1.

posmatra uesnik, uesnik posmatra, prednosti i

nedostaci
Prema Goldu i Dankeru posmatra u posmatranju sa
uestvovanjem moe da se prema posmatranoj sredini nalazi
u najmanje 4 razliita drutvena odnosa
potpuni uesnik - prikriven
isti posmatra
uesnik posmatra on preuzima neku ulogu koja
inae postoji u toj sredini, ali sredina zna da ima
posmatraku nameru
posmatra uesnik slobodnije se kree jer nije vezan
za jednu ulogu, ve moe da ih menja kako bi dobio
potpuniju sliku, poznato je da ima posmatraku nameru
2. Kont pozitivista, Teaj pozitivne filozofije, Rasprava o
pozitivnom duhu, Sistem pozitivne politike
Kritiko preispitivanje misli koja je pripremila Fr. rev., odluna
i borbena reakcija, kreu sa feudalnih osnova Mestr, Savinji,
kritika prosvetiteljstva; socijalistika i komunistika uenja
preureenje ekonomskih i drutvenih odnosa; kompromis
Hegel i Kont, prosvetiteljske ideje za stabilizaciju drutva;
Teoloka epoha vrst i tradicionalan poredak, zasnovan
na teolokim dogmama; mladost drutva; vreme reda;
Metafizika epoha prelazan karakter, razara tradiciju, ima
kritiki karakter te je ruilaka, nedostaje joj konstruktivni
sadraj; apstraktni progres;
Redom ka progresu u pozitivistiku fazu, samo ako
pozitivni duh prodre u naunu misao i dovede do
konstruisanja egzaktnih drutvenih nauka
Tee za apsolutnim znanjem kroz verske dogme i
spekulativne ideje.
matematika, astronomija, fizika, hemija, biologija, sociologija
ne samo sistematski, ve i istorijski smisao;
Kritikuje empirizam kao prosto nagomilavanje injenica.
Nauni zakoni izraavaju samo konstantne odnose meu
pojavama: koegzistencije i sukcesije. Dobija opisno
znaenje, ne objanjava se deterministiki. Neophodna je
saradnja nauka. Istupa protiv redukcionistikog shvatanja
odnoa meu podrujima stvarnosti. Redukcionizmom se
 smatra ideja da se zakoni vieg stepena mogu svesti na one
nieg. (Mil zastupa reduk)
Pozitivni duh se ogleda u stavu prema stvarnosti i nainu
prouavanja iskustvenih pojava, prvo se ispoljava u nauci.
Realan je, ne zanosi se matanjima, praktian, ne tei da
proiri znanje zbog puke radoznalosti, tei za sigurnim i
pouzdanim saznanjem, tei preciznosti i suta je suprotnost
negativnom duhu (koji samo razara).
Misao i saznanja o prirodi i nauka imaju drutveno
integrativnu i organizatorsku ulogu.
Jednolinijski evolucionizam drutveni razvoj se deava
po nepromenljivim zakonima. Progres je spor, naroito
moralni, a on je najvaniji jer od njega zavisi drutvena
integracija i sreenost drutva.
Spiritualistiki karakter teorije drutvo zavisi od
saglasnosti koja poiva na jedinstvenim ubeenjima,
verovanjima i normama.
Metod treba da bude to primereniji sadraju koji se pomou
njega prouava. Nita se u organizmu i ljudskom drutvu ne
moe shvatiti ako se posmatra odvojeno od opteg stanja
organizma.
Neposredni postupci u istraivanjima:
posmatranje mora se rukovoditi teorijskom idejom,
predmet posmatranja su oblici kolektivnog drutvenog
ivota
eksperiment treba koristiti posredne eksperimente
pojave koje odstupaju od normalnih druvenih stanja
uporedna istraivanja treba da poslue za ispitivanje
ranijih faza u dr razvoju, pa da se utvrdiuzroci zbog kojih
se dr ne kreu istom brzinom, da bi se dolo do
potpunijeg saznanja etapama tog procesa, spoljni inioci
utiu na razvoj rasa, geografski uslovi i politike prilike
istorijski metod mora da pokazuje stanje i razvoj
celovitih drutava
3. Zadatak etologije
Mil je bio nominalista i individualista.
Etologija je nauka koja treba da objasni kako u odreenim
drutveno-istorijskim uslovima opte, zajednike ljudske
osobine dobijaju specifian karakter. Prouava konkretnu
 psihologiju odreene drutvene sredine koja je nastala pod
uticajem delovanja istorijske tradicije sredine i aktuelnog
stanja. Ovaj termin se nije zadrao, danas mu je pojam
socijalna psihologija najblii.
4. ojh oblici ispitivanja
Tri osnovna gledita o nainu rada ispitivaa odnosno anketara:
blago ispitivanje poreklo u psihijatriji, razradio Roders, u
soc uveo Majo; prisan odnos i poverenje sa ispitanikom,
samo iskusna lica mogu voditi; paljivo i prijateljski, a opet
inteligentno i kritiki sluati; ne potpasti pod emociju
ispitanika;
neutralno anketiranje masovne ankete; povrniji odnos
formalna utivost; anketar je posrednik; formalna
stansardizacija celog postupka; anketar staloen i pribran,
neutralan; vea uporedivost podataka;
otro ili strogo ispitivanje uz saglasnost, slian istrano
sudskom postupku; pitanja mu se postavljaju brzo, trae
se brzi odgovori; ispitiva mora da temeljno poznaje
problem i bude vrlo aktivan;
5. Zato je anketa aktivan vid prikupljanja podataka?
Anker obraa panju na ono to ispitanik hoe da kae, ali i
na ono to ne eli da kae ako mu se ne pomogne. Meutim
ovo moe ugroziti ispitanikovu spontanost to moe da
dovede do toga da se ne otkrije ispitanikov ugao gledanja, a
tome se tei.
6. Tipovi posmatranja prema linoj jednaini
Istraivanje je izveo D. Benit, studentima je putao neme
filmove, a onda itanje sastava, te je ispitao preciznost
njihovih vidnih i slunih opaaja, i njihovo pamenje. Tri tipa:
empirijski etnograf iscrpan opis svih pojedinosti,
uglavnom redom
holistiki etnograf istie se stvaranje emocionalno-
estetskih celina, ima mnogo tumaenja
socijalni antropolog zanimanje za strukturu i sistem,
pojedinosti iezavaju, a neki opaaji dosta shematini
O. Luis istie vanost samoposmatranja i voenja dnevnika.
7. Zato je Marks istraivao u Engleskoj?
Englesko drutvo je u to vreme imalo najrazvijeniji oblik
kapitalizma na svetu (kapitalistiko drutvo vredi posmatrati
u njegovom najrazvijenijem vidu). Posle je proirio istorijsko-
geografski okvir na SAD i Rusiju. Englesku je jos prouavao
jer jer su tamo postojali najpovoljniji uslovi za nauno
prouavanje kapitalizma jer je imala najbolju drutvenu
statistiku, a bila su pristupana i obavetenja o privredi i
ostalim oblicima drutvenog ivota.
8. Posmatranje je prikupljanje podataka o pojavama putem
njihovog neposrednog ulnog opaanja. U svim ostalim
oblicima prikupljanja veza sa pojavama na koje se podaci
odnose je posredna.
9. Preciznost naunog saznanja to je ne samo formalna,
ve i bitna osobina naunog saznanja, vrsto povezana sa
objektivnou. Precizna saznanja imaju veu kumulativnu
ulogu u nauci. Preciznost se ogleda u sposobnosti da se
tanije opie jedna ili vie osobina nekih irih iskustvenih
skupova i u sposobnosti da se u iskustvenim pojavama utvrde
manje i tee primetljive razlike koje su ipak saznajno
znaajne. Jasni i odreeni pojmovi, iscrpne klasifikacije,
usavravanje naunog jezika.
10. Objektivnost i njene osobine najoptija
karakteristika svake, ne samo teorijske nauke. Objektivnost,
kao odnos prema stvarnosti, oznaava tenju da se prilikom
razmatranja nekog problema uzimaju u obzir svi raspoloivi
relevantni iskustveni podaci i da se uporno traga za novim
koji bi iz nekog razloga mogli biti znaajni za problem.
Objektivnost znai otvorenost prema stvarnosti i novim
iskustvima. Sa formalne strane nauna objektivnost se ogleda
u tome da se istraivanja vode tako da ih drugi naunici mogu
lako proveriti i ponoviti.
11. Elementi naunog objanjenja zakoni i teorije
12. Kontovo miljenje o samoposmatranju
Kont ne smatra da prouavanje pojedinaca moe da bude od
vee koristi za sociologiju, samim tim on smatra da podaci u
kojima pojedinci na osnovu samoposmatranja iznose svoje
iskustvo nemaju veu naunu vrednost. Pozitivisti su iznosili
da izvorni nauni podaci moraju biti intersubjektivno
 proverljivi, a psihika stanja jednog oveka ne moe neko
drugi proveriti.
13. Razlika izmeu Kontovog i Dirkemovog
evolucionizma
Kont - Jednolinijski evolucionizam drutveni razvoj se
deava po nepromenljivim zakonima. Progres je spor,
naroito moralni, a on je najvaniji jer od njega zavisi
drutvena integracija i sreenost drutva.
Dirkem Razvoj se svodi na to veu diferencijaciju drutva.
To ne mora znaiti poveanje sree i blagostanja, tavie
sreena nerazvijena drutva mogu u veoj meri zadovoljavati
potrebe svojih lanova nego razvijenija drutva koja nisu
vrsto integrisana ni solidarna. Drutveni razvoj nije
apsolutno nuan, on je posledica istorijskog sticaja okolnosti
(poveanje gustine stanovnitva, da mehanika kolektivna
svest nije previe vrsta i da dozvoljava odstupanja koja su
potrebna).
14. Pismeni upitnik nedostaci moe se sprovoditi
samo tamo gde je pismeno optenje uobiajeno, manji odziv
je istovremeno i selektivan, nedostaje pomo koju anketar
moe pruiti, ne moe se utvrditi ko je stvarno popunio
upitnik
Ovo se moe reiti grupnim popunjavanjem uz prisustvo lica
koje rukovodi.
15. Pismeni upitnik prednosti lake je obezbediti
anonimnost, nestaju brojni individualni posrednici smanjena
anketarska greka i trokovi, smanjuju se drutvene tekoe
kao kad npr anketar ima osetno nii poloaj od ispitanika
16. Imanentna vrednost naunog istraivanja
Osnovni postulat naunog metoda jeste nepristrasno traganje
za objektivnim injenicama i njihovim teorijskim
objanjenjem, ija se tanost moe proveriti. Prihvatanje
etikog postulata da drutvene nauke treba da slue
stvaranju optimalnih drutvenih uslova za ivot i razvoj svih
pojedinaca, ne znai da je taj postulat imanentna vrednost, ali
veza izmeu tog postulata i napretka drutvenih nauka nije
sluajna.
17. ta ini fond naunog znanja?
 Elementarni delovi fonda ine izvorna grau, injeniki
materijal na kojem nauka zasniva i pomou kojih dokazuje
svoje stavove.Potom, tu se nalaze iskustvena uoptavanja,
hipoteze (i one koje jo nisu proverene), zakoni, teorije, ui
teorijski sistemi, a u nekim naukama postoji i jedinstven
teorijski sistem u koji se nastoji integrisati svo teorijski znanje
kojim nauka raspolae.
18. Osobine sistematinosti podataka Samo veza sa
teorijom moe da usmerava sistematino prikupljanje
podataka. Sistematini podaci treba da sadre obavetenje o
svemu to se smatra relevantnim za objanjenje prouavanih
pojava. Istraiva mora utvrditi iskustveni delokrug. Tenja za
to veom standardizacijom.
19. Metodoloki problemi sa Veberovog stanovita
O tanosti i iskustvenom vaenju tumaenja moe se
zakljuivati samo na osnovu nekog opteg znanja o uzronim
odnosima. (kritikuje intuicionistiku struju) Koristio se i
razradio pojmove razumevanja, objanjenja i idealnog tipa.
20. Koraci koje treba preduzeti da bi znanje bilo
objektivno Javnost i intersubjektivna proverljivost svakog
izvornog podatka, potpuna javnost svih sastavnih delova
istraivakog postupka, neophodnost stalne kontrole svakog
naunog podatka i svakog naunog stava, i spremnost da se
oni popravljaju, izmene ili odbace
21. Greke pri empirijskom prikupljanju podataka
greka strunjaka (pitanja se formuliu uz pomo strunih
izraza, pretpostavka da ispitanik zna neke stvari za koje
mozda nikad nije uo); anketarska greka sugestivnost
pristupa, nedovoljno nastojanje da se doe u dodir sa
ispitanicima koje je teko nai, povrnost, nesposobnost,
oekivanja i pretpostavke anketara.
22. Osobine i vrste naunog objanjenja Zakoni i
teorije su osnovna sredstva naunog objanjenja. Svako
razvijeno nauno objanjenje je deterministike prirode. Moe
se odnositi na neki opti stav i na pojedinane pojave
odreene vrste.
Klasifikacija:
po logikom odnosu u kome se nalaze premise i
zakljuak dele se na isto deduktivna i probabilistika
 mogu biti struktutalno-funkcionalna ako je cilj da se
otkrije poloaj i uloga neke vrste pojava u irem sistemu
teleoloka ponaanje se objanjava namerama i
ciljevima
genetika
23. Dovoljan uslov ako jedna pojava nastaje zbog dva ili
vie razliitih, meusobno nezavisnih uzroka, svaki od tih
uzroka je dovoljan uslov tj. kad bilo koji od njih deluje javlja se
i pojava B
24. Na osnovu kojih podataka se zasniva biografski
metod?
Na osnovu: a) pisama b) dnevnika c) linih
dokumenata
25. ta je pouzdanost a ta teorijska adekvatnost
merila?
Pod adekvatnou merila podrazumeva se njegov odnos prema
odreenom teorijskom sadraju,dok pouzdanost pokazuje
odnos izmeu pokazatelja merila,kao i utvrenog
proceduralnog postupka njegove primene i stvarnosti.
26. Kada se koristi metod pojedinanog sluaja? Odgovara u
sledeim situacijama
kada se utvrdi da je utvreni sluaj odluujui za prouavanje
precizno formulisane teorije
kada se eli utvrditi ekstremni ili jedinstveni karakter
prouavane pojave
kada se istrauje pojava koja dotle nije bila predmet naunog
istraivanja
kada takvo prouavanje ima preliminarni karakter i slui kao
osnova za dalje istraivanje ili kada slui kao pilot sluaj
27. Definicija merenja Merenje je oznaavanje iskustvenih
pojava pomou brojanih simbola koji se merenim pojavama
pridaju na osnovu precizno utvrenih pravila.
28. Kojih pet uslova mora da zadovolji klasifikacija?
a) doslednost b) da bude to potpunija c) da bude to iscrpnija
d) zahtev da se sve klasifikacijske grupe na istom stupnju
meusobno iskljuuju
e) mora imati diskriminacijsku otrinu
28. etiri vrste naunih zakona po Nilu
zakoni u kojima su izraene izvesne kvalitativne osobine
neke vrste pojava
zakoni koji izraavaju opte pravilnosti u razvoju neke vrste
pojava
zakoni u kojima se odnosi izmeu dve ili vie vrsta pojava
izraavaju u obliku matematikih funkcija
u ovoj grupi zakona nalaze se tzv.prirodne matematike
konstante

29. Tri osnovna elementa u strukturi naune teorije

renik koji sadri definicije osnovnih pojmova koji se javljaju u
postulatima teorija
odreeni broj postulata teorija
vei ili manji broj teorema
30. Najvanija klasina istraivanja izvedena primerom
biografskog metoda
Poljski seljak u Evropi i Americi-ikaka kola
Deri Dejkobs i njegovo prouavanje adolescenata koji su
izvrili samoubistvo
Profesionalni lopov- Saterlend
Transseksualnost-Bogdan
31. Iz koje dve vrste ekvivalentnosti se sastoji
ekvivalentnost merenja u meunarodnom uporednom
istraivanju? Znaaj jezike ekvivalentnosti pitanja i dobijenih
odgovora u uporednim istraivanjima je toliko veliki, da neki
pisci (Douglas i Craig) smatraju da ekvivalentnost treba
razdeliti na a) ekvivalentnost prevoda i b) metriku
ekvivalentnost.
32. Tekoe pri posmatranju Posmtranje kao izvor
iskustvenih obavetenje ima nekoliko imanentnih ogranienja:
 mogu se posmatrati samo aktuelni iskustveni sadraji,
samo ono to postoji ili s zbiva u vreme posmatranja
posmatranjem spoljnih oblika ponaanja teko je, ako ne i
nemogue izggraditi potpuniju naunu sliku psihike
strane drutvenog ivota, a naroito celovitijih oblika
prikupljanje podataka o duim razvojnim procesima je
sporo
potreban je pristanak, pa su deavanja iza vrata
nepristupana
33. Lazarsfeld razlikovao je mikro (prouavanje ljudskog
ponaanja u savremenim prilikama koja upotrebljavaju
kvantitativne metode kad je mogue i pokuavaju
sistematizovati kvalitativnne postupke gde god su oni potrebni)
i makrosociologiju (napori da se otkriju opti zakoni koji vladaju
prolim i buduim tokovima drutvenog razvoja). Metodolkim
problemima prilazio sa tehnike strane, predtavnik je
metodolokog tehnicizma.
34. Nauni zakon je stepenica u tenji za optou i
sistematinou. Nauni zakoni spadaju u naunu teoriju.
Zakoni postoje u odreenim optim strukturama, ako se
pojedinaan zakon moe dovesti u vru vezu sa ostalima,
moe se sa vie sigurnosti predviati ta e se desiti drugim
delovima globalnog sistema ako se jednom njegovom mestu
desi neka promena. Zakoni su opti kondicionalni stavovi i
pojedinaan zakon ne kae kada i gde e se uspostaviti uslovi
njegovog ispoljavanje ve samo da e se zakon ostvariti gde
god budu postojali ovi uslovi. Tumaenje unutranjeg procesa
to deluje u zakonima nesumnjivo je vaan elemenat u
teorijskom objanjavanju naunih zakona.
35. Nauna teorija Teoriju neke nauke sainjavaju na
odreen nain povezani opti iskustveni stavovi pomou kojih
ona sreuje iskustvene podatke i objanjava iskustvene pojave
na onom podruju stvarnosti koje je predmet njenog
istraivanja, kao i usmerava istraivanja. Osnovni zadatak
teorije jeste da objanjava zakone time to ih komentarie,
meusobno povezuje i tumai. Naunoj teoriji se postavlja niz
zahteva:
da bude iskustveno proverljiva
da bude precizna
 da povezuje, objanjava i tumai zakone i iskustvena
uoptavanja
da moe biti upotrebljena za predvianje onih pojava koje
moe da objasni u postojeem obliku
da bude heuristiki plodna
da bude primenljiva u nekom obliku ljudske prakse
36. Kuk i Jahoda vrste posmatranja
posmatranje sa uestvovanjem participirajue
sistematsko posmatranje
posmatranje u eksperimentalnim uslovima smatraju da
se razvolo samo u posmatranju malih grupa
37. Jednostranosti objektivizma jednostrana tumaenja, da
ostaje samo na pojavnoj ravni (ali ispituje dublje, trajnije), kao
pasivno-posmatraki stav prema stvarnosti
38. Faze iskustvene evidencije
prikupljanje izvornih obavetenja U ovoj fazi nastaje
izvorna graa istraivanja.
U drugoj fazi stvaranja iskustvene naune evidencije
sistematski se izdvajaju sasvim odreena obavetenja iz
izvorne grae i pretvaraju se u iskustveno naune podatke.
Po pravilu, izvorna graa sadri i vie obavetenja nego to
se u istraivanju koristi.
Trea faza je sintetike prirode; Poto su iz pojedinanih
delova grae izvedeni izvorni podaci, te podatke treba
srediti. Poetni postupak je njihovo prebrojavanje i
klasifikacija. Sloeniji postupak je njihovo ukrtanje, gde se
ukrtaju podaci o nekoliko obeleja ljudi ili drutvenih grupa.
Sreena i uoptena iskustvena evidencija moe da slui kao
osnova za iskustveno proveravanje teorijskih pretpostavki.
39. Uzroci i vrste gresaka u stvaranju iskustvene
evidencije

Teorija greaka je jedan od kljunih delova teorije naunog

obavetenja i metodologije. Sistematizacija greaka moe da
pomogne da se one bolje razumeju i tako spree i otklone. Greke
mogu da se podele u nekoliko grupa:
1. greke koje nastaju prilikom izrade programa istraivanja
 2. greke koje nastaju u toku prikupljanja, a koje uslovono mogu
da se podele na:
a). greke iji su izvori u licima koja prikupljaju podatke
b). greke iji su izvori u licima koja daju obavetenja
3. greke iji se uzroci javljaju u toku obrade i sreivanja
izvornih obavetenja.
40. Nauno objanjenje Zakoni i teorije su osnovna sredstva
naunog objanjenja.
Svako nauno objanjenje je deterministike prirode.
Pojedino nauno objanjenje moe da se odnosi na neki opti
stav ( iskustveno uoptavanje, zakon ili teoriju) i na pojedinane
pojave odreene vrste. Opti stavovi, zakoni i teorije se
objanjavaju time to se izvode iz nekih optih zakona ili to se
tumai unutranji sadraj procesa usled kojeg se uspostavlja
odnos koji je izraen u naunom zakonu.
U teorijskoj nauci epistemoloki je najvanije objanjavanje
zakona i teorija, poto se na taj nain njena opta saznanja
postepeno povezuju u sve jedinstveniji teorijski sistem.
Pojedinana pojava se objanjava otkrivanjem njenih veza sa
irim ili uim delovima aktuelne stvarnosti.
Prva pretpostavka naunog objanjenja neke pojedinane
pojave je taan opis njenog stanja. Nauno objanjenje se
bitno razlikuje od zdravorazumskog upravo po tome to se
nastoji da ono ne bude improvizacija koja bi vaila samo za
jedan sluaj, nego da objanjenje ima u to veoj meri opti i
sistematski karakter.
Nijedan zakon ne iscrpljuje pojedinanu pojavu do kraja. Nauno
objanjenje dobija sistematski karakter primenom naunih zakona
i teorija. Poto su u teorijski razvijenom naunom objanjenu
neophodni i dovoljni uslovi objanjavane pojave izvedeni iz njenih
poetnih uslova takvo objanjenje je deduktivan zakljuak.
Od teorijskih stavova zavise dubina i sistematski karakter
objanjenja. Precizan opis poetnih uslova je neophodan uslov
tanih objanjenja, poto su pouzdano i precizno utvreni poetni
uslovi njegov iskustveni temelj.
Od stupnja teorijske razvijenosti neke nauke zavisi u kojoj meri
moe da se prilikom objanjavanja neke pojave uzme u obzir
uzroni niz iji je ona kraj i deterministiki splet iji je ona aktuelni
deo.
Najdosledniji fenomenalisti smatraju da nema razlike izmeu
objanjenja i preciznog, sistematinog i to ekonominijeg opisa.
Nauka moe samo da kae kako se neto zbiva, a ne i zato. Zato
spada u metafiziku.
41. Koje 3 grupe problema postoje u razvijenoj
metodolokoj zamisli?
Razlikuju se logiki, tehniki i nauno strategijski, i na njih se mora
gledati u nerazdvojnom jedinstvu. Logiki nain formiranja
naunih pojmova i nain analize sadraja, ispitivanje logike
strukture naunih uoptavanja, zakona, teorija, uloga hipoteza i
izgradnja pravila koja treba da omogue potpunija proveravanja
naunih saznanja. Problemi koji se tiu nauno istraivakih
tehnika, tiu se sredstava kojima se nauka slui u prikupljanju
iskustvenih podataka, postupci i sredstva u njihovom sredjivanju i
obradi, tehnika pravila o organizaciji istraivanja. Razliiti
problemi su u razliitim periodima razvoja metodologije u
sociologiji bili stavljani u prvi plan.
42. Koje faze postoje u razvoju sociologije sa stanovita
metodologije?
Prva faza traje tokom 19. veka, pa do pocetka Prvog svetskog
rata, preovladavali su logiki problemi, a o tehnikim se malo
govorilo. Sociologija je raspolagala slabim istraivakim aparatom
i bila je skoro nesposobna za prikupljanje podataka. Dirkem
Pravila, Veberove metodoloke studije. Ovaj period je znaajan za
konstituisanje sociologije kao zasebne nauke odvojene od
filozofije.
Druga faza traje od 20. godina XX veka do sredine '50. godina,
period empiristikog tehnicizma, diskutuje se o tehnikim
pitanjima, najee o sredstvima kojima bi sociologija mogla sama
da prikuplja podatke. Ovo je period u kom je postojao pokuaj za
nalaenjem ravnotee izmedju visokih i sveobuhvatnih teorijskih
pretenzija i dotada nerazvijenih tehnikih sredstava i adekvatne
organizacije za samostalno ispitivanje drutvenog ivota. Razvoj
tehnikih metoda je zapoet u SADu, a posle nestanka faizma, u
Francuskoj i Nemakoj se na ova pitanja obraa panja.
Trea faza poinje '60. godina i obuhvata kritike povrnosti i
jednostranosti empirizma i metodolokog tehnicizma, i kritike
neplodnog teoretisanja bez naunog istraivanja.
43. Mil: tabela
Milova zamisao sociolokog metoda predstavlja prvi i moda
najdosledniji primer psiholokog redukcionizma. Ovaj stav
proizilazi iz nominalistike osnovne vizije drutva. Prema ovoj
viziji, drutvo se sastoji od mase pojedinaca, a u prirodi pojedinca
treba traiiti sve osnovne inioce usled kojih se u drutvu deavaju
razne pojave. Udruivanja pojedinaca ne menja njihove osnovne
individualne karakteristike i svojstva. Svaka sloena drutvena
pojava je posledica delovanja nekih osobina svojih elementarnih
delova, bez ikakvih novih kvalitativnih osobina i vee sposobnosti
da menja osnovne osobine svojih elemenata. Ti primarni elementi,
u drutvu jesu pojedinci, njihove psihike i druge osobine. Ove
osobine jesu osnovni uzroci, tj. pokretake drutvene snage, a
drutvo je samo posledica. Ovako je nominalizam doveden do
krajnjih konsekvenci, a drutveni zakoni redukovani na psiholoke.
Milov psiholoki redukcionizam viestruko je kritikovan zbog
zanemarivanja drutvenih i drugih odnosa i zbog epistemoloki
netane tvrdnje da se drutvena uzronost ne moe ispitati
neposredno, ve samo posredno u skladu sa ovime, Mil je
smatrao da su eksperimenti u psihologiji mogui, a u sociologiji
ne. Pridavao je veliki znaaj statistici kao sredstvu za otkrivanje
empirijskih zakona, bilo da njihovo otkrivanje treba da slui za
proveravanje ve deduktivno izvedeniih teorijskih stavova, bilo da
jo ee bude polazna iskustvena osnova na koju e se primeniti
postupak inverzne dedukcije (kojom pokuava da se otkrije veza
izmedju iskustvenih pravilosti i nekih proverenih ili hipotetikih
optih teorijskih stavova), bavio se tehnikim problemima.
44. Dirkem tabela
Glavno Dirkemovo delo u kome je njegov metod obrazloen su
Pravila sociolokog metoda. Dirkem je imao veliko istraivako
iskustvo i njegova metodologija je najcelovitiji pokusaj razrade
sociolokog metoda sa pozitivistikog stanovita. Dirkem je, kao i
Kont, realista, stvara jednu varijantu organske teorije koja bi se
mogla nazvati etiko idejnom. On smatra da su ideje i etike
vrednosti sr drutva kao posebnog dela stvarnosti, da u drutvu
spontano nastaju kolektivne predstave, ideje i norme, i da su ideje
i etiki sadraji preduslov normalnog drutvenog ivota. Na ovim
etikim idejama i normama se odrava drutveni poredak, a
pojedinci ih putem socijalizacije usvajaju ime se omoguava da
urodjena nesocijalna i individualistika priroda bude izmenjena.
Kolektivna svest je nadindividualna i prinudna (pored optosti to
joj je najvanija osobina) u odnosu na pojedince, oni je usvajaju u
ranoj mladosti, a onda kada im se vie ne ini prinudnom, znai da
je postala deo njih samih. Glavni nosioci kolektivne svesti jesu
kolektivne manifestacije, to su pravni sistem, etika shvatanja
odredjenog drutva, religija, politika, umetnost i obiaji. Osim ovih
nosilaca, drugo sredstvo za izdvajanje naunih pojava od
pojedinanih oblika ispoljavanja jeste STATISTIKA (dakle stavka u
tabeli on vidi statistiku kao veoma vanu). Statistiki podaci su
za njega najbolji dokaz da postoje nadindividualna kolektivna
stanja, podaci su izraz kolektivne due i injenica da su podaci
razliiti u razliitim drutvima, i da u jednom pojedinanom
drutvu neki indikator (npr.stopa radjanja) ne menja znaajno broj,
jeste odraz kolektivne due. Osim toga, statistika odbacuje
individualno da bi dola do kolektivnih pokazatelja. Statistiku voli
jer se agregatski statistiki pokazatelji mogu smatrati kolektivnim
karakteristikama odredjenih skupova.
Dirkem je razvoj drutva video kao njegovo uslovljavanje
(mehanicistiko-organsko), ali on nije optimista i ne misli da razvoj
nuno jeste dobar, i nije optimistian kao Mil i Spenser. Veruje da
drutva prolaze kroz iste razvojne faze, ali da od konkretnog
drutva i konkretnih drutveno-istorijskih okolonosti u kome se
pojedinano drutvo nalazi. to je vielinijski evolucionizam
Imao je negativan stav prema psihologiji, stalo mu je da se formira
sociologija kao nauka i da se ne mea u predmete drugih nauka.
Nije bio redukcionista, bavi se i logikim i tehnikim problemima.
On ovako zamilja stvaranje iskustvene naune evidencije: poto
je predmet istraivanja jasno i nedvosmisleno operacionalno
definisan, prikupljanje podataka se protee na sve sluajeve u
utvrdjenom iskustvenom okviru na koje se odnose definicije
upotrebljenih naunih pojmova i izbegava svako proizvoljno
odabiranje pojedinanih primera.
Za njegovo nauno objanjenje, kojim se inae nije bavio u smislu
analize strukture, bitno je utvrdjivanje uzroka i funkcija pojava,
otkrivanje uslova u kojima je pojava nastala je prvi deo
objanjenja, najvaniji ali ipak poetni, a uloga u odredjenom
drutvu jeste funkcija, tj. to je odnos izmedju pojave i drutva kao
celine, utvrdjivanje potrebe koju pojava zadovoljava. Dirkem deli
drutveni svet na dva dela, na materijalne tvorevine poput
umetnosti, prava, obicaja, a aktivan inilac su ljudi, tj. ljudska
sredina, socioloko objanjenje uzroka i funkcija pojava se tie
opteg stanja drutva, drutvene sredine. On suava znaaj
spoljnih inilaca. Ovo uzrono funkcionalno objanjenje je njegov
najvei doprinos.Ipak, Dirkem nije sistematski razradio metod
socioloke funkcionalne analize.
Nije bio za eksperiment nego za uporedno istraivanje, jer
eksperiment nije bio upotrebljiv za sticanje saznanja o drutvenoj
uzronosti. Smatrao je da se uporednim istraivanjima reavaju svi
osnovni teorijski zadaci sociologije, jer samo uporedjujui pojave u
raznim drutvima moe da se otkrije ta je njiima zajedniko.
Najui delokrug uporednih istraivanja jeste jedno konkretno
drutvo, recimo klase, slojevi. Ipak, zakljuke treba proveravati na
irem uporednom planu, i to najpre istraivanjem u drugim
konkretnim drutvima istog dr.istorijskog tipa. Trei okvir je da se u
razliitim drutvima pojava prouava kroz razliite periode, to
znai da poredjenja prestaju da budu statistiko strukturalna i
postaju genetiko istorijska. to je neka pojava sloenija, to je radi
njenog objanjenja potrebnije ispitivati njene oblike i razvoj u to
veem broju tipova ljudskog drutva, zato je sociologija nuno
uporedna.
45. Dirkem, preuzimanje pravila drutvene uzronosti od
Mila
Dirkem od Mila preuzima jedno od 4 pravila za eksperimentalna
utvrdjivanja uzroka, a to je pravilo metoda zajednikih promena
koji je upotrebljiv za ispitivanje drustvene uzrocnosti. On se odnosi
na to da ako se utvrdi da se dve vrste pojava stalno nalaze u istim
odnosima koji se menjaju na odredjen nain, postoji dovoljan
razlog da se pretpostavi da medju njima postoji neka uzrona
veza. Ipak, stabilnost korelacije ne izraava nuno uzrone
odnose, jer postoje i prividne korelacije, koje mogu nastati kao
posledica zajednikog uzroka koji se u korelaciji ne pojavljuje, zato
je vano korelaciju objasniti pomou proverenih teorijskih stavova
i svesno je razmotriti i uporednim istraivanjem ispitati irinu
njenog vaenja, njenu optost.
46. Veber izbor predmeta istraivanja
Izbor predmeta i teorijsko uoptavanje istraivanja nije pod
objektivnim kriterijumima, ve se odredjuje na osnovu vrednosne
ideje koja vlada vremenom i istraivaem, zavisi od sadraja
kulture.

47. Veber - Stav nauke prema kulturnim vrednostima

Veber ne veruje u objektivnost vrednosti i mogunost stvaranja
jednog vrednosnog sistema, stvarnost je iracionalna u
vrednosnom pogledu, ne moe da postoji sveopta i objektivna
nauka jer je u nauci neophodan izbor jednog od mnogih stavova.
Nauka iz dva razloga ne moe da utie na vrednosne stavove: 1)
nauka je izgradjena na nekom vrednosnom stavu, 2) iracionalnost
osnovnih vrednosnih opredeljenja. Nauka ipak moe da pojmovno
razradi izabrane vrednosti, da ispita mogunost (objektivne
mogunosti i trokove ostvarenja tog stanovita), da se pronadje
racionalno sredstvo za ostvarenje. Ona je instrumentalno, a ne
sutinski racionalno sredstvo ovekove delatnosti.

48. Idealni tip i vrste idealnih tipova:

Idealizacija istog oblika ponaanja koja slui kao standard
pomou kog se moe utvrditi koliko odredjena pojava odstupa od
idealnog ponaanja. Diltaj je uveo pojam istorijskog tipa, ali za
Vebera ovo nije jedini tip. Za njega su bitni idealni tipovi opteg
karaktera, drutvene pojave koje nisu ograniene na jedan
istorijski period ili jedno drutvo. Ovde spadaju 4 opta tipa
delanja: ciljno racionalno, vrednosno racionalno, afektivno i
tradicionalno. Dva su tipa organizovane religije, crkva i sekta.
Doao je do idealnog tipa uporednim istraivanjima.

49. Veberova podruja bavljenja:

a) shvatanje naela izbora predmeta istraivanja
b) stav nauke prema kulturnim vrednostima
c) nain objanjavanja drutvenih pojava (sociologija
razumevanja), idealni tip.

50. Odnos idealnih tipova i nauke

Najvaniji postupak izgradnje idealnih tipova sastoji se u
pokuaju da se neka drutvena delatnost zamisli na to
racionalniji nain. Pojam racionalnog je najee shvaen u
instrumentalnom ili ciljnoracionalnom smislu, po Veberovoj
terminologiji. Na taj nain je i idealan tip u velikoj meri ukljuen
u tehniku zamisao drutvenih nauka. Znai, ako imamo neku
nauku kao instrumentalnu (ako moemo nauno da utvrdimo
najbolja mogua sredstva za ostvarenje nekog cilja), onda
idealni tip slui da bi se utvrdilo odstupanje od idealnog tipa
(odnosno ako imamo homo oeconomicus-a, koji je idealni
kapitalista, moemo da ocenimo nekog stvarnog kapitalistu u
odnosu na idealnog, odnosno da utvrdimo naine na koje on
moe racionalnije tj. svrsishodnije da deluje)

51. Sociologija razumevanja, Veber

Objanjenje je izvodjenje pojedinanih pojava iz nekih optih
teorijski stavova. Ono ne mora uvek biti potpuno jer u
pojedinanim pojavama uvek ima elemenata koji se ne mogu
objasniti izvodjenjem iz nekih optih stavova. Objanjenje je
zasnovano na nekom optem znanju o odredjenoj vrsti pojava.
Razumevanje pristalice razumevanja smatraju da teorijski
stavovi nemaju veu vrednost u objanjavanju pojave. Nauka
rasvetljuje te pojave time to im otkriva smisao i znaenje i
povezuje sa irim kulturno materijalnim celinama. Veber
razumevanju smisla i znaenja prepisuje samo pomonu ulogu,
heuristiku. Nauno objanjenje je otkrivanje uzronih odnosa, a
razumevanje olakava i upotpunjuje objanjenja, ali nije to koje
otkriva uzrone odnose. Nije dovoljno da razumevanje bude samo
subjektivno ubedljivo, o tanosti se moe zakljuiti samo na
osnovu opteg znanja o uzronim odnosima. Smisao sociologije
jeste razumevanje i tumaenje drutvenog delanja, a samim tim
uzrono objanjenje njegovog toka i posledica.
Razumeti se mogu samo ponaanja koja imaju subjektivni smisao,
odnosno predstava o odredjenom cilju i sredstvima pomou kojih
se cilj moe postii. Sociologija je nauka o smisaonim oblicima
ponaanja koji se mogu razumeti pomou osnovnih kategorija cilja
i sredstava. Veber drutvo shvata na nominalistiki nain, to vodi
metodolokom individualizmu. Prednost drutvenih nauka je u
tome to smisao koji pojedinac daje odredjenom ponaanju,
odnosno delanje, moe da se razume u spoju sa drutvom kao
celinom.
52. Vrste razumevanja
Razumevanje kao osnovni cilj sociologije koji prethodi objanjenju,
je misaona radnja kojom se otkriva znaenje koje akteri pridaju
svom delanju.
Postoje dve vrste razumevanja:
Aktuelno razumevanje smeranog znaenja moe se shvatiti
neposrednim posmatranjem
Uzrono razumevanje podrazumeva otkrivanje motiva koji su
doveli do odredjenog delanja
Medjutim, zadatak sociologije je, takodje, da uzrono objasni
delovanje, a to znai da objasni otkud su proizali motivi koji su
doveli do odredjene vrste delovanja. Primer: Protestantska etika i
duh kapitalizma

53. Smisaona i uzrona adekvatnost

Svako nauno saznanje putem razumevanja treba da zadovolji
dva uslova: da bude smisaono adekvatno i da bude uzrono
adekvatno. Spajanjem ove dve adekvatnosti nastaje socioloko
razumevanje nekog oblika ponaanja. To znai sledee: smisaona
adekvatnost je prvi korak ka naunom saznanju. Ono se ne
razlikuje od zdravorazumskog objanjenja, i kao takvo u nauci
ostaje vie ili manje verovatna hipoteza dok ne postane i u
uzronom smislu adekvatno, tj. provereno. Kada postoji neko
ponaanje koje tipino za neki uobiajeni nain miljenja i
oseanja u nekoj kulturi, tumai se i razume njegov smisao.
Ukoliko se na osnovu iskustvenih uoptavanja moe zakljuiti da
postoji odredjena verovatnoa da se ponaanje dogadja na
odredjeni nain, razumevanje postaje uzrono adekvatno.

54. Marksov metod

Marks teorijska i metodoloka iskustva prouavanja razvijenog
tipa drutva omoguava:
1) pomo u prouavanju drugih drutava
2) retrospektivno shvatanje odnosa i struktura ranijih istorijskih
oblika.
Statistika je Marksu bitna zbog empirijskog potkrepljivanja
zakljuaka. Naroito se bavi Engleskom, i dalje o apstrakciji.
Polazei od ideje da je proizvodnja temelj drutvenih odnosa, on
kapitalistiku situaciju uproava na sledei nain:
1 - pretpostavlja ist kapitalizam
2 - apstrahuje spoljne meunarodne inioce
3 - razmena je ekvivalentna - cene odgovaraju vrednostima
4 - najbitniji su odnosi u proizvodnji, a tek onda dolaze na red
meusobni odnosi izmeu kapitalista
5 - apstrahuje inioce neekonomske prirode i njihove uticaje

Preduslov kapitalizma je razvijena podela rada i drutvo

zasnovano na njoj, a rade radnici koji nemaju sredstva za
proizvodnju. Cilj kapitalista je stalno uveavanje profita kroz
eksploataciju radnika. Primenjuje funkcionalan pristup i oslanja se
na matematiku - statistiku. Tei da konkretizuje neke zakone u
kapitalistikoj proizvodnji pomou formula. Ne razdvaja dinamiku i
statiku. Apstrahuje totalitet koji je teorijska osnova za razlikovanje
bitnog od nebitnog. Koristi vrlo mnogo metodolokih postupaka.

55. Odnos prema eksperimentu, Marks

Istraujui osnovne odnose kapitalizma kao tipa drutveno-
ekonomskog ureenja primenjuje apstraktno-analitiki postupak.
Ulogu eksperimenta u drutvenim naukama ima apstrakcija tj.
misaoni eksperiment pri kome se osnovni odnosi jedne sloene
stvarnosti izdvajaju apstrakcijom da bi se mogli analizirati u to
istijem vidu. Apstrakcija je mogua samo ako se dobro poznaje
predmet istraivanja, jer je samo tako mogue izdvojiti bitne
osobine. A eksperiment ne u smislu apstrakcije je rezervisan za
prirodne nauke.
56. Lazarsfeld- empirizam
On je najistiji predstavnik empirizma. Njegovo shvatanje pripada
psihologizmu. Ako prouavamo niz pojedinaca iz sredina u kojima
ive, rezultati mogu da budu sumirani i to moe doprineti
proirenju znanja o drutvenoj strukturi.Nema smisla govoriti o
razlici izmedju prirodnih i drutvenih nauka. Ova razlika proizilazi
iz shvatanja o ponovljivosti prirodnih, tj. neponovljivosti drutvenih
pojava. Nauni rad nije samo onaj na kvantitativnim metodama,
ve postoji logiki kontinuitet od kvalitativnih klasifikacija do
najrigoroznijih merenja. Zato poziv humanista nije daleko od
kvantitativnog naunika.
57. Tri naina prouavanja drutvenih pojava
Sa jedne strane, socijalni filozof, posmatra i komentator, sa druge
organizovani grupni rad empirijskog istraivaa, tada je pun razvoj
empirijske drutvene nauke. Prelazna faza je sociolog posebnog
podruja drutvenog ponaanja: ovde se istrauju pojave koje se
ponavljaju, njihove medjusobne povezanosti i prouavanje
savremenih, neistorijskih dogadjaja.
Tri funkcije sociologa: da nadje put izmedju socijalnog filozofa i
istraivaa, da proizvede alatke, da bude tuma (da opisuje i
odgovara zato se neto dogodilo)
58. Dva pristupa drutvu kod Lazarsfelda
Oba su doprinela formiranju sociolokog naina miljenja i
istraivanja.
 1) pristup drutvu kao celini u okviru celine se prouavaju
odnosi osnovnih drutvenih delova: ekonomski, politiki, duhovni
2) naglasak na elementima koji su zajedniki svim podsistemima :
predmet prouavanja ponaanja pojedinca koja se ponavljaju i
mogu se statistiki prouavati, ali istraivanje ne staje samo na
prikupljanje podataka, ve se podaci integriu u teorijski kontekst
59. 4 metodska naela kod Lazarsfelda
1. Objektivni podaci moraju da se dopune podacima
samoposmatranja
2. Studije sluaja moraju da idu zajedno sa statistikim
obavetenjima
3. Aktuelno stanje i ranije faze razvoja
4. Prirodni podaci i eksperimentalni podaci. Prirodni nastaju
nezavisno od nauke, a eksperimentalni anketnim postupkom
Naglaava princip komplementarnosti, kad god je mogue
povezati to vie metoda.

60. Medjunarodna organizacija za sociologiju, Lazarsfeld

Teorijsko bavljenje sociologijom preovladjuje u kulturama gde je
humanistiko lingvistika tradicija vana, dok je empirijska u
drutvima gde postoje problemi za ije su reavanje
zainteresovani drava i institucije. Ali, ova dva vida ipak moraju da
se dopunjavaju. Za ostvarenje ove veze, reenje je medjunarodna
organizacija za sociologiju. Meunarodna organizacija za
sociologiju treba da objedini ameriki empirizam sa evropskom
teoretiarskom tradicijom. Evropska teorijska misao i amerika
empirijska misao trebalo bi da prevazidju jaz izmedju teorije i
istraivanja.

61. Poseban tip profesionalnog obrazovanja

Neophodno je da se klasino obrazovanje dopuni posebnim tipom
profesionalnog. 1)Terenski rad
2) organizovanje i usmeravanje rada istraivake grupe
3) razvijanje politiki i teorijski orijentisanog istraivanja.
Primenjeno istraivanje uvek ima izvesnu teorijsku relevantnost, a
teorija sadri potencijalne implikacije za planiranje istraivanja.
Zato bi trebalo da postoji kontinuitet pri univerzitetima. U Americi
se posveuje panja metodama, posebno statistikim, a preko
instituta studenti bi mogli da se ukljuce i u naunu zajednicu. Ovi
instituti stvaraju naklonost duha, nain razmiljanja o
istraivakim procedurama, to se moe nazvati metodologijom.
Metodologija nije samo prouavanje korienih istraivakih
struktura, ve i prouavanje pretpostavki na kojima se konkretne
studije zasnivaju i naina objanjenja koja se smatraju
prihvatljivim. Metodolog je analitiar koji utvrdjuje ta su drugi
radili, ta su mogli da urade i kakvi su rezultati proizali.
Metodolog nije tehniar, jer se ne bavi samo sistemom
organizovanih principa i procedura, ve ima NAKLONOST DUHA.
Dve su bitne posledice institutskog rada: na intelektualnom planu,
forsira eksplicitnost u radu, to vodi metodolokoj svesti koja zrai
ideje u opta podruja dr. istraivanja.
62. Lazarsfeld doprinosi
On pokuava da razvije "jezik empirijskog drutvenog
istraivanja" koji e precizno utvrditi promenjive, njihove
meusobne odnose i promene kroz vreme. Tako on uvodi pojam
"promenjiva" kao kljuni metodoloki pojam a njeno stvaranje
kao osnovu svakog empirijskog istraivanja. Da li je promenjiva
korisna ili ne, zavisi od toga kako se ona umee u teorijske
sisteme kroz vreme. Kada se promenjive ukrste u opte
pretpostavke, nastaje jezik promenjivih, koji prikazuje
meuzavisnosti promenjivih i to je u sutini uoptavanje. Sve
ovo doprinosi jasnosti i preciznosti socioloke teorije, a da bi to
bilo tako, on stvara emu za uzrono tumaenje odnosa
promenjivih tj. sistema promenjivih. Ova ema je dinamina i
izmeu je anketne analize i matematikih modela. Ovo
tabeliranje je zapravo prvi pokuaj da se postavi formalna
procedura za otkrivanje uzronih odnosa izmeu kvalitativnih
atributa. inei sve ovo, Lazarsfild razvija matematiku
sociologiju - sintezu znanja iz oblasti matematike i drutvenih
nauka.
Dalje, Lazarsfeld je razvio i unapredio anketni postupak i merne
instrumente korienjem matematike i zalagao se za
sistematizaciju i ocenjivanje dosadanjih istraivakih praksi.
63. Tri podruja kojima se bavio

1. Radovi o sredstvima masovnog optenja i formiranja javnog

mnjenja. Prouavao je veze individualnih odluka i miljenja
uih drutvenih sredina (porodica, prijatelji). Sredstva
masovnog optenja su uglavnom centralizovana, pa
prouavanje njihove strukture treba dopuniti psiholokom
analizom italaca odnosno slualaca.
2. Prouavanje pozitivnih devijantnih sluajeva i pretestiranje
novih dr. ideja. Prouavanje dogadjaja koji se odvijaju izvan
uobiajenih oekivanja, a pretestiranje istraivanjem
proveriti pretpostavke na kojima se zasniva neka nova
drutvena ideja
3. Metodoloko interesovanje usmerava se na razvijanje jezika
empirijskog drutvenog istraivanja, koji odreuje precizno
utvrivanje promenljivih, njihovih meusobnih odnosa i
promena kroz vreme. Pojam promenljive javlja se kao kljuni
metodoloki pojam, a njeno stvaranje osnovom svakog
empirijskog istraivanja.

64. Logika struktura naunog zakona

Nauni zakon je iskustveni, a ne normativni stav. On izraava
optu osobinu pojave ili njihov odnos, koji nuno proizilaze iz
njihove prirode i odredjenih uslova. O pojedinanim pojavama
govori samo posredno, svaki zakon ukazuje na utvrdjivanje
odredjenih odnosa.
Logika struktura: zakon je iskustven, a ne normativan
apstraktan, svaki zakon izraava neki odnos u strukturi, na tu
strukturu utiu mnogi spoljni faktori usled ega dolazi do
sloenih deterministikih odnosa. Cilj zakona je tako
ralanjivanje tih odnosa odnosno otkrivanje zakona.
Apstraktni karakter se ogleda u izdvajanju jednog odnosa u
strukturi i pojednostavljenju strukture na elemente bez kojih
zakon ne moe postojati
 analitiki, otkrivanje samog zakona nije samo po sebi
saznajni cilj ve slui za objanjenje konkretne pojave, zato
se oni nalaze na razliitim stepenima optosti, konkretni se
izdvajaju iz optih a u tim konkretnim nisu vie samo
najoptije osobine, nego i posebni spletovi koji se javljaju u
strukturi
Nauni zakon je kondicionalni stav i glasi AKO SE VRSTA POJAVE A
NADJE U USLOVIMA C, NUNO SE JAVLJA VRSTA POJAVE B. Ali,
mogu da postoje prividne korelacije. Relevantni uslovi iako nisu
sadrani u zakonu, mogu uticati na odnos koji je zakonom izraen.
Iskustveno uoptavanje ako zakon ne moe da otkrije zbog ega
se pojavljuju izuzeci (to ima veze sa relevantnim uslovima) radi
se o iskustvenom uoptavanju.
Tendencijske pravilnosti to su stavovi iji su relevantni uslovi
samo delimino utvreni, pa se mogu objasniti pravilnosti, ali ne i
odstupanja.
Skoro svi zakoni dobijaju statistiki karakter kada se iz njihove
osnovne teorijske formulacije izvede zakon koji se odnosi na
konkretne uslove.
65. Osobine sistematinosti

Sistematinost proizilazi iz zavisnosti objanjenja od naune

teorije - teorija planski usmerava sistematino prikupljanje
podataka.
Prva osobina sistematinosti podataka proizilazi iz naune potrebe
i sastoji se u sadrinskoj potpunosti naunih objanjenja.
Druga osobina sistematinosti se odnosi na utvrivanje njegovog
iskustvenog delokruga istraiva mora biti naisto sa tim
Trea osobina sistematinosti se ogleda u tenji za to veom
standardizacijom - ako su obavetenja istovetna, podatke je
mogue uporediti.

66. Izvori naunog iskustvenog obavetenja

neposredna, primarna iskustva naunika nastaje u
neposrednom odnosu pojedinca (istraivaa) prema raznim
 sadrajima linog i drutvenog ivota, ne isto intuitivno,
ukljuuje i praktine pobude istraivaa.
razni oblici naunog posmatranja
svi ostali oblici aktivnog prikupljanja podataka u kojima se
izvorna obavetenja stvaraju pod uticajem odredjenih
naunih zahteva i potreba
postupci kojima se kao izvorna obavetenja upotrebljavaju
podaci koji nastaju u drutvu nezavisno od naunog
istraivanja usled raznih drugih drutvenih potreba. U ovom
postupku istraivanje iskustva usmeravano je sasvim
nezavisno od istraivanja, za razliku od prethodnih
postupaka, u kojima je ono usmeravano istraivakim
postupkom.
Dve grupe naina prikupljanja podataka: nezavisno od naune
delatnosti jer pomou njih drutvo zadovoljeva svoje praktine
potrebe; postupci prikupljanja kojima se izvorna obavetenja
stvaraju za specifine naune potrebe.
Prema stupnju vidljivosti, obavetenja mogu biti javna, poverljiva,
tajna, privatna. Javna su ona o optepristupanim sadrajima,
lina ona u privatnoj sferi.

67. Kontovo shvatanje naunih zakona

Osnovni cilj nauke sastoji se u otkrivanju zakona koji vladaju
pojavama. Nauni zakoni izraavaju konstantne odnose meu
pojavama i to: istovremenog postojanja ili koegzistencije i
pravilnog rasporeda ili sukcesije. On smatra da nije potrebno da se
otkrivaju deterministiki ili uzroni inioci usled kojih se
uspostavlja nauni zakon, ve smatra da se zakoni mogu izvesti iz
pojava u njihovoj neposrednoj pojavnoj delatnosti. Tako zakon
dobija opisno znaenje, jer se neposredno izvodi iz pravilnosti koje
su otkrivene meu pojavama.

68. Komplementarnost
Da bi iskustvena evidencija bila to potpunija i bolja,
upotrebljavaju se komplementarno razliite tehnike.
Komplementarno znai da se dopunjavaju.

69. Plan istraivanja, faze istraivanja i operacionalne

definicije
Postoje tri faze u stvaranju iskustvene evidencije:
1) prikupljanje izvornih obavetenja nastaje izvorna graa
ispitivanja
2) sistemski se izdvajaju vana obavetenja iz izvorne grae I
pretvaraju u nauno iskustvene podatke
3) sreivanje podataka prebrojavaju se iskustveni podaci I
klasifikuju. Tako sreeni se koriste za proveravanje naunih
pretpostavki.
Operacionalne definicije su polazne definicije koje moraju biti
adekvatne prikupljenoj istraivakoj grai.