B Ot1A0i34Or

S. Be^rade t1W, Sartta, Ptam:+38t 113025100, Ptofac *381113283 807
 EPISKOP JOANIKIJE:

,,DA, Ml ZNAMO DA GA JE ON UBIO...

(septembar 2012. g.)

Povodom gnusnog ubistva bogoslova Milia Blaanovia u

manastiru Papraa, episkop budimljanski Joanikije, lan Sinoda,
otvoreno mi je priznao u Patrijariji:
Tebe je, verovatno, na sve nagnala smrt bogoslova Milia.
Da, mi znamo da ga ie on ubio (Kaavenda!) i tu si zaista u
pravu, da je on muenik za veru Hristovu.
Kaem episkopu Joanikiju: Da odemo u manastir Paprau da
osvetamo T A JN IG R O B muenika, osluimo parastos...?
Joanikije: Ako ovo ode u iavnost posledice e biti nesagle-
dive! Neka ipak sve ostane u okviru crkve...Da ne ide u jav-
nost... Znate...mnogo episkopa se javilo sa dokumentima da po-
svedoe, jer su se uplaili...mnogo iskazaje sakupljeno...

,,GLE, IZNAD PATRIJARIJE KRST, I NA KRSTU

RAZAPET SVETI SAVA, VAPIJE SA KRSTA:
OPROSTIIM, GOSPODE, JER NE ZNAJU TA
(Sveti ava Justin - beseda na Svetog Savu 1966.g.)
 NEVEROVATNI ODGOVOR SRPSKOG
PATRIJARHA IRINEJA

Na sljedeoj strani za nae itaoce prilaemo zaista eksklu-

zivni, strani dokument do dna posrnulog dananjeg takozvanog
patrijarha i njegove slube.
Samo da podsetimo nae itaoce da je Sveti Sava mirio bra-
u tako to je i moti oca Simeona vadio i stavljao meu njih, a
ovi danas, za koje smo s pravom rekli da su u svemu okaljali i
svetogrem naruili taj-Sveti Tron, evo i pored svega Kaavendu
ostavljaju u inu episkopa.
Zovu ga kao bivim Vladikom" a on i sada u tome inu!
Dok meni odgovaraju na moj dopis tako to u svojoj izbezu-
mljenosti gube svaki kompas lano tvrdei da je njegov sluaj za
njih - trajno reen, istovremeno meni, verovali ili ne, evo vide-
ete:
Savetuju mi i preporuuju da se s njim OBRAUNAM!
Kakvi Ijudi, takva im beseda i njihovi ,,saveti.
Svaki dalji komentar je zaista suvian.
Zato, neka ovaj dokument kao strano svedoanstvo stoji
zauvek u ovom delu, kao jo jedan nevieni dokaz o nedelu ne-
astivih u mantijama i pod omoforom SPC.
Istovremeno ovo je poziv narodu:
Da se ovi i ovakvi to pre maknu sa Trona Svetitelja Save!
Kao i vena opomena da se takvi vie nikada ne nau tu gde
im mesta nikad i nije trebalo biti!
TocnoAHH
BojaH josaHOBHl
Kn6p.9$
20. janyap 2014.
 NAPOMENA ITAOCIMA
NASTAVAK U DRUGOM IZDANJU ove knjige...
U meuvremenu, negde u aprilu prole 2013. g. Kaa-
vendu su konano, kao to zna itav svet, nakon sada pu-
nih 15 godina od poetka moje borbe za istinu protiv njego-
vih neizbrojnih zlodela, pod pritiskom dokaza, morali skinu-
ti sa eparhije zvorniko-tuzlanske! Makar i prividno, fiktiv-
no. Jer, upueniji tvrde da on iz potaje i dalje upravlja Epar-
hijom, a da je Hrizostom figura koja aminuje i potpisuje.
Nimalo sluajno ,,unuk Kaavendin Dejan Nestorovi,
izmeu ostalog, Hrizostoma naziva - vladika u pokuaju"!
Ipak, vredelo je!
Glas istine iri se teko, ali nezaustavljivo...

Ostalo je jo dosta...
I na kraju, ali nimalo nevano:
Osim to sam u meuvremenu dobio pravog advokata, ja sam
odmah po smeni Kaavende sa eparhije, zaista po promislu Bo-
jem, prole godine dobio do sada najboljeg prijatelja i neumor-
nog saradnika u bitki za sveto Pravoslavlje i istotu crkve i vero-
ispovedanja.
Istinskog i pravog brata na zadatku...
Nisam, znai, vie usamljen.
A pred sami izlazak u javnost ovog dela, Gospod je do-
metnuo novog svedoka:
Naime, jo jedan monah odluio je da javno progovori...
Idemo dalje sa Bojim blagoslovom i Njegovim okriljem...
DOKLE?
SVE DOK NE DOVRIMO ONAJ NAJPREI ZADATAK
DA OISTIMO I OKADIMO SABOR I CELU CRKVU OD NE-
ASTIVIH U MANTIJAMA I MITRAMA. AMIN.

Bojan Jovanovi, Beograd 2014. g.

 TAJNI FILM O IP
JKAAVENDE:
L
F
O
D
E

Dolazili su i prolazili kroz vladikin krevet:

bogoslovi, duhovnici, svetenici, kalueri...
A on se samo naslaivao.
Iznoeni su iz soba iskorieni prezervativi, mokri pe-
kiri, aravi...
Sve u svemu vladika se ludo zabavljao. Niti se krio niti je
neko na sve to obraao panju. Ja sam se pretvarao u sen-
ku, a on se trudio da svuda javno budem sa njim, da nas svi
vide...
 ,,0nu hrabrost, ojstvo i junatvo koje je svojevremeno
pokazao pisac Salman Rudi u borbi za istinu u islamskom
svijetu, to isto ini sada u srpskom i pravoslavnom svijetu
gospodin Bojan Jovanovi.
Zato je zadobio moje simpatije i moju punu podrku.
No, ovoj prii nema kraja, bar za sada...
Pored svega ostalog, Kaavenda je zaratio i sa Vatikanom!
Naime, ovih dana opunomoen sam za zastupanje u sporu
protiv Kaavende zbog krae katolike arhivske grae u Po-
savini u toku minulog rata. U pitanju je oko 10.000 dokume-
nata, od kojih su mnogi stari preko 100 godina.
Kaavenda to negira, iako pouzdano znamo da se po-
kradena arhiva dri u tajnosti u objektu SPC u Bijeljini.

Advokat Duan Tomi, juni 2014. g.

Da, zaista:

,,AKOKAETEISTINU, IZAZVAETE SRDBU LJUDI,

A AKO NE KAETE, IZAZVAETE SRDBU BOJUI
Aristotel (Api(JTOTAr| 384. n .H .e . - 322. n .H .e .)
 NABI SKUP VRHBOSANSKI
ARCHIBPiSCOPUS VRHBOSNEHSiS

;hiepiscopus vrhbosnensis
Broj: F-553/2014. Sarajevo, 26. VI. 2014.

Potovani gospodin
Duan Tomi
Advokatska kancelarija - Odvjetniki ured
Ul. rtava faizima br. 1
BiH - 71000 Sarajevo

PUNOMO

Potovani gospoine Tomi!

Ovim Vas oviaujem da u ime Vrhbosanske nadbiskupije zastupate

potranju arhivske gme iz pojeinih upa u Bosanskoj posavini, to
je podruje ove Nadbiskupije. U ratu od !992*godine su biojni
s#
dokumenti otueni, te bi iskreno molio da se pronau i vmte kako bi
sauvalt nau arhivsku vrijednu grau.

Uz izraze potovanja unaprije zahvaljujem!

EAFTOL 7, SARAJEVO - TELEFON ++J8? 33 225 501 - TELEFAKS + +387 33 218 824
 Obraaro Vam se prvo kao ovjek, zatim kao hriaoin, roitelj 5 djece*
osmva Prve djeije ambasade u svijetu, t ita na kraju kao optmorooerti avokat
Vrhbosanske biskupije, odnosno Vinka kardinala Puljia (u prilogu punoroo),
sa molboro da me hiroo primite na razgovor povodom dokumenata KATOLIKE
CRKVE, koja su opljakana ratne 1992, godirte iz objekata katoiike crkve u Posavini.
Tt dokuroenti (oko 10,000 okumenata) se nalaze u objektu SPC uBijeijini,
pa poito je taj objekat Vae sjedite, snosite, bez krivice, odgovomost za sudbinu tih
okumenata katolike crkve.
Podsjeam Vas da odrebe Meunaronog ratnog prava, a i domae zakonodavstvo,
ta k v o ponaanje u ratu preroa vjerskim objektima i vjerskom kuJturnoro naslijeu
(dokumenti start preko 100 godioa koji su nezakonito u vaem posjedu su
kultumo nasJijee katolike crkve, onosno Vatikana) ttetira kao ratni zloin
protiv zatiene imovine.
Preosveeni Vlaiko, u razgovora sa Varoa etim razjasniti:
I, Ko je opljakao u ratu arhivu katolike crkve iz Brkog i onio u vMianski
vor u Bijeljinu?; 2. Ko je donio odluku da se ta okuinentacija ri u tajnosti
ia se nijee katolikoj crki da se ta dokumentacija nalazi u Bijeljini u
posjedu SPC (karinaiu Puljiu je bivi vlaika Vasilije tvrdlo <te on neroa pojma o toj
okumentaciji, odnosno a nije ko njega)?; 3. Ko e u iroe SCP-a vratiti
pomenutu dokumentaciju katolikoj crkvi? 1 4. Ko e snositi krivinu odgovornost
za uinjeni ratni zloin 1992. goine u Brkom - pljakanje kultumog
naslijea katolike crkve, odnosno Vatikana?

PS: O ovom problemu upoznat je papa Franjo, preko papskog nuncija u Sarajevu.

Moje veliko potovanje, s vjerom u BogaJ

Sarajevo, 27.06.2014, godine

' Sarajevo, ui. rtava fekma br.i Tel/fa 033 /*

Meaii, uL Djece evrope b r.l. Tel/faxr 055/
CIP - KATALOGIZACIJA
CIP - KaTanorn3aMMja y ny6nMKaunjn
HapoflHa 6n6nnoieKa Cp6nje, Beorpafl

JOBAHOBMTS, CepacjjMM, 1974-

Mafija u Crkvi!: ne mogu vie da utim /
monah Serafim (Bojan Jovanovi). - Beograd :
S. Mandi : Misija pravoslavlje danas, 2014
(Beograd : Art Kum). -152 s tr.: ilustr.;
21 cm
Autorove slike. - Na spor. nasl. str.:
Ispovest monaha Serafima (Bojan Jovanovi). -
Tira 1.000. - Str. 5: Predgovor / Dragan
Radenovi.
(S. Mandi)
a) CpncKa npaBOcnaBHa upKBa -
XoMOceKcyanHOCT b) JoBaHOBMh, CepacjjMM
(1974-) - MeMoapn c) KaMaBeHfla, Bacnnnje
(1938-) d) Tep3nh, flparaH (1944-)
SPCIZNEDRILA VELIKIBROJ ZLIKOVACA!
,,TI DA U T I ! T l Sl U B IO D IJ E T E ! - VLADIKA
GRIGORIJE, VLADIKI KAAVENDI - USRED SABORA.
SVI ZNAJU I SVI UTE. A UTANJE JE RAVNO ZLOINU!
MANASTIR PAPRAA SKRIVA STRANU TAJNU!

EPISKOP JOANIKIJE: DA, M I ZNAMO DA GA JE ON UBIO..