LIMEN konferencija 2015: Liderstvo i menadment: drava, preduzee, preduzetnik

ULOGA I ZNAAJ FUNKCIJE RUKOVOENJA U POSLOVANJU

PREDUZEA

ROLE AND IMPORTANCE OF MANAGEMENT FUNCTION IN

COMPANIES BUSINESSES OPERATIONS

dr Vuk Bevanda, docent161

dr Aleksandra ivaljevi, docent162
dr Ivana Bulut, docent163

Sadraj: Funkcije i poslovi u preduzeu se mogu uspeno obavljati samo usklaenim i

povezanim, komplemetarnim delovanjem ljudi i materijalnih komponenata. Zato je njihova
povezanost u okviru preduzea bitan uslov njegovog rada, funkcionisanja i opstanka.
Tehnika podela rada, s jedne strane, i sam proces rada i poslovanja u preduzeu, s druge,
osnov su za klasifikaciju i organizovanje poslovnih funkcija u preduzeu. Funkcionisanje i
razvoj preduzea omoguava se i ostvaruje preko raznovrsnih funkcija i aktivnosti njihovih
nosilaca, ukljuujui funkcije nosilaca rukovoenja.

Kljune rei: Rukovoenje, funkcija, preduzee, poslovanje

Abstract: The functions and operations of the company can be successfully carried out only
by concerted and related, complementary action of people and material components. That is
why their relationship within the enterprise is an essential condition of its operation, the
functioning and survival. The technical division of labor, on the one hand, and the process of
work and operations of the company, on the other, are the basis for classifying and
organizing business functions in the company. Functioning and development of enterprises
can be realized through various functions and activities of their holders, including holders of
management functions.

Key words: Operational management, function, company, business operations

1. UVOD

P reduzee predstavlja sloen ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva

detaljnu unutranju podelu rada, poslova i funkcija, a samim tim i potrebu njihovog
koordiniranja ka efikasnom ostvarivanju postavljenih ciljeva. Ciljevi preduzea
obuhvataju kako individualne, tako i grupne ciljeve, izmeu kojih treba da budu uspostavljeni
odgovarajui odnosi.

Funkcije preduzea se klasifikuju prema vertikalnoj i horizontalnoj dimenziji. Vertikalna

podela funkcija sledi hijerarhiju postavljanja i realizacije ciljeva i zadataka preduzea i

161
Fakultet za poslovne studije, Goce Deleva 8, 11000 Beograd, Srbija
162
Fakultet za poslovne studije, Goce Deleva 8, 11000 Beograd, Srbija
163
Fakultet za poslovne studije, Goce Deleva 8, 11000 Beograd, Srbija
406
 Beograd, 10. decembar 2015. godine

nadlenosti nosilaca tih funkcija. Upravljanje je najvia i najznaajnija funkcija u vertikalnoj

podeli funkcija, kojom se postavljaju i definiu ciljevi i strategija preduzea. Konkretizovanje
i razrada ciljeva vri se preko funkcije rukovoenja, a u okviru organizacije preduzea. To je
drugi nivo vertikalne podele funkcija, na kome se postavljeni ciljevi konkretizuju kroz
prenoenje poslovnih odluka, donetih na nivou organa upravljanja preduzea, do niih
organizacionih nivoa i izvrilaca koji treba da
realizuju postavljene ciljeve i zadatke.
Izvravanje obuhvata aktivnosti obavljanja ra-
znovrsnih faza i operacija radnog procesa,
odnosno realizaciju konkretnih poslova i stva-
ranje rezultata u obliku proizvoda i usluge.

Vano je napomenuti da je funkcija

rukovoenja prisutna i proima sve funkcije u
horizontalnoj podeli rada u preduzeu,
ukljuujui istraivanje i razvoj, tehniku
funkciju, finansije i raunovodstvo, komerci-
jalnu funkciju (koja obuhvata poslove
nabavke, prodaje, marketinga), plansko-anali-
tiku, kadrovsku, administrativnu, funkciju
kontrole, itd. Uspeh svih funkcija u velikoj
meri zavisi od kvalitetnog i predanog rada
rukovodilaca navedenih funkcija, zbog ega
doc. dr Vuk Bevanda
su upravo uloga i znaaj ove funkcije u
30.9.2011. odbranio doktorsku disertaciju
strukturi menadmenta i poslovanju
pod nazivom Osnivanje poslovnih
preduzea posebno analizirani i prikazani u
inkubatora u funkciji podsticanja
okviru rada.
preduzetnikih aktivnosti i lokalnog
ekonomskog razvoja u Republici Srbiji na
Fakultetu za poslovne studije
2. KARAKTERISTIKE I AKTIVNOSTI
20.3.2008. odbranio magistarsku tezu
FUNKCIJE RUKOVOENJA
Uloga poslovnih inkubatora u podsticanju i
razvoju preduzetnitva na Fakultetu za
Rukovoenje je funkcija operativnog
poslovne studije
upravljanja i voenja poslova preduzea.
05.07.2004. diplomirao na Fakultetu za
Osnovni zadatak rukovoenja je primena
poslovne studije u Beogradu kao student
upravljakih odluka i njihovo pretvaranje u
generacije (srednja ocena 10,00), smer
konkretne radne zadatke (grupne ili
kompjuterski inenjering
pojedinane). Zadatak rukovoenja je i
Od 15. marta 2005. stalno zaposlen na
koordinacija pojedinanih i grupnih poslova i
Fakultetu za poslovne studije (Univerzitet
zadataka u jedinstveni sistem rada i
Don Nezbit)
poslovanja preduzea.[1]
Objavio je dva udbenika i vei broj radova
na domaim i meunarodnim naunim
ire posmatrano, rukovoenje predstavlja
skupovima i konferencijama, u zbornicima i
usklaivanje raznovrsnih poslova i aktivnosti
tematskim zbornicima, asopisima. Spisak
radi obavljanja delatnosti i ostvarivanja
objavljenih radova mogue je videti na sajtu
ciljeva preduzea. Sa aspekta konkretnog
Univerziteta Don Nezbit, Fakultet za
preduzea, rukovoenje ima zadatak da
poslovne studije.
obezbeuje optimalno usklaivanje svih
funkcija i poslovnih aktivnosti u okviru
postavljene i ustrojene organizacije. Rukovoenje zahteva uspostavljanje odreene hijerarhije

407
LIMEN konferencija 2015: Liderstvo i menadment: drava, preduzee, preduzetnik

nosilaca funkcija u preduzeu. Ta hijerarhija je uslovljena zahtevima i principima tehnike

podele rada.[1]

Osnovnu sadraja rukovoenja ine etiri

osnovne aktivnosti, a to su: [2]
x Planiranje,
x Organizovanje,
x Voenje (liderstvo),
x Kontrola.

Planiranje je ona aktivnost rukovoenja u

kojoj se donose odluke o ciljevima (u svom
delokrugu nadlenosti) i u kojoj se
osmiljavaju akcije neophodne da bi se
postavljeni ciljevi ostvarili. Odluke koje se
donose, baziraju se na prolom iskustvu, na
znanju, na trenutnoj situaciji u kojoj se
organizacija nalazi, kao i na poznavanju ireg
drutvenog konteksta, trita, okruenja, itd.
Ukoliko ciljevi nisu jasno i precizno dati
(poeljno pismeno formulisani) i potpuno
shvaeni od svih koji uestvuju u procesu
donoenja odluka, mogu se veoma razliito
interpretirati. Aktiviranjem organizacionih
jedinica da formuliu svoje ciljeve poveava
se odgovornost za njihovo izvrenje.
Formulisani ciljevi slue kao standard za
kontrolu rezultata poslovanja pojedinih
organizacionih jedinica. [3]
U okviru svojih aktivnosti i poslova rukovo-
dioci razliitih nivoa u preduzeu konkretizu-
ju i sprovode utvrenu poslovnu politiku. Oni
daju radne i poslovne zadatke i izdaju naloge
za izvravanje poslova, koordiniraju pojedi-
nane radne zadatke vremenski i kvalitativno
i kontroliu rezultate izvrenih aktivnosti.
Kontrola se vri uporeivanjem ostvarenih rezultata sa zadatim i propisanim nalozima, nor-
mama i standardima.
Doc. dr Aleksandra ivaljevi je
doktorirala na Katedri za upravljanje
kvalitetom Fakulteta organizacionih nauka
Univerzitetu Beogradu. Docent je na
Fakultetu za poslovne studije Don Nezbit
univerziteta. Bila je prodekan za nauno-
istraivaki rad na Fakultetu za poslovne
studije i menader kvaliteta Megatrend
univerziteta. Takoe je predsednik Komisije
za nepristrasnost osiguranje sertifikacionog
tela "Management Systems Certification".
Ima petnaestogodinje iskustvo kao
konsultant na projektima implementacije
sistema za menadment kvalitetom.
Gostujui je predava na Vienna
International University, na Franklin
University i trener po pozivu u YMSD
Colsanting Europe. Objavila je vie od 30
naunih radova, od kojih su neki u SCI
asopisima.

3. USLOVLJENOST FUNKCIJE RUKOVOENJA

Razvoj tehnike podele rada diktira i uslovljava dinamiku razvoja rukovoenja. Tom podelom
rada je omogueno usavravanje i umnoavanje sredstava rada i uvoenje savremenih ureaja
i opreme u proces proizvodnje i u druge funkcije. Podela rada je osnova na kojoj se formiraju
i razliiti odnosi meu ljudima, naini organizovanja procesa rada i oblici rukovoenja tim
procesima. Metode i oblici rukovoenja se menjaju u razliitim proizvodnim, tehnikim i
drutvenim uslovima, ali im osnov ostaje isti: podela rada. Funkcije rukovoenja procesima

408
 Beograd, 10. decembar 2015. godine

rada i koordinacije poslova, kao posledica

nivoa razvijenosti tehnike podele rada, trajna
je, nuna i prirodna funkcija preduzea. [1]
Iz toga proizilazi i nunost postojanja i
delovanja rukovoenja u procesu
funkcionisanja preduzea.

Svaki kolektivni (grupni) rad mora biti voen,

koordiniran i regulisan da bi se proces
proizvodnje ili usluga mogao organizovano i
efikasno obavljati i usavravati. Rukovoenje
kao poslovna funkcija predstavlja deo,
odnosno komponentu organizacije rada
preduzea. Ono evoluira sa razvojem
organizacije i oveka u procesima rada.
Tehniki faktori proizvodnje pri tome imaju Doc. dr Ivana Bulut Bogdanovi
bitan kvalitativan uticaj na tu evoluciju. Obrazovanje
Brzim razvojem materijalnih komponenata 2009 - 2014. zajedniki program Fakulteta
rada i tehnike osnove rada bre se razvija i za poslovne studije i Fakulteta za
transformie i rukovoenje. Te promene meunarodnu ekonomiju, Univerzitet Don
menjaju i adaptiraju metode, nain i obuhvat Nezbit, doktorske studije, tema doktorske
delovanja funkcije rukovoenja u preduzeu. disertacije: Uticaj drutvenih mrea na
[1] poslovanje kompanija.
2007 2008. Fakultet organizacionih
U procesu razvoja tehnike podele rada, nauka, master studije, smer: marketing
kljune promene i sadraj rukovoenja unose menadment.
informatizacija i automatizacija proizvodnih i 2002 2006. Fakultet organizacionih
tehnolokih procesa, razvoj savremenih nauka, smer: menadment.
tehnolokih sistema i procesa, 1998 2002. Gimnazija u aku, smer:
automatizovanje obrade podataka u prirodno matematiki.
preduzeima i slino. Rukovoenje ljudima u Profesionalne aktivnosti
uslovima visokog stepena informatizacije i 2015. do danas docent za uu naunu oblast
automatizacije rada i procesa se transformie marketing, reklama i odnosi s javnou,
u rukovoenje procesima i kontrolu tih univerzitet Don Nezbit, Beograd.
procesa. [1] Teite aktivnosti rukovodilaca u 2009 2015. Asistent na predmetima:
uslovima visokog stepena automatizacije Marketing i Meunarodni marketing,
procesa pomera se ka reavanju Megatrend univerzitet, Beograd.
neprogramiranih poslova, odnosno 2007 2009. Saradnik u nastavi na
netehnolokih faza procesa rada i poslovanja predmetima: Marketing i Meunarodni
u preduzeu. marketing, Megatrend univerzitet, Beograd.
Automatska regulacija u tim uslovima
zamenjuje rukovodioce u samom procesu rada (proizvodnje). U tim uslovima rukovoenje se
razvija u netehnolokim fazama proizvodnje i drugih procesa, dakle izvan samih proizvodnih
procesa. Poveavaju se njegova uloga i znaaj u oblasti meuljudskih odnosa u preduzeu,
sistemu motivacije, organizacione kulture (predstavlja steeno znanje i iskustvo koje
pojedinac koristi u razvoju svog organizacionog ponaanja), organizacione klime (predstavlja
nain na koji ljudi opaaju, kako vide i oseaju) kulturu koja postoji u njihovoj organizaciji.
To je relativno konstantna grupa opaaja (percepcija) koju nose lanovi organizacije a koja se
odnosi na karakteristike i kvalitet organizacione kulture. [4]

409
LIMEN konferencija 2015: Liderstvo i menadment: drava, preduzee, preduzetnik

4. VOENJE KAO VAAN SEGMENT FUNKCIJE RUKOVOENJA

Voenje se definie kao aktivnost rukovoenja usmerena na efikasno ostvarivanje ciljeva

organizacije, kroz meusobnu saradnju, komunikaciju, motivaciju i usmeravanje u obavljanju
postavljenih zadataka. U savremenim uslovima rukovoenje se transformie u voenje ljudi i
procesa. I menadment se definie kao vetina voenja poslova s ljudima i uz pomo ljudi. Iz
toga proistie zakljuak da je aktivnost voenja usmerena na sledee elemente: [1]

x Ciljeve i rezultate preduzea,

x Menadere-rukovodioce svih nivoa u organizacionoj strukturi preduzea,
x Radnu snagu zaposlene, u svojstvu izvrilaca poslova,
x Poslove i zadatke.

Nunost vostva kao menaderske sposobnosti proistie iz savremenih zahteva funkcionisanja

organizacije preduzea. U domau terminologiju upravljanja i rukovoenja organizacijama
termin vostvo je uveden u okviru razvoja teorije menadmenta. On slui za oznaavanje
sposobnosti pojedinaca da se stave na elo manjih ili veih grupa ljudi, i nastao je
prevoenjem engleske rei leadership vostvo.

Upotreba ovog pojma je proirena i na oblast menadmenta, u kojoj oznaava specifinu

sposobnost i vetinu rukovodioca - menadera da navede ljude na zalaganje u izvravanju
ciljeva preduzea, jer time doprinose i zadovoljavanju sopstvenih i kolektivnih interesa. U
teoriji i praksi menadmenta voenje ima veoma iroko znaenje jer se njime oznaavaju
sposobnosti rukovodilaca da vode ljude, kao i naini da se te sposobnosti ispolje i realizuju u
praksi rada i poslovanja preduzea.

Razliita znaenja pojma vostvo obuhvataju autoritet i odgovornost voe i voenja, kao i
integrisanje ljudi i poslovanja u jedinstveni sistem zajednikog rada. Pod autoritetom linosti
se podrazumeva uticaj na druge, vlast nad drugima i snaga koja navodi druge osobe da slede
linost voe. Ukoliko lanovi grupe ili radnog tima shvataju autoritet voe na slian nain kao
to ga sam voa shvata, utoliko e voenje biti efikasnije i svrsishodnije, a odnosi u kolektivu
harmoniniji. [5]

Konkretni rezultati se postiu angaovanjem svih zaposlenih koji obavljaju radne zadatke i
raznovrsne poslove. Podsticanje na zalaganje da se ostvare planirani zadaci i radni uinci,
odnosno ciljevi organizacije, obezbeuje se autoritetom i stimulansima od strane
rukovodilaca. To podrazumeva iniciranje, koordinaciju (organizovanje) i kontrolu obavljanja
poslova, kao i motivisanje i stimulisanje odgovarajueg ponaanja i uinka zaposlenih.

Vodei poslovanje i preduzee, rukovodioci utiu na saradnike i izvrioce da efikasnije rade i

da to vie doprinose uspehu sopstvenog posla i uspehu preduzea kao celine. Iz ovako
definisane funkcije rukovoenja mogu se uoiti njeni bitni elementi i pokazatelji:
x Odgovarajue ponaanje pojedinaca i grupa (saradnja),
x Komunikacija izmeu uesnika u procesu poslovanja,
x Motivacija menadera i izvrilaca poslova za zalaganje na poslu,
x Autoritet i stil menadera rukovodilaca.

S obzirom na karakter ovog segmenta funkcije rukovoenja, aktivnost voenja se esto naziva
uticanje (eng. influencing). Rukovodilac svojim aktivnostima komuniciranja, motivisanja i
410
 Beograd, 10. decembar 2015. godine

vostva kao i sopstvenim autoritetom utie na zaposlene i saradnike da ostvaruju to vee

efekte i uinke u radu i da time doprinesu uspenosti poslovanja preduzea ili drugih
organizacionih sistema u kojima su zaposleni. Na taj nain oni utiu na odgovarajue
ponaanje zaposlenih i saradnika, kao i njihove rezultate u procesu rada i poslovanja.

Meutim, normativno odreena funkcija ne znai i da e svaki rukovodilac biti uspean u

svom poslu. I lanovi kolektiva preduzea koji nemaju funkciju menadera rukovodioca,
mogu da imaju i pokazuju izraenu osobinu i svojstva voe grupe, gde se ispoljavaju i njihove
sposobnosti, vetina i umee da navedu druge ljude da ih slede u zajednikim (kolektivnim)
akcijama.

5. ZAKLJUAK

Svaki drutveni sistem oblikuje odreene organizacione forme i oblike prema sopstvenim
potrebama, odnosno zahtevima sopstvene reprodukcije. U takvim, zadatim i konkretno
oblikovanim drutvenim okvirima i na promenljivim drutvenim osnovama ispoljava se i
funkcionie rukovoenje u preduzeu. Kao koordinacija poslova i zadataka pojedinaca, grupa
i timova, rukovoenje je prisutno u svakom kolektivnom radu, bez obzira na oblik preduzea
ili organizacije. Tehniki karakter i osnova rukovoenja prisutni su kao konstanta u svim
sistemima.

Pored uloge i uticaja razvoja materijalnih inilaca i tehnike podele rada, na sadrinu, karakter
i ulogu rukovoenja utiu i razvoj i karakter drutvenih odnosa, odnosno karakteristike
drutvenog sistema i okruenja u kome preduzee funkcionie. Rukovoenje je vezano za
organizaciju preduzea, odnosno oblik organizacije i kolektivni proces rada. Sa razvojem,
transformisanjem i modifikovanjem organizacije, i rukovoenje se razvija i evoluira,
menjajui svoju ulogu, znaaj i sadraj.

Uticaj i delovanje raznovrsnih faktora dovodi do razliitih karakteristika i delovanja

rukovoenja u okviru preduzea. U savremenim uslovima poslovanja znatno se menja i
pozicija rukovoenja, posebno u velikim poslovnim sistemima. Meutim, na opstanak, rast i
razvoj preduzea, uinak zaposlenih, rezultate poslovanja preduzea znanje i vetine
rukovodilaca, kvalitet njihovog rada, sposobnost da motiviu nie rukovodioce i izvrioce da
uestvuju u realizaciji postavljenih ciljeva, uvek e imati izuzetno vaan uticaj, mesto i ulogu
u svakoj organizaciji ili preduzeu.

"Vrhovni rukovodioci su odgovorni za 85% neuspeha u pogledu kvaliteta,

pa oni i moraju biti predvodioci promena." J.M.Duran

REFERENCES

[1] ivkovi, M., Ili, S., Bevanda, V. (2014), Ekonomika poslovanja, sedmo izmenjeno i
dopununjeno izdanje, Megatrend, Beograd
[2] Gvoi, Lj., Rakas, S. (2009), Sociologija, drugo izdanje, Megatrend univerzitet, Beograd
[3] Milisavljevi, M. (2007), Savremeni strategijski menadment, VI izmenjeno i dopunjeno
izdanje, Megatrend univerzitet, Beograd
[4] Jovanovi Boinov, M., ivkovic, M., Cvetovski, T. (2007), Organizaciono ponaanje,
drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Megatrend univerzitet, Beograd

411
LIMEN konferencija 2015: Liderstvo i menadment: drava, preduzee, preduzetnik

[5] ivkovi, M. (2007), Ekonomika poslovanja, esto izmenjeno i dopunjeno izdanje,

Megatrend univerzitet, Beograd
[6] ivkovi, M., Raki S. (2005), Ekonomika i organizacija poslovanja, VE Valjevo
[7] Paul A. Samuelson, William D. Nordhaus (2007), Ekonomija, MATE, Zagreb
[8] Robert S. Pindyck, Daniel L. Rubinfeld (2005), Mikroekonomija, MATE, Zagreb

412