KOA POPOVI: BELEKE UZ RATOVANJE

BELEKA O PISCU

Koa Popovi je roen 14. marta 1908. godine u Beogradu, u bogatoj trgovako-industrijskoj
porodici.

U svojoj etvrtoj godini ivota, 1912. godine, sa roditeljima se odselio u vajcarsku, gde
zapoinje kolovanje u katolikom samostanu. Njegovim biografima nije promakao detalj da je
Popovi uio da svira na klaviru a bio je i solo peva u horu.

Prva slova nauio je i pisao na francuskom jeziku, a tek kroz nekoliko godina, po dolasku u
Beograd 1921. godine, uio je na srpskohrvatskom jeziku. Osim ova dva jezika, koji su mu kao
ma-ternji, docnije je nauio nemaki, engleski i panski. Sam pisac svedoi da je mnoge tekstove
kasnije pisao na francuskom, a posle ih prevodio na srpsko hrvatski jezik.

kolovanje je nastavio u Beogradu, gde 1926. maturira u Drugoj mukoj gimnaziji. Idue, 1927.
godine, u Sarajevu zavrava kolu za rezervne oficire. Unapreen je 1932. godine u in
artiljerijskog porunika.

Po zavretku gimnazije upisuje se na pravni fakultet. Studirao je pravo svega godinu dana, jer
mu se ta nauka nije svidela, nakon ega odlazi u Pariz da na Sorboni studira filozofiju.

Od rane mladosti Koa Popovi se interesuje za napredni pokret. Ve 1931. godine otvoreno se
deklarie kao pristalica naprednog pokreta. On sam kae: Mene niko nije uveo u marksizam. Ja
sam sam kroz uenje i rad doao do zakljuka da je marksizam nauni pogled na svet i takvog
sam ga usvojio. I u praktinoj de-latnosti ispoljavao je revolucionarnost ueem u pokretanju
mnogih bitnih pitanja za razvitak pokreta, pa je 1933. godine primljen u lanstvo Komunistike
partije Jugoslavije.

Koa Popovi je veoma rano poeo da se bavi publicestikom. U 23. godini nadrealisti su se divili
njegovim prvim radovima, a kada je objavio svoje prve lanke i studije ocenili su da se u
njihovim redovima pojavio veliki talenat. Stvaralaki duh, bogatstvo misli i specifian stil brzo
su ga uvrstili meu najpoznatije nad-realiste, u domaoj pa i stranoj knjievnosti. Napisao je vei
broj spisa i studija iz tog perioda koje je objavila Prosveta 1985. godine u dve knjige.

Uvek nezadovoljan postojeim, visoko obrazovan i neobino aktivan, avanturistiki duh, traio
je nove izvore nadahnua za potpunije sagledavanje sveta. To ga je odvelo u paniju, gde je
dospeo peke preko Pirineja, i svrstao se u borce panske republikanske vojske od jula 1937. do
februara 1939. godine, kada su se brigade dobrovoljaca povukle iz Spanije. Bio je borac,
artiljerijski instruktor, komandir baterije i komandant diviziona. Dobio je in porunika.

Iz panije je preao sa grupom dobrovoljaca u Francusku, gde je zatvoren u logor. Izbavljen je

intervencijom svojih tamonjih prijatelja. Posle toga iveo je neko vreme u Parizu radei na
pitanjima panskih dobrovoljaca.

Krajem 1939. godine vratio se u Beograd. Odmah se ukljuio u rad KPJ. Bio je lan
Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju.

Iz njegove predratne delatnosti najpoznatija je njegova polemika sa pristalicama tzv. Knjievne

levice. Po zadatku KPJ napisao je za Knjievne sveske pamflet Ratni ciljevi Dijalektikog
antibarbarusa. Pamflet je otar, duhovit i veoma cinian spis. Tu je Koa pokazao svoju
briljantnost uma, vetinu polemike, originalnost i snagu reci koje raznose protivnika.

Krajem 1940. godine Koa je uhapen i muen u zatvoru. Na slobodu je puten poetkom marta
1941. godine.

Jula meseca iste godine, Koa Popovi samoinicijativno odlazi u partizane. Nekoliko dana bio je
obian borac, zatim vodnik i ve poetkom avgusta komandant Posavskog odreda. Tu, na
vratima Beograda, Posavski odred pod komandom Koe Popovia izveo je uvene akcije,
dospevi i do Ostrunice. Njegove smiljene i vesto izvedene akcije, dobra organizacija i rad u
Odredu, korektan odnos prema borcima i narodu uinili su da borci u njemu vide dobrog,
sigurnog i uspenog komandanta i druga.

Koa je postavljen za prvog komandanta 1. proleterske brigade decembra 1941. godine. Tu se

ostvarila vekovna elja velikih vojskovoa, da dobar komandant mora imati svoje dobre vojnike.
Nali su se Koa Popovi, umna glava sa bogatim ratnikim iskustvom iz panije i junaci
komunisti Prve proleterske brigade. Rezultati su pohvalni do uzvienosti! Igmanski mar,
legenda i uzor za nadahnute odluke, snalaljivost i smela odgovornost prilikom osloboenja
Konjica, primer za vojne udbenike nain osloboenja Livna, uspesi u borbama u istonoj Bosni,
Hercegovini, Dalmaciji i Bosanskoj krajini uinie da Prva proleterska postane uzorna i snana
vojna i politika jedinica, a njen komandant, Koa Popovi, legendarni komandant. ivot i borbe
1. proleterske brigade toliko su sastavni deo ivota i Koe Popovia da je u 77. godini ivota,
veoma bogatog sadrajima, zapisao: Glavno mi je u ivotu 1. proleterska brigada! A i
proleteri su njega neizmerno potovali i voleli i inilo im se da iz njega izbija vulkan dobrote i
potenja.

Prvog novembra 1943. godine Koa je postavljen za komandanta 1. proleterske divizije. Za

istoriare NOR-a nezaobilazne su pobede ove divizije pod komandom Koe Popovia. Neke od
njih, osloboenje Teslica, borbe na Ivan-sedlu, unitenje etnika kod Glavati-eva i Kalinovika,
prelaz Drine aprila 1943. i nadasve borbe u dolini Sutjeske i samoinicijativna odluka o proboju
neprijateljskog obrua na Zelengori pretvaranje katastrofe u trijumf, mogu se ubrojiti u
presudne bitke naeg narodnooslobodilakog rata i revolucije, a legenda o Koi kao komandantu
jo vie je narasla.

I kao komandant 1. proleterskog korpusa od oktobra 1943. godine Koa Popovi je imao velike
uspehe u borbama oko Sujice, Travnika, Mrkonji-Grada i opet, posebno, borbe u drvarskoj
operaciji, kada su jedinice 1. korpusa odigrale presudnu ulogu esta lika spasila Marala
a jedino preko poloaja 1. proleterske divizije neprijatelj nije proao ka Drvaru.

Ako ovome dodamo jo i to da je vrhovni komandant Josip Broz Tito u depei Kominterni o
najboljim komandantima na prvo mesto stavio Kou Popovia, onda legenda potpuno postaje
stvarnost.

U julu 1944. godine Koa Popovi je postavljen za komandanta Glavnog taba za Srbiju. Odmah
se osetilo njegovo prisustvo, po-bede su se redale, jedinice su narastale i ojaale, Srbija je ubrzo
osloboena.

Poetkom 1945. godine Koa Popovi je postavljen za komandanta II armije koja je vodila teke
borbe u severoistonoj Bosni, zatim gonila neprijatelja preko Doboja i Karlovca, uestvovala u
osloboenju Zagreba i pobedonosno zavrila operacije u Sloveniji.

Po zavretku rata Koa Popovi je postavljen za naelnika Generaltaba JA i mnogo doprineo da

naa vojska bude savremeno organizovana i opremljena, armija sa obuenim i obrazovanim sta-
reinama. Na toj dunosti je ostao do januara 1953. godine.

Koa Popovi je proizveden u in generalmajora maja 1943. godine, unapreen u in

generallajtnanta novembra 1943, a decembra 1947. u in generalpukovnika. Proglaen je za
narodnog heroja Jugoslavije i odlikovan velikim brojem visokih domaih i inostranih
odlikovanja. Stalno je bio na visokim politikim poloajima: lan AVNOJ-a na prvom zasedanju,
lan Predsednitva AVNOJ-a na drugom zasedanju, poslanik Ustavotvorne skuptine DFJ,
poslanik Savezne narodne Skuptine u vie saziva i poslanik Narodne skuptine Srbije.

Januara 1953. godine postavljen je za ministra spoljnih poslova Jugoslavije. Iz tog perioda
poznata su njegova umna istupanja u Ujedinjenim nacijama, kao i da je bio jedan od kreatora i
realizatora politike nesvrstanosti.

Koine procene odnosa sa drugim zemljama, kao ministra spoljnih poslova, i aktivnost na
poboljanju tih odnosa, znatno su dopri-nele poveanju ugleda Jugoslavije u svetu, afirmaciji
jugoslovenske diplomatije i uvrstile ga meu najsposobnije diplomate. Tu dunost je napustio
1965. godine.

Jula 1966. godine izabran je za potpredsednika Republike. Kad je ta funkcija ukinuta izabran je
za lana Predsednitva SFRJ. U isto vreme bio je i lan Stalne konferencije CK SKJ i lan
Predsednitva CK SKS.

Nezadovoljan stanjem i radom najviih rukovodstava u zemlji, 3. novembra 1972. godine podneo
je ostavku na sve dunosti sa kratkim obrazloenjem, da u ondanjoj situaciji ne vidi mogunost
da svojim radom doprinese reavanju nastalih problema.

Koa se povukao, zatvorio bravu sa kljuem u svojim rukama. Niesov nemiran duh skrasio se u
praenju svih zbivanja i beleenju svojih razmiljanja. Tako je nastalo 26 kutija beleaka sa vise
od 6 000 stranica, koje je zavetao Arhivu grada Beograda, sa zabranom ko-rienja la longue
...

Milo Vuksanovi
 UMESTO PREDGOVORA

Koa Popovi je o naoj narodnooslobodilakoj borbi objavio samo nekoliko lanaka u vreme
rata ili neposredno po njegovom okonavanju, a tek je sada, u petoj deceniji mira, dozvolio, ne
ba laka srca, da se iz rukopisa koji su nastali izmeu 1941. i 1945. godine obelodani poneto od
onoga to se po zavretku rata iz komandantske torbice preselilo u arhivske ladice. Tako se,
makar kao kroz odkrinuti prozor, pojavljuje samo deo njegovih zapisa pod naslovom Beleke uz
ratovanje koje obuhvataju ratni Dnevnik, Belenicu i nekoliko drugih njegovih beleaka.
Preostali, mnogo vei deo njegovih zapisa jer nije prestao da pie sve do sadanjih dana
namenjen je kao Legat Arhivu grada Beograda.

Koa je poeo da vodi Dnevnik 19. decembra 1941. i pisao ga je sve do 6. marta 1945. godine u
obliku eme, u malom notesu sa linijama, veliine 10x6,5 cm, na francuskom jeziku, sa ponekom
reci i na srpskohrvatskom. Na prvoj strani, kao naslov, stoji: Itineraire de la 1. brigade Mar-
ruta 1. brigade, na levoj polovini strane arrivees dolasci, a na desnoj departs polasci. Ispod
tih naslova upisivao je nazive mesta ili regiona u koje je doao ili iz kojih je polazio. Po sredini
lista je pisao datume, a zatim priblino vreme polaska ili dolaska. Uz neke datume ubeleio je
kratko i neki vaan dogaaj, kao na primer: la bataille (borba), attaquons (napadamo), toute la
nuit (elu no), neige (sneg), ili na srpskohrvatskom pad Zvornika.

Takav Dnevnik neodoljivo upuuje na razmiljanje da ga je autor vodio sa namerom za kasnije

korienje kao podsetnik za detaljniju obradu dogaaja. U Dnevniku je pedantno zabeleio 468
mareva, od kojih 192 nonih, a 32 dua od 50 kilometara. I u tom velikom broju podataka samo
jedan datum je podvuen 9. VI 1943. godine dan polaska u proboj neprijateljskog obrua
na Zelengori na Balinovcu, najsjajniji podvig u naem NOR-u, kako je autor o tome kasnije
zabeleio.

Koa je dozvolio da se Dnevnik ne prireuje po emi, ali da se strogo potuje njegova tanost.
Takoe je dozvolio da se oznake vremena, pisane skraeno, prvi put prevedu prema znaenju u
Dnevniku, a zatim stalno piu na srpskohrvatskom jeziku: avant l'aube pred zoru; a l'aube u
zoru; matin ujutro; midi u podne; apres midi posle podne; soir uvee; nuit nou;
minuit u pono.

Belenicu, pak, Koa je poeo da pie krajem 1942. godine, upravo u vreme kada je otiao iz 1.
proleterske brigade za komandanta 1. proleterske divizije. Ta koincidencija nije sluajna. ivot u
brigadi bio je sadrajan, dinamian, raznovrstan i zahtevao je od njenih stareina potpuno
angaovanje. Odlaskom na novu dunost, malo podalje od streljakog stroja i rovova, neto dalje
od neposrednog kontakta sa borcima o kojima je stalno vodio brigu i koje je voleo svom
ljubavlju jurilijama, bombaima, pukomitraljescima, komandirima i politikim komesarima
i nadasve velikim drugovima Prve proleterske brigade, Koa kao da je osetio da moe i treba da
pie i o njima, kao i o jo poneemu to nije sam rat.

Belenica je jedan omanji blok kockastog papira veliine 20x12 cm, sa 75 listia. Ukupno je
ispisao 147 pedantno obeleenih strana. Na mnogim mestima iskrian je deo napisanog teksta ili
otkinut deo lista. Autor objanjava to nije bilo lepo reeno. Pisao je nalivperom, neke stranice
napisane olovkom posle je prepisao mastilom.
Autor je Belenicu pisao na srpskohrvatskom i francuskom, rede na engleskom, ruskom,
nemakom i panskom jeziku. Treba imati na umu da je Koa bilingva, da je prvo nauio da pie
na francuskom pa tek onda na srpskom. Koa kae da mu je uvek bilo lake da pie na
francuskom nego na srpskohrvatskom. To se i osea u Belenici. Tekst na ruskom jeziku pisao je
fonetski latinicom (!) i izrazio je svoju elju da tako ostane i u knjizi.

Sve tekstove koji su pisani na stranim jezicima i prevedeni Koa je autorizovao. Pored toga,
autor je insistirao da se njegov tekst prenese autentino, prvo na stranom jeziku, a potom pre-
vod. Prevodi onih tekstova koje je Koa pisao na stranom jeziku stavljeni su u uglastu zagradu ili
su u napomeni.

Sadraj Belenice ine: opisi ljudi, predela i interesantnih dogaaja, razmiljanja o mnogim
problemima, seanja, doivljaji, poneto o ratu, naroito posle prelaza u Srbiju, i misli posveene
jednoj velikoj autorovoj ljubavi.

Uz Belenicu, Koa je dao i nekoliko posebnih zapisa o naelniku Vrhovnog taba, o Sutjesci,
neka razmiljanja o ratu, o vojnikim pravilima, line podsetnike i slino.

Belenica je pisana ondanjim pravopisom i tako je, uglavnom, ostalo, osim u pojedinim
sluajevima gde se moralo inter-venisati. U tekstu ima vie skraenica. Dopunjavanje je posebno
naznaeno tekstom u uglastim zagradama.

Sadraj Belenice, Dnevnika i posebnih zapisa veoma je raznovrstan. Meutim, sva tri dela,
pojedinano ili skupa, ne ine jedinstvenu celinu, ne postoji kontinuitet zbivanja, niti bi se

to moglo predstaviti kao knjiga. Zato je u dogovoru sa autorom bilo potrebno napraviti
zajedniku osnovu, spone i dati potrebna objanjenja. Izabrani naslov Beleke uz ratovanje
upuivao je na to da se kao osnova kompozicije knjige uzme Koino ratovanje i u taj vremenski
sled ugrade Dnevnik, Belnica i posebni zapisi uz potrebne komentare.

Komandovanje Koe Popovia karakteristino je naroito u periodu kada je bio komandant 1.

proleterske brigade, kada se tek uilo vetini komandovanja, kada je brigada uila i drugi uili od
nje. Okolnost to je brigada bila neposredno potinjena Vrhovnom tabu, odnosno Vrhovnom
komandantu, uslovljavala je specifinosti u njenom radu, a posebno u radu njenog taba. U
takvoj situaciji Koa, kao njen komandant, bori se za njen uspeh i razvitak i, naravno, za svoja
shvatanja njene uloge i naina dejstvovanja. Zbog toga se svi dokumenti, a naroito izvetaji iz
prve godine ratovanja, znatno razlikuju od kasnije nastalih dokumenata. U njima, osim podataka
o borbenim dejstvima, ima mnogo vie procena situacija, raznih predloga, uputstava o komando-
vanju brigadom, kritike i slino.

U izboru dokumenata nastojalo se, koliko je to bilo mogue, da to budu dokumenti pisani ili
potpisani Koinom rukom i da po sadraju ne budu suvie ratni, da ne ubiju duh Belenice.
Odabrani su upravo oni dokumenti za koje mislimo da su nezaobilazni, koji prirodno pristaju uz
sadraj Belenice.
Zbog svega ve reenog razumljivo da su bili neizbeni i odreeni komentari. Oni se izdvajaju
posebnim slogom, ili kao objanjenje u napomenama. Dato je i nekoliko fotokopija koje
potvruju autentinost Koinog teksta.

Iako knjiga nema pretenzije naunog rada, u napomenama su uneti izvori dokumenata zbog
znaaja njihovog sadraja ili to se sada prvi put objavljuju.

Ima u Koinim rukopisima poneka skraenica, neidentifikovana linost, neka tee razumljiva ili
usamljena misao, ili, pak, poneka tee shvatljiva metafora. Ukoliko je u tom smislu i bila neka
intervencija u tekstu, to je na odreeni nain i oznaeno. A to se u tekstu mnogo govori o Koi
kriv je rat i ono to je u njemu Koa ostvario kao komandant i vojni mislilac izuzetne
intelektualne snage i vidovitosti.

itajui knjigu, pratei bogatstvo tema, nain izraavanja i miljenja Koe Popovia, mnogi
itaoci e verovatno zaaliti to Koa nije objavio jo poneto od toga to je zapisao.

Milo Vuksanovi
 KOMANDANT PRVE PROLETERSKE BRIGADE
Iz Belenice

PRVI DANI U PARTIZANIMA

Vratio sam se kui u Beograd, pravo iz rata. [1] Vjera se ipak iznenadila, kada me ugledala.
Smislila je bila da u sigurno poginuti. Ispriao sam joj kako sam bio zarobljen i pobjegao. Moja
sestra nam je ustupila sobu u vili na Topiderskom brdu. Pred drvenim balkonom stajala je stara,
velika trenja. Na njoj je bilo svega nekoliko plodova, ali velikih, uto-crvenih. U pameti su mi
ostali samo sunani dani, tihi i pored neumorne deje igre.

Dragane [2] je svratio nekoliko puta, blago se alio, bio nekako naroito paljiv, znao je da se
nisam jo bio potpuno pri-brao od poslednjeg hapenja. Brzo je odlazio, imao je sve vie posla.
Jednom je doao i ido [3], i dugo smo etali i razgovarali.

Rano ujutru, 23. juna, dotrala je sestaina prijateljica i radosno javila da je Nemaka zaratila sa
Sovjetskim Savezom. Vest me nije iznenadila, jer sam satima sluao radio, svake noi. Bili smo
primetili da DNB [4] nije prenela sovjetski poslednji demanti. Mi se nismo radovali to Sovjetski
Savez nije mogao due da ostane van rata. A mnogi od nas su strahovali da se Engleska ipak ne
pomiri sa Nemaokom.

Ve sutradan, rano ujutru, dotrao je komija Milisav i oba-vestio me da me policija traila.

Odgovorio im je da se nisam vratio iz vojske.

Trebalo je biti oprezniji. Poeo sam da manevriem izmeu kue i bati mojih sestara. Jevreje su
takoe ve lovili.

Otiao sam na jedno imanje kraj apca. Dobar deo puta sam preao peke. uvaru na imanju sam
se predstavio kao podoficir koji mora da se krije. Prvi put sam radio fiziki: najvie sam upao
korov. Brat uvareve ene doneo mi je kriom jedan proglas Centralnog komiteta; poeo je da
me obrauje.
[1]
Napad Nemake na Jugoslaviju 6. aprila 1941. aprilski rat. Prim. M. V.
[2]
Dragoslav Pavlovi ilja, instruktor CK KPJ, poginuo 21. januara 1942.u Pjenovcu.
Prim. M. V.
[3]
Milovan ilas, lan Politbiroa CK KPJ i Vrhovnog taba. Prim. M. V.
[4]
Nemaka novinska agencija. Prim. M. V.

Jednog dana sam iz Beograda dobio pismo da se hitno vratim. Krenuo sam laom, ali sam se na
prvom pristanitu morao iskrcati, jer sam na brodu primetio agenta koji me sigurno poznavao.
Nastavio sam peke sve do Obrenovca, a odatle seljakim kolima.
U Beogradu mi rekoe da treba da idem u odred. Odlazak se nekoliko puta odlagao. U
meuvremenu, hajka na komuniste sve se vie pojaavala. Odjeknuli su prvi pucnji na nemake
oficire. ulo se za napad kod Obrenovca. Zet [5] je to osuivao. U Novom vremenu
objavljena je prva lista streljanih talaca. Sestrama je ve od ranije poelo bivati sve neprijatnije
to sam tu. Poslednje noi spavao sam napolju, za dbunom. Padala je kia.

Krenuo sam jednog sunanog dana, sredinom jula. Majci sam rekao da odlazim u inostranstvo.
Vjera me je malo ispratila, nije plakala. Lake smo se rastali nego kad sam poao za paniju [6]
i prirodnije [7].

Do Mladenovca sam putovao vozom. Imao sam uiteljsku legitimaciju kojoj moje odelo nije
nikako odgovaralo: modre panta-lone od tankog platna, iznoeni filcani eir, na nogama
sandale.

Predvee sam stigao u selo na javku. Skoro elo sutranje jutro preleao sam u nekom ibljaku,
ekajui vezu. Ruak mi je donelo neko seljae. Tek tu, u ibljaku, osetio sam da sam opet
izvan zakona, neopozivo. Nita se nije promenilo od polaska iz Beograda. Isti sam ovek, iste
volje jue sam jo iao otvoreno drumom; ali sam tek ovde postao lan odreda. [8]

Doao je ovek neodreenih godina, u seljakom odelu, plav, mirkavih ivih oiju, smirenog
lica. To je bio metalski radnik Bora Markovi, politiki komesar Kosmajsko-posavskog odreda.
Objasnio je kako u se prikljuiti ostaloj druini.

Sutradan predvee stigao sam u Kosmajski odred negde vie Parcana. Pod krovom od granja
sedelo je i lealo nekoliko drugova. Polusalkriveni lisnatim granjem, gledali smo seljake koji su
nedaleko njeli. Oni su morali znati da smo tu, moda su nas i videli ali se nisu osvrtali na
nas. Mesto smo menjali skoro svake noi. Od svih koji su tada bili tu seam se po imenu jedino
zamenika komandanta odreda Rada [9] i komesara ete Drae. [10] Nekoliko dana nismo vrili
nikakve akcije. Sa Parcana sam jedne noi iao do blizu Sopota, da se sastanemo sa nekim
drugom koji je trebalo otuda da nam donese neka obavetenja; nije doao. Tada sam od Rada
nauio da zvidim, podraavajui ptice. Na povratku, priao sam mu o zvezdama. inilo mi se
da me slua; hodao je nekako udno, posrui, jedva diui noge, ali opet nekako kao da eli da
napravi to manje pokreta: u stvari, dre-rnao je. Njegovog se lika seam: bio je snaan seljak,
irokog lica, nedostajala su mu dva prednja zuba; iao je odluno putem kojim je bio poao,
mada mu je misao bila nesigurna.
[5]
Vojimir Popovi, pripadao etnicima, streljan. Prim. M. V.
[6]
Poetkom jula 1937. Koa Popovi otiao je u paniju preko Pariza. U paniju se
prebacio peke preko Pirineja. Bio je do marta 1939. dobrovoljac u panskoj
republikanskoj vojsci. Prim. M. V.
[7]
Zabeleeno po seanju 24. januara 1944, Marete (Prekaja). Prim. M. V.
[8]
Kosmajsko-posavski partizanski odred. Prim. M. V.
[9]
Radovan Rade Jovanovi, iz Sopota, lan KPJ od 1938. Prim. M. V.
[10]
Dragoslav Draa Markovi, student, lan KPJ od 1940. Prim. M. V.

Posle su doli jednooki sudija, [11] pa N.[12]

Iz Glavnog taba za Srbiju posetili su nas Fia [13] i Roko. [14] Tada sam doznao da sam
postao komandant odreda! Pia je bio odluan i siguran. Otro je osudio obrazovanje seoskih
desetina iji su lanovi sedeli kod kue u selu, s tim da se pozovu kad ima da se izvri neka
akcija. Ne znam kome je takva formacija pala na pamet, ali je tano da je ona slabila tek
nastali pokret, omoguavala pekulisanje, zabaurivala jasno primanje odgovornosti i dunosti.
Seoske desetine su bile ukinute, naa eta je dobila nove borce, porasla i uvrstila se,
kolebljivci su otpali, raunali smo, zasad, na one koji smo bili tu, prisutni, u umi.

Roko i Fia su nas zakleli. Fia je govorio divno; prosto, jasno, odluno, neposredno, pouzdano.
Bora, [15] koji je i sam bio vrlo darovit govornik, gledao ga je i sluao sa divljenjem. Fia je tada
bio u punom naponu snage, samouveren. Umeo je sa nekoliko reci da objasni, uveri, ponese,
ohrabri: stalno bi se smekao, a oi bi mu se s vremena na vreme iroko otvorile i sevnule.

Saoptili su nam nareenje Glavnog taba Srbije da se bezuslovno imaju dii u vazduh most kod
Ralje i onaj ispod Avale. Tada sam doznao da su dve ete ve ranije bile dobile taj zadatak, da su
bile krenule, ali, iz ne znam kakvih razloga, posle odustale. Ovoga puta se akcija morala izvriti.

eta u kojoj sam ja bio imala je tada 1215 drugova, a isto toliko i druga eta, koja je trebalo da
doe iz nekog susednog sela. Reeno je da Roko krene sa nama, a Fia i Bora sa drugom
grupom.

Iz ume smo krenuli pred sumrak. Sav eksploziv preko 30 kila natovario je na sebe Roko.
Rade nas je vodio. Prema predvienom planu, naa eta se na odreenom mestu podelila u 3
grupe, priblino jednake jaine, koje su sa tri razna pravca imale da priu mostu.
[11]
Nikola Stankovi iz Sopota. Prim. M. V.
[12]
Verovatno Nikola Grulovi. Prim. M. V.
[13]
Filip Kljaji Fia, lan Glavnog taba za Srbiju. Prim. M. V.
[14]
Rodoljub olakovi Roko. Prim. M. V.
[15]
Bora Markovi, politiki komesar odreda, bravarski radnik, lan KPJod 1934. Poginuo
29. nov. 1941. na Kadinjai. Prim. M. V.

Jo dok smo bili daleko od pruge, poeli su sa svih strana da laju seoski psi. Pomeranje lavea
pratilo nas je i tano oznaavalo pravac naeg pokreta. To nas je malo uznemirilo, ali smo ipak
ili napred. Na pruzi su se ule neke zvidaljke koje su se prilino dugo dozivale; verovatno
andarmi koji su uvali prugu i most.
 Koa Popovi doao je sredinom jula u Kosmajsko-posavski partizanski odred. Taj odred
je 31. jula 1941. reorganizovan u dva Kosmajski i Posavski odred. Za komandanta
Posavskog odreda odreen je Koa Popovi. Odred se brzo popunjavao dobrovoljcima iz
Beograda i sela Posavine i sredinom oktobra narastao na oko 3.000 boraca rasporeenih u
etiri bataljona.

Odred je bio veoma aktivan. Izvodio je akcije ak i u Ostrunici, na vratima Beograda. U tim
akcijama Koa je pokazao sposobnost komandanta i hrabrost. Kada su Nemci 22/23.
septembra upali u selo Grabovica, Koa je na putu kod Drenka organizovao zasedu. Bio je u
streljakom stroju i zapovedio da se ne otvara vatra dok on to ne naredi. Pustio je da Nemci
dou na blie od 100 metara i onda otrim, jasnim glasom komandovao: Otvori vatru! I
sam je pucao kao i svaki drugi borac. [16]

Kad je zapretila opasnost da Nemci prodru u Uice, Vrhovni komandant pozvao je Kou
Popovia da organizuje odbranu grada. Sve je bilo kasno. Nije bilo ni snaga, ni sredstava da
se ta odbrana organizuje. Nemci su zauzeli Uzice 28. novembra. Koa Popovi sa dvanaest
boraca je odseen i sa tim snagama morao se probijati kroz etnike, nemake i italijanske
poloaje preko Drine u Bosnu. [17]
[16]
Posavski partizanski odred, s. 67.
[17]
Narodni heroji Jugoslavije, knj. II, s. 240.

Iz Belenice

18. januar 1944. [18]

Seam se mog puta iz Srbije u istonu Bosnu, za vreme napada Nemaca na slobodnu teritoriju u
Srbiji. Ba toga sam se setio povodom upovog zarobljavanja od njegovih prijatelja koji su bili
otili u etnike.

Kad smo stigli u onu kuu etnikog komandira u brdima, tamo, s onu stranu Rzava, gde su nas
onako lepo primili, resio sam da siem dolje u Vardite da ispitam situaciju i mogunost prelaza
u istonu Bosnu. Stavio sam ubaru na glavu i siao na prugu. Jurio sam za vozom, stigao ga:
mainista me je prepoznao, ali ne potpuno. Setio se da me video, ali, izgleda, ne kao partizana.
[18]
Zabeleeno po seanju 18. januara 1944. Prim. M. V.

Uao sam kod vojvode Kamenka, [19] koji je imao da uini samo jo jedan korak do potpune
izdaje. Istog dana, odmah po mom odlasku, predao je Nemcima dr Levia. U as kad sam ja doao
kod njega izdajstvo jo nije bilo obuhvatilo pravoslavne, Srbe. Bilo je to pitanje minuta jer
izdajstvo ne zna za fine granice.

Dao mi je pravac, pa ak i objavu za mene i jo 9 drugova. Nisam im rekao gde se nalaze. Kad
sam uao u njegovu sobu, galamio je, nekoga grdio. Obratio sam mu se na francuskom.
Prepoznao me, ali nekako kao u snu, i bez razmiljanja, nekako okrutno, dao mi pravac i objavu.
Setio sam se nae zajednike veere, nekoliko dana ranije, kada smo Stanko [20] i ja bili doli tu
da zajedno s njim ispitamo mogunost napada na Vie-grad. Pre nego to je seo za sto, prekrstio
se i stajao tako nekoliko trenutaka, recuille. [21] Bio je neobino ljubazan, imao je na licu
neeg blagog (popovskog) i podlog.

Seo sam u voz pun italijanskih vojnika. Neki podoficir pregledao mi je isprave. Kad sam siao s
voza sreo sam pored pruge neke seljake. Ispriali su mi da su Nemci bili tu, a etnici su otili da
im pokau put, poto su traili komuniste.

Vratio sam se iz brda, sam, u kuu (ukieva, mislim), gde su me ekali drugovi, i poto smo se
srdano oprostili od starog, krenuli smo. Vodio nas je sam komandir, snaan, vedar branin.

Komandir nas je predao prvoj strai da nas povede dalje. Kako smo ili dalje, i kako nas je jedna
straa predavala drugoj, sve manje su nam bili putovoe, sve je vie izgledalo da smo neki
sumnjivci koje sprovode. Jedino vrsto to smo imali bila je mar--ruta koju je Kamenko napisao
svojom rukom; objava nije bila neka prava objava.

Tek smo bili poli iz jednog popaljenog sela gde smo imali oprezan neugodni razgovor sa nekim
etnikim niim stareinama, kad jedan od njih poe da vie za nama: Nek se najstariji vrati!.
Teko mi je bilo vraati se uzbrdo, jer sam bio umoran od stalnih dugih mareva, i slutio sam da
se neto u naem poloaju jo dalje pokvarilo, ali sam ipak krenuo.

Neko je odozdo telefonirao. Odnosilo se na vas i vae dalje putovanje, neke smetnje. Ali se u
tom veza prekinula.

Pokuali su da ponovo dobiju vezu, nije ilo.

Uzeo sam i ja slualicu u ruku. Najpre ni ja nisam nita uo, a zatim uh jasno ovu reenicu:

Neka. Moete ih jo stii. Saekajte ih na nekoj okuci.

Razumeo sam da je re o nama, da se Kamenko prenuo.

Vikao sam i dalje: Alo, Alo!, kao da mi se niko ne odaziva.

[19]
Kamenko Jevti, etniki vojvoda, bivi svetenik. Prim. M. V. [20] Branko Poljanac
Stanko, oficir bive jugoslovenske vojske. Prim. M. V. [21] Pribran.

Ne javlja se niko, rekoh onim oko mene. Evo mar-rute koju je svojom rukom napisao Kamenko.

Nekako popustie, te odoh do drugova koji su me ekali pod brdom. Pratio me neki mladi,
etnik. Pokuavao sam da govorim s njim. Nije ilo. Nekako se durio. Izgleda da je bio komandir
strae. Odgovarao je kratko i neprijateljski.

ta si po zanimanju? pitao sam ga.

 Nita, propali intelektualac.

Kad smo preli most na Limu, zaustavila nas je etnika straa. Odveli [su] nas u jednu kuu
koja je tu pored samog mosta. U njoj je bilo 30-ak etnika, prljavih, veinom pijanih, u sobi
jedva osvetljenoj. Doekali su nas dvosmisleno, dali nam neto da jedemo, a oni su stalno pili.
Bezobrazno su traili da im damo metke: treba im da love ribu! Neke su nae grlili, pipali im
oruje. itava atmosfera bila je nekako zapeta, pijana, ljuljala se od odvratnog meanja do divlje
ozlojeenosti. Onaj komandir je neto razgovarao telefonom sa nekim izmiljenim doktorom;
moda ni s kim nije razgovarao, nego je nas hteo da terorie i, onda, pijan, reavao da li da nas
pusti ili sve pokolje.

Da ih pustimo? Aha, dobro! Kako doktore? Ne trae? Primljeno! ta? Ne srne niko iz Srbije u
Bosnu, aha, ja! Itd.

Nekako smo se izvukli iz njihovog smrdljivog zagrljaja. U Meei nas opet zadrae, pod
straom. Morali smo da se odmorimo, a u meuvremenu onaj komandir sa mosta bio je poslao
nekog svog vodnika sa novim instrukcijama o nama. Diskutovasmo, ubedismo oveka da nije
razumeo nareenje, i opet se izvukosmo ovog puta definitivno. Istog dana uvee stigli smo u
Rogaticu, kod partizana.

Iz Dnevnika

ehovii, 21. decembra u vee (21. XII 1941. u Rudom obrazovana 1. brigada), ... U
Podromaniju doao 28. XII u podne.

Koa Popovi nije bio u Rudom 21. decembra, kada je osnovana Prva proleterska
narodnooslobodilaka udarna brigada, nije se ak znalo ni da li je iv. Zbog toga i nije
prvom Naredbom postavljen za komandanta. Koa je u ehoviima ddbio pismo
Vrhovnog taba da je odreen za komandanta Prve proleterske brigade. Odmah je krenuo i
u Podromaniji se sreo sa brigadom 28. decembra. Koa je postavljen za komandanta
brigade Nareenjem Vrhovnog taba krajem decembra 1941. godine.

Iz Dokumenata

NAREENJE VRHOVNOG TABA

NARODNOOSLOBODILACKE PARTIZANSKE

I DOBROVOLJAKE VOJSKE

JUGOSLAVIJE

Za komandanta Prve proleterske narodnooslobodilake udarne brigade postavlja se drug Koa

Popovi (Pera), dosadanji komandant Posavskog NOPO.
Za politikog komesara Prve proleterske narodnooslobodilake udarne brigade postavlja se drug
Filip Kljaji (Fia).

Komandant NOP i DV Jugoslavije TITO [22]

[22]
Zbornik Dokumenata narodnooslobodilakog rata (u daljem tekstu: Zbornik), t. II, knj.
1. s. 114. i usmena izjava autora.

Poetkom januara 1942. godine, odmah po izbijanju u istonu Bosnu, Vrhovni tab je 1.
brigadu rasporedio u rejon Romanije, da politiki radi; jedan deo je uputio prema Vlasenici
radi saradnje sa mesnim partizanskim jedinicama a drugi deo 1. i 3. bataljon prema
Vareu, gde je bilo vie radnika. Sa tim delom uputio se i Koa Popovi, povezao se sa
odredom Zvijezda, organizovao napad na Dabravine i organizovao nasilno izvianje
prema Olovu i Vareu. Ovo je njegov prvi izvetaj sa tog terena.

Iz Dokumenata

Vrhovnom tabu:

Slaemo se sa vaom ocenom verovatnog glavnog dejstva neprijatelja.

Izvetaj koji smo primili veeras od taba odreda Zvijezda kae da neprijatelj po svim
znacima izgleda da je krenuo put Vijake. Ne znamo, dakle, jo nita odreeno o neprijatelju. Na
sve strane se stalno vre daljnja izvianja. Put preko Zvijezde je vrlo teak nema prtine.

Ako je neprijateljska grupa otila put Vijaka, uiniemo sve da je unitimo, ali, naravno, moramo
da je saekamo neto blie prostoru u kom se sada nalaze nae glavne snage jedno da ne
bismo izvrili pokrete na osnovu neproverenih podataka, drugo da ne bismo bili iznenaeni od
Varea i da ne bismo suvie rasuli nae snage. Glavno je doi to pre do tanih podataka i uporno
radimo na organizovanju izvianja i obavetavanja. . . Prvi znaci poboljanja celokupnog rada
odreda Zvijezda ve se primeuju. Svima smo podvukli znaaj samoinicijative u okviru
dobijenih direktiva, naroito obzirom na sporost veza kao i vanosti stalnog odravanja veze i
redovnog obavetavanja bar izmeu susednih jedinica.

Komandant Koa A. Popovi. [23]

... Sa bataljonom kreemo sutra, 18. o.[vog] m.[eseca], uzoru. Ranije je nemoguno. Nisu sve
jedinice tu, a i ljudstvo posle akcije od prole noi je iznemoglo. Krenuti ranije ne bi znailo
dobiti u vremenu .. .

. . . Neke direktive koje dobijamo od Glavnog [taba] BiH ne slau se sa vaim. Oni oevidno
nisu tano obaveteni. Smatraju da se odred Zvijezda, pa i Crnogorski bataljon nalaze pod
njihovom komandom. Mi smo ih obavestili o pravom stanju stvari, a molimo vas da i vi
ispravite...

Koa Popovi [24]

Iz Dnevnika

Iz ahbegovia poao 20. januara uvee; iz Sjerjevia poao 21. januara uvee i ujutro
doao u Imamovie (Bijele Vode i Pjenovac) [25]; iz Imamovia poao u podne 24. januara i
uvee stigao u Gajeve; iz Gajeva poao nou i u zoru doao u Visoicu 25. ujutro; iz Stublina
poao 25. posle podne i nou stigao u Grabljive njive 26. januara; ka Igmanu poao 27.
januara uvee.
[23]
Izvetaj Koe Popovia, A-VII, k. 701, f. 2, d. 36.
[24]
Izvetaj br. 37, A-VII, k. 701, f. 2, d. 37.
[25]
Mesta u kojima su toga dana voene teke borbe. Prim. M. V.

Uz Dnevnik [26]

Na jug je otiao i Vrhovni tab i bili smo obavezni da sa njim uspostavimo vezu. Pretpostavljao
sam da emo iznenaditi neprijatelja.

Neprijatelj je pokazao izrazitu nadmonost na Bijelim Vodama i Pjenovcu napadao je sa

severa, istoka i jugoistoka. Dobijene informacije su ukazivale da nas neprijatelj eka u zasedama,
ako krenemo na zapad. Na jugu je Sarajevo jak garnizon! Znai, opkoljeni smo! Kuda poi?
ekati da nas jake neprijateljske snage napadnu nije dolazilo u obzir. Razmiljao sam o svim
mogunostima. U Sarajevu garnizon je bio jak, ali tamo nas ne oekuju, jer misle da smo dobili
jak udarac, razbijeni i slabi, te da emo pre beati nego napadati. Brzo je sazrela odluka na
jug! Pored Sarajeva! Politiki komesar Fia se odmah sloio. lanovi Glavnog taba za BiH bili
su oduevljeni odlukom, traili su da se odmah sprovede lako je sprovodljiva. Bilo je ak i
takvih optimista koji su smatrali da se u jednom maru moe iz sela Gajeva prei Sarajevsko
polje i Igman. [27]

Trebalo je prei Sarajevsko polje, reku Bosnu planinu Igman i uspostaviti vezu sa
Kalinovakim partizanskim odredom!
[26]
Usmena izjava autora. Prim. M. V.
[27]
To je zabeleio i R. olakovi Zapisi iz NOR-a, Zagreb, s. 25-26.

Razmiljao sam i o tome: male posade domobrana u Vogou, Joanici, Podlugovima,

Semizovcu, Reljevu i Blauju, kao i u drugim manjim mestima bie potpuno iznenaene,
uplaene od velike kolone. One se nee upustiti u borbu! Jedino mogu da obaveste garnizon u
Sarajevu i da trae pomo. Poto je ofanziva bila u toku, pretpostavljao sam, u Sarajevu nema
veih jedinica koje bi se brzo pripremile i pokrenule. Ukoliko bi se i pokrenula neka jedinica
pola bi tamo odakle je pozvana, a naa kolona bi to mesto ve prola. Neprijatelju bi ostala
mogunost da nas goni, jer najverovatnije ne bi mogao pretpostaviti da se kreemo po krunoj
liniji oko Sarajeva i da nam prepreci put, odnosno postavi zasedu. Predvideli smo i mogunost
otpora gore pome-nutih posada. Zato je na elu kolone iao Prvi, crnogorski, bataljon da, u
sluaju potrebe, brzo razbije neprijatelja i omogui kretanje kolone. Na zaelju je marovao
Trei, kragujevaki, bataljon u gotovosti da zatiti kolonu od eventualnog napada.

Bio sam gotovo siguran da emo bre prei Sarajevsko polje nego se neprijatelj pribere i
organizuje napad. Predviali smo sneg, led, klizavicu, hladnou ali ne u tolikoj meri. Odloio
sam mar za jedan dan radi priprema. Malo, ali neizvesnost je bila velika i morali smo raditi
brzo. Svi bataljoni nisu dobro pripremili borce za takav mar.

Mar se odvijao uglavnom prema naoj zamisli. Neprijatelj uopte nije reagovao. Nepredvienu
prepreku predstavljali su mali potok u Sarajevskom polju, temperatura nia od minus 30 stepeni,
i na putu uz Igman duboki sneg i poledica. Teko su se kretali i ljudi i konji. Kolona brigade je
stigla na Veliko polje u jutro 28. januara i tu su ostavljeni premrzli, a ostali produili u selo
Presjenica, gde su stigli oko podne. Na maru su promrzla 172 borca, od kojih je est umrlo.
Niko na maru nije izostao, niko se nije izgubio, nita od opreme i naoruanja nije ostavljeno.

Vrhovni komandant je pohvalio brigadu koja je za vreme nemako-ustake ofanzive u Bosni

izvrila sjajne pokrete po najveoj studeni i time pokvarila neprijateljske planove opkoljavan ja.
[28]

Kad se sve zavrilo, bilo je jasno da je brigada mogla ostati na Romaniji! Nemci su prestali sa
ofanzivom 23. januara. Bio je to prevelik rizik, ali je takoe bio veliki rizik i ostati na toj
teritoriji kada se nita nije znalo o neprijatelju.

Ipak, Igmanski mar je svojevrsna pobeda. Proleteri su pokazali nesalomljivu volju, izdrljivost,
veru u sebe i svoje snage. Igmanski mar mnogo puta je posluio kao nadahnue za kasnije
iznenadne manevarske podvige u NOR-u, jer je bio podvig do uzvienosti.
[28]
Zbornik, t. II, knj. 1, d. 128. s. 256.

Iz Dnevnika

U Presjenicu 28. januara uvee; u Trnovo 30. u podne; u Dobro Polje 2. februara uvee;
u Hebljine, kod 1. i 3. bataljona 3. februara u podne; u Vitovicu 3. februara uvee i u Fou
5. februara uvee. U Foi i Goradu do 6. marta.

Prvi i 3. bataljon pridruili su se Kalinovakom partizanskom odredu i vodili borbu oko

Kalinovika. Ostale jedinice produile su u Fou, gde su 5. februara dola i ova dva bata-ljona.

U Foi i Goradu 1. proleterska brigada je ostala vie od mesec dana. tab brigade je imao
mnogo posla oko organizacije i sreivanja bataljona posle velikih gubitaka na Bijelim
Vodama i Pjenovcu, i leenja velikog broja promrzlih u Igmanskom maru. Glavnina
brigade je bila na okupu i mogla se organizovanije izvoditi nastava. Trebalo je svakog
borca nauiti da rukuje pukomitraljezom, da usavri rukovanje svojim orujem, da naui
poneto od onog to se uobiajeno naziva borbena obuka, da odrava naoruanje i opremu
i jo dosta drugog.
 etiri bataljona su u Foi primila ratne zastave. Prilikom predaje zastave 3. bataljonu
Vrhovni komandant je rekao:

Predajem vam ovu zastavu pod kojom su se borili pariki Komunari. Pod njom se danas
bore mnogi narodi za slobodu. Neka ona donese slobodu porobljenim selima prema kojima
idete. [29]

Iz Dnevnika

Iz Foe poao 6. marta u 1 sat; u Gorade stigao uvee; u Ustiprau poao 8. marta ujutro; u
Koziima 9. marta primio pod svoju komandu i 2. proletersku brigadu. [30] Delovi 2. brigade
razbili etnike iz Srbije 14. marta u Borikama.

Iz Belenice

Onog propalog intelektualca uhvatila je 2. proleterska brigada u Borikama. Kad smo mi stigli
otiao sam da vidim zarobljenike. Odmah sam ga poznao iako je bio pustio bradu gustu, crnu.
Svi me u sobi divlje pogledae, jer me on nije bio poznao. Sud ga je osudio na smrt. Molio je,
plakao. Streljan je!
[29]
Vladimir Dedijer, Dnevnik, Beograd, 1951, s. 79.
[30]
Vrhovni tab je osnovao 2. proletersku brigadu 1. marta 1942. godine u ajniu.
Zbornik, t. II, knj. 2, d. 185, s. 378.

Posle su mi priali i za Kamenka, da je bio u rukama naeg 3. bataljona. Raja [31] je razgovarao
sa njim, normalno, i pustio ga. Nije znao kakvog stranog izdajnika ima pred sobom.

Poetkom marta Vrhovni tab je formirao Proletersku operativnu grupu od Druge i tri
bataljona Prve proleterske brigade i uputio je u istonu Bosnu, oekujui da e ve krajem
marta ili poetkom aprila sazreti uslovi za prodor u Srbiju. Za komandanta grupe odreen
je Koa Popovi. [32]

U nareenju Proleterskoj operativnoj grupi je, pored ostalog, pisalo: Pratite situaciju iz
neposredne blizine i prema tome se upravljajte za donoenje pojedinih odluka, ne ekajte
od nas nareenja. [33]

Iz Dokumenata

Vrhovnom tabu: [34]

Na sastanku tabova 1. i 2. brigade sa drugom Rokom doneli smo sledee zakljuke:

1. da snage 1. i 2. brigade pomerimo u pravcu Sokolovia i razmestimo na prostoru: Toionik,

Dindi, Kalimanii, Dumanovii, a jedan bataljon da ostavimo u Borikama da kontrolie Stari
Brod.
Ako se nadiranje ustaa prema Vlasenici od Han Pijeska nastavi i dalje, vrlo je verovatno da e
gospoda oficiri pobei, ako to ve nisu uinili. U tom sluaju i tek poto proverimo da su
oficiri pobegli, naa otrica bila bi uperena protiv ustaa nastojei svim silama da u toj borbi
stavimo pod svoju komandu sve snage etnika metanske, koje su bile pod komandom
Dangia [35] i, uzimajui brz kurs na stvaranju dobrovoljake vojske u ovom delu Bosne. Zbog
ponovne izdaje Dangia i drugih oficira to e nam biti olakano.

Front ustaa takvim nadiranjem od Han Pijeska i dalje znatno bi se protegao i razlabavio tako da
bismo mogli, na ovaj ili onaj nain, uspeno da delujemo na sektoru Sokoloviilebovi, itd., i
oko njega i radi toga potrebno je da nae snage pomerimo u tom pravcu, kako bismo mogli i
samu situaciju bolje pratiti.
[31] Raja Nedeljkovi, komandant 3. bataljona 1. brigade. Prim. M. V.

[32] Nareenje Vrhovnog taba, Zbornik, t. II, knj. 3, d. 185, s. 378.

[33]
Zbornik, t. II, knj. 3, d. 42.
[34]
Prvi izvetaj Koe Popovia kao komandanta Operativne grupe, AVII, k. 701, f. 2, d.
39.
[35]
Jezdimir Dangi, andarmerijski major, organizator etnitva u istonoj Basni.
Prim. M. V.

Smatramo da je dranje glavnine snaga na sektoru ergele Borike, dranje na neto suvie
periferijskom poloaju, s obzirom na razvoj situacije. Primamo kao osnovno vau direktivu
blagovremeno zauzeti takve poloaje, koji bi bili vrst oslonac za pokrete, bilo ka severu bilo ka
zapadu. Moramo izbei stvaranje nekog fronta, moramo zauzeti takve poloaje da omoguimo
partizanski nain borbe, moramo imati u vidu teine pravce i radi toga zasad smo se opredelili
za ovakvo pomeranje snaga. Na taj nain nai emo se blizu komunikacija, moi emo da
zadamo neprijatelju udarce u raznim pravcima i na najosetljivi-jim mestima, moi emo da se
snabdevamo municijom i moi emo da se poveemo sa svim snagama iz Bosne.

Meutim, mi ovaj pravac ne uzimamo kao konano odreen, ve kao privremeni, dok ne
ocenimo situaciju ili dok se situacija jasno ne ocrta. Na mogui pokret u pravcu Sokolca zavisi
potpuno od razvoja situacije izmeu ustaa i etnika kod Vlase-nice. Taj pokret ne bi smeo da
bude preran tako da mi doemo u poloaj da se borimo protiv ustaa za raun etnika, koji bi
ostali nama za leima, a ne bi smeo doi ni kasno kada se ustae stabilizuju i kad razbiju ivu
snagu, koja je trenutno pod komandom Dangia i drugih oficira.

Smatramo da je od prvorazrednog znaaja stavljanje metan-skih etnikih jedinica pod

komandu Vrhovnog taba i stvaranje dobrovoljake vojske od etnikih snaga koje po drugi put
izdaju oficiri. U tom smislu emo preduzeti mere najpre na sektoru Rogatice, a zatim i na sektoru
Glasinca. I radi toga ovakvo pomeranje naih snaga korisno je.
Naglaavamo da, s obzirom da se situacija nije jo dovoljno ocrtala, mi se nismo konano
odluili, ve zauzimamo poloaj koji nam omoguuje pokret i prema zapadu i prema severu, a
ujedno omoguuje blisko praenje dogaaja i ve sada svravanje jednog dela posla i stavljanje
pod komandu etnikih snaga.

Za Operativni tab Koa

Komandant Proleterske operativne grupe, im mu se ukazala prilika za nove uspehe,

krenuo je na sever prema Vlasenici i Drini, gde su delovi 2. proleterske brigade oslobodili
Srebrenicu i Drinjau.

Iz Dnevnika

Iz Borika 14. marta ujutro; u Plane stigao posle podne; u Milice doao 15. marta u 16
sati (les chevaux ne peuvent pasplus) [36]; u Vlasenicu doao 16. marta ujutro (pluie toute la
nuit) [37]; iz Vlasenice u Milice 19. marta u podne; u Bratu-nac doao 20. marta u jutro; u
Vlasenicu doao 22. marta uvee.
[36]
Konji ne mogu (da idu), sneg, umor. (Prelaz preko planine Javor M. V.).

Komandant Proleterske operativne grupe. Koa Popovi, nezadovoljan oduzimanjem inicijative,

uz izvetaj prigovara nainu komandovanja. [38]

Iz Dokumenata

tab Operativne grupe 21. marta: Vrhovnom tabu:

1. Jue posle podne jedinice proleterskih brigada, potpomognute delovima Biranskog i

Majevikog odreda, ule su u Srebrenicu, Bratunac i Drinjau, poslednja oficirska uporita
prema Drini. Do sino je uspostavljena veza izmeu tri kolone koje su uestvovale u operaciji.

Sino su delovi grupe proleterskih brigada uli i u Bjelovac na Drini, gde se nalazila skela, i
kojim su pravcem pobegli oficiri i Raieva vojska.

2. U Bratuncu je zaplenjeno 8 vagona duvana.

Pred Bratuncem je zaplenjen jedan top i to sa 42 granate. U Miliima je, naknadnim pretresom,
pronaeno 15 granata za top 37 mm, koji je ranije zaplenjen u Borikama.

U toku poslednjih dana zarobljena su 55 etnika. Oni etnici u Vlasenici i u Miliima sami su se
predali, a meu ovim zarobljenim je i Raiev [39] eskadron sa konjima. Osueno 15 na smrt, ali
kazna nije izvrena nego smo uspeli da ih zamenimo za est drugova iz Uikog bataljona, koje
su etnici zarobili kod Han Pijeska.
Prilikom ienja prostora izmeu Vlasenice i Milica dolo je do sukoba u kojem su ubijena dva
etnika oficira. Ostali etnici su se razbeali. Grupa nije imala gubitaka; zaplenjeno 4
pukomitraljeza.
[37]
Kia pada celu no.
[38]
Izvetaj taba operativne grupe, A-VII, k. 701, f. 2, d. 44.
[39]
Dragoslav Rai, kapetan jugoslovenske vojske, komandant Cerskog etnikog odreda.
Prim. M. V.

3. Jue je dolo do kratke borbe juno od Bratunca. Tu je, izgleda, Rai bio postavio zasedu, ali
im su nai otvorili vatru, neprijatelj je pobegao. U zatvoru imamo 50 zarobljenih etnika. Meu
njima nema oficira. Bie sasluani, a onda poslati na front. U Sasama se nalazila fabrika runih
bombi. Jedinice su dobile zadatak da sav eksploziv zaplene.

4. Iz zaplenjenih Dokumenata vidi se da su i Dangi i Rai bili slabo obaveteni o nama i uopte
o situaciji, ili su namerno lano prikazivali da bi mase obmanuli i dizali im moral. U jednom
nareenju Dangi nareuje Raiu: da nas uniti ili nateraj na predaju. Zatim mu daje uputstva
kako da postupi ako partizani ponude pregovore i da u itavom kraju razvije ofanzivnu
propagandu, tj. da svuda treba govoriti kako palimo i koljemo sve na ta naiemo u tim
dokumentima obavetavaju, da im stie veliko pojaanje iz Srbije. U jednom dokumentu neki
oficir pie, da je ovaj na pokret i u ove krajeve verovatno bekstvo posle pretrpljenog poraza.

Meutim, meu etnicima koji su doli iz Srbije ima i komunista, lanova Partije. Oni su se
jednostavno sklonili u etnike posle oseke ustanika u Srbiji. Oni su se, naravno, odmah predali i
rekli sve to su znali o etnikoj organizaciji.

Jedno je nesumnjivo, Dangi i njegova gospoda oficiri pretrpeli su i vojniki i politiki krah. Po
izvrenoj evakuaciji sa ove teritorije grupa e poi u Vlasenicu, odakle bi posle u likvidaciju Han
Pijeska, ukoliko se i tab za BiH sloi. Likvidacija Han Pijeska je vana zbog uvrivanja veza
izmeu jedinica na ovom terenu kao i zbog vre veze stanovnitva i partizanskih odreda. U
Vlasenici emo, nadamo se, dobiti vae nareenje o definitivnom pokretu. Vaa pisma od 13. i
15. ovog meseca primili smo tek 19. kada smo se ve nalazili u Vlasenici. Vaa nareenja
upuena preko taba Durmitorskog odreda da ne kreemo u pravcu prvobitno odreenom, no
saekati do daljeg pismenog nareenja, nismo stoga mogli izvriti. Isto, ni nareenje glavnog
intendanta o evakuaciji nismo na vreme dobili.

Sve vae direktive iznete u njima smo paljivo prouili. Smatramo da su neke vae kritike
preotre, a neke neopravdane. Izvetaje, s obzirom na udaljenost od vas, ne moemo da vam
aljemo esto i ne moemo da vas drimo u toku svih promena koje nastupe, ali se trudimo da
budu jasni. Pregovori sa Raiem nisu povedeni iako ih je usmeno traio; pismo je trebalo da
poslui za dobijanje u vremenu da bi se spasli drugovi Valjevci ali se i od toga kasnije
odustalo.
Po pravilu, nai bataljoni ne rade bez naeg znanja, ali se desilo i desie se da e morati da
interveniu ne ekajui na nae odobrenje i pre no to stignu da nas izveste, kao to je bio
sluaj sa 2. bataljonom 1. brigade; jasno je da je OVAKVA (podvukao K. P.) intervencija bila
neumesna.

Materijal od druga Tempa, [40] koji ste nam vi uputili, nismo shvatili kao vae odobrenje.
injenica da ste nam ga poslali bez komentara, shvatili smo jedino kao znak da nam ostavljate
punu inicijativu za njegovu ocenu i donoenje odgovarajuih odluka.

Nae snage do sada nismo razbacivali. Budno pazimo na to. Ali prostor na kojem smo smeteni
ne sme da bude suvie mali kako bismo mogli da lako manevriemo i kako bismo mogli
kontrolisati sve iole sumnjive pravce. Osim toga, u ovom kraju je bilo mnogo popaljenih sela i
uvek se postavljalo pitanje srne-staja i ishrane. Najzad, iskustvo nam je pokazalo da se pokret
mnogo bre i bolje izvruje, kad jedinice nisu sabijene, naroito kad je broj puteva strogo
ogranien. Kao to smo vas izvestili, mi smo na ovom prostoru bili u stavu iekivanja, raspored
smo izvrili tako da pokret moemo to bre i to sigurnije izvriti u svim verovatnim pravcima.
Kada se jedan od tih pravaca nametnuo, mi smo izvrili pokret sasvim glatko.

[40] Svetozar Vukmanovi Tempo, tada k-t Glavnog taba za BiH. Prim. M. V.

Vezu smo odmah, na ovom prostoru, potraili sa svim partizanskim tabovima i odredima.

Jednoga smo se iz vaih direktiva u svakom sluaju dosledno drali: radili smo brzo i odluno,
iskoriavajui u potpunosti slobodu rada koju ste nam ostavili. I sad, posle izvrenih zadataka
izgleda nam da u optoj liniji rada nismo pogreili.

Direktive iz vaih poslednjih pisama smo ponovo savesno prouili. One su dragocene za nas i
pored toga to, naravno, vi otuda ne moete da rukovodite samim izvrenjem operacija. Nama su
naroito potrebne opte, strateke direktive, da bismo mogli svoje akcije da uskladimo sa optim
planom operacija. to se tie istone Bosne, rad posle uspostavljanja veza sa tabom BiH, e ii,
ali i njima i nama su potrebne direktive u vezi sa optom situacijom.

Koa

Vrhovni komandant smatrao je da je komandant Operativne grupe prekoraio dozvoljenu

inicijativu i otiao van odreene teritorije, pa je otro reagovao: Nareujemo da smesta
obustavite va dalji pokret na sever i da se vratite. [41] U pismu Vrhovnom tabu Koa je
opirno obrazloio svoje postupke.

Iz Dnevnika

Dobraina doao 3. aprila posle podne (Fia et Koa) [42]

[41]
Nareenje Vrhovnog komandanta, Zbornik, t. II, knj. 3, d. 51, s. 142.
[42]
Vrhovni komandant, kad je bio nezadovoljan radom brigade, pisao je Fii, politikom
komesaru i Koi, komandantu. Oigledno, Kou je to pogaalo, jer ga podsealo na
iskljuenje iz Partije.

Koa je iskljuen iz KPJ krajem februara 1941. godine i u svojim belekama, posle 45
godina, pie: ilas se slabije drao na robiji. Nepoteno je mene oklevetao iako je znao da
nisam odao autora nacrta proglasa (ilas je pisao proglas M. V.) i niko zbog mene nije
uhapen. (Privatni arhiv autora M. V.).

Koa je vraen u KPJ u poetku ustanka u Srbiji. Odlukom Kontrolne komisije KPJ, pov.
br. 871 od 16. maja 1951. godine, kazna je ponitena i priznat mu je neprekidan sta u
KPJ.

Iz Dokumenata

Vrhovnom tabu: [43]

2. tab brigade je u selu Dobrain, zajedno sa tabom 2. proleterske brigade ... Svi su bataljoni
vezani za glavne zadatke koje ste nam vi odredili i koji su uglavnom stacionarne prirode, tako da
nemaju mogunosti da se pozabave ostalim, takvim zadacima. Osim toga, mi smo toliko zauzeti
pripremanjem i izvravanjem tih glavnih zadataka da ne stiemo da kontroliemo neposredno
rad naih udaljenijih jedinica, nego samo moemo da im dajemo direktive, da naknadno
ispravljamo njihovo delovanje, postavljajui najotrije pitanje njihove odgovornosti.
[43]
Pismo komandanta 1. proleterske brigade Vrhovnom tabu, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 51.

Opta situacija, i vojnika i politika, je veoma sloena.

U svemu tome mi nismo u stanju da interveniemo dok smo vezani za Rogaticu. Zbog toga smo
reili da napad izvedemo 7. ovog meseca iako bi za solidnu pripremu trebalo mnogo vie
vremena, a napad se sada mora izvriti. Mi ga vrimo da bismo doli do municije i oruja, a i da
bismo to pre ponova postali udarni malj, to smo, nesumnjivo, zbog same vrste zadataka koje
imamo sada da izvrimo, prestali biti.

Poslednja reenica prvog stava veoma je nezgrapno stilizovana, teko razumljiva, zbog
preteranog ponavljanja rei koji, protiv.

tab Bosne i Hercegovine trai pomo. Tim povodom smatram za svoju dunost da vam iznesem
svoje lino miljenje o itavom nizu pitanja u vezi sa naim ranijim i buduim operacijama. Nije
sluajno, naime, da su svi razlozi koje sam naveo za hitnu likvidaciju Rogatice sem jednog
popune municije spoljnje prirode, tj da se odnose na zadatke ija je prvenstvena vanost
(podvukao K. P.), nezavisna od likvidacije Rogatice. Smatram da smo pogreili kada smo,
zajedno s Markom, a poznavajui izbliza situaciju, resili da izvrimo nareenje Vrhovnog taba o
prebacivanju glavnih naih snaga na prostor Sokolovii, i kada smo teite postavili na Rogaticu.
Ja sam se onda, posle izvesnog kolebanja, sloio sa miljenjem ostalih drugova, ali sada smatram
da smo svi pogreili. Smatram da ni sada teite situacije nije Rogatica, nego Han Pijesak, i
ire posmatrano Romanija, samo smo se suvie obavezali prema Rogatici da bismo mogli
sada odstupiti: hitno je likvidirati Rogaticu ba zato da bismo mogli da se okrenemo onamo gde
je teite.

U svom pismu od 28. prolog meseca, ja sam vam napomenuo da postoji opasnost da ustae
prodru prema Vlasenici, itd. i ukazao na veoma teke posledice koje bi, u sluaju njihovog
uspeha, mogle otuda da proiziu. im smo saznali za proboj naih poloaja kod Kusae
(jugoistono od Han Pijeska), Fia i ja smo krenuli za imrije da pokuamo da popravimo
situaciju. Front smo zatekli u rasulu. Trebalo nam je skoro 24 asa da doznamo u kom je pravcu
neprijatelj krenuo dalje. Proboj kod Kusae bio je izvren 31. marta ujutru. Mi smo u toku 1.
aprila predloili ostalim drugovima Operativnog taba i Marku da se izvri koncentracija naih
snaga kod Han Pijeska, bilo radi napada s lea na neprijatelja, koji je nadirao prema Vlasenici
(nismo znali da je uao u Vlasenicu oko 15 sati), ali to ne menja stvari, bilo da izvrimo napad na
delimino ispranjen Han Pijesak, bilo da izvrimo demonstraciju na Han Pijesak i tako
rasteretimo vlaseniki front. Uvee istog dana, 1. aprila, dobili smo rezervisan odgovor od
ostalih lanova Operativnog taba i vaa dva pisma, jedno od 29. marta, a drugo od 31. U pismu
od 29. adresiranom Fii i Koi, posle konstatacije da je na pokret na koncu ipak bio pravilan,
vi piete: Po naem miljenju, negativna strana vaeg pokreta ka Vlasenici moe se jedino
ukloniti na taj nain, da vi odluno pristupite ka organizaciji likvidacije ustaa i domobrana u
Han Pijesku. Takvo gledite, takva direktiva bila je potpuno u skladu sa gleditem koje je
Operativni tab bio zauzeo odmah po dolasku u Bratunac i odmah po povratku u Vlasenicu, a i sa
smislom naeg pisma od 29. ovog meseca koje jo niste bili primili. U pismu Vrhovnog taba od
31. marta, kada ste ve bili primili nae pismo od 28, Han Pijesak se pominje tek uzgred.
Vrhovni tab, dodue, tada nije znao ta se desilo sa Vlasenicom, ali mi smo morali znati da je to
jo sto puta tanije posle sto puta negativnijeg pokreta i ulaska neprijatelja u Vlasenicu.

Mi to nismo shvatili, i to je, po mom miljenju, krupna pogreka, koja izgleda utoliko udnija to
smo teite situacije bili shvatili pravilno onda kada ga dogaaji nisu jo bili istakli tako
negativno kao teite.

A kako se to moglo desiti? Desilo se, ponavljam, to smo slepo izvrili vae nareenje, umesto
da se drimo duha vaeg stava zasnovanog na poznavanju injenica, na neposrednom dodiru sa
njima. Mi smo tada bili pokazali dovoljno inicijative, koia se izrazila u moda preteranoj brzini
izvoenja operacije. Ujedno smo se zbunili Leki [44] nam je rekao da je to va utisak o nama
i tano je da smo se zbunili. Zato? Moram da vam otvoreno kaem svoje miljenje, jer se
radi o krupnim i neobino vanim pitanjima: o nainu i uslovima vaeg optenja sa nama. Veza
izmeu vas i nas je veoma spora; poto je spora, vi ne moete na vreme da nam dostavite svoje
direktive, poto je spora i vi ne moete na vreme da budete obaveteni o promenama na ovako
udaljenom sektoru; poto je tako, vae direktive treba da budu to ire i to obrazloeni]e, da
bismo se mogli udubiti u njihovu poruku i mogli samostalno da delujemo, jer na toj udaljenosti,
bez samoinicijative nema stvarne i stvaralake delatnosti. Umesto toga, ukoliko je situacija
postajala sloenija, ukoliko se bre razvijala, ukoliko smo, dakle, morali biti samostalniji,
dolazila su sve kraa i sve izriitija nareenja. Ja vrlo dobro razumem hitnost koja je bila
sadrana u toj lapidarnosti. Uviamo potpuno danas i savrenu umenost vaih pokuaja da nas
zadrite, i to, mislim, ne zato to je iz nama nepoznatih razloga, Rogatica postala teite, nego i
zato to su dogaaji pokazali ono to ste vi videli mnogo pre nas: da nije trebalo uopte dolaziti
onda na ovu teritoriju.

Doao je Marko. [45] Mi smo ga stavili u dosta pogrean poloaj. Umesto da mu pruimo sve
podatke i primedbe, koje su imali da mu omogue tanu procenu i pravilnu odluku, pojedini od
nas su prosto traili naknadne argumente za njihove postavke koje su, krivicom dogaaja,
prestale da budu pravilne. Dolo je Arsino [46] pismo od 31. prolog meseca koje nas je
definitivno liilo inicijative. Ono poinje jednom otrom kritikom nae greke (neuspeh naih
zaseda; one zaista nisu uspele, ali iz sasvim drugih razloga od onih koje navodi drug Arsa); u
njemu, zatim pie: Ovo je osnovno nerazumevanje posla i najzad: Od sada e obje brigade
dobijati neposredno nareenje od nas mi smo i do tada dobijali neposredna nareenja od
Vrhovnog taba. Ta se reenica nije, dakle, mogla drugaije shvatiti nego kao opomena da treba
da obuzdamo svoju inicijativu. To je bilo dovoljno da nas konano zbuni i da odmah posle
jedne veoma vane promene pada Vlasenice slepo izvrimo nareenje napisano bez znanja
o toj toliko vanoj promeni.

Zakljuak: Neophodne su nam stalne vojno-politike [podvukao K. P.], iroke, obrazloene

direktive. Radi se: a) o mogunosti naeg rada kao odgovornih rukovodilaca, u jedino moguim
uslovima za nae uspeno delovanje; b) o tome kamo treba da krenemo po likvidaciji Rogatice.

6IV42. u 4,45 ujutro Komandant

Koa Popovi Fia.

[44]
Danilo Leki, tada zamenik komandanta 1. proleterske brigade. Prim. M. V.

[45] Aleksandar Rankovi Marko, tada lan Vrhovnog taba i organizacioni sekretar CK
KPJ. Prim. M. V.
[46]
Arso Jovanovi, tada naelnik Vrhovnog taba. Prim. M. V.

Iz Dnevnika

Jasike 7. aprila posle podne (napad na Rogaticu); Renovica doao 8. aprila u jutro; Iz
Renovice poao 8. aprila ujutro; u Gorade stigao 10. aprila u podne; iz Gorada ustao u 3
sata i u 5 sati poao u Orahovicu doao posle podne (borba sa etnicima, rasterani); iz Duba
poao uvee i u Gorade doao 13. aprila ujutro; iz Gorada 24. aprila posle podne
poao u Mravinjac; iz Mravinjaca 25. aprila uvee poao u Gorade; iz Gorada nou 25.
aprila doao u Ratkovie; u Jabuku doao 27. aprila ujutro (Fia et moi); iz Jabuke poao 2.
maja posle podne; preko Ratkovia stigao nou u Gorade; u Butkovie poao 7. maja uvee;
IlovaaMarevci doao 9. maja nou; u Fou 10. maja ujutro; posle podne u Milje-vinu;
Ljubina 11. maja u podne; Poljane (kolibe na Vuevu) 16. maja ujutro; Mratinje 17.
maja ujutro; Stabna doao 19. maja uvee; Izgori poao 20. maja ujutro. (Fia et Koa)!

Aprila 1942. godine poela je velika, dobro organizovana nemako-italijansko-ustaka

ofanziva Trio, sa namerom da se unite partizanske jedinice u istonoj Bosni, severnoj
 Hercegovini i Crnoj Gori, uz obilnu pomo etnika. Vrhovni tab je blagovremeno, pod
borbom, povlaio 1. i 2. prole tersku brigadu da izbegnu udar jakih nemakih snaga.
Gotovo svakodnevno su voene manje, zatitne, manevarske borbe.

Vrhovni komandant nije se sloio sa nekim odlukama taba 1. proleterske brigade, a

naroito sa odlukom o vraanju delova Romanijskog, Jahorinskog i Drinskog odreda u
pozadinu. Tada je uputio tri bataljona 1. proleterske brigade u Hercegovinu, zapretio da e
smeniti Kou i Fiu ukoliko ne pokau punu sposobnost za voenje brigade. Vrhovni
komandant je uputio sa tabom 1. proleterske brigade i dva lana Vrhovnog taba, Sretena
ujovia Crnog i Ivu Lolu Ribara, da neposredno prate rad taba brigade i da mu
pomognu. [47]

Iz Dokumenata

U ovom sluaju, kritika iznesena u vaem poslednjem nareenju navela nas je da se ozbiljnije i
kritiki osvrnemo na svoj dosadanji rad, te smo u njemu konstatovali krupne nedostatke.
Osnovni nedostatak je u tome to tab jo uvek ne funkcionie kao organizovano, jedinstveno
rukovodee telo. Izmeu lanova taba ne postoji nikakva netrpeljivost ili neslaganje, ali jo
uvek nema zajednikog, planskog ispitivanja i reavanja problema, planskog izuavanja situacije
i donoenje zajednike, smiljene i obrazloene odluke. Svi su se slagali sa donetim odlukama,
ali nisu zajedniki uestvovali u izraivanju tih odluka. Mi emo sve sile uloiti da taj krupni
nedostatak uklonimo, i smatramo da nema razloga da u tome ne uspemo.

Na sastanku koji su lanovi taba odrali jutros, konsta tovali smo i to da u poslednje vreme
jedinice 1. brigade, uz koje je bio tab brigade, nisu imale vidnog uspeha. Ali smatramo da to
proizlazi, uglavnom, od vrste zadataka koji su nam bili dodeljivani, ija je sadrina najee bila:
prikupljanje i uvrenje metanskih jedinica koje se rasturaju i organizova-nje i uvrivanje
frontova koji se osipaju. Smatramo da iskljuivim reavanjem ovakvih zadataka preti opasnost
prestiu brigade, i da je za uvrenje i podizanje tog prestia, uticaja i znaaja potrebno postii
vojnike uspehe ... [48]

Iz Dnevnika

U Izgore doao 21. maja uvee; Bodeita doao 22. juna ujutro; Jugovii 24. ujutro;
Gradine 24. uvee; ipano 25. u podne; Slato 26. ujutro; Vranjska 27. u zoru; Da-
vidovii 28. posle podne; lato 29. u podne; Lukavac 1. juna u podne; Rioce 3. juna
u podne; Golobre 4. juna nou; Dulii 6. juna u podne; Ravno (Mramor) 8. juna u
podne; Bukova gradina 10. juna ujutru.

Brigada je u Hercegovini prela oko 300 km. Gotovo svakodnevno je vodila borbe sa etnicima i
marovaia danju i nou. Mar po kamenjaru severne Hercegovine, pod arkim junskim suncem,
po bezvodnom i besputnom terenu iscrpeo je borce.
[47]
Zbornik, t. II, knj. 4, d. 40 i 49, s. 94 i 112.
[48]
Izvetaj taba 1- proleterske brigade, A-VII, k. 701, f. 2, d. 51.
Iz Dokumenata

Vrhovnom tabu [49]

Primili smo vae pismo od 19. maja.

Crni i Lola odrali su sastanak i dali ocenu naeg rada.

Stupili smo u kontakt sa Severnohercegovakim odredom. u selu Izgori.

22. maja neprijateljska kolona od oko 2000 Italijana i 250 etnika krenula iz Gackog ka
Nevesinju i stigla ka Fojnici.

23. maja na 2. bataljon, im je stigao u selo Bodeite, izvrio prepad na neprijateljsku

zatitnicu (glavnina ve prola M. V.). Istog dana, u sporazumu sa V. egrtom na 6. bataljon
rasporedili u zasedu na visove iznad puta GackoNeve-sinje kod Dubljevia. Meutim,
neprijatelj nije krenuo drumom nego je skrenuo na jug za Ljeskov Dub.

24. maja komandant i politiki komesar krenuli sa 4. bataljonom za neprijateljem preko

Gradine.

25. maja 2. i 6. bataljon, u saglasnosti sa VI. egrtom i u sadejstvu sa jednom etom udarnog
bataljona Severnoherce-govakog odreda napali zloglasno etniko uporite kompleks sela
Koleko i okolinu. etnici uglavnom pobegli. Zauzeto devet sela. Spaljene kue etnikih
rukovodilaca i onih iz kojih su davali otpor. Zaplenjeno 1000 komada stoke, 100 kg. soli. Nai
gubici dva poginula i etiri ranjena borca.

Politiki efekat vrlo veliki.

25. maja stigli sa 4. bataljonom u selo ipano. Iz tog sela 30 bivih partizana poli sa
etnicima na elu sa koman dirom i politikim komesarom. Spalili kue komandira i poli tikog
komesara i streljali etiri uhvaena biva partizana. Se ljaci bili veoma zaplaeni od etnika i
Italijana, koji su dan pre otstupili iz sela.

26. maja nastavili sa 4. bataljonom ka selu Slato istei okolna sela Podgrae, Grabovicu, G. i
D. Dree kuda je neprijatelj proao.

Dobar deo partizanskih jedinica bio zahvatio proces raspadanja naputanja poloaja i jedinica,
odlazak kuama, demoralizacija, kapitulantstvo, itd. Na brzi dolazak zaustavio je taj proces,
podigao moral stanovnitva i boraca, koji su opet poeli da se okupljaju oko svojih partizanskih
stareina i oko nas.

25. i 26. maja pomenuta kolona neprijateljska se sastaje kod Zovidola (na putu Nevesinje
BerkoviiStolac) sa jo etiri neprijateljske kolone, koje su krenule iz Nevesinja. Celokupna
neprijateljska snaga oko 5000 Italijana sa artiljerijom i minobacaima i oko 800 etnika. Poto su
se kolone sastale nastavile su ka Berkoviima. Odatle je jedna nastavila ka Stolcu, druga prema
selu Vlahoviima i trea preko Gruda. .. Jedinice partizanskih odreda su vodile borbe sa ovim
kolonama, ali su se povukle.

27. maja 4. bataljon je stigao u Slato sa zadatkom: pratiti neprijatelja u stopu, napadati ga i ne
dati mu da organi-zuje vlast u zauzetim selima. Drugi bataljon na teritoriji se-verno od druma
NevesinjeGacko sa zadatkom da kontrolie taj drum kao i pravce Koleko, Borac, Ulog i da
odrava vezu sa 3. bataljonom.

28. maja oko 500 etnika, koji su dobili pojaanje iz Ne-vesinja, kreu iz Zovidola ka G. i D.
Drenju sa namerom da prou u Slato. Na padinama Gloga doekali su ih delovi 4. i 6. bataljona
koji ih posle duge borbe delimino razbijaju i odbacuju na drugu stranu druma Nevesinje
Berkovii. Ranjeno 7 naih boraca. Neprijatelj imao velike gubitke. Na terenu ostavili samo
jednog mrtvog.

29. maja kolona od oko 200 etnika krenula iz Odaka k selu D. Drenja. Istovremeno krenuli
u napad i etnici iz Zovindola. U 8 sati naa dva bataljona (4. i 6.), uz sadejstvo hercegovakih
bataljona izvrili protivnapad i potpuno razbili etnike i prebacili ih preko druma. etnici u
panici pobegli ka Nevesinju. Nismo imali gubitaka.

Posle ovih akcija stanje u celoj Hercegovini se znatno popravilo. Neprijatelj nije uspeo da istisne
nae snage i uspostavi svoju vlast.

Dolazak brigade izazvao krupan preokret moralni i politiki.

Zadatak brigade na ovom terenu moe se smatrati zavrenim, ako neprijatelj opet ne pokua sa
ofanzivom.

U dogovoru sa Crnim i Lolom odluili smo da idemo na jugoistok sa slinim zadatkom kao do
sada. Ako ne bude nepredvienih smetnji kreemo 31. o. m.

K-t, Koa
[49]
Izvetaj, k~ta brigade iz Hercegovine, A-VII, k. 701, f. 2, d. 53.

Vrhovnom tabu [50]

estog juna stigli sa 4. i 6. bataljonom na teritoriju DaniciDulii i uhvatili vezu sa Lovenskim

bataljonom, 2. udarnim Nikikog odreda, 3. udarnim Zetskim i naim 2. i 4. hercegovakim
bataljonom.

Prva proleterska, zajedno sa hercegovakim partizanima, spasila ranjenike u selu Zvijerina, koje
su etnici ve bili zarobili. Bilo je i neto plena od kojega smo deo dali Hercegovakom
operativnom tabu.
[50]
Skraeni izvetaj, Zbornik, t. IV, knj. 5, d. 59.
Izvrili smo ienje zapadno od druma BileaMeka Gruda. etnici su se razbeali. Poginula
su dva naa borca i dva ranjena ...

Proli kroz sela Selita, Laevie, Preraci, Trnovica, Vrbica, Golobre, Pod Planik, Tepure,
Korita i Grude. Popalili kue istaknutih petokolonaa. Zaplenjeno je oko 2000 ovaca i 50
goveda. etnici su pobegli i im smo mi otili vratili su se u sela.

Stanovnitvo nije neprijateljski raspoloeno, ali je jako zaplaeno.

Dosadanji nain ienja etnikih metanskih bandi pokazao se sem materijalne koristi
kao neefikasan. Te bande ratuju gerilski i odmah po prolasku udarnih jedinica vraaju se i dre
pozadinu. Bez uvrenja nae vlasti u pozadini, ovu nee moi da dre sami udarni bataljoni
koji moraju da idu na izvrenje svojih udarnih zadataka. Operativnom tabu je stavljeno u
dunost ostvarenje odgovarajueg zadatka, stvarnog uvrenja pozadine, ali se moe rei da, u
tom pogledu, do sada se nije nita postiglo. Razume se da bi se nanoenjem tekog udarca
etnikim bandama na glavnom pravcu (podvukao K. P.), Crna Gora njihovim
odbacivanjem, a tim pre unitenjem, uslovi za dalje ienje terena i u Hercegovini iz osnova bili
pro-menjeni: oslobodili bismo snage za ienje, a i politiki uslovi za nae delovanje bili bi
neuporedivo bolji nego sada. Apsolutno je potrebno naneti teak udar.

Oekujemo vae direktive, a uz njih bar kratak prikaz opteg plana i perspektiva.

Naim jedinicama potreban jedan do dva dana odmora.

K-nt Koa

Vrhovnom tabu [51]

Jutros, tek to smo stigli sa 6. bataljonom, u zaseok Mramor (s. Ravno), doznali smo da etnici,
jednom svojom kolonom, ulaze u selo anjevica. Odmah su ete 6. bataljona izale na kose
severno i juno od Mramora. Morale su da prihvate borbu sa neprijateljem jakim 5600 ljudi
koji su raspolagali sa dva minobacaa. Nije se, naime, smeo ostaviti otvorenim pravac Stabna
Goransko. Borba je poela oko 12 sati i trajala gotovo do mraka. Raunamo da je neprijatelj
imao dosta rtava, ali broj je nepoznat. Mi smo imali dva ranjena (od minobacaa koji je
povremeno dejstvovao vrlo intenzivno) od kojih politiki komesar 3. ete. etvrti bataljon,
kraljevaki, stigao je docnije i nije uestvovao u borbi. Po uspostavljanju veza sa ostalim
jedinicama, zatraili smo njihovu intervenciju, ali ona nije mogla stii na vreme. Neprijatelj je
proao kroz Jasenik i Beruie i nastavio ka Lipiku.

Najverovatnije je da e sutra nastaviti prema Samoboru

Garevi i dalje ka DaniirnaDuliima, bilo posle odmora u Gackom, bilo neposredno iz

Lipika. Vrlo je mala verovatnoa da e krenuti prema Stabnoj ili Goranskom a kad bi to ui
nio, raunamo da ne bi nikako uspeo da se izvue, da bismo ga unitili.
Postavlja se pitanje naih daljih zadataka, ako ne uspemo sada da stignemo etnike u njihovom
daljem pohodu. Treba znati da se etnici, bar za sada, nigde ne zadravaju, ve samo prou, ne
ostavljajui za sobom nikakve snage. Zadatak ienja severne Hercegovine, ovim snagama, ne
predstavlja nikakvu tekou, u smislu ukidanja eventualnih zaetaka etnike vlasti. Drugo je
pitanje da li emo uspeti gde da ih stignemo ili do ekamo.

Ako neprijatelj ne bude nikamo kretao, smatramo za neophodno i neodlono da ljudstvo bar
jedan dan odmorimo.

Za tab K-t Koa Popovi

[51]
Trei izvetaj iz Hercegovine, A-VII, k. 3, f. 2, d. 18.

Delegati Vrhovnog taba Lola i Crni napisali su 30. maja i 6. juna izvetaje Vrhovnom
komandantu.

Dragi Stari! [52]

Jutros smo zajedno sa tabom brigade i 4. i 6. bataljunom stigli na predvienu prostoriju

DaniciDulii i uhvatili vezu sa 2. crnogorskim proleterskim bataljonom i Lovenskim
odredom na prostoru KrstacKazanci.

Iz izvetaja taba brigade koji dobija istovremeno videe tok pokreta i akcija naeg 4. i 6.
bataljona u toku zadnjih dana od poslednjeg izvetaja iz Slata. Ono to bi se moglo dodati jeste
samo to da su nai proleteri i ovom prilikom pokazali uda izdrljivosti i portvovan]a u
viednevnim neprekidnim mare-vima i borbama. To je zaista jedna divna vojska na koju
moemo biti ponosni. Danas i sutra emo ovde malo odmoriti trupe

i onda su opet spremne za svaki zadatak.

Svojim pokretom kroz Hercegovinu u velikom krugu emernoFojnicaSlatoBiograd

DivinZvijerinaPlanaMeka GrudaDulii. Brigada je na tom prostoru ponitila rezultate
neprijateljske ofanzive od kraja prolog meseca i pokuaj uspostave etnike vlasti. . .

Lola i Crni
[52]
Zbornik, t. II, kiij. 4, d. 106 i 155.

. . . Brigada e mnogo pomoi ovde. Pored odreenih konkretnih vojnih zadataka ponajvie
ienja teritorije i moguna sudelovanja u operacijama bie pozitivan faktor u punom
uvrenju ovdanjih jedinica, politikom vaspitavanju partizana i naroda i uvrenju jedinstva
naroda i vlasti. .. .

Vrhovni komandant je na osnovu izvetaja Lole i Crnog o radu 1. brigade napisao:

. .. Va pokret u pravcu Golije bio je sasvim pravilan . . . Nameravani va pokret posle izvrenja
te akcije, kojatreba da se najhitnije sprovede, takoe je sasma pravilan . . . Radite hitno i
energino. Dosadanji rad 1. brigade u Hercegovini bio je pravilan i dobar... [53]

Iz Dnevnika

Mramor 10. juna ujutro; Bukova gradina 10. juna uvee; Ravno 11. juna uvee. (U
blizini Gata M. V.)

Komandant Koa Popovi je predloio plan napada na etnike.

Iz Dokumenata

Vrhovnom tabu [54]

Sada su svi bataljoni 1. proleterske koncentrisani na teritoriji StubicaemernoRavno.

Neprijatelj u jaini od oko 5600 ljudi i dva minobacaa uao u selo anjevica. Doekao ga
na 6. bataljon na kosama iznad sela Mramora. Borba trajala elo posle podne. etvrti bataljon
nije stigao da pomogne estom. Neprijatelj proao kroz Jasenik i Beruie ka Lipiku.
Najverovatnije da e sutra poi u pravcu DakiiDulii. Malo je verovatnoe da e krenuti ka
Stabnoj i Goransku.

etnici se sada nigde ne zadravaju nego samo prou i ne ostavljaju nikakve snage iza sebe.

Ako neprijatelj ne krene neophodan nam je odmor ljudi bar jedan dan.

Severnohercegovaki bataljoni oko 250 boraca (iz 1. udarnog svega 30 boraca) izvetavaju da
neprijatelj kree drumom BileaGacko. Druga kolona kree iz Gackog ka Bileu vero-
vatno e se sresti kod Stepena. Ukupne snage oko 2000 vojnika. Neprijatelj tue taj sektor
artiljerijom.

Operativni tab razbijen i jo se nisu svi izvukli.

Italijani predaju vlast etnicima.

Nai komandanti 2, 4. i 5. bataljona su pokazali vrlo malo inicijative. Drugi i 5. bataljon nisu
uopte imali nikakav kontakt sa neprijateljem sa kojim su dan pre toga vodili borbu. Izgleda da
su kruto shvatili vau direktivu izbegavali frontalnu borbu sa nadmonim, neprijateljem.
[53]
Zbornik, t. III, knj. 3, d. 162, s. 370.
[54]
Izvetaj taba 1. brigade, A-VII, k. 3, f. 2, d. 19.
Prostor LipnikSamoborGareva veoma je nepodesan za napad na etnike, jer se mogu
napasti samo sa jedne strane sa zapadne strane. Smatram da ih treba napasti kad krenu na
prostor DaniciDulii.

S obzirom da neprijatelj cirkulie komunikacijama to ima i za nas posla.

Nae snage treba da krenu na poloaje BodeitaJugovii Dulii radi politikog dejstva i
okupljanja delova udarnog ba-taljona koji se rasuo.

Nae dejstvo zavisi od kretanja neprijatelja posle susreta na drumu GackoNevesinje. Vrlo je
verovatno da e etnici uz pomo Italijana krenuti u susret crnogorskim etnicima.

Predlaemo:

Da se obrazuju dve grupe:

Grupa od pet bataljona 1. brigade, da prati kretanje neprijateljskih kolona i ako krenu iz Gacka
ka crnogorskim etnicima da ih napada s boka. Prostor dejstva grupe: GackoAvto-vac
Stepen.

Druga grupa dva bataljona 2. brigade i dva crnogorska sa uporita Izgoriemerno kontroliu
pravac Stabna i Goransko, uvruju metanske jedinice i suzbijaju porast etnikog uticaja,
odravaju veze sa sandakim jedinicama (Popov Most).

Sa ove teritorije mogue se koncentrisati za razbijanje etnika na teritoriji GackoNevesinje

BerkoviiPlana.

Koa

Vrhovni komandant je odobrio napad na Gat: Neprijatelja napasti po planu kao to ste vi
napravili, jer je glavni pravac kretanja neprijatelja verovatno DuliiVlatko vici Krstac .. .
[55]

Iz Dokumenata

Vrhovnom tabu [56]

1. Primili smo vae pismo od 11. juna (odobrenje za napad).

2. Svi bataljoni koji su uestvovali u akciji kod Dulia, ve su na putu za ovamo (Ravno). Dva
bataljona 2. brigade zaposee sutra ujutru Lebrnik. Mi emo sa svojim bataljonima zatvoriti
pravac od Gackog ka Stabnoj i Ravnom. Uspostaviemo vezu sa bataljonima koji se nalaze u
pravcu Pluina i Smrijena.

3. Fia i Koa imaju nameru sutra da dou do vas, ukoliko ne budu spreeni razvojem dogaaja.
[55]
Zbornik, t. II, knj. 4, d. 167, s. 345.
[56]
Izvetaj taba 1. proleterske brigade, Zbornik, t. IV. knj. 5, d. 77.

4. Dananja akcija nije uspela. Nae jedinice su rasterale etnike sa celog prostora od Kazanaca
do Gata sem sa samog Gata (utvren vis), ali smo imali vrlo velike gubitke. Daleko najvee
gubitke imao je 4. bataljon 2. brigade: oko 50 mrtvih, ranjenih i zarobljenih; 5. bataljon 1.
brigade imao je 10 poginulih i 56 ranjenih, 4. bataljon 1. brigade imao je dva poginula i jednog
ranjenog; gubici 3. i 6. bataljona, kao i metanskih jedinica, nisu utvreni, ali se zna da su mali.
Lune [57] je lake ranjen komesar 4. bataljona 2. brigade ranjen u stomak [58]. Iz istog
bataljona nastradao je veinom komandni kadar, poginula je Lekina [59] drugarica Ana[60].
Oko 10 sati poela je et nicima da pristie pomo kamionima iz Gackog i Avtovca, teka
artiljerija je poela da tue itavi prostor koji su zapodele nae jedinice, jedan teki bombarder je
bombardovao nae zatitne poloaje.

5. O toku cele akcije i uzrocima ovako tekih gubitaka pod- neemo vam usmeni izvetaj. Ali se
ve sada, na osnovu iskaza dva komandanta bataljona, mogu navesti meu najglavnijim sle-
dei:

a) Akcija je zakasnila zbog strahovitog terena, zbog nemogunosti da se pronau vodii, zbog
labavosti pojedinih stareina;

b) Lovenci i Hercegovci su otkazali svoj vani deo zadataka onda kada je ve bilo nemoguno
izmeniti plan. Osim toga, iste jedinice zbog nareenja o odlasku koje su dobile od Glavnog
taba za Crnu Goru intervenisale su mnogo kasnije nego to je bilo predvieno;

c) bataljoni nisu delovali skladno, komandanti bataljona nisu imali dovoljno inicijative vezali
se za tvravu ili nisu drali svoje jedinice vrsto u ruci;

d) tab 2. brigade se ceo nalazio na osmatranici, umesto da bar jedan od lanova taba bude
zajedno sa bataljonima, radi obezbeenja jedinstvenog rukovoenja;

e) ljudstvo je velikim delom potpuno iznemoglo (podvukao K. P.) zbog neprestanih mareva,
neuredne i slabe ishrane. Ba taljoni uz koje je bio tab 1. brigade, imali su za 6 dana 3 nona
mara (trajali elu no); ima drugih bataljona koji su izdrali jo tee napore;

Neprijatelj je takoe imao vrlo velike gubitke neutvreno koliko. Zaplenjena je jedna radio
stanica.

5) Ranjenike upuujemo jo u toku noi u pravcu Izgora. Jedan deo je ve evakuisan.

6) Po izvetaju naih osmatraa, u Avtovac se vratilo sa pravca Dulia oko 500 neprijateljskih
vojnika.

7) Smatramo da e sadanji nai poloaji moi da se odre samo pod uslovom oivljavanja naih
akcija na komunikacijama i nedozvoljavanju da se granice etnikog uticaja ustale.
8) Po pismenim izvetajima poverenika koji ivi u Gackom, u Gacku i Avtovcu ima oko 1400
italijanskih i 1500 etnikih vojnika; ima mnogo topova, minobacaa i automatskog orua. [61]

11. 6. 1942. u 22,00 Za tab K-t

Koa
[57]
Miodrag Milovanovi Lune, komandant 4. bataljona 2. proleterske brigade. Poginuo
1944. kao zamenik komandanta 2. prol. brigade. Narodni heroj. Prim. M. V.
[58]
Dobrilo Petrovi, umro sutradan posle ranjavanja. Prim. M. V. [59] Aleksandar
Rankovi Leka. Prim. M. V.
[60]
Ana Rankovi, zamenik politikog komesara 2. ete 4. bataljona 2. proleterske
brigade. Narodni heroj. Prim. M. V.
[61]
Napad na Gat, umesto velikog uspeha, pretvorio se u izgubljenu krvavu bitku. Prim.
M. V.

Iz Dnevnika

Ravno 11. juna uvee; Veliko jezero 12. juna u podne; Gat 14. juna uvee; Jabuka
Previjan 15. juna uvee; Vite bare 16. juna ujutro; Gornje Bare 16. juna u podne.

Brigada je vodila teke borbe na padinama Lebrnika, spreila neprijatelja da prodre preko
Vrbe i emerna u dolinu Sutjeske. Time je omogueno povlaenje Vrhovnog taba i svih
crnogorskih, sandakih i hercegovakih jedinica kao i zbjega u dolinu Sutjeske i na
Zelengoru.

Manja grupa etnika iznenadila je 1. brigadu u Vitim barama i tab je, gotovo panino,
reagovao i brzo izvukao brigadu na Gornje Bare gde su bili mnogo pogodniji uslovi.
Vrhovni tab je prigovorio tabu 1. brigade i naredio da sve jedinice dovede na Luke
Kolibe preko Hrave (bezmalo dvostruko duim i teim putem).

Komandant Koa Popovi, ljut zbog iznenaenja u Vitim barama, zbog prigovora i
naroito zbog korienja due mar-rute, a sakupilo se u njemu vie toga jo od
neuspeha na Gatu, lino se obratio Vrhovnom komandantu, ali sada kao komunisti, to je
izuzetan primer u naem NOR-u.

Iz Dokumenata /

Drue Stari [62]

[62]
Pismo komandanta 1. proleterske brigade Vrhovnom komandantu, A-VII, k. 701, f. 21,
d. 51.
Vrhovni tab je naredio 16. juna Smesta krenite pravcem G. BareHravaKatunite
Luke KolibeV. Kouta odakle . titite pravce ka Vrbnici. Izviajte u vie pravaca.

Izvlaili smo se iz Vite bare jer je to u rupi i neuporedivo nezgodniji poloaj nego Gornje Bare.
Drugi bataljon po strahovitom nevremenu izbio na Brego, da bi titio ostale bataljone. Sve
snage upuene su u G. Bare. Delovi 4. i 6. bataljona tite ostale.

Nae greke! Dopustili smo da budemo donekle iznenaeni, emu je mnogo doprinela magla, a
jo vie potpuna iznemoglost, izgladnjelost celog naeg ljudstva. Drugi bataljon, uprkos
hladnoe, trebalo je due da ostane na Bregou, (... iako su to bile male neprijateljske snage).

4. Mi nismo bili obaveteni da e se nae snage prikupiti ba oko Vrbnice. Namere druga Arse,
kada nas je postavio na Vitim barama, nisu bile ni malo jasne (po usmenom dogovoru sa drugom
Starim trebalo je da se nae jedinice odmore u rejonu Jabuke). Iako nismo imali nikakve jasne
direktive, mi smo na osnovu iznenadne situacije zauzimanje ivnja od strane neprijatelja,
shvatili da se ne moe raditi o odmoru nego ba o onim zadacima za koje kaete da ih nismo
shvatili. Najbolji dokaz da drugu Arsi nije bila jasna naa uloga jeste to to je tek posle mog
dugog insistiranja pristao da nas ne uputi vie Jabuke nego u Vite bare. Ja sam traio da
idemo u Gornje Bare. Jasno je, naime, da sa predela oko Jabuke ne bismo uspeno posluili ni
kao oslonac za pokret na zapad, ni kao jako bono obezbeenje za pokret ka severu, niti da
onemoguimo kakvo eventualno prikupljanje na terenu gde se nalazimo.

5. Ovakva objanjenja su mi vrlo neprijatna, ali su postala neophodna. Grdnje nas veoma teko
pogaaju, naroito kada imaju ton gotovo psovke, kada kao da idu za tim da nas uvrede i ponize.
Usiljeni mar po veoma tekom terenu, prema V. Kouti, shvatio sam skoro kao kaznu koju, ako
smo je mi i zasluili, nismo je zasluili takvu (fiziku), pogotovo ne nae ljudstvo. Isto tako kada
ste nam odgovorili da nita ne znate o naem 5. ba- taljonu moralo je liiti na odbijanje
odgovora. Mi radimo ne tedei svoje snage i greimo nesumnjivo ali umesto pomoi koja
nam je potrebna, isuvie se esto iskaljuje na nama Arsina nervoza. Imamo utisak da nas vi
zamiljate u veitom paniker- stvu i obezglavljenosti. Najbolje e Vas obavestiti o nainu naeg
rada drugovi Crni i Lola. Mi vas obavetavamo o svemu, o po voljnim i o nepovoljnim
dogaajima, ali to ne znai da mi posle toga prestanemo da mislimo i da radimo. Molimo vas da
imate vie poverenja u nas Mi smo ubeeni da ga, pored svih greaka, zasluujemo. Drukije
ne bi uopte bilo mogunosti za rad. Vi ste obino suvie daleko da biste mogli neposredno da
rukovo dite. Na primer, ako je ve trebalo krenuti za V. Koutu, mnogo bi laki bio put preko
Kapiin dola, ali vi niste znali situaciju na toj strani, nego ste je dedukovali iz jednog naeg
izvetaja a mi smo opet mogli pretpostaviti da su vas neki drugi mo menti (situacija na nekom
drugom mestu) rukovodili da nam odredite ba taj pravac. Neposredne posledice naih
eventualnih greaka obino niste u stanju da otklonite, zbog daljine na kojoj se nalazite. Vaa
nareenja stiu kasno, kada su pojedini mo menti ve upropateni ili ispravljeni, i u ovom
drugom sluaju vae nareenje moe da bude pogreno, jer se radi o situaciji koja je prevaziena.
Radi se zaista o optem poverenju i o to irim direktivama. Situacija posle Vite bare, recimo,
nije se mogla promeniti izriitim nareenjem o promeni pravca povlaenja, nego davanjem
preciznijih direktiva i irih perspektiva kakve smo naknadno dobili u vaem pismu od 18. juna
u 7 sati.
Sa kartom Gacko raspolaemo. Po drugi put nas pitate da li znamo da itamo kartu. Mi se na
ovom tekom, umovitom terenu kreemo bez putovoa, ali i pored toga uvek izviamo sam
teren. (Jutros sam bio na V. Kouti).

6. Molimo vas da ovo pismo ne shvatite kao sitniarsko i ce- pidlako advokatisanje i odbranu
svih naih postupaka i od luka. Re je samo o neophodnim uslovima naeg uspenog rada.

Koa Popovi

Iz Dnevnika

Luke Kolibe doao 17. juna uvee; sa Lukih Koliba polazak 24. ujutro; doli u podne;
napad na etnike u selu Je-lacu 25. u 2 sata nou); Gozno polje 26. juna u podne;
Trokutovo vrelo 27. juna u podne; na vrhove Treskavice 28. juna ujutro.

Na Lukim Kolibama jedinice su se zadrale sedam dana, sreivale se i pripremale za

veliki mar ka Bosanskoj krajini. Glad! Borci gotovo iznemogli.

Na poetku mar-rute kolona je naila na selo Jelaca u kojem su bili etnici. Poslati su im
pregovarai da ne napadaju kolonu dok obilazi Kalinovik. etnici su ipak napali kolonu.
Koa je traio odobrenje da ih razjuri, dobio ga i napisao izvetaj drugu Arsi: Primili
nareenje za likvidaciju etnikog gnezda u Jelacu.

Napad mislimo da izvrimo sutra, 25. ovog meseca u 3 sata.

Po likvidaciji uporita vratiemo bataljone na sadanje poloaje.

25. juna ujutru Jelaca likvidirana za 15 minuta. [63] etnici su razbijeni i zaplenjene su im
vee koliine namirnica.

Od Jelaca kolona 1. proleterske brigade i 3. sandake nou je prela cestu KalinovikUlog i

pored Kalinovika izbila na Gvozno polje, u podnoju Treskavice.

Iz Dokumenata

Vrhovnom tabu

1. Kao to smo predvideli, s obzirom na vreme polaska i duinu kolone, njeno elo stiglo na
odreenu teritoriju oko 7 sati posle 12 sati mara ...

... Ovoliki marevi sa ovolikim kolonama izgledaju nam veoma neekonomini. Trebalo bi se
kretati etapno ili nekim kolonama odrediti razne puteve.

Komandant Koa Popovi [64]

Iz Dnevnika
Preko Treskavice 28. juna, kia, sneg, zima, [65] iznad Dujmovia 28. juna ujutro; Preane
29. juna uvee; Lukavac 1. jula posle podne; Kovaevac 2. jula pred zoru; Zelene njive
uvee; Ratelica 3. jula uvee napadamo Ratelicu, Brane, Podoraac.
[63]
Izvetaj taba 1. brigade, A-VII, k. 101, f. 2/1, d. 8 i 9.
[64]
Izvetaj, A-VII, k. 3, f. 2, d. 30.
[65]
Mar preko Treskavice bio je veoma naporan. Iako je bio juni, padala je kia sa
susneicom i duvao jak vetar. ume nema. Borci su loili vresovinu i nekako se njom titili.
Smrzli smo se na Vidovdan, usred leta. Prim. M. V.

Na Zelenim njivama na proplanku na junim padinama Bjelanice, raskrsnici, 1. proleterska

brigada je dobila nareenje za napad na komunikacije SarajevoKonjic. [66]

Brigada je napadala desnom kolonom, 2. i 6. bataljonom na Ratelicu, 4. na Gradinu, 3. na

Brane i 1. na Podoraac eleznike stanice. U stvari, 1. brigada obezbeivala je desno
i levo prolaz kolone Vrhovnog taba preko Ivan-sedla. Prilikom napada na Ratelicu u
stanicu je uao nemaki oklopni voz, koji je pomou reflektora traio ciljeve i gaao ih iz
topova i mitraljeza. Brigada je imala top 37 mm. Komandant Koa Popovi, artiljerac iz
panije, gaao je oklopni voz nianei kroz cev. Brigada je zauzela sve eleznike i
andarmerijske stanice od Tarina do Konjica. Unitene su zupane lokomotive, okretnice
za lokomotive, vei broj vagona, sve stanine zgrade i sva postrojenja. Brigada je
nastupala prema Konjicu.

Iz Dnevnika

Akcija na pruzi trajala je nepun dan; Repovci 4. jula uvee; Hasanovii 5. jula uvee;
Bulatovii 6. jula uvee; ispred Konjica 7. jula posle podne; Konjic 8. jula u podne.

tab 1. proleterske brigade predloio je Vrhovnom tabu 6. jula: ... Po svemu izgleda da su
nae akcije izazvale veliku zabunu kod neprijatelja koji jo ne moe da se snae. Smatramo
da bi to trebalo iskoristiti... Smatramo da bi trebalo iskoristiti ovu situaciju za napad na Konjic. U
napadu bi uestvovali 1, 2, 3. i delovi 6. bataljona (jednu etu na obezbeenju) sa topovskim
vodom i pionirskim vodom.

... vrsto smo uvereni da ete ve sutra ujutro dobiti izvetaj o tome da je Konjic u naim
rukama. [67]

Vrhovni tab je odobrio napad na Konjic.

[66]
Zbornik, t. II, knj. 5, d. 2, s. 9.
[67]
Iz izvetaja taba 1. brigade, A-VII, k. 701, f. 2, d. 19 i 20.

Iz Dokumenata
Drugu Starom

1. Piemo vam sa Repovice (brdo iznad Konjica M. V.), odakle je 1. bataljon pre dva sata
izbacio neprijatelja.

2. Malopre smo primili vae nareenje (o odustajanju napada na Konjic M. V.) i odlasku na
novu teritoriju. U meuvremenu stigao je ovde 6. bataljon. Miladin Ivanovi, (komandant 6.
bataljona M. V.) nas je izvestio da je vest o prisustvu 1000 neprijateljskih vojnika u Ostrocu
lana do sino u 21 sat njegov je bataljon bio u Ostrocu.

3. Neprijatelj se uporno brani sa kosa zapadno i jugoistono od Konjica. Naredili smo 3. i 6.

bataljonu da izvre obuhvat.

4. Do sada je samo jedan drug lake ranjen u rame od zalutalog metka.

8. jula u 6,25 Za tab k-t

Koa [68]

Posadu Konjica je sainjavalo 390 domobrana, 90 ustaa, 60 andarma i 42 vojnika

eleznikog bataljona sa sedam mitraljeza i etiri minobacaa. Tu je ba i brojna ustaka
milicija, koja je pobegla iz osloboenih sela.

Napad je odlino pripremljen. Drugi bataljon je pregazio Neretvu i poao da napadne na

Pomol, glavni odbrambeni poloaj Konjica.

Vrhovni tab dobio je obavetenje da od Rame preko Ostroca kree oko hiljadu Italijana i
naredio da se odustane od napada. Kurir Vrhovnog taba preneo je nareenje 2. bataljonu i
vratio ga nazad preko Neretve, ali je u tab brigade stigao kad je napad ve poeo.
Komandant Koa Popovi, dobivi informaciju da podatak o Italijanima nije taan, ubacio
je u borbu 3, a malo kasnije i 6. bataljon i Konjic je osloboen. U isto vreme bavestio je o
svojoj odluci i Vrhovnog komandanta. Tako je Konjic osloboen sa manje od pola snaga
1. proleterske brigade 8. jula pre podne. [69] Ve u 13 sati tab 1. brigade je izvestio
Vrhovnog komandanta da je Konjic osloboen.

Osloboenje Konjica je bio veliki uspeh vojniki i politiki. 50.000 metaka je bio plen
kakav se samo mogao poeleti u ono vreme. Inicijativa, rizik i preuzimanje odgovornosti
doneli su uspeh.
[68]
Izvetaj taba 1. brigade, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 22. (faksim str. 47)
[69]
Izvetaj taba 1. brigade, A-VII, k. 701, f. 2, d. 36.

Iz Dokumenata

Drugu Starom,
1. Dobili smo vae nareenje od 7. jula u 21,30 sati (gore pomenuto nareenje o odustajanju od
napada M. V.).

2. Zauzeli smo Konjic sa dva bataljona, poto je 6. zadocnio, a 2. nije doao (Vratio ga kurir
Vrhovnog taba M. V.). Mi smo vam o ovom pisali u svom jutronjem pismu.

Tek oko podne uspeli smo da oteramo neprijatelja i sa leve obale Neretve, odakle se uporno
branio. Imamo desetak ranjenih drugova (neprijatelj je raspolagao sa 12 minobacaa). rtve
neprijatelja nepoznate, kao i broj zarobljenih koji je mali.

Zaplenili smo najmanje (jo nije prebrojeno) dva mitraljeza, jedan laki mitraljez i jedan
pukomitraljez i veu koliinu municije (vie od 50.000 metaka M. V.) i bombi. U raznim
magacinima smo zatekli prilino hrane, koju emo evakuisati.

U stanici smo zatekli 25-ak lokomotiva, koje smo poeli da unitavamo. Meu njima dobar broj
naroitih lokomotiva sa zupcima (zbog uspona) kojih drugde nema.

Oslobodili smo nekoliko partizana iz zatvora, dok su ostali iskoristili paniku i pobegli jo jue.

3. Pokuaemo da uspostavimo vezu sa bataljonima 3. brigade iako ne znamo ne navodite,

gde se nalaze.

Narod nas je vrlo dobro doekao (ali je bio poeo da pljaka magazine).

Za tab k-t Koa[70]

Iz Dnevnika

Konjic polazak 9. jula uvee; Podhum dolazak 10. jula.

Iz Dokumenata

Drue Stari, [71]

1. Stigli smo sa naim 1, 2, 3. i 6. bataljonom, topovskim odeljenjem i pionirskim vodom na

prostoru KostajnicaPodhum.

4. Bilo bi potrebno, ako je ikako mogue, da se ljudstvo odmori bar 24. sata. [Podvukao K.
P.] [72]

6. Dva druga iz 3. bataljona podlegli su ranama zadobijenim prilikom zauzimanja Konjica.

Akcija je bila znatno oteana nepredvienim odsustvom 2. bataljona... Narod nas svuda vrlo
srdano doekuje. U Konjicu je podeljeno stanovnitvu dosta ivotnih namirnica... Opiran
izvetaj podneemo usmeno.

Za tab Komandant Koa Popovi

[70]
Izvetaj taba 1. proleterske brigade, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 23.
[71]
Deo izvetaja taba 1. proleterske brigade, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 24.
[72]
Dan odmora! isto kao u Hercegovini. Koa uvek nastoji da ljudstvo ne premara!
Prim. M. V.

Iz Dnevnika

Solakova kula 11. jula uvee; Graanica 12. jula posle podne; Kovaevo Polje 13. jula
pred zoru; l'aube attaquons it, bataille toute la journee et la nuit [73] 14. jula u zoru
(osvojen manastir).

Iz Dokumenata

Drugu Starom,

1. Jutros u tri sata, iskoriujui mrak i maglu i sigurno i nau nebudnost ustae su uspele da
pobegnu iz samostana u umu. Jedan je u begstvu ubijen, a dva fratra su zarobljeni meu
njima gvardijan (stareina) sa pukom. Uputili smo patrole.

2. Samostan je bio prava tvrava, sa zidovima jedan metar debljine. Naeno je neto zaliha, koje
se sada prikupljaju i inventariu. Zateen je jedan ranjeni ustaa. Pronaen je sanduk i po
municije. ...

Zateene zalihe trajae svega danas. Sutra emo poslati po trebovanje u Prozor, ako drukije ne
naredite.

Gvardijana, koji je po svemu izgleda glavni zaetnik otpora i pozivanja ustaa u pomo
sproveemo vama, po sasluanju, kao i njegovog kolegu.

Za tab k-t Koa [74]

Iz Dnevnika

Ispred Gornjeg Vakufa 16. jula ujutro; u Graanicu 17. jula pred zoru; 20. jula napadamo
Bugojno; Tihomilje 21. jula uvee; Gornje Vukovsko 23. jula u podne; Mokronoge 25.
jula u jutru; nou napadamo i oslobaamo Duvno.

Vrhovni tab je naredio 1. proleterskoj da nou 27/28. jula oslobodi Duvno. Brigada je,
dejstvujui energino, oslobodila grad dva dana ranije. O tome je komandant brigade obavestio
Vrhovnog komandanta. [75]
[73]
U zoru napadamo it, borba se vodi ceo dan i no.
[74]
Izvetaj taba 1. brigade, A-VII, k. 3, f. 2/1, d. 40.
[75]
Izvetaj taba 1. brigade, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 30. (Izvetaj je pisan

rukom i redigovan. Prim. M. V.)

Iz Dokumenata

Drugu Starom

1. Jue, 25. o. m. u zoru poslali smo vam izvetaj preko jedinice 3. brigade o odluci za napad pre
odreenog vremena. Izvetaj su nam vratili poto nisu znali ni gde je tab brigade ni gde je
Vrhovni tab.

2. Jue, 23. o. m. u zoru nai su delovi uli bez otpora u sela Mokronoge i Lug oko 9 sati, nai
delovi su, posle kraeg otpora uli u Eminovo Selo, a drugi delovi bez otpora u sela Opleani, Sr-
ani, Raani (gde su oduevljeno doekani od stanovnitva).

3. Napad na Duvno zapoet je u 23 sata. U napadu su uestvovala tri bataljona (jedan u rezervi).
Posle slabijeg otpora, nae su jedinice ule u grad u 23,20 sati. Neprijateljska vojska je sva
pobegla u pravcu Kola, a odatle ili prema Mostaru ili prema Livnu.

Prilikom i posle ulaska u grad red je bio savren. Nae su jedinice organizovano manifestovale
kroz grad.

Pre odlaska ustae su pretile stanovnitvu da e grad biti bombardovan i da e po naem odlasku
stanovnitvo biti strahovito kanjeno.

8. Oekujemo vaa dalja nareenja.

9. Inventarisanje jo nismo poeli. Za sav taj rad odredili smo samo jednu etu 4. bataljona. Zbog
opasnosti od neprijateljske avijacije sve e ostale jedinice biti ratrkane izvan grada.

Dosada smo izveteni da je naena izvesna koliina eksploziva.

Za tab k-t Koa [76]

Vrhovni komandant bio je veoma zadovoljan ovom akcijom i napisao je tabu 1. proleterske
brigade: Primili smo izvetaj o zauzimanju Duvna. Za pohvalu je vaa brzina kojom ste ovog
puta dejstvovali. [77]

Iz Dnevnika

Naputamo Duvno 28. jula posle podne; Vuje polje 29. jula u zoru; Jelovaa 30. jula u
podne; 31. jula nou [attaquons Borova glava, etc, ennemi enfuit nord napadamo Borovu
glavu, itd., neprijatelj bei ka severu.]
Kovaevo brdo 1. avgusta ujutro; ujica 2. avgusta nou; 2. avgusta u zoru 6. bataljon
oslobodio Duvno; posle podne stigao u Duvno 2. avgusta uvee; Vidoi 4. avgusta ujutro.
[76]
Izvetaj taba 1. brigade, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 30.
[77]
Zbornik, t. II, knj. 5. d. 47, s. 125.

Vrhovni komandant je odluio da se napadne Livno 3/4. avgusta i odredio naelnika

Vrhovnog taba Arsa Jovanovia da komanduje jedinicama koje napadaju. Naelnik
Vrhovnog taba je 2. avgusta javio Vrhovnom komandantu: S obzirom na raspored i
stanje jedinica 1. i 3. brigade kao i mogunost uspostavljanja veze sa Glamokim
odredom, odluio sam da napad na Livno izvrim 4/5. avgusta. [78]

im je dobio zapovest naelnika Vrhovnog taba za napad na Livno, komandant 1.

proleterske brigade Koa Popovi je izvrio izvianje Livna sa brda Velika orlovaa, u
neposrednoj blizini grada, sa komandantima bataljona i u toku izvianja dao usmenu
zapovest, sa objanjenjem o savlaivanju prepreka i naina dejstava.

Naelnik Vrhovnog taba je ponovo nameravao da odloi napad, to je trenutno izazvalo

otru reakciju komandanta 1. proleterske brigade, pa mu je napisao pismo.

Iz Dokumenata

Drugu Arsi

1. Primili smo vae pismo u 14,00 sati.

2. Apsolutno smo protiv odlaganja svi mi iz taba.

3. Ne razumem da si sada mogao da poljulja, zamuti celu stvar. Bar da si odluno rekao ne!,
a ne da celu stvar ostavi u zavisnosti od toga kada i da li e stii neki kurir, kao i od toga da li je
neko selo zauzeto ili ne. To je najgore to nam se moglo desiti: da stvar ostane u vazduhu! To je
trebalo predvideti. Oevidno je da ti moj odgovor ne moe stii na vreme, a tvoj nikako.

Mi smo svi odluno za napad.

4. Primili smo jedan izvetaj koji nije naroito uzbudljiv.

5. Ubeeni smo da e Stari biti vrlo ljut.

6. Smatramo da je potpuno dovoljno 7 bataljona, pogotovo kada je prilaz Baajkovcu

nepristupaan.

4. VIII 14,00 sati Za tab

Komandant Koa, Fia, Stanko [79]

[78]
Zbornik, t. II, knj. 5, d. 66, s. 179.
[79]
Pismo taba I. brigade, A-VII, knj. 3a, f. 1, d. 3. (Koin rukopis. Prim. M. V.)

Naelnik Vrhovnog taba je dozvolio da se napad izvede uz svu odgovornost taba 1.

proleterske brigade.

Livno je osloboeno. Osloboenje Livna pravi je podvig. Drugi bataljon je preko istine,
visokih ianih prepreka i izmeu zidano-betonskih bunkera upao u grad, unitio
neprijateljske snage na koje je naiao, iskidao veze i omeo neprijatelju komandovanje, a
sadejstvovao je drugim bataljonima koji su napadali grad. Primer osloboenja Livna uao
je u nae vojne kolske udbenike.

Vrhovni komandant, oduevljen uspehom osloboenja Livna, u svom obavetenju je

napisao: ...Svi bataljoni 1. brigade su se sjajno borili.. . Kao munje su prodirali u varo
bez obzira na isprepletenu bodljikavu icu i utvrenja. [80]

Iz Dokumenata

Drugu Starom [81]

1. Na prostoru na kojem se nalaze jedinice ove i 3. brigade nema nieg novog.

Nai se bataljoni nalaze svi izvan grada, a tab brigade za sada jo uvek na mestu gde je ranije
bio.

Danas smo, u sporazumu sa drugom Markom, uputili u Mostar jednog ovdanjeg graanina i
jednog Nemca da posreduju u razmeni zarobljenika.

Staranje o redu u gradu postepeno preuzima komanda mesta. U tom pogledu nije ni izdaleka
kako bi trebalo da bude, ali se od prvih dana mnogo koraknulo napred. Ide naroito sporo sa
regulisanjem saobraaja i sa uspostavljanjem telefonske veze sa drugim gradovima na ovoj
teritoriji.
[80]
Zbornik, t. II, knj. 5, d. 87, s. 258.
[81]
Izvetaj taba 1. brigade Vrhovnom komandantu posle osloboenja Livna, A-VII, k. 3a,
f. 1, d. 11.

4. Moe se rei da su se ovog puta, kako nae tako i metan-ske jedinice prilino rdavo ponele
prema imovini graana. Ima kua koje su bez potrebe pregledane, a u onima gde je trebalo vriti
pretres nije se radilo sistematski, nego su mnogo ispreturane. Ulaemo sve snage da teak utisak
koji je kod mnogih graana izazvalo nae ponaanje prvenstveno prema imovini
izbriemo, ali je nesumnjivo da su ovim uslovi za nae politiko delovanje mada to ne dolazi
otvoreno do izraaja oteani. Tom pitanju emo morati ponovo posvetiti najveu, glavnu
panju i mobilisati sve raspoloive snage za njegovo hitno reenje. To to vai za nae jedinice i
za metanske koje su bile ovde sa nama, vai, po svemu sudei, gotovo i za sve ostale i zato bi
bilo potrebno ponovo sprovesti u svim jedinicama iroku kampanju protiv pojave pljake i
ponovo preduzeti kaznene mere.

injenica je da je u gradu u kome se vodi ili vodila borba mnogo tee uspostaviti i odrati
potreban red, ali je utoliko vanije tom pitanju pokloniti panju to e se sigurno jo u mnoge
gradove ulaziti sa borbom. to se tie naih jedinica, red je bio savren jedino prilikom prvog
ulaska u Duvno.

Podela plena nije takoe pravilno provedena i zavrena. injenica je da je potranja bila velika i
sa svih strana, ali je raspo-dela ipak morala biti izvrena ravnomernije i organizovanije.

Na sastanku taba 1. brigade koji je odran sino u vezi sa ovim krupnim nedostacima i
problemima, koji su u prvome redu obeleeni kao nedostaci i problemi organizacije i politike
svesti koji treba da se rese unutar naih vojnih jedinica, reeno je da se, izmeu ostalog, Vrhovni
tab obavesti o sledeim trajnim uzrocima i uzronicima ovakvog stanja:

a. Negativno delovanje prisustva druga Arse kako neposredno pre, za vreme, tako i posle
operacije; drug Arsa je, naroito od kad operacije poinju da ulaze u fazu izvrenja, do krajnosti
kolebljiv i nesreen; nije sposoban za brze, a smiljene odluke: osim toga, drug Arsa umesto da
kao pretstavnik Vrhovnog taba objedinjuje dejstva raznih jedinica, svojom kolebljivou, nedo-
slednou i nepribranou, nareenjima koje rastrgano izdaje na sve strane, deluje u protivnom
smeru; na osnovu toga mislimo da drugu Arsi nije mesto na terenu za vreme izvoenja operacija,
kada svojim prisustvom vie teti nego to koristi; u Livnu je za vreme okonanja borbe i posle
nje vladao veliki nered, a smatramo da je dobrim delom ukoliko se tu radi o rukovodstvu
za to kriv, zbog izloenih osobina, drug Arsa; posle zauzimanja grada u njemu je bilo mnogo
jedinica ali jedinstvene komande, nikako, tako da se izgubila kontrola nad jedinicama i borcima;
isti se nedostatak desio i prilikom likvidiranja utvrene kue Mitrovia, koje je moglo biti
izvedeno organizovanije i mnogo ranije i sa manje rtava; mi smo meutim, krivi izmeu
ostalog i za to to nismo pokazali vie inicijative u organizovanju ak cija i poslova, u
preuzimanju odgovornosti za to; apsolutno je potrebno da jedan ovek, ili jedan tab, primi
ubudue odgo vornost za izvrenje svih akcija koji su sastavni delovi jedne operacije, za
jedinstveno komandovanje svim jedinicama koje uestvuju u tim operacijama za vreme njenog
izvrenja i posle toga;

b. Snaga i nain rada Ekonomskog odseka ne odgovaraju potrebama ove toliko vane slube; u
dananjoj etapi i dok ona bude deo organizovanja ekonomije u jednom mestu i jednoj zoni, gde
dolazi u obzir i ozbiljno voenje rauna o trajnim potrebama ne samo vojske nego i stanovnitva.

5. Na pomenutom sastanku je kao problem koji trai najhitrije reenje, konstantno i brzo
smanjivanje, topljenje bataljona

veliki broj izbaenih iz stroja, bolesnih, itd. ete po 3540 boraca, pojedini bataljoni
100130 boraca. Ako se, dakle, eli sa uvati udarna snaga brigade kao brigade potrebno je
izvriti hit nu popunu gotovo svih bataljona. Po naem miljenju najbolji bi bili bataljoni od
250300 boraca (300 bolje nego 250). Molimo vas da izdate to hitnije nareenje i direktive za
izvrenje te po pune. Dostaviemo vam tano brojno stanje.

6. Ostali smo potpuno bez municije za lake bacae (2). Moe li se dobaviti iz IV zone, ili od
Krajinika?

7. U razgovoru sa drugovima iz 7. krajike brigade, doli smo do zakljuka da se nae brigade

prilino razlikuju u stepenu militarizacije, da bi u tom pogledu trebalo izjednaiti, koliko god
se moe, sve brigade i da bi u tom cilju bilo dobro da Vrhovni tab izradi jedan pravilnik:
pozdravljanje, deurstva, naredbe i zapovesti, razne slube, itd. Osim toga, bilo bi dobro da
tabovi brigada budu jednoobrazni, kao i podela dunosti u njihovom okviru, itd.

Podnoenje redovnih izvetaja tabova brigada Vrhovnom tabu pored posebnih o brojnom
stanju, naoruanju, itd.

8. U 2. brigadi ima prilian broj Kraljevana. Postoji li mogunost da oni dou u Kraljevaki
bataljon, ije se brojno stanje upadljivo smanjilo?

9. Drugovi iz 7. brigade rekli su nam da je straa kod vas veoma labava a teren nesiguran. Tu
svoju opasku oni se nisu usudili da vam saopte. Mi znamo da ete vi najbolje umeti proceniti
koliki je stepen budnosti potreban oko vas, ali smatramo za svoju dunost da vas obavestimo o
ovoj opasci drugova Krajinika, tim pre to znamo koliko je uopte straarska sluba
uglavnom labava kod nas. Drugovi tvrde da se ak oko Drvara zna ispod kog brda se nalazi
Vrhovni tab.

12. VIII polkom, Fia K-t, Koa

Posle osloboenja Livna deo 1. brigade upuen je u Dalmaciju.

Iz Dnevnika

Pokret ka Dalmaciji 14. avgusta; 4. i 6. bataljon pobeda na Klenku; [82] 6. bataljon

oslobodio Posuje 16. avgusta; 4. i 6. bataljon tukli Italijane kod Posuja 23. avgusta; 2.
bataljon tukao Italijane kod Arana isto 23. avgusta; 6. i 7. septembra borbe izmeu
Kupresa i ujice.

U Livno stigao 16. septembra posle podne; u Glamo 18. ujutru; u Tievo (kod Bosanskog
Grahova) 28. posle podne; u Mlinita [83] istog dana.

Vrhovni tab je 16. septembra 1942. godine postavio Kou Popovia za komandanta
Operativnih trupa na sektoru Bosanskog Grahova.[84]

Komandant sektora Grahovo uputio je Vrhovnom tabu nekoliko izvetaja: Evo delova iz
dva od njih:

Iz Dokumenata
... Puteve prema Bosanskom Grahovu draemo zatvorenim. Mi na ovom prostoru emo
doekati i progoniti i ostale etnike bande. Juriti ih bez tanih podataka na elom prostoru
Staretina ator izgleda nam prilino jalov posao jer je prostor veliki. etnici nee da sede na
jednom mestu; osim toga ne smemo dozvoliti da nas takvo jurenje odvoji od vanih, a naroito
realnih zadataka. U svakom sluaju budno emo pratiti njihov pokret i u pogodnom momentu
napasti. [85]

... U Grahovu ima 6700 italijanskih vojnika kraljevske vojske, dok u Strmici ima znatan broj
Crnih koulja. Oni su uglavnom smeteni i utvreni u samom gradu i na Gradini, dok spolj-ne
poloaje dri oko 300 etnika (od kojih znatan dobar deo navodno ne eli da se bori protiv
partizana) jedan etniki komandir, Markica uuz, pobegao je pre neki dan iz Grahova sa 60
naoruanih etnika, u nepoznatom pravcu, izazvavi bes kod italijanskog majora.

Na poloajima od Strmice do Grahova nalaze se samo etnici, uglavnom du druma.

etnici dre takoe sve visove severno od sela Plavno.

[82]
Toga dana 6. bataljon, uz pomo 4. bataljona, potukao je kolonu od oko 400 ustaa. Na
mestu sudara ostalo je oko 60 poginulih ustaa, a mnoge mrtve i ranjene su odvezli.
Ustaka kolona je razbijena. Osloboeno je Posuje. Prim. M. V.
[83]
Kod Vrhovnog komandanta. Prim. M. V.
[84]
Nareenje Vrhovnog taba, Zbornik, t. II, knj. 6, d. 42 i 50, s. 109 i 125. [85] Izvetaj K-
ta sektora, A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 37.

4. Za uspeno izvoenje akcije na Grahovo, smatramo za neophodno da predhodno likvidiramo

Strmicu. Ta prva etapa iziskuje raspored jakih obezbeenja, naroito prema Kninu, a i prema
Grahovu. Snage sa kojima sada raspolaemo nisu dovoljne za tako zamanu akciju. [86] Kao to
vam je poznato, like najavljene brigade nisu stigle, niti se ita zna o njihovom pokretu ka nama.

Ovu neodreenu situaciju treba odmah reiti, bilo da se uputi kurir hitno neposredno Glavnom
tabu za Hrvatsku, ili jedinicama koje treba da dou, bilo da nam se upute druge neke vrste
jedinice (Trea sandaka brigada), bilo, najzad, da nam se jasno stavi do znanja, da ne moemo
raunati na snage ije je uee bilo predvieno kao neophodno u akcijama na ovom sektoru. U
ovom poslednjem sluaju bacili bismo nae jedinice na akcije druge vrste, brze i udarne, ali su
objekti koji u tom pogledu dolaze u obzir zahtevaju najmanje za tamo i natrag 78 dana.

Treba imati u vidu i to da obe novoformirane brigade 4. krajika i 2. dalmatinska nisu

dovoljno vrste jedinice, niti vojniki spremne, da bismo mogli potpuno na njih da se oslonimo
za ikakvu zamaniju ili isto udarnu akciju. ... [87]

Dok se 1. brigada borila oko Bosanskog Grahova, delovi 114. nemake divizije i jedinice NDH
zauzele su Klju i stalno saobraale cestom Klju Sanski Most. Trebalo je ponovo osloboditi
Klju i omoguiti prikupljanje bogate letine u dolini Sanice.
 Vrhovni tab je naredio 1. proleterskoj brigadi da se od Bosanskog Grahova prebaci prema
Kljuu i ponovo ga oslobodi.

Iz Dnevnika

Drvar 2. oktobra ujutro; Bravsko 3. oktobra nou; istog dana prema Kljuu 4. trebalo je
da napadamo Klju, 2. bataljon se izgubio u umi 6. oktobra napadamo Klju. 7. oktobra
ujutru Klju osloboen. [88]

Vrhovni tab je ponovo naredio da se napadne B. Grahovo. Za komandanta sektora

odreen je Arso Jovanovi!
[86]
Koa nee da napada kada ne oekuje uspeh. To je njegovo osnovno opredeljenje. Tako
je bilo i kada je planiran ponovni napad na Kupres, trebalo je da u njemu uestvuju i etiri
bataljona 1. proleterske brigade. Nije dolo do napada. (Vidi A-VII, k. 701, f. 2/1, d. 3"6.)
Ovo potvruje i jedna Koina beleka: Borci ginu za ideale ili po nareenju! I u jednom i
u drugom sluaju imperativ komandanata je da uvaju njihove glave. Borci su to znali i
cenili. (Privatni arhiv autora, neregistrovano. Prim. M. V.
[87]
Izvetaj k-ta sektora, A-VII, k. 3, f. 4, d. 17.
[88]
Prva proleterska brigada ostala je u okolini Kljua sve do 23. oktobra, vodei gotovo
svakodnevne borbe sa nemakim kolonama koje su ponovo ule u Klju i saobraale
cestom KljuSanski Most. Ipak je omoguila da se sakupi bogata letina iz doline Sanice.
Borci 1. proleterske briga.de uestvovali su u berbi letine. Tu su se sastali omladinci 1.
proleterske i 1. omladinske radne brigade. Prim. M. V.

Iz Dnevnika

23. oktobra pred zoru stigli vozom u Drvar; posle podne mar i uvee 25. oktobra stigli u selo
Pei; 26. oktobra uvee pred Bosansko Grahovo, ele noi 26/27. borbe; 27. ujutru povukli se do
Reljia pred Grahovo toute la nuit ele noi, 27/28 napad; 28. pred zoru povukli se; 29.
uvee napad na Strmicu...

Zapovest za napad na Bosansko Grahovo dao je naelnik Vrhovnog taba. Napadale su ga

dve uzastopne noi 1. i 2. proleterska brigada. Napad nije bio dobro organizovan i nije
uspeo.

Drugi napad je izveden idue noi, ali mnogo neorganizovanije, manje energino i sa
velikim gubicima.

Nezadovoljan neuspehom u napadu na Bosansko Grahovo, kao i samim napadom (pre toga
je odbio da napadne na tako utvreni grad), Koa Popovi je napisao beleku o Arsu.

28. X
Tel chef Practicisme [89] O Arsi

1. Passion aveugle pour les slogans;

2. fausse precision, tourbillon de details confus;

3. def ormari on professionnelle observee dej chez Terzi apres Duvno; les actions concretes
l'interessent princip, comme problemes militaires; observee la meme tendance lors de notre
presence Treskavica, avant l'action, mais ordinairement apres l'action;

4. attitude hostile envers les hommes, decourageante, creti-nisante.

30. X Sur la Orlovica, surplombant Strmica.

En mesure de constater deux fautes considerables:

1. U etait tout indigne d'attaquer d'abord Strmica et isoler Grahovo. Conditions extrem,
favorables.

2. Apres le deuxieme assaut, il ne fallait absolument pas re-tirer les unites de la 2. prolet.
Extremement facile de bioquer toute communication entre Strmica et Grahovo. Apres quelques
jours, Grahovo aurait ete oblige de capituler. Il n'est pas encore trop tard; le ravitaillement de
la 2. prolet. difficile.

3. Egalement forte, attaquer Strmica le 29. Prendre son temps perte de vitesse. Come
d'habitude arrive en retard et l'aveuglette.

Nous avons fait temps les propositions opportunes. Il aurait fallu etre plus energique contre les
decisions resultat de nervosite et d'inspiration gratuite.

4. Insensible l'etat physique de l'homme; se resume la declaration appropiee: je sais avec

la courte mimique cor-respodante.

5. A 4h un ordre detruire la voie ferree nous le poursui-vons. A 5h un autre,

incomprehensible.

Irresponsable, incapable de rien prevoir, ne fait que reagir aux mouvements de l'ennemi.

Une fois de plus nous lui avons dit avant de partir pour Plavno; on ne peut pas laisser qu' un
bataillon en face de Grahovo. Aujourd'hui, quelques jours apres, il y envoie deux briga-des!
Suite des tches isolees. Une fois qu' a tourne son attention vers un nouveau secteur, le secteur
passe ne 1' interesse plus du tout. Plutt des tropismes que des reactions. Anssi lors de 1' an-
nonce de l'arrivee d'une petite colonne ennemie de Strmica Grahovo, il envoie sa rencontre la
2. brigade entiere et les deux bataillons de la 4. krajika brigada . . .
[89]
Beleka privatni arhiv autora. Prim. M. V.
K 28. X Takav ef Prakticizam O Arsi

(Smisao za trenutne potrebe na tetu principa)

1. Slepa strast za parolama;

2. Lana preciznost, vrtlog konfuznih detalja;

3. Profesionalna deformacija primeena ve kod Terzia posle Duvna: konkretne akcije ga

interesuju pre svega kao vojni problemi; ista tendencija primeena za vreme naeg boravka na
Treskavici, pre akcije, ali obino posle akcije;

4. Odbojan stav prema ljudima, obeshrabrujui, kretenski.

30. X Na Orlovici, iznad Strmice.

U stanju sam da konstatujem dve znaajne pogreke:

1. On je bio sasvim protiv toga da se najpre napadne Strmica i izoluje Grahovo. Uslovi su bili
izuzetno povoljni.

2. Posle drugog napada nikako nije trebalo povlaiti jedinice 2. proleterske. Veoma je lako
blokirati sve komunikacije izmeu Strmice i Grahova. Posle nekoliko dana Grahovo bi bilo
prinueno da se preda. Jo nije sasvim kasno; snabdevanje 2. proleterske bie teko.

3. Isto tako snano napasti Strmicu 29. Pazite na vreme odredite brzinu. Kao obino,
stie kasno i naslepo.

Mi smo na vreme izvrili sve potrebne pripreme. Trebalo je biti energiniji protiv
odluka koje su rezultat nervoze i slabe inspiracije.

4. Neosetljiv za fiziko stanje oveka; svodi se na izjavu razumljivo; znam uz odgovarajuu

mimiku.

5. U 4 sata nareenje unititi prugu mi sprovodimo.

U 5 sati jedno drugo, neshvatljivo.

Neodgovoran, nesposoban da bilo ta predvidi, jedino reagu-je na pokrete neprijatelja.

Jo jednom smo mu rekli pre polaska za Plavno; ne moe se prema Grahovu ostaviti samo jedan
bataljon. Danas, posle nekoliko dana, poslao je tamo dve brigade! Trai izolovane ciljeve. im
skrene panju na nov sektor, prethodni sektor ga vie ne interesuje. Vie su to osnovne navike
nego reakcije. Tako kad je najavljen dolazak jedne male kolone od Strmice ka Grahovu, on alje
njoj u susret celu 2. proletersku i dva bataljona 4. krajike brigade. ...]
Iz Dnevnika

28. oktobra pred zoru krenuo ka selu Pei; stigao ujutro; 29. oktobra uvee (nou) 4. bataljon
attaquet [90] Strmicu; Orlovica 30. oktobra; Plavno 31. oktobra ujutru; 1. novembra
krenuo u 1 sat i ujutro stigao u Donji Tikovac, (dobio nareenje o osnivanju 1. proleterske
divizije); Petrovac 7. novembra; primanje brigadne zastave.

Bataljoni su jo u martu primili borbene zastave. Ovog dana Vrhovni komandant, Josip Broz,
predao je zastavu novom komandantu brigade Danilu Lekiu. Koa Popovi je bio u pratnji
Vrhovnog komandanta. [91] Bio je zamiljen.

U svojoj 77. godini, 14. septembra 1984. godine zapisae: Glavno mi je u ivotu: 1) I
Proletbrigada,... Boo Boovi, trei komandant 1. proleterske brigade, ispriao je
sledeu anegdotu: Bili smo na Brionima, ruali i ostali za stolom u razgovoru. Govorili
smo o prolosti, o dogaajima uopte i naem ivotu. Koa me upitao: ,Koji ti je
najznaajniji period u ivotu?' Odgovorio sam: ,Vreme provedeno u 1. proleterskoj!' ,I
meni', dodao je Koa. Iznenadilo me. Za mene to se moglo i oekivati, ali za Kou, koji je
imao veoma raznovrstan i bogat ivot, ko bi to rekao.
[90]
Napada.
[91]
U depei Komintemi br. 3, Vrhovni komandant je izvetavao o najboljim
komandantima. Na prvom mestu je Koa Popovi, komandant 1. proleterske brigade,
Sabrana dela Josipa Bro'za, knj. 10, s. 103. Prim. M. V.
 KOMANDANT PRVE PROLETERSKE DIVIZIJE
NAREDBA br. 88 [1] Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda
Jugoslavije

Po odluci Vrhovnog taba narodnooslobodilake partizanske i dobrovoljake vojske Jugoslavije

imaju se obrazovati iz postojeih narodnooslobodilakih partizanskih i udarnih brigada
divizije Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. U vezi s tim

Nareujem

Da se obrazuje Prva proleterska udarna divizija Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. U

sastav ove divizije ulaze:

a. Prva proleterska narodnooslobodilaka udarna brigada,

b. Trea proleterska narodnooslobodilaka udarna brigada (sandaka),

v. Trea krajika narodnooslobodilaka brigada.

Za komandanta 1. proleterske udarne divizije NOVJ postavlja se dosadanji komandant 1.

proleterske narodnooslobodilake udarne brigade drug Koa Popovi.

Za politikog komesara 1. proleterske udarne divizije NOVJ postavlja se dosadanji politiki

komesar 1. proleterske narodnooslobodilake udarne brigade drug Filip Kljaji.

Popunjavanje taba 1. proleterske udarne divizije NOVJ izvrie se u najkraem roku po odluci
ovog taba.

Ovo nareenje ima se izvriti odmah.

SMRT FAIZMU SLOBODA NARODU!

1-XI 1942. sod. KOMANDANT NOP I DVJ

TITO
[1]
Naredbe, Zbornik, t. II, knj. 1, s. 197.

TABOVIMA 1. PROLETERSKE, 3. SANDAKE I 3. KRAJIKE BRIGADE [21]

[2]
tab 1. divizije je odmah napisao pismo brigadama, koje su ule u sastav divizije, za
organizaciono sreivanje i borbeno usavravanje, A-VII, k. 703, f. 3, d. 2. Prim. M. V.

Brigade koje su ule u sastav ove divizije razvijale su se posebno, u okviru drugih jedinica, pod
razliitim uslovima, te se stoga i njihova struktura u izvesnim pojedinostima razlikuje. Sada, po
njihovom ulasku u diviziju, potrebno je da se one i u tom pogledu ujednae, da budu
jednoobrazne, da im struktura bude jedinstvena. Time e se jedne jedinice posluiti steenim
iskustvima drugih jedinica i preko jedinstva strukture lake postii jedinstvo komande.

Razume se da organizacione mere koje e se sprovesti na osnovu ovog nareenja ne treba

smatrati iscrpnim i konanim. tab divizije uzee u razmatranje svaki novi predlog tabova
brigade u ovom ili drugom pravcu.

U gore navedenom cilju svi tabovi brigada preduzee sledee mere:

1) Obrazovae po bataljonima radne vodove jedan radni vod na bataljon; radni vod je posebna
jedinica, sa svojim starei-nom, potinjena neposredno tabu Bataljona; u njemu su okupljeni svi
drugovi odreeni za razne slube: kuvari, berberin, pot-kiva-veterinar, kroja, opanar, itd. ve
prema uslovima; kuhinja je zajednika za itav bataljon, pranje rublja takoe; osim toga, osoblje
radnog voda sem kuvara obavezno kopa nunike kada jedinice bivakuju, po uputstvima
svoga vodnika koji e se sporazumeti o tome sa odgovornim lanovima bataljonskog saniteta;
stareine 3. sandake i 3. krajike brigade iskoristie prvu priliku da se upoznaju sa
funkcionisanjem ove slube u jedinicama 1. brigade, gde su radni vodovi ve uvedeni;

2) Organizovae sanitetsku slubu po upustvima iznesenim u Vojno-politikom pregledu br.

78 tj. radi organizovanja prve pomoi odredie po jednog vodnog bolniara na svaki vod i
jednog etnog bolniara kao odgovornog rukovodioca; radi or-ganizovanja evakuacije odredie
po dva nosioca ranjenika na svaki vod sa jednim unapred pripremljenim, laganim,
improviziranim, lako sklopivim partizanskim nosilima;

3) Brigadni sanitet svake od tri brigade treba da pribavi i pripremi dva bureta za pranje koja e
stalno ostati pri brigadnom sanitetu; tabovi brigada dobavie dva tovarna konja za tu slubu;

4) Organizovae po bataljonima stalne grupe za dejstvo protiv aviona, po upustvima iznesenim u

listu Prva Proleterska pod naslovom Pukom protiv aviona; obuci ovog ljudstva pristupiti
odmah.

5) Organizovae snajperski kurs kurs strelaca specijalista; za rukovodioca takvog kursa treba
odrediti izuenog niandiju; ukoliko se takvih ne bi nalo u brigadi, organizovae se kurs u
okviru Divizije; na taj kurs bataljoni e odrediti po dva borca iz svake peake jedinice; po
povratku u njihove jedinice, ovi e sprovesti obuavanje novih snajpera u svojim jedinicama.

6) Stavite u zadatak drugovima iz topovskog odeljenja da osposobe protivkolski top za noenje

na konjima; osim toga naba-vie se saonice (lake) za prenos protivkolskog topa po snegu.

7) Izdae nareenje da se nabavljaju noevi za puke kao i da se uvaju osigurai od runih

bombi koje e dostavljati tabu divizije.

8) Organizovae analfabetske kurseve po jedinicama, kako bi se to pre i u potpunosti likvidirala

nepismenost.
9) Obrazovae komisiju za izradu vojnikog programa; prvom prilikom te e se komisije sastati,
suoiti svoje programe i pod rukovodstvom naelnika taba divizije izraditi zajedniki i
jedinstven program vojne obuke za elu diviziju.

10). Ustanovie od bataljona pa navie delovodne protokole, bolesnike knjige i operacijski

dnevnik.

11) Ispitae mogunosti i sprovee u delo maksimalnu^ redukciju brigadne, bataljonskih i

etnih komora, strogo se drei, u pogledu jahaih konja, propisa Vrhovnog taba.

12) Organizovae posebne konferencije po jedinicama na kojima e se tumaiti potreba

nabavljanja bajoneta kao i njihova upotreba, potreba uvanja osiguraa od runih bombi, kao i
neophodnu potrebu kopanja rovova prilikom ma najmanjeg zadravanja na poloaju to treba
staviti u odgovornost neposrednih stareina.

13) Izvestie o izvrenju svih ovih taaka.

14) Izvestie o tome kako je dosada bila organizovana sluba veze i ta predlau za njeno
usavravanje, kao i o tome da li je postojala posebna eta prateih orua ili ne i ta predlau u
tom pogledu.

15) tabovi brigada podnosie svakodnevno tabu divizije kratke redovne raporte usmene ili
pismene, ve prema uslovima.

16) Podnosie svakog 1-og i 15-og u mesecu petnaestodnevne izvetaje o akcijama (sa svim
potrebnim podacima) i uopte o vojnikom radu, zajedno sa izvetajima o brojnom stanju
ljudstva, stoke i naoruanja;

17) Podnee odmah spisak celokupnog rukovodeeg vojnikog i politikog kadra;

18) Odredie po est boraca za prateu etu taba divizije;

19) Obavetavamo sve tabove brigada da se pri tabu divizije nalazi hirurka ekipa i da e se
verovatno obrazovati pri tabu divizije bolniarska eta;

20) Ustanovie deurne u svakoj eti i u svakom bataljonu; kada bataljoni jedne brigade budu na
okupu, odredie jednog od deurnih u bataljonima za deurnog u garnizonu;

21) Izvestie da li u okviru brigade postoji pionirski vod.

Za tab 1. proleterske divizije

Polkom Divizije,

Komandant Divizije, Koa

 Vrhovni komandant je 5. novembra dao direktivu 1. proleterskoj diviziji da najpre likvidira
neprijatelja u Sitnici, Mrkonji Gradu i Jajcu. [3]

A ve 15. novembra Vrhovni komandant je dao tabu 1. proleterske divizije opirne

direktive za rad:

Prebacite se u centralnu Bosnu, iji teren oistiti od etnikih bandi uporita etnikih
bandi su vam ranije dostavljena ...

... Treba svim silama nastojati da mobiliete i u svoje jedinice uvedete to vie boraca ...

Ako je neprijatelj u Sitnici i Jajcu toliko jak, onda ta mesta mimoii i produiti ka
centralnoj Bosni...

Najzad, u duhu ove direktive, mi vam ostavljamo punu inicijativu u radu ... [4]

Iz Dnevnika

Ujutro 16. novembra 1. proleterska divizija krenula iz Petrovca ka Kljuu; iz Kljua krenula u
podne 17. novembra; 18. marovala prema Sitnici, aevici i Mrkonji Gradu; 19. novembra u
22 sata napad na Sitnicu, aevicu i Mrkonji Grad.

Prva proleterska brigada je likvidirala jako nemako domobransko uporite u Sitnici, ali je
izgubila 22 borca i rukovodioca. Komandant Koa i politiki komesar Fia su doli da
prisustvuju sahrani poginulih proletera. O tome je M. Vuekovi napisao lanak Suza u
oku komandanta u knjizi Prva proleterska: S kapom u ruci stajao je iznad duboke rake
nem i bez pokreta na komandant Koa ... Na Koi-nom licu, koje je bilo okrenuto desetini
palih proletera, podrhtavali su u gru stegnuti miii, njegove tako ivahne i vedre oi bile
su sada setne, oroene. Jedna topla, ljudska suza pala je na tlo kraj budue humke...
[3]
Direktiva Vrhovnog komandanta, Zbornik, t. II, k. 6, d. 144, s. 347. [4] Zbornik, t. II,
knj. 6, d. 168, s. 409.

Iz Dnevnika

Napad na Jajce poinje 24. novembra u 20 sati; opti napad na Jajce 25. novembra u 19
sati (Carevo Polje); Jajce osloboeno 26. pred zoru.

Iz Dokumenata

1. Posle ponovnog opteg napada naih jedinica na Jajce i okolna uporita, koji je poeo sino u
19h, pao je i poslednji bunker jutros oko 3h. Gradom su nae jedinice, pomognute delovima 3.
divizije, bile ovladale ranije, tj. ve sino, ubrzo po padu mraka.

2. Neprijatelj se borio upravo oajniki. Broj poginulih ustaa i Nemaca je veoma veliki.
Zarobljenika ima malo, broj jo nije utvren. U gradu je bilo oko 180 Nemaca, ustaa 320,
domobrana nepoznat broj. Nai su gubici, koliko sad znamo, relativno mali, vee gubitke ima
dalmatinski bataljon, koji je likvidirao usinu.

U gradu zaplenjeno oko 30 vagona soli, neto brana. Jedan deo soli podeliemo stanovnitvu.
Zaplenjeno je jo dva pt. topa, dve haubice sa 100 granata, dva minobacaa sa 100 mina, itd...

8. O svemu emo vas iscrpnije izvestiti im prikupimo podatke.

Komdiv. Koa [5]

Iz Dnevnika

Prva proleterska brigada 4. decembra ulazi u Kotor Varo. Od 4. do 7. ujutro 1. proleterska i 3.

krajika brigada vodile neprekidne borbe sa Nemcima. Uniteno 5 tenkova.

[5] Izvetaj taba 1. proleterske divizije, A-VII, k. 3a, f. 1, d. 50.

tab 1. divizije izdao je nareenje da 3. krajika i dva bataljona 1. proleterske brigade

oslobode Kotor Varo i razbiju etnike i ustake grupe u okolnim selima i o rezultatu
izvestio Vrhovni tab.

Iz Dokumenata

1) Jutros u 10 asova 1. brigada ula je u Kotor Varo. Napad je poeo sino u 20 asova.
Trebalo je da glavni deo zadatka izvre jedinice 3. (krajike) brigade. Zbog magle, blata,
nedostatka putovoa a naroito zbog labavosti tabova bataljona koji su, i pored izriitog
nareenja taba 3. brigade, krenuli sa nekoliko asova zakanjenja jedinice 3. brigade nisu
uestvovale u napadu na grad.

Jue je kao pojaanje iz Banja Luke dolo 3040 Nemaca sa tri tenka. Oni se jo dre u koli (4
km severno od Kotor Varoi, pored druma) sa oko 100 domobrana. Oni su do sada tri puta
pokuali da se probiju ka Banja Luci, ali su sva tri puta vraani sa gubicima od naih
zaseda postavljenih na prostoru Podbre-Babii. Jo nije likvidirano ni slabije neprijateljsko
uporite (kola) u s. Vrbanjci (67 km. juno od Varoi), ali e se sigurno likvidirati u toku
noi...

Komdiv Koa [6]

... Po zavretku ove operacije oko Kotor Varoa jedinice ove divizije zadrae se na
novoosloboenom terenu izvesno vreme u cilju uspostavljanja i uvrivanja narodne vlasti,
politikog rada meu stanovnitvom,...

Na odreenom prostoru odmah otpoeti sa politikim radom i stvaranjem, organizovanjem

narodnooslobodilake vlasti. Na prostoru Skender Vakufa i okolini ovaj rad e preuzeti 1.
brigada...
Mi oekujemo da emo na ovom terenu pravilnim radom uvrstiti narodnooslobodilaku vlast i
doi do velikog broja novih boraca. Potrebno je ljudstvo dobro odmoriti i osposobiti za nove
pokrete ...

U meuvremenu nam, dakle, ostaje da se zadrimo ovde, da uznemiravamo neprijatelja i

ometamo ga ne primajui jau borbu sa njim. Dok takvo stanje bude trajalo, i ovako vreme
treba narediti i onim bataljonima, koji nisu u prvoj borbenoj liniji, da ljudstvo rasporeuje
shodno ovakvoj situaciji: da se ni ljudstvo ni konji ne gomilaju preko dana u selima, nego da se
raziu po okolnim umama i kolibama, odnosno da se odmore i nahrane.

Komandant Koa Popovi [7]

[6]
Izvetaj taba 1. prol. divizije, A-VII, k. 706a, f. 1/2, d. 7.
[7]
Izvetaj taba 1. prol. divizije, A-VII, k. 706a, f. 1, d. 11.

Iz Belenice [8]

XII 1942.

Apres la serie d'educations sentimentales [9] et vecues peut-etre comme telles, face aux faits
entre tous les plus reels: la mort, le sang, la lutte et la conviction armee.

Deux images que la mort a faites logiquement fugitives: Moma ce heros au sourire si doux
[10] se noye et surtout Dragane, [11] effile force de maigreur et poutant crible de balles,
dechiquete assassine.

[Posle niza sentimentalnih obrazovanja i moda tako doivljenih, suoen sa najelementarnijim

injenicama: smrt, krv, borba i naoruano ubeenje.

Dve slike koje su smrt uinile logino prolaznom. Moma taj heroj tako umilnog osmeha
utopio se, a posebno Dragane, vitak od mravosti, visok, a ipak izreetan mecima, iskasapljen,
ubijen.]

Suenos y mentiras [12] Contre arguments [13]

[8]
Koa Popovi je tada poeo da pie svoje beleke u Belenicu Prim. M. V.
[9]
Iz romana Sentimentalno obrazovanje, francuskog knjievnika Gustava .Flobera
(Flobert). Prim. M. V.
[10]
Iz pesama francuskog knjievnika Viktora Igoa (Hugo), prvi stih pesme Borba (La
Bataille). Prim. M. V.
[11]
Dragoslav Pavlovi, politiki komesar 5. bataljona, poginuo 21. januara 1941, narodni
heroj. Prim. M. V.
[12]
Snovi i lai. Iz albuma slika F. Goie Velike ruevine rata. Prim. U.V.
[13]
Protiv-dokazi.
[14]
tab 1. divizije dobio je zadatak da razbije etnike u centralnoj Bosni. Komandant Koa
razmilja o predstojeem zadatku. Prim. M. V.

Nekoliko prostih istina o etnikim laima. [14]

1. Jo nije vreme isto politika parola, jer, izmeu ostalog, pobijena velikim uspesima n.o.
vojske;

Okrenuemo oruje protiv okupatora jedna od retkih istina u programu (!); utoliko
potrebnije blagovremeno i do kraja raskrinkati politiku sadrinu tog programa, tj. etape
izdajstva, ija je sutina uvek ista: protiv naroda.

Velika Srbija odnos prema ostalim narodima najubedljiviji dokaz o faistikom obeleju
itave ideologije.

2. etnici, u izvesnom smislu, i postoje pomou nas (!) protiv nas vojske, naroda.

Nisu oni za okupatora zato to je okupator, nego su toliko protivnarodni da su prirodno sa

okupatorom, u odreenim uslovima.

Ratniki spoljni izgled srazmeran kukaviluku, terminologija i simboli (mrtvaka glava) takoe.
Otkuda bi etnik mogao biti hrabar, kada osnova i osnovna pobuda njihovog stava i opredeljenja:
kukaviluk, priznanje nemoi pred snagom okupatora. Jedine pobude koje mogu da vezuju taj
kukaviluk: pohlepnost, pljakanja, razbojnitvo ako moda ne i osnovna ideoloka
pobuda, u svakom sluaju osnovna efikasna argumentacija.

3. Sauvati srpski ivalj predati na milost i nemilost osvajau: da nae ljude mobilie za
maksimalno produenje ro bovanja.

Preporuivati narodu da se ne bori jer jo nije vreme mogu samo pekulanti, oni koji se sami
ne bore, kojima od drugih primljeni teret omoguava da pekuliu i politiziraju, koji odreuju
sektore za koje je ve vreme i sektore za koje jo nije vreme i to na osnovu procena
prvenstveno klasnog karaktera.

Tako, i sami ministri, pored toga to zadravaju sebi iluzorno pravo da odrede kada e biti
vreme, ve sada odreuju koje, kakve i dokle se akcije ve sada mogu vriti: ruenje te i te
pruge, na tom i tom sektoru, dotle i do tada, kao da bi drugi, tj. prvi zasada realni gospodar,
trpeo da sluge ve sada ne budu potpuno sluge. U naoj tampi ne podvlaimo uvek dovoljno
aktivni karakter etnike saradnje, objektivno ma bilo i privremeno sa obe strane
podudaranje interesa. Zvanini opis iz Londona je toliko laan, da prostim poricanjem te lai
ostajemo daleko ispod stvarnosti.

4. Protivrenost: jo nije vreme Robin Hud. Ili se Robin Hud bori i onda je vreme, ili
eka i onda nije Robin Hud.

Ova koncepcija samo potvruje da su pobude odlaganja isto politike, kastinske.

Karaoreve zvezde se dele za zasluge u borbi protiv neprijatelja u okupiranoj otadbini u
borbi za koju se uporno i iz sveg glasa ponavlja da nije vreme.

I to dokazuje dve stvari: da postoji odreeni neprijatelj u okupiranoj otadbini i da je za borbu

sa tim neprijateljem vreme protiv onih koji na delu i svojim uspesima dokazuju da je i te kako
vreme za borbu protiv okupatora. (Po dokumentima zaplenjenim u ipragama, [15] vidi se da
glavna borba protiv komunizma: Minhen Cemberlen [16] antisavezniki.)

XII 1942.

Radio-London je jue prvi put spomenuo borbu jedne zvanino narodnooslobodilake jedinice:
1. bosanskog korpusa i estita njegovim borcima!

[16] Mnchen Chemberlain.

[15] Selo istono od Kotor Varoa. Prim. M. V.

Posle izjava ubaia i Kosanovia u Americi, posle nekoliko lanaka o pravom mestu i ulozi
Drae Mihailovia u nekim engleskim i amerikim listovima.

Poinje izriito propovedanje jedinstva i saradnje.

Oevidno zaokret ili predznak verovatnog zaokreta.

Moguni ciljevi: sadanjom saradnjom izbrisati dosadanje izdajstvo, krivicu za odbijanje

saradnje prebaciti na nas i postii bar saradnju izbeglike vlade sa rukovodiocima narodno-
oslobo-dilakog pokreta, ostaviti otvorena vrata za legalan povratak te vlade u zemlju.

Uzroci takvog zaokreta: obrazovanje Antifaistikog vea narodnog osloboenja, razmah

narodno-oslobodilakih pokreta i sve zamaniji i bri uspesi n. o. vojske, oevidno slabljenje
pozicije vojnikih i politikih sila osovine. Opasnost da u kratkom roku (relativno)
likvidiramo etnitvo, da pridobijemo Hrvate, da se uvrstimo bar u Bosni, Liki i Dalmaciji, itd.

Nai zadaci zato, izmeu ostalog:

a) precizirati na stav prema svim oruanim grupacijama i grupama koje dosada nisu bile
obuhvaene u n.o. vojsci;

b) pokazati da su bili u pravu ne oni koje je njihovo spe-kulisanje dovelo u neposrednu slubu
okupatoru, nego oni koji su se borili i uestvovali u borbi protiv faizma, na istonom frontu na
kome se bore SSSR, Engleska i SAD;

c) Jasno i nedvosmisleno objasniti: obzirom na proli rad i na ono to se ima jo uiniti, priznaju
se samo jedinice n-o vojske; svako zadravanje izvan nje produavanje pekulisanja,
odlaganje jedino mogue saradnje, demoralizacije i demobilizacija, unakaenje ciljeva n-o borbe,
pomo okupatoru, itd.;

d) Faizam propada; najokoreliji, najkompromitovaniji jo hoe da se nadaju; izvestan deo

panino ve bei ili hoe da bei, jasno i nedvosmisleno izjavljujemo da se prilaenje ne moe
due odlagati kao i to da u nae redove nikad neemo primiti one ogrezle u krvi svoje brae,
svi ostali, bez obzira u kakvim su se jedinicama nalazili i pod ijom komandom ili terorom
stajali, da pristupe odmah. [17]
[17]
U duhu ovih razmiljanja data je direktiva taba 1. proleterske divizije o postupku
prema bivim pripadnicima drugih vojnih formacija, A-VII, k. 701, f. 6. d. 6. Prim. M.
V.

Sada, kada se zapoinju odlune bitke, ne moemo dopustiti i neemo dozvoliti da bude
naoruanih mudrih i strpljivih posmatraa, koji ekaju da prevagne na jednu stranu, pa da se
ovoj pridrue. Krv naih boraca ne eka ona tee. Svaki ko ima puku ili je s nama i sa
saveznicima ili protiv nas i saveznika.

e) Za sve one koji ume ju da misle i da sude, i snaga je na naoj strani pobeda; ali samo zato
to smo borbu poveli i vo dili onda kada mnogima to nije bilo jasno;

ekati sa orujem ne moe vie nikako znaiti: biti neutralan, jer situacija ne dozvoljava, ona
onemoguava takvu neutralnost;

Brzina i sigurnost uspeha zavisi ba od toga hoe li oni, koji su bili izvan naih redova odmah da
se pridrue;

f) mi ne garantujemo mir i spokoj stvo, ve donosimo dosledno i do kraja pootrenu borbu protiv
svih narodnih neprijatelja; a takva borba, uz uee svih sposobnih da se bore, upravo je
jedina trajna i sigurna garancija za brzo postizanje pobede i trajnog mira;

Svakome ko ume da misli i vidi dalje od svog nosa i kunog praga mora biti jasno da bi
bez njegovih slugu etnika i ustaa, poloaj okupatora ve sada bio neodriv i neizdrljiv.

Kada smo ovoliko postigli imajui protiv sebe pored okupatora i domae izdajnike, ta emo i
koliko brzo moi postii, ako budemo pred sobom imali jedino Nemce?
Mi smo dovoljno jaki da razbijemo sve narodne neprijatelje, ali je nesumnjivo da emo u tome
bre uspeti ako nam i ukoliko nam bre priu mase kojima su se do sada bile nametnule peto-
kolonake etnike glaveine;

g) okretanjem oruja protiv okupatora onda kada ovaj bude pred slomom, razbojnici nee moi
spasiti svoje glave; nije vie vreme!

h) ono to smo postigli, postigli doslednom i pravilnom politikom linijom; nikome od naih
novih suboraca neemo dozvoliti da tu liniju, prostu i iroku, unakazi i okalja.

K[oa]

Iz Dnevnika

Od 7. decembra, krenuo ujutru iz sela Gajii kod Maslovara, pa do 13. decembra stalne borbe sa
etnicima na teritoriji gde je razbijen centar srednjobosanskih etnika u selima i okolnim mes-
tima do Prnjavora i Teslica. Popovii polazak 31. decembra uvee; Brankovii polazak 1.
januara 1943. godine uvee; u 19 sati poinje napad na Tesli. U Tesli doao 2. januara
ujutro.

tab 1. proleterske divizije je dao nareenje za napad na Tesli. [18] Napad je izveden sa
dve meovite grupe, sastavljene od bataljona 1. proleterske i 3. krajike brigade. tab 1.
divizije je znao da 3. krajika brigada nema iskustva u oslobaanju gradova, pa je izmeao
bataljone 1. i 3. brigade.

[18] Nareenje taba 1. divizije, k. 706a, f. 1, d. 35.

78

To je znatno pojaavalo udarnost grupa, a bilo je potrebno i radi toga da se brigade blie i bolje
upoznaju i da uspenije sadejstvuju u buduim borbama. [19]

Iz Dokumenata

Vrhovnom tabu [20]

Garnizon u Tesliu brojio je preko 2000 vojnika, i to: 1. i 3. bojna 4. peadijske pukovnije, 23. i
34. satnija 1. peadijske pukovnije i jedna domdo bojna (domobrani iz okoline M. V.).

Zarobljeno je: preko 1000 vojnika, meu njima pukovnik Binder, preko 30 oficira, 3 lekara i 1
logornik.

Do sada je zaplenjeno: 4. haubice, 3 protivtenkovska topa, 5 minobacaa, nekoliko hiljada

artiljerijske i minobacake municije, stotine hiljada puanih metaka, velika koliina ivotnih
namirnica i sanitetskog materijala, 8 lokomotiva, sa 30 vagona ... Plen se i dalje prebrojava.
Transport se vri vozom.

Grad je zauzeo Kraljevaki bataljon i zasluuje svaku pohvalu.

Topovi su prelazili dva puta iz ruku u ruke i odmah dejstvovali.

Nai gubici su jedan poginuo i 10 ranjenih.

Koa

Zarobljeni domobrani obino su, posle razoruanja, putani kuama. Trebalo je pokuati da se
zadre u NOVJ.

tab 1. divizije dao je uputstva brigadama o novom nainu postupka prema zarobljenim
domobranima. [21]

Iz Dokumenata

... Zarobljen komandant garnizona, pukovnik Stjepan Binder sa 38 oficira i preko 1.000
domobrana.

Domobrane koji su iz krajeva oko Teslia sasluati, i ako se utvrdi da se nisu borili (uporno)
protiv nas pustiti kuama.

Ostali domobrani, koji su veinom, iz Slavonije, nee se sada odmah putati kuama. One koji se
budu prijavili nama odmah ih kao takve uvrstiti u nae jedinice. Ostali e se zadrati u naitm
jedinicama izvesno vreme, a zatim, kad stupimo u vezu sa slavonskim partizanima, uputiti ih
ovima. Poto je nemogue sve zarobljenike drati na jednom mestu, oni e se rasporediti po
naim jedinicama, jedan deo njih posle nekoliko dana, kada se budu* upoznali, najpozitivniji
meu njima, tada se mogu i naoruati. Na 1. brigadu dolaze 400 domobrana, na 3. sandaku i 3.
krajiku po 300, koje treba odmah rasporediti po bataljunima, izjednaavajui ih u pogledu
ishrane i stanovanja sa naim borcima.

Oficire ne treba prosto odbaciti poto meu njima ima moda nekih koji ne zasluuju da budu
odbaeni i drugi za koje bi bilo teta da pobegnu. Njih, poto su se stavili pod nau komandu,
treba pozvati i zajedno sa drugovima sa terena resiti ta ko od njih zasluuje. U svakom sluaju,
pre nego to se utvrdi kako su se drali i ta su radili, treba ih odvojiti od ljudstva sa kojim su do
sada bili. Po izvrenom proveravanju lako emo posle rasporediti potene meu njima.
[19]
To je iskustvo iz komandovanja u 1. proleterskoj brigadi. Od prvog

dana Koa je gotovo uvek slao u borbu jedan crnogorski i jedan srbijanski bataljon. Tako
su zajedno dejstvovali 1. crnogorski i 3. kragujevaki, kao i 2. crnogorski i 6. beogradski
bataljon.
[20]
Prvi izvetaj taba 1. divizije o osloboenju Teslica depea, Zbornik, t. IV, k. 9, d. 16,
s. 39.
[21]
Uputstvo nareenje. Zbornik, t. IV, knj. 9, d. 17, s. 14.

Iz Belenice 12. I 1943.

Une fois de plus, comme en Espagne, la guerre, ses conditions de vie = mesure de la valeur des
oeuvres litteraires, par l'acuite des jugements. Je me souviens d'Edgar Poe, culbute, de la
pauvre litterature des chteaux hantes.

[Opet kao u paniji, rat, njegovi uslovi ivota, jednako meri vrednosti knjievnih dela po
otrini sudova. Seam se Edgara Poa, koga je upropastila jadna literatura ukletih dvoraca.]

Druga polovina januara protekla je u stalnim borbama protiv Nemaca oko Teslia i prema Banja
Luci, protiv etnika u Joavci i okolini i protiv domobrana prema Prnjavoru. Prnjavor je lako
osloboen. Stanovnitvo Prnjavora i okolnih sela veoma prijateljski je doekalo partizanske
jedinice. Delovi 1. brigade izbili su na r. Savu.

Krajem januara Vrhovni tab je obavestio tab 1. divizije da je zapoela velika neprijateljska
ofanziva na osloboenu teritoriju iz Karlovca, Petrinje, Gline, Sanskog Mosta itd. [22] U takvoj
situaciji tab divizije je naredio brigadama da se koncentriu prema Banja Luci.
[22]
Nareenje taba 1. prol. divizije, Zbornik, t. IV, knj. 9, d. 109, s. 249.

Iz Dokumenata

... Poznato nam je da su mnoge jedinice, naroito 1. brigada, umorne zbog neprekidnih borbi i
mareva, ali je naa dunost, u trenutku kada jake neprijateljske snage napadaju na osloboenu
teritoriju, da uloimo najvee napore za rastereenje onih jedinica nae vojske koje podnose
glavni pritisak neprijateljske vojske.

... Treba voditi rauna da imamo naroite obaveze prema narodu koji nas je tako srdano
doekao i da bi bio veliki politiki gubitak ako bi se na odlazak zavrio represalijama od strane
neprijatelja prema stanovnitvu koje ne bismo uspeli da odbranimo ili bar uspeno da branimo ...
[23]

Vrhovni tab je najpre smatrao da treba braniti slobodnu teritoriju manevarskom borbom,
ali vrlo brzo je doneo novu odluku, da delom snaga manevarski brani slobodnu teritoriju,
zaustavlja nastupanje neprijateljskih kolona na glavnom pravcu a od 1, 2. i 3. divizije
formirao je Operativnu grupu, sa ciljem da pree u protivofanzivu preko Neretve, severne
Hercegovine i Crne Gore u junu Srbiju i naredio 1. diviziji da se to pre prebaci u rejon
D. Vakuf Bugojno. [24] tab 1. divizije, im je dobio nareenje Vrhovnog komandanta,
naredio je brigadama da se to pre prikupe i odmah krenu.

Iz Dnevnika,
Iz Jotanovia poao 29. januara uvee; ... doao 6. februara uvee u Bojsku kod Bugojna
[preko 250 kilometara preko planine Ulomac i padine Vlaia i Komara, po dubokom snegu,
preko jaruga, kanjona i visokih brda M. V.].

Kod ipraga komandant 1. divizije dao je brigadama dan odmora da bi lake savladale
padine planine Vlai, ali Vrhovni tab depeom je naredio da se pokret hitno nastavi. [25]

Posle ovog nareenja tab 1. divizije je zakljuio da bi dalje noenje tekih ranjenika
znatno usporilo pokret i dovelo u pitanje izvrenje glavnog zadatka.
[23]
Nareenje taba 1. prol. divizije, Zbornik, t. IV, knj. 9, d. 129 i 135. s. 292. i 311.
[24]
Nareenje Vrhovnog komandanta, Zbornik, t. II, knj. 8, d. 10, s. 19. [25] Nareenje
Vrhovnog komandanta, Zbornik, t. II. knj. 7, d. 172, s. 507.

Iz Dokumenata

tabu 1. brigade [26]

1. Na putu za Limljane uverili smo se da bi dalje transportovanje tekih ranjenika bilo skopano
sa ogromnim teikoama; pored toga bi njihovo prenoenje toliko usporilo mar naih jedinica da
bismo sigurno zakasnili.

2. Zbog toga smo reili da sve tee ranjenike sa potrebnim sanitetskim osobljem ostavimo na
ovoj visoravni izmeu s. iprage i r. Ugar.

3. Bolnica, meutim, ne moe ostati bez zatite. Stoga smo resili da uz bolnicu ostane jedan va
bataljon: predlaemo Trei. Zadatak tog bataljona je:

a. Neposredna zatita bolnice sa jednom etom;

b. sadejstvo sa metanskim bataljonom (odnosi se na Prnjavorski bataljon M. V.) koji ostaje

na ovom terenu;

c. odravanje veze sa 3. sandakom brigadom bilo neposredno, bilo preko najblie krajike
jedinice;

d. evakuacija ranjenika u najpovoljnijem pravcu, u sluaju nude.

4. Za komandanta svih partizanskih snaga u centralnoj Bosni odreuje se drug Miladin, koga
odmah uputiti u selo Zlovarii, radi prijema direktiva.

5. tabu bataljona koji ostaje izdati sve potrebne vojnike i politike direktive: vrenje
partizanskih akcija, likvidiranje manjih neprijateljskih uporita, mobilizacije novih boraca, itd.
6. Izvestiemo prvim radiogramom i Vrhovni tab, ali ovo sprovedite ne ekajui odgovor
Vrhovnog taba.

Komdiv, Koa

Zbog ovog nareenja Koa Popovi je otro kritikovan, ranjenici su prikljueni koloni
Centralne bolnice, pretrpeli sve nedae preko Neretve i, oni koji nisu prezdravili, poginuli
na Sutjesci. U meuvremenu, teren na kome su bili ostavljeni ranjenici stalno je bio
slobodan.

Prva divizija je hitno izbila u rejon Bugojna. Komandant divizije odmah je poslao pismo
Vrhovnom tabu u kome, pored ostalog, stoji: Poaljite dalje direktive.
[26]
Nareenje komandanta 1. divizije, Zbornik, t. IV, knj. 9, d. 158, s. 350.

Iz Dnevnika

Pidri 7. februara u podne; Duvno 8. februara posle podne; [27] Pidri 15. februara
ujutro.

Iz Belenice 9. II 43.

Duvno

Povodom sastanka u Grabovici. [28] Imali su nedostojno dranje koje se izrazilo u pokuaju
zabaurivanja nadmudrivanjem. Od toga dana se nita nije desilo to bi moglo izazvati linu
ocenu njihovog stava sem savesnog razmiljanja o njemu. Podvui da se prelazi preko
linih momenata znai ba postaviti lino; a ne samo da se nije prelo nego se, pored ove
izjave, sve na njima zasnivalo. Sadanja srdanost nametnuta jer ni izdaleka nisu stavovi
raieni, jer se sa ovoliko malo dobre volje, ovoliko vidumanosti [29] ne mogu ni raistiti.
A lii, u pogledu ostalih, i na bezazlenu zaveru i to ne protiv ovog ili onog, nego protiv svoje
odgovornosti. Ali nemoguno da nisu bar naslutili svoju odgovornost.

15. II 43.

Pidri

Juc Crvena armija oslobodila Harkov. [30]

Danas 3. divizija napada Prozor a naa 1. otila prema Ivan planini.

London sve ee pominje partizane u Jugoslaviji pozivajui na jedinstvo pod komandom

velikog Drae. Manevar providan: alko ne doe do tog nemogunog jedinstva, krivi treba
da budemo mi. Draa ima, navodno, vojsku a mi, navodno, odrede tj. grupice u umi;
pripremanje tumaenja borbi koje e oni stvarno zapoeti; postepeno priznavanje nae borbe radi
njihovog ukljuivanja u nju, naa legalizacija odreena ime treba da se postigne i
odreena legalizacija izbeglike vlade, itd., pogodno naroito sada kada se oekuju rezultati
neprijateljske ofanzive na nas koja treba da nas oslabi; kad se naa borba ne moe sakriti,
preutati, da bar postane sastvni deo onog za im oni sada tee borei se protiv nas; koncesija
injenicama koje se protive aktivno njihovoj taktici, injenicama koje su ueem naroda
postale i politika i materijalna snaga, itd.
[27]
Na savetovanju u Vrhovnom tabu 8. februara u Duvnu, Vrhovni komandant upoznao
je komandante 1, 2. i 3. divizije sa planom protivofanzive i dao im zadatke..'. Prva
proleterska divizija osnovnim pravcem: Gornji Vakuf Solakova Kula Ivan-sedlo.
Zbornik, t. II, knj. 8, d. 23, s. 40. Primr M. V.)
[28]
Selo blizu ipraga Kotor Varo; odran sastanak taba 1. prol. divizije i taba 1.
prol. brigade zbog nekih meusobnih nesuglasica (Izvetaj Duana Koraa, sekretara
divizijskog komiteta KPJ, arhiv CK SKJ, 1943/91. Pritn. M. V.
[29]
Izmiljanje (ruski).

[30] Ta radio-vest silno je obradovala sve borce. Izgleda i najvie rukovodstvo NOR-a u toj vesti
videlo je potvrdu ispravnosti svoje odluke da se hita ka Srbiji. U Pozivu Izvrnog odbora
AVNOJ-a stoji... Jo ova ofanziva i onda vie nijedna! Zbornik, t. II, knj. 8, d. 25, s. 42.
Prim. M. V.

Jedinice 1. divizije ostale su na poloajima sedam dana posle veoma usiljenog mara.

Iznenada, 14. februara, Vrhovni komandant naredio je tabu 1. proleterske divizije: Jo u

toku 15. najhitnije uputite 1. brigadu da zatvori Ivan planinu navee 16. ovog meseca...
Trea krajika i 3. sandaka da ostanu na svojim poloajima. [31] Prva proleterska
brigada nalazila se na desnoj obali Vrbasa prema Bugojnu. [32]

Komandant 1. divizije, Koa Popovi, odmah je odgovorio na ovo nareenje: Vae

nareenje od 14. II 43. primili smo 15. 2. u 1 sat po ponoi.

U toku 15. o. m. 1. brigada kree u odreenom pravcu, ali e, s obzirom na duinu puta, vrlo
teko stii na odreeno mesto do 16. o. m. navee. ... [33]

Prva brigada, i sa njom komandant divizije Koa Popovi, krenula je 15. februara uvee,
16. februara stigla oko 9 sati u Solakovu Kulu. U 16 sati nastavila je mar i 17. februara u
11 sati stigla u Repovce! Tu se odmorila i u 17 sati krenula u napad na Ivan-sedlo! U 20
sati poeo je napad: razbijeno je oko 300 ustaa i gonjeni su do zore, a onda je razbijeno
jo i stotinu ustaa u Ratelici. I drugi deo brigade je takoe razbio 60 Italijana u Bradini.
Ubijeno je 23 ustae, 12 andarma i 13 Italijana. Zaplenjeno je devet mitraljeza i znatne
koliine municije i hrane. Poginula su dva borca i jedan ranjen. [34]
[31]
Nareenje Vrhovnog komandanta, Zbornik, t. II, knj. 8, d. 37. s. 69.
[32]
Mar je trebalo izvriti preko padina Vranie, Zec-planine i Bitovnje i zauzeti kasarne
na Ivan-sedlu, u kojima je bilo oko 300 dobro naoruanih ustaa. Od Vojske, gde su bile
neke jedinice 1. proleterske brigade do Ivan-sedla ima 45 km vazdune linije, to je, po
nareenju Vrhovnog komandanta, trebalo prei u toku 24 sata(!) i napasti utvrene ustae
na Ivan-sedlu. arko Vidovi, komandant 3. sandake brigade, prouavao je ovu mar-
rutu i, uzimajui u obzir no, sneg, klizavicu i nagib uspon ili pad staze, zakljuio da
kolona po njoj moe marirati najvie 1 kilometar na sat, a staza je dua od 70 kilometara.
arko Vidovi, 3. sandaka brigada, VII, Beograd, 1972, s. 168. Prim. M. V.
[33]
Izvetaj k-ta Koe Popovia, Zbornik, t. IV, knj. 10, d. 83, s. 166 [34] Iz Izvetaja 1.
proleterske divizije, Zbornik, t. IV, knj. 10, d. 173, s. 326.

Nemaka pukovska borbena grupa Anaker, jaine oko 2500 vojnika, uz jaku podrku
artiljerije, tenkova i avijacije napala je 21. februara iz Tarina na poloaje 1. proleterske i
3. sandake brigade na Ivan-sedlu. Grupa je uspela da se probije preko Malog Ivana ka
Konjicu. [35]

Voene su teke borbe danju i nou u rejonu Ivan-sedla, po dubokom snegu, bez naselja i
na visini iznad 1.200 metara. Avijacija, sa oblinjeg aerodroma u Sarajevu, stalno je bila u
vazduhu i bombardovala svaki, pa i najmanji cilj pukomitraljeka odeljenja.

Komandant 1. divizije, iako nije dobio odobrenje od Vrhovnog taba, im je 3. divizija

odustala od napada na Konjic, naredio je 1. proleterskoj i 3. sandakoj brigadi da se
povuku iz tog vatrenog pakla na Ivan-sedlu. Brigade su se povukle 27. februara prema selu
Bulatovii. [36]

Iz Belenice

25. II 43. Zagrepane [37]

Ve nekoliko dana i na ovom sektoru traje nemako-ustaka ofanziva, uz uee relativno

velikog broja aviona, meu njima i tuka. Zadatak naih jedinica je nezahvalan, dranje
poloaja pod koncentrinom vatrom neprijateljske avijacije, artiljerije i bacaa, ali nuan u
okviru apteg plana. Od izbijanja 1. proleterske brigade na Ivan-sedlo, izbaeno iz stroja oko 100
boraca. Pred alou za tim rtvama i za njihovo opravdanje, treba se setiti napora i rtava
Crvene armije, napora i rtava jedinica koje brane osloboenu teritoriju.
[35]
Italijanski izvestaj, Zbornik, t. IV, knj. 10, d. 251, s. 489.
[36]
Nareenje taba 1. divizije, Zbornik, t. IV, knj. 10, d. 165, s. 312.
[37]
Selo zapadno od Konjica. Prirn. M. V.

*
Le temps comme certains jours d'Espagne niant la guerre. Les nuits sont limpides, cristallines,
les etoiles dirait-on pretes eclater, les jours pleins de soleil impassible et tragique. Le
vent se leve soudain, puis retombe: il n'y aura toujours pas de nuages! Le froid du soir s'
engouffre, s' impose au moment meme ou le soleil sombre derriere les cretes. Les beautes
couvent, germent, se devinent, mais restent inaccessibles la guerre est plus forte, la mort est
trop normale!

Le paysan, peut etre, qui regarde la terre par son labeur voit encore ce qu'il voyait autrefois
mais que voyait-il? Nous autres, nos yeux de guerriers nous aveuglent mais nous, de ce cote,
nous sentons au moins le regard d'homme venir, nous ne faisons que subir cette mauvaise
qualite imposee . . . nous combattons pour le droit entre autres de voir les beautes. Et
pourtant, verite bien vieille: il aura fallu vivre des jours bien obscurs! Le voyageur pacifique et
paisible ne voit pas tout ce qu' il aurait pu perdre! Et quand la guerre sera finie, il faudra
revivre bien des choses du passe et au present d'alors. Une fleur t'attend. .., oui: une fleur
t'aura attendu et eile t'accueillera virginale. Faudra-t-il reapprendre l'amour? L' amour exclu
l-bas par la bestialite, ici par la chastete!

II arrive qu' une femme passe, se penche ou s' assied et que ses gestes feminins nous inquietent.
Des debris et des esquisses de reves s'y accrochent ples reminiscences d'une ardeur revolue,
adolescent sans fougue. Peut-etre, quelquefois, des mo-ribonds hesitent ou prononcent ensemble
les noms de 1' amante et de la revolution.

Se reconnaitra-t-on apres tant de jours exclusivement differents, parfois opposes? ... Et

soudain, ici-meme, le charme est rompu, le ruisseau c' est de l'eau qui coule, j' ai reve la
guerre dure! Il n'est que 10 heures, les derniers groupes de tuka n' arrivent qu' 17 heures!
Ensuite, c'est nous qui com-mencons, et c est nous qui finirons!

Les jeunes s' adaptent, avec tout au plus des Clements de coquetterie innocents parce que
observables, ponderables, Consta-tables. Mais d'autres provoquent comme elles vivent, comme
elles marchent, comme elles ont soif: chaque geste est partie Constituante d'un corps qui a des
seins et des hanches.

Nous autres, les mortels, nous ressentons un soulagement quand les avions, par ex[emple],
poursuivent leur chemin; et pourtant, ils s'en vont tuer des hommes qui nous sont tres chers!
Ainsi d'autres choses tant que la circulation du sang est rivee un coeur au-del de son degre de
noblesse...

[Vreme je kao onih dana u paniji poriui rat. Noi su prozrane, kristalne, zvezde reklo
bi se spremne da eksplodiraju, dani prepuni sunca neosetljivog i traginog. Vetar se odjednom
digne, pa prestane, jo nee biti oblaka! Hladnoa veeri grune, oseti se istog trenutka kada sunce
zae iza grebe-nova. Lepote se legu, klijaju, nasluuju ali ostaju nedostine rat je jai, smrt je
suvie prirodna!

Seljak, moda, koji gleda na zemlju kroz svoj rad opet vidi ono to je video nekada ali to je
on tu video? Nas druge, nae oi ratnika nas zaslepljuju ali mi sa ove strane, bar oseamo
pogled oveka koji dolazi, mi samo podnosimo taj nametnuti ravi kvalitet ... Mi se borimo za
pravo meu ostalim da vidimo lepote. A, meutim, vrlo stara istina: moraemo iveti vrlo
mrane dane! Putnik miroljubiv i tih ne vidi to je mogao izgubiti. A kada se rat zavri bie
potrebno ponovo proiveti mnoge stvari iz prolosti i u tadanjoj sadanjosti. Jedan cvet te
eka. . ., da: jedan cvet e te ekati i prihvatiti devianski. Da li e trebati da se ponovo ui
ljubavi? Ljubavi koja je tamo iskljuena bestijalnou, ovde ednou.

Desi se da proe ena, nagne se ili sedne i da nas njeni enstveni pokreti uznemire. Ostaci i
obrisi snova se nadovezuju bledo seanje na jednu minulu strast. Mladii bez ara. Moda,
ponekad, umirui oklevaju ili izgovaraju zajedno imena ljubavnice i revolucije.

Da li emo se prepoznati posle toliko izuzetno razliitih dana, ponekad oprenih?... Iznenada,
ovde, na licu mesta, ar je razbijena. Potok je voda koja tee, sanjao sam, rat traje! Tek je
10 sati. Poslednje grupe tuka stiu do 17 sati. Posle toga, mi smo ti koji poinjemo i koji e
zavriti.

Mladi se prilagoavaju, ne idui dalje od elemenata koketerije, bezazlenih zato to su osmotrivi,

izmerljivi, primetni. A druge izazivaju onako kako ive, kako hodaju, kako su edne; svaki
pokret je sastavni deo tela koje ima grudi i bokove.

Mi ostali, smrtnici, oseamo olakanje kada avioni, na primer, nastavljaju svoj put; a ipak oni
odlaze da ubijaju ljude koji su nam vrlo dragi. I tako i druge stvari sve dok je krvotok skopan za
srce iznad njegovog stepena plemenitosti...]

Iz Dnevnika

Podhum 28. februara [na sastanku u Vrhovnom tabu prim. M. V.]; Graanica 1. marta
ujutro; u Prozor nou; na Makljen 2. februara ujutro.

Krajem februara nemaka 117. divizija energino je nastupala prema Prozoru i zapretila da
uniti bolnicu i delove Vrhovnog taba koji su se nalazili u dolini Rame. Na savetovanju u
Vrhovnom tabu 28. februara odlueno je da se izvri protivudar. Na osnovu zapovesti
Vrhovnog taba, tab 1. divizije naredio je brigadama: Prva proleterska brigada [prolazi
kroz poloaj 1. dalmatinske brigade M. V.] nastupa pravcem... Seoci, severno od s.
drimci, s. Vrsi iznad sela Bistrica! [Sva ta mesta su iza neprijateljskog prednjeg kraja
M. V.]

Trea sandaka vri pritisak prema Gornjem Vakufu; ...

Vrhovni tab priprema protivnapad. Pred nas se postavljaju zadaci koji se moraju izvriti bre,
odlunije no ikada. Borcima objasniti izuzetnu vanost zadatka. [38]
[38]
Nareenje taba 1. divizije, Zbornik, t. IV, knj. 11, d. 11, s. 23.

Brigada je prola kroz neprijateljski poloaj i izbila prema Graanici u bok i pozadinu
neprijateljskih jedinica. Dva dana vodila je teke borbe i presudno uticala na ishod borbe u
protivudaru kod Gornjeg Vakufa.
 Dan posle toga nastalo je primirje!!

Prva proleterska je prekomandovana u 2. proletersku diviziju, a komandant Koa Popovi,

u sastavu delegacije Vrhovnog taba, otiao je u Gornji Vakuf na pregovore sa Nemcima
poznati kao Martovski pregovori.

Iz Belenice

27. III 43. Jelaca

Le 11. matin je pars de Graanica, comme parlementaire, vers ProzorG. VakufBugojnoG.

Vakuf. Retour seul, le 14. mar matin. Bitka kod Prozora. [39]

[Ujutro 11. marta polazim iz Graanice, kao pregovara, pravac ProzorG. VakufBugojno
G. Vakuf. Vraam se sam, 14. marta ujutro.]
[39]
Koa stavlja znake navoda, odnosi se na predgovore sa Nemcima. Prim. M. V.

Iako ne umem da pripovedam, zabeleiu.

Desetog marta u sumrak spustili smo se do mosta kod Graanice, za koji, kad smo poli iz D.
Vasti, nismo znali da li je itav, da li je u naim rukama. Jo dok smo se strmo sputali, opazili
smo vatre na drumu, u klancu Rame.

Nedaleko od mosta, prema Graanici, nailazimo na Crnog i Terzia, u jednoj kuici pored
druma. Soba je slabo osvetljena, na daskama spavaju neki drugovi kao sve vojnike sobe pred
odlazak, pred naputanje, u neredu i reito privremene. Ovde treba mi da ostanemo, sa Veljkom.
Ve se priprema paljenje mosta.

Stari nas zove, auto dolazi po nas. Nekoliko kilometara dalje ulazimo u isto ovako privremenu
sobu. Doznajem da ido i Vlatko treba da idu u Bugojno, na poziv nemakih vlasti, radi
pregovora o razmeni zarobljenika. Predlaem da idem i ja, kao vojnik. Pristaje se.

Kad nailazimo na most, ve je preliven naftom. Vojska koja je imala da proe, prola je. Govori
se da su Nemci na kosama istono od druma. Poto bi se posle teko prela reka (Rama) resili
smo da se odmah prebacimo i da saekamo dan u jarku koji strmo izbija kod samog mosta.

Oko nas se jo ure neki drugovi oko pripremanja mosta za paljenje, a drugi prelaze i sputaju se
ka vodi: jedan ranjenik na konju okliznuo se, poieteo prema vodi, uspeo da se zadri. Najzad su
neki drugovi uli njegovo dozivanje i pronose ga pored nas. Kod Hueske [40], onaj u icama,
izmeu linija, dozivao je elu no. Nismo uli, nego su o tome telefonom stalno javljali onom
komandantu Poljaka, koji je onako uporno i besmisleno i uzaludno elu no ponavljao: uje li
me! Alo, uje li me?
Smestili smo se u jaruzi i zaloili vatru. Valjda nam nee biti hladno. Telefonska ica polazi uz
jarugu. Ovuda je proao Mile, poznajem nau tanku icu, stalno ponovo privlai moj pogled. Ona
nestaje gore u mraku i kamenju. Da li je Mile uspeo da se vrati?

Poslednja tranja po mostu. Vatra se dosta brzo prenosi sa krajeva prema sredini i postepeno
kaplje na grede. Plamen je ut, dim gust i crn, ne die se visoko, ceo klanac je obasjan i stena i
voda, sve boje se jasno razlikuju, ili nekako kao u filmovima u prirodnim bojama. Pejza je
beklinovski [41].
[40]
Grad u paniji. Prim. M. V.
[41]
Becklin Arnold, vajcarski slikar. Prim. M. V.

Dremamo u kamenju oko vatre koja nas pribliava i tera. Most puca, veliko komae greda pada u
reku, nestaje ili se zadrava na gvozdenoj konstrukciji koja je ostala u vodi ve od prolog
ruenja. Vlatko odlazi po drva za nau vatru. Kod mosta se njegova figura ocrtava kao jezive
linosti u fantomskim ili policijskim filmovima. Kroz nekoliko asova treba da poemo ka
Nemcima sa kojima smo vodili tako krvave borbe kod G. Vakufa, ka omrznutim fricevima.

U samo svitanje kreemo drumom. Vlatko je razvio belu zastavu. Brzo emo ih sresti, zaustavie
nas i odvesti dalje autom obaveteni su o naem dolasku. Pregledamo papire i na njihovom
pozivu nema peata; pogreili smo to jedan primerak nismo ostavili Terziu.

Gde li su nae zasede? Nigde se niko ne primeuje. Jedan seljak ide puteljkom, oevidno svojim
svakodnevnim poslom. Moda ne zna da je na niijoj zemlji, moda ga se to i ne tie. Inae
tiina, nigde se ne uje ni puka. Idemo brzim korakom i bezbrino priamo i alimo se. Ve
oseamo vruinu. Iz nekih kua nas gledaju neke seljanke. Kad bi bilo mleka! Put je pranjav,
nema tragova od tenkova, nego jedino od naih kamiona koji su prenosili ranjenike.

Proli smo prilian broj kilometara. Nigde ni jednog vojnika. Usput nailazimo na ostavljenu ili
povrno unitenu municiju. Trebalo bi je unititi ili baciti u vodu ali bi moda neko smatrao
da nije u skladu sa belom zastavom.

Idemo dalje. Opet je kao to sam toliko puta primetio glavni pravac najotvoreniji. Ve od
sino, najistureniji na vojnik prema neprijatelju bio je onaj koji je, potpuno neobezbeen, palio
most. Tenkovi su mogli prodreti lako do mosta, pa i ovladati njime, ali nisu ni pokuali. Kasnije
emo primetiti da sada peadija otvara put motorizaciji, krilnim prodiranjem preko brda.

Ve ima vie od 10 km izmeu naeg na drumu najisturenijeg vojnika i neprijateljskog.

Nailazimo na unitene kamione (nae) i spaljenu burad: oferi su temeljito svrili svoj posao
kao to su neumorno, i danju i nou, bez prestanka, prevozili ranjenike. Zasluili su da budu
pohvaljeni.

Nigde nikog! Selo Duge ostaje za nama i ispod nas, kao na dlanu. Niim ne podsea na rat.
Tek na jedan km pred Prozorom nailazimo na tragove velikih nemakih tenkova. Vidi se da su
dotle doli, okrenuli i vratili se. Drum, iako je tvrd, sav je izrezan. Eno tvrave na iljku ispred
samog Prozora. Primeuju se dva vojnika. Prolazimo ispod tvrave, odozgo motre na nas,
nailazimo na prve kue. Nismo jo stigli do prve, a iz nje sa nae desne strane izlazi 67
nemakih vojnika, okreu se prema nama, staju irinom druma. U sredini mali oficir sa
bradicom. Doekuju nas iznenaeno i pretei: Na nu! Stigli ste u pravi as. Mi smo
parlamentarci (pregovarai). Je li vas poslao Tito? Koliku vojsku predstavljate? Mi smo se
malo zbunili, vadimo punomoja i pozivno pismo bez peata! ali nismo nimalo uplaeni.
Oficir, sa neprijatnim licem grube koe i bradom nekako zaputenom, nareuje vojnicima koji su
oko njega Sicherung! Oni se okreu pomalo na stranu i pune mainke. Nemaki nam kae da
treba da predamo oruje. Dosta zbunjeno mu objanjavamo da to nije na mestu. Utvrujemo da
trai da ispraznimo revolvere: Okrenite se! Praznim revolver. Svi smo imali metak u cevi.
Ljutio sam se to nisam mogao da vratim arer u leite. Da mi ne drhte ruke? Ne, arer
treba predati.

Oficir je proitao poziv. Na kapama imamo svi petokraku. Krupni nemaki vojnici koji su oko
oficira ne izgledaju iznenaeni. Oficir vojniki pozdravlja i predstavlja se, prua ruku. Rukujemo
se i pozdravljamo stisnutom pesnicom. Jo smo dosta zbunjeni.

Nailazimo na jednog naeg biveg italijanskog zarobljenika, koji ponizno pozdravlja Nemce.
Usput jedan odrpan ustaa dobacuje: Ovaj ima dobre cokule, ali nije za dugo! Brzo stiemo
pred jednu od retkih preostalih kua. Sigurno je tu komanda. Izlaze jo neki oficiri i vojnici.
Jedan oficir, sad, gleda u zvezdu na mojoj kapi, pokazuje na nju i neto se tiho buni. Oevidno
niko nije obaveten o naem dolasku. Smirili smo se. Malo dalje stoje 34 ustae, iza Nemaca,
ne smeju da priu. Pod zatitom smo njihovih gospodara ma i kao zarobljenici. Gledaju nas
vie ispitivaki nego zaueno. Doek je uopte prilino otar. Poinju da nas slikaju. Ja svaki
put okrenem glavu. Kaem jednom oficiru: Zato nas slikate? Nismo doli da se produciramo,
nego poslom. Vrebaju aparatom, ali bar ja, svaki put izbegnem.

ido i ja sedamo u jedan auto, Vlatko u drugi. Oi su nam vezali. Pre nego pratilac seda pored
mene, ujem bradatog oficira kako mu kratko daje instrukcije. Mislim da mu je rekao i Ako ita
pokuaju, pucajte! Oseam Nemca pored sebe, znam da dri revolver u ruci. Posle sam doznao
da je Vlatka njegov pratilac, revolverom uperenim na njega, razoruao im su seli u auto. Za sve
vreme dok smo bili u Vakufu nije uspeo da dobije natrag revolver.

Kreemo. Palim cigaretu. Penjemo se uz Makljen. Drema mi se. Ne znam zato, pravim se da
spavam. ido me neto pita. Onaj pored mene zabranjuje razgovor.

Susreemo nekoliko kamiona i tenkova. Pratim u glavi krivine: Ovde su im Sandaklije unitile
tenk, ovde je poruen most, prelazimo li pontonom.

Stigli smo u G. Vakuf. Izlazimo iz automobila. Odvezuju nam oi. Ulazimo u tab. Na jednim
vratima, na prvom spratu, pie: Major Barthe ime onog koji je potpisao poziv. Jedan
crnomanjasti kapetan, etrdesetih godina izgleda autant eneralov prima nas veoma
pristojno. Sad e da nas uvede kod enerala. Ulazimo u susednu sobu. eneral nas stojeki
pozdravlja, ljubazno. Trai odmah sekcije koje mu donose i koje on iri na malom stolu za kojim
je seo. Nas je takoe ponudio da sednemo, i mi smo seli. emu ove sekcije? Da ne misli i on da
smo doli da ponudimo predaju, kao onaj bradati?

Objanjavamo zato smo doli, autant stenografie, predajemo punomoja. eneral ima sigurno
preko 50 godina, deluje nekako isto, ouvan je, ima lepe zube donji su mu neto uvueni, i
lep osmejak. Paljivo i zainteresovano slua naa objanjenja. Kaemo mu: Da ne bi bilo
nesporazuma, moramo vam odmah rei da nismo nikako doli da ponudimo neku kapitulaciju.
Na to i ne pomiljamo, a vi vrlo dobro znate da nas ne moete unititi. . . Ozbiljno klima
glavom. Tuimo se na postupak prema nama, na oduzimanje oruja i slikanje. Izvinjava se,
ponavljajui Ich bedauere. [42] Kae da nisu bili oba-veteni o naem dolasku. Ja sam
vojnik i ne razumem se u politiku, ali.... Naroito se raspituje o naem odnosu prema
Sovjetskom Savezu, komunizmu ne pijunski nego radoznalo, zainteresovano. Za pregovore
nije nadlean, izvestie pretpostavljene. Onaj oficir to nas je sproveo iz Prozora promenio je
dranje, iako ne kae nita, nego stoji pozadi enerala. Crte mu nisu vie onako stroge i tue, po
koji put se nasmeje. Razgovor sa eneralom traje dugo. Nareuje da nam se da da jedemo i
donesu cigarete.
[42]
Izvinjavam se.

Sudei po doeku enerala, postoje za pregovore mogunosti.

Odvode nas u jednu susednu kuu, gde nam se dodeljuje soba. Na vratima pie na nemakom:
Komanda mesta. Soba je neugledna i ne ba ista: jedan sto, jedna pe, dve slamarice, u oku
jedan paket letaka. arere nam vraaju, sem Vlatku koga su razoruali u automobilu.

Vlatko vrlo lepo govori nemaki. U razgovoru sa eneralom ja sam teko nalazio rei.

ido, onim svojim odsutnim izrazom, pitao je esto: ta kae i govorio ta treba rei eneralu.

Punomoja su zadrali u tabu divizije [43], radi prevoda. Reeno nam je da e pregovori
zapoeti sutra, 12. marta, kao to je predvieno u pismu majora Barthe-a. Zamoljeni smo da nae
predloge napiemo kako bi se mogli dostaviti nadlenim. Stavlja nam se na raspoloenje jedan
nemaki vojnik doznajemo kasnije od njega da je Austrijanac i pravnik. Vlatko diktira na
nemakom, on kuca na jednoj odvratnoj maini, tipa Adlerove, sa tipkama koje se kreu
horizontalno. Kuca priljeno sa 10 prstiju, drei ruke ukoso i neverovatno sporo. Valjda nije
zvanini daktilograf nemake divizije.

Naa soba je sa dvorita. U dvoritu stoji nekoliko motocikla, oko njih i oko upa zadravaju se
vojnici. Po jeziku se primeuje da su veinom Austrijanci. Jedan od njih nas kao uva. Kad
idemo u klozet, preko avlije, niko nas ne prati. Sa ulice dopire do nas zuka kamiona i tenkova.
Jedna nemaka divizija eto kree za Prozor.

Nastavie se [44]
[43]
117. nemaka divizija. Prim M. V.
[44]
Nije nastavio, niti je dao nove podatke Mii Lekoviu za knjigu Martovski pregovori
1943. Uestvovao je samo u poetnim pregovorima, u Gornjem Vakufu. Prim. M. V.

Koa je meu poslednjim preao Neretvu i uputio se u Vrhovni tab, kod Borakog jezera,
gde je referisao o pregovorima.

Iz Belenice /

22. III 43. Krstac Borci

T[erzi] ... udno neumorno oduevljavanje poslom koji vri automatski! Oduevljavanje, ravno,
znak zalaganja; automatizam, ravno znak nezainteresovanosti. Zakljuak: ogranien.

Za nama najvei dosadanji podvig: Ljubina najvee stradanje nae vojske. ta vie da se
kae: ljudi umiru u hodu, drugi na takama proli kozjim stazama. Svuda oko nas tifusari kao
aveti, ivi i mrtvi; jedan od njih zavukao ruku za pojas da izvue duvan i umro; jedan ubio
drugaricu, pa sebe... Drugi, zdravi, ih, ipak, svojim telima brane!

Anonimnost ranjenika. Ipak je preputen svojoj ivotnoj sposobnosti.

Pod nama Borako jezero!

Ovuda su proli Banijci i Dalmatinci. Vojska tek stvorena, ula odmah u najtee okraje.
Posledice vidne la mesure de leur detresse et lassitude [prema njihovoj nesrei i naporu]
a ipak su ovde i ponosiemo se njima.

23. III 43. Krstac Borci

Les jours sont splendides, soleil et brume. Depuis hier les canons ne se font plus entendre. Ce
matin nous avons appris la nouvelle de la prise de Nevesinje et Ulog. Une fois de plus, leur
offensive leur aura cote eher. Aucune motorisation ne peut se mesurer l'intensite surhumaine
et aux fruits de nos efforts. Chaque minute d' insomnie, chaque souffle, chaque goutte de sang,
chaque battement de coeur, chaque dernier souffle meme et le poids des corps morts d'
epuisement, se fait sentir, se retrouve dans le resultat, la conclusion, dans le bilan final. Nous
serions bien faibles, si nous ne vainquions qu' coups de fusils!

Le reste, c'est de l'histoire. II ne s'agit pas d'etre olimpien. Les faits ont et doivent avoir leurs
chroniqueurs.

[Dani su prekrasni sunce i izmaglica. Od jue se vie ne uju topovi. Jutros smo saznali da su
osloboeni Nevesinje i Ulog. Jo jednom ih je njihova ofanziva skupo kotala. Nikakva
motoriza-cija ne moe se meriti sa natoveanskom snagom i plodovima naih napora. Svaki
minut nespavanja, svaki dah, svaka kap krvi, svaki otkucaj srca, ak svaki poslednji dah i teina
tela umrlog od iznemoglosti da se osetiti, ispoljava se u rezultatu, zakljuku, u zavrnom raunu.
Bili bismo jako slabi ako bismo pobedu sveli samo na pucanje puaka!
Ostalo je sve istorija. Ne radi se o tome da budemo bogovi sa Olimpa. injenice imaju i moraju
imati svoje hroniare.]

27. III 43. Jelaca

Vladimir Nazor, le 26. soir, au moulin, sous Kutine [45]: Portrait du dr Ribara. [Vladimir
Nazor, 26. marta uvee u vodenici pod Kutinom: portretira dr Ribara.]

28. III 43. Drae [46]

Nazor

Rekao je otprilike: Ve kad sam bio u Zagrebu, govorio sam svojim prijateljima, ve tamo sam
osetio ko su i kakvi su partizani. Mi smo bili ukaljani radom raznih izdajnika i Maeka [47].
[45]
Selo kod Kalinovika. Prim. M. V.
[46]
Selo kod Milevine Foa. Prim. M.V.
[47]
Dr Vlatko Maek, bivi p. predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, voa Hrvatske
seljake stranke. Prim. M. V.

Partizani su skoili na noge, podigli ustanak, oprali nau ast. . . Ovo su velike tekoe, naroito
za mene, starca, ali ja se ponosim, ja sam srean, za ovo nekoliko dana prebrodio sam 7 brda! Ne
bi me ao bilo da poginem, tako je divno biti ovek, a jo lepe partizan! Mi moramo pobediti,
ma i svi poginuli, naa ideja, naa vera mora pobediti! ... ta je s tobom, ika Janko, ratnie,
video sam te sa 2 puke, pitoljem ... Ja sam nabavio revolver, dao mi ga Peko [48], pa im
dobijem vojniko odelo, opasau se njime, a ako mi bude teko nosiu samo futrolu, videe
kakav u ja ratnik biti. ... Voleo bih neko vreme biti na frontu, napred, da vidim... Dobro, Koa,
objasni mi kako vi to postiete? Vae ljudstvo stalno raste, pa kako ih naoruavate, obuete,
odakle? ... R[ibar] je direktan pandan Starom; ne bih mogao izdrati pored njega... On je inertan,
neodluan, kaem, direktni pandan Starom; ne samo da nikom ne zapoveda, ne samo da njemu
zapoveda Moa [49], nego svi redom... A vidite naeg Starog, ta taj izdrava, ta taj stvara,
kolika energija i napori, a tek glasom!

Sedi Nazor pored vatre, u vodenici. U gra[anskom] je odelu, gojzericama i belim vunenim
arapama preko nogavica, eirom sa svetlocrvenom petrokrakom. Visok, mrav, sa dugakim a
zaobljenim gestovima, sa neim prirodno i vedro goparskim. Svaka reenica kao stih. udan
starac! Pod najnepovoljnijim okolnostima smogao je snage da se opredeli, konano,
nepokolebljivo. To nije, oevidno, bio rezultat jednog politikog razmiljanja, a tim putem ne bi
nikad ni stigao, skok bi bio suvie velik nego je uinio ono to je morao uiniti, prosto ono to
mu je nalagalo njegovo potenje, njegovo oseanje odgovornosti, njegovo spontano rodoljublje.

Napisao sam jednu pjesmicu o tome kako sam smrao. Proitau vam je, vesela je! ... Ovo to
sam zadnjih dana video i doivio potsea me na neke moje pjesme koje sam odavno pisao, u
kojima sam htio da izrazim osjeanje planine... naravno bez ovih muka, nego osjeanje tih brda,
tog vazduha...

Pria prirodno sono nije tana re bogato ah neposredno, nepretrpano ... onako kao to
nam je doao ... Njegovo samo prisustvo je jedan ivi, reiti dokaz o pravednosti nae borbe.

Kae mi da su panci pre godinu dana preveli neke njegove pripovetke, izdali zbirku. Ne zna
posle ta je bilo. Beskrajno se divi Servantesovom Don Kihotu. Proitao je Unamunovu [50]
knjigu o Don Kihotu, kae da je sjajna, filozofska analiza i tumaenje svakog Don Kihotovog
ina i podviga. Ispriao sam mu kako je zavrio Unamuno, kako je usred faistikog dela
panije ustao u odbranu kulture i duha od pobesnelih generala koji su vikali Dole
inteligencija!
[48]
Peko Dapevi, komandant 2. proleterske divizije. Prim. M. V.
[49]
Moa Pijade, ef ekonomskog odseka Vrhovnog taba. Prim. M. V.
[50]
Unamuno Miguel, panski pisac i revolucionar. Prim, M. V.

Rekoh u sobi Terziu: Fia i ja smo zreli za penziju. Ve dva meseca smo bez jedinica!
Rasturanje jedinica 1. divizije pravda nudom. Rekao sam mu posle da ga ne moe time
objasniti: injenica rasturenosti je objektivna kritika jednog naina rada na pare, iz dana u dan,
prema potrebi, u stvari bez dovoljno perspektive i sistema.

Hladno je, pored potoka, nebo je Utrilovsko [51] iako usred polja, bez zgrada koje [su] u
njegovim slikama vezane za to nebo. ... Zar Dalijevu slikarsku vrednost predstavlja la tema?! ...

koja nije svuda uspela da uniti prirodnost neba; kamerna. Galanterijski duh, provociranje
radoznalosti izlaganjem gaa umesto ljudskih oseanja! Uzdizanje oveka u gaama (dugakim)

ipak du petit bourgeois malograanin. To nije put za razbijanje nekih okvira nature morte-
a mrtva priroda ve mesto kruaka!

I opet velim, rat kao kriterijum, ne zato to je prirodno stanje, nego to se stvari i dela
neposredno mere sa smru.

Iz Dnetvnika

Krstac (vila) 2. marta posle ponoi; [52] Jelaca 28. marta u podne istog dana uvee
Poljice; izvetaj Vrhovnom tabu: Prva brigada vraena pod nau komandu... Molimo vas da
nam direktive za irad to pre dostavite da bi dali zadatke Prvoj.

Koa se nije slagao sa gleditem da sama 1. proleterska brigada prelazi Drinu, bar dok ne
stigne 3. krajika. [53]
[51]
Utrilo Mori, francuski slikar. Prim. M. V.
[52]
Ponovo na referisanju Vrhovnom komandantu posle povratka sa pregovora sa
Nemcima u G. Vakufu. (Izjava autora. Prim. M. V.)
[53]
Preuzimanje komande i vraanje 1. brigade u sastav 1. prol. divizije, Zbornik, t. IV,
knj. 11, d. 143, s. 272. Prim. M. V.
[54]
Nareenja taba 1. prol. divizije; Zbornik, t. IV, knj. 11, d. 148, s. 282.

Iz Dokumenata

Poljice 29. marta. Nareenje 1, 3. i 7. brigadi: [54] Prva proleterska razbiti neprijatelja u
rejonu Ustikolina Slatina, forsirati Drinu, zaposesti liniju Obradovii Hunka Vreljak i
dalje iznad Slatine i Han Sohe zatvoriti pravce od Gorada i ajnia;

Sedma krajika brigada najpre da smeni dva bataljona 1. proleterske, a onda prelazi Drinu za 1.
proleterskom brigadom;

Trea krajika brigada najhitnije da se prebaci preko Drine za 1. brigadom, a onda, po nareenju
Vrhovnog taba, uputi ka

2. diviziji i sadejstvovati u zauzimanju Foe.

Iz Belenice

30. III Poljice

Jue je prvi put posle 70-ak dana pala kia. Vredi zabeleiti. Stari ree jednom da je to ipak naa
srea iako je lepo vreme bilo vezano za veoma intenzivniju delatnost neprijateljske avijacije.

1. IV Poljice

Je lis Goethe, en realite pour la premiere fois. Imposant (monumental) et precieux. [itam
Getea, u stvari prvi put. Uzvien (velianstven) i dragocen.] [55]

3. IV Poljice

Aus Dichtung und Wa[h]rheit [56]

Strassburg und Ses[s]enheim,

Diese Lehre wusste er mit vielem Scharfsinn durchzusetzen, wie sich denn alles behaupten
lsst, wenn man sich erlaubt, die Worte ganz unbestimmt, bald in weiterm, bald engerm, in
einem nher oder femer verwandten Sinne zu gebrauchen und anzuwenden.

... der Mensch eigentlich nur berufen ist, in der Gegenwart zu wirken. Schreiben ist ein
Missbrauch der Sprache, stille fr sich lesen ein trauriges Surrogat der Rede. Der Mensch wirkt
alles, was er vermag, auf den Menschen durch seine Persnlichkeit, die Jugend am strksten auf
die Jugend, und hier entspringen auch die reinsten Wirkungen. [57]

Unser Leben ist, wie das Ganze, in dem wir enthalten sind, auf eine unbegreifliche Weise aus
Freiheit und Notwendigkeit zusammengesetzt. Unser Wollen ist ein Vorausverknden dessen,
was wir unter allen Umstnden tun werden. [58]
[55]
Interesantno, u vreme pripreme za teku borbu za prelaz Drine Koa ita Getea. U
knjizi Rat i Mir Tolstoj pie: Posle izdavanja nareenja o obezbeenju mesta Kutuzov je
leao na naslonjai, drao u ruci francusku knjigu Les chewaliers du Cygne... [Vitezovi
Labudova ordena]. Rat i mir, 3. knjiga, Prosveta, Beograd, 1968, s. 228. Prim M. V.
[56]
Iz 9. knjige Geteove autobiografije, s. 378. Prim. M. V.
[57]
Iz 10. knjige Geteove autobiografije, s. 447. Prim. M. V.
[58]
Iz 11. knjige Geteove autobiografije, s. 478. Prim. M. V.

Ich ehre den Rhythmus wie den Reim, wodurch Poesie erst zu Poesie wird, aber das eigentlich
tief und grndlich Wirksame, das wahrhaft Ausbildende und Frdernde ist dasjenige, was vom
Dichter brigbleibt, wenn er in Prosa bersetzt wird. [59]

[Iz Poezije i istine.

Strasburg i Zesenhajm.

Ovo shvatanje izlagao je veoma otroumno, kao to se uostalom sve moe dokazivati ako ovek
dozvoli sebi da se recima slui i da ih primenjuje sasvim neodreeno, as u irem, as u uem, u
sirodnijem ili manje srodnom smislu.

... oveku je zapravo samo dato da deluje u sadanjosti. Pisanje je zloupotreba jezika, a tiho
itanje u sebi je tuan surogat. ovek deluje na oveka u najvioj meri svojom linou, mladost
najjae na mladost, i tu je izvor najistijih delovanja.

Na ivot je, kao i celina iji sam deo, na neshvatljiv nain sazdan od slobode i nunosti. Nae
htenje je nagovetaj onoga to emo da uinimo bez ikakvog snebivanja.

Cenim ritam, kao i rimu, jer oni i ine poeziju poezijom, ali ono to deluje stvarno duboko i
temeljito, to istinski obrazuje i podstie, to je ono to ostane od pesnika kada se prevede u
prozu.]

Koi se, oigledno, ne svia izbor mesta prelaza Drine i 31. marta upozorava tab 1. brigade:
Vi ne treba da se ori-jentiete za forsiranje reke samo kod Ustikoline, naroito posle dovlaenja
brdskih topova na desnoj obali prema Usti-kolini...
... Morate traiti mogunost da izvrite prelaz i dalje niz vodu. Prema podacima dobijenim od
druga koji poznaje teren, postojala je skela i zgodno mesto za prelaz u blizini eleznike stanice.
Osanica...

... Pri tom, s obzirom da ete pokuaj vriti nie no do sada, treba dobro paziti da tim ili drugim
povodom nikako ne doe do sukoba sa delovima nemake vojske. [60]

U pismu tabu Prve proleterske brigade, komandant 1. proleterske divizije Koa Popovi
je jo precizniji: Treba izbegavati svaki, pa i najmanji okraj, ma i sa njihovim
patrolama. [61] Es may importante que este lao nuestro permanesca sin actividad
oinguna. [62]
[59]
Iz 11. knjige Geteove autobiografije, s. 493. Pritn. M. V.
[60]
Nareenje taba 1. divizije, Zbornik, t. IV, knj. 10, d. 155 i 156, s. 294
[61]
A-VII, k. 710, f. 5, d. 16. Koi je poznat predlog sporazuma sa Nemcima o obustavi
neprijateljstva. Mio Lekovi, Martovski pregovori 1943. godine, Narodna knjiga,
Beograd, 1985, s. 66-67. Prim. M. V.
[62]
Veoma je vano da naa strana ostane bez ikakve aktivnosti.

Ponovo je tab divizije, odnosno, komandant Koa savetovao tab 1. proleterske brigade da se
forsiranje Drine ne izvri u rejonu Ustikoline ...

Ali, ako smatrate da je to najpovoljnije, vi odluite prema konkretnim prilikama i po svojoj

proceni, o kojoj nas odluci izvestite. [63]

Naa 3. krajika jo nije stigla (7. IV), im stigne prebacie se za Prvom. [64]
[63]
Zbornik, t. IV, knj. 12, d. 14, s. 41.
[64]
Zbornik, t. IV, knj. 12, d. 30, s. 99.

Iz Dnevnika

Ustikolina (mlin) 8. aprila; Prva brigada prelazi Drinu.

Prva proleterska je pokuala da pree Drinu nou 7. aprila. Nije uspela. Idueg dana doao
je komandant divizije Koa Popovi na komandno mesto taba 1. proleterske brigade u
mlin, u neposrednoj blizini Drine, da prisustvuje pripremanju tabova bataljona za novi
prelaz. Potovao je odluku taba 1. proleterske brigade o mestu prelaza, ali je naredio da
se Drina mora prei te noi. [65] Sedma krajika je obezbeivala prelaz Drine sa pravca od
Gorada. [66]
 Prva brigada je forsirala Drinu. Dobrovoljci su na primitivno graenim splavovima preli
Drinu i napravili u zoru 10. aprila ui mostobran. Tada se ispostavilo da su pred njom jake
italijanske snage artiljerijom ojaanog 3. alpskog puka. Brigada je u toku noi 10. aprila
proirila mostobran i zauzela Kapak, kotu 1203, posle pet juria. U meuvremenu je stigla
i prebacila se preko Drine i 3. krajika brigada, ali je ona, po nareenju Vrhovnog taba,
upuena ka Foi, gde su se, prema njegovoj proceni, nalazile glavne snage neprijatelja.

Komandant 1. divizije procenjuje da se glavne neprijateljske snage nalaze na vododelnici,

na Golom vrhu, Hunki, Raskru i Ifsaru, i da tamo treba uputiti glavninu divizije 1. i 3.
brigadu. tab 1. divizije trai da se i 7. krajika brigada prebaci preko Drine, jer im sama 1.
proleterska brigada, koja se neprekidno bori ve 30 sati i uasno je izmorena a utroila je
mnogo municije, ne moe nita. Vrhovni tab nije dozvolio upotrebu 3. krajike brigade.
Zbog toga komandant 1. divizije nareuje 1. proleterskoj brigadi da se utvrdi na
dostignutom poloaju i predahne tog dana. [67] U isto vreme predlae Vrhovnom
komandantu da vrati 3. krajiku u sastav 1. divizije, poto se pokazalo da isu glavne
neprijateljske snage ispred Prve, a ne ispred Druge divizije, kako se pretpostavljalo u
Vrhovnom tabu. Vrhovni komandant je tada prihvatio predlog. Komandant 1. divizije,
im mu je vraena i 3. krajika brigada, naredio je 1. brigadi da prekine predah i odmah
napadne frontalno i obuhvatom levim krilom Goli vrh, a 3. krajikoj da udari u levi bok
neprijatelja, obuhva-tajui ga desnim krilom na Raskru i Hunki. Sedma brigada se u
meuvremenu prebacila preko Drine i upuena prema 2. diviziji. [68]

Borba se rasplamsala 11/12. aprila. Italijanima je dola u pomo rezerva iz ajnia,

ojaam bataljon Exille. U toku noi Goli vrh, Hunka i Raskre izgledali su kao da su u
poaru. Slomljen je otpor Italijana. Trea krajika se popela na lea neprijatelju, ne
dozvolivi mu da predahne, i 13. aprila oslobodila ajnie jako utvreno mesto. [69]

Straan je bio prizor na popritu. Mnogo ubijenih Italijana, plen ogroman: est topova sa
700 granata, 27 minobacaa sa 220 mina, 70 pukomitraljeza sa 27.000 metaka, osam
radio-stanica, obilje materijala, opreme i namirnica. [70] Ovo je jedan od najveih uspeha
1. proleterske divizije. To je primer kako se moe forsirati velika i brza reka prirunim
sredstvima, razbiti jaka odbrana neprijatelja, kao i primer uspostavljanja mostobrana i
ubacivanja jedinica za proirenje uspeha po redu prispevanja. Vrhovni komandant je
pohvalio 1. proletersku brigadu. [71]
[65]
Nareenje taba 1. proleterske divizije; Zbornik, t. IV, knj. 12, d. 35, s. 107.
[66]
Boo Boovi, onda komandant 2. bataljona kae: O prelazu Drine postoje mnoge
anegdote. Meni je nezaboravan sastanak u mlinu. Leki i Plavi su nas estoko kritikovali.
Sve bi se to podnelo da tu nije bio prisutan Koa. Ali pred Koom, da sam mogao u zemlju
bih propao od jeda.

Sav crven u licu i suvie uzbuen, posle sastanka rekao sam Savu Buriu, komandantu 1.
bataljona 'Sjutra moramo, Savo, nas dvojica prvi prei Drinu!' Savo, poznati
duhoviti aljivdija, odgovorio je 'Tako mi boga, Boo, ja neu, a ti idi!' Ipak, obojica
su preli Drinu sa dobrovoljcima.
[67]
Izvetaj taba 1. divizije; Zbornik, t. IV, knj. 12, d. 54, s. 138.
[68]
Nareenje taba 1. prol. divizije 1, 3. i 7. brigadi; Zbornik, t. IV, knj. 12, d. 56, s. 141.
[69]
Nareenje 3. kr. brigadi; Zbornik, t. IV, knj. 12, d. 67, s. 158.
[70]
Izvetaj taba 1. prol. divizije; Zbornik, t. IV, knj. 12, d. 73 i 95,
[71]
Zbornik, t. II, knj. 1, str. 254.

Iz Dnevnika

ajetina 13. aprila ujutro; Govza 25. aprila uvee (u Vrhovnom tabu M.V.) ... elebi
21. aprila posle podne; Meljak 22. aprila ...

Posle Drine 1. proleterska divizija se zadrala u Sandaku: 1. proleterska prema

Goradu, 3. krajika Metaljka i okoline i 7. krajika na padinama planine Kova.
Ali, ve 14. aprila, iz ajnia, Koa Popovi predlae Vrhovnom komandantu da Prva
proleterska brigada napadne Gorade i doe do municije naroito za kalibar 7,9 mm, jer
je mnogo utroila u bici na Drini. Na poleini pisma v.d. naelnika Vrhovnog taba, V.
Terzi je napisao Vrhovnom komandantu: Miljenja sam da treba Koi narediti da odmah
treba da zauzme Gorade. Molim Vas za odgovor, da li se slaete? [72]
[72]
Predlog komandanta 1. prol. divizije, A-VII, k. 13, f. 8. d. 53.

Vrhovni komandant je odgovorio Terziu: Javi drugu Koi da ni pod koju cijenu jo za
sada ne dolazi u obzir zauzimanje Gorada, na lijevoj obali Drine. Drue Terziu tvoje je
miljenje nepravilno, jer ta bi se dogodilo da se sada zakaimo sa ovima prema Sarajevu,
kad zna da imamo ovdje dve bolesne divizije sa ogromnim brojem ranjenika? Javi ovo
Koi i reci da dobro pazi da ne napravi neku nepravilnost. [73] Ovim nareenjem
Vrhovni komandant upozorava komandanta 1. proleterske divizije da se pridrava
sporazuma sa Nemcima. [74] Nekoliko dana potom, Vrhovni komandant je naredio 1.
diviziji kako da rasporedi jedinice. (!)

Iz Belenice,

20. IV 43. En amosnt de Govza

Le printemps est l. Les cerisiers sont en fleurs. Ici tapis de feuilles tassees par la neige qui a
fondu. La foret est dense. La -bas les cadavres des Alpins et des mules pourissent vite. Les
visages des tues sont dej noirs, possedes dej par la vermine.

[Uzvodno od Govze [75]

Prolee je tu. Trenje cvetaju. Tepih od lia slegnutog snegom koji se istopio. uma je gusta.
Tamo leevi Alpinaca i mazgi brzo trunu. Lica ubijenih ve su crna, ve zahvaena
gamadima.]

Mladi krajiki kurir opisuje Banijce. Lei pored puta, otvorio usta a nije bio mrtav, nego je
spavao ... na jeziku mu praina. Ne zna koliko ih je opravdao ovim vernim opisom.

Ovde ni znaka ni traga od rata. uma je uma i sunce sunce, a proi e dani i svuda e uma biti
uma i sunce sunce.

Likovi samrtne buroazije: udovini Hitler, etnici zarasli u kosi i bradi!

Ovde ne opisujem sam rat kojim ivim i diem. Ovde iznosim ono malo pored rata.

Pera etkovi [76] je umro od zadobivenih rana iz mitraljeza sa aviona. Kakvog ga znam,
sigurno nije umeo da se mui. Imao je neku primitivnu snagu, upornost i nesalomljivost. Za
neminovne slabosti glas mu je bio tu i okrutan, nije ih priznavao jer ih je ve video prevaziene.
I gubici i zamor su za njega bili takva slabost, takva smetnja, koju je registrovao ali pour les
classer, da ih razvrsta. A i ivot je tako tiho primao, rekao bi rasejano, bio je jak iznutra i
dejstvovao. Sve ostalo su bili neki uslovi! I u borbi uvek glas mu se uo jasan i odluan isto
tako neposredno kao to je umeo sluati ili prosto utati. Ja sam se esto stideo to sam mu bio
pretpostavljeni, ali on nije.
[73]
Nareenje Vrhovnog komandanta, Zbornik, t. II, knj. 9, d. 111, s. 143.
[74]
Vidi Miso Lekovi, navedeno delo, s. 86. Prim. M. V.
[75]
Reica koja se uliva u Bistricu kod Miljevine. (Tu je bio Vrhovni tab. Prim. M. V.)
[76]
Pero etkovi, komandant 3. udarne divizije, poginuo 29. marta 1943. godine. Bio prvi
komandant 1. bataljona 1. proleterske brigade. Narodni heroj. Prim. M. V.

23. IV 43. Meljak (Sandak)

Les paysans ont reconstruit* ici leurs maisons qu'avaient incendiees les Italiens l'an passe. Les
paysans vrai dire les Serbes! Notre force leur en impose, mais ils sont encore sceptiques.
Sans perspective sre et tant soi peu immediate de victoire, pour eux nous sommes les
annonciateurs presque les fauteurs en tout cas les mediateurs des mefaits de la guerre, de
l'etat de guerre. En effet, l'Etat grand-serbe se consolidait sous la protection des Italiens, le
gouvernement etnik paraissait plus libre, plus independant que celui de Beograd, le peril turc
etait elimine, les Turci eux-meme extermines ou chasses, les Partisans, dans le cas o ils
n'etaient extermines eux-aussi, bien loin. Mais nous sommes revenus plus forts que jamais, le
pauvre Etat grand-serbe, peine stabilise craque de toutes parts. Cepen-dant, notre force pour
eux n'est pas un argument: eile est trop nomade!! Qui sait ce que nous allons encore provoquer,
de quelle reactlon vont encore etre capables les Italiens!! Car la mefiance n'est pas de caractere
ideologique; ce n'est pas notre repub-licanisme qui les effarouche, ou les histoires
mensongeres qui nous concernent. Ce dont ils ont encore peur, c'est de notre ave-nir militaire et
de ses suites immediates. Au fond ils ont peur de leur force propre, ils en doutent parce qu'elle
est heroi'que, parce qu'elle accepterait le reglement des comptes, parce qu'ils sont des paysans.

C'est que les conditions d'esclavage sont tellement adaptees qu'un peuple n'a plus le sentiment
qu'il y va de son existence : la collaboration faisant. La guerre est l, tandis que les dangers
futurs ne paraissent qu'ideologiques, c'est- dire, compares la realite, franchement
secondaires. Les traitres font figure de sauveurs realites.

[Ovde su seljaci popravili svoje kue koje su im popalili Italijani prole godine. Seljaci tanije
reeno Srbi! Nae snage im imponuju, ali su jo uvek sumnjiavi. Bez perspektive sigurne i
iole neposredne pobede, za njih smo samo najavljivai gotovo krivci u svakom sluaju
posrednici u zlodelu rata, ratnog stanja. U stvari velikosrpska drava se uvrivala pod
zatitom Italijana, etnika vlada izgledala je slobodnija, nezavisnija od vlade u Beogradu.
Opasnost od Turaka bila je otklonjena. Sami Turci istrebljeni ili proterani, partizani ako
nisu takoe istrebljeni, vrlo daleko. Ali mi smo se vratili jai nego ikada i jadna velikosrpska
drava, jedva uspostavljena, puca na sve strane. Ipak, naa snaga za njih nije neki dokaz. Suvie
pokretljivi! Ko zna to emo mi jo izazvati i na kakve e reakcije biti sposobni Italijani. Jer
poverenje nije ideolokog karaktera. Nije na republikanizam ono to ih plai, niti lane prie
o nama. Ono to ih plai je naa dalja vojna budunost i njene neposredne posledice. U osnovi
oni se boje svoje vlastite snage, oni u nju sumnjaju zato to je herojska, jer oni bi prihvatili
poravnanje rauna, jer oni su seljaci.

To je zbog toga to su uslovi ropstva tako prilagoeni da narod nema vie oseanje da se radi o
njegovom opstanku u prisustvu kolaboracije. Rat je tu, dok budue opasnosti izgledaju samo
ideoloke, to e rei, u poreenju sa stvarnou, sasvim sekundarne. Izdajnici se pojavljuju
kao stvarni spasioci ]

Poslednji letak baen iz italijanskih aviona zavrava recima: Partizani vi ste slepi i glupai!
ak se i Latini nerviraju! Ne mogu da razumeju da batine koje dohijaju nisu sluajne kada su
svi preduslovi takvi, zar ne, da nema mesta batinama.

Kada sam bio deko, udio sam se javnosti braka, kada mu je sutina tako intimna! Rei:
ovo je moja ena, ne znai li to: c'est la femme avec laquelle je couche [to je ena sa
kojom spavam] pa zar se te stvari ovako javno saoptavaju? Depuis ela n'a pas tout fait
change! Les avants-reves le prouvent reflexions hypnagogiques. II s'agit pourtant d'une
fonction directe du oorps hurnain. (A propos, voir de plus pres la vie des animaux, il est
inconcevable presque d'avoir mis telle-ment de temps constater le lien naturel entre eux et les
humains). Mais la fonction sexuelle! Que deux etres humains acceptent, decident
manifestent le desir de le faire, pour le plaisir qu'ils en attendent et la satisfaction du
sentiment-sensation actuelle qui rimpose Et pourtant? Encore, s'il ne s'agissait que des jeunes,
o un certain degre d'inconscience passagere est acceptable! Betise, dira-ton aux auteurs ces
problemes ne se posent pas! (Et R. en donne compte en disant, par Opposition moja
drugarica : moja ena.)
Peut-etre suis-je venu ce probleme en raison des conditions de chastete dans lesquelles la
plupart d'entre nous vit depuis deux annees dej. Mais l aussi je dois avoir des illusions. Partant
de nous je ne suppose jamais qu'il pulsse et doive y avoir des fem-mes, surtout en dehors de nos
rangs qui n'ont pas le meme ideal meme provisoire de chastete, et que toute cette
jeunesse doit s'en tirer autrement, etc. D'ailleurs je connais plu-sieurs exemples.

[Od tada to se nije potpuno promenilo! Predsnovi to potvruju hipnogoka razmiljanja.

Ipak radi se o direktnoj funkciji ljudskog tela. (S tim u vezi, kad se izbliza pogleda ivot
ivotinja, gotovo je neshvatljivo da je trebalo toliko vremena da bi se konstatovala prirodna veza
izmeu njih i ljudi.) Ali seksualne funkcije! Da dva ljudska bia prihvate, odlue, izraze elju,
da to ine, zbog zadovoljstva koje od toga oekuju i zadovoljenja ivog oseanja oseaja
koji to namee! Pa ipak! Kad bi se radilo samo o mladima, gde je stepen prolazne nesvesnosti
jo prihvatljiv! Glupost, rei e oni, initeljima se ti problemi ne postavljaju! (i R. [77]
obavetava o tome kad kae, suprotstavljajui izrazu, moja drugarica moja ena).

Moda sam doao do ovog problema zbog uslova ednosti u kojima veina od nas ivi ve
gotovo dve godine. Ali i tu moram da imam iluzije. Polazei od nas nikad ne pretpostavljam da
moe i treba da ima ena, naroito van naih redova koje nemaju isti ideal ak ni
privremeno ednosti, i da sva ta mlade mora drukije da se snalazi, itd. Uostalom znam za
vie primera.]
[77]
Radovan Zogovi, pesnik, tada lan politodela 1. divizije. Prim. M. V

24. IV 43. Meljak

Depuis hier les nuages se nouent mais ne s'imposent pas. 11 a meme pluis quelques gouttes.

Le paysage est special pturage et enormes forets de sapins, par endroits inextricables. J'ai
vu, en passant, les grottes de elebiKunovo et les villages turcs elimines, comme des
blessures affreuses au oorps d'un paysage serein et innocent. Depuis Bora-jungle je n'en ai pas
vu de plus beau, de plus accusateure par sa placide grandeur.

Jovan Vukanovi est mort. A peine rentre de l'hpital, apres avoir ete blesse lors de la prise de
Prozor o il s'etait distingue, il rejoint sa batterie, et on ne peut pas le retenir. Blesse de nouveau
pres de Foa, il se suioide. Pourquoi? A un camarade qui s'approche pour l'aider, il dit Arriere
ou je tire! et il appuie le cannon du revolver sur sa propre tempe. Pourquoi? Je n'ai pas connu
Jovan et je ne Tai pas compris. Il etait taciturne et noue. Quand il est parti rejoindre sa batterie, il
souriait, mais il etait probablement faible encore. Ses camarades m'ont raconte qu'il lui arrivait
de tomber d'epuisement, qu'il ne pouvait pas monter cheval physiquement fini. Ce heros,
avait-il peur de l'hpital, de notre pauvre hpital? Des douleurs nouvelles? De sa faiblesse
future?

Injustifiable, mais explicable.

Je me souviens de notre ancienne theorie du suicide. J'en avais meme une personnelle,
compliquee, thetralement antitheat-rle, etc. Le suicide gratuit! quelle honte et quelle
calomnie de la vie, de la condition humaine, quel aveu d'impuissance, de decouragement, de
lchete! Ecoeurente fatuite, insipide debacle. Reduire la vie humaine sa vie, se laisser aller la
mort! Combien d'entre ceux-l auraient ose mourir face l'ennemi, face la brte sanguinaire?
Mourir plein de vie, du desir de vivre et de vaincre!! Nous cherchions creer les conditions les
plus contradictoires la mort pour assurer la gratuite du suicide. Conditions inventees,
foncierement cadaveriques de par la pensee qui les habitait ou provoquait. La contradiction,
eile, est la, sur le visage et les muscles de ces heros maigres tous mais la mort n'est plus
gratuite; eile est chere de taute la valeur de la vie qui s'teint, de la valeur de toutes les mauvaises
vies moyens de mort liquidees. Non, la mort gratuite n'etait pas construire, eile etait le
produit d'une vie vaine... etc.

[Od jue oblaci se gomilaju, ali se ne nameu. ak je palo i nekoliko kapi.

Pejza je specijalan panjaci i ogromne ume etinara, mestimino neprohodne. Video sam,
u prolazu, peine elebi Kunovi i turska sela zbrisana kao uasne rane na telu
jednog pitomog i mirnog pejzaa. Posle Borake dungle nisam video lepeg prizora, koji vie
optuuje svojom smirenom veliinom.

Jovan Vukanovi je umro. [78] im se vratio iz bolnice, poto je bio ranjen za vreme zauzimanja
Prozora gde se istakao, vratio se u bateriju: ne moe se zaustaviti. Ranjen ponovo kod Foe,
ubija se. Zato? Drugu koji mu prilazi da mu pomogne viknuo je: Nazad, ili pucam i prislanja
cev revolvera na sopstvenu slepoonicu. Zato? Ja nisam poznavao Jovana i nisam ga razumeo.
Bio je utljiiv i sputan. Kada je odlazio da se pridrui svojoj bateriji, smekao se. Ali je
verovatno jo bio slab. Njegovi drugovi su mi priali da mu se deavalo da padne od
iscrpljenosti, da nije mogao da jae konja fiziki bio gotov. Taj heroj da li se plaio bolnice,
nae jadne bolnice? Novih bolova? Svoje budue slabosti?

Neopravdivo ali objanjivo.

Seam se nae stare teorije o samoubistvu. Ja sam ak imao svoju linu teoriju, kornplikovanu,
teatralno antiteatralnu, itd. Bezrazlono samoubistvo! Kakva sramota i kakvo klevetanje
ivota, ljudske sudbine, kakvo priznanje nemoi, obezhrabrenosti, kukaviluka! Odvratna
uobraenost, bljutavi slom. Svesti ljudski ivot na svoj ivot, prepustiti se smrti! Koliko od tih bi
se usudilo da umre licem prema neprijatelju, licem prema krvolonom nasilniku? Umreti pun
ivota, elje da se ivi i da se pbedi Mi smo se trudili da stvorimo uslove to protivrenije
smrti da bismo potvrdili bezrazlonost samoubistva. Uslovi izmiljeni, sutinski mrtvaki, u ime
misli koja ih poseduje ili izaziva. Protivrenost, ona je tu, na licu i miiima tih heroja mravih
svih, ali smrt nije vie bezrazlona; ona vredi svom vrednou ivota koji se gasi, vrednoou
svih ravih ivota naina smrti likvidiranih. Ne, bezrazlonu smrt nije trebalo graditi,
ona je bila proizvod uzaludnog ivota, itd.]
[78]
Jovan Vukanovi, komandir baterije 1. proleterske divizije, izvrio samoubistvo 21.
aprila 1943. Narodni heroj. Prim. M. V.

*
O seljacima nisam jue sve rekao. [79] Tu je blago, oja, ivaa maina etnici daju uzeto od
Turaka. To je ono neposredno! To nije neka politika. Turin hoe da mi uzme, a ja ne samo ne
dam svoje, nego hou da uzmem njegovo naroito ako mi je ve neto razneseno! To je prvo
i jedino, prosto i opipljivo. (Daj jednu!) Da li je Talijan doveo Turina, to je ve objanjenje
on je doveo i etnika. Ako ipak imam manje no to sam imao, sve je to u vezi sa Turcima s
kojima mogu da se bijem na ravnoj nozi i koji je napao mene i moje, a ne otadbinu i slobodu!
Lepo je nama imati dobru propagandu, kad smo na pravom putu!, kae kurir Mile.

Gerila partizanske grupe koje su ostale na terenu po odlasku nae vojske. Sada smo ih
zatekli, po povratku u Sandak, odrali se skoro godinu dana. Ne kau partizani nego
gerila, partizane su izjednaili sa vojskom. Novo znaenje ranijih sinonimnih pojmova.

Jaki [80] nam je poslao prepis sledeeg letka, koji su sigurno bacili iz aviona: ,
[79]
Koa vie puta belei svoje utiske o seljacima. Priznaje da je ranije malo znao o
seljacima, a naroito o njihovom ivotu i razumevanju u politiku. Prim. M. V.
[80]
Velimir Jaki, ininjer, komandant 3. sandake brigade. Narodni heroj. Prim. M. V.

Poruka iz Engleske narodima Jugoslavije!

U Londonu je obrazovana nova Jugoslovenska vlada pod predsednitvom gospodina Petra

ivkovia. U vladi je i hrvatski ban g. ubai.

Zadatak nove jugoslovenske vlade je u okupljanju svih snaga jugoslovenskih naroda za

osloboenje vae (!) otadbine.

Komandu nad jugoslovenskom vojskom preduzee linost koja se nalazi na putu za Jugoslaviju.
Iz vojnikih razloga ime te linosti dri se za sada u tajnosti.

Dosadanji glavnokomandujui jugoslovenske vojske, eneral Draa Mihailovi, za naroite

zasluge odlikovan je Karaorevom zvezdom sa maevima i stavljen u penziju. Ova promena u
vodstvu jugoslovenske vojske u otadbini izvrena je u punoj saglasnosti sa eneralom Draom
Mihailoviem.

Pozivamo jugoslovenski narod, da se sa istom vcrnou stavi pod komandu novog

komandujueg jugoslovenske vojske, kao to je bio veran bivem komandantu, eneralu Drai
Mihailoviu.

Hvala Vam!

Budite spremni.

Y-23
Letak je odtampan, a na njemu otisnuta u bojama jugoslovenska zastava.

Prvi penzionisani heroj!

Zamislite Kraljevia Marka, kako mu u najsudbonosnijem trenutku borbe sa Musom Kesedijom

stie ukaz o penzionisanju! Zamislite Robin Huda, Zigfrida u istom poloaju! Retika tema!
Ces Anglais n'ont pas le sens du ridicule, plutot s'en moquent! Ovi Englezi, nemaju smisla za
alu, bolje rei ba ih briga!

Novu vladu obrazuje estojanuarac, Petar ivkovi! Niko nita nauio nije! Pripadanje
Udruenoj apoziciji treba da obrie aktivno uestvovanje sa 6-to januarcima i prisustvo bana
ubaia i sve ostalo.

Dobro smo bili predvideli da e, kad bude potrebno, rtvovati i Slobodana [81] i Drau pa i
ovu novu garnituru. La regle du jeu [Pravilo igre!!] Ukoliko ima, ili je bilo, nekih
nepravilnosti ili nekorektnosti, to je uinila biva vlada ova nova nema veza s njom, i
dola je zato da ispravi i popravi! Zar je eril kriv to je emberlen prodao paniju i
ehoslovaku? to je sabotirao mogui sporazum sa SSSR? Draa je svoju ulogu odigrao,
nije uspeo, pokuaee isto sa drugima i drukije. Neuspeh Drain ne znai da je bez zasluga, i
Karaoreva zvezda nije samo predgovor penziji! Ima jedna injenica o kojoj svaki realista
mora da vodi rauna to je snaga narodnooslobodilake vojske i njen upliv. Ona se potvrdila
tokom poslednje ofanzive u kojoj su uestvovali: pored Nemaca, Italijana, ustaa i etnici, i tu
injenicu prevideti, poricati, znailo bi raunati na pogrenim pretpostavkama. Englezi nee da
raunaju na pogrenim pretpostavkama ak, i, naroito, kad se radi o branjenju tih
pretpostavki. Iza svih tih promena, ija se vanost, vea ili manja, ne moe nikako porei,
probija se stalnost imperijalne politike. Ali bi greka bila sada to podvlaiti, iako ga treba imati
stalno na umu. Englezi se ipak igraju s vatrom! Jednom e se ta slaba politika odbaciti kao
garnitura ali ne penzionisanjem! Hvalili su partizane, da bi ih lepe sahranili ali i to je
unosilo pometnju meu etnike i sahranili su Jugoslovensku vladu u Londonu! Ovo nije merilo
za razvoj meunarodne situacije, ali je pouno!
[81]
Slobodan Jovanovi, profesor, predsednik izbeglike vlade Kraljevine Jugoslavije.
Prim. M. V.

Mi oekujemo nove akrobacije. Mirno, jer Tito nee bili penzionisan iako moda nee izostati
pokuaji da ga odlikuju Karaorevom zvezdom! . . . Narod ne penzionie, narod svrgava one
koje penzioniu, kad treba. Mo Jugoslovenske vlade sastoji se jedino u tome to joj je sedite
u Londonu ma koliko to izgledalo paradoksalno. Njen upliv odblesak upliva vlade
Britanske Imperije. U zemlji ne bi imala koga da penzionie, a sama ne bi zavrila ni
penzijom, ni promenom vlade, itd. Mi im ne zavidimo, nae puke su nae puke kao i naa
krv. Mi se ne diemo i ne padamo na osnovu kombinacija. Nama je, ukratko, lako imati dobru
propagandu, kada smo na pravom putu!

25. IV Meljak
L'ascendant des disparations

Paris 193031. J'habite rue de l'Ecole. Je suis surrealiste.

A la Sorbonne Carine s'est imposee notre amitie. On m'appelle Mathos, je parais et suis
mysterieux, je dois vouloir l'etre. J'y reussis surtout par mes departs soudains. Au beau milieu
d'une conversation passionnante, un autobus passe j'y saute sans mot dire... salut! Dreyfuss
reste sur le trottoir bouche bee.

Au coin de la rue Racine et de l'Ecole de Medecine, je ren-contre Brunius. On me presente

Yolande. Elle me devisage desappointee et probablement decue on lui en a tellement parle!
Pour sauver ma contenance et mon prestige, je les quitte immediatement, un cornet de glace la
main. Plus tard nous nous ecrirons des lettres de conquete!

Le petit Dreyfuss etait epate. Remarquable ecrivait il Vane Bor. Apres il a pris peur
ela semblait mener trop loin. Ma vie entiere etait devenue trop mysterieuse.

J'etais privilegie. On me voyait assez rarement, je vivais seul dans une chambre jaune, sobre,
isolee des autres par des petits couloirs sob res. Ces condittons de vie o tant d'heures etaient
impenetrables devaient grandement impressionner et intri-guer ces jeunes bourgeois
revolutionnaires par leurs ecrits, qui vivaient en famille et qui, en rentrant manger et dormir,
bou-daient leur etat et leur attitude revolutionnaire, laissaient la revolu-tion sous le paillasson. La
notre devait leur paraftre authentique-ment permanente!

J'ai toujours senti que la frequentation quotidienne tuait le mystere des relations. Je me presentais
soudain la librairie o regnait Yo, tracassee par ses brouilles avec Georges aux oreilles
sales. Elle se sentait courtisee de toutes parts, recherchee, desiree... Elle etait boiteuse. Mes
apparitions n'avaient pas de contenu, ni de but determine elles etaient reellement fortuites et
gratuites, eile le saisissait et cela la charmait. Je disparaissais toujours tres vite, comme aspire par
de tches auss'i urgentes, qu'inexistentes inventees, supposees, etc. Tout devait rester mobile,
inacheve, je me faufilais insaisissable. Tiens, vous m'avez rencontre, profitez-en, vous ne
m'attraperez jamais, et ceux-l ne m'ont pas retenu, je les ai bien quittes, une fois pour toutes. Si
nous nous renoontrons nouveau, nous serons bien autres. Petite nostalgie?

Cracher? non! J'y ai trop intensement participe, et on ne deteste pas sa jeunesse! Elle etait
confuse, mais propre exaltee, devorante mais exigeante. Plus tard, oui, a reparu une
sensua-lite malsaine, desequilibree replique d'une adolescence fievre-use et tourmentee,
replique outree desaxee, ferocement physique . . . Je l'al imposee aux etres les plus doux et les
plus chers et, en ai honte. C'est la premiere honte. La seconde est d'un caractere tout different
... Quelque peu desesperante par son essence meme.

Continuons!

J'ecrivais peu. Je n'ai rien dire! Je savais discuter, mais dire? Qu' avais-je transmettre, que
savais-je donner? Tout ecrit decrit l'ecrivain. J'avais peur de ma description eile ne pouvait que
me limiter, m'entamer... Elle ne pouvait etre la hauteur de mon mystere, et intimement, de ce
que je me supposais, etre. Tous ces Francais au verbe facile!

Aujourd'hui meme! Comment se fait-il que je me suis marie? Que je me suis resigne exister
d'heure en heure aux yeux de la femme aimee! Ce n'est pas le desir qui m'a force, mais mon
decouragement face certaines inecessites Renoncer aux fuites, la disparition permanente!
Je me suis demene plus tard puis, nous avons fui deux, quand je n'etais pas absent!

Aujourd'hui meme, dirais-je! Quelles futilites! Mesquines!

Parfois, la nuit, cela devenait insupportable, j'etouffais, je me levais et sortais pour voir le
monde, pour n'etre pas seul abandonne... Oui, je passe, je m'en vais, o, tres vite, impos-sible...
Vous voulez vous suicider, et pourquoi? Vous avez des raisons! C'est piteux!

Dans la foule, personne n'est mysterieux, toutes les marches sont orientees, sans couleur
determinee, anonymes. La nuit n'est plus perspicace; pourquoi que cette femme ne voit pas que
je desire lui parier!

A l'autre bout du fil Louis Chavance aux cheveux plats. Nous ne nous sommes jamais
compris; j'etais tellement sensible toutes les brutalites et tellement brutal moi-meme,
sensement. Nous nous sommes frequentes sans chaleur, sans cordialite, sans contact, sans
enthousiasme commun. Nous ne fumions mme pas les memes cigarettes! Quand il disait ses
camarades, en me presentant: Il est tres intelligent je me sentais offense au plus profond de
moi-meme giffle, c'etait un terme tellement general, presque une excuse c' etait comme
lorsqu' on presente un chien! Et puls, ce sont des opinions qu'on ne dit pals, en public, en la
presence de celui auquel se rapportent. Je me souviens encore tres bien de la qualite et de la
profondeur du sentiment d'insulte! II y a de cela plus de lo ans.

Je note cela comme les Clements d'une sensibilite qui ne m'est srement pas exclusive et
en attendant l'arrivee de camarades qui sont indispensables pour prendre des decisions militaires
importantes! et qui errent comme la 6-eme brigade!

Beigrade fut tout different. C'etait pour moi une sorte de conge, villegiature, excursion. On y
reste trop peu pour etre blige...

25. III Meljak

[Zbunjivanje pomou nestajanja.

Pariz 193031. Stanujem u Ulici ecole. Nadrealista sam. [82]

Na Sorboni Karina se nametnula naem prijateljstvu. Zovu me Matos, [83] izgledam i jesam
tajanstven, verovatno sam to eleo. U tome uspevam naroito svojim iznenadnim odlascima.
Usred jednog uzbudljivog razgovora prolazi autobus ja uskaem bez rei... zdravo! Drajfus
ostaje na trotoaru zapanjen.

Na uglu Ulice Rasin i Medicinske kole, sreem Brunius-a. Predstavljaju me Jolandi. [84] Ona
me ispitivaki gleda smetena i verovatno razoarana a toliko su joj o meni priali! Da bih
spasao svoju pribranost i presti, ja ih na licu mesta naputam, sa kornetom sladoleda u ruci.
Kasnije emo pisati jedno drugome osvajaka pisma.

Mali Drajfus je bio zadivljen. Izvanredan pisao je Vanetu Boru. [85] Kasnije se uplaio
to je izgleda vodilo isuvie daleko. Ceo moj ivot je postao isuvie tajanstven.

Bio sam privilegovan. Viali su me retko. iveo sam sam u jednoj utoj sobi, skromnoj,
odvojenoj od ostalih soba malim tamnim hodnicima. Takvi uslovi ivota gde je toliko asova
bilo nedokuivo moralo je da u velikoj meri impresionira i intrigira te mlade buruje
revolucionare po svojim spisima, koji su iveli u porodici i koji su vraajui se kui na jelo i
spavanje, mrgodili se na svoje revolucionarno stanje i stav ostavljajui revoluciju ispod otiraa.
Naa mora da im je izgledala autentino permanentna.

Uvek sam oseao da svakodnevno vianje ubija tajanstvenost odnosa. Iznenada bih se pojavio u
knjiari u kojoj je gospodarila Jo potresena svojim prepirkama sa orom koji je imao
prljave ui. Oseala je da joj se sa svih strana udvaraju, da je traena, eljena! ... Hramala je.
Moja pojavljivanja nisu imala nekog sadraja ni odreenog cilja bila su stvarno sluajna,
proizvoljna, ona je to shvatila i to ju je oaravalo. Uvek sam vrlo brzo iezavao, kao da su me
gutale obaveze, isto tako hitne koliko i nepostojee, izmiljene, pretpostavljene, itd. Sve je
trebalo da ostane pokretno, nedovreno izmigoljio bih se neuhvatljiv. Eto, vi ste me sreli,
iskoristite priliku, vi me nikada neete uhvatiti. I ti me nisu zadrali, ja sam ih stvarno napustio
za sva vremena. Ako se ponovo sretnemo biemo sasvim drukiji. Da li se radi o maloj
nostalgiji.

Pljunuti? Ne! Ja sam u tome suvie intenzivno uestvovao, a svoja mladost se ne mrzi! Ona je
bila konfuzna, ali ista zanesena, estoka ali je traila mnogo. Istina, kasnije ponovo se
pojavila nezdrava, neuravnoteena senzualnost, odsjaj jednog grozniavog i nemirnog deatva,
odsjaj preteran, iaen, divlje fizian ... Ja sam ga nametao najnenijim i najmilijim licima i,
stidim se zbog toga. To je prvi stid. Drugi je sasvim drugog karaktera ... Pomalo oajan po svojoj
sutini.
[82]
Odnosi se na period pripadanja nadrealistima. Dela iz tog perioda objavljena su u dva
toma. Knjievni spisi, Kultura, Beograd, 1985. Prim. M. V.
[83]
Ime jedne linosti iz romana etiri musketara A. Dime. Prim. M. V.
[84]
Imena francuska Koini poznanici. Prim. M. V.
[85]
Vane Bor ivadinovi, profesor, nadrealista, emigrant. Prim. M. V.
 *

Nastavimo!

Malo sam pisao. Nemam ta da kaem! Znao sam da raspravljam, ali ta rei? ta sam imao da
prenesem, ta sam znao da dam? Svako pisanje otkriva pisca. Plaio sam se svoga opisa. On je
mogao samo da me ograniava, da me nane... On nije mogao biti na visini moje tajanstvenosti,
i, intimno, ono to sam zamiljao da jesam. Ah, ti tako reiti Francuzi!

Pa i danas! Kako to da sam se oenio? Da sam se pomirio da postojim iz asa u as u oima

voljene ene? Nije to bila elja koja me je naterala nego malodunost u suoavanju sa
izvesnim nunostima!! Odustati od bekstva, od permanentnog iezavanja! Kasnije sam se
batrgao onda smo beali zajedno, kad ja nisam bio odsutan!

ak i danas, rekao bih! Kakve triarije! Sitniave! [86]

[86]
Odnosi se na period nadrealizma. Prim. M, V.

Ponekad, nou, to je postajalo nepodnoljivo, guio sam se ustajao i izlazio da vidim svet,
da ne budem sam, naputen. Da, ja prolazim, odlazim, oh, vrlo brzo, nemogue .. . Vi hoete da
se ubijete, a zato? Zar imate razloga? To je jadno!

U gomili niko nije tajanstven, sva hodanja su usmerena, bez odreene boje, anonimna. No nije
vie pronicljiva: Zato ta ena ne vidi da elim da joj govorim.

Na drugom kraju ice Luj avans [87] zalizane kose. Nikada se nismo razumeli; tako sam
bio osetljiv na sve grubosti, a sam toliko grub, svesno. Mi smo se poseivali bez topline, bez
srdanosti, bez dodira, bez zajednikog oduevljenja. ak nismo puili ni iste cigarete. Kada me
je predstavljao prijateljima govorei: On je veoma inteligentan oseao sam se uvreen, u
svojoj najdubljoj dubini oamaren, to je bio tako uopten izraz, gotovo kao izvinjenje bilo
je to kao kad se predstavlja pas! A zatim, to su sudovi koji se ne iznose javno, u
prisustvu onog na koga se odnose. Jo uvek se vrlo dobro seam kvaliteta i dubine oseanja
uvrede! Od tada je prolo vie od 10 godina.

Ovo navodim kao elemente jedne osetljivosti koja sigurno nije izuzetna i u oekivanju
drugova neophodnih za donoenje vanih odluka, a koji lutaju kao 6. brigada! [88]
[87]
Luj avans, Poljak, komandir baterije u panskoj republikanskoj armiji. _ Prim. M. V.
[88]
Brigada je lutala na maru ka Vrhovnom tabu. Prim. M. V.

*
Beograd je bio sasvim drukiji. Za mene to je bila neka vrsta odmora, letovanja, izleta. Suvie
kratko sam ostajao da bih se oserio obavezan ...]

3. V Zahum

Vent du sud, printemps, les paysages sont doux et magnifi-ques: forets, labours et pturages. La
guerre se fait oublier.

Goethe. Ce sont de veritables romans psychologiques; il s'y meut en maitre, le cours des
passions lui est familier la passion y est un produit naturel irresistible, se heurtant le plus
souvent aux liens du mariage. Ses personnages sont naturellement oisifs. Leur vie est
naturellement une suite soignee de distractions les passions y ont done beau jeu! Les qualites
y sont estimees en fonction: ainsi une des qualites principales d'Ottile celle d'excellente maitresse
de maison; son Journal insipide! II la nomme regu-lierement: enfant.

3. V Zahum

[Juni vetar, prolee, predeli blagi i predivni: ume, oranice i panjaci. Rat se zaboravlja. Gete.
To su pravi psiholoki romani, on se u njima kree majstorski, tok strasti mu je prisan strast je
tu prirodan proizvod, neodoljiv, najee se sukobljava sa branim vezama. Njegove linosti su
prirodno dokone. Njihov ivot je prirodno nego-vani niz zabava za strasti dakle ima i
prostora. Vxednosti se tu procenjuju odgovarajue. Jedna od glavnih vrednosti Otilije je to to je
izvanredna domaica; njen dnevnik bljutav. On je redovno naziva: detei]

11. V 43. Kovren

Prilikom mog kratkog boravka u Kruevu, [89] svratio sam sa Pekom i Radovanom do Nazora,
da ga posetimo. Mislim da nas nije odmah poznao, ali je utoliko vee i iskrenije bilo njegovo
oduevljenje kada je video da smo to mi. Poredio nas je sa Napoleonovim maralima!

Sve to je kazao bilo je tano, a sve to je bilo preterano umeo je da izgovori sa humorom, finim
i nenametljivim. Opet sam primetio da njegove tane konstatacije nisu takve zbog poznavanja
politike linije ili politikog obrazovanja koje bi mu pomogle da danas bude potpuno na strani
pravedne stvari nego zbog beskrajnog potenja njegovog.

Proitao nam je nekoliko stranica potpuno sreenog rukopisa o svojim doivljajima meu
partizanima. Proklinjao je prolost. Hrvati su se uvek borili za druge... Ovo je prvi put da se
bore za sebe... Obojica su, za udo, Zagorci, od onih koji sve mljeskaju kaj Gubec i Tito! ...
Proitao nam je i svoj vjeruju !

Priao nam je i o Partizaniji partizanskoj dravi. Nazvae se i moe se nazvati Jugoslavija

tek kad bude obuhvatila i Bugare.

Smeje se i dri ruke irom opruene.

U uglu sedi D. [90] sa enom. Mesearski lik, turoban i neuravnoteen.

Posle priam Crnom ono o Partizaniji. On ne prima. Zato? Kako Stari razume!

Izmeu Nazorove osobe i one druge kolika razlika u ivotnosti, optimizmu, proste pameti!

Iznad naslova Partizanija napisao je Utopija. Dakle zna. A ta bi tek video kada bi bio blie
ljudima i dogaajima!
[89]
Tu je bio Vrhovni tab. Prim. M. V.
[90]
Marjan Detoni, slikar, venik AVNOJ-a. Prim. M. V.

Tek u Bobovu sam razumeo ono to sam znao iz prianja: kakvu radnu vrednost predstavlja ena
seljaka i deca, budui radnici. Ljubav je tu na desetom mestu, i prirodno, naroito za zrelije.

A na sahrani poginulog partizana kojoj smo prisustvovali pop Vlada [91] i ja ene se uutae
im priosmo, ne toliko to je on svetenik koliko to smo ugledni ljudi. Poee da se odmiu
od najmilijeg pokojnika, da nam ustupe mesto, a i seljaci su im vikali da se sklone, kao da
pokojnik nije najbolnije njihov. I one su se pokoravale ... jer su isti imperativi koji odreuju
sadrinu sahrane i prednost mukaraca.

A idui k njima, pomiljao sam: nee li nas oterati, kao neke krivce! Jedan otresit seljak ih je i
kasnije otro uutkivao, i one su sluale.

A prisustvo svetenika kanalisalo je bol i njegovo izraavanje; ono je postalo izlino, otelovljeno
u svetenikoj rei.

Kad smo se udaljili, opet su poele da kukaju i niko ih vie nije umirivao.
[91]
Vlada Zeevi, svetenik, lan AVNOJ-a. Prim. M. V.

Otroumnog seljaka video sam bio u kui u kojoj smo konaili, prole veeri. Grdio je Engleze i
pokazivao da neobino jasno razume o emu se radi, ko je ko. Ne verujem da se oseao
obavezan da dela shodno tom jasnom i dubokom uverenju. Ali je jo udnije da mu ta
neaktivnost dozvoljava da onako jasno vidi, razume i zna!

Sve to je rekao bilo je tako zrelo, promiljeno. To je jedan od onih kojima neki visokoueni
politiari iznose svoje programe jedan izgubljen u masi slinih seljaka, kojima treba tumaiti
sve prostim recima, od poetka navodno! Minimalna je razlika izmeu njegove ivotne i
misaone sposobnosti i one onog koji dolazi da mu s visine pomae da otvori oi. Koliko on mora
to da osea, i koliko mora da prezire. Razlika je jedino u onoj kolskoj kulturi, pod uslovom da je
gospodin obdaren, razume se!
 *

M[arko] govori o nunosti prijateljskih englesko-ruskih odnosa, oslanjajui se na niz istorijskih

injenica. A ipak je neubedljivo, vulgarno ekonomski suvie nuno!

Uvek me mrzi da piem, sama tehnika koju sam pre toliko voleo. Nekako se urim kao kad
peaim zato da to pre stignem, jer mrzim da peaim.

Svi imaju sasvim drugi odnos prema Starom nego prema ma kom drugom. Autoritet superiorne
linosti.

Ovi pekuliu, ali je udno da nai nekako suvie primaju i razumeju njihove razloge. Treba se
boriti protiv seljakog pekulantska, ne poi samo od njega kao injenice, ne smemo mu mirno,
pasivno dozvoliti da suprotstavlja etniku pretnju naoj pobedi, etniku re naim delima.

Krajem aprila 1943. godine 1. proleterska divizija bila je u punom sastavu i cela
orijentisana ka Limu. Poetkom maja sve tri brigade razbile su jake grupacije oko 2.300
etnika Drinskog i Romanijskog korpusa, Bjelopoljske i Kalnike brigade, dva jurina
bataljona iz Vasojevia i Golijanske brigade iz Srbije! [92] U dolini Lima unitena je
italijanska kolona od 18 kamiona. Plen je bio znatan.

Izbijanje na Lim i ka Srbiji je bila stalna elja boraca 1. proleterske divizije, a naroito
njene 1. proleterske brigade ija su etiri bataljona bila iz Srbije.

Vrhovni tab je 14. maja naredio 2. proleterskoj diviziji da oslobodi Kolain, a 1.

proleterskoj da zauzme Ribarevine i presee komunikacije Bijelo Polje Berane. [93]

Obe divizije su izdale zapovesti i 15. maja krenule da izvre nareenja. [94]

Meutim, nemaki komandant za Jugoistok izdao je zapovest za koncentrini napad 15.

maja protiv svih oruanih jedinica na ovom prostoru! [95] Istog dana, na istom mestu, u
isto vreme, obe strane su poele da ostvaruju svoje zamisli.

Rano 15. maja 1943. godine sudarile su se 1. brdska nemaka divizija i jedinice 1. i 2.
proleterske divizije poela je bitka na Sutjesci.
[92]
arko Vidovi, 3. sandaka brigada, s. 218.
[93]
Nareenje Vrhovnog taba, Zbornik, t. II, knj. 9, d. 186, s. 256.
[94]
Zapovesti tabova 1. i 2. proleterske divizije od 14. maja.
[95]
Zapovest komandanta za Jugoistok, Zbornik, t. IV, knj. 13, d. 178, s._247. Osnovna
ideja u nemakom operacijskom planu: Okruiti Operativnu grupu grupisanu na uskom
brdsko-planinskom prostoru Crne Gore i Sandaka, nepodesnom za manevrisanje. Zatim
koncentrinim napadima sa operacijske osnovice AndrijevicaPodgoricaNiki
TrebinjeMostar KalinovikGoradePljevljaBerane (potpuni krug) nabaciti je na
visove Durmitora, Moglia i Volujaka, ispresecati je a zatim po delovima unititi. Prim.
M. V.

Sudar je bio veoma snaan. Redali su se napadi i protivnapadi. Po vatri, upornosti

neprijatelja, sadejstvu peadije, artiljerije, tenkova i avijacije, komandant 1. proleterske
divizije je procenio da to nije samo ispad ... ili krenje sporazuma . . . nego dobro
pripremljena ofanziva, i 17. maja u 9,15 poslao Vrhovnom komandantu depeu: . ..
Neprijateljska akcija ima karakter ofanzive. [96]

Meutim, toga dana Vrhovni komandant ponovo je naredio 1. i 2. proleterskoj diviziji, kao
da se nita nije dogodilo prethodnog dana, da nastupaju prema Kolainu i Ribarevini. [97]

Tri dana i noi u neprekidnim borbama zaustavljena je 1. brdska nemaka divizija. To je

bilo od presudnog znaaja za bitku na Sutjesci.

Iz Dnevnika

Sljeme krenuo 17. maja u zoru; stigao u urevia Taru u podne. [Tu se nalazio Vrhovni tab
M.V.]

Komandant 1. proleterske divizije bio je zabrinut. U Vrhovnom tabu jo nisu shvatili

situaciju, pa su izdavali nareenja koja se ne mogu izvriti, a nisu cenili informacije Koe
Popovia i njegov prvi predlog da se izbegne okruenje. Naprotiv, Vrhovni tab je 17.
maja bio toliko neobaveten da je pitao tab 1. proleterske divizije: Ima li Nemaca i
etnika?, [98] a 18. maja ujutro naredio: Preduzmite sve da saznate prave namere
neprijatelja. [99] Koa je smatrao da je glavni krivac V. Terzi, naelnik, neodvaan i
nesposoban da Vrhovnog komandanta upozna sa realnom situacijom. Jedino tako moe se
razumeti zato je tek 18. maja u 20,00 sati Vrhovni tab zakljuio da se radi o ofanzivi
veih razmera, iako je imao informacija i sa drugih strana. [100]

Vrhovni tab je, ocenivi da ne moe nastupati ka Srbiji i da nema sporazuma sa

Nemcima, odluio da proboj izvri prema Foi.

Prva proleterska brigada, tek to je stigla u Maoe, dobila je depeu Vrhovnog taba, da odmah u
toku noi krene pravcem elebi Zavait Bunovi. [101]
[96]
Depea k-ta 1. divizije, A-VII, k. 394, f. 2, d. 10.
[97]
Nareenje Vrhovnog taba, Zbornik, t. II, knj. 9, d. 195, s. 268.
[98]
Nareenje Vrhovnog taba, Zbornik, t. II, knj. 9, d. 194, s. 267.
[99]
Nareenje Vrhovnog taba, Zbornik, t. II, knj. 9, d. 198, s. 271.
[100]
O bici na Sutjesci dao sam vei broj Dokumenata Vrhovnog taba i 1. divizije, da bi se
potpunije sagledala situacija, razbile neke sumnje i videla uloga Koe Popovia u
proboju na Balinovcu. Prim. M. V.
[101]
Depea Vrhovnog taba, Zbornik, t. IV, knj. 13, d. 96, s. 229.

Prva je prela usiljenim marem vie od 80 km i sa mara, 21. maja pred no, stupila u
borbu u susretu, razbila 7. peadijski puk 4. lovake brigade NDH, ali je zaustavljena od
pukovske borbene grupe Remold, 118. nemake lovake divizije.

Vrhovni komandant je 22. maja naredio tabu 1. proleterske divizije: Sa 3. krajikom

najhitnije krenite preko elebia za Zavait. Komandu svih jedinica na foanskom sektoru
preuzee Koa Popovi. [102]

Sledeeg dana, 23. maja, Vrhovni komandant je precizirao zadatak:

Sa pet brigada (1. proleterska, 3. krajika, 6. istono-bosanska, 1. majevika i delovi 2.

proleterske M. V.), koje imate, najhitnije preduzmite protiv napad na pravcu Foe
epan Polje. Teite vaeg napada levom obalom ehotine, odsecajui neprijateljske
snage koje su se istakle ka epan Polju, nabacujui ih na Drinu.

Po potrebi prebaciti na desnu obalu ehotine jedan do dva bataljona za pritisak na tvravu
(Fou). Odmah zatim prebaciti 2. proletersku brigadu na levu obalu Drine... Nastojte da
zauzmete Fou. Nikakvo ekanje ne sme biti. Radite brzo i energino. Ve sad jedan
bataljon da bude na levoj obali Drine! [103]

Komandant Drinske operativne grupe, Koa Popovi, uinio je sve da ovo nareenje
izvri. im je 25. maja stigao sa 3. krajikom u rejon elebia, organizovao je napad svim
snagama. Trea krajika u naletu je razbila neprijatelja na Zejem brdu, gde je
zaustavljena. Glavnina 1. proleterske brigade i delovi 1. majevike i 6. istono-bosanske
zaustavljeni su severno od Zlatnog bora, a desno krilo kod Trovrha. U isto vreme 369.
legionarska divizija prela je ehotinu kod Gradca u pozadinu jedinica na foanskom
sektoru. Komandant sektora, Koa Popovi, obustavio je napad, povukao 3. krajiku i
uputio je prema 369. legionarskoj diviziji, da zatiti bok i pozadinu svojih snaga.

Vrhovni komandant, veoma nezadovoljan neuspehom u proboju na foanskom pravcu,

depeom je naredio: Niste smeli narediti povlaenje do Ljubinje... Koa neka odmah
doe do nas u abljak.[104]
[102]
Nareenje Vrhovnog komandanta, Zbornik, t. II, knj. 9, d. 211, s. 289..
[103]
Nareenje Vrhovnog komandanta, Zbornik, t. II, knj. 9, d. 214. Vrhovni komandant
verovatno nije bio obaveten da je tu glavnina 118. nemake lovake divizije, ela 4.
lovaka brigada NDH ojaana artiljerijom, tenkovima i podravana avijacijom.
Neposredno pred ovu borbu 118. nemaka divizija je pojaana sa 6.000 novih obuenih
vojnika, to je vie od brojnog stanja svih naih brigada na tom sektoru Prim. M. V.
[104]
Nareenje Vrhovnog komandanta. Zbornik, t. II, knj. 9, d. 210, s. 301. Komandant
divizije pozvan je u Vrhovni tab do kojeg je trebalo jahati na konju vie od jednog dana!
Prim. M. V.

Prva proleterska divizija, posle trodnevnih tekih borbi u rejonu Zavajit elebi,
prebaena je preko Uzlupa, Rudina i Vueva prema dolini Sutjeske. Posle savetovanja u
Vrhovnom tabu, u Mratinju, 3. juna 1. proleterska divizija dobila je zadatak da se u
sastavu Prve grupe 1. i 2. proleterska divizija i Vrhovni tab probije preko Sutjeske,
a onda ofanzivno dejstvuje na sever. [105]

Prva i 2. proleterska divizija pokuale su da probiju obru u dolini Sutjeske, ali u tome nisu
uspele. Prva nije uspela da obezbedi prelaz Sutjeske, a 2. nije zauzela Kour, koji je
dominirao dolinom Sutjeske. Koa Popovi je predloio Vrhovnom komandantu izlaz iz
takve situacije 4. juna ujutro:

Iz Beleaka

Drue Stari [106]

Razmiljajui o mogunostima daljeg razvoja situacije, bio sam doao poslednjih dana do
sledeih zakljuaka, koje smatram da treba da vam saoptim.
[105]
V. Terzi, Sutjeska, knj. 1, VTZ, Beograd 1958, s. 35.
[106]
Neposlani izvetai, referisao usmeno. (Privatni arhiv autora Prim. M. V.)

1) Postoji mogunost da Nemci nee zadrati jake snage izmeu Drine i Lima, tj. na prostoriji
koju smo mi napustili. Ako ne bi dovukli nove ili prebacili jae delove tih snaga na levu obalu
Drine koja bi odovud zatvarala taj pravac, nije iskljuena mogunost da izvesnim delovima nae
vojske ponovo ovladamo prostorijom izmeu Drine i Lima. U tom sluaju, jedna bi grupa drala
tu prostoriju i titila bolnicu; druga bi dejstvovala udarno ka zapadu ili severu sa leve obale
Drine, a trea takoe udarno preko Lima. Svojim dejstvom one bi, izmeu ostalog, posredno
takoe titile bolnice. Takvo bi razdvajanje snaga bilo dozvoljeno, budui da ne bi bio potreban
prema okupatorskoj vojsci onaj stepen prikupljenosti naih snaga koji je iziskivao likvidiranje
etnika.

2) Jue je neprijatelj poeo da dovlai pojaanja na sektor LupoglavKour, na levoj obali

Sutjeske. Kolika su ta pojaanja nije nam jo poznato, ali verujemo da ako pridaju vanost ovom
sektoru, ako nastave sa koncentrisanjem snaga da tih pojaanja nee biti samo na ovom
pravcu i da e biti velikih razmera u cilju da ponovo pokuaju izvesti na prostoru izmeu
Sutjeske i Drine opkoljavanje koje im nije polo za rukom na Pivi. Treba imati na umu da smo se
proli put ovako lako izvukli samo zato to je neprijatelj uinio krupnu greku koju ovog puta ne
bi morao ponoviti: Propustio je da zaposedne dovoljnim snagama Vuevo.

3) Posle likvidacije afrikog fronta, Nemci moraju drati na Balkanu, i posebno u Jugoslaviji,
znatno jae snage no dosad koje e u meuvremenu teiti naem unitenju. Njihove se snage,
dakle, ne smeju potcenjivati. Na osnovu neuspeha ranijih ofanziva ne srne se zakljuiti da e se i
sledee morati isto za vriti. Neuspeh ranijih ofanziva ima odreenu sadrinu koja nije iscrpljena
reenicom: ofanziva je propala. Ofanzive su propadale na odreeni nain: neprijatelj nije, naime,
uspevao da nas raz bije i uniti, ali je svojim nadmonim snagama uspevao da nas potisne sa
teritorije koju smo drali. Mi smo dosad uvek uspe- vali da naemo otvor, ali za ovoliku nau
vojsku i bolnice nije sigurno da se uvek mogu provui. 'U toku tih ozbiljnih ofan ziva mi nismo
uspevali da neprijatelja tako razbijemo da to iza zove radikalnu promenu opte ofanzive, tj. njeno
razbijanje: jakim udarcima postigli smo njeno usporenje, dobijanje u vreme nu za izvoenje
manevra izvlaenja i udaranja na drugom sek toru; najbolji primer za to jeste operacija kod
Vakufa i dalje dolinom Rame i Neretve.

Ako je to tano, mi ne moemo i ne treba da teimo njegovom ozbiljnijem razbijanju, nego

obezbeenju prolaza i izlaza. To je, po naem miljenju, jo uvek moguno, ako budemo radili
brzo i ako budemo donosili blagovremene odluke na osnovu tane procene mogunosti i
situacije.

4) Treba imati na umu i sledee injenice: nae jedinice vode svakodnevne teke borbe sa vetim
i upornim neprijateljem; u tim borbama i zbog slabe ishrane nai borci i jedinice se postepeno
iscrpljuju, nae brigade su vrlo nejednake vrednosti; nekolike od njih (npr. 1. proleterska) su se
doslovno istopile.

5) O ovome svemu izvetavam zato da se ne bismo zavaravali ablonskim optimistikim

iluzijama, koje injenice mogu skupo da demantuju. Gotovo redovno zakanjavamo, te vrimo
pokrete kad vie nemamo izbora, tj. pod najnepovoljnijim uslo-vima. Suvie reagiramo, suvie
malo predviamo. Moramo primiti rizik predvianja, pa i (negativno je reenje) manje mnogo od
opasnosti prostog reagiranja, na stvari kad su se ve desile. Objektivno je nepredvianje znak
veeg pesimizma bespomonosti i pored samo na izgled optimistikih izjava: ne mogu
nam nita, itd.

6) Kad god doem kod vas, oseam i taj veliki raskorak u proceni u postavljanju i oceni
elemenata, i oseam da je razlika velika, tolika da bi moja procena morala izgledati udovina i
panikerska. Zato moram da ekam da je sledei podaci i izvetaji sa naih frontova potvrde ali
tada nam ostaje samo da na njih reagiramo.

Po mom miljenju glavni krivac je Terzi koji je potpuno nesposoban. On postavlja sve
ablonski, bez irine, bez povezivanja i bornirano; smatra da je zavrio svoj zadatak kada je
pronaao odgovarajue naslove i formule: rokirati, direktrisa, itd . . . injenica da toliko
nareenja poinju sa po svaku cenu! dokazuje da se nije preduzelo ta je trebalo kad nije bilo
po svaku cenu. injenica da toliko esto moramo da dolazimo kod vas dokazuje da jako
razliito pratimo i procenjujemo razvoj dogaaja i brzo gubimo korak.
K.

Dva komandanta, Koa Popovi i Peko Dapevi, posmatrali su bojite u dolini Sutjeske
sa Draga-sedla. Prema pisanju Peka Dapevia, [107] Koa Popovi je doao na
originalnu ideju, da diviziju provue besputicom ispod stena Lastve i Ozrena, prema
Krekovima, pored Koura, posednutog jakim snagama 118. nemake divizije, a onda
preko Hrave na Luke kolibe. Tu bi divizija dobila iri manevarski prostor. Prolaz je bio
rizian neprijatelju ispred nosa! [108]

Tim pravcem je dan kasnije proao i Vrhovni tab, koji je u jednoj peini kod Kazanaca na
Sutjesci ekao da se otvori prolaz preko Gornjih Bara.

Po seanju Peka Dapevia: [109] Jedna od najsudbonosnijih odluka Vrhovnog

komandanta bila je ubacivanje u prodor 2. proleterske divizije na pravcu 1. proleterske
divizije, kad je ova, smelom odlukom svog komandanta Koe Popovia, otpoela proboj.
Da to nije uinjeno na vreme neprijatelj bi preko Gornjih Bara siao u dolinu Sutjeske.
[110]

Iz Dnevnika

Draga-sedlo polazak 6. juna uvee; Suha dolazak 7. juna ujutro, ispred Tjentita nou 7/8;
posle ponoi 8. juna - pored Koura; Milinklade doao 8. juna pre zore; Luke kolibe
doao 8. juna uvee; Vrbnike kolibe doao 9. juna u zoru; 9. VI [111] polazak u pono -
Balinovac (10. 6. rano).

Po izbijanju na Zelengoru, 1. diviziju je ekalo novo iznenaenje. Nemci su bili otkrili

ifru radio-veza Vrhovnog taba i izbili su na Zelengoru istoga dana kad i 1. proleterska
divizija!
[107]
P. Dapevi, Sut jeka, V1Z, Bgd, 1958, s. 81.
[108]
Nemci su primetili jedinice 1. proleterske divizije, ali su pretpostavljali da se priprema
novi napad na Kour, to komandant 118. nemake divizije ti izvetaju priznaje: Mi smo
organizovali krunu odbranu, a trebalo je bezobzirno prei u napad. Zbornik, t. XII,
knj. 3, d. 92, s. 372.
[109]
P. Dapevi, Sutjeska, knj. 1, s. 87.
[110]
VII, Memoarska graa, 1985.
[111]
9. VI dan polaska u proboj na Zelengori, jedini podvueni datum u Dnevniku Koe
Popovia! Prim. M. V.

U ranu zoru 9. juna dolo je do sudara 1. proleterske brigade i pukovske borbene grupe
369. legionarske divizije na Bavanu, kota 1642, kljuni poloaj celog prostora od Lukih
do Vrbnikih koliba. Toga dana Nemci su imali 96 avio-poleta bombardera i izviakih
 aviona. [112] Posle celodnevne borbe, 1. proleterska brigada je uspela oko 18 sati da zbaci
neprijatelja i ovlada Bavanom. To je bio preduslov proboja na Zelengori. Trea krajika
brigada na Javorku i Boijoj glavi titila je bok jedinicama.

Komandant 1. divizije, Koa Popovi, pokuao je 9. juna da uhvati radio-vezu sa

Vrhovnim komandantom. Na sreu (!), toga dana kolona Vrhovnog taba je bila u pokretu
i radio-stanica nije radila, pa je Koa poslao pismeni izvetaj. Tako Nemci nisu preko
radio-signala doznali nameru 1. proleterske divizije.

Iz Dokumenata Izvetaj

Vrhovnom tabu [113]

1. U toku dana 1. brigada izbila je na Bavan.

2. Za vreme borbe dolo je kroz Osli do u Konjske vode 10 malih tenkova, a primeeni su na
ukama oko Konjskih voda oko 200 vojnika.

3. Negde izmeu Balinovaca i Vrbnice osmotrena je jaa neprijateljska kolona.

4. Predvee oko 19 sati izbila je jedna neprijateljska kolona sa komorom na Kozje strane (k.
2014), Orlovaa (k. 1960), odakle su tukli bacaima ka Vrbnikim kolibama.

5. Reili smo da sa 1. prolet. i 3. kraj. brigadom izvrimo prodor ka severu i to:

Prva brigada pravcem BalinovacMrin kolibeRuda pl. Rataj.

Trea krajika brigada pravcem BalinovacJezeror. Otea Drae.

Po izbijanju na komunikaciju odmah emo se prebaciti severno od nje.

6. Smatramo da naim zadravanjem ovde ne stvaramo povoljniju situaciju. Mislimo da e

nae prodiranje poremetiti sadanje neprijateljsko postavljanje i dejstvo prema nama.

Radi ovoga naredili smo opti pokret svih delova 1. i 3. brigade noas u 0,0 sati sa prostorije
Vrbnike kolibe Bavan.
[112]
Nemaki izvetaj, Zbornik, t. IV, knj. 14, d. 143, s. 322.
[113]
Izvetaj komandanta 1. divizije, Zbornik, t. IV, knj. 14, d. 13, s. 34.

7. Obzirom na pojavu neprijateljskih kolona na pravcu Kozje straneLjubin grob potrebno je

da taj pravac odmah za tvori jedna od najbliih jedinica.

Mogle bi se i neke jedinice 2. proleterske brigade orijentisati ka tom pravcu.

8. Ljudstvo naeg brdskog diviziona nalazi se kod Lukih koliba oni nemaju orua. Mogu
se upotrebiti kao peaci. Molimo da se upute sa prvom jedinicom koja poe naim pravcem
poto mi ljudstvo tog diviziona ne moemo saekivati.

9. Predlaemo da se 7. krajika, Majevika i 6. brigada odmah upute pravcem izmeu Bavana

i Vrbnice i dalje neposredno desno od naeg pravca prodora.

Ukoliko je potrebno malo due zadravanje na ovom sektoru, potrebno je da i delovi 4.

crnogorske budu orijentisani za zatvaranje pravaca od Zelengore, ukoliko vas taj pravac
interesuje za dalje pokrete.

10. Mi smo vam u toku dana javili da mislimo doneti ovakvu odluku i traili smo hitne
direktive. Meutim, poto vezu sa vama nemamo, smatrali smo da treba odluiti brzo i odluku
sprovesti odmah.

11. Odravaemo sa vama radio vezu u ugovoreno vreme.

9. VI 43. u 23 h Komdiv

Koa

Pre toga, u 16,30 sati komandant 1. divizije obavestio je tab 2. divizije o svojoj odluci.
Oko ponoi Prva brigada je krenula sa Bavana u proboj. Komandant 369. legionarske
divizije bio je ogoren zbog gubitka Bavana, kota 1642, i naredio je borbenoj grupi majora
Henea: U jutarnjem mraku ponovo zauzeti Bavan. U isto vreme je ojaao grupu Hene
sa 3. bataljonom 370. puka i nagovestio svoj dolazak na Balinovac 10. juna u 10 sati, [114]
da prisustvuje unitavanju partizana na tom prostoru.

Snage majora Henea krenule su sa Balinovca preko Paine poljane na Bavan i 10. juna u
5,30 izbile na kotu 1642! [115]

Ba u to vreme 1. proleterska brigada izbila je na Balinovac, unitila manje neprijateljske

snage koje su se tu zatekle i produila proboj. Komandant 1. proleterske divizije Koa
Popovi poslao je depeu Vrhovnom komandantu: Predlaemo da i vi sa ostalim snagama
krenete u naem pravcu, samo morate uriti jer neprijatelj moe zaposesti poloaje koje
smo oistili na prolazu. [116]

Komandant 1. proleterske divizije tri puta je toga dana predlagao Vrhovnom tabu da poe
za 1. proleterskom. Tek posle podne 10. juna Vrhovni tab je odluio da uvee poe za 1.
proleterskom divizijom i to na predlog komandanta 2. proleterske divizije Peka Dapevia:
Ako mi najkasnije u vee ne izvrimo mar za Koom ... mi emo se pod mnogo nepo-
voljnijim uslovima morati ponovo probijati za Koom. [117]

Vrhovni tab je 10. juna posle podne odluio da krene za 1. divizijom i javio: Polazimo
za vama veeras... sa svim preostalim brigadama. [118]
 Komandant 1. proleterske divizije, Koa Popovi, javio je Vrhovnom tabu: Izgleda nam
da smo dobro zbunili neprijatelja i to treba iskoristiti brzim i odlunim radom ne
oklevajui i bez odlaganja... Doite to pre [podvukao K. P.] ... Izgleda nam da je
glavno prebroeno i da smo sasvim blizu cilja samo treba raditi brzo.

Sve se razvija u najboljem redu sem naih kolona na putu! [119]

Meutim, Vrhovni komandant je 11. juna, na osnovu sasluanja pohvatanih seljaka koje su
Nemci bili mobili-sali za noenje hrane, obaveten da na sektoru Drae Miljevina ima
200 automobila sa 2.000 vojnika Vraje divizije sa veim brojem topova i 6 tenkova.
[120] Verovatno pod utiskom tog netanog obavetenja, Vrhovni komandant je promenio
odluku i dao zadatak zameniku naelnika da tabu 1. proleterske divizije uputi sledee
nareenje:
[114]
Izvetaj 369. leg. divizije, Zbornik, t. IV, knj. 14, d. 143, s. 331.
[115]
Izvetaj 369, leg. divizije, Zbornik, t. XII, knj. 3, d. 91, s. 361.
[116]
Depea 1. prol. divizije, A VII, knj. 706, f. 15, d. 1, od 10. juna.
[117]
Izvetaj taba 2. divizije, Zbornik, t. IV, knj. 14, d. 14, s. 36.
[118]
Obavetenje Vrhovnog taba, Zbornik, t. II, knj. 9, d. 262, s. 356.
[119]
Deo izvetaja 1. prol. divizije, Zbornik, t. IV. knj. 14, d. 29, s. 65.
[120]
Izvetaj zamenika naelnika Vrhovnom komandantu, Zbornik, t. II, knj. 9, d. 264, s.
358.

Iz Dokumenata

tabu 1. divizije [121]

1. Napad sa vaim brigadama preduzeti veeras 12. 6. 43. oko 21 sat. Pogreno je jutros naveden
datum.

2. Niste trebali izdavati nikakva nareenja brigadama koje nisu pod vaom neposrednom
komandom, i koje su ve dobile zadatke od svog pretpostavljenog taba 2. divizije. Vi ste u
ovom sluaju... mogli traiti od ovih brigada uopte saradnju sadejstvo, ukoliko to dozvoljava
njihov osnovni zadatak, a nikako menjati njihov zadatak ... [122]

3. Mi neemo dolaziti kod vas niti nameravamo da se kreemo u vaem pravcu.

4. Vrhovni tab kretae se sa tabom 2. i 7. divizije, tj. grupom koja e biti orijentisana prema
centralnoj Bosni...
6. Vi ne treba da dolazite kod nas. Vi imate jasnu direktivu za rad i zadatak. Snage za izvrenje
postavljenog zadatka su ve danas u vaoj ruci sad samo ostaje izvrenje. ...

Za Vrhovni tab, Terzi

[121]
Nareenje Vrhovnog taba, Zbornik, t. II, knj. 9, d. 267, s. 362.
[122]
Komandant 1. proleterske divizije, im je 1. proleterska brigada probila obru na
Balinovcu, odmah je ubacio 3. krajiku brigadu, a zatim je ubacivao u borbu i sve jedinice
koje su nailazile. Tako se desilo da je delovima 4. crnogorske i 2. proleterske brigade dao
zadatak da ire i produbljuju prodor, to su ovi sa radou prihvatili. Prim. M. V.

Komandant 1. proleterske divizije, Koa Popovi, bio je uvreen ovakvim tonom i

sadrajem nareenja Vrhovnog taba i odgovorio je na svoj nain, s neskrivenom dozom
ironije. Budui da je poznavao situaciju, bio je uveren da Vrhovni tab mora poi za 1.
proleterskom, to se kasnije i dogodilo.

Iz Dokumenata

Vrhovnom tabu [123]

1. Primili smo vae nareenje od 6,45 koje je opet pogreno datirano i u kome opet mesto
Zagorice pominjete Zaevice. Danas je 12. juni.

2. Kao to smo vam ve javili, 10. hercegovaku smo zaustavili tek to je bila pola ka nama i
vratili je na Jablanovo brdo da otuda uspostavi vezu sa tabom 2. brigade.

Majevika i 6. brigada stigle su malopre, i odmah smo ih uputili na Ratkovac kolibe da smene 2.
proletersku, koja e krenuti pravcem Jablanovo brdo. Drugu proletersku nismo mi doveli ovamo,
nego je sama stigla (po delovima), uporedo sa delovima 6. brigade. Nikakav odreen zadatak
nije imala niti vezu, a poto ga ni mi nismo poznavali, a traila je vezu i zadatak, vezu smo
uspostavili i ostavili smo je gde se zatekla, odreujui joj odgovarajui zadatak.

etvrtu crnogorsku smo uputili za sadejstvo na sektoru gde je bilo zapelo bar izgledalo tako.
Ali to smo uinili samo zato to je ona, po primljenom nareenju od svojih pretpostavljenih, bila
krenula ve za 1. proleterskom brigadom (pravcem ove). Nismo dakle ni u emu promenili
zadatak nijedne od pomenutih brigada...

elimo vam srean put i da se uskoro sastanemo.

Sa drugarskim pozdravom

Komdiv Koa
[123]
Izvetaj taba 1. divizije. Zbornik, t. IV, knj. 14, d. 32, s. 70.
 Poto je 1. proleterska brigada prela preko mosta na Bistrici i cestu FoaKalinovik,
Koa je odmah naredio svim brigadama da nastave proboj i razbijaju obru u Mi-ljevini:
Sve brigade e u toku noi prei to vei put da se izvuku iz borbe radi predaha i
izbegavanja avijacije. Pravac 1. brigade, 7. i na: Jabuka.

.. . Naredio sam da se svi jahai konji, nai i iz brigada poalju u divizijsku bolnicu. Takoe i
preostali tovarni konji.'

Narediemo svim neborakim delovima da se odmah priblie Rataju, radi breg prelaza.

Potrebno je po svaku cenu obezbediti prelaz neborakim delovima preko druma odnosno
mosta. [124]

Ba u vreme kada su jedinice 1. proleterske divizije probile neprijateljski obru u

Miljevini, iznenada, iz ume se pojavio Vrhovni komandant, A. Rankovi i kurir R. Rista-
novi. Odvojili su se od kolone Vrhovnog taba, sami krenuli ka frontu i sluajno naili na
kurire 1. proleterske divizije, po kojima su poslali sledee obavetenje:

Iz Dokumenata

tabu 1. proleterske divizije [125]

Ja sam na putu sreo kurira i otvorio pismo. U vezi sa svim tim to ti pie odgovoriu ti usmeno.
Ovde napominjem samo to da su se skoro sve nae jedinice primakle komunikaciji i da e u toku
ove noi biti rasporeene na izvrenje svojih zadataka. Ukoliko bude danas potrebna pomo 3.
krajikoj, ona se moe dati, jer su jedinice blizu poloaja te brigade.

Mi smo takoe jue na vee krenuli u ovom pravcu ali smo u umi Cardaine zalutali, tako da
sam ovamo stigao samo ja sa drugom Markom. Nalazimo se sat daleko od tebe, ukoliko nisi ve
otiao u Budanj. Ovde u se zadrati ceo dan, a na vee idemo na drugu stranu. Ako ima na
raspoloenju poalji mi desetinu za obezbeenje, jer je sa mnom samo Rade. Ako moe doi
kod mene.

Stari[126]

Toga dana, 12. juna, sav u panici, stigao je u Jele i major Hene, komandant pukovske
borbene grupe na Balinovcu, sa svojim zbunjenim i razbijenim jedinicama. Major Hene
je smesta smenjen! [127]
[124]
Obavetenje k-ta 1. proleterske divizije, Zbornik, t. IV, knj. 14, d. 34, s. 72.
[125]
Obavetenje Vrhovnog komandanta, Zbornik, t. II, knj. 9, d. 272, s. 373.
[126]
Ovo je jedino pismo Vrhovnog komandanta upueno Koi Popovicu

i potpisano Stari.
[127]
A-VII, Fond nemake dokumentacije film NAV-N-T-315-2154-1506-12.

Vrhovni tab, 2. proleterska, 7. divizija i delovi bolnice svi su poli za 1. proleterskom

divizijom.

Prva proleterska divizija u rejonu Miljevine je razbila i drugi neprijateljski obru i

omoguila proboj iz okruenja svih jedinica. Ve 15. juna je komandant 1. proleterske
divizije konstatovao u depei, da je neprijatelj razbijen i oevidno nije sposoban za
krupnije ofanzivne operacije. [128] I komandant nemakih trupa, general Liters,
zakljuio je da je ofanziva zavrena! [129]

O proboju na Balinovcu ima vie naknadnih razmiljanja. Velimir Terzi vrilac

dunosti naelnika Vrhovnog taba o proboju na Balinovcu kae: Uspeh 1. proleterske
divizije 10. juna bio je od presudnog znaaja za itav ishod tridesetodnevne bitke na
Sutjesci. Njenim prodorom kroz Zelengoru ka Jahorini bio je ne samo kompromitovan ve
i osujeen neprijateljski plan okruenja i unitenja glavne operativne grupe, gde su
stvoreni svi bitni uslovi za bri prolaz svih ostalih naih snaga! [130]
[128]
Depea k-ta 1. divizije, A-VII, kn.i. 394, f. 2, . 2. depea 29.
[129]
Izvetaj nemakog taba, Zbornik, t. IV, knj. 14, d. 171, s. 375.
[130]
Sutjeska, knj. 1, s. 44.

Peko Dapevi, komandant 2. proleterske divizije sea se: Blagodarei pravilnoj proceni
situacije, smjeloj i promiljenoj inicijativi komandanta 1. proleterske divizije (koju su pri
izvrenju proboja podrale snage 2. proleterske divizije), ubrzo je naeno najbolje reenje
za izlaz iz te tako teke situacije. (Sutjeska, knj. 1, str. 86.)

Dikin Viljem, profesor, kapetan zamenik efa engleske vojne misije pri Vrhovnom tabu
kae o Koi povodom proboja na Zelengori:

Uredan, napet, promiljeno kontrolisan osetljivim i disciplinovanim umom i snagom

volje, Popovi je bio intelektualac, vojnik izvanredne darovitosti, to je moda bilo i tue
njegovoj unutranjoj prirodi. Poticao je iz imune beogradske porodice i rado se odvojio
od svog domaeg porekla posle studija filozofija na Univerzitetu u Parizu, gde se kretao u
nadrealistikim krugovima, u leviarskom svetu pesnika, knjievnika i umetnika.
Bilingvalan, govorio je sarkastinim uglaenim francuskim jezikom i u njegova mentalna
utvrenja nije se moglo prodreti. Njegove sarkastine primedbe bile su kao udarac maem.
Respektujui protivudare, uvek je bio na oprezi.

Popovi se borio u redovima panske republikanske vojske, i postao artiljerijski kapetan.

Kao komandant 1. divizije, sa svojim sigurnim instinktom i munjevitim shvatanjem
situacije, Koa Popovi je odjednom osetio slabu taku u obruu nemakog okruenja
severno od Sutjeske i neposredno je doprineo naem spaavanju. ...
 Popovi je bio usamljen vuk, samotan ovek, s retkim trenucima neopreznosti. Imao je
primese vojnog genija i mrnje prema ratu. Bio je oprezan u sklapanju prijateljstava i
branio je sa vrakom vetinom totalno potenje uma i srca. (Bojovna planina, Prosveta,
Bgd, 1974, str. 130131.)

Iz Belenice

14. 6. Na Humu [131]

Ogromno zakanjenje u procent? [Podvukao K. P.] Kad je ofanziva poela, verovalo se da

nije nita. Sad kad je suzbijena, izbegnuta, to se ne vidi nego vri probijanje, a trebalo bi i
moglo bi se imati inicijativa na frontu od Rataja do Uloga!

Proboj 1. divizije kod Vrbnike reke nesumnjivo najsjajniji podvig u naem ratu koji se nije
umeo razumeti, iskoristiti!

De l'espace! [132] A mi prtinom. [Podvukao K. P.] Neprijatelju omogueno da dri zasedu,

umesto kad bi mogao da strepi na frontu irokom 100 km. Nae velike snage, silom prilika
okupljene, nisu iskoriene a, zbog aktivnosti artiljerije i avijacije na uskom prostoru, rtve su
vee, rezultati beskrajno manji, pogreke neprijatelj ne trpi.
[131]
Selo zapadno od Foe. Prim. M. V.
[132]
Prostora (mi treba)!

16. VI Hladno brdo [133]

Intempestif, bruyant mais actif, agissant faisant agir. Superiorite aisee et pourtant nous
l'avons vu bien efface.

[Nagao, glasan ali aktivan, delujui, pokreui na delovanje. Ugodna superiornost a

videli smo ga ipak jako zbrisanog.]

Na Jahorini je toga dana odran sastanak sa politikim rukovodiocima 1. proleterske

divizije. Trebalo je oceniti situaciju, odgovoriti na mnoga pitanja: zato je izgubljen svaki
trei borac 1. proleterske, kako je i zato do toga dolo, kako odrati moral na visini
ispoljenog na Sutjesci kako dalje nastaviti?

Iz Dokumenata

Treba da odrimo zajedniko savetovanje 16. ovog meseca kod taba 1. proleterske brigade na
brdu Kacelj, da preciziramo i detalje rada i ideju opte operacije.

Primetilo se kod svih jedinica veliki broj boraca rastura se po selima gde vre pljake,
neorganizovano snabdevaju hranom i slino. Ovo ne samo to rui ugled nae vojske, ve
predstavlja i najozbiljniju opasnost za moral i duh jedinica i uveliko smanjuje borbenost nae
vojske. Preduzeti sve mere da se ovo ubudue ne deava, a svaki ponovljeni sluaj najstroije
kazniti.

K-t Koa polkom Fia[134]

im je probijen obru, ve 14. juna tab 1. proleterske divizije daje zadatak brigadama da
ofanzivno dejstvuju, da preu na teren istone Bosne i da pri prelazu usput unite
elezniku prugu i objekte na pruzi SarajevoViegrad.

tab 1. proleterske divizije izdao je detaljno nareenje za prelaz doline Prae:

Akcija na pruzi i prelaz pruge izvrie se po kolonama:

Desna kolona prelazi prugu u otseku SudiiMesii;

Srednja kolona na otseku RenovicaKagani;

Leva kolona na otseku DerventaPodgrab.

Sa srednjom kolonom kretae se tab 1. divizije i divizijska bolnica. [135]

[133]
Vrh na planini Jahorini. Prun. M. V.
[134]
Nareenje taba 1. divizije, Zbornik, t. IV, knj. 14, d. 38, s. 77.
[135]
Nareenje taba 1. divizije, Zbornik, t. IV, knj. 14, d. 43, s. 89.

Probojem obrua na Balinovcu i Miljevini i uspenim prelazom komunikacija u dolini

Prae otvorile su se iroke perspektive za ofanzivno dejstvo. Male neprijateljske snage u
garnizonima istone Bosne postale su lak i brz plen 1. proleterske divizije, koja je posle
Sutjeske, iako znatno proreena i umorna, dejstvo vala kao da je u punom sastavu. Sve
brigade dejstvovale su brzo, energino, efikasno i nadoknadile su znatan deo opreme i
naoruanja izgubljenih na Sutjesci.

Iz Belenice

20. VI Rakitnica [136]

Ofanziva je prola nije uspela! Do sada najopasnija kriza najvee rtve prebroena.

Po mom miljenju, gotovo iskljuivo sjajnim dranjem 1. proleterske brigade, koja opet na elu
nae vojske, nepobitno. [137]

Maintenant on sent de nouveau la srete de commandement, de pensee et d'action.

Nous avons aussi commis certaines fautes: tout d'abord l'abandon des antichars. J'en suis
coupable: les hommes etaient tell-t lies leur bagage! Ensuite, certaines appreciations
passageres des formes d'organisation militaire et de lutte future! Passageres et provisoires, il
est vrai mais peut-etre necessaires comme echelons dans ractivement des conclusions
nettes. Ces fautes ne sont pas comparables la faute cardinale.

[Sada se ponovo osea sigurnost komandovanja, misli i akcija. [138]

Mi smo, takoe, poinili neke greke: [139] najpre ostavljanje protivtenkovskih topova. Ja sam
sukrivac: ljudi su bili toliko vezani za svoju opremu! Zatim, izvesne procene privremene
oblika vojne organizacije i budue borbe! Prolazne i privremene, to je tano ali moda
neophodne kao stupnjevi u aktiviranju jasnih zakljuaka. Ove greke nisu uporedive sa
osnovnom pogrekom.]
[136]
Selo severno od Rogatice. Prim. M. V.
[137]
tab 1. divizije poslao je depeu Vrhovnom tabu: Predlaemo najviu pohvalu za
Prvu proletersku brigadu... Ona je izvrila sve zadatke. Knjiga depea, A-VII, k. 706a, f.
15, d. 1. Prim. M. V.
[138]
U svojim Belekama Koa Popovi ima mnogo primedaba na ko-mandovanje u bici na
Sutjesci. Vrhovni komandant nije potpisao nijedno nareenje od 3 16. juna. Kad je
ofanziva zavrena i jedinice izbile u iroki manevarski prostor, Vrhovni komandant uzima
komandu i to se odmah osetilo. Prim. M. V.
[139]
Koa smatra da je osnovna greka bila rasturanje jedinica, to je onemoguavalo
efikasnost komandovanja. U vezi sa tim, Vaso Jovanovi, naelnik taba 1. proleterske
divizije, ispriao je sledeu anegdotu: Koa je poao u Vrhovni tab, u Derneita, na
Vuevu. Tu mu je reeno: .Treba da poalje jedan bataljon na Suhu,...' Koa je brzo
odgovorio ,Doao sam da primim zadatak za diviziju, a bataljone u rasporediti sam.'
(Usmena izjava V. Jovanovia. Prim. M. V.)

Babi Kula

Non, camarade Terzi! II n'est pas question de philosophie! Sans philosophie, c'est dire
appreciation et une vue generale et theorique, il n'y a pas d'action coordonnee et efficace. C'est la
theorie de la guerre. Sans eile il n'y a pas d'operations succes il n'y a pas d'operations du tout.
Vous avez aussi votre philosophie: eile se reduit la nomenclature militaire.

[Ne, drue Terziu! Nije u pitanju filozofija! Bez filozofije, to e rei bez procene i opteg i
teorijskog vienja nema usklaene i uspene akcije. To je teorija rata. Bez nje nema uspenih
operacija nema nikakvih operacija. Vi takoe imate svoju filozofiju: ona se svodi na
nomenklaturu vojnikih reci.]
Izmeu izgubljene uke i pobede u Africi, treba nai pravo gledite, koje nee biti ni uski
pesimizam, ni bezgranini, rasplinuti optimizam a vodei rauna o injenici nae vrednosti,
nae uloge, naeg opstanka. Mi smo zasluili da ivimo i da se ne svedemo na reperkusiju.

Iz Dnevnika

Iz Dimrije poao 23. juna u podne; u Kusae doao 24. juna u zoru; pad Han-Pijeska
24. juna u 14 sati; pad Srebrenice 26. juna u zoru; pad Vlasenice 26. juna u zoru; pad
Bratunca 26. juna posle podne; pad Drinjae 27. juna u 18 sati.

Iz Belenice

23. VI Dimrije [140]

[140]
Selo jugoistono od Han Pijeska. Prim. M. V.

Je suis devenu hargneux. II y a de quoi! Face cet egoisme glouton.

[Postao sam dangrizalo nabusit! Ima i zbog ega! U sueljavanju sa tom alapljivom
sebinou.]

iveo sam u izobilju i svesno sam prebrodio zakeranje. A oni primitivni koji uivaju sad ne
oseaju, zahtevaju, ne primeuju druge oko sebe. Premda ima slinosti ak i ne gledaju
visoko, no im se pogled ne sputa.

Treba napisati neto o taktikim iskustvima. Dve godine uzastopce, gotovo na istom terenu,
dozvoliti opkoljavanje! Pa tu ve treba traiti krivce! (Oba puta na Zelengori M. V.)

ta kae? Komandanti gree, moramo im rasporediti bataljone! Kakva besramna pretencioznost

(Buster Keaton) Baster Kiton. ta se vas tie, i ne radi se o grekama! U odnosu na ta, vraga!
Toliko je to krupno da se ne moe nazvati greka, nego ne znam nesposobnost, krivica!
Onako mali, napendreen, bezgranino ogranien, uzaludan, prazan, tetan. Kako je moguno da
drugi to ne vide i trpe? Neko se izolovao i glupost tee, birokratizam i neinventivnost caruju
ljudi ginu nesrazmerno!

Jedu mnogi preko gladi, raunaju neku sitnu raunicu: da promenimo puke, ali da zadrim
remnik! ostavite mi moj deo kajmaka za veeras, poto sad ne mogu! I kad se usudim
jer vie ne mogu da se uzdrim da kaem: nije lepo! Zaista me pogledaju zaueno, jer
zaista ne razumeju!

Odavno smo se otkaili od neprijatelja, ve treba da se kaimo. ... Krenite odmah, odmorite se i
ekajte nareenje, spremite se za pokret, stie direktiva sve to toliko uzastopce, skoro
istovremeno. Kad bi bar bilo iz dana u dan! Nego od trenutka do trenutka. A neizbeno je da
bude tako. Bezbrinog li slepila!
Tano je primetio Vasa: Ne treba da traimo planine, nego manevarski teren. Seam se koliko
se lane Stari podsmevao tezi o tvravi Pivi! ta e nam tvrava, kad nama treba uvek to vie
izlaza, to vie ulaza, to vie pravaca.

Neki se uvek prvi izvali na krevet! A i ja sigurno nekako izgledam ali ima li koga da vidi, da
digne nos sa svoje porcije, svog konja, svojih izama svog priljenog nabavljanja potrebnih
predmeta i ljudi! Kako su tu budni i odmah uoe potrebe jer se tie sopstvenog tela!
degotant! [141]

Onaj aka nos 20 puta dnevno, na svoj nain, razume se, briui prolaz kaiprsta savijenim
palcem! I bezono gleda rezultat! Kako mu objasniti da se ne radi o bon ton-u, nego o
elementarnoj pristojnosti.

ta se deava u tim glavama u meuvremenu a to meuvreme je dugo.

Pa nameten superionirani stav i ton tog i tog mda han? Pa blesava izvetaenost te i
te, njen bezoni i hladni, a glasni smeh na a!

Zaista ovek poeli da pozivi i sam iako zna koliko mora da je netrpeljiv. Zar niko da ne
zaslui da bude prisutan? Zar svaki la longue [142], da postane bar par moment
nesnoljiv. Koliko bi onda brak bio apsurdan! Neslaganje bi bilo nuan proizvod dueg
cohabitation zajednikog ivota i esto se sigurno i radi o tome. Utoliko otrije ukoliko je
bilo vie intimnosti; o tako daleke, tue, nepojmljive, zar ne?

Tano je ono to sam naslutio i rekao. Treba negovati, gajiti, uvati, tititi jer dva tela se ne
mogu dugo trpeti, a da se ne odgurnu tamo gde prestaje njihova zapremina!

Izmeu izgubljene uke i pobede u Africi! izmeu so-lipsizma i prazne filantropije

ivot!
[141]
Odvratno.
[142]
Na dui rok.

27. VI Prema Jelovakoj vodi (Vlasenica)

Doveden pukovnik Kopain [143]

Divizija je nezaustavljivo nastavila nastupanje na sever, razbijajui ustake bataljone,

domobranske jedinice i razbacane etnike grupe. Vrhovni tab je naredio da se oslobodi
Zvornik.

Iz Dnevnika
Iz Rajia u Vlasenicu doao 1. jula ujutro; istog dana krenuo posle podne i stigao u
Plahovie kod Kladnja; iz Plahovica krenuo u podne 2. jula i u zoru 3. jula stigao u Vlasenicu.
[U Plahoviima se nalazio Vrhovni komandant M. V.]

tab 1. divizije je dobio nareenje Vrhovnog taba 1. jula u 10,40 sati: Koa, Veljko i
Fia hitno da dou kod nas u Kladanj.

Komandu nad 1. divizijom da primi zasad Leki sa Vasom, kao naelnikom taba. [144]

Na osnovu ove depee, Koa, kao komandant i Fia, kao politiki komesar divizije,
napisali su nareenje 1, 3, 6, Majevikoj i 1. i 2. vojvoanskoj brigadi:

1. Prema dananjem nareenju komandant i politiki komesar ove divizije kreu za Vrhovni
tab. Prema istom nareenju Vrhovnog taba, komandu nad 1. divizijom za sada prima Leki sa
Vasom, kao naelnikom taba.

Prednje se stavlja na znanje.

2. Pod komandom taba 1. proleterske divizije ostaje i dalje grupa navedenih brigada . . . [145]
[143]
Zarobljeni domobranski pukovnik, komandant odbrane Vlasenice 15. domobranski
puk (bez jednog bataljona) i 23. bataljon ustaa. Prim. M. V.
[144]
Nareenje Vrhovnog taba, Zbornik, t. II, knj. 10, d. 3, s. 10. [145] Nareenje taba 1.
divizije, A-VII, k. 706a, f. 8, d. 23.

Prema izjavi Vasa Jovanovia, naelnika taba divizije, svi u tabu divizije su mislili da je
Koa smenjen. U tabu je bila velika alost. Bilo je i onih koji su plakali. Pitali su se
zato!? Napravio podvig, probio nemaki obru na Balinovcu, bitku na Sutjesci od
katastrofe pretvorio u trijumf i smenjen!

Koa Popovi kae: I sam sam smatrao da sam smenjen. Meutim, Vrhovni komandant,
posle razgovora u Plahoviima, vratio ga je na poloaj komandanta 1. divizije, kao da nije
bio smenjen! [146]
[146]
Ipak, sva pitanja oko toga ni do danas nisu dokraja raiena. Kad je Sreten ujovi
Crni uhapen 1948. godine, osnovana je pri CK KPJ komisija u sastavu: Cana Babovi,
Milentije Popovi, Veljko Ili, Miloje Miloj evi, Mijalko Todorovi Plavi i Koa Popovi sa
zadatkom da ispita, da li je ujovi inicijator proboja na Zelengori sa namerom da izda
Vrhovnog komandanta, da ga ostavi u okruenju. ak su i neka sredstva javnog
informisanja objavila tu optubu protiv ujovia. Komisija je konstatovala da ni
inicijativa, ni odluka o proboju nisu bili delo Sretena ujovia (privatni arhiv Koe
Popovia, Legat Arhivu grada Beograda, fascikla 5, broj 57). Ali, injenica da je voena
istraga potvruje da je postojala takva pretpostavka. Gorina tih pria i miljenja o
izdaji na Zelengori veoma je vidljiva u Koinim seanjima. Iako tada nije bio smenjen, iz
Belenice se jasno vidi da je bio uvreen, i to estoko! Poneki u Vrhovnom tabu i oko
Vrhovnog taba u toku rata, a i sam Vrhovni komandant, izrekli su mnogo tekih reci na
raun 1. proleterske divizije da se provukla, da je pobegla, da je ostavila druge jedinice
pa i Vrhovnog komandanta. Vrhovni komandant nije usvojio predlog da se pohvali 1.
proleterska brigada, koja je izvrila proboj.

Te prie su obnovljene kad se Koa Popovi povukao sa svih funkcija, 1972. godine. Neki
politiari i istoriari opet su potegli stare prie da je proboj izvrio bez odobrenja
Vrhovnog komandanta. Milovan ilas, onda lan Vrhovnog taba i Politbiroa CK KPJ,
napisao je 1980. godine, da je u Vrhovnom tabu cenjeno kao nedopustiva greka to je
Koa izvrio proboj obrua bez odobrenja Vrhovnog komandanta! Nije reeno da je Koa
bio u pravu ak i kada su u nae arhive stigli dokumenti nemakih komandi, iz kojih se
jasno vidi da je proboj na Balinovcu izvren u jedino moguem trenutku! Politika je
juna 1973. godine objavila kalendar najznaajnijih dogaaja u bici na Sutjesci. U tom
kalendaru nema proboja obrua, iako bez proboja ne bi bilo ni Sutjeske, ni legende i,
verovatno ni kalendara! Nema proboja, iako je to Najvei podvig u NOB-u, kako je
zabeleio Koa Popovi.

Rat je rat. Komandant 369. legionarske divizije smenio je komandanta pukovske borbene
grupe, majora Henea, ije su jedinice razbijene na Balinovcu, a Vrhovni komandant Josip
Broz Tito ozbiljno kritikovao Kou Popovia, koji je razbio tog neprijatelja! Prim. M.
V.

Odmah su poele pripreme za osloboenje Zvornika. Grad je bio veoma utvren i branilo
ga je oko 3.000 vojnika iz nekoliko jedinica ustaa, domobrana i milicije.

tab 1. divizije izdao je 4. jula zapovest za napad na Zvornik toga dana u 22 sata. U
napadu su uestvovale jedinice 1. proleterske brigade i po jedan bataljon iz 1. i 2.
vojvoanske brigade. Pored ostalih uputstava za napad, Koa je dao i sledee: Vano je,
dakle, da jedinice 1. proleterske brigade krenu to pre i energino. Njihovo dejstvo
povee i Vojvoane. [147]

Grad je osloboen 5. jula oko podne uz veoma estoke borbe na svim prilazima i u samom
gradu. Do nogu je potuena 1. ustaka brigada.

Komandant divizije je odmah naredio: Po likvidaciji Zvornika, u gradu sme ostati samo
jedan bataljon 1. proleterske brigade. Ni jedna druga jedinica, ni borac, ne smeju
[podvukao K.P.] se nipoto zadrati u gradu. [148]

Sve jedinice su se povlaile iz grada, ali...

Iz Dnevnika

5. jula posle podne poginuo Fia.

Iz Belenice
6. VII Kod Caminske reke [149]

Jue posle podne, u Zvorniku, poginuo je Fia od obinog metka! Trao je, i pao, onesvestio
se. Kad se osvestio, pitali su ga drugovi: ta ti je? Boli me rana!. Ranu su mu jedva
pronali, pod desnim pazuhom. Metak nije izaao. Krvi spolja nije bilo. Malo krvave pene na
usnama. Kad su mu podigli ruku rana se pokazala jednom kapi krvi.

9. VII s. Zadna [150], vie Cerskog potoka

Kad se zavri rat, sigurno emo odjednom ostariti! kaem ili pomislim, budei se.

No smo prospavali u itu, na ivici ume. Odavde se vidi sve do vetrenjae na drumu, do
Kosovae i Ahmetovog brda, gde se i noas vodila otra borba. Zora je, mirna, neodluna. U
polumraku ve lete bombarderi.

Sino, kad smo legli, duvao je topal juni vetar. Ovde, na severnoj padini Dafin kamena, nije se
ni oseao; uo se samo u granju retke hrastove ume.

Doneli su Fiu i sanduk. Pokrili su ga ipkanim pokrovom i cveem. Lice mu je jutros bilo
iste boje kao kosa, aj-kaa natuena na elo, kao kad je bio mrav.

Raka je iskopana u umici, malo nie od nas. On vie ne spava. Svi smo sino tako brzo zaspali!
[147]
Nareenje taba 1. divizije, A-VII, k. 706, f. 5, d. 27.
[148]
Zbornik, t. IV, knj. 15, d. 21, str. 44.
[149]
Reica juno od Zvornika. Prim. M. V.
[150]
Selo kod Zvornika. Prim. M. V.

Kad bude gotov rat, sigurno emo naglo ostariti kaem glasno. Nikog nisam probudio!

Fia lei tu, malo vie, pod jabukom. Le! Po stopalama se najpre vidi da je mrtav: kruta su,
arape su navuene, ali ne obuhvataju noge. Zemlja je spremna, i tek e je ljudski glas nad njom
uiniti uzbudljivom. Zakopaemo ga tajno, da ga ne iskopaju i ne unakaze mu le! emu! Hoe
da iskidaju ono meso koje je ve osueno, truli, nestaje. Zakopavanje evo opet, ovde, dobilo svoj
puni, prastari smisao! [151]

Ne zna vie ni da li si voleo ovog oveka! Ovo pred tobom, sada, manje je od slike, jer nije
verno, jer nema sutranjice prisustva i drugarstva.

Ovako poinju knjige bez poetka.

Lepe e plakati oni iju ivu uspomenu nee naeti nametljivi smrtni lik. Hej! treba plakati
unapred!
 *

17. VII Ivova, iznad s. tedra

ekali smo elu no pred pripremljenim vatrama, ali niko nije doao.

Od poslednjeg poziva [152] nisam vie isti! Ono to me zabolelo, promenilo me i kad se nije
potvrdilo. Je li mi pomalo ao to sam doao do kraja ... Detinjasto.

Puskaj! [153]

Neto je trebalo zabeleiti, ali ta? Onako neto paradoksalno, istinito, o uslovima rada? Ili o
onoj Radovanovoj liniji? Ili o ispravci procene poslednje ofanzive okruavanja. Neka bude
ovo zadnje: doprinelo pogrenoj proceni: upornost bojeva kod Caparda, kolone ka Olovu,
Karanovi izvetaji o ipak svega dve pukovnije, prilina aktivnost avijacije; nedostatak protiv-
kolskih orua; prevideli: sporost neprijateljskog nadiranja (peadije), brzi prestanak delatnosti
avijacije, dejstvo nae dekoncentrisanosti neprijatelj iao uglavnom drumovima i za
gradove.[154]
[151]
Naelnik taba Vaso Jovanovi napravio je skicu mesta sahrane. Posle rata Fiine kosti
su prenete u zajedniku grobnicu u Zvorniku. Prhn. M. V.
[152]
Poziv na razgovor u Vrhovni tab, posle smenjivanja. Prim. M. V.
[153]
Pa neka!
[154]
Nemaka 7. SS i 369. legionarska divizija pokuale su da unite partizanske jedinice
kod Zvornika. Prim. M. V.

Osea se Arsino prisustvo. [155] Plan postoji i sprovodi se, bez obzira na pojedinosti koje bi
mogle omesti pojedinosti njegova ostvarenja.

Razgovaram sa Radovanom. Izogovarasmo sve redom! Ko e imati smelosti da bude prijatelj

najboljim?

Primeujem da nisi vie onako uvek odluan . . . kae Cana. I istina je. tome se radi, itd.
Nita! Veeras e 1. brigada imati vezu sa Kairom.

* 18. VII 43. Kupusna[156]

Avion je jue doleteo, neko vreme kruio, dalje prema se-veru i otiao. Ili se nije dobro
orijentisao, ili nije video nae vatre! Ili je traio srebrniki drum, koji mora da je nevidljiv
odozgo, jer je zarastao u travu, ili su i Nemci ustae imali vatre koje su ga spreile da razazna
nae.
[155]
Arso Jovanovi. Koa ga kritikuje ali mu priznaje i kvalitete. Prim. M. V.
[156]
Katun juno od s. Stedra. Prim. M. V.

Mnogo spavamo.

Neprijateljska ofanziva u svakom sluaju neaktivna. Ne pamtim da smo ovoliko dana poivali
bez ikakvog okraja, ni susreta sa neprijateljem. Izgleda da je i drugde u istonoj Bosni
mirno.

Treba rei neto o naoj neophodnoj taktici i preduzeti neto. Partizaniranje! smeje se
Radovan. Ono je nuno, i pored nesumnjivo jasnih optih, meunarodnih prerogativa. U pitanju
je jo tempo. A moguno da emo u najkrae vreme morati jo centralizovati snage. Pitanje
rtava, kadrova, vrste zadataka (garnizoni samo odreeni), popune i jedno od najvanijih
koje je najpre bilo u zasenku, u postavljanju novih perspektiva: ponovo uspostavljanje dodira sa
narodom; preva-zii dve vojske koje se biju na tuoj zemlji. U ovom posled-njem nuan je
korenit zaokret: skoro smo praktino odustali od pridobijanja. A uslovi i razvoj meun[arodne]
situac[ije] ba prvenstveno poveavaju ove mogunosti: seljaku je ve jasno da Nemaka
propada, ali mu izgleda ipak da on ne mora jo da uestvuje; tim pre to i kad ne uestvuje na
prolazak ga skupo kota. Evo nas, evo rata! Ali ne smemo dozvoliti da se svede na to.
Poreenje: ehovii Srebrnica. [157]

U daljini bruje avionski motori. Podne je, pa su neprijateljski. Verovatno prolaze nekuda ka
dalekim zadacima.

Oseam i neko subjektivno mrtvilo, nereagiranje, nepredupreenje. O Fii ne rekosmo nita, o

ratu takoe nita, a deavaju se krupni dogaaji i samo je gotovo pitanje vremena. Trea
nemaka ofanziva na Istonom frontu [158] propala za nepune dve nedelje, saveznici se
iskrcavaju na Siciliju i postepeno je iste. Za onog koji nema mogunosti da prati iz dana u dan,
to je potpuno novo stanje, uporedivo neuporedivo sa, recimo, prologodinjim. Nievo!

Radov[an] kae: Nema prave velike poezije bez velike ljubavi prema svojoj zemlji vidi
Gogolja i Njekrasova a mi ne umemo jo toliko, dovoljno da je volimo.

*
Evo neeg unapred lepog i celovitog! Zato je potreban toliki razmak da bi postalo lepo za
pisanje onda kada su se izgubile neophodne pojedinosti. Razumljiv postupak pisaca koji
belee pojedinosti da bi mogli napuniti prolost kad postane period smislen.

Veliki pisci 19. veka nisu krili prisustvo pisca. To nije ono to daje lepotu njihovim opisima, ali
ih zaista ta njihova bezazlenost situira, pa su i time rekli neto o sebi i oi svome dobu. Poeti
danas sa prvim licem znai pisati ili navoditi dnevnik. A i toliki dnevnici su bez Ja!

C[ana] iskusna i bezazlena! Tako konkretno borbena i konkretna u borbi, a pleins poumons
punim pluima, potpuna revolucionarka, neukrotiva, nesalomljiva, nesavladiva,
nepokolebljiva, itd. eto sedi, pospana, i fabulira, fantazira o svim podacima, sanja, izmilja
njihov verovatno najmanji smisao. N'adhere pas [159], ne dodiruje, ne zahvata.

Mnogi sjajni ilegalci nisu umeli da ostvare rat, nuni. Svesno primljen kao takav. Primitivizam?
ivot im postao vredniji? Ne bih rekao. Nego ogranieniji pred sistematizovanom smrti? Tua je
to za njih sila koja ih vreba! Anonimna, inostrana! Okvir je veliki, tie se neposredno celog
oveanstva.
[157]
Politiki komesar 1. divizije tek u januaru 1944. godine je reagovao na ovaj problem i
napisao: Mnogo smo se povojniili. Prim. M. V.
[158]
Kurska bitka. Prim. M. V.
[159]
Ne prijanja.

Ne umem da opisujem ni ljude koje poznajem, dogaaje jo manje.

Nesavremena V. [160]! Izmislih povodom nje izraz, koji ne treba da bude uvredljiv: uslovni
partizan! Opti uslov: biti iz ovog veka, zar ne! U poreenju sa njom a i sa mnogim drugim,
drukijim, ja sam Amerikanac a Radovan Rus! Mnogima ne odnosi se ovo na nju
nedostaje poslovnost.

Eno F[ia], koji je izrastao na praktinom radu. Ovako izgleda: dogaaji se deavaju, on zna da
oekuju reenja, on reava nekako namerno, ali reenja su gotovo odreda nerealna i nerealistina.
Drukija je nekako ova velika stvarnost, i drukije, posrednije velika.

V[era] je u onom pozitivnom smislu poslovna ali ne moe ziveti ni bez vode, ni bez konja
ni gotovo bez oseajnih, neverovatno nesavremeno dugotrajnih, nesrazmerno kriza. Kako da
legne pored Radovana, kad nismo jo ni razgovarali! Seam se: svaa ima svoj tok, zakone
zamravanja i razmravanja. Mrnja je prestala, moglo bi se dalje zajedno, ali nismo jo ni
razgovarali!
I ja sam valjda bio potinjen tim zakonima u onoj sobi sa narandastim i belim zavesama, na
putu sa kupanja, na ulici, ali ovde?! Pa uzmi ruku, ipak pruenu, i kreni, nasmej se, prolo je,
mislio si da mrzi!

Ogleda se i zaeljava. Ali sve to nekako kao da su joj dokazali da je ena! Ja ne bih umeo da joj
dokaem, ne bih imao argumenata, morao bih da zatvorim oi da bih ih izmislio po glasu
dahu due! A svesti enu na duu? Kako! Milo ti je to stvorenje, i uredno vredna, oseajna
devojica.

Vidi, i moja Vjera je bila dete, neodgovorna, ali ni jedan deo tela ne bi mogao prevariti o
svojoj pripadnosti, ni jedan pokret, i tu nisu onda sluajni ni glas, ni ona dua.
[160]
Vera Zogovi. Prim. M. V.

Ko je R[adovan]? Bez one linije koju je primetio kod mene, zato to je ta linija na samoj povrini
njegovoj, tamo gde se dodiruje sa ostalim ljudima.

Ja kaem, a ne zna se da sam rekao, pa se pitaju ta li to imam da kaem.

On izgrdi, i jasno je da je izgrdio pa se pitaju to li grdi.

Nije tajanstven, a bogat je, osetljiv i grub. Po praktinosti i korisnosti nimalo pesnik. Otkud to,
a pokazuje se kao pravilo. Jer nije profesionalan? Profesionalnost kao antiteza poslovnosti.
Netrpeljiv je i ist. Kad bi ovo proitao, mislio bi da je ovo napisano zato da bih mu se oduio za
njegov opis. [161]

Jo nita nije reeno. Niti se ljudi mogu opisati, ako se ne opie to rade, kako rade, ako se ne
iznesu njihovi postupci, njihova delatnost.

Postaviti pitanje: Ko je Radovan, posle toliko godina poznanstva, prijateljstva, zar ne znai to
ve oglasiti ga tajanstvenim. Ali o drugom se radi. udno je napravljen!

Ovoliko samo da se ne bi propustilo. A reeno nita nije. Kai kako ide, kai kako deluje, ta se
deava kad proe i zahvati. Bez toga ga nee imati. Sramota je rei ovoliko malo kao po
dunosti...

Kako bi mogao ovek biti dublji od sebe?!

I mi graani se, eto, vezasmo za umu.

Rat nee zameniti razmiljanjima bar da su sanjarije, odbrambene dakako razumljivo
je i da se brani od raznih tekoa. Ali da razmilja umesto da dela! Da dejstvo zameni milju!
Ne ide!

Istina je ipak da i zbog toga i inae nita ovde nije reeno. Nisi kazao ni ono o emu govori, pa
ni sebe. Zaboravlja se! Paludes. [162]

Oblaci kao da su krenuli uzbrdo. Nebo bese prekjue oeljano. Ni bukva, ni gora ne bi se mogle
porediti kada bi bile univerzalne i univerzalno prisutne. Ili se moraju porediti ba zato to su
poznate kao razne, mnogostruke. To i to poreenje je lepo samo ako je sadrano u
mogunostima slika koje sam stekao o predmetu koji se poredi. Svrava se samo-milju
samozadovoljstvom. To je zato to, na ovom planu, nismo jo ni razgovarali!

A moe se poginuti vrlo precizno kriv. Kriv: ako nita nisi skrivio neprijatelju.

udan je to put: najtee sam pisao o nadahnuu, a sada najlake bez inspiracije. Pa i nije udno: i
inspiracija i talenat obavezuju. Popustio ak i rukopis, sumnja u vrednost onog to crta.
[161]
Radovan Zogovi je napisao pesmu o Koi: U ajniu, poslije 32 godine, Supret za
sjutra, Prosveta, Bgd, 1985. Prim. M. V.
[162]
Ustajala bara.

19. VII 43. Madre [163]

Jadno li je, i opet otuno nesavremeno izgledalo pomirenje.

Sela, napisala pisamce na tri lista, poslala i nestala. On proitao, pocrvenele mu ui, ustao,
odvezao konja i poao, ne opro-stivi se ni s kim! Pobeen! Ba tako!

Pa sad, neka mi se objasni! ovek razborit i, u izvesnom smislu surov kapitulirao

bezuslovnom kapitulacijom pred svemoguim arobnim reenicama. Kao da ga arobnim
tapiem lupila po elu. A nije smeno nego nesavremeno, i time bode bode onom
neodreeno ljubavnom traginou koja se osea nesumnjivo. A krupan je to ovek, i smeo ...

20. VII 43. Madre

Jo o V[eri], o njenoj odlinoj obavetenosti, dakle o ivoj radoznalosti. Ima tu neka nesrazmera
izmeu utljivosti, upisana ela u liku i pogledu u onom objanjavajuem nerazgovet-nom
mrmljanju, upornom kao potok. I kad onako, uzgred, tumai tiho i uporno stvari koje je ula,
doznala, ini to nekako strasno, pouzdano (jer promiljeno i zainteresovano). Ne bi ni mogla
onako drati Radovana, bez te neodreenosti!
 *

Stigao je P[oljanac]. Udaljili ga. Iznosi najjai, konani argument (!): Zar mene da kontrolie taj
i taj, koji je na kraju krajeva do pre dve godine bio obian kapetan!

ta se nije prialo o epi, o njenim peinama, basnoslovnom bogatstvu, neosvojivosti, itd. Eto je
lei pod nama, mirna i krotka, u magli jutarnjeg zelenog sunca. Un paysage pacifique! Miran
predeo!

Treba opisati Vasu. Izgraena linost: pokreti i mimika spori, a duh ivahan; retko vlada
sobom. Doterae daleko!
[163]
Selo zapadno od Srebrenice. Prim. M. V.

Obrazovana je operativna grupa. [164] Odlino! Odgovara onoj potrebi za zaokretom o kojoj
sam govorio sa Plavim. Rat se ve moe i mora postaviti u odnosu na izlaznu liniju rata.

Ono o stanovnitvu. Ne gleda nas vie kao obine, sebine prolaznike. Ve meri nau budunost,
o kojoj zna da e se pojaviti u kakvom bilo obliku. Krajnje je vreme da se ova naa profesionalna
vojska ponovo politizira. Osloboenje je u vaz-duhu, seljak ga osea i meri nas ve u
odnosu na to stanovite (koje je doskora za njega samo bila propaganda ili moguno
nasluivanje). A sad? Ne radi se vie o ubeivanju, tumaenju mogunosti, dostinosti slobode.
Sada to ba u odnosu na nju i njeno sadrinom procenjuje. Hercegovina je nemoguna, nemo-
guno je narodnooslobodilako razbijanje konica! Mora da pomae da bi se smeo nazvati
oslobodiocem, da bi to bio.

Poinje borba za mase, za posleratne mase. Nov je to problem, novi su i okviri. ta je u

meuvremenu steeno steeno je (uglavnom), ali ono to nije pridobijeno ili je izgubljeno,
treba stei. I Crnu Goru emo morati gledati drugim oima, prii joj drugim pogledom narod
ne ukida ni kritikom, ni tamanjenjem, pa ga jo manje time pridobija, i njegovu ivu snagu.

Ono to ti je smetalo na zadihanom putu i to si morao bezobzirno da uklanja, ma i unitavajui

tu je, i moe da postane tvoj aktivni pomaga: neguj ga! Bez njega nee se probiti bez
njega ne moe iveti. Treba da razumemo da ni on bez tebe. Najgluplje bi bilo svetiti se u
stvari sebi! Najlake bi bilo pobiti i sebe!

Vrhovni tab je odluio da napusti istonu Bosnu i da sa 1. proleterskom i 7. divizijom

pree u centralnu Bosnu, a 2. proletersku uputio prema Crnoj Gori i Hercegovini. Snage ka
centralnoj Bosni nastupale su u dve kolone: juno glavnina 1. proleterske divizije ka
Jahorini, zatim preko pruge SarajevoMostar ka Gornjem Vakufu; severno kolona
Vrhovnog taba. Po nareenju Vrhovnog komandanta, 1. proleterska brigada je
obezbeivala kolonu Vrhovnog taba na maru. Brigada je stigla sa dva dana zakanjenja.
 Bila je daleko. Sa 1. proleterskom brigadom marovao je i komandant 1. proleterske
divizije Koa Popovi.
[164]
Vrhovni tab je bio odluio 18. jula da osnuje operativnu grupu za voenje akcija u
istonoj Bosni, ali je od te namere odustao. Zbornik, t. II, knj. 10, d. 44.

Iz Dnevnika

Iz Medojevia krenuo 24. jula ujutro; u Vladojevie istog dana u podne (juno od Olova
M. V.); iz Vladojevia krenuo odmah u podne; iz Jelovca 24. jula krenuo ujutro; iz
Muica 26. jula posle podne; iz Krevine 26. jula u zoru; iz Han Pobilja 27. jula u zoru;
sa Manjin brda 27. jula uvee; iz Lunice 29. jula uvee; iz Podborja 30. jula u zoru; iz
Kamenice 31. jula u zoru nou Vranduk-Nemila; iz Orahovice 1. avgusta u zoru; iz
Srabljivog jezera 2. avgusta u zoru; iz Pavlovia 3. avgusta u zoru i 4. avgusta u podne
na Petrovo polje [na Vlaiu M. V.].

Iz Belenice

29. VII 43. Lunica[165]

Evo nas pred dunglom. uma je pusta i skoro besputna dok ne naie na trasu ali i ona e
brzo nestati. Putujemo.

Toliko je ljudi smekalo, olabavilo se ili nadulo. Stri njihova izlinost mnogo vidnije. I misao
je labava, pomona.

Blizu smo pa se gledamo a bore na dui vidne, duboke i mnoge oi prazne.

Na Petrovom polju, nou 5. avgusta, Vrhovni komandant Josip Broz Tito pozvao je na
sastanak ceo stareinski kadar 1. proleterske brigade. Sastanku su prisustvovali lanovi
Vrhovnog taba i komandant 1. proleterske divizije Koa Popovi.

To je jedini sastanak takve vrste u toku NOR-a. Vrhovni komandant pozvao je svoje
proletere, od kojih je mnoge poznavao, da prodiskutuju o situaciji, o zadacima, o Prvoj
proleterskoj.
[165]
Lunica, reica potok na planini Ravno. Prim. M. V.

Iz Belenice

1. IX 43. Bugojno

etniku snagu koja jo uvek pretnja Hrvatima razbijali mi.

Karakteristino za englesku politiku u Evropi da se oslanja na ljude koji su se kompromitovali

saradnjom sa okupatorom. Najbolje istie reakcionarnost te politike.
Medu prijateljima od oseajnosti do osetljivosti nije daleko Tu napetu atmosferu moe svaka
neodmerena re da poremeti razbije. A kako bi u njoj sve reci bile odmerene! Dok traje
obavezuje, zamara jer zahteva da bude odrana na poslednjoj visini naponu tera u la, tako
da, zbog toga, kad padne manje ali za njom. Koliko moe da bude nametljiva njena
ljubaznost!

iroke su mogunosti onog koji, alei se, pristaje i da plae. Postavljanje stvari, traenje
rauna! Pokvaena i naduvena grubost u stvari, pretea, ucenjivaka; porueno dostojanstvo,
pauinu koju je vetar naeo, hteti zakrpiti metlom!

2. IX 43. Bugojno

Sino smo bili u bioskopu, gledali francuski predratni film Tri valcera. U celoj stvari
najfilmskiji je bio dolazak drugova na konjima, pred bioskop!

tri samo praznina, bedastoa scenarija, glumaca i svega. Kako da se zainteresuje za jednu
plitku ljubavnu priu, u kojoj se u stvari nita ne dogaa, niko nita ne doivljava, gde lica nisu
izuzetna bar po lepoti ili kojoj bilo drugoj linoj osobini! Tek ratno vreme ne moe imati nikakve
slabosti za ovakva sitna uzbuenja. Noge po sebi ne mogu biti uzbudljive.

Zar da alimo to smo otrgnuti od takvih sitnica? A i proiveli smo svoje Zakopajte mrtve.
[166] Ljubav ba tu suvie svedena na telo, na elju telesnu. Od rata navodno ogrubeli ali
porasli, i sitna oseanja izgubila pravo da se nametnu. Velika je naa surovost i otvorena ne
trpi izvetaenost ni izmiljotine. Dokle traje problem ljubavi? Zar dok ne pronae svoju enu?
I mnogo i malo. Toliko mesto uzajamnoj uzbudlji vosti i uzbuenju dva tela a univerzalna je,
ivotna. Ovde odraz svog zavretka braka. Itd. nije dobro reeno.

Iz Dnevnika

Iz Bugojna poao 13. septembra u zoru; [167] iz Mokronoga

14. septembra u zoru; iz Stipania 15. septembra ujutro, iz Kamenskog u zoru

AranoZadvarjeSplit: u Katel Luki 16. septembra posle podne; napad na Sinj 22.
septembra ... (26. septembra Nemci uli u Split); Zletovo 26. septembra uvee... Livno,
Duvno i uica zauzeti 3. oktobra; Kupres

4. oktobra; iz Kupresa poao 5. oktobra ujutro i stigao u Bugojno posle podne; u Jajce 6.
oktobra i u Bugojno 7. oktobra posle podne.
[166]
Roman Zakopajte mrtve, Irvina oa, amerikog pisca, vojnika u 2. svetskom ratu.
Prim. M. V.
[167]
Italija je kapitulirala 9. septembra 1943. godine. Vrhovni tab je naredio 1.
proleterskoj diviziji da usiljenim marem poe u Dalmaciju i pomogne u razoruavanju
italijanskih jedinica i odbrani osloboene teri torije. Prim. M. V.
Iz Belenice

8. X 43. Bugojno

Vratili smo se iz neopisive Dalmacije bez rei. Usput smo morali napustiti Split, ali smo
zauzeli Livno, zloglasni Kupres i Duvno (dvaput).

Dogaaji su bili vei i iri no ikad. esnaest svakodnevnih tuka jedva su se primeivale.
Liilo je na paniju ali otrije.

U Vukovskom [168] izaao narod iz zgarita da nas doeka, poasti i isprati. Kad smo traili
vodu, donosili su nam mleko. U noi, oko radi[j]a, ljudi, ene i deca pomeali su se sa nama,
sluali vesti istom napetou, istim oseanjem. Odlazili su nekoliko puta, jer je bilo vreme i
nekoliko puta su se vraali, okupljali oko nas, uestvovali u naem odlasku. Kad je dolo nae
vreme otkinuli smo se.

U Mokronoge [169] smo izbili dva sata posle prolaska ustake kolone iz Duvna za ujicu.
Trebalo je da se ta grupa sastane u Kupresu sa kolonom iz Livna i da zajedniki napadnu
Bugojno. Zbog naeg nailaska kolone su morale da se vraaju i primaju borbu. Vodili smo borbu
celog dana, uzastopno na sve strane, zauzeli Duvno i proterali ustae. Spasli smo Bugojno.

Na belom drumu za Karlov Han, dugo sam razgovarao sa Dikinom. Putovali smo cele noi,
preli beskrajno Buko blato. ume su ostale daleko za nama. Pred nama kamen Dalmacija.

Iz Arana doao nam je u susret putniki auto. Kroz Zadvarje proli smo svega nekoliko sati pre
neprijateljeve motorizovane kolone iz Imotskog doekani svuda narodnim ustankom.

Split vri! Nismo ni mi bili svesni da topovi sa Klisa tuku solinski most kuda smo svakog dana
prolazili. Kai tajnu! govorile su neumorne i gusto poredane strae du irokog asfaltnog
druma za Katele. U hotelu Palas klanjali su nam se i pruali pepeonice tupavi italijanski
generali, dolazili kuriri sa ostrva, organizovala se vojska Dalmacije. Radili smo kao u polusnu,
omamljeni, neispavani, rastrgani. Oko nas more i suludo zujanje naih vozila i tuka. Iz
zaaranog kruga nije bilo izlaska nikamo sem u pobedu. Spoljno vreme, dan i no postali su i
tekli jednolino, ukinuti vrtoglavim bdenjem puka.

Sva su nareenja stizala kasno jer su dogaaji i neprijateljski tenkovi bili mnogo bri od
kurira i jer je narod mnoga nareenja izvravao pre nego to bi mu stigla. Bez daha i bez predaha
a koraci i pokreti mirni, sigurni. Kai tajnu! Narod uva steenu slobodu.
[168]
Selo blizu Kuprekog polja, spalili ga ustae i ljude poubijali Prim. M. V.
[169]
Selo kod Duvna. Prim. M. V.

Nemilosrdno je narod svravao poslove ustanka. Kamioni su unitavani kao muve i Italijani
bespomoni u pinutu! [170] ekali lae i neizvesnu Italiju! Englezi poneseni zahuktalom
plimom najpravednijeg rata. Split je tih dana bio najvei slobodan grad na kontinentu! Splitsko
radnitvo i graanstvo davalo je lekciju rodoljublja, volje, strategije itavoj Evropi y compri
podrazumevajui engleskim generalima koji su klancali ka Napulju. Lastovo slobodno!
Odbijeni pokuaji ustaa iskrcavanja na ostrva! Oko Dicma se ne moe izdrati od smrada
nemakih leeva! [171]

Proli su nai prvi tenkovi i oklopna kola. Krenuli na Sinj, jo neveti. Dockan!

Spustio sam se iz Mua u Katele da naredim naputanje Splita. U noi, na Kozjaku, ule se
puke. Izvrili smo zelovski manevar. [172]

Zora je tmurna. Ka brdima kulja naoruan narod. Naputa more da bi branio more. Starci i ene
prilaze Vicu, da ga pipaju. Dva seljaka ve mirno izvetavaju o neprijateljskim snagama u Sinju.
Kuriri i rukovodioci vraaju se ka moru.

Kamioni prelaze Cetinu i Rumin, pod artiljerijskom vatrom. Tope se, bukte. U noi, 6 km od
Sinja, bljete nai farovi.

Uskoro e nam oni doi u susret sa severa, s one strane Dinare, da obznane pad Livna.

Deveta divizija kree za Dalmaciju.

Iz Dnevnika

Iz Bugojna poao 14. oktobra ujutro; istog dana doao u Duboko; u Margetie doao 15.
oktobra u podne (uvee napad na Travnik).

Vrhovni komandant odluio je da se oslobodi Travnik. U Travniku su se nalazili 1. i 2. sklop

Zagrebakog konjikog puka (najvie do 1200 domobrana), oko 450 kuprekih milicionara, 240
feldandarma, pet brdskih topova, dva protivkolska topa i jedan oklopni voz.

Na grad su napadale 1. divizija i 7. i 9. brigada 10. divizije. [173]

Komandant 1. divizije dao je uputstva o upotrebi artiljerije i tenkova.

Grad nije osloboen. Pokazalo se da je garnizon veoma jak i dobro organizovan za odbranu. Po
nareenju Vrhovnog taba Travnik je dran u poluokruenju.
[170]
Deo Splita severno od Marjana. Prim. M. V.
[171]
Kod Dicma je potuena kolona nemake 7. SS divizije, koja je pokuala da se probije
ka Sinju. Prim. M. V.
[172]
Povukli su se prema selu Zelovu. Prim. M. V. [173] Zapovest taba 1. divizije,
Zbornik, t. IV, knj. 18, d. 64. s 157.
 KOMANDANT PRVOG PROLETERSKOG KORPUSA

NAREDBA br. III VRHOVNOG TABA NOV I PO JUGOSLAVIJE [1]

1. Za komandanta 1. korpusa Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije postavlja se general-

major Koa Popovi.

Za politikog komesara 1. korpusa Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije postavlja se drug

Mijalko Todorovi. [2]

5. X 1943. g. VRHOVNI KOMANDANT NOV I POJ

TITO [1]

Iz Belenice

4. XI 43. Bugojno

Toujours ici, attendre les nouveaux qui doivent renforcer et completer notre division. Je note
ela pour situer le temps.

La fin de la guerre est visible, sensible, Rehante de problemes personnels que les conditions
generales et normales de la guerre avaient provisoirement, temporairement abolis.

Maks se rappelle encore les noms des instructeurs en Espagne! P. (?) a grandi, sa pensee s'est
approfondie, sa capacite d'action directe c'est aiguisee, consolidee.

Un mur noir s' impose ma memoire, arrete ma vie.

Le present personnel est trop et trop peu. Equations trop minutieuses et mesquines.
[1]
Naredbe Vrhovnog taba, Zbornik, t. II, knj. 1, s. 355.
[2]
Nema dokumenta o osnivanju 1. proleterskog korpusa. Koa Popovi i Mijalko
Todorovi ostali su i dalje kao komandant i politiki komesar 1. proleterske divizije sve do
sredine novembra do dolaska 6. like divizije Nikola Tesla 18. novembra u Bugojno.
Tada je organizovan i tab 1. korpusa. Prim. M. V.

[I dalje ovde u oekivanju novih koji treba da ojaaju i popune nau diviziju. Beleim ovo da bih
oznaio vreme.

Kraj rata je vidljiv, osea se, Ponovo opsednutost linim problemima koje su opti i normalni
uslovi rata bili prirodno i privremeno ukinuli.
Maks Ba'e se prisea imena instruktora u paniji. P. (?) je porastao, njegova misao se produbila,
njegova sposobnost za direktnu akciju se izotrila, uvrstila.

Crni zid se namee mome seanju, zaustavlja mi ivot.

Lina sadanjost je suvie i premalo. Jednaine su vrlo precizne i sitniave.]

im se pojavila 6. divizija, komandant Koa Popovi i politiki komesar Mijalko Todorovi

preuzimaju svoje dunosti i daju prvo nareenje taba 1. proleterskog korpusa.

Iz Dokumenata

tabovima 1, 6. i 10. divizije. [3]

S obzirom na dolazak jedinica 6. udarne divizije, u dolini reke Vrbasa, na sektoru Travnik
BusovaaFojnica, odnosno prema tome sektoru nalaze se nae jake snage, koje emo
verovatno upotrebiti za ire ofanzivne operacije. Za sada je potrebno ponovo blokirati Travniki
garnizon.

Prva proleterska divizija, rezerva za sigurno zatvaranje pravaca TurbeJajce i TurbeDonji

Vakuf ...

Deseta udarna divizija povremeno e izvoditi manje demonstrativne pritiske ka Travniku i stalno
e dejstvovati na komunikaciju TravnikBusovaa.

esta divizija u optoj korpusnoj rezervi u rejonu D. Vakufa i Bugojna.

Krajem novembra Vrhovni tab je naredio 1. proleterskom korpusu da pojaa aktivnost prema
Travniku. [4] tab 1. korpusa je odluio da napadne grad smatrajui to kao najbolju garanciju
obezbeenja Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu. U napadu su uestvovale 1. proleterska
divizija, 2. brigada 6. divizije i korpusna artiljerija. [5]
[3]
Nareenje Vrhovnog taba, Zbornik, t. II, knj. 111, d. 78, s. 141. Prim. M. V.
[4]
Napad nije uspeo ni posle uporne, celonone borbe svih brigada uz podrku tenkova i
artiljerije. Grad je bio veoma utvren, pored ostalog imao je vie od 30 kameno-betonskih
bunkera, organizovamj. odbranu sa oko 5.500 vojnika. Ali zasedanje AVNOJ-a u Jajcu
bilo je bezbedno. Prim. M. V.
[5]
Komandant 6. zagrebake konjike pukovnije u bojnoj relaciji za novembar 1943.
navodi podatak da je garnizon u Travniku u toku novembra 26 puta napadan jakom
mitraljeskom i artiljerijskom vatrom. (Zbornik, t. IV, knj. 20, d. 220, s. 250. Prim. M.
V.)

Iz Beleinice
29. XI 43. Bugojno

Prekjue je poginuo Lola! Na Glamokom polju, kada se spremao da, sa ostalim lanovima
misije i nekoliko engleskih oficira, odleti avionom bombarderom za Italiju. Motor je ve radio
i nisu uli dolazak Henschela. 9 sati pre podne! Bilo je predvieno da krenu u 6 ujutru.

Poetkom decembra 1943. godine Nemci su pokuali preko Livna i Duvna, a zatim preko
Kupresa da prodru u Bugojno, u dolinu Vrbasa. To je bio deo njihove zimske ofan-zive.
Na tom pravcu bile su jedinice 8. korpusa NOVJ. Po nareenju Vrhovnog taba, 1. korpus
je uputio na taj front, usiljenim marem, 1. diviziju i 2. brigadu 6. divizije. Brigade su
vodile teke borbe, ali nisu uspele da spree prodor Nemaca u ujicu.

Iz Belenice

6. XII 43. ujica

Opet se 1. divizija bije kod Duvna. Kia je i magla.

Stigli smo sino iz Bugojna preko Kupresa. Sastali smo se sa Veljkom i odredili plan daljih
operacija. Prvo treba prikupiti i srediti dalmatinske jedinice, pa emo onda slono napred. Danas,
dosada 15 sati, nije bilo vanijih promena. Ne moe se rei da je neprijateljsko nadiranje
zaustavljeno, jer mu ne znamo snage niti koliko se danas zaloio. Ali bi i sa ovim zalaganjem
moda proao da nisu stigli delovi nae 1. divizije.

U ujicu sam stigao u pono. Seam se moje posete frontu kod Hueske [6], i ako ba nita ne
lii. Zajedniko oseanje rata, gluvi telefoni. Tamo je mesto bilo pusto, poloaj iako je front bio
stabilizovan. Ovde seljaci ive svojim ivotom, vojska se nekako povrno umeala, u prolazu
ali front nije stabilizovan. Drukiji je rat!

Bilo je to negde kod Cinqtorres-a [7], kada sam iz baterije koliba u kojoj smo prili hieb,
siao u tab grupe, kod Balera [8]. Manola [9] je hitro skakao kadgod bi telefon zazvonio ali
se ipak najzad moglo spavati... Vrtoglavo su jurili kamioni natovareni topovima po savrenim
panskim drumovima. U Valenciju si iao kao da naputa rat. Na none sirene u gradu nismo
reagirali, da ni jedan minut ne izgubimo krevet. Onda nisam pisao ni o jednoj injenici, nego
jedino o izvesnim oseanjima.
[6]
Grad u paniji. Prim. M. V.
[7]
Grad blizu Valensije u paniji. Prim. M. V.
[8]
Selo u paniji, blizu Valensije. Prim. M. V.
[9]
Manola Sreko, dobrovoljac u panskoj republikanskoj vojsci, zamenik komandanta
Mornarice. Prim. M. V.
ujica lei tu odmah pod nama, polje jo zeleno, a selo crno. Danas je sigurnije nae nego noas.
Sino mi se inilo: eto tu smo samo da bismo pokazali da ne odustajemo; ove komore ne znaju
kako mogu da se rasprsnu! A sad eto selo stoji i nije nikako nelagodno videti oko mosta i kua
vojnike, konje i spremu. Bez obzira ak da li emo se moi odrati, sredilo se, kanalisalo bar
ovde: ljudi eto znaju kuda idu, ta spremaju.

Magla izvezena, iarana uzastopno sunanim sevanjima i kiama. S vremena na vreme uje se
top i mitraljeska vatra. Rat se ustalio i postao prirodan; ni seljaci ne okreu glavu... A Valensija
je ipak bila ratna. Rat kao mana koju ne vidi uvek dok je nosi oko vrata.

Poslednja uspomena iz mira, u tom smislu Mljet, iako sam tek bio izaao iz zatvora: Vjera, ja,
seljaci, more, isti, takvi kakvi jesu; parad stvarnosti koji se dodiruju bez posrednika.
Malopre u snu sanjah da mi Tanja ljubi ruku! I to je bilo izvan, bez rata.

Kako se svee seam proglaenja primirja, prolog rata, u enevi. I za mene, deaka, od tog dana
se uspomene drukije redaju, drukije su obojene. Posle mrak, a zatim opet te dve neizbene
boje, na smenu. Po njima su uspomene tano klasi rane...

Vrhovni komandant, u Dnevnoj zapovesti od 9. decembra, naredio je svim jedinicama da

smesta otponu ofanzivne operacije protiv najvanijih neprijateljskih uporita.... [10]

Iz Dokumenata

tab 1. proleterskog korpusa odmah je naredio 1. proleterskoj i 6. likoj diviziji:

Zapoela je nova nemaka ofanziva na nau osloboenu teritoriju. Jake neprijateljske snage,
potpomognute tenkovima i motorizacijom, zapoele su ofanzivne operacije od Une do Lima, a
takoe i na teritoriji Dalmacije... Moe se oekivati da e isto pokuati na ovom delu osloboene
teritorije.

Vojno-politiki uslovi u kojima je zapoela ova ofanziva mnogo su povoljniji, i u svetu i u naoj
zemlji, nego prethodnih ofanziva. Naa vojska je u ovom meuvremenu mnogo ojaala i
uvrstila se. Teritorija koju kontroliu nae jedinice mnogo je vea. Broj i sposobnost naih
tabova i stareina mnogo su se poveali. Postoji centralizovana komanda obezbeena radio-ve-

174

zom. Pozadina je mnogo vra, ne postoji nijedan ozbiljan unutranji neprijatelj. Na politiki
poloaj i u zemlji i u inostran-stvu vri je nego to je ikada bio. Saveznici sve vie priznaju
snage i legitimnost nae vojske i nae vlasti.

Sve ove injenice daju nam mogunost da i ovu neprijateljsku ofanzivu razbijemo i da iz nje
izaemo jo jai nego sada...

Svaka brigada, odnosno grupa brigada, dobie odreeni iri sektor na kome e dejstvovati i
manevrisati. One e, na pogodnim mestima i u povoljnim prilikama, davati jai otpor ili vriti
jae napade, s tim to e, u sluaju da neprijatelj nastupa jako nadmonim snagama, brzo se
izvui iz borbe i zabaciti se u pozadinu neprijatelja. Razumljivo je da e, zbog irine pomenutih
sektora, tabovi i jedinice morati da dejstvuju samostalno i inicijativno... [11]
[10]
Nareenje Vrhovnog komandanta, Zbornik, t. II, knj. 11, d 112. s 209
[11]
Nareenje taba 1. prolet. korpusa, Zbornik, t. IV, knj. 20. d. 47, s. 155.

Iz Dnevnika

Iz Jajca 11. decembra nou; Nemci u 15 sati 12. decembra uli u Jajce; iz Bugojna 13.
decembra polazak posle podne; iz Kupresa polazak 16. decembra pre zore; iz sela Brda
polazak u 3 sata 17. decembra ka ujici; napad na ujicu 17. decembra nou, pre zore (u 3
sata). Poao ka Zanoglini [kod ujice M. V.] gde je stigao rano ujutro istog dana.

Sredinom decembra tab 1. proleterskog korpusa naredio je 1. i 6. diviziji da unite

neprijateljske snage koje su prodrle u ujicu. Koa je, na svoj stari nain, grupisao brigade iz
raznih divizija. Ipak, napad nije uspeo. tabovi 1. i 6. divizije smatrali su da se neprijatelj moe
unititi, ali uz v bolju organizaciju napada, i dali su zapovest da se napad ponovi sledee noi u
21 sat.

Komandant 1. proleterske brigade, Boo Boovi, predlagao je komandantu divizije da

odustane od napada, jer je neprijatelj dobio pojaanje i ljudstvo brigade je umorno. U toku
otre diskusije doao je komandant korpusa, Koa Popovi, sasluao oba komandanta i
naredio da se napad obustavi: [12]
...Na osnovu procene taba 1. proleterske brigade, nareujemo obustavljanje daljeg
napadan ja na ujicu ... [13]
[12]
Bozo Boovi, komandant 1. prol. brigade, veoma detaljno se sea tog dogaaja:
Bilo'mi je kao ono na Drini, komandant divizije me otro kriti-kuje i to pred Koom u
zemlju da propadnem. Bio sam siguran u svoju procenu i ponovio sam je pred Koom.
Koa je sasluao i Vaa, komandanta divizije, i zakljuio: Ako komandant 1. proleterske
brigade kae da njegova jedinica ne moe izvriti zadatak, onda od napada treba odustati.
Prim. M. V.
[13]
Nareenje komandanta 1. korpusa, Zbornik, t. IV, knj. 20, d. 88, s. 298.

Iz Belenice

17. XII 43. Zanogline

12,15 sati neprijatelj od Livna uspeo je da se probije u ujicu.

U meuvremenu bio sam u Jajcu i Bugojnu. Sada smo opet pred ujicom. Sino je poeo na
napad. uju se topovi.
Ko e umeti zamisliti, opisati kako je 3. krajika nedelju dana vodila borbu, tuena artiljerijom i
pritiskivana tenkovima naslonjena na puste, hladne padine Cincara i Malovana? Neprijatelj
se, kau tuio to mu dajemo bitku na svakom koraku, a eli samo da proe. [14]

Prolo je podne, a jo nikakav izvetaj nije stigao. Ne moemo tano da se orijentiemo po

topovskoj paljbi.

U umi, iza spaljene Zanogline, podiglo se evo novo naselje. Ljudi isti kao Vukovljani: nai do
kraja, nepokolebljivi, nepobedivi, verni i verujui.

Sve je za snimanje: i na noanji mar po snenim poljima i dolinama, golim, utopljenim u

nebo, i ovo selo sa malim vidikom kroz male prozore, kao kulise uokvirene binskim ramom.

No je zaista mlena i ovog puta drukije tua i ne porie rat ne tie je se! Nije ni mrana, a
predstavlja mrak, tekom jednolinosti tupe zime. Veseli glasovi koje ujemo iza nas prasnu pa
nestanu, utope se u bezlino zimsko gluvilo.

Nedaleko, tamo gde odjekuje paljba, krv se probija i zaliva sneg mrlja volje ivota na
mrtvome pokrovu, zastavica ljubavi i mirnog prkosa.

Stigao je prvi Jagoev [15] izvetaj. Napadao je sam, i nije mogao uspeti.

Akcija uopte nije dovoljno organizovana. Propustili smo da se poveemo sa tabom 6. divizije
pri prolazu kroz Kupres. Nije predvieno mesto hirurke ekipe.

Napad se nastavlja, ali jo uvek nedovoljno organizovan. Veza gotovo ne postoji, najpotrebnije
radio veze nemamo.
[14]
tab 1. proleterskog korpusa je pohvalio 3. krajiku brigadu za tu borbu, {Zbornik, t.
IV, knj. 23, d. 111, s. 414. Prim. M. V.)
[15]
Jago ari, tada zamenik komandanta 1. proleterske brigade. Prim. M. V.

17,30

Stigli izvetaji Boin [16], nov Jagoev, 7. brigade. Levo krilo je zakasnilo. Druga lika izgleda
da nije uopte uestvovala. Prilikom izdavanja zadatka stareinama od strane taba brigade,
eksplodirala je paklena maina!

*
Radio-London poeo da slavi generala Maklena, efa engleske misije kod naeg Vrhovnog taba.
Nemamo nita protiv. Tim pre to toliko isticanje njega znai podvlaiti znaaj nae borbe, nae
vojske, naeg Vrhovnog taba. Ali opet je morala doi mistifikacija. I ovog puta mi smo tu da bi
se to znalo. General Maklin je vrlo kratko bio kod nas, takorei u prolazu, nekoliko meseci
posle Dikina i Dona[17], koji se ne pominju ili samo kao njegovo drugo ime ...

Razgovarao sam sa idom o njihovoj crnoj propagandi. Postizanje politikih ciljeva

nepolitikim sredstvima. Izvesno odustajanje od politike, politika nemo, odustajanje od
krupnih politikih poteza koji deluju la longue. [18] Nauno, iskljuivo destruktivno
razbijanje morala kod neprijatelja, izazivanje gole panike. Nauna demoralizacija. Niz recepata
za unitenje due, odgovarajui broj psiholokih elemenata u datom oveku, tako da moe bar
jednim od njih zakaiti svakog graanina. Perfidno, mono i kapitulantsko. Da ne govorim o
uvodu, gde uvek napadnut boljevizam radi verodostojnosti!

Mon eher Dicken, vous ne saviez pas combien vous aviez, vous auriez raison, quand vous disiez
que la BBC etait mal informee? [19]

*
[16]
Bozo Boovi. Prim. M. V.
[17]
Don Stjuart (John) kapetan, prvi ef engleske misije. Poginuo na Sutjesci. Prim. M.
V.
[18]
Na dui rok.
[19]
Dragi moj Dikin, vi ne znate koliko ste, koliko biste bili u pravu, kad kaete da je BBC
potpuno ravo obavetena!

18. XII Bakovii (Kute vie Kupresa)

Sneg i zima. Puim lulu. Proli smo jutros pored Vukovskog, vraajui se od Zanoglina od
ujice.

ujicu nismo zauzeli naom krivicom. Ponovili smo Arsinu greku lane kod Bugojna. [20]
Naredili smo povezan napad pre nego to su se jedinice zaista povezale. Trebalo je odloiti za 24
sata. rtve nisu uzaludne iz dva razloga: 1) neprijatelj je

ipak udaren i pretpostavljam da e dobro razmisliti pre nego se resi i pokua da krene dalje; 2)
ovaj narod zasluuje da ga branimo.

Stigli Boo i Dule [21]. Nisam ih jo video nego mi rekoe, i o emu priaju: mnogo smrznutih,
Garibaldinci razbijeni, neprijatelj iznenadio, 20 ranjenih. I kad se to povee sa jueranjim
njihovim izriitim izvetajem da ne mogu nikako napadati, opravdano je upitati ih: Imate li da
javite ita to nije crno? [22]
[20]
Arso Jovanovi, naelnik Vrhovnog taba nije dobro organizovao sa dejstvo jedinica u
napadu na Bugojno. Prim. M. V.

24. XII 43. Jajce

Pri povratku sa Kupresa, blizu Porija, sreo sam grupu vojnika koja je ila na gore. Neko mi je
od njih rekao zdravo! Bio je Oskar Davio!

Kuda?

U 1. diviziju.

S kakvom dunou?

Za kulturni rad ... ali bih vie voleo drugo!

ta to?

Pipnu rukom malu italijansku puku koju je nosio o ramenu.

Da puckam!

Puskaj! [23]

3. I 44. Jajce

Dijalektika istorije je takva, da mali narodi, nemoni kao samostalni faktor u borbi protiv
imperijalizma, igraju ulogu kao jedan od fermenata, kao jedan od bacila, tj. socijalistikog
proletarijata. (Lenjin: Zakljuci diskusije o samoodreenju).

Francuzi su, ak i tamo kamo su dolazili kao neprijatelji, umeli da zadobiju za sebe priznanje i
simpatije. Nemce nigde ne priznaju i oni nigde ne nailaze na simpatije. A oni su to i zasluili.
Nacija koja je dopustila da u toku ele svoje istorije pretvori sebe u orue ugnjetavanja svih
drugih nacija. Takva nacija mora da najpre na delu dokae svoju stvarnu revolucionarnost.
Revolucionarna Nemaka je bila duna, naroito u odnosu prema susednim narodima, da se
odrekne sve svoje prolosti. Zajedno sa svojom vlastitom slobodom, ona je morala da objavi
slobodu onim narodima, koje je dotada ugnjetavala. (Marks: Nove Rajnske Novine)
[21]
Dule Duan Kora, politiki komesar 1. prol. brigade. Prim. M. V.
[22]
Koa je odloio drugi napad na Sujicu, ali oigledno prigovara tabu 1. proleterske
brigade. Prim. M. V.
[23]
Pa neka!

Iz Dnevnika

Vrhovni tab se povukao iz Jajca 8. januara; istog dana uvee krenuli u uklie; 9. januara u
zoru (jo bila no) krenuli u Popue; 10. januara pre zore krenuli ka Podgorju i stigli u Vrbljane,
zatim preko Jasenovih Potoka i tekerovaca stigli 16. uvee u Kralje (Prekaje).

Nemaka komanda je uvidela da nije uspela u zimskoj operaciji. Zbog toga, poetkom
januara 1944. godine, planira da razbije jedinice, uglavnom 1. korpusa, koje su se tada
nalazile oko Travnika i Bugojna.
Prva brdska nemaka divizija brzo je napredovala sa severa, od Prnjavora, a 92.
motorizovani puk od Banja Luke. tab 1. korpusa naredio je 6. diviziji da brzo zatvori
pravac od Mrkonji Grada ka Jajcu, gde je bio Vrhovni tab.
Nemake kolone su uspele da prodru u Jajce, a glavnine 1. brdske divizije preko Ugra ka
selu Vitovlju, pod Vlai-em, dok je 7. SS divizija napredovala iz Travnika, tako da su 1.
proleterskoj diviziji zapretile unitenjem. Tada je komandant 1. divizije Vaso Jovanovi
napravio udesan manevar prikupio je 1. i 13. brigadu i sve druge delove divizije i nou
se probio besputicom u suprotnom pravcu nastupanja glavnine 1. brdske divizije, naao joj
se iza lea i unitio dobar deo njene rezerve i komoru!

Iz Belenice

12. I 44. Mihaljii (Vrbljani) [24]

Jajce smo napustili 8. uvee. Nemci su u to vreme bili u Jezerima. U Jajce su uli tek 9. ujutru,
poto su grad prethodno tukli artiljerijom. Druga nemaka kolona dola je sa Ugra, vodei borbu
sa 12. brigadom. [25]

Posle podne 8. januara stigao je oa [26] kod Arse. Ni nalik na kneza lepotana sa njegotine
[27]: tup, pokunjen, oamuen, bespomoan. Za sobom je dovukao ranjenike i predao ih nama na
staranje. Bio je prosto krenuo za osloboenu teritoriju! Ranjenike smo primili, a ou smo vratili
natrag, sa zadatkom da zaobie neprijateljsko levo krilo i pridrui se Vasi. Pokorio se, ali nije bio
ni ubeen, ni vrst. Otvorio je vrata sporo, zastao je kao da se neeg prisetio. Ree: Smrt
faizmu!'; i polako se izgubi.

Prekosutradan pridruio se Vasi.

Verovao je da ga jure to je imao sa sobom zarobljenog ministra! Nije udo da mu je ovaj

pobegao!

A Vaso mirno, vrsto i sigurno, kroz sam neprijateljski raspored! [28]

[24]
Grupa sela severno od Mlinita. Prim. M. V.
[25]
Krajika brigada 11. divizije. Prim. M. V.
[26]
Josip Maar oa, komandant 4. divizije, poginuo 1944. Narodni heroj. Prim. M. V.
[27]
Selo na padinama planine Uzlomac, optina elinac. Prim. M. V,
[28]
Izjava Vasa Jovanovia, komandanta 1. proleterske divizije: I sada i onda mislim da je
to bio potez u duhu celokupnog naeg ratovanja. Poznavao sam nain ratovanja Nemaca.
Procenio sam njihove namere, da e nastaviti napad. Ocenio sam da su veoma jaki. Nije
dolazilo u obzir organizovanje odbrane. Morao sam izvesti manevar: Povlaiti se, znailo bi
izloiti se gonjenju; skloniti se pa da oni prou ali kuda. Neprijatelj je obuhvatio krila.
Jedino je doao u obzir manevar uz nos, u suprotnom pravcu njegovog nastupanja,
to nemaki komandant nije oekivao. I zaista, Nemci su ujutro, po planu, nastavili napad
u prazno! a mi smo unitavali njegove rezerve i pozadinu. Prim. M. V.

Prva no je bila teka, ne znam ni sam zato. Na kraju mara jedva smo se vukli. Mar je bio
haotian, istrzan. U ukliima [29] prilegli smo u prljavoj sobi. Obavezna bolesna baba kaljala
je uporno i obavezno bestidno, ivotinjski pljuvala na pod. Neki su je grubo i glasno grdili. To i
ovo je jedino to ne valja.

U Popuima razgovarali smo sa seljacima: novi ljudi liniju poznaju duboko, iroko, ivotno. Ti
nas nee izneveriti. To znamo i mi i oni. Izrasli su kroz narodnooslobodilaku borbu, opredelili
se neopozivo. Oi im niko vie zatvoriti ne moe. Deca su nam pevala pesme o Titu i olaji [30];
znala su da pevaju svoje pesme.

Pria jedan od njih, elonja: Tek sad smo videli nau snagu. Razgovaramo mi pre neki dan. Pre
rata nismo imali dovoljno ita: silazili smo najpre u ipovo, pa u Jezero, pa Jajce, pa Banja Luka.
Sada Janj[31] daje za vojsku, ne uzimajui niotkuda, pa se opet ima, ivi. Pa otkud to? pitao
je seljak, a?

I kulturu e prihvatiti isto ovako, neopozivo, pouzdano i nee moi da pozna naeg zaostalog
seljaka. Jo samo da mu objasni kako da uredi kuu i isto da ivi. Dua mu je ve svetla.
[29]
uklii, selo kod ipova. Prim. M. V.
[30]
Simo olaja, komandant odreda, poginuo 1942. Narodni heroj. Prim. M. V.
[31]
Grupa sela kod Jajca. Prim. M. V.

Priamo sa Venostom. Potrebno je da pogledamo nau vojsku i tuim oima.

Izuzetna smo mi vojska, mada prirodno izuzetna! (I ta prirodnost je velika.) Odustali smo od
odnosa sa enama, ne opijamo se... Jako potujete svojinu! primeuje Venosta! Disciplina
visoka to pokazuju svi nai podvizi a ne vidi se; zaista je postala unutranja injenica i
obaveza svakog pojedinca.
Englez Pekir [32] ree jednom, pre odlaska: Ako hoe neko da vidi kako e da izgleda
revolucija u Evropi, neka doe sad u Jugoslaviju!

Kaem jedno. Kada smo umeli, pod ovako strahovito tekim uslovima, stvoriti ovakvu vojsku,
umeemo da stvorimo i dravu, uzornu. Narod smo pokrenuli, podigli. Znamo neku veliku
tajnu. Osnovne poluge drimo vrsto u rukama.

U Banja Luci nai su zarobili neku domobransku kulturnu ekipu, koja je sada sa nama. Meu
njima se nalazi neki muziar, Dalmatinac, pretenciozan i umiljen. Uzgred budi reeno, boluje
od sifilisa. Tek je nekoliko dana sa nama. Prekjue, kad smo doli u jedno selo, uao je u jednu
kuu i rekao: Zato se borimo za vas? Dajte hleba! A Voji [33], doktoru, kad ga je ovaj
pregledao, rekao je: I to sam dobio na finoj dami, verujte drue. Ali vi morate da me izleite,
sve da uloite za to. rtvujte se!

Doao je posle Voja i ispriao nam to, smejui se onako upola odsutno i gledajui onako
neodreeno, nelokalizovano. i

15. I 44. Poljice

Perte de vitesse. Une fois de plus! [34]

Karikatura: Hitler malim maljem sprema se da udari Staljina po prstu na nozi. Ovaj mali malj
vezan je za ogromni koji Staljin dri u rukama iznad Hitlerove glave.

Perte de vitesse [35]

Predvieno da ranjenici ostanu na terenu. Ne ostaju ni odredi.

[32]
Nadimak jednog engleskog oficira. Prim. M. V.
[33]
Dr Vojislav ukanovi, naelnik saniteta 1. korpusa. Prim. M. V.
[34]
Gubljenje brzine (sporost). Jo jedanput!
[35]
Gubljenje brzine (zakanjavanje).

Arsa se jedva sloio da se oa vrati u centralnu Bosnu. Arsa se ni za Vau nije odmah sloio. I
on neto ne razume. Glava mu u izvesnim situacijama ne radi. Predvide se izvesne nae reakcije
u sluaju izvesnih neprijateljskih pokreta. A kad se ba ta predviena situacija pojavi, njena
surova konkretnost uplai i preti da porui predvienu reakciju ba na tu situaciju. Konkretno
obara apstrakciju: znai ova je u glavi zaista bila apstraktna. Meutim, ba ona reakcija je
konkretna i jedina plodonosna. Jer e se nuda konkretnog probijanja ipak nametnuti ali
pod nepovoljnijim uslovima, sa skuenijom inicijativom i izborom. Svelo se na: odlaganju
tekoe koja u meuvremenu porasla. Arsi developper! [36]
Na putu iz Jasenovih Potoka za tekerovce, sreli smo blizu Mlinita dva naoruana seljaka sa
petokrakom na kapi: lanovi neke seoske strae koji su se pribliili pucnjavi da vide kako se
borba razvija.

Mlai ispria kako je bande nestalo otkad su obrazovane seoske strae.

U umi vie Mlinita stariji zastade i pokaza rukom na jele i borove: Ovu smo umu branili jo
pre kapitulacije. I to od Nemaca. Drava im prodala umu. Dolazilo po 30 andarma da tite
seu. A mi sekirama ,razjuri'!

Ovo je prvi put da ujem da su seljaci branili umu od drave! O tome Politika nije nikad
pisala. Znao sam za umare i lugare, koji su bili plaeni za to da brane umu od seljaka. Oseali
su seljaci ve onda da je uma njihova!

Sputamo se ka Kitkoviima [37]. obanin izdaleka vie: Imate li olovku?

Stiemo u Poljice [38]. 56 obanki mau rukama i pitaju: Imate li hartije za pisanje?

Tano je video Radovan. Sve ovo je predmet za razmiljanje, za reavanje, za akciju.

udni su moji odnosi sa Radovanom. Onda kada to naroito osetim, ne ostaje mi nita drugo do
da ga izbegavam. Ne znam ta on meni priznaje ili u emu smatra da treba da me titi. Sa
Verom je, posle one ludorije, grub.

Za P[lavog] ree neko tano: On glumi samoga sebe.

[36]
Objasniti!
[37]
Selo nedaleko od Drvara. Prim. M. V.
[38]
Selo kod Drvara. Prim. M. V.

17. I 44. Marete (Prekaja) [39]

Pria up. [40]

Nareenje o polasku na Banja Luku zateklo je na bataljon u jednoj koli bez prozora. Bilo je
hladno. Sakupio sam borce i poeo da im tumaim da je ovaj napad drukiji nego dosadanji, da
nee biti kao u Bugojnu. Sav grad je opkoljen bunkerima sa trostrukom icom, svuda nagazne
mine, rune bombe, da jedan deo boraca treba da se rtvuje kako bi ostali proli. Trae se
dobrovoljci, koje eka sigurna smrt. Mi emo im ovde unapred rei: Slava im! Javljajte se!'
,Ja', ,ja', ,ja'... javie se njih 52. Dobro, rekoh, a sad od vas treba da se izdvoji 15 koji e ii sa
sekirama napred, da seku icu. Ti ne mogu ostati ivi, moraju poginuti svi. Ima li ko? ,Ja', ,ja',
,ja' ... javie se njih 30. Objasnih im da se radi o ivotu, jo jednom, da li su pri svesti. Svi
ponovie da hoe! Onda im rekoh svima: nije onako kako sam opisao, nego kao obino. I kad
smo krenuli, niko nas ne bi mogao zadrati!
Dara Mareta ima 15 godina, snana je i rumena. I ona oduevljeno pria o tome kako je nauila
da ita i pie. Sad smo poeli da uimo i latinicu!

I ene ue, zajedno sa nama. Sve se to podiglo otkad je buknuo ustanak ... Stare potujemo i
sluamo, ali kad bi nam to zabranili, ne bi ih posluali. Ali oni ne zabranjuju, ovi nai su
napredni.

U selu Poljice mlada seljanka uzela je neku bezvrednu knjigu koju smo ostavili u kui. Ima
ovde praznog za pisanje. Pre nego to smo joj dali, gledala je u nju.

18. I 44. Marete (Prekaja)

Pria up ...

U poetku bio sam velika kukavica. Posle nekih nezgoda vrsto sam se odluio da vie ne
budem ... Reka Unac nas je odvajala od sela Golubi [41]. Jednog dana pooh prema reci sa jo
23 omladinca. Njih sam ostavio dalje u trnju, a ja sam priao do same obale. Preda mnom
reka, iza istina. S one strane stajao je ustaki straar. Viknuo sam, pobro! i poeo da razgovaram
sa njim. Dokle emo ovako da se tuemo? Onaj slegnu ramenima. Uskoro se pojavi i drugi,
nasloni se na puku i nastavimo razgovor. Malo po malo sakupi se jo 40-ak ustaa, pa poe i
narod da se skuplja, utke a ja ovde sam, bez mogunosti povlaenja. Razgovaramo. Pojavi se
i tzv. komandant. Zapoeli razgovor i sa njim. On mi je odgovarao grubo. Razgovarali smo o
borbi. Tumaio sam im da ovo nije nikakva srpska borba, da se ne stidimo ume, da smo se digli
zato to su ustae poele da nas kolju. Komandant to nije priznavao, govorio mi da laem..
[39]
Grupa sela kod Drvara. Tu je bio tab 1. korpusa. Prim. M. V.
[40]
Borac kurir prezime u nekim selima u Bosanskoj Krajini. Prim. M. V.
[41]
Selo nedaleko od Knina. Prim. M. V.

Prolo je ve preko pola sata otkad sam siao na obalu. Mogunosti odlaska nema!

Doi blie, prei ovamo!

Neu sada, drugi put. Ne bojim se smrti. Kad sam doao ovamo, mogao bih i preko, ali sad
neu ... Moete li da me ubijete?

Moemo!

Pa vidite, znai mogao bih i preko. Nita se ne bi promenilo.

Razgovor je trajao tako jo dva sata. Oni su me jo nekoliko puta pozivali, ali ja sam im uvek
isto odgovarao: da sad neu.
Najzad reio sam da poem. Pozdravio sam stisnutom pesnicom, stavio puku na rame, okrenuo
se i mirno poao. ekao sam kada e zapucati. Iao sam. Niko nije zapucao.

Pria up nespretno, zamuckujui, mae rukama. I skromno, prirodno i pomalo hvalisavo

sporo, epski.

Mene i jo petoricu bili zarobili Italijani na spavanju. Bila je zima. Sedeli smo oko vatre.
uvala nas dva straara. ,Zima' rekoh straaru ,zima' odgovori on. Poeo sam bio da lupam
nogama, toboe da bih se ugrejao. Ustao sam, i dalje tapkao nogama, skakuui... Drugu pored
mene rekao sam da u da pobegnem. ,Nemoj!', veli... Odjednom poletih! Straari se nisu
odmah snali i nisu odmah poeli da pucaju. Puku su mi bili oduzeli. Dvojica njih su me dugo
gonili.

Jednom su me zarobili i etnici, omladinci iz mog sela, prijatelji. Bilo im je jako ao, sve su
kukali, ali su se bojali Mana Rokvia, mog kuma. Sve su mi govorili da im je krivo, bili su
neveseli. Najzad reie ipak da me puste, poto su zapretili seljacima da e ih grozno kazniti ako
iko od njih ispria Manu da su me bili zarobili.

Sutradan uvee napali smo etnike i zarobili neke od onih omladinaca. Dvojicu smo streljali.

Na Unac sam iao jo nekoliko puta, ali ne na obalu. Jedanput sam mislio da ih napadnem, pa
ma stradali i civili: ne bi bila nikakva teta, svi su bili gadovi. Vikao sam ,Pobro!' onaj se
dugo nije odazivao. Opet su se sakupili na onoj obali: interesovao sam ih, nikad nisu bili videli
ranije partizana, a kamoli razgovarali sa njim. Nisam naredio otvaranje vatre. Komandant je
vikao na njih, grdio me, pretio mi izgleda da im je bio zabranio da razgovaraju sa mnom.

Posle smo u Bihau zarobili jednog od ovih. On nam je ispriao da im je dolazio na razgovor
neki partizan na Uncu.

To sam bio ja! A zato onda niste pucali na mene, ono prvi put, kad nisam mogao da
pobegnem?

Jedan je hteo ... ali komandant nije dao.

Kad priaju nai junaci, uvek se malo postidim. Ja sam im, eto, stareina. Da li bih bio ravan
njima u junatvu, da sam s njima, stalno u prvoj liniji?

22. I 44. Marete (Prekaja)

Delovi 1. proleterske brigade uli su ve pre tri dana u Jajce.

Motorizacija se valja dalje ka Dalmaciji. U Mrkonjiu su ostali glavni etnici.

Nemci prkaju. Izgleda da je i ovde zimska ofanziva zavrena. Labavija je bila od svih
prethodnih i pored velikog broja neprijateljskih vojnika. Idu da se suprotstave invaziji!

Odavde se vidi i ator i deo Dinare. Dinara je sva pod snegom i bleti pod suncem.

Ve nekoliko dana nema oblaka magla samo ujutru u dolini. Sneg se polako topi. U podne se
ve moe sunati.

Soba je sva od drveta, i tri nekako nad zemljom. Osea se kao na brodu. Vidik je irok i
miran. Rat se opet, privremeno, udaljio. Besposleni smo, nepomini bar mi ovde. I misao je
sitna, pospana. Vreme lii na neke jalove beogradske dane. Rat je iiveo. Knjiga nema. ido je
bio i otiao. P[lavi] se duri, verovatno to nije u Gornjem domu.

U Jajcu su Nemci palili, pljakali, ubijali. Silovali su stare ene, devojice od 14 godina pa i
mrtve ene! O koliko uporno treba da ih mrzimo, koliko emo se srazlono morati svetiti. A
svaki e vikati Nisam ja! dok mu njuku ne nabije u uinjeni zloin, originalni nemaki,
Herrenvolk narod koji gospodari nepobitno.

24. I 44. Marete (Prekaja)

Vaso javlja radiogramom da su Nemci 22. o. m. uli opet u Jajce, dolazei, izgleda, od D.
Vakufa.

Jedinice 6. divizije ule su noas u Mrkonji: etnici se nisu usudili da ih doekaju.

oa je uao u Prnjavor. Neprijatelj popravlja prugu TravnikVakuf.

Od jutros opet pada sneg, vlaan, ipak uporan. Brda su nestala, zavladala je tiina i neka
opreznost, pritajenost (priroda ne krije nita sem sutranji, drukiji dan). Rat traje, bezobzirno.
Planovi se naprave pre nego to se promeni vreme, a sprovode se kad se vreme ve promenilo.

Pred prozorom sneg pada okomito. Glumac se smirio, pie po nekom propisu. Hod mu je
sitan, iv, a neispravljenih kolena teko je opisati. Glasan je, samopouzdan, esto izvetaen.
Ima neeg neprijatno enskastog u pokretima, a izrazito seljakog, i neto nameteno krupnog u
smehu (esto).

Ma ... ima neprijatne crne oi, neto crno zguvano izmeu nosa, oiju i obrva. Nesumnjivo se
prenemae nekako eli da se dopadne: tue, prevazieno po nainu.
 *

Ponovo itam Klima [42]. Nabacano je i razbucano, rastreseno, u stvari nema stila. Seam
se iz prvog itanja da posle, kanda, se povezuje: ali ne bi smelo ni ovoliko da eka. Tolstoj ni iz
daleka nije dostignut. Tamo nema pisca, ne iznenadi te lepota ni pejzaa, ni scene: nema nikakve
nametenosti da pod-seti na zanatliju; zanat je nestao u stvorenom delu. Nema pro-mene ritma:
vreme tee jednako dogaaji su samo razliito napeti.

Tek sam sino doznao da su Miki [43] streljali i sina i enu izriito. Dosad je o njima uvek
govorio kao ivim. I Veljku su streljali enu. Sad bombarderi streljaju njihove porodice.
Straan je to soj!
[42]
Maksim Gorki: ivot Klima Samgina. Prim. M. V.
[43]
Mihailo orevi, intendant 1. korpusa. Prim. M. V.

Sanjao sam. U maloj sobi je toplo: klasino neposredno pod krovom. X otvara vrata i ve drhti i
grli! Usta joj miriu oporo, imaju ukus elika i predaje. Spremila se za ljubav! Posle rairenim
rukama pokriva sparueno mesto na trbuhu, ali ne grevito, nego kao kad ovla poklopi usta
izvijenim dlanom.

O tome bih umeo da piem.

Setih se mojih bezbrojnih svezaka, notesa, beleaka u fijokama na levoj strani mog stola za
rad.

Posle one pijane prolosti, koju sam spalio u Parizu, rue de Vangirard, tu je bilo sve to sam
zapazio u knjigama, pribeleio, primetio o njima, sve to sam doiveo, smislio, preboleo u
Parizu, Frankfurtu, Beogradu, itd. Tekstovi, komentari, citati, ogorenja, nedovreni lanci,
filozofija, biologija, ljubav, osuda, oduevljenja, itd. Materijal itave jedne mladosti, nekad
prazan, jalov, uvek drag. (Bila su tu i pisma). Materijal za jednu mladost, jedno lutanje,
snalaenje, uvrenje.

Ljutio se agent, kada je otvorio fijoku i poneo sve, skoro i deo mog deatva. (Psovao
intelektualce).

ivot je poinjao stoput iznova. Te poetke je moda najvie vezivala ta hartija, sloena,
ispisana, iarana, nepobitna.

Vjeri sam neto itao ponekad. Nije je zanimalo iako je poricala.

Bilo mi je drago, iako je tu bilo mnogo otpadaka, izraza praznina, dokonosti, ratrkanosti. Eh!
Koliko mi je vremena trebalo da se smirim! da odustanem od prijatne neodreenosti, puste
razdraganosti, itd.

30. I 44. Marete (Prekaja)

Dani su vedri i topli, ve predskazuju prolee, neumitno.

Nemaka rulja odvaljala se ka moru. Laknula je zemlja, zacarila tiina, ona tiina koja je
moguna jedino kad nema tue vojske. U tu tiinu prirodno ulazi i spada sve to je svoj ivot: i
pesma vojnika i seljaka, dovikivanje, stoka.

Prekaja prkosi, itava: nepokorena, raspaljena, ivotna opomena i osuda kukaviluka. Prekaja sa
celim selima, celim kuama, ruga se onim selima i ljudima koji su propali jer su hteli da se
sauvaju po svaku cenu. Prekaja tvrdi dokaz pravilnosti nae linije.

1. II 44. Kralje (Prekaja)

Pred naim oima raa se rumen. Moda ga svi i ne vide. To to mi ostali vidimo kao rumen on
osea privlanost ba zato to je to stil njihovih odnosa, njihovog ivota.

7. II 44. Drvar

Vejavica traje.

12. II 44. Kralje (Prekaja)

Oluja besni ve nekoliko dana, sa malim prekidima. Nepobitno prolee se nepobitno izgubilo.
Napadao je veliki sneg, naroito jue. Dole ga ima 1,5 m. Kuriri koji su veeras krenuli za Rore,
nisu mogli dalje od Prekaja.

Jutros su Nemci, veinom skijai, sa 400 etnika, uli u Grahovo. Buru su oevidno izabrali, ili
izvravaju neke planove izraene u nekom eneraltabu pre mesec dana u kojima ovakvo
vreme nije bilo predvieno. Sutra dolazi Don Carlos vie nas [44]. Pozvao je ovamo 3. krajiku
brigadu. Teko e se probiti kroz sneg od Mrkonjia preko Mlinita. Ali Stari hoe da je ima uza
se!

Oluja je zaista strahovita, nezapamena. Prekjue je, usred magle i vejavice, blesnula munja i
zagrmelo! Snega ima vie nego uvene zime 194142.

Nemci idu negde napred, veim snagama. Mi, ve neko vreme, izbegavamo otvorene borbe.
Sada kroz namete, ne bismo mogli ni da im priemo! Idu napred, borei se sa zimom, vetrom
ali, kanda, jo ne sa svojom duom. Idu negde napred, jer ne znaju kuda e. Maina jo
radi, zahuktana. Ali, ve i kod nas, ima tu trzaja i tumaranja progonjene zveri. Prokletstvo koje
mora da tinja u dui jo nije buknulo u pobunu, u konano oajanje. Uas nad sobom i
izazvanom grdnom nesreom nije jo probio tvrdu opnu arijevskog navijenog mozga. Jo se nisu
raskravile tvrde, bezdune oi, plave kao metal od kog se pravi oruje. Jo veaju po banderama
taoce i preglasno se smeju oko jela... Jo ih mrzimo svakom esticom naeg tela, svakim deliem
naeg oseanja i razuma. Jo ih eka uporna osveta.

U celini, mi se sada mnogo manje zamaramo od neprijatelja. On mora da se kree, a mi, bar
zadnje vreme, nismo morali. Ako bi se nametnula borba, nama ovo vreme ne bi koristilo. Bilo bi
nam oduzeto ono to je ipak ostalo nae glavno oruje: pokretljivost. Vreme usporava njihovo
kretanje, znatno, ali ga ne moe sasvim zaustaviti. Moda im je cilj da nas nabace na sneg, zimu,
planinu, glad. Nemilosrdna je planina zimi.

Kaem, veaju jo uvek taoce du drumova. Kakva besmislica! Koliki raskorak izmeu
propagande i stvarnosti! U ime novog poretka, spasa od boljevizma i spasenja Evrope
kanjavati civilno stanovnitvo, narode!

Svesti svu politiku na teror, znai odustati od politike, od ubeivanja, intelektualno kapitulirati
pred otporom stvarnosti, diskreditovati sve svoje parole. A ipak ne odustaju od reci, od
tumaenja koja nameu, takoe terorom. Nikad misao nije bila jae okovana i perfidnija. I to
je zahuktana maina koja radi. Sve radi po sebi. Nekad je sve to bilo povezano velikom
iluzijom o pobedi, a sada se vrti u prazno jo uvek kroz krv i bezumne patnje.
[44]
Tih dana Vrhovni komandant je doao u Drvar. Prim. M. V.

A mi, eto, mirno, ba kao boljevici! Koliko smo morali imati principijelnosti da bismo, jo
onda, usred meusobnog klanja Srba i muslimana, propovedali bratstvo meu naim narodima
na primer. I to to smo govorili tada i sada govorimo, sprovodimo, nepobedivo. Koliko
perspektiva, realizma, odlunog rtvovanja trenutnih, prolaznih interesa: linija. Nai protivnici ne
mogu razumeti razloge naeg pouzdanog uspeha u stvari jer ipak sumnjaju u sebe, pa grabe
svaku kap popularnosti, ne usuuju se da propuste ni jednu priliku koja moe da im da nekog
uspeha, ma i sutra morali traiti uspeh u suprotnoj prilici... I zaista bi bilo nerazumljivo, da ne
govori kroz nas istorija, da kroz Crvenu armiju, kroz Staljingrad koji se ponovo die ne govori
ista istorija da se ne radi o objektivno, istorijski pravednoj stvari.

(I skroz tui Venosta uvia, i govorei o italijanskoj, tj. faistikoj politici ovde, zakljuuje da je
bila oportunistika, a o nemakoj, hitlerovskoj politici i njenom neuspehu zakljuuje da je
zbog toga to se Nemci ne bore per una cosa giusta.) [45]

I SSSR i marksizam smo ipak poznavali uglavnom kroz knjige i dugo je moglo mnogima
izgledati da bi se njihovoj logici ipak mogla suprotstaviti neka druga, ravnopravna logika. Od
takvog poverenja nije danas nita ostalo. Mi danas oseamo neuporedivu tanost, konkretnost,
sadraj nost, istinitost svake Marksove i svake Lenjinove reci kroz stvarnost koju smo mi
doiveli, kroz mase koje smo mi pokrenuli i od kojih smo toliko nauili, kroz borbu u kojoj smo
imali sreu i ast da uestvujemo. Mi, kroz ovo basnoslovno iskustvo, tek sada smo u stanju da
sagledamo i razumemo to su Sovjeti stvorili za ovo 20 i nekoliko godina posle oktobarske
revolucije, kako su to mogli postii i koliko su zaista postigli.
Nije se samo sovjetski sistem, izdravi sva ova iskuenja, pokazao bolji od svakog drugog. On
se ogromno izdigao, odmakao je svojom superiornou, diskreditirao sve ostale. (U ime Marksa i
Lenjina imali smo pravo, juna 1941, i nas nekoliko partizana protiv pobednike milionske
nemake armije.)

Kroz pobedu sovjetskog oruja, definitivno pobeuje marksizam lenjinizam, njegova

naunost i iskljuiva istinitost. Pokazalo se da tako moraju da rade narodi koji hoe da ive. Po-
beda je ovog puta diploma o poloenom ispitu zrelosti. Oni su jedini znali, do kraja znali ta da
se radi. ( Pred podivljalim kulakom, pred utvrenjem graenim dve godine, ista misao re-ava
istim metodom, nepogreivim, ogromne, potpuno razliite probleme. La pierre philosophale
on l'a!) [46]
[45]
Za pravednu stvar.
[46]
Kamen mudrosti je pronaen!

14. II 44. Kralje (Prekaja)

Na frontu, od prekjue, uglavnom bez promena; izvesna aktivnost neprijatelja i kod Martin
Broda i Bihaa; primeene izvesne vee koncentracije u severnoj Dalmaciji. Smisao tih pokreta i
prikupljanja nije jo jasan.

Meu papirima poginulog podoficira Hans Bauera iz 1. alpske Jgerdiv. Edelweiss [47]
naene su i neke posmrtne pobone slike: na jednoj strani Isus ili neki svetac, a na drugoj lik
Arijevca koji je otiao na nebo; zatim knjiica molitava, pa jedna molitva ispisana rukom. Sve
vie gleda nemaki vojnik na nebo, i sve vie mu njegovi voi pokazuju a neprijatelji alju
na nebo! Opet kapitulacija nacionalsocijalistikog vodstva! Nema vie zemaljskih argumenata za
utehu naroda, porodica i buduih rtava. Peva se o lepotama neba oevidno zato to slabo idu
i razvijaju se stvari na zemlji. Lajava, krvava rulja koja je gazila Evropu i Rusiju, 1941. g. nije
znala ni za kakvo drugo oseanje do za oseanje snage, nadmonosti, prezira svega to nije
nemako pa ma bilo i nebesko. Bog je zaista bio izbaen tu je bio Fhrer!

Uz ostalo naena je i knjiica Gebelsova (1943) o dunostima ratnika. Osnovni cilj u njoj a to
je danas i osnovni cilj celokupne nacistike politike jeste: na sve naine ubediti nemakog
vojnika, oveka, da nema drugog izlaza do pobede, pa ma koliko skupo stajala da je poraz isto
to unitenje, ropstvo, prokletstvo, itd. Izgleda da je nemaki ovek zaista to razumeo, toliko
razumeo da jedva pomilja na mogunost drugog, narodnog, revolucionarnog reenja, izvan
okvira i alternative koju je propisao dr Gebels. Tim gore po njega, tim vie e se okretati nebu.

A ostali papiri? Crna propaganda, skoro! Neki list koji posreduje sklapanju brakova! Zapisi:
pornografija, ili o dranju i redovno ubeleavanje preenog puta; po datumima i kilometrima.

Tako se nacionalsocijalistika partija bori protiv oajanja: nebo i Lili Marien!

*
[47]
Lovaka divizija Edelvajs.
[48]
Vjera, roena Bakoti, supruga Koe Popovia od jula 1933. g.

Prim. M. V.

13. II 44. Kralje (Prekaja)

Noas sam doiveo Vjerinu [48] smrt u snu. Grozno, i besmisleno kao to moe samo u snu
da bude. Rat se zavrio, vraam se kui. Majku sam ve video, i treba da se vratim odmah posle
ruka, da se okupam. Doi e Vjera.

Idem kui. Na ulici sreem neke drugove. Pozdravljamo se normalno kao da smo se ve videli
po mom povratku progovorimo koju re.

Penjem se u stan. Majka mi mirno ispria da je Vjera otila u podne pravo na groblje i obesila
se nekom pertlom! Seam se sputenih pogleda drugova koji su me malopre pozdravili na ulici.

Vjera se obesila! Na dan mog povratka, ba kad je trebalo da se vidimo. Zato? Kako je mogla?
Ne moe to biti samo oseanje krivice, ma koliko velika bila ni nepopravivog neverstva! Ima
tu toliko bezdunosti, nepojmljive, udovine. Slika je strana, nepodnoljiva. Obeleava takav
pad, takvu unakaenost, takav beznadni oaj. Zbog ega?

Posle ipak razgovaram normalno, o sitnim stvarima. Povremeno se vraa uas.

14. II 44. Kralje (Prekaja) u pono

Danas je stigao ovamo major eril [49], sin Vinstona erila.

[49]
Randolf eril, (Churchill), sin predsednika vlade Velike Britanije, poslanik, spustio se
padobranom u Drvar. Prim. M. V.

Posle veere dugo smo razgovarali, tj. on je govorio, a mi bismo po koji put neto odgovorili ili
primetili.

Major eril je krupan, sredovean ovek. Francuski govori slabo, brzo i smelo. Kae da je
doao u Jugoslaviju na predlog Maklina.

Govorili smo o mnogim stvarima, a, razume se, uglavnom o ratu i politici. Major eril ima o
svemu sasvim odreeno miljenje. (Usput je odmah napomenuo da je lan parlamenta.) Ta
odreena miljenja, koja su vrlo realistika, esto gruba i retko duboka, izlae otvoreno,
neposredno, sigurno izlae ih kao injenice. Takva je injenica da su Englezi ranije
sumnjali u rusku iskrenost, da je to razumljivo kad se zna da su u Rusiji komunisti, i ostale
injenice, da tamo ima jo mnogo feudalnih ostataka i da je to azijatska zemlja; dalje, iako su
Sovjeti u stvari skromni i razumni u svojim predlozima Poljacima, poljska vlada nije smela to da
primi, jer bi svaka vlada koja bi pristala na tako to odmah bila oborena.
U svemu tome ima neke bezobzirne, rekao bih nasledne, imperijalne silovitosti.

U poetku, svi su nai intelektualci govorili da su krivi samo nacisti, dok nemaki narod... A
bar sad treba da bude jasno da to nije sluajno isti narod koji je izazvao rat pod Fridrihom, pod
Bizmarkom, Vilhelmom ... Nemci e ovog puta skupo platiti, ne zato to iko pomilja, ima u
programu da im se sveti, nego zato to e morati tako biti. Posle poraza Ne-make ostaje Japan,
brodova nee biti mnogo. Hrana koja se bude ipak dovozila delie se, prirodno, prvo narodima
koji su stradali od Nemaca, a Nemcima tek, ako ostane neto ... a nee nita ostati... Uostalom
kaznie ih Staljin ... Pogledajte Italiju! Strahota! I tamo vlada glad i pusto, nema ni hleba, ni
umura. Kad se Nemci budu povukli, poruie i elektrine centrale. Oni su mislili da je tako lako
izvui se iz rata! Nije! ... Rusi sigurno ne zarobljavaju mnogo Nemaca; naime, za zarobljenike
sigurno nema hrane, tj. prvo dolazi vojska i narod, a za zarobljenike ne moe da stie redovno,
pa moraju da umiru ...

Naivno se udi major eril kakvog interesa imaju Nemci da se zadravaju na Balkanu. Kadgod
mu pomenem situaciju na naem frontu, pita: A jeste li ubili mnogo Nemaca?

Dobro je to su se u Grkoj pomirili. Situacija kod vas je jasna. A tamo se ni jedna strana ne
bori protiv Nemaca, nego jedino meu sobom ...

Englezi nee ili ne mogu da razumeju da se Grci ne bore meu sobom zbog nekog prestia, i sl.
Jednostavno, sluge okupatora su na isturenoj liniji i svojim telima tite okupatora i nanose
gubitke svojim sunarodnicima koji se bore za osloboenje od okupatora. [50]

Priznaje da je nemaki vojnik odlian, tako je vaspitavan desetinama godina; kao to je neko
rekao: ovca mesoder... i manje je opasno to je ovca, nego mesoder. Za Engleze se kae da
ne znaju kada su izgubili rat, a Nemci ne znaju kada su ga dobili. Hitler je zaista bio dobio rat, pa
je napravio veliku glupost, napao je Rusiju... Uopte pravi gluposti; posle Minhena, samo da nije
prenaglio, mogao je da napravi jo jedan Minhen, pa jo jedan... ali on se zaleteo, izgrdio onog
em-berlena [51] koji mu je iao na poklonjenje, zapoeo Praku aferu koja u stvari nije
uopte bila vana za njega.

Iskreno se divi Crvenoj armiji, njenoj moi, inicijativi, organizaciji. Uspehe tumai ipak njenom
trostrukom brojnom nadmonou, uglavnom.

Usput je napomenuo da je bio u Teheranu. Ispriao nam je nekoliko Staljinovih dosetki.

Priznaje da je naa vojska mnogo organizovanija nego to je mislio, nego to se misli. Zbog
imena partizan veina zamilja neke gerilske grupe.
[50]
Beleke autora privatni arhiv. Slino je kasnije rekao i De Gol u svojim Memoarima:
Britanci se ude to se Francuzi meusobno tuku kad im je svima zajedniki neprijatelj
faistika Nemaka. Britanci ne razumeju o emu je re. (ari De Gol, Ratni memoari,
Presveta, Beograd, 1968. Prim. M. V.)
[51]
emberlen Nevil (Chemberlain Neville) predsednik britanske vlade 193739. god.
Prim. M. V.

Tako pria major eril, sin Vinstona erila. Mnogo od onoga to govori je istinito, zaista
savezniko, raduje nas ali smo, u stvari, tui jedni drugima, daleki, potpuno razliiti. ela
podloga je druga, i tradicija, i istorija, i psihologija.

Svi koje smo ovde videli, oni istaknutiji, imaju snage, irine i odvanosti. Pa ve samo to njihovo
prodiranje padobranima u Jugoslaviju! Neeg rafinirano gusarskog i magnatskog.

Naa sigurnost je dublja, ira; naa staloenost skromnija, istorijskija. Jasno da tu nije nikako re
samo o psihologiji: oni praktino, iskusno i vesto reavaju datu situaciju i konkretno; mi
svesno uestvujemo u istoriji naroda, sa narodima. Njih nee iznenaditi niti zbuniti nikakav
Hitlerov potez, dranje prema Drai naziva grekom koja se vrlo sporo ispravila Tako to
uvek biva sa Foreign Office-om [52] ali oni ne znaju mo, mogunosti, stvaralaku
sposobnost naroda: naeg, poljskog, pa i ne-makog. Oni ne znaju zakone razvitka dananjeg
drutva: prodaju, kupuju, sklapaju sporazume, trguju, reavaju ali ne znaju, ne razumeju da u
drutvenoj proizvodnji svog ivota... Oni ne bi mogli razumeti zato danas, kod nas, obani
trae olovku da bi uili da piu.
[52]
Ministarstvo spoljnih poslova engleske vlade. Prim. M. V.

(Venosta, sluga, nije progovorio ni jednu jedinu re. I Amerikanac je utao, jer ne zna drugi jezik
sem engleskog.)

16. II 44. Kralje (Prekaja)

Et que pensez-vous de l'Espagne?

Apres la guerre, Franco se sentira srement tres isole... Maintenant il n'est plus tres
interessant. Au moment decisif nous avons reussi le faire rester neutre ... Quant l'Allemagne,
il faut s'attendre ce que l'Arme (les gcneraux) s'oppose Hitler, au national-socialisme et la
continuation de la guerre.

[ A ta mislite o paniji?

Posle rata, Franko e se oseati veoma izolovanim. Sada nije tako interesantan. U
odluujuem trenutku uspeli smo da ga prinudimo na neutralnost... to se tie Nemake treba
oe kivati da e se vojska (generali) usprotiviti Hitleru ili nacional- -socijalizmu i nastavku rata.]

Sino sam dugo razgovarao sa Venostom. Gleda mrano na sudbinu Italije. Ili e se narod
prenuti iz osnova i stvoriti potpuno nov duh, ili e iveti u ropstvu ... Dakle, nema izlaza! ...
Srea je moja to sam ve star! ... Ne znam ko je kriv za to, ali prilika je proputena onda
kada je Musolini oboren: tada je mogla Italija organizovano i celovito da se okrene protiv
Nemake. Kau da je to i hteo da uini Badoljo, ali da su mu, navodno, Englezi savetovali da
prieka. I dok su oni ekali, Nemci su upali... Tano je: da su Englezi pokazali onoliko
odlunosti kao vi, mogli su bez po muke da ovladaju itavom Italijom, da pridobiju vojsku kao
organizovanu silu, vera naroda bi porasla ... Ovako, sada, narod je dezorijentisan, ne eli da se
bori protiv Italijana koji su ostali pod Nemcima, a i ne vidi za ta, za koga se bori... Tragina je i
crna sudbina Italije. Narod se mora probuditi, mora oiveti, ali bojim se da emo dotle morati
dugo ekati...

Moram vam rei da je najugodniji period u itavoj mojoj karijeri bilo vreme provedeno u Splitu.
Splitska buroazija nas je, naime, prijateljski doekala, mislim jedan deo, onaj najbogatiji, koji se
brine samo o svojim interesima. Kada su nae pozicije poele da slabe, taj deo buroazije poeo
je da se odvaja od nas ali ne da bi se pribliio vama, nego oekujui Engleze. I kad je Italija
kapitulirala, oni nisu gledali k vama nego ka moru, nadajui se engleskim brodovima.

Sino smo oekivali dolazak engleskih aviona sa materijalom. Padao je sneg, ali je mestimino
ipak bilo vedro. Avioni nisu doli.

I jutros pada sneg.

Andra Lompara [53] smo sino poslali u bataljon.

[53]
Andro Lompar, intendant 1. bataljona 1. proleter, brigade. Bio zarobljen na Sutjesci.
Poginuo na sremskom frontu. Prim. M. V.

It is not given to the cleverest and the most calculating of mortals to know with certainty what
is their interest. Winston Churchill: Let us all go forward together, Quebec, 31. August 1943.

[Nije dato najpametnijima i najproraunatijima meu smrtnicima da sa sigurnou znaju to je u

njihovom interesu. Vinston eril: Krenimo svi zajedno napred. Quebec, 31. avgust 1943.

17. II 44. Kralje (Prekaja)

Od Radovana sam sino primio pismo ove sadrine:

Drue generale,

estitam ti od sveg srca proizvodnju u in general-lajtnanta. Mislim, na osnovu iskustva sa

prevodom Molotova, da je, zaista, pravedno i pravilno ovo unapreenje.

Tvoj odani, Radovan

Iz Belenice
P.S. Crni lijek to je za tebe kao negenerala; 1 bijeli za prvi generalski in, drugi bijelo-
plavi za drugi generalski in. Neka su ti nazdravlje!

R.[adovan Zogovi]

P.P.S. Da bih ti onemoguio da ne bude duhovit, napominjem ti da znam sve viceve koje bi ti
mogao napraviti u vezi s mojim prevodom himne.

Priali smo sino o Prvoj brigadi u vreme kad je jo bila jedina.

U Hercegovinu su nas bili uputili da neto nauimo od Hercegovaca. Po izvetajima koje su slali
a i, u nekoliko akcija, postignutim krupnim rezultatima, zaista je izgledalo da mogu i treba
svakom da poslue za primer.

Kad smo stigli, ve je bila poela kriza politika, pa dakle i vojnika. Za nama su stigli Crni i
Lola.

Ni Mira [54], ni Pavle [55], ni Petar [56] nisu imali ni hrabrosti, ni skromnosti da vide situaciju
kakva jeste. Trudili su se da nas zadre jo koji dan kao da se o tome radilo! Pojavili smo
se svuda, potukli, pa povukli. Ili smo Italijanima za stopama, a na kraju su etnici krenuli za
naim stopama. Od onih hercegovakih partizana koji su krenuli posle za nama obrazovana je
Hercegovaka brigada.
[54]
Miro Popara, politiki komesar Odreda, poginuo 1942, narodni heroj. Prim. M. V.
[55]
Pavle Kovaevi, partijski rukovodilac u Hercegovini, poginuo 1942. god. Prim. M.
V.
[56]
Petar Drapin, komandant Hercegovakog odreda, panski borac, izvrio samoubistvo
posle rata. Narodni heroj. Prim. M. V.

Kod Gata smo doiveli prvi vei neuspeh, imali velike rtve. Razlozi su mnogobrojni: neki
bataljoni su zadocnili, drugi su radili suprotno predvienom planu, Crnogorci su otkazali onda
kada se akcija naih jedinica vie nije mogla obustaviti, itd. U svakom sluaju, bilo je tu i nae
krivice: trebalo je bolje i opreznije objasniti zadatak, potpuno obezbediti stizanje na vreme, itd.
Kadgod se pomene Gat, seanje na tu stranu, krvavu borbu izazove kod mene oseanje bola,
tuge krivice, i nekog kajanja: rtve nisu bile opravdane. (A i akcija je bila zamiljena suvie
smelo odluujue bez potrebe.)

Na Vita barama smo se obrukali, mi iz taba. Nije bilo nikakvih posledica, niti ijedne rtve.
Naredili smo povlaenje, kada je otuda otvorena vatra prema nama. Tano je da smo bili umorni
i gladni, ali smo dopustili neprijatelju da nas iznenadi. to je najvanije, snage napadaa mora
da su bile sasvim male: verovatno neka etnika grupa koju smo mogli bez po muke da
razjurimo. Nismo se snali. Pod utiskom prethodnih borbi oko Gacka koje su bile vrlo
otre i teke, prebrzo bez razloga pretpostavili smo da su neprijateljske snage jake i resili se na
povlaenje: na takvu odluku mnogo je uticalo to to smo bili iznenaeni, to su meci fijukali
pored naeg logora. Ljude smo, naredivi brzi mar za izbijanje na brdo i za izvlaenje, po kii i
vrlo tekom putu, silno izmorili. Neprijatelj, meutim, nije ni pomiljao da nas goni et
pour cause. [57] S pravom nas je posle Arsa izgrdio to smo pobegli.
[57]
S opravdanim razlogom.

Pogreili smo i, ono ranije, kad smo one bataljone koji su bili poli za nama iz istone Bosne i
doli u Vrbnicu vratili natrag na njihove terene.

Bila je u tome namera da ponovo ovladamo tim terenom, za leima neprijatelju, odnosno
ofanzivi. Ali to onakve jedinice nisu mogle da izvre i bilo je u tome ipak podsvesne elje da
otresemo teret koji su, naroito tada, na tom pustom terenu, ba ovakve jedinice predstavljale za
nas; bilo je, dakle, tu malodunosti, besperspektivnosti, leernosti, nedovoljnog oseanja
odgovornosti. A vrhovni tab nam je bio izdao jasno nareenje iju jasnou Arsa nije umeo,
pred naim argumentima, da odbrani. Neke koristi je ipak bilo od tog vraanja na svoj teren:
odranje Romanijskog odreda.

Nismo bili shvatili da je prisustvo tih dobrovoljakih jedinica uz nas znailo ve i neto novo,
njihovo potpunije opredeljenje. Oni su svi uprli oi u nas, traili naslon na nas, oseajui da
nemaju sopstvene unutranje snage da se organizuju i odre kao celina.

Mi smo donekle videli taj pozitivni momenat, ali smo bili skloni i da njihovo naputanje svog
terena tumaimo kao odsustvo borbenosti. Glupo! Moda je bilo i toga, ali to nije tada bilo
nikako najvanije. Glavno je bilo da su svi ti ljudi prvi put osetili Nemce kao svoje neprijatelje,
uz koje oni ne mogu da opstanu, da postoje uporedo.

U proceni bila je to krupna greka.

Bili smo strogo opomenuti. Kad nas je, odmah posle toga, Vrhovni tab poslao u Hercegovinu,
otvoreno nam je reeno da nam se daje prilika da popravimo nae greke i da nauimo od
Hercegovaca. Kao to sam gore objasnio, pokazalo se da nemamo ta tu da uimo tj. da
prenesemo kod nas a operacije su sve do kraja, do Gata, voene razumno i pravilno. [58]

Uskoro po povratku iz Hercegovine, cela naa vojska uspeno je poloila vrlo teak ispit:
Treskavica. Zatim su doli Konjic i Livno, itd.
[58]
I u svom knjievnom radu K. Popovi je samokritian: takav tip autokritike praktino
ne postoji u naoj knjievnosti. (Gojko Tei, Knjievni spisi Koe Popovia, Prosveta,
Beograd, 1985, s. 206. Prim. M. V.)

Le gros fils du grand pere [59] opet me posetio, danas nekoliko puta. estitao mi je
unapreenje i astio me velikom kutijom cigareta i flaicom pravog konjaka.
Ovde je situacija sada jasna. U Grkoj su se, navodno, pomirili. Dobro je! Tamo, uostalom,
niko se od njih i nije borio protiv Nemaca, nego jedino meu sobom.

Smisao ovakve formulacije tek mi je kasnije postao jasan: izjednauje n-o jedinice sa onim koje
se od poetka nisu uopte borile protiv Nemaca.

Dobro primeuje Plavi, da je tamo kraljeva vojska sigurno igrala ulogu zastora pred okupatorom,
zbog ega n-o jedinice nisu mogle ni da priu nemakim vojnicima. Takav jedan period bio je
prole godine i kod nas: duboko ispred Nemaca, nailazili smo na etnike, domobrane, ustae, itd.,
i zaista, spolja posmatrajui, izgledalo je da se ne bijemo protiv okupatora, nego jedino meu
sobom. Stvar se, meutim, rasvetljava im se uvidi osnovna injenica: da su sve te grupe bile
aktivni delovi okupatorske vojske.

Noas je radio-London objavio da je u Italiju sa Bliskog Istoka stigao Poljski korpus.

Sutra, ako bude lepo vreme, treba da se spusti sovjetska misija.

R. eril daje utisak nervno rastrojenog oveka. Ima svega 32 godine, a po spoljnom izgledu
dalo bi mu se 45! Amerikanac Popovi govori o njemu kao udaku.

Govoriti o pojavama zamorenosti naroda kao to ini Naprijed kakva besmislica,

potpuno pogrena tematika. Kako narod da se umori od ivota. U mnogim krupnim istorijskim
periodima narod je patio, povremeno i zastajao pred tekoama, ali nikad umoran od svoje
ivotnosti, od svoje upornosti, od pravde, od budunosti.

Rat nije ovde, za nas, spoljna injenica koja moe da postane nesnosna, nepodnosiva, ovde je
rat primljeno osloboenje neizbeno sredstvo rastenja, osveivanja. Koja je revolucija ikad
zamorila? /mal dit./ [60]
[59]
Krupan sin velikog oca.
[60]
Loe reeno.

26. II 44. Kralje (Prekaja)

23. II spustila se kod B. Petrovca Sovjetska vojna misija na elu sa generallajtnantom

Kornjejevom [61].

U Drvaru 24. uvee prireena je veera na kojoj su bili prisutni maral Tito, gen. lajtnant
Kornjejev, brigadni general Maklin, general-major (komandant brijanskih partizana),
pukovnik Teri [62], major eril i oko 20 viih i niih oficira iz sovjetske misije. Govorili su
Tito, Kornjejev i Maklin.
Sveane crvenoarmejske epolete donekle su nam olakale obraanje sa gospodine majore,
gospodo oficiri. Kada je sveani deo proao, ostali smo u sali sa nekoliko sovjetskih oficira:
pevali smo zajedno, i niko nikoga nije nazvao gospodinom.

Za veerom, levo od mene sedeo je eril, sa kratkom otrom bradom nekako napet, rasejan,
kao uvek kad nije zagrejan. Razgovarao je, na engleskom, sa majorom Zaharovim, koji je sedeo
desno od mene i sa mnom. Mene je isto padobranski, prodorno, nametljivo pitao o
mnogim stvarima, o kojima nisam bio naroito eljan da govorim: otkada je Tito poznat, kad je
postao politiar, gde je bio za vreme prolog rata, itd., mislim li da e komunisti zavladati
Evropom posle rata, u Francuskoj, na primer, itd. Govorio mi je as francuski, as engleski
poto je uobrazio da potpuno razumem engleski.

Zaharov [63] je plav, ivahan mladi, prijatan, srdaan i neposredan. Rekao mi je da se oni svi
oseaju ovde kao kod kue i videlo se zaista da se tako oseaju.

M[itra] [64] me raskrinkala. Kae da ne piem zato da bih sauvao legendu o sebi; to dabome
nije tek tako, nego je izvedeno komplikovano prosto, kao moje generalsko dranje! Nisam se
sloio ali sam se zamislio. Posle mi je to i ido jo grublje ponovio: njega uopte ne zanima
hou li pisati ili ne, hou da ostavim utisak genije, kroz pet godina, ako i budem hteo, neu biti
u stanju nijedan red da napiem pa posle je najnormalnije da govori o emu bi trebalo da
piem.
[61]
Kornjejev Nikolaj Vasiljevi, general lajtnant Crvene armije, ef sovjetske vojne misije
pri Vrhovnom tabu. Prim. M. V.
[62]
Clan sovjetske vojne misije. Prim. M. V.
[63]
Zaharov lan sovjetske vojne misije komsomolac. Prim. M. V.
[64]
Mitra Mitrovi, na radu u agitpropu CK KPJ. Prim. M. V.

Opet sam bio nekoliko dana sa Markom i idom. Divni ljudi! Marko pametan, odmeren,
pouzdan, miran, energian, staloen, pronicljiv i skroman. ido onakav kakav je, na neki
nain genijalan, i rasejan i otar, i pronicljiv i odsutan. Izgraene, jake linosti.

Nije Mitra u pravu. Neki mehanizam, kakav ona zamilja, postoji u mojoj glavi ali obrnuto
rasporeen. Pokuao sam da joj to objasnim, ali nisam uspeo. Jednom sam, u Livnu, pokuao ve
to da objasnim Mitri, kad me prekorela to ne uestvujem dovoljno, ne interesujem se dovoljno
partijskim pitanjima.

Znam da ovo objanjenje u sutini nije lepe od Mitrinog, ali je istinito. Nije me to pogodilo kao
intelektualca, nego ba kao komunistu.

Paradoksalno je to: treba da pie. A ti se boji da pie, da ne bi to ispalo nie od onoga to ti

hoe da predstavlja. A mesto legendarno smo ti mi odredili, mi traimo da pie dakle,
smatramo da se time nee naeti. Pa ta ja ime od ega uvam, onda? Pisau.
 *

28. II 44. Kralje

Jue su, usred dana, savezniki avioni bacali materijal, na polje pred nama. Spustilo se i nekoliko
engleskih i amerikih oficira i podoficira.

Prizor je bio velianstven: deseci raznobojnih padobrana vijalo je nebom; kante bez padobrana
padale su uz tresak. Bacanje je vrlo slabo izvedeno, ratrkano na ogromnoj prostoriji. Bez
pomoi seljaka, devojaka, dece, materijal ne bismo zadugo prikupili: bez nareenja svi su se dali
na posao, nosili na leima ogromne bale, poterali sanke, konje.

Deko od desetak godina, kome je jedan na borac rekao: Pazi da nita ne fali! odgovorio je
mirno i ozbiljno:

Ne boj se, znam da je ovo potrebno naoj vojsci.

Baba Halifaks [65] poljubila je u ruku amerikog pukovnika koji je prvi stigao u na tab.
Posle je etiri puta silazila na potok da donese stvari.
[65]
aljiv naziv za seljanku-aktivistkinju. Prim. M. V.

Ne lie nikako na nas ovi Englezi i Amerikanci. Ne samo druga rasa, nego, rekao bi ovek
druga vrsta. Do zla boga su hladni... Govorili o hipokriziji? Ne. Vie lii na neki oblik
skamenjenosti, paralize. Reci, oseanja, stvorena su u nekom manje kulturnom dobu, oznauju
neto poznato, ugovoreno, pa se i dalje upotrebljavaju bez veze sa sopstvenim doivljajem.
Virtuozna fosiliziranost. Beskrajno su manje ljudi, manje potpuni ljudi od nas, zavreni bez
obzira da li pametni, kao pragmatisti.

29. II

Tek kroz ove primerke rase postaje do kraja razumljiv William James [66] i njegova filozofija.

Od ovih ni jedan nije doao da se bori za kakvu bilo ideju, slobodu, narodno pravo. Tano ree
neko: Doli su kao trgovaki putnici. Ne bore se ni za demokratiju ve za pare ili,
najsvesniji, za imperiju. ak ni avantura nije ista, nego plaena, izmerena. To vai sigurno
i za one, meu njima, koji relativno najvie ginu: avijatiari. Moda je neto drukije u
mornarici, gde je tradicija i kao takva iva.

Doe oveku da bude panslavista!

Treba, dodue, ostaviti marginu jer su ovde doli pijuni, olo moralni. Ali i Nemcima smo
ostavljali marginu, pa nita u njoj nikoga.

Psihologija im je veoma bliska nemakoj, u osnovi, s tom razlikom to su oni bogati (u celini
uzev), a Nemci siromani: nisu mogli da plate sebi ni luksuz demokratije.
[66]
Viljem Dems (William James), ameriki psiholog. Prim. M. V.

A jue sve do jutros bio je ovde major Crvene armije Kovalenko [67]. Ko brat. I smeje se
kao mi, i pria o svemu, i interesuje se za sve zajedniko nam je.
[67]
Kovalenko, lan sovjetske vojne misije. Prim, M. V.

Od padobranaca, koji su ve dva dana ovde, niko nije ni jedno pitanje postavio o naoj borbi.
Ameriki potpukovnik, kad je stigao u na tab prvo je pitao: Jesu li Nemci daleko? ... Ima li
vie od 10 km.

Dikin je ipak bio drukiji: zajednike patnje su ga nekako raskravile, a i bio je i suvie pametan
da se ne bi trudio da svojim ponaanjem i dranjem ne tri meu nama. I Maklin se neto malo
prilagodio, ali spolja, oevidno. Treba ih videti ovako iste, kada padnu s neba, pa sagledati
njihov pravi, neobuzdani, prirodni lik.

Pita se ovek umeju li bar enu da zavole ili je i to navijena gramofonska ploa odreena.

Kad je krenuo odavde, ameriki pukovnik Maxwell oprostio se sa svim naim oficirima
pojedinano i svima nam je isto rekao: Beskrajno sam vam zahvalan na svoj ljubaznosti.
Nadam se da emo se opet videti. Pri tom je upotrebio i odgovarajui glas i pogled; rei su tako
izgovorene kao da polaze iz srca ali ni srca, ni due u njima ni zere.

Takvi mora da izgledaju Japanci. Starmalo pleme, savreno, roboti u kojima je i misao savrena i
mehanika.

Jaz je i izmeu nas i njih ogroman, toliko koliko izmeu kapitalizma i socijalizma.

1. III 44. (Prekaja)

Jedan starac, seljak, eli da govori sa komandantom.

Vidi ta hoe!

... Kae da hoe neto da pita.

Uao je Lazar, iz Leskovice. Ree da mu je 65 god. Doao je da pita kakvi su ovi saveznici, to
su se spustili pre neki dan, Englezi i Amerikanci. Moe li se, pita, imati poverenja u njih kad na
njihovoj teritoriji ivi naa biva vlada.

Poto smo dugo priali, zapevao je stihove, koje je sam sroio, o ustanku.

Rekao nam je pred polazak:

O, da je ovde zemlja kao u Banatu, kako bismo hranili nau vojsku.

Sva su mu tri sina u vojsci. Najstariji je poginuo, ve na poetku ustanka.

Neka, hvala bogu! veli.

3. III 44. Kralje (Prekaja)

Stiglo je pismo jednog odbornika da se narod buni to se razvila trgovina stvarima i spremom
baenom iz aviona. Jedan seljak od nekog vojnika dobio par cokula, menja se kajmak za
padobrane, itd.! Bilo je, zaista, nekoliko sluajeva kao to smo naknadno utvrdili. Ali uzbuna
je karakteristina, pocrtava vanost koju roba ima za seljaka ... I Englezi raunaju na to.

Doao je Steva [68] sa Visa. Pria kako su Englezi hteli da uhapse eu zbog toga to je
oamario nemakog vojnika, zarobljenog, koji se oslanjajui se na postupak Engleza drsko
ponaao. Zarobljenim nemakim oficirima, kada ih vode na kupanje, peru lea engleski
vojnici! Odravati i tu klasne granice i unutarklasnu panju. A nama su prebacivali da
zaotravamo klasne razlike! Nama koji danas trebalo bi zajedno sa Englezima vodimo
narodnooslobodilaku borbu, za demokratiju, itd. Isto tako ustae koje Englezi zarobe ne predaju
nama, ma bili i ratni zloinci da ih ne bismo preotro osudili. Englezi imaju jo strpljenja za
dentlmenski rat, po meunarodnim propisima kada je, samo u Kijevu, pobijeno 195.000
stanovnika, veanjem, duegupkama, itd.

A pre neki dan govorio nam je o zarobljenicima i Viktor [69]: to se nas tie to ste se vi zakleli
nekom razbojniku? ... to ste se meusobno obavezali? ...
[68]
Ivan Krajai Stevo, lan Glavnog taba Hrvatske. Pritn. M. V.
[69]
Viktor Atanasovski Sterju, lan rukovodstva Bugarske radnike partije (Komunista).
Prim. M. V.

Lika patrola koja je sprovodila jue zarobljenog Nemca, nije ga dovela u tab. Usput ga ubila.
Naredili smo istragu. est zarobljenih domobrana, na elu sa oficirom, koje je sprovodila patrola
od 4 Liana napali su ove, razoruali i pobili! Krotki domobrani!
Prema mrnji crvenoarmejaca naa je mala a i strahote nisu toliko zgusnute.

(Kao u, ba nemakim, filmovima, vodstvo druine sedi u centru i kuje paklene planove.)

Isti taj koji ubija na hiljade mirnog stanovnitva, pravi se da veruje u meusobno pravo kad je
zarobljen, skandalizira se nad divljatvom naih boraca i to vei deo se iskreno
skandalizira, jer veruje da se bori za pravednu stvar, u svojoj beskrajnoj gluposti i ivotinjstvu.
Parafrazirajui Spinozu: I divlja zver, kad bi mislila, mislila bi da s pravom razdire rtvu.

udimo se Englezima, s pravom, a mi smo u Srbiji, kad bismo zarobili Nemca, samo razoruali
ga i pustili na slobodu?! Verovali smo u njegovu revolucionarnu svest, pre svega! Kod Uica,
prilikom povlaenja, pustili smo ih 400 a Palisad je goreo!

Zarobljeniku, ak i obinom vojniku, jo uvek kaem vi, i mirno ga sasluavamo, najpristojnije.

A Viktor, s punim pravom, pita: ta? ta se mene tie to si se ti zakleo nekom zloincu
fireru? I Viktor ga tada sigurno tako gleda, da ovaj sumnja u potenje Hitlera i, moda prvi put
u ivotu, ili prvi put posle izbora, 1943. posumnja nije li Hitler zaista bandit!

7. III 44. Kralje (Prekaja)

Bio sam na veeri kod sovjetske misije 4. uvee. Tito je divno govorio.

Desno od mene je opet sedeo R. eril, a levo Zaharov. eril je opet doao pijan smrdeo je
na alkohol te zato bezbrojne ae votke koje je popio nisu mogle da promene njegovo opte
stanje. Verovatno je hronina pijanica. Opet je mnogo priao pravei velike gestove i
upotrebljavajui esto rei vovez-vous, ta, i jedno i drugo, po njegovom miljenju, vezano sa
francuskim govorom. Improvizirao je na temama koje su mu oito omiljene ... Mon slogan
c'est: par le liberalisme vers l'anarchi-sme ... voyez-vous, je suis partisan de la tolerance ...
Giraud [70], c'est un homme com-ple-te-ment irresponsable.
[70]
Anri iro (Henri Giraud), francuski general, prebegao u Afriku. Neko vreme saraivao
sa De Golom. Prim. M. V.

[Moje geslo jeste: kroz liberalizam ka anarhizmu... vidite li vi, ja sam pristalica trpeljivosti.
iro je jedan pot-pu-no neodgovoran ovek.]

eril junior govori o trpeljivosti! To je kao kad bismo mi hvalili kapitulantstvo. Trpeljivost kod
njih ima sasvim odreeno, klasino znaenje; ona se podudara sa njihovim odnosima prema
zarobljenim oficirima, a direktno je suprotna njihovom padobranstvu; ona ukljuuje
organizovanu slobodu tampe, organizovano obezglavljenje, unoenje zabune; ona ukljuuje
Viktora Emanuela III, Petra i nekada Drau, ona iskljuuje nezavisnost Indije.

Voyez-vous, le marechal Smuts [71] nous a raconte une anecdote tres interessante sur Staline.

[Vidite li vi, maral Smit ispriao nam je jednu veoma interesantnu anegdotu o Staljinu.]
Kada je Laval [72] doao u Moskvu, da potpie sovjetsko-francuski ugovor o prijateljstvu,
upozorio je Staljina da bi trebalo neto rei to bi umirilo francuske katolike. Staljin je, navodno,
na to upitao: Koliko papa ima divizija? Staljin, voyez-vous, c'est le plus grand realiste qui
existe! [Staljin, vidite li vi, to je najvei realista koji postoji!]

Meme plus realiste, croyez-vous, que Churchill senior?

Oh, oui! mon pere, c'est un grand realiste. Je l'ai etudie. Mais en meme temps c'est un grand
sentimental. C'est une combinaison tres rare de l'intelligence et de l'imagination.

[ ak vei realista, verujete li vi, nego eril stariji?

O, da, moj otac je veliki realista. Prouavao sam ga. Ali istovremeno to je veoma oseajan
ovek. To je veoma redak spoj inteligencije i mate.]

Jedva sam se uzdrao da mu ne kaem da je on, izgleda, nasledio od oca samo ovo drugo.

Regardez la tete de votre marechal. C'est une tete remarquable, exceptionnelle ... II a tous ses
cheveux. II porte srement un tres grand numero ... Le capitaine Savitch a une figure tres
expressive. II pourrait etre acteur de cinema; un tres grand comique ... II pourrait meme jouer
Hamlet, n'est ce pas?

[Pogledajte glavu vaeg Marala. To je izuzetno izvanredna glava... On ima svu kosu. Sigurno
nosi veoma veliki broj ... Kapetan Savi ima veoma izraajan lik. On bi mogao biti filmski
glumac, veoma veliki komiar... ak bi mogao igrati Hamleta, zar ne?]

Sa drugog kraja stola gledaju nas i smekaju se. Svi su, oevidno, upoznali erila juniora.
Marko misli da ga je otac poslao ovde da ga se otrese a i da ne bi tamo pravio ispade.

Seam se naeg putovanja u G. Vakuf na razgovor o razmeni zarobljenika. Onaj gestapovac nam
je govorio o nemakoj sentimentalnosti, o potenosti, dobrodunosti, naivnosti Nemaca. I on je u
sve to, onom svojom zloinakom, zverskom pameu verovao.
[71]
Smit Jan (Smuts Jan Christian), maral, predsednik June Afrike 19391948. Prim.
M. V.
[72]
Pjer Laval (Pierre Laval), predsednik francuske vlade 1942. Saradnik Nemaca. Osuen
i streljan 1945. g. Prim. M. V.

Bio sam opet nekoliko sati sa Markom i ilasom. Svaki razgovor da njima podie oveka, uliva
mu novu snagu, novu hrabrost.

itali smo zajedno lanke Ilje Erenburga o ratu: Vojna. Erenburg je postao veliki pisac. On
daje duboku anatomiju Fritza i Gretchen o psihologiji moe, obzirom na predmet, jedva biti
reci. Do kraja je analizirao, otkrio sve ono to smo nasluivali o Nemcima, sve ono to smo bili
opazili na njima ba onda, prilikom pregovora. [73] On poziva na mrnju. Najjai, najubedljiviji
argumenat jeste primenjena mrnja u njegovim lancima. On moe da mrzi, on pokazuje kako
treba mrzeti, on zna kako krasnoarmejci mrze, on im govori kako oni mrze i saznaje kako se
mora mrzeti. On potpuno zna koga mrzi, do kraja zna i dokazuje zato treba. Njegov verni opis
Fritza je najreitiji poziv na mrnju.

Isti je takav Fritz bio onaj porunik Feldandarmerije koga smo posle zarobili, i na nau
veliku alost, zbog razmene, morali pustiti.
[73]
Martovski pregovori sa Nemcima. Prim. M. V.

Sila i beda nemakog vojnika [74]

[74]
lanak Koe Popovia, Nova Jugoslavija, br. 3, 1944. godine. Prim. M. V.

Faistike ciljeve, metode i propagandu, njihovu surovu snagu i duboku slabost

upoznali smo jo pre nego to je poeo rat orujem, rat neposredni, grudi o grudi, oi u
oi. To poznavanje omoguilo nam je da krenemo u borbu na ivot i smrt, u vreme dok
je bajka o nepobedivosti Hitlerove vojske bila gotovo jo neokrnjena. Ono nam je dalo
perspektivu, osposobilo nas da vidimo nae mogunosti, da iza nae poetne
beznaajnosti sagledamo nau buduu sadanju snagu. Ali, tek u toku rata, u
narodnom ustanku, sukobili smo se sa nemakom oruanom silom, sa nemakim
vojnikom.
Pravilno je, dobro vojniki, to se nai vojnici interesuju koji je neprijatelj, u datom
trenutku, pred njima, sa kakvim protivnikom imaju da se uhvate u kotac; to razlikuju
jednog od drugog: ustau, etnika, domobrana, Nemca, i to svoj nain borbe
prilagoavaju protivniku. Majstorstvo najsvetijeg naeg oruja, mrnje i osvete, nisu jo
svi nai ljudi, ipak, u potpunosti postigli, jer nisu jo svi upoznali do kraja duu i srce
glavnog, vekovnog neprijatelja nemakog vojnika; bezdunost i kukaviluk
poganog, podivljalog germanskog soja, koji se nesumnjivo naklonjen tome veba u
ubijanju i unitavanju, teorijski na nemakoj zemlji, jo od 1933. godine, a od rata
steenu vetinu primenjuje irom Evrope.
U jednom svom lanku o ratu, sovjetski pisac lija Erenburg ispriao je kako ni Crvena
armija nije, u poetku, znala s kim ima posla. Nemakoj smrtonosnoj lavini ona se
suprotstavljala ivotima najboljih sovjetskih graana i letcima, koji su pretili
surovom kaznom, ali obraajui se razumu i ljudskim oseanjima nemakih vojnika.
Frica ovi pozivi nisu uopte dotaknuli, jer u njega nije bilo ni razuma, ni ljudskih
oseanja. Crvenoarmejci su, kasnije, upoznali do kraja Nemca-ubicu, Nemca-kukavicu.
Ba zato to su nauili da ga mrze neutoljivo, da mu se svete nemilosrdno, ba zato ga,
izmeu ostalog, tuku tako sigurno. Crvenoarmejci treba, i u tome, da poslue naim
borcima za primer.
Avgusta 1941, u zapadnoj Srbiji, u slavnoj borbi koja se zavrila osloboenjem
Krupnja, zarobljeni su prvi nemaki vojnici, njih oko 400. Kada su, poetkom
decembra 1941, za vreme nemake ofanzive, nae malobrojne i mlade jedinice morale
da se povuku iz Srbije oni su puteni na slobodu. im su se sastali s nemakim
kolonama, ti isti zarobljenici, kojima su partizani doslovno poklonili ivot, prednjaili
su u paljenju kua i ubijanju ranjenih partizana. To je bilo posle kaznenih ekspedicija,
pokolja i poara u Mavi, posle masovnih streljanja u Beogradu i Kragujevcu, ali mi jo
nismo znali, verovali da je cela nemaka vojska vojska zloinaca.
Na duboko razmiljanje navode injenice kao, naprimer, nastupanje nemakih
peadijskih jedinica koje gone ispred sebe na nau vatrenu liniju ene i decu, uhvaene
pri begstvu iz sela. Nemaka vojska zatiuje se enskim suknjama i dejim telima,
do takve sramote moe doi samo armija pogoena samrtnim unutranjim raspadom,
pie u lanku Zato Hitler mora pretrpeti poraz, objavljenom u moskovskoj
Pravdi, jo jula 1941, veliki ruski knjievnik Aleksej Tolstoj.
Nemca savladanog, razoruanog u borbi, na borac instinktivno prezire. Prva reakcija
mu je, ipak, dugo bila da u njemu vidi, pre svega, pobeenog protivnika, nesrenog
oveka. Dim baruta zaklanja, trenutno, dim popaljenih domova. Ali, im Nemac
progovori, pone da zabauruje, da se pravda kako je od poetka rata u komori, kako je
samo izvravao nareenja stareina, borac oseti da je pred njim punokrvni lan
milionske armije zloinaca i kukavica.
Tako su, u paklenim okrajima, nai borci upoznali i sebe, i Nemca, od poetka, od
sitnica, odozdo. Prvi partizan koji je, kad se pojavio nemaki vojnik, upozorio ostale da
jedan avion ne nazivaju avijacijom bio je, svojom mirnom prisebnou,
razboritou, pretea naih slavnih bombaa. Prvi partizan koji se, kad je dotrao novi
borac da mu javi da su opkoljeni, pravio da ne razume i upitao koga su drugovi opkolili
bio je svojom hladnokrvnou i spokojnom sigurnou, pretea naih izvanrednih
komandanata. Prvi partizani koji su, usred bombardovanja, izmeu dva naleta, poeli
neodoljivo da se srne ju kad su sa tuka poele da zavijaju sirene tim smehom su
dokazivali da shvaaju kukavnu moralnu pozadinu nemakog totalnog, munjevitog rata.
Sirena tuke stoji u istom redu sa bradama, redenicima i mrtvakim glavama
brzonogih etnika, sa suludom ustakom vriskom za stepen nie od bezazlenog perja
na glavi indijskog poglavice, od detinjastih ara na licu crnakog ratnika. Vojska koja je
sigurna u svoju snagu, nema i ne osea potrebu da se kiti, ini strasnijom no to je.
Stvarna snaga je najubed-ljivija i najubojitija kad se razgoliti, kad dejstvuje kao pod
Moskvom, Staljingradom, kod Orela, na Dnjepru i na Dnjestru, kao kad hiljade tona
padaju na Berlin, Berlin nad ijom pravednom sudbinom urlaju sirene na uzbunu, ovog
puta kao olienje sopstvene, nesavladive samrtne panike.
U vazduhu sirene, iz vazduha propusnice za prebeglice na zemlji paradni mar
pred kojim istorodna masa utoliko vie groke od zadovoljstva, ukoliko vojska
ukruenu nogu baca dalje u vis; umesto prirodnog ljudskog glasa i u najobinijem
razgovoru ivotinjsko brecanje, koje nema nieg zajednikog sa jezikom kojim su
govorili i pisali Gete i Marks; U srcu lik uline devojure Lili Marien od tih
nakaznih elemenata sastavljena je psiha dananjeg Nemca, u ratu koji je trebalo, po
firerovom tvrenju, da mu donese hiljadugodinje gospodarenje svetom.
Na narod, nau vojsku, nau borbu, na nesavladivi duh Nemac ne poznaje i ne
razume. U njegovoj glavi nema uopte mere za veliinu naih podviga. On ne zna kako
da se probije ni u nau duu, ni u na uvek pomini raspored. On godinama, neumorno,
zadrto, svaki put poslednji put, baca letke kojim poziva partizane da se vrate kui, ako
nee da budu konano, munjevito uniteni. On ih uporno poziva da se vrate na domae
ognjite, koje opisuje kao raj; a ti ljudi su u ume, koje on opisuje kao pakao, otili
dobrovoljno, svojevoljno, svesno zato ba to nisu vie mogli da podnesu pakao
domaeg ognjita pod faistikom okupacijom. On uverava partizane da ih politiki
komesari mitraljezima gone u borbu. Narode kojima je pred oima sve oduzeo, od
slobode do hleba, on ubeuje da im ie doneo blagostanje. Taocima koje vodi na veanje
tumai da ih spaava od boljevikog terora. U prolee 1943. godine, nou, kako bi
sauvale tajnost pokreta, kreu iz Gornjeg Vakufa, po unapred pomno izraenom planu,
dve nemake divizije, uz svu silu topova i tenkova, u nameri da nabace na Neretvu
glavninu nae vojske, koja se, zajedno sa preko 3000 ranjenika ve nalazi s one
strane Neretve. Na Zelengori, nemaki generali veruju da je, da bi tu istu glavninu
unitili, dovoljno to su predvideli i postavili propisan broj obrua. Od bitke na
Sutjesci, meutim, bar oni nemaki generali, znaju da nas nikakve njihove divizije ne
mogu unititi, ali zato to jo uvek ne znaju i nee saznati dokgod budu imali
sadanju pamet. Udarie Nemac glavom o zid pobednike ivotnosti i naih naroda,
koje je poao da atre i istrebi sve dok je ne razbije.
Pa ipak, mona nemaka ratna maina nije razbijena. Oruje kojim mi moemo da joj
se suprotstavimo, da je tuemo, nije jo uvek, zasada, broj tenkova, topova i aviona,
nego borbena, duevna superiornost nas, slobodnih ljudi, Slovena, nad besloves-nim
nemakim oporom. To je nae orue. Nemaki moral, nemaka borbenost svode se na
nadmonost broja vojnika, nadmo-nost njihovog naoruanja i njihovog divljatva; u
tome je i njihova slabost. Dok budu raspolagali tom premoi, nemaki generali umee
da rasporede snage, po svim pravilima i propisima, a nemaki vojnik, koji je postao
deo, sluga, rob svoga oruja, umee da puca i ubija. Nae je oruje drukijeg kova,
neunitivo: smelost, brzina, nadahnue. Nemac je srastao sa svojim naoruanjem; on se
ukljuio u mehanizam ubijanja; zato se i deava da, kad mu, kao kod Korsuna, oruje
vie niemu ne slui, unitava i sebe. Nemac poznaje savreno sve sprave koje slue
ubijanju, sve to ide na gorivo, na barut. On ume da ceni i bezobzirno nabavlja sve, i
puter i slaninu, to preko njegovog stomaka pokree njegovo telo-oruje. Ali zato ne
razume nita to dejstvuje pameu, nadahnuem, oduevljenjem i plemenitou; zato
onako brutalno unitava ljudske ivote. Zato kada mu pokvari, osujeti plan, Nemac
gubi glavu i bezglavo bei, u korak sa etnicima i Rumu-nima. Jedna desetina ljudi
uvek je jaa od opor-ete ivotinja. eta Nemaca postaje opasna tek ako joj dozvoli
da funkcionie kao maina, po planu; ako joj budu stizala nareenja, borie se do
poslednje kapi benzina, krvi, ulja, do poslednjeg metka. Tvoje je da ne da da mu stiu
nareenja i da se sprovodi plan: smelo-u, lukavou, pronicljivou, prodornou,
inicijativom Titovim orujem. Razbij mehanizam, nateraj Nemca na samostalno
razmiljanje! Nita on nee smisliti; ostae bespomoan, unezve-ren, sam sa svojom
praznom glavom koju e izgubiti. Ubijeni Nemac je nezamenljiv. U nemakim
fabrikama se ne proizvode erzac-vojnici.
Bezmerna zaglupljenost nemakog vojnika je jedan od glavnih uzroka njegove spore
demoralizacije. Zato je glavni na argumenat njegovo unitenje. Kao ugojeno krme koje
do poslednjeg trenutka dere, ne znajui da ga vode na klanje, nemaki vojnik koji se, u
trenutku ulaska Crvene armije u Berlin, bude nalazio na nekom sporednom, mirnom
otseku, sigurno nee verovati da je doao kraj Hitleru samo ako iz nekog zabaenog
magacina, od poslednje rezerve, bude dobio za doruak uobiajeni obrok holandskog
putera.
Lajava, krvava rulja, koja je 1941. gazila Evropu i hrlila ka Moskvi, nije znala ni za
 kakvo drugo oseanje, do za oseanje nadmonosti, preziranja svega to nije nemako,
ma bilo i nebesko. Sada, sve ee, kod poginulih ili zarobljenih nemakih vojnika,
pored obaveznih zapisa o deranju, o koliini napljakane robe poslane enki, o
preenoj kilometrai i maruti, pored adresa javnih kua, zbirke udadbenih oglasa i
Gebelsovih dunosti ratnika, sve ee se nailazi na prepisane molitve i posmrtne
slike kolega koji su otili na onaj svet, sa kratkim komentarom u stihu o blaenstvu
zagrobnog ivota. U nedostatku zemaljskih perspektiva nemaki vojnici, ije su oi
bezduno sive kao metal kojim ubijaju i metak od koga ginu, sve vie gledaju i sve
brojnije odlaze na onaj svet.

general-lajtnant Koa Popovi

Iz Belenice

U zimu 1940. nalazim se u zatvoru. U kolektivnoj sobi br. 7, na prvom spratu Stare uprave, [75]
sa mnom, jedinim politikim, nalaze se pijuni, pijanice, belogardejci, Rusi, Belgijanci,
Slovenci, Italijani, Albanci, faisti (koji su sluajno zapali), etnik koji je u pijanstvu opsovao
Hitlera, Kozak koji je pijan pljuvao pred Sovjetsko poslanstvo, italijanski vojnik koji se oenio u
paniji za vreme rata i zbog ene dezertirao, da, mali egrt kod koga je naen komunistiki letak,
tri Slovenca koji su uhapeni jer su pobegli u svoju otadbinu Jugoslaviju iz Italije, jedan
poluludi slikar, koji je u pijanstvu psovao monarhiju, jedan kafedija koji nije platio dozvolu za
radio aparat, drugi koji je, sluajno, ekserom, probio s one strane zida, sliku kralja Aleksandra,
jedan student koji je hteo da postavi paklenu mainu do-bijenu od nekih Engleza (pod voz koji je
vozio neki materijal za Nemce), jedan Belgijanac, Jevrejin, koji se hvalio da je beei iz
Rumunije gde je radio, navodno, kao ininjer za naftu, spalio neke magacine goriva, jedan
student, faista, uhapen po zakonu o tampi, drugi student, faista, uhapen zbog nekog
javnog skandala, a ubaen u nau sobu radi pijuniranja, neki predsed-nik pekarskog udruenja
koji je doveden zbog toga to je odbio da prodaje hieb po odreenoj ceni (u stvari meupekarsko,
stranako obraunavanje), Jevrejin iz severne Afrike, bivi francuski oficir, jedan keiner koji je
pobegao iz nemakog logora, ubio usput neke nemake vojnike zaklao koji se izdavao za
Francuza, a bio verovatno Poljak (blag, detinjast, utuen, ne shva-tajui nikako zato je uhapen:
hteo je da izvri samoubistvo, preko francuskog poslanika predali su ga Nemcima), itd. Svi ovi
nisu bili odjednom u sobi, nego su se smenjivali za vreme mog boravka. Ja jedini nisam imao
pravo na etnju. U susednoj sobi Ljotievci (!) pevali su faistike pesme i redovno, pre svakog
obeda, itali molitvu do pola prozora kobasice, puter, kajmak; u njihovoj sobi je jedno vreme
Radovan. Itd.
[75]
Uprava grada Beograda. Prim. M. V.

... Izmeu ostalih, doveli su u ovu nau arenu sobu dva Austrijanca; jednog dezertera,
poljoprivrednog radnika, tupog i jednog mladog radnika, komunistu, koji je pobegao iz
koncentracionog logora i znao mnogo lepih nemakih revolucionarnih pesama, ali najee je
pevao pesmu mornara sa podmornica protiv Engleske: ... denn wir fahren gegen Engel-
land! [76]
Sa tim mladim austrijanskim radnikom, komunistom, dugo sam razgovarao o svemu. On je zaista
bio u logoru i oekivala ga smrtna kazna, zbog delenja nekih komunistikih letaka. Kakva je bila
sadrina tih komunistikih letaka nije mi poznato i do kraja nisam uspeo da saznam ta je
pobudilo Heinrich-a da deli letke.

U prvim reenicama kakve bilo politike teme, uvek smo se slagali ali u drugim i u
poslednjim nikako. Posle nekoliko revolucionarnih fraza kroz njega bi jasno progovorila
nacional-socijalistika ideologija: kako po pitanju Jevreja, tako i po pitanju Sovjetskog Saveza,
trockizma, superiornosti rasa, visokog standarda ivota u Nemakoj, itd, itd. Ja sam mu, najpre
mirno i uporno, a zatim uzbueno i s izvesnim ogorenjem, tumaio da to to on govori nema
nikakve veze sa naukom, sa komunizmom, da ga zatrovala nacional-socijalistika propaganda,
da je najstranije ba to to on, kao progonjeni komunista, propoveda faistike ideje. On se
branio; kad sam bio estok popustio je, uviao je da sam dobronameran, ali se u njemu, bar za
ono vreme dok smo bili zajedno u zatvoru, nita od njegovih nakaradnih, izopaenih, nakaznih,
zagaenih misli i tumaenja nije promenilo.

Bio je mlad, mio i srazmerno naitan, kulturan. Davao je utisak inteligentnog mladia ali, ako
se vratio u svoju germansku otadbinu, sigurno je poginuo branei Adolfa Hitlera.
[76]
... Mi vozimo protiv Engleske!

8. III 44. Kralje (Prekaja)

itamo sovjetske knjiice. Skoro sve su izvanredne. Nijedan problem nije preskoen. Dobija se
utisak da nijedan dogaaj nije ostao nezabeleen, neopisan nijedan junak nepoznat.

Ne radi se o linim herojstvima. I kad su heroji odreene linosti, nosi ih masa: lino herojstvo je
masovno.

Iz svake stranice, ma o kom predmetu, kulja realistina romantika, koja, oevidno, ne lei samo u
stilu pisanja i opisivanja, u shvatanju pisca nego u stvarnosti opisanih doivljaja i podviga. I
kroz to probija veliina one borbe koju vode Crvena armija i sovjetski narodi; kroz veliinu
mrnje, veliinu samo-pregora, rtava, junatva, oduevljenja, kroz napetost napora: veliina i
pravednost borbe koja ljude pretvara u bogove. Rat je ve postao epopeja, ve uao u istoriju ne
kao niz prostih injenica, nego ve sa onom klasinou koja je do danas pripadala samo
prolosti, dolazila tek naknadno, nekoliko godina posle dima, praine, rana i smrti, osakaenih
tela i razrovane zemlje.

Prvi put se pisana istorija ne odvaja vremenski od doivljene. Prvi put milionske mase znaju ve
sada, u toku borbe, znaju do kraja za ta se biju, krvare, ginu i nepotedno ubijaju, tamane. Prvi
put reci koje izgovaraju borci ulaze neposredno u istoriju, onog trenutka kad su kazane, u svom
punom smislu. Prvi put su sve te reci i program, i obaveza, i zastava, poziv i zakljuak, obeanje
i konani sud.
Sa tom vojskom i tim narodima ne mogu se vie meriti ni koji drugi. Odmakli su za itavu jednu
epohu. Rat je sve odmerio, proverio: i ljude i sisteme. Svaki narod i svaki ovek pokazao je ko je
i za ta je sposoban.

Gradovi nisu samo naselja, vie manje pogodna za napad ili odbranu, nego i simboli. Reke isto
tako. To su Rusi oseali a i Nemci su osetili i rekli pred Staljingradom. I zato se grdno varaju
oni koji prave raune sa iskrvavljenjem, oekuju slabljenje Crvene armije. Onako kako su stvari
pole, idu i mora da idu, svaka nova pobeda je jedan poziv vie da se nastavi napred, jo ee,
jo upornije, jo sigurnije, jo vie neodoljivo. Svaka smrt je nadoknaena pojaanjem ivota
hiljada. Svaki nov boj je otelovljenje novih poleta, novog kvasca za nove, jo suvereni je
podvige.

(Taj subjektivni momenat je, moda, najtee razumeti, ako ne i uoiti: kako se slavne jedinice i
dalje slavno biju kad ni jedan od veterana nije vie u njima. A tako jeste.)

Sve dalje ka zapadu neumoljivo, neumitno prodire najvea vojna sila na svetu svakim danom,
svakim bojem, svakom pobedom sve vea, sve dalje ispred svih ostalih.

I ako nije sad umesno tumaiti razlike u ciljevima, u svesti raznih vojski zajedniki ratujuih
saveznikih drava, ne moe se a da se i ciljevi, i svest, i volja ne osvetle, ne razlikuju i to
otro pa i srazmerno oduevljenju koje ih nosi. Ne moe se boriti za istu stvar vojnik kod
Pskova [77] i vojnik kod Ancija [78]. Sposobnost njegovog uestvovanja nije ista, u krajnjoj
liniji nije im isti cilj, ni ono to brane. Pravu slobodu i budunost engleskog naroda brani
sovjetski vojnik. Njegova borba hou da kaem daje liniju celom ratu, rat je zaista postao
pravedan onda kada je prvi sovjetski vojnik opalio prvi metak na faistu. ta brani i ta postie
onaj koji vodi rat, koji je na elu rata odluuje kakav je rat. Ako se Englezi bore za neto to
im je zajedniko sa Rusima, to je objektivno za pravo da budu hrabri kao crvenoarmejci, za
pravo da njihova zemlja bude pravedna kao to je sovjetska.
[77]
Grad severoistono od Moskve. Prim. M. V.
[78]
Grad u junoj Italiji. Prim. M. V.

Nemci su poeli da izdaju list: Okupator! List se javno tako zove, i javno se priznaje da ga
izdaje okupator. Kakva glupa, samoubilaka perverzija! Kakvo odustajanje od krupnih politikih
poteza! Crna propaganda, trik ozvanieni; priznanje popularnosti nae tampe, znaju da e
naslov probuditi interes. Kakva obezglavljenost, krparenje: ui u sobu kroz miju rupu, jer su
vrata, pa i prozori, zakovani. (Zna ih Ilja Erenburg do due, do creva.)

Na veeri, onog dana, Zaharov mi je rekao: Ovde, kod vas, materijal za pisanje je ogroman,
divan; vrlo malo ste ga upotrebili i istakli. Tako jeste. I to je znak nae zaostalosti, pa i
zaostalosti nae borbe za onom sovjetskih naroda. Podvizi su tu, i junatva, a to, sem narodne
pesme, nema koga da ih ve sad ovekovei, nije li to i izvesno pomanjkanje svesti? Ne znam da
li je tano ovako pitati. Ne radi li se vie o zaostatku intelektualaca, koji nisu jo srasli dovoljno
sa narodom?

Od onih koji budu itali ove beleke, mnogi e se zauditi temama i s pravom. Zar bi tako i
o tome pisao polkovodac

kakav bi morao biti komandant nae jedne velike jedinice? Politiki smo na visini borbe; bez
toga se ne bi ni mogao zami sliti njen uspeh. Ali kulturno, literarno, i oseajno, zaostajemo za
njom.

O podvizima 1. proletbrigade nije niko pisao sem Radovana i panca[79]! Ja ni rei. Prvi
proletkorpus trebalo bi nekako da za komandanta ima heroja. Fia je to bio, drukiji, ne u ovom
ratu, ali je ipak bio simbol proleterstva.
[79]
Danilo Leki, komandant 1. proleterske brigade. Prim. M. V.

10. III 44. Kralje (Prekaja)

Prolee se polako namee. I oblaci i vetar nemoni su da produe zimu.

Na Istonom frontu u ofanzivi su tri ukrajinska fronta.

Danas, pre godinu dana, ido, Vlatko [80] i ja proli smo Crnu upriju na Rami koju su
spalili odmah zatim. Prespavali smo u strmoj, kamenoj uvali, iznad same reke; sutradan smo
krenuli na pregovore za Prozor. Lane u ovo doba bilo je neprestano vedro avioni su nas
svakodnevno napadali. Lepo vreme je trajalo sve do 29. III.
[80]
Dr Vlatko Velebit, naelnik pravnog odeljenja V. Prim. M. V.

Leka nam poslao tampu. Slovenaka odskae: i po kulturi, i po stilu, i po ukusu i po dubini
linije.

Ne bih hteo da idem u inostranstvo. Jo su pred nama velike borbe, u kojima bih eleo bolje da
uestvujem. Kalinjin [81] napominje da je vojsci, da bi odrala svoju sposobnost, potrebna stalna
praksa, stalna borba; da je svaki dugaak odmor otean. Mi se ve jako dugo odmaramo. tetno
je to i za stareine. Opet jednom primiti punu odgovornost! Za vojsku, zbog materijalnih uslova,
ovaj odmor nema ni one dobre strane normalnog odmora. Korist su: kursevi, reenje nekih
organizacionih pitanja. Znam, kad krenemo, krenuemo silovito im okopni.
[81]
Kalinjin Mihail, predsednik Predsednitva Vrhovnog sovjeta SSSR. Prim. M. V.

20. III Kralje (Prekaja)

Iz zbirke lanaka Aleksej Tolstoja: Ja pozivam na mrnju: [82]

[82]
Aleksej Tolstoj: Ja pozivam na mrnju, Gorkovsko oblasno izdanje, Gorki, 1942. g.
Drugo izdanje. Prim. M. V.

Str. 16: Teror i golod poluila Germanija vzamen kiseljnih beregov. Vibirajte nietu
ili vojnu, zajavil Gitler oduraenim nemcam, i naalas semiletnaja obrabotka i
podgotovka molodogo pokolenija, prednaznaennogo k uboju. Soldat ne dolen znat
bolje togo to on znajet. Soldat ne dolen dumat, za nego podumal fjurer; tak glasit
pervoj punkt polevoj kniki faistkogo soldata.
Str. 18: V Krasnoj armiji u kadogo voina v toj polevoj knike, to nosit on nas serdce
svojem, pervim nomerom stoit za Rodinu, za Staljina! Vtorim nomerom stoit: ti dolen vse
znat, vse ponimat, o vsem dumat... V tvoih rukah sudba oteestva, svoboda i astje tvoego
naroda.
Str. 23: Faisti predpolagajut, to, naprimer, erep i kosti u njih v petlicah, ernve tanki,
vojuie bombi dolni navodit panieski uas na vraga. Moet bit, im vldnoje. Nekotorije
dikari nadevajut na vojnu maski s klikami i rogami, toe govorjat, strano...
Str. 27: Silnaja, pronaja, smelaja, nenavist... Ne ernaja, kotoraja razruaet duu, no
svetlaja, svaennaja, nenavist; kotoraja objedinjajet i vozviaet, kotoraja rodit gerojev
naego fronta i ustraivaet sili u rabotnikov tila.
Str. 30: Nibelungi dorogo platjat za svoe razvleenie, Sumaaedim nelzja davat v ruku
britvu. Gitler vospital germanskuju molode na zapovedi: Kto v etom mire venoj borbi ne
hoet uestvovat v drake, tot ne zasluivaet pravan na izn. Iz nemee-kogo uma i serdca s
otroeeskogo vozrasta nasilno izimajestsja vse, to bilo nakopleno eloveestvom za
tisjaletija.
Str. 31: Faistika Germanija etovoennaja maina, elikom prispodoblenaja dlja
agresii, i toljko dlja agresii. Ona, kak hinaja zver, vsegda v poziciji prika vpered. V
etom ee lobovaja sila i v etom e ee slabie i ujazvjenije mesta, tajaie neminuemoe
poraenie.
... Priok faistskogo zverja natalkivajestja na nau voennuju tehniku pljus slonuju
psihiku russkogo eloveka, v izvestnie momenti istorii legko prenebregajuego svojej
iznju i rezviajno zlogo v drake, smilenogo i upornogo.
... Faistkie sposobi vedenija grabiteljskoj vojni, teoretieski dolenstvujuie navesti
paniku na naselenie derevenj i mestaek, zastavljajut muin, enin i podrostkov uhoditj
v lesa i bolota i otuda vesti bespoadniju partizanskuju vojnu.
Str. 32: Oenj stranno, to posle togo, kak Germanci Arminija razbili v Tektoburgskom
Ijesu tri legiona Kvintilija Vara, nemci itajut sebja hrabrimi soldatami. No faistkie
soldati isterini i neuravnoveenni; dostatono naruit ih plan oni terjajutsja i meutsja
kak mehanieskie ljudi, da ee s neistoj sovestju, popavie v bedu.
Str. 41: ... vse ae nemci zarivajut svoi tanki v zemlju, polj-zujas nimi kak do tami.
Nemackaja pehota, obuennaja toljko dlja vedenija molnenosnoj vojni, prinudena
perestroit na metodi ma-nevrennoj vojni, v kotorih ona ploho razbiraetsja, i bistro
poddaetsja panike.
[82]
Aleksej Tolstoj: Ja pozivam na mrnju, Gorkovsko oblasno izdanje, Gorki, 1942. g.
Drugo izdanje. Prim. M. V.

[Nemaka je umesto udobnog ivota dobila glad i teror. .Birajte, bedu ili rat' izjavio je
Hitler zaglupljenim Nemcima i otpoela je sedmogodinja dresura i priprema mladog
narataja, namenjenog klanju. .Vojnik ne sme znati vie nego to zna. Vojnik ne sme da
misli, za njega misli Firer', tako glasi prva taka vojnih pravila faistikog vojnika (str.
16).
U Crvenoj armiji u takvoj vojnoj knjiici, koju svaki ratnik nosi na srcu svom, prva taka
glasi: Za otadbinu, za Staljina!. Druga taka glasi: Ti mora znati sve, sve razumeti i
misliti o svemu... U tvojim rukama je sudbina Otadbine, sloboda i srea tvog naroda.
(str. 18)
Faisti smatraju, na primer, da lobanja i ukrtene kosti njihovih oznaka, crni tenkovi,
bombe sa sirenama, moraju izazivati panian strah kod neprijatelja. Moda oni bolje znaju.
Neki divljaci u ratu navlae maske sa zubima i rogovima i to je, kau, strano ... (str.
23)
Snana, trajna, odvana mrnja... Ne lepa koja razara duu, ve jarka, sveta mrnja koja
sjedinjava i uznosi, koja raa heroje naeg fronta i stabilizuje snage trudbenika u
pozadini. (str. 27)
Nibelunzi e skupo platiti za svoju zabavu. Luacima se ne srne davati britva u ruke.
Hitler je vaspitao nemaku omladinu na ovoj zapovesti: Ko u ovom svetu veite borbe
nee da uestvuje, taj nema prava da ivi.
Iz nemakog uma i srca se jo od deakog uzrasta nasilno upa sve to je oveanstvo
sticalo tokom hiljadu godina. (str. 30)
Faistika Nemaka to je ratna maina potpuno prilagoena za agresiju, i samo za
agresiju. Ona je, kao grabljiva zver, uvek u stavu skoka napred. U tome je njena udarna
snaga, ali i njene slabe i ranjive strane, koje nose u sebi neminovan poraz.
... Skok faistike zveri nailazi na nau ratnu tehniku plus sloenu psihu ruskog oveka,
koji u izvesnim istorijskim trenucima lako potcenjuje svoj ivot i izuzetno je gnevan u
sukobu, uporan i dovitljiv.
... Faistiki metodi voenja pljakakog rata koji teoretski treba da izazovu paniku kod
stanovnitva sela i gradova, primoravaju mukarce, ene i deake da se odmeu u ume i
movare i da otuda vode nemilosrdan partizanski rat. (str. 31)
Veoma je udno to posle bitke u Tektoburkoj umi, gde su Arminijevi Germani
pobedili tri legije Kvintilija Vara, Nemci smatraju sebe hrabrim vojnicima. Faistiki
vojnici, meutim, histerini su i neuravnoteeni; dovoljno je poremetiti njihov plan i oni se
zbune i tumaraju kao roboti, i to neiste savesti, zapali u nevolju. (str. 32)
... Sve ee Nemci svoje tenkove ukopavaju u zemlju, koristei ih kao bunkere.
Nemaka peadija, obuena samo za voenje munjevitog rata, primorana je da se
reorganizuje i pree na metode manevarskog rata, koje slabo razume i brzo podlee
 panici.]
... Na duboko razmiljanje navode takve injenice, kao na primer, nastupanje nemake
peadijske jedinice koja ispred sebe tera na nau vatrenu liniju ene i decu pohvatane
prilikom bekstva iz sela. Nemaka armija se skriva iza enskih suknji i detinjih tela do
takve sramote moe se srozati samo armija obolela od samrtnog duhovnog truljenja. (str.
41)
Nastupie momenat kada e sto Srba, ili Poljaka, ili partizana u planinama Crne Gore,
Krajine i Makedonije, biti streljano za svakog poginulog nemakog vojnika, a za svakog
faistu, izdahnulog na mukama, morae dati hiljadu svojih glava. (str. 45)
Otkuda to dolazi? To dolazi od nemakog priznanja nadmoi borbenih kvaliteta
sovjetskih avijatiara. Tu se nita ne moe vrana sokolu nije drug. (str. 45)
Ko ste vi, Hitlerovi straari i agenti, oficiri i vojnici sa trakom hakenkrojca? Nemogue je
nazvati vas zverovima divlje zveri su surove, ali ne ubijaju radi naslade od ubijanja i ne
prolivaju krv sebi slinih bia. Nemogue je nazvati vas i luacima, jer vi vrite zverstva
smiljeno i planski, po instrukcijama Biroa za propagandu nemake armije: Kod
nemakih vojnika treba razviti osobinu nemilosrdnosti; nedopustivo je bilo kakvo
saaljenje prema bilo kome, bez obzira na pol i uzrast. Treba izgraivati kod svakog
oficira i vojnika oseanje materijalne zainteresovanosti za rat. (str. 49)

25. III 44. Kralje (Prekaja)

Danas smo se po buri vratili iz Drvara. Prekjue smo bili na veeri koju je priredila engleska
misija. Unapred se govorilo da nam Englezi spremaju lekciju iz demokratije pozivanjem ena
na zakusku! Kroz liberalizam ka anarhizmu! eril sin i general su sami prikazivali goste,
itd. Ali, u zaglavlju lista VIII armije ne pie vie slobodan list slobodnog naroda u znak
protesta redakcije zbog zabrane jednog objektivnog lanka o narodnooslobodilakoj vojsci.

Tito je jako zaposlen. Nema vie vremena sa nama o svemu da porazgovara. Tuno i prirodno.

Arsa je impulsivan temperament i nesumnjivo talentovan vojnik. Nema dovoljno sistema. Glavni
nedostatak mu je: odsustvo hrabrosti ne mislim line. Bio je protiv napada na Livno, onda
1942. g. tj. za odlaganje bio je odluno protiv napada na Biha 1942. g., isto i protiv
napada na Banja Luku, poetkom ove godine.

I sad je protiv odlune aktivizacije naih snaga. Smatra da jma jo suvie nemakih snaga u
Dalmaciji, da nita ne moemo postii. Ima iluziju da naa vojska moe da ivi od partizanskih
akcija. Kad mu se objasni, na konkretnim primerima, da su potrebne i druge, zamanije on
odobrava, ali samo teoretski. Njemu takve akcije ne padaju na pamet. Stalno govori protiv
frontova, kao da ih u sadanjoj fazi moemo univerzalno odbaciti. Stari sasvim drukije gleda i
razume: on zna da se ne moe bez frontova. To je krupan nedostatak, koji nije rezultat procene
izvesne odreene situacije, nego izvesna psiholoka, duboka crta: neto nalik na etniku
strategiju toutes proportions gardees [83] razume se on kae da bi bilo skroz pogreno
kada bismo mi stekli utisak da 33 koi inicijativu za akcije koje imaju smisla. Inicijativa naih
jedinica jeste suena, prirodno, zbog sektora koji branimo, karaktera tog sektora. Ali stvar nije u
tome, nego u onom istome: nedostatak borbenosti, inicijative. Ne kaem da se to ne moe
savladati predlozima i odgovarajuim akcijama. Karakteristino je za njega. Na upad u
Dalmaciju on, u stvari, zamilja u vreme kada budemo postigli apsolutnu nadmonost snaga,
kada vie ne bude rizika. Rukovoditi znai predvideti. Bojim se da to neprijatelj ne iskoriuje.
Jedan primer; sada, kada je Hvar osloboen, govori se da su na njemu bile male neprijateljske
snage. Snage neprijatelja na drugim sektorima neemo moi doznati iskljuivo obavetajnom
slubom, naroito kad se zna da neprijatelj namerno vri zbrkane pokrete da bi nam onemoguio
pregled. Nije iskljueno da su neprijateljske snage slabije i moralno od onoga to
pretpostavljamo. Sve se to ne moe drukije ustanoviti nego borbom, izazivanjem i ispitivanjem
njegove reakcije kroz borbu.

Jedna injenica koja znatno koi nau inicijativu jeste nedovoljna obavetenost o situaciji u
celini. Mi znamo priblino situaciju u svetu, i situaciju na susednim sektorima, ali u stvari ne
znamo situaciju u Jugoslaviji, odnosno u zemljama Jugoslavije. Ja treba da znam situaciju u
Dalmaciji, da bih mogao konkretno smiljati operacije; da bih ih mogao realno postaviti treba da
znam i njihov okvir; pa i situaciju u Srbiji.

Izbegavati frontalne borbe! U redu! Video sam raspored slovenakih snaga, itam o njihovim
akcijama. Vojska od 1/4 miliona boraca ne moe i ne sme da se svede na partizanske akcije
ona to i ne radi.
[83]
Pod istim uslovima.

30. III 44. Kralje (Prekaja)

Radovan je osobenjak. I on se u zadnje vreme hierarhijski deformisao; kod njega je to sasvim

drukije. Neki monopol genijalnosti!

1. IV 44.

Sanjao L. [84] Iao sam sa majkom. Bio sam mlad, moda i dete. Prila je, poljubila u ruku
majku, pa mene. Tako me pogledala a i bez toga odmah sam osetio da je iskoristila
prisustvo majke da bi meni mogla dokazati da me voli.

esto mislim na taj period moje mladosti i ne znam da mu odredim znaaj (afektivni). Bilo je tu
neke neumitnosti. Godina se seam. Preko svih nesavladivih prepreka ak sam i nogu uganuo
dogaaji su se razvijali, nametali gvozdenom logikom. Godinama sam se branio od onoga to
se i kroz tu iskidanu odbranu razvijalo, probijalo, prevladavalo. Prvi ishod bio je jadan kao u snu,
i sam obeshrabrujui. Pojavili su [se] novi imperativi, sve na istoj, silovitoj liniji. Nepojmljive
bezazlenosti ruile su se jedna za drugom, do onih najneposrednijih jecaja.

I izlazna logika bila je isto tako apsurdna i neizbena. [85]

[84]
Devojka iz rane mladosti: Prim. M. V.
[85]
Izlazak iz logora u Francuskoj, posle povlaenja iz panije. Prim. M. V.

U logoru ograenom trorednom bodljikavom icom, usred stotine hiljada izbeglica, na

glasnogovorniku izgovoreno je moje ime, pogreno, bezlino! Sastali smo se isto tako, pogreno,
kao bez prolosti pored barake, u ici. Nikakva drukija sudbina, jer je nema, nije mogla da
me oslobodi. Taj susret je odredio sve to se posle nije dogodilo, mirno i prkosno, prirodno i
nepojmljivo, sigurno i jedva stvarno. Ko zna kakve su sitnice jo odredile tu najmanje verovatnu,
niim nepredodreenu stvarnost. Gladan sam bio, i prljav: okupao sam se, presvukao i najeo. U
sobi moda nije ni ekala, nije vie znala kako da eka, a bilo bi i suvie providno. Na ulici, kad
je ve pao mrak, samo me upitala: Mogu li vas uzeti pod ruku? Odgovorio sam, podlo: Zato
ne. Pristanak je bio suvie prirodan, kao da sam odgovorio drugu. Iste noi smo otputovali.
Male lai pripisane su snu sem one velike, odbijanja. Ko zna koje sitnice, velim. Moda da je
soba bila na onom trgu S-t Sulpice, ne bi imalo o emu da se uti. Ali nita. Onako bezobzirna
nije se usudila ni da pita, da moli za ikakvo objanjenje, sem to je jednom, sasvim neizazovno, u
bunoj kafani gde je svirao neki maarski ili rumunski orkestar, briznula u pla. Kasnije, sva
zastarela neobjanjenja su se preokrenula. Ono u Cavtatu, pored bove kao da sam ja imao ta da
prebacujem. Tako je bilo. One nepoznate godine ostae nezamenljivo glavne i zrele. A onako
neveta i bespomona, kao to je bila posle mog povratka, mogla je biti samo ena koja je smrtno
volela. Kad se opet budemo sreli, bie sve iz osnova, nepovratno promenjeno i niim nespojivo
sa nama, ivim. Bojim se likova koji su mi bili dragi, unakaenih, moda ponienih, vremenom.

4. IV 44.

Jue predvee odjednom se pojavila Lj. V. [86], kao najmilija sestra. Grudobolna je, alju je iz
brigade na leenje. Prosto ti je milo gledati. U 1. brigadi je od osnivanja, pre vojske, kad su se svi
poznavali lino. Mala je, uvek je bila slabana i neumorna: sestra J. V-a[87]. U poslednje
vreme bila je politkom Tehnike ete 3. krajike brigade. Bila je studentkinja, nosila je uvek
teki sanitetski ranac; postala je zreli rukovodilac. Uvek se smeila, na obrazima rupice, oi
plave, kosa nemirna, ramena slaba. Razbolela se jo kod Tieva. Tuno je govoriti o njoj ovako u
prolom vremenu, nekako kao da si ju osudio.
[86]
Ljubica Vukanovi. Prim. M. V.
[87]
Jovan Vukanovi. Prim. M. V.

Jutros sam se probudio u 3 sata. Bilo mi je zlo. inilo mi se da je ve svanulo. Sam san je
obuhvatao itavu jednu teku no. Bilo mi je muka isto onako kao u zatvoru, kad sam puio lulu:
opet zbog duvana. Guio sam se. To stanje je i ovog puta izazvalo dugi komar.

Znam da je san bio muan, ali u emu se to tano sastojalo, sada ne znam. Bilo je opet vezano za
Vjeru. Ona je tu prirodno sedela. Neto su joj prebacivali, ali se ona, oevidno, nije oseala
nimalo kriva. Na mene nije obraala nikakvu panju, kao da nita nismo jedno drugome. A tek
smo se bili sastali, posle dugog rastanka. Kad je trebalo da ostanemo sami, ona je nekud bila
otila. Ponaala se tue i kao prema tuem. Nisam je nita pitao, ali mi je bilo teko.
Al' sve ovo nije strano. Nema nieg zajednikog s mojim oseanjem uasa kad sam se probudio.
Mora da je jo neto bilo, to sam sad zaboravio, ili je taj uas bio vezan za oseanje zbog Vjere.

5. IV

Ve nekoliko dana, na Mrkonjikom sektoru, 1. proletbrigada vodi borbu sa jakim delovima

Princ Eugen divizije.

Posle koncentracije izvrene krajem prolog meseca u Jajcu, bilo je jasno da neprijatelj neto
sprema. Nije se samo znalo da li ima nameru da se probije ka Banja Luci ili da nadire prema
Mlinitu. Jutros Vaso javlja da je sino neprijatelj uao u Mraaj [88] i da mu na tom pravcu
stalno stiu pojaanja. Slavko [89] ceni da je po sredi samo smena garnizona u dolini Vrbasa i
Travnika i da je ovaj prodor neka vrsta ekskurzije, naporedo sa smenom. Ne izgleda mi
verovatno.

Kad nam je prekjue Vaso javio da je pre podne neprijatelj prodro u Mrkonji, nismo se zaudili
tim pre to smo mu ve ranije bili naredili da mu je glavni zadatak zatvaranje pravca od linije
Jezera Mrkonji Rogolje ka Mlinitu. Kad smo o ulasku neprijatelja u Mrkonji izvestili
Arsa, javio se, malo kasnije, na telefonu sam Stari. Rekao mi je da je nezadovoljan radom taba
1. divizije i da je prolo vreme stavljanja pred gotova fakta. Oevidno ga Arsa nije izvetavao o
razvoju situacije, onako kako smo ga mi redovno izvetavali. To je uopte slabost izvesnih
naelnika: ili ne smeju ili ne smatraju potrebnim da svog neposredno pretpostavljenog, naroito
ako je ovaj od velikog autoriteta, izvetavaju o sitnicama ili nepovoljnim momentima. O
rezultatima, meutim, moraju da izveste, i onda oni izgledaju neoekivani. Potrebna je i
naelniku hrabrost.
[88]
Selo kod Mrkonji Grada. Prim. M. V.
[89]
Slavko Rodi, komandant 5. korpusa. Prim. M. V.

Sutradan, izvestio sam da je neprijatelj zadran ispred Rogolja, da je imao velike gubitke, ali da
su i nai gubici osetni. Sad je nastala suprotna reakcija: zato su se nai upustili u tako jaku
borbu? Znai da je Stari u meuvremenu razumeo da sa jednom brigadom, ma koliko jakom,
nismo mogli da primimo i zadatak zatvaranja pravca Mrkonji i zatvaranje pravaca od
Mrkonjia. Ako hoe za Banja Luku, neka ih, neka prou! ree mi na telefonu.

Na novi naelnik je generaltabni pukovnik. [90] Tek je dva dana kod nas i, jasno, ne mogu se
jo proceniti njegove sposobnosti. Koliko mogu sada da prosudim, pored sveg svog vojnikog
znanja, on je vie administrativno lice. Nema one nae ekspeditivnosti, saetosti u
operacijama i rukovoenju, kao to je nije imao ni moj prvi naelnik B. P. [91] Za nastavnika bi
sigurno bio odlian, no desilo mi se esto da se prevarim u prvoj proceni oveka. Ovaj nema
izgleda da se popravi, jer nije dovoljno mlad za to ali ima mogunost da se pokae.
Teko u nai boljeg naelnika od Vasa; no on je pre rata bio jedva oficir. Ono to je znao,
nauio je kod nas; isto bi postigao i da se nije ranije kartao u Pei.

P[lavi] [92] nesreen, razmaen, raspojasan. To pomera i odnose u tabu. Moe da bude
neobino lucidan i ekspeditivan, ali to samo occasionellement. [93] Slino Fii, na koga inae ni
po emu ne lii, nema ba one budnosti koju bi ba on, po svojoj funkciji, trebalo da oliava,
onaj niz prisebnosti, onu neprekidnu odgovornost. I on e, u ime neke irine, koja je lenjost, za
neku, sitnu, ali otru i potrebnu meru, rei: Pusti, ta e ti to! Impresionista. Razbacan je, kao
to je upav; neeg narodnjakog. Glumi samoga sebe je preotro, ali ima neeg istinitog.
[90]
Karlo Lali, pukovnik. Prim. M. V.
[91]
Branko Poljanac. Prim. M. V.
[92]
Mijalko Todorovi, politiki komesar 1. korpusa. Prim. M. V.
[93]
U izvesnom sluaju.

Vratio se Plavi iz Drvara, malo pre. Kad se saznalo da su Nemci uli u Mrkonji, poela je stara
pria: Prva nije izvrila zadatak Sutra e Nemci biti u Glamou! itd. Radovan je citirao
Kalinjina. Sad bode oi da je 13. brigada ostala s one strane Vrbasa pastore da se 15
boraca iz 3. like smrzlo. Razbesnelo me. Samo zbog toga krenuu veeras u Drvar. Prva je do
sada radila upravo besprekorno. Uvek me zaudi kako i razboriti ljudi upadnu u raspoloenje
nametnuto od najneodgovornijih, naj nervoznijih, najvie sklonih panici. Kako to svaki otuda
proceni ta je trebalo i nije trebalo, kako se svaki smatra pozvanim i kompetentnim da sudi o
slavnim jedinicama i o proverenim stareinama. I ljuti me to ba Radovan, koji ume da izdvoji
miljenje, ovde opet pliva niz struju. Uvredljivo je za stareine i obeshrabrujue, kad dolazi od
starih drugova. Nepoverenje koje boli. Kako se moe poi od njega! Toliko su se puta ti prvi
sudovi, bolje reeno prve reakcije, morale revidirati. To znam, pa ipak me razbesni, i delimino
onesposobi. Ali oni nikad ne naue, nego svaki put ponovo suvereno zakljuuju i ocenjuju.
Ne uviaju svoju neodgovornost. Vreaju i jedinice koje ni po emu ne zasluuju
nepoverenje. Sve sam ovo slabo objasnio, jer sam uzbuen. Moram o tome govoriti sa Markom:
tu ima neeg neprijateljskog, nedostojnog. Ne govorim ovde kao superiorni frontovnik. Isto sam
toliko i daleko od fronta. A znam da su mnogi od kritiara lino hrabri ljudi. U paniji su se zvali
bulisti. [94]

9. IV 44.

U Grkoj je obrazovan Nacionalni komitet. Samim tim Zuderosova vlada nastavlja da radi dok
se ne re[i kriza ona, izbeglika.
Radio-London suprotstavlja nacionalnim komitetima krugove u inostranstvu. Druga etapa
politike ija je prva etapa bila: nije vreme!

Ono na putu za Dalmaciju Dikin me je paljivo sluao kad sam ga pitao: kakvog interesa ima
Engleska da se vezuje za nepopularne i propale klike?

Opet je po sredi neka raunica, koja e se pokazati pogrena. Moda se nadaju da e na neki
nain moi da interveniu, diriguju, uprkos Atlantskoj povelji, Moskvi i Teheranu. Opet ne znaju
s kim i sa im imaju posla, opet ne razumeju da se sadrina ovakvih narodnih pokreta ne da
iscrpsti ni shvatiti, ni uhvatiti psihologijom. (Priao nam P[avle Ili], po povratku iz Italije,
kako jadno izgleda Intelligence Service!)

Treba obezbediti neke pozicije, neki oslonac. I tu protivre-nost: snaga se mora priznati onome
koji je ima, a veza odravati i sa onim za koje bi se elelo da je ima. Rezultat: porae
nepoverenje onog koji je ima, nee se dati snaga onom ko je nema. Bie Englezi naterani na
kraju da javno dadu podrku onim koji predstavljaju snagu, dae je u trenutku kad to vie nee
biti nikakva zasluga ma ni dalekovidosti nego moda priznavanje optepoznate injenice.
Itd.... Uvek u zadocnjenju: u ono vreme kad realizam politiki postao contre mauvaise for-tune
bon coeur, [95] osudio svu prethodnu etapu, kad ad usum delphini, [96] kada priznati samo
podvlai koliko se dugo nije priznalo.

S kakvim pravom odreujete: posle pada Rima i si.? ta dobijate, sem vremena da se
kompromitujete. Velika Britanija: izai e iz ovog rata kao sila drugog reda, i pored toga to je u
pobednikom bloku. U izvesnom smislu pobeuje i mimo svoje volje i u ratu kome nije ona
sadrinu ni dala, ni mogla izbei.

Ameriki vojnici glasno se pitaju: ta traimo mi u Evropi. Za pobedu nije dovoljno tui se a
jo manje tedeti se. U antifaistikom ratu pobedie oni narodi, bie pobednici oni narodi koji
su se borili protiv faizma, koji su dobili ono to su traili. Velika Britanija nee biti meu njima.
[94]
Panikeri.
[95]
Dobro raspoloenje uprkos zloj srei.
[96]
Za korienje od glupaka.

Kun nas slika. Sada radi Plavog, koga zadirkujem to se dri lepotanski kao oni dentlmeni na
finim modnim urnalima. Tim povodom ispriao sam im o Adelini [97] i njenim plavim oima.
Iako prilino skromna, ceo svoj ivot prilagodila je oima: one odreuju boju nametaja, tkanine,
nakita, itd.

Kun nam ispriao o Ziki Geniju [98]: Sedeo je u kafani sa nekim koga nije poznavao. Proao je
salon i vratio se. Onaj se smejao: ta izvodi? Da se kladimo da mogu da opam kao i ti!
ika je primio opkladu. Krenuli su. Poto su tako, opajui, proli celu Aleksandrovu ulicu i
stigli na Terazije, onaj je kapitulirao i platio opkladu. |ika je krenuo dalje. Ne mora vie da
opa neka, ja u ovako do kraja ivota.

L[ali] [99] radi. Profesionalno marljiv. Retko se koji od profesionalnih, naroito viih oficira,
pokazao sposoban za operativnog komandanta. Postepeno su se kanalisali za nastavnike po
oficirskim kolama, za naelnike i oficire po viim tabovima. Dakle, vie teoretiari i
administratori to karakteristino i pouno. Veini tih ljudi nedostaje dijalektika!

Sa P[lavim] sam nezadovoljan. Naroito u poslednje vreme. Leeran je, nesreen, bez ikakve
inicijative, rasejan, rasputen. Ne eli i ne ume da se zaposli, iako ima mnogo posla, odsutan je,
dokon, neozbiljan: gaa ptice, zvidue, okree radio, provodi prazno vreme. Nema nikakve
trajne upornosti, raiven, uvek dremovan i oputen. Ne valja. Nema ivog oseanja dunosti i
odgovornosti. isto impresionistika priroda.
[97]
Svastika K. Popovia. Prim. M. V.
[98]
Adelinin mu. Prim. M. V.
[99]
Karlo Lali, pukovnik, naelnik taba 1. korpusa. Prim. M. V.

Re[io sam da napiem porueni lanak, koji treba danas da zavrim. [100] Radim na njemu, ali
su uslovi rada nemoguni. Svaki as imam da reavam druga pitanja, sitnija i krupnija.
Onemoguen svaki kontinuitet razmiljanja.
[100]
Napisao je opiran lanak Udeo i znaaj narodnooslobodilake borbe u ratu protiv
faizma. lanak je objavljen u Novoj Jugoslaviji, br. 4 i 5, 1944. g. Prim. M. V.

14. IV Kralje

Sedim na suncu dakle kao u paniji. Drenovi su cvetali. Sredina polja je poplavljena, njime
tee iroka, brza, plitka i privremena reka. Niz jaruge i puteve juri voda; izvori niu na sve
strane. Prvi put pratim oranje.

Sava naa domaica neumorna je, samo juri, svuda je, grabi da joj posao ne pobegne.
16-godinju Miku uhvatilo prolee, pa od svesti o svom znaaju ene jedva otvara usta kad
govori. Mala, mila, Draginja nemirna kao vrabac, naginje glavu, a jezik joj viri izmeu belih
zuba. Zamisli, pevaju ptice! Proli put kad sam iao u Drvar, preletele su, sasvim nisko i blizo
dve laste: pa ne veruje svojim oima. Sava mala, prava, ista, iva, otkrivenih zubi, sa crnom
keceljom, povezana bledoutom maramom.

Stara je nedelju dana sklanjala kamenje sa polja, da oslobodi zemlju za oranje. I ona je nekako
drukije ozbiljna postala samo-svesna i dobila neeg ponosnog prijateljskog: radi se zemlja! I
teko i poasno. Voleo bih da vidim lice ovih seljaka pred traktorom, u pokretu, na radu.

Proitah u letu V. B. na onoj strani: Vjera Bakoti izai e iz ovog rata kao sila drugog reda!
Vjera Bakoti ili Velika Britanija?

16. IV Kralje

Jue bio u Drvaru. Radovan mi je govorio o Vjeri. uo je da se preudala, da bi se zatitila od

progona! Odnosno da je pitala moe li!! Ostali nisu hteli da mi kau. Radovan hoe da znam ba
da bih bio sposoban da postupim kako treba. U pravu je. Ali se pogreno boji. Ba zato to sam
Vjeru toliko voleo, ne bih joj oprostio ni manje izdajstvo. Jedino to je preda mnom zatiuje
jeste to bih i ja bio kriv i to bi ona meni vie oprostila! Zato neki put zamislim, ali onako
kao to mi se i najpodlija nekad uini moguna prosto kao suprotno od svega to je asno
da pristajem na sve, samo da bih podelio Vjerino ponienje. U tim najosetljivijim linim
situacijama suvie esto mislim kroz tog antikritinog nihilistu i ekstremistu. udno je kako
sam uvek umeo da se branim od duevnog bola!

Blii mi je Milovan od Radovana. Priinilo mi se jue da smo bili prisni i bili smo. Ali nije
trajalo iako je tako portvovano, verno popravljao moj rukopis.

Na nekoliko dana pre no to u otputovati, ilas me zagrlio, i, razdragan kakav ume da bude,
pogledao me i rekao: Dobri smo prijatelji.

Izmeu Radovana i Koe neto ne ide. A Radovan je, zaudo, nekako nadvladao Mitru: on
nekako vodi prvu re.

24. IV Berii

Iz Prekaje smo poli 19. ujutru, Plavi, ja i tri kurira. Na brdu smo naili na veliki sneg. Nai konji
su jedva proli, jedan je ostao. Predvee stigli smo u Ribnik. Doekao nas N., gojazan i
samozadovoljan. I on, kao mala Mika, jedva otvara usta kad govori: time, izmeu ostalog, to,
razume se, deluje smeno. epuri se, seta se pred tabom sa rukama na leima, mlae oficire
poziva, izostavljajui uobiajeno drue; veli: Zastavni;e. A ipak mu se ne moe ne znam
koliko zameriti: njegovo dranje je mera njegove sirovosti; takorei tek doli na vlast, i to veliku,
priznatu; ljudi iz naroda, borbeni. On je dodue uitelj, ali je to znak i izvesne ogranienosti.
Tako se ne dri Vlada egrt; malograanska ogranienost upravo.

Ve na putu poeo sam slabo da se oseam. Slabo sam bio odeven, a u toku istog dana proao
sam kroz hladne ume i sunanim poljima. U Ritmiku su voke cvetale i trava, mlado ito pokrili
zemlju. Verovatno sam se od tih naglih promena temperature i razboleo. Do danas nikako nisam
uspeo da savladam bolest. Prou bolovi u glavi, ali traje to svega nekoliko sati, pa poinje
ponovo. I poto to traje ve etiri dana, oseam se nekako oamuen. Na sunce ne smem da
izaem.

Prekjue je Princ Eugen ponovo krenula iz Jajca: oko podne prodrli su u Mrkonji. U
meuvremenu prebacila se na ovu stranu Vrbasa i 13. proleterska. Sino je prela i 13. krajika.
Front je, dakle, konsolidovan. Neprijatelj e morati upotrebiti veu snagu, dovesti pojaanje, ako
misli da prodre ovamo.

30. IV Mokronoge [101]

Bio jue kod Arsa. Sve je nervozniji i odreeno, usmereno, zagrieniji. Ne valja. Nije mu lepo ni
dranje prema mlaim. Uvek polazi od toga da su pogreili, da su nesposobni.

Opet se potvrdile velike sposobnosti, velika obdarenost, otroumnost i praktinost Plavog.

Izlaganje i analiza bili lumineux; [102] zakljuci takoe. Znai: jako lenj. Znai: treba ga gurati.
U tim trenucima, zna svoju vrednost, a zatim se divi sam sebi, pa pomalo i udi. Svaki put je u
sebi otkrovenje kao umetniku njegovo delo.

Sa Starim govorili o perspektivama. Najpovoljnije i najefikasnije bi jo uvek bilo izbijanje na

obalu. Je li ve moguno? Ako nije, ta u meuvremenu, odnosno dokle? Da ne propustimo
druge mogunosti, ree: ostaviemo na ovim pravcima manje snage, osloboditi za akcije jednu
jaku grupu.

Zadnjih dana sam neraspoloen. Nije re o perspektivama, nego o nekom drugom, linom
pesimizmu. Dolazi mi da gledam stvari sub specie aeternitatis. [103] Na cesti sam sreo devojku u
vojnikom odelu. Video sam samo njen umor, njenu usamljenost, uzaludnost na toj cesti. Kako
je to rat primljen! Polazi od toga da ima pravednih i nepravednih ratova. Nita ne moe protiv
toga! Energije ipak ive. Ljudi hoe, rtvuju se. Drugi samo ive. Ukoliko manje oekuju,
utoliko su bezobzirniji, vie grabe. Smrt moe ponekad postati tako sporedna kao pretnja.
Vana je uvek po vrednosti koju proverava.

Velianstveno da ljudi, oseajni, plemeniti, pametni, radosni vre juri.

[101]
Selo blizu Drvara. Tu bio tab 1. korpusa. Prim. M. V.
[102]
Blistav.
[103]
U svetlu venosti (lat.).

5. V Mokronoge

Pre tri dana, 2. V, otvoren je u Drvaru II kongres Antifaistike omladine Jugoslavije. Sedeo sam
pored Roka [104]. Govorio je Tito; za njim nekoliko delegata, omladinaca. Odjednom, u tiini
velike sale, u prisustvu blizu 1000 delegata i gostiju, ujem: U ime taba 1. korpusa ima re...
predsednica izgovori moje ime! Ustao sam, pogledao Roka, koji je visoko podigao obrve i
zinuo i krenuo sam na govornicu. Nikog nisam video u sali, okrenuo sam se predsednitvu i
rekao: Niko me nije obavestio da treba da govorim! lanovi predsednitva su se zabezeknuto
zgledali meu sobom. Prolo mi je kroz glavu da im kaem: Neu. Ali izlaza nije bilo. Krenuo
sam, kao glavom u zid, reen. ak se nisam oseao ni zbunjen, bilo je suvie ljudi. Okrenuo sam
se sali, naslonio na pult, da bih dobio u vremenu. Za vreme govora, koji je bio kratak, primetio
sam samo Mitru i Canu. Gledale su me blagonaklono. Rekao sam to sam umeo i vratio se na
svoje mesto. Roko mi ree da je organizovao aplauz kad god je prilika bila, da mi dao
mogunost da se priberem ali, veli, posle nije vie bilo potrebno. Tito ree posle: Dobro je, tako
te treba naterati jo koji put. Za elu stvar izgleda da je donekle kriv i Leka. Kad se odluilo da
treba da govorim, rekao je: Nemojte mu javiti, jer e izmisliti neku operaciju kod Mrkonjia
i otii tamo. Zina[105] je okrenula na alu: Pred III kongresom obavestiemo te... Uinilo nam
se da si zatraio re. Rato [106] se izvinjavao. Badava: bilo i prolo!

Vie sam se zaudio kad je sve bilo gotovo. Nisam mogao da poznam sebe. Da mi se to desilo
pre tri godine, pa i posle, sigurno ne bih uspeo ita da kaem. Posle ovoga mogu da istupim pred
bilo kim i pred bilo kolikom masom. Govornik, jasno, nisam postao i neu postati, ali dovoljno je
da smem da govorim, prema svojim sposobnostima. Ranije sam se zbunjivao im bi slualo vie
od pet-est ljudi.

Radovan kae: Nismo znali da ne zna. Primetio sam odmah da neto nije u redu. Oko usta bio
si sav pobeleo. Ovoliko o ovome piem jer je za mene bilo stvarno otkrovenje. Koristilo mi to
to sam dva-tri puta morao govoriti pred vojskom. [107] Glavno je da je strah razbijen. Ni ono na
univerzitetu se nisam bio zbunio, ali je to bilo sasvim drukije: imao sam pred sobom rukopis,
koji je trebalo samo glasno proitati.

Nasluivao sam da sam drukiji no to sam bio, odreeniji, otvoreniji, ali tek sam na ovom
sluaju video kolika se promena izvrila. Cana kae: Gledala sam kako si drsko nastupio,
drukije odmah nego svi pre tebe. Tako i jeste bilo: bio sam u drukijem poloaju, i oseao sam
potpuno da juriam glavom na zid, da prepreka ne srne biti, da treba krenuti kao da ih nema, da
je poloaj toliko beznadan da nema mesta oajanju.
[104]
Rodoljub Colakovi. Prim. M. V.
[105]
Gordana Beli, lan politodela 2. proleterske brigade. Prim. M. V.
[106]
Rato Dugonji, predsednik USAOJ-a. Prim. M. V.
[107]
Koa nije voleo da dri govore. To su njegovi proleteri znali, a ipak su vie puta
traili da govori pred strojem. Kad im to nije uspelo, malo nezadovoljni to ne mogu uti
svog omiljenog komandanta, izmislili su jednu ironinu anegdotu: Koa je, ipak, odrao
svojim proleterima tri govora:
prvi govor: drugovi proleteri, zdravo!
drugi govor: drugovi borci i stareine Prve proleterske brigade, zdravo, i
trei, najdui govor: drugovi borci i stareine Prve proleterske udarne brigade, smrt
faizmu! Prim. M. V.

itam Tarlea o 1812. [108] Tolstojeve ocene pojedinih ljudi ispravlja, ali opta ocena ostaje ista,
tako da i te ispravke dolaze sasvim prirodno i ne negiraju Tolstoja. Pala mi je u oi slinost
problema, politikih i vojnih, ondanjih i sadanjih iako se istorija nesumnjivo ne ponavlja.
Postoji jedan istorijski kontinuitet odnosa snaga i problema, koji odatle proistiu, pa i
argumentacija. Ponekad dobijam utisak da dananji hroniari nisu dovoljno svesni trajnosti tih
problema, da zamiljaju da se tek sada, po prvi put postavljaju. Postoji izvesna problematika
mimo oktobarske revolucije, nikako dublja od njenog uticaja. To je valjda zato to su narodi isti,
isto rasporeeni u glavnim crtama. Ova sloenost nije osnovna. Rezultati moraju biti sasvim
drukiji.

Barklaj de Toli [109], posle toga to je pao u nemilost, traio je smrt na bojnom polju, ali je nije
naao i jo neki. Bliska su ta htenja. Generali su ili na najopasnija mesta, i to se primeivalo,
znalo, cenili su ih zbog toga. Tano se zna i za Arakejeva [110] da je bio kukavica, da mu je
glavno bilo da bude to dalje od fronta. Bliski su nam ljudi i karakteri, njihove reakcije,
unutranje borbe. Velianstvena je upornost, doslednost Barklaja koji se, pored najteih optubi,
dri one linije koju smatra jedino pravilnom, koji, i onda kad je smenjen, zastupa, pred
Moskvom, miljenje da treba napustiti prestonicu bez borbe. Kutuzov je, u svojoj delatnosti,
drukiji no kod Tolstoja, aktivniji u odnosu na koncesije javnom miljenju. Pa onda procena,
revizija procene pojedinih operacija, retrospek-tivno tumaenje sopstvenih odluka. Setio sam se
Balinovca! A Plavi mi jutros ree da je, na Kongresu, jedan delegat, prilikom dodeljivanja
prelazne zastave 1. proleterskoj brigadi, [111] pomenuo preokret kod Balinovca. Veli da je
sigurno to negde proitao, moda kod Radovana. I mi smo tako ocenjivali Balinovac. Ali da li
se to slae sa drugom ocenom, da nije trebalo onog dana krenuti sa Lukih i Vrbnikih Koliba?

Tada smo imali oseanje odgovornosti. Ali esto tek naknadno vidimo kolika je, u nekoj odluci,
bila odgovornost. To ovde, uzgred.

Nita nije reeno o 1. brigadi. Radovanova knjiga o Drini je izrazito slaba. Stvari treba prii
konkretno i dokumentovano: komandanta korpusa, 37 lanova politodjela, ni jedan rukovodilac
bataljona nije poginuo od puanog ili mitraljeskog metka, udesni uspesi odmah posle bitke na
Sutjesci, do bitke na Neretvi nijedan borac nije ranjen ni poginuo od neprijateljske avijacije.
[112] Velianstveni rezultati za vreme zasedanja I omladinskog kongresa (broj zaplenjenih
topova, zarobljenih neprijateljskih vojnika), broj likvidiranih garnizona, znaaj za elu vojsku i
rat zauzimanje Konjica i Livna, znaaj zauzimanja Teslica i Zvornika, desetkovanje Crne legije,
posledice u Hercegovini, borbe kod Glavatieva i Kalinovika, itd. Veinu ovih momenata,
njihove izuzetne vanosti, opazio je Plavi. [113]

Neophodno je potrebno uvesti po jedinicama voenje hronike odsada i unazad sve do osnivanja
jedinice.

[108] Evgeni Viktorovi Tarle, francuski istoriar ruskog porekla Napad Napoleona na
Rusiju. Prim. M. V.

[109] Barklai de Tolli, ruski general, uesnik u ratu protiv Napoleona. Prim. M. V.

[110] Arakejev, grof, general artiljerije, ministar u carskoj vladi Rusije. Prim. M. V.

[111] Na II kongresu USAOJ-a dodeljena je prelazna zastava 1. proleterskoj brigadi. Prim. M.

V.
[112]
Neverovatno, ali je tano! Podatak sa kojim se ne moe pohvaliti nijedan drugi
komandant. Prim. M. V.
[113]
Neke od ovih borbi ubrajaju se u presudne bitke naeg rata i revolucije. Prim. M. V.

Razgovaramo o Rusima i o Englezima. Rusi glume diplomate i dravnike. Jo nisu to prirodno.

Tek se prilagoavaju novom poloaju sovjetske drave u svetu. Nama to njihovo dranje smeta;
ta njihova raunica izgleda nam nepravedna, pa i pogreno sitna, znak nesigurnosti, kojoj nema
mesta. Pravo kae Marko: Oni ne oseaju da mi 20 godina ivimo za to to nam je zajedniko.
Ali nikakva njihova hladnoa nee uspeti da nas odbije od njih, da dozvoli i pomisao na
uporeenje njih s ma kim drugim. Drukiji su oni meu njima koji su doli ovamo, na buduim
svojim funkcijama predodreeni za to: Gor-kov, pa onaj major-tenkista koji je krenuo za Srbiju.
Drukija je njihova omladina, njihov eli ivot u zemlji: vidi se to nepobitno po onome kako
piu. Krivo nam je to je tako. Kad smo uli da Kornjejev nee doi na kongres, Marko primeti:
Da smo mi ovako taktizirali, nita ne bismo postigli za ove tri godine.

Englezi-padobranci! Bezobzirno prodorni nisu nai prijatelji. Po svemu se potvruje da ih je

kapitalizam u osnovi iskvario, iskrivio, unakazio. Pobude su im iste kao Nemcima: razlika je,
zaista, samo to to mogu sebi da pripiu izvesne nazovi--slobode. Takav mora da je itav narod,
omladina, masa. Svi su naeti kao ljudi, ljudska bia. Amerikanci, pojedinano ne tako izgraeni,
jo su gori u celini: starmali. Nisu ni izrasli, a ve su se skamenili; nisu se ni pobunili, a ve su
postali reakcionari. Svetlost nee doi sa te strane. Velika istorijska uloga eka Slovene. I taj
nasilniki mrak morae se sigurno razbijati silom. Irvin o je obian vojnik u amerikoj vojsci
jer se smatra da je komunista! Omladina Engleske pozdravlja nae u ime onih koji se aktivno
i pasivno bore (!!!) ... omladinci pozdravljaju iz tvornica gde rade za pobedu i pre svega,
primeuje Milovan, za hieb. Mrano, grubo-materijalistiko nalije filozofije idealizma. Smrt je
samo smrt. I zato to, po njihovom miljenju, pobeuje samo nadmona tehnika, odnosno to
samo sa tim raunaju ne mogu da zauzmu Kasino, propustili su priliku da zauzmu Italiju, itd.
Njihovo dranje prema izdajnikim izbeglikim vladama je ogavno, antiantifaistiko.

U naoj argumentaciji o izbeglikoj vladi i o dranju saveznika prema njoj nedostaje jedno
objanjenje i jedna postavka. Kralj, jedinstvo koje oni ele, krugovi u inostranstvu koji se
stavljaju na ravnu nogu sa krugovima u zemlji sve je to, u najboljem sluaju, formalna
dijalektika, koja prikriva izrazito antifaistike sile i namere, uplju demokratologiju koja
osvetljava i ciljeve i demokratiju. Pitanje se postavlja ovako: sudovi se donose na osnovu
injenica; sarauje li ta i ta iz-beglika vlada sa okupatorom, sa Nemcima, ili ne, kad se to utvrdi,
a u tome nema nikakve tekoe, nema tekoe ni za davanje jedino mogueg odgovora. A kako
Italija? I o tome bi se moglo govoriti. Ostajanjem kralja, koji se, eto, ne smatra, odluujuim, ba
je posledica takvog izbegavanja da se postavi problem. Zbog ega? Engleska uestvuje u
antifaistikom ratu protiv svoje volje, za svoje imperijalistike interese subjektivno. Taj rat
ini pravednim i za Engleze zaista jedino neupo-redivo uee Crvene armije.

(Na margini: Objanjenje Titovog intervjua za ameriku tampu nailazi na prepreke; ameriki
novinar koji je doao po svojoj volji na Drugi omladinski kongres uhapen je u Drvaru i
avionom vraen u Italiju. U ovom sluaju, kakva ekspeditivnost?!)

7. V Mokronoge

Re ima advocatus diaboli [114]

Situacija je ovde ve due vreme zavezana. Od borbi prema Livnu i Duvnu nigde nismo imali
iroku inicijativu. Postignuta je neka stabilizacija koja odgovara zatiju na evropskim fron-
tovima, ali koja nas ne moe zadovoljiti.

U pogledu naoruanja zavisni smo od saveznika, pa i u pogledu planova. Raunati na vezu s

morem je potrebno, kao na najvaniju mogunost i reenje. Ali raunati samo na nju znai suziti
svoje perspektive. I onda koristi pune mogu nastati samo ako saveznici budu hteli
odgovarajuom merom da nas pomau. Nesumnjivo bi samo izbijanje na more mogao biti
momenat koji bi ba odluujue delovao u tom pogledu na saveznike. Pre toga ili uporedo bi
moralo uslediti i priznanje.

Nije verovatno da Nemci mogu neto ozbiljnije preduzeti sada protiv nas. Ali ipak i tu
mogunost treba imati u vidu. Kako stvari stoje, posledice jedne takve, ma i delimino uspene
ofanzive, mogle bi biti skoro katastrofalne. Bojim se ak da nije na politiki kapital suvie
naduven u odnosu na njegovu stabilnost. (Tehniki svakako, tj. u pogledu pokretljivosti V-a.)
Ako bi dolo do takvog neuspeha, mogle bi nae sadanje pozicije retrospektivno izgledati kao
blef. Prosto bih ga sam smanjio da, ako ga izgubimo, ne izgubimo toliko.

Ponavljam, ovakav razvoj nije verovatan ali se ne sme iskljuiti potpuno.

[114]
avolov advokat.
 *

Skica lanka za inostranu tampu

Zato je potrebno da saveznici hitno priznaju NKOJ? [115]

[115]
Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije. Prim. M. V.

Staljinova Dnevna zapovest (prvomajska) kae: Tee je ubiti zver u njenoj jazbini, nego to je
bilo isterati je iz nae zemlje (otprilike); saveznika tampa stalno pie o tekoama
predstojeih operacija na evropskom kopnu. Situacija u Jugoslaviji takoe je teka i oekuju nas
jo velike tekoe i borbe.

Staljin kae da je pobeda pogotovu brza nemoguna bez istovremenog napada sa istoka i
zapada. Mi isto smemo otvoreno da kaemo da bez tih osnovnih frontova mi ne moemo da se
obraunamo sa okupatorom u naoj zemlji. To to vai za nas, vai jo u mnogo veem stepenu
za sve ostale porobljene narode.

Ako su saveznici ipak i pored velikih rtava i napora koje oekuju resili da otvore front u
Evropi, znai da uviaju neophodnost obrauna na njenom tlu, znai da su se sporazu-meli o
vanosti to breg zavretka rata. To to vai za njih, vai jo u mnogo veoj meri za nas, nau
zemlju, iji se veliki delovi nalaze jo uvek pod okupacijom. Pored toga, ukoliko rat bude due
trajao, nemaki teror e iznalaziti nove mogunosti za njegovo produenje a porobljenu
Evropu e sve tee biti obnoviti. Ne verujem da iko od odgovornih saveznih dravnika rauna sa
tim kao sa injenicom korisnom za bogaenje pojedinih krugova, jer za sve to vreme tei e krv
svih naroda koji uestvuju u ratu. Nijedan narod, to je glavno, nema interesa u produenju rata,
koje znai produenje patnji i poveanje tekoa.

Saveznici nas sve pomau orujem i materijalom. Time nas priznaju za svoje saveznike. Ali, ako
je priznata nunost punog vojnikog sadejstva svih snaga koje se bore, nerazumljivo da ne
postoji jo i puna politika saglasnost na zajednikoj antifaistikoj liniji.

Pred tekoama kakve se predviaju, nije, naime, nimalo sporedno koliku e pomo moi, i to
to pre, da prue narodi porobljenih zemalja. Ako eka materijal za njih, nepojmljivo da nije
obezbeen i politiki uslov njihovog punog uea.

Je li na politikom polju uinjeno sve da se porobljeni pa i slobodni narodi mobiliu do

krajnjih mogunosti? Nije. Ne samo to, nego postoji jo uvek i aktivna politika intervencija
protiv njihovog uea, u ime sumnjivih posleratnih rauna. Da ne govorimo o tome da je
intenzivnost uestvovanja, i politikog, u antifaistikom ratu, probni kamen stvarnih
demokratskih ciljeva i sila koje u njemu uestvuju.

Velika protivrenost postoji izmeu bombardovanja Nemake povelikim brojem aviona, koji
iziskuju tolike radne i borbene napore, i stava, pa i zvaninih krugova, prema NO pokretima
porobljene Evrope.
Ko ima kakav interes da se jo uvek podrava izdajnika izbeglika vlada u Kairu, odnosno
Londonu? Kakav je to doprinos okupljanju antifaistikih snaga? Ko i zato ima interesa da se
zatakava izdajstvo nae izbeglike i drugih vlada, da se daje gostoprimstvo ljudima koji su
svi u punoj meri ratni zloinci? Kako moe da prolazi besmislena parola o ujedinjavanju svih
slobodoljubivih snaga, kad se u njih ubacuju oni koji sa-rauju, slue okupatoru?! Takvim
podravanjem, krivci se ose-aju ohrabreni da produe putem izdajstva.

Izmeu svih ideolokih formula stoje tvrde injenice koje su proverene. Kod nas na primer:
dovoljno je postaviti i odgovoriti na pitanje: sarauje li Draa sa okupatorom ili ne? Je li Draa
punopravni lan te i te vlade ili nije? To je osnovno. I kada se to zna a zna se prosta
antifaistika ocena i zakljuak nameu se. Onda se nee traiti nikakve olak-avajue i
zatakavajue okolnosti. Nema ni potrebe da ih trai iako sem onih koji, znajui stanje i rad,
brane ih, jer ih smatraju za neto korisnim. Zato, rie moramo znati, ali znamo sigurno da to
neto nema nikakve dodirne take sa samim antifaistikim ciljem ovog krvavog rata.

Ili da postavimo i taj problem. Narodi plaaju svoju slobodu, ali treba da bude jasno da
nikakve politike mahinacije nee moi da im oduzmu plodove borbe. Ve politika ekanja je
krahirala, jer je potcenjivala ivotnost naroda. Nee biti drukije ni od sada. Politiko
zabaurivanje nee moi skrenuti narode sa svog puta ka ciljevima koji e onemoguiti faizam i
sve ono to nalii na njega, podrava ga ili pod drugim vidom znai isto to i on. Ako je tako,
koja velika sila ima interesa da svu svoju popularnost, svoj moguni uticaj proigra ovakvim
mahinacijama koje se vre ba radi obezbeenja uticaja.

Realistika politika mora da rauna sa istorijom naroda i drutva. Ona ne moe odreivati
istoriju, sem ukoliko poznaje ba zakone razvitka naroda i drutva. Znai, svako nametanje
izvesne politike konstrukcije na osnovu privatnih, interesa znai protivno od realizma, znai
svoju propast. Kako to nee ljudi da razumeju? Ne priznati velike promene koje se deavaju
nikako ne znai ukinuti ih; isto tako, nije moguno konkretne i konkretno usmerene snage
okrenuti, dirigovati u nekom svom odvojenom interesu. Ako je taj interes odvojen, bie
savladan, prevazien.

Strah od komunizma? Dakako. Ako bi i bilo tako, ne bi to bilo posledica neke vetije
propagande, nego opet izmenjenih uslova. Ako se komunistima ostavlja prvo mesto u borbi
protiv faizma, ako borba protiv faizma dovodi do pobede komunizma, znai da je ovaj
najefikasniji protivnik faizma. Budite isto toliko efikasni protivnici faizma to se trai. Ili
priznajte da vae postojanje ne moe da se pomiri sa ukidanjem faizma.

Takve su injenice. Sve ostalo je filozofija, i to rava, sve ostalo je koenje antifaistike borbe.

Na alost, ne radi se o argumentima i ubeivanju, nego o odreenim klasnim interesima.

Izdajnike, izbeglike vlade su ona mesta gde se ti interesi dodiruju iz antifaistikog i
faistikog bloka. Da bi se ovde nabacane misli mogle zavriti, trebalo bi prei na osnovno
objanjenje: imperijalizam.

*
15. V 44.

Pre neki dan dobih pismo iz Italije ili Engleske preko majora erila, od nekog Vana
Ivanovia. Pismo je adresirano: Generallajtnant Koa Popovi. Poinje ovim recima: Dragi
Koo, ja ne znam da li se Vi mene seate, ali smo se mi upoznali kad smo bili jo jako mladi. Ja
sam kuzen Vana ivadinovia [116], i ja Vas se seam jo od 1925. godine, kad sam bio u B-
gdu. Zatim: ... pa sam pomislio da e Vas interesovati da ujete da je Vane pre 10 dana stigao
u London... Ja sam major u britanskoj vojsci... Nadam se da nee dugo trajati i da ete moi da
izjurite Nemce i svu onu kvislinku bagau iz Jugoslavije.
[116]
Vane ivadinovi Bor, nekada istaknuti nadrealista, profesor univerziteta, emigrant.
Prim. M. V.

Iako je to tako davno bilo, seam se Vana Ivanovia. U to vreme bio je sportista, koji je nedavno
doao sa studija u Engleskoj i spremao se, mislim, da ide u Junu Ameriku. Nekakav je roak
direktoru i sopstveniku najveeg parobrodskog drutva na Jadranu.

I taj Vane Ivanovi, kuzen onog gada, nekada mog najintimnijeg prijatelja Vana ivadinovia,
major je u engleskoj vojsci i otuda izraava neke svoje nade, kao da on sa tom zemljom, o
kojoj je re, nikakve veze nema a i nema. Za njega su izdajnici kvislinka bagaa neka
vrsta filozofsko-socioloka kategorija. Itd.

Vane Bor, najautentiniji Klim kojeg sam ikad sreo u ivotu stigao je u London. Naravno!
Stigao je pravo iz Beograda, gde je, sigurno, ukoliko je univerzitet radio, sve dosada imao neku
katedru na pravnom fakultetu ili, ako nije radio, odgovarajue isto intelektualno zaposlenje.
Vane ivadinovi je sigurno dobro iveo, u dubini svoje beskrajno korektne due gajio duboka
probritanska oseanja i drugovao sa nekoliko razboritih nemakih intelektualaca. On je imao
jako suptilno, principijelno i vrsto, mirno, politiko miljenje, visokoueno i visoko uopte,
toliko uzvieno da nikome nije smetalo, tako prirodno konzervativno da nikakvu propagandnu ili
dejstvitelnu taku i meru okupatora nije moglo ni da ugrozi, ni da uvredi. Verujem da je Vane
bio tako principijelan da je ak mogao da diskutuje o politici sa nemakim intelektualcima! I
sada je Vane Bor stigao u London. Cenio, merkao, imao moda ak moralne krize, i uzeo
veliku odluku staviti svoje snage i nesumnjivo velike sposobnosti u slubu demokratiji. U
Londonu e se provlaiti, ulagivati; hvatati veze, manevrisati, njukati, sve sa istim ciljem kao i
dosada samo u situaciji za koju je zakljuio da je korenito promenjena; upotrebie moda i
marksistiku terminologiju da odigra to lepu ulogu, u stvari da sve bude skopano sa to
manje opasnosti; u stvari da to bolje, ugodnije ivi. Grozni ljigavac i podlac.

Pre tri dana bio je ovde Stojan Pribievi [117] da nas intervjuie o 1. korpusu. U uniformi je
amerikog oficira, nae reci izgovara sa amerikim naglaskom i ne moe odmah da ih pronae:
ve-tek je 12 godina u Americi.

O naoj borbi pisao je otpoetka pozitivno. O izbeglikoj vladi govori sa duboko saznateljnim
prezrenjem i podsmehom. Kad govori kako treba prii saveznikoj tampi, agencijama i
cenzurama, govori spolja, kao neko ko nije u tom mehanizmu i sa humorom koji to potvruje.
Ali nama je ipak tu. Koje su duboke pobude njegovog rada, dranja ne znam. Izgleda ipak da
je lini uspeh no drukijom, pametnijom linijom od one onaniste Vana Bora.
[117]
Major amerike vojske, ratni dopisnik, poreklom Jugosloven. Prim. M. V.

Bili i Rusi. Gorkov [118] je skroman i pametan, solidan. Pria prirodno o velikim stvarima.
Kroz to odmah oseti veliinu Rusije.

Svaka devojka koja je oseala izvesnu naklonost prema meni nije znala da razlikuje kada se
alim, a kad govorim ozbiljno. To je bilo i pre 20 godina ovo piem povodom Z. Tu neto
ima. Pre 15 godina njoj bih rekao: Vama su sigurno odvratne ene bez struka, i setio bih se
Mikievog wir haben schon angefangen [119]
[118]
Gorkov Anatolij Petrovi, general-major Crvene armije, lan sovjetske vojne misije
pri V. . Prim. M. V.
[119]
Mi smo ve otpoeli!

Nemci odnosno ustae su prokrstarili Liku. A nas nai ni o emu ne obavetavaju. To nas
suava i poniava. Stekao sam utisak da sa dosadanjim snagama, na sektoru naeg korpusa
neprijatelj ne moe nita ozbiljno da preduzme,.

R. Ceril je navodno izjavio, tj. nekome rekao, da e se naa stvar ubrzo povoljno re[iti, i to
preko svakog naeg oekivanja. To bi bio znak da saveznici zaista misle da krenu.

16. V 44.

Iz knjige Naestvie Napoleona na Rossiju 1812 g. [120] E. Tarle:

[120]
Napoleonov napad na Rusiju. Prim. M. V.

str. 267. Najuticajniji neprijatelj Kutuzova... sedeo je takoe u njegovom tabu. To je bio
ve nekoliko puta pomenuti engleski komesar pri ruskoj armiji general ser Robert Vilson...
Oni su pre svih shvatili da Kutuzovska strategija protivrei interesima velikobritanske
politike... Iz Engelske je dolazilo ne samo oruje, nego i zlatni sterlinzi, kao i uvek u
 takvim sluajevima kada je Englezima bilo potrebno da uz pomo tuih armija odbijaju
groznog neprijatelja. Robert Vilson je znao da sebi moe mnogo da dozvoli i iroko se
time koristio.
str. 309. Ima niz dokumentarnih dokaza te neosporne injenice da je vlada na sve
mogune naine spreavala seljaki partizanski pokret i da se trudila da ga, u granicama
svoje moi, dezorganizuje. Ona se bojala da daje seljacima oruje protiv Francuza, bojala
se da se to oruje ne okrene zatim protiv pomeika ... spahija Sreom za Rusiju,
seljaci se 1812. g. nisu potinili tim nareenjima o njihovom razoruanju i produ-avali su
borbu sa neprijateljem sve dok zavojevai nisu konano bili izbaeni iz Rusije.
Rotmistr Narikin pisao je: Na osnovu lanih dostava i podle klevete dobio sam
nareenje da razoruam seljake i da streljana one koji budu uhvaeni u vozmeeniju
osveti. Zauen nareenjem koje toliko ne odgovara velikodunom ponaanju seljaka,
odgovorio sam da ne mogu razoruati ruke koje sam sam naoruao i koje su sluile
unitenju neprijatelja otadbine, i nazivati pobunjenicima one koji su rtvovali svoj ivot
za zatitu ... svoje nezavisnosti, ena i ilia naseljenih mesta i da ime izdajnika
zasluuju oni koji u ovako za Rusiju svetom trenutku usuuju se da klevetaju njene
najusrdnije i najvernije zatitnike.

17. V 44.

Jutros sam se kupao u Uncu. Voda nije bila mnogo hladna. Mirisalo je isto kao na Savi. Pravio
sam gimnastiku. Telo je sauvalo svoju ivost i elastinost.

Setio sam se Vjere, one njene uasne tragedije. Zar se moe ita ne oprostiti eni koja je to
preivela... A visoka Slovenka doivela je to isto u logoru, ali nju nita nije slomilo, nema ta da
joj se oprata, ona sudi.

Sino pred san smislio sam neto o Vjeri to je bilo duboko istinito, reenje komplikovane
jednaine od kog je sve postalo jasno, nesumnjivo, odgonetnuto. A sada se ne mogu setiti ni
elemenata jednaine. Bilo je precizno, nepobitno, iscrpno. Sve je bilo objanjeno. Sad se vie ne
seam ni ta je sainjavalo to sve. Ne seam se vie ni tajne, a kamoli otkrovenja. udim se
kako se takav ivotni zakljuak moe zaboraviti, kako moe zavisiti od nadahnua. Ostalo je
samo seanje na boju i lucidnost stvari, i nemir zbog toga to je sama stvar nestala. Izgubljeno je
veliko smirenje. A ne znam ak ni ta je bilo smireno, ta opet boli.

Ipak mi se ponekad samo postavi pitanje ta e biti od nas. Odgovora nema. Svede se na kraju
na neizbeno pitanje: da li je mnogo ostarila?

Niko je sigurno ne brani od bora izmeu obrva. A ne moe da se svede na to. Za vreme ove tri
godine, ona je ivela, mislila, postojala. Moda su je najzad ipak uhapsili i ubili. Moda se
dobro drala, otkupila. Ako se povukla, da li je moguno da mi je ostala verna? Bila je
suvie detinjasta da bih je upoznao do kraja.

Sve ovo piem da bih doao do izgubljenih elemenata one jednaine, ali ne ide. Znau sve,
im je pogledam. Ako se ni to ne bi desilo, znailo bi odmah da ba nita vie zajednikog
nemamo.
Moda je reenje bilo sasvim izmiljeno, jer da nije, morao bih se setiti.

Ako nas je napustila, ipak neu moi prei preko toga prostim raskidom.

Pomislite! Ona ivi neprekidno, svakog trenutka, kree se, misli. Ona tri godine, iz dana u dan,
ivi odreenim ivotom, ne uestvujui u ovoj osnovnoj borbi. Ona je sada negde, neto radi;
gleda, i sve to nikakve veze, nieg zajednikog nema sa Zelengorom, sa Savom
Kovaeviem, sa 2. bataljonom 1. proletbrigade, sa omladinskim kongresom, sa smru Olge
Dedijer[121]! Sad razumem zato se pitam da li je ostarela. Znam da nije ogrubela onako kao
ene Lenjingrada ili drugarice bombai 1, 2. i 4. brigade.
[121]
Olga Dedijer, lekar, poginula u bici na Sutjesci 1943. Prim. M. V.

Prvi put vidim oranje. Govorih sa Plavim. Oseaju seljaci vanost svoga rada. Ima tu i neke
mistike, incantation [122] koja nije nikakva vezanost za zemlju u onom banalnom smislu. Ima
i nekog namernog troenja iznad same nude, troenje glasa i snage, izvesnog posebnog ponosa i
ozbiljnosti. Kada je po ceo dan sklanjala kamenje sa njive, baba Halifax, u Kralju, znala [je]
da taj njen rad vredi vie od onog svakodnevnog, da ravnopravno uestvuje u asnom i
odgovornom poslu.
[122]
arolija.

Gorkov nam pria o disciplini u Crvenoj armiji i o odnosima izmeu vojnika i stareina. I u
borbi moraju biti propisno odeveni. Kad sretne pretpostavljenog, pre nego to ga pozdravi,
vojnik uzme paradni korak. Sad je uvedeno da kad naie general, vojnik stane, okrene se prema
njemu i pozdravi. U tramvaju, veli, mlai oficiri uopte vie i ne sedaju, jer im doe neki stariji,
moraju da mu ustupe mesto: ne isplati se esti. Izbega-vaju se ulice gde su veliki magacini za
snabdevanje oficira i vojnika jer pozdravljanju nema kraja ni prekida. Da. Rekoh mu da je to
sigurno nuno, kao reakcija na raniji demokratizam, ali da e vremenom morati da umeka
svesno. On ne veruje.

... Znai posle rata neu moi da podavrnem rukave i uzja-im bicikl ili incognito da idem da se
proetam u pono. Milovan kae da nam takve stvari vie nee ni padati na pamet. A tragedija
zaista i nije mnogo velika.

U pozoritima u Italiji Amerikanci sede sa nogama na naslonu, vojnici bacaju prezervative

napunjene vazduhom sa galerije. Niko ih za to ne opominje. I to je neka vrsta individualne
slobode kao i svakodnevno opijanje vojnika. Ta sloboda, odnosno ona druga ne obuhvata
Irvina oa.

Malopre mi je R. eril telefonirao da e u petak doi ovamo sa Pribieviem; ponee gramofon

i ploe.
Pre veere bio Venosta. Doao je da se poveri, da, kao od prijatelja, trai pomo u svojoj
tragediji. Naslutio sam o emu se radi. Prie iz knjiga eto dogaaju se pred nama. Njegova
dilema ipak me dirnula. Gotovo bih eleo da mu pomognem, iako nam nije nita; ali eto
ovek, duboko potresen. Tu nismo jo tvrdi, dakle nismo dorasli neprijatelju, koji je apsolutno
bezobziran. Moemo li uspeno da mu se suprotstavimo bez odgovarajue bezobzirnosti. U
pravu su oni koji su postavili dilemu. Onaj kome je postavljena do jue je bio neprijatelj i sutra
bi, verovatno, opet postao, i pored sadanjih izjava doivotne blago-darnosti. U politici nikad
nije prestalo vaiti cilj opravdava sredstvo. Radi se o opravdanosti cilja. Tek smo na poetku
borbe i u mnogo emu iskusnima izgledamo sigurno beskrajno naivni. Koliko je vredno zastati
pred tragedijom oveka koji je ceo svoj ivot sluio neprijatelju, inovniki i svesrdno? Kolika je
vrednost njegove linosti u poreenju sa vrednou onih divova koji su padali u borbi protiv
njemu slinih i onih koje su vodili. Ali eto, u jednom zaokretu, na neki nain se trgao i sada sedi
pred tobom, iskreno utuen, savreno shvatajui svoj poloaj. Drugo, ima neko oseanje
obaveze prema njemu, ba zato to si mu ukazao gostoprimstvo, dok su gori od njega izmakli
dilemama. Sitna je ta naa pravda ne dejstvuje i ne pokree. Zastarie brzo. Ali u onoj velikoj
podeli posla, koja e morati nastati, ne elim da budem njen neposredni izvritelj. Lepe je
odgovarati za opravdanost ciljeva, za ona sredstva koja e i sama biti neposredno opravdana.

18. V

... les regles du jeu [123] pravila igre. To je bilo sino. Ako Englezi umeju svaki lini
interes da predstave kao opteoveanski, neka bude nama dozvoljeno i neto obrnuto, to je bez
sumnje mnogo prirodnije da nazovemo stvari njihovim imenom. Konkretizacija optih
interesa oveanstva zahteva prelaenje preko interesa neljudi. Itd.

[123] Pavila igre.

20. V

Prekjue bio ovde Bevc Kardelj. Objasnio nam Srbiju. Moe se podii samo iznutra. To je
postavka prosta, koja razreuje vor. Opovrgavali smo Gorkova kada je iznosio slinu tezu.
Danas je jasno da je ovo jedini put.

Jue je Radio-London javio da je kralj Petar otkazao poverenje Purievoj vladi.

Noas je bio kod nas Randolf eril. Govorili smo o mnogim pitanjima, onako nevezano kako je
on jedino sposoban. Raniji utisak se potvruje. Duboko je reakcionaran. Ako Sovjetski Savez
nastavi ovako da nema poverenje u nas i ako zapone imperijalistiku politiku, odnosno ako
misli da svoja gledita moe da nam nametne, gubim veru da e saradnja sa njima moi dugo da
traje. Opet je govorio protiv osvete koja bi bila suvie dosledna. Najbolje je nainiti spisak
od 500 glavnih ratnih zloinaca, s tim da se oni, bez suda, im se uhvate streljaju. Kad sam mu
rekao da taj broj nikako ne odgovara broju stvarnih krivaca, uporno je traio da mu kaem koliko
ima, po mom miljenju, takvih krivaca! Hteo je stvar da svede na: ne moe, kad je borba
prestala, da kanjava one koji su ratovali, tukli se protiv tebe! Uzgred je saoptio kao sasvim
jasnu, svakom razumljivu i za svakog prihvatljivu stvar da Engleska nije imala i nema interesa da
se na Balkanu obrazuje jedna jaka drava jer tuda prolazi put za Istok!
Interesantna je uloga misli kod svih njih. Ona je prosto sredstvo za odbranu odreenih interesa,
politike i premoi. Misli i predstave nemaju kod njih nikakve svoje sadrine, efektivne i
intelektualne, one ne opisuju nikakvu stvarnost, kojoj bi odgovarale. Uzbudljivost i razumnost
rei samo su ugovorena sredstva za odbranu vrlo suvih i realnih interesa. Najvulgarnija pris-
trasnost, goli instrumenat vladanja kao no i bomba. elik je tvrd i otar, njime moe da
prodire u ljudsko meso re je nematerijalna, njenom sadrinom ulazi u ljudsku duu. elo
miljenje je crna propaganda. ta e ti, recimo, stvarna iskrenost, ako postoje reci koje je
ukljuuju, izraavaju. Zato voditi rauna, recimo, o tuim ivotima ili srei, kada se to moe
prosto rei i postii isti propagandni efekat kao da si stvarno uinio ono o emu govori. Ako je
neko opravdanje logino, kakvu vanost imaju injenice koje pobijaju to objanjenje?

To je idealizam na delu, u ivotinjskoj praksi. Razbojniki imperijalizam.

24. V 44.

Prekjue je stiglo pismo od R. erila. Izmeu ostalog pominje draesno vee koje je proveo sa
nama!! I ta utivost je bestidna kada smo se oevidno svi dosaivali. Ali postoje rei: vee,
prijatno, itd., i obiaj da se njima opie neko sedenje. I to je za Engleza dovoljno. Poto bi vee
trebalo da je takvo, pravimo se kao da je zaista bilo tako. U istu padobransku psihologiju spada i
drskost i utivost: i jedno i drugo se namee.

itam ameriku tampu, onu za vojnike i onu za civile. Najistiji imperijalizam, jedva
zamaskiran demokratskom kombinacijom reci, tj. kombinacijom demokratskih rei. Sve je na
istom planu, sva su miljenja i gledita iste vrednosti, ima ih toliko i o svemu da se niko ne moe
na osnovu njih orijentisati. Prava intelektualna anarhija. Ima i struno pohvalnih lanaka o
Crvenoj armiji ali se zato u nizu drugih lanaka o ekonomskim, politikim, drutvenim
problemima, sistematski probija osnovna antisovjetska linija, i isto imperijalistika. Vidim da
eril samo ponavlja ono to proizilazi iz takvih lanaka ili je u njima i izriito reeno.
Sovjetski Savez jo sumnja u nas, ne znamo ta Sovjetski Savez misli, hoe i sprema,
poinjemo da sumnjamo u mogunost trajnije saradnje sa Sovjetskim Savezom. Nedeljno
izdanje Tajms-a, u filigramskom izdanju, donosi intervju princa Umberta, italijanskog. Ceo
lani je pisan sa simpatijama prema Umbertu, i sa isto takvim simpatijama se iznosi njegovo
miljenje da bi saveznici trebalo da puste karabiniere iz logora i zatvora, jer bi se pomou njih
mogli spreiti preterani pokreti neodgovornih masa, tj., dakle, haos, nered, itd. A taj haos i
nered predstavljaju isto tako proizvoljnu parolu (slogan), kao zakonita emigrantska vlada,
ujedinjenje svih snaga za borbu protiv okupatora, narod e sam reiti posle rata oblik
vladavine, posle osvajanja Rima, preuranjene akcije, kad narod bude slobodan, itd., itd.
O emu se radi? Da se ve sada, ne ekajui pad Rima, preduzmu mere za onemoguenje
haosa, a to znai preduzeti odmah protivmere da narodi ne preduzmu odmah nikakve mere;
to znai preduzeti odmah mere da emigrantske vlade ostanu zakonite,, da se ne ujedine sve snage
protiv okupatora, da narod ne reava sam posle rata oblik vladavine, da narod ne bude slobodan,
itd.

*
U B-gdu sam jo tamo, 3637, poeo da piem lanak protiv propagande. Nisam ga napisao. U
veini zemalja dobar deo propagande ide za tim i znai: la izneti kao istinu. Nemaka, na
primer, nije pretrpela nijedan poraz iako se nalazi 1800 km zapadno od Staljingrada. Nemac ovu
celovitu sliku uopte ne dobija i nema, jer se svaki dogaaj posebno postavi i komentarie itd.

Jue je duvala jaka bura. Prola no je bila izvanredno hladna. Jutros, im sam se probudio,
osetio sam da se oko nas dogodilo neto neobino. Pogledao sam kroz prozor, odmah sam uoio i
dosetio se: potok je presuio. Bi mi ao, sva se priroda nekako time promenila kao da smo
dugo putovali i stigli u pustinju. Otiao sam do Unca, da vidim ta je s njim bilo: smanjio se,
suzio, tee sporo, uprljao se. Usput sam gledao, kao svakog dana, njive: prvi put u ivotu
saznajem kako klija pasulj i kukuruz. Na povratku iao sam pored ostatka potoka, tamo nie gde
jo pomalo tee, jer nisu svi izvori presahnuli. Ni nalik na raniju bistru, brzu vodu. Hiljade nekih
ivotinjica umiru u vodi. Vidi se da su one hitre to su do sada ivele u njoj, to jure po povrini
u stvari ne zna da li jure ili lete. Sada su obamrle, lepo im se vidi i oblik, razbolele se od
neeg kanda od sporosti, ustajalosti vode gadne su; bolest im je oduzela snagu da se dre
na povrini, potonule su; i svaka se trudi da ponovo izie gore, kao da bi se time povratilo staro;
s velikim naporima probija se ka povrini, ali redovno ne uspeva, ne stie, malaksava i ponovo
tone.

7. VI Vukovsko

25-og prolog meseca Nemci su izvrili vazduni desant na Drvar.

im je protutnjala januarska neprijateljska ofanziva, u duhu svog opteg nareenja od 9.

decembra 1943. g. tab 1. proleterskog korpusa naredio je 1. proleterskoj diviziji (1. i 13.
brigada) da posedne poloaje severno od puta Jajce Travnik, a 3. krajika brigada da zatvori
pravac Glamo Drvar; 6. diviziji (1. i 3. brigada), na liniji Mrkonji Grad ipovo, da
zatvori pravac od Jajca prema Mlinitu; 2. brigada je upuena u okolinu Drvara, da obezbeuje
Vrhovni tab.

Ovaj raspored jedinica je zadran do sredine marta 1944.

Tada je, po nareenju taba 1. korpusa, najpre prebaena preko reke Vrbas 1. proleterska, a
kasnije i 13. proleterska brigada sa zadatkom da zatvaraju pravac od Jajca preko Mlinita ka
Drvaru.

esta lika divizija, Naredbom Vrhovnog komandanta od 19. marta, proglaena je proleterskom i
od tada nosi naziv: 6. proleterska divizija Nikola Tesla. Divizija je pomerena najpre prema
Glamou, a zatim je sa 1. i 2. brigadom zatvarala pravac od Srba i Bihaa prema Drvaru. Trea
brigada je do 15. maja bila u Drvaru, a tada je, posle jedne informacije da je savezniko
vazduhoplovstvo unitilo nemake jedrilice na aerodromu kod Zagreba i napada jaih
neprijateljskih snaga na pravcu Srb Drvar, povuena u Trubar (12 km od Drvara) u divizijsku
rezervu. [124]

U periodu od januara do 25. maja 1. proleterski korpus nije vodio neke vee operacije.
Uglavnom, sve se svodilo na nasilna izvianja, na borbe 1. divizije sa delovima 7. SS Princ
Eugen divizije oko Jajca i Mrkonji Grada i 6. divizije prema Srbu i Donjem Lapcu. Vodio se
tzv. mali rat u kojemu se jedinice iscrpljuju, gube borci i municija, a uspesi su neodgovarajui.
Divizije su, u duhu navedenog nareenja taba 1. korpusa, samoinicijativno dejstvovale i
pokuavale da neprijatelju nanesu to vie i to jae udarce. Meutim, kasnije se uspostavilo da
je neprijatelj planski vodio takve borbe sa jakim snagama, obezbeujui sebi polazne poloaje za
drvarsku operaciju. [125]

Tek kada je poeo desant na Drvar, videlo se kako je znalaki, gotovo idealno, rasporeen 1.
proleterski korpus. Najpre je 3. brigada 6. divizije, gotovo treim korakom, prela 12 kilometara
od Turbara do Drvara i suprotstavila se desantu. Njoj se uskoro prikljuio i jedan bataljon 1.
brigade. Sa ostalim snagama u Drvaru onemoguile su napad na peinu, opkolile desantne
jedinice, zbile ih na mali prostor i, kad je trebalo da ih unite, prodrle su u Drvar druge nemake
snage preko Petrovca i Srba. estoke borbe protiv Nemaca koji su nastupali preko Srba vodila je
i 2. brigada 6. divizije, a 3. krajika brigada 1. divizije sa kolonom koja je nastupala od Livna.
Ipak, najdue i najtee borbe su vodile l. i 13. brigada 1. proleterske divizije. [126] Ove brigade
su vodile danonone borbe sa ojaanim 13. pukom i Izviakim odredom 7. SS Princ Eugen
divizije od zore 25. do noi 29. maja, zatvarajui pravac prema Drvaru od Jajca i Mrkonji
Grada.
[124]
Nemako komandovanje je smislilo plan za drvarsku operaciju: prvo, snano
bombardovanje, posle toga se sputaju padobranci i jedrilice sa vojskom, topovima,
minobacaima i mitraljezima. Njihov je zadatak bio da unite Vrhovni tab, da zauzmu
centar veza i onemogue komandovanje okolnim jedinicama.

U isto vreme jake nemake snage trebalo je da nastupaju od Bosanskog Grahova, Srba,
Bihaa, Banja Luke, Mrkonji Grada, Jajca i Livna i koncentrinim napadom to pre
prodru u Drvar, pridrue se desantu i nastave unitavanje partizanskih jedinica po
delovima. Prim. M. V. [125] Vidi Oslobodilaki rat, knj. II, s. 7997.
[126]
Na dan desanta uvee Vrhovni komandant je traio jedan bataljon 1. proleterske
brigade za lino obezbeenje. Komandant korpusa Koa Popovi, poto nije imao direktnu
vezu sa 1. divizijom, zamolio je tab 5. korpusa, ako ima vezu sa njom, da joj prenese
nareenje. Prim. M. V.

Iz Belenice

Jue, 6. juna, otvoren je II front.

Prekjue, 5. juna, osloboen je Rim.

U meuvremenu razvijala se nova nemaka ofanziva na nas.

Nalazimo se na mestu svega nekoliko stotina metara udaljenom od umice gde sam predanio
zajedno sa Dikinom, prolog leta, na putu za Dalmaciju Split.

Malopre bio ovde Jusko i priao nam o Bugojnu. Nemci mobiliu: Muslimani se sklanjaju, a
Hrvati odlaze u vojsku.

Mnogo je dogaaja bilo od 25. maja, od dana izvrenja desanta na Drvar i mnogo bi se moglo
priati.

Ovo je stvarno prvi nemaki desant koji nije uspeo. Nije bio pripremljen slabije od ostalih,
iznenaenje je postignuto, ali je prednost od njega vrlo kratko trajala. Ubrzo je doao do izraza
odnos snaga, odnos vojnikih sposobnosti. Bez pomoi spolja, cela desantna grupa bila bi
unitena i pored za nae prilike dotada nevienog uea nemake avijacije.

Posle toga, kada je nemaka sila pritisla, pokazali smo se vesti j i od nemakih oficira, odluniji,
drskiji i to je na j glavni je i najudnije bri peke nego Nemci na kamionima. Nemci su opet
redovno zakanjavali, bar za nekoliko sati. Mi smo zapoinjali borbe i iste noi brzo se
prebacivali na drugu stranu. Tako je bilo sa 1. i 13. proleterskom kod Lisine, sa 3. likom kod
Prekaje Marete, sa 3. krajikom kod Rora, sa celom 1. divizijom kod Pribelja.

Strepio sam kad smo nou 5/6-og prelazili Kupreko Polje. Mogli su svakog trenutka da naiu
tenkovi na cestu od ujice, na samo polje, pa i na aerodrom. Nita se nije desilo. Kupres je jo
uvek u naim rukama. Naa vojska se odmara.

Nemci su upotrebili novu, bolju taktiku. Vie su dejstvovali kao na obinim frontovima, manje
se drei nekih ema za partizane. Ali ipak nisu uspeli i nisu mogli uspeti. Njihova pokretnost
nije odreena posedovanjem kamiona: treba vremena da se ti kamioni spreme svaki put za
pokret. Valjda su hteli da primene i ruska iskustva koja su osetili na svojoj koi: opkoljavanje i
unitenje. Ali, prvo, nisu imali ipak dovoljno snage za to, a drugo mi nismo Nemci. Ovog
puta nisu se ograniili na to da jednom prou izvesnim delovima nae teritorije, nego su po
nekoliko puta krstarili tamo-amo, tako da nije bilo mogunosti jednim dugim i smelim pokretom
skloniti se. Stvar se promenila utoliko to smo ovog puta morali nekoliko puta da se sklanjamo,
vraajui se na naputen prostor i ponovo ga naputajui. Sposobnost manevrisanja ostala je na
naoj strani.

Ili smo putevima koji nisu ubeleeni u sekcijama, pa i nisu poznati seljacima, sem najbliem
dotinom terenu. To se desilo dva puta: izmeu Bjeljevine i Mlinita i izmeu Pribelja i Janja.

Kod Bjeljevine, Baji (3. brigada) i njegovi bataljoni nisu se snali. Premanevrisali su
neprijateljski poloaj, pa tako i sebe; nisu, dakle, ni shvatili glavni zadatak (obezb. Vrhovnog
taba), nego su se upustili u borbu, koja se mogla, ako ne izbei, ono brzo otkloniti. Izvesno
odsustvo budnosti: iste vrste kao izbijanje te brigade, prolog leta, u Duvanjsko Polje, kod
Mokronoga. U izuzetnim situacijama ne umeju izuzetno u stvari normalno da reagiraju.

Pokret je bio muan, napet, odozgo iznerviran, kao svaki pokret uz Arsenija i njegovo drutvo.
Odgovornost je bila strahovita i apsurdna. [127] Bezbednost tolikog blaga zavisila je od
pojave najmanje neprijateljske kolone: svaki pucanj je podseao na atentat. Kad je reenje
naeno, duboko smo odahnuli.

Hteo sam Starom da napiem pismo o Zdenki, [128] ali nisam stigao. Smislio sam ga bio celo.
Zameram njegovim najbliim drugovima to po tom pitanju nisu najodlunije intervenisali.
Ova situacija je udovina. Najneposrednije uz Starog nalazi se stvorenje koje je u sebi sakupilo
gomilu najnegativnijih osobina: besprimerni kukaviluk, panikerstvo, pokvarenost, samoivost,
histeriju, bezobzirnost, pretvorenost; stvorenje i fiziki prljavo, zaputeno, upavo, koga svi
mrze. Neugodno mi je to se ovoliko zadravam o Zdenki svi priamo. Velika je naa sramota
da tu prljavu smetnju ne moemo da uklonimo.
[127]
Manevar 1. proleterske divizije je uspeo i ona se postavila prema Mlinitu i Glamou,
obezbeujui koridor Vrhovnom tabu da proe ka Kuprekom polju, ka aerodromu,
odakle je poleteo za Bari. Vrhovni tab je najpre pokuao da se izvue preko sela Poljice na
ator planinu i doao do Preodaoca, a onda se vratio. Pokuao je da proe kroz koridor, ali
mu se uinio nesiguran, dolo je do sukoba sa delovima 7. SS divizije, i vratio se.
Komandant korpusa, Koa Popovi, verovao je u svoje jedinice, prihvatio odgovornost, za
koju kae da je bila strahovita, za siguran prolaz kolone Vrhovnog taba. Idue noi,
pored nareenja jedinicama, stajao je na cesti Glamo Mlinite sve dok i poslednji
vojnik iz pratnje Vrhovnog taba nije proao. Prvoj diviziji je pristigla u pomo 3. krajika
brigada i 3. bataljon 1. proleterske brigade, koji su se nalazili na neposrednom
obezbeenju Vrhovnog taba i sigurnije obezbeivala koridor. Prema izjavi Koce
Popovia, kad je Vrhovni tab preao cestu i bio bezbedan na Vujoj Poljani, Koa ie
upitao vrhovnog komandanta Tita ta sada misli o Prvoj? Tito je odgovorio
Zaista, Prva je i dalje prva! (Beleka privatni arhiv Koe Popovia.). Prim. M. V.
[128]
Davorjanka Paunovi Zdenka, sekretarica Vrhovnog komandanta. Prim. M. V.

Sa nama se nalazi grupa Engleza. Mirni su i savesno vre svoj posao, dunost, bez obzira na
prilike, ne ale se: jednom rei dre se. Nekoliko Rusa su nas, u tom pogledu, neprijatno
iznenadili. Pukovnik koji je bio sa nama radio je i rukama i nogama da se izvue i uspeo je da
odleti. Ne odnosi se to na sve, ali je oevidno da Rusi nisu jo shvatili na nain borbe, na sitno i
na brzinu. Svaka neoekivanost ih izluuje, ne razumevaju jo da je sav na rat rat
neoekivanosti za neprijatelja, pa dakle i za nas. A nama, opet, teko je uneti se u to kako
stvari izgledaju drugima, za koje su nove. Mi prirodno ivimo izuzetnim ivotom. Rusi su nam
priznali da je ovaj na rat mnogo tei i naporniji donekle nam prebacuju to je tako (a ne
moe biti drukije), a uglavnom se ude. Englezi se ne ude. Kako se uditi injenicama!

10. VI Vukovsko

Ujutro 28. V. poao sam iz Poljica za Potoke, [129] na poziv Starog. Oko ve davno razruene
stanice Potoci videli su se tragovi onomadanjeg bombardovanja. Pored pruge i po njoj prolazili
su pojedinci i grupe, od kojih su veina vukli kazane sa vodom: nered prilian. U barakama sam
naao Marka, Arsu, Rukavinu. [130] I oko njih, oko baraka, vladao je nered; ljudi su se muvali
tamo-amo. U baraci sve je bilo poluspakovano, poluraspakovano, kao pred put. Svi su bili
ispijeni, pomalo grozniavi; neprekidno je nekog bilo na telefonu.
Kosta je poao sa nama. Posle skoro dva sata hoda stigli smo do Starog, duboko u umi. Ovde je
bilo mirno, skoro veselo. Dugo se nije razgovaralo o planu koji treba doneti. Stari me u neko
doba pozvao i tiho se posavetovao sa mnom o situaciji i njenom reenju. Kad je pala no, u
peini, pred velikom vatrom, poelo je savetovanje. Prvo je izgledalo da e nae snage krenuti
okupljene, u starom pravcu, dok je Rodi [131] imao da se glavninom povue ka severu. U toku
pretresanja pojedinosti ovog plana, izbila je na videlo njegova nerealnost. Umesto toga,
predloio sam da se, pre nego to se zapoeto okruavanje uoblii, probijemo centrifugalno, u
razne pravce: Stari je odmah prihvatio; videlo se da je i on bio doao do takvog reenja. Odluka
je poela da se sprovodi idue noi. Verujem da je mnogo doprinela brkanju neprijateljskih
planova.
[129]
Selo istono od Drvara, eleznika stanica u kojoj je ranije boravio Vrhovni tab.
Prim. M. V.

Maksvel bi eleo da mu nabavimo nemakog oficira, naroito iz Brandenburke ili Tigar

divizije, da bi ga poslao u Bari. Mogao bih za njega dobiti Jyp. Kad sam mu rekao da nai
borci teko i retko dovode zarobljenike duboko u pozadinu, bezazleno me je pitao: A ako im se
obea okolada? Morao sam se nasmejati: Kad bi moglo biti neto manje materijalno! Na
primer odlikovanja. Ah! Odlino, i penzija se dobija uz ordenje!

Crni kae dobro: Konvencija je postala kod njih sutina. Plavi tano primeuje da to oni ne ine
zato to nas smatraju niim biima, nego to misle kao trgovci. Ja mislim da su, vabei Crnce, i
sami primili neto od crnakog mentaliteta.
[130]
Ivan Rukavina, komandant 4. korpusa NOVJ. Prim. M. V.
[131]
Slavko Rodi, komandant 5. korpusa. Prim. M. V.

Iz Dnevnika

Ravno poao 10. juna uvee; Bari, Italija doao 11. juna ujutro; Manfredonija poao 12.
juna pred zoru; Vis doao 12. juna ujutro. Vis poao 14. juna pred zoru; Bari doao 14.
juna ujutro. Bio u Vrhovnom tabu.

17. VI 44. Bari

Ve sam nekoliko dana ovde, po povratku sa Visa. ekam avion za povratak. Vaso je jue javio
da je preao komunikaciju Prozor Gor. Vakuf.

U meuvremenu video sam deo Italije, snagu saveznike vojske i englesku flotu, tj.
mornaricu, tj. mornare na svakodnevnom poslu.

Treba mnogo dopuniti psiholoki portret Engleza. Tamo sam video deformaciju oveka, ovde
njegovu ogromnu snagu (istog tog unutra unakaenog oveka). Bogatstvo, organizacija, uroeno
vrenje dunosti; velika tradicija upravljanja i vladanja. Svi materijalni uslovi za pobedu ve su
dati.

Na Vis sam iao patrolnim brodom M.L. 841, a otuda sam se vratio razaraem koji je tek bio
doveo dr Subaia na Vis. Svuda ista sigurnost ljudi, pretpostavljenih i mornara; ljubaznost
dovoljna. Samostalnost, lina odgovornost steeni (i dalje uvebavani) kao prirodna osobina.
Kapetani su mladi ljudi, koji prirodno upravljaju svojim malim svetom.

Prekjue sam sa Rusima bio u pozoritu. Davala se Kavaleria Rusticana i Pajaco. Bili smo jedini
stranci. Mnogo su nas gledali i, oevidno, mnogo razgovarali o nama. Zadovoljenja kulturne
dunosti, spada u program; da li su neto doiveli pri tom, ne znam. Po reakcijama na pojedina
mesta i arije, izgleda ipak da jesu.

Pevai i gluma bili su jadni, naroito u Kavaleriji. Po glasovima rekao bi ovek da su gotovo svi
gladni. U Pajacima uveli su na binu neku decu, oevidno uzetu sa ulice: i ona su prirodno bila na
bini. Horisti su imali ista odela u jednoj i drugoj operi; horovi su slabi. Upadljive su bile dve
stare, propale horistkinje po priljenosti (iskusnoj) u praenju dirigentskih pokreta. Orkestar
je iznad pevaa. Sve u svemu, muziciranje im je prirodno i prosto; i glasovno se osea italijanska
kola, samo nedostaje kvalitet glasa. Jedna pevaica iz Pajaca liila je na jednu iz Kavalerija.
Povela se diskusija o tome; poeli smo da govorimo kako je ova skrojena, a kako je bila ona.
Sudakov je primetio: pevaice, a ne razlikujete ih po glasu, nego po telu! Sve zajedno jadno,
siroto. Posle sam iao na veeru ikod Rusa. Pevali smo bez pia.

Za Vis sam se ukrcao u Manfredoniji. [132] Od Barija do Manfredonije ili smo automobilom.
Proli smo kroz desetak gradova i varoica. Na ulicama puno sveta, omladine, dece trudnih
ena. Ovi Italijani ne uestvuju u ratu zavrili su ga. Da li svojom voljom ne uestvuju ne
znam. Ljubav cveta. Svuda mnogo saveznikih vojnika i nepregledna koliina materijala.
Saobraaj ide potpuno nesmetano. Znai da Englezi idu bar tri puta bre od Nemaca, koji mogu
da se kreu samo nou, zbog saveznike avijacije. U naem predstavnitvu red nekako nije
primeran. A i izbor ljudi je udan: svi su pomalo neobini.
[132]
Pristanite blizu Baria Italija. Prim. M. V.

Govorili smo o naem javaluku. Ratno iskustvo i ekspeditivnost naa su od velike vrednosti, ali
ne dolazi dovoljno do izraaja gdegod se radi o pokretanju i upotrebi krupnih aparata. Nema
onog engleskog opteg vrenja dunosti koji dozvoljava da se glavni deo dnevnih zadataka vri
gotovo automatski. Mi gubimo ogromno vreme u reavanju (uglavnom) sitnih pitanja koja se
reavaju sama gotovo otpadaju organizacijom. Nai kuriri jo ne nose uture! Male stvari
vise i treba ih pojedinano reavati, unositi se u njih kao da su velike. Tako je svuda sem u vojsci
u rukovoenju operacijama.

Jue sam posetio bolnicu u Grumi i logor naih tenkista i avijatiara u Gravini. U Gravini sam
govorio pred 1200 vojnika!!

Navikao sam i tremu sam prebrodio. Govorim normalno bez pretenzije da neto novo otkrijem.
Govorim obine stvari koje se mogu i koje treba obino rei. Iznosim to ovde da bih zabeleio
koliko sam se promenio od kongresa u Drvaru. Bilo je potrebno i meni i drugima. Morau raditi
naporedo, prema svojim sposobnostima i znanju.

Gore su opet prezaposleni. Pitanja koja su nam kod Vukovskog izgledala vana smanjila su se
pred veliinom problema koji se sada postavljaju gore. To sam osetio, pa sam ih i ja smanjio.
Glavni deo svoje uloge odigrao sam izmeu Potoka i Mlinita. [133]

Ovoliko, na brzinu, da ne bih zaboravio. A ponovo napisati sigurno neu.

Izgleda da su se ve sutradan po mom odlasku sa Ravnog, razvile borbe prema Prozoru, Bugojnu
i Duvnu. Vasa se opet naao ubrzo s one strane neprijatelja. [134] Aerodrom zasada, izgleda,
nemamo. Za Glamo ne znam. [135]
[133]
Najkritinijeg dana, 29. maja, posle savetovanja kod Vrhovnog komandanta, doao je
na komandno mesto brigada 1. divizije bataljoni su bili izmeani komandant
korpusa, Koa Popovi, i pitao: Da li moete odrati ove poloaje do noi? To je bilo i
pitanje i nareenje, jer se u blizini, u eleznikoj stanici Potoci, nalazio Vrhovni tab i
Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije sa stranim predstavnicima, to je bio predus-lov
za planirani manevar. Proleteri su obeali i izdrali. Kad_ je pala no, komandant 1.
proleterske divizije Vaso Jovanovi opet je napravio nevero-vatan manevar, grupisao
snage i, po besputici, obiao levo krilo neprijatelja i obreo se sa divizijom iza njegovih lea.
Jedino preko poloaja 1. proleterske divizije, 1. proleterskog korpusa, neprijatelj se nije
probio ka Drvaru u vreme drvarske operacije. To je bila odluujua bitka za obezbeenje
Vrhovnog taba. Prim. M. V.
[134]
Prva proleterska divizija, posle drvarske operacije, ponovo se nala u tekoj situaciji na
Vukovskom, kod Prozora, na Vranii. To su bile veoma teke borbe u kojima je
komandant 1. divizije opet izvrio nekoliko neobinih, ali uspenih manevara. Nemci su
planirali da ovom ofanzivom razbiju partizanske jedinice u delu Bosne i Dalmacije i da, u
sluaju iskrcavanja saveznika na obalu Jadrana, imaju osiguranu pozadinu. Prim. M.
V.
[135]
U rejonu Glamoa nalazila se 6. proleterska divizija 1. korpusa. Prim. M. V.

25. VI Bari

Jo sam u Bari-u. ekam na avion koji treba da me vrati. Nemam ovde nikakvog posla i krivo mi
je to se moj odlazak ovoliko odlae. Jue sam opet pisao Arsi.

U meuvremenu proli su ovuda Veljko [136], Tempo [137], Mihailo [138], Moma [139],
Ljubinka [140]; sa nekima od njih nisam se video otkad sam krenuo iz Beograda.

Jue sam bio na ruku kod Broda, Dikina. Mislio sam da emo biti sami i da emo moi da
razgovaramo. Ruak je, meutim, bio svean; bili su prisutni Maklin i mnogi vii oficiri. Posle
podne sam svratio u bolnicu gde mi je reeno da e biti Adelina. Bilo je odvratno kao u svakoj
bolnici: sve je unapred anonimno, pa i one najlinije patnje.

Dugo sam sino priao sa Canom i video je ivljom nego to sam pretpostavljao radilo se o
njenom delokrugu rada, i evo ti odmah oveka pametnog, iskusnog, nezamenljivog.

Toliko sam malo dogaaja zabeleio u ovoj belenici. Nije zato to ih nisam znao; nego su mi, sa
moga mesta, izgledali suvini, u poreenju sa onim to su doivljavali drugovi napred. Glupo je:
i ovo je mesto u ratu. Uvek me mrzi da opisujem ono to se desilo. ini mi se, izmeu ostalog,
da ba to to se desilo ne moe da nestane, izgubi se, pa da je dovoljno samo omeiti drugim,
sitnim, spoljnim dogaajima i mislima. Ima toga. Mnogo staroga bih, pomou ovih belega,
mogao sad da opiem, ali nedostaju ljudi i razgovori. Sva se stvarnost svodi na neku logiku ili,
to je jo gore i jo proizvoljni je, na psihologiju.
[136]
Veljko Ili, pomonik naelnika Vrhovnog aba. Prim. M. V.
[137]
Tempo Svetozar Vukmanovi, lan Vrhovnog taba. Prim. M. V.
[138]
Mihailo Blagoje Nekovi, sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Prim. M.
V.
[139]
Moma Markovi, lan Glavnog taba za Srbiju. Prim. M. V.
[140]
Ljubinka Milosavljevi, sekretar SKOJ-a za Srbiju. Prim. M. V.

Mihailo mi je govorio o Vjeri. Juna prole godine predlagao joj je da izie, nije htela. Rekla mu
je: Ne verujem ti (!) Jednog dana ipak je uspeo da je ubedi, i sutradan je trebalo da krene. Nije
dola on je ekao (onda kada je svako njegovo izlaenje znailo izlaganje ivota). I kad joj je
predloena razmena, nije pristala opet nije verovala. Mihailo kae da se o svemu saveto-vala
sa onim bednikom Aleksandrom Vuom, da je bila jako uplaena, demoralisana. Ve samo to to
je za savetnika mogla izabrati onog da ne govorim o drugu zbunjenog, nesamostalnog,
slabog, konfuznog, neodlunog, rastrganog oveka, znai da je odustala od potrebne ranije
jasnoe. Posle su je, povodom neke provale, pomenuli u novinama. Ako se sve to povee sa
razvodom i udadbom (formalnom) za prijatelja onog nimalo sumnjivog, onda se moe
pretpostaviti najgore, i bojim se toga. Ako su je opkolili, ako su pritiskali, pitanje da li je nala
snage da se odupre: svaka koncesija mogla je biti povod za uenu, za novu koncesiju. ime da se
suprotstavi, kojom snagom, kojom verom, kojim potenjem, kojom hrabrou ako su poeli
da je gone? Znam da u toj raunici, u tom stroju granice ne moe vie biti, da se stalno pomie;
ako je jo iva, morala je sve vie zavisiti od njihove dobre volje, koja nije imala nikakvog
razloga da bude dobra.

Seam se one line tragedije od koje se teko podigla ali se sve to ne moe nikako da opravda.
Zamiljam i kako je mogla nastupiti sve vea tupost, sve manje oseanje osnovnih obaveza ... ali
ako je toga nestalo, ta je moglo opravdati njen ivot, odrati ma i onu najspoljniju linu istou?
Ne alim ak ni da je umrla, jer ne zna ta je time prekratila, po koje bescenje. Vidim jasno
sredinu, uticaj moje porodice: moda je ova imala toliko oseanja da je sauva od najgoreg;
pitanje je da li je uspela, koliko se smela i htela u tome zaloiti. Odmeriti i prekinuti je
najlake, ali stvari mogu biti toliko strane da prekid ne bude dovoljan. Toliko smo bili vezani,
da ne mogu ne biti saodgovoran, sukrivac. Ne radi se o spaavanju moje linosti, nego o ...

6. VII 44.

Jo uvek smo u Bari-u. ekamo da nam situacija i predu-sretljivost Engleza dozvole odlazak u
Srbiju. ekamo ve nedelju dana, ali situacija u Srbiji se esto i brzo menja, a veza je vrlo slaba,
pa se promene ne mogu izbliza pratiti; engleska ljubaznost je neuhvatljiva; ne znamo koliko
nee, a koliko stvarno ne mogu: realne smetnje omoguuju voljne.

Prva divizija stigla je u Trnovo i Kalinovik. Imala je vrlo teke borbe istono od G. Vakufa i
velike rtve. Zato je morala primiti te borbe ne znam. Radi uvrenja veza sa Toplicom i
obezbeenja potrebnog aerodroma za sputanje nas 90 sa odgovarajuim materijalom (radio
stanicom i ostalo) reili smo da sutra uputimo tamo jednu grupu padobranaca, na elo sa Ljubom
uriem. [141] Uslovi za skakanje su vrlo nepovoljni: vrie se nou, bez vatri, drugovi nisu
dosad nikad skakali, osloboeni prostor je uzak. Pa ipak izgleda da emo morati ostati pri tome.

Sa nama idu Mihailo, Svetozar, Spasenija, Ljuba uri, Ratko Sofijani, Miloje Milojevi, Srba
[142], Milosav [143], Bradonja[144]. Juni deo Srbije je u punom poletu. Odlazimo radi
uvrenja jedinica. Treba na delu dokazati da se problem ne postavlja i ne reava u obliku: u
Srbiji ima 200000 porodica koje ne ele komunizam!
[141]
Ljubo uri, zamenik komandanta Glavnog taba za Srbiju. Prim. M. V.
[142]
Srba Josipovi, politiki radnik. Prim. M. V.
[143]
Milosav Milosavljevi, politiki komesar Glavnog taba za Srbiju Prim. M. V.

Posle dugog vremena, imao sam prilike da doznam neto o francuskim knjievnicima. O tome su
mi govorili Kocbek[145] i Kosma [146]. Aragon je postao petenovac (?) i skoro logina linija:
Jeanne d'Arc, Maurice Chevalier, Petain [147]. Breton je otiao u Ameriku. iveli su jedno
vreme u nekoj luksuznoj vili kraj Marselja: ludi su bili povlaeni, bolje su iveli i prvi
putovali. U Americi je bila potranja za ovakvim neuravnoteenim; a Dali im je pripremio
slavan i lak ulaz.
[144]
Radivoje Jovanovi, komandant divizije. Prim. M. V.
[145]
Edvard Kocbek, slovenaki knjievnik, venik AVNOJ-a. Prim. M. V.
[146]
Kosma Ciril, slovenaki knjievnik. Prim. M. V.
[147]
Peten Filip, (Petain Philippe) francuski maral, predsednik kvislinke vlade u
Francuskoj. Prim. M. V.

Italiju nisam upoznao, pa ni Bari osim spolja i spontano iz automobila. Bogatstvo

Anglosaksonaca je ogromno, neopisivo, standard ivota neobino visok (igralita, istoa,
posebna pisaona usred polja za vojsku, svakojaki materijal), standard ivota da, ali sam ivot?
Svi lie jedni na druge, imaju sline pokrete, sigurno i sline due. Amerikanci starmali.
Mnogo bi se moglo pisati o saveznicima.

A Italijani. Ne znam nita odreeno, ali ulica je neizdriva. Jeste da i pobeeni ive, i da im je
unutranji ivot, nasitno, sainjen od oseanja, misli, nada i patnji kao i kod svih ostalih. Ali
bi se ipak, i na ulici, morala oseati tragedija koju su pre-iveli i koju preivljavaju. I po poloaju
i po dranju nain primanja poloaja nekako ljudi drugog reda. Prosto bode oi bezbrinost
omladine i svih ostalih nekako bez obaveza ni prema emu, pa ni prema sebi: korzo pun,
etkaju se utegnuti, umiljeni oficirii, neko neprikladno veselje (ne dolazi od radosti
osloboenja i promenjenih zadataka, nego od bezbrinosti, nesagledanja stvarnosti, povrnosti);
dece mnogo i mnogo trudnih ena: pa i one smetaju, vreaju; ne radi se tu o nekom plodnom,
zdravom, ivotnom materinstvu, nego kao gola, ivotinjska neunitivost postojanja dva pola; a
svedeno na ovo, ime to ima ena da se ponosi? Ovako obezbeenje ljudskog ivota: namee se
pretstava o poreklu ploda, a ne o njegovoj vrednosti, ne o dostojanstvu funkcije davanja,
stvaranja ivota. Pa ipak iz ovog maltene stada treba i moe da nikne ljudska, drutvena snaga.

Tek odavde, sada, vidi besmislicu sukoba napete, larmadijske sile faistike Italije i mirne,
materijalne sigurnosti saveznike sile. Sa Nemakom i SSSR stoji drukije. Ruski vojnik i nai
borci, zajedno sa borcima iz potlaenih zemalja, jedini su koji, najvie objektivno branei goli
ivot, subjektivno najmanje brane njega pa dakle i daju drugi objektivni kvalitet svojoj
celokupnoj borbi. Umiremo celi i pobediemo celi. Nemac je poeo da brani goli ivot, ali kao
zloinac i zato to je postao slabiji od protivnika, itd.

Pono je prola. Opet kad budem legao pod komarnik u bati, pre nego to zaspim, zadiviu se
nad tiinom i noi i zagledau se smireno u zvezdano nebo, etc.
 KOMANDANT GLAVNOG TABA NOVJ ZA SRBIJU
Krajem februara 1944. godine Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju depeom je traio od Vrhovnog
taba da se za komandanta Glavnog taba NOV i POJ Srbije postavi Koa Popovi. Vrhovni
komandant nije odgovorio na traenje Pokrajinskog komiteta. Tek na Visu, u junu 1944, doao je
u Vrhovni tab Mihailo (dr Blagoje Nekovi), sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju sa
jo nekim lanovima PK, i tada je odlueno da Kou Popovia postave za komandanta Glavnog
taba.

Iz Dokumenata

NAREDBA GLAVNOG TABA NOV I POJ SRBIJE ZA 12. JULI 1944. g.[l]

Odlukom Vrhovnog taba NOVJ postavljeni su u Glavni tab NOVJ Srbije

za komandanta, general-lajtnant Koa Popovi, dosadanji komandant 1. proleterskog korpusa

...

Pol. komesar Komandant

Moma Markovi Petar Stamboli

[1]
Naredba Glavnog taba NOVJ Srbije, A-VII, k. 1068, f. 1, d. 7/1.

Iz Belenice

Nou 10/11. spustili smo se avionima u Srbiju. Englezi bi jo odlagali: zbog loeg vremena,
zbog toga to je aerodrom ugroen, itd., ali je ruski avion bio spreman da nas prebaci, pa su
krenuli i engleski. Dugo smo leteli nisko nad morem, kao da avion nije imao snage da se digne.
Na po puta videli smo pod nama prve bele oblake i meu njima retke brdske vatre. Leteli smo na
2500 m visine. Pojavilo se itavo jezero oblaka i avion se izvesno vreme ljuljao. Albanska obala
koja se dobro uoavala, iako mesec nije bio iziao, bila je daleko za nama. U daljini pred nama
pojavio se visoki oblani zid iz koga su blesnule munje postepeno je odmicao udesno.
Odjednom je iza tih oblaka izbila jaka uta svetlost, kao uperena ka nama: izgrejao je mesec. Pod
nama polje oblaka kao pravo polje na kome bi mogao da gazi. Iz pilotske kabine doao je
Gorkov [2] i rekao nam da nije sigurno da li emo proi i saoptio nam izvetaj SIB-a.

17. VII

Pod nama se pojavio osvetljeni Leskovac. Spustili smo se naglo, svetlosti gradia su se
udaljavale, ui su bolele od pritiska. Dodirnuli smo zemlju. Avion je preao granice aerodroma,
posle skoka uao u kukuruz i stao. Sili smo. Zadnji toak je skoro otpao.

Oko nas, u noi, ravno polje i breuljci. Radna eta napred ulo se u mraku. Neujno je
prilo avionu pedesetak seljaka. Neki sa pukama i na rukama i ramenima podigli su rep aviona i
okretali ga kamo treba. Radili su urno, uzbueno. Malo dalje ekalo je oko 30 zaprenih kola za
materijal.

Poli smo peke, proli kroz prvo srbijansko selo. U zoru smo stigli u Konjuvce. Seljani su stajali
pored puta i raspitivali se jesmo li svi Rusi. Jo u noi, definitivni znak da smo zaista u Srbiji bila
je klupa pod drvetom. U Konjuvcima nas je ekao doruak: mleko, jaja i drugo. Jutro je hladno.
Dvorite je srbijansko, i kua i ljudi. Seljanka nam pria o svojim patnjama i zakljuuje: Glavno
je da smo stali na zdravu dasku! Pribliujemo se Radanu. Kia poinje da pada. Sputam se u
potok. A la recherche du temps perdu. [3] Ovaj kutak je isti, potpuno isti kao potok vie Tulara u
Tamnavi.

Sela nisu popaljena, ita se ute do u beskraj. Je li ovaj narod upoznao rat? Do kojih rtava je
spreman da ide? Moe li se porediti sa posavskom situacijom 41. i hercegovakom 42? Pre svega
ne moe to smo u 44. a i inae je drugo. Ipak bi jedna teka, uporna ofanziva, izgleda mi, mogla
mnogo da dovede u pitanje.
[2]
Gorkov Anatolj Petrovi, general-major C. A, ef sovjetske vojne misije kod Glavnog
taba NOVJ Srbije. Prim. M. V.
[3]
U potrazi za izgubljenim vremenom, naslov romana Marsela Prusta, francuskog
knjievnika. Prim. M. V.

Primili smo dunost. [4] Gledamo sekcije, upoznajemo se sa rasporedom jedinica, imenima
krajeva i sela, poloajima protivnika.
[4]
Za politikog komesara Glavnog taba postavljen je Milosav Milosavljevi, dotadanji
politiki komesar 2. proleterske divizije. Prim. M. V.

Sve je drukije nego u Bosni, treba se tek snai. Sela su tamo unitena, narod izmuen, vojska do
kraja opredeljena i vrsta. Ovde je treba uvrstiti pre nego ponu da plamte sela. Oevidno
odnosi izmeu protivnika nisu ovde toliko zaotreni nepomirljivo. Ve sama itna polja
dokazuju da ovde ima mnogo radnih, mukih ruku koje ekaju puke.

Za rukovoenje operacijama treba ovde vie inspiracije.

Neposredno pred dolazak Koe Popovia, u Srbiji je bilo osnovano, u maju i junu, pet
divizija i jedna brigada. Poslednja, 25. divizija, osnovana je u junu, ali sve su bile
mlade, bez veeg borbenog iskustva. A ba u vreme njegovog dolaska besnela je
topliko-jablanika neprijateljska ofanziva, kojom je neprijatelj pokuao da likvidira
slobodne teritorije u tom delu june Srbije i uniti tamonje partizanske divizije kako bi
prikupio snage za onemoguavanje prodora 1. i 2. korpusa NOVJ u Srbiju. [5]
[5]
Oslobodilaki rat, knj. II, s. 241.
Iz Belenice

I. VIII 44. Oruglica [6]

Od 17. jula peaili smo mnogo i mnogo. Gotovo bez prestanka, ve skoro dve nedelje traje
neprijateljska ofanziva, vode se danonone borbe, teke, na sve strane, protiv etnika,
nedievaca, Bugara, Arnauta, Nemaca. Ofanziva je poela 19. jula. Preko Gajtana, Medvee i
Kapita, stigli smo sa 25. divizijom u Lipovicu. [7] Nae 21. i 25. divizija vodile su za to vreme
borbu na Radanu, sa Bugarima i etnicima. Na Gagincu etnici i nedievci bili su ve izbili.
Lako ih je razbila 15. brigada, koja je ve bila uz nas, i proterala prema Borju. Izbili smo na
Oruglicu. Tu smo saznali da i 11. i 14. kreu ka nama, jer nisu mogle da se odre. Poela su
savetovanja: preko Morave ili ka Kosovu! Uskoro su se sve tri divizije nale nabijene na uskom
prostoru oko Oruglice. Po izvetajima je izgledalo da etnici idu i dalje za naima. Naa 21.
divizija je bila ve jako umorna, stalno u pokretu od Kopaonika, i stalno u borbi. Tu palski
Vis, Dulekare i Buvce je drala 24. divizija i javljala o jakim neprijateljskim snagama, koje e
se teko zadrati. Odluili smo da krenemo za Kosovo; posavetovali smo se i sa tri Kosovara,
rukovodioca. Bili su oduevljeni predvienim pravcem. Raunali smo na nepovezan otpor, ali da
emo ga naom nadmonou preplaviti i proi pa moda napasti Gnjilane. Napravili smo
plan i 25. uvee krenuli iz Sinanova [8] ka granici Veljoj Glavi sa velikim zakanjenjem,
jer je jedna brigada 21. divizije bila krenula pogrenim putem, pa se skoro do ponoi ekao njen
povratak. Umesto u 22 sata, kao to je bilo predvieno, pribliili smo se granici tek pred zoru.
Pred nama je ila cela 21. divizija, za nama je ve bila stigla 24, a 25. je ila levo od nas: ni na
njenom pravcu nita se nije ulo; posle smo doznali da je, u jako usporenom kretanju nou kroz
umu, stigla tek oko 8 sati ujutru. I naa kolona je ila gusto kroz gustu umu. Jedva se kretala
napred, posle svakih nekoliko koraka stajalo se i ekalo po nekoliko minuta, po pola sata.
Krenuo sam napred da ubrzam pokret. Svaki potoi je zaustavljao za due vreme itave dve
divizije. Napred su se ula nekolika rafala, a ubrzo za njima poele su po umi da padaju granate,
ispaljene pojedinano, uz dosta velike razmake, otuda, iz arnautluka. Jednom je palo 34 skoro
istovremeno kao da je poela paljba baterijom. Pourio sam napred, ali je teko bilo probiti se.
Vojska je leala u gustim redovima pored puta i na putu, konji se ispreili. Mesto vojske, masa,
umorna stihija. Izbio sam sa Mumulom [9] na polje ispod Velje Glave. Borba se vodila
nedaleko odmah iza same granice. Komandant jednog bataljona vrio je neki glomazni raspored,
zaposedao poloaje, napadao neprijateljske poloaje. Objasnili smo mu da se ne radi o tome,
nego da to pre to vie nae vojske izbije na greben i rasprostre se po to iroj i to dubljoj
prostoriji.

I borba je poela. Bataljon za bataljonom izbijao je iz ume i kretao se napred. Artiljerijskim

granatama pridruile su se ubrzo otuda mine iz bacaa. Na nekoliko stotina metara ispod nas ulo
se Ura! i razvila se otra paljba koja je kratko trajala. Neprijatelj je u juriu proteran sa Kitke.
[10] Ura su vikali i pojedini koji su umorno prolazili pored nas. Proli su prvi ranjenici od
minobacaa. Mine i granate padale su i dalje, na irokom prostoru, as blie i napred, as ispod
Velje glave. U ali smo raunali gde e pasti sledea i ponekad se pomerali za 100 m. Stigao je i
Miloje i izvestio o onome to je znao malo. Sporo se prodiralo. Kod 25. se takoe ula borba.
[6]
Selo juno od Leskovca. Prim. M. V.
[7]
Selo juno od Leskovca. Prim. M. V.
[8]
Selo podalje od Leskovca. Prim. M. V.
[9]
Jovan Vujovi Mumula, bio komandir tehnike ete u 1. proleterskoj brigadi, doao u
Srbiju sa Koom. Prim. M. V.
[10]
Planinski vis juno od Leskovca. Prim. M. V.

Izili smo na Kitku. Pred nama se protezao dug venac sa pet-est uka, ravnomerno udaljenih,
sve nie jedna od druge prema levo, i svaka manje poumljena. Osmatrali smo iz irokih rovova
na Kitki, u kvadratu kao redut. Nai su prilazili, njih tridesetak, pretposlednjoj uki na kojoj
su se uskoro primetila bela keeta Arnauta. Nai su ili lepo, smelo i kao sigurno. Bili smo
razdragani. Krenulo je. I ja sam bio razdragan ali sam se odjednom setio da ovako izgleda
etniki napad. Po ve osvojenim ukama tu ispod njih muvali se nai vojnici i komora. Jedan ili
dva topa poeli su da tuku po naima. Onih tridesetak, koji su bili na elu i podilazili
pretposlednjoj uki poeli su da uzmiu. Nerazumljivo je bilo pred kim i zbog ega. Ceo se
taj deo fronta stavio u pokret unazad. Za naom brigadom, koja je odstupala drsko je i nekako
mirno trkaralo petnaestak Arnauta. Tih 15-ak Arnauta zauzeli su ponovo sve uke na vencu
pred nama. Iz reduta poeli su da dejstvuju nai pukomitraljezi, jedna protivtenkovska puka i
baca. Neprijatelj se ve sputao sa najvee uke ka kosi od koje nas je razdvajala samo jedna
jaruga. Zaudo, pod kosom se zadralo nekoliko naih vojnika, moda na 70 metara od ivice
kose oni oevidno nisu znali ta se dogaa ispred njih. Krenuli su, sporo, ukoso. Moda su
pucali. Iz reduta tukli smo svim orujima. Arnauti su poeli da se muvaju oko drvea, nekoliko
ih je palo, poeli su da odstupaju. Nae nove snage ule su u borbu, dotadanje su povuene u
rezervu. Krenulo se opet napred, brzo. U meuvremenu na levom krilu je uspostavljena veza sa
Bradonjom koji je navodno prodro dosta duboko. No i ono se bilo pokolebalo, kad je poelo
odstupanje po vencu. Desno od nas, opet, ula se borba, nedaleko, sve na istom mestu. Po vencu,
nai su, levo, osvojili i poslednju uku i sputaju se u dolinu, deleko. A jo dalje, s one strane
doline, kretala se neka vojska verovatno pojaanja. Uskoro videla se praina dole na putu
nekoliko kamiona. Ubrzo se doznalo da su stigli tenkovi i u to je sva vojska verovala, iako se
nije moglo ni posle sa sigurnou utvrditi. Artiljerija i bacai opet su poeli da prenose vatru
blie nama. Nai su opet poeli da se komeaju i povlae. Otiao je Rade, [11] zamenik
Milojev, [12] da organizuju otpor. Uzalud. Uskoro nam javie da je ranjen u grudi. Naa vojska
se povlaila na itavom frontu. Arnauta je bilo bar 10 puta manje od naih i ili su za naima u
stopu. Nije bilo vie nade na uspeh. I 25. se povlaila 24. je bila ula u borbu samo sa jednom
brigadom desno od nas i prodrla. Naredili smo povlaenje.
[11]
Rade Petrovi, zamenik komandanta 21. divizije. Prim. M. V.
[12]
Milojevi, komandant 21. divizije. Prim. M. V.

Opet su se hiljade ljudi poeli gomilati na uskom prostoru izmeu Kitke i Velje glave. Svi su
grabili napred. Pre polaska jedinica bilo je nekog besmislenog postrojavanja, ali u pokretu
kolone su se ukrtale i nered bivao sve vei. Gonila se zaplenjena stoka, pojedinci su pekli meso
pod bukvama. I tako su se oko 18 sati nale obe divizije na jednom putu kroz umu. Tada je
stigao glas spreda da su tenkovi zaposeli Lipovicu. Obavestio sam o ozbiljnosti situacije
Gorkova i najblie tabove. Vojska kao da je osetila neto, neku opasnost, ali mislei da je
pozadi a ne napred, poela je jo bre da kulja i grabi niz brdo. Miloje je ve bio povukao sva
obezbeenja. Meu vojskom pojaavali su uznemirenost, pozadinci, civili, nenaoruani seljaci
koji su se prikljuili vojsci kad su napustili svoj kraj. Nekoliko puaka moglo je sada da rastera
ove hiljade, bez tekog oruja, ali dobro naoruane i inae hrabre. Izili smo iz kolone i krenuli
drugim putem, koso uz brdo.

Tenkova nije bilo na Lipovici. Divizije su poele da se razilaze. Bradonja ode preko bugarske
granice. Sutradan se otvorila borba sa ljotievcima koji su prodrli na Lipovicu i sa onima koji su
prodirali ka Oruglici. Dvadeset etvrta je odbila ljotievce na svom sektoru. U pono stiglo je
Ratkovo pismo da je 21. iz nepoznatih razloga odstupila sa Oruglice prema Veternici u
prilinom neredu. Pismo je bilo adresovano na Ljubu. Mene je zateklo u Ongaljevu. Naredio sam
Ratku da se zadri na sadanjim poloajima, dok se situacija ne razbistri. Stiglo je i Ljubino
pismo: izlagao je o povlaenju 21. i pozivao da odmah doemo. Spustili smo se u Mijovce. Tu
sam doznao da je, mislim, 17. brigada sa jednim bataljonom 4. zaustavila i proterala neprijatelja
koji je bio izbio u s. Oruglicu. Dobili smo neto vie prostora. Sutradan do nogu je potuen
bugarski bataljon u dolini umanske reke, posle opkoljavanja. Zatim je 21. divizija prela u
Pustu Reku, a 24. je nastavila borbu sa Bugarima, etnicima i nedievcima.

To je ukratko, i radi podseanja. Glavno treba jo napisati: atmosferu, sredinu, ljude, osobenosti
ovih borbi, ove vojske, ovog naroda. Potrebna i velika revizija merila: dosadanja su nedovoljna
i nee te daleko odvesti. Kako da shvati znaaj realni, recimo, arnautske granice kad si se
spustio avionom kod Kosania. [13] Kako znati ta se moe, a ta ne moe pa i ta treba, i
ta ne treba. Ljuba, Moma kritikuju moju neodlunost, kolebljivost, tenju za savetovanjima.
Svi elementi su suvie promenljivi i suvie neodreeni. Kada postaju pravci ravnopravni?! U
stvari dejstvujemo u mraku: moemo i vie i manje od onoga to se da zakljuiti. Nismo nali
vrsto tle izmeu... izgubljene uke i pobede CA. Je li Kukavica [14] miolovka ili
neosvojiva? Je li istina da se Oruglica ne moe drati vie od jednog dana ali je odlina za
odbranu. Bugarska granica, arnautska granica (sa topovima!), glad, izdrljivost, umor to nisu
vie nepoznate, ali neodreene jesu, peaenjem i vatrom sa svih strana sve bolje poznate. Bugari
se ogoreno tuku pa su posle sreni to mogu stupiti u nau vojsku! Deava se neto veliko i
maglovito koje tek treba da .naraste u vojsku i stabilnu snagu kroz borbu, kroz oajanje, glad i
veru, kroz unezverenost i pesmu.
[13]
Seoce kod Bojnika. Arnautska granica granica Velike Albanije koju su uspostavili
okupatori. Prim. M. V.
[14]
Planina juno od Leskovca. Prim. M. V.

Iz Dokumenata

Vrhovnom tabu NOV i PO Jugoslavije [15]

Iskoriujem odlazak gospoe Kriste orevi da vas ukratko izvestim o situaciji. Zbog kratkog
vremena koje mi stoji na raspoloenju izneu vam vie optu sliku i procenu nego li sam tok
dogaaja koji vam je uglavnom poznat iz naih radiograma.

Kad smo doli ovde, zatekli smo vojsku u punom bujanju, jo nesreenu, neiskusnu,
neuvrenu. Neke jedinice ve su se bile prepolovile u toku bugarske ofanzive koja je
prethodila naem dolasku; radilo se na prikupljanju onih koji su se osuli i na mobilizaciji novih.
Preduzeli smo odmah i sve ostale mere za uvrenje jedinica. No, ubrzo po naem dolasku,
neprijatelj je zapoeo novu, iroko zamiljenu ofanzivu. Koje su snage u njoj uestvovale
javili smo vam. U to vrerne, glavnina naih snaga 21, 24. i 25. divizija odnosno glavni deo
tih divizija nalazio se u Jablanici i Pustoj Reci. Jastrebac ve nije bio u naim rukama, ime je
prostor za manevrisanje bio znatno smanjen. Dvadesetprva divizija se tek vratila sa prostora
gornjeg toka Toplice, gde je, u kratkom razmaku po drugi put bila vodila teke borbe sa
nadmonim etnikim snagama i bila primorana da se povue na osloboenu teritoriju.

Mi smo reili, budui u defanzivi, da dekoncentriemo nae snage. Sa 25. smo poli za Oruglicu,
a 21. i 24. trebalo je da se u povoljnom trenutku izvuku i privremeno dejstvuju na irem prostoru.
U tome nisu uspele i ubrzo su se, sa neprijateljem za petama, i one nale oko Oruglice. Sve tri
divizije nale su se na uskom prostoru, sa neprijateljem ispred i bugarskom, a naroito
arnautskom granicom pozadi.

Najlake je bilo otii preko Morave, iako je i to bilo vezano sa velikim naporima i verovatnim
tekoama pri prelazu pruge (sa glomaznim bolnicama i neuvrenim jedinicama: najbolja, 21.
divizija, bila je ve jako premorena). Ali otii preko Morave znailo je udaljiti se od Kopaonika,
u kom pravcu se oekivao Pekov dolazak, znailo je otii sa glavninom u periferiju i pustiti nae
ranije baze, narod koji je bio uz nas, na milost i nemilost okupatoru i etnicima. Zbog toga smo
doneli odluku da se privremeno sklonimo na Kosovo. Krenuli smo, preli nasilno granicu, ali
smo jo istog dana, uvee, morali da se vratimo, povuemo pred Arnautima. Objektivne
okolnosti postojale su za izvrenje ovog plana, ali jedinice su se pokazale nesposobne da
dejstvuju povezano, zbog teke situacije, mareva i borbi, ljudstvo je bilo mnogo popustilo
pokazalo se da nije jo sposobno da izdri vee napore.
[15]
Izvetaj komandanta Glavnog taba neregistrovan, u A-V. II rukopis K. P.
Prim. M. V.

Po povratku sa arnautske granice, 25. divizija je otila preko Morave, 24. divizija je nastavila
borbu sa snanim neprijateljskim snagama oko Oruglice, a 21. divizija se vratila u Pustu Reku
Radan gde je, posle svega dva dana, neprijatelj ponovo napao. Sada je u Oruglici mirno, a oko
Raana se jo vode borbe uglavnom sa dva bugarska puka. Sa 21. divizijom nalazi se moj
zamenik, potpukovnik uri.

Prema izvetaju taba 25. divizije, ova divizija, koja je bila blizu raspadanja, odmorila se
preko Morave i uvrstila. Kod 23. divizije, koja je u sokobanjskom srezu i koja nije bila pod
udarom neprijatelja, sve tee normalno. Isto to vai sada i za 22. diviziju koja je na sektoru
Vranja Crna Trava: ona je prikupila ranije odbegle, i mobilisala je jo 500600 boraca.
Najtee je stanje kod 21. i 24. divizije; u njihovim jedinicama, koje vode borbu, osipanje se
nastavlja u prilinim razmerama, no uporedo s tim na svim mirnim sektorima preduzima se
prikupljanje. Karakteristino je da velika veina dezertera ne prelazi neprijatelju, nego bei od
tekoa kui, i kad prou tekoe, vraa se u jedinicu.

Razvoj jedinica je, kao to vidite, neravnomeran, zavisi u velikoj meri od aktivnosti neprijatelja,
siline njegovog dejstva i tekoa koje otuda proizlaze za nau vojsku, iz toga ne treba izvui
zakljuak da se ova vojska ne moe odrati naroito sada posle izbijanja Peka na Kopaonik.
No treba imati u vidu da je to mlada vojska i, kao to smo ve rekli, neiskusna i neu-vrena.
Ona sada nesumnjivo preivljava krizu raenja iz partizanskih jedinica u vojsku. [Podvukao
K.P.] U toku ove ofanzive istaklo se ono ljudstvo koje je najzdravije i najborbenije, i moe se
rei da su borbe mnogo koristile ipak, i da su se mnoge jedinice u njima prekalile, tako da e,
im dobiju malo vremena da odahnu, moi brzo da ovrsnu i biti sposobnije da se, sa manje
potresa, uspenije suprotstave neprijateljskim napadima i uopte uspenije da dejstvuju.

Taj proces e jo mnogo bre ii kad dobijemo kadrove iz Pekovih jedinica. Problem kadrova je,
naime, jedan od najakutnijih i to poev od vojnih, etnih stareina pa do gore. Isto to vai za
sanitet i intendanturu. Veza sa divizijama je jo uvek slaba. Hitno su nam potrebni
radiotelegrafisti.

Moram da zavrim, jer gospoa Hrista odlazi. Na kraju naroito podvlaim hitnu potrebu za
literaturom svakovrsnom i za tehnikom koja bi nas osposobila da se, ma i skromnim sredstvima
u poetku, suprotstavimo neprijateljskoj propagandi i uticaju. Neobavetenost u narodu, pa i
vojsci, je velika, naroito o naim unutranjim problemima, uspesima, dostignuima, o izgradnji
nainu i formama izgradnje nae drave. Vaa pomo u tome potrebna nam je kao hieb.
I za razvijanje tog posla potrebni su nam kadrovi: za pisanje, redigovanje, itd.

Ovo je sasvim fragmentaran prikaz stanja ovde. Kako stoji u drugim krajevima mi novi [16]
jo ne znamo tano. Raspoloenje naroda nesumnjivo postoji, ali i veliki strah pred etnikim
terorom, i to raspoloenje nee moi doi do punog izraza bez naslona na jaku vojsku [podvukao
K.P.] i bez pomoi jakih politikih kadrova.

Obzirom na moguu brzinu razvoja dogaaja oko nas i kod nas, nema izgleda da bi se ta jaka
vojska mogla stvoriti sopstve-nim unutranjim snagama Srbije blagovremeno. Zato smo sa
velikim oduevljenjem primili Pekovo izbijanje na Kopaonik i oekujemo nastavak.

_ Mnogo nam je, najzad, lake i lino, jer smo, moram vam rei, u nekoliko mahova, bili i mi
sami ozbiljno pritenjeni.

S drugarskim pozdravom gen-lajtnant Koa A. Popovi

Iz Belenice

3. VIII Oruglica
Posle 31. prolog meseca neprijateljev pritisak je popustio. etnici, posle Ljotievaca sa
tenkovima, napustili su Radevaku esmu i krenuli za Jablanicu, a dalji pravac im je, kako su
sami govorili, Kopaonik gde se pojavilo 30.000 partizana.

Neprijatelj je danas napustio i Beli Kamen i Klaa; izgleda da se nalazi jo na Porotici i

Buvakoj kosi. Ali zato su borbe otpoele u Pustoj Reci i na Radanu.[17] U svemu, ini se, ipak,
da se ofanziva razvodnila ve samim tim to je opet jo nepotpuno provereno glavnina
etnika iz Srbije otila, vratila se ka severu.

Ukoliko nema i nekih spoljnih razloga za to, kao pribliavanje Peka, [18] odlazak Nemaca, ipak
smo, u odnosu na snage koje su bile ovde i koje nisu otile (bugarske i nedievske), uspeli,
dekoncentracijom naih snaga i brzim pokretima da, bar privremeno, pokvarimo plan
neprijatelja, ometemo njegovo pravilno razvijanje i sprovoenje u delo. Bugari sporo reaguju i
sporo idu. Sama injenica da smo opet na Radanu veliki je na dobitak. Verovatno je da emo
sada moi tamo da se zadrimo i, uz pomo Pekovu, da krenemo ka severu.
[16]
Odnosi se na one koji su sa Koom doli u Srbiju. Prim. M. V.
[17]
Sve u junoj Srbiji LeskovacJablanicaProkuplje. Prim. M. V.
[18]
Peko apevi, komandant grupe divizija koje su nastupile preko Kopaonika. Prim.
M. V.

Kroz sva kolebanja i este promene odluka koje su proizilazile iz slabe obavetenosti o
pokretima i snagama neprijatelja, vano je da se jedno sprovelo neodlazak preko Morave. to
se mene tie, to je moda jedina misao koja mi je bila do kraja jasna, jedina odluka od koje se
nije smelo, bez velike nude, odustati: ostalo je bilo proizvoljno, neosnovano na nekim
razumnim i poznatim pretpostavkama: krenuti sa svim snagama za Radan ili ostaviti delove u
Oruglici, krenuti danas ili sutra, ovim ili onim pravcem. I u tom odluivanju nisam mogao
odluno da uestvujem. Na osnovu ega? Na osnovu same potrebe odlunosti? Odgovornost
time nije bila smanjena. U stvari trebalo je nekako preiveti neodgovornost i konfuziju, nekako
se provui kroz neznanje i nemogunost rukovoenja. No u tom periodu to nije vailo za
pojedine akcije: one su se sprovodile onako kako su bile zamiljene ili malo drukije, jedinice
su kretale na izvrenje zadataka i u odlunim trenucima izvravale ih. Rat se nastavljao,
stihijski i za ivot. Neprijatelj je osetio jurie, vatru, iznenadne pojave na stranama gde nas ranije
nije bilo, itd. Nedievska grupa sa tenkovima, koja je bila izbila u Lipovicu, pod stalnim
udarcima naih jedinica na nju, oko nje, nala se najzad izolovana, odseena, daleko od svake
baze. Jedino to ju je dralo bili su tenkovi, ali su i oni zavisili od snabdevanja. Poela je polako
da se povlai, oevidno oekujui pomo. Sa pravca njenog povlaenja napadali smo je stalno,
ali jedinice koje su bile odreene da je napadnu tada s lea u odnosu na pravac povlaenja
bile su mrtve, neaktivne. Neprijatelj je preduzeo iz Lebana novu akciju, iji je glavni cilj bio
sigurno izvlaenje ove grupe; krenuo je opet sa tenkovima, i blagodarei jedino njima to mu je
polo za rukom. U meuvremenu naa glavnina se prebacila u Pustu Reku.

*
5. VIII 44. Lipovica kua Petka Arambae

Bugari su opet izbili na Radan. Nai delovi 5. brigade, progonei etnike, izbili su na r. Toplicu.
Jutros su 17. brigada i bugarska brigada otpoele napad na etnike na prostoru Retkocer
Sekiraa. Ljuba javlja da su velike snage krenule iz Kurumlije ka Kopaoniku. Vrhovni tab
javlja da je sino Peko trebalo svim snagama da pree Ibar. Sa Radana se ula eksplozija, juno
od s. Rudita. Avioni ve tri dana nisu dolazili, a materijal, naroito municija za puke i bacae
i porcije hitno nam je potreban. Sumnjiimo Engleze da namerno zateu. Noas je Ratko
traio od 13. brig. da mu odmah poalje municiju, jer su 17. i bugarska ostale bez nje. Na
Oruglici mi smo; nigde nema neprijatelja. U skoro svim jedinicama, broj dezertera se poveava.

Pa ipak odraemo se. Pekov dolazak bi predstavljao ogromnu pomo, mogao bi biti zaokret
u celoj situaciji. Ali, i ako ne uspe da se probije odraemo se.

To je ono to se ne svodi na spontanost borbe, na mogunost stvarnog upravljanja. Kroz sve

kontingencije, sluajnosti, probija se, namee se pravi odnos ne samo snaga nego
pravednosti. Bugarski bataljon je razbijen, tenkovi odstupaju iako nemamo protivkolskih orua:
to je izraz, u krajnjoj liniji, pravednosti nae stvari, injenice da narod ne moe biti uniten, izraz
nae neuporedive upornosti, vere, prodornosti, stvarne snage, ivotne snage naroda koji se bori
za svoj opstanak. Spolja posma-trano, elementi koji se sukobljavaju nesrazmerni su: na jednoj
strani broj, organizacija, naoruanje, garnizoni, prevozna sredstva, obezbeena ishrana na
drugoj glad, umor, bose noge i pobeda, stvarna, neunitiva snaga. Etc.

Razgovarao sam sa Gorkovim. Pravilno kae: obezbediti mobilizaciju. Stvoriti snagu, pa

nikakvi spoljni momenti i razlozi nee moi da skrenu stvari sa pravilnog toka. Iskrcavanje?
Novih snaga Nemci nee imati odakle da dovuku, pa e opet morati da razrede pozadinu i
dozvoliti nam da se uvrstimo.

Razgovarao sam i sa Henikerom. [19] I on govori o onim Englezima koji ne razumeju, koji trae
Darlane, [20] rade na tome da ih odvoje od okupatora ali ne trae da pridobiju narode. Kae
da je sadanja engleska politika udna, nerazumljiva. Misli li to ili spada li moda u tu politiku,
obuhvaeno je njime to da tako misli: da bude slobodan i izvrilac onog to slobodno kritikuje.
Ratovao je u Africi i kae razoarao se, jer nema oduevljenja Rat u pustinji bio je
akademski rat. Veruje da e se problem zaposlenja reiti slanjem nekoliko miliona Engleza u
dominione i kolonije.

9. VIII Melovo[21]

Peko je izbio na Kopaonik. Sedmog je oslobodio Brus. Potukao je nekoliko etnikih brigada i 1.
ravnogorski korpus; pobio veliki broj i zarobio 260, meu kojima 6 oficira.
Na Radanu Bugari su napadali sve do prekjue. Ljuba je za sve vreme manevrisao. Po nekoliko
puta su Ljuba i Bugari uzajamno menjali poloaje.
[19]
Heniker Don (Henniker John), britanski major, predstavnik engleske vojne misije pri
Glavnom tabu za Srbiju. Prim. M. V.
[20]
Darlan Fransua (Darlan Francois), admiral, komandant francuske flote 1940. Saradnik
Petena. Prim. M. V.
[21]
Melovo, selo kod Leskovca. Prim. M. V.

Engleski avioni ve nekoliko dana ne dolaze. Mi smo bili dosta pokretni a tehnika
poruivanja aviona je komplikovana. Stvar se jo komplikovala time to su se u Bari-u pojavili
ruski avioni, a iz Sovjetskog Saveza takoe dolaze. Raspodela aviona je nekako bila dola sva u
ruke Engleza u Bari-u. Sada smo morali prome-niti: postavljamo posebne znake za ruske avione,
nezavisno od Bari-a.

Po nekim, dosta sigurnim postupcima, Nemci poeli da se povlae od Soluna preko Mitrovice. A
zarobljeni Bugari govore da i njihov korpus treba da ode iz Srbije.

17. VIII Sokolovia

Bili smo jue iznad same Kurumlije da potraimo vezu sa Pekom. Nismo mogli patrolama
pronai njihove jedinice. ekamo kod taba 24. divizije da se veza uspostavi. Jue, iza Morine
glave, odseli smo u jednu seljaku kuu: nas nekoliko i desetina Krajinika, koji su doli za
vezu sa Kopaonika. Ruak je bio bogat: kajmak, sir, kiseli krastavci, paprika, krastavci u vodi,
paprika u kajmaku, rakija, vru penini hleb; sve izneseno odjednom na sto. Krajinici se
smekaju, jedu uspravno i priaju o borbama. Drukija su vojska, nepobitno. Svaki je borac
aktivni subjekt, vojniki i politiki. Ta unutranja sloboda daje mu smelost da pogine kao to
punom merom ivi. Razgovaramo o tome sa Alijom [22] i Perom. Eto po emu su drugaiji. Kad
se odmaraju, pevaju, prosto ive, ne mogu da ne deluju kao nosioci narodnooslobodilake borbe.
Zato tu zarobljeni etnici, sa bradom do po grudi i kosom do po lea, govore: Mi se ovdanjih
partizana ne bojimo gonimo ih kao vi nas. Poreenje nije tano u svom prvom delu.
Najokoreliji etnici imaju zaista ipak vie ratnog iskustva od ovih naih jedinica, ali i znatnu
brojanu nadmonost i njom operiu; no nikakva njihova premo nee dugo trajati, jer je naa
vojska, po prirodi svojoj, vojska koja raste, snai se i napreduje njihova obrnuto.

Eto, otkad smo zaposeli iri prostor, jedinice dobro dejstvuju i postiu lepe uspehe jer
dejstvuju partizanski. To umeju. Itd.

Dolazili su zadnjih dana kod mene Heniker i Sirs [23] na razgovor. Odvratne pijunine! Smeju
se razbojniki i jedan i drugi naslonjeni na Britansku imperiju. U oi ti kau da su tu da
pijuniraju; forma je sasvim tanka. Doe oveku da pljune. Ima, znate, jo ljudi u Engleskoj
koji veruju da pojedini Draini oficiri nisu kompromitovani dovoljno... I Sijers zato trai
podatke o etnicima, da bi, nasuprot takvim ljudima, izvrio svoju misiju pomoi nama. I ne
moe im rei koliko ih se gadi, njih i takve njihove objektivne demokratije i vaarskih
trikova.
[22]
Alija Ali Sukrija, lan Oblasnog komiteta za Kosovo. Prim. M. V.
[23]
Kapetan Sirs (Syers), lan saveznike vojne misije. Prim. M. V.

Posle Nemake, drugo mesto u naoj mrnji zauzima Engleska. I pored saveznitva, materijalnog
potpomaganja, uinila je sve da izazove i podri graanski rat u Jugoslaviji za koji se tui na
nas! Uinila je sve da se narodnooslobodilaki pokret ne odri, kriva je za hiljade i hiljade naih
mrtvih. Priznala nas je i poela pomagati jedino kao silu koju je sve uinila da uniti. Sve sa
prostim objanjenjem ima ljudi u Engleskoj koji ve-ruju..., isto kao to za Minhen treba da
bude dovoljno objanjenje bilo je tada ljudi koji su hteli... Slobodni engleski graanin, i pijun,
po tome ne bi uopte bio odgovoran za to to su ti bivi ljudi svojim verovanjem i voljom,
sprovodili kao englesku politiku. Zamiljam kakva je, u ovoj svetlosti, morala konkretno
izgledati, politika neintervencije za vreme rata u paniji.

Nai narodi ovakvo dranje Engleske nikad nee zaboraviti. Kad doe vreme, mi, koji znamo,
rei emo sve to je bila i htela ova politika, dokle je iao i gde je pristao njen realizam. Pritisak
je i sad veliki na nas. Moramo da pregovaramo sa izdajnikim kretenom kraljem Petrom, koji ni
po emu ne predstavlja nae narode i njihovu borbu. Itd.

28. VIII Bogujevac [24]

Rumunija je prila saveznicima. [25] Bugarska se proglasila neutralnom i jue je, u Leskovcu,
poela borba izmeu Nemaca, nedievaca i etnika s jedne strane i Bugara s druge. [26] Rat se
brzo primie kraju. Kralj Petar je 25. avgusta izdao ukaz o ukidanju Vrhovne komande u
otadbini. Sa svih strana nas izvetavaju da besni etniki teror; glavno oruje klanje (srpom).
Sve to, i okupacija, i Gestapo, i veanje, i klanje zato, navodno, su da bi se stalo na put
komunistikom strailu!! Devojka koja je dola iz umadije pria nam da drainovci jo
proputaju njima sumnjive seljake, ali radnika ni jednog: oni zaista vode i hoe da vode klasni
rat; to je uostalom produenje one politike, njen drugi vid, saradnje sa okupatorom.
[24]
Selo kod Kurumlije. Prim. M. V.
[25]
Rumunija kapitulirala 23. avgusta. Prim. M. V.
[26]
Bugarska osloboena 9. septembra 1944. Prim. M. V.

Hoe li etnici, voe, u poslednjem trenutku, okrenuti oruje protiv Nemaca? Ipak izgleda da
nee moi. To bi mogli uiniti samo ako bi nemaka vojska bila prethodno potpuno razbijena,
doslovno razbijena, rasterana. Pored tih materijalnih uslova za preokret isto tako malo ima i
politikih: izdajstvo je postalo prava sadrina te politike, osnovnija od ele superstrukture, od
svih kombinacija kad doe vreme. Za njih to vreme ne moe nikad doi jer se nikako ne radi o
dvema taktikama, naoj i etnikoj...
 *

Stigla je Vjera. Rekli su mi bili da je dola u komandu podruja. U tabu se pojavila iznenada.
Sedeo sam za stolom. Neko mi je rekao: neko ti je doao. Okrenuo sam se. Ila je ka meni, u
seljakom odelu, povezana maramom, nesigurna, polunasmejana, umorna. Priao sam joj, rekao:
ekaj, nemoj sada. Rukovali smo se. Poveo sam je odmah da razgovaramo. Dugo smo
razgovarali, ja sam pitao. Samo jednu stvar htela je da sakrije, ali sam odmah osetio pa je i to
rekla. Jue je u maru jedan zalutali metak od onih bezbrojnih ispaljenih u enluenju
ranio u nogu.

Neopisivo je to. Dola je kao krivac. Nisam joj morao nita rei. Ne bi se usudila da me zagrli.
Rekla mi je posle da nije znala hou li uopte hteti da govorim s njom. Ona je svoju krivicu znala
i nije imala ta da pretpostavlja; dola je kao takva.

Dugako je to i neopisivo. I ivot njen za ove tri godine i ovo nekoliko naih razgovora
poslednjih dana. Do sada se nismo ni uhvatili za ruke. Vjera i ja, posle tri godine rastanka, da se
ne uhvatimo za ruke. A tako jeste. I to jeste.

Ima jedan jedini argument. Jak mnogo. Svodi se: Zato ste me ostavili? I zaista nita ozbiljno
nisam uinio da je ne ostavim. Bilo je potrebno negovati prisustvo kao to smo bili nauili da
negujemo ljubav. To je jedino mesto gde se usudila da bude ogorena. Ja sam smatrao glupo
kao uvek da nemam pravo da je traim. Jevtino je to potenje skromnost; bio sam je
ostavio u uasu, nju poznatu, bespomonu, samu. Sve je suvie objanjivo, jasno i nerazumno,
nerazumljivo. To je jedno, uslovi, a drugo je to se dogodilo; ovo ima svoj sopstveni teret,
sadrinu. Vjera i ja sigurno neemo vie biti mu i ena. To je nakazno, nepopravljivo,
nezamislivo, ali to je stvarnost. Za uslove sam moda ja mnogo vie kriv, no stanja su tu, takva,
ukljuena u ovoj odreenoj, nesrenoj skoro prokletoj traginoj eni. Gledam je, isto
onako bezazlenu, nikako nepredodreenu za buran ivot, i kaem joj: Zamisli kolika je tvoja
prolost. Ona klima glavom, i oi joj se opet vlae. Malo smo uinili da joj promenimo sudbinu,
a bila joj je podlonija od ikoga. Desilo se udo. Vjera i ja ne moemo vie biti mu i ena. Ona
prosto kae da e nas udo i pribliiti. Ja znam da nee, jer bi se moglo desiti samo i kroz moju
glavu, tj. zavisi sada i od mene a ne od onoga to se njoj samoj dogaa. Suvie je volim da bih
ikada mogao ponovo da je zavolim. Suvie ima da se oprosti, a niti imam ikakvo lino pravo da
opratam niti je glavno uopte dostupno pratanju. Dovoljno je to je dokazano da Vjera moe da
ivi bez mene, potpuno bez mene. Da li je to neivot, kao to ona kae ne menja nita. Taj
neivot to je ona iva, bez obzira da li ja postojim, bar kao iva uspomena, da li emo se
sastati. Vjera je bila odustala od mene, do kraja i nema vie odakle da se vrati: Odakle?
Mnogo je, beskrajno dalja, nedostino daleko nego dok smo bili prosto rastavljeni, ja sa
slikom poslednjeg rukovanja pre rastanka, ve samom dovoljno za veru. I samo njeno ime je
samo jedan propali plan. Vjera i ja neemo vie biti mu i ena. To znam sigurno, kao i da to
nikad neu razumeti.

(posle podne)

Stalno razmiljam o dva krupna dogaaja: o razvoju situacije posle proglaenja neutralnosti
Bugarske i o Vjeri! Radi se o sudbonosnim odlukama u oba sluaja. Samo na prvi pogled i
formalno izgleda udno to i o odnosima sa Vjerom govorim kao o krupnom dogaaju. Zaboga,
ivotni drug!

Gore je nego da je ivela protiv mene. ivela je bez mene, bez obzira na mene. Leim na suncu, i
kad mi se reene injenice vrate u pamet unutra se neto trgne i moram da otvorim oi, da se
ne bi neto lano, izmiljeno sakrilo ispod sputenih kapaka.

Nakazno je do kraja i nepopravivo: nikad vie neu zagrliti Vjeru. Takav ishod sam zamiljao,
ali samo kao ono nemoguno od ega e svaka stvarnost biti bolja: gora je! ... Ovde sam
prekinuo da bih izdao nareenje 23. diviziji da nastoji ovladati Niom.... Ona zna da nema
pravo da me dirne.

Ona zna da nema pravo da me dirne ali po neem se ipak ponaa kao moja ena. Rekao sam
joj. Ja sam, etajui se pored nje pljunuo to ne bih uinio pred tuom enom. Prirodno. A
ipak ono to me najvie uznemiruje u ovom neminovnom i udovinom rastanku jeste njen
bol, njena izgubljenost. Nadala se niemu i svemu. Ukoliko je bilo manje izgleda, utoliko je nada
bila vea kao nada, kao potrebno udo. Izgleda nepojmljivo da je mogu, odbijanjem, skrhati,
ali i to jeste tako; jer sad nije ona bez mene. Radi se, znai, samo o tome kako da je odbijem, a da
je ne unitim. To hou i moram, isto tako kao to ne mogu da je promenim. Zato sam joj jutros
napisao pismo: Javi kako si. A pogreno e razumeti. I treba izvesno vreme pogreno da
razume. Hteo bih, treba jo da je pitam: o Avali, o naem graanskom braku, o pismima (i
poslednjem), o slikama.

29. VIII

Razgovaramo o krupnim odlukama i padne mi na pamet Vjera. Strepim za nju, zbog rane na
nozi, poslana je u bolnicu. Sino se odjednom pojavila. Poslali je natrag iz taba 2. divizije. No
je ve bila pala. Poveo sam je malo dalje od atora i opruili smo se na zemlji pod drvetom da
razgovaramo. U stvari ni o emu nismo razgovarali. Sve to bi hteo da kae samo moe biti
bolno. Gledao sam nebo: isto kao nad poljem iznad kovnice, tamo, pre toliko godina, kada smo
se voleli. utao sam, da vidim hoe li sama poeti da govori. Nije progovorila. Tu smo na pola
metra jedno od drugog i ne drimo se za ruke. Kako je to moguno? Kako mogu protekli
dogaaji da budu tako tvrdi? Kako moe dua da bude toliko jaa od prisustva jedine voljene
ene? Kako moe ispovest da podigne ovako straan zid? Vjerina ruka je tu, na dohvat
Vjerina!

Spavao sam u atoru, a ona napolju, na nekoliko metara, pod drvetom. Odneo sam joj ebad i
atorsko krilo.

Dorukujemo ujutru, a ona sedi sama, pod drvetom, i jede sama. Treba li tako? Ja hou ono to je
normalno. Da li je? Da nije opet naputena. Osea li se opet kao ugavo pseto? Pitala je hoe li
se moi vratiti, posle ozdravljenja, u tab divizije. Tamo joj se svidelo: ljudi su prirodni i srdani.
Vjera, treba da ojaa, odmori se i ugoji. Hou! Opet su ti oi suzne. Treba da se
naviknem. Na ta? Na sve.
Nepodnoljiv je njen izmueni, jadni, kao progonjeni lik. Nepodnosiv je onaj uas, proli i
sadanji, ona beskrajna sramota i ponienje sadrani u njenom izrazu zgaenosti, na ivici
nepovratnog oajanja. Kojim snagama da pone da ivi isto, kojim udom da nestanu dve
godine groznog rata.

Vjera nee biti moja ena, ali joj moram pomoi da otpone da ivi.

Nita ne smem da je pitam, da ne izazovem nova muenja i oajanja. Zamiljam da treba da

ostane zakonita moja ena, pred svetom. Strepim da ne pogine, opet progonjena, u nekom uasu.
Koliko su jevtine patnje mladog Vertera! Ima oajanja koja se ne mogu prekinuti samoubistvom,
suvie objektivna da bi sve prestalo smru.

Uas mi lei u grudima kao crna ptica. Ako rairi krila, zakukau.

Govoriti sa Momom, Canom? Pribliiti je? Bar da radi, da ne lei i misli! Uvenula. Pa kako
e, ime prestati i moj bol. ta ima da ga smanji? Zar vreme? ta e ono promeniti u
injenicama? Moda nove injenice, blage i svee. Znam da bi bez oajanja bila jo mlada,
prva, ondanja sve, ma i ne bila moja. A moda bi se osvestila kad bih je samo dirnuo. Moda
bi to bilo dovoljno da joj otvori put iz oaja, da prestane biti poslednja ena.

udno je. Sebe uopte ne alim, nego samo nju. Prava ljubav ima poetak, ali ne moe da ima
kraja. Naa je ljubav mojom krivicom bila nespretna, pa grozno gruba, izobliena, pa pogrena,
pa sa moje strane prezrena, pa naputena, pa puna. Pa je sada pala sa visoka. Ali kojom silom
da prestane. Ne mogu da o njoj ne mislim i oseam bar kao o svom detetu. Sada bih mogao
kriom da je gledam, a pustio sam je da ode, da se osami sa svojim oajanjem.

Setio sam se Ane Karenjine. Ali nikakve slinosti nema. Ili ja ne mogu da zamislim da me ona
ne voli. To zaista ne moe biti.

Toliko je duboko nesrena, sada zbog mene prema njoj. Ja sam nesrean samo zbog nje. Kad
bih ja umirao, ne bih hteo da je poljubim. Ali kad bi ona umirala, tragino kao to e morati da
joj se desi, bih je poljubio ve i zato da bih mogao dalje iveti.

Nikad se nee moi izneti razgovor koji sam imao sa njom drugog dana, vie Borinca. U jednom
magnovenju sam se zaplakao; kad sam je upitao: Kako si mogla tako da me izda?

Treba da se naviknem na sve. A sve to je na novi odnos ... Ako ne pristajem, to nije zato
da bih nam dokazao da nisam slab. emu? Kakve to vanosti moe da ima? Pa zato onda? Zato
to je isto tako nemoguno zagrliti je kao to je nemoguno ne voleti je ba zato to je ovo
drugo nemoguno. U ime nae bezmerne ljubavi, ja ne smem da je zagrlim. Ona ne srne ovakva
da ue u nau ljubav. Naa ljubav sama ne moe da primi to to je izneverilo. Da bih mogao da
nastavim da je volim, ja ne smem da je zagrlim. emu dokazivati. I ovo je tako prirodno
neumitno i zrelo. Pa ni zagrljaj nije potreban kao dokaz ljubavi: ona je iznad tih dokaza.
Ne poginuti sad! Da ne ostane ovako nezavreno, nakazno zavreno jer nikako nije verno.
Kad bih je zagrlio, morao bih da plaem a ni to ne bi bilo verno.

I sve ovo nije izvan, mimo ovog groznog rata, nego isto zbog njega, skrivljeno njim. Seam se
tragedija otetih ruskih devojaka, njihovih pisama. Vjera je, na svoj nain, jedna od tih ruskih
devojaka. Grozno uvreena i poniena. Tako bi je trebalo negovati, nju neuporedivo nesrenu,
toliko nezaslueno poslednju.

Moda e silinom svoje ednosti preboleti sve injenice, sve neodgovornosti. elim joj to od
sveg srca.

Uas mi lei u grudima, kao bolesna crna ptica. Ako rairi krila zakukau iz sveg glasa ... kao
pod batinama.

I g. emberlena treba jednom pogledati sub specie aeterni-tatis. Nita drugo me ne bi moglo
vratiti tako daleko u prolost, u mladost. I sve utoliko udnije to sam je vie eleo nego to mi je
svojim telom mogla dati. Seam se one druge, koja mi je otkrila posedovanje, nikojom
drugom dostino ali ipak nevoljene: potpunije sam je posedovao mnogo vie nego to sam je
elu eleo. Njeno telo je bilo stvoreno za mene, za ljubav ba sa mnom, za dostizanje
nedostinog, neuporedivo u davanju i fantastinoj izbezumljenosti ali je sve to ostalo spoljni
neprihva-eni uslov: mogao sam, imao sam slobodu da ga cenim i biram da vladam.

Pustite me da piem ovako kako je istina, ma i odnosilo se na vremenski mali deo mog ivota
ali dragocen, jer licem u lice sa drugim biem, iznad svakog dostojanstva.

2. X 1944. Statovac[27]

U meuvremenu Crvena armija stigla na nau granicu.

Jue, 13. o. m., na pravcu Klokoevac Orava uhvaena veza sa Crvenom armijom. Ura!

Koa [28]

Iz Dokumenata

U vezi sa izbijanjem Crvene armije u Rumuniju i njenim pribliavanjem naim granicama, u

istonoj Srbiji pristupljeno je formiranju 45. divizije. Po formiranju ove, osnovan je 14. korpus, u
iji sastav su ule: 23, 25. i 45. divizija za sadejstvo jedinicama Crvene armije.

Trinaesti korpus formiran je 7. septembra, a 14. korpus 6. septembra 1944. godine. Prilikom
formiranja 13. korpus je imao 33.653 borca, a 14. korpus 51.927 boraca.

Trinaesti korpus dejstvovao je izmeu Ibra, Zapadne Morave i Niave, a 14. korpus preduzeo je
dalje nadiranje ka Dunavu u cilju to breg uspostavljanja veze sa Crvenom armijom. [29]
 Nemaka komanda je oekivala izbijanje snaga Crvene armije na granice Jugoslavije.
Zbog toga je grupisala u istonoj Srbiji jake snage da spree prodor Crvene armije.
Glavninu neprijateljskih snaga sainjavala je nemaka 1. brdska divizija i dva puka
Branderburg sa vie manjih jedinica. Dve divizije 14. korpusa upuene su prema Velikoj
Moravi da dejstvuju na komunikacije prema Beogradu i u pozadini ove nemake
grupacije.

Posle gotovo dvonedeljnih borbi jedinica 14. korpusa, uz sadejstvo 113. i 223. divizije,
artiljerije i tenkova Crvene armije, otpor nemake grupe je slomljen, gradovi su
osloboeni, ali glavnini grupacije je uspelo da se povue. Unitena je tek pred Beogradom.
[27]
Selo juno od Prokuplja. Prim. M. V.
[28]
Knjiga depea Glavnog taba Srbije, Zbornik, t. I, knj. 12, dep. 37, s. 87.
[29]
Izvetaj Glavnog taba za Srbiju, Zbornik, t. I, knj. 20, d. 169 s. 704.

Iz Belenice

Prekjue sam siao u Bojnik, da saekam sa Gorkovom avion kojim treba da otputujemo. Tek
sam bio seo u sobi slinoj svim ekaonicama kad stie pismo od Syers-a, pukovnika engl,
misije:

Komandantu NOV i PO Srbije

J'ai entendu du cte de lieutenant V. que vous attender un avion ce soir. Je vous prie de m'aviser
si je puis partir pour l'Ita-lie avec celle-ci, ou non. Si non je reste, avec impatience, jusqu'
demain. Mais si il vient de l'Italie, je voudrais partir.

Pardonnez-moi pour tant de questions!

[uo sam od porunika V. da ekate avion veeras. Molim vas da me obavestite mogu li
otputovati u Italiju sa njim, ili ne. Inae ja ostajem, sa nestrpljenjem, do sutra. Ali ako on
doe iz Italije, ja bih eleo da otputujem.

Oprostite za toliko pitanja!]

Na istom listu sam mu odgovorio: Je suis d' accord [30]. Opet na istom listu on mi je
odgovorio: Vous avez gagne! [31]

Nekoliko minuta docnije doao je sa dva avijatiara. Primio sam ih hladno. Sedeli su svega
nekoliko minuta, pa otili.

Sutradan uvee, tj. sino, dotrao je na konju odozgo, po kii i mraku Heniker. Traio je da ga
odmah primim nasamo. Saoptio mi je da je primio telegram iz Bari-a u kome se kae da tamo,
prema obavetenju iz Vrhovnog taba, pretpostavljaju da je Maral kod Glavnog taba Srbije; da
ele da znaju kada Maral moe da primi brigadira Maklina. Odgovorio sam da Maral, kao to
mu je poznato, nije u Glavnom tabu, a da nikakvog zvaninog saoptenja nema da je u Srbiji,
depeu u predati prvom redovnom vezom sa Vrhovnim tabom.

I bezobzirni i ridicules. [32] Hoe po svaku cenu da saznaju gde je Maral.

U razgovoru Heniker mi je rekao da je i Apostolski [33] nestao. A pri polasku, sa izvesnom

tugom u glasu i pogledu, ree mi: Je sais que vous aussi vous disparaitrez. [34]
[30]
Slaem se.
[31]
Vi ste pobedili!
[32]
Smeni.
[33]
Mihailo Apostolski, komandant Glavnog taba za Makedoniju. Prim. M. V.
[34]
Znam da ete i vi takoe nestati.

Pre neki dan proitao sam divnu rusku knjiicu: Postali smo drugi ljudi. Toplo kao to mi je
nekad izgledao Hamsun [35] ali istinito, pravo. Podsea i na Dek Londona ali jo ljudski-
je. Tako treba pisati o ratnim stvarima.
[35]
Hamsun Kunt Federsen, norveki pisac, nobelovac. Prim. M. V.

Vjera je otila na rad u 2. diviziju. esto mislim o svemu. Na sam dan kad se spremala da poe,
svratila je. Govorili smo o istom. Bila je toliko beznadna, da sam joj morao podmetnuti ruku pod
obraz. Posle mi je poslala jedno pisamce, u kome kae: Nisam toliko uobraena da bi verovala
da e ti biti milo da ima moju sliku. Grozno je poniena. To je ono to me najvie obavezuje.
Tu joj moram pomoi. Otkad je dola, nije zapevala. Ipak me ne razume. Ne treba da joj kaem
da sasvim drukije mislim o njoj nego ranije: sad kao izgubljenoj, ranije kao ljubljenoj. To nije
izmenjeno mojom rukom na koju je tako uzbueno naslonila obraz ... Kad god bih se setio,
prolazile su mi kroz glavu samo rei: Quelle betise! [36] Reeno je sve i uinjeno. Mogu
je i zagrliti, ali voleti, onako jedino kao to sam voleo ne. A to ne treba, jer e je jo vie
poniziti. Dve godine je ivela bez mene, bez obzira na mene bila odustala i to je
nesavladivo, posle toga sve je drukije i nepovratno.
[36]
Kakva glupost!

3. X 44. Bojnik
Po drugi put sam u Bojniku, gde prilino strpljivo oekujemo avione koji treba da nas odvedu
tamo gde nas eka Tito. [37] Englezi, veliki i mali, jure kao lovaki psi za nama, upotrebljavajui
sve naine da doznaju kuda putujemo. Ovde je i Siers, eka avion kojim treba da ode;
kompleksiran je, bezobziran i zbunjiv. Uobraen i nesiguran. Jednom mi je rekao: Znam da
nisam privlaan ...

Maklin je krenuo zato da bi, kako mi je rekao, u ovim vanim trenucima, bio blizu Tita. Tita nije
zatekao.

Heniker mi je jue saoptio da, navodno u sporazumu sa Vrhovnim tabom, engleski avioni nee
donositi vie materijal u Srbiju jer je ureeno snabdevanje sovjetskim materijalom
suvozemnim putem. Danas su opet Loziu saoptili da nee niko moi da ode u Italiju bez
posebne dozvole. Rekao sam Lozicu da to prihvati sa oduevljenjem poto i mi ve radimo na
pojaanju kontrole dolaska i odlazaka. Postepeno e se ukinuti i saveznike ekipe na naim
aerodromima. [38]
[37]
Maral Josip Broz Tito, ne obavetavajui predstavnike saveznika, odleteo je avionom u
Moskvu na razgovor sa Staljinom, a naroito zbog dogovora o odreivanju snaga Crvene
armije za osloboenje Beograda. Obavetajci saveznikih misija, iznenaeni, ispitivali su
na sve strane ne bi li doznali gde je Maral. Prim. M. V.
[38]
Oprotajno pismo efa engleske misije:

Komandantu NOV i POJ Srbije

Dragi generale Koa,

Pred nekoliko vremena predloio sam generalu Primorac da se naa misija povue, imajui
u vidu da vise nema posla za nas. Istog miljenja su bili Vrhovni tab i general Maclean.
Imao sam nameru da oekam vas povratak, ali meutim sam primio od moje Komande
nareenje da se to pre evakuisem. Mnogo mi je ao da zbog toga moram da otidem bez
toga, da se pre oprostim s Vama. Ali nadam se, da u moi da Vas vidim u Beogradu.

Uvek u se spominjati moga boravka u Srbiji i moje suradnje s Vama kao jedan od
najinteresantnijih i najprijatnijih perioda moga ivota. eleo bih, da se zahvalim Vama i
Vaem tabu na ljubeznosti koju ste nam svima pokazali.

Vrlo sam radostan, da sam mogao ovde da vidim uspesni svretak Vase borbe i poetak
ostvarenja svih onih ideala za koje ste se tako dugo i tako hrabro borili....

Ja, zajedno sa majorom Clarke i svim ostalim lanovima moje misije, elimo Vam svima
sretnu i uspesnu budunost. S pozdravom

major, John Henniker

/prepis privatni arhiv autora. Prim. M. V.

Ovo traenje da se svi koji putuju u Italiju prethodno prijave ima, izmeu ostalog, za cilj i to da
ja otkrijem pravac svog putovanja. Sve u svemu, posle puta Titovog u nepoznatom pravcu, posle
lanka u Slobodnoj Jugoslaviji o tome kolika je stvarno bila saveznika pomo odnosi se
postepeno zaotravaju. A Englezi su, sigurno, poeli i da se svete to se Maral udaljio ne
rekavi zbogom.

Nacionalni komitet jo nije priznat predstavnici Italije u V. Britaniji i SAD dobili su stepen
ambasadora! U Grkoj je, navodno, nad celokupnom grkom vojskom, preuzeo komandu
engleski general. Sovjetska tampa je otro osudila poljskog generala Bora (Tadeu X.) ije
kominikee engleska tampa svakog dana objavljuje. Mali znaci koji sigurno ne dovode u
pitanje savez postavljen na irokim osnovama. R. eril psuje Bugarsku koja toliko zla nanela
naim saveznicima Jugoslaviji i Grkoj ali Italiju ne posmatra s tog gledita! Vode rat protiv
faistike Nemake, ali gde god mogu koe razvoj antifaistikih snaga. To nije samo politika,
nego i njihov poloaj u svetu, njihova povezanost (ivotna, istorijska) sa starim svetom. Itd.

U sobi je polumrano. Kao u ekaonici na kakvoj maloj stanici. U prolazu si i ni o emu to

obavezuje, to treba da bude delo ne misli.

Sino smo ekali jedno vreme napolju. Bilo je lepo: i mesec se video, i nekoliko zvezda.
Proletelo je nekoliko nemakih aviona, za koje sam bio poverovao da su nai. Odustao sam od
ekanja, otiao i legao. Nekoliko sati kasnije zagrmeli su gromovi i pala je velika kia. Jo uvek
ekamo, prazno. I opet me ovo vraa u atmosferu, davno nedoivljenu u Paul Fargueovih
vozova. Opet bi trebalo pisati kao u onom izgubljenom panskom dnevniku koji je trebalo
svojim tonom da obuhvati i sav budui ivot, i zaista je tako bio pisan da je nekako obuhvatao
i dananje udo sa Vjerom. Nije daleko ni od mrskog Filipa Latinovia. Nostalgija za vozovima,
kad se setim nje, nije jo izumrla: vezana je za moju mladost, pa i znak jo mladosti.
Obuhvatalo je to neko odreeno jako mutno raspoloenje, koje se slagalo sa snovima, sa eljom
da odmah otputujem u enovu, sa atmosferom ulica iza Pantheona.

Voleo bih otii na izvesno vreme u Pariz, sada vie nego u Beograd. Beograd ipak znam kako
izgleda, a za Pariz oseam da bih ba sad mogao da saznam neto od onoga to nisam bio uspeo
da dogledam. To onako, uzgred. Vezano je to sa jo neim sa izvesnim desequilibre-om [39],
sa izvesnim neoprostivim, nesavladivim recherche du temps perdu. [40]
[39]
Neuravnoteenou.
[40]
Traganjem za izgubljenim vremenom.

Iz neposlanog odgovora ... Znao sam da nisi mogla toliko da otpadne, da postane biti
istinita. Dokazala se i besmislenost i nunost sastanka. Piem ti iz Bojnika; pri svetlosti
petrolejske lampe koja podsea na Mljet i Cavtat, iako je tamo svetlost moda bila druga.
Dananja kia podsea na neku drugu, davnu kiu, kada smo se morali prisno svaati. Kroz tebe
sadanju sva naa prolost postala je tuna, uzaludna, promaena i nekako nestvarna jer inae
ne bi mogla biti ovako grubo demantovana. Ispada da 'smo neto to je izgledalo osnovno bili
izmislili ... Dilema je nekako ovo i hoemo li iveti bez uspomena ili seajui se svega. I jedno i
drugo je nemoguno (lano, prazno ili nepodnoljivo).

9. X 44. Bublica

Jue sam dobio dva oajnika pisma od Vjere. Pie mi iz bolnice kruevakog podruja u
Ribarskoj banji. Kad je ila za 2. divizijom dali su joj nemirnog konja bez sedla i bez uzde. Pala
je i teko se povredila. Nedelju dana morala je leati potrbuke, mogla se kretati samo
etvoronoke, pie mi, vie nego ikad, ose-a se kao ugavo pseto. Tri dana je molila da bi
dobila olovku da mi pie.

Bie ovako, objektivno, nesrena dok god se bude oseala ponienom. Besmisleno je to. Ja znam
koliko je ista, plemenita. Zbog toga je i toliko jako oseanje ponienosti. Sve su sudbine
posebne, ali jedva koja da toliko ne odgovara onome koga je pogodila, da je toliko nepravedna.
Hteo-ne hteo, ja uestvujem u toj navedenoj nepravdi, u njenom produenju a drukije ne
moe biti, bilo bi jo nepravednije. Bio bih ogoren i da se radi ma o kom a kamoli o njoj,
ipak jedinoj. Ali bih opet nekako preao kad se ne bi radilo ba o njoj.

Nepojmljivo je da je sve ono toliko bogato ukinuto: sve ono to je inilo divnim one mrane
beogradske sobe. Vjerina pesma, njeni pokreti, nedostine nenosti, toplina i poverenje.
Verovala je u mene vie nego u sebe: to je, uostalom, jedino i bilo vano. Sad je postala vana
i ona, kroz ponienje, kroz bezmernost njegovu. Ukinuto je nemilosrdno, uvredljivo, retros-
pektivno jer je iva, jer je uspomena negirana drukijom, aktivnom stvarnou. Ne kao ivot
smru, nego ponos sree sramotom nesree srea ponosa, nesreom sramote.

Mihailo kae: Vie ti ne odgovara! Vrea me to mi to kae, jer govori istinu a ne zna ta je
sainjava.

Prestane misao i bol. Svaki put prva uspomena je nenost pa se srui pred neprihvatljivim,
nepodnoljivim dvogodinjim injenicama. Toliko elim da je neko zavoli, da mogu da primim
svu nesreu na sebe ... Stidim se to sam je pomilovao.

Da bi odrao moravsko-niku dolinu za prihvat nemakih snaga, koje su od Skoplja preko

Kumanova nadirale ka Niu, komandant nemake armijske grupe uputio je krajem
septembra 7. SS diviziju (bez 14. puka) iz umadije u rejon Nia. Odmah po dolasku u Ni
ta, po zlu uvena divizija, okupljajui pod svoju komandu sve nemake delove i
oslanjajui se na etnike, ak je prela u ofanzivu prema Vlaso-tincu i Leskovcu.

Uloga 7. SS divizije, da ouva komunikacioni vor Nia, brzo je uoena! Glavni tab za
Srbiju, u sadejstvu sa 2. bugarskom armijom i delom 3. ukrajinskog fronta, napravio je
operativni plan za osloboenje Nia.
 Nemci su se uporno branili, ak vrili i protivnapade, dok nisu osetili da ih opkoljavaju i
steu jake snage. Nou, 10/11. oktobra, nemake snage su poele sa izvlaenjem iz Nia i
nastavile u toku dana. Glavnina 7. SS divizije 13. oktobra se probila preko Aleksandrova
ka Jugbogdanovcu.

Komandant Glavnog taba za Srbiju, Koa Popovi je procenio nameru neprijatelja da se

preko Kosova probije u dolinu Ibra i uputio je snage da ih opkole i unite. Idueg dana, 14.
oktobra, 24. i 47. divizija, posle otrih borbi, nastupajui sa severa i juga, uspele su da
potpuno razbiju glavninu 7. SS divizije u rejonu Mramora Jugbogdanovca, a uz jaku
podrku avijacije Crvene armije i bugarske tenkovske brigade. Zaplenjena je sva ratna
tehnika nemakih snaga (oko 800 vozila, 17 tenkova, sedam motorizovanih topova, itd.
Zarobljeno je 700 Nemaca i ubijeno oko 300), ali ipak su se prethodnica i delovi glavnine
po grupama probili kroz umu ka Kosovu. Ni je osloboen 14. oktobra. [41]
[41]
Iz izvetaja Glavnog taba Srbije, Zbornik, t. I, knj. 15, d. 180, s. 489.

Iz Belenice

19. X 44. Nika Banja

Jue je bio ovde Berezov [42]. Doao u vezi sa odnosima izmeu Bugara i nas po pitanju plana i
pitanju daljih bugarskih operacija. Stvari reava realistiki, vojniki...

14. XI 44. Beograd

Iz jedne francuske knjige: Le Progres c'est la viellesse et la mort deguisee en avenir! [43]
France 1936! Maurice Vlaminck.[44]

18. XI 44.

O Bugarima. Prema naim slabi komunisti filozofujui mirnodopski, politizirajui;

osnova: ovinistiko-oportunistiki stav. To se videlo jasno i kod njihovih rukovodioca kad su
bili kod nas, a vidi se i sada. Bezobzirnost u upotrebi marksistikih objanjenja.

Za razliku od nas, Bugarska se prikljuila antifaistikom bloku pod neposrednim dejstvom

sovjetskih pobeda, odnosno neposredno na intervenciju Crvene armije. U svojoj bezazlenosti
oni tu injenicu smatraju svojim plusom. U svakom sluaju, kapitulacija Bugarske je sasvim
drukijeg karaktera i dejstva od italijanske. To se prvenstveno ima objasniti time to je ovde
osloboditelj Crvena armija a tamo Engleska i Amerika vojska. To vai, u osnovnom, i za
ostale zemlje koje su prele iz jednog tabora u drugi: to je merilo antifaizma oslobodilakih
vojski. Tako je Rumunija vie dala u ratu protiv faizma u celini nego li Italija; nego to e
dati Grka. Slava Sovjetskom Savezu!
[42]
Berezov, bugarski funkcioner. Prim. M. V.
[43]
Napredak to je starost i smrt preruena u budunost!
[44]
Mori (Maurice de Vlaminck), francuski slikar, portretist. Prim. M. V.

Iz Dokumenata

tab 13. korpusa izvestio nas je da je u toku operacija na Gnjilane tab bugarske divizije iz
sastava 1. bugarske armije pregovarao sa iptarima da ih puste bez borbe u Gnjilane, s tim da
nae jedinice ne uu zajedno sa njima, i da su se na tom pitanju ve bili sporazumeli sa
iptarima. tab 13. korpusa i tab 46. divizije, koja operie na tom pravcu, najenerginije su
pratestovali, posle ega su Bugari odustali i zajedno sa naim jedinicama uli u Gnjilane.

Slian sluaj se pojavio i kod 6. divizije 2. bugarske armije koja operie prema Pritini. Bugari su
hteli da izbegnu borbu sa Siptarima na taj nain to nae jedinice ne bi ile zajedno sa njima na
Kosovo. Posle intervencije taba 13. korpusa Bugari su prekinuli pregovore sa Siptarima po
ovom pitanju. Prednje stavljamo na znanje.

Za tab komandant general-lajtnant Koa A. Popovi [45]

[45]
Izvetaj Glavnog taba za Srbiju, Zbornik, t. I, knj. 15, d. 28, s. 100.

Gubitkom Nia, najvanijeg i najjaeg nemakog uporita i komunikacionog centra na

Balkanu, Nemcima je ostala jedina mogunost za probijanje iz Grke komunikacija
Skoplje Kosovo Polje Ibar Viegrad Sarajevo. Glavne oblasti otpora
neprijatelja su bile na Kosovu i u dolini Zapadne Morave izmeu Kruevca i aka.

Po osloboenju Nia i istone Srbije, snage 13. i 14. korpusa, bez 21. i dela 23. divizije,
koje su uestvovale u osloboenju Beograda, upuene su: prema Kragujevcu 17. divizija
13. korpusa i 113. divizija Crvene armije; prema Kruevcu 2. proleterska i 223. divizija
Crvene armije, a prema Kosovu 24. i 46. divizija i 2. bugarska armija. (Kasnije su na
Kosovo upuene i 22, 23, 25. i 45. divizija.) Trebalo je spreiti izvlaenje nemake grupe
armija E iz Grke preko Kosova i dolinom Ibra i preko Kruevca i Viegrada ka Bosni.
Snage grupe E, sedam kompletnih nemakih divizija uz pomo balista, etnika i
nedievaca, ipak su uspele da se izvuku titei se jakim pobonicama, ali su se morale
probijati novim pravcem preko Novog Pazara ka Prijepolju. Prema procenama, njihova
borbena mo smanjena je u ovim borbama za oko 30%. Nemci su u ovim borbama izgubili
oko 18.000 vojnika i oficira, dok su nai gubici iznosili 3.115.

Koncentrisane snage na Kosovu, uz sadejstvo i tri kosovsko-metohijske brigade,

oslobodile su Kosovo 25. novembra, vodei najtee borbe i sa balistima. Pritina je
osloboena 19. novembra.

Grupa divizija, koja se kretala na zapad, oslobodila je Kragujevac 21. oktobra, Kraljevo
29. novembra, aak 3. decembra, Uice 16. decembra, itd. i izbila na Drinu.

Prema nareenju Vrhovnog taba od 3. decembra 1944. godine rasformirani su 13. i 14.
korpus NOVJ i 7. decembra u Valjevu, od 17, 23, 25, 28. i 45. divizije formirana je grupa
 pod komandom Koe Popovia. Grupa je u snanom naletu izbila sredinom decembra na
Drinu, unitavajui delove nemakih jedinica i etnike grupe.

Drinu su prele 15. decembra 17. i 28. divizija kod sela Balatun, Badovinaca i Kurjaice.
Zatim, 45. za 17. divizijom i 23. kod Ljubovije. Jedinice 3. korpusa, koji je operativno bio
potinjen Junoj operativnoj grupi, napadao je neprijateljske garnizone u Zvorniku i
Kozluku i omoguavao divizijama slobodan prelaz preko Drine. Neprijatelj nije bio
organizovao odbranu leve obale Drine. U drinskoj operaciji neprijatelju su naneti osetni
gubici, usporeno je neprijateljsko prebacivanje na sremsko bojite.... Komandant Koa
Popovi. [46]

Cim su prele Drinu, jedinice June operativne grupe su se orijentisale ka komunikaciji

Vlasenica Zvornik Janj Bijeljina Brko. To je Nemcima sluilo kao pomoni
pravac, kao zatita glavnog pravca povlaenja dolinom Bosne i obezbeenje boka fronta u
Sremu.

U Vlasenici je bila 964. nemaka tvravska brigada, a u Bijeljini delovi 34. korpusa.
Nemcima u Vlasenici pretilo je unitenje i u poslednjem asu dola im je pomo
kompletne 22. divizije (13.000 vojnika), spasila garnizon u Vlasenici i nastavila prodor
prema Zvorniku i Bijeljini.

Divizije June operativne grupe stalno su napadale garnizone i komunikacije na tom

pravcu. Snana vatrena mo neprijatelja i grevita odbrana onemoguile su jedinicama
June operativne grupe da trajnije prekinu taj pravac i oslobode gradove.

Borbe su nastavljene i u 1945. godini. Novoosnovana Druga armija produila je sa

izvrenjem osnovnog zadatka: unititi neprijateljske grupe u severoistonoj Bosni,
obezbediti levo krilo jedinicama na Sremskom frontu i ugroziti pravac povlaenja glavnine
21. nemakog korpusa dolinom Bosne.

Iz Belenice 29. XII Loznica

Gotovo sam prestao da piem. Jue nam je zvanino, mada posredno adresom, saopteno da
sainjavamo tab 2. armije. Do sada smo se zvali tab june operativne grupe.

U meuvremenu osloboena je ela Srbija, sem oka izmeu Kremne i Drine (predeo Tare
planine). Bio sam nekoliko puta u Beogradu, video neke stare poznanike. Skoro svaki je na
drugom mestu nego kad smo se poslednji put rastali. Stanovao sam kod Peka, Cane, ida i
Marka i u Maestiku. Malo sam izlazio na ulicu. Prvi put kad sam doao, Beograd mi je bio
sasvim tu. Sledeih puta sam video koliko mi je prirastao srcu. Mnogih drugih nema. Svratio
sam u svoj stan. Bio je zakljuan. Mogao sam samo da pogledam u zadnju sobu kroz prozor
onako ovla. Nisam se ni setio rukopisa u fijokama. Bez obzira na njihovu vrednost, odnosno
bezvrednost, ne moe da mi ne bude ao njih. Glavno je i inae bila odnela policija prilikom
zadnjeg pretresa.
[46]
Iz izvetaja Glavnog taba za Srbiju, Zbornik, t. I, knj. 15, d. 202, s. 590.
 KOMANDANT DRUGE ARMIJE

Naredbom Vrhovnog taba od 1. januara 1945. godine osnovana je 2. armija, od jedinica

13. i 14. korpusa 17, 23, 25, 28. i 45. divizija. Za komandanta 2. armije postavljen je
general-lajtnant Koa Popovi.

U toku borbi u severoistonoj Bosni 2. armiji prikljuene su, u operativnom smislu,

jedinice 3. korpusa 17. i 28. divizija.

tab Druge armije, u svojoj zapovesti 5. januara 1945. godine, dao je zadatke 17, 23, 25,
27, 28, 38. i 45. diviziji i 1. i 2. artiljerijskoj brigadi. U zapovesti, osim konkretnih
zadataka svakoj diviziji, posebno stoji:

Napominjemo, da je najbolje izvrenje dobijenih zadataka aktivno-ofanzivno dejstvo, dok

je pasivna odbrana unapred osuena na neuspeh. U pogodnim momentima vriti napade
jakim snagama na najosetljivijim pravcima prema pojedinim vanim objektima, a sa
manjim delovima stalno vriti napade u vie pravaca i na to veoj dubini. [47]

Borbe u severoistonoj Bosni voene su sve do poetka aprila 1945. godine.

Iz Beleaka

(22. 2. 44) Situacija i stanje jedinica [48]

[47]
Zapovest, Zbornik, t. IV, knj. 32, d. 25.
[48]
Podsetnik za rad Koe Popovia privatni arhiv, k-1, f. VIII-1, s. 3 Legat Arhivu
Beograda. Prim. M. V.

A. Situacija

1. Neprijatelj, Nemci, dri Bijeljinu, Brko, Doboj; ustae i zeleni kadar Graanicu, etnici
Trebavu, Posavinu, domai Ozren, Semberiju i jo uvek grupe po Majevici, zatim Romanija.
Nemci: Rogatica Sarajevo, ubrzano izvlae dolinom Bosne. Prilikom prelaska, otada iz dana u
dan borbe; glavne sa Nemcima: Drina, Bijeljina, komunikacija Bijeljina Brko, Vlasenica,
opet Drina; stalne sa etnicima, srbijanskim, crnogorskim, domaim, prema Trebavi, Posavini,
Ozrenu, na Majevici, u Semberiji; De-rikonja. etniki uticaj jo prilino jak, i bie sve dok
bude ne-makih garnizona, u naslonu na njih.

2. Karakter borbe sa Nemcima: neprestane, delom po potpuno pustom, ispresecanom terenu i

vrlo otroj zimi; veliki napori; bez urednog snabdevanja; bez uredne evakuacije ranjenika; uop-
te bez dovoljno transportnih sredstava, artiljerija sva prebaena na konjsku vuu, no i tu velike
tekoe zbog velikog procenta uginulih konja (nedostatak stone hrane), nedostatak municije,
veza slaba, polovina rezervne municije utroena; borba za unitenje ne isplati se bez
odgovarajueg tekog naoruanja (nikako); radi zatite doline Bosne; glavninu naih snaga moi
emo da bacimo prema severozapadu i zapadu.

3. Stanje u naim jedinicama:

a. Sve pretrpele velike gubitke; gotovo bez ikakvog iskustva jedinice morale biti baene u teke
borbe; kriza u 45. pa i u 25. diviziji; mladi rukovodioci, pomo starijih nedovoljna; odsustvo
politikog rada; delimino apatija, delimino opadanje morala i borbenosti, gubljenje svake
perspektive; grub, prezirui odnos prema borcima, preputeni sami sebi, dezerterstva,
samoranjavanja; nepravilno posedanje poloaja; vojnici ne poznaju oruje, ne umeju da niane,
esti zastoji automatskih orua (zato?); borci pokazali izdrljivost ali nekako naputeni; naa
nadmonost u oruju nikako ne izraava nadmonou vatre; veliki gubici rukovodilaca,
preplavljeni masom, utabljivanje, inercija, neproraivanje nareenja i deperaterstvo; ono je
sjajno kod Rusa proseni ljudi, a besprekorni vojnici i vojni rukovodioci; nisu se analizirale
borbe i izvlaile iskustva; disciplina slaba, na roito prema niim rukovodiocima; neizvravanje
nareenja (opte shvatanje nareenja); otsustvo upornosti; neobjektivno izvetavanje, slaba veza,
rasipanje municije, materijala, stoke; nebudnost, diletantizam.

b. Sastav jedinica pokazao se nepodesan, preglomazan po broju sredstava i po naoruanju,

obzirom na mladost kadrova i karakter terena.

c. tampa nepostojea potrebna pomo.

4. Izbaeno iz stroja:

Od 15.31. XII 1944. iz jedinica budue 2. armije izbaeno iz stroja 2497 boraca i
rukovodilaca.

Od 1. I do 20. II 1945. godine izbaeno iz stroja 8049 boraca i rukovodilaca 2. armije.

B. Vojna situacija u istonoj Bosni

U odnosu na susedne frontove, naa armija isturena, sa ugroenim bokovima, tendencija bila
prema reci Bosni, ali smo uvek morali drati znatne snage prema Brkom, a naroito prema
Bijeljini i Vlasenici, gde front bio stalno vrlo aktivan; ponovljeni pokuaji likvidiranja ovih
uporita nisu uspeli; naroito se komplikovalo kada ojaana nemaka divizija krenula iz Sokolca
preko Vlasenice ka Zvorniku;

u prvo vreme na glavni zadatak bio rastereenje sremskog fronta, zbog ega bili aktivni prema
Savi, a posle zadravanja jakih nemakih snaga koje se probijale sa juga (iako nama lino bilo
u interesu da to pre prou);

istovremeno neprijatelj nas ugroavao i od Doboja;

a i etnici predstavljali, obzirom na nau angaovanost, prilinu opasnost naroito za Tuzlu;

 sada Vlasenica u naim rukama, mali izgledi da e tuda prolaziti druge nemake snage;

juno od Bijeljine neprijatelj u povlaenju; oekujemo da e napustiti i Bijeljinu; Brko e

verovatno nastojati da dri sve dok sremski front bude na sadanjoj liniji;

iz Graanice otili Nemci, ali na tom pravcu moe neprijatelj da bude jo aktivan.

Posle prelaza Drine: [49]

[49]
Beleka Koe Popovia privatni arhiv, k. 1, f. VIII-1 Legat Arhivu Beograda.
Prim. M. V.

1. Reorganizacija strah od Bosne mnogo dezerterstva (streljanja).

2. ienje Majevice: manji otpor manjih grupa.

3. Prema Vlasenici:

pokret neorganizovan, neki delovi zakasnili i sam napad neorganizovan, iako bilo borbenosti
osetilo se pozitivno dejstvo veze.

dezertirala dva kompletna voda sa vodnicima;

u prvim borbama neprijatelj postigao iznenaenje, otada najee odbrambene borbe, sa

povremenim protivnapadima, koji najee nisu uspevali, pa ni kad manje neprijateljske snage;

gubici osetni, ak vei nego neprijateljski, razlozi: nepravilno posedanje poloaja, pa i dobrih,
gomilanja ljudstva bez vrste komande;

gubici uticali na moral; nastala izvesna apatija, pa i kod rukovodilaca (mrtvilo);

nareeno popunjavanje mesta rukovodilaca izbaenih iz stroja najhrabrijim borcima;

vojniko znanje rukovodilaca vrlo malo; rukovodioci koji proli kurs uestvovali u zadnjim
borbama, istakli se;

dobri rezultati sadanjih vebi;

vojnici ne poznaju oruje, pukomitraljezi ne dejstvuju (od 1210 ne dejstvuju), ima sluajeva
da pukomitraljezac tei to pre da ispuca da bi se izvukao, pa moda i namerno kvarenje;

od dve brigade (kod Kule) svega jedan mitraljez pucao pravilno u neprijatelja, a ostalo sve
daleko ispod ili iznad; tako da naa nadmonost u oruju nikako ne izraava nadmonost vatre;

4. Izvrena popuna eta iz neborakih delova.

5. Rad tabova: Pomo od tabova brigada tabovima bata-ljona do sada nedovoljna;

tabovi bataljona: rad dobar, iskusni, ali komandovali sa manjim jedinicama, a sad 700800
ljudi; pogrena upotreba umesto voda baca etu; utabljivanje; u toku borbe ima zalaganja
rukovodilaca, junatva, ali ba zbog nemoi i neznanja mnogi gubici;

utabljivanje posledica inercije, tabovi bataljona ne prorauju nareenja, uglavnom;

naelno, tabovi brigada, a naroito tabovi bataljona ne treba da izdaju pismene zapovesti.

sanitet napredovao;

intendatura nije se umela prilagoditi, kad otpali kamioni i kola; popravila se; komore ouvane;

veza napredak, naroito telefonska.

6. Disciplina

a. Sporo se uvruje. Oportunizam. Ranije bile nepotrebne prisilne mere. Sada se jedinice
razvodnile. Ubeivanje samo pomono sredstvo.

Glavno: vojnike mere bezuslovno potinjavanje, pravila i zakoni.

Liberalizam u vojsci ne valja, ovenost gde god nepotrebna kruta disciplina.

Svi treba da ispravljaju na licu mesta.

Obavezno stvoriti odgovornost prema oruju, protiv familijarnosti na dunosti, propisno

pozdravljanje i raportiranje.

Crvena armija doivela najvei preporod za vreme rata, kroz rat.

Na vojnik ne voli anarhiju; samo treba produbiti postojee tradicije.

Sii dolje u mase, ne preputati ih same sebi.

Boleivost prema rtvama sada neopravdana, ako konica pravilnog rada, onda rtve jo vee.

b. nedovoljna priprema operacija i nedovoljna upornost. Rasformirati 14. korpus;

Popunjavanje prema formaciji; reorganizacija nain rada.

Proveriti rad instruktora. Prenos Fie [50].

Povui jedince-hranitelje, odnosno do komandira ete otpustiti preko 35 godina.

[50]
im je osloboen Zvornik, Koa Popovi je zabeleio kao podsetnik prenos posmrtnih
ostataka prvog politikog komesara 1. proleterske brigade, Filipa Kljajia Fie. Ali, prenos
je izvren tek 1969. i to u zajedniku kosturnicu u Zvorniku. Prim. M. V.

Tuzla, marta 1945. godine: itajui Polevoj ustav [51]

[51]
Vojnika pravila Razmiljanja o ratu, posebna beleka autora Legat, k-1, f. VII.
Prim. M. V.

1. Nalazimo se na junom delu fronta koji se protee od severne Norveke do Budimpete.

Zadaci koje imamo tu da izvrimo drukije su vojnike prirode od onih koje smo imali da
izvrimo u toku tri i po godine narodnooslobodilake borbe. Operacije ovakve, drukije prirode,
nisu, razume se, nametnute samo injenicom da, prema svojim snagama, sada uestvujemo u
samom frontu Crvene armije, nego su proizvod itavog toka rata kod nas.

Novi elementi su sledei: iza glavnine nae vojske nalazi se trajno osloboena teritorija, dakle
pozadina u pravom smislu te rei; mogunosti i naini snabdevanja su, dakle, veoma razliiti od
dosadanjih (povezane komunikacije, krupna skladita oruja i municije, prevozna sredstva, itd.),
pa se i oblici i naini, kao i zadaci snabdevanja mnogo razlikuju od dosadanjih.

b) dobrovoljnim prilivom i mobilizacijom u Srbiji, koja je zaista predstavljala rezervoar ljudstva,

nae jedinice su naglo porasle, a blagodarei irokoj pomoi Crvene armije, nae naoruanje je
takoe mnogostruko naraslo; u vezi s tim postavlja se kao nov poseban zadatak: ovladavanje
masom ljudi, ovladavanje tehnikom, sticanje znanja za optimalnu upotrebu i tih ljudskih masa i
materijala (tehnike) kojom raspolaemo.

Za nae rukovodioce ti problemi su teki, ali nisu nesavladivi. Opti zadatak je da se savladaju u
to kraem roku. Jedna od poluga za postizanje toga jeste, nesumnjivo, osposobljavanje naih
komandi i tabova, kako sprovoenjem maksimalne podele poslova, tako poveanjem potrebnog
znanja i novih iskustava. Ne radi se ovde o tome da se proceni ta je bilo tee: ratovati bez
pozadine, bez stalnih izvora snabdevanja ili pod dananjim uslovima. Svi uslovi imaju svoje
tekoe i sad se radi o tome da, odgovarajuim sredstvima, savladamo ove dananje, kao to smo
savladali prole.

Zato danas mogu nai rukovodioci sa mnogo koristi da itaju sovjetske vojne udbenike. Oni
vie nisu samo uopteno iskustvo jedne velike vojske, u svakom sluaju krajnje zanimljivo i
pouno, jer je izilo iz zbira velianstvenih pobeda, u kojima je potvrdilo svoju vrednost kao
vojna nauka, nego nas interesuje i neposredno, kao ljude koji, u naim razmerama, imamo pred
sobom istorijski zadatak da stvorimo i ve smo u toku stvaranja jedne moderne regularne armije.
Ti zadaci ve stoje pred nama, i od naeg znanja i umenja zavisi u kom roku emo ih reiti, pa
dakle i kojom emo objektivnom merom uestvovati u konanoj pobedi nad faistikom
armijom. Vremena pred sobom za to nemamo mnogo; ve to budemo ugrabili u tom pogledu do
kraja rata utedie, tj. oplodie nam godine kolovanja koji se zahvati nee smeti izbei. A
nesumnjivo da e snaga i bojesposobnost nae vojske znatno uticati na potovanje koje e prema
nama imati nai prijatelji i nai eventualni neprijatelji uticati na mesto i ulogu nae zemlje u
ureenju Evrope, i najzad, od toga e zavisiti to nije sigurno na j sporedni je, i sposobnost
odbrane naih tekovina od svih spoljnih i unutranjih neprijatelja.

Na prvim stranicama svakog udbenika Crvene armije iznesena su, istovetnim reenicama,
najoptija iskustva Otadbinskog rata, tj. ono novo to je praksa toga rata iznela na videlo i
nametnula ljudima koji su, pred opasnou koju je faistika vojska nosila sa sobom, dobro
ratovanje smatrali svojom prvom dunou. ak i Crvena armija, koja je nesumnjivo budno
pratila sve novine koje su se pojavile u ratnoj teoriji i praksi od prolog rata naovamo, morala je
da revidira izvesne gotovo ranije osnovne postavke. Tako biva u svakom ratu; samo ratna praksa,
ratno iskustvo u stanju je da, na osnovu hiljada stvarnih, doivljenih primera, sluaja, obrazaca,
izvue ono to se, za jedan odreeni dui period, pokazalo kao jedino korisno i celishodno, to
utoliko, pre to samo u ratu proizvodnja tehnike, i po vrsti, i po koliini i po meusobnoj
raspodeli, moe i sama da da realnu podlogu za izvoenje plodonosnih pravila ratovanja. Ovo
nikako ne znai da tu ne igra ogromnu ulogu kvalitet samih boraca, samih ljudi koji nose i
upotrebljavaju stvoreno oruje i njihovo zalaganje, njihovo junatvo, dovitljivost, spremnost na
rtve, itd. Ali tek je u ratu praksa blickriga doivela na istonom frontu odluujui poraz, iako
se on i teorijski ranije pobijao, tek su u ratu dobili svoje pravo mesto pojedini rodovi oruja i
njihova upotreba; tek u ratu su oni proizvoeni u onim srazmernim koliinama koje su
odgovarale potrebama. Tu dolazi do izraza i poznata misao o tome zato su agresivne drave
uvek spremnije u poetku za rat od miroljubivih; to tvrenje znai da se samim predoseanjem
rata jo ne moe sve predvideti i uiniti da se odmah bude na visini zadataka.

Znai li to da svaka vojska moe da usvoji iskustvo druge, pobedonosne vojske. Ne znai i to
je nalije gore iznete misli ako miroljubiva zemlja zaostaje u ratnoj spremi, u poetku rata, za
agresivnom dravom paralelno tome, tuena vojska nije u stanju da prati, da u svojim
iskustvima i znanju bude ravna onoj koja pobeuje. Sovjetskih ofanziva je bilo toliko, da, reklo
bi se, njihovo uopteno iskustvo lei svakom pri ruci, i da ga treba samo uzeti; vidimo, meutim,
da nije tako: postoji posebna, sovjetska strategija i taktika pobeivanja koje se nikako ne moe
svesti na postignutu nadmonost u broju ljudi i tehnici; nego je ubrzanje, biranje plodova
strategije koja je, i sa slabijim sredstvima od protivnika, u prvobitnoj fazi povlaenja i naputanja
velikih, dragocenih prostorija ve nosili u sebi pobedu. Inicijativa.

Radi se, dakle, i o izvesnim subjektivnim momentima. Ako ijedna vojska, pored Crvene armije,
po svom kvalitetu, borbenosti, vostvu, razumevanju konkretne situacije, snalaenju u njoj,
upotrebljavanju sredstava i naina borbe odgovarajuoj situaciji, itd. moe da bude pristupano i
usvojeno znanje, vetina i opte ratno majstorstvo, iskustva koja su dananja svojina Crvene
armije to treba da bude naa narodnooslobodilaka vojska, sada, kada poinje da joj pristie i
oruje, u srazmeri snaga odgovarajue sovjetskom ili prosto reeno, kada je dobila u svoje
ruke sovjetsku tehniku. Razume se da se ne radi, ne moe da se radi, o potpuno istim naelima,
zbog razliitih razmera poprita ali ista ta naela vae od fronta do bataljona, i ona mogu da
nau mesta u naim jedinicama, shodno razme-rama naih snaga, naih poprita.

Smisao za konkretnost i ovde i tamo, prema istom neprijatelju, takoe sa istim naelima odozgo
do dole, ali drukije rasporeenim prema odnosu snaga. Nekiput se postavlja pitanje da li bi nas
Nemci unitili da su imali jo 20 divizija onda ili jo 200 na Istonom frontu. Pitanje je nerealno
jer ratovi saz-revaju pod odreenim uslovima snaga glavnih protivnika, i nije moguno
istorijski situacija u kojoj bi Nemci mogli da izbace jo 200 divizija prema SSSR-u ili Engleskoj,
koje u tom sluaju ne bi uopte bile velike sile ali za Jugoslaviju je nekako bilo moguno, ali
ne bi promenilo ishod rata, ma da je i moglo pro-meniti njegov tok u pojedinostima: i naa
strategija je unapred bila pobedonosna. A, osim toga, postoje vojnika, prilino tvrda pravila, o
tome koliko je snaga potrebno za savlaivanje odre enih snaga protivnika moe se tome jo
neto dodati, pa krenuti na izvrenje zadataka. Mi smo se odrali ne zato to Nemci nisu
upotrebili dovoljno snaga, nego to do kraja nisu umeli da ih upotrebe. A i nekako drukije: kao
najaktivniji deo pobedonosnog saveznikog fronta u samoj Evropi, nismo mogli biti pobeeni.

Sigurnost, ponos samozadovoljstvo, samodopadanje, sujeta ...

Analiza akcije: 2829. mart 1945. [52]

[52]
Beleka-podsetnik Koe Popovia privatni arhiv, K-l, f. VIII-4 Legat Arhivu
Beograda. Prim. M. V.

U zoru. 28. III, neprijatelj sa pravca Paani, Raljani i Muslimanska Maoa, izbio, gotovo bez
borbe, na liniju Golo Brdo LepikOkresanica. Oigledno, celo nae krilo potpuno
iznenaeno.

Namera neprijatelja da, neto ire zamiljeno, ponovi gradaaki manevar: da pojavom duboko
na naem desnom boku izazove zabunu, natera nas na brzo, duboko povlaenje poloaja, time
izmanevrie i nau liniju prema GraaniciSokolu, da istovremeno pokupi svu nau artiljeriju i
komoru.

Po prvim izvetajima neprijateljske snage su procenjene kao jake do 3.000.

Naredili smo da se borba primi na poloajima na kojima su se nae jedinice zatekle posle
iznenadnog neprijateljskog obuhvata.

Primeeni nedostaci

1. Stil nareivanja familijaran ubeivanje nagovaranje; ljutnja, ali ne vojnika, nego

domaa;

2. veza slaba; poklonjena joj nedovoljna panja; nema kurira na konjima;

3. artiljerija suvie zbijena, nije u dve grupe, kao to smo bili naredili i neiskoriena
neprecizno upotrebljena (pomenuti stil nareivanja), bez odreenih ciljeva, odreenim brojem
granata, u odreeno efikasno vreme;
4. zbog slabe veze i nepredvienih svetlosnih signala, slabo poznavanje situacije uglavnom na
osnovu proizvoljnih rezultata osmatranja; ne mogu se preduzimati ni odgovarajue konkretne
mere odreenim snagama;

5. ovde bila rezerva, no oevidno nespremna dopustila da neprijatelj izbije na dominantne

poloaje iako bila mnogo blia njima nego neprijatelj;

drugde primetio da nema rezerve; staro reenje: imam taman toliko vojske koliko potrebno za
dranje poloaja; meutim, ba u odbrani, u oekivanju neprijateljskog napada, rezerva
neophodna, da bi se ubacila tamo gde i kada se ispolji uspeh neprijatelja;

za napad potrebna radi upotrebe na glavnom pravcu, ili gde bude postignut uspeh;

6. Ne umeju se upotrebiti bataljoni i ete za samostalne, odnosno pomone akcije; paradoksalno:

stareine rasture jedinice, nigde brigada u ruci, a bataljon i eta se potcenjuju; rauna se sa
brigadom koja rasturena a ne rauna se sa njenim sastavnim delovima rasturenim ve!
Umesto da se odredi jedan glavni pravac, koji se moe naknadno, u toku borbe, jo precizirati,
kad se borba razvije, dobije svoju strukturu i vie pomonih pravaca, za odreene delove sa
odreenim zadacima. Neodreenost.

7. Pasivnost jedinica: dobiju jednu liniju, pa je ne aktiviraju, ne oivljavaju kontaktom, traenjem

kontakta sa neprijateljem nego ekaju da neprijatelj napadne; izvesna malodunost:
neprijatelj nadire, jake snage, nemamo rovova(!), predloi za odstupanje, a posle, kada se
ostalo po nareenju, vidi se da se moglo ostati.

8. Izvetaji neodgovorni, neprovereni i na osnovu njih donosimo odluke proizvoljne; tako nije
bilo tano da 28. uvee zauzeto Golo Brdo; zbog toga zaustavljena 2. krajika, koja verovatno
mogla lako da produi napred; a i formalno razumevanje zadatka kad je trebalo 2. krajika da
stane, na kojoj liniji?; kad ve nije bilo zauzeto Golo Brdo, trebalo izvriti napad koji bio
nareen za taj sluaj.

9. Nema jo upornosti u odbrani pa ni u napadu; nedovoljno iskorienje tekih orua

koja se dovlae. Rad spor. Napad pipav. Proputena prilika za opkoljavanje. Kad se neprijatelj
opkoli, unitava se juriima!! Ne umeju zavriti napad.

10. U rovu vebati plotunsku paljbu po komandi.

11. Uopte nepovezanost dejstva. Razjedinjena masa pojedinanih napora.

12. Neizvrenje nareenja o slanju baterije.

13. Sporost u izvrenju zadataka.

14. Zatezanje sa smenjivanjem 16. brigade.

Iz Belenice
31. III 45. Tuzla

Tri meseca nisam nita zabeleio.

Crvena armija je na 35 km. od Berlina, Tolbuhin je izbio, sa pravca Budimpete, na austrijsku

granicu. Saveznici su razbili nemaku odbranu na Rajni. Nemaka je pred slomom.

... U istonoj Bosni, gde se nalaze jedinice II armije Nemci vre ofanzivu! Ofanziva, jasno,
ima i odreeni, lokalni cilj. U okviru opte situacije, ona nema ni logike, ni smisla. Opta
situacija je takva, da nikakav nemaki plan ne moe vie imati logike, jer se deava, donosi u
ovako protivrenoj situaciji: Poto je rat konano izgubljen, to treba uiniti da bi se dobio?
Svaka avantura je, pod ovim prilikama, dozvoljena i na mestu. Nemaki vojnik postao je
najjevtiniji vojnik na svetu. Nezahvalan je bio i nezahvalan se pokazao zadatak II armije, od
prelaska Drine. Nisam siguran da li to gore vide, sve te elemente. Vojska mlada, gotovo bez
iskustva, kadrovi takoe, baze za snabdevanje daleko, evakuacija ranjenika takoe, teritorija
opustoena, na sve strane izdajnike grupe, front dugaak, isturen u odnosu na ostale, borbe
neprestane, ni jedan dan mira za sreivanje i uvrivanje jedinica jednom reci veliki teret,
instruktora malo, snabdevanje neredovno, preoruanje neizvreno.

Pod ovakvim uslovima izgleda mi da smo zadatak maksimalno izvrili. U poslednje vreme imam
oseanje, koje moda nije tano da se nekako diglo ruke od nas, i teko mi je, jer smo uinili
sve to smo mogli, pod najnepovoljnijim uslovima i preduslovima.

Iz Dokumenata

Borbe su voene pod izvanredno tekim uslovima. Neprijatelj je u to vreme drao jake
snage u svim perifernim uporitima Semberije i Posavine i u donjem toku Bosne i na
svaku aktivnost brzo reagovao. Sem toga, surova zima, nedostatak sredstava za brzo
prebacivanje, velike tekoe oko snabdevanja jedinica, nedovoljna podrka artiljerije i
avijacije, slaba obuenost i nedovoljna podrka artiljerije i avijacije, slaba obuenost i
nedovoljno ratno iskustvo novih boraca, sve je to negativno uticalo na dejstva 2. armije
i uslovilo mnoge i raznovrsne tekoe u komandovanju trupama. Ipak je tab 2. armije
uspevao da smiljeno i racionalno rukovodi ovim tako tekim operacijama. Jedinice 2.
armije uinile su sve to je bilo u njihovoj moi. Vie se nije moglo uiniti. [53]
[53]
Oslobodilaki rat, knj. II, s. 521.

Iz Belenice

Sa Vjerom se nisam video od Vrnjake Banje. Gotovo je. ao mi nje. Ipak sam mogao vie da
joj pomognem kao oveku. Nikako ne zasluuje preziranje.

*
Nemci neumorno navaljuju, i od Srnice i od Brkog. Svakog asa moe da se aktivira i pravac
Graanica. Nemamo dovoljno snage da ih sve zatvorimo. Tek sada smo uspeli stvoriti rezervu za
eventualni verovatni novi pravac, preko Majevice, no ona jo nije postavljena.

Simonov [54]
[54]
Konstantin Simonov, sovjetski pisac, ratni dopisnik pri Glavnom tabu NOVJ za Srbiju.
Najpoznatija pesma: ekaj me. Napisao pesmu o Koi Popoviu. Prim. M. V.

D 17209 Moskva

U pameti su mi ostali samo sunani dani tihi .. Pred drvenim balkonom stajala je stara,
velika trenja... Vjera me je malo ispratila, nije plakala. Lake smo se rastali nego kad sam poao
za paniju i prirodnije. To je bilo u leto 1941. U leto 1944. svaka od ovih reci se okrenula.
Ti tihi dani postali su poslednji dani sa Vjerom! Prirodni rastanak postao je raskid, grub i bolan.
U meuvremenu mi smo prestali biti mu i ena.

Jedva se moe zamisliti mirniji uvod u razbijen ivot. Na toj, ivotnoj i istinskoj liniji ne moe se
povezati leto 1944. sa letom 1941, oba su toliko lana u odnosu na jedno prema drugom: niega
zajednikog nemaju, nikako se ne mogu izvesti jedno iz drugog. Za tri godine odsustva, sve se
samo pokvarilo. Nali smo se pred sasvim drugim, samostalnim, gotovim injenicama, toliko
jakim, toliko suprotnim da nam je ostalo samo da se poklonimo onome to se desilo bez nas,
kao bez nae krivice. Robe rouge rumeur! [55] 13. II 44, u Prekaji, napisao sam Noas sam
doiveo Vjerinu smrt u snu. Grozno i besmisleno kao to moe samo u snu da bude.
Obeleava takav pad, takvu unakaenost, takav beznadni oaj. Zbog ega? ... Povremeno se
vraa uas. I reci ove neodgovorne slutnje, postale su najistinitije, najvernije. Da li sam opet
predosetio, kao ono preko telefona, kad sam iz Pariza, stiui u Zagreb, razgovarao sa Vjerom u
Beogradu? Da je pitam gde je bila 13. II 44.? Ne radi se o tome gde je bila, nego ta smo ve bili
postali, prestali biti jedno drugom. Ne mogu da kaem ni da sada toliko mislim o tome. ivim
normalno. Kako ivi ona?
[55]
utava crvena haljina, nadimak jedne poznanice u Parizu, (izjava autora.
Prim. M. V.)

Ujutro, 5. aprila krenula je u napad 2. armija na elom frontu. Dva dana vodila je teke
borbe sa delovima 22. ne-make divizije i ve 7. aprila izbila pred Doboj. Nemci su
uporno branili rejon Doboja, da bi omoguili povlaenje i poslednjih delova svojih snaga
ka Slavonskom Brodu. Uspeli su da zaustave napad tri divizije 2. armije. Druga armija je
bila prinuena da saeka pristizanje 27. i 53. divizije i 15. aprila je prela u opti napad,
ubacivi i 28. diviziju iz rezerve. Neprijatelj je, pod pritiskom, poeo povlaenje 16/17.
aprila ruei sve objekte na saobraajnicama. Doboj je osloboen 17. aprila i nastavljeno je
gonjenje neprijatelja ka Derventi, koju je 23. divizija oslobodila 19. aprila. Idueg dana
osloboen je i Bosanski Brod.

Ipak, to je bilo kasno, jer neprijatelj je uspeo da prebaci glavnine svojih jedinica na levu
obalu Save.
 Druga armija je nastavila nastupanje juno od Save. U njen sastav ule su 22. aprila i
divizije 2. i 5. korpusa 3, 4, 10, 37, 39. i 53. divizija. Nastupala je pravcem Karlovac
Novo Mesto. Radi efikasnijeg nastupanja, tab 2. av-mije je formirao dve operativne grupe
Unsku, koja je nastupala ka donjem toku Une i imala zadatak da presee pravac
KarlovacZagreb i da napadne Karlovac sa severo-zapadne strane. Karlovaka operativna
grupa 3, 4. i 10. divizije nastupala je preko Ogulina i Vrbovskog sa zadatkom da oslobode
Karlovac.

Unska operativna grupa krenula je u napad 27. aprila i oslobodila Dubicu, Kostajnicu i
Bosanski Novi, ali tek posle estodnevne teke borbe.

Karlovaka operativna grupa izbila je pred Karlovac 30. aprila, savladala neprijateljska
uporita, od kojih su bila najvra Generalski Stol i Duga Resa, i 5/6. maja napala jak
garnizon u Karlovcu. Neprijatelj, 104. nemaka lovaka divizija, 2. i 4. policijski puk, 20.
lovaki puk, 96. pionirski bataljon i delovi 13. ustako-domobranske divizije, posle
trodnevne uporne borbe uspeo je da se probije prema Samoboru.

Unska grupa divizija nastupala je energino i oslobodila Sunju, Petrinju i Sisak.

Desnokrilna 45. divizija nastupala je uz desnu obalu Save i kod Opuevca, juno od
Zagreba, njene dve brigade su forsirale reku i ule u Zagreb, oslobodile radio-stanicu,
elezniku stanicu, aerodrom i centar. U Zagreb je posle podne ula i 39. divizija. Malo
zatim i 21. divizija Prve armije.

Zagreb je osloboen.

Nemaka je zvanino kapitulirala, ali njene jedinice, koje su se zatekle u povlaenju ka Austriji,
nastavile su da se bore, elele su da preu granicu Jugoslavije i da se predaju Englezima.

Glavnina 2. armije je nastupala ka Celju i Krkom da presee Nemcima odstupnicu. Kod

Zidanog Mosta i Krkog razoruane su 7. SS divizija Princ Eugen i 373. divizija i
nastavljeno unitavanje poslednjih delova neprijatelja ka Celju.

Rat je zavren. Druga armija pod komandom Koe Popovia od Drine, uz desnu obalu
Save, a preko Save ka Celju, dola je do najsevernijeg dela zemlje, prela najdui put,
vodila teke borbe i trijumfalno zavrila rat.

Ukazom Ministarstva narodne odbrane, pov. br. 401/45 od 11. septembra 1945. godine,
general-lajtnant Koa Popovi je postavljen za Naelnika Generaltaba Jugoslovenske
armije.