2015/16

. , ...
, ...
 : 2 + 0 ( )

:
1. ., . : 2

2. ( )


1. : 2
( - ,
),

2. (
).

3.
2016. .
:
: 5,00

:
(50%) + (50%) =

9.00
( 2016.) .
DOBRODOLI U SVET SAVREMENIH
GRAEVINSKIH MATERIJALA!
 UVOD
Nauna disciplina koja se bavi izuavanjem
graevinskih materijala nesumnjivo je jedna od
najstarijih u oblasti tehnikih nauka.
Potrebe graenja i dometi u poznavanju materijala
uvek su bili tesno povezani. tavie, dostignuti nivo
poznavanja materijala esto je bio pokazatelj
ostvarenog nivoa celokupnog drutvenog razvoja:
kameno doba, bakarno doba, bronzano doba,
gvozdeno doba.
Za savremeno doba mogli bismo da kaemo da se
radi o periodu u kome dominiraju kompozitni i
sintetiki materijali.
 UVOD
Dok su u najranijim istorijskim periodima korieni jedino
prirodni materijali drvo, kamen, glina, po pravilu uz veoma
skroman stepen obrade, vremenom su poeli da se primenjuju i
materijali koje danas nazivamo vetakim (opeka, malter,
beton, elik i dr.)
Prema uslovima primene u graevinskim objektima i
konstrukcijama, graevinski materijali se, u optem
sluaju, mogu podeliti na 2 grupe:
Materijali univerzalnog tipa ili Konstrukcioni materijali
(prirodni kameni materijal, vetaki kameni materijali
malteri i betoni, keramiki materijali, metali, drvo i dr.)
Materijali specijalne namene (termoizolacioni, zvuko-
izolacioni, hidroizolacioni materijali, antikorozioni
premazi, boje, lakovi, lepkovi i dr.)
 UVOD
U okviru kursa iz Savremenih materijala u
graevinarstvu, izuavaemo kako
Konstrukcione materijale (pre svega
specijalne vrste betona i obojene metale),
tako i Materijale specijalne namene
(termoizolacioni, zvukoizolacioni,
reparaturni materijali, staklo, lepkovi i dr.)
Baviemo se i veoma aktuelnim problemima:
odrivog razvoja, energetske efikasnosti,
reciklae, trajnosti i korozije materijala.
 OSNOVNI POJMOVI
Odrivi razvoj i odriva gradnja
Pre svega nekoliko decenija, oveanstvo nije mnogo
razmiljalo o utedi energije, ouvanju neobnovljivih
resursa, promenama ivotne sredine ili o potrebi ponovnog
korienja (recikliranja) materijala i sirovina koje
svakodnevno koristimo.
U meuvremenu, usled ekonomskih/energetskih kriza i
klimatskih promena (globalno zagrevanje i efekat staklene
bate), svet se promenio i tzv. odrivi razvoj je postao
prioritet.
Re je o konceptu, po kome se dalji razvoj oveanstva
mora odvijati iskljuivo na nain koji nee ugroziti
mogunost da i budue generacije ostvare svoje potrebe.
Bitan segment odrivog razvoja je i odriva gradnja.
,,M e aejeo e o a eaa,
je oajjeo o a ooaa.

 OSNOVNI POJMOVI
Energetski odriva gradnja
Predstavlja smanjenje energetskih potreba (na pr. u
zgradarstvu), uz zadravanje istog nivoa kvaliteta graenja
i uslova stanovanja.
Dakle, princip odrivog razvoja u graevinarstvu mora da
osigura zadovoljavajui kvalitet materijala i konstrukcija (u
smislu nosivosti, funkcionalnosti i trajnosti), uz
energetsku, ekoloku i ekonomsku prihvatljivost.
Konani cilj je da se smanji ukupna potronja energije
neophodne kako za proizvodnju graevinskih materijala,
tako i tokom eksploatacije objekta (energija potrebna za
grejanje/hlaenje, osvetljenje, provetravanje, itd.)
Pri tome, ide se na poveanje energetske efikasnosti
termoenergetskih sistema i korienje obnovljivih resursa
(sunce, vetar, biomasa, itd.)
 OSNOVNI POJMOVI
Energetska efikasnost
predstavlja skup planiranih i sprovedenih mera u cilju
smanjenja potronje koliine energije koja je neophodna za
odravanje istog nivoa uslova ivota i rada.
Energetska efikasnost tednja energije
tednja podrazumeva odreena odricanja, dok efikasna
upotreba energije podrazumeva da se manjom koliinom
energije moe postii isti ili ak vii nivo komfora.
Energetski efikasna gradnja podrazumeva paljivu analizu
svih aspekata (faza) izgradnje jednog objekta: poev od
projektovanja, preko izbora materijala, izvoenja
graevinskih radova, termoizolacione, zvukoizolacione i
protivpoarne zatite, pa do ekoloke podobnosti i
mogunosti recikliranja nakon zavretka eksploatacije.
OSNOVNI POJMOVI

Energetske potrebe
 OSNOVNI POJMOVI
U graevinarstvu (a pre svega u zgradarstvu) je mogue
ostvariti najvee utede energije

Potronja energije po sektorima

 OSNOVNI POJMOVI
Energetska efikasnost se moe poveati prilikom izgradnje
novih objekata, ali i prilikom rekonstrukcije starih
(postojeih) objekata.

Niskoenergetska kua za zagrevanje koristi svega

40 kWh/m2 godinje (manje od 3 litra lo-ulja)
Pasivna kua - za zagrevanje koristi svega 15 kWh/m2
godinje (oko 1 litar lo-ulja)
Klasina (stara) gradnja odlikuje se prosenom godinjom
potronjom energije za grejanje koja se kree izmeu
150 200 kWh/m2.

Treba napomenuti da, sa podizanjem ivotnog standarda, u

naim klimatskim uslovima sve vie rastu potrebe i za
hlaenjem prostorija (klimatizacijom) u letnjem periodu.
 OSNOVNI POJMOVI
Energetski efikasni graevinski materijali
Graevinski materijali koji su u skladu sa principima
energetske efikasnosti. Dakle, to su materijali koji tokom
svog ivotnog ciklusa zahtevaju manju potronju energije
od klasinih materijala, bez sputanja nivoa kvaliteta (u
smislu fiziko-mehanikih svojstava, termoizolacionih
svojstava, trajnosti, itd.)
Cilj je da se ukupna koliina energije smanji (poev od
proizvodnje materijala, njegovog transporta, ugradnje,
eksploatacije objekta, odravanja objekta, pa sve do
reciklae materijala i odlaganja graevinskog otpada).
 OSNOVNI POJMOVI
Energetski efikasni graevinski materijali
Drugim reima, nije dovoljno da se potronja energije u
jednoj fazi ivotnog ciklusa materijala smanji (na primer u
procesu proizvodnje), a da se kasnije povea (na primer
tokom eksploatacije ili odravanja objekta) tako da
ukupna koliina energije koja se troi tokom celog
ivotnog ciklusa materijala bude poveana.

Kao primer moemo da uzmemo proizvodnju cementa i

betona koji danas predstavljaju ubedljivo najvie globalno
koriene graevinske materijale.
Takoe, pokuaemo da odgovorimo na pitanje da li
beton spravljen na bazi delimine supstitucije cementa i
recikliranog agregata moe da bude EEM.
 PRIMER 1 Cement
Mineralno vezivo koje predstavlja polu-proizvod, tj. komponentu od koje
se dobijaju gotovi proizvodi kompozitni graevinski materijali tipa
maltera i betona.
Proizvodnja cementa je, energetski gledano, izuzetno intenzivan proces
koji zahteva velike koliine sirovina. Tako na primer, za proizvodnju 1
tone cementa potrebno je oko 1,5 tona mineralnih sirovina (pre svega
krenjaka i gline). Pri tome, tokom ovog procesa utroi se oko 115
kilograma uglja, a u atmosferu se oslobodi i do 900 kilograma CO2.
Podaci iz cementne industrije govore da je u svetu tokom 2012. godine
proizvedeno oko 3,6 milijardi tona cementa, za ta je potroeno 415
miliona tona uglja i emitovano 2,5 milijardi tona CO2.
Zato se sve vie ide na supstituciju prirodnih sirovina alternativnim
sirovinama kao to su granulisana zgura visokih pei, elektrofilterski
pepeo, silikatna a, krenjako brano, itd.
Takoe, ide se sve vie na zamenu fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas)
alternativnim gorivima (na primer recikliranom gumom).
 PRIMER 2 Beton
Beton je supstanca koja se, nakon vode, najvie koristi na Zemlji.
Svake godine, u svetu se proizvede preko 25 milijardi tona betona.
To znai da je godinja proizvodnja betona jednaka 3,8 tona po glavi
stanovnika nae planete.
S druge strane, proizvodnja betona doprinosi godinjoj globalnoj emisiji
CO2 u iznosu 5-7 %.
Uinak betona u oblasti energetske efikasnosti:

: 10-20%
- : 80-90%

 PRIMER 3 Reciklirani beton
Recikliranje graevinskog i demoliranog otpada (C&D waste) starog
betona, opekarskog loma, armature, ali i drugih vrsta sekundarnih sirovina
(reciklirana guma, staklo, elektrofilterski pepeo, zgura visokih pei, itd.)
predstavlja socijalno-ekonomski prioritet u savremenom svetu.
Naime, deponovanje velike koliine otpadnog graevinskog materijala,
nastalog ruenjem postojeih objekata (zbog dotrajalosti, odnosno usled
razliitih prirodnih katastrofa ili ljudskog faktora), postaje sve vei
problem naroito u gusto naseljenim urbanim sredinama.
 PRIMER 3 Reciklirani beton
Recikliranjem se otpadni beton pretvara u sirovinu. Time se smanjuje
koliina otpada, smanjuje potronja neobnovljivih resursa (prirodan
agregat) i smanjuje emisija CO2.

Zato je nain implementacije poznatog principa "3R" (Reduce,

Recycle, Renew) u ovoj oblasti veoma znaajan. Cilj je smanjiti
potronju energije i stepen zagaenja (Reduce), ponovo koristiti stari
beton (Recycle) - kao agregat za novi beton (Renewable resource).

Ovaj problem je posebno znaajan u najveim i ekonomski

najrazvijenijim zemljama sveta, u kojima se godinje proizvede vie
od 1 m3 betona po glavi stanovnika (samo u Kini preko 2,3 milijarde
m3 betona , odnosno preko 1,1 milijarda tona cementa).

Zakljuak: ak i klasian, konstrukcioni beton (a naroito reciklirani

beton), predstavlja potencijalno energetski efikasan ili ''zeleni''
materijal.
 Energetski efikasni materijali
Kao to smo videli, praktino svaki graevinski materijal moe da
bude potencijalno energetski efikasan materijal.

Naravno, s obzirom na ve istaknutu injenicu da se najvee utede

energije mogu ostvariti u fazi eksploatacije objekata u zgradarstvu (pri
zagrevanju/hlaenju prostorija, ventilaciji, korienju elektrine
energije za osvetljenje ili za rad razliitih ureaja, itd.), najvei stepen
energetske efikasnosti moe se postii u oblasti termoizolacionih
materijala.

Takoe, znaajne utede mogu se postii i primenom odgovarajuih

prozora i vrata, u kombinaciji sa orijentacijom objekta u prostoru,
ventilisanim i pametnim fasadama koje se po potrebi mogu uiniti
transparentnim ili zamraiti, upotrebom solarne energije, itd.