74

Priteanje je faktika vlast na stvari tako da pritealac sa njom moe da postupa kako hoe (ali ne i da sa njom raspolae, izuzev
ako je njen vlasnik). Najee je to njen vlasnik, ali to moe da bude i neko drugo lice kod koga se stvar nalazi po nekom drugom
osnovu, na primer, stvar koja je poverena na uvanje, data na poslugu, pa ak i ona koja je ukradena.

OHELJAK CETVRTI
V

1. Dela imovinskog
kriminaliteta
Ll. Kraa

Krivino delo krae iz lana 203. KZS (tzv. obina kraa) pripada u grupi krivinih dela protiv imovine,
stematizovanih u glavi XXI KZS. Objekt krae je tua pokretna stvar. U krivinom pravu se pokretna stvar shvata kao
svaka stvar koja se moe da pokrene ili premesti sa jednog mesta na drugo, to znai da se pojam pokretne stvari shvata
ire nego u graanskom pravu. Naime, u krivinom pravu se pokretnim stvarima smatraju i predmeti koji se u
graanskom pravu oni tretiraju kao nepokretnost, na primer delovi koji se mogu odvojiti od nepokretne stvari kojoj
pripadaju (crep sa kue, i sl.).

U svakom sluaju se kraa sastoji u oduzimanju od drugog tue pokretne stvari u nameri da se njenim
prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist. Zbog toga se kraa moe izvriti samo sa
umiljajem pojaanim namerom da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist, a izvrilac moe biti
svako lice.

Objekt zatite kod krae je imovina a objekt napada, kao to je ve istaknuto, tua pokretna stvar. Kao stvar
se smatra materijalni deo prirode koji moe biti u razliitom agregatnom stanju i imati razliit oblik. Stvar moe biti u
prirodnom stanju, a moe predstavljati i predmet koji je nainjen radom oveka i koji slui za odreene svrhe. Po
autentinom tumaenju, kao pokretna stvar smatra se i svaka proizvedena ili skupljena energija za davanje svetlosti,
toplote ili kretanja, telefonski impuls, kao i raunarski podatak i raunarski program (l. 112 st 16 KZS).

Kao tua stvar smatra se ona stvar koja pripada drugome, tj. koja ne pripada uiniocu krivinog dela. Stvar
koja je u susvojini moe biti predmet krae od strane jednog suvlasnika ako se ona ne nalazi u njegovom priteanju, jer
njenim oduzimanjem uinilac oduzima i deo stvari koji nije njegov.

Radnja ovog krivinog dela je oduzimanje pokretne stvari. Kao oduzimanje smatra se prekidanje priteanja na
stvari lica ko koga se ona nalazila i zasnivanje svog priteanja (ne i svojine, jer se ona ne moe stei kraom). Stvar se
oduzima od drugog, to znai da se mora nalaziti u tuem priteanju i da se iz njega oduzima. 74 Zbog toga stvari koje
nisu ni u ijem priteanju ne mogu biti predmet krae, na primer, voda iz reke, mora ili jezera, pesak u pustinji ili
vazduh. Ali ukoliko su te stvari usled izdvajanja dole u neije priteanje one mogu da budu predmet krae (npr., pesak
kao graevinski materijal, voda u cistemama, i sl.). Kao oduzimanje smatra se vrenje neke radnje kojom uinilac ela
prekida priteanje na stvari lica kod koga se ona nalazi i uspostavlja svoje priteanje, odnosno dravinu.
75
Simi I.: Krivini zakonik - praktinaprimena, Slubeni glasnik, Beograd, 2007, str. 244.

robnih kua i dmgih prodavnica, obilaenje registar kase u nameri da se roba iznese iz prodavnice, a ne plati, kada je
uinilac primeen od strane osoblja prodavnice, zadran i spreen u odnoenju te robe koja je ostala u priteanju
vlasnika, krivino delo nije dovreno ve je ostalo u pokuaju. 75

Kazna propisana za ovo krivino delo je novana kazna ili zatvor do tri godine. Krivino gonjenje za krau u
naelu se preduzima po slubenoj dunosti. Meutim, ako je kraa uinjena prema branom drugu, licu sa kojim
uinilac ivi u trajnoj vanbranoj zajednici, srodniku po krvi u pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili
nekim dmgim licima sa kojima uinilac ivi u zajednikom domainstvu, gonjenje se preduzima po privatnoj tubi.

1.2. Teka kraa

Teka kraa je inkriminisana u l. 204 KZS. Poto je po svojoj pravnoj prirodi ovo delo kvalifikovani oblik
krae iz lana 203. KZS, zakonodavac je i delo iz l. 204 KZS stematizovao, u krivinih dela protiv imovine, i to
pokretne imovine (glava XXI Zakonika). Zbog svoje pravne prirode, teka kraa ima sva obeleja obine krae, koja u
stvari predstavlja radnju izvrenja kod teke krae. Takoe, i za ovo delo se gonjenje preduzima po privatnoj tubi ako
je uinjeno prema branom dmgu, licu sa kojim uinilac ivi u trajnoj vanbranoj zajenici, srodniku po krvi u pravoj
liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili nekim drugim licima sa kojima uinilac ivi u zajednikom
domainstvu.

Teka kraa ima vie osriovnih i jedan tei oblik ispoljavanja. Kazna propisana za sve oblike osnovnog vida
ispoljavanja teke krae je zatvor od jedne do osam godina, a za tee oblike ispoljavanja kazna je zatvor od dve do
deset godina.

Osnovni oblik ispoljavanja teke krae obuhvata vie alternativno odreenih oblika izvrenja. U njih

spadaju:
1) Kraa izvrena obijanjem ili provaljivanjem ili savladavanjem veih prepreka (provalna kraa), koju odlikuje poseban
nain izvrenja.

Obijanje se definie kao uklanjanje prepreka za ulaenje u prostoriju ili dmgi zatvoreni prostor i to nasilnim
putem, pri emu dolazi do oteenja, odnosno povreivanja ureaja za zatvaranje (npr., brave, katanca, i sl.) Kao
provaljivanje se, obino, smatra neovlaeno i nasilno prodiranje u zatvoreni prostor. Provaljivanje moe da se vri i
upotrebom lanog kljua (tzv. kalauza), kao i upotrebom originalnog kljua do koga se neovlaeno dolo, pa ak i
upotrebom svog kljua ukoliko njime moe da se otvori tu zatvoren prostor.

Obijanje ili provaljivanje postoji i ako je uinilac redovnim putem uao u zatvoren prostor, izvrio krau, pa
onda obio ili provalio zatvoren prostor da bi iz njega izaao. Zatvoreni prostor je onaj prostor u koji se ne moe ui bez
savladavanja izvesnih prepreka (npr., stanovi, zgrade, barake, vagoni, automobili, amci sa kabinom, i sl.). Pored toga,
zatvoreni pokretni prostori su i svi oni pokretni prostori koji slue za smetaj stvari i njihovo obezbeenje ako su
zakljuani (npr., kase, ormani, koferi, tane, i sl.).

Ovaj oblik teke krae postoji i u sluaju kada je kraa uinjena savladavanjem mehanikih, elektronskih i
drugih veih prepreka da se prodre u neki zatvoren prostor, ali bez elemenata obijanja ili provaljivanja (npr.,
onesposobljavanjem alarmnih ureaja, uskakanjem preko krova, i sl).

2) Kraa izvrena od strane grupe, koja postoji ako je kraa uinjena od strane najmanje tri lica povezanih radi
trajnog ili povremenog vrenja krivinih ela koja ne mora da ima definisane uloge svojih lanova, kontinuitet lanstva
ili razvijenu struktura. S obzirom na to, u ovom sluaju se radi se o licima koja su se udruila i organizovala za vrenje
krivinih dela, ali to ne mora biti samo za vrenje imovinskih krivinih dela, ve bilo kojih.

3) Kraa izvrena na naroito opasan nain (opasna kraa) je kraa izvrena naroito opasnim radnjama ili
korienjem naroito opasnih sredstava, kojima se prouzrokuje opasnost za ivot, zdravlje ili telesni integritet ljudi ili

84
85
76
orevi .: Krivino pravo: posebni deo, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2011, str.98.

izvreno u guvi, da li je u veoj meri iskorieno neije poverenje ili neiskustvo, kao i da li je kraom prouzrokovana
nesrazmemo velika teta drugome.

5) Kraa izvrena od strane lica koje je pri sebi imalo oruje ili opasno orue radi napada ili odbrane, koja podrazumeva
da je uinilac u vreme krae samo imao pri sebi predmete koji odgovaraju pojmu hladnog ili vatrenog oruja u smislu
Zakona o oruju i municiji, ili pak orua koja po svojoj prirodi nisu namenjena za napad ili odbranu, ali imaju takva
svojstva da se njima mogu izazvati teke telesne povrede ili lienje ivota (npr., no, sekira, rafciger, lanac, ipka, jaka
kiselina, i sl.).

6) Kraa izvrena za vreme poara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa (npr., epidemije, bombardovanja i dr.), kojoj
opasniji vid daju prilike u kojima je delo izvreno.' 5Radi se o prirodnim ili ljudskom aktivnou izazvanim udesima
kojima se ugroavaju ivot, telesni integritet ili imovina ljudi, a to samo po sebi ukazuje na posebnu bezobzimost i
gramzivost uinioca. Poto je vreme izvrenja element bia ovog krivinog dela, bitno je da se utvrdi da je kraa
izvrena u vreme samog udesa ili neposredno posle udesa, dok jo traju poremeaji koji su nastali usled udesa.

7) Kraa izvrena iskoriavanjem bespomonosti ili drugog tekog stanja nekog lica postoji kada je uinilac izvrio
krau iskoristivi navedene teke situacije koje postoje kod drugog.

Bespomonost je stanje fizike ili psihike nemogunosti da se stvar zatiti kao to su, na primer, nesvest,
bolest, iznemoglost, i slino. Smatra se da to mogu biti i emotivna psihika stanja, kao to su prestraenost, stanje teke
potresenosti i alosti i dr. Bespomonost postoji i u svim situacijama nemogunosti kretanja, na primer, ako je neko
vezan, ako je invalid udaljen od ortopedskih pomagala za kre- tanje ili ako se neko popeo na izvesno visoko mesto pa
su mu pale merdevine. Kao drugo teko stanje (nevolja) smatra se teka situacija u kojoj se neko naao, na primer, kvar
automobila na drumu ili saobraajna nesrea.

Lice ija se bespomonost ili drugo teko stanje iskoriava, po pravilu, je dralac (vlasnik ili pritealac)
stvari, ali to moe biti i neko drugo lice koje bi intervenisalo da sprei krau ili od koga bi se to moglo oekivati (npr.,
lice koje ivi u istom stanu ili koje radi u prostoriji u kojoj se stvari nalaze, poljouvar, radnik obezbeenja, i sl.).

8) Kraa kulturnog dobra, odnosno dobra koje uiva prethodnu zatitu i prirodnog dobra, koja je takoe u svemu je ista
kao i obina kraa izuzev to objekt krae predstavlja kultumo dobro, odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu i
prirodno dobro. Prema tome, ovde je re o posebnom svojstvu gramatikog objekta, a delo ima blanketni karakter.

Kultumim dobrima smatraju predmeti koji su utvreni Zakonom o kultumim dobrima (Slubeni glasnik RS,
br. 71/94). Tu spadaju pokretna kultuma dobra, kao to su umetnike slike, skulpture, istorijska dela, stare i retke
knjige, arhivska i filmska graa, a isto tako i delovi nepokretnih kultumih dobara (spomenici kulture, prostome
kultumo-istorijske celine, arheoloka nalazita i znamenita mesta) koji se mogu od njih odvojiti. Ovde se jo imaju u
vidu i predmeti koji u smislu pomenutog zakona uivaju prethodnu zatitu (jo nisu utvreni kao kultuma dobra, ali
imaju takav znaaj). Pod prirodnim dobrima se, u smislu Zakona o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS, br. 36/09),
podrazumevaju delovi prirode koji zasluuju posebnu zatitu (lan 4. stav 60), a pod zatienim prirodnim dobrima
zatiena podruja, zatiene vrste i pokretna zatiena prirodna dokumenta (lan 27). 76

9) Kraa stvari ija vrednost prelazi etiri stotine pedeset hiljada dinara (kraa stvari vee vrednosti), koja je u svemu
ista kao i obina kraa izuzev to vrednost ukradene stvari prelazi navedeni limit. Vrednost stvari utvruje se prema
vrednosti koju je imala u vreme izvrenja krivinog dela. Nije od znaaja vrednost stvari u vreme suenja, jer ona zbog
skoka ili pada cena ili usled drugih okolnosti moe biti izmenjena. Umiljaj uinioca u ovom sluaju obuhvata i namem
da se kraom pribavi tako velika imovinska korist

Tei oblik ispoljavanja krivinog dela teke krae postoji u dva sluaja: 1) ako vrednost ukradenih
stvari prelazi iznos od milion i pet stotina hiljada dinara, i 2) ako je kraa izvrena od strane organizovane kriminalne
grupe.

Kod prvog teeg oblika teke krae (kraa stvari velike vrednosti), vai sve ono to je navedeno kod krae
stvari vee vrednosti, osim to je zakonski limit vii. Kod drugog teeg oblika ispoljavanja teke krae bitno je da krau
vri grupa od tri ili vie lica, koja postoji odreeno vreme i deluje sporazumno u cilju vrenja jednog ili vie krivinih
dela za koja je propisana kazna zatvora od etiri godine ili tea kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja
finansijske ili druge koristi. Dakle po autentinom tumaenju organizovanu kriminalnu grupu karakteriu trajniji

86
7
Razbojnika kraa ne moe nastati iz sitnog dela krae.
78
Ukoliko je pri izvrenju ovog krivinog dela neko Iice sa umiljajem lieno ivota postojae teko ubistvo iz lana 114 stav
1 taka 4 KZS (tzv. teki sluaj razbojnike krae). Mutatis mutandis isto vai i za razbojnitvo (tzv. teki siuaj razbojnitva).

1.3. Razbojnika
Krivino delo razbojnikekraa
krae iz (l.
lana 205. KZS je pravo sloeno krivino deio koje se sastoji iz
krae i prinude.205.
ObjektKZ)
zatite kod razbojnike krae takoe je imovina, a objekt napada je tua pokretna stvar.
Zbog toga je i ovo delo stematizovano u grupi krivinih dela protiv imovine (glava XXI KZS). Karakteristika
ovog krivinog dela je da prinudi prethodi obina ili teka kraa. 77

Naime, razbojnika kraa postoji kada je izvrilac krae zateen na delu pa u nameri da ukradenu stvar
zari protiv nekog lica upotrebi silu ili pretnju da e neposredno napasti na ivot iii telo. Prema tome, uinilac
primenjuje prinudu izvrilac u trenutku kada je zateen u vrenju krae ili posle izvrenja krae dok je u bekstvu
sa ukradenom stvari, sve dok ne obezbedi mirno priteanje nad ukradenom stvari. Prinuda ne mora biti uperena
samo prema draocu stvari, mada je to najee sluaj, ve moe biti uperena i prema nekom drugom.

Kod razbojnike krae prinua se moe javiti u dva vida, i to: 1) u vidu sile, i 2) u vidu ozbiljne,
ostvarljive i kvalifikovane pretnje, tj. pretnje da e se neposredno napasti na ivot ili telo. Ozbiljnost pretnje
porazumeva da sama pretna mora biti, ili bar mora izgledati kao ostvarljiva. Lice kome se preti treba da istu
shvati kao ozbiljnu i ostvarljivu, bez obzira na to da li je lice koje preti stvamo i imalo nameru ili uopte moglo
da je ostvari (npr., pretnja praznom pukom). Neposrednost napada na ivot iii telo znai da izvrilac preti da e
odmah, u toj prilici, izvriti napad, a ne da e to uiniti u nekom kasnijem momentu.

Krivino delo je svreno samom upotrebom sile ili pretnje bez obzira na to da li je izvrilac uspeo da
ostvari svoju nameru, odnosno da zadri ukradenu stvar, ili ga je neko u tome spreio i pored upotrebe prinude sa
njegove strane. Izvrilac moe biti svako lice, a delo moe biti uinjeno samo sa umiljajem koji obuhvata i
nameru pribavljanja za sebe ili drugoga protivpravne imovinske koristi (nameru da se ukradena stvar zadri).

Razbojnika kraa ima osnovni, dva tea i najtei oblika ispoljavanja. Kazna propisana za osnovni
oblika ispoljavanja ovog krivinog delaje zatvor od jedne do deset godina.

Tei oblik ovog krivinog ela postoji ako je izvrenjem dela pribavljena protivpravna imovinska korist
koja prelazi iznos od milion i pet stotina hiljaa inara. Kazna za propisana za ovaj vid krivinog dela je zatvor
od dve do vanaest godina

Drugi tei oblik ovog krivinog dela postoji u dva sluaja, i to: 1) ako je osnovni ili prvi tei oblik
razbojnike krae uinjen od strane grupe, i 2) ako je pri izvrenju osnovnog ili prvog teeg oblika razbojnike

1.4. Razbojnitvo (l. 206. KZ)

Razbojnitvo (l. 206. KZS) je takoe pravo sloeno krivino delo koje se sastoji iz krae i prinude.
Objekt zatite i kod razbojnitva je imovina, a objekt napada tua pokretna stvar, zbog ega se i ovo delo svrstava
u krivina dela protiv imovine iz glave XXI KZS. Meutim, za razliku od razbojnike krae, ovde obina ili
teka kraa prethodi prinudi. Konkretnije posmatrano, kod razbojnitva se prinuda vri da bi se tua pokretna
stvar oduzela, dok se kod razbojnike krae ona vri da bi se stvar koja se oduzima zarala.

Prinuda treba da bude upotrebljene radi savladavanja otpora pri oduzimanju stvari, a bez obzira na to da
li je takav otpor zaista postojao ili je izvrilac samo pretpostavljao da do takvog otpora moe doi. Prinuda moe
biti upravljena ne samo protiv vlasnika stvari, ve i protiv lica kod koga je stvar u priteanju, lica koje je priteklo
u pomo licu od koga se vri oduzimanje stvari ili nekog drugog lica. Ukoliko se prinuda izvrava pretnjom, ona

87
privilegovani oblik ispoljavanja, i svi ono mogu biti uinjeni samo sa umiljajem koji obuhvata i nameru da se uz
pomo prinude za sebe ili drugoga pribavi protivpravna imovinska korist.

Osnovni oblik ispoljavanja razbojnitva postoji kada neko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da e
neposredno napasti na ivot ili telo oduzme tuu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem pribavi sebi ili
drugom protivpravnu imovinsku korist, i to samo do iznosa od milion i pet stotina hiljada dinara. Kazna propisana za
ovo krivino delo je zatvor od dve do deset godina

Tei oblik razbojnitva postoji u tri sluaja: 1) ako je ovim delom pribavljena imovinska korist u iznosu preko
milion i pet stotina hiljada dinara, 2) ako je delo uinjeno od strane grupe, i 3) ako je pri izvrenju razbojnitva nekom
licu umiljajno naneta teka telesna povreda. Zapreena sankcija za tei oblik razbojnitva je zatvor od tri do petnaest
godina.

Najtei oblik krivinog dela razbojnitva postoji ako je delo uinjeno od strane organizovane kriminalne
grupe. Kazna propisana za ovo krivino delo je zatvor od najmenje pet godina.

Privilegovani oblik razbojnitva postoji ako vrednost oduzetih stvari ne prelazi iznos od petnaest hiljada
dinara, a uinilac je iao za tim da pribavi malu imovinsku korist. Drugim reima, laki oblik ispoljavanja dela
postojae ako se razbojnitvo sastoji od prinude i sitne krae. Kazna propisana za ovo krivino delo je zatvor do tri
godine, s tim to se po izriitom stavu zakonodavca kanjava i za pokuaj ovog oblika razbojnitva.

1.5. Utaja

Predmet izvrenja kod krivinog dela utaje iz lana 207. KZS je tua pokretna stvar, zbog ega je i ovo delo
stematizovano u grupi krivinih dela protiv imovine (Glava XXI KZS). Izvrilac moe biti svako lice, a u pogledu
vinosti neophodan je umiljaj pojaan namerom da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist. Radnja
izvrenja se sastoji u prisvajanju tue pokretne stvari koja se ve nalazi kod izvrioca, a u navedenoj nameri. Za
postojanje svrenog krivinog dela nije neophodno da je uinilac takvu nameru zaista i ostvario.

Ovo krivino delo ima osnovni, tri tea i jedan laki oblik izvrenja.Po nainu na koji je izvrilac doao do
stvari razlikuju se tri oblika utaje, i to utaja poverene stvari (karakteristian za osnovni i tee oblike ispoljavanja utaje),
odnosno utaja naene stvari i utaja stvari do koje je uinilac sluajno doao (karakteristini za laki oblik ispoljavanja
utaje). Ako je utajena stvar u svojini graana, krivino gonjenje se preduzima po predlogu oteenog.

Posebno treba napomenuti da predmet krivinog dela utaje moe biti bilo koja poverena stvar, izuzev novca,
hartija od vrednosti ili drugih stvari koje su izvriocu ovog krivinog dela poverene u slubi ili na radu. Utajom takvih

1.5.1. Utaja poverene stvari

Osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela (st. 1) postoji kada izvrilac u nameri da sebi ili drugome
pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji tuu pokretnu stvar koja mu je poverena. Prema tome, radnja izvrenja
se sastoji u utaji tue poverene stvari, u nameri da njenim prisvajnjem sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku
korist. Kao i kod krae, za postojanje ovog oblika utaje neophodno je da vrednost utajene stvari ne prelazi iznos od od
etiri stotine pedeset hiljada dinara, s tim to e takva vrednost po pravilu biti vea od petnaest hiljada dinara. 79

Prisvajanje predstavlja uspostavljanje vlasnikog odnosa prema stvari koju izvrilac ima u pri- teanju, ali ne
u svojini. Ono se moe manifestovati kroz vlasniko raspolaganje sa stvari (prodaja, trampa, iznajmljivanje, davanje u
zalogu), ali je dovoljno i samo nagovetavanje takve namere (nuenje na prodaju, dogovaranje o trampi). Stvar koja se
Ukoliko vrednost utajene stvari iznosi do petnaest hiljada dinara, a uinilac je iao za tim da pribavi malu
imovinsku korist, postojae sitno delo utaje iz lana 210 KZS.
0
orevi .: Krivinopravo:posebni deo, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2011, str. 100.

(na primer da mu je data na uvanje, na poslugu, u zakup, u zalogu, na prevoz, radi popravke, i sl.), ali to ne moe biti stvar
koju on bez pravnog osnova dri (na primer stvar koju je ukrao, koju je nedozvoljeno uzeo na poslugu, i sl.). Stvar moe biti
poverena uiniocu od strane vlasnika stvari, ali isto tako i od drugog lica koje je njen dralac (na primer ralac stvari koja
mu je data na poslugu da stvar drugom licu radi popravke).80

Prvi tei oblik utaje (st. 2) postoji ako je poverenu stvar utajio staralac, pri emu se podrazumeva da utajena stvar
pripada staraniku. Za postojanje i ovog oblika utaje neophodno je da vrednost prisvojene stvari ne prelazi iznos od od etiri
stotine pedeset hiljada dinara.

Drugi tei oblik utaje poverene stvari (st. 3) postojae upravo ako vrednost utajene stvari prelazi iznos od etiri
stotine pedeset hiljada dinara, a ne prelazi milion i pet stotina hiljada dinara.

Najtei tei oblik utaje poverene stvari (st. 4) postojae u tri sluaja: 1) ako vrednost utajene stvari prelazi milion i
pet stotina hiljada dinara, 2) ako je utajena stvar kultumo dobro, i 3) ako utajena stvar dobro koje uiva prethodnu zatitu.
Prema tome, re je o tri oblika utaje koji su dati u istoj odredbi, a koji se od osnovnog i drugih teih oblika ispoljavanja ovog
krivinog dela razlikuju po vrednosti utajene stvari (preko milion i pet stotina hiljada dinara) ili po predmetu utaje (kultumo
dobro, odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu).

Sankcija predviena za osnovni oblik ispoljavanja utaje je zatvor do dve godine i novana kazna, a za njen prvi
tei oblik (utaja staraoca) zatvor od tri meseca do tri godine i novana kazna. Za drugi tei oblik utaje (utaja stvari ija
vrednost prelazi etiri stotine pedest hiljada dinara, utaja kulturnog dobra odnosno uta- ja dobra koje uiva prethodnu
81
orevi .: Krivinopravo: posebni deo, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2011, str. 101

1.5.2. Laki oblik utaje

Laki oblik utaje (st. 5) postojae u dva sluaja, i to: 1) u sluaju utaje naene stvari i 2) u sluaju utaje stvari do
koje se sluajno dolo. U oba sluaja uiniocu je zapreena novana kazna ili zatvor do jedne godine (altemativno).

Utaja naene stvari postoji kada je predmet utaje stvar koju je izvrilac naao. Naena stvar je ona koja nije ni u
ijem priteanju, tj. stvar koja je izgubljena tako da je njen raniji pritealac potpuno izgubio priteanje nad njom, a niko
dmgi ga nije stekao. To moe biti stvar iji se vlasnik ne zna ili ne moe da se utvrdi, ali ne moe biti naputena ili baena
stvar, jer je takva stvar niija, a ne tua stvar. Izvrilac vri prisvajanje time to stvar uzima u priteanje radi uspostavljanja
vlasnikog odnosa prema njoj, a bez namere da je preda vlasniku. Stoga nee postojati utaja naene stvari ako je lice koje je
nalo stvar to prijavilo nadlenom organu ili je na dragi nain preduzelo radnje da bi se vlasnik stvari pronaao i da bi mu
stvar predalo.81

Utaja stvari do koje se sluajno doslo postoji kada stvar koja je predmet utaje sluajno dospe u priteanje lica koje je
prisvoji u nameri koja je inae karakteristina za krivino delo utaje. To moe biti, na primer, ako stvar sama doe u
priteanje uinioca krivinog dela (tua domaa ivotinja) ili je donesu voda ili vetar ili na neki dragi nain sluajno doe u
82
Ibid

1.6. Prevara
Krivino delo prevare iz lana 208. KZS smatra se deliktom protiv imovine uopte, zbog ega je i stematizovano u
grapi krivinih dela protiv imovine (glava XXI KZS). Kao i draga krivina dela iz ove grupe, izvrilac prevare moe biti
svako lice, a u pogledu vinosti neophodan je umiljaj.

Objekt radnje kod prevare je imovina nekog lica, bez obzira na to da li je re o pokretnoj ili nepokretnoj imovini,
odnosno o imovinskom pravu ili imovinskom interesu.Kod osnovnog i teih oblika ispoljavanja umiljaj izvrioa mora biti

89
83
orevi .: Krivino pravo:posebni deo, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2011, str. 104.

Posledica prevare se sastoji u nastupanju imnovinske tete za lice koje je dovedenio u zabludu ili odravano u
zabludi tako da ono neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine. Pri tome nije dovoljno da je nastupili samo
ugroavanje imovine, ve da je takva teta stvamo i nastupila. S druge strane, posledica kod ovog krivinog dela moe
se sastojati i u izgubljenoj dobiti, pod uslovom da pravni osnov za ostarivanje dobiti nije sporan.

Radnja izvrenja osnovnog oblika ispoljavanja prevare (prevara u nameri pribavljanja imovinske koristi - st.
1) sastoji se u navoenju nekog lica da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine, za ta se koristi lano
prikazivanje ili prikrivanje injenica radi dovoenja u zabludja ili odravanja u zabludi pasivnog subjekta, a u nameri
da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovMska korist. Prema tome, sredstvo za izvrenje prevare je obmana,
koja moe biti izvrena lanim prikazivanjem injenica ili njihovim prikrivanjem.

Lano prikazivanje injenica sastoji se u prikazivanju kao postojeih injenica koje objektivno ne postoje ili u
prikazivanju postojeih injenica kao da ne postoje ili drugaijim nego to su u stvamosti. Te injenice mogu se
odnositi na prole, sadanje ili budue dogaaje. Prikrivanje injenica sastoji se u prikazivanju kao nepostojeih
injenica koje objektivno postoje, odnosno u nastojanju uinioca da lice koje se obmanjuje za njih ne sazna. Lano
prikazivanje ili prikrivanje injenica moe se vriti na veoma razliite naine, injenjem ili neinjenjem, reima,
gestovima, konkludentnim radnjama ili stvaranjem odreenih situacija koje treba da stvore zabludu kod pasivnog
subjekta. Odravanje u zabludi postoji ako izvrilac znajui za postojanje zablude kod pasivnog subjekta aktivno radi
na tome da ga odri u zabludi, da ovaj ne doe do istine o injenici o kojoj je u zabludi. 83

Posledica dela je nastupanje imovinske tete za pasivnog subjekta ili neko drugo lice, to znai da obmanuti i
oteeni ne moraju biti isto lice. U svakom sluaju, nastupanje tete mora biti prouzrokovana radnjom lica koje je
dovedeno ili odravano u zabludi. Zakljuuje se da teta nastaje neposrednim delovanjem obmanutog lica, a
posrednim izvrioca prevare. tj. da teta izvire iz zablude (npr., isplata duga koji vie ne postoji, i sl.).

Laki oblik prevare je prevara u nameri da se drugi oteti (st. 2). Kod ovog oblika prevare izostaje
koristoljubiva namera, ali je i on negativno motivisan, budui da se prevame radnje preduzimaju isljuivo u nameri da
se dmgom nanese teta.

Tei oblik prevare postoji u sluaju kada je izvrenjem kako osnovnog tako i lakeg oblika ispoljavanja
prevare pribavljena protivpravna imovinska korist ili je prouzrokovana teta u iznosu od preko etiri stotine pedeset
hiljaa dinara (st. 3).

Najtei oblik prevare postoji u sluaju kada je izvrenjem kako osnovnog oblika ispoljavanja prevare
pribavljena protivpravna imovinske korist ili je napravljenna teta u iznosu od preko preko milion i pet stotina hiljada
dinara (st. 4).

Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovo krivinog dela je zatvor od est meseci do pet godina i
novana kazna, za laki oblik zatvor do est meseci i novana kazna, za tei oblik zatvor od jedne do osam godina i
novana kazna, a za najtei oblik zatvor od dve do deset godina i novana kazna. Zakljuuje se da su kod dela iz lana
208 KZ kazna zatvora i i novana kazna uvek propisane kumulativno.

Posebno treba napomenuti da se, u smislu lana 222 KZS, gonjenje za prevam preduzima se po privatnoj
tubi u sluaju daje uinjeno prema branom drugu, licu sa kojim uinilac ivi u trajnoj vanbranoj zajednici, sroniku

1.7. Prevara u osiguranju

Zatitni objekt kod krivinog dela prevare u osiguranju iz lana 208a KZS takoe je imovina uopte, zbog
ega je zakonodavac ovo delo stematizovao u glavi XXIKZS (krivina dela protiv imovine). Po svojoj pravnoj prirodi
ovo je poseban vid delikta prevare koji se izdvaja po tome to se vri u vezi sa osiguranjem. Delo ima osnovni, laki i
dva tea oblika ispoljavanja. Kod osnovnog i teih oblika ispoljavanja umiljaj izvrioca mora biti pojaan i namerom

90
84
orevi .: Krivinopravo:posebni deo, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2011, str.105

Radnja izvrenja osnovnog oblika ispoljavanja prevare u osiguranju (st. 1) sastoji se u navoenju nekog lica
da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine, a u vezi sa osiguranjem. Takav cilj se ostvaruje modusima
podobnim da se pasivni subjekt dovede u zabludu ili odrava u zabludi, kao to su: lano prikazivanje ili prikrivanje
injenica, davanje lanih miljenja i izvetaja, davanje lane procene, podnoenje neistinite dokumentacije, i dr.

Prema tome, sredstvo za izvrenje osnovnog oblika ispoljavanja prevare u osiguranju je obmana, koja se vri
u nameri da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist. Analogno optem vidu krivinog dela prevare,
sankcija propisana za osnovni oblik prevare u osiguranju je zatvor od est meseci do pet godina i novana kazna
(kumulativno).

Posledica ovog krivinog dela sastoji se u povredi, odnosno u oteenju imovine ili imovinskog prava nekog
lica. Zbog toga laki oblik prevare je prevara u osiguranju postoji ako se delo izvri samo u nameri da se drugi oteti
(st. 2). Kod ovog oblika prevare izostaje koristoljubiva namera, ali je i on negativno motivisan (prevarne radnje se
preduzimaju isljuivo u nameri da se drugom nanese teta). Sankcija propisana za laki oblik ispoljavanja ovog
krivinog dela je zatvor do est meseci i novana kazna (kumulativno).

Tei oblik prevare u osiguranju (st. 3) postoji u sluaju kada je izvrenjem kako osnovnog tako i lakeg
oblika ispoljavanja dela pribavljena protivpravna imovinske korist, odnosno kada je naneta teta u iznosu od veem od
etiri stotine pedeset hiljada dinara i, istovremeno, manjem od milion i pet stotina hiljada dinara. Sankcija propisana za
ovaj tei oblik dela je zatvor od jedne do osam godina i novana kazna (kumulativno).

Najtei oblik prevare u osiguranju (st. 4) postoji u sluaju kada je izvrenjem osnovnog oblika ispoljavanja
prevare pribavljena protivpravna imovinske korist u iznosu od preko preko milion i pet stotina hiljada dinara, odnosno
u sluaju kada je izvrenjem lakeg oblika ispoljavanja prevare naneta teta u istom iznosu. Sankcija propisana za
najtei oblik prevare u osiguranju je zatvor od dve do deset godina i novana kazna (kumulativno).

1.8. Sitna kraa, utaja ili prevara

U lanu 210. KZS obuhvaena su jedinstvenom inkriminacijom najlaki oblici krivinih dela protiv imovine,
i to: krae, utaje ili prevare. Zatitni objekt ovde je imovina uopte, mada se u praksi delo najee odnosi na pokretnu
imovinu. Posledica kod svih ovih dela je nanoenje tete neijoj imovini i istovremeno pribavljanje za sebe ili drugog
protivpravne imovinske koristi.

Krivino delo sitne krae, utaje ili prevare sistematizovano je u glavi XXIKZS, tj. u grupi krivinih dela
protiv imovine. Izvrilac moe biti svako lice, a u pogledu vinosti neophodan je umiljaj pojaan namerom da se sebi
ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist.

Dela obuhvaena ovom inkriminacijom u svemu sadre sve bitne elemente krivinih dela na koja se odnose s
tim to je za postojanje ovih (lakih) oblika navedenih krivinih dela potrebno da su ispunjena dva uslova: 1) da
vrednost ukradenih ili utajenih stvari odnosno iznos tete uinjene prevarom ne prelazi iznos od 15 000 dinara i 2) da
je uinilac iao za tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu tetu.

Ocena o tome da li je izvrilae iao za tim da uinjenim delom pribavi sebi ili drugome malu imovinsku
korist koja ne prelazi iznos od 15 000 dinara ili da drugome priini tetu koja ne prelazi pomenuti iznos ceni se
objektivno prema svim okolnostima konkretnog sluaja na osnovu kojih se nesumnjivo moe zakljuiti da je izvrilac
znao koliki je iznos novca ili kolika je vrednost stvari koja je predmet krivinog dela. Stoga nee, na primer, postojati
sitno delo krae ako je u pitnju depna kraa novanika u kome je bilo malo novca jer uinilac nije znao koliko novca
ima u novaniku pa je njegova namera bila da prisvoji korist koliko ona bude iznosila. Isti je sluaj i ako je izvrilac
utaje ili prevare pribavio sebi stvar male vrednosti ako u vreme izvrenja dela nije znao kolika je vrednost utajene
odnosno prevarom pribavljene stvari.84

91
85
Preinaeni pravi novac je u stvari laan novac jer je nastao tehnikim preinaavanjem oznake njegove vrednosti na vei
iznos.

2. Dela protiv privrede

2.1. Falsifikovanje novca

Zatitni objekt kod krivinog dela falsifikovanja novca (l. 223. KZS) je monetami sistem Republike
Srbije. Polazei od injenice da je ovodelo upravljeno protiv finansija, zakonodavac ga je sistematizovao u grupi
krivinih dela protiv privrede iz glave XXII KZS. Falsifikovanja no sv$a moe izvriti svako lice, a delos e goni
po slubenoj dunosti.

Falsifikovanje novca ima dva osnovna (st. 112) i po jedan tei (st. 3) i laki oblik ispoljavanja (st. 4).

Osnovni i tei oblici ispoljavanja ovog krivinog dela mogu se izvriti samo sa umiljajem, koji mora biti
praen namerom da se lani novac stavi u promet. Kod lakeg oblika umiljajem mora biti obuhvaena i svest da
je novac koji je primljen kao pravi i koji se stavlja u opticaj u stvari laan, odnosno svest da da nije prijavljeno
pravljenje lanog novca ili stavljene ve napravljenog lanog novca u opticaj.

Predmet izvrenja ovog krivinog dela je domai ili strani papimi, ali to moe biti i kovani novac. Bitno
je samo da predstavlja imitaciju apoena koji slue kao sredstvo plaanja i opticajno sredstvo, i da se izrauje od
strane neovlaenih lica i izvan zakonskog postupka. Prema tome, falsifikovati se moe svaki novac koji je
trenutno u upotrebi u Srbiji i svetu, ali su u praksi to najee dinari, evri i dolari U svakom sluaju se laan
novac obavezno oduzima kao mera bebednosti iz lana 87. KZS.

Osnovni oblik ispoljavanja ovog dela (st. 1) sastoji se u pravljenju lanog ili preinaavanju pravog novca
u nameri stavljanja u opticaj kao pravog, za ta je propisana sankcija od dve do dvanaest godina zatvora i novana
kazna (kumulativno).

Prema tome, kod prvog osnovnog oblika ovog dela alternativno su predviene dve radnje izvrenja, i to:
1) pravljenje lanog novca i 2) preinaenje pravog novca. Iako one po svojoj prirodi predstavljaju pripremne
radnje u odnosu na stavljanje u opticaj lanog novca kao pravog, zakonodavac ih tretira kao svreno delo.
Negativno odreeni element je iznos falsifikovanog novca koji mora biti manji od milion i pet stotinahiljaa
dinara.

Falsifikovani novac treba da je napravljen ili preinaen tako da se to tee primeti da je laan. Novac koji
upadljivo laan (tj. nije verna imitacija) ne moe biti predmet ovog krivinog ela, ali njegovo falsifikovanje
moe predstavljati krivino delo prevare. U osnovi isto vai i za novac koji oigledno vie nije u opticaju, ali ako
ima numizmatiku vrednost njegovo falsifikovanje prestavlja krivino delo prevare.

Drugi osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela (st. 2) zakonodavac je takoe altemativno propisao.
Naime, radnja izvrenja u ovom sluaju je: 1) stavljanje u opticaj lanog novca, i 2) samo pribavljanje lanog
novca u nameri stavljanja u opticaj kao pravog. I ovde iznos falsifikovanog novca koji mora biti manji od milion i
pet stotina hiljada dinara. U sluaju pribavljanja lanog novca u nameri stavljanja u opticaj, radi se o pripremnoj

2.2. Poreska utaja

Po svojoj pravnoj prirodi, poreska utaja predstavlja poseban sluaj prevare. Meutim, kako su finansije
preteni zatitni objekt u ovom sluaju, zakonodavac je utaju poreza inkriminisao u lanu 229. KZS i svrstao je u
6
Subjektom privrednog poslovanja smatra se preduzee, drugo pravno lice koje obavlja privrednu delatnost i preduzetnik. Pravno
lice koje pored svoje osnovne delatnosti obavlja i privrednu elatnost smatra se subjektom privrednog poslovanja samo kada vri tu
delatnost (l. 112. st. 3 ta. 21 KZS).

Radnja izvenja poreske utaje data je altemativno, i moe se izvriti na tri naina: davanjem lanih podataka o
zakonito steenim prihodima, o predmetima ili dmgim injenicama koje su od uticaja na utvrivanje ovakvih obaveza;
zatim neprijavljivanjem (u sluaju obavezne prijave) zakonito steenih prihoda, odnosno predmeta ili dmgih injenica
koje su od uticaja na utvrivanje ovakvih obaveza; kao i prikrivanjem na neki dmgi nain podataka koji se odnose na
utvrivanje navedenih obaveza,

Izvrilac u svakom sluaju mora postupati u nameri da potpuno ili delimino izbegne plaanje poreza,
doprinosa ili dmgih propisanih dabina. Za ostvarenje zakonskog bia ovog krivinog dela nije od znaaja da li je
izvrilac zaista i izbegao plaanje poreza, doprinosa ili dmgih dabina, ali ova okolnost moe biti uzeta u obzir
prilikom odmeravanja kazne.

Za ostvarenje bia osnovnog oblika ispoljavanja krivinog iz lana 229. KZS neophodno je i da iznos
obaveze ije se plaanje izbegava prelazi stopeeset hiljada dinara, ali i da ne prelazi iznos od milion i petsto hiljada
dinara. Takoe se podrazumeva da se davanje netanih podataka o steenim prihodima ili neprijavljivanje steenih
prihoda odnosi na prihode koji su zakonito steeni. Ukoliko bi se radilo o nezakonito steenim prihodima, izvrilac bi
odgovorao za ono krivino delo kojim je ostvario takve prihode (npr., za teku krau. pronevem, i sl.).

Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela (st. 1) je zatvor od est meseci do pet
godina i novana kazna.

Tei oblik poreske utaje (st. 2) postoji ako iznos poreza, doprinosa ili dmgih propisanih dabina ije se
plaanje izbegava prelazi milion i pet stotina hiljada dinara, ali ne prelazi sedam miliona i pet stotina hiljada dinara.
Sankcija kumulativno propisana za tei oblik dela je zatvor od jedne do osam godina i novana kazna.

Najtei oblik poreske utaje (st. 3) postoji ako iznos poreza, doprinosa ili dragih propisanih dabina ije se
plaanje izbegava prelazi sedam miliona i pet stotina hiljada dinara. Sankcija propisana za najtei oblik dela je zatvor
od dve do deset godina i novana kazna. Prema tome i ovde je, kao i u sluajevima osnovnog i teeg oblika

2.3. Neuplaivanje poreza po odbitku

Krivino delo neuplaivanje poreza po odbitku iz lana 229a KZS upravljeno je protiv finansija, zbog ega je
sistematizovano u glavi XXIIKZS - u gmpi krivinih ela protiv privrede. Delo ima osnovni i dva tea oblika
ispoljavanja, a izvrilac u svakom sluaju moe biti samo odgovorno lice u pravnom licu - poreskom platcu, kao i
preduzetnik - poreski platac.

Odgovomim licem se u Krivinom zakoniku smatra vlasnik preduzea ili drugog subjekta privrednog
poslovanja86 ili lice u preduzeu, ustanovi ili dmgom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju, uloena
sredstva ili na osnovu ovlaenja, poveren odreeni kmg poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj
delatnosti ili u vrenju nadzora nad njima ili mu je faktiki povereno obavljanje pojedinih poslova. Odgovomim licem
smatra se i slubeno lice kad su u pitanju krivina dela kod kojih je kao izvrilac oznaeno odgovomo lice, a u ovom
zakoniku nisu predviena u glavi o krivinim delima protiv slubene dunosti, odnosno kao krivina dela slubenog
lica (l. 112. st. 3 ta. 5 KZS).

Neuplaivanje poreza po odbitku se moe izvriti samo sa umiljajem, a radnja izvrenja se sastoji u
neuplaivanju na propisani uplatni raun javnih prihoda iznos koji je obraunat na ime poreza po odbitku. Prema tome,
ovo je pravo krivino delo neinjenja. Osim toga, ranja izvrenja mora biti uinjena u nameri da se izbegne plaanje
poreza.

Za postojanje samog krivinog dela nije od znaaja da li je izvrilac i uspeo da izbegne plaanje poreza po
odbitku, ali ova okolnost moe biti uzeta u obzir prilikom odmeravanja kazne. Sankcija propisana za osnovni oblik
ispoljavanja ovog krivinog dela (st. 1) je zatvor do tri godine i novana kazna.

93
 Najzad, ako iznos obraunatog, a neuplaenog poreza u smislu ovog krivinog dela prelazi sedam miliona i
petsto hiljada dinara, postojae najtei oblik neuplaivanje poreza po odbitku (st. 3), za koji je propisana sankcija
zatvor od jedne do deset godina i novana kazna.

Kazna zatvora i novana kazna su kod svih oblika ispoljavanja neuplaivanja poreza po odbitku propisane
kumulativno. Najzad, posebno je predvieno da e se preduzetniku i odgovomom licu u poreskom obvezniku koji
izvri bilo koji oblik ispoljavanja neuplaivanja poreza po odbitku, mora izerei i mera bezbednosti zabrane vrenja
poziva, delatnosti i dunosti u trajanju od jedne do pet godina (st. 5).

2.4. Nedozvoljeni promet akciznih proizvoda

U odredbi l. 176 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/02,
84/02,23/03,70/03,55/04,61/05, 85/05,62/06,63/06,61/07,20/09, 72/09,53/10,101/11 i 2/12) predvieno je krivino delo
pod nazivom: "Nedozvoljen promet akciznih proizvoda". Ovde se u stvari radi o posebnom, specijalnom obliku
krivinog dela nedozvoljene trgovine koje je inae predvieno u l. 147 KZS. Prema tome, ovo je tipino krivino delo
protiv privrede, ali je po svojoj sutini blie krivinim delima protiv proizvodnje i trgovine (u koje spada nedozvoljena
trgovina), nego delima protiv finansija (u koje spada poreska utaja).

Nedozvoljeni promet akciznih proizvoda ima osnovni i privilegovani oblik ispoljavanja, pri emu se osnovni
oblik dela izvrava radnjom injenja, a privilegovani oblik radnjom neinjenja. U pogledu vinosti, kod oba oblika
ispoljavanja dela potreban je umiljaj.

Osnovni oblik ispoljavanja dela sastoji se u stavljanju u promet ili prodaji proizvoda koji nisu posebno
obeleeni propisanim kontrolnim akciznim markicama u skladu sa zakonom. Objekt radnje su proizvodi koji su prema
odredbama Zakona o akcizama obavezni da u prometu budu propisano obeleeni kontrolnim akciznim markicama.

Radnja izvrenja ovog krivinog dela je dvojako odreena, i to kao: 1) stavljanje u promet, i 2) prodaja.
Stavljanje u promet je omoguavanje distribucije na bilo koji nain ovih proizvoda do krajnjih potroaa. Prodaja je
zamena, ustupanje ovih proizvoda za novac. Bitno je da se radnja izvrenja u bilo kom obliku preduzima u odnosu na
proizvode koji nisu posebno obeleeni propisanim kontrolnim akciznim markicama u skladu sa zakonom, to ukazuje
da se ovde takoe radi o blanketnom poreskom krivinom delu.

Uinilac osnovnog oblika nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda moe biti svako lice, a za ovaj oblik
dela zapreena je kazna zatvora od est meseci do pet godina.

Privilegovani oblik ispoljavanja ovog dela moe uiniti preduzetnik ili odgovomo lice u pravnom licu koje se
bavi proizvodnjom ili uvozom proizvoda koji u skladu sa zakonom moraju biti posebno obeleeni kontrolnim akciznim
markicama, ako ne preduzme mere da ovi proizvodi pre stavljanja u promet zaista i budu obeleeni na propisani nain.
Radnja izvrenja ovog oblika se sastoji u neinjenu, tj. u nepreduzimanju svih mera da se ovakvi proizvodi obelee na
zakonom propisani nain, a to je posebnim kontrolnim akciznim markicama.

Kao uinilac ovog dela se moe javiti samo lica sa odreenim linim svojstvom - preduzetnik ili odgovomo
lice u pravnom licu koje se bavi proizvodnjom ili uvozom ovakvih akciznih proizvoda. Za ovo je delo propisana kazna
zatvora od est meseci do tri godine. Pored kazne, uiniocu dela (preduzetniku ili odgovornom licu u pravnom licu)

2.5. Pranje novca

Zatitni objekt kod krivinog dela pranja novca iz lana 231. KZS su finansije. Polazei od toga, zakonodavac
je ovo delo sistematizovao u gmpi krivinih dela protiv privrede (glava XXIIKZS). Delo ima vie oblika ispoljavanja
koji se sastoje u razliitim radnjama, a sve se one preduzimaju prema imovini za koju se zna da potie od izvrenja

94
87
orevi .: Krivinopravo:posebni deo, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2011, str.125.

U radnje karakteristine za pranje novca spadaju: 1) vrenje konverzije ili prenosa imovine, sa znanjem da ta
imovina potie od krivinog dela, a u nameri da se prikrije ili lano prikae nezakonito poreklo imovine; zatim 2)
prikrivanje ili lano prikazivanje injenica o imovini sa znanjem da ta imovina potie od krivinog dela; kao i 3)
sticanje, dranje ili korienje imovine sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potie od krivinog dela. Kod
konverzije i prenosa imovine, potreban je umiljaj koji treba da sadri znanje izvrioca da imovina potie od krivinog
dela, i koji mora biti praen namerom da se prikrije ili lano prikae poreklo imovine.

Pod konverzijom se inae podrazumeva promena jedne novane valute za drugu, kao prenos imovine ima se u
vidu svaki pravni posao kojim se na drugog prenosi pravo svojine (na primer, prodaja, poklon i dr), sticanje je
pribavljanje svojine na stvarima ili imovinskim pravima, pod dranje, se ima vidu priteanje na stvarima koje
predstavljaju imovinu (ne mora biti u svojini priteaoca jer je on moe imati u priteanju po nekom drugom pravnom
osnovu, na primer, uvanje i dr), a korienjem se smatra zajam, posluga, iznajmljivanje i dr.87

Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja pranja novca je zatvor od est meseci do pet godina i
novana kazna. Pri tome treba imati u vidu da je za postojanje osnovnog oblika pranja novca (st. 1) nuno da iznos
imovine ili novca ne prelazi milion i petsto hiljada dinara, jer e u suprotnom postojati tei oblik ovog krivinog dela
(st. 2). Ova se vrednost utvruje prema trinim uslovima u vreme izvrenja krivinog dela Za tei oblik pranja novca
propisana je sankcija zatvor od jedne do deset godina i novana kazna. Najzad, kaznom propisanom u l. 231. st. 1. i 2.
KZS zapreeno je i onome ko uini pranje novca u vezi sa imovinom koju je sam pribavio izvrenjem krivinog dela.

Najtei oblik pranja novca (st. 4) postoji u situaciji kada je osnovni ili tei oblik ispoljavanja izvren od strane
grupe. Sankcija propisana za najtei oblik ispoljavanja pranja novca je zatvor od dve do dvanaest godina i novana
kazna.

Laki oblik ovog krivinog dela (st. 5) postoji ako uinilac osnovnog ili teeg oblika dela nije znao, ali je
mogao i bio duan da zna da novac ili imovina koji su predmet ovog krivinog dela predstavljaju prihod koji je
ostvaren izvrenjem krivinog dela. Prema tome, osnovni, tei i najtei oblik ovog krivinog dela vre se sa umiljajem
koji mora da obuhvata i znanje izvrioca o poreklu novca, a laki iz nehata u odnosu na poreklo novca i imovine.
Sankcija propisana za najtei oblik ispoljavanja pranja novca je zatvor do tri godine.

Zakonodavac je izriito odredio da e za sve oblike ovog krivinog dela odgovorati i odgovomo lice u
pravnom licu ako je znalo, odnosno ako je moglo i bilo duno da zna da su novac ili imovina koji su predmet krivinog
dela prihod ostvaren krivinim delom (st. 6).

Najzad, kod svih oblika pranja novca, novac i imovina koji su predmet krivinog dela obavezno se oduzimaju

3. Dela protiv slubene

dunosti
3.1. Zloupotreba slubenog poloaja

Zloupotreba slubenog poloaja je osnovno i najznaajnije pravo krivino delo protiv slubene dunosti, kod
koga objekt zatite predstavlja kvalitetno, efikasno i zakonito vrenje slubene dunosti. S pravom se smatra da skoro
sva ostala krivina dela iz ove grupe (kako prava tako i neprava krivina dela protiv slubene dunosti) predstavljaju
samo posebne oblike ovog delikta. Polazei od toga, zakonodavac ga je inkriminisao u l. 359. KZS i sistematizovao u
glavi XXXIII KZS (grupa krivinih dela protiv slubene dunosti).

Zloupotreba slubeno| poloaja ima osovni i dva tea oblika ispoljavanja, i svi se oni mogu izvriti samo sa

95
88
Prekoraenje granica slubenog ovlaenja postoji ako slubeno ili odgovomo lice preduzme neku radnju koja izlazi iz delokruga
njegovih ovlaenja tako da u stvari postupa neovlaeno u pogledu radnje koju je preduzelo u okvira svoje dunosti.
89
Petrovi B.; Jovaevi D., Krivino pravo II (krivino pravo posebni deo), Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2005, str.
103.

radnje se vre iskljuivo iskoriavanjem slubenog poloaja, nevrenjem slubene dunosti ili prekoraenjem granica
slubenog ovlaenja, i uvek sa umiljajem.88 89

Iskoriavanje slubenog poloaja ili ovlaenja postoji kada uinilac preduzima radnju koja je u okviru
njegovog ovlaenja, ali to ne ini u interesu slube, nego da bi na taj nain pribavio za sebe ili za drugoga kakvu
imovinsku korist ili da bi drugome naneo kakvu tetu ili tee povredio prava drugoga. Iskoriavanje znai
koristoljubivo korienje slubenog poloaja ili ovlaenja ili maliciozno korienje da se drugome nanese teta
materijalne ili nematerijalne prirode ili da se tee povrede prava drugog. Ovo je naroito mogue kod tzv. diskrecionih
ovlaenja, tj. kada je uiniocu dozvoljenojda procenjuje celishodnost preduzimanja neke radnje, pri emu kriterijum za
procenu celishodnosti treba d&bude interes slube, a ne neki drugi interes.

Prema tome, delo se moe izvriti kako injenjem, tako i neinjenjem. Izvrilac moe biti samo slubeno ili
odgovomo lice, a za postojanje dela neophodno je izvrilac nekom od navedenih radnji injenja odnosno neinjenja
pribavio sebi ili drugome kakvu korist ili drugom naneo kakvu imovinsku ili neimovinsku tetu.

Osnovni oblik zloupotrebe slubenog poloaja (st. 1) postojae uvek kada je dmgom fizikom ili pravnom
licu naneta kakva teta, kao i u sluaju kada je usled zloupotrebe slubenog poloaja dolo do tee povrede prava
dmgog fizikog ili pravnog lica. Isti oblik ovog delikta e postojati i kada je zloupotrebom slubenog poloaja
pribavljena imovinska korist u iznosu do etiristopedeset hiljada dinara. Sankcija propisana za osnovni oblik
ispoljavanja ovog krivinog dela je zatvor od est meseci do pet godina.

Tei oblici ispoljavanja zloupotrebe slubenog poloaja mogui su samo u sluaju kada slubeno ili
odgovomo lice, iskoriavanjem svog slubenog poloaja ili ovlaenja, prekoraenjem granice svog slubenog
ovlaenja ili nevrenjem svoje slubene dunosti, pribavi sebi ili dmgom fizikom ili pravnom licu imovinsku korist.
Oni se od osnovnog oblika ispoljavanja dela razlikuju samo po visini ovim putem pribavljene imovinske koristi.

Tako prvi tei oblik ispoljavanja zloupotrebe slubenog poloaja (st. 2) postoji ako je izvrenjem ovog
krivinog dela sebi ili drugom fizikom ili pravnom licu pribavljena protivpravna imovinska korist koja u iznosu veem
od etristo pedeset hiljada dinara i, istovremeno, manjem od milion i petsto hiljada dinara. Sankcija propisana za tei
oblik zloupotrebe slubenog poloaja je zatvor od jedne do osam godina.

90 Najteislubenog
Delikt zloupotrebe oblik zloupotrebe
poloaja uslubenog
sadanjempoloaja
obliku ne(st. 3) postoji sa
korespondira akoodgovarajuim
je izvrilac ovim delomu uporednom
reenjima sebi ili dmgom
pravu, zbog
ega bi lan 359 KZS trebalo brisati iz Zakonika. Umesto njega bi trebalo definisanti nova koruptivna krivina dela, kao to su:
zloupotreba ovlaenja u privredi, prevara u privrednom poslovanju, oteenje poverilaca, subvencijska prevara i zloupotreba u

3.2. Pronevera

Po svojoj pravnoj prirodi, krivino delo pronevere iz lana 364 KZS je posebna vrsta utaje, koja se od obine
utaje poverene stvari (u smislu l. 207. st. 1 - 4 KZS) razlikuje samo po tome to su predmet ovog krivinog dela
novac, hartije od vrednosti ili dmge pokretne stvari koje su izvriocu poverene u slubi ili na radu. Prema tome,
pronevera spada u neprava slubena krivina dela, jer je u sutini re o krivinom delu protiv imovine izvrenom od
strane slubenog lica u vrenju slubene dunosti.

U svakom sluaju, zanodavac pronevem svrstava u grupu krivinih dela protiv slubene dunosti (glava
XXXHI KZS). Zatitni objekt kod ovog krivinog dela je slubena dunost, a gramatiki objekt su novac, hartije od
vrednosti ili dmge pokretne stvari.
postupku javne nabavke.

96
1
orevi .: Krivinopravo:posebni deo, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2011, str. 250 92 U smislu lana 112. st. 3.
KZS, slubenim licem se smatra: 1) lice koje u dravnom organu vri slubene dunosti; 2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice
u dravnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vri slubene dunosti ili slubene ftmkcije u tim

Svojstvo izvrioca je element bia ovog krivinog dela. Naime, izvrilac pronevere moe biti samo slubeno
lice, tj, lice u radnom odnosu (stalnom ili privremenom) ili lice koje obavlja rad po nekom drugom pravnom osnovu
(npr, honoramo) u dravnom organu, preduzeu, ustanovi, radnji ili u nekom drugom subjektu poslovanja.

Radnju osnovnog oblika ispoljavanja pronevere (st. 1) predstavlja prisvajanje poverene stvari koja je u
dravini, ali nije u svojini izvrioca. Takva stvar (novac, hartije od vrednosti ili neke druge stvari izvriocu) moraju biti
poverene u slubi ili na radu u dravnom organu, preduzeu, ustanovi ili u nekom drugom subjektu ili radnji.

Posebno treba naglasiti da se stvari koje predstavljaju sredstvo za rad ili predmete rada (alati, maine,
kancelarijski material i sl.) u smislu ovog dela ne smatraju poverenim stvarima, pa njihovo prisvajanje predstavlja
krau. Prisvajanje treba da se vri od strane slubenog lica ili drugog lica koje je na radu kod subjekta koji mu je te
stvari poverio. Za postojanje ovog krivinog dela potrebno je da je izvrilac imao nameru da prisvajanjem tih stvari
pribavi sebi ili drugome protivpravnu imovinsku korist, aU nije bitno da je svoju nameru i ostvario (iako po pravilu
jeste). Smatra se da je prisvajanje uinjeno im izvrilac krivinog dela pone da svojinski raspolae sa prisvojenom
stvari (na primer, da troi prisvojeni novac, prodaje ili poklonja stvar, daje je na zajam ili iznajmljuje i dr). 91

Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja pronevere je zatvor od est meseci do pet godina. Povraaj
prisvojenih stvari ne iskljuuje postojanje krivinog dela, ali moe uticati na odmeravanje kazne.

Prvi tei oblik pronevere (st. 2) postoji ako je uinilac ovim delom pribavio za sebe ili drugoga protivpravnu
imovinsku korist ija visina prelazi iznos od etristo pedeset hiljada dinara, za ta je propisana kazna od jedne do osam
godina zatvora.

Najtei oblik pronevere (st. 3) postoji ako je uinilac ovim delom pribavio za sebe ili drugoga protivpravnu
organima; 3) lice u ustanovi, preduzeu ili drugom subjektu, kojem je povereno vrenje javnih ovlaenja, koje odluuje o pravima,
obavezama ili interesima fizikih ili pravnih lica ili o javnom interesu; 4) slubenim Iicem smatra se i lice kojem je faktiki
povereno vrenje pojedinih slubenih unosti ili poslova; i 5) vojno lice.

3.3. Odavanje slubene tajne

Krivino delo odavanja slubene tajne iz lana 369. KZS spada u red krivinih dela protiv slubene dunosti,
zbog ega je sistematizovana u istoimenoj grupi krivinih dela iz glave XXXIIIKZS. Ovo delo se sastoji u
neovlaenom odavanju slubene tajne drugom licu ili u prikupljanju podataka koji predstavljaju slubenu tajnu u
nameri njihove predaje nepozvanom licu. Delo ima po jedan osnovni (st. 1), tei (st. 2) i laki oblik ispoljavanja (st. 3).

Izvrilac ovog krivinog dela moe biti samo slubeno lice, kao i lice kome je prestalo svojstvo slubenog
lica ako oda slubenu tajnu koju je saznalo dok je bilo slubeno lice. 92 Prema tome, objekt zatite ovde je slubena
dunost, a objekt napada je slubena tajna - pod ime se podrazumevaju podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim
propisom ili odlukom nadlenog organa donesenim na osnovu zakona proglaeni slubenom tajnom i ije bi odavanje
prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posleice za slubu (st. 4).

S druge strane, zakonodavac je posebno apostrofirao da slubenom tajnom ne smatraju podaci ili dokumenti
koji su upravljeni na teke povrede osnovnih prava oveka, ili na ugroavanje ustavnog ureenja i bezbenosti Srbije,
kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje uinjenog krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei
zatvor od pet godina ili tea kazna (st. 5).

Krivino delo ima etiri oblika radnje: 1) saoptavanje podataka, 2) predaja podataka, 3) injenje podataka
dostupnim, i 4) prikupljanje podataka u nameri njihove predaje. Saoptavanje podataka je usmeno iznoenje
(prepriavanje sadrine) tajnih podataka drugom licu. Predaja se sastoji u davanju drugom licu originalnih dokumenata
ili njihovih fotokopija ili snimaka. injenje dostupnim drugom podataka na drugi nain je omoguavanje drugome da
se upozna sa sadrinom ovakvih dokumenata (npr., dozvoljavanjem

uvida u poverljivu okumentsiciju).

__________________________N f * ___________

97
93
Lazarevi Lj., Komentar Krivinogzakonika, Pravni fakultet Univerziteta ,,Union, Beograd, 2011, str.1080.
94
Stranim slubenim licem smatra se lice koje je lan zakonodavnog, izvrnog ili sudskog organa strane drave, javni funkcioner ili
slubenik meunarodne organizacije i njenih organa, sudija i drugi funkcioner meunarodnog suda.
95
Mutatis mutandis isto vai i za aktivno podmiivanje (davanje mita), koje takoe moe biti pravo i nepravo. Meutim,

Pribavljanje podataka koji predstavljaju slubenu tajnu predstavlja svaki nain dolaenja u posed ovakvih
podataka, odnosno dokumenata ili predmeta koji ih sadre (npr., zapisivanje, snimanje ili kopiranje dokumenata, i sl.).
Meutim, da takvo pribavljanje podataka dobilo karakter radnje izvrenja dela iz l. 369. KZS kod uinioca mora
postojati umiljaj, tj. svest da su podaci koji se pribavljaju slubena tajna, kao i namera da se takvi podaci predaju
drugom nepozvanom, tj. neovlaenom licu.

Osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela (st. 1) moe se izvriti samo sa umiljajem, jer ako je
odavanje slubene tajne izvreno iz nehata (npr. zaboravljanjem tane sa slubenim dokumentima u vozilu javnog
prevoza) postojae laki oblik ispoljavanja dela (st. 3). Po prirodistvari to vai samo za odavanje slubene tajne kroz
saoptavanje podataka, predaju podataka i injenje^podataka dostupnim, budui da prikupljanje podataka u nameri
njihove predaje ne moe biti objekt radnje lakeg oblika ispoljavanja ela.

Sankcija propisana za osnovni oblik ovog krivinog dela (umiljajno odavanje slubene tajne) je zatvor od
est meseci do pet godina, a za laki oblik (nehatno odavanje slubene tajne) zatvor do tri godine.

Prema zakonskom opisu, tei oblik ispoljavanja ovog krivinog dela postoji u sledeim sluajevima: 1) ako je
odavanje slubene tajne uinjeno iz koristoljublja, 2) ako je odavanje slubene tajne uinjeno u pogledu naroito
poverljivih podataka, i 3) ako je odavanje slubene tajne uinjeno radi objavljivanja ili korienja podataka u
inostranstvu. Ovaj oblik ispoljavanja krivinog dela odavanja slubene tajne (st. 2) moe se izvriti samo sa
umiljajem, a sankeija propisana za njega je zatvor od jedne do osam godina.

Po nainu izvrenja, odavanja slubene tajne iz lana 369. KZS ima velike slinosti sa pijunaom,
odavanjem dravne tajne, odavanjem vojne tajne i odavanjem poslovne tajne. Od njih se razlikuje, pre svega po
objektu krivinopravne zatite. Ovim krivinim elom titi se tajnost podataka koji predstavljaju slubenu tajnu, dok se
drugim delima titi dravna tajna, vojna tajna ili poslovna tajna. U odnosu na krivino delo piunae razlika je i u
pogledu pasivnog subjekta kome se odaju poslovni podad. Naime, kod pijunae se moe raditi o poverljivim
poacima
zakonodavac nije koji predstavljaju
predvideo slubenu
kao oblik tajnu, ali
krivinog delasenaknadno
oni odaju stranoj
davanjedravi,
mita, organizaciji ili licuslubenom
tj. davanje mita koje im slui,
licu dokje
poslekod
izvrene
slubene radnje zbog koje se mito daje.

3.4. Primanje mita

Krivino delo primanja mita iz lana 367. KZS zakonodavac s pravom svrstava u grupu krivinih dela protiv
slubene dunosti (glava XXXIII KZS), poto je re o pravom slubenom krivinom delu. To znai da je primanje mita
(pasivno podmiivanje) upravljeno protiv pravilnog, savesnog i zakonitog postupanja slubenih lica, tako da se
njihovim vrenjem ustvari povreuje ili ugroava sama sluba, a time i ciljevi i zadaci koje ta sluba redovno
ostvaruje.

Prema tome, izvrilac ovog krivinog dela moe biti samo slubeno lice, pod ime se podrazumeva i
odgovomo lice u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu, kao i strano slubeno lice. 94 Pasivno podmiivanje se inae
deli na prethodno i naknadno podmiivanje, zavisno od toga da li je mito primljeno pre ili posle izvrenja, odnosno
neizvrenja slubene radnje na koju se podmiivanje odnosilo.

Pasivno podmiivanje se se jo deli na pravo i nepravo podmiivanje. Pravo pasivno podmiivanje postoji u
sluaju kada se mito prima za izvrenje slubene radnje koja se ne bi smela izvriti ili za neizvrenje slubene radnje
koja bi se morala izvriti. Nasuprot tome, nepravo pasivno podmiivanje postoji u sluaju kada se mito prima za
izvrenje slubene radnje koja bi se i inae morala izvriti ili za neizvrenje radnje koja se i inae ne bi smela izvriti. 95

Smatra se da je krivino delo primanja mita propisano u Krivinom zakoniku tako da ima tri svoja oblika: a)

98
96
orevi .: Krivino pravo: posebni deo, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2011, str. 246.
97
Kad je u pitanju obeanje poklona ili kakve druge koristi, za postojanje krivinog dela irelevantna je okolnost da li je izvrilac
takvo obeanje i ispunio.

Mito koje se trai, prima ili ije se obeanje prihvata treba da bude neki poklon (u novcu ili nekoj vrednoj stvari) ili
bilo kakva druga imovinska ili neimovinska korist.

Za postojanje pravog pasivnog podmiivanja nije od znaaja da li je izvilac uinio ono zbog ega je traio,
primio ili prihvatio obeanje mita, niti da li je za sebe ili za drugog mito zahtevano, primljeno ili prihvaeno obeanje
mita. Sankcija propisana za pravo pasivno podmiivanje (st. 1) je zatvor od dve do dvanaest godina.

Drugi, laki obhk ispljoavanja krivinog dela primanja mita (st. 2) sastoji se u nepravom pasivnom
podmiivanju, tj. u zahtevanju ili primanju poklona ili kakve druge koristi ili primanju obeanja poklona za sebe ili za
drugog. I kod ovog oblika primanja mita za postojanje dela nije od znaaja da li je izvrilac uinio ono zbog ega je
traio, primio ili prihvatio obeanje mita. Sankcija propisana za nepravo pasivno podmiivanje je zatvor dve do osam
godina.

Najtei oblik primanja mita postoji ako je pravo ili nepravo pasivno podmiivanje uinjeno u vezi sa
otkrivanjem krivinog dela, pokretanjem ili voenjem krivinog postupka, izricanjem krivine sankcije ili u vezi sa
izvrenjem izreene krivine sankcije. Sankcija propisana za Najtei oblik primanja mita (st. 3) je zatvor od tri do
petnaest godina.

Najlaki oblik ispoljaljvanja ovog krivinog dela, za koga je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri
godine, predstavlja naknadno pasivno podmiivanje (st. 4).

Ono postoji kada izvrilac krivinog dela posle izvrene nedozvoljene ili dozvoljene slubene radnje (ili
nedozvoljenog ili dunog nevrenja slubene radnje) primi mito u vezi sa onim to je ve unapred uinio. Da bi
postojao ovaj oblik dela potrebno je da primljeno mito nije bilo unapred obeano jer bi onda postojao neki od ranije
izioenih oblika ovog krivinog dela. Naknadno primanje mita predstavlja krivino delo iako nije imalo uticaja na
vrenje slubene radnje jer su slubena lica plaena za svoj rad i ne smeju primati od stranaka nagrade i poklone zato
to time naruavaju ugled slube, a naknadno podmiivanje moe biti i podsticaj za izvrioca da ubudue trai i prima

3.5. Davanje mita

Krivino delo davanja mita iz lana 368. KZS sistematizovano je u grupi krivinih dela protiv slubene
dunosti, iz ega se zakljuuje da je upravo slubena dunost njegov objekt zatite. Oigledno je, meutim, da je ovo
delo uneto u glavu XXXIIIKZS zbog njegove tesne povezanosti sa primanjem mita koje je pravo slubeno krivino
delo. Ovo iz razloga to davanje mita moe izvriti svako lice, tj. za izvrioca se ne trai svojstvo slubenog lica.

Zakonodavac je predvideo dva oblika davanja mita - pravo i nepravo aktivno podmiivanje. Oba oblika ovog
krivinog dela mogu se izvriti samo sa umiljajem, ija je sarima razliita saglasno obliku ispoljavanjakrivinog
dela.

Pasivni subjekt (lice koje se podmiuje) kod oba oblika dela mora imati svojstvo je slubenog lica, s tim to
to moe biti i strano slubeno lice, a isto tako i odgovorno lice u preduzeu, ustanovi ili u drugom subjektu. Poklon ili
druga korist koji su dati kao mito u oba sluaja se mogu oduzeti primenom mere bezbednosti oduzimanja predmeta.

Pravo aktivno podmiivanje slubenog lica da bi ono u okviru svog slubenog ovlaenja izvrilo neku
slubenu radnju koju ne bi smelo da izvri ili da ne izvri slubenu radnju koju bi moralo da izvri (st. 1), ima etiri
oblika radnje, i to: a) davanje poklona ili neke druge koristi, b) nuenje poklona ili neke druge koristi, c) obeanje
poklona ili neke druge koristi i d) posredovanje pri ovakvom podmiivanju slubenog lica. 96 97

Analogno primanju mita, i kod davanja mita poklon moe biti novac ili neka druga vredna stvar, a korist

99
98
U savremenim uslovima je neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih droga nesumnjivo najvaniji modalitet
aktinosti transnacionalnog organizovanog kriminaliteta (tzv. narkokriminalitet).

Nepravo aktivno podmiivanje odnosi se na na nuenje, davanje ili obeanje mita slubenom licu da u okviru
svog slubenog ovlaenja izvri slubenu radnju koju bi i inae moralo da izvri odnosno da ne izvri slubenu radnju
koju i inae ne bi smelo da izvri ili u posredovanju u ovakvom podmiivanju slubenog lica (st. 2). U pogledu svib
ostalih elemenata dela ovaj, laki oblik davanja mita je u svemu isti kao i prethodni oblik ispoljavanja. Sankcija
predviena za nepravo aktivno podmiivanje je zatvor do tri godine.

Posebno je propisana mogunost osloboenja od kazne izvrioca jednog ili drugog oblika ovog dela, ako delo
prijavi pre nego to je ono otkriveno (st. 4). U takvom sluaju se odu^eti poklon ili druga korist mogu vratiti izvriocu
davanja mita koji je prijavio delo pre nego to je saznao daj oticriven.

4. Dela organizovanog
kriminaliteta
4.1. Neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih droga

Krivino delo neovlaene proizvodnje, dranja i stavljanja u promet opojnih droga iz lana 246. KZS je
najtei delikt ugroavanja zdravlja ljudi opojnim drogama. Saglasno tome, objekt zatite kod ovde je zdravlje ljudi, a
samo delo je sistematizovano u grupi krivinih dela protiv zdravlja (glava XXIII KZS). Osim toga, ovo je jedno od
najvanijih dela novog kriminaliteta i, samim tim, jedan od najmarkantnijih indikatora organizovanog kriminala, 98

Ovo krivino delo ima osnovni i po dva laka i tea oblika ispoljavanja, a svi ti oblici mogu se izvriti samo sa
umiljajem. Izvrilac moe biti svako lice. Predmet osnovnog i teih oblika ispoljavanja ovog krivinog dela su droge.
Opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su propisima zasnovanim na zakonu proglaeni za opojne
droge (l. 112, st. 3. ta. 15 KZS). Nasuprot tome, predmet lakih oblika izvrenja su mak ili psihoaktivna konoplja ili
druge biljke iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadre opojnu drogu, odnosno oprema, materijal ili supstance
za koje zna da su namenjene za proizvonju opojnih droga.

Prema Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama(Slubeni glasnik RS, br. 99/10) kao opojne droge
smatraju se supstance prirodnog ili sintentikog porekla ijom upotrebom mogu da se stvore stanja zavisnosti kod onih
koji ih koriste kao i da kod njih izazovu oteenja zdravlja, a isto tako i da ugroze integritet njihovih korisnika u
fizikom, psihikom i socijalnom smislu.99

Osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog ela (st. 1) se sastoji izvravanju neke od altemativno odreenih
radnji, i to u: 1) proizvodnji; 2) preraivanju; 3) prodaji; 4) nuenju na prodaju; 5) kupovini radi prodaje; 6) dranju
radi prodaje; 7) prenoenju radi prodaje; 8) posredovanju u kupoprodaji; i 9) svakom drugom stavljanju u promet
opojnih droga. Prema tome, ovo krivino elo se moe izvriti preduzimanjem svake od navedenih radnji, ali u svakom
sluaju one moraju biti vrene neovlaeno, tj. suprotno pomenutom zakonu i drugim odgovarajuim propisima. Svaka
od ovih radnji moe biti izvrena jednom ili vie puta, ali e u svakom sluaju postoji samo jedno krivino delo.

Posledica dela je ugroavanje zdravlja ljudi u vidu apstraktne opasnosti. Delo je svreno preduzimanjem bilo
koje od navedenih delatnosti, a pokuaj prodaje (kao i nuenje na prodaju) predstavlja svreno delo, a ne stadijum u
njegovom izvrenju. Sankcija propisana za osnovni oblik ovog dela je zatvor od tri do dvanaest godina. Najzad,
predvieno je da se kod osnovnog, kao i kod svih drugih oblika ovog krivinog dela, opojne droge i sredstva za njihovu
proizvonju ili preradu obavezno oduzimaju, u smislu mera bezbednosti oduzimanja predmeta iz lana 87. KZS.

Po zakonskoj definiciji, opojna droga je svaka supstanca biolokog, odnosno sintetikog porekla koja se nalazi na
Spisku, u skladu sa Jedinstvenom konvencijom o opojnim drogama ("Slubeni list SFRJ", broj 2/64), odnosno
supstanca koja deluje primarno na centralni nervni sistem smanjujui oseaj bola, izazivajui pospanost ili budnost,
halucinacije, smetnje u motomim funkcijama, kao i druge patoloke ili funkcionalne promene centralnog nervnog
sistema.

100
100
Ovaj oblik ima radnje izraene trajnim glagolima, tako da postoji jedno delo bez obzira koliko puta je radnja ponovljena.
101
Re je o ustupanju svojih stambenih, podrumskih ili drugih prostorija za uivanje opjnih droga, a bez obzira na to da li je takvo
ustupanje moe biti jednokratno ili za drue vreme, uz naknadu ili bez naknade, samo za jednog ili za vei broj uivalaca.

autentinom tumaenju, grupa je najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vrenja krivinih dela koja ne
mora da ima definisane uloge svojih lanova, kontinuitet lanstva ili razvijenu strukturu (l. 112. st. 3. ta. 22 KZS).
Sankcija propisana za ovaj tei oblik ovog dela je zatvor od pet do petnaest godina.

Najtei oblik ispoljavanja (st. 4) postoji ako je delo izvreno od strane organizovane kriminalne grupe, tj. od
strane grupe od tri ili vie lica, koja postoji odreeno vreme i deluje sporazumno u cilju vrenja jednog ili vie
krivinih dela za koja je propisana kazna zatvora od etiri godine ili tea kazna, radi neposrednog ili posrednog
sticanja finansijske ili druge koristi. Sankcija propisana u tom sluaju je zatvor od najmanje eset godina.

Prvi laki oblik ispoljavanja ovog krivinog ela sastoji se u neovlaenom uzgajanju maka ili psihoaktivne
konoplje ili drugih biljki iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadre opojnu drogu. Sankcija propisana za ovaj
laki oblik ispoljavanja krivinog dela neovlaene proizvodnje, dranja i stavljanja u promet opojnih droga je zatvor
od est meseci do pet godina.

Posebno je predvieno da se izvrilac osnovnog, teeg, najteeg i prvog posebnog oblika neovlaene
proizvodnje, dranja i stavljanja u promet opojnih droga moe osloboditi od kazne, ukoliko otkrije od koga nabavlja
opojnu drogu.

Drugi laki oblik ispoljavanja ovog krivinog dela sastoji se u pravljenju, nabavljanju, posedovanju ili
davanju na upotrebu opreme, materijala ili supstanci za koje uinilac zna da su namenjene za proizvodnju droga. U
ovom sluaju radi se o inkriminisanim pripremnim radnjama. Stoga ovaj oblik dela postoji samo ako uinilac navedena
sredstva jo nije upotrebio za proizvodnju droge, a ako jeste postoji samo osnovni oblik ovog krivinog dela. 100

4.2. Omoguavanje uivanja opojnih droga

Krivino delo omoguavanja uivanja opojnih droga propisano je lanom 247. KZS i takoe je
sistematizovano u glavi XXIII Krivinog zakonika kao jedno od kriviih dela protiv zdravlja. Ovo krivino delo ima
jedan osnovni i dva tea obika izvrenja. Pasivni subjekt kod svih oblika ispoljavanja moe biti svako lice, s tim to e
u praksi to najee biti lice koje je uivalac opojnih droga (narkoman).

Izvrilac omoguavanja uivanja opojnih droga u naelu moe biti svako lice. Izuzetak je samo zdravstveni
radnik koji u okviru pruanja medicinske pomoi omoguava upotrebu opojnih droga, a koji po izriitom stavu
zakonodavca (st. 4) ne moe biti izvrilac osnovnog i prvog teeg oblika ispoljavanja ovog dela. Kao i kod ostalih
krivinih dela ugroavanja zdravlja opojnim drogama, i za omoguavanje uivanja opojnih droga je eksplicitno
predvieno (st. 5) da se opojne se, kao mera bezbednosti, opojne droge obavezno oduzimaju.

Osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela (st. 1) sastoji se u svakom obliku omoguavanja drugom licu
da uiva opojnu drogu, s tim to zakonodavac kao primer za to navodi: navoenje drugog na uivanje opojne droge,
davanje opojne droge drugom da je on ili neko drugi uiva, stavljanje na raspolaganje prostorije radi uivanja opojne
droge.101 Prema tome, ovde se radi o podstrekavanju ili pomaganju drugome da uiva drogu, to zakonodavac treira
kao posebno krivino delo.

Za postojanje osnovnog oblika omoguavanja uivanja opojnih droga nebitno je da li je drugo lice zaista i
koristilo drogu, niti da li je ono u vezi sa tim izvrilo krivino delo neovlaenog dranja opojnih droga iz lana 246a
KZS. Prema tome, ovo krivino delo je svreno samim navoenjem na uivanje opojnih droga, odnosno
omoguavanjem njihovog uivanja davanjem prostorija ili na drugi nain, bez obzira nato da li je zaista i dolo do
uivanja droga i od strane koliko uivalaca.

101
102
Isto vai i za nastupanje naroito tekih posledica" po pasivnog subjekta kao elementu bia teeg oblika krivinog dela
omoguavanja uivanja opojnih droga iz lana 247. stav 2. KZS.

je za sankcija predviena za osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela zatvor od est meseci do pet godina.

Tei oblik krivinog dela uivanja opojnih droga (st. 2) postoji ako je omoguavanje uivanja opojnih droga
uinjeno prema maloletnom licu ili prema vie lica ili ako je izazvalo naroito teke posledice. Pod maloletnim licem
se podrazumeva svako lice koje nije navrilo osamnaest godina, dok se kao vie lica smatraju najmanje dva lica. Pod
naroito tekim posledicama podrazumeva se, izmeu ostalog, i svako teko naruavanje zdravlja (ali ne i smrt)
pasivnog subjekta. Sankcija predviena za tei oblik ispoljavanja ovog dela je zatvor od dve do deset godina.

Najtei oblik omoguavanja ovog krivinog dela (st. 3) postoji ako^je usled osnovnog oblik ispoljavanja
nastupila smrt pasivnog subjekta (usled tzv. predoziranja i sl.). Podrazumeva se da se takva posledica moe pripisati
samo nehatu uinioca.102 Sankcija propisana za najtei oblik ispoljavanja ovog dela je zatvor od tri do petnaest godina.

Najza, izvrilac najteeg oblika ispoljavanja ovog dela moe biti i zdravstveni radnik koji u okviru pruanja
medicinske pomoi omoguava upotrebu opojnih droga, dok po izriitom stavu naeg zakonodavca pomenuti
zdravstveni radnik ne moe biti izvrilac osnovnog i teeg oblika ispoljavanja krivinog dela omoguavanja uivanja
opojnih droga.

4.3. Iznuda

Iznuda je tradicionalni delikt protiv prava na imovinu kao jednog od osnovnih ljudskih prava, proklamovanog
i zatieno ustavnim odredbama, ali i jedan najmarkantnijih indikatora organizovanog kriminala (tzv. reket). Inae je
ovo krivino delo propisano u lanu 214 KZS i sistematizovano u glavi XXI KZS (krivina dela protiv imovine). Iako
je po svojoj pravnoj prirodi iznuda u stvari specijalni vid prinude, zakonodavac je oigledno smatrao da je u ovom
sluaju imovina preteniji objekt zatite od slobode odluivanja.

Iznuda ima osnovni i etiri tea obloka ispoljavanja, pri emu se svi oblici ovog krivinog dela vre se sa
umiljajem, a pored toga potrebno je da kod uinioca postoji i namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi.
Radnja izvrenja uvek se sastoji u prinuivanju drugog da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine, a sve
to u nameri da izvilac krivinog dela time pribavi za sebe ili drugog protivpravnu imovinsku korist. Izvrilac iznue
moe biti svako lice, a isto vai i za pasivnog subjekta.

Posledica krivinog dela se sastoji u tome to pasivni subjekat sam ini neto na tetu svoje ili tue imovine.
Saglasno tome, delo je svreno kadaje pod dejstvom sile ili pretnje pasivni subjekat uinio neto na tetu svoje ili tue
imovine (poklonio neto izvriocu, oprostio mu dug, i sl). Ako je sila ili pretnja bila primenjena, a pasivni subjekat ipak
nije postupio kako je od njega zahtevano, postojae krivino delo iznude u pokuaju.

Radnja krivinog dela se sastoji u prinuavanju koje se vri primenom sile ili pretnje. Silom se smatra
primena fizike snage, hipnoze ili adekvatnog omamljujueg sredstva, dok se pod pretnjom podrazumeva stavljanje u
izgled nekog zla (ije nastupanje zavisi od volje onoga koji preti), a koje e nastupiti ako pasivni subjekat ne uini ono
to se od njega zahteva. Prema tome, sila moe biti apsolutna ili kompulzivna, a pretnja mora biti ozbiljna i ostvarljiva
ili bar da tako izgleda. I sila i pretnja mogu biti primenjene neposredno prema pasivnom subjektu ili nekom drugom,
njemu bliskom licu.

Osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela (st. 1), donekle je negativno definisan. On e postojati samo
ako iznudom pribavljena imovinska korist bude manja od etiri stotine pedeset hiljada dinara, a delo nije izvreno u
grupi, odnosno u organizovanoj kriminalnoj grupi. Sankcija zapreena za ovaj oblik iznude je zatvor od jedne do osam
godina.

Tei oblik ovog krivinog dela (st. 2) postoji postoji ako krivinim delom pribavljena protivpravna imovinska
korist prelazi iznos od etiri stotine pedeset hiljada dinara, ali ne prelazi iznos od miliion i pet stotina hiljada dinara.

102
103
orevi .: Krivino pravo: posebni deo, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2011, str. 107,108.
104
Ibid.

kriminalnoj grupi. Sakcija zapreena za ovaj oblik iznude je zatvor od tri do dvanaeset pet do petnaest godina.

Sledei tei oblik ovog krivinog dela (st. 4) postoji ako je krivino delo izvreno od strane grupe, a bez
obzira na visinu pribavljene protivpravne imovinske koristi. Smatra se da je krivino delo je izvreno u sastavu grupe
ako je izvrilac izvrio delo u okviru zloinakog plana vie lica koja su se udruila za vrenje krivinih dela.

Istovetni tei oblik iznude postoji i ako se izvrilac bavi vrenjem ovog krivinog dela. Bavljenje vrenjem
ovog krivinog dela postoji ako izvrilac ponavlja vrenje ovog dela ili ispoljava nameru da se time bavi. Ovakvo
bavljenje predstavlja kolektivno krivino delo u vidu zanimanja kod koga postoji jedno krivino delo bez obzira na to
koliko puta je vrenje dela ponovljeno (to moe uticati samo na odmeravanje kazne), ali se smatra da kolektivno
krivino delo postoji i kad je delo samo jednom izvreno ako kod izvrioca postoji namera da vrenje dela ponavlja (na
primer, jedno lice je ucenjivao, a za drugo je prikupljao kompromitujue podatke u cilju ucene). 103

Sakcija zapreena za ovaj tei oblik iznude u oba sluaja je zatvor od pet do petnaest godina.

Najtei oblik ovog krivinog dela (st. 5) postoji ako je krivino delo izvreno od strane organizovane
kriminalne grupe, a bez obzira na visinu pribavljene protivpravne imovinske koristi. Sakcija propisana za najtei oblik

4.4. Ucena

Kao krivino delo protiv prava na imovinu, ucena je inkriminisana u lanu 215 KZS i sistematizovano u
grupi krivinih dela protiv imovine (glava XXI KZS). Po svojoj pravnoj prirodi ucena je specijani vid iznude, zbog
ega se zakonodavac i u ovom sluaju opredelio da imovina bude preteniji objekt zatite od slobode odluivanja.

Kao specijalni vid iznude, ucena se sastoji u prinuavanju drugog pretnjom da e se protiv njega ili njemu
bliskog lica otkriti neto to bi kodilo njegovoj asti ili ugledu, da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue
imovine, a u nameri da izvrilac ovog dela time pribavi sebi ili drugome protivpravnu imovinsku korist.

Prema tome, ucena se sutinski razlikuje od iznude samo po sredstvu izvrenja, a to je iskljuivo pretnja
pasivnom subjektu ovog krivinog dela da e se protiv njega ili njemu bliskog lica izneti neto to moe koditi asti
ili ugledu tog lica. Pretnja takve sadrine mora biti uinjena od strane izvrioca krivinog dela u nameri prinuivanja
pasivnog subjekta da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine

Nije od znaaja da li su injenice ijim se iznoenjem preti istinite ili neistinite, da li izvrilac stvarno ima
nameru da te injenice iznese ili samo preti njihovim iznoenjem i da li e se to izneti samo nekom odreenom licu ili
iroj javnosti. Cinjenice ijim se iznoenjem preti treba da su takve da se njihovim iznoenjem moe nakoditi asti ili
ugledu lica kome se preti ili njemu bliskog lica (to moe biti, na primer, da je lice kome se preti izvrilo krivino delo,
da je izvrilo branu preljubu, da se u odreenim prilikama nemoralno ponaalo i dr). Da li to moe koditi asti i
ugledu ceni se objektivno od strane suda, a imajui u vidu sve okolnosti od kojih ta ocena moe da zavisi (ocena
izvrioca ili pasivnog subjekta o tome ne mora da bude relevantna). Krivino delo je svreno im je upuena takva
pretnja, a za postojanje osnovnog oblika ovog krivinog dela nije relevantno da li je izvrilac u ostvarivanju svoje
namere i uspeo.104

Ucena ima osnovni i etiri tea oblika ispoljavanja, pri emu se svi oblici ovog krivinog dela vre se sa
umiljajem, a pored toga potrebno je da kod uinioca postoji i namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

Osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela (st. 1) je, kao i kod iznude, donekle negativno definisan. On
e postojati samo ako ucenom pribavljena imovinska korist bude manja od etiri stotine pedeset hiljada dinara, a delo
nije izvreno u grupi, odnosno u organizovanoj kriminalnoj grupi. Sakcija zapreena za ovaj oblik iznud&je zatvor od
est meseci do pet godina.

103
105
Lazin ., Prividni idealni sticaj krivinih dela, Privredna tampa, Beograd, 1982, str. 80, 81

Drugi tei oblik ovog krivinog dela (st. 3) postoji ako je iznudom pribavljena imovinska korist koja prelazi
iznos od miliion i pet stotina hiljada dinara, a delo nije izvreno u grupi, odnosno u organizovanoj kriminalnoj grupi.
Sakcija zapreena za ovaj oblik iznude je zatvor od dve do deset godina.

Trei tei oblik ovog krivinog dela (st. 4) postoji bez obzira na visinu pribavljene protivpravne imovinske
koristi u dva sluaja, i to: 1) ako je ucena izvrena od strane grupe, i 2) ako se izvrilac bavi ucenjivanjem, tj. ako
izvrilac ponavlja vrenje ovog dela ili ispoljava nameru da se time bavi. Ovakvo bavljenje predstavlja jedno krivino
delo hez obzira na to koliko puta je i prema koliko lica ucenjivanje ponovljeno. Sakcija zapreena za ovaj tei oblik
ucene u oba sluaja je zatvcfc tri do dvanaest godina.

Najtei oblik ovog krivinog dela (st. 5) postoji ako je krivino delo'fevreno od strane organizovane

4.5. Otmica

U zakonodavstu Republike Srbije inkriminisan je opti vid otmice u lanu 134. KZS, i to kao samostalni
delikt protiv linih sloboda i prava, a u grupi krivinih dela protiv sloboda i prava oveka i graanina (glava XIV KZS).
Otmica ima osnovni (st. 1) i etiri tea oblika ispoljavanja (st. 2-5). Po svojoj pravnoj prirodi, otmica je sloeno
krivino delo koje se pored protivpravnog lienja slobode, sastoji i iz opteg oblika prinude ili iznude. Zbog toga se
odnos otmice i iznude s pravom apostrofira kao eklatantni primer za prividni idealni sticaj na bazi konkretnog
specijaliteta.105

Imajui u vidu izuzetnu speifinost otmice, potencijalnom izvriocu zapreeno je strogim sankcijama: za
osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog ela (st. 1) predviena kazna od dve do deset godine zatvora, za prvi tei
oblik (st. 2) od tri do dvanaest godina, za drugi tei oblik (st. 3) od tri do petnaest godina zatvora, za trei tei oblik (t
4) od pet do osamnaest godina zatvora, a za najtei oblik (st. 5) najmanje pet godina zatvora, tj. od pet do dvadeset
godina.

Zakonsko bie osnovnog oblika ispoljavanja otmice (st. 1) sainjava vie kumulativnih elemenata, i to:l) da je
izvreno odvoenje ili zadravanje nekog lica; 2) da je to uinjeno na bilo koji protivpravan nain (silom, pretnjom,
obmanom i dr.); 3) da je to uinjeno s ciljem iznude novca ili kakve druge imovinske koristi, onosno s ciljem prinude
pasivnog subjekta ili nekog treeg lica na bilo kakvo injenje, neinjenje ili trpljenje, i 4) da je to uinjeno u nameri da
se pasivni subjekt ne oslobodi dok se ne ispuni cilj otmice.

Konkretan cilj kome otmiar tei ne utie na postojanje dela, to znai da u obzir dolazi prinuivanje
pasivnog subjekta ili nekog treeg lica na bilo kakvo injenje, neinjenje ili trpljenje. To moe biti i prinuavanje
pasivnog subjekta na izvrenje krivinog dela. Pri tome e otmiar koji u ostvarenju cilja otmice vri takvo
prinuavanje odgovarati kao podstreka. Konkretnije posmatrano, otmiar e odgovarati za izvrenje otmice u sticaju
sa podstrekivanjem na dato krivino delo.

Analizom bia osnovnog oblika ispoljavanja otmice uoava se da, u pogledu pretnje produetkom stanja
lienosti slobode pasivnog subjekta ili drugim nasiljem, u obzir dolazi bilo kakva pretnja nasiljem - izuzev pretnje
ubistvom ili tekom telesnom povredom otetog lica. Ovo iz razloga to e prvi tei oblik otmice (st. 2) postojati ba u
sluaju kada, radi ostvarenja cilja otmice, izvrilac preti ubistvom ili tekom telesnom povredom. Prema tome,
kvalifikatomu okolnost ovde predstavljaju karakter i usmerenost pretnji, ali ne i njihovo ostvarenje.

Drugi tei oblik otmice (st. 3) dat je altemativno, tako da obuhvata sledee situacije: 1) ako je oteto lice
zadrano due od deset dana; 2) ako je otmica izvrena na svirep nain; 3) ako je otetom licu teko narueno zravlje;
4) ako je oteto maloletno lice, i 5) ako su nastupile dmge teke posledice.

Zakljuuje se da kvalifikatome okolnosti ovde ine duina stanja protivpravne lienosti slobode pasivnog
subjekta (vie od deset dana), nain izvrenja (svirepost u objektivnom i subjektivnom smislu) uzrast otetog lica

104
106
Ovakvo reenje zakonodavca treba posebno pozdraviti s obzirom da su u praksi, naroito stranoj, veoma esti primeri izuzetne
svireposti otmiara: odsecanje delova tela taoca (prstiju, uha i sl.), viednevno transportovanje otetog u unutranjosti ukljuene auto-
mealice za beton, itd.
107
Sa ovim krivinim delom ima dosta slinosti krivino delo trgovine decom radi usvojenja (l. 389 KZS).

Otmica je trajno krivino delo to znai da radnja izvrenja traje od momenta odvoenja, odn. zaravanja do
momenta faktikog osloboenja. Poto se trajanje lienosti slobode meri na dane (a ne na sate), proizlazi da se u ovaj
rok ne rauna dan kada je pasivni subjekt lien slobode. Svirepost izvrenja otmice takoe je kvalifikatoma okolnost
obuvaena umiljajem izvrioca. Svirepost izvrenja ovde takoe treba shvatiti u smislu postupanja sa licem ve
lienim slobode, a to podrazumeva izazivanje odatnih psihikih i fizikih patnji (tortura, izgladnjavanje, teko
poniavanje, "pranje mozga" i sl.). 106 S druge strane, svirepost u momentu otimanja (odvoenja-zaravanja) ne
predstavlja kvalifikatomu okolnostm, ali se moe uzeti kao oteavajua okolanost kod odmeravanja kazne otmiaru.

Trei tei oblik otmice (st. 4) postojae u va sluaja, i to: 1) ako je oteto lice usled izvrenja osnovnog ili
nekog od teih oblika iz st. 1-3 toga izgubilo ivot, i 2) ako je otmica izvrena od strane gmpe. U prvom sluaju je
nespomo da smrt pasivnog subjekta mora biti rezultat nehata izvrioca. U suprotnom, tj. ako bi se smrtna posledica
mogla pripisati umiljaju, radilo bi se o nekom obliku tekog ubistva. U dmgom sluaju potrebno je da u otmici
uestvuje tri ili vie lica i da je njenom izvrenju prethodio dogovor s ciljem stvaranja organizovane gmpe u smislu l.
112 KZ.

Najtei oblik otmice (st. 5) nastaje ako je osnovni ili neki od tei oblika ispoljavanja dela iz st. 1-3 izvren od
strane organizovane kriminalne gmpe.

Zbog velikog broja kvalifikovanih okolnosti, u praksi esto dolazi do preklapanja dva ili vie naina izvrenja
koji kvalifikuju otmicu. Tako, na primer, kad se maloletni pasivni subjekt protivpravno zadrava due od 10 dana, a
pritom se sa njim svirepo postupa itd. U ovakvim sluajevima nema sticaja krivinih dela ve samo sticaja
kvalifikatomih okolnosti, poto se radi o jednom prouzrokovanju (prividni idealni sticaj na principu altemaviteta).
Prema tome, smatra se da je izvren samo jedan od teih oblika otmice, s tim da se sve okolnosti uzimaju u obzir kod
odmeravanja kazne.

S obzirom na pravnu prirodu opteg krivinog dela otmice, neophodno je njegovo razgranienje od srodnih

4.6. Trgovina Ijudima

Smatra se da je krivino delo trgovine ljudima upravljeno protiv ovenosti kao dobra koje je zatieno
meunarodnim pravom. Polazei od toga, zakonodavac ga je i svrstao u glavu XXXIV KZS, odnosno u grupu
krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom. Meutim, ovo delo u savremenim
uslovima predstavlja i markantni indikator organizovanog kriminala pogovu kada se vri u cilju prostitucije ili druge
vrste seksualne eksploatacije (tzv. seks trefiking).

Ova inkriminacija zasniva se na veem broju meunarodnih konvencija koje se odnose na navedene
kriminalne delatnosti koje su donete za poslednjih sto godina od kojih je od najveeg znaaja Konvencija Ujedinjenih
nacija o borbi protiv transnacionalnog kriminaliteta koja je doneta u Palermu 2000. godine, a koja ima i dodatni
protokol za prevenciju, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudskim biima, a naroito enama i decom, prema kome je
uglavnom i formulisana ova inkriminacija. Bie trgovine ljudima ima veoma sloen sastav sa navoenjem velikog
broja radnji kojima se ovo delo vri i sa navoenjem veeg broja ciljeva odnosno pobuda iz kojih se te radnje
preduzimaju.107

Izvrilac dela moe da bude svako lice, a u pogledu krivice potreban je umiljaj. Delo se sastoji u vrbovanju,
prevozu, prebacivanju, predaji, prodaji, kupovini, posredovanju u prodaji, sakrivanju ili dranju drugog lica, a u cilju
eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vrenja krivinih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije,
prosjaenja, upotrebe u pomografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu slinog odnosa, radi oduzimanja dela tela
radi presaivanja ili radi korienja u oruanim sukobima.

Prema tome, radnja izvrenja se preuzima u zakonom predvienom cilju - radi nekog od oblika eksploatacije

105
 Sredstva izvrenja kod trgovine ljudima razlikuju se s obzirom na svojstva pasivnog subjekta. Naime,
osnovni oblik ispoljavanja dela (st. 1) postoji ako je delo uinjeno prema punoletnom licu, i to samo ako je
izvreno upotrebom sile ili pretnje, dovoenjem u zabludu ili odravanjem u zabludi, zloupotrebom ovlaenja,
poverenja, odnosa zavisnosti, tekih prilika drugog, zadravanjem linih isprava ili davanjem ili primanjem novca
ili druge koristi.

Meutim, ako je ovo krivino delo uinjeno prema maloletnom licu, delo e postojati i kad uinilac nije
upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih naina koji su obeleje ovog krivinog dela. U tom sluaju (st. 2)
radie se o posebnom obliku trgovine ljudima, za koji je zapreena identina kazna kao i za osnovni oblik
ispoljavanja - zatvor od jedne do eset godina.

Krivino delo trgovine ljudima ima i pet teih oblika.

Prvi tei oblik (st. 3) postoji kada je prema maloletnom Iicu ovo delo uinjeno upotrebom sile ili pretnje,
dovoenjem u zabludu ili odravanjem u zabludi, zloupotrebom ovlaenja, poverenja, odnosa zavisnosti, tekih
prilika drugog, zaravanjem linih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi. Za ovaj tei oblik
ispoljavanja dela zapreena kazna zatvor u trajanju od najmanje pet godina.

Drugi tei oblik trgovine ljudima (st. 4) postoji kada je usled osnovnog, posebnog ili prvog teeg oblika
dela nastupila teka telesna povreda pasivnog subjekta, a trei tei oblik dela (st. 5) postoji ako je usled osnovnog,
posebnog ili prvog teeg oblika dela nastupila smrt jednog ili vie lica. Evidentno je kod drugog i treeg teeg
oblika u pogledu tee posledice (teka telesna povreda ili smrt) potreban nehat. Za drugi tei oblik trgovine ljudima
propisana kazna je zatvor od pet do petnaest godina, a za trei tei oblik dela propisana kazna je zatvor od
najmanje 10 godina.

Cetvrti tei oblik ovog krivinog dela (st. 6) postoji u dva sluaja: 1) ako se uinilac bavi vrenjem ovih
krivinih dela, i 2) ako je delo izvreno od strane grupe. Da bi se smatraio da postoji bavljenje trgovinom ljudima
potrebno je da je delo ponavljano vie puta, ali se moe uzeti da postoji bavljenje i kad je delo izvreno samo
jedanput ako se iz drugih okolnosti moe zakljuiti da izvrilac ima nameru da delo ponavlja i da se time bavi (na
primer, izvrio jedno delo trgovine, ali se sa licima sa kojima je trgovinu obavio dogovorio da e ponoviti ovu
trgovinu). Bavljenje se najee vri radi pribavljanja imovinske koristi tj. ostvarivanja prihoda od ovakve
delatnosti, ali bavljenje moe postojali i ako izvrilac to ini iz nekih drugih pobuda ili radi ostvarivanja nekih
drugih ciljeva.

Peti tei oblik trgovine ljudima (st. 7) postoji ako je elo izvreno od strane organizovane grupe, za ta je
takoe propisana kazna od najmanje deset godina zatvora.

Laki vid krivinog dela trgovine Ijudima (st. 8) uinie lice koje zna ili je moglo znati da je neko lice
rtva trgovine Ijudima, pa iskoristi njen poloaj ili drugome omogui iskoriavanje njenog poloaja radi

5. Dela visokotehnolokog
kriminaliteta
5.1. Pravljenje i unoenje raunarskog virusa

Krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka predstavijaju najmlau vrstu kriminaliteta, koji se

106
108
Zakonodavac Republike Srbije propisuje poseban krivini postupak za dela visokotehnolokog kriminala, u koja svrstava
krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka (glava XXVII KZS), ali i krivina dela protiv intelektualne svojine, kod kojih
se kao objekat ili sredstvo izvrenja krivinih dela javljaju raunari, raunarske mree, raunarski podaci, kao i njihovi proizvodi u

podataka i krivina dela zloupotrebe raunarskih programa. Njihovo otkrivanje, dokazivanje i procesuiranje povereno je
posebnim policijskim, tuilakim i sudskim organima, sa koncentrovanom nadlenou. 108

Tipino krivino delo povrede raunarskih podataka je pravljenje i unoenje raunarskih virusa (l. 300. KZS).
Ovaj delikt ima osnovni i tei oblik ispoljavanja, pri emu je osnovni oblik u stvari pripremna radnju za izvrenje drugoga.
Konkretnije posmatrano, radnja osnovnog oblika ispoljavanja pravljenja i unoenja raunarskih virusa (st. 1) sastoji se u
samom pravljenju raunarskog virusa koje se vri u nameri unoenja tavog virusa u tu raunar ili raunarsku mreu.

Zakonodavac je autentinim tumaenjem pojasnio pojmove bitne za zakonsko bie ovog delikta (l. 112. KZS).
Tako se pod raunarskim virusom podrazumeva takav raunarski program ili neki drugi skup naredbi unet u raunar ili
raunarsku mreu koji je napravljen da sam sebe umnoava i deluje na druge programe ili podatke u raunaru ili raunarskoj
mrei dodavanjem tog programa ili skupa naredbi jednom ili vie raunarskih programa ili podataka.Pod raunarskom
mreom podrazumeva se skup meusobno povezanih raunara koji komuniciraju razmenjujui podatke.

Posledica osnovnog oblika ispoljavanja dela je opasnost da raunarski virus bude unet u tu raunar ili raunarsku
mreu, ali je potrebno da do toga nije ni dolo. U suprotnom e, pod odreenim uslovima, biti ostvaren tei oblik pravljenja i
unoenja raunarskih virusa (st. 2). Naime, radnja izvrenja teeg oblika ovog krivinog dela upravo se i sastoji u unoenju
raunarskog virusa, tako da je posledica ovog oblika dela prouzrokovanje tete u tu raunar ili u raunarsku mreu. Takva
posledica je element bia ovog oblika krivinog dela.

Krivini zakonik ne odreuje blie o kakvoj teti je re, ali po samoj prirodi ovog krivinog dela u pitanju je teta
za raunarske podatke i raunarski program u koji je unet raunarski virus, ali se mogu uzeti u obzir i dalje tetne posleice
koje zbog unetog raunarskog virusa mogu da nastanu. Raunarski virus koji se unosi u tu raunar ili raunarsku mreu
moe biti izraen od lica koje ga unosi u tu raunar ili raunarasku mreu, u kom sluaju nee postojati sticaj ovog oblika
dela sa prvim oblikom, jer se prvi oblik u ovom sluaju pojavljuje kao pripremna radnja za ovaj drugi pa je zato njime
obuhvaen po osnovu supsidijariteta kao njegov prethodni stadijum. 109

Prema tome, oba oblika ispoljavanja ovog krivinog dela vre se samo sa umiljajem izviioca, koji je praen
namerom unoenja virusa u tu raunar ili raunarsku mreu. U teem obliku ispoljavanja, takva namera je i realizovana.

Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela (pravljenje raunarskih virusa) je novana
kazna ili zatvor do est meseci, a za tei oblik ispoljavanja dela (unoenje raunarskih virusa) je novana kazna ili zatvor do
dve godine. Posebno je propisano da se za oba njegova oblika ispoljavanja, pored kazne, obavezno izrie mera i bezbednosti
oduzimanja predmeta, tj. ureaja i sredstava kojima je izvreno ovo krivino delo (l. 87. KZS).
materijalnom ili elektronskom obliku, ako broj primeraka autorskih dela prelazi 500 ili nastala materijalna teta prelazi iznos od
850.000 dinara.
5.2. Raunarska sabotaa
Krivino delo raunarske sabotae iz lana 299. KZS izvrio je onaj ko unese, uniti, izbrie, izmeni, oteti,
prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim raunarski podatak ili program ili uniti ili oteti raunar ili drugi ureaj za
elektronsku obradu i prenos podataka sa namerom da onemogui ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa
podataka koji su od znaaja za dravne organe, javne sluzbe, ustanove, preduzea ili druge subjekte.

Po svojoj pravnoj prirodi ovo krivino delo takoe spada u dela povrede raunarskih podataka, zbog ega je
sistematizovano u glavi XXVIIKZS (dela protiv bezbednosti raunarskih podataka).

Oigledno je, naime, da se ovim deliktom povreuje sam sistem kompjuterske tehnologije, i to prvenstveno tako
to se unitavaju ili oteuju raunarski podataci ili programi (,,softver), ili se onemoguava ili ometa njihovo korienje
tako to se unitava ili oteuje personalni raunar ili drugo odgovarajue sredstvo (,,hard|fer). Pri tome se raunarskim
podatkom smatra predstavljena informacija,
109
Uporedi: orevi, M.; orevi, .: Krivino pravo sa osnovama privrednoprestupnog i prekrajnog prava, Projuris, Beograd, 2010,
str. 210.

107
znanje, injenica, koncept ili naredba koji se unosi, obrauje ili pamti ili je unet, obraen ili zapamen u raunaru
ili raunarskoj mrei (l. 112 st. 17 KZS), a raunarskim programom ureeni skup naredbi koji slue za
upravljanje radom raunara, kao i za reavanje odreenog zadatka pomou raunara (l. 112, st. 19. KZ).

Ovo krivino delo ima samo osnovni oblik ispoljavanja, a karakterisu posebnosti u pogledu objekta, radnje
i posledice. Objekat radnje dela su raunari i drugi ureaji za elektronsku obradu i prenos podataka, ali samo oni
koji su od posebnog znaaja za dravne organe, javne slube, ustanove, preduzea ili druge vane subjekte. Poto
je to faktiko pitanje, sud e u svakom konkretnoimsluaju morati da utvrdi da li se radi o ureajima od znaaja za
dravne organe i druge odgovarajue subjekt^

Radnja izvrenja je viesttuko odreena kao: unoenje, brisanje, oteenje, prikrivanje ili na drugi nain
injenje neupotrebljivim raunara ili drugih ureaja za elektronsku obradu. Smatra se da ovako odreene radnje
izvrenja kod ovog krivinog dela, treba posmatrati kroz prizmu radnji krivinog dela unitenje i oteenje tue
stvari iz lana 212. KZ, tako da je oteenje delimino unitenje raunarskog podatka, programa, raunara ili
drugog ureaja za elektronsku obradu i prenos podataka, kojim se u veoj ili manjoj meri smanjuje upotrebna
vrenost navedenih stvari. Unitenje moe znaiti potpuno unitenje njihovih supstancija (sagorevanje, rastapanje,
lomljenje i slino) ili dovoenje u takvo stanje da stvar gubi vrednost i postaje potpuno neupotrebljiva. Pod
injenjem neupotrebljivim, podrazumevaju se, pored unitenja i oteenja i ostali postupci kojima se stvar ovodi u
takvo stanje da za odreeno vreme ne moe sluiti svojoj nameni - elektronskoj obradi, uvanju i prenoenju
podataka.11

Svi navedeni oblici radnje se preduzimaju sa umiljajem pojaanim odreenom namerom, a ta namera je
da se onemogui ili znatno omete postupak elektronske obrade podataka. Za postojanje dela nije od znaaja da li je
izvrilac uspeo ili u kojoj meri uspeo da ostvari ovu svoju nameru, ali to sud moe uzeti u obzir prilikom
odmeravanja kazne za ovo krivino delo.

Posledica ovog krivinog dela je nastupanje unitenja ili oteenja raunarskih podataka ili programa koji
su od znaaja za dravne organe, za javne slube, za ustanove, za preduzea ili za druge subjekte, i to
preduzimanjem nekih od radnji izvrenja. Za izvrenje dela dovoljno da je izvrilac izvrio samo jednu od
altemativno datih radnji izvrenja, ali ako je i izvrenjem vie ovih radnji uinjen neupotrebljivim isti podatak ili
isti program postoji samo jedno krivino delo, a ne sticaj.

5.3. Neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava

Krivino delo neovlaenog iskoriavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz lana 199. KZS
smatra se deliktom neovlaenog korienja tue intelektualne svojine, zbog ega je i stematizovano u grupi
krivinih dela protiv intelektualne svojine (glava XX KZS). Pravo intelektualne svojine spaa u red osnovnih
ljudskih prava, zbog ega je utvreno i Ustavom (l. 73 URS), a zatita tog prava regulisana je veim brojem
zakona i podzakonskih propisa Republike Srbije.

Definisananje intelektualne svojine dovreno je sedamdesetih godina prolo^ veka, stupanjem na snagu
Konvencije o ustanovljenju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Prema l. 2 ove Konvencije izraz
intelektualna svojina oznaava prava koja se odnose na: knjievna, umetnika i nauna dela, interpretacije
umetnika - izvoaa, fonograme, TV i radio-emisije, pronalaske u svim oblastima ljudske aktivnosti, industrijske
uzorke i modele, trgovaka imena i nazive, trgovake i uslune igove, zatitu od nelojalne utakmice i sva druga

110 Lazarevi Lj.: Komentar Krivinogzakonika, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd, 2011, str. 881,882.

111 Prvi pisani izvor u kone se spominje intelektualna svojina (intellectual property) je presudaOkrunog suda
amerike savezne drave Masausec (Massachussets) iz 1845.godine. U pravnoj teoriji je izraz intelektualna

108
topografiju integrisanih kola, i 2) autorsko pravo i srona prava koje obuhvata dela knjievnosti, nauke i
umetnosti. Kod krivinog dela iz lana 199. KZS, neovlaeno se koristi tua intelektualna svojina iz korpusa
autorskog i drugih srodnih prava. Uivanje i korienje ovog prava regulisano je Zakonom o autorskim i drugim
srodnim pravima, (Slubeni glasnik RS, br. 104/09 i 99/11), kao i drugim zakonima i propisima iz ove oblasti.

Izvrilac neovlaenog iskoriavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava moe biti svako lice, a
u pogledu vinosti neophodan je umiljaj. U pogleu oblika ispoljavanja, predviena su dva osnovna, jedan tei i
jedan poseban oblik ovog krivino dela.

Prvi osnovni oblik neovlaenog iskoriavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava (st. 1)
izvrie lice koje tue autorsko delo ili predmet srodnog prava neovlaeno, u celini ili delimino, objavi, snimi,
umnoi ili na drugi nain javno saopti. Ovde su u pitanju autorsko delo, interpretacija, fonogram, videogram,
emisija, raunarski program ili baza podataka.

Drugi osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela (st. 2) sastoji se u stavljanju u promet ili u nameri
stavljanja u promet neovlaenom dranju neovlaeno umnoenih ili neovlaeno stavljenih u promet primeraka
autorskog dela ili interpretacije, fonograma, videograma, emisije, raunarskog programa ili baze podataka.

Tei oblik ispoljavanja neovlaenog iskoriavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava (st. 3)
postoji ako je ako je neki od osnovnih oblika ispoljavanja dela bio uinjen u nameri pribavljanja za sebe ili
drugoga protivpravne imovinske koristi. Za postojanje ovog oblika krivinog dela nije od znaaja injenica da li
je takva namera u meuvremenu ostvarena ili nije.

Poseban oblik ispoljavanja neovlaenog iskoriavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava (st 4)
se sastoji u: 1) proizvodnji; 2) uvozu; 3) stavljanju u promet; 4) prodaji; 5) davanju u zakup; 6) reklamiranju u
cilju prodaje ili davanja u zakup ureaja ili sredstava ija je osnovna ili pretena namera uklanjanje, zaobilaenje
ili osujeivanje tehnolokih mera namenjenih spreavanju povreda autorskih i srodnih prava prava; 7) dranju u
komercijalne svrhe takvih ureaja ili sredstava; i 8) njihovom korienju u cilju povrede autorskog ili srodnog
prava.

6.1. umska kraa

Krivino delo umske krae propisano je u lanu 275. KZS. Iako je re o krivinom delu koje se vri
protiv imovine i u nameri krae, zakonoavac je smatrao da je u ovom sluaju biljni svet preteniji objekt
zatite, pa je ovo krivino delo sistematizova u grupi krivini dela protiv ivotne sredine (glava XXIV).

Za postojanje ela bitno je mesto izvenja - to moe biti samo uma, park ili drvored. Prema tome,
objekt zatite kod ovog krivinog dela je uma (odnosno park ili drvored). Radnja izvrenja je obaranje jednog ili
vie stabala, pod ime se podrazumeva sea ili upanje stabla. Objektvni uslov inkriminacije predstavlja i
koliina oborenog drveta, s tim to koliina oborenog drveta moe predstavljati i kvalifikatomu okolnost.
^

Osnovni oblik ispoljdvanja umske krae (st. 1) sastoji se u obaranju stabala u nameri krae, a izvrilac
moe biti svako lice.Za postojanje dela trai se da je oboreno stabalo u tuoj umi i slino, a irelevantno je da li
data uma u svojini graana ili predstavlja javno dobro. Kraa ve oborenih stabala koja su oborena na dozvoljen
nain (za potrebe drvne industrije, radi snabdevanja graana ogrevom i dr), a koja se jo nalaze u umi, ne
109
iznosi do jednog kubnog metra postojati prekraj. Zakljuuje se da je re o isto kvantitativnom osnovu za
razgranienje prekraja od krivinog dela.

Krivino elo je svreno samim obaranjem stabala u nameri prisvajanjem oborenih stabala
pribavi sebi ili drugome protivpravna imovinska korist. Prema tome, nije neophodno da je izvrilac
krivinog dela nameru krae i ostvario, ali se takva okolnost moe uzeti u obzir prilikom odmeravanja
kazne.

Krivino delo umske krae ima i tri tea oblika ovog ispoljavanja (st. 2), koji e postojati u
sluaju: 1) ako je delo izvreno u nameri da se oboreno drvo proda, 2) ako koliina oborenog drveta
prelazi pet kubnih metara, i 3) ako je delo izvreno u zatienoj umi, u nacionalnom parku ili u nekoj
drugoj umi koja ima posebnu namenu.

S tim u vezi, kod prvog teeg oblika neophodno je da umuljaj izvrioca bude pojaan ne samo
namerom krae, ve i namerom da se oboreno stabio proda. U vezi treeg teeg oblika umske krae,
smatra se daje zatiena uma je ona koja je posebnim propisima stavljena pod zatitu, nacinalni parkovi
su kao takvi zakonom proglaena umska podruja (Kopaonik, Tara, Fruka Gora), a ume sa posebnom

6.2. Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem

Krivino delo davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem iz lana 156. KZS s pravom je
sistematizovano u glavi XV KZS, poto je usmereno protiv protiv izbomih prava, konkretnije protiv
prava kandidovanja i glasanja kao posebne gmpa sloboda i prava oveka i graanina. Takva prava su
proklamovana brojnim meunarodnim konvencijama i oredbama naeg Ustava (l. 52. URS), a njihovo
ostvarivanje blie je regulisano zakonima i dmgim propisima (Zakon o izboru Predsednika republike,
Zakon o izbora narodnih poslanika, it.).

Deliktom iz iana 156. KZS inkriminisano je i aktivno i pasivno pomiivanje u vezi sa

glasanjem. Po prirodi stvari, ovakvo podmiivanje je prethodno, tj. mito se daje ili prima pre glasanja na
izborima.

Izvrilac aktivnog podmiivanja u vezi sa glasanjem (st. 1) je onaj ko drugome nudi, daje, obea
nagrau, poklon ili kakvu dragu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u
korist ili protiv odreenog lica odnosno predloga. Zakljuuje se da ovaj oblik ispoljavanja dela ima tri
oblika radnje, i to: 1) nuenje nagrade, poklona ili neke druge koristi, 2) davanje nagrade, poklona ili
neke druge koristi, i 3) obeanje nagrade, poklona ili neke druge koristi.

Prema tome, izvrilac osnovnog oblika aktivnog podmiivanja u vezi sa glasanjem moe biti
svako lice, izuzev lana birakog odbora ili drugog lica u vrenju dunosti u vezi sa glasanjem. Ovo iz
razloga to e davanje mita od strane lica u takvom svojstvu prestavljati tei oblik izvrenja. Najzad,
sankcija propisana za osnovni oblik aktivnog podmiivanja u vezi sa glasanjem je novana kazna ili
zatvor do tri godine (altemativno).

Izvrilac pasivnog podmiivanja u vezi sa glasanjem (st. 2) moe biti svako lice koje zahteva ili
primi poklon ili kakvu dragu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist
ili protiv odreenog lica odnosno predloga Prema tome, ovaj oblik ispoljavanja ela ima samo dva
oblika radnje, i to: 1) traenje poldona ili neke druge koristi, i 2) primanje poklona ili neke drage koristi.
Sankcija propisana za sluaj pasivnog podmiivanja u vezi sa glasanjem takoe je novana kazna ili
zatvor do tri godine (altemativno).

Ve je istaknuto da e tei oblik ispoljavanja krivinog dela davanja i primanja mita u vezi sa

110
 6.3.Krivino
Korienje, otkrivanje
delo korienja, otkrivanja ii preporuivanja
preporuivanje
insajderskihinsajderskih
informacija propisano je odredbom l.
282. Zakoninformacija
o tritu kapitala Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 31/11). Izvrilac dela moe biti svako lice
koje je u posedu odreenih insajderskih informacija", a kome je zbranjeno da koristi, otkriva i preporuuje
povlaene informacije.

Meutim, svojstvo uinioca, tj. poloaj koji mu omoguava pristup insajderskim informacijama bitno utie
na pravnu kvalifikaciju dela. U tom smislu, meu uiniocima treba razlikovati primame i sekundame insajdere.

Primami insajderi su lica koja su do insajderskih informacija dola putem lanstva u upravnim ili nadzomim
organima izdavaoca ili javnog drutva, putem uea u kapitalu izdavaoca ili javnog drutva, pomou pristupa
informacijama do kojih dolazi obavljanjem dunosti na radnom mestu, vrenjem profesije ili dmgih dunosti, ili putem
izvranja krivinih dela.

U sekundame insajdere spadaju dmga lica koja raspolau insajderskim informacijama, i to kako odreena
lica unutar privrednog drutva tako i izvan njega (npr., brokeri).

Objekt radnje ovog krivinog dela su insajderske informacije iz oblasti trita kapitala. Po autentinom
tumaenju to su informacije o tano odreenim injenicama, koje nisu javno objavljene, a odnose se direktno ili
indirektno na jednog ili vie izdavalaca finansijskih instrumenata ili na jedan ili vie fmansijskih instrumenata, a koje
bi, da su javno objavljene, verovatno imale znaajan uticaj na cenu tih finansijskih instrumenata ili na cenu izvedenih
finansijskih instrumenata (l. 2 st. 1 ta. 46 ZTK).

Delo ima osnovni, dva tea i jedan kvalifikovani kvalifikovani oblik ispoljavanja. Svi oni se mogu izvriti
samo sa direktnim umiljajem, praenim odreenom namerom, i to: 1) da se ostvari protivpravna imovinska korist sebi
ili drugome, ili 2) da se samo nanese teta drugim licima.

Osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela (l. 282. st. 1 ZTK) e postajati kada uinilac, u nameri da
sebi ili drugom licu ostvari imovinsku korist ili nanese tetu drugim licima, upotrebi insajdersku informaciju: 1)
neposredno ili posredno pri sticanju, otuenju i pokuaju sticanja ili otuenja za sopstveni raun ili za raun drugog
lica finansijskih instrumenata na koje se ta informacija odnosi; 2) za otkrivanje i injenje dostupnim insajderske
informacije bilo kom drugom licu; i 3) za preporuivanje ili navoenje drugog lica da na osnovu insajderske
informacije stekne ili otui finansijske instrumente na koje se ta informacija odnosi.

Izvrilac osnovnog oblika korienja, otkrivanja i preporuivanja insajerskih informacija moe biti svako
lice koje poseduje povlaene informacije kao sekundami insajder. Sankcija zapreena za osnovni oblik ispoljavanja
ovog krivinog delaje novana kazna ili kazna zatvora do jedne godine (alternativno).

Prvi tei oblik ispoljavanja ovog krivinog dela e postajati kada je sekundarni insajder kao uinilac
osnovnog vida ispoljavanja korienja, otkrivanja i preporuivanja insajderskih informacija, zloupotrebom takvih
informacija pribavio sebi ili drugome protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada
dinara, ili kada je drugim licima naneo imovinsku tetu u istom iznosu (l. 282. st. 2 ZTK). Za prvi tei oblik
korienja, otkrivanja i preporuivanja insajderskih informacija zapreena je kazna zatvorom do tri godine i novana
kazna (kumulativno).

Drugi tei oblik ispoljavanja ovog krivinog dela e postajati kada je zloupotrebu insajderskih informacija
izvri lice koje je do njih dolo putem lanstva u upravnim ili nadzornim organima izdavaoca ili javnog drutva,
uea u kapitalu izdavaoca ili javnog drutva, pristupa informacijama do kojih dolazi obavljanjem dunosti na
radnom mestu, vrenjem profesije ili drugih dunosti, odnosno putem krivinih dela koje je poinilo (primarni
insajder). Osim specifinog svojstva izvrioca, za oblik ispoljavanja krivinog dela iz l. 282. st. 3 ZTK bitno je i da
izvrilac u ovom sluaju nije uspeo da sebi ili drugome pribavi imovinsku korist ili drugim licima nanese imovinsku
tetu u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara. Za ovaj tei oblik takoe je zapreena novana kazna i kazna
do tri godine zatvora (kumulativno).

111