TROFAZNI KONTROLISANI ISPRAVLJAI

Za primene velikih snaga najee se koriste kola viefaznih ispravljaa. U ovoj oblasti
viefaznih kontrolisanih ispravljaa postoje 3, 6, 12 i 24-impulsni sistemi, pri emu se u praksi
najvie koriste trofazni kontrolisani ispravljai. Postoji mnogo razliitih kola trofaznih ispravljaa,
pri emu su kola najprostijih trofaznih diodnih ispravljaa ve analizirana ranije.
Trofazni kontrolisani ispravljai omoguavaju vee srednje vrednosti izlaznih napona u odnosu
na jednofazne kontrolisane ispravljae. Kod kontrolisanih ispravljaa, mada izlazni napon moe biti
menjan kontinualno, harmonijski sastav izlaznog napona se znaajno poveava, tako da je potrebno
filtriranje izlaznog napona. Naravno, amplitude harmonijskih komponenti su manje kod trofaznih
kontrolisanih ispravljaa u odnosu na jednofazne kontrolisane ispravljae. Pri tome, talasnost
izlaznog napona i izoblienje ulazne struje se smanjuju sa poveanjem broja izlaznih impulsa na
periodi. Frekvencija talasnosti izlaznog napona je vea u poreenju sa jednofaznim ispravljaima,
tako da su manji zahtevi u pogledu izlaznog filtra koji izlazni napon i struju treba da uini
konstantnim.
Trofazni ispravljai se najee koriste za napajanje snanih jednosmernih motora. Zbog toga je
i ovde, kao i u sluaju jednofaznih kontrolisanih ispravljaa, u nastavku posebna panja posveena
kolima tiristorskih kontrolisanih ispravljaa sa RL optereenjem, jer je to sluaj koji se najee
javlja u praksi kao realno optereenje ovakvih ispravljaa. U sluaju potroaa velike induktivnosti,
izlazna struja moe se smatrati konstantnom, tako da se strujni talasni oblici tada mogu pre smatrati
pravougaonim impulsima, nego kombinacijama sinusoidalnih i eksponencijalnih funkcija. U tom
sluaju je povean harmonijski sastav ulazne struje. Kao i u sluaju jednofaznih ispravljaa, strujni i
naponski talasni oblici mogu biti znaajno promenjeni ukoliko su zbog prisutnih parazitnih
induktivnosti transformatora i izvora napajanja (komutacionih induktivnosti) modifikovani procesi
komutacije tiristora u kolu ispravljaa, o emu e biti rei kasnije.
U nastavku su prikazana najvanija kola trofaznih kontrolisanih ispravljaa, koji se kao i u
sluaju analognih diodnih ispravljaa mogu podeliti na ispravljae sa srednjom takom na
transformatoru i na mostne ispravljae.

Tiristorski ispravlja sa srednjom takom na transformatoru i RL optereenjem

Ukoliko se u kolu diodnog ispravljaa sa srednjom takom na transformatoru diode zamene
tiristorima, kolo postoje potpuno kontrolisano, gde se srednja vrednost izlaznog napona moe
podeavati kontrolom ugla paljenja tiristora . Time se dobija kolo trofaznog ispravljaa sa
srednjom takom na transformatoru, koje je u sluaju RL optereenja prikazano na slici 2.2.1a. To
je najprostiji trofazni kontrolisani ispravlja. Sprega trougao-zvezda primara i sekundara ulaznog
trofaznog transformatora je najpovoljnija sprega kod trofaznih ispravljaa i uslovljena je zahtevom
za naizmeninom ulaznom strujom primara (najmanji je uticaj sekundara na primar). Pored toga,
vezom primara u trougao ostvaruju se najmanje dimenzije transformatora, a, takoe, kod ovakve
veze je dostupna neutralna (nulta) taka na sekundaru transformatora.

b)
Rp

Lp
a)

Slika 2.2.1. Tiristorski ispravlja sa srednjom takom na transformatoru i RL optereenjem

1
 Ugao ukljuivanja tiristora, kao i trenutak poetka provoenja dioda u sluaju analognog
diodnog ispravljaa, posmatra se od trenutka kada je trenutni fazni napon tiristora koji treba da
provede vei od faznog napona tiristora koji je do tada vodio. Tiristori T1, T2 i T3 se smenjuju u
voenju. Prema tome, kada se tiristor T1 ukljui pri uglu t = / 6 + , na potroa dolazi fazni
napon u1, sve dok se tiristor T2 ne ukljui pri uglu t = 5 / 6 + . Kada se ukljui tiristor T2, tiristor
T1 je inverzno polarisan, zbog toga to je meufazni napon u12 negativan, i tiristor T1 se iskljuuje.
Fazni napon u2 je sada na potroau, sve dok se tiristor T3 ne ukljui pri uglu t = 3 / 2 + . Kada
se tiristor T3 ukljui, T2 se iskljuuje i fazni napon u3 se javlja na potroau sve dok se tiristor T1
ponovo ne ukljui na poetku sledee periode. Na slici 2.2.1b prikazana je u-i karakteristika
potroaa, koja pokazuje da se radi o dvokvadrantnom ispravljau. Na slici 2.2.2 prikazani su
talasni oblici ulaznog napona, izlaznog napona i struja tiristora pri jako induktivnom potroau.
Napon na potroau u sluaju > / 6 ima negativnu vrednost u pojedinim delovima periode. U
sluaju otpornog potroaa, i pri > / 6 , struja potroaa bie diskontinualna i svaki tiristor se
iskljuuje pri promeni polariteta njegovog faznog napona. Osnovna frekvencija izlaznog napona je
3f. Ovakav ispravlja se retko koristi u praksi, zbog jednosmerne komponente koju sadri ulazna
struja takvog ispravljaa. Meutim, na primeru ovog ispravljaa moe se lako objasniti princip rada
trofaznih tiristorskih ispravljaa.
Srednju vrednost izlaznog napona u sluaju kontinualne struje potroaa najlake je odrediti
pomeranjem naponske ose u vrh napona u1, kako bi izlazni napon bio deo kosinusne funkcije
(odnosno simetrian):
/ 3+
3 3 2 3U
U psr = 2U cos t d (t ) = cos ,
2 / 3+
2
dok je srednja vrednost struje potroaa I psr = U psr / R p . Srednja i efektivna vrednost struje tiristora
odreuju se iz uslova da svaki tiristor provodi treinu periode, odnosno vai da je I Tsr = I psr / 3 i
I Teff = I psr / 3 .
u1 u2 u3

5/6 3/2
/6
t

uG

up T1 T2 T3 T1

iT1
Ip

iT2
Ip

iT3
Ip

Slika 2.2.2. Karakteristini talasni oblici za tiristorski kontrolisani ispravlja sa srednjom takom
na transformatoru i sa RL optereenjem u sluaju kontinualne struje potroaa
2
 Maksimalna srednja vrednost izlaznog napona dobija se pri uslovu = 0 , ime se dobija izraz
jednak izrazu za srednju vrednost izlaznog napona analognog diodnog ispravljaa:
3 2 3U
U psr max =.
2
Prema tome, upravljaka karakteristika ovog ispravljaa, kao normalizovana karakteristika
zavisnosti srednjeg napona na potroau od ugla , u ovom sluaju je:
U psr
U psrn = = cos ,
U psr max

to znai da u intervalu uglova paljenja 0 < < 90 o kolo radi kao ispravlja, dok se za uglove
90 o < < 180 o kolo ponaa kao invertor.
Maksimalni napon na jednom tiristoru nastaje kada tiristor ne provodi, i jednak je
maksimalnom meufaznom naponu, odnosno U T max = 2 3U . Efektivna vrednost napona na
potroau sa slike 2.2.2 je:
/ 3+

( )
3 1 3
2U cos t d (t ) = 2 3U
2
U peff = + cos 2 .
2 / 3+
6 8
U sluaju isto otpornog optereenja, i pri uglu paljenja tiristora / 6 , ne postoje (odseeni
su) negativni delovi izlaznog napona i tada srednja vrednost izlaznog napona iznosi:
/2
3 3 2U
U psr = 2U cos t d (t ) = 1 + cos 6 + ,
2 / 3+
2
dok je njegova efektivna vrednost:
/2

( )
3 5 1
2U cos t d (t ) = 2 3U
2
U peff = + sin + 2 .
2 / 3+
24 4 8 3

Tiristorski ispravlja sa srednjom takom na transformatoru, RL optereenjem

i povratnom diodom
Funkcija povratne diode je ve analizirana u prethodnom poglavlju kod jednofaznog ispravljaa
sa srednjom takom na transformatoru i RL optereenjem, koji je takoe sadrao povratnu diodu.
Povratna dioda vezana je paralelno sa potroaem i preuzima struju potroaa tokom intervala u
kojima bi izlazni napon mogao biti negativan. Time se dobija manja talasnost izlaznog napona,
smanjuje se reaktivna snaga i eliminie invertorski rad ispravljaa.
Kolo trofaznog ispravljaa sa srednjom takom na transformatoru i povratnom diodom
prikazano je na slici 2.2.3a, dok je na slici 2.2.3b prikazan talasni oblik izlaznog napona ovog
ispravljaa.
Pri uglu = 30 o , izlazni napon prvi put postaje jednak nuli. Pri uglovima > 30 o , izlazni
napon u pojedinim delovim periode postaje negativan ukoliko u kolu ispravljaa ne postoji povratna
dioda. Ukoliko se paralelno sa potroaem prikljui povratna dioda, taj negativni napon je direktno
polarie, tako da ona u tim intervalima provodi struju potroaa. Ukoliko se pad napona na diodi
zanemari jer je mali, talasni oblik izlaznog napona je znaajno promenjen, i veoma je slian
talasnom obliku kod ovog ispravljaa pri isto otpornom optereenju. Povratna dioda poinje da
provodi na poetku negativne poluperiode ulaznog napona i provodi sve do ukljuenja sledeeg
tiristora. Talasni oblici struja tiristora i diode takoe su prikazani na slici 2.2.3b.

3
 a)

u1 u2 u3

b)
t
iT1 iT2

Slika 2.2.3. Tiristorski ispravlja sa srednjom takom na transformatoru, RL optereenjem i

povratnom diodom (a) i talasni oblici izlaznog napona, kao i struja tiristora i diode (b)

Na osnovu talasnog oblika izlaznog napona sa slike 2.2.3b, srednja i efektivna vrednost
izlaznog napona za razmatrani ispravlja u sluaju > 30 o date su respektivno preko prethodna
dva izraza za sluaj ovog ispravljaa sa otpornim optereenjem:
/2
3 3 2U
U psr = 2U cos t d (t ) = 1 + cos 6 + i
2 / 3+
2
/2

( )
3 5 1
2U cos t d (t ) = 2 3U
2
U peff = + sin + 2 ,
2 / 3+
24 4 8 3
dok su srednja i efektivna vrednost struje potroaa I psr = U psr / R p i I peff = U peff / R p .
Kako je ugao provoenja jednog tiristora 5 / 6 , a ugao provoenja povratne diode
/ 6 , srednje vrednosti struje tiristora i povratne diode su:
5 / 6
I Tsr = I psr ,
2
3( / 6)
I Dsr = I psr .
2
Diferenciranjem poslednjeg izraza za struju povratne diode po , i izjednaavanjem dobijenog
izraza sa nulom, dobija se maksimalna vrednost struje povratne diode:
dI Dsr 3U
= 61 + cos + (6 )sin + = 0 .
d 4 2 2 R p 6 6

4
 Na osnovu poslednjeg izraza struja I Dsr postaje maksimalna pri uglu = 75 o . Zamenom ove
vrednosti za , dobija se da je I Dsr max = 0.186U / R p . Maksimalna srednja vrednost struje potroaa
dobija se za =0, tako da je odnos maksimalnih srednjih struja povratne diode i potroaa
I Dsr max / I psr max = 0.16 . Prema tome, srednja vrednost struje diode iznosi oko 16% od maksimalno
mogue vrednosti struje potroaa. Normalizovane zavisnosti srednjih vrednosti struja potroaa,
tiristora i povratne diode u funkciji ugla paljenja tiristora prikazane su na slici 2.2.4.

Ipsr
normalizovane
srednje vrednosti
struja ITsr

IDsr

[o]
Slika 2.2.4. Normalizovane zavisnosti srednjih struja potroaa,
tiristora i povratne diode za kolo sa slike 2.2.3

Trofazni tiristorski punoupravljivi mostni ispravlja sa RL optereenjem

Trofazni mostni ispravljai se najee koriste u industrijskim primenama sa velikim snagama
do 120kW, pri emu se i ovde ostvaruje dvokvadrantni rad ispravljaa. Na slici 2.2.5a prikazano je
kolo trofaznog mostnog tiristorskog punoupravljivog ispravljaa sa RL optereenjem, za koje e se
nadalje smatrati da je jako induktivno. Tiristori se zavisno od ugla ukljuuju na svakih 60o i
provode u intervalima od po 120o. Frekvencija talasnosti izlaznog napona je 6f, i zahtevi kod
njegovog filtriranja su manji nego kod trofaznog ispravljaa sa srednjom takom na transformatoru.
Pri uglu t = / 6 + tiristor T6 ve provodi, a ukljuuje se tiristor T1. Tokom intervala
/ 6 + t / 2 + provode istovremeno tiristori T1 i T6, tako da se meufazni napon u12 javlja
na potroau. Pri uglu t = / 2 + ukljuuje se tiristor T2, tako da je tiristor T6 trenutno polarisan
inverzno, odnosno tiristor T6 se iskljuuje mrenom komutacijom. Tokom intervala
/ 2 + t 5 / 6 + provode tiristori T1 i T2 i na potroau je meufazni napon u13. Ukoliko se
tiristori oznae kao na slici 2.2.5a, sekcence ukljuivanja tiristora su: 12, 23, 34, 45, 56 i 61. Slika
2.2.5b prikazuje talasne oblike ulaznog napona, izlaznog napona, ulazne struje i struja kroz tiristore
za sluaj = / 3 .
Kao to je poznato, trenutne vrednosti faznih napona sekundara ulaznog transformatora u
odnosu na njegovu neutralnu taku date su sledeim izrazima:
u1 = 2U sin t ,
( )
u 2 = 2U sin t 120 o ,
u3 = 2U sin (t 240 ), o

dok su trenutne vrednosti meufaznih napona za isti koordinatni poetak:

5
 iT1

T1 T3 T5
LLp

8
iS

a)

Rp
R
T4 T6 T2
iT4

2U

u1 u2 u3

2 3U
up b)
u32 u12 u13 u23 u21

Ip

Ip

iS=iT1-iT4 Ip

ip -Ip
Ip

Slika 2.2.5. Tiristorski mostni punoupravljivi ispravlja sa RL optereenjem (a) i njegovi

karakteristini talasni oblici pri uglu paljenja tiristora = 60o (b)

(
u12 = 2 3U sin t + 30 o , )
u 23 = 2 3U sin (t 90 ), o

u31 = 2 3U sin (t 210 ). o

Srednja vrednost izlaznog napona kod ovog ispravljaa je duplo vea nego kod ispravljaa sa
srednjom takom na transformatoru i moe se odrediti na osnovu izraza:
/ 6+
6 3 2 3U
U psr = 2 3U cos t d (t ) = cos = 2.34U cos ,
2 / 6+

pri emu maksimalna srednja vrednost izlaznog napona nastaje pri uglu paljenja tiristora = 0 i
ista je kao u sluaju diodnog mostnog ispravljaa:
3 2 3U
U psr max ( = 0) = = 2.34U .

6
 Prema tome, normalizovana upravljaka karakteristika i ovog ispravljaa je :
U psr
U psrn = = cos .
U psr max
Srednja vrednost izlaznog napona postaje jednaka nuli pri = 90 o , a negativna za
/ 2 , kada ispravlja radi u invertorskom modu. Srednja vrednost struje potroaa je
I psr = U psr / R p , dok su srednja i efektivna vrednost struje jednog tiristora I Tsr = I psr / 3 i
I Teff = I psr / 3 (za veliko L), respektivno. Efektivna vrednost struje sekundara transformatora je
I seff = I psr 2 / 3 (takoe za veliko L). Maksimalna vrednost napona na tiristoru je
U T max = 2 3U .
Efektivna vrednost izlaznog napona kod ovog ispravljaa je:
/ 6+

( )
6 1 3 3
2 3U cos t d (t ) = 2 3U
2
U peff = + cos 2 .
2 / 6+
2 4
tako da se lako mogu odrediti i faktor oblika ( FF = U peff / U psr ) i faktor talasnosti izlaznog napona
( RF = FF 2 1 ).
Kao to je ve napomenuto, slika 2.2.5b prikazuje karakteristine talasne oblike za ovo kolo pri
uglu paljenja tiristora = / 3 . Za uglove paljenja tiristora iz opsega 0 / 3 struja potroaa
je kontinualna za sve tipove potroaa, bilo otporne, bilo induktivne. Pri > / 3 , odnosno za
/ 3 2 / 3 , talasni oblik izlaznog napona ima intervale sa negativnim delovima napona.
Naravno, kako struja kroz tiristor ne moe biti negativna, struja potroaa je uvek pozitivna. U
sluaju isto otpornog optereenja izlazni napon nikad nije negativan, i tada se ovaj ispravlja
ponaa kao poluupravljivi mostni ispravlja koji je razmatran u nastavku.
Kao i kod trofaznog mostnog diodnog ispravljaa, i u ovom sluaju se analiza kola moe izvesti
superpozicijom uticaja dva ispravljaa sa srednjom takom na transformatoru, na koje se uslovno
moe razdvojiti mostni ispravlja. Ukoliko se tiristori T1, T3 i T5 posmatraju kao ispravlja sa
srednjom takom na transformatoru za pozitivni ulazni napon, a tiristori T4, T6 i T2 kao ispravlja sa
srednjom takom za negativni ulazni napon, izlazni 6-impulsni napon dobija se superpozicijom
fazno pomerenih 3-impulsnih izlaznih napona ovih ispravljaa, kao to je prikazano na slici 2.2.5b.
Ovaj pristup je dobar u sluajevima kada je ugao paljenja tiristora mali. Pri velikim uglovima ,
kada izlazni napon ima intervale u kojima je negativan, tee je vizuelizovati talasni oblik izlaznog
napona na ovakav nain. Kao to i prethodni izraz za upravljaku karakteristiku pokazuje, i ovde je
(primenom superpozicije) oigledno da je srednja vrednost napona potroaa jednaka nuli pri uglu
paljenju tiristora =90o.

Tiristorski mostni poluupravljivi ispravlja sa RL optereenjem

I trofazni mostni poluupravljivi ispravljai se koriste u industrijskim primenama sa velikim
snagama do 120kW, gde je ostvaren jednokvadrantni rad ovog ispravljaa. Njihovom primenom
eliminie se invertorski rad ispravljaa. Faktor snage ovog ispravljaa se smanjuje sa porastom ugla
paljenja tiristora, ali je u optem sluaju bolji u odnosu na trofazne ispravljae sa srednjom takom
na transformatoru. Na slici 2.2.6a prikazano je kolo ovog ispravljaa sa jako induktivnim
potroaem, to znai da je talasnost struje potroaa zanemarljivo mala.

7
 T1 T2 T3
LLp

8
a)

Rp
R
D2 D3 D1

T3 T1 T2 T3
u1 u2 u3

D1 D2 D3
b)

up 2 3U
u32 u13 u21 u32

Slika 2.2.6. Tiristorski mostni poluupravljivi ispravlja sa RL optereenjem (a) i njegovi

karakteristini talasni oblici pri uglu paljenja tiristora =90

Na slici 2.2.6b prikazani su talasni oblici ulaznog i izlaznog napona. Izlazni napon ovog
ispravljaa je 3-impulsni, a osnovna frekvencija izlaznog napona je 3f. Ugao paljenja tiristora moe
se menjati od 0 do . U intervalu / 6 t < 7 / 6 tiristor T1 je polarisan direktno. Kada se tiristor
T1 ukljui pri uglu t = / 6 + , tiristor T1 i D1 provode, i na potroau se javlja meufazni napon
u13. Izlazni napon je jednak nuli kada provede D2 sa tiristorom T1, sve dok se ne ukljui tiristor T2,
koji nadalje vodi sa diodom D2, tako da je napon na potroau u21, itd.
Srednja vrednost struje potroaa je I psr = U psr / R p . Poto svaka faza provodi treinu periode,
srednja vrednost struja tiristora i dioda je jednaka treini srednje vrednosti struje potroaa
ITsr = I Dsr = I psr / 3 , a efektivna vrednost ovih struja, koje su za veliko L oblika pravougaonih
impulsa sa navedenim trajanjem, iznosi ITeff = I Deff = I psr / 3 . Efektivna vrednost struje sekundara
transformatora je kao i u sluaju punoupravljivog mostnog ispravljaa I seff = I psr 2 / 3 . Maksimalna
vrednost napona na tiristoru i diodi je U T max = U D max = 2 3U .
Kod ovog ispravljaa ulazna struja jedne faze transformatora je nesimetrina, i kao takva sadri
parne harmonike. U poreenju sa punoupravljivim ispravljaem, kolo poluupravljivog mostnog
ispravljaa je jeftinije, ali ima vei sadraj harmonika izlaznog napona i ulazne struje u odnosu na
navedeni ispravlja.