Srednja elektro ekonomska kola

Bijelo Polje, Voloina bb

Struni rad
Predmet: Maine i pogoni

SINHRONI GENERATORI

Mentor: Danijela Karlii Uenik: Zejak Andrijana

BIJELO POLJE, 2017.

SINHRONI GENERATORI ZEJAK ANDRIJANA

SADRAJ:

UVOD......3

1. SINHRONI GENERATORI.....4
2. OSNOVNI DIJELOVI..5
3. PRINCIP RADA...6
4. KARAKTERISTIKE SINHRONIH GENERATORA.....8
5. RAD SINHRONIH GENERATORA NA SOPSTVENU I OPTU MREU10
6. VELIKI HIDRO I TURBO SINHRONI GENERATORI..12

ZAKLJUAK....13
LITERATURA...14

2
SINHRONI GENERATORI ZEJAK ANDRIJANA

Uvod

Rotor sinhrone maine se u ustaljenom pogonu obre jednakom (sinhronom)

brzinom kao i obrtno magnetsko polje u medugvodu, pa odatle potie naziv ove vrste
maina.

Prema svojim karakteristikama, sinhrone maine se mogu svrstati na vie

naina. Prema smeru (nainu) elektromehanickog pretvaranja energije, delimo ih na:
generatore i
motore,
pri cemu se mnogo cece upotrebljavaju kao generatori.

Turbogeneratori se koriste u termoelektranama i nuklearnim elektranama i grade

se do snaga 2000 MVA i napona do 27 kV. Hidrogeneratori se primenjuju u
hidroelektranama i grade za snage do 800 MVA i napona 110 kV. Snaga dizel generatora
zavisi od snage pogonskog dizel motora i moe biti do nekoliko desetina MVA.

Sinhroni generator moe se koristiti samo za proizvodnju reaktivne elektrine

snage - tada se naziva sinhroni kompenzator.

3
SINHRONI GENERATORI ZEJAK ANDRIJANA

1. Sinhroni generatori

Sinhroni generator je tipini predstavnik elektrine maine velike snage i

maloserijske proizvodnje. injenica da je stepen iskorienja veih jedinica bolji (vea
je ekonomicnost), ima za posledicu izgradnju elektrana i agregata veih snaga. Snaga
od nekoliko stotina kVA do reda 1500 MVA. Najee snage su od nekoliko stotina
MVA. Snaga se bira prema veliini sistema.

Prema pogonskoj maini, generatore delimo na:

turbogeneratore, gde je pogonske maina parna ili gasna turbina,
hidrogeneratore, gde je pogonska maina vodna (hidro) turbina i
dizelgeneratore gde je pogonska maina dizel motor.

Prema obliku rotora, delimo ih na maine sa:

cilindrinim rotorom i
rotorom sa istaknutim polovima,
dok je stator cilindricnog oblika, trofazni.

Turbogeneratori rade sa brzinama od n1 = 3000 o/min ili n2 = 1500 o/min, jer

je ekonominost parnih turbina raste sa porastom brzine obrtanja rotora. Prenik
rotora je relativno mali zbog velikih brzina obrtanja d = 2r = 1,25m , duina a = 6,5m.

Hidrogenneratori rade sa brzinama od nekoliko desetina do nekoliko stotina

obrtaja u minuti n = x(10 - 100)o/min pa su prenici rotora i do (preko) 15m d
15m. Hidrogenerator ima priguni namotaj, dok ga turbogenerator nema, ali funkciju
prigunog namotaja ima cela masa rotora.

Dizelgeneratori pokreu se dizel motorima, a grade se za iroki raspon brzina

obrtanja, od p=2 navie. Snaga dizelgeneratora ograniena je mogunou izrade
motora, pa dostie najvie desetak MVA.

Brzina obrtanja zavisi od broja pari polova generatora.

60 3000 [o/min]
N=
f p

4
 2. Osnovni dijelovi

Magnetsko kolo sinhronog generatora sastoji se, kao i kod svih obrtnih maina,
iz dva osnovna dijela:
nepokretnog dijela ili statora i
obrtnog dela ili rotora, koji su meusobno razdvojeni medugvodem.

Rotor ini celinu sa vratilom maine: on nosi na svojoj periferiji 2 p polova koji
mogu biti ili od masivnog gvoda ili od limova. Stator ili indukt je uplji valjak sastavljen
od tankih magnetskih limova ravnomerno olebljenih na svojoj unutarnjoj periferiji i
sloenih u oklopu statora.

Pobudni namotaj (induktor) kod sinhronih maina je smeten na rotoru

i napajan je jednosmernom strujom.

Postoje dve vrste u pogledu oblika rotora:

1. Rotor je cilindrian: cilindar je od olebljenog gvoda, obicno masivnog,

namotaj induktora je sastavljen iz sekcija smetenih u lebovima. Ova
konstrukcija se skoro iskljuivo primenjuje kod velikih dvopolnih ili
etvoropolnih turbogeneratora, iz mehanikih razloga (slika 4, a).

2. Rotor je sa istaknutim polovima i sa meupolnim prostorom kod

kojih je namotaj koncentrisan oko jezgra pola. Ova konstrukcija se
upotrebljava kod maina sa veim brojem polova-hidrogeneratora (slika
4, b).

a) cilindrini rotor b) rotor sa istaknutim (izraenim) polovima

Slika 1: Rotor sinhrone maine

 Na slici je sa d - d je oznacena tzv. uzduna osa, u kojoj se nalaze magnetski
polovi, dok je sa q - q oznaena poprena osa, koja je upravna na osu polova.

Kod maina sa istaknutim polovima namotaj je koncentrisan, dok je kod

maina sa cilindricnim rotorim raspodeljen u lebovima i zauzima priblino 2/3 obima
rotora. Preostali prostor obima, odnosno polnog koraka, nije oljebljen i ini zonu
velikog zupca kroz koji prolazi glavni deo magnetskog fluksa.

Osim pobudnog namotaja, na rotoru nekih sinhronih maina postoji i dodatni,

priguni (amortizacioni) namotaj, koji ima osnovnu ulogu da priguuje oscilovanje
brzine obrtanja rotora oko sinhrone brzine u prelaznim procesima, pri emu se tada
ponaa kao kavezni rotor asinhronog motora. U ustaljenom stanju ovaj namotaj nema
funkciju, jer se u njemu tada ne indukuje napon. On se ugrauje, po pravilu, u polne
papuice maina sa lameliranim istaknutim polovima, a sastoji od se od okruglih
bakarnih tapova stavljenih u lebove u polnom stopalu (nastavku, papucici).

Ovi tapovi su meusobno povezani (kratko spojeni) pomou dva

provodna prstena sa obe bone strane pola. U maine sa cilindrinim rotorom
ugrauje se takoe priguni namotaj kada se oekuju velika nesimetrina
optereenja.

Namotaj indukta je smeten u lebovima statora, najee je trofazni.

Raspodeljen je po celom obimu.

3.Princip rada

Kroz provodnike pobudnog namotaja prolazi jednosmerna struja usled

koje nastaje stalno magnetsko polje. Magnetnopobudna sila (mps) pobude miruje u
odnosu na rotor, pa se naziva stojeom. Smer jednosmerne struje kroz provodnike
rotora je takav da je jedan pol severni, sledeci juni itd. Obrtanjem rotora stvara se
obrtno magnetsko polje.

Ovo polje preseca provodnike statora i u njima indukuje ems cija je trenutna
vrednost po provodniku:

epr ( t ) = l v b (t)

Pri stalnoj brzini obrtanja, ems ima isti oblik kao i magnetsko polje. Kod
trofaznih namotaja statora, indukovane ems svake faze su jednake po vrednosti a
vremenski su pomerene za jednu treinu periode ili, ako su predstavljene vektorima,
ovi su pomereni za ugao 2 / 3 .

Ako rotor ima jedan par polova, onda e se, pri jednom obrtaju, imati jedna
potpuna promena ems, odnosno za p pari polova imaemo p promena ems.
 Poto je p = const. , a u elektroenergetskim sistemima se zahteva
odgovarajuca stabilnost uestanosti (standard za Evropu je 50Hz , dok je za
Ameriku 60Hz ), onda i brzina obrtanja sinhronih maina mora bit
konstantna, i odreena je izrazom:
60 f = const.
n=
p

p 1 2 3 4 5 6 Itd
n [ ob/ min ] 3000 1500 1000 750 600 500

Tabela 1: Brzine obrtanja sinhronih maina

Ako se indukt (stator) optereti nekim trofaznim simetrinim optereenjem, onda e

se kroz namotaje statora uspostaviti struje efektivnih vrednosti I 1 , I 2 , I 3 koje su, u
zavisnosti od optereenja, vremenski pomerene u odnosu na svoje napone za neki ugao,
a meusobno vremenski pomerene za jednu treinu periode.

Slika 2: Princip rada sinhronih maina

Ove vremenski pomerene trofazne struje, koje protiu kroz trofazne namotaje koji
su prostorno pomereni tako da njihove ose medusobno zaklapaju ugao od elektrinih
 120, daju jednu ekvivalentnu obrtnu mps (Teslino obrtno polje), ija je amplituda
1,5 puta vea od amplitude pulsirajuih magnetopobudnih sila pojedinih faza.

Ovo polje se obre brzinom n = 60 f / p , dakle istom brzinom kao i rotor tj.
sinhronom, i otuda potie i naziv sinhrone maine. Relativna brzina obrtnog polja statora
u odnosu na obrtno polje rotora jednaka je nuli tj. ona su meusobno nepokretna, ili
kaemo da su se polja "zakaila".

Magnetsko polje u medugvou nastaje zajednikim delovanjem magnetopobudne

sile pobude i statora. U ustaljenom stanju te dve magnetopobudne sile su, jedna u
odnosu na drugu, nepomine i obru se sinhronom brzinom obrtanja. Povratno
delovanje polja statora (indukta) na polje polova rotora (induktora), naziva se magnetna
reakcija indukta i zavisi od karaktera optereenja.

U zavisnosti od medusobnog poloaja magnetskih polja rotora i statora, razvijaju

se odgovarajue sile i obrtni moment.

4. Karakteristike sinhronih generatora

Najznaajnije karakteristike sinhronih generatora su:

karakteristika praznog hoda (karakteristika magnecenja) i
karakteristika kratkog spoja.

Iz ove dve karakteristike mogu se dobiti znaajne informacije o ponaanju sinhrone

maine.

Karakteristika praznog hoda je funkcionalna zavisnost naizmeninog napona indukta

na prikljucima neopterecenog generatora E0 , od jednosmerne pobudne struje, Jp , pri
konstantnoj brzini i naznaenoj uestanosti tj.

E0=f(Jp) pri I=0, n=const. i fn

Glavni deo pobudne struje, AB pripada mps medugvoa, a deo BC mps magnetskog
kola.Znaajan podatak karakteristike praznog hoda je vrednost pobudne struje, J0 , pri kojoj
se ima linijska ems po vrednosti jednaka naznaenom naponu E0 =Un.
 Slika 3: Karakteristika praznog
hoda sinhronog generator

Karakteristika ustaljenog (trajnog) kratkog spoja prikazuje zavisnost naizmenine

struje na kratkospojenim prikljucima statora, Ik , od jednosmerne pobudne struje, Jp , pri
kratkom spoju i kada je brzina obrtanja naznaena, tj.

Ik = f ( Jp ) pri U = 0 i n = nn

Obino se ogled vri pri tropolnom kratkom spoju.

Merenje se vri do vrednosti struje kratkog spoja koja je neto vea od naznaene
struje generatora. Na osnovu rezultata, nacrta se karakteristika kratkog spoja (slika 4), koja
je prava linija.

Slika 4: Karakteristika kratkog spoja sinhronog generatora

Znaajan podatak karakteristike ustaljenog kratkog spoja je vrednost struje kratkog

spoja, Jk , pri kojoj se ima linijska struja kratkog spoja po vrednosti jednaka naznaenoj struji
Ik = In. Karakteristika kratkog spoja ne mora polaziti iz poetka koordinatnog sistema ve
moe biti pomerena malo navie usled remanentnog magnetizma.
 5. Rad sinhronih generatora na sopstvenu i optu mreu

Sinhroni generator moe da radi u razliitim pogonskim prilikama, pri emu su

krajnja stanja rad na sopstvenu i optu mreu.

Pri radu na sopstvenu mreu obino je re o relativno malom sinhronom

generatoru koji napaja malu mreu koja nema mogunost prikljuka na veu
mreu. Budui da sinhroni generator predstavlja jedini izvor, napon mree zavisi od
pobude tog generatora, a uestanost od brzine obrtanja njegove pogonske maine. U
maini deluje samo jedna nezavisna magnetopobudna sila koja pripada pobudnom
namotaju. Pobuda, magnetski fluks u medugvodu i napon na prikljucima maine
su medusobno zavisne veliine.

Mnogo cei slucaj pogonskog stanja je rad sinhronog generatora na optu

(vrstu) mreu. Paralelnim radom generatora u pojedinim elektranama i paralelnim
povezivanjem pojedinih elektrana i elektroenergetskih sistema, dobijaju se mree veih
snaga, na koje manje mogu da utiu pojedini generatori ili elektrane.

to je snaga mree vea, njen napon moemo smatrati stalnijim (cvrim) u

pogledu veliine, faznog pomeraja i uestanosti. Kod prikljuivanja generatora na
optu mreu, mora se provesti poseban postupak, kojeg nazivamo
sinhronizacijom.

U osnovi ovog postupka radi se o svoenju struje izjednaenja, koja se javlja

prilikom prikljuenja generatora na mreu, na najmanju moguu meru, to se postie
sledeim aktivnostima:
kod prvog putanja u pogon viefaznih generatora (gotovo uvek trofaznih)
proverava se redosled faza;
pogonskom mainom generator treba priblino dovesti do sinhrone brzine
obrtanja koja je odredena frekvencijom mree i brojem pari polova
generatora, dakle potrebno je izjednaiti uestanost generatora i mree;
generator treba pobuditi tako da napon generatora bude priblino jednak
naponu mree;
potrebno je postii istofaznost istoimenih faza, ili bolje receno, istofaznost
napona na kontaktima sklopke;
generator treba ukljuiti na mreu u trenutku kada je fazni pomeraj izmeu
istoimenih napona maine i mree sveden na najmanju moguu meru.

Salan (vrst) napon mree na koji je generator prikljuen odreuje magnetski

fluks u meugvodu, koji se pod raznim optereenjima menja samo u vrlo uskim
granicama (samo zbog otpora i rasipanja namotaja indukta), nezavisno od promene
pobudne struje.
 Drugim reima, u maini deluju dve meusobno nezavisne magnetopobudne sile
(uz zanamarenje otpora i rasipanja namotaja indukta):
ukupna (rezultirajua) magnetopobudna sila u medugvou i
magnetopobudna sila pobude.

Ukupna magnetopobudna sila mora da stvori u medugvou takav magnetski

fluks da se u namotajima indukta indukuje napon koji je u ravnotei sa naponom
na prikljucima maine. Magnetopobudna sila pobude moe se nezavisno menjati po
vrednosti i poloaju u odnosu na ukupnu magnetopobudnu silu u medugvou.

Za generatore manjih snaga sinhronizacija se moe vriti runo, pomou npr.

sinhronizacionih sijalica, dok se kod skupih generatora veih snaga vri poluautomatski ili
automatski pomou odgovarajuih ureaja.

Kod sinhronizacije pomou sinhronizacionih sijalica redosled faza se ispituje

pre spajanja provodnika na prekida. U toku postupka istovremeno se deluje na brzinu
turbine i na struju pobude generatora. Kada su uestanosti mree i generatora vrlo bliske,
sijalice se vrlo sporo pale i gase. Prekida se brzo ukljuuje kada su sijalice ugaene
(tamni spoj).

Postoji i poseban uredaj za sinhronizaciju, sinhronoskop. On se sastoji od

dvostrukog voltmetra i frekvencmetra (jedan za mreu, a drugi za generator), te
indikatorom, bre-sporije (koji radi na principu asinhronog motora) za regulisanje
uestanosti generatora kojeg treba sinhronizovati.
4. Veliki hidro i turbo sinhroni generatori

Hidro i turbo sinhroni generatori velikih snaga predstavljaju, uz transformatore

velikih snaga, najvee elektrine ureaje. Jedno od bitnih ogranicenja vezano za granine
snage ovih ureaja jeste i mogunost transporta (npr. "elezniki profil"). Prema potrebi
stator generatora se transportuje u segmentima.

Hidrogeneratori velikih snaga se obino postavljaju vertikalno, a hlaenje je

kombinovano voda-vazduh.

Zbog velike brzine obrtanja i sledstveno velikih mehanikih naprezanja, ogranien

je prenik rotora turbogeneratora. Maksimalna duina maine odreena je elastinim
svojstvima rotora- kritinim brzinama obrtanja i problemima u vezi sa mirnim hodom
rotora. Kod jedinica najvecih snaga, provodnici se direktno hlade bilo gasom (vodonikom)
ili tecnou (vodom). U svrhu provere izdrljivosti rotora na poviene brzine, koje se
mogu pojaviti u radu, sprovodi se ogled s povienom brzinom obrtanja, tzv. Ogled
vitlanja. Pre ogleda vitlanja potrebno je statiki i dinamiki izbalansirati rotor. Da bi se
poveavo naznaceni napon generatora i, s tim u vezi, generator direktno prikljuio
na mreu, bez upotrebe blok-transformatora, umesto klasino izolovanih namotaja
neki proizvoai upotrebljavaju odgovarajue kablove.

U svetu vec due vreme postoji tendencija gradnje elektricnih maina sa

relativno niskim elektrinim i mehanikim gubicima, to u osnovi ima za posledicu
poveanje gabarita i sledstveno tome, cijene.
Zakljuak

Sinhrona maina je vrsta elektrine maine za naizmeninu struju. Sinhrone

maine mogu da rade u generatorskom i motorskom reimu. Sinhrone maine se
uglavnom koriste kao generatori u elektranama, poto se kao motori danas koriste jeftinije
i prostije asinhrone maine. Rotor sinhrone maine se po ustaljenom pogonu obre
jednakom (sinhronom) brzinom kao i obrtno magnetsko polje u meugvou, pa odatle
potie naziv ovih maina.

Sinhrone maine predstavljaju maine naizmjenine struje bez komutatora, kod

kojih preobraaj energije nastaje usljed mehanikog premjetanja stalnog magnetnog
fluksa polova u odnosu na nepokretan namotaj indukta.

Sinhrone maine koriste se uglavnom kao generatori elektrine energije

naizmjenine struje. U svakoj elektrani (hidro, termo i nuklearnoj) nalazi se po nekoliko
sinhronih generatora velikih snaga spojenih na iste sabirnice. Sinhroni generatori manjih
snaga reda nekoliko desetina ili stotina kVA koriste se u malim autonomnim elektranama.

Sinhroni generator je tipini predstavnik elektrine maine velike snage i

maloserijske proizvodnje . injenica da je stepen iskorienja veih jedinica bolji (vea je
ekonominost), ima za posledicu izgradnju elektrana i agregata veih snaga. Jdinine
snage generator prelaze i 1000MVA.
Literatura

Dr Dragoslav Peri - Elektrane i razvodna postrojenja

Dr Milan Milankovi - Elektrine maine 1

Dr Milenko B. uri - Elementi EES-a