REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA NADZOR NA PUTEVIMA

U REPUBLICI SRBIJI

3. NADZOR ODRAVANJA

BEOGRAD, 2011.
Zatita od buke Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:

Br. Datum Opis dopuna i promena

1 31.12.2011 Poetno izdanje

i JP Putevi Srbije
SADRAJ

3.1 Uvodni deo 1

3.1.1 Opte 1
3.1.1.1 Zakonske osnove i vaei propisi 1
3.1.1.2 Terminologija 1
3.2 Izbor izvoaa radova na odravanju i uvoenje u rad 6
3.2.1 Opte 6
3.2.2 Zakljuivanje jednogodinjeg ugovora o odravanju po postupku dvostepenog javnog
tendera 6
3.2.3 Zakljuivanje viegodinjeg ugovora o odravanju po postupku dvostepenog javnog
tendera 6
3.2.4 Zakljuivanje koncesionog ugovora 7
3.2.5 Garancija za dobro izvoenje ugovornih obaveza 8
3.2.6 Okonanje ugovora 8
3.2.7 Arhiviranje dokumentacije po okonanju ugovornog odnosa 10
3.2.7.1 Vrste dokumentacije 10
3.2.7.1.1 Dokumentacija u vezi sa ugovorom 10
3.2.7.1.2 Projektna dokumentacija o izvedenim radovima i odravanju objekta 10
3.2.7.1.3 Dokumentacija o kvalitetu 10
3.3 Izvoenje strunog nadzora nad radovima na odravanju 10
3.3.1 Nadzor nad radovima na odravanju sprovodi upravlja 10
3.3.2 Nadzor nad radovima na odravanju sprovodi upravlja preko svoje strune slube 11
3.3.3 Nadzor nad radovima na odravanju sprovodi izvoa nadzorni inenjer 11
3.3.4 Uputstva za izvoenje strunog nadzora nad radovima na redovnom odravanju 11
3.3.5 Izvoenje nadzora nad radovima na redovnom odravanju pomou informacionog
sistema 12
3.3.5.1 Opisi pojedinanih modula i njihove funkcionalnosti 12
3.3.5.1.1 Modul zatvaranja puteva 12
3.3.5.1.2 Modul obraun radova na redovnom odravanju 13
3.3.5.1.3 Modul vremenski raspored pregleda puteva 13
3.3.5.1.4 Modul zimska sluba 13
3.3.5.1.5 Modul materijali za posipanje 13
3.3.5.1.6 Modul upravljanje putevima evidencije i spiskovi 13
3.4 Radovi na redovcnom odravanju 14
3.4.1 Opte 14
3.4.2 Pregledi puteva (sluba za pregled) 18
3.4.3 Redovno odravanje saobraajnih povrina 19
3.4.4 Sanacije ljunkovitih (makadamskih) kolovoza 20
3.4.5 Redovno odravanje saobraajnih bankina 21
3.4.6 Redovno odravanje odvodnjavanja 21
3.4.7 Redovno odravanje kosina 23
3.4.8 Redovno odravanje vegetacije 24
3.4.9 Obezbeivanje preglednosti 25
3.4.10 Redovno odravanje saobraajne signalizacije i saobraajne opreme 26
3.4.11 Redovno odravanje putnih ureaja i ureenja puta 28
3.4.12 ienje povrina puta 28
3.4.13 Redovno odravanje putnih objekata 29
3.4.14 Interventne mere 30
Zatita od buke Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

3.4.15 Odravanje puteva u zimskom periodu 31

3.4.15.1 Pripremni radovi 31
3.4.15.1.1 Izrada programa izvoenja zimske slube (dinamiki plan) 31
3.4.15.1.2 Priprema zimske mehanizacije i opreme za zimsku slubu 33
3.4.15.1.3 Kapaciteti i rasporeivanje materijala za posipanje i skladita 33
3.4.15.1.4 Materijali za posipanje 33
3.4.15.1.5 Postavljanje saobraajne signalizacije i opreme (snenih koia i snenih ograda) 35
3.4.15.2 Faza izvoenja Izvoenje zimske putne slube 35
3.4.15.2.1 Vrenje deurstava u jedinicama odravanja puteva 35
3.4.15.2.2 Putni meteoroloki informacioni sistem meteoroloke stanice 37
3.4.15.2.3 Izvoenje zimskih pregleda puteva sluba za pregled 37
3.4.15.2.4 Obraun zimske slube 37
3.4.16 Administrativna i tehnika pomo pri upravljanju. 38
3.5 Planiranje radova 38
3.5.1 Dugoroni plan odravanja 38
3.5.2 Godinji plan razvoja i odravanja puteva 39
3.5.3 Program izvoenja radova odravanja 39
3.5.4 Potvrivanje mesenih planova radova 39
3.6 Prijem radova 39
3.7 Merenja koliina izvedenih radova 40
3.8 Obraun i plaanje izvedenih radova 43
3.8.1 Mesena situacija 43
3.8.2 Zavrna situacija 43
3.9 Provera kvaliteta izvedenih radova i graevinskih i drugih materijala 44
3.9.1 Nezavisna kontrola kvaliteta 44
3.9.2 Unutranja kontrola kvaliteta 44
3.9.3 Program nezavisne i unutranje kontrole radova 44
3.9.4 Kontrola usaglaenosti i kvaliteta graevinskih proizvoda i materijala 44
3.10 Dokumentacija 45
3.10.1 Graevinski dnevnik 45
3.10.2 Obraunski list 49
3.10.3 Dnevnik pregleda 51
3.10.4 Deurna knjiga izvoenja zimske slube 53

iii JP Putevi Srbije


3.1 UVODNI DEO
3.1.1 OPTE
Ovaj prirunik za izvoenje nadzora nad
radovima redovnog odravanja dravnih
puteva namenjen je naruiocu i strunom
nadzoru nad radovima redovnog odravanja.
Glavna svrha prirunika je da omogui
objedinjavanje upravljanja nadzorom nad
radovima redovnog odravanja i nivoa usluga
i da istovremeno sa novim i dopunjenim
merilima uskladi radove i postupke sa
evropskim usmerenjima.
3.1.1.1 Zakonske osnove i vaei propisi
Radovi odravanja se moraju obavljati u
skladu sa pravnim i tehnikim propisima o
putevima, graenju objekata, ureenju
prostora i zatiti ivotne sredine, bezbednosti
u saobraaju na putevima, te u skladu sa
uputstvima za korienje puteva i obavezama
prema susedima pored puta.
Glavni dokument koji zakonski odreuje
odravanje i obnovu javnih puteva je Zakon o
javnim putevima (Slubeni glasnik RS, broj
03/04, 16/10). U Zakonu o javnim putevima
odravanje javnih puteva je odreeno kao
obavezna javna privredna sluba koja
obuhvata sledee:
- radove odravanja za ouvanje javnih
puteva u dobrom stanju, za
obezbeivanje saobraajne bezbednosti i
prohodnosti javnih puteva i njihovog
zatitnog pojasa, te uspostavljanje
prohodnosti puteva pri prirodnim i drugim
nesreama, kao i
- organizaciju radova odravanja koji se na
javnim putevima obavljaju u granicama
zemljinog pojasa i u duim vremenskim
periodima zbog unapreenja i obnove
saobraajnih i bezbednosnih svojstava
javnih puteva.
Dokument na osnovu kojeg su odreene
vrste radova odravanja javnih puteva i
potreban nivo odravanja javnih puteva jeste
Pravilnik o odravanju magistralnih i
regionalnih puteva (Slubeni glasnik RS, broj
2/93).
Druge zakonske osnove i vaei propisi koji
ureuju podruje odravanja i zatite puteva
u Republici Srbiji su sledei:
- Pravilnik o nainu i postupku vrenja
strunog nadzora u toku graenja objekta
(Slubeni glasnik RS, broj 105/03)
- Uredba o kriterijumima za kategorizaciju
dravnih puteva (Slubeni glasnik RS, br.
37/09)
- Zakon o bezbednosti saobraaja na
putevima Republike Srpske (Slubeni
glasnik RS, broj 41/09, 53/10, 63/11)
- Zakon o javnim nabavkama (Slubeni
glasnik RS, broj 116/08)
- Zakon o planiranju i izgradnji (Slubeni
glasnik RS, broj 72/09, 81/09, 64/10,
24/10)
- Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni
glasnik RS, broj 28/07)
- Zakon o izmenama i dopunama zakona o
bezbednosti saobraaja na putevima
(Slubeni glasnik RS, broj 53/10)
- Uredba o kriterijumima za kategorizaciju
dravnih puteva (Slubeni glasnik RS,
broj 37/09)
- Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji
(Slubeni glasnik RS, broj 41/09)
- Uredba o kriterijumima za kategorizaciju
dravnih puteva (Slubeni glasnik RS,
broj 37/09).
3.1.1.2 Terminologija
Agregat/nevezana meavina kamenih zrna
(unbound mixture (mineral aggregate)) je
oznaka za zrnasti materijal, uobiajeno
odreenog granulometrijskog sastava, pre
svega upotrebljavan za donje nosee slojeve
u kolovoznim konstrukcijama.
Asfalt (asphalt) je prirodno nastala ili tehniki
proizvedena (tj. prirodna ili vetaka) smesa
bitumenskog veziva i kamenih zrna, te
eventualno potrebnih dodataka, za
obezbeivanje upotrebljivosti kod graenja
puteva.
Asfaltni habajui i zaptivni sloj (asphalt
wearing and sealing course) je sloj kolovozne
konstrukcije iz smese kamenih zrna i
bitumenskog veziva, koji je ujedno habajui i
zaptivni.
Asfaltni nosei sloj (asphalt base) je sloj
kolovozne konstrukcije iz bitumenizirane
smese ugraen kao vezani gornji nosei sloj
(u jednom ili vie slojeva) ili kao vezani donji
nosei sloj (bitumenska stabilizacija smese
kamenih zrna).
Autoput (motorway) je dravni put koji je
namenjen iskljuivo za saobraaj motornih
vozila, sa fiziki razdvojenim kolovoznim
trakama, denivelisanim raskrsnicama,
potpunom kontrolom pristupa, koji ima
najmanje dve saobraajne i jednu zaustavnu
traku za svaki smer i kao takav obeleen je
propisanim saobraajnim znakom.
Banka putnih podataka (BPP) (Roads Data
Bank) je informacioni sistem namenjen
voenju, analizi i prosleivanju podataka o
dravnim putevima. BPP sadri podatke o
broju, vrsti, kategoriji, duini, irini, strukturi
puteva i deonica puteva.
Bankina (shoulder) je po pravilu samo
mehaniki stabilizovani deo uz kolovoz za
potporu kolovoznoj konstrukciji; nije
namenjena za vonju ili zaustavljanje vozila.
Biciklistika staza (bicycle path) e
saobraajna povrina obeleena propisanim
saobraajnim znakom, namenjena za
saobraaj bicikala i bicikala sa motorom.
Brojanje saobraaja (traffic count) je nain
utvrivanja broja i vrste vozila ili osovinskih
optereenja, koja prolaze kroz izabrani
presek puta u odreenom vremenu.
Sertifikovanje (certification) je postupak
kojim trea strana daje pisanu garanciju da
su proizvod, proces ili obavljen posao u
skladu sa specifikovanim zahtevima.
Sertifikovanje (unutranje) kontrole
proizvodnje (certification of factory
production control, Zertifizierung der
werkseigenen Produktionskontrolle) su
postupci i zadaci organa ukljuenih u
potvrivanje usklaenosti u sistemima
potvrivanja usklaenosti; na osnovu njih
sertifikacioni organ izdaje sertifikat kontrole
proizvodnje kao pisanu garanciju da je
kontrola proizvodnje ureena u skladu sa
zahtevima odgovarajue tehnike
specifikacije.
Sertifikovanje proizvoda (product
certification) su postupci i zadaci organa
ukljuenih u potvrivanje usklaenosti u
sistemima potvrivanja usklaenosti; na
osnovu njih sertifikacioni organ izdaje
sertifikat o usklaenosti proizvoda kao pisanu
garanciju da je proizvod usklaen sa
zahtevima odgovarajue tehnike regulative.
Sertifikat o usklaenosti (certificate of
conformity) je dokument izdat po pravilima
sistema sertifikacije i svedoi da su tano
odreen proizvod, proces ili obavljeni posao
usklaeni sa zahtevima odreenog standarda
ili drugog normativnog dokumenta.
Putne naprave i ureenja (traffic devices
and organisation) ine telekomunikacione i
elektrine naprave ugraene u trup puta. To
su stacionarne naprave za nadzor i ureenje
saobraaja, naprave za nadzor nad stanjem
kolovoza, naprave za daljinsko
obavetavanje i upozoravanje, naprave i
objekti za naplatu putarine, naprave za
provetravanje i zatitu u tunelima, naprave i
ureenje za zatitu od snenih lavina,
smetova, buke, efekta zaslepljivanja i drugih
tetnih uticaja na saobraaj na javnom putu.
Zemljini pojas (roadside space) je zemljite
iju granicu na osnovu propisa o
projektovanju javnih puteva odreuju linije
izmeu krajnjih taaka poprenog i podunog
profila trupa puta, zakljuno sa napravama za
odvodnjavanje. Granica zemljinog pojasa se
mora u skladu sa pravilnikom o projektovanju
puteva prostirati najvie dva metra od linija
krajnjih taaka, zakljuno sa napravama za
odvodnjavanje, a kod autoputa najvie dva
metra od zatitne ograde, dok kod tunela
najvie pet metara od kontakta cevi tunela sa
nasipom, mereno upravno na osovinu puta.
Crna taka (black spot) je mesto na putu sa
natprosenom gustinom udesa iste vrste,
zbog posebnih lokalnih uslova (opasno
mesto).
Radovi redovnog odravanja i zatite
(regular maintenance and protection works)
su svi redovni povremeni i vanredni radovi
odravanja i drugi radovi, usluge i zadaci koje
je u skladu sa propisima i ugovorom duan
izvoditi izvoa u okviru privredne javne
slube redovnog odravanja i zatite
dravnih puteva kojim upravlja upravlja
puteva.
Dodatni rad (additional work) je rad koji u
nacrtu i ponudi odnosno ugovornom
predraunu nije predvien.
Donji stroj/nasip (subgrade) je izgraeni deo
tela puta izmeu temeljnog tla i kolovozne
konstrukcije.
Drenana sposobnost (drain capacity) je
osobina materijala da kroz meusobno
povezane upljine odvodi vodu.
Drobljeni kameni materijal (crushed
aggregate, gebrochene Gesteinskrnung) je
smesa izdrobljenih kamenih zrna veliine do
63 mm.
Dravni put (State road) je javni put koji
saobraajno povezuje:
- teritoriju drave sa mreom evropskih
puteva, odnosno deo je mree evropskih
puteva,
- celokupnu teritoriju drave,
- privredno znaajna naselja na teritoriji
drave,
- podruje dva ili vie okruga ili podruje
okruga, kao i njegov deo koji prolazi kroz
naselje, u sluaju da nije izgraen obilazni
put pored naselja.
Elaborat privremenog saobraajnog
ureenja (temporary traffic organisation
elaboration) je struno tehniki elaborat kojim
su odreene mere i odreene postavke
odnosno uklanjanje saobraajne signalizacije
i opreme zbog promene regulacije
saobraaja na putu ili delu puta u vreme
izvoenja radova odravanja ili drugih
radova.
Evidencija javnih puteva (public roads
record) jeste propisana sadrina
saobraajno-tehnikih podataka i postupak
prikupljanja, odnosno obnavljanja tih
podataka o javnim putevima.
Graevinski dnevnik (construction diary) je
propisan delovodnik u koji izvoa i nadzorni
inenjer svakodnevno unose sve to je vano
za gradnju.
Ispitivanje (investigation / examination) je
tehnika aktivnost kojom se prema tano
odreenom postupku utvruje jedna ili vie
osnovnih osobina razmatranog proizvoda,
postupka ili posla.
Izjava o usklaenosti (declaration of
conformity, Konformittserklrung) je
dokument kojim proizvoa potvrdjuje
usklaenost proizvoda sa propisanim
zahtevima.
Izvoa (contractor) je pravno ili fiziko lice
koje je sa naruiocem sklopilo ugovor sa
obavezom da e izvriti odreeni posao
prema odredbama ugovora, odobrenim
planovima i drugim uslovima, koji su sastavni
deo ugovora; takoe, moe biti i pravno lice,
odgovorno za proizvod, postupak i posao,
koje realizuje uslove za garanciju kvaliteta.
Javni put (public road) jeste put koji
ispunjava propisane kriterijume za
kategorizaciju od strane nadlenog organa.
Jedinina cena (unit price) je cena za
pojedinanu stavku u ugovornom
predraunu, koja obuhvata sve trokove za
ispravno izvrenje posla u odnosu na koliinu
i kvalitet.
Klasifikacija puteva (classification of roads)
jeste podela javnih puteva na osnovu
propisanih kriterijuma.
Klimatski uslovi (climatic conditions) su
uslovi koje odreuje temperatura vazduha u
odreenom vremenskom periodu i u
odreenom kraju ili podruju kroz koje prolazi
put.
Obraunski list graevinske knjige (ledger
of quantitative measurements) je propisan
dokument u koji izvoa upisuje mere i
koliine izvedenih radova.
Kolovoz (carriageway/pavement) je
ravnomerno neprekinuti utvreni deo tela
puta, primeren za vonju vozila.
Kolovozna konstrukcija (pavement
structure) je sistem koji slui da primi
mehanika dejstva vozila i prenese ih na
donji stroj javnog puta, da omogui
bezbedno, nesmetano i ekonomino kretanje
vozila, bicikala i peaka.
Zavrni prijem - superkolaudacija (ultimate
take-over) je pregled kojim se utvruje stanje
objekta i odreuju oteenja koja izvoa
mora da popravi u odreenom roku; posle
toga izvoa nema vie nikakvih obaveza
prema naruiocu.
Koncesija (concession) je ovlaenje koje
drava dodeljuje na propisan nain, po
pravilu, uvek licu civilnog prava. Ugovor
odreuje prava i dunosti ugovornih strana
za ceo period izvrenja ugovora.
Potpisivanjem ugovora o koncesiji
koncesionar (izvoa) postaje u potpunosti
odgovoran za obezbeivanje infrastrukturnih
usluga.
Kontrola kvaliteta (quality control) je
provera kvaliteta kod pripreme (proizvodnje),
prevoza i izvoenja radova.
Kontrolni organ (inspection body) je priznat
organ, ukljuen u potvrivanje usklaenosti
graevinskih proizvoda, koji prema
propisanim merilima obavlja zadatke kontrole
na gradilitu ili u fabrici ili bilo gde, kao to su
ocenjivanje i razmatranje proizvoaevih
postupaka u okviru sistema kvaliteta u fabrici,
te izbor i ocenjivanje usklaenosti proizvoda
prema propisanim merilima.
Laboratorija za ispitivanje (testing
laboratory) je laboratorija, ukljuena u
potvrivanje usklaenosti graevinskih
proizvoda, koja meri, isprobava, kalibrie ili
na drugi nain odreuje karakteristike ili
ponaanje materijala odnosno proizvoda.
MSI metod modifikovanog vajcarskog
indeksa (modified Swiss index method) je
metod koji se zasniva na vizuelnoj oceni
kolovoza, pri emu se vrsta oteenja
ocenjuje intenzitetom i obimom, odnosno
povrinom koju zauzima.
Nadzor (supervision) oznaava ocenjivanje
usklaenosti nakon dobijanja sertifikata, na
osnovu koga sertifikacioni (kontrolni) organ
proverava trajnu usklaenost proizvoda s
propisanim zahtevima.
Nadzorni inenjer (supervisor) je od strane
naruioca izabrana struna organizacija koja
izvodi struni nadzor nad kvalitetom
graevinskih proizvoda i izvedenih radova
kao i nad izvoenjem radova prema
projektnoj dokumentaciji.
Naruilac (client) je nadleni dravni organ,
odnosno poseban upravni organ za dravne
puteve.
Naselje (settlement) jeste izgraeni
funkcionalno objedinjen prostor na kome su
obezbeeni uslovi za ivot, rad i
zadovoljavanje zajednikih potreba
stanovnika, ije se granice utvruju
prostornim odnosno urbanistikim planom
optine ili grada i oznaavaju propisanim
saobraajnim znakom na javnom putu.
Nasip (embankment/fill) je deo tela puta
izmeu posteljice do temeljnog tla, vetaki
izgraen od zemlje i/ili stena toliko visoko
iznad povrine terena da su obe kosine uz
ivicu kolovoza nagnute nanie.
Nivo redovnog odravanja (level of regular
maintenace) predstavljaju propisane jedinice
mere za pojedinane radove redovnog
odravanja javnog puta i objekata na njemu.
Obraun (final account) je privremeni ili
konani zbir umnoka izvrenih koliina i
pripadajuih cena.
Obustava (stoppage) saobraaja jeste
kontrolisani prekid saobraaja na javnom
putu.
Odravanje (maintenance) je zajedniki
pojam za intervencije koje su namenjene
ouvanju karakteristika i upotrebne vrednosti
objekta.
Odravanje puta (road maintenance) jeste
izvoenje radova kojima se obezbeuje
nesmetano i bezbedno odvijanje saobraaja i
uva upotrebna vrednost javnog puta u
stanju koje je bilo u trenutku izgradnje,
odnosno rekonstrukcije.
Oznaavanje javnih puteva (marking of
public roads) jeste postupak definisanja
kategorije i prostornog poloaja puta
(kilometarska i hektometarska stacionaa).
Parkiralite (parking lot) je saobraajna
povrina koja je namenjena zaustavljanju i
parkiranju vozila.
Trotoar (sidewalk) je deo puta pored
kolovoza koji je od njega odvojen ivinjakom i
izdignutom niveletom. Namenjen je peacima
ili peacima i saobraaju bicikala i bicikala sa
pomonim motorom, ako je na njemu
oznaena biciklistika traka ili vertikalnom
saobraajnom signalizacijom dozvoljen
saobraaj za bicikliste.
Odmorite (rest stop) je posebnom
saobraajnom signalizacijom oznaena
servisna saobraajna povrina namenjena
kratkom zaustavljanju i odmoru uesnika u
saobraaju na putu.
Potrebna preglednost (necessary visibility)
je preglednost za bezbedno zaustavljanje
vozila ispred nepokretne prepreke na
kolovozu javnog puta, koja mora biti
obezbeena na svakoj taki puta i koja se
odreuje na osnovu vrednosti raunske
brzine.
Pregledna berma (Berm)je proireni deo
trupa puta na unutranjoj strani krivina za
obezbeivanje propisane preglednosti.
Trougao preglednosti (visibility triangle) je
zona pored kolovoza koja mora biti ureena
na takav nain da obezbeuje propisanu
preglednost.
Prijem radova (handover of works) je
aktivnost koju izvrava nadzorni inenjer
(posle pisanog obavetenja izvoaa o
zavretku radova) na osnovu potvrde ili
izjave o usklaenosti izvedenih radova i u
skladu sa zahtevima u tehnikim
specifikacijama i eventualnim dodatnim
zahtevima u projektu, koji su predmet
ugovora o izvoenju radova.
Privremena konana situacija (interim/final
payment certificate) je privremeni ili konani
obraun izvedenih radova.
Privremeni prijem (preliminary take-over) je
svaki prijem koliine i kvaliteta izvedenih
radova do konanog prijema.
Priznati organ (approved body, anerkannte
Stelle) je sertifikacioni organ, kontrolni organ i
laboratorija za ispitivanja koja ispunjava
odgovarajue uslove prema propisima.
Saobraajna oprema (traffic equipment) su
sredstva i naprave za oznaavanje ivice
kolovoza i voenje saobraaja (smerokazi,
sneni koii, ogledala, branici, markeri,
kupe, zatitne i bezbednosne ograde i
slino), te sredstva i naprave za zaustavljanje
vozila.
Saobraajno ureenje (traffic organisation)
je nain odvijanja i voenja saobraaja, kojeg
za put ili deo puta, odnosno za naselje ili deo
naselja odreuje upravlja puta i oznaava
ga propisanom saobraajnom signalizacijom i
saobraajnom opremom.
Proseni godinji dnevni saobraaj
(PGDS) (average annual daily traffic (ADT))
je na osnovu podataka brojanja saobraaja
ocenjeni proseni dnevni broj motornih
vozila, koji je u odreenoj godini proao kroz
odabrani presek puta.
Put (road) je izgraena, odnosno utvrena
povrina koju kao saobraajnu povrinu
mogu da koriste svi ili odreeni uesnici u
saobraaju, pod uslovima odreenim
zakonom i drugim propisima.
Putni objekti (road structures) su mostovi,
nadvonjaci, podvonjaci, vijadukti,
akvadukti, propusti, tuneli, galerije, potporni i
obloni zidovi i sl.
Redovno odravanje javnih puteva (regular
maintenance on public roads) je obavezna
komunalna javna sluba koja obuhvata
radove odravanja javnih puteva u stanju
koje omoguava bezbednost i prohodnost
javnih puteva, nadzor nad stanjem javnih
puteva i putnog pojasa, te uspostavljanje
prohodnosti puteva prilikom prirodnih i drugih
nesrea.
Rigola (drain channel) jeste element javnog
puta u useku za prihvatanje i kontrolisano
voenje povrinskih voda koji obezbeuje
stabilnost kolovozne konstrukcije.
Saobraajna signalizacija (traffic
signalisation) obuhvata sredstva i ureaje za
praenje, kontrolu, regulisanje i voenje
saobraajnih tokova (saobraajni znakovi na
putevima).
Tehnika regulativa (technical regulations)
jesu standardi, tehniki propisi, uputstva,
uslovi i specifikacije za planiranje,
projektovanje, graenje, odravanje i zatitu
javnih puteva.
Traka za preticanje (overtaking/passing
lane) je dodatna vozna traka na oznaenom
delu kolovoza, namenjena vonji brih vozila
i preticanju.
Trup puta (road body) ine svi materijali
upotrebljeni za nasipe i uvrenje puta
izmeu planuma temeljnog tla i saobraajne
povrine ili druge zavrne povrine.
Udarna rupa (pothole) je lokalno oteenje
asfaltnog habajueg sloja ili zastora, zbog
kojeg nastaje rupa sa otrim ivicama na
kolovozu, veliine do 2 m 2, te dubine preko 2
cm.
Ugradnja po hladnom postupku (cold
procedure) oznaava ugradnju bituminizirane
smese koju je mogue zbog vrste
upotrebljenog bitumenskog veziva (emulzija,
hladni ili rezani bitumen) meati i obraivati
hladno (na temperaturi vazduha).
Unutranja kontrola (internal/production
control) su poslovi proizvoaa kod
proizvodnje u fabrici i/ili izvoaa radova kod
ugraivanja proizvoda na gradilitu, ija je
namena postizanje i utvrivanje usklaenosti
proizvodnje.
Upravlja javnog puta (manager of a public
road) jeste javno preduzee, privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice ili
preduzetnik, koji su registrovani za obavljanje
delatnosti upravljanja javnim putem.
Upravljanje saobraajem (traffic
management) jeste praenje, kontrola i
voenje saobraaja na mrei dravnih puteva
ili na odreenoj deonici dravnog puta.
Nezavisna kontrola (external / third party
control) su aktivnosti institucije, namenjene
nadzoru nad unutranjom kontrolom, koje
vode ka potvrivanju usklaenosti proizvoda
ili odobrenju unutranje kontrole proizvodnje
i/ili preuzimanju ugraenog graevinskog
proizvoda; ukljuuje poslove, postupke,
spoljne oglede i merenja u toku proizvodnje - zakljuivanje viegodinjeg ugovora o
i/ili ugraivanja graevinskog proizvoda. odravanju po postupku dvostepenog
javnog tendera (restriktivni i otvoreni
Zastor (pavement surface) je ravnomerna, postupak)
neprekinuto utvrena povrina habajueg - zakljuivanje koncesionog ugovora.
sloja kolovozne konstrukcije, po kojoj se
odvija saobraaj.
3.2.2 ZAKLJUIVANJE
Vozni plato (working / hardened field) je JEDNOGODINJEG UGOVORA O
nasuti sloj nevezane smese kamenih zrna, ODRAVANJU PO POSTUPKU
ugraene na temeljno tlo sa namerom da se DVOSTEPENOG JAVNOG
omogui transport i svi ostali tehnoloki TENDERA
postupci koji su potrebni za gradnju puta.
Na prvom stepenu, upravlja dravnih puteva
Zatita puta (road protection) jeste zabrana
zainteresovanim ponuaima koji u celosti
ili ograniavanje intervencija na javnom putu,
ispunjavaju konkursne uslove dodeljuje
zatitnom pojasu i pojasu kontrolisane
kompetencije za izvoenje radova na
izgradnje.
odravanju. Na drugom stepenu postupka sa
najpovoljnijim ponuaima na pojedinanim
Zatitna traka (protection lane) jeste
podrujima sa prethodno priznatom
element javnog puta kojim se fiziki razdvaja
kompetentnou sklapa jednogodinji ugovor
saobraaj motornih vozila od
o izvoenju radova na redovnom odravanju
nemotorizovanog saobraaja.
sa obraunom po koliinama izvedenih
usluga i radova.
Zatitni pojas (protection area) jeste
povrina uz ivicu zemljinog pojasa, na
Negativni aspekt ovako sklopljenog ugovora
spoljnu stranu, ija je irina odreena
je kratkotrajnost ugovora, jer nije omoguen
Zakonom o javnim putevima Republike Srbije
razvoj svih oekivanih efekata i iskustava
i slui za zatitu javnog puta i saobraaja na
samim poslovnim odnosom izmeu
njemu.
naruioca i izvoaa.
Zemljini pojas (roadside space) jeste
kontinualna povrina sa obe strane useka i 3.2.3 ZAKLJUIVANJE
nasipa, irine najmanje jedan metar, mereno VIEGODINJEG UGOVORA O
od linija koje ine krajnje take poprenog ODRAVANJU PO POSTUPKU
profila javnog puta van naselja na spoljnu DVOSTEPENOG JAVNOG
stranu. TENDERA

3.2 IZBOR IZVOAA RADOVA Postupak za sklapanje viegodinjeg

NA ODRAVANJU I
UVOENJE U RAD
3.2.1 OPTE
Nadzorna sluba uestvuje u pripremi
tenderske dokumentacije za obezbeivanje
izvoaa za izvoenje radova na redovnom
odravanju. U priruniku su predstavljene
razliite mogunosti dodeljivanja radova za
izvoenje redovnog odravanja puteva i
pozitivne i negativne osobine pojedinih
mogunosti.
Mogui su sledei oblici ugovora o
odravanju:
- zakljuivanje jednogodinjeg ugovora o
odravanju po postupku dvostepenog
javnog tendera (restriktivni i otvoreni
postupak)
ugovora jednak je postupku za sklapanje
jednogodinjeg ugovora. Mogunost
sklapanja ugovora po postupku dvostepenog
javnog konkursa za vie godina obezbeuje
uslugu redovnog odravanja za vie godina
od strane jednog izvoaa. Obraun se
takoe vri po koliinama obavljenih usluga.
Od jednogodinjeg ugovora se u osnovi
razlikuje samo po trajanju sklopljenih ugovora
sa izvoaima redovnog odravanja.
Pozitivne osobine
U sluaju sklapanja viegodinjeg ugovora
mogua je optimizacija poslovanja,
opremanje izvoaa, uvoenje novih
tehnologija i materijala, podizanje nivoa
kvaliteta radova i upravljanja. U sluajevima
viegodinjih investicionih programa rizik
usled promene poetnog stanja je manji.
Promene kao to su ukljuivanje novih
deonica puta i ubrzano pogoravanje stanja
mree zbog dodatnih saobraajnih
optereenja utiu kako na obim, tako i na
cenu usluga. Viegodinji ugovor o
odravanju obezbeuje svoenje usluga i
trokova, nastalih u vanrednim prilikama, na
proseni nivo usluga i trokova (npr. u
sluajevima uestalosti pojave izuzetno jake
ili blage zime).
Negativne osobine
Viegodinji ugovor o odravanju moe za
naruioca da znai odreeni rizik u smislu
obezbeivanja odgovarajueg nivoa usluge
redovnog odravanja, pre svega
sluajevima kada izvoa ne obavlja svoj
posao dobro. Postupci raskida ugovora i
obezbeivanja zamene izvoaa su veoma
dugotrajni. Moe da doe i do neoekivanih i
korenitih sistemskih promena (npr. u
sluajevima promena privrednih i politikih
okolnosti, reorganizacije, regionalizacije i dr.)
Trajanje viegodinjeg ugovora o odravanju
mora da bude odreeno u vezi sa
amortizacijom opreme izvoaa; trajanje
ugovora treba da bude takvo da se izvoau
isplati nabavka i zamena utroenih
sredstava. Na kraju, trajanje ugovora zavisi i
od dugoronih planova razvoja i odravanja
puteva.
Obim sredstava koja naruilac mora
obezbedi za plaanje usluga redovnog
odravanja je - u sluaju jednogodinjeg ili
viegodinjeg ugovora odreen u ugovoru
izmeu naruioca i izvoaa. Kljuno je da u
oba sluaja izvoa izvodi uslugu, a naruilac
mu za priznatu koliinu izvedene usluge
plaa po unapred dogovorenoj ceni. U
sluaju nepredvidivih okolnosti (npr. izuzetno
jake zime, prirodne nesree veeg obima i
sl.) naruilac je izloen riziku od zahteva za
obimnom preraspodelom sredstava izmeu
pozicija, to ima za posledicu snienje
standarda obezbeivanja odgovarajueg
nivoa nekih usluga na raun drugih.
3.2.4 ZAKLJUIVANJE KONCESIONOG
UGOVORA
Prve dve varijante su izvodljive odmah i
usaglaene su sa postojeim zakonom o
javnim nabavkama. U sluaju da se naruilac
odlui za dodelu koncesije za obnovu i
odravanje dravnih puteva (ako su za to
ispunjeni uslovi), uvoenje koncesionog
ugovora tee u vie faza i zahteva relativno
mnogo promena.
Osnovni princip koncesije je uestvovanje
javnog i privatnog sektora, kada privatni
sektor preuzima obavezu za izvoenje i
finansiranje obnove i odravanja dravnih
puteva, a usluge plaaju direktno korisnici ili
naruilac. Ugovor o koncesiji odreuje prava i
dunosti ugovornih strana za ceo period
izvrenja ugovora. Koncesionar (izvoa)
potpisivanjem ugovora o koncesiji postaje u
potpunosti odgovoran za obezbeivanje
usluga.
Koncesiju za odravanje dravnih puteva ima
smisla dodeliti pre svega u sluajevima, kada
drava ne moe da obezbedi sva potrebna
u sredstva za odravanje optimalnog nivoa
odravanja dravnih puteva ili kada
raspoloivim sredstvima ni u budue ne bi
mogla da izvodi program obnove puteva, koji
predstavlja ostvarivanje kvalitetnijeg stanja
putne mree. U takvom sluaju, kada drava
trai ili vei kvalitet usluga za uloeni novac ili
dalje obezbeivanje postojeeg kvaliteta
usluga sa manjim ulogom javnih sredstava
sklapanje ugovora o koncesiji sa privatnim
sektorom predstavlja razumno reenje.
Pri koncesionim odnosima mogue su utede
pre svega zbog efikasne organizovanosti
izvoaa, odnosno koncesionara (npr. zbog
optimizacije kapaciteta, iskustva i
osposobljenosti (specijalizacije), upravljanje
opremom i mehanizacijom). Od kljunog
znaaja je i poetna obnova puteva koja u
sluaju koncesije znai brzo i sutinsko
poboljanje stanje mree.
Uvoenje ugovora o koncesiji na strani
naruioca zahteva vane promene, kako u
institucionalnom, tako u organizacionom
smislu. Potrebno je uspostaviti potpuno nove
sisteme za nadzor, odnosno takozvani
monitoring. Pored obezbeivanja
odgovarajuih pravnih osnova za takve
promene i njihovu implementaciju, od
kljunog znaaja je promena u shvatanju
pojedinih ugovornih odnosa. Ugovor o
koncesiji kao oblik javno-privatnog
partnerstva naime zahteva uspostavljanje
partnerskog odnosa izmeu koncesionara i
koncedenta, ega kod klasinih ugovora o
javnim nabavkama nema. Sa organizacionog
stanovita ugovor o koncesiji je sutinski
zahtevniji od uobiajenih ugovora.
Koncedent obezbeuje sredstva predviena
ugovorom na godinjem nivou u budetu.
Plaanje se izvodi na osnovu rezultata
monitoringa, koji potvruju da li je
koncesionar obezbedio zahtevani nivo
usluge. U sluaju da je obezbeeni standard
nii od zahtevanog, koncesionaru se odbija
(privremeno ili trajno) deo isplate. Koncedent
u sluaju vanrednih okolnosti ne rizikuje
preraspodelu sredstava, odn. potrebu za
obezbeivanjem finansijskih izvora, jer teret
tog rizika snosi koncesionar. Bez obzira na
koliinu radova koje koncesionar mora da
obavi da bi dostigao zahtevani standard
odravanja, priznaje mu se najvie u ugovoru
dogovoreni godinji iznos.
da izvede konani obraun izvedenih radova
i da utvrdi da li su svi radovi izvedeni u
skladu sa odredbama ugovornih
dokumenata. Nakon zavrtka radova izvoa
psanim putem posnosi zahteve nadzornom
inenjeru da izda potvrdu o zavretku radova,
odnosno zapisnik o primopredaji. Radovi se
smatraju zavreni na dan izdavanja potvrde.

3.2.5 GARANCIJA ZA DOBRO

IZVOENJE UGOVORNIH
OBAVEZA

Izvoa mora posle zakljuivanja ugovora, u

roku koji je odreen tenderskim uslovima, da
dostavi naruiocu naplativu bankarsku
garanciju prvoklasne banke sa seditem u
RS ili strane banke, preko korespondentne
banke u RS. Bankarska garancija mora da
vai najmanje jednu godinu u visini jednog
procenta okvirne vrednosti radova po
ugovoru za radove na odravanju. Izvoa
mora da produi garanciju najmanje tri
meseca pre isteka njenog vaenja za
najmanje jednu godinu, odnosno do isteka
radova.

Bankarsku garanciju naruilac sme da unovi

u sluaju kada izvoa bez utemeljenih
razloga ne ispunjava bitne ugovorne obaveze
ili ako prestane da izvodi radove koji su
odreeni ugovorom ili ako koncesionar
svojim podizvoaima nije u celini izmirio
dospele obaveze za obavljene radove.

3.2.6 OKONANJE UGOVORA

Ugovorni odnos prestaje istekom roka za

izvoenje radova na odravanju.

Svaka ugovorna strana moe da prevremeno

raskine ugovor,
- ako je to u ugovoru izriito odreeno, ili
- ako druga strana prekri odredbe
ugovora, pod uslovima i na nain, kao to
je odreeno u ugovoru.

Naruilac ima pravo da raskine ugovor i ako

odluka o poetku steajnog postupka nad
izvoaem postane pravosnana, ako zakon
u sluaju steaja ne odreuje drugaiji nain
prestanka koncesionog odnosa.

Posle ispunjenja svih kvalitativnih i

kvantitativnih obaveza iz ugovora, investitor
saziva komisiju koja se sastaje sa zadatkom
ZAPISNIK O PRIMOPREDAJI

Objekat:

Vrsta radova:

Datum primopredaje:

Primopredajni zapisnik sastavljen u/na:

Prisutni:
-
-
-
-
-
-

Broj ugovora:

Broj aneksa:

Vrednost ugovora:

Ukupna vrednost zakljuno sa vrednostima aneksa:

Datum isteka garancije za dobro izvoenje radova:

Konana stvarna vrednost ugovornih radova koju priznaje naruilac:

Utvreni kvalitet i eventualni nedostaci:

-
-
-
-
-
-

Rok za otklanjanje greaka:

Potpis komisije: Mesto i datum:

-
-
-
-
-
3.2.7 ARHIVIRANJE DOKUMENTACIJE
PO OKONANJU UGOVORNOG
ODNOSA
Po okonanju ugovora nadzorni inenjermora
da arhivira svu dokumentaciju koja se odnosi
na izgradnju, i to tendersku i dokumentaciju u
vezi sa ugovorom, to obuhvata: projektnu
dokumentaciju za sve faze izvoenja radova i
posle zavretka radova, dozvole i saglasnosti
(graevinska, upotrebna), sve dokaze o
kvalitetu, ukljuujui tehnoloki elaborat,
graevinske dnevnike i situacije
dokumentaciju o predaji na upravljanje i
odravanje. Nadzorni inenjer mora da
pripremi Zapisnik o predaji dokumentacije u
arhiv (Prilog 3.8.3.2).
3.2.7.1 Vrste dokumentacije
U sklopu zapisnika o predaji dokumentacije u
arhiv potrebno je pripremiti sledee
dokumente:
- Dokumentacija u vezi sa ugovorom
- Projektna dokumentacija o izvedenim
radovima i odravanju objekta
- Dokumentacija o kvalitetu
3.2.7.1.1 Dokumentacija u vezi sa
ugovorom
- Broj ugovora naruioca sa ugovorom,
konkursnom dokumentacijom i sa
ugovornim predraunom
- Mapa i zapisnici o izvoenju konkursa,
izbor izvoaa i potvrda ugovora
- Aneksi ugovora (sa mapama) sa
dodatnim predraunima i novopotvrenim
cenama
- Kopije garancije za dobro izvoenje
radova
- Kopije garancije za otklanjanje
nedostataka u garantnom roku
3.2.7.1.2 Projektna dokumentacija o
izvedenim radovima i odravanju
objekta
- Graevinski dnevnik - zapeaen
- Graevinska knjiga - zapeaena
- Vaniji dopisi i zapisnici po izboru nadzora
- Izvodi potvrenih situacija
- Zapisnik o Tehnikom prijemu sa
Dokazom o pouzdanosti objekta
- Izjava o zavrnim radovima prema
ugovoru??
- Pismo o otklanjanju nedostataka
- Kolaudacioni zapisnik sa svim prilozima
- Uputstva za rad i odravanje
- Zapisnik o razgranienju odravanja
- Monitoring objekta, ukoliko nije
obuhvaen u projektu rada i odravanja
- Izvetaji tehnikih posmatranja
- Ispunjeni obrasci za BPP
- Projekat za upis u zvanine evidencije
- Projekti izvedenih radova
3.2.7.1.3 Dokumentacija o kvalitetu
- Program prosene uestalosti ispitivanja
- Dokumentacija o usaglaenosti
- Izjave proizvoaa o usaglaenosti
i - Pojedinani delimini izvetaji
- Potvrde o usaglaenosti
- Ocene usaglaenosti
- Tehnike saglasnosti za materijale za koje
su propisane
- Zakljuni izvetaji (konane ocene) o
primerenosti
3.3 IZVOENJE STRUNOG
NADZORA NAD RADOVIMA
NA ODRAVANJU
3.3.1 NADZOR NAD RADOVIMA NA
ODRAVANJU SPROVODI
UPRAVLJA
Pri ovom naina izvoenja nadzora nad
radovima odravanja upravlja puteva sam
direktno upravlja i nadzire radove na
odravanju. Prednost takvog nadzora je da
upravlja ima neposrednu vezu sa
izvoaima redovnog odravanja. Zato ima
mnogo mogunosti da neposredno odluuje,
to se pozitivno odraava u pripremi
kratkoronih i dugoronih planova. Na taj
nain je lake racionalizovati neke segmente
planiranja obnova i rekonstrukcija puteva u
vezi sa redovnim odravanjem.
Slabosti takvog nadzora nad redovnim
odravanjem su, da su izvoai vie izloeni
politikim odlukama, a manje strukovnim.
Pored toga, kod takvog naina voenja
nadzora, upravlja je direktno krivino i
materijalno odgovoran za sve svoje odluke.
Za upravljaa takva organizacija nadzora
predstavlja i vei troak.
3.3.2 NADZOR NAD RADOVIMA NA
ODRAVANJU SPROVODI
UPRAVLJA PREKO SVOJE
STRUNE SLUBE
Upravlja angauje strunu slubu za nadzor
nad redovnim odravanjem, koja je inae pod
okriljem upravljaa, ali funkcionie kao
samostalna struna jedinica. Kod takvog
naina mogu pojedine odluke u vezi sa
radovima na redovnom odravanju u
mnogome da zavise od politikih odluka, ali
su odluke jedinstvene za celo podruje
drave. Upravlja ima jo uvek irok uvid u
pripremu kratkoronim i dugoronih planova,
a njegova odgovornost je manja, jer deo
odgovornosti preuzima i struna sluba
upravljaa.
3.3.3 NADZOR NAD RADOVIMA NA
ODRAVANJU SPROVODI
IZVOA NADZORNI INENJER
Trea mogunost organizacije nadzora nad
redovnim odravanjem je da upravlja
izabere putem javnog konkursa odgovarajue
i za te radove kvalifikovano preduzee i sa
njim sklopi viegodinji ugovor o izvoenju
nadzora nad radovima redovnog odravanja.
Izvoai redovnog odravanja u tom sluaju
dobijaju uputstva od upravljaa posredno
preko slube koja za njega vri nadzor. Poto
izvoai radova redovnog odravanja imaju
sklopljen ugovor direktno sa upravljaem, sve
podatke najpre prosleuju upravljau, a
istovremeno i slubi koja za upravljaa vri
nadzor nad radovima odravanja.
Priprema predloga dugoronog i - sarauje pri preuzimanju puteva na
kratkoronog plana je na strani izvoaa
redovnog odravanja. Predlog plana zatim
koriguje i dopunjava nadzorna sluba, a
upravlja ga u zavrnom postupku potvruje.
3.3.4 UPUTSTVA ZA IZVOENJE
STRUNOG NADZORA NAD
RADOVIMA NA REDOVNOM
ODRAVANJU
U skladu sa vrstom ugovora za izvoenje
radova na redovnom odravanju odreen je
nain izvoenja strunog nadzora. U
priruniku su opisani radovi strunog nadzora
koji se zasniva na ugovoru za izvoenje
redovnih radova na odravanju sa
obraunom po koliinama izvrenih usluga.
Zadaci nadzorne slube prilikom sprovoenja
strunog nadzora nad radovima na redovnom
odravanju su sledei:
- uestvuje u pripremi dokumentacije za
izbor izvoaa redovnog odravanja
- uestvuje u pripremi godinjih planova
radova na redovnom odravanju
- uestvuje u pripremi mesenih planova
radova na redovnom odravanju (za letnje
i zimsko odravanje)
- potvruje mesene planove radova
- izvodi potrebna merenja koliina
izvedenih radova
- kvalitativno pregleda i nadzire radove
tokom izvoenja i ve izvedene radove
- na osnovu potvrene dokumentacije
izvoaa potvruje mesene obraune
radova
- sarauje sa predstavnicima naruioca i
izvoaa, usklauje rad i daje struna
uputstva i zahteve
- saziva i vodi operativne sastanke u vezi
sa redovnim odravanjem puteva sa
operativnim rukovodiocima radova
- dopunjuje svoje zapisnike o izvoenju
radova, izvedenim koliinama, kvalitetu
ugraenih materijala i stanju na putu
- pregleda dokumentaciju koju izvoa
mora redovno da vodi u skladu sa
propisima ili za ispunjavanje drugih
obaveza po ugovoru
- ukoliko izvoa ne ispunjava svoje
obaveze, nadzor predvia odbitke u
skladu sa odredbama ugovora
- sarauje sa pravnom slubom u sluaju
albe korisnika dravnih puteva
- sarauje sa pravnom slubom naruioca
u vezi sa ureivanjem zemljita pored
dravnih puteva
- sarauje sa inspekcijskim slubama,
policijom, upravnim jedinicama
upravljanje (tehniki pregled posle
izvrene mere)
- sarauje pri pregledu nedozvoljenih
zahvata u zatitnom pojasu puta i trupu
puta
- izvodi deurstva, organizuje i koordinira
radove u sluaju vanrednih dogaaja
- sa izvoaem radova na odravanju
organizuje trenutno uspostavljanje
prohodnosti puteva i o tome priprema
izvetaj
- sarauje pri izvoenju drugih radova u
okviru saglasnosti koju izdaje upravlja
dravnih puteva (nadzor u smislu kvaliteta
radova)
- prema potrebi proverava merenja pomou
podataka iz baze podataka o putevima,
odnosno nove podatke predaje
upravljau.
3.3.5 IZVOENJE NADZORA NAD
RADOVIMA NA REDOVNOM
ODRAVANJU POMOU
INFORMACIONOG SISTEMA
Danas je skoro nemogue savladavanje
zahtevnih procesa i logistike pri izvoenju
redovnog odravanja puteva i voenju
nadzora nad redovnim odravanjem bez
upotrebe informatike i ostalih elektronskih
pomagala. Dosledno upravljanje nadzorom i
izvoenjem radova na redovnom odravanju
puteva mogue je uspostavljanjem
informacionog sistema, odnosno aplikativne
programske opreme za voenje redovnog
odravanja puteva.
Takav sistem omoguava:
- dnevno praenje radova redovnog
odravanja
- dnevno praenje utroenih sredstava sa
ispisima obavljenih radova, graevinskih
dnevnika i graevinskih knjiga
- elektronsku potvrdu mesenih obrauna
- upisivanje trajnih i privremenih zatvaranja
na dravnim putevima
- praenje izvoenja zimske slube
- nadzor potronje i zaliha materijala za
posipanje
- vizuelno praenje kritinih deonica u
zimskom periodu pomou kamera koje su
locirane na kritinim mestima
- praenje stanja na putevima kolovoza,
odnosno mikroklime u zimskom periodu
pomou putnih vremenskih stanica
- praenje vremenskih prognoza sa
grafikim prikazom
- prognozu vremena za naredna 72 asa
pomou modula za prognozu vremena
(prognoza snenih padavina, ukupnih
padavina, vetra, temperature)
- praenje saobraaja na osnovu brojaa
saobraaja
- pregled intervencija u zatitnom pojasu
puta
- evidenciju intervencija
- evidenciju oteenja na kolovozu
- evidenciju inspekcijskih odluka.
Jedan od vanijih segmenata informacionog
sistema je analiza podataka, jer sistem
omoguava izvoenje analiza prema
razliitim kriterijumima. Podatke je mogue
izvoziti u razliitim oblicima i upotrebiti ih i u
drugim analitikim alatima.
Najee analize koje koriste nadzorni
inenjer i upravlja su:
- uporeivanje planiranih radova sa
izvedenim radovima (poreenje se vri
prema ceni i koliini)
- analiza potronje materijala u odreenom
periodu sa stanovita deonice i izvoaa i
vrsti materijala
- analiza izvedenih radova po deonicama
(vrednosti i vrsta izvedenih radova na
pojedinanim deonicama)
- analiza izvedenih radova po optinama
- analiza zimske slube (analiza trokova u
izabranom periodu po pojedinanim
izvoaima, deonicama puta)
Osnova za rad informacionog sistema je
baza osnovnih podataka i to o:
- izvoaima radova na redovnom
odravanju, sa spiskom imena radnika i
njihovim podacima za kontakt
- svim deonicama dravnih puteva u vezi
sa BPP (bankom putnih podataka)
- radnim pozicijama redovnog odravanja
- cenama za pojedinane radove i cenama
reijskog rada
- katastru saobraajne signalizacije
(WEPS)
- spisku pregledaa i vremenskom
rasporedu pregleda puteva
- spisku skladita materijala za posipanje
- spisku obraunskih jedinica kod izvoaa
Pored osnovne baze podataka, informacioni
sistem sadri i podatke o stanju na dravnim
putevima i to o:
- vremenskoj prognozi
- brojaima saobraaja
- kamerama za saobraaj
- podacima o buri
- meteorolokim stanicama na putevima
- ogranienjima teretnog saobraaja.
Preko informacionog sistema su povezani
kako izvoai redovnog odravanja, tako i
naruilac, odnosno upravlja, i nadzorni
inenjer. Svakom korisniku dodeljen je
odreen nivo prava, odnosno nivo upotrebe.
3.3.5.1 Opisi pojedinanih modula i
njihove funkcionalnosti
3.3.5.1.1 Modul zatvaranja puteva
Modul zatvaranja puteva omoguava unose o
zatvaranju puteva koji se unose
- na osnovu dozvola upravljaa najmanje tri
dana pre predvienog postavljanja,
- u sklopu redovnog odravanja puteva
istovremeno sa prijavom radova dan pre
izvoenja radova, odnosno do 7 asova
ujutro,
- odmah nakon vanrednih dogaaja
(poledica, sneg, poplave, vee
nesree,...).
Podatke o zatvaranju puta unose izvoai
redovnog odravanja i oni su vidljivi odmah u
Saobraajno-informacionom centru
upravljaa, gde se podaci obrauju i
uvrtavaju u izvetaj o stanju na putevima.
3.3.5.1.2 Modul obraun radova na
redovnom odravanju
Modul obraun radova na redovnom
odravanju omoguava pripremu mesenih
planova radova odravanja od strane
izvoaa i potvrdu planova radova od strane
nadzornog inenjera. U odnosu na meseni
plan radova, izvoa dnevno prijavljuje
radove na odravanju, radove slube za
preglede, radove zimske slube
nepredviene radove, kao to su intervencije,
vanredni pregledi, krpljenje udarnih rupa i sl.,
a nadzorni inenjer izvoenje prijavljenih
radova dnevno nadzire na terenu. Ako su
radovi izvedeni, nadzorni inenjer radove
potvruje, a izvoa moe u okviru ovog
modula da pripremi obraun izvedenih
radova. Modul omoguava ispisivanje
graevinskog dnevnika i graevinske knjige,
a na osnovu potvrenog obrauna i
ispisivanje mesene situacije. Nadzornom
inenjeru se ovim modulom omoguava
detaljno praenje potronje ukupnih
sredstava i sredstava po pojedinanim
pozicijama, kao i redovno praenje procenta
ostvarivanja plana po pojedinanim
jedinicama.
3.3.5.1.3 Modul vremenski raspored
pregleda puteva
Modul vremenski raspored pregleda puteva
sadri spisak svih pregledaa sa njihovim
podacima za kontakt, kao i spisak deonica
koje pojedinani pregleda pregleda. Uvid u
vremenski raspored pregleda puteva ima i
Saobraajno informacioni centar koji moe u
sluaju zastoja u saobraaju na pojedinanim
deonicama puteva direktno kontaktirati
pregledaa.
3.3.5.1.4 Modul zimska sluba
U modul zimska sluba unose se i prate svi
dogaaji koji su povezani sa izvoenjem
zimske slube po pojedinanim izvoaima.
Izvoa unosi podatke, a prate ih nadzorni
inenjer i Saobraajno informacioni centar,
koji imaju stalan uvid u stanje i prohodnost
puteva.
Modul omoguava unos i evidenciju
podataka o :
- stanju i prohodnosti puteva (kod 1.
stepena pripravnosti se podaci unose 2x
dnevno, a kod 2. stepena podaci se
unose na svaka 2 sata, odnosno pri
svakoj promeni vremena)
- glavnim i deurnim radnicima i deurnim
radnicima po jedinicama (svaki izvoa
unosi ime i prezime radnika i njihove
podatke za kontakt)
- stepenu pripravnosti (u skladu sa
vremenskim uslovima izvoa uvodi
stepen pripravnosti npr. 2. stepen uvode
izvoa i nadzorni inenjer odmah posle
prognoze o pogoranju vremena)
- akcijama zimske slube (izvoa odmah
po zavrenoj akciji zimske slube unosi
podatke o broju ljudi, vozila i maina koji
su uestvovali u akciji i podatke o koliini
i utroenog materijala; nadzorni inenjer
ima sve podatke o aktivnostima zimske
slube na raspolaganju ve sledeeg
jutra)
- vanrednim dogaajima (izvoa unosi
informaciju o vanrednim dogaajima, kao
to je zatvaranje puta zbog klizanja vozila,
poledice, vee koliine snega; podaci su
odmah po unosu vidljivi nadzornom
inenjeru i Saobraajno informacionom
centru. Istovremeno se stvara ispis o
vanrednom dogaaju koji se automatski
alje u podruni Operativno-
komunikacioni centar)
- upisima u knjigu deurstva (svaki izvoa
vodi knjigu deurstva za svoje podruje u
koju zapisuje dogaaje i stanje kolovoza)
- prognozama vremena koje prosleuje
Hidrometeoroloki zavod 2x dnevno (npr.
u 5 i 18 asova); vremenske prognoze su
podeljene po pojedinanim podrujima.
Isto tako je vidljiv grafiki prikaz prognoze
za svaka 3 asa
- hidrometeorolokim stanicama i
kamerama na putu.
3.3.5.1.5 Modul materijali za posipanje
Modul materijali za posipanje predstavlja deo
modula zimske slube za praenje nabavki,
potronje i zaliha materijala za posipanje.
Aurnim voenjem zaliha izvoa i nadzorni
inenjer mogu pravovremeno da reaguju ako
zalihe materijala za posipanje padnu ispod
kritine granice. Modul omoguava zapise:
- podataka o nabavci i potronji materijala
- knjienja podataka po datumima za
odreeni period
- dobavljanju prema dobavljaima i
brojevima narudbina.
3.3.5.1.6 Modul upravljanje putevima
evidencije i spiskovi
Modul upravljanje putevima evidencije i
spiskovi omoguava unos dogaaja i
podataka koji se odnose na upravljanje
putevima.
Ti podaci su:
- spiskovi oteenja kolovoza, koje zapisuje
pregleda u dnevnik pregleda na osnovu
dnevnog pregleda; u sistem se unosi vrsta
oteenja, prioritet izvoenja, ocena
vrednosti oteenja i fotodokumentacija;
nadzorni inenjer pregleda navedena
oteenja i proverava da li oteenja
spadaju u okvir radova redovnog ili
investicionog odravanja; izvoai sve
potvrene zapise o oteenjima prenose
u meseni plan radova
- evidencija o intervencijama i saobraajnim
nesreama koje na osnovu dnevnika
intervencija izvodi izvoa; modul
omoguava analizu prema vrstama i
mestima intervencija i odreivanje
takozvanih "crnih taaka" na kojima se
nesree javljaju ee; ovaj segment
omoguava i evidenciju zahteva upuenih
osiguravajuim kuama za povraaj
prouzrokovane tete na saobraajnoj
opremi
- evidencija o izdatim odlukama inspektora
u koju se upisuju zapisnici i odluke koje
izdaju saobraajni inspektori; belee se
mera za otklanjanje greaka i rok
izvoenja mere; pomou ovog segmenta
nadzorni inenjer ima kontrolu nad
izvravanjem odluka
- evidencija o izdatim saglasnostima i
dozvolama za intervencije u putnom
pojasu koje se vode prema podnosiocu i
deonici puta; spisak izdatih saglasnosti
dostupan je pregledau koji prati
intervencije u zatitnom pojasu i koji na
odgovarajui nain postupa ako ustanovi
da se radovi izvode bez dozvola
- evidencija o izdatim nalozima za promene
saobraajne signalizacije.
3.4 RADOVI NA REDOVNOM
ODRAVANJU
3.4.1 OPTE
U sklop redovnog odravanja puteva
svrstavaju se sledei radovi:
- sluba za pregled (monitoring)
- odravanje saobraajnih povrina
- odravanje bankina
- odravanje odvodnjavanja
- odravanje kosina
- odravanje vegetacije
- obezbeivanje preglednosti
- odravanje saobraajne signalizacije i
opreme
- odravanje putnih sredstava i ureenja
- ienje povrina puta
- odravanje putnih objekata
- interventne mere
- zimska sluba
- administrativna i tehnika pomo pri
upravljanju.
Pored navedenog, u okviru redovnog
odravanja izvodi se i odravanje ograda za
zatitu od buke, hvataa ulja, crpita i oznaka
podruja putnog pojasa.
Radovi, zadaci i usluge koji zahtevaju
posebnu specijalizovanu opremu ili posebnu
osposobljenost izvoaa, odnosno u
sluajevima veeg obima radova, nisu
direktno predmet redovnog odravanja. Za te
radove nadzor moe sa upravljaem da
pripremi odvojene javne nabavke.
Ti radovi su sledei:
- odravanje propusta
- odravanje svetlosnih signalnih ureaja
- zalivanje manjih otvora i pukotina
- ienje zatitnih mrea za hvatanje
odrona sa kosina
- merenje osovinskih pritisaka.
Radovi na redovnom odravanju razvrstavaju
se su u tri prioritetna razreda, koji su
odreeni u skladu sa kategorijom puta i
znaajem radova. Radovi na redovnom
odravanju i prioritetni razredi prikazani su u
Tabeli 3.1.
U prvi prioritetni razred spadaju svi neodloni
radovi, jer njihovo neizvoenje moe da
ugrozi put i bezbednost saobraaja na njemu.
Radovi se izvode u skladu sa programom
izvoenja, odnosno kada se na terenu
ustanove nedostaci. Ti radovi su sledei:
- sluba za pregled
- sanacija udarnih rupa
- popravak oteene signalizacije i opreme
- ienje polja preglednosti
- koenje na podruju putnog pojasa
- redovno odravanje bankina
- interventne mere
- obezbeivanje prohodnosti puteva u
zimskom periodu (pluenje i posipanje).
U drugi prioritetni razred spadaju radovi koji
su hitno potrebni i izvode se u skladu sa
rokovima odreenim u programu izvoenja
odravanja, kao i u skladu sa obezbeenim
sredstvima iz dravnog budeta za tu vrstu
radova.
U trei prioritetni razred spadaju radovi ije Radovi se izvode u skladu sa programom
neizvoenje neposredno ne ugroava put i izvoenja i obezbeenim sredstvima iz
bezbednost saobraaja, ali su potrebni za dravnog budeta za pojedinanu vrstu
ouvanje funkcionalnosti i ureenosti puta. radova.

Tabela 3.1: Prioritetni razredi radova na redovnom odravanju

Prioritetni razredi

Putevi I. reda
Radovi na redovnom odravanju
Putevi II.
Poluauto- reda
Autoput Ostali
put

PREGLEDI PUTEVA

sluba za pregled 1 1 1 1

ODRAVANJE SAOBRAAJNIH POVRINA

ienje kolovoza 1 1 1 1
ienje saobraajnih povrina van kolovoza 2 2 2 2
popravke oteenja usled prolenog otopljavanja 1 1 1 1

Asfaltni zastori

udarne rupe
(krpljenje hladnom ili vruom smesom, ili presvlaenje 1 1 1 1
asfaltom)
mreaste pukotine (krpljenje ili presvlaenje asfaltom) 1 1 2 2
popravak lokalnih neravnina (sleganja, izboenja) 1 1 2 2
zalivanje manjih naprslina i pukotina 1 1 2 2
hrapavljenje habajueg sloja (glodanje, posipanje) 1 1 2 2
popravka sredinje spojnice 1 1 2 2

Betonski zastori

zalivanje naprslina i pukotina 1 1 2 2

krpljenje kolovoza 1 1 2 2

Makadamski zastori

krpljenje udarnih rupa 1

posipanje kolovoza ljunkom 2
profilisanje kolovoza 3
popravka izboenja 2
prskanje protiv praine 3

Kaldrmisani zastori

krpljenje udarnih rupa 1 1

popunjavanje spojnica 2 2
ponovno kaldrmisanje 3 3

BANKINE

ienje 2 2 2 2
popravka, uvrivanje, planiranje, kresanje 2 2 2 2
prokop za odvoenje vode 1 1 1 1
UREAJI ZA ODVODNJAVANJE

ienje 1 1 1 1
lokalne popravke ili nadoknaivanje pojedinanih delova 1 1 1 1
iskopavanje otoka za vodu 1 1 1 1
zamena poklopca ahta 1 1 1 1
iskopavanje zaustih jarkova 2 2 2 2

KOSINE

ienje 2 2 2 2
uvrivanje i odstranjivanje nestabilnog materijala 1 1 1 1
lokalno dopunjavanje zelenila 3 3 3 3
lokalna popravka kosina i nasipa 2 2 2 2
odstranjivanje materijala iza mrea 1 1 2 2
popravka mree 1 1 2 2

SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA I OPREMA

Vertikalna signalizacija:

ienje signalizacije 1 1 1 1
popravka oteene signalizacije 1 1 1 1
nadoknaivanje nestale ili oteene signalizacije 1 1 1 1
dopuna nedostajue signalizacije 1 1 1 1
popravka svetlosnih signalnih naprava 1 1 1 1
lokalne popravke noseih konstrukcija 3 3 3 3
zamena dotrajale signalizacije 2 2 2 2

Horizontalna signalizacija

horizontalne oznake 1 1 1 1

Saobraajna oprema

ienje opreme 2 2 2 2
popravka oteene opreme 1 1 1 1
nadoknaivanje nestale ili oteene opreme 1 1 1 1
dopuna opreme koja nedostaje 1 2 2 2
popravka ili nadoknaivanje dotrajale opreme 1 1 2 2
popravka povrinske zatite (antikorozivna zatita,
bojenje) 2 2 2 2

Osvetljenje

odravanje osvetljenja na putevima 1 1 1 1

odravanje osvetljenja na mostovima 1 1 1 1
odravanje osvetljenja u tunelima 1 1 1 1

PUTNA SREDSTVA I UREENJA

ienje 1 1 2 2
popravke, nadoknaivanja 1 1 1 1
odravanje telekomunikacionih naprava 1 1 1 1
ureenja na odmoritima 2 2 2 2

VEGETACIJA

koenje na podruju putnog pojasa u irini 1 metra 1 1 1 1

opsecanje, obrezivanje - mainsko 2 2 2 2
opsecanje, obrezivanje - runo 2 2 2 2
koenje trave van podruja putnog pojasa 2 2 2 2

PREGLEDNOST

ienje polja preglednosti 1 1 1 1

PUTNI OBJEKTI

Objekti premoavanja

ienje 2 2 2 2
lokalne popravke ili nadoknaivanje elemenata
1 1 2 2
nosee konstrukcije
popravka opreme i signalizacije na objektu 1 1 1 1
lokalne popravke antikorozivne zatite ograda i
2 2 2 2
eline konstrukcije
odstranjivanje nanosa i naplavina 1 1 1 1
popunjavanje fuga i pukotina 3 3 3 3
lokalne popravke i ienje 3 3 3 3
lokalne popravke i ienje odvodnjavanja objekta 1 1 1 2

Tuneli i galerije

lokalne popravke i ienje odvodnjavanja objekta 1 1 2 2

ienje svoda i zidova u tunelima 2 2 2 2
ienje ventilacionih kanala 2 2 2 2
popravka opreme i signalizacije na objektu 1 1 1 1
ienje prostora iznad portala 1 1 2 2

Potporni i obloni zidovi

popunjavanje fuga i pukotina 3 3 3 3

lokalne popravke i ienje odvodnjavanja 1 1 1 1
lokalne popravke nosee konstrukcije 1 1 1 1

NADZOR OSOVINSKIH OPTEREENJA, MASA I

DIMENZIJA VOZILA

izvoenje nadzora 2 2 2 2

INTERVENTNE MERE

oznaavanje prepreka i obezbeenje saobraaja 1 1 1 1

nune mere za obezbeenje puta 1 1 1 1
uspostavljanje prohodnosti 1 1 1 1
ienje puta nakon vanrednog dogaaja 1 1 1 1

ZIMSKA SLUBA

Pripravnost radnih grupa 1 1 1 1

privremene popravke kolovoza (krpljenje hladnom
1 1 1 1
smesom)

Pripremni radovi zimske slube

priprema deponija i skladita materijala za posipanje 1 1 1 1

postavljanje palisada 1 1 1 1
postavljanje znaki za obeleavanje puta (sneni koii) 1 1 1 1
postavljanje dopunske saobraajne signalizacije 1 1 1 1
posipanje i odstranjivanje snega, posipanje poledice na
kolovozu
preventivno posipanje kolovoza
odstranjivanje snega
Radovi posle kraja zimskog perioda
ienje puteva
odstranjivanje dopunske saobraajne signalizacije,
opreme i putnih sredstava i ureenja
3.4.2 PREGLEDI PUTEVA (SLUBA ZA
PREGLED)
Sluba za pregled izvoaa radova na
odravanju duna je da, u skladu sa
Pravilnikom o odravanju magistralnih i
regionalnih puteva, evidentira sva
deavanja koja negativno utiu na stanje
puta i saobraaja na njemu, kao i da
vizuelnim pregledima proverava stanje svih
sastavnih delova puta.
Sluba za pregled duna je da obavlja manje
radove na odravanju ili obezbeenju na
putu, koje je mogue obaviti propisanom
opremom za pregled i sredstvima (manja
krpljenja udarnih jama, poravnanje
smerokaza, poravnanje pojedinanih
saobraajnih i nesaobraajnih znakova,
dosipanje bankina, ienje vertikalne
saobraajne signalizacije, opsecanje rastinja,
koenje u polju preglednosti (runo),
odstranjivanje predmeta i lokalnih nanosa,
obezbeenje oteenih mesta saobraajnom
signalizacijom i izvetavanje o stanju puteva i
izvrenim radovima). O merama ili upotrebi
puta i zatitnog pojasa, koji su u suprotnosti
sa odredbama propisa o putevima i
bezbednosti drumskog saobraaja, sluba za
pregled mora da upozori uzronika i
obavestiti nadzornog inenjera i upravljaa, a
kod veih krenja i policiju ili inspekciju za
puteve. Pored ovih radova, pregleda mora
da obavlja i preglede zatitne trake pored
puteva, konstruktivnih delova objekata i
ureaja, kolovoza na mostovima po kii ili
zimi, preglede potpornih zidova, stubova i
zidova. Mora da vodi dnevnik pregleda puta i
redovno ga posle pregleda puta dostavlja
upravljau, odnosno nadzornom inenjeru.
Sluba za pregled mora da obavlja preglede
puteva:
- triput dnevno na autoputevima
- dvaput dnevno na poluautoputevima
- jednom dnevno na ostalim putevima I
reda i drugim putevima II reda sa
prosenim godinjim dnevnim
1 1 1 1
1 1 1 1
1 1 1 1
1 1 1 1
1 1 1 1
1 1 1 1
saobraajem (PGDS) iznad 3000
(predlog: PGDS 4000)
- dvaput nedeljno na ostalim putevima II
reda, sabirnim gradskim ili optinskim
putevima,
- jednom nedeljno na gradskim ili
optinskim putevima, na putevima II reda
sa PGDS manjim od 100 i na
samostalnim biciklistikim stazama.
Na putevima niih kategorija i putevima koji
su saobraajno optereeni samo u
ogranienim vremenskim periodima (na
primer: biciklistike staze, turistiki putevi,
putevi koji su zatvoreni u zimskom periodu),
uestalost pregleda odreuje nadzorna
sluba u skladu sa znaajem puta,
saobraajnim optereenjem, geografsko-
klimatskim uslovima i drugim saobraajnim
uslovima.
U periodima nepovoljnih vremenskih prilika i
u drugim sluajevima koji mogu da ugroze
put ili saobraaj na njemu, potrebnu
uestalost i obim pregleda treba da prilagodi
uslovima koje takoe odreuje nadzorna
struna sluba. Pregled se obavlja im to
omogue vremenski uslovi ili kada prestane
opasnost, zbog koje moe da bude ugroena
bezbednost pregledaa.
Za obavljanje pregleda puteva pregleda
mora da ima odgovarajue opremljeno vozilo
na kojem mora da se nalazi alat za popravku
saobraajne signalizacije, alat za krpljenje,
odvodnjavanje i do 500kg hladne asfaltne
smese i drobljenog kamenog materijala.
Sluba za pregled se izvodi u skladu sa
propisima i godinjim programom slube za
pregled, koji je sastavni deo godinjeg plana
redovnog odravanja. Program slube za
pregled priprema izvoa redovnog
odravanja, a nadzorni inenjer ga pregleda i
prosleuje upravljau radi potvrde.
Odgovornost nadzornog inenjera u
izvoenju slube za pregled je da tokom
svojih redovnih terenskih pregleda proveri
efikasnost izvoenja slube za pregled i
svoja opaanja uporedi sa zapisima u
dnevnik pregleda slube za pregled
izvoaa. Najmanje jednom meseno,
nadzorni inenjer treba da pregleda putne
objekte, pre svega one elemente koji su od
sutinskog znaaja za stabilnost,
funkcionalnost, trajnost objekta i bezbednost
saobraaja. Nadzorni inenjer moe, u
sluaju manjkavo izvedene slube pregleda,
da koriguje obraun i smanji ga u skladu sa
Tabela 3. 2: Standardna pozicija za izvoenje redovnih pregleda puteva
Redovni, povremeni i vanredni pregledi puteva
Materijal, eventualna upotreba sitnog alata, signalizacija za interventno zatvaranje
puteva obraunavaju se posebno.
3.4.3 REDOVNO ODRAVANJE
SAOBRAAJNIH POVRINA
Radovi na redovnom odravanju
saobraajnih povrina obuhvataju sledee:
- privremeno krpljenje oteenja kolovozne
povrine izvodi se u svrhu uspostavljanja
stanja kolovoza koje odmah omoguava
bezbedno odvijanje saobraaja; izvodi se
tokom cele godine i u svim vremenskim
uslovima; kod privremenog krpljenja
pojedinanih udarnih rupa se obino
upotrebljava hladna smesa asfalta; ako je
kolovozna povrina jae oteena,
krpljenje se izvodi mainskom opremom i
toplom smesom asfalta; radovi se vre u
sklopu slube za pregled.
- trajno krpljenje se izvodi sa namenom
poboljanja uslova vonje na duim
deonicama, u skladu sa godinjim planom
redovnog odravanja ili trajnog krpljenja
- privremene ili trajne mere za poboljanje
sposobnosti trenja kolovoznih povrina
glodanjem i presvlaenjem
- sanacija kolotraga struganjem
(privremena mera).
Program krpljenja priprema izvoa radova
na odravanju na osnovu evidencije,
odnosno popisa oteenja, nadzorni inenjer
Tabela 3.3: Standardne pozicije za krpljenje kolovoznih povrina
svojom proceni i uputstvima upravljaa.
Potvreni dnevnik pregleda predstavlja
osnovu za obraun i plaanje slube
pregleda.
Jedinica mere za obraun slube pregleda je
duina pregledane deonice puta. Normativ
iznosi 50km puta koji je pregledan u oba
smera /8 sati. Potronju materijala je
potrebno dokazati zasebno dokazima o
potronji (Tabela 3.2).
m1
program koriguje, dopunjuje i alje upravljau
radi potvrde. Nadzorni inenjer predloeni
spisak deonica i obim oteenja dopunjava
tako to definie prioritet deonica, koji se
odreuje na osnovu kategorije puteva,
strukture saobraaja, saobraajnih
optereenja i raspoloivih finansijskih
sredstava. Program krpljenja mora da bude
usklaen sa eventualnim investicionim
radovima. Pre poetka izvoenja radova,
nadzorni inenjer mora zajedno sa
izvoaem da obavi terenski pregled i da
koriguje program radova u skladu sa
promenama stanja kolovoza.
Kvalitet izvedenih radova i ugraenih
materijala nadzorni inenjer mora da proveri
vizuelnim pregledom i merenjima, na osnovu
izvetaja o ispitivanjima, rezultata spoljanje i
unutranje kontrole kvaliteta proizvedenih i
ugraenih asfaltnih smesa.
Radovi se obraunavaju po m2 sanirane
povrine. Pri izvoenju sanacije udarnih rupa
i sleganja nedefinisanih oblika, obraun se
izvodi u tonama ugraene asfaltne smese.
Kod takvog naina se obraun vri po
priloenim otpremnicama za asfaltnu smesu.
Obim radova i troak krpljenja nadzor
odreuje na osnovu standardnog popisa
radova krpljenja (Tabela 3.3).
 Struganje asfalta sa utovarom i odvozom na deponiju (struganje naletnih rampi,
m2
sanacije cele povrine, izrazitih neravnina)

Runo krpljenje udarnih jama (interventno krpljenje) hladnom masom tona

Runo krpljenje sa struganjem, ienjem i premazom od polustabilne katjonske

m2
emulzije 200g/m2

Poravnavanje (runo) pre runog krpljenja asfaltnom smesom tona

Mainsko krpljenje, sa ienjem kolovoza i premazom od polustabilne katjonske

m2
emulzije i ienjem ivica kolovoza (bankine)

Poravnavanje (mainsko) pre mainskog krpljenja tona

Dubinska sanacija sa cementnom stabilizacijom (iskopavanje asfalta i tampona do

dubine 20 cm, sa odvoenjem na deponiju, valjanjem posteljice, dobavljanje i ugradnja
m2
cementne stabilizacije sa valjanjem, premazivanje spojnica bitumenskom pastom i
ugraivanje, sa stepenastim odsecanjem asfalta na ivicama).

Dubinska sanacija sa zamenom nevezanog noseeg sloja u dubini do 70cm

(zarezivanje ivica, iskopavanje asfalta i tampona, sa odvozom na deponiju, valjanje
m2
posteljice, sa dobavljanjem i ugraivanjem nevezanog noseeg sloja, sa valjanjem,
premazom spojnica i ugraivanje asfaltne smese, sa stepenastim odsecanjem asfalta).

Zasecanje ivica asfalta u prosenoj debljini 10cm. m1

3.4.4 SANACIJE LJUNKOVITIH izvedenih radova i ugraenih materijala.

(MAKADAMSKIH) KOLOVOZA Niveletu, ravnost i nosivost kolovozne
konstrukcije moe da kontrolie
odgovarajuim merenjima. U sluaju
Radovi obuhvataju poravnavanje kolovozne prekomernih odstupanja, izvoa mora
povrine i krpljenje udarnih rupa mainskim i nedostatke da ukloni u dogovorenom roku ili
runim posipanjem ljunka. Povrinu e se na osnovu odredbi ugovora uvaavati
kolovoza za sanaciju odreuje izvoa odbici.
redovnog odravanja na osnovu redovnih
pregleda puteva. Predlog sanacije Na osnovu rezultata kontrolnih merenja
makadamskih kolovoza izvoa prosleuje izvedenih radova izrauje se zapisnik koji
nadzornom inenjeru koji ga prema svojoj potpisuju: izvoa radova na odravanju,
evidenciji i raspoloivim finansijskim nadzorni inenjer i upravlja. Zapisnik je
sredstvima dopunjava, odnosno potvruje, te osnova za obraun.
prosleuje upravljau radi potvrde.
Nadzorni inenjer vri kontrolu na osnovu Radovi se obraunavaju po m2 popravljene
unutranje i spoljanje kontrole kvaliteta povrine makadamskog zastora (Tabela 3.4).

Tabela 3.4: Standardne pozicije za sanaciju makadamskih kolovoza

Mainsko krpljenje makadamskih kolovoza m2

Runo krpljenje makadamskih kolovoza m2

Mainsko zastiranje makadamskog kolovoza ljunkom tona

Grejderovanje i valjanje m2
 Zatita povrine makadamskog kolovoza emulzijom m2

3.4.5 REDOVNO ODRAVANJE

SAOBRAAJNIH BANKINA
Bankina mora da omogui nesmetano
odvodnjavanje atmosferske vode sa kolovoza
i istovremeno da sprei dotok vode u
kolovoznu konstrukciju. Bankina mora da
bude odgovarajue uvrena i nosea, kako
bi povremeno preuzela i takasta optereenja
vozila bez trajnih deformacija.
Redovno odravanje bankina obuhvata
ienje, sanaciju oteenja (kolotraga,
udarnih jama, sleganja) i odravanje
odgovarajueg nagiba razastiranjem ili
takozvanim kresanjem bankina. Ako se
bankina odrava na odgovarajui nain, deo
potrebnih mera redovnog odravanja
preuzima pregleda. Obino su to manja
dosipanja preniskih bankina ili zasipanja
erozijskih jarkova i prekopavanje bankina.
Vei radovi odravanja bankina kao to su na
primer kresanje previsokih ili dosipanje
preniskih bankina i uvrivanje, izvodi ekipa
redovnog odravanja u sklopu godinjeg
programa sanacije bankina.
Pri redovnim pregledima, izvoa mora da
pregleda pojedinane deonice puta i pripremi
popis radova za sanaciju bankina. Predlog
programa mora da prosledi nadzornom
inenjeru, koji program dopunjava na osnovu
svoje evidencije i u skladu sa raspoloivim
sredstvima odreuje prioritet deonica za
ureenje bankina. Predlog programa
potvruje i upravlja. Program sanacije
bankina je sastavni deo godinjeg programa
redovnog odravanja. Ako izvoa proceni da
su pri ureivanju bankina potrebni vei
sanacioni radovi nego to je definisano u
programu, radove mora prethodno da potvrdi
nadzorni inenjer, odnosno upravlja.
Nadzorni inenjer mora najkasnije u roku
jedne nedelje po zavrenim radovima
ureenja bankina i jo u tekuem
obraunskom periodu da pregleda izvedene
radove i potvrdi ili koriguje podatke u
obraunskom listu graevinske knjige,
odnosno u dnevniku odravanja.
Radovi se obraunavaju po m2 sanirane
bankine (Tabela 3 5).

Tabela 3.5: Standardne pozicije za sanaciju bankina

Sanacija bankina mainska, grejderom

Pozicija sadri kresanje bankina bez odvoza materijala. Transport na gradilite i
zatvaranje puta su ukljueni u poziciju. Dodatno se, u skladu sa dogovorom sa
m2
nadzornim inenjerom, po reijskim trokovima obraunava usmeravanje saobraaja i
eventualan utovar i prevoz materijala. Eventualni troak deponije priznaje se po
stvarnom raunu i prethodnom dogovoru sa nadzornim inenjerom.

Sanacija bankina mainska, glodalicom

Transport na gradilite i zatvaranje puta u postavci su uzeti u obzir. U sluaju potrebe
za usmeravanje saobraaja, prema dogovoru sa nadzornim inenjerom radovi se m2
obraunavaju po reijskim trokovima. Eventualni troak deponije priznaje se po
stvarnoj fakturi i prethodnom dogovoru sa nadzorom.

Sanacija bankina runa

U sluaju potrebe za usmeravanjem saobraaja, radovi se obraunavaju po reijskim m2
trokovima. Materijal se obraunava pod ostale radove u tonama.
3.4.6 REDOVNO ODRAVANJE samo prohodnost i osnovna saobraajna
ODVODNJAVANJA bezbednost.

Izvoa redovnog odravanja mora do kraja

Redovno odravanje odvodnjavanja je jedan
od najvanijih segmenata radova redovnog
odravanja. Dotok vode na povrinu kolovoza
nije dozvoljen ni u kakvom sluaju, jer se
time ugroava saobraajna bezbednost.
Jednako nije dozvoljen ni dotok vode u
kolovoznu konstrukciju. Rad ureaja za
odvodnjavanje po kinom vremenu mora
redovno da prati sluba za pregled i da
odmah otkloni manje nepravilnosti. Sluba za
pregled tokom cele godine obavlja manje
radove na odravanju ureaja za
odvodnjavanje. Meu radove na odravanju
ureaja za odvodnjavanje spada ienje
jarkova, kanaleta i lokalne popravke ili
zamene pojedinanih oteenih delova
ureaja za odvodnjavanje. Vei radovi na
odravanju i obnovi ureaja za sakupljanje i
odvoenje atmosferske i povrinske vode,
odravanju i ienju atmosferske
kanalizacije, ulivnih i revizionih ahtova, kao i
drenaa predmet su radova redovnog
odravanja i obnove ureaja za
odvodnjavanje, koji su predvienih godinjim
programom. Otklanjanje oteenja nakon
elementarnih nepogoda predmet je posebne
pozicije u budetu i mora se, u sklopu
redovnog odravanja, odmah obezbediti
kalendarske godine da pripremi godinji
program radova za redovno odravanje
odvodnjavanja koji se zasniva na popisu
slube za pregled. Osim toga, mora da
pripremi i program veih radova na
odravanju i spisak objekata za
odvodnjavanje, na kojima je potrebno izvesti
vee sanacione radove. Ti radovi su predmet
posebne pozicije dravnog budeta.
Nadzorni inenjer dopunjava program i
koriguje ga na osnovu svoje evidencije i
raspoloivih finansijskih sredstava. Redovno
odravanje odvodnjavanja znaajno zavisi od
vremenskih uslova i radovi se obavljaju
tokom cele godine. Lokacije i vrsta radova
nisu fiksno odreeni programom, jer se
aktivnosti prilagoavaju prilikama.
Nadzorni inenjer mora da izvri kontrolu
kvaliteta i koliinu izvedenih radova u roku od
jedne nedelje po izvedenim radovima,
odnosno do kraja obraunskog meseca.
Obraun runog ienja jarkova, rigola i
kanaleta vri se po dunom metru. ienje
jarkova izvodi se mainski (Tabela 3.6).

Tabela 3.6: Standardne pozicije za odravanje ureaja za odvodnjavanje

ienje jarkova - mainsko (0 do 0,3 m3/m)

U sluaju potrebe za dodatnim usmeravanjem saobraaja, prema dogovoru sa
nadzornim inenjerom radovi se obraunavaju prema reijskim trokovima. Eventualni m1
troak deponovanja materijala priznaje se po stvarnoj fakturi i prethodnom dogovoru sa
nadzornim inenjerom.

ienje jarkova - mainski (0,3 do 0,5 m3/m)

U sluaju potrebe za dodatnim usmeravanjem saobraaja, prema dogovoru sa
nadzornim inenjerom radovi se obraunavaju prema reijskim trokovima. Eventualni m1
troak deponovanja materijala priznaje se po stvarnoj fakturi i prethodnom dogovoru sa
nadzornim inenjerom.

ienje jarkova - runo (0 do 0,3 m3/m)

m1
Odvoz runim kolicima do 10m. Pozicija ne ukljuuje ienje ivinjaka.

ienje jarkova - runo (0,3 do 0,5 m3/m)

Odvoz runim kolicima do 10m. Pozicija ne ukljuuje ienje ivinjaka.

Iskopavanje zatrpanih jarkova mainski (0,5-0,75 m 3/m)

Trokovi deponovanja obraunavaju se po stvarnim trokovima i prethodnom dogovoru
sa nadzornim inenjerom. U sluaju potrebe za dodatnim usmeravanjem saobraaja, m3
prema dogovoru sa nadzornim inenjerom, prema reijskim asovima se obraunava 1
radnik.
m1
ienje rigola, jarkova i kanaleta - runo
 Odvoz runim kolicima do 10m. Pozicija ne ukljuuje ienje ivinjaka. Eventualni
utovar i odvoz materijala obraunava se prema reijskim trokovima.

ienje rigola, jarkova i kanaleta - mainsko

U sluaju potrebe za dodatnim usmeravanjem saobraaja, prema dogovoru sa
m1
nadzornim inenjerom, radovi se obraunavaju prema reijskim trokovima. Eventualni
troak deponije priznaje se po stvarnom raunu i prethodnom dogovoru sa nadzorom.

ienje revizionih ahtova, ahtova za umirivanje vode i hvataa masnoa - mainsko

U sluaju potrebe za dodatnim usmeravanjem saobraaja, prema dogovoru sa
nadzornim inenjerom, radovi se obraunavaju prema reijskim asovima. Trokovi kom
deponovanja obraunavaju se po stvarnim trokovima i prethodnom dogovoru sa
nadzornim inenjerom.

ienje revizionih ahtova - runo

Odvoz materijala runim kolicima do 10m. Ako ima vie materijala, viak materijala se kom
obraunava u okviru ostalih radova

ienje propusta - mainsko

U sluaju potrebe za dodatnim usmeravanjem saobraaja, prema dogovoru sa
nadzornim inenjerom, radovi se obraunavaju reijski. Trokovi deponovanja m1
obraunavaju se prema stvarnim trokovima i prethodnom dogovoru sa nadzornim
inenjerom.

ienje propusta - runo

ienje izvodi pregleda u okviru slube pregleda. Eventualno odstranjivanje i odvoz
m1
materijala se prema dogovoru sa nadzornim inenjerom obraunava prema reijskim
trokovima.

ienje podunog odvodnjavanja objekata i ienje kanalizacionih cevi na objektima

Odvoz materijala nije uzet u obzir. Usmeravanje saobraaja se prema dogovoru sa
m1
nadzornim inenjerom obraunava reijski. Trokovi deponovanja obraunavaju se po
stvarnim trokovima i prethodnom dogovoru sa nadzornim inenjerom.

Zamena okruglog poklopca ahta

Materijal se obraunava u okviru ostalih radova. U sluaju potrebe za dodatnim
kom
usmeravanjem saobraaja, prema dogovoru sa nadzornim inenjerom, radovi se
obraunavaju posebno.

Zamena okruglog poklopca ahta van kolovoza

kom
Materijal se obraunava pod pozicijom ostali radovi.

Zamena pravougaonog poklopca ahta

Materijal se obraunava pod pozicijom ostali radovi. U sluaju potrebe za
kom
usmeravanjem saobraaja, obraunava se posebno u dogovoru sa nadzornim
inenjerom.

Zamena pravougaonog poklopca ahta van kolovoza

kom
Materijal se obraunava pod pozicijom ostali radovi.

3.4.7 REDOVNO ODRAVANJE KOSINA i izvoenje lokalnog zatravljivanja,

odstranjivanje vegetacije, ienje
odvodnjavanja, ienje materijala iza
Radovi na redovnom odravanju kosina zatitnih mrea i zamenu, odnosno popravku
nasipa i useka obuhvataju ienje, zatitnih mrea. Ove odredbe vae za
uvrivanje i odstranjivanje nestabilnog odravanje kosina koje su visoke do 7m i
materijala, sanaciju lokalnih erozivnih jarkova manje strme.

Predlog godinjeg programa mera za
odravanje kosina mora izradi izvoa na
osnovu opaanja pri redovnim pregledima
puteva. Program mora da prosledi
nadzornom inenjeru, koji ga dopunjuje ili
koriguje, odreuje prioritete deonica i
usklauje ga sa finansijskim mogunostima.
Predlog programa potvruje upravlja.
Nadzorni inenjer je duan da vodi svoju
evidenciju o stanju visokih i strmih kosina i da
o eventualnim hitnim merama obavesti
upravljaa. U sluaju obimnih radova na
odravanju i sanaciji visokih i strmih kosina
upravlja moe da radove preda
Tabela 3.7: Standardne pozicije za odravanje kosina
Manje popravke kosina
Obraun se izvodi po reijskim asovima i po stvarnim trokovima utroenog materijala
Odstranjivanje materijala iza mrea
Usmeravanje saobraaja se obraunava po reiji, a trokovi deponije se obraunavaju
po stvarnim trokovima
Manje popravke mrea
Materijal se obraunava posebno
Manja ozelenjavanja
Materijal se obraunava posebno
3.4.8 REDOVNO ODRAVANJE
VEGETACIJE
Na povrinama koje su sastavni deo puta
vegetacija se kosi, obrezuje i see najmanje
u obimu koji omoguava slobodni profil puta
do visine 7 m i propisanu preglednost
(moraju biti omogueni pregled i pristup do
putnih objekata, moraju biti vidljivi i dostupni:
saobraajna signalizacija, saobraajna
oprema, kao i putni ureaji i ureenja).
Preporuuje se da se vegetacija na
povrinama koje su sastavni deo puta
odrava (kosi) redovno najmanje jednom
godinje.
Uz smerokaze, ograde i znakove, trava se
kosi vie puta godinje runo i mainski u
vremenskom razmaku najvie do tri dana.
Runo ili mainsko koenje na bankinama i
pojasu pored kolovoza izvodi se u irini od 2
do 3 m. Travu je potrebno kositi najmanje
jednom godinje.
specijalizovanim preduzeima putem javne
nabavke.
Nadzorni inenjer mora da izvri kontrolu
kvaliteta i koliinu izvedenih radova u roku od
jedne nedelje po izvedenim radovima,
odnosno do kraja obraunskog meseca.
Podatke o obavljenom poslu koji su navedeni
u dnevniku odravanja mora da potvrdi ili
koriguje za potrebe obrauna.
Odravanje kosina se obraunava reijski, a
odstranjivanje materijala iza mrea prema
koliini odvezenog materijala. Popravka
mrea i ozelenjavanje pojedinanih delova
kosina se obraunavaju po m 2 izvedenih
radova (Tabela 3.7).
as
M3
M2
M2
Runo ili mainsko kresanje i obrezivanje se
po pravilu izvode u prolee i jesen, a moe i
zimi u vreme mirovanja rasta vegetacije.
Potrebno je odravati i oblinje drvee, koje
moe ugroziti put i saobraaj na putu, iako je
na zemljitu koje nije u vlasnitvu drave. Isto
tako se odstranjuju drvee i bunje koji zbog
veliine ugroavaju stabilnost kosina i
bezbednost saobraaja.
Uestalost koenja, kresanja i obrezivanja
odreuju normativi za obezbeivanje
preglednosti i zavisi od lokalnih klimatskih
uslova. Normativi za obezbeivanje
preglednosti su sledei:
- trava na bankini i u pojasu irine do 1,30
m od ivice asfalta moe biti visoka najvie
do 30 cm
- trava u pojasu irine vee od 1,30 m od
ivice asfalta, u jarkovima i na kosinama
moe biti visoka najvie do 40 cm
- trava u trouglu preglednosti u raskrsnici i
preglednoj bermi moe biti visoka najvie
do 30 cm
- trava na ostrvima u raskrsnicama moe
biti visoka najvie do 30 cm.
Vegetaciju je potrebno odravati u skladu sa
pravilima struke. Za suzbijanje rasta
vegetacije u putnom pojasu dozvoljeno je
korienje samo onih sredstava za koja je
fitosanitarna uprava izdala dozvolu.
Pregleda mora, u okviru redovnih obilazaka,
proveravati da li je obezbeen propisani nivo
preglednosti. Manje prepreke je duan da
sam otkloni, a eventualne vee prepreke koje
zahtevaju veu intervenciju je potrebno
planirati u mesenom planu izvoenja radova
odravanja.
Nadzorni inenjer mora kontrolu kvaliteta i
koliinu izvedenih radova izvesti u roku od
jedne nedelje po izvedenim radovima
odnosno do kraja obraunskog meseca. Za
obraun, mora potvrditi ili korigovati podatke
o obavljenom poslu koji su navedeni u
dnevniku odravanja.
Koenje trave se obraunava po m2
pokoene povrine, i to odvojeno za runo i
mainsko koenje. Kresanje i obrezivanje se
obraunavaju po m2 potkresane ili obrezane
povrine u osnovi, i to odvojeno za runo i
mainsko kresanje i obrezivanje (Tabela 3.8).

Tabela 3.8: Standardne pozicije za odravanje vegetacije

Koenje trave mainsko

U jedinici mere su predviene dve kose eona i bona. U sluaju da je potrebno
m2
obezbediti usmeravanje saobraaja, to se obraunava posebno u dogovoru sa
nadzornim inenjerom.

Koenje trave runo

Normativ za runo koenje oko smerokaza i saobraajnih znakova je jedan saobraajni m2
znak = 1 m2 Normativ za runo koenje du zatitne ograde je 1 m ograde = 1 m 2.

Kresanje rastinja
Kree se rastinje do prenika 6 cm. U sluaju potrebe dodatnog usmeravanja
saobraaja, prema dogovoru sa nadzornim inenjerom se radovi obraunavaju po
m2
reijskim trokovima. Eventualni utovar i odvoz materijala se prema dogovoru sa
nadzornim inenjerom obraunava po reijskim trokovima. Eventualni troak deponije
priznaje se po stvarnoj fakturi i prethodnom dogovoru sa nadzornim inenjerom.

Obrezivanje rastinja
U jedinici mere je sadran dovoz na gradilite i postavljanje zapreka te trostruki prelaz
makazama. Deponija ili mlevenje se obraunava po stvarnim trokovima. U sluaju
potrebe dodatnog usmeravanja saobraaja, prema dogovoru sa nadzornim inenjerom m2
se radovi obraunavaju po reijskim trokovima. Eventualni utovar i odvoz materijala
na deponiju se prema dogovoru sa nadzornim inenjerom obraunava po reijskim
trokovima.

3.4.9 OBEZBEIVANJE PREGLEDNOSTI Pregleda mora u okviru redovnih obilazaka

proveravati da li je obezbeen minimalni
propisani nivo preglednosti. Manje prepreke i
Odgovarajua preglednost je od izuzetnog vegetaciju je duan otkloniti sam, a vee
znaaja za bezbedno odvijanje saobraaja. U prepreke moe otkloniti u skladu sa
osnovi je preglednost obezbeena ve uputstvom upravljaa odnosno nadzornog
osnovnim geometrijskim elementima puta inenjera. U okviru obezbeivanja
odnosno trouglovima preglednosti i preglednosti je potrebno brinuti i za vidljivost
preglednim bermama. Dodatno se saobraajne signalizacije.
obezbeuje redovnim odravanjem
vegetacije pored puta i odstranjivanjem Pored slube pregleda, nivo preglednosti
prepreka iz podruja zone preglednosti. redovno proverava i nadzorni inenjer, te na
osnovu svoje evidencije potvruje odnosno
koriguje dnevnik pregleda. Troak tih radova
je delimino obuhvaen u obraunu slube
Tabela 3.9: Standardne pozicije za odravanje polja preglednosti
Odstranjivanje prepreka u trouglu preglednosti (iva ograda, granje, reklamni natpisi,
privremeni objekti)
ienje preglednih bermi (vegetacija, osulina)
3.4.10 REDOVNO ODRAVANJE
SAOBRAAJNE SIGNALIZACIJE I
SAOBRAAJNE OPREME
Redovno odravanje vertikalne saobraajne
signalizacije ukljuuje sledee radove:
- odravanje vertikalnih saobraajnih
znakova, svetlosnih saobraajnih znakova
i svetlosnih oznaka, njihovo ienje,
nadoknaivanje, zamena i popravak
dotrajalih, oteenih ili nestalih znakova i
njihovih noseih konstrukcija.
- postavljanje novih i dopuna odnosno
odstranjivanje postojeih vertikalnih
saobraajnih znakova, to odreuje
nadzorni inenjer odnosno upravlja.
Redovno odravanje horizontalne
saobraajne signalizacije ukljuuje sledee
radove:
- odravanje postojeih oznaka na
kolovozu
- promene i dopune postojeih oznaka, to
odreuje nadzorni inenjer odnosno
upravlja.
Redovno odravanje saobraajne
signalizacije ukljuuje sledee radove:
- odravanje postojeih oteenih i zamena
unitenih i dotrajalih metalnih zatitnih
ograda, kombinovanih metalnih i drvenih
zatitnih ograda i cementno-betonskih
zatitnih ograda tipa New Jersey,
smerokaza i ostale opreme
- postavljanje novih zatitnih ograda.
Izvoa radova odravanja mora evidentirati
nedozvoljene intervencije u saobraajnoj
signalizaciji, oznakama na kolovozu i
saobraajnoj opremi u sklopu slube za
pregled i najkasnije u roku od 24 asa po
evidentiranju o tome pisanim putem
obavestiti nadzornog inenjera i upravljaa.
Program i finansijsku ocenu radova redovnog
odravanja saobraajne signalizacije i
opreme izvoa radova odravanja priprema
za pregled i delimino u proraunskom kontu
za odravanje vegetacije (Tabela 3.9).
as
as
na osnovu statistike analize izvedenih
radova i utroenih sredstava iz proteklih
godina. Redovno odravanje saobraajne
signalizacije i opreme izvodi se u okviru
ugovora za odravanje puteva, a nabavka
saobraajnih znakova, putnih smerokaza i
ostale opreme i materijala odvija se na
osnovu ugovora koje upravlja sklapa sa
osposobljenim proizvoaima na osnovu
javnih konkursa. Potencijalni dobavljai
moraju biti za navedene radove
odgovarajue osposobljeni i opremljeni, a
saobraajni znaci i oprema testirani. Izvoa
moe materijale naruiti samo kod
proizvoaa koji raspolau potrebnim
potvrdama o usaglaenosti proizvoda sa
vaeim propisima i zahtevima upravljaa
puta. Za realizaciju nabavke sa izabranim
dobavljaima moraju se precizno odrediti
nabavni rokovi, koji zavise od znaaja
pojedinanih saobraajnih znakova i koliine
istovremenih narudbina (npr. najvanije
saobraajne znakove odravalac mora imati
stalno u zalihama, kako bi ih pregleda
mogao zameniti odmah pri evidentiranju
njihovog nestanka ili unitenja).
Nadzorni inenjer mora proveravati kvalitet
upotrebljenih materijala i izvedenih radova
povremeno i nenajavljeno, tako da
akreditovane laboratorije na propisani nain
uzimaju uzorke i izvode merenja na terenu
(debljina nanosa boje, koliina kuglica u boji,
prikladnost utemeljenja i privrivanja
znakova).
Obraun radova redovnog odravanja i
saobraajne signalizacije i opreme vri se po
cenama na jedinicu cene, koje su odreene
na osnovu iskustvenih normativa za
pojedinane vrste radova. Izvoa podatke o
vrstama i koliinama izvedenih radova unosi
u dnevnik odravanja i obraunski list
graevinske knjige, a nadzorni inenjer ih u
skladu sa svojom evidencijom potvruje ili
koriguje u sluaju loijeg kvaliteta izvedenih
radova. Pregled standardnih pozicija
prikazan je u Tabeli 3.10.
Tabela 3.10: Standardne pozicije za odravanje saobraajne signalizacije i opreme

Odstranjivanje opreme - koii

kom
ienje se obraunava reijski.

Odstranjivanje opreme palisade

M1
ienje se obraunava reijski.

Odstranjivanje opreme saobraajni znaci

Demontaa znakova. U sluaju da se znaci samo okreu, to ini pregleda u okviru kom
slube pregleda. ienje se obraunava reijski.

Godinje ienje saobraajnih znakova

kom
Table i portali za raskrsnicu se obraunavaju posebno.

Zimsko ienje saobraajnih znakova

kom
Table i portali za raskrsnicu se obraunavaju posebno.

ienje smerokaza - mainsko

kom
Usmeravanje saobraaja se obraunava po reiji.

ienje smerokaza - runi

kom
ienje samo reflektujuih tela.

Nadoknaivanje smerokaza
Obraunava se usluga, materijal je nabavljen na osnovu ugovora sa proizvoaem kom
opreme.

Ispravljanje smerokaza sa uvrivanjem kom

Zamena reflektujuih tela na smerokazima kom

Zamena kape na smerokazima kom

Zamena stuba sa jednim saobraajnim znakom kom

Zamena stuba sa dva saobraajna znaka kom

Zamena znaka bez stuba kom

Zamena znaka sa dva stuba kom

Zamena znakova i tabela sa vie stubova

kom
Znak se obraunava posebno. Uzima se u obzir tabla sa 3 stuba i potporama.

Odstranjivanje znaka i stuba kom

Odstranjivanje znaka bez stuba kom

Obnova odnosno upravlja - linija - interventno

U sluaju potrebe za usmeravanjem saobraaja, radovi se obraunavaju po reijskim m
asovima. Obraun oznaavanja i glodanja linija takoe se vri po reijskim asovima.

Obnova obeleja drugo - interventno

U sluaju potrebe za usmeravanjem saobraaja, radovi se obraunavaju po reijskim m2
asovima. Obraun oznaavanja i glodanja linija se vri po reijskim asovima.
 Obnova obeleja od plastike linija - interventno
U sluaju potrebe za usmeravanjem saobraaja, radovi se obraunavaju po reijskim m
asovima.

Obnova obeleja od plastike drugo interventno

U sluaju potrebe za usmeravanjem saobraaja, radovi se obraunavaju po reijskim m2
asovima.

Odstranjivanje obeleja linija -interventno

U sluaju potrebe za usmeravanjem saobraaja, radovi se obraunavaju po reijskim m1
asovima.

Odstranjivanje obeleja drugo - interventno

U sluaju potrebe za usmeravanjem saobraaja, radovi se obraunavaju po reijskim m2
asovima.

3.4.11 REDOVNO ODRAVANJE PUTNIH izvoa mora evidentirati u dnevniku

UREAJA I UREENJA PUTA
Radovi redovnog odravanja putnih ureaja
obuhvataju ienje, popravak,
nadoknaivanje i odravanje
- telekomunikacionih ureaja i kontrolnih
sistema koji su ugraeni u put i namenjeni
su regulisanju i nadzoru
saobraajem, nadzorom nad stanjem na
putu, merenjima i obavetavanju,
- bezbednosnih ureaja u tunelima, za
zatitu od lavina, smetova i buke, kao i
- ureaja za provetravanje i crpenje vode.
Zbog specifinosti radova pri odravanju
telekomunikacionih i elektrinih ureaja i
opreme, a pre svega kod veeg obima
radova, upravlja moe radove da preda
putem javne nabavke struno osposobljenim
izvoaima. Ostale putne ureaje odrava
izvoa redovnog odravanja. Program
radova je izraen na osnovu broja putnih
ureaja i ureenja puta, kao i na osnovu
analiza prethodnih godina.
odravanja. Nadzorni inenjer na osnovu
terenskih pregleda proverava izvedene
radove i potvruje ih. Ako nadzorni inenjer
evidentira vee nemarnosti pri odravanju,
vrednuje ih odbicima pri mesenom
obraunu.
nad 3.4.12 IENJE POVRINA PUTA
Radovi obuhvataju ienje savremenih
kolovoznih (asfaltnih, cementno-betonskih i
kaldrmisanih) zastora i odstranjivanje
otpadaka u podruju putnog pojasa i drugih
saobraajnih povrina (na odmoritima,
parkiralitima, autobuskim stajalitima i
okretnicama, prostorima i objektima za
vaganje i nadzor saobraaja). ienje
obuhvata odstranjivanje svakog materijala
(zemlje, kamenih zrna, opalog lia, ulja,
ambalae) koji bi mogao negativno uticati na
bezbednost i funkcionalnost saobraaja,
ureen izgled povrina, higijenu i zatitu
ivotne sredine.

U okviru odravanja ureenja puta ienje kolovoza se obavlja runo ili

(odmorita, parkiralita, autobuskih stajalita,
okretnica, povrina za peake i bicikliste),
izvoa se mora brinuti za odgovarajuu
ureenost i istou. Mora izvoditi i
neophodne popravke mehanikih oteenja
na saobraajnim povrinama. Stanje i istou
na ureenjima puta kontrolie pregleda.
Manje nepravilnosti se otklanjaju u okviru
slube za pregled, a vea oteenja u skladu
sa dogovorom sa nadzornim inenjerom
Obraun radova se po pravilu vri po
reijskim asovima i utroku materijala.
Podatke o utroenom vremenu i materijalu
mainsko. Runo ienje se obavlja runim
alatom (metla, lopata), a mainsko se izvodi
traktorom i vozilima koja su specijalizovana
za metenje, samostalno utovaranje,
privremeno skladitenje smea i za ispiranje
vodenim mlazom.
Naini uklanjanja smea zavise od sadrine
tetnih materija, i stoga odstranjivanje mora
da se obavlja u skladu sa smernicama -
odvoenjem na smetlite ili na privremenu
deponiju. Naroito je u naseljima potrebno
spreiti nastanak tetne praine, i stoga se
ienje zastora mora vriti upotrebom
maina sa zatvorenim sistemom usisavanja.
ienje kolovoznog zastora u naseljima
moe se vriti i vodom, ali je potrebno vodu
pre isputanja u kanalizaciju prethodno
oistiti (npr. koalescentnim filterima).
Kontejneri za otpatke u naseljima moraju biti
zatvoreni; potrebno je obezbediti i sortiranje
otpadaka. Razliveno gorivo, ulje ili hemikalije
koje vae za poseban otpad, potrebno je
odstraniti upijajuim materijalima,
odgovarajue deponovati i unititi na ekoloki
nain. Uestalost ienja putnih povrina
zavisi od koliine i karakteristika zagaenja
odnosno smea i njegovog uticaja na
bezbednost saobraaja.
Posebne postupke je potrebno uzeti u obzir
pri ienju i odstranjivanju mrtvih ivotinja sa
puta. Sluba za pregled mora u sluaju
pronaene mrtve ivotinje odmah obavestiti
Tabela 3.11: Standardne pozicije za ienje putnih povrina
Mainsko ienje kolovoza
U poziciji odvoz materijala nije uzet u obzir, a ienje ostalih saobraajnih povrina
obraunava se po reijskim trokovima.
Runo ienje kolovoza
ienje kolovoza posle nezgode
Prevoz na mesto intervencije se obraunava posebno
ienje prostora pored puta
Trokovi deponije i utroen materijal obraunavaju se posebno po stvarnim
trokovima.
ienje parkiralita sa odvoenjem smea
Trokovi deponije i utroen materijal obraunavaju se posebno po stvarnim
trokovima.
3.4.13 REDOVNO ODRAVANJE PUTNIH
OBJEKATA
Redovno odravanje putnih objekata
obuhvata redovne radove i graevinske
radove odravanja, koji moraju obezbediti
dobro stanje objekta, nesmetano
funkcionisanje, predvien ivotni vek objekta
i bezbednost saobraaja.
Tekui vizuelni pregledi putnih objekata
spadaju u obim radova slube za pregled.
Pregleda utvruje pre svega stanje kolovoza
na putnim objektima, stanje dilatacija i
ureaja za odvodnjavanje i stanje opreme
objekata i saobraajne signalizacije.
Potrebno je da evidentira i druge greke
javnu veterinarsku slubu odnosno nacionalni
veterinarski institut koji se brine za struno
uklanjanje.
ienje saobraajnih povrina i
horizontalnih oznaka je potrebno izvoditi
- po zavrenoj zimskoj slubi (potrebno
ukloniti materijal za posipanje, razne
osuline, blato i druge neistoe koje bi
mogle ugroziti ili ometati saobraaj),
- po vanrednim dogaajima (skupljanje
poljoprivrednih proizvoda, graevinski
radov, elementarne nepogode) i
- na mestima kao to su raskrsnice, ispred
semafora i sl.
Radovi ienja povrina puta se obraunava
reijsko, a nadzorni inenjer izvedene radove
kontrolie na sluajni izbor (Tabela 3.11).
m2
m2
as
as
as
odnosno oteenja, koja mogu ugroziti
bezbednost saobraaja i stabilnost objekta
(npr. pojava pukotina i deformacija). Sluba
za pregled izvodi i redovne preglede
potpornih i zatitnih konstrukcija, tunela i
galerija najmanje jednom meseno.
Radovi koji se u okviru redovnog odravanja
objekata izvode su:
- krpljenje asfaltnih zastora
- krpljenje horizontalnih hidroizolacija ispod
kolovoza
- popravak betonskih hodnika i ivinih
venaca
- manje sanacije betonskih krila objekata
- popravke saobraajne signalizacije i
opreme
- popravke antikorozivne zatite ograda i
elinih konstrukcija
- redovno i dodatno (po potrebi odnosno po
narudbini upravljaa) ienje objekata
- ienje dilatacija i ureaja za
odvodnjavanje na objektima.
Vanredne preglede stanja objekata obavlja
izvoa redovnog odravanja zajedno sa
nadzornim inenjerom. Po pravilu se
vanredni pregledi izvode posle vanrednih
dogaaja (posle elementarnih nepogoda,
tekih saobraajnih nesrea, prekoraenja
dozvoljenih saobraajnih optereenja).
Sistematske i specijalne preglede obavlja za
to osposobljen izvoa, kojeg upravlja
izabere na javnom konkursu.
Vanredni pregled i sistematski i specijalni
pregled stanja objekata odnosi se na objekte
svetlih raspona 5 m i vie.
Nadzorni inenjer naknadnim pregledom
izvedenih radova proverava obim i kvalitet
obavljenih radova, te odgovarajue koriguje
ili potvruje navedene podatke.
Obraun radova redovnog odravanja
objekata se po pravilu vri reijski odnosno
deo tih aktivnosti se obraunava u sklopu
slube za pregled. Radovi se izvode na
osnovu opisa radova i utroka asova i
materijala u dnevniku pregleda (Tabela 3.12)

Tabela 3.12: Standardne pozicije za odravanje objekata

Redovni i vanredni pregledi

Materijal, eventualna upotreba sitnog alata, signalizacija za interventno zatvaranje m2
puteva obraunavaju se posebno.

ienje podunog odvodnjavanja kod objekata m1

ienje kanalizacionih cevi na objektima

Odvoz materijala nije uzet u obzir. Usmeravanje saobraaja se prema dogovoru sa
m1
nadzornim inenjerom obraunava reijski. Trokovi deponovanja obraunavaju se po
stvarnim trokovima i prethodnom dogovoru sa nadzornim inenjerom.

ienje objekata
U poziciji nije ukljuen odvoz materijala, radnika dovozi pregleda u okviru slube za
pregled. Eventualno utovaranje i odvoz materijala se prema dogovoru sa nadzornim m2
inenjerom obraunava po reijskim trokovima. Povrina oienog objekta je irina
kolovoza x duina.

Manje popravke objekata

Pozicija sadri malterisanje betonskih zidova. Manje popravke se obraunavaju m2
reijski u dogovoru sa nadzornim inenjerom.

Manje popravke zidova i montanih potpornih zidova

U poziciji je obuhvaeno fugovanje kamenih zidova. Manje popravke se obraunavaju m2
reijski u dogovoru sa nadzornim inenjerom.

Pranje odbojnih ograda

U sluaju potrebe usmeravanja saobraaja, prema dogovoru sa nadzornim m1
inenjerom radovi se obraunavaju po reijskim trokovima.

3.4.14 INTERVENTNE MERE pripravnosti i van radnog vremena. Broj i

Izvoa redovnog odravanja je duan da
organizuje deurnu slubu i radne grupe za
izvoenje interventnih mera zbog vanrednih
dogaaja na putu. Interventne mere izvodi
interventna grupa koja mora biti u stalnoj
lokacije interventnih grupa odreuju se na
osnovu iskustva i moraju biti odreeni u
organizacionoj emi izvoaa.
Kod prirodnih nesrea, teih saobraajnih
nezgoda i drugih vanrednih dogaaja ili na
zahtev policije, izvoa redovnog odravanja
odnosno njegova interventna grupa duna je
odmah otkloniti uzroke (oteenja puta,
prepreke na putu) zbog kojih je ometan ili
ugroen saobraaj ili zbog kojih moe doi do
teih oteenja puta ili vee materijalne tete.
Interventna grupa mora
- podruje na kojem je dolo do nesree ili
drugog nepredvienog dogaaja odmah
obezbediti saobraajnom signalizacijom
- uspostaviti prohodnost i po potrebi urediti
obilaznicu
- oistiti kolovoz
- obavestiti naruioca i nadzornog
inenjera.
Program radova na nivou godinjih planova
se priprema na osnovu statistike prethodnih
godina. Nadzorni inenjer dopunjava predlog
odnosno koriguje ga i prosleuje upravljau
na potvrdu.
Pripravnost radnika van redovnog radnog
vremena obraunava se reijski, prema
evidentiranim asovima radne snage. Posle
svakog angaovanja interventne grupe opis
dogaaja, mere, utroeno vreme i utroen
materijal upisuju se u deurnu knjigu
dogaaja. Nadzorni inenjer tu vrstu radova
na terenu neposredno uz dogaaje po pravilu
ne nadzire, ali proverava podatke u deurnoj
knjizi i potvruje ih jednom meseno.
3.4.15 ODRAVANJE PUTEVA U
ZIMSKOM PERIODU
Odravanje puteva u zimskom periodu je
najobimniji i najskuplji deo redovnog
odravanja dravnih puteva i podrazumeva
stalno obezbeivanje prohodnosti puteva i
odgovarajue saobraajne bezbednosti.
Izvoenje redovnog odravanja u zimskom
periodu odreeno je sa tri faze radova:
- Pripremni radovi su aktivnosti na osnovu
kojih se izvoa redovnog odravanja
priprema na zimsku putnu slubu i u
naelu traju od 1. oktobra do 15.
novembra tekue godine. Pripravni radovi
obuhvataju:
- izradu programa izvoenja zimske
slube (dinamiki plan)
- pripremu zimske mehanizacije
- pripremu skladita i deponija materijala
za posipanje
- postavljanje dopunske saobraajne
signalizacije
- postavljanje dopunske opreme
(snenih koia i snenih ograda)
- pripremu jedinica putnog odravanja i
obuku radnika za rad u zimskoj putnoj
slubi
- organizaciju pravovremenog
obavetavanja korisnika puteva putem
sredstava javnog obavetavanja.
- Izvoaki radovi su aktivnosti odravanja
puteva u zimskom periodu i zvanino traju
od 15. novembra do 30. marta. Period
aktivnosti zimske slube moe u odnosu
na vremenske uslove poeti pre 15.
novembra i zavriti se posle 30. marta. U
tom periodu je aktivna zimska putna
sluba po odreenom redu prioriteta sa
osposobljenim ekipama i odgovarajuom
mehanizacijom. Aktivnosti zimske slube
su:
- deurstvo jedinica odravanja puteva
- obavljanje zimskih pregleda puteva
- ienje odvodnih ureaja (rigola,
kanaleta, jarkova, propusta, ahtova),
smerokaza, saobraajnih znakova
- krpljenje udarnih rupa
- mainsko (ienje plugom, posipanje)
i runo odstranjivanje snega i poledice
- obavljanje intervencija u sluaju
nesrea ili u sluaju elementarnih
nepogoda
- administrativni radovi voenje
dokumentacije (voenje deurne
knjige, dnevnika pregleda za
odravanje).
U periodima kada nema konkretnih aktivnosti
zimske slube, izvoa moe obavljati druge
radove (npr. kresanje vegetacije).
- Zavrni radovi su aktivnosti odravanja
puteva posle perioda izvoenja zimske
putne slube. Te aktivnosti su:
- odstranjivanje saobraajne
signalizacije i opreme (snenih koia i
snenih ograda)
- pospremanje i ienje deponija i
skladita za materijale za posipanje i
zimskih putnih baza
- ienje, odravanje i konzervacija
zimske mehanizacije
- odstranjivanje ostataka materijala za
posipanje i ureenje puteva koji su bili
preko zime zatvoreni za saobraaj
- izrada izvetaja zimske slube,
statistikih analiza
3.4.15.1 Pripremni radovi
3.4.15.1.1 Izrada programa izvoenja zimske
slube (dinamiki plan)
Program izvoenja rada zimske slube je
osnovni dokument za izvoenje radova u
zimskom periodu. Program izvoenja
priprema izvoa radova odravanja
najkasnije do 1. oktobra. Nadzorni inenjer
dopunjuje predlog odnosno koriguje ga i
prosleuje upravljau na odobrenje.
U programima izvoenja zimske slube mora
se odrediti sledee:
- organizaciona ema, voenje, te
nadlenosti i odgovornosti izvoaa u
zimskoj putnoj slubi
- spiskovi deonica puta i pregledne karte
mree puteva u zimskoj putnoj slubi i
mree puteva sa oznakama prioritetnih
razreda, kao i sa lokacijama jedinca
odravanja puta
- spisak kritinih deonica puteva sa estim
pojavama poledice i snenih smetova
- plan posipanja i ienja plugom
- kapaciteti, raspored i stanje mehanizacije
i opreme po pojedinanim jedinicama
odravanja (odreivanje broja jedinica za
posipanje i jedinica za ienje plugom)
- kapaciteti i rasporeivanje materijala za
posipanje i radnika za izvoenje radova u
okviru zimske slube po pojedinanim
jedinicama odravanja
Tabela 3.13: Grupisanje puteva u prioritetne razrede
Prioritetni
Kategorija puta
razred
autoputevi,
I 24 asa
poluautoputevi
putevi sa PGDS >3000
(4000),glavni putevi,
II
glavni gradski putevi,
vaniji regionalni putevi
ostali regionalni putevi,
vaniji lokalni putevi,
III sabirni gradski i mesni
putevi
(PGDS<3000)
IV
ostali lokalni putevi,
gradski, mesni putevi i
- rasporeivanje pripremnih i zavrnih
radova
- program mera u izuzetno zahtevnim
vremenskim uslovima
- meseni planovi zimske putne slube
- naini obrauna zimske putne slube
- dokumentacija (izjava o kalibrisanju
opreme za posipanje, izjava o trenutnom
stanju tehnikih sredstava).
Organizaciona ema mora prikazivati
raspodelu dravne putne mree na
pojedinane podrune jedinice odravanja
puteva, koje su u nadlenosti pojedinanih
izvoaa redovnog odravanja. Svaka
podruna jedinica odrava takav obim putne
mree da jo moe obezbediti odgovarajui
nivo redovnog odravanja (preporuuje se od
80 do 120 km). Svaka podruna jedinica je
za potrebe izvoenja aktivnosti zimske
slube prema klimatskim karakteristikama po
potrebi podeljena i na zimske putne baze
koje su aktivne samo u zimskom periodu. U
organizacionoj emi su navedene i
odgovorne osobe i njihovi podaci za kontakt i
vani telefonski brojevi.
Spisak putnih deonica mora se izraditi u
odnosu na grupisanje puteva prema
prioritetnim razredima u odnosu na
kategoriju, gustinu i strukturu saobraaja,
geografsko- klimatske uslove i potrebe
podruja (Tabela 3.13).
Obezbeena
U periodu padanja U periodu intenzivnog
prohodnost
snega padanja snega
puta
obezbediti prohodnost
obezbediti prohodnost
kolovoza, znaajnijih
bar jedne vozne trake
ukrtanja, prilaza
i prilaza veim
veim parkiralitima i
parkiralitima
zaustavnih traka
obezbediti prohodnost
(kod vietranih
obezbediti prohodnost
od 4 do 22 puteva najmanje
kolovoza, dozvoljeni su
asova jedne saobraajne
zastoji do 2 asa
trake), dozvoljeni su
zastoji do 2 asa
obezbediti prohodnost
obezbediti prohodnost (kod vietranih
od 4 do 20
kolovoza, dozvoljeni su puteva najmanje
asova
zastoji do 2 asa jedne saobraajne
trake),
od 5 do 21 obezbediti prohodnost obezbediti prohodnost
asova; kolovoza, dozvoljeni su kolovoza, dozvoljeni
 potovati
putevi sa PGDS<100
potrebe mesta
javni putevi,
parkiralita, biciklistike
potovati
V staze i putevi od
potrebe mesta
regionalnog turistikog
znaaja
putevi koji se u
VI zimskim uslovima
zatvaraju za saobraaj
Obezbeivanje prohodnosti u vreme snenih
padavina vri se ienjem plugom i
posipavanjem kolovoznih povrina i povrina
namenjenih izdvajanju vozila i poinje kada
visina snega na putevima I i II prioritetnog
razreda jo ne prelazi 10 cm, a na ostalim
putevima 15 cm. Saobraaj mora biti mogu
uz upotrebu zimske opreme.
Obezbeivanje prohodnosti u III i IV
prioritetnom razredu mora trajati toliko
vremena dok je to jo u strukovnom smislu i
trokovno opravdano u odnosu na potrebe,
posle ega se putevi zatvaraju. Putevi u III
prioritetnom razredu se ponovo otvaraju kada
se poboljaju vremenski uslovi, dok putevi VI
prioritetnog razreda ostaju zatvoreni i
otvaraju se posle poboljanja vremenskih
uslova u odnosu na lokalne potrebe i
specifinosti.
Na deonicama sa podunim nagibom preko
10% prohodnost je obezbeena ako je
odvijanje saobraaja mogue upotrebom
zimske opreme.
U periodu izuzetno intenzivnog snega, jakih
smetova i snenih lavina prohodnost nije
potrebno hitno obezbediti. Slino vai za
poledicu ako je zbog kie put gladak i
poledicu nije mogue otkloniti raspoloivim
tehnikim sredstvima.
Prohodnost je potrebno obezbediti i
preventivnim posipanjem; sa njim je potrebno
poeti u sluaju oekivanih ohlaenja. Na
putnim deonicama gde su este poledice,
potrebno je postaviti dodatne saobraajne
znakova upozorenja. To vai za sve
prioritetne razrede.
Spisak kritinih deonica puteva mora sadrati
sve deonice puteva na kojima dolazi do
ekstremnih zimskih prilika (zbog intenzivnog
snega, smetova i poledica usled vetra).
Obino su to deonice puteva u strmim
nagibima, na planinskim prevojima, uskim
klancima, vijaduktima i deonicama puteva
krai zastoji (do pola su zastoji do jednog
sata) dana
obezbediti prohodnost obezbediti prohodnost
kolovoza, dozvoljeni su kolovoza, dozvoljeni
zastoji do jednog dana su viednevni zastoji
koji su izloeni vetru. Na takvim deonicama je
potrebno obavezno postavljanje zimske
putne saobraajne signalizacije.
Plan posipanja i ienja plugom, mesta
odvoenja i mesta odlaganja snega su
takoe odreeni programom izvoenja
zimske slube. Mehanizovano odstranjivanje
snega i leda potrebno je izvoditi tako da ne
doe do oteenja puta; ako to nije mogue,
radove je potrebno izvesti runo. Posebne
postupke je potrebno uzeti u obzir pri
odstranjivanju snega i leda na objektima. U
naseljima moraju biti omogueni peaki
prelazi. Prilikom topljenja snega i leda mora
biti omogueno oticanje vode sa kolovoza.
3.4.15.1.2 Priprema zimske mehanizacije i
opreme za zimsku slubu
Mehanizacija i oprema za zimsku slubu
moraju biti spremne i locirane na polazitima
(na podrunim jedinicama odravanja puta i
zimskim putnim bazama) najkasnije do 15.
oktobra. Kvarovi koji nastaju na vozilima,
mainama i opremi u vreme zimske slube
otklanjaju se na terenu ili u radionicama. Sve
popravke se vre prioritetno. O kvarovima
vozila, maina, opreme ili izostancima
radnika potrebno je obavestiti vou deurnih
ekipa zimske slube, vou putne baze i
nadzornog inenjera. Sva oprema za
posipanje mora biti pregledana i kalibrisana,
te mora odgovarati tehnikim propisima i
normativima.
3.4.15.1.3 Kapaciteti i rasporeivanje
materijala za posipanje i skladita
Izvoa redovnog odravanja mora o svom
troku urediti odgovarajue prostore za
skladitenje posipnih materijala. Skladita
moraju biti tako ureena da se kroz ceo
period skladitenja obezbeuje odgovarajui
kvalitet posipnih materijala. Izvoa mora
najkasnije do 15. oktobra nabaviti i
uskladititi sve potrebne koliine materijala
koje su predviene u planu izvoenja zimske
slube. Obraun se vri po toni utroenog
materijala. Izvoau pripada isplata i za
skladitenje i rad sa materijalima za
posipanje.
3.4.15.1.4 Materijali za posipanje
Za posipanje puteva koriste se hemijski
materijali za posipanje (suva so (u zrnu),
mokra so (pokvaena), rastvor soli), kao i
smee kamenih zrna. Meavina kamenih
zrna i hemijskih materijala za posipanje na
asfaltnim kolovozima dozvoljena je samo
izuzetno i to na deonicama puteva sa strmim
nagibima ili u sluaju zaleenog kolovoza ili
poledice. Sama meavina kamenih zrna
dozvoljena je u sluaju zaleenog kolovoza ili
utabanog snega na kolovozu, a za posipanje
autoputeva, brzih i glavnih puteva se ne
koristi.
Precizno odmeravanje materijala za
posipanje mogue je samo pri upotrebi
savremenih materijala za posipanje. U
sluajevima upotrebe manje napredne
mehanizacije, koliine materijala za
posipanje odreene su samo u rasponima.
Ako nadzorni inenjer ustanovi da kod
pojedinanih izvoaa stvarna potronja
znatno premauje predvienu, detaljnije
mora prouiti faktore koji utiu na potronju i
proveriti i ostalu dokumentaciju (transportna
dokumenta, tahografe). Nadzorni inenjer
zatim koriguje ili potvruje podatke o
utroenim koliinama materijala za posipanje,
to je osnova za obraun.
Faktori koji neposredno utiu na koliine
materijala za posipanje su sledei:
- temperatura vazduha i kolovoza
- stanje poledice i padavina (koliina soli
linearno zavisi od debljine ledenog ili
snenog pokrivaa, kao i vrste i koliine
padavina)
- smrznuto temeljno tlo (ako je tlo ispod
kolovoza smrznuto, potronja soli je vea)
- sunevo zraenje doprinosi topljenju
snega i leda
- relativna vlanost vazduha utie na
poetak i brzinu topljenja leda (kod manje
vlage vazduha brzina je manja)
- gubici materijala kod posipavanja nastaju
zbog gustine saobraaja, padavina pre
svega kie
- prosena gustina saobraaja (na osnovu
iskustva je potrebno pri manjoj gustini
saobraaja i istim vremenskim uslovima
posuti veu koliinu soli radi dostizanja
istog efekta topljenja leda i snega)
- ostaci soli na kolovozu.
NaCl se koristi pri temperaturama od -1C do
-8C, a pri niim temperaturama do -20C
koriste se CaCl2 i MgCl2.
U odnosu na navedene faktore, u sledeim
alinejama date su okvirne vrednosti potronje
soli za preventivno posipanje:
-
pri temperaturi kolovoza ispod 0C i
temperaturi vazduha iznad 0C potrebno
je predvideti koliinu soli u rasponu od 6
do 10 g/m2
-
pri temperaturi kolovoza ispod 0C i
temperaturi vazduha iznad 0C do -15C
potrebno je predvideti koliinu soli u
rasponu od 10 do 15 g/m2
-
pri pojavi slane preporuuje se potronja
soli od 6 do 8 g/m2
-
pri pojavi kie i zaleenoj povrini
kolovoza preporuuje se potronja soli od
10 do 15 g/m2
-
pri pojavi ledene kie preporuuje se
potronja soli od 15 do 25 g/m2
-
u sluaju prognoze snenih padavina
preporuuje se potronja soli 10 g/m2
-
na kritinim mestima kolovoza
preporuuje se potronja soli 15 g/m2.
Za operativno posipanje kolovoza
preporuuju se sledee vrednosti potronje
soli:
-
pri temperaturi kolovoza ispod 0C i
temperaturi vazduha iznad 2C do -25C i
u sluaju ledene kie potrebno je
predvideti koliinu soli u rasponu do 20
g/m2
-
pri umerenim snenim padavinama i
temperaturama vazduha preko 0C
potrebno je predvideti koliinu soli u
rasponu do 10 g/m2
-
pri intenzivnim snenim padavinama i
temperaturama vazduha preko 0C
potrebno je predvideti koliinu soli u
rasponu do 30 g/m2
-
preporuena koliina utroene soli u
sluaju izglaenog snega je 15 g/m2.
Preporuena potronja kamene meavine
zrna pri operativnom posipanju je 300 g/m 2, a
za zrna okvaena solju 250 g/m2.
Posipanje se u vanrednim uslovima izvodi u
sluaju niske i guste magle pri
temperaturama kolovoza ispod 0C, ledene
kie i u sluaju lokalnog zaleivanja otopljene
vode na kolovozu. Pojedinana lokalno
kritina mesta posipaju se runo drobljenim
kamenim materijalom. Koliina u tom sluaju
nije propisana.
Iz ekolokih razloga je potrebno koliinu
potronje materijala za posipanje
optimizovati. Potronja mora biti ograniena
na najmanju moguu meru kojom se jo uvek
obezbeuje efikasno otklanjanje poledice.
Kvalitet materijala za posipanje nadzorni
inenjer je duan da nadzire preko
akreditovane laboratorije koja za njega izvodi
spoljnu kontrolu kvaliteta materijala za
posipanje. Kontrola kvaliteta materijala za
posipanje mora biti u skladu sa tehnikim
uslovima gde su odreeni parametri i merila
za kvalitet odnosno adekvatnost materijala za
posipanje. Ti parametri su:
- granulometrijski sastav soli
- vlaga soli
- hemijski sastav osuenog uzorka soli
- vrsta i koliina dodatka protiv zgruavanja
soli
- sadraj tekih metala.
U sluaju veih odstupanja parametara
nadzorni inenjer mora da odredi odbitke
(prilog 3.1 Tehniki uslovi koje so mora da
ispunjava).
Tabela 3.14: Spisak saobraajne signalizacije
Put Deonica Stacionaa Pozicija znaka (levo ili desno)
Obraun se vri po stvarno utroenom
vremenu radnika, maina i opreme, kao i
utroenom materijalu.
Za potrebe kontrole izvedenih radova u
programu izvoenja zimske slube i dnevniku
odravanja moraju biti navedene i stacionae
i broj postavljenih snenih koia i snenih
ograda. Obraun se vri po kilometru tako
opremljenog puta.
3.4.15.2 Faza izvoenja Izvoenje
zimske putne slube
3.4.15.2.1 Vrenje deurstava u jedinicama
odravanja puteva
U vreme aktivne zimske slube koja
zapoinje sa radom onog dana kada sa
pojave prve snene padavine odnosno
poledica, izvoa redovnog odravanja mora
imati ureeno neprekidno deurstvo 24 asa
dnevno na putnoj bazi i u pripravnosti kod
kue.
Stalna pripravnost odreena je u tri faze i
zavisi od prognoziranih vremenskih zimskih
uslova. Deurstvo u I fazi traje svih 24
asova dnevno i svim danima u mesecu do
Koliinu utroene soli, rastvora i drobljenog
kamenog materijala nadzorni inenjer mora
da proverava na osnovu prorauna
predviene potronje materijala za posipanje.
Obraun potronje materijala za posipanje
zavisi od specifinosti pojedinanih putnih
deonica i to
- od vrste kolovoza,
- nagiba puta,
- prosenog godinjeg dnevnog saobraaja
(PGDS) i
- trenutnih klimatskih karakteristika.
3.4.15.1.5 Postavljanje saobraajne
signalizacije i opreme (snenih
koia i snenih ograda)
U programu izvoenja zimske slube mora
biti naveden spisak putnih deonica sa
vrstama saobraajne signalizacije po
pojedinanim kategorijama puta saglasno sa
Tabelom 3.14:
Oznaka saobraajne
signalizacije
kraja aktivnosti zimske slube, bez obzira na
vremenske prilike. Izvode se pregledi puteva
i nadzor nad prohodnou, a istovremeno se
izvode i mere za obezbeivanje prohodnosti.
Jedna deurna ekipa je sposobna dosledno
da obavi radove na podruju od 80 do 120
km puteva. U sluaju vanrednih prilika,
deurne ekipe (jedinice za posipanje i
ienje plugom) su ukljuene u akcije
zimske slube.
II faza pripravnosti nastupa kada upravlja u
odnosu na prognozu vremena
hidrometeorolokog zavoda odredi II fazu
izvoenja zimske slube. II faza
podrazumeva aktiviranje dodatne
mehanizacije i dodatnih ekipa koji su u
stalnoj pripravnosti.
III faza se aktivira poetkom pojave snenih
padavina i pri prognozi obimnih snenih
padavina. Obino se aktiviraju dodatne ekipe
zimske slube i mehanizacije.
Obraun deurstva i pripravnosti zimske
slube vri se po broju asova u redovnom
radnom vremenu prisutnih radnika. Stanje
pripravnosti u kui van radnog vremena
obraunava se u visini 15% asovne pozicije.
Za vreme aktivne zimske slube,
organizovano deurstvo i pripravnost 24
asova dnevno mora imati i nadzorni
inenjer. U normalnim vremenskim uslovima
deurstva se u toku dana vre u prostorijama
nadzora i po potrebi na terenu, a u
preostalom vremenu dana neophodna je
pripravnost u kui. U sluajevima intenzivnih
snenih padavina kada se odvijaju aktivnosti
zimske slube, najmanje jedan nadzorni
inenjer mora da bude prisutan u
prostorijama nadzora kao i ostala ekipa na
terenu, i to sve dok se vremenski uslovi ne
poboljaju. Nadzorni inenjer je duan da
upisuje sve aktivnosti u deurnu knjigu
nadzora:
DEURNA KNJIGA NADZORNOG INENJERA u vreme izvoenja zimske slube

Datum: Dan: Deurni:

Deurstvo od (asova) do (asova)

Lokacija
deurstva

Pripravnost od (asova) do (asova)

Lokacija
pripravnosti

Vreme:

(Opis vremena: temperature, padavine, prognoze i sl.)

Stanje i prohodnost puteva:

(Opis stanja: zatvaranje, posipanje, pluenje, poledica, hvatanje snega na kolovoz, obavezna
upotreba lanaca, lavine i sl.)

Primljena obavetenja:

(Spisak primljenih obavetenja od strane policije i ostalih uesnika u saobraaju, uvoenje i

opis mera (poetak ili ukidanje pripravnosti, obavetenje o soljenju i pluenju puteva,
obavetenja o zatvaranju puta, izvetaji o akcijama zimske slube i sl.)

Ostalo:

3.4.15.2.2 Izvetavanje o uslovima na
putevima
Podatke o stanju na putevima prikuplja
deurna sluba izvoaa radova odravanja
koji podatke prosleuje u sedite preduzea.
Podatke pregleda deurni, obrauje i
odreuje odgovarajue mere. Odvojeno se
pripremaju podaci za informisanje javnosti
koji se prosleuju nadzornom inenjeru i
deurnoj slubi upravljaa. Ona redovno
obavetava javnost o stanju puteva putem
sredstava javnog obavetavanja.
3.4.15.2.3 Putni meteoroloki informacioni
sistem meteoroloke stanice
Moderna informaciona i komunikaciona
tehnologija danas omoguavaju neposredno
praenje podataka o stanju puteva i
ukljuenje tih podataka u informacioni sistem.
Na taj nain su izvoa i nadzorni inenjer
upoznati sa stvarnim prilikama na
pojedinanim delovima putne mree, to
obezbeuje optimalno i efikasno
rasporeivanje rada, ljudi i mehanizacije, te
izvoenje nadzora.
Putne meteoroloke stanice belee odnosno
prate trenutno stanje vremena i vre merenja
sledeih meteorolokih promenljivih:
- temperatura vazduha [C]
- temperatura kolovoza [C] (na povrini, na
dubini 5 cm i 30 cm)
- relativna vlanost vazduha [%]
- vazduni pritisak [hPa]
- tip padavina [kia, sneg]
- intenzitet padavina [mm/h]
- koliina padavina [mm]
- brzina [km/h]
- smer vetra []
- vidljivost [m]
- stanje kolovoza (suv/mokar, slan/klizav).
3.4.15.2.4 Izvoenje zimskih pregleda
puteva sluba za pregled
I u zimskom periodu pregleda vri redovne
dnevne preglede puteva i belei opaanja u
Tabela 3.15: Standardne pozicije za izvoenje zimske slube
Postavljanje drvenih koia
Koii se obraunavaju u poziciji ostali radovi.
Postavljanje koia druge vrste
Koii se obraunavaju u poziciji ostali radovi.
dnevnik pregleda. Nadzorni inenjer izvodi
kontrolu rada slube za pregled povremeno,
a najmanje jednom meseno potvruje
dnevnike pregleda. Na pojedinanim
deonicama puteva proverava stanje i
opaanja uporeuje sa upisom u dnevniku
pregleda. Potvreni dnevnik pregleda
predstavlja osnovu za obraun i plaanje
slube pregleda. Nadzorni inenjer moe u
sluaju manjkavo obavljene slube pregleda
korigovati obraun.
Kvalitet izvedenih radova zimske putne
slube nadzorni inenjer kontrolie pre svega
na osnovu sopstvene strune procene i
iskustava, jer objektivna merila za to nisu
definisana. Izuzetno moe izvesti kontrolna
merenja npr. koliine materijala za
posipanje meraem za slanost, a kvalitet
materijala kontrolie na osnovu spoljanje i
unutranje kontrole kvaliteta.
3.4.15.2.5 Obraun zimske slube
Podaci o izvedenim radovima zimske slube
(o vremenskim uslovima, upotrebljenoj radnoj
snazi i mainama, te njihovim aktivnostima,
deonicama puta na kojima su se izvodili
radovi, koliina utroenog materijala...)
redovno se upisuju u deurnu knjigu i
dnevnik radova odravanja.
Nadzorni inenjer vodi svoju evidenciju o
izvedenim radovima zimske slube. Te
podatke i zvanine podatke o vremenskim
prilikama uporeuje sa podacima iz dnevnika
odravanja i deurne knjige i po potrebi
podatke koriguje odnosno potvruje obraun
radova zimske slube.
Obraun zimske slube vri se u skladu sa
upisima aktivnosti u deurnoj knjizi upisanih
od strane nadzornog inenjera, i u skladu sa
utroenim materijalom. Stanje pripravnosti
radne snage i maina je posebna pozicija i
obraunava se reijski. Plaanje amortizacije
za opremu i maine koje se koriste u zimskoj
slubi, vri se u skladu sa odredbama
ugovora, po pravilu u pet rata u periodu
zimske sezone (Tabela 3.15).
kom
kom
Postavljanje zimskih saobraajnih znakova
U poziciji je uzeta u obzir montaa odnosno postavljanje znakova. Ako su znakovi
kom
okrenuti i to uradi pregleda, predraun je po reijskim asovima. U sluaju potrebe
po zameni materijala, obraunavaju se posebno.

Postavljanje palisada
m1
Troak materijala obraunava se u poziciji ostali radovi.

Odstranjivanje opreme
kom
ienje se obraunava reijski.

Runo odstranjivanje snega i poledice

m2
Dovoz i potronja materijala za posipanje obraunavaju se posebno.

Mainsko odstranjivanje snega

as
Pluenje i posipanje obraunavaju se po reijskim asovima

Izvoenje akcija pluenja i soljenja obraunava se u skladu sa utroenim asove

as
angaovane radne snage i mehanizacije.
3.4.16 ADMINISTRATIVNA I TEHNIKA
POMO PRI UPRAVLJANJU.
U sklopu radova odravanja na
autoputevima, poluautoputevima i putevima I
i II reda izvoa redovnog odravanja mora u
saradnji sa nadzornim inenjerom da obavlja
i administrativne poslove.
Uestvuje u:
- Tehniko-administrativnim poslovima u
vezi sa pripremom postupka za dobijanje
dozvola za intervenisanje u zatitnom
pojasu puta
- pripremi koncepta saglasnosti za
prikljuivanje na javne puteve
- nadzoru nad pravilnim izvoenjem radova
u zatitnom pojasu prema izdatim
saglasnostima
- zadacima u vezi sa obavetavanjem i
oglaavanjem pored dravnih puteva
- saradnji pri utvrivanju dimenzija odnosno
vaganju teretnih vozila
- prosleivanju informacija organa za
potrebe izdavanja dozvola za vanredne
prevoze
- pripremi koncepata dozvola za zatvaranja
dravnih puteva
- zadacima u vezi sa ostalim aktivnostima
koje se odvijaju pored dravnih puteva.
Osim toga, izvoa je duan da dokumentuje
sve svoje aktivnosti.
Moraju da se vode sledee knjige:
- dnevnik pregleda
- obraunski list
- graevinski dnevnik
- deurna knjigu zimske slube
- ostala dokumentacija (putni nalozi,
otpremnice i tahografski listii za poslove
koji se sprovode reijski, mainski
izvetaji, prijemnice odnosno dostavnice).
3.5 PLANIRANJE RADOVA
3.5.1 DUGORONI PLAN ODRAVANJA
Dugoronim planom odravanja odreuju se
vrste i raspored radova odravanja na
dravnim putevima. Dugoroni plan
odravanja se uzima u obzir u pripremi
godinjeg i izvoakog programa odravanja.
Preporuuje se da polazna taka za pripremu
dugoronog plana odravanja bude struna
analiza stanja putne mree koja se zasniva
na merenjima. Analiza stanja putne mree
izraena je na osnovu:
- ocene stanja vozne povrine po metodi
modifikovanog vajcarskog indeksa MSI
- rezultata merenja gipkosti kolovozne
konstrukcije (odreivanje nosivosti,
preostalog ivotnog veka) na osnovu
FWD merenja (Falling Weight
Deflectometer)
- rezultata merenja klizavosti kolovoza
(frikciona svojstva kolovoza)
- rezultata merenja ravnosti kolovoza.
3.5.2 GODINJI PLAN RAZVOJA I
ODRAVANJA PUTEVA
Upravlja u saradnji sa nadzornim
inenjerom i izvoaem redovnog odravanja
dravnih puteva priprema godinji plan
razvoja i odravanja puteva. Godinji plan se
zasniva na dugoronom planu, odnosno,
usklaen je sa strategijom razvoja drave i
dravnim razvojnim programom. Godinji
plan razvoja i odravanja dravnih puteva za
svaku pojedinanu godinu usvaja i potvruje
vlada. Godinji plan mora da bude usklaen
sa izvoakim programom odravanja.
Godinji plan se zasniva na statistici radova
odravanja prethodnih godina i na
rezultatima analiza merenja stanja putne
mree na osnovu kojeg se odreuje prioritet
radova odravanja (u odnosu na trenutno
stanje puteva, obim i vrstu saobraaja i
znaaj odnosno nivo puta).
U sluaju jednogodinjeg ugovora za radove
odravanja, sredstva se obezbeuju iz
obrauna za tekuu godinu izvoenja, a u
sluaju da je sklopljen viegodinji ugovor,
program redovnog odravanja mora da bude
u sklopu nacionalnog programa za razvoj.
3.5.3 PROGRAM IZVOENJA RADOVA
ODRAVANJA
Program izvoenja radova odravanja
prikazuje metode, tehnoloke postupke
radova, organizaciju, redosled radova i
dinamiku radova na redovnom odravanju.
Plan prikazuje stvarno napredovanje radova i
uticaj radova na poboljanje stanja puteva.
Program radova odravanja izraen je tako,
da izvoa prioritetno izvodi sve radove koji
spadaju u prvi prioritetni razred. Usklaen je
sa finansijskim sredstvima po predvienoj
okvirnoj finansijskoj dinamici iz godinjeg
ugovora. Program izvoenja radova
odravanja priprema, u saradnji sa
izvoaem, nadzorni inenjer, a usvaja i
potvruje ga upravlja.
Program izvoenja radova zimske slube
priprema izvoa posebno za period
izvoenja zimske slube i predlae ga
nadzornom inenjeru i upravljau u potvrdu
najkasnije 30 dana pre poetka roka
izvoenja zimske slube.
3.5.4 POTVRIVANJE MESENIH
PLANOVA RADOVA
Izvoai radova na odravanju do 25. u
mesecu pripremaju plan radova na
odravanju za naredni mesec. Meseni plan
radova na odravanju izrauje se prema
prioritetima radova u dogovoru sa nadzornim
inenjerom. Meseni plan potvruje
upravlja.
3.6 PRIJEM RADOVA
Uobiajeno, prijem radova se vri na dva
naina:
- prijem radova na redovnom odravanju se
vri dnevno na nain kontrole izvedenih
radova po metodi sluajnog uzorka i
- izuzetno, prijem graevinsko-operativnih
radova - pregled i prijem izvedenih radova
vodi komisija koju imenuje naruilac. U
radu komisije, koja obavlja pregled i
prijem radova na obnovi, uestvuje i
predstavnik izvoaa redovnog
odravanja i nadzor.
Izvoa je duan da upie zavretak radova
u graevinski dnevnik i da pozove naruioca
na primopredaju radova. Naruilac se
obavezuje da e zavrene radove primiti
najkasnije u roku 10 radnih dana po prijemu
izvoaevog obavetenja o zavretku
radova. Postupak prijema vodi komisija, koja
se oblikuje tako da svaka ugovorna strana
imenuje po 3 lana. Svaka od ugovornih
strana, meu imenovanim lanovima
komisije, odreuje lana koji je ovlaen za
parafiranje zapisnika o prijemu.
O prijemu radova ovlaeni predstavnici
ugovornih strana sastavljaju primopredajni
zapisnik u kojem je potrebno utvrditi i navesti:
- da li izvedeni radovi odgovaraju
odredbama ugovora, vaeim zakonskim
propisima i pravilima struke
- datume prijema radova, poetka radova i
zavretka radova
- kvalitet izvedenih radova i napomene
naruioca u vezi sa njim
- odreivanje radova koje je izvoa duan
ponovo izvesti, zavriti ili popraviti
- eventualna otvorena, meu
predstavnicima ugovornih strana, sporna
pitanja tehnike prirode
- ugovor o primanju atesta materijala i
garantnih listova
- navode iz zemljine knjige o svim
zemljitima koji su predmet prijema
- popis svih objekata i naprava koji su
sastavni deo zemljita iz prethodne take
- opis funkcionalnog stanja svih objekata i
naprava iz prethodne take, zakljuno sa
eventualnim primedbama koncedenta u
vezi sa neodgovarajuim stanjem
pojedinane stvari
- popis svih pokretnih stvari koje su kao
pripadajue stvari namenjene izvravanju
koncesionirane aktivnosti prema ugovoru
- popis tehnike i druge dokumentacije koja
je povezana sa zemljitima, objektima,
ureajima i pokretnim stvarima iz
prethodnih taaka.
Ako ugovorne strane u primopredajnom
zapisniku ustanove da izvoa mora
odreene radove da zavri, popravi ili ih
odmah ponovo izvede, a to ne uini u roku 10
dana, naruilac moe da angauje drugog
izvoaa koji e ih izvesti na raun izvoaa.
Ugovorne strane su sporazumne da odmah
nakon primopredaje radova ponu sa
izradom zavrnog obrauna koji izrauju u
najkraem moguem roku, a najkasnije u
roku od 60 dana od dana primopredaje
radova. Ako bilo koja od ugovornih strana
bez osnovanog razloga ne eli da uestvuje i
ne uestvuje u izradi zavrnog obrauna, u
njenom odsustvu sme da ga izradi druga
ugovorna strana.
3.7 MERENJA KOLIINA
IZVEDENIH RADOVA
Na osnovu dnevnika redovnog odravanja i
kontrole na terenu, nadzorni inenjer
potvruje koliine koje su navedene u
graevinskom dnevniku. Prema potrebi,
nadzorni inenjer izvodi merenje koliina
izvedenih radova na terenu na osnovu
standardizovanih opisa radova na odravanju
(Tabela 3.16).
U zavisnosti od obraunske jedinice mere,
merenje koliina izvrenih radova se sprovodi
na sledee naine:
- radovi kod kojih je obraunska jedinica
mere m1 (plaanje po dunom metru):
- merenje se vri na terenu pantljikom,
ciklometrom ili metalnim metrom sa
centimetarskom podelom, zavisno od
merene duine; za merenje veih
duina mogu se koristiti i geodetski
instrumenti; merenje se vri u prisustvu
nadzornog inenjera
- radovi kod kojih je obraunska jedinica
mere m2 (plaanje po kvadratnom metru):
- merenje se vri na terenu geodetskim
instrumentom, pantljikom ili metalnim
metrom sa centimetarskom podelom
po ivicama i dijametrima predmetne
povrine, vri se obraun povrine;
merenje se vri u prisustvu nadzornog
inenjera
- radovi kod kojih je obraunska jedinica
mere m3 (plaanje po kubnom metru):
- za pozicije radova kod kojih je to
izvodljivo, merenje zapremine vri se
geodetskim instrumentom; kod
pravilnih ili priblino pravilnih
geometrijskih oblika mere se tri
dimenzije na nain opisan u okviru
obraunske jedinice mere dunog
metra i na osnovu tih merenja
izraunava zapremina
- radovi kod kojih je obraunska jedinica
mere komad (plaanje po komadu):
- za radove koji se plaaju po komadu
vri se zajedniki pregled izvedenih
radova i konstatuje u zapisniku
prebrojavanjem utvrena koliina;
zapisnik potpisuju izvoa i nadzorni
inenjer
- radovi kod kojih je obraunska jedinica
mere tona (plaanje po toni):
- za ove radove prvo se utvruje
zapremina koju je potrebno ispuniti
materijalom na jedan od naina
opisanih u okviru obraunske jedinice
mere kubni metar; koliina ugraenog
materijala izraena u tonama
izraunava se kao proizvod
(mnoenjem) izmerene zapremine i
zapreminske mase ugraenog
materjala; ukoliko drugaije ne odredi
nadzorni inenjer, zapreminska masa
ugraenog materijala odreuje se
laboratorijski na osnovu uzorka uzetog
sa deonice na kojoj su izvoeni radovi
za koje se vri obraun.
- radovi kod kojih je obraunska jedinica
mere sat (plaanje po reiji).

Tabela 3.16: Standardizovani opis radova odravanja sa obraunom po jedinici mere

Jedinica
Opis radova odravanja
mere
Redovni, povremeni i vanredni pregledi m1
ienje kolovoza mainski m2
ienje kolovoza runo m2
ienje jarkova mainsko od 0 do 0,3 m3/m m
ienje jarkova mainsko od 0,3 do 0,5 m3/m m
ienje jarkova runo od 0 do 0,3 m3/m m
ienje jarkova runo od 0,3 do 0,5 m3/m m
Iskop zatrpanih jarkova mainski od 0,5 do 0,75 m3/m m3
ienje rigola, segmentnih kanala i kanaleta / kanaleta - runo m1
ienje rigola, koritastih jarkova i kanaleta / kanaleta - mainsko m1
ienje rigola, koritastih jarkova i kanaleta / rigola - runo m1
ienje rigola, koritastih jarkova i kanaleta / rigola - mainsko m1
ienje rigola, koritastih jarkova i kanaleta / segmentnih kanala - runo m1
ienje rigola, koritastih jarkova i kanaleta / segmentnih kanala - mainsko m1
ienje rigola, koritastih jarkova i kanaleta u usecima- runo m1
ienje revizionih ahtova, ahtova za umirivanje vode i hvataa masnoa -
kom
mainsko
ienje revizionih ahtova runo kom
ienje propusta mainsko m1
ienje propusta runo m1
ienje podunog odvodnjavanja kod objekata m1
Zamena poklopca ahta (krunog oblika), van kolovoza kom
Zamena poklopca ahta (kruno oblika), na kolovozu, nosivost do 16 tona kom
Zamena poklopca ahta (krunog oblika), na kolovozu, nosivost do 25 tona kom
Zamena poklopca ahta (krunog oblika), na kolovozu, nosivost do 45 tona kom
Zamena poklopca ahta (krunog oblika), na kolovozu, nosivost do 8 tona kom
Zamena poklopca ahta (pravougaonog oblika), van kolovoza kom
Zamena poklopca ahta (krunog oblika), na kolovozu, nosivost do 16 tona kom
Zamena poklopca ahta (krunog oblika), na kolovozu, nosivost do 20 tona kom
Zamena poklopca ahta (krunog oblika), na kolovozu, nosivost do 25 tona kom
Zamena poklopca ahta (krunog oblika), na kolovozu, nosivost do 45 tona kom
Zamena poklopca ahta (krunog oblika), na kolovozu, nosivost do 8 tona kom
Okopavanje iznad ivinjaka i zidova m1
Koenje trave mainsko m2
Koenje trave runo m2
Kresanje rastinja m2
Obrezivanje rastinja m1
Sanacija bankina mainska m2
Sanacija bankina mainska, glodalicom m2
Sanacija bankina runa m2
Sanacija kolovoza posle nezgode i elementarnih nepogoda as
ienje kolovoza posle nezgode i elementarne nepogode as
Krpljenje udarnih rupa hladnom asfaltnom masom - runo tona
Krpljenje udarnih rupa vruom asfaltnom masom - runo tona
Krpljenje udarnih rupa asfaltom, sa sanacijom donjeg stroja tona
Krpljenje udarnih rupa sa glodanjem runo tona
Mainsko krpljenje kolovoza sa planiranjem m2
Struganje u debljini 4 cm m2
Mainsko krpljenje kolovoza do 30m m2
Krpljenje udarnih rupa asfaltom, bez opsecanja ivica tona
Krpljenje makadamskih zastora mainsko m2
Krpljenje makadamskih zastora runo m2
Posipanje ljunkom makadamskih kolovoza m2
Odravanje biciklistikih puteva as
Odravanje trotoara van naselja as
Plan i priprema opreme zimske slube as
Postavljanje koia drveni kom
Postavljanje koia ostali kom
Postavljanje zimskih saobraajnih znakova kom
Postavljanje palisada m1
Priprema deponija as
Deurstvo as
Pripravnost as
Zimski pregledi puteva m1
Preventivno posipanje as
Posipanje poledice mainsko as
Odstranjivanje snega sa kolovoza mainsko as
Odstranjivanje snega i poledice runo m2
Pluenje i posipanje as
Learine as
Zimske odtete za maine as
Zimske odtete za vozila as
Odstranjivanje opreme koii kom
Odstranjivanje opreme palisade m1
Odstranjivanje opreme saobraajni znaci kom
ienje saobraajnih znakova godinje kom
ienje saobraajnih znakova zimsko kom
ienje smerokaza mainsko kom
ienje smerokaza runo kom
ienje objekata m2
Manje popravke objekata m2
Manje popravke zidova i montanih potpornih zidova m2
Manje popravke kosina as
Odstranjivanje materijala iza mrea m3
Manje popravke mrea m2
ienje prostora pored puta as
ienje parkiralita sa odvoenjem smea as
Ostali radovi as
Mainsko krpljenje as
Obnova odvodnjavanja as
Manje popravke zidova as
Elementar (G putevi) as
Elementar (R putevi) as
Sanacija kolovoza oteenih zimi as
Nadoknaivanje smerokaza kom
Zamena stuba sa jednim saobraajnim znakom kom
Zamena stuba sa dva saobraajna znaka kom
Zamena znaka bez stuba kom
Zamena znaka sa dva stuba kom
Zamena znakova i tabela sa vie stubova kom
Odstranjivanje znaka i stuba kom
Obnova horizontalnih oznaka linija m1
Obnova horizontalnih oznaka drugo m2
Postavljanje nove zatitne ograde m1
Popravak zatitne ograde na bankini m1
Popravak zatitne ograde na zidu m1
Kontrola osovinskih pritisaka teretnih vozila kom
Kontrola dimenzija teretnih vozila kom
Merenje saobraajnih optereenja WIM kom
Obnova podunih oznaka m1
Obnova poprenih i ostalih oznaka m2
Postavljanje novih zatitnih ograda - metalne ograde m1
Postavljanje novih zatitnih ograda drvene m1
Tehnika i administrativna pomo pri pripremi koncepata dozvola as
Priprema koncepta saglasnosti za prikljuivanje na javne puteve as
Evidentiranje pravilnosti intervencija u zatitnom pojasu as
Zadaci u vezi sa obavetavanjem i oglaavanjem pored dravnih puteva as
Uestvovanje u merenju teretnih vozila as
Priprema koncepata dozvola za zatvaranje dravnih puteva
3.8 OBRAUN I PLAANJE
IZVEDENIH RADOVA
3.8.1 MESENA SITUACIJA
Izvreni poslovi na redovnom odravanju
puteva obraunavaju se po jedinici mere za
odreenu poziciju radova. U tu svrhu izraeni
su normativi i standardizovani opisi najeih
radova koji se pojavljuju u okviru redovnog
odravanja (Tabela 3.8.3.16). Za radove koje
treba s obzirom na stanje puteva hitno izvriti
i koji se pojavljuju samo povremeno, pre
njihovog izvoenja se obezbeuju predrauni
izvoaa koje pregleda i potvruje nadzorni
inenjer. Radovi koji se ne mogu obraunati
po jedinici mere (deurstva, pripravnost u
zimskoj slubi, intervencije, zimske
odtete...), obraunavaju se po izvrenim
satima koji se obraunavaju po vaeem
cenovniku za radove na odravanju. Obraun
zimske slube se vri u skladu sa uputstvima
koja su opisana u programu izvoenja
zimske slube.
Izvoa dostavlja nadzornom inenjeru
mesene situacije koje sadre obraun
ukupne vrednosti izvrenih radova
(kumulativ), prethodno odobren kumulativni
iznos radova i vrednost radova za predmetni
mesec. Nadzorni inenjer proverava
mesene situacije i odobrava iznose koji se
plaaju izvoau. Pri overi mesene situacije
izvoaa, nadzorni inenjer moe da odbije u
celosti ili parcijalno koliine za bilo koju
poziciju odobrene u prethodnoj situacijama
na osnovu naknadno dobijenih informacija.
Ovakva odluka mora da bude zabeleena u
Izvetaju o zajednikoj inspekciji uz detaljno
obrazloenje. Izvoa treba da dostavi
meseno situacije nadzornom inenjeru na
obrascu koji je odobren od strane investitora,
na kome su detaljno prikazani iznosi na koje
izvoa smatra da ima pravo na osnovu
odobrenih koliina iz graevinske knjige.
as
3.8.2 ZAVRNA SITUACIJA
Izvoa je obavezan da pripremi i upravljau
dostavi zavrnu situaciju i pisanu izjavu
kojom potvruje da ukupan iznos, naveden u
zavrnoj situaciji, predstavlja celokupan iznos
na koji izvoa po ugovoru ima pravo, i da je
navedeni iznos u potpunosti isplaen.
Predlog zavrne situacije kontrolie nadzorni
inenjer po svim pozicijama predmera i po
svim uslovima ugovora.
Zavrna situacija izdaje se nakon uspenog
sastanka komisije za okonanje ugovora kao
to je opisano u potpoglavlju Okonanje
ugovora.
3.9 PROVERA KVALITETA
IZVEDENIH RADOVA I
GRAEVINSKIH I DRUGIH
MATERIJALA
Kontrola obuhvata proveru kvaliteta
izvedenih radova i graevinskih proizvoda i
drugih materijala koji se ugrauju u
graevinski objekat i predstavlja vaan
segment u procesu gradnje.
Za kvalitet izvedenih radova je u skladu sa
graevinskim propisima odgovoran nadzorni
inenjer, koji mora da kontrolie sve postupke
unutranje i spoljanje kontrole kvaliteta
usaglaenosti graevinskih materijala i
izvedenih radova. Nadzorni inenjer moe da
odredi dodatne analize.
Izvoa mora da izvodi radove po projektu za
izvoenje odnosno u skladu sa programom
radova i u skladu sa graevinskim propisima
po pravilima graevinske struke. Izvoa
sme da ugrauje samo one graevinske
proizvode koji odgovaraju za datu primenu i
koji su stavljeni u promet u skladu sa
propisima o stavljanju graevinskih proizvoda
u promet i ija usaglaenost je potvrena
odgovarajuim dokumentima o usklaenosti.
3.9.1 NEZAVISNA KONTROLA odreen je obim kontrolnih ispitivanja na
KVALITETA nain koji je prikazan u Prilogu 3.8.3.1.

Za potrebe nezavisne kontrole kvaliteta 3.9.4 KONTROLA USAGLAENOSTI I

izvedenih radova i ugraenih materijala KVALITETA GRAEVINSKIH
upravlja mora da ima mogunost PROIZVODA I MATERIJALA
kontrolisanja izvedenih radova i materijala.
Nadzorni inenjer sarauje pri izboru
odgovarajue eksterne institucije Svi graevinski proizvodi i materijali na tritu
(akreditovane laboratorije) odnosno moraju da budu u skladu sa zakonom koji
nezavisnog organa sa tehnikim kapacitetima regulie stavljanje graevinskih proizvoda u
testiranja i ocenjivanja proizvoda. promet. To znai, da proizvod mora da ima
takve osobine da e graevinski objekat u
koji e biti ugraen, ispunjavati sve propisane
3.9.2 UNUTRANJA KONTROLA bitne osobine.
KVALITETA
Usaglaenost graevinskih proizvoda i drugih
graevinskih materijala data je na osnovu
U okviru obezbeivanja kvaliteta radova, - harmonizovanog standarda,
izvoa mora redovno pratiti i proveravati - nacionalne tehnike saglasnosti i
kvalitet izvedenih radova i materijala sa - evropske tehnike saglasnosti.
sopstvenom odnosno takozvanom
unutranjom kontrolom. Unutranju kontrolu Harmonizovan standard se izdaje za jedan
moe izvoditi laboratorija izvoaa radova graevinski proizvod ili vie srodnih
koji mora da ima odgovarajue kadrove, graevinskih proizvoda. U njemu su dati
opremu i prostore, odnosno koji je tehniki zahtevi za proizvod, metodi kontrole i
akreditovan. Izvoa mora nadzornom ispitivanja, kao i uslovi usvajanja. Standard
inenjeru redovno da predaje svu daje i zahteve, dokazivanje usaglaenosti,
dokumentaciju, ateste, dokaze o pregledima i metode ispitivanja proizvoda te njegovo
merenjima prikladnosti izvoenja radova, pakovanje i oznaavanje.
koja se odnose na ugraene materijale i
proizvode. Nacionalne ili evropske tehnike saglasnosti
mogu biti izdate za ceo ili delimian sistem, ili
U sklop radova unutranje kontrole spadaju za pojedinane proizvode. Proizvodi za koje
poslovi koje mora da obavi izvoa jo pre je izdata odgovarajua evropska ili
poetka radova i to: nacionalna tehnika saglasnost, ugrauju se
- dobijanje odgovarajuih dokaza o iskljuivo prema uputstvu iz saglasnosti.
kvalitetu (sertifikati i izjave o Odgovarajui dokazi propisani Zakonom o
usaglaenosti) za sve materijale koje e graevinskim proizvodima zavise od sistema
upotrebiti u gradnji potvrivanja usaglaenosti. Za svaki
- provera sve opreme koju e upotrebiti u graevinski proizvod ili materijal zahtevi po
gradnji i obezbeenje odgovarajueg predvienom sistemu potvrivanja
funkcionisanja opreme. usaglaenosti navedeni su u
harmonizovanom standardu ili sa
Obimnost i zahtevnost izvoenja unutranje nacionalnom odnosno evropskom tehnikom
kontrole za pojedinane graevinske saglasnou.
proizvode odreena je u pojedinanim
standardima. Unutranjom kontrolom se Sistemi potvrivanja usklaenosti su: 1+, 1,
mora obezbediti trajno ouvanje sutinskih 2+, 2, 3 i 4. Meusobno se razlikuju po vrsti
karakteristika proizvoda odnosno njihovih dokaza i zahtevima za njih:
vrednosti. - Kod sistema potvrde usaglaenosti 1+ i 1
potrebna je izjava o usaglaenosti koju
daje proizvoa i sertifikat o usaglaenosti
3.9.3 PROGRAM NEZAVISNE I
proizvoda koji izdaje prijavljeni
UNUTRANJE KONTROLE
sertifikacioni organ. Na sertifikatu mora
RADOVA
biti navedena oznaka sertifikacionog
organa.
Za proveru rezultata ispitivanja materijala i - Kod sistema potvrde usaglaenosti 2+ i 2
kvaliteta izvrenih radova, izvedenih u sklopu potrebna je izjava o usaglaenosti koju
nezavisne unutranje kontrole kvaliteta, daje proizvoa na osnovu sertifikata za
kontrolu proizvodnje. Na izjavi o
 usaglaenosti mora da bude, pored
tehnike specifikacije i podataka o
proizvodu i proizvoau, naveden broj
sertifikata i oznaka, te broj prijavljenog
sertifikacionog organa koji je izdao
sertifikat.
- Kod sistema potvrde usaglaenosti 3
potrebna je izjava o usaglaenosti koju
daje proizvoa na osnovu izvedenih
poetnih tipskih ispitivanja koje izvodi
prijavljena laboratorija. Na izjavi o
usaglaenosti mora da bude, pored
tehnike specifikacije i podataka o
proizvodu i proizvoau, navedena
oznaka i broj prijavljene laboratorije koja
je izvela poetna tipska ispitivanja.
- Kod sistema potvrde usaglaenosti 4
potrebna je izjava o usaglaenosti koju
daje proizvoa bez ukljuivanja
prijavljenih organa.
Izjava o usaglaenosti (koju izdaje
proizvoa ili zakoniti zastupnik u EU) mora
da sadri sledee navode:
- ime i adresu proizvoaa (zastupnika) i
mesto proizvodnje
- opis proizvoda i kopiju tehnike
informacije koja se nalazi pored oznake
CE
- poziv na standard i zakonodavstvo o
graevinskim proizvodima
- zahtevi sa kojim je proizvod usklaen
- posebni uslovi povezani sa upotrebom
proizvoda
- ime i adresa laboratorije kada je to
relevantno
- ime i poloaj potpisnika izjave.
Oznake CE mora da sadri sledee:
- oznaku CE
- ime i adresu proizvoaa
- godinu prvog postavljanja oznake CE
- navoenje standarda
- opis proizvoda
- navoenje svih obaveznih svojstava.
3.10 DOKUMENTACIJA
Za izvoenje operativnih radova odravanja
puteva izvoa mora za svaku deonicu puta
da vodi sledeu dokumentaciju:
- graevinski dnevnik
- obraunski list graevinske knjige
- dnevnik pregledaa puteva
- deurnu knjigu izvoenja zimske slube
- ostalu dokumentaciju (putni nalozi,
otpremnice i tahografski listii za poslove
koji se sprovode reijski, mainski
izvetaji, prijemnice odnosno dostavnice).
3.10.1 GRAEVINSKI DNEVNIK
Izvoa je duan dnevno da vodi graevinski
dnevnik koji nadzorni inenjer na osnovu
pregleda potvruje odnosno koriguje na
dnevnom nivou. Graevinski dnevnik mora
sadrati sve aktivnosti odnosno radove koji
su izvedeni na pojedinanim deonicama
dravnih puteva.
Graevinski dnevnik ine uvodni listovi i
dnevni listovi.
U uvodni list se upisuju opti podaci o objektu
i uesnicima u gradnji odnosno radovima
odravanja.
Dnevni listovi predstavljaju dnevne izvetaje.
U dnevni list se upisuju dnevni podaci u vezi
sa izvoenjem radova i svi vani podaci o
gradnji odnosno izvoenju radova
odravanja. U dnevne listove upisuju i
ucrtavaju se i promene i dopune u odnosu na
projekat odnosno program radova.
Graevinski dnevnik treba da se vodi od
dana kada ponu prve aktivnosti na gradilitu
odnosno najkasnije sa danom uvoenja
izvoaa u rad i voditi ga za svaki dan
izvoenja radova na gradilitu, i za dane
kada bi se radovi morali izvoditi ali se zbog
okolnosti i razliitih razloga ne izvode.
Lice koje je ovlaeno da vodi graevinski
dnevnik na gradilitu vodi ga u duplikatu.
Najpre ga potpisuje lice ovlaeno da vodi
dnevnik, zatim odgovorni voa radova i na
kraju nadzorni inenjer. Ako nadzorni inenjer
ili odgovorni voa radova nisu saglasni sa
prethodnim upisima na listu, moraju napisati
napomenu odnosno obrazloenje i tu stranu
potpisati.
Graevinski dnevnik mora da bude dostupan
za upise svim uesnicima koji uestvuju u
radovima i nadlenim inspektorima.
Graevinski dnevnik se zakljuuje po
zavretku radova odnosno sa danom prijema
radova.
Jedan izvod graevinskog dnevnika (original)
uva investitor, a drugi izvod (kopiju) uva
izvoa.
Izvoa mora da uva graevinski dnevnik
najmanje deset godina, ako nije za
pojedinane vrste objekata posebnim
propisima odreeno drugaije.
Investitor odnosno vlasnik objekta mora
uvati graevinski dnevnik onoliko vremena
koliko stoji objekat.

Graevinski dnevnik

Uvodni list

- Podaci o objektu, kao to su navedeni u

graevinskoj dozvoli
- vrsta objekta u odnosu na namenu
- mesto gradnje
- vrsta gradnje
- Podaci o investitoru
- naziv i sedite, ili ime, prezime i adresa
- Podaci o izvoau
- naziv i sedite
- odgovorni voa radova
- odgovorni voa gradilita (ako je
imenovan)
- odgovorni voa pojedinanih vrsta
radova
- Podaci o projektu za dobijanje
graevinske dozvole
- identifikacioni broj i datum izrade,
projektant, odgovorni voa projekta
- Podaci o graevinskoj dozvoli
- naziv organa koji ju je izdao, broj i
datum
- Podaci o projektu za izvoenje
- identifikacioni broj i datum izrade
(projektant, broj projekta, datum,
odgovorni voa projekta
- Podaci o nadzornom organu
- naziv i sedite nadzornog organa
- odgovorni nadzorni organ
- odgovorni nadzorni organi
pojedinanih radova sa navodima
podruja
- Pri rekonstrukciji objekta zatienog na
osnovu propisa o zatiti kulturne batine ili
pri gradnji na arheolokom podruju
- naziv i sedite nadlene slube za
zatitu kulturne batine
- podaci o odgovornom konzervatoru
odn. arheologu
- Uvoenje izvoaa u rad
- datum
- Podaci o osobi, odgovornoj za pripremu
- Graevinskog dnevnika o izvoenju
radova
- Knjige obraunskih listova
- Dokumentacija o obezbeivanju zatite i
zdravlja na radu
- Broj plana zatite
- Ovlaeni izvoa za ureenje
gradilita u skladu sa planom zatite
Graevinski dnevnik
Dnevni list
Dnevni izvetaj br.: .. za dan:
Radno vreme: od. do.

vremenski uslovi u
asova
upis najmanje za jutarnje,
dopodnevno i
popodnevno vreme
Vreme
temperatura vazduha C
visina padavina (sneg,
kia)
Vodostaj
radnici za radnici za radnici za radnici za
Radnici na gradilitu rukovodstvo graevinske zanatske instalaterske druge ukupno
radove radove radove radove
radna snaga izvoaa
unajmljena radna snaga
podizvoai i kooperanti

Maine
od izvoaa
Druge

Saoptenje naruiocu
(kratak opis radova koji se na objektu izvode dnevno, podaci o nepredvienim i interventnim radovima)

Sastavio: Odgovorni nadzorni organ odn. Odgovorni voa radova odn.

odgovorni odgovorni
nadzorni organ pojedinanih voa pojedinanih radova:
radova:
Ime i prezime, potpis
Ime i prezime, potpis
Ime i prezime, potpis
Dnevni izvetaj br.:

Dodatna zapaanja, uputstva, saoptenja i primedbe

te upisi i crtei (saoptenja izvoau):

Napomene i zahtevi odgovornog voe projekta za dobijanje graevinske dozvole

Napomene i zahtevi inspekcijskih slubi

Napomene i zahtevi odgovornih projektanata i strunjaka iz drugih oblasti

(Npr. napomene i zahtevi odgovornog projektanta protivpoarne bezbednosti, koji je izradio studiju protivpoarne bezbednosti ili
odgovornog projektanta koji je izradio koncept protivpoarne bezbednosti; napomene i zahteve odgovornog konzervatora odn. odgovornog
arheologa pri rekonstrukciji objekta, zatienog na osnovu propisa o zatiti kulturne batine ili pri gradnji na arheolokom podruju)

Napomene i zahtevi davaoca saglasnosti

Napomene ili odgovori izvoaa radova

Sastavio: Odgovorni nadzorni organ odn. Odgovorni voa radova odn.

odgovorni odgovorni
nadzorni organ pojedinanih voa pojedinanih radova:
Ime i prezime, potpis radova:
Ime i prezime, potpis
Ime i prezime, potpis
3.10.2 OBRAUNSKI LIST Obraunske listove je potrebno pripremiti i za
nepredviene radove i druge, odnosno,
dodatne radove koji nastupaju u vreme
U skladu sa Zakonom o izgradnji objekata izvoenja radova. Ulau se u mapu po
zahteva se voenje obraunskih listova redosledu nastanka tih radova.
graevinske knjige, ako su cene u ugovoru
odreene za mernu jedinicu pojedinanih
radova. Voenje obraunskih listova
zapoinje danom prvih aktivnosti na gradilitu
odnosno najkasnije uvoenjem izvoaa u
posao. Mora biti zavreno najkasnije do
predaje izgraenog objekta naruiocu.
Potpisivanjem nadzora smatra se da su
koliine radova izvedene. Kvalitet i prijem
radova proveravaju se kvalitativnim
pregledom objekta, gde nastaje zapisnik o
kvalitativnom prijemu objekta.

Obraunske listove vodi u jednom izvodu

izvoa koji odreuje ovlaeno lice za
njihovo sastavljanje.

Obraunski listovi sa prilozima slau se u

mapu po redosledu pozicija u ugovornom
predraunu. Ako se neka od pozicija ne
izvede, ubacuje se oznaen list bez
navoenja mera i sa upisom Ovi radovi nisu
izveden zbog. Broj obraunskih listova
mora da bude jednak broju pozicija u
ugovornom predraunu.

Knjigu obraunskih listova potpisuju

sainilac, odgovorni voa radova i nadzorni
inenjer na svakom listu odnosno po svakom
prikazu prorauna obraunskog perioda.

U knjigu obraunskih listova odnosno na

ubaene obraunske listove upisuju se
koliine i prorauni obima izvedenih radova u
pojedinanom obraunskom periodu.
Ucrtavaju se i skice, promene i odstupanja od
projekta odnosno programa radova, te podaci
o promenama upotrebljenih graevinskih
proizvoda, opreme i drugog materijala.

U knjigu obraunskih listova upisuju se i svi

drugi radovi koji se po zavretku radova ne
vide (elementi odnosno konstrukcije
privremenog karaktera, koji se po zavrnoj
fazi gradnje odstranjuju).

Potpisivanjem nadzora odnosno upravljaa

smatra se da su koliine radova izvedene.
Prijem radova, zakljuno sa njihovim
kvalitetom, obavlja se zapisnikom o prijemu.

Svaka predraunska pozicija iz ugovornog

predrauna se obraunava odnosno
prikazuje na samostalnom listu knjige
obraunskih listova.
OBRAUNSKI LIST

Investitor:
Izvoa:
Obraunski list br.:.. strana.

Objekat Opis radova Pozicija Predraunska pozicija

Obraunski
nacrt

Prilog Jedinica Predraunska Cena po Obraunata koliina

mere koliina jedinici
Mesena Ukupna
Skice, mere, prorauni

Sastavio: Odgovorni nadzorni organ odn. Odgovorni voa radova odn.

odgovorni odgovorni
nadzorni organ pojedinanih voa pojedinanih radova:
Ime i prezime, potpis radova:
Ime i prezime, potpis
Ime i prezime, potpis
3.10.3 DNEVNIK PREGLEDA

Pregleda vodi dnevnik pregleda u kojeg

upisuje sve nedostatke koji ugroavaju
bezbedno odvijanje saobraaja. Upisuju se i
sve aktivnosti koje pregleda izvodi tokom
redovnih pregleda. Sluba pregleda mora, po
pravilu, dnevnik pregleda da dostavi nadzoru
odnosno upravljau u roku od tri dana po
pregledu puta.
DNEVNIK PREGLEDA PUTA I RADA PREGLEDAA
Naruilac:
Izvoa:
Datum:
Pregleda:
Radnik:
Vozilo:

Put Deonica Od Do Obavljeni radovi i utroen materijal

(asova) (asova)

Opaanja prilikom obilaska:

Narudbine: Sabirnik utroenog materijala

jedini kol.
ca
Hladna masa
Tampon za bankine
Apsorber
Kese za smee
So

Odgovorni voa radova odn. Odgovorni nadzorni organ odn.

odgovorni odgovorni
voa pojedinanih radova: nadzorni organ pojedinanih
Ime i prezime, potpis radova:
Ime i prezime, potpis
Ime i prezime, potpis
3.10.4 DEURNA KNJIGA IZVOENJA
ZIMSKE SLUBE

Deurnu knjigu u vreme zimske slube pored

izvoaa mora da vodi i nadzor i u nju se
upisuju kljuni podaci na osnovu kojih je
mogue izvesti kontrolu izvedenih radova. U
deurnu knjigu nadzor mora da upie i sva
obavetenja o stanju primljena od strane
policije i ostalih uesnika u saobraaju i mora
da opie mere koje je pri tom odredio.

Slian sadraj deurne knjige izvoenja

zimske slube vodi i izvoa.
DEURNA KNJIGA ZIMSKE SLUBE NADZOR

Datum: Dan: Deurni:

Deurstvo od (asova) do (asova)

Lokacija deurstva

Pripravnost od (asova) do (asova)

Lokacija pripravnosti

Vreme:
(Opis vremena: temperature, padavine, prognoze i sl.)

Stanje i prohodnost puteva:

(Opis stanja: zatvaranje, posipanje, pluenje, poledica, hvatanje snega na kolovoz, obavezna upotreba
lanaca, lavine i sl.)

Primljena obavetenja:
(Spisak primljenih obavetenja od strane policije i ostalih uesnika u saobraaju)

Mere:
(Opis mera poetak ili ukidanje pripravnosti, obavetenju o posipanju soli i pluenju puteva,
obavetenje o zatvaranju puteva, izvetaji o akcijama zimske slube i sl.)

Ostalo:
Priloga 3.1 TEHNIKI USLOVI
natrijum-hlorid (NaCl)
(morska, kamena, evaporisana)
Na osnovu ovih Tehnikih uslova, nadzorni
inenjer utvruje adekvatnost soli natrijum-
hlorida (morske, kamene ili evaporisane soli)
za posipanje kolovoza. Tehnikim uslovima
su odreeni i merila i visina odbitaka od
ugovorene vrednosti isporuene koliine soli
za so u sluaju neispunjavanja zahteva za kvalitet
soli.
TEHNIKI ZAHTEVI
Zahtevani granulometrijski sastav soli
Preporuena metoda ispitivanja: SRPS EN
933-1 (EN 933-1:1997/A1:2005)

Tabela 3.17: Dozvoljena odstupanja granulacije soli

Zahtev Dozvoljeno odstupanje

Ostatak na situ 5 0 te.% do maksimalno 5 te. % iznad zahtevane vrednosti, uz

mm uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode odreivanja

Ostatak na situ 4 do maksimalno do maksimalno 10 te. % iznad zahtevane vrednosti, uz

mm 15 te. % uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode odreivanja

Ostatak na situ iznad 95 te. % do maksimalno 2 te. % ispod zahtevane vrednosti, uz

0,16 mm uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode odreivanja

Ostatak do maksimalno 5 do maksimalno 2 te. % iznad zahtevane vrednosti, uz

te. % uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode odreivanja

- Odstupanja od zahtevanog - Nije prihvatljiva so za posipanje kolovoza

granulometrijskog sastava i odbici od
ugovorene cene s obzirom na odstupanje:
- Odstupanja granulometrijskog sastava
soli zbog postupka proizvodnje su
dozvoljena u okviru vrednosti koje su
navedene u tabeli 1. Merna nesigurnost
metode odreivanja se dodaje vrednosti
dozvoljenog odstupanja. Ako
odstupanje granulometrijskog sastava u
granicama tolerancija, nema odbitaka.
- Bez obzira na dozvoljeno odstupanje 5
te. % iznad zahtevane vrednosti 0 te. %
za granulaciju 5 mm, zrna soli ne smeju
da budu vea od 8 mm.
- Kada su odstupanja vea od dozvoljenih,
cena se smanjuje za 10% od ugovorene
cene isporuene koliine soli.
koja sadri zrna vea od 8 mm ili kod koje
ostatak na sitima otvora 5 mm i 0,16 mm
odstupa za vie od 10 te. %.
- U sluaju kada se prilikom preuzimanja na
osnovu vizuelnog pregleda oceni da je so
odgovarajueg kvaliteta, a kasnije
granulometrijske analize pokau
je neprihvatljive vrednosti, cena se smanjuje
za 40% od ugovorene vrednosti
isporuene koliine soli.
Dozvoljeni sadraj vlage u soli
Preporuena metoda ispitivanja: ISO 2483

Tabela 3.18: Dozvoljeni sadraj vlage u soli

Zahtev Dozvoljena odstupanja

so uvana u silosu do maksimalno do maksimalno 0,1 te. % iznad zahtevane vrednosti, uz

1 te. % uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode odreivanja

so uvana u do maksimalno do maksimalno 0,2 te. % iznad zahtevane vrednosti, uz

otvorenom skladitu 4 te. % uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode odreivanja
Odstupanja od zahtevanog granulometrijskog
sastava i odbici od ugovorene cene s
obzirom na odstupanje:
- -Odstupanja sadraja vlage u soli zbog
postupka proizvodnje su dozvoljena u
okviru vrednosti koje su navedene u tabeli
2. Merna nesigurnost metode odreivanja
se dodaje vrednosti dozvoljenog
odstupanja. Ako je odstupanje sadraja
vlage u soli u granicama tolerancija, nema
odbitaka.
- Kada je odstupanje sadraja vlage u soli
koja je uvana u otvorenom skladitu od
4,2 do 6 te. %, cena se smanjuje za 5%
od ugovorene cene isporuene koliine
soli.
- Kada je odstupanje sadraja vlage u soli
koja je uvana u otvorenom skladitu od
6,1 do 8 te. %, cena se smanjuje za 10%
od ugovorene cene isporuene koliine
soli.
- Kada je odstupanje sadraja vlage u soli
koja je uvana u silosu od 1,1 do 1,6 te.
%, cena se smanjuje za 5% od ugovorene
cene isporuene koliine soli.
Tabela 3.19: Dozvoljeni hemijski sastav soli
Zahtev*
Celokupni sadraj najmanje 96 te.% maksimalno 1 te. % ispod zahtevane vrednosti, uz
hlorida (NaCl)
Sadraj sulfata do maksimalno
(SO4-2) 1,5 te. %
Sadraj netopivih do maksimalno
materija
3 te.%
(* Izraunato na masu suve materije)
- Odstupanja od zahtevanog
granulometrijskog sastava i odbici od
ugovorene cene s obzirom na odstupanje:
- Odstupanja hemijskog sastava soli zbog
postupka proizvodnje su dozvoljena u
okviru vrednosti koje su navedene u tabeli
3. Merna nesigurnost metode odreivanja
se dodaje vrednosti dozvoljenog
odstupanja. Ako je odstupanje hemijskog
sastava soli u granicama tolerancija,
nema odbitaka.
- Kada su odstupanja vea od dozvoljenih,
cena se smanjuje za 10% od ugovorene
cene isporuene koliine soli.
- Kada je odstupanje sadraja vlage u soli
koja je uvana u silosu od 1,7 do 2 te. %,
cena se smanjuje za 10% od ugovorene
cene isporuene koliine soli.
- Za naruioca nije prihvatljiva so za
posipanje kolovoza koja treba da se uva
u otvorenom skladitu i u kojoj je sadraj
vlage vei od 8 te. %.
- Za naruioca nije prihvatljiva so za
posipanje kolovoza koja treba da se uva
u silosu i u kojoj je sadraj vlage vei od 2
te. %.
- U sluaju kada se prilikom preuzimanja na
osnovu vizuelnog pregleda oceni da je so
odgovarajueg kvaliteta, a kasnija
laboratorijska ispitivanja sadraja vlage u
soli pokau neprihvatljive vrednosti, cena
se smanjuje za 40% od ugovorene
vrednosti isporuene koliine soli.
Hemijska analiza osuenog uzorka soli
Preporuena metoda ispitivanja: ISO 2479 za
netopivi ostatak, ISO 2481 za sadraj hlorida
i ISO 2480 za odreivanje sulfata.
Dozvoljena odstupanja
uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode
odreivanja
maksimalno 0,5 te. % iznad zahtevane vrednosti, uz
uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode
odreivanja
maksimalno 1 te. % iznad zahtevane vrednosti, uz
uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode
odreivanja
- Za naruioca nije prihvatljiva so u kojoj je
ukupan sadraj hlorida (NaCl) manji od
93%.
- Za naruioca nije prihvatljiva so u kojoj je
ukupan sadraj sulfata (SO4-2) vei od
3%.
- Za naruioca nije prihvatljiva so u kojoj je
sadraj netopivih materija vei od 4%.
- U sluaju kada se prilikom preuzimanja na
osnovu vizuelnog pregleda oceni da je so
odgovarajueg kvaliteta, a kasnija
laboratorijska ispitivanja hemijskog
sastava soli pokau neprihvatljive
vrednosti, cena se smanjuje za 40% od
 ugovorene vrednosti isporuene koliine
soli. Preporuena metoda ispitivanja: Technische
Lieferbedingungen fr Streustoffe des
Dodatak protiv stvrdnjavanja soli Straenwinterdienstes Streu.

Tabela 3.20: Dozvoljena koliina i vrsta dodatka protiv stvrdnjavanja soli

Vrsta dodatka Zahtev* Dozvoljena odstupanja

Heksa-cijanoferatni kompleks u obliku od 60 do maksimalno 20 mg/kg soli ispod donje

soli kalijumovog ili natrijumovog 180 mg/kg granice zahtevane vrednosti i maksimalno
heksa-cijanoferata (II) za soli koje soli 20 mg/kg soli iznad gornje granice
se uvaju u otvorenim skladitima zahtevane vrednosti, uz uzimanje u obzir
merne nesigurnosti metode odreivanja

Heksa-cijanoferatni kompleks u obliku od 100 do maksimalno 20 mg/kg soli ispod donje

soli kalijumovog ili natrijumovog 180 mg/kg granice zahtevane vrednosti i maksimalno
heksa-cijanoferata (II) za soli koje soli 20 mg/kg soli iznad gornje granice
se uvaju u silosima zahtevane vrednosti, uz uzimanje u obzir
merne nesigurnosti metode odreivanja

(* Izraunato na heksa-cijanoferatne anjone Fe(CN)64)

Odstupanja od zahtevanog sadraja dodatka - Za naruioca nije prihvatljiva so u kojoj je

protiv stvrdnjavanja soli i odbici od ugovorene sadraj dodatka protiv stvrdnjavanja soli
cene s obzirom na odstupanje: manji od 30 mg/kg soli.
- Odstupanja hemijskog sastava soli - U sluaju kada se prilikom preuzimanja na
(sadraj dodatka protiv stvrdnjavanja) osnovu vizuelnog pregleda oceni da je so
zbog postupka proizvodnje su dozvoljena odgovarajueg kvaliteta, a kasnija
u okviru vrednosti koje su navedene u laboratorijska ispitivanja koliine dodatka
tabeli 4. Merna nesigurnost metode protiv stvrdnjavanja soli pokau
odreivanja se dodaje vrednosti neprihvatljive vrednosti, cena se smanjuje
dozvoljenog odstupanja. Ako je za 40% od ugovorene vrednosti
odstupanje sadraja hemijskog sastava isporuene koliine soli.
soli u granicama tolerancija, nema
odbitaka.
Sadraj tekih metala u soli
- Kada su odstupanja vea od dozvoljenih,
cena se smanjuje za 10% od ugovorene Preporuena metoda ispitivanja: Deutsche
cene isporuene koliine soli. Einheitsverfahren zur Wasser Abwasser
- Za naruioca nije prihvatljiva so u kojoj je und Schlammuntersuchung
sadraj dodatka protiv stvrdnjavanja soli
vei od 210 mg/kg soli.

Tabela 3.21: Dozvoljena koliina tekih metala u soli

Vrsta metala Maksimalno dozvoljene koncentracije

Arsen (As) maksimalno 0,25 mg/l, uz uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode
odreivanja
Olovo (Pb) maksimalno 0,5 mg/l, uz uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode
odreivanja
Kadmijum (Cd) maksimalno 0,2 mg/l, uz uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode
odreivanja
Hrom ukupni (Cr) maksimalno 0,5 mg/l, uz uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode
odreivanja
Bakar (Cu) maksimalno 0,5 mg/l, uz uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode
odreivanja
iva (Hg) maksimalno 0,05 mg/l, uz uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode
odreivanja
 Cink (Zn) maksimalno 2 mg/l, uz uzimanje u obzir merne nesigurnosti metode
odreivanja
(* Maksimalno dozvoljene koncentracije tekih metala se odnose na analize u 10% rastvoru soli)

Odstupanja od zahtevanog sadraja tekih
metala i odbici od ugovorene cene s obzirom
na odstupanje:
- Odstupanja sadraja tekih metala u soli
zbog postupka proizvodnje su dozvoljena
u okviru vrednosti koje su navedene u
tabeli 5. Merna nesigurnost metode
odreivanja se dodaje vrednosti
dozvoljenog odstupanja. Ako je
odstupanje sadraja hemijskog sastava
soli u granicama tolerancija, nema
odbitaka.
- Za naruioca nije prihvatljiva so u kojoj je
sadraj tekih metala vei od maksimalno
dozvoljenih vrednosti.
- U sluaju kada se prilikom preuzimanja na
osnovu vizuelnog pregleda oceni da je so
odgovarajueg kvaliteta, a kasnija
laboratorijska ispitivanja sadraja tekih
metala pokau neprihvatljive vrednosti,
cena se smanjuje za 40% od ugovorene
vrednosti isporuene koliine soli.
Izraunavanje odbitka od ugovorene cene
zbog odstupanja veeg broja parametara
kontrole kvaliteta soli
U sluaju kada vei broj parametara kontrole
kvaliteta soli odstupa od dozvoljenih
vrednosti, odbici za parametre koji odstupaju
od dozvoljenih vrednosti se sabiraju. Ukupni
odbitak od ugovorene cene se odreuje uz
pomo formule:
Ukupni odbitak = OG + OV + OH + OD
vrednosti jednog ili vie parametara, cena se
smanjuje za 40% od ugovorene vrednosti
isporuene koliine soli.
Unutranja kontrola kvaliteta soli
- Unutranju kontrolu kvaliteta soli vri
izvoa redovnog odravanja.
- Laboratorija koja ve vri spoljanju
kontrolu kvaliteta soli za naruioca nije
obavezna da istovremeno vri i unutranju
kontrolu kvaliteta soli za izvoaa.
Spoljanja kontrola kvaliteta soli
- Spoljanju kontrolu moe da vri samo
akreditovana laboratorija koju na osnovu
sprovedenog javnog konkursa odabere
naruilac (ili, u ime naruioca, nadzorni
inenjer).
- Izvoa redovnog odravanja je duan da
u roku od 24 sata obavesti naruioca
odnosno nadzornog inenjera o
preuzimanju i lokaciji skladitenja soli.
Lokacije skladitenja soli mogu biti samo
na lokacijama koje su odreene
ugovorom. Uzimanje uzoraka soli se
izvodi na svim takvim lokacijama.
- U sluaju kada izvoa ne obavesti
pravovremeno naruioca o preuzimanju
soli, naruilac (odnosno, u ime naruioca,
nadzorni inenjer) moe da obrauna
ugovornu kaznu u visini 3%. Kazna se
obraunava nezavisno od eventualnih
drugih odbitaka.

OG odbitak u sluaju odstupanja

granulacije soli za 10%
OV odbitak u sluaju odstupanja sadraja
vlage u soli za 10%
OH odbitak u sluaju odstupanja hemijskog
sastava osuenog uzorka soli za 10%
OD odbitak u sluaju odstupanja sadraja
dodatka protiv stvrdnjavanja soli za 10%

U sluaju odstupanja svih parametara

kontrole kvaliteta od dozvoljenih vrednosti,
maksimalni ukupni odbitak iznosi maksimalno
40% od ugovorene cene isporuene koliine
soli.

U sluaju kada se prilikom preuzimanja na

osnovu vizuelnog pregleda oceni da je
posipni materijal odgovarajueg kvaliteta, a
kasnija laboratorijska ispitivanja parametara
kontrole kvaliteta pokau neprihvatljive
Priloga 3.2: Tehniki uslovi koje so mora da ispunjava

ZAPISNIK
O PREDAJI DOKUMENTACIJE U ARHIVU
REDOVNO ODRAVANJE

DEONICE DRAVNIH PUTEVA (PODRUJE):

BPP (SAMO ZA PREDAJU DOKUMENTACIJE INVESTICIONOG ODRAVANJA):

VRSTA OBJEKTA NA ODSEKU:

IZVOENJE SPOLJANJE KONTROLE KVALITETA KOD RADOVA ODRAVANJA

BROJ UGOVORA NARUIOCA:

IZVOA I BROJ UGOVORA IZVOAA:

DOKUMENTACIJU PREDAJE:
 Vrsta dokumentacije

UGOVORNA DOKUMENTACIJA
Broj ugovora naruioca sa ugovorom, konkursnom dokumentacijom i sa ugovornim predraunom
Mapa i zapisnici o izvoenju konkursa, izbor izvoaa i potvrda ugovora
Aneksi ugovora (sa mapama) sa dodatnim predraunima i novopotvrenim cenama
Kopije garancije za dobro izvoenje radova
Kopije garancije za otklanjanje nedostataka u garantnom roku

PROJEKTNA DOKUMENTACIJA O IZVEDENIM RADOVIMA I ODRAVANJU OBJEKTA

Graevinski dnevnik zapeaen
Graevinska knjiga zapeaena
Vaniji dopisi i zapisnici po izboru nadzora
Izvodi potvrenih situacija
Zapisnik o Tehnikom prijemu sa Dokazom pouzdanosti objekta
Izjava o zavrnim radovima na ugovoru
Pismo o otklanjanju nedostataka
Kolaudacioni zapisnik sa svim prilozima
Uputstva za rad i odravanje
Zapisnik o razgranienju odravanja
Monitoring objekta, ukoliko nije obuhvaen u projektu rada i odravanja
Izvetaji tehnikih posmatranja
Ispunjeni obrasci za BPP
Projekat za upis u zvanine evidencije
Projekti izvedenih radova

DOKUMENTACIJA O KVALITETU
Program prosene uestalosti ispitivanja
Dokumentacija o usaglaenosti
Izjave proizvoaa o usaglaenosti
Pojedinani delimini izvetaji
Potvrde o usaglaenosti
Ocene usaglaenosti
Tehnike saglasnosti za materijale za koje su propisane
Zakljuni izvetaji (konane ocene) o primerenosti

Dodatni prilozi:

Dokumentaciju predao:
Ime i prezime, broj telefona (tampano):

Potpis:

Datum:

Potvrda prijema dokumentacije u arhiv:

Ime i prezime (tampano):

.

Potpis:

Datum:
Pregled primljene dokumentacije:

Ime i prezime (tampano):

.

Potpis:

Datum: ..

Primedbe:
Priloga 3.3: Nedeljni plan pregleda

Nedeljni plan pregleda Podruje:

Registracija Pregleda(i
Kategorija Brojevi Deonica Duina
Opis deonice Dan vozila za me i
puta puta puta deonice
preglede prezime)
P U S P S N