483 PHP 7 PDF

Nauite PHP 7
Objektno-orijentisano
modularno programiranje
(HTML 5, CSS 3, JavaScript,
XML, JSON i MySQL)
Steve Prettyman
Learn PHP 7
Izdava:
by Steve Prettyman
ISBN: 978-1-4842-1729-0
Obalskih radnika 15, Beograd 2016
Copyright 2015 by Steve Prettyman, Apress.

Tel: 011/2520272
All right reserved. No part of this book may be reproduced or
transmitted in any form or by means, electronic or mechanical,
e-mail: kombib@gmail.com
including photocopying, recording or by any information storage
retrieval system, without permission from the Publisher.
internet: www.kombib.rs
Autorizovani prevod sa engleskog jezika edicije u izdanju
Apress, Copyright 2016.
Urednik: Mihailo J. olaji
Sva prava zadrana. Nije dozvoljeno da nijedan deo ove knjige
Za izdavaa, direktor: bude reprodukovan ili snimljen na bilo koji nain ili bilo kojim
Mihailo J. olaji sredstvom, elektronskim ili mehanikim, ukljuujui fotokopiranje,
snimanje ili drugi sistem presnimavanja informacija, bez dozvole
Autor: Steve Prettyman izdavaa.
Prevod: Slavica Prudkov Zatitni znaci

Kompjuter Biblioteka i No Starch Press, Inc. su pokuali da u
Lektura: Milo Jevtovi ovoj knjizi razgranie sve zatitne oznake od opisnih termina, pra-
tei stil isticanja oznaka velikim slovima.
Slog : Zvonko Aleksi Autor i izdava su uinili velike napore u pripremi ove knjige, iji
je sadraj zasnovan na poslednjem (dostupnom) izdanju softvera.
Znak Kompjuter biblioteke: Delovi rukopisa su moda zasnovani na predizdanju softvera
dobijenog od strane proizvoaa. Autor i izdava ne daju nikakve
Milo Milosavljevi garancije u pogledu kompletnosti ili tanosti navoda iz ove knjige,
niti prihvataju ikakvu odgovornost za performanse ili gubitke,
tampa: Pekograf, Zemun odnosno oteenja nastala kao direktna ili indirektna posledica
korienja informacija iz ove knjige.
Tira: 500
Godina izdanja: 2016.

CIP -
,
Broj knjige: 483
Izdanje: Prvo
ISBN: 978-86-7310-506-2
Kratak sadraj
Poglavlje 1
Uvod u PHP 7...................................... 1
Poglavlje 2
Interfejs, platforme, kontejneri i troslojno programiranje ...............39
Poglavlje 3
Modularno programiranje ...............................77
Poglavlje 4
Bezbedni korisniki interfejs .............................109
Poglavlje 5
Rukovanje izuzecima i njihovo evidentiranje . ....................153
Poglavlje 6
Objekti podataka ...................................187
Poglavlje 7
Provera identiteta .................................223
Poglavlje 8
Multifunkcionalni interfejsi .............................249
INDEKS........................................289
iii
sadraj
Poglavlje 1
Uvod u PHP 7...................................... 1
Ciljevi u ovom poglavlju/Ishodi uenja studenta................................................................................. 1
PHP 5.5+, PHP 7+ i PHP.NET..................................................................................................... 1
PHP 5.6+ i PHP 7+ ........................................................................................................... 8
Uradite ................................................................................................................................ 8
PHP, JavaScript, CSS, HTML i Apache web server ......................................................................... 8
Uradite .............................................................................................................................. 13
PHP, Apache i MySQL ................................................................................................................ 14
Uradite .............................................................................................................................. 18
Spajanje svega - PHP, Apache i MySQL ........................................................................................ 18
EasyPHP ........................................................................................................................... 18
XAMPP ............................................................................................................................. 22
Microsoft Internet Information Server.................................................................................. 24
Uradite .............................................................................................................................. 25
Testiranje okruenja ................................................................................................................... 25
Uradite .............................................................................................................................. 27
Testiranje PHP okruenja ..................................................................................................... 28
EasyPHPs Code Classroom ................................................................................................. 30
Uradite .............................................................................................................................. 30
Alternativni direktorijumi ............................................................................................................ 30
Uradite .............................................................................................................................. 33
Notepad++, editori i testeri koda ............................................................................................. 33
Notepad++ ..................................................................................................................... 34
Ostali editori ...................................................................................................................... 34
Uradite .............................................................................................................................. 35
Termini poglavlja ........................................................................................................................ 35
Pitanja i projekti poglavlja............................................................................................................ 35
vi sadraj
Poglavlje 2
Interfejs, platforme, kontejneri i troslojno programiranje ...............39
Ciljevi u ovom poglavlju/Ishodi uenja studenta .............................................................................. 39
PHP platforme i kontejneri .......................................................................................................... 39
PHP aplikacije za PC ............................................................................................................ 40
PHP aplikacije za pametne telefone ....................................................................................... 40
PHP za Facebook i druge drutvene aplikacije ........................................................................ 40
Uradite .............................................................................................................................. 41
PHP, AJAX i CSS web aplikacije ......................................................................................... 47
Uradite............................................................................................................................... 52
PHP, AJAX i CSS web aplikacije za pametne telefone ........................................................... 52
Uradite............................................................................................................................... 54
PHP, HTML, JavaScript, CSS i dinamike web stranice........................................................... 54
Uradite............................................................................................................................... 57
PHP troslojna arhitektura ........................................................................................................... 57
Uradite .............................................................................................................................. 58
Sloj interfejsa ..................................................................................................................... 59
Uradite .............................................................................................................................. 60
Sloj poslovnih pravila ........................................................................................................... 61
Uradite .............................................................................................................................. 62
Sloj podataka ..................................................................................................................... 63
Uradite .............................................................................................................................. 64
Spajanje svega ................................................................................................................... 64
Istraivanje sluaja ............................................................................................................. 65
Sloj interfejsa...................................................................................................................... 65
Sloj poslovnih pravila............................................................................................................ 67
Sloj podataka...................................................................................................................... 67
Uradite .............................................................................................................................. 69
MVC i Dependency injection......................................................................................................... 70
Termini poglavlja ........................................................................................................................ 70
Pitanja i projekti poglavlja............................................................................................................ 71
Poglavlje 3
Modularno programiranje ...............................77
Ciljevi u ovom poglavlju/Ishodi uenja studenta .............................................................................. 77
PHP biblioteke, ekstenzije, klase i objekti ...................................................................................... 77
PHP ekstenzije .......................................................................................................................... 78
Klase i objekti ..................................................................................................................... 79
Kreiranje PHP klase ................................................................................................................... 79
Uradite .............................................................................................................................. 84
Metod Return............................................................................................................................ 84
Uradite .............................................................................................................................. 86
Metodi Set ............................................................................................................................... 87
Uradite .............................................................................................................................. 93
Metodi Get ............................................................................................................................... 93
Uradite .............................................................................................................................. 96
Metod constructor .................................................................................................................... 96
Uradite ............................................................................................................................ 101
sadraj vii
Termini poglavlja ...................................................................................................................... 101

Pitanja i projekti poglavlja ......................................................................................................... 102
Poglavlje 4
Bezbedni korisniki interfejs .............................109
Ciljevi u ovom poglavlju/Ishodi uenja studenta ............................................................................ 109
Bezbedna korisnika interakcija ................................................................................................. 110
Validacija HTML5 formulara ...................................................................................................... 110
Uradite ............................................................................................................................ 113
JavaScript validacija ................................................................................................................ 114
Uradite ............................................................................................................................ 120
PHP filtriranje ......................................................................................................................... 120
Uradite ............................................................................................................................ 123
Bezbednost dodatnog HTML unosa ............................................................................................ 123
HTML5 padajue liste i radio-dugmad.................................................................................. 124
Uradite ............................................................................................................................ 128
Validacija unosa pomou XML fajla ...................................................................................... 128
Uradite............................................................................................................................. 135
Dependency injection ............................................................................................................... 135
Uradite............................................................................................................................. 147
Poglavlje 5
Rukovanje izuzecima i njihovo evidentiranje . ....................153
Rukovanje izuzecima ................................................................................................................. 153
Uradite ............................................................................................................................ 160
Izuzeci i rukovanje grekama nasuprot if/else uslova .................................................................... 160
Uradite ............................................................................................................................ 167
Evidentiranje izuzetaka ............................................................................................................. 167
Uradite ............................................................................................................................ 173
itanje evidencije i tekstualnih fajlova ......................................................................................... 174
Uradite ............................................................................................................................ 182
Pitanja i projekti poglavlja.......................................................................................................... 183
Poglavlje 6
Objekti podataka ...................................187
Klasa podataka ........................................................................................................................ 187
JSON podaci ........................................................................................................................... 197
MySQL podaci ......................................................................................................................... 197
Uradite ............................................................................................................................ 199
Rezervna kopija i oporavak ........................................................................................................ 199
JSON rezervna kopija i oporavak ............................................................................................... 211
MySQL rezervna kopija i oporavak ............................................................................................. 211
viii sadraj
Uradite ............................................................................................................................ 214

Povezivanje sloja podataka ........................................................................................................ 214
Uradite ............................................................................................................................ 219
Poglavlje 7
Provera identiteta .................................223
Verifikacija i sesije .................................................................................................................... 223
JSON podaci ........................................................................................................................... 232
MySQL podaci ......................................................................................................................... 232
Uradite ............................................................................................................................ 233
Registracija ............................................................................................................................ 233
JSON podaci ........................................................................................................................... 236
MySQL podaci ......................................................................................................................... 237
Prijavljivanje ............................................................................................................................ 237
JSON podaci ........................................................................................................................... 242
MySQL podaci ......................................................................................................................... 242
Promena lozinke ...................................................................................................................... 243
JSON podaci ........................................................................................................................... 246
MySQL podaci ......................................................................................................................... 246
Uradite ............................................................................................................................ 246
Poglavlje 8
Multifunkcionalni interfejsi .............................249
Kompletna aplikacija ................................................................................................................. 249
Rukovanje podacima pomou JavaScripta ................................................................................... 249
Uradite ............................................................................................................................ 263
Auriranje, brisanje i ubacivanje u sloj interfejsa .......................................................................... 263
Uradite ............................................................................................................................ 270
Auriranje, brisanje i ubacivanje u sloj poslovnih pravila ................................................................ 270
Uradite ............................................................................................................................ 276
Finalna dorada ......................................................................................................................... 276
Uradite ............................................................................................................................ 284
Logiki dizajn za program ABC Canine Shelter Reservation System................................................ 285
Ogranienja ..................................................................................................................... 285
INDEKS........................................289
Uvod u PHP 7
Knjiga Nauite PHP 7: objektno-orijentisano modularno programiranje, uz korienje HTML-a 5,
CSS-a 3, JavaScripta, XML-a, JSON-a i MySQL-a je namenjena za poetni nivo programiranja.
Namena ove knjige nije da se obuhvate napredne tehnike u aktuelnim verzijama PHP programskog
jezika. Oekuje se neko poznavanje osnovnih koncepata programiranja, ali nisu potrebni iskustvo u
programiranju, ni zavrena obuka.
Svi primeri koda u ovoj knjizi su kompatibilni sa verzijom PHP 7. Veina primera je kompatibilna
sa verzijom PHP 5.6. Najnoviji (u vreme izdavanja ove knjige) metodi (funkcije) koje su dostupni
u PHP-u su upotrebljeni da bi itaocu obezbedili aktuelne tehnike programiranja. U primerima su
upotrebljeni osnovni metodi koji su dostupni u PHP programskom jeziku. PHP ukljuuje mnoge
dodatne metode za izvravanje slinih zadataka. italac moe (i trebalo bi) da istrai dodatne naine
poboljanja bezbednosti, performanse i druge tehnike. Ova knjiga treba da podstakne korisnike da
uvek razmotre upotrebu najbezbednijih i najefikasnijih metoda razvoja programa. Kod u ovoj knjizi
obezbeuje neke primere upotrebe tih tehnika. Korisnik treba da zapamti da ni jedan program nije
apsolutno siguran. Programer moe samo da se potrudi da kreira to bezbedniji program. Potreban
je tim programera, mrenih administratora, administratora bezbednosti i drugih strunjaka koji e
zajednikim snagama osigurati najbezbednije okruenje.
Drugaiji pristup
Na tritu postoji mnotvo knjiga o PHP-u. ta je ono to izdvaja ovu knjigu od ostalih?
U ovoj knjizi upotrebljen je koncept uenje kroz vebu, koji pokazuje itaocu kako da
kreira aplikacije korienjem uslovnih iskaza, petlji, nizova i metoda. Predstavljeno je
vie od 70 PHP metoda (funkcija) - prikazani su u primerima kodiranja.
Ve u prvim primerima itaocu su predstavljene tehnike objektno-orijentisanog
programiranja. U mnogim drugim knjigama je u poslednjim poglavljima samo kratko
opisano to programiranje (ako uopte i opisano).
Objektno-orijentisani set metodi su upotrebljeni za verifikovanje i filtriranje unosa
korisnika. U mnogim drugim knjigama je jednostavno prikazan set metod za prihvatanje i
uvanje podataka.
Glavna namena ove knjige je da se podstakne italac da kreira sve programe to je
mogue bezbednije i efikasnije. Predstavljene su i najnovije tehnike enkripcije lozinke
(password_hash).
ix
x uvod
Metodi try i catch su predstavljeni za pronalaenje izuzetaka i nekih greaka. Najnovije verzije
PHP-a su kreirane za rukovanje izuzecima i grekama korienjem ovog pristupa. U mnogim
drugim knjigama za iskljuivanje programa upotrebljeni su die ili neke druge tehnike.
Predstavljen je vieslojni dizajn programa u prvim poglavljima. To omoguava itaocu da
otkrije koja logika i kodiranje bi trebalo da budu postavljeni u odreeni sloj. U mnogim
knjigama o PHP-u nije obraena ova tema.
Veina primera upotrebljena je za kreiranje jedne glavne aplikacije (ABC Canine Shelter
Reservation System). U knjizi se ova aplikacija gradi od poetka, u etapama, pri emu je
prikazano itaocu kako bi kreiranje aplikacije trebalo da se rastavi na etape. Samo kada je
zavrena i testirana jedna etapa, moe da se zapone sledea. Ovaj pristup se primenjuje
zajedno sa vieslojnim dizajnom. Postoje i dodatne vebe programiranja i projekti koji e
poboljati razumevanje razvoja programa.
Predstavljeno je kreiranje evidencije korisnika, promena i greaka. To omoguava itaocu
da bolje razume kako se omoguava kreiranje rezervnih kopija i njihovo vraanje da bi
aplikacija pravilno funkcionisala kada se desi problem u vezi bezbednosti ili izuzetak.
Predstavljanje objekata podataka i sloja podataka demonstrira itaocu vanost kreiranja aplikacije
koja obezbeuje mogunost menjanja tehnika za uvanje podataka i lokacija za uvanje podataka,
bez potrebe da se prepisuje aplikacija. Predstavljeni su XML, JSON i MySQL primeri.
U knjizi je predstavljen prirodan odnos izmeu PHP-a, HTML-a 5, CSS-a 3 i JavaScripta.
Ovaj odnos je jedna od glavnih prednosti PHP-a.
U knjizi su obezbeeni web linkovi koji ukazuju korisniku na dodatne izvore koji e mu
pomoi da razume materijal ili da detaljnije istrai temu. Na web sajtu knjige obezbeene
su aurirane lokacije.
Specijalne napomene za predavae

Dizajn sadraja ove knjige obezbeuje fleksibilnost u stilovima predavanja i pristupima. Svaki koled
ili univerzitet pristupa poetnoj edukaciji koncepata programiranja na drugaiji nain. U ovoj knjizi
predstavljene su tri razliite vrste vebi programiranja omogueno je predavaima da izaberu onu
vrstu koja najvie odgovara njihovom okruenju. Vebe Uradite obezbeene su u svakom poglav-
lju, to omoguava studentima da praktino primene prikazane tehnike, modifikujui postojee pri-
mere da bi dobili eljene rezultate. Ove vebe obezbeuju nivo samopouzdanja studentima pre nego
to pokuaju da urade vebe na kraju poglavlja. Pored toga, postoji i Dugoroni projekat za gradnju
aplikacije koja koristi iste vrste algoritama i tehnika programiranja koje su predstavljene u knjizi.
Alati za poduavanje, ukljuujui testiranja, okvire obuke i PowerPoint slajdove, dostupni su za upo-
trebu na web sajtu knjige na adresi apress.com.
Primeri koda, slike i linkovi

Uinjeno je sve da bi se pronale greke u kodu (i gramatici). Molim vas da nas obavestite ako prona-
ete neki problem u knjizi. Poaljite nam korekcije na adresu Stevea Prettymana (steve_prettyman@
hotmail.com).
uvod xi
Svi primeri koda, slike i linkovi su dostupni za preuzimanje na adresi apress.com, sa prateom
lokacijom.
Moete da preuzmete primere koda sa web sajta. Kopiranje koda iz knjige moe da izazove pro-
bleme, zbog zahteva formatiranja za publikovanje.
Web sajt knjige se nalazi na adresi www.littleoceanwaves.com/securephp/
Pregled poglavlja
Poglavlje 1: Uvod u PHP 7
Nakon zavretka ovog poglavlja, student e moi da:
razume razliku izmeu LAMP-a, WAMP-a i MAMP-a
uspeno instalira verziju LAMP-a, WAMP-a ili MAMP-a
potrai na Internetu reenje problema
objasni razliku izmeu programskog jezika i jezika za pisanje skriptova
kreira jednostavan PHP program bez greke
Poglavlje 2: Interfejs, platforme, kontejneri

i troslojno programiranje
navede primere platformi ili kontejnera koji mogu da hostuju PHP programe
kreira jednostavnu, dinamiku web aplikaciju, koristei PHP
objasni troslojni dizajn i odredi ta se u kojem sloju nalazi
dizajnira troslojnu aplikaciju
objasni svaki korak ivotnog ciklusa razvoja programa (PDLC)
definie i objasni MVC i upotrebu zavisnosti
Poglavlje 3: Modularno programiranje

kreira jednostavan objektno-orijentisani (OO) modularni PHP program bez greke
kreira PHP klasu i kreira primere klase (objekta)
kreira OO PHP kapsulirani program, ukljuujui metode get i set
kreira PHP metode (funkcije) koji prihvataju parametre i vraaju informacije
kreira PHP parametre public i private (promenljive)
xii uvod
importuje postojei PHP kod iz drugog fajla ili biblioteke u program

potvrdi primljenu informaciju, koristei ternatne operatore (za uslovljavanje)
Poglavlje 4: Bezbedni korisniki interfejs

objasni zato unos korisnika treba da se proveri u interfejsu i slojevima poslovnih pravila
objasni zato unos korisnika treba da bude filtriran u sloju poslovnih pravila
upotrebi HTML5 kod za proveru unosa korisnika
upotrebi JavaScript kod za proveru unosa korisnika
upotrebi if iskaze PHP-a (uslovne iskaze) za proveru i filtriranje unosa
upotrebi foreach petlje za dinamiko kreiranje HTML polja za selektovanje iz XML fajla
upotrebi jednostavne nizove za filtriranje i proveru
prosledi jednostavne nizove u metode (funkcije)
upotrebi zavisnosti za kontrolisanje promena verzije koda
Poglavlje 5: Rukovanje izuzecima i njihovo evidentiranje

objasni razliku izmeu greaka i izuzetaka
kreira PHP program koji rukuje osnovnim izuzecima
kreira PHP program koji moe da kreira i podigne izuzetke korisnika i da rukuje njima
objasni i upotrebi switch i/ili ugraen if/else iskaz
kreira PHP program koji koristi petlju while i/ili petlju for
kreira program koji ita/aurira tekstualni fajl, koristei dvodimenzionalni niz
kreira PHP program koji evidentira izuzetke i alje ih e-mailom osoblju podrke
Poglavlje 6: Objekti podataka

kreira klasu podataka koja ubacuje, aurira i brie XML ili JSON podatke
objasni kako se kreiraju klase podataka koje auriraju MySQL podatke, koristei SQL
Script
kreira PHP program koji kreira evidenciju promena rezervne kopije
kreira PHP program koji moe da vrati podatke iz prethodne rezervne kopije
uvod xiii
primeni promene za kreiranje aurne i validne informacije

upotrebi zavisnosti za pripajanje klase podataka u drugu klasu u BR sloju
kreira troslojnu PHP aplikaciju
Poglavlje 7: Autentifikacija
definie sesije i objasni kako se one koriste za autentifikaciju
kreira PHP program koji autentifikuje prijavu korisnika
kreira PHP program koji registruje korisnike
kreira PHP program koji e omoguiti korisnicima da promene lozinku
kreira PHP program koji evidentira neispravne pokuaje prijave
Poglavlje 8: Multifunkcionalni interfejsi

kreira kompletnu PHP aplikaciju koja brie, aurira i ubacuje podatke
kreira profesionalni izgled za zavrenu aplikaciju, koristei CSS
upotrebi JavaScript za prihvatanje podataka iz drugog programa i za njihovu manipulaciju
obezbedi sve programe unutar aplikacije, zahtevajui ID/lozinku korisnika
popunjava HTML objekte vrednostima iz JSON objekta
POGLAVLJE 1
UvoD U PHP 7
PHP je popularan jezik za pisanje skriptova osnovne namene, koji je posebno pogodan za razvoj
web aplikacija. Brz, fleksibilan i pragmatian, PHP pokree sve - od bloga do najpopularnijih web
sajtova na svetu. www.php.net
Ciljevi.u.ovom.poglavlju/Ishodi.uenja.studenta
razume razliku izmeu LAMP-a, WAMP-a i MAMP-a
uspeno instalira verziju LAMP-a, WAMP-a ili MAMP-a
potrai na Internetu reenje problema
objasni razliku izmeu programskog jezika i jezika za pisanje skriptova
kreira jednostavan PHP program bez greke
PHP 5.5+, PHP 7+ i PHP.NeT

PHP (Hypertext Preprocessor) je jedan od najpopularnijih jezika koji se koriste za razvoj web apli-
kacija. On omoguava programeru da brzo razvije dobro formirane programe bez greke, koristei
tehnike proceduralnog i objektno-orijentisanog programiranja. Obezbeuje mogunost upo-
trebe mnogih postojeih biblioteka koda koje su ukljuene u osnovnu instalaciju ili mogu da se
instaliraju unutar PHP okruenja. To korisniku prua mogunost da izvri odreeni zadatak na vie
naina. PHP obezbeuje veu fleksibilnost od mnogih drugih jezika. Lakoa dodavanja biblioteka
koda u okruenje je jedna od glavnih prednosti i ono to PHP ini popularnim.
Proceduralni jezik Proceduralni programski jezik ukljuuje funkcije/metode koji mogu
da se pozovu iz glavnog toka programa. Tok programa preskae na funkciju/metod, izvr-
ava kod unutar modula, a zatim se vraa na sledei iskaz u glavnom toku programa.
Neki proceduralni jezici ukljuuju glavnu funkciju/metod koji je automatski pozvan kada
je program izvren.
Objektno-orijentisani jezik Objektno-orijentisani jezik koristi klase i objekte. Klase su
sline nacrtima. Klasa opisuje ta objekat moe da sadri, ukljuujui parametre/promen-
ljive i funkcije/metode. Objekat je primer klase (kao zgrada koja je kreirana iz nacrta).
Objektno-orijentisani jezik obezbeuje polimorfizam, kapsuliranje i nasleivanje.
1
2 POGLAVLJE 1 Uvod u PHP 7
Objekti su prirodno kapsulirani, tako to sadre sve srodne funkcije/metode i parametre/

promenljive unutar samog objekta. Polimorfizam omoguava dupliranje naziva metoda/
funkcija unutar objektno-orijentisanih objekata. Meutim, potpis mora da bude druga-
iji. On je kombinacija vrsta promenljivih (brojeva i karaktera) koje su prosleene u metod/
funkciju i vrste informacije koja je prosleena metodu/funkciji. Na primer, moe da se kre-
ira nekoliko metoda add jedan koji prihvata samo cele brojeve, jedan koji prihvata samo
brojeve sa pokretnom takom (brojeve sa decimalom) i jedan koji prihvata kombinaciju.
Program e odrediti koji metod/funkciju da pozove po onome to je prosleeno u metod/
funkciju. Nasleivanje u objektno-orijentisanom programiranju omoguava da objekat
nasledi parametre/promenljive i funkcije/metode iz drugog objekta. Objekat takoe moe
da prepie ove nasleene stavke. To je slino detetu koje nasleuje karakteristike svojih
roditelja. Objektno-orijentisani jezici takoe mogu da budu upravljani dogaajima. Pro-
gram upravljan dogaajima e spavati dok se dogaaj ne desi. To je slino programu
ATM maine koja eka da korisnik unese ATM karticu.
PHP je jezik otvorenog koda. Svaka verzija jezika je kreirana koristei unos od samih pro-
gramera. To omoguava da jezik, vremenom, napreduje i kree se u pravcu u kojem ga
pokreu korisnici. Od svog prvog izdanja u 1995. godini kao Personal Home Page Tool
(PHP) (od Rasmusa Lerdorfa), verzije su izdavane na Internetu kroz forume, to omogu-
ava korisnicima da daju svoje predloge i da, ak, unesu promene u kodu ili dodatke. Danas
se zvanini PHP web sajt nalazi na adresi www.php.net.
Jezik otvorenog koda To je programski jezik otvorenog koda je razvila zajednica zaintere-
sovanih korisnika. Zajednica prihvata unose od prijatelja programera za preporuene nad-
gradnje i ispravke. Nekoliko lanova zajednice rade zajedniki na predstavljanju predloga i
ispravljanju greaka u jeziku. Jezici otvorenog koda su besplatni. Jezike koji nisu otvorenog
koda (kao to je Microsoft C#) kreira i aurira kompanija ili glavna organizacija. Jezici koji
nisu otvorenog koda obino nisu besplatni.
PHP 5.5+, PHP 7+ i PHP.NET 3
Slika 1-1 PHP.NET (24.09.2015.)
Na poetnoj stranici web sajta www.php.net nalaze se informacije o svakom najnovijem izdanju
jezika. Takoe su obezbeene informacije o buduim izdanjima, buduim planovima za odreena
izdanja i planiranim datumima za izdavanje. Pored toga, ovde ete pronai i druge sline informacije
o PHP-u, ukljuujui linkove i informacije za PHP savete.
Slika 1-2 Ukljuite se (24.09.2015.)

Kao to je pomenuto, ovaj web sajt prua mogunost korisnicima da pomognu u buduem razvoju
jezika. Korisnici mogu da se ukljue u testiranje beta verzija i da izvetavaju o grekama u progra-
mima. Posetioci takoe mogu da pregledaju dokumentaciju u vezi sa razvojem moguih buduih
verzija. To je dobar nain otkrivanja buduih poboljanja ili bezbednosnih ispravki pre objave za
publikovanje.
Slika 1-3 Stranica za preuzimanje (24.09.2015.)
Stranica za preuzimanje obezbeuje, kao to i pretpostavljate, lak pristup najnovijim verzijama

jezika. Meutim, kao to ete videti, dostupan je samo jezik. Uobiajeno je, i preporuljivo, da
korisnici koji su poetnici upotrebe WAMP ((Windows, Apache, MySQL, PHP), LAMP (Linux,
Apache, MySQL, PHP) ili MAMP (Mac, Apache, MySQL, PHP) paket za poetnu instalaciju. Ovi
paketi (koje emo opisati kasnije) omoguavaju laku instalaciju vie proizvoda istovremeno. Ako ne
upotrebite ove pakete, treba da pokrenete vie posebnih instalacija, to moe postati komplikovano, a
vea je mogunost pojave greke ako se instaliraju nekompatibilne verzije.
WAMP/LAMP/MAMP Kombinacija otvorenog koda (besplatna) ukljuuje Apache Web
Server, MySQL i PHP za specifian operativni sistem (Windows, Linux i Mac). Ovi paketi
su otvorenog koda. Kombinacija softvera se koristi za kreiranje dinaminih web sajtova i
web aplikacija.
Slika 1-4 Stranica za dokumentaciju (24.09.2015.)
Jedna od najvanijih stranica PHP web sajta je stranica za dokumentaciju. Ona omoguava korisni-
cima da potrae opise i funkcije samog jezika. Takoe moete da preuzmete kompletnu dokumenta-
ciju. Meutim, poto je ovo ivi sajt, u kojem je mogua pojava greke, najbolje je da najaktuelnije
informacije preuzmete direktnim pristupom sa web sajta.
Slika 1-5 Uputstvo (11.11.2014.)

Moete da upotrebite uputstvo isto kao da to biste upotrebili i knjigu, tako to ete kliknuti na link
na poetku stranice. Ograniena koliina informacija koja je obezbeena u svakom odeljku uputstva
moda e podstai poetnika da odustane od programiranja i usmeri svoje interesovanje na neto
lake, kao to je umreavanje. Uputstvo prua odlian vodi za iskusne programere, poto je sintaksa
jezika slina drugim jezicima, kao to su JavaScript, Perl i Java.
Slika 1-6 Pretraga (11.11.2014.)
Na bilo kojoj stranici web sajta korisnik moe da unese termin, izraz ili, ak, naziv funkcije da bi
pronaao vie informacija. Kada je informacija uneta u polje za pretragu, web stranica e ispod polja
prikazati korisniku jednu ili vie opcija, od kojih moe jednu da izabere.
Slika 1-7 Eho (11.11.2014.)
Kada je korisnik izabrao opciju (kao to je eho koji je prikazan na slici 1-7), rezultati pretrage obez-
beuju korisniku osnovni opis traene stavke, unose ili ispise za funkciju (parametre) i primer koda.
Slika 1-8 Echo kod (11.11.2014.)

Primer koda obezbeuje objanjenje upotrebe unutar samog koda pomou komentara (na slici 1-8
predstavljeni su karakterima // i zlatnom bojom). Komentari nisu izvrni kod. Izvrni kod je oznaen
bojom za isticanje nizova (crvenom), promenljivih (plavom), kljunih rei (zelenom) i PHP poetnih
i zavrnih tagova (plavom). Kodiranje u boji pomae da kod bude itkiji. Takoe je lake pronai
greke u sintaksi kada kreirate programe. Mnogi PHP editori obezbeuju sline kolorne eme.
PHP 5.6+ i PHP 7+

U izdanje PHP 7 okruenja dodata su odlina poboljanja. U verziji PHP 5.5+ je dramatino poboljana
bezbednost. U ovoj knjizi mi emo upotrebiti najnoviju PHP alatku za enkripciju password hash, ume-
sto alatke MD5, koja se koristi u mnogim aktuelnim knjigama. U poslednjih nekoliko godina alatka
MD5 se pokazala kao ranjiva na napade hakera.
PHP 7 je zasnovan na PHPNG projektu (PHP Next-Gen), koji vodi Zend za ubrzanje PHP
aplikacija. Poboljanje performansi ostvareno iz PHP-a 7 je ogromno i varira izmeu 25 i
70 odsto od aplikacija u realnom svetu, i sve to samo nadgradnjom PHP-a, bez potrebe da
menjate i jednu liniju koda! www.zend.com
PHP 7 takoe zamenjuje fatalne greke, koje su prethodno zaustavljale program, sa izuzecima kojima
moe da se rukuje unutar samog programa.
Ako prelazite sa prethodne verzije PHP-a na PHP 7, pogledajte sledei link
http://php.net/manual/en/migration70.php
Kod koji je upotrebljen u primerima u ovoj knjizi je kompatibilan sa verzijom PHP 7. Veina pri-
mera je, takoe, kompatibilna sa verzijama PHP 5.5 i PHP 5.6.
Uradite
1. Otvorite stranicu www.php.net. Potraite informaciju o funkcijama print i printf. Po emu
su ove funkcije sline? Po emu se razlikuju?
2. Kako spajate tim i pomaete u kreiranju sledee verzije PHP-a? Nagovetaj: Otvorite
odeljak Get Involved na web sajtu www.php.net, selektujte Guide for Contributors, a
zatim potraite link Join the team. Naravno, web sajt se menja, pa moda treba da
pronaete drugu putanju za ovu informaciju.
3. Kako moe web sajt www.php.net da bude koristan za poetnike u PHP programiranju?
4. Koji jezik je upotrebljen za kreiranje PHP-a? Nagovetaj: Odgovor se nalazi na web sajtu
www.php.net.
5. Otvorite stranicu www.php.net. U verziji PHP 7 potraite listu poboljanja i promena, koje
treba, potom, da izlistate. Koja poboljanja i promene utiu na poetniki nivo
programiranja?
PHP, JavaScript, CSS, HTML i Apache web server

PHP je jezik za pisanje skriptova. Jezik za pisanje skriptova je drugaiji od aktuelnog programskog
jezika. Programske jezike (kao to je Java) pisali su programeri u sintaksi slinoj engleskom jeziku.
Program je preveden, to znai da je konvertovan iz engleske sintakse u mainski kod (nule i jedi-
PHP, JavaScript, CSS, HTML i Apache web server 9
nice). Ovaj kod se, zatim, izvrava (pokree) unutar kompatibilnog operativnog sistema i hardvera.
Jezici za pisanje skriptova ne koriste prevodilac. Kada se prvi put pristupi kodu, on je interpretiran
liniju po liniju, dok se program izvrava.
Moda se pitate da li e to izazvati da kod bude sporiji od prevedenog koda. Nee. Kada je kod jed-
nom izvren, prevedeni kod ostaje u memoriji raunara ili servera za sledea izvrenja. Ako progra-
mer promeni kod, nova verzija e zameniti prethodnu u memoriji.
JavaScript je takoe jezik za pisanje skriptova. Kao to, verovatno, i pretpostavljate, JavaScript kod
moe da se vidi unutar web pretraivaa pregledanjem izvora, kao to je prikazano na slici 1-9.
Slika 1-9 JavaScript, HTML i CSS kod sa sajta yahoo.com (11.11.2014.)
Izvorni kod prikazan na slici 1-9 je sa sajta www.yahoo.com, a prikazuje kombinaciju nekoliko jezika,
ukljuujui HTML, CSS i JavaScript. JavaScript kod (prikazan crnom bojom) se nalazi izmeu
tagova skripta (<script type=text/JavaScript> i </script>). On e pokuati da kreira kolai na
vaoj maini ako pretraiva omoguava upotrebu kolaia.
Slika 1-10 Izvorni kod web sajta www.php.net (11.11.2014.)
Meutim, kada pogledamo izvorni kod web sajta www.php.net (na slici 1-10), ne moemo da vidimo
kod PHP skripta. Postoje neki linkovi ka nekim PHP fajlovima, ali nije prikazan PHP kod. Zato?
JavaScript kod se nalazi na raunaru korisnika. On je interpretiran i izvren unutar pretraivaa. PHP
kod se nalazi na web serveru. Njega je interpretirao i izvrio web server, a ne pretraiva. Rezultati
izvrenja PHP koda su vraeni u pretraiva, a ne u sam kod.
<?php
Print "Hello";
?>
Napomena
Moda ste primetili druge formate za upotrebu PHP-a (kao to su: <%, <%=, %> ili <script language=php>);
u verziji PHP 7 ovi stilovi vie nisu validni. Oni su ranije iskljueni, ali su i dalje upotrebljivi.
Moda ste pogodili da e ovaj kod prikazati Hello. Iako je to tano, pitanje je koji procesi se deavaju
za kreiranje ovog rezultata.
Ako je ovaj kod postavljen u fajl (kao to je hello.php) na web serveru, upotrebite web pretraiva da
zatraite taj fajl, tako to ete uneti njegov naziv i lokaciju u polje za URL (adresu), kao to je http://
servera.com/hello.php. Uneta adresa daje instrukcije pretraivau da poalje HTTP Get zahtev web
serveru (server.com) za vraanje web stranice (hello.php).
Slika 1-11 Zahtevanje HTML/JavaScript web stranice
Web server koji prima zahtev odredie da PHP kod prvo treba da bude interpretiran i izvren. On
odreuje ovaj proces, jednostavno traei ekstenziju fajla (.php) za traeni fajl. Sav PHP kod unutar
fajla je nakon toga poslat PHP procesoru za interpretaciju i izvrenje. Rezultati izvrenja koda su
vraeni web serveru, koji ih alje (i sve ostale HTML i/ili JavaScript kodove) nazad u pretraiva.
U ovom primeru Hello e biti vraen i prikazan u pretraivau. Ako pogledate izvorni kod, vide-
ete samo re Hello. Neete videti HTML ili PHP. Zato? Zato to nismo poslali HTML nazad u
pretraiva.
Slika 1-12 Zahtevanje web stranice pomou PHP koda
Moda se pitate da li moete da upotrebite ovaj proces da biste poslali nazad aktuelni HTML (i/
ili JavaScript) kod za kreiranje dinamike web stranice. Moete. PHP funkcija print e vratiti svaki
HTML (ili JavaScript) kod koji je postavljen izmeu navodnika (). Pretraiva e prevesti kod koji
je web server vratio.
Funkcija print - Funkcija print nije funkcija. To je konstrukcija jezika. Funkcije zahtevaju
da nizovi budu ukljueni izmeu navodnika kada se prosleuju. Konstrukcije jezika ne zah-
tevaju navodnike oko nizova. Ipak je preporuljiva njihova upotreba. Funkcija print e pro-
slediti pretraivau ta god je njoj prosleeno. Pokuae da konvertuje sve stavke koje nisu
niz u format niza (tekst), poto su sve stavke prikazane unutar web stranice u tekstualnom
formatu.
Za vie informacija posetite stranicu
http://php.net/manual/en/function.print.php.
Za detaljniji opis komande print posetite besplatni The New Boston (thenewboston.com)
video na adresi
https://www.thenewboston.com/videos.php?cat=11&video=16996.
Napomena
Sve linkove koji su obezbeeni u ovoj knjizi moete da pronaete na adresi http://www.littleoceanwaves.com/
securephp.
<?php
Print "<h1>Hello</h1>";
?>
Ako promenimo kod na prethodno prikazanu listu, pretraiva e prikazati Hello kao HTML zaglav-
lje (h1). Mana upotrebe funkcije print je to program nee imati kontrolu nad lokacijom prikaza
iskaza na web stranici. Iskaz e, u stvari, biti prikazan kao prva linija koda, ak ispred svih ostalih
postojeih HTML tagova. To je moda u redu ako samo vraate iskaz korisniku, kao to je Your
process has been completed. Meutim, to moda nije prihvatljivo ako je cilj da formatirate ispis na
odreenu lokaciju na stranici. Postoje druge tehnike i funkcije koje moemo izabrati i eliminisati ovaj
problem. Meutim, one nisu predmet razmatranja u ovoj knjizi.
Sada, kada znamo da moramo da prevedemo i izvrimo PHP kod pomou web servera, koji server bi
trebalo da upotrebimo?
Apache web server koji se najee koristi za hostovanje i rukovanje zahteva PHP web stranica. Kao
i drugi web serveri, Apache takoe moe da prihvati i vrati zahteve za druge vrste fajlova, ukljuujui
HTML, JavaScript, PERL, slike i RSS dokumente. On, kao to je reeno, odreuje koji procesi treba
da se izvre iz HTTP zahteva, tako to prvo pogleda ekstenziju fajla traenih fajlova.
Slika 1-13 Apache.org web sajt (24.09.2015.)
Apache je, kao i PHP, proizvod otvorenog koda. Svim promenama na Apache serveru rukovodi
Apache Software Foundation. ASP odrava web sajt apache.org pomou kojeg je korisnicima i pro-
gramerima omogueno da otkriju projekte koji su trenutno u razvoju i da preuzmu najnovije verzije
Apache servera. Meutim, kao to je ve reeno, preuzimanje posebnih verzija PHP-a, Apachea i
MySQL-a moe izazvati probleme, zbog nekompatibilnih verzija. Mnogo je jednostavnije da preuz-
mete kompletne WAMP, LAMP ili MAMP verzije ako niste sasvim sigurni u ono to radite.
Slika 1-14 Get Involved stranica Apache web sajta (24.09.2015.)
Apache Software Foundation takoe podstie korisnike svojih proizvoda da auriraju proizvode i
ukljue se u razvoj buduih proizvoda. Korisnici mogu da se prikljue diskusiji i e-mail grupama,
da testiraju nova izdanja i da, ak, pomognu u reavanju problema ili dodavanju novih funkcija u
proizvode.
Uradite
1. Koja je razlika izmeu izvravanja PHP koda i Java koda?
2. Koja je razlika izmeu jezika za pisanje skriptova i programskog jezika? Koja vrsta jezika
je PHP?
3. Kako Apache web server rukuje zahtevima za PHP web stranicu?
4. Zato moemo da vidimo JavaScript kod unutar web pretraivaa, ali ne moemo da
vidimo PHP kod?
5. Otvorite stranicu www.apache.org. Nabrojte neke od naina na koje moete da se ukljuite
u razvoj Apache projekata, ak i ako imate ogranieno iskustvo.
PHP, Apache i MySQL

ta se deava kada web stranica zahteva informaciju iz baze podataka?
Obino, baze podataka se nalaze na serverima koji su odvojeni od samog web servera.
Da li zahtev za podatke dolazi sa web servera ili iz PHP procesora?
Poto su SQL iskazi sadrani unutar samog PHP koda, PHP procesor alje SQL iskaze u Database
Management System (MySQL) na obradu.
Slika 1-15 Zahtevanje PHP web stranice koja vraa informaciju iz MySQL baze podataka
SQL - Structured Query Language je specijalni jezik koji se koristi za auriranje, ubaciva-
nje ili brisanje podataka iz DBMS-a (Database Management System). DBMS je aplikacija
koja stupa u interakciju sa programskim jezikom i bazom podataka da bi aurirala, ubacila
ili izbrisala podatke. DBMS koristi SQL za prevoenje potrebnih promena u podacima unu-
tar baze podataka. Za vie informacija o SQL-u pogledajte stranicu http://en.wikipedia.org/
wiki/SQL, a za vie informacija o DBMS-u stranicu http://en.wikipedia.org/wiki/Database.
Apache server e prvo otkriti da PHP kod mora da bude preveden. PHP kod e tada biti poslat u PHP
procesor, koji ga prevodi (liniju po liniju). Dok se kod prevodi, procesor e otkriti da SQL iskazi
moraju da budu izvreni uporeivanjem sa bazom podataka. SQL iskazi se, zatim, prenose do odgo-
varajueg Database Management Systema (DBMS-a) na obradu. DBMS e vratiti rezultate izvrenja
SQL iskaza u PHP procesor. PHP procesor e upotrebiti te rezultate za formatiranje ispisa koji e
biti prosleen Apache serveru. Apache server e, zatim, kombinovati rezultate koje je vratio PHP
procesor sa bilo kojim drugim HTML (i/ili JavaScript) kodom koji se nalaze na originalnoj traenoj
stranici i vratiti ceo ispis u pretraiva na maini korisnika. Pretraiva e tada prevesti HTML i
JavaScript i prikazati rezultate traene stranice.
Da li ste sve razumeli?
Pogledajte primer iz stvarnog sveta, koji je prikazan na slici 1-16.
Slika 1-16 Google.com pretraga za green cats (12.11.2014.)
Zbog nekog veoma udnog razloga, odluili smo da potraimo green cats (zelene make) na
Internetu. Kada smo uneli niz u omiljeni pretraiva (u ovom primeru to je Google), a zatim kliknuli
na dugme Search, informacija je prosleena Google serveru. Gde?
PHP, Apache i MySQL 15
Ko zna mogue je da je prosleena bilo gde na naoj planeti. Meutim, povoljna okolnost u vezi
Interneta je injenica da nas ne interesuje kom serveru su prosleene informacije, dok god brzo dobi-
jamo rezultate.
Slika 1-17 Zelene make (12.11.2014.)
U redu, moram rei da sam iznenaen da postoji 104 miliona moguih linkova ka zelenim ma-
kama. Moda bi trebalo da filtriramo rezultate. Meutim, poenta je da Google vraa web stranicu sa
listom linkova i njihovih opisa (plus reklame).
Da li Google vraa statinu stranicu koja je ve postojala?
Ne vraa. Serveri su kreirali dinamiku stranicu iz upita korisnika. Google algoritmi (softver) pre-
traili su ogromne Google baze podataka. Upit je prvo poslat na Google web server iz pretraivaa
korisnika. Web server alje, zatim, upit u Google baze podataka (koristei Google Query, jezik slian
SQL-u) da bi vratio informacije o zelenim makama. Softver na web serveru prevodi rezultate,
dodaje HTML i JavaScript (takoe i neki Google Script Language) kod za formatiranje web stranice
sa rezultatima i vraa informaciju korisniku.
Statine nasuprot dinamikih web stranica Statina web stranica se ne menja u odnosu
na upit ili unos korisnika. Nju je kreirao web programer, a nalazi se na web serveru. Kada
korisnik trai stranicu pomou pretraivaa, njena kopija je poslata u pretraiva za prika-
zivanje. Dinamika stranica se ne nalazi na web serveru. Kreirana je pomou unosa kori-
snika. Program koji se nalazi na web serveru e kreirati i formatirati stranicu. Stranica koju
kreira program se tada preuzima u pretraiva korisnika. Njena kopija se, obino, ne nalazi
na web serveru. Za vie informacija o statinim web stranicama pogledajte stranicu http://
en.wikipedia.org/wiki/Static_web_page, a za vie informacija o dinamikim web stranicama
stranicu http://en.wikipedia.org/wiki/Dynamic_web_page.
Da li se svaka stranica preuzima u web pretraiva korisnika?
Preuzima se samo prva stranica. Linkovi stranice na dnu prve stranice rezultata vraaju rezultate na
web server, traei sledei set informacija (za dinamiko kreiranje druge stranice ili drugu traenu
stranicu). Proces koji smo opisali u vezi obrade PHP fajlova na Internetu je uobiajeni proces za
kreiranje dinamikih stranica.
Moda ste primetili neto interesantno o URL adresi stranice sa rezultatima koja je prikazana. Adresa
je sada https://www.google.com/?gws_rd=ssl#q=Green+Cats, a ne www.google.com. Google algori-
tmi koriste GET HTTP Request kada alju upite pretrage na svoje servere.
HTTP - Hypertext Transfer Protocol je protokol (standard) za prenos poruka (teksta i
web stranica) izmeu raunara (raunara i servera) na Internetu. To je protokol zahteva-
odgovora. Na primer, korisnik zahteva web stranicu pomou web pretraivaa. Web server
odgovara na zahtev i vraa stranicu u pretraiva. Pretraiva menja zahtev u HTTP Get
Request (kao to je GET /pages/mypage.html HTTP/1.1), koji je poslat web serveru. Web
server odgovara informacijom koja je zatraena i statusnim kodom (kao to je HTTP/1.1
200 OK). Za vie informacija o HTTP-u pogledajte stranicu http://en.wikipedia.org/wiki/
Hypertext_Transfer_Protocol#Request_methods.
<form name="orders" method="get" id="orders" action="searchprocess.php">

Name: <input type="text" name="customername" id="customername"><br />
<input type="submit" value="Submit your name">
</form>
Pogledajte prethodno navedeni jednostavniji primer da biste otkrili ta se deava. Pretpostavimo da je

navedeni kod sauvan u fajlu index.html na localhost web sajtu, pod direktorijumom projects.
Slika 1-18 Primer fajla index.html
Ako korisnik unese Fred u tekstualno polje koje je prikazano u pretraivau, stranica rezultata (kreirana
prevoenjem i izvravanjem fajla searchprocess.php na web serveru i slanjem rezultata nazad u pretrai-
va) prikazae URL liniju http://127.0.0.1/projects/searchprocess.php?customername=Fred.
Slika 1-19 Izvravanje fajla searchprocess.php
Naziv tekstualnog polja (customername) i vrednost uneta u tekstualno polje (Fred) su vidljivi u URL
liniji. U stvari, customername je sada parametar, a Fred je vrednost koju sadri parametar. Ovo je
rezultat upotrebe GET procesa.
Kada kliknete na dugme Google Search ili dugme Search u naem jednostavnom primeru, traena
informacija e biti poslata pomou GET HTTP procesa. Sve informacije (i promenljive) koje su
potrebne za primanje programa su poslate u aktuelnu URL liniju da bi ih primio program na web
serveru koji e obraditi poetni zahtev.
PHP, Apache i MySQL 17
Zato Google pretraiva alje informaciju pomou GET-a, umesto pomou POST-a (koji bi sakrio
informacije)?
Glavni razlog je elja da se utedi memorija servera. Samo pomislite na milione zahteva koje Google ima
za odreenu informaciju. Ako bi se svi ovi zahtevi nalazili u memoriji, serveri bi ubrzo pali. Osim toga,
poto korisnik vri javnu pretragu za informaciju, nema razloga da se informacija sakrije. U narednim
poglavljima opisaemo kako se itaju GET i POST parametri unutar PHP programa.
Meutim, vratimo se za sada naem razmatranju o Apacheu, PHP-u i DBMS-u.
PHP moe da pristupi informacijama iz mnogih vrsta DBMS sistema, ukljuujui Oracle i SQL Ser-
ver. Meutim, najpopularnija kombinacija (kao to smo ve pomenuli) je par PHP sa MySQL-om.
Verujem da sada i znate zbog ega - oni su otvorenog koda i besplatni. MySQL je, takoe, jedan od
DBMS sistema koji su najjednostavniji za upotrebu.
Slika 1-20 www.mysql.com (24.09.2015.)
Korisnik moe da otvori zvanini web sajt MySQL-a (www.mysql.com) da bi preuzeo najnovije
verzije. Osim toga, kao to, verovatno, i nagaate, moete da se prikljuite zajednici i pomognete u
razvoju novih verzija MySQL-a i slinih proizvoda. Dokumentacija aktuelne i nekoliko prethodnih
verzija je dostupna za preuzimanje. Dokumentacija je prilino intenzivna i nije namenjena za neisku-
sne korisnike i poetnike. Ako ste moda umorni od itanja, nije preporuljivo da preuzmete novu
verziju MySQL-a posebno, dok ne budete imali malo vie iskustva. Za sada, drite se paketa WAMP,
LAMP i MAMP.
Uradite
1. Zato PHP procesor alje SQL u DBMS, umesto da ga Apache web server alje direktno u
DBMS?
2. ta Apache server moe da uradi sa informacijom koju je primio od DBMS-a pre nego to
je poalje nazad u pretraiva korisnika?
3. Otvorite www.mysql.com. Koja je najnovija verzija MySQL-a? Koje verzije Apache
servera i PHP-a su kompatibilne?
4. Zato pretraivai prosleuju informacije korienjem GET HTTP upita, umesto POST
HTTP upita? Kada koristite POST upit?
Spajanje svega - PHP, Apache i MySQL

Kao to ste do sada, nadam se, otkrili, PHP, Apache i MySQL treba zajedno da se pokreu bespre-
korno da bi kreirali dinamike web stranice. Postoje mnogi razvojni paketi koji su dostupni i obezbe-
uju kombinaciju ovih proizvoda, zajedno sa drugim alatkama, kao to je PhpMyAdmin (ta alatka je
izuzetno korisna u podeavanju web servera i baza podataka). Instaliranjem jednog od ovih proizvoda
smanjiete nivo frustracije (i moda ete uspeti da zadrite vei deo svoje kose i da ne oelavite). Dva
najpopularnija proizvoda EasyPHP i XAMPP neemo detaljno opisati, niti emo napisati instrukcije,
korak po korak, za njihovu instalaciju, zbog dva razloga. U vreme izdavanja ove knjige uputstva e
se verovatno promeniti, a bie u redu ako upotrebite standardna podeavanja. Prihvatanje onoga to
programeri preporuuju u veini sluajeva funkcionie.
EasyPHP
Slika 1-21 www.easyphp.org (24.09.2015.)

Spajanje svega - PHP, Apache i MySQL 19
Moete da preuzmete verziju programera EasyPHP-a sa sledeeg linka. Nije potrebno da preuzmete host
verziju ako ne planirate da hostujete ive web stranice direktno sa vaeg raunara na Internet.
http://www.easyphp.org/easyphp-devserver.php
Verzija programera EasyPHP-a je WAMP (Windows, Apache, MySQL, PHP) paket koji se koristi
u Microsoft Windows okruenju. Postoje dodatni alati koji vam mogu pomoi u radu. Meutim, za
sada je potrebno da instalirate samo osnovnu instalaciju. Nakon instalacije, fajlovi e biti locirani u
direktorijumu programskih fajlova pod direktorijumom EasyPHP.
Upozorenje
Obratite panju na koju dugmad klikete na web sajtu u toku preuzimanja. Ako ne proitate ono to preuzimat e pre
nego to kliknete na dugme, moete sluajno da preuzmete dodatne stavke koje vas ne interesuju.
Nakon preuzimanja instalera klikom na strelicu za preuzimanje na web sajtu, pratite uputstva koje
vam softver prikazuje. Za sada, ostavite sva standardna podeavanja. Nadamo se da e sve biti pra-
vilno instalirano. Za svaki sluaj, proitajte sledei odeljak pod naslovom Uobiajeni problemi
instalacije.
Uobiajeni problemi instalacije

Nedostaje C# biblioteka
PHP 7 (kao i ranije verzije PHP-a) zahteva Microsoft Visual Studio C# biblioteku. Ako imate Windows
8 ili noviji operativni sistem, ova biblioteka je, verovatno, ve instalirana. Osim toga, ako imate noviju
verziju Microsoft Visual Studioa, takoe je verovatno ve instalirana biblioteka. Ako primite poruku o
greci koja ukazuje na nepostojanje C# biblioteke ili na pogrenu verziju, pejstujte poruku u pretraiva na
Internetu. Potraite odgovor od Micorosofta za uputstva za ispravljanje greke. Odgovor bi trebalo da
ukljuuje link za preuzimanje nedostajuih fajlova i uputstva za instalaciju.
Konflikti porta
Ako ve imate servis koji koristi port 80, standardni port za HTML saobraaj izmeu PC-ja i spo-
ljanjeg sveta, primiete poruku o greci od Apache servera kada pokuate da ga pokrenete. Ovaj
problem moete da reite na nekoliko naina.
Wikipedia za port ima sledeu definiciju:
U raunarskom umreavanju port je softver specifian za aplikaciju ili proces koji slui
kao krajnja taka za komunikaciju u glavnom operativnom sistemu raunara. Namena por-
tova je da jedinstveno identifikuju razliite aplikacije ili procese koji su pokrenuti na jed-
nom raunaru, ime im se omoguava da dele jednu fiziku konekciju na mrei komutacije
paketa, kao to je Internet. U kontekstu Internet Protocola port je povezan sa IP adresom
glavnog raunara i sa vrstom protokola koji se koristi za komunikaciju.
Za vie informacija o portovima pogledajte stranicu
http://en.wikipedia.org/wiki/Port_(computer_networking).
A. Ako vam ne smeta da iskljuite druge servise koji koriste port dok programirate, moete da pratite
sledea opisana uputstva. Kada zavrite upotrebu Apachea i PHP-a, moete ponovo da ukljuite ser-
vise ili samo da restartujete raunar i servisi e ponovo biti ukljueni.
1. Otvorite Microsoft Windows 7/8/10 Task Manager (pritisnite istovremeno tastere
Ctrl+Alt+Delete).
2. Selektujte karticu Services.
3. Potraite bilo koji od sledeih servisa na Windowsu 7/8/10. Ako pronaete jedan pokrenut servis,
kliknite na njega desnim tasterom mia i iskljuite ga. Zatim, pokuajte da restartujete Apache.
Ako ne funkcionie, ukljuite ponovo servis koji ste iskljuili i pokuajte da iskljuite drugi
(nazivi su moda malo drugaiji, u zavisnosti od verzije Windowsa).
SQL Server Reporter, Web Deployment Agent, BranchCache, Sync Share Service, WAS (IIS Admi-
nistrator) i W3SVC
B. Ako je potrebno da drugi servisi budu pokrenuti ili nemate privilegije administratora za iskljuiva-
nje servisa na portu 80, moete da promenite lokaciju standardnog porta za Apache.
Otvorite sistemsku paletu (donji desni ugao ekrana). Potraite EasyPHP ikonicu, tako to ete skrolo-
vati iznad ikonica. Bie prikazan opis svake ikonice. Ako ne vidite ikonicu, kliknite na strelicu nagore
u sistemskoj paleti da biste prikazali sve ikonice. Kliknite desnim tasterom mia na ikonicu EasyPHP.
Selektujte opciju Configuration, pa Apache. Otvorie se konfiguracioni fajl Apachea (httpd.conf) u
Notepadu (ili drugom standardnom editoru teksta). Prvo snimite kopiju ovog fajla. Zahvaljujui tome,
moi ete da ispravite bilo koje greke koje se dese. Zatim, potraite liniju Listen 127.0.0.1:80 unutar
fajla. Promenite primer 80 na 8080 ili na 81, i to samo u toj jednoj liniji. Na taj nain Apache server e
moi da slua jedan od portova koji se ne koriste u veini sluajeva. Ponovo snimite fajl (obavezno
snimite originalni fajl na originalnu lokaciju).
NAPOMENA
Kada koristite Notepad ili bilo koji drugi editor za tekst, obavezno upotrebite opciju Save As, a zatim selektujte All Files
za vrstu fajla. Osim toga, obavezno ukljuite .conf ekstenziju fajla. Ako ne promenite vrstu fajla na All Files, fajl e biti
snimljen kao httpd.conf.txt. Ako se to desi, server nee videti fajl. Moete jednostavno da reite ovaj problem, tako
to ete ponovo otvoriti fajl i snimiti ga na pravilan nain.
Zatim, moete da restartujete Apache, tako to ete se vratiti u sistemsku paletu i potraiti ikonicu
EasyPHP. Dvostruko kliknite na ikonicu; bie prikazan okvir sa porukom u kojem je prikazan sta-
tus Apachea i MySQL-a. Verovatno ete videti crvenu boju za Apache status. Kliknite na dugme
Apache. Za nekoliko trenutaka boja bi trebalo da se promeni u zelenu, to znai da je server pokrenut.
Uradite isto za MySQL.
Nedostajui fajlovi
Ako primite poruku o greci koja se odnosi na nedostajue fajlove, to znai da su fajlovi nekako ote-
eni pre instalacije. Vratite se na web sajt EasyPHP i ponovo preuzmite fajlove. Ako na neki nain
pokvarite Apache konfiguracioni fajl, vratite se nazad i ponovo reinstalirajte proizvod.
Ne moete da instalirate fajlove u direktorijum programskih fajlova

Ako ne moete da instalirate fajlove u direktorijum programskih fajlova, to ukazuje da vi ili neto
drugo (podeavanje) imate bezbednosnu zabranu otvaranja tog direktorijuma. Ponovo pokrenite
instalaciju i promenite lokaciju instalacije u drugi direktorijum. Kada kasnije u knjizi budemo govo-
rili o direktorijumu programskih fajlova, treba da potraite direktorijum u koji ste instalirali fajlove.
Kanjenje i prekidanje veze Apache servera

U Windowsu 8/10 se moete suoiti sa problemima kao to su usporeni rad Apache servera ili pre-
kid veze. Da biste reili neki od ovih problema, otvorite sistemsku paletu (u donjem desnom uglu
ekrana). Ako ne moete da instalirate fajlove u direktorijum programskih fajlova, to ukazuje da vi ili
neto drugo (podeavanje) imate bezbednosnu zabranu otvaranja tog direktorijuma.
Potraite EasyPHP ikonicu, tako to ete skrolovati preko ikonica. Trebalo bi da bude prikazan opis
svake ikonice. Ako ne vidite ikonicu, kliknite na strelicu nagore u sistemskoj paleti da biste prikazali
sve ikonice. Kliknite desnim tasterom mia na ikonicu EasyPHP. Selektujte Configuration, a zatim
Apache. Otvorie se Apache konfiguracioni fajl (httpd.conf) u Notepadu (ili u drugom standardnom
editoru za tekst). Prvo snimite kopiju ovog fajla na neko drugo mesto, ime ete obezbediti mogu-
nost ispravke eventualnih greaka.
Zatim, dodajte sledee dve linije na kraj fajla.
AcceptFilter http none
AcceptFilter https none
Ponovo snimite fajl (obavezno snimite originalni fajl na originalnu lokaciju).
Ostale greke
Greke koje ovde nisu opisane kopirajte i pejstujte u pretraiva. Potraite odgovore koji obezbeuje
i preporuku za ispravljanje greaka. Postoje mnogi besplatni izvori na Internetu. Nemojte da plaate
vlasniku web sajta (ili nekom drugom korisniku) za otklanjanje problema.
Konfiguracije
Treba da odredite kada elite da se Apache pokrene. Apache moe da bude podeen da se pokree
kada ukljuite PC i kada je potreban aplikaciji ili moe da se pokree runo. Da biste promenili
podeavanja, kliknite desnim tasterom mia na EasyPHP ikonicu u sistemskoj paleti (donji desni
ugao ekrana), pa selektujte Configuration i opciju EasyPHP. Ako ne vidite ikonicu, kliknite na stre-
licu nagore u sistemskoj paleti. Trebalo bi da bude prikazan mali ekran koji e vam omoguiti da
potvrdite (ili iskljuite) dve opcije - Start on Session Startup i Launch Servers When the Application
Starts.
Postoje mnoge opcione biblioteke kojima moete da uspostavite ili raskinete vezu sa PHP-om, po
potrebi. U mnogim sluajevima biblioteke su ve uitane i treba samo da budu povezane. Moete
da ih dodate ako otvorite PHP konfiguracioni fajl (php.ini) i uklonite karakter komentara (;) na
poetku linije. PHP konfiguracioni fajl moe lako da se pronae ako kliknete desnim tasterom mia
na EasyPHP ikonicu u sistemskoj paleti, pa selektujete Configuration i PHP. Nije vano da li ete
sada izvrite neke promene. Preporuljivo je da promene izvravate samo kada je potrebno. Druge
biblioteke mogu da se dodaju pomou Curla i drugih metoda, koji su opisani u narednim poglavljima
ove knjige.
Za detaljnije objanjenje php.ini fajla pogledajte besplatni The New Boston (thenewboston.com)
video na adresi https://www.thenewboston.com/videos.php?cat=11&video=16993.
XAMPP
Slika 1-22 XAMPP na adresi www.apachefriends.org (24.09.2015.)
Iako je slian EasyPHP-u, XAMPP je popularniji, zato to ima besplatne verzije za Windows, Linux
i OS X sisteme. Takoe ukljuuje puno dodataka, meu kojima su i neki najpopularniji sistemi za
upravljanje sadrajima - Drupal, Joomla i WordPress. Najnovijim verzijama moete da pristupite
direktno na zvaninom XAMPP web sajtu ili na mnogim drugim lokacijama za preuzimanje.
https://www.apachefriends.org/
Upozorenje
Obratite panju na koju dugmad klikete na web sajtu. Ako ne proitate ta preuzimate pre nego to kliknete na
dugme, moda ete preuzeti i neke dodatne stavke za koje niste zainteresovani.
U toku prvog pokuaja instaliranja upotrebite standardna podeavanja koja preporuuju programeri u
instalacionom softveru. Na taj nain ete smanjiti mogunost nastanka problema ili glavobolje. Ako
dobijete poruku o greci, radi pomoi proitajte sledei odeljak pod naslovom Uobiajeni problemi
instalacije.
Uobiajeni problemi instalacije

Konflikti porta
Ako ve imate servis koji koristi port 80, standardni port za HTML saobraaj izmeu PC-ja i spo-
ljanjeg sveta, primiete poruku o greci od Apache servera kada pokuate da ga pokrenete. Ovaj
problem moete da reite na nekoliko naina.
A. Ako vam ne smeta da iskljuite druge servise koji koriste port dok programirate, moete da pratite
uputstva na video linku. Kada zavrite upotrebu Apachea i PHP-a, moete ponovo da ukljuite ser-
vise ili samo da restartujte raunar i servisi e ponovo biti ukljueni.
1. Otvorite Microsoft Windows 7/8/10 Task Manager (pritisnite istovremeno tastere

Ctrl+Alt+Delete).
2. Selektujte karticu Services.
3. Potraite bilo koji od sledeih servisa na Windowsu 7/8/10. Ako pronaete jedan pokrenut servis,
kliknite na njega desnim tasterom mia i iskljuite ga. Zatim, pokuajte da restartujete Apache.
Ako ne funkcionie, ukljuite ponovo servis koji ste iskljuili i pokuajte da iskljuite drugi
(nazivi su moda malo drugaiji, u zavisnosti od verzije Windowsa).
SQL Server Reporter, Web Deployment Agent, BranchCache, Sync Share Service, WAS (IIS Admi-
nistrator) i W3SVC
B. Ako je potrebno da drugi servisi budu pokrenuti ili ako nemate privilegije administratora za isklju-
ivanje servisa na portu 80, moete da promenite lokaciju standardnog porta za Apache.
Otvorite sistemsku paletu (u Microsoft Windowsu se nalazi u donjem desnom uglu ekrana). Potraite
XAMPP ikonicu, tako to ete skrolovati iznad ikonica. Bie prikazan opis svake ikonice. Ako ne vidite
ikonicu, kliknite na strelicu nagore u sistemskoj paleti da biste prikazali sve ikonice. Dvostruko kliknite
na ikonicu. Otvorie se Control Panel. Trebalo bi da vidite poruke o greci pri pokretanju, ispisane crve-
nom bojom na konzoli. Ako je re o konfliktu porta, kliknite na dugme Config desno od opcije Apache.
Iz liste koja e biti prikazana selektujte httpd.conf. Otvorie se konfiguracioni fajl Apachea (httpd.
conf) u Notepadu (ili u drugom standardnom editoru teksta). Prvo snimite kopiju ovog fajla negde (za
sluaj da napravite greku). Zahvaljujui tome, moi ete da vratite originalni fajl. Zatim, potraite
liniju Listen 80 unutar fajla. Promenite primer 80 na 8080 ili na 81. Na taj nain e Apache server moi
da slua jedan od portova koji se ne koriste u veini sluajeva. Ponovo snimite fajl (obavezno snimite
originalni fajl na originalnu lokaciju).
NAPOMENA
Kada koristite Notepad ili bilo koji drugi editor za tekst, obavezno upotrebite opciju Save As, pa selektujte All Files
za vrstu fajla. Osim toga, obavezno ukljuite .conf ekstenziju fajla. Ako ne promenite vrstu fajla na All Files, fajl e biti
snimljen kao httpd.conf.txt. Ako se to desi, server nee videti fajl. Moete jednostavno da reite ovaj problem ako
ponovo otvorite fajl i snimite ga na pravilan nain.
Zatim, moete da restartujete Apache, tako to ete kliknuti na dugme Start pored stavke Apache
u XAMPP konzoli. Ako dobijete status za Apache zelene boje, takoe ete eleti da pokrenete i
MySQL klikom na dugme Start pored stavke MySQL.
Nedostajui fajlovi
Ako primite poruku o greci koja se odnosi na nedostajue fajlove, znai da su fajlovi nekako ote-
eni pre instalacije. Vratite se na web sajt XAMPP i ponovo ih preuzmite. Ako na neki nain pokva-
rite Apache konfiguracioni fajl, moraete da ponovo preuzmete fajlove.
Ne moete da instalirate fajlove u direktorijum programskih fajlova

Ako ne moete da instalirate fajlove u direktorijum programskih fajlova, to ukazuje da vi ili neto
drugo imate bezbednosnu zabranu otvaranja tog direktorijuma. Ponovo pokrenite instalaciju i pro-
menite lokaciju instalacije u drugi direktorijum. Kada kasnije u knjizi bude rei o direktorijumu
programskih fajlova, treba da potraite direktorijum u koji ste instalirali fajlove.
Kanjenje i prekidanje veze Apache servera

U Windowsu 8/10 moete se suoiti sa problemima u vidu usporenog rada Apache servera ili preki-
danja veze. Da biste reili neki od ovih problema, otvorite sistemsku paletu (donji desni ugao ekrana).
Potraite XAMPP ikonicu, tako to ete skrolovati preko ikonica. Trebalo bi da bude prikazan opis
svake ikonice. Ako ne vidite ikonicu, kliknite na strelicu nagore u sistemskoj paleti da biste prika-
zali sve ikonice. Kliknite desnim tasterom mia na ikonicu XAMPP. Selektujte Configuration, pa
Apache. Otvorie se Apache konfiguracioni fajl (httpd.conf) u Notepadu (ili u drugom standardnom
editoru za tekst). Prvo snimite kopiju ovog fajla na neko drugo mesto da biste mogli da ispravite
eventualne greke.
Zatim, dodajte sledee dve linije na kraj fajla.
AcceptFilter http none
AcceptFilter https none
Ponovo snimite fajl (obavezno snimite originalni fajl na originalnu lokaciju).
Ostale greke
Greke koje ovde nisu opisane kopirajte i pejstujte u pretraiva. Potraite odgovor koji obezbeuje
i preporuku za ispravljanje greaka. Postoje mnogi besplatni izvori na Internetu. Nemojte da plaate
vlasniku web sajta (ili nekom drugom) za otklanjanje problema.
Konfiguracije
Moete da promenite konfiguraciju za XAMPP, tako to ete otvoriti Control Panel (dvostruko kli-
knite na XAMPP u sistemskoj paleti u donjem desnom uglu ekrana). Zatim, kliknite na dugme Con-
fig u gornjem desnom uglu ekrana (ne na dugmad Config koja se nalaze desno od aplikacije). Moete
da potvrdite (ili iskljuite) one aplikacije koje ne elite da se automatski pokrenu sledeeg puta kada
se pokrene Control Panel. Treba da potvrdite Apache i MySQL, zbog lekcija u ovoj knjizi. Naravno,
uvek moete da ih pokrenete iz Control Panela kada je to potrebno.
Postoje mnoge opcione biblioteke kojima moete da uspostavite ili raskinete vezu sa PHP-om, po
potrebi. U mnogim sluajevima biblioteke su ve uitane i treba samo da budu povezane. Moete da
ih dodate, tako to ete otvoriti PHP konfiguracioni fajl (php.ini) i ukloniti karakter komentara (;) na
poetku linije. PHP konfiguracioni fajl moe lako da se pronae ako dvostruko kliknete miem na
XAMPP ikonicu u sistemskoj paleti. Zatim, selektujte Configuration desno od opcije Apache. Bie
prikazana lista; selektujte php.ini. Nije vano da li ete sada izvriti neke promene. Preporuljivo je
da promene izvravate samo kada je potrebno. Druge biblioteke mogu da se dodaju pomou Curla i
drugih metoda, koji su opisani u narednim poglavljima ove knjige.
Microsoft Internet Information Server

Alternativno, ako ne moete da pravilno pokrenete Apache u Windowsu, (posebno u Windowsu 8 ili
Windowsu 10) ili ako vam se dopada Microsoftov IIS Server, moete da instalirate PHP da koristi
Microsoft IIS (Internet Information Server), umesto Apache servera. Za vie informacija posetite
stranicu http://www.microsoft.com/web/platform/phponwindows.aspx
Testiranje okruenja 25
Uradite
1. Primili ste sledeu greku u toku instaliranja ili kada ste pokuali da pokrenete XAMMP ili
EasyPHP. Upotrebite pretraiva da biste odgovorili na pitanja kako moe da se pronae
reenje za problem i ta moe da izazove ovu greku?
Internal Server Error
The server encountered an internal error or misconfiguration and was
unable to complete your request.
Please contact the server administrator, you@example.com and inform
them of the time the error occurred, and anything you might have
done that may have caused the error.
More information about this error may be available in the server
error log.
2. Upotrebite pretraiva da biste odgovorili ta je XAMPP greka #1130 i kako moete da je

ispravite.
3. Kada pokuate da pokrenete PHP program, koristei EasyPHP (i Apache), primili ste
sledeu greku. Upotrebite pretraiva da biste odgovorili ta izaziva ovu greku i kako
moete da je ispravite.
Cannot load mcrypt extension. Please check your PHP configuration.
4. Ako ve niste to uradili, sada instalirajte EasyPHP ili XAMPP na svoj lini raunar. Da li
ste imali nekih problema prilikom instalacije? Ako ste ih imali, kako ste ih reili?
Testiranje okruenja
Sada imate zelena svetla, zar ne? Sve funkcionie pravilno?
Da biste bili sigurni, najbolje je da izvrite test okruenja.
Testiranje administrativnog okruenja

Prvo treba da testirate server i vidite da li se prikazuju administracione stranice. U EasyPHP-u moete
da izvrite jedan od sledeih zadataka:
1. Kliknite desnim tasterom mia na EasyPHP ikonicu i selektujte opciju Administration.
ili
2. Otvorite omiljeni pretraiva i unesite
http://127.0.0.1/home/.
Ako treba da promenite port zbog konflikta, moda e biti potrebno da unesete broj porta,
kao to je
http://127.0.0.1:8080/home/.
Trebalo bi da vidite ekran slian onom koji je prikazan na slici 1-23.
Slika 1-23 EasyPHP administracioni ekran (PHP 5.6)
Za XAMPP otvorite omiljeni pretraiva i unesite adresu

http://127.0.0.1/dashboard/
Ako treba da promenite port zbog konflikta, takoe treba da ukljuite port
http://127.0.0.1:8080/dashboard/
Ako je XAMPP pravilno instaliran, trebalo bi da vidite ekran slian onome koji je prikazan na slici
1-24.
Slika 1-24 Ekran XAMPP komandne table (24.09.2015.)
Ako sada ne vidite ovu stranicu (ili neku stranicu na kojoj je prikazan XAMPP), neto nije u redu.
Proverite da li je EasyPHP ili XAMPP pokrenut. Da li vidite zeleno svetlo ili zelenu boju za Apache
u XAMPP Control Panelu ili u EasyPHP-u? Ako ne vidite, pokuajte da kliknete na dugmad ili lin-
kove Start.
Ako Apache nee da se pokrene, da li vidite poruku o greci? Ako ne vidite, proverite fajl evidencije
greaka. Za EasyPHP kliknite desnim tasterom mia na ikonicu u sistemskoj paleti i selektujte fajl
evidencije greaka za Apache. Za XAMPP kliknite na dugme Log u Control Panelu pored stavke
Apache i selektujte Error Log.
Ako vidite zelenu boju, a stranice izgledaju kao da su zakljuane, pokuajte da zaustavite i ponovo
pokrenete Apache. Moda e biti potrebno da pokuate nekoliko puta dok ga ne probudite. Ako
nastavi da se prekida veza, proverite podeavanja raunara. Da li ste prevazili maksimum za upo-
trebu CPU-a?
Ako dobijete poruku o greci, pejstujte je u omiljeni pretraiva i vidite ta eksperti kau o tom
problemu.
Uradite
1. Ako ve niste to uradili, testirajte okruenje, koristei prethodno navedena uputstva. Da li
imate probleme? Ako imate, koji problemi su se pojavili? Kako ste ih otklonili?
Testiranje PHP okruenja

Ako je do sada sve bilo u redu, ili ste imali sree i proli sve veoma brzo ili ste reavali probleme sa
kojima ste se ve ranije susretali. Meutim, i dalje treba da proverite da li moete da pokrenete svoj
PHP program u Apacheu.
Otvorite editor za tekst (ne Word, ve Notepad ili Notepad++) i unesite sledei kod tano onako kako
je prikazan.
<?php
print "Hello World";
?>
Slika 1-25 Upotreba opcije Save As sa izabranom vrstom fajla All Files za snimanje PHP programa
Koristei opciju Save As u meniju File, promenite File Type na All Files ili na php. Unesite naziv
fajla myfirstprogram.php i snimite ga na jednu od narednih ispisanih lokacija.
Ako koristite EasyPHP, snimite program u
C:\Program Files (x86)\EasyPHP-DevServer-14.1VC11\data\localweb\projects
Naravno, treba da promenite naziv verzije (ili naziv programskog fajla) na odgovarajuu verziju
(lokaciju) koju koristite na svom raunaru. Ako imate verziju EasyPHP-a koja nema direktorijume
projekta localweb\, pronaite lokaciju direktorijuma www pod direktorijumom EasyPHP i kreirajte
direktorijum pod nazivom projects. Zatim, snimite fajl pod tim direktorijumom.
Ako koristite XAMPP, prvo otvorite C:\xampp\htdocs i kreirajte direktorijum pod nazivom projects.
Zatim se vratite u editor za tekst, izaberite opciju Save As (ne zaboravite da promenite vrstu fajla na All
Files ili php), dodelite naziv fajlu myfirstprogram.php i snimite ga na sledeu lokaciju.
C:\xampp\htdocs\projects
Ako ste pravilno snimili fajlove na EasyPHP ili XAMPP lokacijama, moete da pokuate da pokre-
nete program tako to ete u URL polje pretraivaa uneti
http://127.0.0.1/projects/myfirstprogram.php
Ako ste promenili port, promenite prvi deo na http://127.0.0.1:8080/ (unesite odgovarajui port
koji koristite, umesto 8080).
Trebalo bi da program prikae poruku koja je predstavljena na slici 1-26.
Slika 1-26 Hello World
Uobiajeni problemi
Nita nije prikazano, error 404:
1. Uverite se da ste ukucali adresu tano onako kako je prikazana.
2. Moda je prekinuta veza sa serverom. Zaustavite server i ponovo ga pokrenite.
3. Uverite se da se fajl nalazi na odgovarajuoj lokaciji.
4. Uverite se da ste snimili fajl kao .php fajl, a ne kao .txt. Pokuajte ponovo da upotrebite
opciju Save As i promenite naziv fajla (uverite se da je vrsta fajla All Files ili php).
5. Potraite gramatike greke u aktuelnom kodu programa. Da li ste zaboravili znak taka-
zarez (;)? Ispravite greke i ponovo snimite fajl. Moda treba da zaustavite i ponovo
pokrenete server ako zbog neega ne vidi promene. Moete da pogledate fajlove evidencije i
potraite fajlove PHP evidencije da biste uoili greke koje moda postoje u kodu.
6. Otvorite fajlove Apache evidencije (sledite uputstva data u prethodnom odeljku
Uobiajeni problemi) i potraite greke - ako ne moete da ih ispravite, kopirajte ih i
pejstujte u pretraiva da biste videli koja su reenja pronali drugi korisnici.
Prikazan je kod aktuelnog programa, a ne rezultati izvrenja koda:
1. Uverite se da ste snimili fajl kao .php fajl, a ne kao .txt. Pokuajte ponovo da upotrebite
opciju Save As i promenite naziv fajla (uverite se da je vrsta fajla All Files ili php).
2. Apache server ili PHP moda nije pokrenut ili je veza prekinuta. Zaustavite Apache i
ponovo ga pokrenite.
3. Da li imate greku u <?php ili ?> linijama ili ste zaboravili da ih unesete?
4. Otvorite fajlove Apache evidencije (vidite uputstva data u prethodnom odeljku
Uobiajeni problemi) i potraite greke - ako ne moete da ih ispravite, kopirajte ih i
pejstujte u pretraiva da biste videli koja su reenja pronali drugi korisnici.
Za bilo koje druge greke kopirajte i pejstujte poruku o grekama u web pretraiva i vidite koja su
reenja pronali drugi korisnici.
EasyPHPs Code Classroom

Ako i dalje imate probleme sa dobijanjem verzije LAMP, MAMP ili WAMP za rad na raunaru, nije
sve izgubljeno.
EasyPHP (www.easyphp.org) sada ima online okruenje za pisanje koda za studente i predavae.
Ovo okruenje (vidite sliku 1-27) omoguava da unesete kod (crni prozor dole), kliknete na dugme
Submit (crveno dugme) i vidite rezultate sa desne strane ekrana (beli prozor).
Slika 1-27 www.codeclassroom.net
Uradite
1. Ako jo niste testirali okruenje, uradite to. Da li test funkcionie? Koje ste probleme imali
i kako ste ih reili?
Alternativni direktorijumi
U stvarnom svetu je uobiajena praksa kreiranje alternativnih direktorijuma na web serverima. Alter-
nativni direktorijumi su lane lokacije fajlova, koji e prevariti korisnika vaeg web sajta i uveriti ga
da se fajl nalazi na jednoj lokaciji, a nalazi se, u stvari, na drugoj lokaciji.
Zato biste upotrebili alternativni direktorijum? Kada web sajtovi rastu, lokacije fajlova na serverima
e se moda menjati. Zbog upotrebe alternativnih direktorijuma, korisnik vaeg web sajta nee znati
da je stvarna lokacija fajla promenjena. Alternativni direktorijum omoguava da uvate fajlove na
bilo kojoj lokaciji na raunaru (serveru). Ako ga ne koristite, svi fajlovi moraju da budu sauvani na
standardnoj lokaciji. Standardne lokacije su:
EasyPHP: C:\Program Files (x86)\EasyPHP-DevServer-14.1VC11\data\localweb\
XAMPP: C:\xampp\htdocs\
Alternativni direktorijumi 31
Moda ete eleti da razmotrite kreiranje alternativnog direktorijuma, pogotovo ako elite da posta-
vite fajlove na USB disk sa fle memorijom. U ovoj knjizi pretpostavljamo da su fajlovi sauvani na
standardnim lokacijama u direktorijumu projects.
EasyPHP: C:\Program Files (x86)\EasyPHP-DevServer-14.1VC11\data\localweb\projects
XAMPP: C:\xampp\htdocs\projects
Ako se fajlovi nalaze na ovim lokacijama, moi ete da testirate programe, koristei isti URL, bez
obzira da li koristite EasyPHP ili XAMPP.
http://127.0.0.1/projects/myfirstprogram.php
Ako kreirate alterantivni direktorijum, ne zaboravite da zamenite projects alternativnim nazivom
koji koristite.
Slika 1-28 Ekran alternativnog direktorijuma u EasyPHP-u
U EasyPHP-u alternativni direktorijumi mogu da se kreiraju na ekranu Administration. Otvorite

sistemsku paletu (u donjem desnom uglu ekrana), kliknite desnim tasterom mia na ikonicu EasyPHP
i selektujte Administration. Na sredini ekrana potraite Local Files, a na desnoj strani ekrana potra-
ite dugme Add an Alias - kliknite na ovo dugme i pratite uputstva. Direktorijum mora da postoji pre
dodavanja alternativnog direktorijuma.
Slika 1-29 httpd-xampp fajl
U XAMPP-u je potrebno malo vie posla. Otvorite sistemsku paletu, tako to ete dvostruko kliknuti
na ikonicu XAMPP. Zatim, kliknite na dugme Config desno od stavke Apache. Selektujte konfigura-
cioni fajl httpd-xampp iz liste. Izaberite Edit>Find iz menija u editoru teksta. Potraite niz <IfModule
alias_module>. Nemojte da promenite nita to je ve izlistano u ovom odeljku. Meutim, moete da
dodate lokacije (koristei sledei kod) za izvrne fajlove. Kada ste uneli potrebne linije, zaustavite i
ponovo pokrenite Apache da biste mu pomogli da pronae nove promene.
Alias /myfiles "C:/Temp"
<Directory "C:/Temp">
Options Indexes FollowSymLinks MultiViews ExecCGI
AllowOverride All
Require all granted
</Directory>
Za vie informacija o kreiranju alternativnih direktorijuma pogledajte stranicu
https://www.youtube.com/watch?v=XX6t3zJRXF8.
NAPOMENA
Ovo podeavanje direktorijuma omoguava itanje i pisanje u direktorijum. U narednom poglavlju emo opisati opcije
za bezbednost direktorijuma za ive sajtove.
Notepad++, editori i testeri koda 33
Slika 1-30 Hello World pokrenut iz alternativnog direktorijuma pod nazivom myfiles kao index.php fajl
Ova lista omoguava da se bilo koji fajlovi u direktorijumu C:/Temp izvravaju na Apache serveru
kada korisnik unese myfiles kao naziv direktorijuma u URL liniju. Podeavanja direktorijuma koja su
izabrana ne pruaju veliku bezbednost. Meutim, ovaj primer slui samo za testiranje na test maini.
Ako se nalazite u ivom okruenju, treba da pojaate podeavanja bezbednosti pod tagom direc-
tory. Da biste izvrili fajlove unutar ovog direktorijuma, treba da unesete URL http://127.0.0.1/
myfiles u pretraiva. Ako ne ukljuite naziv fajla, Apache e pokuati da pronae index.html ili
index.php fajl. Ako ne postoji ni jedan od tih fajlova, Apache e izlistati fajlove u direktorijumu
sa aktuelnim podeavanjima. To e omoguiti lak pristup fajlovima za testiranje. Meutim, to nije
dobro u ivom okruenju. Moete da poaljete upit za fajl koji nije index fajl, tako to ete dodati
naziv fajla (http://127.0.0.1/myfiles/myfirstprogram.php). Ne zaboravite da ukljuite portov broj
ako ste morali da ga promenite (http://127.0.0.1:8080/myfiles/myfirstprogram.php). Naravno,
direktorijum mora da postoji i fajlovi moraju da se nalaze u direktorijumu pre nego to testirate URL
u pretraivau.
Uradite
1. Kreirajte alternativni direktorijum pod nazivom myfiles, koji ukazuje na postojeu lokaciju
na vaem hard drajvu ili USB drajvu sa fle memorijom. Postavite program hello world,
koji ste koristili za testiranje okruenja, u direktorijum. Pokuajte da pokrenete program iz
direktorijuma, koristei prethodne instrukcije. Da li ste uspeno izvrili ovaj zadatak? Ako
niste, kakav ste problem imali i kako ste ga reili?
Notepad++, editori i testeri koda

Kada kreirate PHP kod, ne treba da koristite specijalni editor ili da kupite editor. Moete da kreirate
kod u editoru za tekst (ak i u Notepadu). Meutim, od velike je pomoi ako imate editor koji e
bojama istai kod, jer ete lake pronai greke u kodu (sintaksi).
Notepad++
Slika 1-31 Hello World unutar Notepada++
Notepad++ je dostupan za preuzimanje na adresi www.notepad-plus-plus.org. Ovaj editor je veoma

jednostavan za upotrebu. Moete da kreirate fajlove u vie od 20 razliitih formi (ukljuujui PHP).
Veina primera koda koji se nalaze u ovoj knjizi je kreirana u Notepadu ++. Kada kreirate novi PHP
program u Notepadu++, morate da ukaete aplikaciji koja je to vrsta fajla. To moete da uradite tako
to ete izabrati stavku menija Language, a zatim PHP. Na taj nain e vam aplikacija pomoi da
kodirate u boji, a dostupne su i druge funkcije.
Ostali editori
Postoje stotine drugih editora koji su dostupni. Preporuujem da izaberete onaj koji vam najvie
odgovara; www.download.com je dobar sajt na kojem moete da pronaete besplatne PHP editore.
Izaberite editor koji ima mnogo dobrih ocena od korisnika.
Kao to sam ranije pomenuo, moda ete eleti da isprobate EasyPHPs code classroom na adresi
www.codeclassroom.net
Termini poglavlja 35
Uradite
1. Izaberite editor za tekst koji ete koristiti za izvravanje kodiranja dok koristite ovu knjigu.
Preuzmite ga na raunar. Prekucajte program hello world u editor i snimite program.
Pokrenite program u pretraivau. Zato ste izabrali editor koji ste preuzeli? ta vam se
dopada, a ta vam se ne dopada u vezi tog editora?
Termini poglavlja
PHP Proceduralni jezik
Objektno-orijentisani jezik www.php.net
WAMP LAMP
MAMP Jezik za pisanje skriptova
Programski jezik JavaScript
Web pretraiva Izvorni kod
HTML CSS
Takovi skripta Web server
print funkcija Apache
Apache Software Foundation SQL
Sistem za upravljanje bazom podataka Statina stranica
Dinamika stranica GET HTTP upit
MySQL EasyPHP (verzija programera)
Port 80 httpd.conf
php.ini XAMPP
XAMPP Control Panel Alternativni direktorijumi
Otvoreni kod Notepad++
Pitanja i projekti poglavlja

Viestruki izbor
1. MAMP je skraenica za
a. Mobile Application Motor Processor
b. My Awesome Mobile Program
c. Apache-MySQL-PHP
d. Modern Application Modular Programing
e. Ni jedno od navedenih
2. Ciljevi Apache Software Foundation (ASP-a) ukljuuju:
a. koordinaciju svih promena na Apache web serveru
b. nadzor i prodaju svakog Apache softvera
c. licenciranje svih web servera
d. odravanje lanstva za programiranje otvorenog koda kroz Apache web server
3. Koji jezici za pisanje skriptova mogu da se prikau unutar web pretraivaa?

a. Java
b. XML
c. JavaScript
d. PHP
4. Selektujte iskaze koji su istiniti za statine web stranice:
a. One se nekada nazivaju ravne stranice/stacionarne stranice.
b. Njih generie web aplikacija.
c. Statine web stranice prikazuju iste informacije svim korisnicima.
d. Sve od navedenog
e. A i C
5. ___________ je objektno-orijentisani raunarski programski jezik koji se obino koristi za
kreiranje interaktivnih efekata unutar web pretraivaa.
a. HTML
b. XML
c. JavaScript
d. PHP
6. Koji je pravilan nain zavravanja PHP iskaza?
a. ;
b. nova linija
c. <!php>
d. .
7. ta dugmad za konfiguraciju u XAMPP Control Panelu omoguavaju korisniku da izvri?
a. instaliranje XAMPP-a
b. selektovanje aplikacija za automatsko pokretanje
c. upravljanje dodacima
d. konfigurisanje MYSQL-a
8. php.net obezbeuje sve od sledeeg, osim
a. informacije o svakom novijem izdanju
b. dokumentaciju PHP jezika
c. linkove za preuzimanje LAMP-a, MAMP-a i WAMP-a
d. saradnju na PHP dokumentaciji
9. Koji od sledeih izbora najbolje opisuje jezik za pisanje skriptova??
a. Jezik je preveden.
b. Program mora da bude kompatibilan sa operativnim sistemom i hardverom.
c. Kodu se prvi put pristupa kada se prvi put izvrava program.
d. Kod je sporiji od prevedenog koda.
Pitanja i projekti poglavlja 37
Tano/netano
1. Alternativni direktorijum omoguava da snimite fajlove web stranice u direktorijum po
vaem izboru, a ne u direktorijum www. Omoguava da URL adresa ukazuje direktno na
taj direktorijum.
2. Statina stranica je stranica koja je dodata u suilicu kada suite ve da biste spreili
statini elektricitet.
3. Klijent pretraiva alje GET HTTP zahtev serveru, a zatim server vraa odgovor u klijent
pretraiva.
4. Verzija programera EasyPHP-a moe da se kupi samo za jednu godinu.
5. Dinamika web stranica se nikada ne menja, a statina web stranica se uvek menja.
6. WAMP je skraenica za Windows, Apache, MySQL i PHP.
7. Apache je primer web servera.
8. HTML je skraenica za Hypertext Markup Language.
9. PHP je skraenica za Personal Home Page.
10. Proceduralni jezik je programski jezik koji koristi klase i objekte.
11. Dok pregledate web sajt u pretraivau, moete da vidite izvorni kod, koji moe da vam
pokae HTML, JavaScript i CSS. Meutim, PHP kod nee biti vidljiv.
12. Java je proceduralni programski jezik.
Kratak odgovor/Esej
1. Objasnite proces koji se deava kada pretraiva poalje upit za statinu web stranicu.
2. Objasnite proces koji se deava kada pretraiva poalje upit za dinamiku web stranicu.
3. Objasnite razliku izmeu proceduralnog jezika i jezika za pisanje skriptova.
4. Kako ete u program dodati kod za pristup PHP biblioteci?
5. Zato treba da upotrebite WAMP, MAMP ili LAMP, umesto da pojedinano instalirate
svaku aplikaciju?
Projekti
1. Kreirajte PHP program koji e prikazati rezime vae radne istorije i istorije obrazovanja.
2. Kreirajte PHP program koji e prikazati va glavni predmet i obuku koja je potrebna da
zavrite glavni predmet.
3. Kreirajte PHP program koji e prikazati ciljeve i/ili zadatke vaeg koleda/univerziteta.
Dugoroni projekat
1. Va nadreeni je zatraio da dizajnirate bezbednu aplikaciju koja e pratiti inventar u
skladitu preduzea ABC Computer Parts Corporation. Ova aplikacija e biti pristupana i
unutar samog skladita i van njega (korienjem Interneta i/ili pametnog telefona). Za koje
podatke su potrebna polja za praenje ovih informacija? Koje veliine i vrste podataka
(niz, ceo broj, broj sa pokretnom takom) treba da definiu ova polja? Koja druga
ogranienja unosa (bez negativnih vrednosti za broj stavke) treba da se definiu za ova
polja?
Na primer, ako je za izradu vebe potrebno polje za Social Security Number (SSN):
SSN: Veliina: Min: 9 karaktera (niz) Max: 9 karaktera (niz) Ogranienja: validan SSN
format.
Ne zaboravite da ova informacija koristi karaktere, ne cele brojeve, jer nee biti nikakvog
izraunavanja za SSN broj.

483 PHP 7 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

483 PHP 7 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nauite PHP 7

Copyright 2015 by Steve Prettyman, Apress.

Prevod: Slavica Prudkov Zatitni znaci

Godina izdanja: 2016.

Termini poglavlja ...................................................................................................................... 101

Uradite ............................................................................................................................ 214

Specijalne napomene za predavae

Primeri koda, slike i linkovi

Poglavlje 2: Interfejs, platforme, kontejneri

Poglavlje 3: Modularno programiranje

importuje postojei PHP kod iz drugog fajla ili biblioteke u program

Poglavlje 4: Bezbedni korisniki interfejs

Poglavlje 5: Rukovanje izuzecima i njihovo evidentiranje

Poglavlje 6: Objekti podataka

primeni promene za kreiranje aurne i validne informacije

Poglavlje 8: Multifunkcionalni interfejsi

PHP 5.5+, PHP 7+ i PHP.NeT

Objekti su prirodno kapsulirani, tako to sadre sve srodne funkcije/metode i parametre/

Slika 1-1 PHP.NET (24.09.2015.)

Slika 1-2 Ukljuite se (24.09.2015.)

Slika 1-3 Stranica za preuzimanje (24.09.2015.)

Stranica za preuzimanje obezbeuje, kao to i pretpostavljate, lak pristup najnovijim verzijama

Slika 1-4 Stranica za dokumentaciju (24.09.2015.)

Slika 1-5 Uputstvo (11.11.2014.)

Slika 1-6 Pretraga (11.11.2014.)

Slika 1-7 Eho (11.11.2014.)

Slika 1-8 Echo kod (11.11.2014.)

PHP 5.6+ i PHP 7+

PHP, JavaScript, CSS, HTML i Apache web server

Slika 1-9 JavaScript, HTML i CSS kod sa sajta yahoo.com (11.11.2014.)

Slika 1-10 Izvorni kod web sajta www.php.net (11.11.2014.)

Slika 1-11 Zahtevanje HTML/JavaScript web stranice

Slika 1-12 Zahtevanje web stranice pomou PHP koda

Slika 1-13 Apache.org web sajt (24.09.2015.)

Slika 1-14 Get Involved stranica Apache web sajta (24.09.2015.)

PHP, Apache i MySQL

Slika 1-16 Google.com pretraga za green cats (12.11.2014.)

Slika 1-17 Zelene make (12.11.2014.)

<form name="orders" method="get" id="orders" action="searchprocess.php">

Pogledajte prethodno navedeni jednostavniji primer da biste otkrili ta se deava. Pretpostavimo da je

Slika 1-18 Primer fajla index.html

Slika 1-19 Izvravanje fajla searchprocess.php

Slika 1-20 www.mysql.com (24.09.2015.)

Spajanje svega - PHP, Apache i MySQL

Slika 1-21 www.easyphp.org (24.09.2015.)

Uobiajeni problemi instalacije

Ne moete da instalirate fajlove u direktorijum programskih fajlova

Kanjenje i prekidanje veze Apache servera

Slika 1-22 XAMPP na adresi www.apachefriends.org (24.09.2015.)

Uobiajeni problemi instalacije

1. Otvorite Microsoft Windows 7/8/10 Task Manager (pritisnite istovremeno tastere

Ne moete da instalirate fajlove u direktorijum programskih fajlova

Kanjenje i prekidanje veze Apache servera

Microsoft Internet Information Server

2. Upotrebite pretraiva da biste odgovorili ta je XAMPP greka #1130 i kako moete da je

Testiranje administrativnog okruenja

Slika 1-23 EasyPHP administracioni ekran (PHP 5.6)

Za XAMPP otvorite omiljeni pretraiva i unesite adresu

Slika 1-24 Ekran XAMPP komandne table (24.09.2015.)

Testiranje PHP okruenja

Slika 1-26 Hello World

EasyPHPs Code Classroom

Slika 1-27 www.codeclassroom.net