VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA STRUKOVNIH

STUDIJA ABAC

SEMINARSKI RAD

Predmet: EKONOMIJA
Tema: PRIVREDNI RAST
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

Mentor: Student: Ivan

Avramovi
Br. indeksa: 195/3

SADRAJ

Strana

1.UVOD ....
.. 2

2.PRIVREDNI
CIKLUSI....................................................................................4

2.1. Privredni ciklusi u savremenoj makroekonomskoj

literaturi..................4

2.2.Hipotetiki model privrednog

ciklusa..........................................................4

3. PRIVREDNI
RAST.5

3.1. Pojam privrednog

rasta5

3.2.Investicije kao model privrednog rasta

srbije............................................7

4. PRIVREDNI
RAZVOJ...................................................................................8

4.1.Pojam privrednog
razvoja............................................................................8

Ivan Avramovi
2
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

4.2. Strane direktne investicije i privatizacija kao mogunost privrednog

rasta zemalja u tranziciji
.10

4.ZAKLJUAK................................................................................................
.11

Literatura..........................................................................................................
.12

1. UVOD

Privredni rast predstavlja poveanje nacionalne proizvodnje tokom vremena.

To poveanje moe se izraavati za celu zemlju ili po glavi stanovnika. Poto
se broj stanovnika takoe poveava, rast proizvodnje po stanovniku
predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja jedne zemlje. Ako se, na
primer, proizvodnja u tekuoj u odnosu na prethodnu godinu poveala za 4%,
a broj stanovnika za 1%, poveanje proizvodnje po stanovniku iznosi 3%).

Tokom privrednog rasta promene u sastavu privrede su raznovrsne. One su

najizraenije u promenama u proizvodnom sastavu, odnosno ueu
pojedinih delatnosti (kao to je poljoprivreda i industrija) u ukupnoj
proizvodnji. Privredni rast i promene sastava u privredi objanjavaju
ekonomsku sadrinu privrednog razvoja. U novije vreme sve vei znaaj
dobijaju njegovi drutveni i ekoloki inioci.

Privredni razvoj ima smisla samo ako omoguava bolji ivot veini
stanovnitva.
Ivan Avramovi
3
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

Proizvodnja u jednoj zemlji moe da raste uz raznovrsne promene u sastavu

privrede.
Na privredni razvoj jedne zemlje deluju brojni i raznovrsni inioci. Oni
potiu iz same privrede, ali i iz drugih delova drutva s kojima je privreda
povezana. inioci razvoja privrede potiu iz njenog prirodnog okruenja,
koje predstavlja sveopti uslov ivota i rada ljudi i riznicu prirodnih izvora.
Prirodnom okruenju pripada i stanovnitvo, kao izvor radne snage za
potrebe privrednog razvoja.
Spisak inioca privrednog razvoja, oigledno je dugaak. U prvi red se
stavljaju osnovni proizvodni inioci, ije je prisustvo neophodno u
proizvodnji. Njima se prikljuuje i tehnoloki tok.

Osnovni proizvodni inioci se, na nivou ukupne privrede, pojavljuju kao:

stanovnitvo (radna snaga),
prirodni izvori (predmeti rada) i
osnovni proizvodni fondovi (OPF) (sredstva za rad).

Tehnoloki napredak je naroito vaan inilac privrednog razvoja. Njegov

znaaj se poveava tokom vremena. Na niim nivoima razvijenosti, radna
snaga je znaajan inilac koji, u najveoj meri, utie na privredni rast.

Pod tehnolokim napretkom podrazumeva se stalan, na nauci zasnovan tok,

koji
obuhvata:
usavravanje inilaca proizvodnje, naina proizvodnje, ureenja i
upravljanja
proizvodnjom;
uvoenje novih proizvoda i novih vrsta proizvoda pored ve postojeih
proizvoda. Tehnoloki napredak poveava valjanost proizvodnih inilaca i
podie korisnost njihove upotrebe, to povoljno utie na privredni rast. Uz
to, on iri krug ljudskih potreba i omoguava da se te potrebe sve
potpunije zadovoljavaju. Pod uticajem tehnolokog napretka dolazi i do
povoljnih promena u sastavu privrede. Zahvaljujui njemu razgranava se
proizvodnja i pojavljuju nove grane, koje snano doprinose razvoju
privrede i drutva u celini.
Neke drave ne mogu dovoljno da ulau i dalje razvijaju svoju privredu, tako
da je onda pomo u vidu stranih ulaganja preko potrebna.

U ovom seminarskom radu baviu se privrednim rastom kao pojmom i

osnovnom komponentom privrednog razvoja.

Ivan Avramovi
4
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

2.PRIVREDNI CIKLUSI

2.1. Privredni ciklusi u savremenoj makroekonomskoj literaturi

"Ciklus se sastoji od perioda uspona koji se uoava istovremeno u razliitim

privrednim oblastima, koji se za privredu u celini smenjuje peridom pada,
smanjenjem proizvodnje sa kasnijim oivljavanjem koje prelazi u fazu
uspona sledeeg ciklusa.

Ivan Avramovi
5
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

Privredni ciklus predstavlja kontinuirano kretanje privrede koje je cikline

prirode, obeleeno usponima i padovima i koje je determinisano brojnim
faktorima.
Ako bi smo eleli da damo definiciju privrednog rasta onda bismo mogli rei
da privredni rast podrazumeva poveanje proizvodnje na niovu nacionalne
ekonomije izraeno kroz ukupan drutveni proizvod (skup dobara i usluga
ostvarenih u toku jednog perioda) u odnosu na broj stanovnika. Jednom
reenicom bi se moglo rei da, privredni rast oznaava poveanje vrednosti
nacionalne proizvodnje tokom vremena.

Dok se ekspanzija definie na kratak period, privredni rast se odnosi na dug

period.
Osnovni faktori privrednog rasta su:
a) akumulacija (kapitala) to ukljuuje sva investiranja u zemlju, opremu i
ljudski faktor;
b) porast stanovnitva i, u vezi s tim, porast raspoloive radne snage;
c) tehniki progres ("znanje" i sposobnost njegove aktivne primene).

2.2.Hipotetiki model privrednog ciklusa

Prvi ozbiljan pokuaj ukazivanja na zajednike karakteristike u privrednim

ciklusima dali su Artur Berns i Vesli Miel.
"Ciklus se sastoji od perioda uspona koji se uoava istovremeno u razliitim
privrednim oblastima, koji se za privredu u celini smenjuje peridom pada,
smanjenjem proizvodnje sa kasnijim oivljavanjem koje prelazi u fazu
uspona sledeeg ciklusa.
Privredni ciklus predstavlja kontinuirano kretanje privrede koje je cikline
prirode, obeleeno usponima i padovima i koje je determinisano brojnim
faktorima

Ivan Avramovi
6
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

Slika 1. Ciklusi privrednog rasta (Artur Berns i Vesli Miel).

Svaki privredni ciklus ima etiri faze, od kojih su dve najvanije.

To su: ekspanzija i kontrakcija. Ekspanziona faza obuhvata uspon (1) i
prosperitet (2) kao najviu taku privrednih aktivnosti, dok kontrakcija
obuhvata fazu pada (3) i fazu kada privreda ostvaruje najniu taku
privrednih aktivnosti(4).
Faza ekonomskog pada (koja se nalazi izmedju najvie i najnie take
ciklusa) naziva se recesija. U sluaju ako je pad suvie dubok, kao u periodu
velike ekonomske krize, ova faza se naziva depresija.

3. PRIVREDNI RAST

3.1. Pojam privrednog rasta

Privredni rast se kvantitativno izraava na razliite naine, najee pomou

pokazatelja stope rasta drutvenog bruto proizvoda, nacionalnog dohotka,
drutvenog bruto proizvoda po glavi stanovnika, nacionalnog dohotka po
glavi stanovnika, itd.

Sajmon Smit Kuznets (1901-1985) rusko ameriki ekonomista sa Vortona na

Univerzitetu u Pensilvaniji. Dodeljena mu je 1971 Nobelovana grada za
ekonomske nauke za svoje radove zasnovane na empirijskoj interpretaciji
ekonomskog rasta, koja je dovela do novog i dubljeg uvida u ekonomsku i
socijalnu strukturu i procese razvoja.

Ivan Avramovi
7
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

Privredni rast po Kuznetcsu predstavlja trajno poveanje dobara neophodnih

za zadovoljenje individualnih i zajednikih ljudskih potreba, mereno
veliinom proizvodnje po stanovniku.

Stabilan privredni rast vana je pretpostavka lakeg reavanja centralnog

ekonomskog zadatka u svakoj zajednici, odnosno u veem stepenu
zadovoljenje rastuih potreba ljudi upotrebom uvek ogranienih resursa.
Poveanjem agregatne proizvodnje u dugom roku, mi govorimo o
ekonomskom napredovanju nacionalne ekonomije.

Privredni rast se moe ostvariti na dva naina:

Uveanje autputa u dugom roku ima smisla jedino pod pretpostavkom
funkcionisanja nacionalne ekonomije sa punim proizvodnim kapacitetima.
Nakon Drugog svetskog rata transformisani su vaei obrasci generisanja
privrednog rasta. Najrazvijenije privrede sveta privredni rast temelje na
akumulaciji sofisticirane kapitalne opreme i neprekidnom pomeranju granica
tehnolokih mogunosti proizvodnje.

Zemlje
Tabela 1. Stopa privrednog rasta i odnos privrednog rasta po glavi
stanovnika u vodeim ekonomijama u svetu u periodu 1870-1990.

Iz Tabele1. vidimo da najveu stopu privrednog rasta za oba posmatrana

perioda ima Japan. Zbog takvih podataka ne treba da nas udi poloaj
Ivan Avramovi
8
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

japanske privrede na svetskm nivou, koja je u samom vrhu zadnjih trideset

godina. Takoe na primeru Kanade vidimo da i pored visoke stope
privrednog rasta, nema tako izraenu stopu rasta po glavi stanovnika, zbog
velikog priliva stanovnika u tu zemlju.

Brz ili forsiran privredni rast nije mogu privredni rast je dugotrajan i spor
proces.
O dinamici privrednog rasta govori pravilo 70
Uz prosean rast od 1% godinje treba da protekne 70 godina kako bi se
duplirao iznos dohotka po stanovniku.
Kretanje stope privrednog rasta u duem vremenskom intervalu prua
indikacije o kvalitetu ostvarenog poveanja proizvodnje.
Kvalitetni privredni rast treba da bude postojan i samoodriv,kao i postojanje
mehanizama za eliminisanje proizvodnje koja nije ekonomski efikasna.

3.2.Investicije kao model privrednog rasta srbije

ivimo u vremenu globalizacije koja je zahvatila skoro sve oblasti ljudskog

ivota. Moemo rei da investicije predstavljaju jedan od glavnih pokretaa
privrednog rasta i razvoja.

Ekonomska teorija i primenjena makro-ekonomska analiza su posvetile

mnogo panje pri obradi meuzavisnosti izmeu investicija, njihove
efikasnosti i privrednog razvoja. Bez investicija se ne moe zamisliti
privredni razvoj jedne zemlje, te su i prva prouavanja ove problematike bila
objavljena u sklopu teoretskih razmatranja privrednog razvoja, privredne
ravnotee, privrednog ciklusa i slino.

Velika kriza tridesetih godina prolog vieka, koja je nastala usled prevelike
ponude a premale tranje, uticala je na mnoge ekonomske teoretiare da se
detaljno ponu baviti problematikom investicija.

Nesumnjivo veliki znaaj za ekonomsku teoriju uopte ima

Kejnzova1koncepcija o privrednoj ravnotei i neravnotei koja proizilazi iz
odnosa investicija i tednje. On je u svojim radovima izuzetan znaaj
pridavao problematici investicija i na taj nain inspirisao mnoge svoje
sledbenike da je razrade.U zemljama razvijenog zapada privredni rast je
stabilan i postojan. On je doveo do revolucionarnih promena u ljudskoj
kulturi.

Ivan Avramovi
9
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

Meutim veliki broj zemalja dananjeg sveta pati od siromatva. Privredni

rast jedne zemlje proizilazi iz akumulacije fizikog kapitala i efikasnog
koritenja resursa.
U zatvorenim ekonomijama domaa tednja je jedini izvor akumulacije
fizikog kapitala. U otvorenim ekonomijama domae investicije mogu biti
finansirane stranim kapitalom
_______________
1. John Maynard Keynes, prvi baron Kejns iltona(1883-1946) bio enleski ekonomista, zagovara radikalne ideje
koje su imale ogroman uticaj na modernu ekonomiju i politiku teoriju. Posebno je bio zapamen kao zagovara vladine
politike intervencionisanja, po kojoj bi vlada mogla koristiti fiskalne i monetarne mere da bi ciljano ublaila efekte
ekonomske recesije, depresije i eksploatacije. Mnogi ga smatraju osnivaem moderne makroekonomije.
U intervjuu za asopis ekonom:east Aleksandar Novakovi2 je naglasio da su
dosadanji modeli privrednog rast bili pogreni jer u osnovi
polazili su od toga da je drava ta koja treba da rukovodi privrednim
rastom.
Perspektivu treba obrnuti i rei da je trite (zapravo, akteri na tritu) to
koje treba da indukuje dinamiku rasta. Logika je jednostavna: to razvijenije
trite to vei rast, to neslobodnije, regulisanije trite to manji rast, vea
korupcija i vea potreba za zaduivanjem u inostranstvu.
Problem u Srbiji, ali i u drugim tranzicionim zemljama, jeste to to ovakav
model rasta podrazumeva radikalne reforme koje po pravilu znae politiko
samoubistvo onih koji ih sprovode. Jer, preporuena (protrino
orijentisana) strategija podrazumeva povlaenje drave iz sfere ekonomije,
odnosno deregulaciju, smanjivanje dravne administracije, ukidanje
besmislenih propisa koji gue razvoj biznisa i, naravno, smanjenje poreskih
optereenja.
Dakle, sve ono to e omoguiti da se trite razvije i da samostalno diktira
tempo razvoja.To znai sveukupno smanjenje opsega ukljuenosti politike u
na ivot, ali i smanjenje privlanosti politikog angamana kao prilike za
lino bogaenje. U razvijenim trinim demokratijama ljudi u politiku
preteno ulaze zbog statusa i slave, u Srbiji se u politiku preteno ulazi radi
bogaenja. Jednom kada se na svim nivoima drutvenog ivota presee nit
koja spaja politiku i ekonomiju stvorie se pretpostavke za privredni procvat i
rast u Srbiji.

4. PRIVREDNI RAZVOJ

4.1.Pojam privrednog razvoja

Pojam privrednog rasta je ui od pojma privrednog razvoja jer je rast u

osnovi komponenta razvoja.

Ivan Avramovi
10
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

Pridajui veliki znaaj razlikama izmeu pojmova privrednog rasta i

privrednog razvoja Kindleberger3 npr. uporeuje rast i razvoj sa rastom i
razvojem oveka.

Privredni razvoj, kao iri pojam obuhvata ne samo rast obima nacionalne
proizvodnje ve i sve neophodne privredne sistemske i strukturne promene.

Objanjavajui osnovna obeleja privrednog razvoja Jurij Bajec4 smatra da

akcenat treba staviti na sledeim stvarima:
a) razvoj je normativan proces usmeren na realizaciju odreenih ciljeva ;
b) razvoj je multidimenzionalni proces vezan za sve aspekte ivota i potrebe
ljudi i drutva, i
_______________
2 Aleksandar Novakovi ekonomista iz Beograda

3 arls Kindleberger roen u njujorku 12. oktobra, 1910. Diplomirao na Kent koli 1928, na Univerzitetu Pensilvanija
1932, i dobio doktorat od Kolumbija univerzitetu 1937godine. Kindleberger ja vodei arhitekta Maralovog plana.

4 Dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta i lan Ekonomskog saveta premijera Srbije.
c) razvoj je koherentan proces podrazumeva da simultano ostvarivanje
razliitih ciljeva prethodno zahteva njihovo usklaivanje.

Moemo rei da pod privrednim razvojem podrazumevamo:

a) porast materijalne proizvodnje i nacionalnog dohotka uz istovremene
strukturne promene i promene u funkcionisanju date privrede na optoj
uzlaznoj razvojnoj liniji;
b) svako kretanje privrede podrazumeva brojne promene koje su u istoj meri i
kvalitativne i kvantitativne;
c) to je jedinstvo kretanja i razvoja odnosno, najoptiji oblik kretanja i
razvoja privrede;
d) izazvane promene se vre pod dejstvom naunog i tehnikog progresa i
izmenama drutvenog i privrednog okruenja.

Dostignuti nivo razvoja nacionalne privrede teko no izraziti. Na

osnovu stepena privredne razvijenosti moe se suditi o tome dokle je jedna
zemlj stigla u toku razvoja, li i kakvi su njeni izgledi za dalje nomsko
napredovanje.

Kada elimo da predstavimo nivo razvijenosti nacionalne privrede sluimo se

razliitim pre svega ekonomskim pokazateljima. Meu njima je najvaniji
drutveni proizvod po stanovniku. To najoptiji ekonomski pokazatelj
stepena privrednog ravoja jedne zemlje koji je pogodan za meunarodno
poreenje.
Ivan Avramovi
11
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

Da bi se dobila preglednija slika o dostignutom nivou razvijenosti neke

zemlje treba uzeti u obzor i druge ekonomske pokazatelje kao to su:
a) sastav izvora drutvenog proizvoda uee pojedinih delatnosti u
njegovom obrazovanju;
b) nomski sastav stanovnitva odnos poljoprivrednog i ne
poljoprivrednog stanovnitva;
c) sastav i obim robne razmene sa stanovnitvom;
d) stepen zaposlenosti itd.

Privredni razvoj ima za cilj to potpunije zadovoljavanje potreba ljudi.

Drutveni proizvod po glavi stanovnika, uy druge ekonomske pokazatelje
koji ga prate, pokazuje kakve su materijalne mogunosti za podmirivanje
potreba stanovnika jedne zemlje.

Stvarna slika se dobija tek na osnovu drutvenih pokazatelja. Meu drutvene

pokazatelje stepena razvijenosti privrede svrstavaju se:
oekivano trajanje ivota;
stopa pismenosti (stanovnotva starijeg od 10 godina) ;
broj lekara na 1.000 stanovnika;
stopa smrtnosti odojadi itd.

Poslednjih godina sve vei znaaj dobijaju ekonomski pokazatelji privrednog

razvoja koji svedoe o tome u kojoj meri se potrebe ljudi, odnosno kakvi su
uslovi njihovog ivota i rada. Ovde spadaju pokazatelji, kao to su:
udeo ekoloko istih grana u ukupnoj industrijskoj proizvodnji;
nivo degradacije zemljita;
udeo zdrave hrane u ukupnoj koliini utroenih namirnica itd.

4.2. Strane direktne investicije i privatizacija5 kao mogunost privrednog

rasta i razvoja zemalja u tranziciji

Strane direktne investicije mogu ubrzati privredni rast ne samo kao dodatak
domaoj tednji, ve i zbog toga to obezbeuju pristup novoj tehnologiji.
Strane
direktne investicije mogu imati za rezultat direktan uvoz naprednije
tehnologije, ali i transfer upravljakih i proizvodno usmerenih znanja. Sem
toga, strane direktne investicije mogu da generiu pozitivne eksternalije na
domaa preduzea, u smislu da su ona u mogunosti da steknu nova znanja
pomou kojih isporuuju inpute inostranim firmama ili dok konkuriu za

Ivan Avramovi
12
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

potroae. To takoe moe stimulisati dodatne domae investicije. Meutim,

mera u kojoj e zemlja domain biti u stanju da apsorbuje inostranu
tehnologiju, direktno preko domaih afilijacija transnacionalnih kompanija ili
direktno putem prelivanja u domae firme , zavisi od stanja ljudskog kapitala
koji postoji u privredi domaina, jer ljudski kapital i napredna tehnologija
imaju tendenciju da postanu komplementarni inputi. Empirijska istraivanja
pokazuju da ulazne strane direktne investicije mogu imati pozitivne
eksternalije za zemlje koje karakterie relativno dobra raspoloivost
ljudskim kapitalom i u zemljama koje prihvataju izvozno
orijentisanu strategiju. U pogledu relativne raspoloivosti
ljudskim kapitalom i liberalizacije trgovinskih reima, moe se
zakljuiti da napredne zemlje u tranziciji mogu bolje da
ispune oba ova zahteva i da e biti u mogunosti da koriste
oba tipa eksternalija.

Raireno je gledite da strane direktne investicije imaju

najpotpunije efekte na
domai privredni razvoj ukoliko su u celini u stranom
vlasnitvu. Fabrike koje su u potpunom inostranom
vlasnitvu, a koje su integrisane u globalnu mreu matine
kompanije, pruaju privredama zemalja u kojima se nalaze
korist koja je daleko vea od one koju predstavlja uloeni
kapital, upravljanje i marketing.
_______________
5 Kovaevi, R., Oblici i mehanizmi stranih ulaganja, Strana ulaganja poslovno analitiki pristup,
Univerzitet B. Kari, Beograd, 2000. godina, str. 29

4.ZAKLJUAK

Vreme koje je ispred nas inkorporirae u sebi dinamike tehnoloke promene

koje su uslovile radikalne transformacije u privredi i drutvu. To vreme bie
proeto brzim promenama u ekonomiji koje e se zasnivati na:
a) rastuem znaaju resursa informacija,
b) medjusobnom povezivanju novih tehnologija,
c) procesu internacionalizacije proizvodnje, podeli rada i sve veoj
medjuzavisnosti proizvodjaa u svetskim razmerama,

Ivan Avramovi
13
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

d) konceptu ekonomskog rasta koji bi se prvenstveno merio postignutim

rezultatima u podizanju kvaliteta ivota.

Pri razmatranju rasta i razvoja se mora poi od pretpostavke da postoje u

svetu ogromne regionalne i socijalne nejednakosti i da veina oveanstva
ivi u bedi, nestaici i siromatvu. Savremeni razvoj novih tehnologija treba
da omogui dalji brz i dinamian razvoj visokorazvijenih zemalja, ali i da
prui nadu, u novom milenijumu, da e se smanjiti broj gladnih i umrlih od
gladi i da e se uspostaviti racionalnija medjunarodna podela rada.

Literatura:

http://www.Wikipedija-Kategorija-Ekonomija

Kovaevi, R., Oblici i mehanizmi stranih ulaganja, Strana ulaganja

poslovno analitiki pristup,
Ivan Avramovi
14
 Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

Univerzitet B. Kari, Beograd, 2000. godina, str. 29

http://www.emg.rs/zines/ekonomist/

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-

2020. Beograd Avgust, 2010. Ekonomski fakultet Ekonomski
institut

www.katalaksija.com/sr

Ivan Avramovi
15