Dr Gojko L. Dimié Mr Mihailo D. Mitrinovié ZBIRKA ZADATAKA IZ FIZIKE D visi Kurs IRO ,Gradevinska Knijige” « BeogradZBLBKA ZADATAKA Wz Fake D Be Geiko t. Diaié rolesoe Univeseta Sbeoerade AM Mihailo B, sieionie Beograd Resentent Dr Balko Pair profesor Univers teats De Mita Soha Mocent Univeriets wtecerade Za earn Ghai wedi lag Vilas Odovorn! ered Milica Dodie Urea Olga Vastene Leber Zdenka Pless Graft dca: Veta Dinie “Tehsithd ured sive Karaatié Obie: 29 samp. tsbcka Tica: 2000 Dadasias 1962, 1965, 1968, 1971, 1975, 190, 159, 19 Aedaie: tedavtta Grado ‘eons area + essen Poheattan ee Sea: Beowasslaavatho-eafitht eaiod bog Fuleae vivade Mita 2 fidea ovgenieacit inka kjone Frvp indane ovop asthenia edobila Je Koe ila a univettieake udttenierrofen oe ‘em be 118172 of june toed gaits Dhvtemen! walter ihniste Paula SADREAI Neturaretnt dem fein... NERASIKA 1, Kineratika ensttorog ecanis 2 Kbematte roicionog Kets 5 Riematika ketone fla as 3000m gol tenes 4 Dini ashtray “icc & Srsstasina pole & Soka 1 Dimmad Yoel keiaais q 8 aaa Sete oilsche Sera aida (027. Beret = Siam tds rorLots, 1 Termithe tene, Kaloimgtis F Mothatkosineisha ers Ferwosinaraa 3. Feeokeje unsiriaje cra Reectacier TEORIZA RELATIVNOSTI 2, Specjaia 1 opin seein sce 3 Doperot eae 200 2 Coe nsec cals ATONISKA J NURLEARNA FIZIKA 1. Kiatint_priodselktromazner fog satena Talos en cot 2 Bares ici’ Wandgcais ade. #RSSNineow ee SN XSi tele 1 bi ie RESENIA 1 oDCOVOR! MENANIKA 1. Kisenstks tandaorooe kreasla217 2 Rianatte ‘rowcianog Arcana 226 5. Kiron Arena ee patos iano pols ves 2HL 4 Dinamiba tansaionog” Keen £ Grenacon poje nesses 266 4 Site Sa bo 4 Dinmit otioooy ican“. Be ee Menaniie exinaie eo 10, Menanases au SD bs AS Mebane dh 0 ar 1. Termitho ieje, Kalorimiria 319 2 Haiti earns TSO 3, Prenatene weirainje cheigie <2 309 : 2 tietiiéna giao. 356 ORI ep a | oe owncig oo 3D enromtna “pole, Belice- FP rencot el a Teonisa RELaTiVNosT! 1 Spas pla ara lations 406 & Soper ae cota i GtasebSSethastiad fas. 42 ATOMSKA T NUKLEARNA FIZIKA 1s Koahes aco bomaegtoos ruses, Talsine svouta Gases 2 Lororateoria. Rendyenstorvateny ALE 3 Hajeensergvs rls neodeede™ foreseen. 2 4, Radios 002 ‘ SL tkleese cakes III ae etngz 1 ere pee arden a Ss . a 2 Byatiaaig scPREDGOVOR Ova Zbirka zadataka je cezultat naleg vilegoditoleg rada u nastavi fizike ra Tehnolotko-metalurskom fakultetu w Beogradu i U nepostedno| je vezi st bitkama zedataks za stednji i osnovni kurs fizike, takode u izdanju IRO nGradevinsks kajiga" — Beograd. Tako one predstavijaju jedinstvent peds: go8ku i programsku celins, namenjenu i2utavanja fizike od givoa osnovne Skole do nivoa nastave fizike na fakultetima, U ovoj Zhirei je dostedao primenjen Medunarodai sistem jediniva, kao i domaée i medunarodne preporuke Koje regulifu ov problematiku. Osim toze, ‘UZbirku su unete i sve znaéajaije odluke 16. i 17. Generaine Konferencije 24 tegove i mere, Acti da ova Zbieka bude saveemena, a da njenim Korisnicima omogucimo io efikasniji natin prilagodavanja pSmenama koje neminovne rate sadriaje ovabve viste ‘Uvodenje Medunarodnog sistema jedinica i pomenutitt preporuka uslovilo je rneke promene u metodoloskom prilizu obradi- nckih delova Zbieke w kojima se obraduje pojem mase, teline, pritiska, gustire i dr. Isto tko, primenjene ‘su ngjnovije preporoke 1 tendencije u terminologii i cznakama fiigkih veli¢ins. ‘Svako poplalje U Zbitci sadrZi lod sa osnovnim npuisivima, Koja se odnose za teorifski deo problema, kao i jedinice pojedinih Fizigkih veligina, 2 pret- postavku da su éitacci veé infosmisani o njima opfirnije. Veeina zadataka ims relenje. Relavanje zadataka sa svim prateéim detalfima, naravno, nije bilo soguse sprovesti iz vise razloga, a osnovni je pedagotki, jer bi Zbirka izgubila "pretpost\jene amen. Zdog tof preparutujemo proradu_svib ‘Preskotenih delova procest relavanja zadsiaka, jer tanto ako mofe da Be ofekuje temeljno razumevanje problema i trajna Kori. I ovom prilikom izralavamo zahvalnosi recenzentime prof. de Botku Pavlovicu i dr Miti Sekuligu na dragocenim savetima i pomoti koju smo dobili brilikom izrade ove Zbirke. Takode zzhvaljujemo lektoru ove Zbirke Zéeaki PleSt na ajeno} sireiso} pootodi, savetima i zalaganjima prilikom nabeg vide- godiénjeg rada ma ovom rukopist Molimo éitaoce da svoje primedbe i sugestije Salju na advesus Katedra 2a fiziku TMF, Beograd, Karaediijevs 4, na Gemu cemo im biti aajsrdacaije zahvalni 12 jun 1984, Autor MEDUNARODNI SISTEM JEDINICA Fizigka velidina A odredena je svoiom brojnom vrednotéu (4) i svojom je- dinicom [A], Ho znati da je A= {A)tA) odakle proizlazi da je brojna vrednost (4} vete ukolike je upotrebliena jedi- nica [4] manja, i obratno. ‘Ako je Fizitka velifina B neimenovara, kao npt. koeficjent trenja, stepen orisnog dejstva, ugso i d., ones Je 72 nu 8) Medusobno usaglalene jedinice fizitkin velitina predstavljaju sistem jedinicw i po svom znataju spadsj u domén stalnih medunarodnih dogovaranja s oba\ Fom na to da je upotrebs jedinica zastupljena u svim oblastims ljudske delat- Generalna konferencija 2a tegove i mere (Conférence générale des poids et ésures, skreteno CGPM) usvojla je 1960. godine Medunarodni sistem jedi- nica (Syettme International, skretedo Si) Kae 2vanigai stem u svi oblast za Vadske delatnosti. Kod tas je SI zakonski uveden 1. jula 1836. godine, ‘Osnovne fizitke veliine SI jest: dutina 1, masa m, vreme ¢, jatina elektrigne siruje J, tecmodinamika temperatura 7, svetlosna jadina J,, ¢ Kolitina supstan- ie = Osnovne jetinice St jesu jediaive odgovaraiutihosnovnih velitina. Naime, ‘esmovna jedinics za: — dutiow ie metar (m) = mast kilogram (ke) = weme sekunda (3) atin elektritne stevie amper (A) = termodinamitku temperature Kelvin (K) = jaginu svetosti Kandeia (es) = olitiny supstancije mol (mal) a to znati da je (=m, imJ—ke. Was WHA, (718K, Uh, Osnovne jedinice SI su definisane odgovarajucim etalonima, Definiija ovih ctalona je sledeea. © Metar je dutina putanje Koje u vakwumu prede svellest a weme od 1/299 792458 sekundi, 4 Kilogram je masa medunerodaeg ettlona mase ‘© Sckunds je trajanje od 9 192.631 710 petioda zratenja koje odgovars prelazu inmeda va hiperfiny nlvoa oszovnog stanja aloma cezijuma-133, + Amper je jatina stalne elektricne struje Kola, kada se odrlava u dvama pra. Vim’ paralcinim provedaicima, neogranicene dutine | zanemarljivog Xvuthog preseka, koji se nalaze u valucms na medusobnom rastojanju | meter, pro= Uzrokuje medu tim provodnicima situ hoja je jedaaka 2-10”? njutna po me tru dutine provodniks, ‘+ Kelvin je termadinamitka temperatura Koja je jednaka 1/273,16 termodina- migke temperature trojne t22ke Vode © Kandla je svellosna jatina, u catom praveu, izvora koji emituje monokio~ ‘matsko atatenje frekvencije. 540-10" herca ja. je enerpiska jatina Uw tom pravew 1/683 vata po steradijans ed, (nj=mol.4¢ Mol Je Koliina supstancije sistema Koji sadrfi toliko elementaraihjedinki Koliko ima arora u 0,012 Kilogranie uglienika-12, Na osnown 7 esnownih jedinica SI izvode se jodinice svih ostalin — inve esih veligina w fiziei, primenjujudi relacije koje na pogodan natin povesujy odgovarajuce velitine. ‘Osnovaa veligins u geometeiji je dutina, a jediniea — meter, pa ge na osno- vu njih izvode jedinie za izvedene velitine u geometrij. Tako, na primer, tve- ena. jedinea 20 povesina mote da se odredi na osnowe telucje 24 povrsinu kvadrata Sa, prema Kojo} je [s]=[oP =m? 2 Jedinica za zapreminu— primenom selacje 2a zapreminu Kocke V=a, prema kojoj je W)=l =e" it, Osnowne velidine u kinematici su dutina i veeme, a jedinice — metar i se- kunda, pu se na osnovu nif izvode jedinice ostalih' veligina u Kinematici. Tako 4, na’ primer, ivedena jedinica 28 brezina 2 ubreanje itd Osnovne veligne u dinamici su dutina, vreme i masa, a osnoWne jedinioe — metac, sekunda i kilogram, pa se na osrovi njih iavode jedinice stalin dina- mitkih velitina, Tako se, na primer, jediniea za sily izvodi primenom It Njul- novog zakona F=ma, prema kame je 4 2 jedinica 2 rad 1 ova jedinica ima poseban naziv — daul (J), pa je Nem=l. Isti je slutaj sa kalo pro WON (3) a, itd. Na isti natin se izvode jedinice v ostalim oblastins Tizike. Neke od nih su dobile posebne mazive (iablisa 1, seke su i2vedene Simo na osnovs ostov~ ni jediaiea, a aeke na osnovu osnewndh | invedenih jedinica sa posebaim na aivima (Iabliea 2) ti~ koja se naziva paskaltPa), pa je N;m! 6 I2VEDENE JEDINICE Si 52 posto satvins rae aris = ie i ie < See ar mane 5 eee he = i sen s i en cs, % Ser tine pnt en Sperm a ec g 8 See SR Set ss z wvEDENE a osnory 20 ots jes Teed Tae Posing remina Uo asnir Podutna mis Doveingka masa Gusting Gapreminaes mses) Corea Ussone brzina, trate frebveneia Ufsono wbreanie ‘doremin proiok Bier pos rt pon Jahan Soe pot Gtavitacions potencia k Kincutha vikomnoxt Dinsmits viskotnost : Moment se Bapreminshs gation eerie ‘plore kephtivoa capa {ature spin pia Satins Toles epticos Termin pension” i erent tia ten Jake alate urge eas Ealrcn omen, Fe teeta pu JEDINICE st | samo avert ‘oadaul near Sigh po mace ‘Ghetim Bp Kvadranom eu LiSdem pS kubrom mers Bese sondt kvadeat Bear a fekundh ‘oan 0 schon na kvasrat ‘ebed tay aekandl aa Seer etecne'me sere : Ra po kein ak SEBS Biograms die Eo fo Klogamissing as 21 BS Reverso metre % Zpokwedemen mers € iSesauar € rae sence da bse anale Rojo inszacem eeae eee em ee Re becticna cekinens provodnoa fines po metre sin rsx magntoas ola fiovet po met Ale tenet emag Hoetigemmnee | BR teens Beker oe Solara fopiom kapsckivnost iu! po moka Fiimat ky Osim jedinica SI, zakonom je dozvoljena i upotreba nekih -drugih jedinics koje s= Roriste w praksi (tabla 3) JEDINICE KOE NE PRIPADAWU St athe ator upc domes “ ¥ ‘abla 3 (aos jenie koa ne pads SUT edie St T Veltna Nav ence | Oxat | eee von eter ma ——— Vreme t cae I “Ener, © 1 temperaturi od 273,15 K ' q Koritéenje St podrazumeva upotrebu i decinialnih a Ii je re€ 0 osnovnim jedinicama SI sa posebnim koje ne pripadaju Sta imaju posebnu oznakw il nazi ski dozvoljena Decimalne jedinice su desimalni delovi ili iedinica, 2 obrazuju se stavjanjem medunae odgovatajuce jedinice (lablice 4}, jedinice, bez obzira na to ‘azivom, il @ jedinicama iv. ijn je upoteeba zakon- decimalni umnoici edgovarsjuein fodn0 usvojenog predmetka ispred Tablies 4 ~~ Raais prednetta—Ormaka Cine Folin se moat jedies Sra pret a (rednon pesto ese Senate jedi Emo 0-1: 9.03989 00) 000059 = De Tako, 03 primer, decimalne jedinice su: mm, om, KN, yPs, MW, mW, dad. nA, mT. al, pF, FE, uC, ml, al, VA, AWh, mbar, Ga keV Rd P OPSTE NaPOMENE, Usrofens su i odcedena pra vila kako reba pisati jedinice, Naime, jedinice treba pisati uspravaim ane “s Kosim slovima, kao na primer, m, NA, Hane m Xd, H Osim toga, oznaka predmetka i jedinice pitu se zajedno, &j. bez ruzmaka medunjima, kao na primer, Kg, nm, wPa, mN, ane kg, nm, Pa, mN Ialetilae (ksponent) Koji se stavja samo na oznaku jedinice,adnosi se na celu jedinicu, pa treba pisat® 2 dm?, kee, uC, ame ddm)', (ke)', (aC) za jedinica se ne pie taka, osim ako se njome ine zavriava reéenica, ka a primer, u (steniel snes Koo + Odgovarajue jedinice su V, W, Ti Pa Predmetek i naziv-jedinice pita se F izgovaraju zajedno. kao, na. primer. kWh (kilosatsss) kg (kilogram ml (military um (iniktometar) aN (ekanjutn) itd.Proievod dve jedinice 8 obeletavaju tatkom kao simbolom mnotenja, ka na primer m-N, Nes, QA, Js, ‘Ako se jediniea obrazujs medusobnim deljenjem dveiu jedinica, onda se 80 simbol dejenja Korists honzontslna razlomacka crta (—). a Kose razlomatk> ria (j) sand ako je U pitanju uiteda u prostoru prilikom maSinskog pissn)2 ili Stampanja. Dakle, webs pisati ate aw Po kek ‘a ne treba pisati m/s/s, J’ke'K i st Moga se upotrebliavati cksponenti sa negutivaim znakom, hic. na primer mesh Joke hKH, Woot, itd Nije doavoljena upotzcba évostrukih predmetaka, uo, oi primer, am umesio. pm id aah mys, apse). Wim ake 8 mF pF keWa, MWh i sl Pritikbnikori8éenju fizitkih veligina, pri merenju ili ratunanju. pored nis brojne-vrednosti neophodno js napisat! i odgowurajuby jpdinicu, Tako. na primer, ne treba pisati Beek 120 vee 20,1 mm ia 462 ma 4,62e8 ita. tukesje pogreéno pisati Totoun) 2 eUirkg °C) = 982; e9/tiee*C) 1mm} = 20,95 4 = 20,1 fmm} 82; = 982 [kee C) ! ees PriRGAEPacunavanis (eishih vetting neophodao je poreé Weojnih.vred nosti poxeMigth fizickih veligina (koje su poznate) pisati i njihove SL jedinice ilk ¢= 982.4/tkg“C) 3 Mikg-"C) wee 10-+Pa-3-10%m-6,02-108 © 108s K srog3. 7 mol-K 2 takode’ ABREEGS pisati sk K 183 dimel Ry _. ZADACI MEHANIKA 1. Kinematika translatornog kretanja ie hor polis 7s tre ig j o€ake proeas da je josie brate en soars 16 Ot feo jednadie Ses rare) Uscecaje @ tela naziva se bezira kojam se ora 7 ili koordinate njegovos krsja, 2 i. 'é * oda 7H u maematishom slat pnd sod | vb onda ‘ekiGrs polasaa et po remnu Buble a Tout @ innit Rompres be | | | Be a a \ + wberangs 1 any aa ‘Ako be toh Sromena 3 bua ea po asthe je pe Ketan tla gv, = : . fala elo ima, ti ene shcce uw | BOM, 828 onde ie seaje woranye tee Ato ve © tobu wentend SY yebior poeta 3 tetsatomeni a2 SF, onda Je wedais tears | wo a sho os eliasa Pri ravpomernom pravolniskom eter |e releie 2a iteaies ubrearia 3 st tt a lela Je Dconst, U vor sluts se ee omer 4 aaree a wreme at) caste Ob | natas sen jo plomian brxne tla do ta a ra, | Vee dt Ietava sa dj nasi vektorpredenos, puta, donae od 2 ajegor net dre-predel pn Pe Comer) codskle je brant tela pose veemena og om fadimartc fe je C—korstana inttralena, ij se vee fon "asian te poceinn wore Ne plete, {86 tio mpotee Keeani tno one santo Pretest put tla aa views 7 12 foat=fossonte Keetutls stan brainom moh prem prcthodo! demvde cine sie ged pc 8 We 1 [oarmers ‘ade je C— konstania integraleni, tit Je vrede Sener eat codatle Je v senrttert i ko je tela apotei tease i koordinatoe pote, sane veemant iz ecthodaih ce cin 22 0) 1), dob $e Psa yeas rile saa et ode 20'1 exc, Javan edt tora dale ‘rans tela povetain il sane tokom Bre som Ketan pS com | ok jes eaten digan” uta sm esy SSE Sonn tabling te of tod Sia acts "rt avneneo_promnlivom pasts: n totem pre pobvte wenens itera waned ea rin 9 254m (D-Telo sz kreé= po pravoj pulanji i na sukcesivaim deonicama ul, jad (4;!Telo se krtét po pravo} putanji tako Sto u je * SB intrvains, kaj wage dt ine ‘tule breve tht one ay Kola SUNa prvoj tretini puta automobil se krege brzinom v,, a na ostalom pati, * 6) Brzina nekog tela se menja prema dijagramu TINO kup put telo prede tokom kreanja? ) Nactlati diagram predetiog puta tela { aiagram o ¥ @ _% y¢ fastojanja tela cd potetaag polotaja, pod uslavom =) * da se prevac kretanja ne menja, {2 otonotva se kee brtinom = =54 k/t Nesapotnsj maids vos, du ress clabm, Aol #2 Krate branon oa 36km/h Keli enoe ase Zip vora prolaat! pored mativoncds iokomane? Holt ends A rene prema gradu B, evatog veemsstkog intervals od Ar eds, po Jedan auomobi "Oni xe keen: brain echo ech Rea izmedu gradova je d= 60 km, 7 2} Nacrati dara zavisnos: preeenog puta automobile od te 8) Koliku brzinw Bi trebalo da ino Eee autonen a Sette A, Sigo u gead B hada 1 pew sutomsbl? Ka 1 et ova gutomobil susizat! automobile Kola bef su Se ys 2 Rascjanie iamedu gradova A i B ianosi d=250km. Isorrmeao it oba Er Kees o jedan aulomobil, Astomabl grade ta brn seat 2a" dies, bezinu nycedO kmh, Nesraidifgram “avinoat bony Foe od wremeaa 24 svaki Suomobil, pat osnoWd eee Olle me EE 1OCamac prede put s—=24 km uz feku kreéuéi st stalnom breinom bmw odnosu na vodu. Pei eacanju danse ime ise ere ee vou. Kolika je bina reke ako je vaanje fama tale Peed ilinate We grade koi eke na isto} reci snobade parrot. Putvaae lamb wadovs wniodno teaje = Pha nitwodia neste Reiky, jesse bezica okey odnosu ns bal, a dota Winn persbroda Nou gsc Rastojnjeiamedu racova je des oie 12 (Couch, vsine hn im, proge sileom brzinom ¥=0,75 m/s sped chine siatice koja Je na visint Hd m ienad tre, Kola fe Ween ores oe Bike po seat? 13 (Gre sta dca w pono i sate pred apa 2) Natom rasoenja og okenee a i : bir WK Urtre fio istoviemeno lad | stl Pored aie eae Fula ta ocajenost d7 soba on ozo Ne Kors rastojana od prjemmiks tie da a2 oalzi radiosluta: da bi Guo prvi avok trie stowremen kadn | gids hon (ious de 8 wdalenest 30 od one Stata je beznn protirana mika ¢=340 m/s,» sett ej) 10h Jucfbvasviona ete jan 2 deapin po iso] butanhoxaconne ec ieeeee feinakin bexinama 9) 1200 odnose he Seige Te eg ae Spab rans‘ ped avion. Brin. praane je nc 3UOMG Soe ea reins MOE wremena Ge granaia da udasi w prvi avion? Koliki pul Ce de: okt avion pa to Vreme? 16 roviienkovsko orude gods teni. Granala udari u tenk poste weneas sane areas UME ehsploui euje tek posle =, od tenures insane SATS, HOU Je eastojanje Orada oo tenka? Kola je sredaja rea es Smatrali de je Sr2ina zvake cm 340m 6 iivDutina Jednog vora je i= 560, a drusog /,= 100m. Vozovi se erty jedan prema drugom breinama v= 16m's | y= 20'mjs, Za kos R rode [ivi voz pored_ jednog prozors drugog’ vora? “Koliit pe megs Vor 2a ovo wren?" Af pes avions lets jedan aa gi, jedoakin orinama, ma astejaje San poste G2 vO aviona ipstt se mecak Gi poca) euje plot dine Soe Che Faule emena tm 15, Kolika je bezina aviona? Smateati fe Oost ts FeO mis. 15, zbus grads Se nalaze pored reke na rasiojaniu de thm. Bruna seeds ‘el seobeadu oa ovo} ela}, wodtons na voduy anos uy Blin h Onareee rei matvaranjem brane na.resi, voda je u jednom sIuésju pokretna i tebe brainom ‘w= lem, a drugorn slukajuje rn, Nach odnos vremene Koja su potrebaa oda Ja bi peetao ovu relaeju urvedno i aizvosno u dba slutaa eAzradunati dutins puts koji prede brod po rec u odnosu na vods) prem ustovims pitrednop sidaiks. ae Z 20/ako se brod Krete sielnom brinom, u odnosu na yodu, na reli jamedu dra grade, voznja traje unyodno 1, —6h, & nizvodbo =3h. Za Kole ‘eeme Ze ‘rod da prede ov rela nigvodno sa iskjtenim meiorima? 214 Dva tela se kreéu po isto) pravoj. Kada se tela kreéu jedno od deugoss ‘atone in se promeni ba dio, 22 rene Aya (Oe "sta hase se tela krecu jedno 4a drugom, rstojanjs Ime pfomen! za d,er3m 73 viene Sno 38 Kolko su brine ea ® Ove tole (Li2) krenu intovremeno iz iste tatke, u medusobno normal- nim praveima, brzinama 92-30 km/h 1 v—40 kinfh. Kako se menja rasto)anje izmedy tela v vremeau? Kaliko je 90 casfojnje utrenusku Kade prvo (elo prede puts 90 kat 234jDve cestice (112) krefu se stalnim brainama % | 9, po dvema uza- Jamas acrmalaim pravolinjskim putanjame, 110 prema tack! aihovog preseka W'eenutkar tO Eesiee au oe malate na castjadina %, | 06 taske peesska njhovin putsa '2) Posle Koy vrerena ce rastojanje iamedu éestica da bu Kolko je ovo vastejone? ‘Kolikom brainom reba da leti_avion i kakay Kurs mora. da odedava asSp?aa veeme t= 1h preletso u praveu severe put od #=300Km ako 2a veeme pula duva severelstoéni velar brainom v=35kal8, pos valor «=40" Prema Meriijanu? is ¢ EB) Ne vagonu koji se krede stlnom brzinom a : Ny S2m/s postavijens je wzana, cev Bf Yeh cevi X postavjen u smer Kreanja vogone.s nalai se god Uuglom x=70" prema horizontu. Kolike je br Zina Kaplice, Koja pada stalnom. bréinom ako ona pda a Ae dail soe cevi? ‘e tatke A Bl. Koja se nalazi na asfalinom puta, beikita cedeia sone w tk fou najence ‘rene. Taéke B se Malasi na tfavnatomtereau i rastgjanje {od pula. Brzing bicikliste je pula ‘anja na wavaatom terenu nego.na afalinom Putt Na'Kom easojanju x od take D biikisa treba ‘a side'saesfaleg puta i da se uputl po pravo) putanjt ka taki BP 2%; Motoroi_kamac pelazi eke Brine do Uke. ARG? je prosetna braina famea w odnoe na vodu, fred limi a proseéna brzina teEnog tke 2, najmanie? 8) ugao pod Kojim ge st keetati amar po cect ako se'usmeri w praveu Koji je normalan na reéni Tok, ') gue pos Kojim bi teebale. da se usmari be. mae da bi se krefa0 po putanji koja je normalna na retni Co, 8) odngs vremens prelaienja ceke w ova. dva shu aja “ Mone came potash ent ytata ASE Sh a rant detoom Eh Bena Usso pucanie Sernea prema obali je #43", Kole om brzinom e, i pod Kojim ugloin p treba dase meri Gamas da bi put ABA presio 2a vreme hs redmin? Uzeo 8 i tl pei Kretanju éomea u obs a sniera a iW roJdva cama Kren iz istog mesta stalnim brzinama # i ou praveima koji medusdbno tklapajy-opa0 & 2) Kolit je relatives brains Gomaca? EL Kati fe nltow rasiojanie pose vremea fod polatka? 1X3 peso) polvin pravolinijskos pata, Koi zaps vgxo , ~60° prema re- roar pravce,auiomobil se kyeee brenom n= 72 kmh. Meditinn na ds {5 polotiot pevotinjsog pula, Koj zaklage gan s=30" prensa om rele Fensrom prateu.suromob se brece betinom d= 36k’. Rola je steén brains automobile? din/ oko pve polovine weemeda. tretnja, atomobil se rede bezinom i=Sbkmh po prave; putanfi Kos 2aklape ubio 2,43" prea ceereninom prev. U tok erage poiovine sremena”kretanjay’ ovaj swtomebil se Krece Srsinom xy =73hmjh po prove) puts as saan 5 prema itom felerentom prves. Kola je sednja brine automobi? S2eNs sled Ef dat je digram brzine aekog tel. Nicrtatt odgovarsjai dijagiam sbrzam 533./Dijsgram vbrzanja nekoe tela dat je ma glisi EJ. Neca odgovarsusi ain ‘brine, smatrajuei da je telo prethodno mired. Sy Automobil se rede stainom brainam om 12'm's. Kofenjt se astomobit aoistiel putt dotine +60. 2) Kale senje ranie automobia pri oso? 8) Nacrtac diagram brzine | uorzanautomobia 53 te postane cov, dusine 1=0.5m, jrleti metak beeinom v=600 m/s. Ko- ko je wreme etait metta Keor Se? 36/Tel se krege stalnim ubrzanjem od pda Krctanja ima, orzinu 9, = 82cm vai Kola je potesta rin tein preden put ta stam 105? cra! jagram bruise tla u Runkel sremena, ramps, dutine 171m, izbai se raket, dij aad deo napus ramp 135 od tremula poeta kictanja, Noles je Brung cakete a napustanja ramps? Koviki ce put raketa da predc a2 wreme 1,25 ako Seda isa brane? 38. Aso ima sredje breanje (2) 1 mls! i beinw v=20-ys a hrs vreme> asioy“iienaia \re'10s o€ poésika kretanja, Kola je poses. breina tcl, a eal prstent pat tela at ve 1= 1008? i dems, Posle veemena Beg t } i co439, ako vbraavje wolejbusa pei ola 1 KoEenju ne sme da bude veie od Fae oa pajveen bezita fe Yoay=A0 Kah, Nabi najkrade,vreme Tope eeeigbu predl put iumeda ve auacéne stanie Hoje senate aa 10 jn godkm "fou ccnuke tapafane signala stop” pa do primene Kotnice vozate je Pon ere ae ako botnet aetomobila ogu da cxtare ueporeni eee aoa definu puta koji 6e alomobl pre od trenutka 2808 68S fo musavlange Brine sutomobila pre poteika Kotte 280- SOE kam. ai ocd mete anole san, noob iam ef me Fee ae ee omy | to pose vemena Atm! ee a eupat 1 pikaatl praffhnreme i esto gé= wreath lesa aware oman sad usowom da moves ody satsg wore " Me Petite se gumne uz strmu_ravan poteinom brainom vys4B ms. Ako jt Sf aT ate edt ROHL ce put tea pref fo a) 0 sau NES se apovem dae tene zanemarjvo, “ enna sein scare sic sbzanen aude. Zain cto Atamab Pam ace, postnm brzinom my iti vbraajen, al keen anal B 5 7 cnt, posse awa A teu pad oe ee aC 8 sl qutomo¥ll A: Pore Kog vemeta t ma kom mes Wig aude tring Sugg automa = domi “3 ua si Bl pris je darn brine we 7 py Sepsis Ora Karate ov0g Ketan (3.;Dva tela keeau Istovremeno iz ise take, escidena sarmatnim gravee, Jedno. se Krece ena zim wor IOs 0k 30 oeugo rece ena eft ber pobenettzie: Rao 6 ee aajnjetinede tes? Rovio je vo rato- TREpA pale oromena o-2 od pote ketene? GE Nie sums evan, pagidnog ugh em 45%, kre, se telo_ vbranjem G 1G De gia vane eaten rece po norzontsinom thu voranjen Sgt eon keane atime ava’ {tela #0 iste Kolko je ubrane N tela eae na tle? ‘jetranionerse vbvtnon kretanjy, telo pote u oku da wzastopna crema ‘neva od We putevd eae 13,564. Koken jerpeteina bring I ubvzanje te? 4 Vor gode iz stance ramomerne povetavajuti svoju. brtinu. Posmatrat Lo estore au pots Komponeeusanovi 6a. je prvi vagon oll pala fore Dene deaes. Kolo ce’ vemene a prlazak 5. gona pored posal? Sy Velie potas tla mes 2c tou vrenent po zakons Fwaaels ale ek gde je A=S mis; B= 3/5; C ost. Odtedit: fi vekiore brsine i ubraanja tela, ‘By intenzitet ezine tela pose vremena 1=*28 od potetka kretanja, ch amtenaitet ubreanja tela. 2m, dok sai hk — jadinigni vekiori X,Y, 16 S0YVektor polofaja take Au odnost na koordinatni potetak menja se u soku veemena po zakonu Tabi eny 2 sub, exportive kostans, | Fiesta vettort % Yom, Obi a) jednaginu putanje y=y(x} watke A, 2 Slate ifn ubrasda, knot ajioveinenete w funk teens sigVektor potosaja tla menje se u toku vremena po zakonu F@=0 bye se je 7)—Jeinitnivolor, 8 k—posiivne Konstot. Odreit ty veltorbrzine ubrenne sc w funk remem 3) Meme Sr ponte hope 2 to vrata potest poet 8 gut ho ico prede ma ema Bt S2, Yektori poteine i kennje braine tela odredeni su relacijama Wadte stock 4 Qeeteduok le je Antimlg, BS TF, Rjedinigni vektori X,Y, 2) Nacrati vektore braine ovog kretanja ¥ Dekartovom kootdinainom 5 ') Odtediti vektor pritaitja braine tokom kretanja tea 6) Koliki Je inenciet vektors privatiaja brane? 53, Jednatina keetanja tela po X-osi ima oblikxu)=ky ede je k= 10m § Kolika je Brzing tela posle viemena f= 5s od potetka kreianja” ee 2) Ustanoviti jednatinu putanje tela y=y x) i maces odgava 8) Ustanoviti avisnost v= et?) | amait 55, Jednatina kretanja tola po X-osi ima oblik ms i G=7 mis, dok so x)RAEBE TC ade je A=—1m, B=ImJst | C=—2m/s'. Koki su: ‘abrzina | ubraanje tela, byvreme kretanja cela do zaustavljanja, cLpeaksimalna braina tela j vreme za koje celo dostigne tu brzinu? 36) Veksor bezine tela odreden je relacijom Sadi Bij > 8k te ou 4,8, C—konstane, 7, E — jncinien vetors X,Y. 2-10. Kota fe promera vektora polotajs tela W vremenskom’interalu of trenutkaf, €2 ‘retutka 1? 57. Tela se krete po XOY-r0¥ni brzinom wamoi ens ade su 8, © — poritivae konstante, i J-— jediniéni vekiori X.Y-osa, U peter Ev bretnja clo se anlazita © koordinainomy potesku, Ustanovitl jednaing pe tanje weln =P 0AESH. Tela so krete w positivaom gmoru Xo, tako So se intenzitet ajepove Srzine menja. po zakon o(2}=—BV/, ade je 6 — poutivaa konstata. Usanoviti zavisnoss 2) brine { ubreasju tela od vremena 8) stednje bene tela od predenog puta x Sn 59. Telo se krete ravnomerno promenijivo.ubrzanjem Eiji intenzitet zavisi od Baap zakon o(e)—=—RYo, gde je k — poxitivna kanstancs. U potetnom ‘renutkt brzina tela je ey 2) Koliko vremena se kreée telo do zaustavijanja? ob) Koliki put prede telo 2a to vreme? 5.4.60, U teenutku ¢=0 telo Je potsia da ae Kreés iz kootdinataag pofatka £azitivnom smeru X-ose. Brzina tela menje se u toku kretanja po zakonul a('—<) Bde je y=16m/s i k= 8s. 2) etfonanin aac, imate po od women 2 Rolle rat ds vee 2, Kinematika rotacionog kretanja ‘Ako. 12° veltor wptonos poloiaie tela | Ukoiko tlo tokom rotacie,poseduje tt (reteriine the) men tokom viemena, ta | sepena slobode, onda vektorflefove ubtont ‘eat Gel Fol. pe je opt obi Jedna- | breine ina tr Lomponete, Bit ae tense Soe Keeuanjs tala vom sataje in ty ts BO Sem fe 8 YeKo SeatiaTeok al 4 Kaw a Varrorre 4 Acid sie nomatan ae ravan | gen tchen aches Seine nt {ets ledsainefotaconpe beta shale | Seen ‘om ably Je ‘Ako se 0 (oka vrriant Ar vebtor ugtonog 0 Hi 9 intone wektora uponee polo- Tedinies uasonog powers je as ard oor Jedlaice wsone btn je ,taeh_ ead (lage Uszona tetina tela‘ aaziva se brtna kor Jnin'se meals u Werenu f}4ov weber Ubsee 206 polotas Fil, u suatematiteom sis, rt Trvod vekices ugaonos oloisa (et po ‘remem, aime UUesono ubezanje @ tela saziva a0 baina aon ojo mea rena eet a iavod ugaone brzine tela po viemens, Dahle, Pe demu su vekioti SHS xotivearns sre ne fain na ean poten a 18 a Imajuéi v vidu definiciu brzine “S, cubis ay ‘Ako w toku vremead Ar nastane promena pione vezine, AT; onda Je ofgovarsjuse ‘uBtono ubrzanie ward oe Jeinics usronog ubeaania. je 3a (Su) ned tye, ae ‘Ako je 7 vektor polos ia koi ot (ava putane Beainom @ (Unik bez), ri Gem Je sieve uenonn brzna Tondo i fodahie i intensitesliniske besine veers, 3 Normaine (radiitao) ubrzanje 3, ela koje rota posledien J¢ promene praves” kre, . pravea inijske brine e, Ako je w dom ‘rena Vinka tena wa T, > odgovaee Jnga uraona bezina onda je ormaina (cae Gijatoy Uhre tela take fe nego itenier, ase sin, Kako je Gel emer, 00 Je ‘Fangencijaing ubreanie % tela postedica je fromene imenitets Unie reine 9) ulled eg telo posedue odgovarshee uguafo ub saile € Vena somes in je ani 5 Kako je FL wie pt de « oF Utupao ubezanie tla koje roved Je 1 wjegov iteniet Pei eavnomersom bruinom kretanu je = ‘ale Je elementsal wpa pomers} dew 1 chp) pomers) 2 yee 5 be faders’, He je potent uno, Nees Je yn ahha rete + koe odgorara ugsonom pornerajy onderad ghee isin FI native perbd fone dok se nhaotarecproena snes Wit mia Treen roraele | oben a2. "Baite, prema pevadna elec ie Yedinon Creesenie fe hee (Ha), ps Je Mins 1 davnomeens promenivom Keutaom kre: on whe tanlu je Zeeoas. Te rela 4a dntensitet ugtonog ubrzanje : “ SG nats 2 roma tone ei a ns Sem ie je C—Sonsacta iateealenis. Kako je Kenta ¢ anata pea) sono) Sen)Eliinianjem vemena iz jedeatina 0) 4 Gaba, sobye we seas anageay ouatle ie i toia I patient at enue ter Felsina nat vid 64 im prot 3 sodnin daca nate ede 20 ato je eo taposlo rouciy it reterntnag | Hav od tom ise upona brim tea ioe | fovea uni kom race ‘Unset pomera tet 24 tems fe dn fosin flostenae ANALOGNE RELACUE KINEMATIKE TRANSLATORNOG T ROTACIONOG KRETANIA ‘Traaslaorao Kretanle Rotecino kretanie Ko 7-F0 vag tas tewg tad {5 6% Kotikom se brainom krote acka tatka w Beogradu sled rotacije Zemiie ‘as opens ost? Geogratha fina Beograda je 4045", dok Je polupretaik Zemije 6410. “62 ,Dudine minutne Kazaljke nekog fasovaika je Rel.2m, a tasowne r= mlm Kolike su ugaone Breie kazajk, Kao 1 brzine efhovih whove? (63, Kolike su braine tafaka A i B ff na tosku bicikla koji se kreée bro AD kan/a? iiBezin totic AP na zamajeu je og—SOmVs, 2 tthe B je vy=lOrmis ‘Ate’ radjuino resteanje 42—a0cm, folks je vgtora brane “maja, a oli njegov polupretnic? a 5. U Suplem ciindea, polupretnika R=18em, nalazi se mani ciindar bene brine vote ints Je y= 10Sradfs,amenjes eymdi,¢rad. Avo {etn ciindara nema Klzana,fratunetipolopetnik mane clindra, 6, Kalem ones je postavijen na horizontainu raven na dva nating prika- zane baal Er teetunat brew ove ralena obs sta ako’ se naan Konad vate Deno v0.5 m/s. Polupreénis: Kalema #0 -Redem iA 67. Frekvencija. rotacje nekog tela je v= 100 Hz, a) Kolika je brzina tela ako ono rotira po kric no} puianji polupretnika =I m? ') Koliko je normalno ubrzanje tla? 7 €) Koliko teeb da je uguono ubrzanje tela da i s= ono zaustavilo posle weep obrtajs? 4 Koliko je ubraanje tela nepostedne poste po- etka Kotenja? lat wd 5 68. Po horzonatnom glakom pulu kota se tofak. polipretsia, v0.5, be lian. Brsns tobke f eoeomyes lratunat linjske edie tatata na obodu totka, koje su pomerene zu ugao (n/2) rad Sodnoas pa nu dodie toa sa onion. 69. Na sli AY dat je diagram gaone braine ekg tl ty ‘Outi ovo kretane napa odgovarjuce iednatine O)eecat diay, vpnonog braun il, Sis eal oat tle wa nem Sas? erona brtna nekog tela menja se prema albacdmt kaj ye prikaan a slic) EY ay Maer diagram vgionog wean els sobs kta 1) Kolko de obriaja wink tel u tok bretane? YW; Aucontobil se kreée po horizontalno) kestno] putanyi, polupretnika R= 43m, ubrzanjema—2 m/s Potetna ‘rzing auromobila je ‘y= 36 km/h, Za koje \reme jée automabil preci prvi krug? 724/Oko totka. polupretnika R= 35 em ff, namo- tano je uze na éijem kraju visi teret Q. U jednom. lwenutku teret potne da pads ubreanjem a=2,5 mys?, a1 Kolika je ugaona br2ina toeka i linijcha brzina vataka na obodu totka u trenutku kada teret prece put h=t0m? ‘by Koliko je ubreanje tatke A u tom renuiku? ‘73.sdcoviea nekog motora obrée se stalnom uguonom brzinom «4 6000 ob/min Koteajem se ugsona brzina osovine smanjiina w,~4800 objmin za vreme te s. Koliko je ugaono ubrzanje ocovine i broj Winjenih obriaja za. sreme otenja? {7}. Upsons breine nokog totka smanji se ranomerno od «,—1200 obfmin 40J),=600 ob'min u veemenu r= 105. 2) Za koje Ge se veeme tofak zaustaviti? by Koliko je veeme trajanja poslednieg obriaja? 75, Kreéuti se stainom ugaonom brrinom w,-4 rad/s, telo dabije werono uaporenie x=0.5 radi: Kolika ce da bude braina tela posle: a) veemena (=U, bi ugoonog pomeiaja of 6=(n/3) ad, 61 Y=2obriaja? 4 Posle Kow vremens ge telo_ dx stane? & Naeriati dijagram uguone reine i ugaonog ubrzanja76, Zamajac, polupretnika R=0,8m, obrée se stalnom wgionom brzinom A Sradjs. Pakcetatka mafina zamajca u jednom trenutku prestane da deluj, eon jof obrée tokom vremena fm 24, pod dejswvom ineivjelae sil. Ko- liko je ugaono ubreanje zamajca, kao i tangencijalno ubreanje tatke na_peri- feriji zamajen tokom koBenja? 77. Awconiobil, ji wo¢kovi imaju pretnik D=0,60m, kreée se po pravom pucu breinom v= 60 km/h, Pri kofenju se automobil zausavi poste predeno, pura s=20m. Pod preipostevkom. da je usporenie automobila Taymomerno, i2¢3- Eunati ugaono ubezanje njegovih totkeva tokom kobenja 78. Vor se kreée po kruzom Zeleznitkom koloseku, polupreénika R—=0,5 km, uugaonim ubreagjem %=0,0049 rad/st. Koliko je ubreanje voza wu trenuku kads Je njegova brzina ©=60 km/h? Kolika je tada ugaona braiga tofkova vagona ‘ko je slitew palupretnik r=0,5m? 79. Disk, polupretnika R=iZem, potne da se obrée ugaonim ubreaniem 2rad s!, [eratunati ubrzanje tabke na obodu diska posle Yremena 1=28 0d trenutka potetka Ketan, 80. Totak, polupretnika R=20cm, potne da se obréestalnimsugronim ubreaniem zaS2tnd{s!, Kolika je braina i ubraanje tabks na obodu toéka posle vremena 0d potetka Kretanja? 81. Prilikom rotacionog kretanja materialne tatke vektor njenog ugtonog pomeraja menja s¢ tokom vrement po zakonit Somse% tide je 5 — Konstan, a iy — jedinitni vektor normalan sa satan putenie Inastiane cathe. Osteditt ekeor 3) ugnone brine i njegor inmate pole vremens (=f 1) ugtonog ubrzanja i ajegow intenitt poste vrtmene f= 4/6. 52, Priikom ukluteja elektromotora njegov zamajac zapatze roca tako a s¢ vektor njegovog, ugtoneg Fomenja menia tokom vremena po zakont Konan ade je A=2 rads! iy — jedan vektorKolinearan oni rotacije rotors. Ko- Tie inenztt A) sone, bie, 5) ugtonog vbrtanja rotora posle vemena 1a of ekbutena, matace? 83, Totek se obrée oko nepokretne ose tako da njegov ugioni pomeraj zavisi od vremena po zakenu eke ait je k= Lcadfs!. Koliko je ukupno ubrzanje tatke na obodu tothe pole Wremiena rmaSs od poterka Kretanja kads je linijsks Divina oe tke ol m/s? 84. Prlikom rotecije ugacni pomera) tela me Ouyeat or ade su 4=0.1 radi B=0,2 rads 4) Koitka je vguoma breina tela posle vremena bi Kolike Je ugaono ubrzanie tela? se sa vremenom po 7akonu. 5 0d potetka kretanjat 85. Telo se kreée po krudno} putanji ugaonom breinom « ji intenzitet zavisi od ugsonog portersid © po zakont wiO)=a,—K0 ade je wy~potetna ugaona brzine, a k=2 Us, pri demu je ugeoni otklon tronuthe f= 0. Ustanovitl 2avisnost 2) 80, ») ats 6) Posle kog vremena Se ugaona brzina tela da opadne ma w/z! 86, Matedjana tatka se krede po keugu, brzinom o(()=br, ade Koliko je ukupno ubezanje take U trenutku ada ona ufiai ugion! powers) og. 80,65 rad? ‘elo se eeée po krogu, poliprctaika R tako da ajegova brzina zavisi denog puta + po zakonu e(s)=kY's ede je k — Fonstanta. Ustanovitizavi- upla 6 f2medu vektora ukupnog ubraanja j vekiora brzine od predenog ata, 88, Normalnd ubreanje tela Koje se rede po krugu, polupretnike R, menja se sa vremenomn po 2ako0l od Ane Be ede tu 4 i 2 konstante . ‘a) Kolika je ugaona brzina tela? ») Kolko Je tangeneijalno, a Koliko ukupeo ubrasnje tla? 89, JednaBine kretanja tela su XQ) Acos.t; MO=Asinat, 2Q)=BE sde je A=2m, Badmjs i vog tela? 90, Vektor poloiaja materijalue te8ke odreden je Felaciom S ads. Koliki’ je polupreénik krivine putanje Fuaataeieoy ade su A, B, C — konstante, 1, j — jediniéni: vektori X i Y-osa, Odrediti: a) jednatinu puranje materijaine eatke, . b) vektor braine j ubrzanje materiaine tadké, kao i njihove intenzitete, ¢} interzitet normatnog tangessjaloog ubreanje materijalne taéke. 91. Telo se. kreée po Krugu, polupfeénika 2, tako to je w svakom trenuku ajegovo tangencijalng ubreanje po intenzitet jednako normalnom ubrzasju. U potstaom trequtku, yj. 22 10, brzina tela je yy. Ako je kretanje tela usporeno, dreds 1) brzinu tela u zavisnosti od vremena i predenog puta, ) ukupno ubraanje 1ela u funkciji breine + predenog puta. 92, Glatki metalai obrut, polupretnika 2=0,8m, nalazi se u horizontalnoj favni, Oko tatke A na obrutu obrée se Stap AB ff] stalnom ugaonom brai- om w=8 rad/s. Kolika je braina { ubrzanje alke C na obrutu kroz Koju je provuten Stap? oO y3. Kinematika kretanja tela u gravitacionom polju inom bevnom fu | Ev Ato oa aac podinam tia iy | tn ‘emialom pres nis onda J Su ede | Son he 7 Jef ubreaiesobodnon putas, pa je 24 re Sef cae keane Be eauset Kod ot0e fis je,anloee, eee eeencota ae | snisine aid Be & ee Impuls tela 5, Gin je masn im, peilikom Aetanin brzinom 3, odraden je preitvodom dedinea impute je Uel= ite) =ke-mys Ako na tcl ccuju ste FF, conde testata Sin sa” kolino je rezuasis se koje dela na tele jedan ty ako je palgen ils 2a re at is vel aida Sia 2 tka dee the i Sele 20a etnatc HE HIB ove Webs frame 1 Nhunorom mkonu tla tt ELA timememo peat bea Holovanog ica je) PNSHAUW. brtina Mo vati jaa njgor ipl, p2 4 Prema Wy 7 Yugovom, stone. is F koa dele na tel dake Je poltoga mee int emai Fok one dois pod Ho saat da je ila hos deg aa ils je sata rl promene “hese ital ies Ratematickom smislu, prvom iesodu impulse felt po werene ne Imajuti w vidy da je Pee, hodne rela je es Kako je v vein sagas cae stew tla dake Seer »1m telo) aa tela dele F ineseiaton sila Fim mai Tako je » ovom sistema, prems Da inmberovam peli. uepoctaien nem: ten ravnoteta sila Fi Fi, te je © lem Foo. 0 2h Jedi sie ini (ND, 98 4 pont ee snl Poiana Jo (Amin abe. Slobodoa tea pasa ubreaniom Fj, bee sanjem siobodnop padanja, no ie posieica \zsiampog desta Zelje i tla site ete B fa elo, Prema tt Miuisovem sare 5 Pome el coma cebu int w wd Je napsdns fneka se tke tee Tebtos tea Je sla kolo clo deli a pods (it tee Uso Kome vit) afamane duu la | alice nese de Sor il pod fete Georg forma da ie ina ele ‘ez wan ‘nop tv. (eu | podloge, ‘Napa tceka Tedine tale set podiog! at mesta the og odie‘ tlw, ad Sita tle F dele na svako tela j sjeno sinvo ‘fe mole da Se talon doh (ent ‘ela @ zai od sana keanjs podloge sla B Jf, srwinsion, a sn J eletitne prode Sete og ‘noge dae weeedui ele a po iteatet "Nae, lho end 1 feast samo ore hada podont'u ne {stn 3 Lose savnondine prota Gene Tad je Onme ‘Ako se podiogs krte nant breanjeo @, valine ae Onmie-a) | ako se krede nave Iti ubyeanin, onde Je onniree ‘Ako je u prvom slgaia ame, ti, ake go. toga fa 'telom pace slobodna, onda je 60 ‘take tclo se alan w jednom ed widows fav bet@aatoe wan ony, ale waje- i Jedoake Po 3D tie fe Fay ~ st tor po to dale m2 rap, a Fy ~ ls kaj drug tele dele st pro, O note sila Fe i Fy ne mode S2 Eovnit fr one cde mH" ‘Atos to ase ete po tivo pata abo jotngm tent tana 2 been Za geemt TE Njutgovom atkons 1x Clo dele emtripeta sla Ukoliko je v ds a poluoretik Evie hegove pulane ine MEL centietane ie Je Am U staid tla kre po Erno tanli polpretita r uezonom Seino, iniston ralnom e,iensteteempane posojaia centcpeae tile Zap To saat da Few steelers east 2 tela Ue poraven smn noe sa Fy Fy mega Ft Fign0, ti. Rye ky Cntiptom sla dsr pl- guite fool ae sce (i ew we foie sczaol dat podlagr deafe tm iclo envilegsigom slo, ‘pasa pe 92 fess po loroinace) puta TNs elo koje we hate u odors aa nae clini sve kot rots, ore sential: Sie ease’ korokage sis En2miixs ie intent Fentmvatin GS em mass lw — eto bra, fasteaa si Fry, rastale pri clasting} de formaci tel, odtdana Je rlasiom wh jek ~ Kesfijent Gout elasiznae tela, 7 — velior poreaia napadne take s70- Ifatiie ieoa ort deformacu x 0 Prave ai ivog delve Ttenahiet ste weeia Je de ex Soeicent rena, W — intense hormalne se ola delle ar posdog ‘koje nent vues sie FF, = tla sli 0=9), ~ floss salom team const pel ema mote de sol sho eawotet sta wpostavices Pe sajany el FoF —telo se keke ravnorecne pro ‘meni, woranjen Fim te fe m rise th ‘ko ra tele dele sla F tokom vremest «hi, onda fe oS govarjus impasse ape Fae ko sla delue. w senso interval ofgovarajus hapa pln see Ukolto at tele maze my due sal sie é el Se imple wk promen’ od Bi 0 Pmad,, na osnow Ik Njutaovos zakon= Je Firm di, ns) rOkom yeemenskog Intrvale Aé, S10 ana dae pals sl Ro jo deloyao wa elo Sedna proment fnpula tela: mpl sister ela Jona je eu impul 1 poledinin tela py, 3, ER luolvan stem je omy na tai ne dj sebinie leh io"des he ee de Saint Pe taka ate he pula, impus aolovanor ates els Ye se Br, 5 Freon Ns paw B sla F ive ad aFidia br tecn E dB el deme je kupan rad m8 puts Fos Ucolko Je Fncons, vkupan rad je d= Froos (hi Jeainiea rada Je ata! Opa je (methine gest enerin tela, pase mp ket: iv brtinom * he Basia povencina eran wea, ti je oefcient truest, prt elasten formas aia nie se 4 By Gavitaions potenialna ene te, a sci hate ef a aia tbs roferentad nivo (a, slau dee he es ie je Ry polupretait Zelda Je tele Bene lef a — watanie sototnon paces ng Deteaifl, Teli ceed je (E]=El=2 Prema salone adriana mehanihe ener, hin cep tclaatoe es et S ets pyecons ‘Ako ncha uti ine ra dd ma veeme ss Je saga maine u vom emerson ' AG a to sea da je saga matne jednaka bin ojo ong wii Fa slg mais et i ove 6 on je sedaje staga ‘matin ovomr ween: Som inerahe ed Iglu u vida da fe 10d le Aue Fi one 6s Jo anage watine koa Wit ad (280 Je Faconsy be Je 3 — bezina tele nad Raji swe a n4 a su AP bait oor 8 LAA Tuaunt SG? Strom ee Jedinica stage je va (0. pe 3 THERA laeli Peal naan 2 Je «a pormatcanom renutku. Dak pe Foon (ES Stepen keris sta matine Aa Pa od " ms \ 144, raman ara aalom pate = 1g ima gustind = Kolik® ipa zlata w ovom grumenu? sola ee “Tas, Poliki webs da bude odnos kcliking destilovane vode i alkanes Ot bi sdtdobiia tetnost gusting @= B00 ky/nm? Pri metanju vode 146, /felo u obliku kocke, ivica a- 500 ken". ‘oem, naginjeno je od metaln ust 9 na povt= mse me20p var ws 8 152) Lopin, mase mu20 p,uéae trinom c= IDG v sens Ba PE slica Padne na glatku matalne platu od koje se obi ne promenisi invent 2 { cereale jedatki paket! se razmenjuju istovreroeno. Ako Se zanemari (renje Iamedu Eamaca i vods, pri kojem ée susretu brzine Gamaca poste pre- ich wing 0 wen 4 on uty sp (163, Telo, mase m=200g, verano za ude duZine J=0,5m, rotira u vertikas tnojpcdvni. Iztatunati najveéi ugaonu brainu sistema pod uslovom da se ule Ted. Automobil, niase m, kreée s€ stelnom brzinom » po: 4) horizontalnom putt, by ispuptenom mostu, polupreérika krivine 2, } po slegnutom mosta inog polspreéaika keivine Kolikom silom deluj automobil na podiogu, tj. kolika je tefing automobila 1 Svu ti sUEaje? Odrediti ingemztet ovih sila Kids se automodil Aalati na Sredini mosts, 5 of potetka 3Bi 1 166, Too, mise maikg, vesno je st kes ata lie 03 Blea lam i te isin sin stato dona rsnom a rad Katka nin anrae wien ade Je lo a Bc Te Lactate tn sp wet Bu erika ene pupa bm Ratan som ae ‘ot, mato sede w wens aaa fn mala ‘pti olan fates! mj) tat we som Seite au le [Pitot le isnn W Soe tio de odtpre etme pata eel da bi spretio klizanje. ° a) 173 Na paar tohovins I. masem s=dOig mal se lo me ne eae Hiedy els Free at Reet tio dee thom Snead Aa ehh Pinot re pomera J poate Nice ee FmtO da co cose He eh ta aerate aa aan arab aba. sutaja.Trenje pasforme © poslege nega, oe 174 Da bi lokomotiva povukla dugu i teSku ompoziijy,najpre s¢ lokomativom deluje unaored pa unazad itd. Objasniti ov3j postupak. 175, Kuglica, mase =206, nelazi se na verii- kKalng} plo$i koja se kreée translatomo ubreanjem ei a ,=4g u horizentalnom praveu FY. = 8) Kolikom silom kuglca deluje na plofu? ) Ako je koeficijent trenje iamedu Kuglice | plots w=0.5, odrediti ubszanje plote e, pri kone se Kuglica’poteti ds pada. £) Ako je ubrzanje plote a,—s, Koliko ée vie =§ ——————— mena kuglca padati sa visine A= 10em? 176, Tepliag, mase m,, vue stenu, mase m,=7, po horizontalnonszemijdtu. Ako je koctieijem teens lamedu stene i podloge 1, =0.4, a izmeds tepliate i podloge 0,2, izratunati"potrebnu masse top: Ijeéa da bi vueenje bilo moguce, 177, Koliki.je najveti nagibni ugao Koji mote da 20 atu (ako se kreée po pravej puta) bee bora da imedu bicikts t puta jeg. ume biciklista prema adne? Koef cient trenja Be ot aaa il A dno oe Re Je Kocficijent trenfa izmedu tela i podloge w=0.2, me So #=0,3, , al ; Starati de pi ovome ns asta ta Seformacia cv tga: Rorien rene emeasne ae Me BAA Strang nalazi se sanduk mase nion sme di keene bez opasnosti ds enja izmedu sanduka i platforme Je 35183, Lokomotive sa vagonima ima masu m=4001, dok je koeficijemt trenia iameds tockova | fina w=0,04. Kolika treba da bude vutna sila lokomotive Ga bi kompozicije dobila bezinu v=40 km/h u toku sremena f=120s? + 184, Da bi se odredio koeficijent trenja i2medu hrestove daske i tela nat rjenog od istog maletijata, izveden je sledeti ogled. Drvena kocks, mase prs2kg, posiavi se na dasku Uji se jedan krak ite, pri Gemu se obrizuje ‘ma ravan, Tokom dizanja lupka se po dasci tekidem. Kada je ugao strme favni x=32, kocka pofne da se kreée ravnomerno niz dasku, Koliki je koe ficjegt ten iamedu coke i deske? 183)) Automobil se krede uz strmy ravan, nagibnog ugla «10%, brzinom I's. Pri Kretanju nia strmu ravan braing automobila je v,=30m/s, uz Shu snagu njegovog motora. Kolika Ge da bude brzina aulcmobila po horizon talnom putt uz iste uslove kretanja? Preipesiaviti dz vutna sila ne’ zavisi od Drzine, kao i da je a jedniak u sva tri slugaja aN iz spiralai aleb BJ. polupretalka 2 i ko- ilizi malo telo, Kotfieijent renja izmeda tela { Zidova 2leba je y Kolika je brzina kojom se sputa telo niz Aleb? | 187. Zeleanike Kompozicja, mase mn4001, ks ‘ | &e se po finama, pri demu je Koclicijent trenja ta- | Kav da inenstet ile teajainosi 6/1000 deo intenziteta sile tebe Koja deluje na_komporici Koliku ée breinu imati kompozieija ako s¢ na nj deluje silom intenditeta F=60KN tokom vremena 41=505? Preipostaviti da je lokomotiva krenula iz mirovanja 188. Kameni_blok, mase m=200 kg, nalazi se ra sttmo} ravni nagibnog ugla a= 15%, Da bi se blok kretso iz strmu ravan, potrebao je na njega elovati tangencijalnom silom F=490N. a) Koliki je toeficjent venja izmedu bloka i strme raymi ako je kretanje loka ravnomerno} ) Kolikom silom bi se mogao vuei isti blok uz strmu ravan? 189, Na telo, mase m=tkg, deluje stalnavertikaina sila intenziteta F- 0,81 N sa smerom navige. Do koje visine ¢e telo dospett ako na njega de- Iuje ova sila tokom vremena 1=10s? te 190. Telo, mase m=160g, baci se vertikalno navife potetnom brziaom 100 m)s" Ono dostigne najvecu visinu posle vremena =80s. Kolika je Stednja otporna sila vazduha? 191. Pod dejsivom sile F telo prede put s=30m za vreme 1=2s. Masa tela je m= 50g. Koliki je intenzitersile ako je telo patlo iz mirovanjat? 192, Lift, mase m=600kg, Koristi se u rudnickom Sats, pri emu je dozve- Ijeno ubrzanje lita a= + 2st. Kolika je: a) najveéa sila zotezanja uteta, by ova sila kada Dibiloa=e, ch sila tatezaaja uzeta kada lift stoi, a kolika keda se kreée ravnomerno? Oka, kree en brzinom u inteaziteta F=30N, tokom vremena mera Ketanja tela [. ays. Na ovo telo deluje Ws suprotnom smeru od 36 i a | i | 2) Za oliko &e se smanjei bina tela ued de ') Koliki bi crebalo da bude imenaitt site da se telo (tokom njenog dejstvs) zaustavi? ) Nucriati dijagram ubrzanja 1 bezine tela u obs ova slutaj 194. Na telo, mase m=100kg, delyje sila. aj Je dijagram dojsiva prikazan aa slici I} Nace ‘ati dijagram brzine i ubreanja tela pod uslovom da je telo prethodno: 2) bilo u"micovanju, ) imalo breinu v= 10m/s w suprotnom smeru od podeinog smers dejstva ile. 195. Na telo, mase m=Ske, koje se nslazi u miro- vanju, poéne da” deluje sila stalnog. intenziteta 100 N, di je dljagram dejstva prikazan na sci [BL 2) Koliko je ubrzanje tela cokom dejsiva ove sile? ) Koliku brainu stekne telo tokore dejsivasile? 6) Necrtati diagram berine ubszanja tela us ita fe mms. alae a naw Salar 198, Matemti¢ko kiatno se nalazl u vagonu koji 799. Vndunt balou ima ne vom done deta tert mase m [fj Pod dejsvom potisne site F, balon sa teretom pada ubraanjem 3. Tzratunati macu tereta ‘Am koju je potrebno odbaciti iz kocpe balona da 'se.on Kretao magoce ubrzanjem istog intenziteta. {20022 tela, mase m= kg i mys kp, pove- 25% su medusobao lakim netastegHivim ‘uletom na naGin prikazan na slici {JJ Jedan. kraj. udeta prigwrSéen je i nepokretan, Telo, mase m, klizi po strmoj ravni nagibaog ugia a= 30°. Odrediti ubrzanje a, tela mase m,, Trenje i masu Kotura zanemerit 201. Telo, mast m, baSeno je pod uslom = prema hosgonts, poeinom brtinom %. Zanema’ jh otpor vanduhs, outed sei Se pata impulse Ap tels tokom vremena 1 od potetka kre ta 202. Jednatine keetanja tela, mase m, jesu: ° Asinut y= Bes wt; ade su 4, 8, a—Konstante. “se ba Ht we aOdrediti intenzitet i pravac sile F koja deluje na telo v funksiji koocdinate oS 203. Na low iroranu, mse m, pote ddl si inenata 7 Fae rears Sy Ofte bene ew Tote amen Bi cot pt pec the st" wee Tod pote tran Ne tl, fase mt kg Kae ge mle lo heron} pele eigen inca Fume Cou ‘reviteg reas ty ops 8 Sime pra dpa se Tostontne Fosloge enh st po takone ft fe kA pete utile (08 ptence pain wt Rla yes Bo ead tade tase Oe 20. Ne tee areevae, ise mnt HE, potas de elas sla 6 sien aia tana Se wemerots pe kone Pe Paae i Sei Bae Be mite titan mene eke ) Kol fe inp poste pretanka. dja se 3) Rok Sac ede Seo a seb ds eet 306. Ne lol, mase'm, Hoe te mld a ath} hationtan} pds ws tenis 40 potne ds dele sta tse Stet mena tokom vrerenn po zakona Forkt de, je k—konstania. Pravassile F je salami aaklaps vero Prema horizontang) fvel Ed 2) Kola je Brana tla. enusku kada, ono napuka podlogu? Koki gue preds elo do tog rremutke? 207, Eemac, muse m, rece se po jezeru brtinom n, 5 jednop wenutka se iskjuti njegow motor. Ako je intenttet otporne ile pr kretanju Cees srt eran ajegovo bezini, te Fa ko, gde je k--Konstant, edi @) veme krstana Eamon, Go. zasiajanja, 3) breina tare, finkei pcetenog puta ©) predeni put fumes do zaustavlanae 208, Paiikom probianja grede, debjine De Sem, brtina metka se smanjt of eya3s0mis ta v,=-250'm/s. Otporna sila pet Ketan maka hoe pred = kes tt proporcionslnn je kvadravs br2ine metkay 24: Je k—Sonstant 2) UaanoviEevinostDrsne min ot psfenoy pul @ gd ah Je a ') Koliko je weme kretanja meta kroz greds? 209, U nekoj Hcleznitko} Kompoziciji mala se idemtiaih vagona mase m Komponicia se ve slom intensteta F Kelika je sila 2aezanje me pojdinim Spojmcama fzmeds vagona? Tren ancmarit 210, Dva tela, mese m/=lOKg 7 m,=20%g. ve- a z Jogu. Ako se telo mase mi, ‘ude silom intenziteta ‘ “ON ike’ th nce aS Ts ee tone eee te cane et ta de i sadn Fata cn OS ee tne: fated, ake BeucSe fontna’ ed oda Yes ee 30 pan nee age ated ae pele Abrzane sistema? o Ei By Gi se intense 8 fakes semiean mera je sanemarivo. 38 i E 212) Kojim minimaloim wrenjem tebe dase di eitnainom pvee te pod si tom da ste (D1) ne Areu wesonont a ge Mase (0) 12) sh tadasobo dnl Dannie wena famed a (D1) Pie fe Toft sinemu prikaanom om slct (aie neds miong Cogeaay Koslslel cage Weteds ii mast | slog set v0 aa [enue ao 230 sh tke jeubraane sites? b) Koliks je sila zatezarja vleta? lo Misi niz stemu ravan nagibnog usla TSH) dusine [= 30m. Koefiejent tenia tamed Tela i fodloge je y=0,17. a) Za koje Vreme ée telo de prede put gs: Se braina tela pri napusianje steme rave? ASypva tela, mase mi my, vezans sv udetom PP ererjena na podlog’ HD]. Koeticijent renja it~ ‘medu tela i podloge je u. Kolika je sila zatezanja era, koliko ubepine sistema? 216) Na knjeve ule, predetenog prcko pokre= tng kor, obeenn da el, ee su mase my 0 gi m=300. Masa Kotwra se mate 2ne- sari. Kolko je vbreanje sem? ; “24. Dva tea, jednakih masa m, vezana swt (ait Koje je prebatena preko Rota Gl Ako se Jednom tele Goce petee mace Set eatinat brane sista — nce site saiezana, tetas = imensiet site Kojom € pretes detovail sa tl — ‘insite sie kojom sistem dlais on osgvins wes fig 1 ras Korba zanemafit fa sro avn, nagibnog gla =~ 30% ralant Pie Ase, m= 500g E. Kostjent tenja i= MEOW cela | podloge je we 0,1. Te se gotne ne Strma ravan beinom 2y=2 ms. Kolikom tagen- fisinom stom F iba Glovat-na elo dB 50 Zestailo posleveemena fo 53" eto, mase m—=2 kg, gall se ma. stmoj nabibnog asia «308 Keeton Trent e+ cai ela | seme tev je 0,2. Kelikom Mama. fm horizontalnr®slom taba dsloat m2 flo oa Kerace mirovalo na sttme avn 2 srase my =3%, m= 2K Lm tects Ment Sine Pe Gruge elo veran 40 oprugom Koefcjen® {Tuten EST iNim, dk au dragos wet elo verantu2tom tale je prebateno preko Kousra. Upao'strme avn Je 2=r30" Koiko Je tscubeny oprage eabare bre Tanja ovog tema? Treje sanemarit é a 1™ a 40 mew odredit i postaviiena « prikazanu na lied GZ. Koefiijenttrenja izmedu tela loge izaosi w=0,1. Odrediti smer kretanja sis+ rege vin ; 22. U) sistemu prikazznom wa slick OB, kecée se go HFHG) ravni, aagionog ugik « telo, ase m,. Kiko je Kocfiojeat tenja izmedu tela i strme ravni a) ubraanje tela mase m, i +) silo zatezanja wleta na kome visi to mase m, ©) etpor ostonea A. 228. a) Koliko je ubrzanje a, tela (2) u sistem prikazanom na ? ') Koliki je otpor oslonca A? ‘Oanos maga tela sistema je my/m, =k, upaa steme avai «) Kocficijent trenje izmedu tela (1) i avni iznosi =0,2 LAC 224 elo, mest mm Ike BJ, kreée se navise FF pe povlesi telo, mass my=9ke, koje klizi niz ‘irr ravan nagibnog ugla a= 60". Kosfiijent tenia, iamedu tela mase mi steme ravni je p=0,2. Zane ‘marujuéi masu Koturata’i uieta, odredit ‘ubrzanje tela mase my, ') otpore ostonaca A i B. 225, Na glatkom horizontsinom siclt nalaze se va tela, masa my—2ke i mal kg fA. Oba tela vezana su lakim ufetom prebagenim preko koturs. Zanemarujuéi masu kota i ubeta, odrediti silt kkojom je potrebno delovati na donje telo da bi s¢ ‘ono kretalo.stalnim ubrzanjem a=g/2. Koefieijent ttenja izmedu tela je y==0,5, Trenje izmedu tels i stola je zanemarljivo. 226, Na slobodan homoge i mase m, detoju site he F.coritemu je AAD Napacna’ lina sla poklaps” ssi. osom ‘Sapa, Emer sila je suprotany dok im. se napadne ate nalaze na-krajevina Sapa QE} Kiki Je intenzicl tanak ap, dufine L site F, koja deluje na popretniprestk Sapa kal se Watast ns nos 208 Jeoncs spore ‘rae? “elo malin: dimenija,pofae dase. Kede id toma tavan nagiboog Ugo. Rocca enja ice Fem ravi eis od pede. pas po zakoru aks, gée je k — konstante a a) Koliki pur telo pede do 2austeanja? &) Kolka Je maksimaina braia tele na tom pulu? 228. Na vagonew, mase my alazi se steta ravan ragibnog ugla x. Na strmoj revni nalati se telo, mmase pi Yoje se kiebe nz pos Sepwom. ale fete Ql Keeticjenttenja amedu sirme fava | tela je ua izmesu vagoneta i podioge je zane- tnarjvo mali. Koliki Ge put a prede vagonet 28 vreme kretanja tela od tha do. podnoda strme ravai pod uslovom da je Kretanje 2apoteta 12 mirovanje? 229, Mlsena eiliea, muse m, eba da st oGriaia w micovanu na oeke] Nisin, Ovo. se poste iabacivanjemnanise produkala sagorevanja iz mistnog rotora. Kojom orzinom tieba da izlaze produkt sagorevanja iz mlaenog. mo tora. da bi se ovo postglo? Povsiaa orate Kroz koji Taleze produkt sagore sanje je S. & njova gustna ¢ 230, Sud su vodom, mase m, naazi se ne horizons} poster, po. koi ss Kreie stalnom bezinom wsled jsticanja vode kroz sjegow botni ofvor. Visina Sodenog subs u sudu, u adgosu na bofal oivor, Jeste hx powSina otvora na udu je S" Kolki je" Kocticjent tenj izmeda sada i podloge? Visinu vode- tog stuba smauai salaom. B31. Rakeia, potetne mase my=6001, ima powoSnju gorivake3 ys, pei fens je braina produkata sagorevanja «=7000 mis (0 odnosu na raketd). 12) Koliko je potetno ubstanjerakete (pi sara) ako se ona usmeri u verti+ kalnom praveu? bi Da ii_ova raketa mote da dostigne prvu kosmighu brain sko je masa omolaes eakete | pribora my =60 tt Statrati da 2, ubreanje slobodnog padanja nx putunji rakete stelno i da i: nosi g=9.80 232, Rakeis. p 22 ima potrotnju goriva k=250 er, pri emu je brzina produkata sagorivanja w=! Kms uw odnosu_aa_caket 12) Posie koliko vremena ge braina Takete da nos) 3-=100 m/s? by Ako je potesna mast gorwa m,= 151, Koliku és kraj Srzinu da do stigne eaketa” Zanemari: wea} spoljainjh sila na keetanje rakete 233. Kosmigki brod, mase m, kreée se stalnom breinom ty Za izmen pra- ‘cu Kretanja ubljuGen je feaktini motor, Koji poems da hibathje progukte. sa. sorsvanja posoaskog goriva stalnom Brzinom a (W odnostt&_Kosmihsbeod) W pravcu hej! je mormalan na pravac Krelanja boda. "Na krajurada motors masa kosmiékog broda se smanji nam. Odeediti ugeo. skfetanja. kosmitkor broda u voku rada Botnoy motora. 234. Telo. mase m=2 ke, dite s¢ Verano navite silom stangg intent F, pei Gama do visine =I mova sila VET rad_d= 78,5 J, Koliko je ubrtanje fh? 235, Sila salnog intentitets F= 1 N. daje ilu ubrasnje o=10cmys. Ako je gre dejsos site tela mitovalo. izraCunai njegov Kinetithy energu poste vee fhm 4=35 of potetka keetanja 6, Iaratunati cad Koji je poteebno izvriti da bi se kamena kocka, mate TDK. iiea a=0.5m. previnula oko jedne svoj ivce- 237. Da bi mogao eater, asion. mase m= tna. kraj piste «reba da ima vues 244 ber, Duziag piste fanosi #100 m. Koike je poueebaa -snaza motors 1 utletanje aviona? Kretanjeasiont smatcati-‘avaomema Ubrzanin. Roetjen tenja trtedu foehosa 1 aerodromshe pists intent w=0,2- ahoizontalnom putu. Ako je sila trenja pri kretanju automobila F,,=10KN, iO? Sila trenja pri ovome je tolika da se na njeno saviadivanje toSi 3% 244, Hidrocentrala ima branu, visine A=70m, u éijem se podnozju nalazi 246, Zeleznika Korapoticiia sa lokomotivorn ima mast: m—400t, Koliko je poth2aeia tonpri ss honeton ash n=, Kalo ees F748. Dve clastitnc kuglice, masa m,=—10¢ i m,=20g, obeféne sna ten- cod prédenog puta Spe Zakenu Cast, gue je k—Konstanta, Odreditt Zavisnost 2 | 351, Na sci] je prikazan sistem od dve_redn0 vezune elastgne opruge koefiienta keaton, Tf. Kolikt Je minimaln! rad Koji je potreono hott ga-bi se sistem opruga istéeao 21S? 152 “Telo Wii sa veha strme ravni i zaustavi seu tetki koja je udaljena sod njenog podnot na horzonainon put Ato eves eee ssa fab, rant veltnu boecicae tela amide Che fedlne | FE%a8a se sme ravi Bl aputaiasestoies ber potsne bse. See pod aS Ae ausave seu tock Cp femeje beac, sient ett fest wen emedu saonza tposlage w=Out | ecu je ne pus WSC noe Ma upee seme nine 254, Awtamobil, ese m=21, kee st'uz brio, naga hk nu gait ~100 m pus. Keefer efainmeddtotkors | pots wo0Oa. Koy ieee sage mova stoma ako pu of = Tht auamob es 258. Dea tela, masa. m=2kp i m,—4 ig, vera su ulciom koje je probe Kal kia energie posed ova] seme temaiie bade ea dea oe i vin? Trenje | mus horus naman 256. Na horizontainom dele psta,dufite s=/3km, bina automobile se pox yon 36a os 4072 kaif Ako je mass suromabin nem Sts 8 cles Fev Wena amedu automobifatin gum pct apn neO Dy, hse 4) rad koji 2vtti automobilski motor na tom delu puta, RARE eR om i lr ok 1» FBFPBe stzme raven, aagibnog ugla 0, beéso je tele, mise, potxnom Denon a econ cee nek, ipl, fatano je tla, ma ae 2) Koliti put pode iso Ue strma ran do acavheans B) Kelis Se rad ivesl na eavladvaja sie iene oom pte? 254. Teo, mise m, postvjeno je isn Honesto, apod ela se nalti nedeormisna opoga dutin f kowcerta kajon Bf Kotha ie malsimaina deformeeyt oprge edna qu pene te? 252. Matematisio Klan, dating x 5m, invede se iz ravnotcinog polotaje 24 ugso 2=60", pa se kuglici klatna saopfti potstna bring %—3im/eea sme fom nanite, po praveu koji je normalan na pravec koncs. Odrediti ktaint polo 423] kuglice'Klatna pod uslovom da je trenje 2ancmarlive. 260, Metalna lopta, mase m=30kg, visi o udetu dutine I=10m. Lopti se ssoplti poéeina breina vy Eiji je pravac normalan na pravac ela, prt Cem Ue natini orklon a= 60%, Kol'ka je brzina vy, a kolike predata encreija lopli? 261. Matematitko Klatno, dutine = 1m, iavedeno je iz ravaoteinog polofaja 34 ugao =60", ps mu je saopltens poteina brzina ¢, su smetom naniée, po Praveu koji je normalan na pravac kosea, Koliks trebs de bude breina vy ds Bi klatno opisslo pun krug? 262. Metak, mast m=20g, ispali se potsingm brzinom %= 1000 m/s. Pri ‘padu na zemju metak ima brzinu v=200'm/s. Kotha jeenergifa metka utzo8ena a sevladivanje sile Uenja i otporne sie prilikom rjegovog kretenja kroz Vazduh? [2 ligeia263, Telo vezano o ufe roti u vertikalaoj ravi stalnam ugionom treinom. Dokazall da je najvete Datetanje uieta pri ovom keetanju najmanje 6 puta vege of inenatea ile t2: koja deluje na ovo te. 264. Covek, mase m,=80kg, stojedi na hrapavom emits mode da. buck kamen, Mase m=? Ke, btm ey-=10 m/s 4) Kolifu brains e,' mole da Saopiti kamenu fork eto eo ee Kee te iamedy njegovih cpela | Leda zanemurjivo. mall? ) Kelle ge bit brzina kamena’"uodnosu na toveks u slutaje @)? “* 2] Da i Ge Eovek u obs slufaja ravi isu soagu? Po Sinama polodenim po piitu ABC Ff) koji STTHEK B prelacl anpolukru, polupretnika 8, kreée se vagonet, mase m, bez poteine brine, Trenje te mmole zanemati, a) Kolika treba da bude visina A da bi vagonct prelao deo puta BC ne odvajaju te of podioge? 3) Koj ie obtie zavisnost ile prises wagonets na poclogsi'u Tunkejt njegovor,poloiaja a deld pun aC" 12 wtke A guene se vagonet, mase m Fal panes Hat $5 Fatt ean po Be fan ABC, Koja u (sek B plan u polukrug pol peetrika R. Koltku najmanjukinetifk enerei_ je potrebno preéati vagonetu U ta8ki A da bi prebso Pu ABC "ne. advajjutl se od. podloge? Cebit Energie na" saviadivanje.sile wena je 2%. Kolika je brzina vagoneta wu ta&ki C? Kriva putanja se sasoji ia. dva_citindritna T'ispuptenog, jednakih polupres Telo malitgimenzija, ase 7, potne da se srete nia krivpovitinu ber trent Visineka rank taka A't C © odnogu na GEkuB je he Kolikts treba. da, bude’ ova vsinka razll- fa fh da bi se tele u ta8ki C obvajil od podioge? Gs. Telo, mase m=2kg, pofne da pada sa vi sine H=2001m, gée mu je stoping poteina bre. ina ey= 198 afe se tmeom naniée. Telo. padne pesak | propadse 2a. ho-O,Sm'U nitga. Teratunatl Hedaju lu otpora.peska, (25 Net mah, me mam, pate ca B flac aiedno 0 dusk, we hott se cnergin oli an savatvani. sie en ta'se Sait Wome med te poage me ha aa amet die plop! ry LIDS vena smstate shaaosice Hapa x SERA sa visne My sanenacijvom potopon, bra tom. Kolka tra da de vision Pemostae shes Tonics da bi sakes dostogte na aenirns manta talna)wéaenos? Kies feta maisinaing Gotan Haat Trent otpor vecdahe cansumarnt Kapiti calih dimer sapiens j bain spel m/s horzotlnom: proves BY Keghce ot om pots sage se silindisnu powrtta BC, pole peta kavioe 2, U 68 C honien see ai ed podloge | proett neko. rasojete 1, Uses uznatet ou tl not w88h Keofta e autee prekte ? kuglee! 272. Kolika je'snaga hidroturbine koja radi pod sledesim uslovima: = Yoda ulazi w oju bezinom 2,=4 m/s, a ilazi bezinom =I mys, a 3 & = Visinska razlika ulaznog i ialaznog owors jeg heal sm, — maseni proiak vode je Q'=300 kes, = stepen Horisnog, desiva je 90,85. 273. Kapliesvode, mase m=0,1, slobodno pada 8 Visine #—500m bez pofeine tine. Pri padanja fe masa keplice smanjtje usledisparavanje. Zakon promene mate Aig A001 4 ba ‘smanjivanja (sparavanjs) mate kaphie. Na Koo} isin Kapljicn ta natu Finetitheenergiu? 274, Automobil, mase m= 1400 kg, krese se sta som brzinom 2,=40 km/h. Za Koliko je potrebno poveéati vutnu sifu motora da bi se brina automo: Dil povetala ave puta na puts s=280 mn? Trenje vanematt, 275, Telo, mase m=2kg, nalati st na vchu pola kufne kupole, visine H=10m. 1) Koti najmanj bez pated stop ‘eld pa da se ono ne kreée po. kupoi? at) Ako ste saoptt Spo mana, bin, fom mest é© de se odvojt od Kupole? GAEDMalo telo klizi sa veha polustere, polupre- frika R, bea poteine brzine Pri pad na horizon. talnu podlogy telo odskot! ne promenivs intenitet, 8) Na kejoj visini €e se telo odvojiti of pologe? 4 i Do kolike visine &e velo odskotiti od podioge? ‘Telo, mase m,==15 kg, potne da élizi sa veha stime ravni, nagibnog ugla ‘a=60° (I) Na kraju strme ravnitelo se zarije-u nepokretna kolica napu- jena peskom, mase m=S0 kg, koja se nalaze na horizontalno} polozi. Ako je visinska razlika tela { kolica u pogetnom polotaju = 107m, odrediti br 2inu kojom ée se kretati Kolica zajedno sa telom, Treaje zanemarits f 45 a i oe278, Telo, mase m, pod dejstvom sile F, ravnomerno se penje uz povrsinu Eiji Je profil prikazan na slici Gf. Pravac sile Fw svakoj taki putanje tangen- iaita je na putanju, Odcediti rad ove sile na putt izmedu taéaka (1) 1 (2), koje se nalaze na visinskoj razlici i horizontalnom tazmaku 1 Koeficijem \wenja iamedu tela i podioge je w. 279, Tranwaj, masz m, krene je sa stsnice, Njegova se brzina menja se % Funke predenog puts + po zakonu omit, ade Je k konsania, Oddi: a) ubcaunje teamvaja? ) rad svih ‘sila Koje deluju na tramvaj, u toku vremena 1 od podeika kretanja 280, Telo, mase m, baGero je pod vglom @ prema horizonta, podetnom bret ftom yy, Kolika je trenutna snaga koja razvija sil tede u Tunkel vremena? Trayek, desu awa NY, materiaina tke podne Tepe "=G=6m. Koiki je ad avila sila F 2a pomeraje materiale, tthe? 282, Telo, mase m, poéne da se krede pod dejstvom site Feari + BJ. gde 48 4, B konstante, fy [— jeinigni vektori_X, Y-osa. Koliks je snags tole ‘ave ova sila posle isicka vremena ¢ 06 podetka kretanja? 263, Telo, mese m= hg, kreéuti se brzinom v,=10m/s udari w telo doa ula vole mase (m,—2m), u kome se zadr pose sudars, Drago clo. je pre Sudara bilo u mirovanju.' Za Koliko se poveéa unuiraSnja energija ovoe sistema 12 sudare? DAG P89 Te loptce, masa im, mm, my, laze se na nekom restojanju iw miro- “WHIT Priojloptici je suoplientbrzina nj, { ona zatim udart u otugU lope 4 ova u teats, Ako su suas elastin! § Esoni, odrediti onu vrednost mse A kojoj Ge treéa loptica debit majvesu brzinth HS. Cekie, mase my=100 kg, padne sa visine H=3m na_nakovanj. mase (m=500 kg, Koji xe nalazi na elastifno} podioz. Poste udara éekiéa 0 nakovan) oni se zajedno kreéu nadole. Kolka je poteina Urtina nakovns? 286. Po slatko} horizontaino) podlozi kreéu se dve loptice jednakih mata, fmyccm=m, brtnama v= 10m 220 m/s, Kolika Ge de buse braina loptica Poste clastigaog teonog Suda? * 287. Cokie, mase m=,24, udari brinom 1,505, 0 gvotdeno telo (radi iegove obrade) koje edi ni nakovnju, mase m—25t, 8) Kolika se energija uttoti na deformacijy tla? ) Koliki je stepen konsnog dejstva pri obradt tela? 288. Telo, nase m,—2 kg, krede se brzinom oj—3 m/s i udari_u drugo telo. ase mm kp. hoje se krece brinam o=I mie" pois) putenfi 1 a ftom fSmeru. Kolika je brzina ov vela gosie ajihov egsudars ako Je on: a) plastigan, ») eluatican? 281. Vektor polozsja meterijaine tadke je 7 ‘= Im, Pod dejstvor site nT, ede jem da se keege i 4 oekom trenutku njen vektor polozaja jer, iD nade 289. Koliki treba da bude odnos masa mfm, pri elaswénom suderu tela (ie Prethodnog zadatka) da bi se prvo telo zaustavilo? 290, Lopiica od plastine mase padne sa. visine 4,—1m na horizontalnu PloSu, od kuje se nckoliko puis odbije. Koliki je keeficijent odbijanja kako Protekne vreme ims od trenutka puslanje Kuglice do njenog drugoe udara o a pustenja kugl 8 drueo 46 291. Telo shase m, udari o telo mase my, koje je bilo u mizovanju. Ako je sudar plastigan i €2oni, ustanoviti zavisnost prevvorene kinetizke energie sistema we njegova unutratnju energiju pri sudaru od odnosa 292, Telo mase m, udati u telo mase my koje je bilo u mirovanju. Ako j& sudar elastitan i Geoni, magi i2nos energie Kaje prio elo. preda drugom tell posle sudara. Ako se kolignik priobiine i predate energie prvog tela izra2i fednosom ajihovih masa =m, uotiti siveaj kada je A 1293. Koliko elastiénih Geonth Sudara teeba da izveé: loptica mase m sa telom mage 151 da bi se ajena energija smanjile 100 puta? 294, Metaina kuglica padne sa vising A=2m na ravay metainu plots, of Xoje se odbije bez gubitka brzine. Ako je Kuglica slobodno padals, odrediti sreme iametu 4a ueastopna udara kuplice 0 plogu, Masu Fuglice smatrat) ranemarljivom u odaosu na. masu plot, mh 295, Pri nekoj nuklearno} reakeiji powtebno je usporiti neutrone. Prema reSenju zadatka 292. odrediti najpoveliniju Besticu 44. Kojom tteba da se sudari aevtron da bi se on Slo vie usporio. Zadatak reSiti 2a sucar 'a) seutrona i protona (m,m7)y ) neutrons i eEestice (m= Am) 296, Bombardovanjem 2-éestcama népoznatog gass u Vilsonovo} komori dobi- jen Je fotogralski snimak, Koji pokazuje da Se atesticn, mase m,, sudarila ‘a sepoznatom esticom niase m, i skretula 24 ugeo 2,827" od prvobitnos pravea, Nepoznata éestica se potle sudara kreée po praveu koji zaklapa ugio 3:60" prema prvabitnom praveu Krelanja a-festice, Smatrajudi brainy nepoznate ‘Satce pre sudara zanemarljivo malom uw odnosu na brzinw Eestice, agi fodnos ajihowth masa, pana osnovu toga zakjutii koje festice SY pilanju, Koristtt podatke date na kraju knjige. 5. Gravitaciono polje Prema Njutonom satone sevice nen | (nase mp, poxtvne, ow ACkY pots, § te frase gto tehasior tel. et grvicione lle Fj, sl waiamnos same hace thes shea Ty's Sb eine ‘Re Keser cina' tse oh a fie Je = a6472. 10-0 a — vii Sten Some oe fat Jatin srviusionos pols atkaaiog tela ojutnovasoe pola), aie m, 23 radislnom ovata pot in gantesonog po TSR, shee R= mice polupeetmt “Ako se (atkaso slo mie. m,_ponert tugor | srviaciocon poly tathasog tela mse my [Gakle, » sjutovstom gratasionom pal Pitan’ Siting onde Grnaacione se to emmy te ratjane Inmet tlt sian Pho fal ra Je ade je F, TRU Re eo = essacions (Suto. ss 1 odnaey 02 p80 5 Fa. — wektor polar Sh peop else nose al rago eo. 2azia wasiasicno oni Zo nek thi F srnsishag pols unary Je kell an * mami lone tile, hojs det na tthaso ilo ooyes pene Ki ito adh bate veins! pci «ke the gr cadnte obs fsnak polka gravinc ssooce Cai te emg e | TE ae are ee Sh Ge op ative Ws, 5 GGravitcont nepon UY lameot tata (Qi (2) aravacinog pojaJedna lie poten Gags get foe 1 8.2 Graviucona potenjann ereriin Ei eqetga azusmaoe. jt lemedu tain Bie ee sa mate mt ay, pesedatvom obo. ‘in gvitaionh pola je & tis je — aston lame tea Gravion: potecial tatska waviacionog pola athe tls fjeinovskor pol) ae Fein, na taojainom ‘aso # od tla Je Ovatva mspotla gravizconog poeneiat val tan prtincons, pa alreoy tla Ties gies & ~ syeaor polapretni ad poviciath ala Ay Ucohen 24 p> sera tchanog ila ous? tate () Tag Gy waviaconoy pole isu poten Siar, Pte mo. fle Je da, amguty— razlta potenciala ta {Bs erldsionog olla hoe ne moet a bi sjutaoveko. Prem tome, #49 26 tela, sae om, ads U nekoj ast grvescloneg poll Cla fe Ja | 1 tj ath G's potesial ns Ilo de lon alt anitacona Hl 1 tlo de set aravitaionspotencjina ener | aie | Enon | ‘Axo se lo, mast m nade v graviaionom | pot Zemie tt ackog deuuon yebeskce tea | Ine Mit polite fh anda cee fo | sm pmiMiR odnosno Fy=ymAli(R+Al, ase 48 Je A-visina Kojo} s¢_ naan tel, Ako {elo sloboda, ono & Imatt ubreane koje & nia eratationo ubraaie ‘Na ovo tla deuje vault sla sila tte Foro used fogs ima reulujuse ubczaie rors sje a atziva ubeanje Zemijne we il ube cane lntodcon pada. es ie F-—centelt- IE Mirae dee nat ed roe amie ok sopsvee ok) wana ‘anise fe eet crm Biever potest puts,» ont Bid foul Sam ‘Atos telat on pope fit LE Sa ie enatts Neteget tact E yy GOK 36 22 O<9< 9" prilikom onicn wean 26) mort Pree hesmitha bev nebeskor tela ona Shaina Koj Je povtebap ua ia estab sae (eit top acbeskog tela de Sse Ertae nex posredne fanadmegove povtibe (i tena Fitgove.atmosfere ako je'eowedee Ons je deedena relation vy —iVal, ae fe x — Ubrzanje dobodnog_padara ms poutine beskog tela, a meno polupeealt. Drugs kosnieta brags nebskor tela, je Sajmania rune Koja je_potreboo ops ‘okom sly de Bion iaile He woe gota Sravltacionog pola poumatang pesto {sla Ons je ode eelaciom envi =VEe, Teta Kosmieta ata nebeskon tl Je a stale brn tee poutbes sep Seon TROD cd als ie sone canes Viseionog pola Sues. Ons je odredena in My — a Soa, f— tt a de evel Sema ee srt etartadickcn iat othr oto oe + Cetcts houmitha brian nebsstog tel Je gee mamanis Daa Kop poe co iw wruitelonag poli ‘Galatuke t otilo Sins. Om area = 290 km SEES ches Bastiat, keuga. EE Tam tamogen pav S95, dua ft sua ste ere eco St rai Rem ce Si aa gs he cera ae Ney a eae ee west seh remie tones Fo, ; ke, premestilo 9312, Zanemarujui utes} rotacie Zemlje na veins ile tele, Kojom Zeml deje'na tela u svom gravtacionom polj, ustanovit’ravienoet sile tele od rawiojana tela od sreaitta Zemlje. ‘3. Kolika je energia uajemaog dejtva dva takasta tela, masa mi me kaga se nalaze na rastojnju te? alike je eneraua,2ajamnog dejsva eatkasto tela, maze m, i tankon NIWGpenoy Sapa, mase M1 dufine[, ako se on nala2e na Jedo) prave), nt taxon ty jc od. drug08? 31S. AGO je period Kretsje Zemlje oko Sunea T=365 dana, a ratoan ix meds oj drt S104, ieaGunati mas Since 316, Oceniti veliginu ukupne mekanitke energie Koj poseiuje Zemlja_ pri kexanju po. Svojojeliptifka} puenji oko Sunes. Mase Zemije i Suncast prides ify e-tb%*ip 1 Afye2-10® kg Maksimalno rastojane Zemlja — Sun 317, Veatki Zemlin setelitkreée se po kruinoj puta. Ukom su ovinosu kintitka { poreneliatna energia steita? : 318, a) Kolikw brain taba ds ima vekaGki Zemin stele koji se rete po krulnopuanjl na Wisi 2% 'o) Kolki je pstiod kretanja ovog setelia? ; ©) Kola je pv Kosmidka breina, 2 Koliki odgovarajuel period reais 319. Ocrediti period obilaska Meisea oko Zemlle ako Je posnato_da = bratje slabodnog padanja na Zemijina} povein! g, 9.83 mist, = Zemin potupretak "Aeere,37= 10m, = ‘astojnje of centre Zimijé do centra Meseea.R=3,8- 108m. 320, Ako ee ana da je stednjeustioasupetancije od jeje obrazovane Zeraba 5 SOO kg/m, & ajen polupeetnik R=637 10!m, nrabunat visi m8 sj ée se eta veliatht Zemin satel, ji fe period “kretana T—90 mi. Patan satela smatratt kruznom 32. Koliki je period rolacje Zemijinog vehathog satsita koi se keds na viini my. ga Je 41,2 322, Rastajaie 08 Zemje do Meseoa_itnosi priblino Rzy=3,85:10'm, 4 peviod obilaska Messrs oko Zemije je Ty=21,3 dana. Satuthov satel Di ‘ean ima polupretnik putanje oko" Saturna Rep~3,18-10'm, period. obi sia oko Saturna Tp=2,7 dana. Na osnove ovh podataka odreditt odnos Masa Zee | Satu. ‘323, Stacionarat Zemijio atelit rete se oko Zemlie po krutno| puta a) Kolikt je polupretnik njepove putane? bh Kolikt su negova Brine t ubtanje 324, Planeta, ase. m, Keeée se po. kewno} putanji oko Sunea breinom £5349 km's (y odnoss na Sunce). Oded period obilsks ove planste oko Sunca. smavrajuel da je poznata masa Sugea. : 325, Vesttk! Zemin aatelt keeée te u ekvatoriano) avai Zemije na uda- \gnost: Re2-10'm od ajenog centra. Simer Kreanja je od. 2apada na istok Ust Je Kao 1 smer roticie: Zemje). dedna ‘st tachi nd. ekvatoraeatlt na lege posle sakih 7ys11,6h, Kelika je ma osnovu ovih podataka masa Zemije? 326, 3) Kolike najmanjy breing iebe da imme kosmitki brod_prlikom po laska sa\Zemlje fpr alsku ie Zemijine atmostere, dable na visini 200 in) db sigao do Mesees™ D1 AKO je-masa kosmigkog broda m=800t,i2ratunasi Roiku je maimanjy ineéku’ cnersja tu kWh) potrebno suoplih brodu pet laniranju di signs a> Mesees, 327. Sa powrine Zemlje, w verikalnont pravew, izbsteno je telo poéeinom bwinom ¢,"-Ako je pounat polupretnitZemlje Ry 1 ubreanje slobodnog pags: 0 i ja &, a8 aieno} pdvsini, oscediti maksimalau visiaw do koje 6e dedi tele Stpor vazduha tanemat 326, Kolikt visinu ée dostiti keto vsmecens vetkalno uvis ako je nena poteina Brana jednaka pve) Kosmihoj Brin? 328. a) Kolliu breinu ima telo pri padu na Zemju ukoUko sla iz koe soit? Qo: eat ttea ) Kolike je ova braina na vistei HR iznad Zemline povsine, ade je R—polupretnik Zemije zajedno sa atmosferom? a ae 350, Felo te pusi ca paca kror zamilient verikalni kanal koji prota ron stedite Zemle i eli ma ajena oragysiran Optat rctans aves ae 6. Statika Sila F w staiel je odreenasyojim: Reaultenta momenta iy. Koo Kyees Kale = imensteiom Fi, weee prncan” PIF Ba BS ‘apadsom t3tkom, ok je ravatetal moment ov enomensia Spacnom lino Rersna site Fy Be By Fe Sire —Xe Aojim se savas poison poumaain mame ReS ae ma Uiolto malo deta te Fl a je ravnotetaa sia ovim slam je sé apace Hija sek if 5 telo je ravnotett ako 5 Sojom s zatvardpoligon posmairanit sia 3 Fre ‘ko oa ico deli sila Fi ako je vekior vl atin ioe a's Ses | ig a cod zt eee Secaaad oaya F toment ste Fa bo ae ats suo ison (cone, § 10 onom brinom Kojom se tzeslo tre: Pad ni peta eee Sit ‘ean uate aupede Une sia Bada Fegce Faso om Fats anh arate Llu oa aes sn ese | fps Sati th a! tia a RS ale | SYS ed Sie SP Aes fen mpc Sone See SEER Fehon en 1. Sy Se Ky newt Facies fla ce Sor ace hee 1 njepov iment eerPsin Kot E Be je T— eelor pootan on napaeas oi site Fu oda onal a ape ste (~F specs. Inns momen peg sae San« $%-0 Yom stata ito ew static} exvno vets akD'3e ne rece (020, C0) fh se kre Stslnom betinom Gaconst, Tecoma, ito nom tazinom fojom se tfetala v wenuike ponaians ravpotte ils ooteo nines Jsinica momenta sie, u. moments sprege | ” Ako na telo deliv ti ge bole su u eave sila ote, onda se yibove aepadae tne sek Later Fon, eof eek (eer tea stinate cece mats estes m asain | tear Gna ne me mciees ee | ade ajo, ee se Rede a Ugo Frnoagot pola, — initerentneravaoiete ako se pose ot oa ne ete ts ak0 ostane Wom polote Prose maine (olupa. sume ravan) 079 | eudivie at salama mato intenies i: fap sie vedas intents, Meharicas pres ‘ost vesie Kuaiiatena arabs OvOF ojsva Brosh matina ft mehantanay ‘aime, meee prednost prove eine WF F, de Je Fy — intesiter le Roi dlaje | brow mains, af — iene. se Aaja | tae aa prove xsi. Telo 4 nalai v a0 | _ Menanitia prednos polage jetnaka je 08 = stebiine motets ako se porle malog | nowt rks. tere ip kaka sile Ip.) Stone fs ravsoieinog “polotja spor | Gls lolip. Kod sire aval je =the Je fo aca en PO 'Rafins tre gavni 8 A lena tin Son Sm Sm in Sm le 2 8 (ate 23, Bae fasta fe Tocco ms se em Soin fem 1) — keordie 351. Kolika je remvitenta sila FR, Fy F, Wh till su intenziterd F170 N ON, F,=240 N? Pravei i smerovi dajsve vib silt prikazani st na. sch ae su oenani ugiovi a=30" j O60" 332. 0 ficu ABC fl obeben je teret mase m=100ks. Kolike su sile zae anja delova tice AB 1 BC? 333, Da bi jzvukso automobi iz blata, vozat upotebi ute fj jedan kre) vele 2 predji deo automobila, a drvpi 2a obléte drvo, udaleno d=L2m fed sufomobla, Vozsé, mase m—8D kg, nalogns ns sredinu sea. pti fem se ie ajemo nagravi usib od m0,28m. Aka je ve pre Upibanja bilo horizon. talno 'u os auremobila Kolikom se silom deluje ns auiompbi na ovaj Tacin? 334, Od fest jednaki Stapova natinen je Kran prikazan na slci Fl Sie- pov sa spojnjmedusobno i sa ridom tako da spoievi ine zeleb. O zzlab J obelen tecet ase m : 2) Kolikom je aksjsinom sitom optereten stp_AB? by Da ti je Sap AB optereéen na istezane il na sabijanje? 335, Cilindriéno telo, mage m=80 kg. nalavi se izmedu dve gltke plote koje su pod uslom «= 60") Keolikom silom delyje telo na plote u aba siutsje Duilazaga ro sk? GREP seme ravi, nagtnog val a= 45%. ala se tel, mae med bg FeAl nix strmu ravan,_pobto je hoetijent e9ia jzmeds tele 1 padieg mal) ancsi y=0,1, Kolikom aotmalnom silom treba delovati na telo 3b fe sprtilonjezove heetanje® b 337, Telo. mase mp=Skg, nalezi se na hori 2entalnoj podtori, pri Gena je Keefleijent ctenja moda fela i podloge u%0,5. Ovo telo je vezano ulster 74 drugo telo_mase my. fe Set Boe sy pel erie? 56) Te tals ase mcm my veanas us tom. Klik eda bude aga nt MESA Ste Blo “ane'my Kena coe ae eS 239, Teo, mie mn lOky oben es se AE a aati et at imi Route ake a cage murat, tela i ugao a da Bi uke levo od athe A bie hotizoataino? =2.5kg, na nasin prikizan nog ugla za, ce doe 240, Na shh pov nari se mena lope ase na 0s BY os fe oes ine Im tema em hes We demo 8) oh f= Siem. ote shu wichereee atag BEIDs bi set sgl wo neke none oe fata sista ogee 50" fsa ee cient tee mada ee 1 pode a Koti Se\meharttaprednost ov mash igh SEG je pouebo gost terem ur ams ‘Saat ygin =" paras Seas ee Fae ra natin rikean sb one tie amet ot odio UL gen ection aridog main aan tat i ae sho tele wala ut arma ee oar mest fora dee po ae Flom mete habs Seneca Neneh a Je pen toting deste aes ane ali Es ~yyst 7 i | | oy344, gredu, dutine AC=/=4m, obeien je tefet, mage m=2t, na nagin prikazan na slic) [, Bie je 20". Sredina grede (letka B) vezane Je © Eelifnim uietom za oslonac D na dva natina. Koike ; _je_sila zatezanje u2eta u obs sludsja? ” fa strmoj ravni, nagibnog vgla «=45°, Uy maz se kockasto tela,’ ivica a. Koliki je naj- anji rad potteone uloditi da bi se elo jedanput prevrnulo nagore i nadole? 346, Homogeni kvadar ima dutine ivica a=d, 8 ¢ sw 2die= 3d. Kolika je potencline energija kvadra u sva.ti njegova moguéa polotaja m horizontaino) podloz?? Na ssnova dabifeih rezultsta oceniti fjegovu stabilnort, Gustina supstancije od koje je atinjen kvadar iznosi p. 347, Pri eksperimentalnom odredivanju torzion® onstante Zice ostvaruje se torzioal spteg tegovime, Koji se postavjaja ua wsave prikazane as slicl Q Pretaik ‘linda. je D=40mm, Koliki momest fi sprega wija Zicu AB akg se na tasove stave tegovi ase m=40 g 348, Na platformi Yeleznitkog vagona nalezi se sutomobil dja je masa m=920 kg Koliki moment avladuje Konica automobile ako se vou krece Ubreanjem a-=0,8m/s?, a totkovi automobila imaju polupretaik R=0,25cin? 349, Covek, mase m=90 kg, raspolate polugom dutine [m2 in. Koliki ret make Eavek podici ovo polugom ako je njen oslonze na rastojanu d==0,25 m bd raja polige Kojt nije u rukama coveka? Kolika jf mehanitka prednost ove polige? 350, Ieragunati Koliki treba da bude intenitet vvatnih sta &, E,, F, fl da bi se dizao teret mase ai? Kolike su odgovarajuge mehanitke prednosti? 351. AKo se (elo postavi najpre na jedan tas pa satim ba drugi, dobijaju se razitit rezuitati merenj. Uprvom siucaju se dobia da je masa. merenog, fela my =3Kg, au drugom slutaju m=3,4 kg. Kolika je tataa vrednost mase merenog tela? : ‘ va ‘spojent cilindra, ukupne mast M, th polupretniks, r<2, povezani su ukadima 2a oslonte i 2a {elo mase my ot nasin prikazan tna slci I] Kolika wreba de bude mass tela m da i sistem mirovao? 353. Na kotir natinjen od dvs cilindra, polos pretika ri R (r-<2) Ee. prebabena su ya, uieta ‘aa Cijim Krajevima se nalaze tela masz my i my Koliki reba da bude odnot masz nim, da bi ‘atur bio u ravnoreti? Nacruti vektore’ odgovara- juin momenata, 354, Homogen tanak Stap, dudine / i mase m, savijen je po sredini pod pravim uglor: i obeien 24 Jedan svoj kraj Ij. Odtedit) ugao « izmedu vertikale 5 pornjeg keaja Capa U polotaju ravnoteze 355. Iz bunara se izvlati voda pomoéu proste ‘matioe prikazane na slici [J]. Masa Karte sa vodom je m= 20kg, Polupretnik clindrs je r=13em, dok Je Krak ritice R= 30cm. Koljkom je normalnom Siem pottebya delavatl na cusicu de bi se na oval natin dizala Kanta 28 vodor? 356, Pomotu diferencjalne kotwrate (] dite se feret_mase m=I1, Kolikom jé normalzom silom F potrebno delovati a ruticuvaljka? Dating ruti- ce je J2-4Dem) polupretnik vecep valika R=3em, 2 taanjeg r=10em. " 357, Drveni valjak za dizanje terete {f] ima dva cilindvigna dele polupretnika r=15em i R=75em, Preka prvog vali mamotano je ule 9 Gjem kraj visi teret mage melt, Pored veteg vaika po savjena je kotnica éja poluga ima dutinu dok je 48=0,2m, Kocficijen tren izmedy KoEni ce i vedeg cllindra Je w=0,6. Kolikom silom F mode da se zausavi kretaaje vslika? 358, Greda, Ql] mase m= 200 kg, vezana je w ta ki A zglobom 2a Rorizontaing de. Greds je oslo- pena u taki B na gladak cilindar, 2Elapajuel pri tome ugio a=30° prema tli. Kolika sila deluje na ‘slonac BY o Y¥ Bop s ‘ oe By ye a - f a £4 7359, Kocka, stranica a, naslonjena je na verti- alan ‘gladak 'zid na natin. prikazan aa slici Koeficjent trenja izmedu kocke i horizontalaog tla Jew Pri koji uglovima a ée kocka da bude u ‘avnotel? 360. Homogene lestvice, mase m, postave se uz sladak vertikalan id. Kosfiijent trenja izmedu lesivica i horizontalnog tla jew. -Odrediti najmenjt 366, Prosta greda, dutine I Ef. opteregens je vertkalnom silom F intemsiets F=0,3MN. Krak Sie je be/3. Koi s0 oon anloncen i 8! 367. Greéa, mase m i dutine 2/, postaviena je na dva_osionca (A i B) {J} Grece Je optereéena sitema F, i Fy. ji su intenziteti F, if, dok su Ugao famedu lest f Ua pri kome Testor nebo irakovi ovk Sila pikszanina sii. Rot su oxpor da Kize cplanaca Wj BY ‘361, Homogens greda, mase m=60kg i dutine Baisnicant atm a tam, postavijena je pod ugiom 2—30" na gladak Pi a in ee ad 2id visine Hor3m Donji kraj grede vezan. je mogu feta na natin prikazan na slic FIL Kobka Soom AC, Kou Se sca ane re Ko- foah aeade dal 7 Tika je ala tatezanja wins AC a Kolike £4 reakelje “ ssiniace BC? si 369, Sup, mase mi dutine 1, Jednim svojim 4 ‘362, Homogesagreds, masemr=400 kg i dutine / Eottonainin ico ontas Be Upee ek 2 Jeti na_horizontalnom ‘i, Jedan kraj grede nalazi prema ‘Borizantalna) ravnl Jee, Koliki'es ott se poted vertikalnog 282 visine Hl. Pravac rede Paeanee BT ote rho je hormalan na 2id. Za érugi kraj grede verano je i KX a ‘ude Kojim radnik, stojeti na. zidu, treba da podigne 379, Te tle malin dienia, mata 2mm, | ‘redu & vertikalan polozs}. Kolikom sllom cadnik valaze ge utemenima jedstkottantnog tougl teba da yute gredu da bi je pokrenuo? Kako in- rr a talon al saad pia pede? sa DE ha di er as ob pote | 363, Daska, mase ‘kg i dutine /=8m, ee 1 posavjena je'o4 osleaae A rt main. pikszan na 371. Die homogene kugle, jednakih potupresnika i ‘ici (Bl. gde je ABm=2m. Kraj daske C vezan je R=Werm, jednanatinjena od evolda's druga od i tom Hoje je prcbeteno preko’ Kota aluninijums, postavjene su tako de se docruu oa ¢ drugom kraj vist teg mate my Ako je gusting qvotda, 17 800 kg/m, @ steric y— ay Kola ba a bude Masa tega m, da bi mijuma pyo-2 700 kgim?, ‘odredit poloial centea ask ostala & horizontlnat pololajt Imase voz sistent tel jm 8S) *Kolik je otpor oslones. A? 372, Dve homogene kuglie El, mtinine od inte 364, Homogena greda, dutine 1 i mase m, uray supstanciey nanfzane su na tanak astegnur hone noteZena je na osloncu C ff}. Jednia Ectvrtina grede Gde se nalazi centar mase sistema kuglica ako se fe odseée i obesi na mes preeka. Defies gue dirt “Oshorpoivrctata k Yenikslay situ F Kojom je potrebno dslovati na eee a Tenitede ‘A'ds Udon Gaal iw tavnotcae 378, Oded Koorinatc emi masetkchonoe gh Dam i a A 2 365. Homogena reds, dutine f=AC=12m i $f plots, masc om oblike, kao a slit BD. Dee } mate m1=150‘p, posavijna je na prepust 3. Du. tanita ploie sy a=d=2 3c i\ i ka tatki C ktene Govek mase m,=80kg, Kotiko ‘mogene plote, mase m, oblika krvlnog isetka $i ‘ Fe tunes rami cathe Dk) i al centralnim ugiom = 1 poluprctnikom | ek (do tthe B) pri Home greda' ta fovskorn 315. Ostedii polo entra masetanke homogene nate da padne niz. prepust? ploge, mate m, oblika kao na slict ffl, ako je g 2 | i 1 a 2 a a @ @ i a c 7 ae j —— pt bl 7 get —— le 3 6 | |polupressik keuznog dela plote R, a dudina krakova trouglastog dela lode 22. Moment ioosha sens tla ii a4 | menja 80-6,-0 376, Odrediti koordinate centre mase tanke homogene ploés, mass m, oblika moment impala L, Ly Ty. ..nby ie jednakokrakog trousla, visine A i ugla naspram osnovice 2. i one Prema zakona odrtagia momenta impulsa, 7. Dinamika moment impala iaslevanog sistema tela Je | ings energie, mowers iaercie | iam pelts ogonor trim Je rotacionog kretanja ‘Asie moment inercije (i skadeno | Prema IU Njtnovom zakonw 28 oti, 4 ad moneninie, i einen | Sata mato Hol obra aed lr Brera ti ee | ye toh tle rele Jone i ere vor oe ea | of i ee hae el Saat Shp sane produ mons nese ea "8 ' une fe oun iment nomena se toi an tu ma ou vuais + vaonos beanie } * a eon po. | Bae iment 5 a Ife ilo doin wed. depia momenss i Pri Sema je ukupan rad toku veaonog pox | Yi es 2h i omens ince Sea odnons ma fat Ba Salt i 377. dDva jednaks cilindra, polupeetsike ri mase Infra a a i 1m, spojent sina naéin prikazan na slicl Bf. Ko- \e a i - Pistedi se tablicama na Kraju. kage, deed mo- = | az | nem fusrele yoy teh. abou Oe Moment inecieneih sonst previ a7 ‘i8UDva jednaka Sapa, dutine /=0,5m i mase nite "oua"koj prot Wor alto’ , " fenar main, dart sna kraj kage, | Ovo anati de je moment sile koji dele | m=6kg, spojena su tx na8in prikazan’a slci El Ted fageurn fered Ie sa tiara bail kojom se men reso" Koliki je moment inecije ovakvog ela» oésatu moment pul iw atntctom ss na osu Of Moment inercije Maya v. odnou. at (iepmiei=kem? Frag ite meena sgl te FO | a taal oetncenties Moment inreie tela pase mx ork | Ae ely ght vremena dr dela 10 malna je na njegovu geometrisku osu je Jy=m2/12. pronation oof is Sai See “ oil 9,399) Koliki je. moment inercje tankog. homo. set ile“ odgorerat imps nomen * grog kraog pen, nase n= kg | olupreéika ee Pe,2m, w odfosu na osu Koja leit Yavnk pstena Be Jef moment ines tla x oxy hola a cen rots: koe Samar nase We pale fe diane patcieeeee 1, {3 osam ba koju se" watt momsat ‘werele, | apgpy ivenatt dt =.tdh afFanka Romogena plots, mast m=? kg, ima i raoanj tnt sietor leit «=A oblik ‘pravougionika, Dutine stranica plote su 4, } a ‘Ake se tela raterinna ala) ase m ke | Ato momen sil dela mate 1kom We a=l0cmib=20cm. Koliki je moment” inerije =%| 4 trinom Zonda je acton imate acs | Mnnkon imerale A fove ploge u odnosu na osu Koja Se poklapa se **["-7— mn 2S morent iniulae ems | Toate momenta Je Jednom od stranica? iit . eS ‘381/ Na valk, polupretniks -=20em i duline 14 wees aa t O,r'm, ‘koji mote da rotira oko svoje_geoine- i fic ie 7 seltor patna ea w onosu na vwijske oie, delaje moment, &ijt se intensiter smer ar Mapu aot ie 2, s0l4 tal Moment | yiotito wx lo, women inert meni no ngéin rats ea sel BD ones eae ce igs came aie con lam we po) elit uenona bruins dt ie valk piste _ L il momenta implia je, inajti «| Renston eons ies 1b) Nactiati odgovarsjuti ciearam ugsone brain. impuba tea promeni od Valjak je natinjen od meraine legure gusting ein =i ot 98 eno Nuovo aKa 28 100 Keim? Wel a couse Arma, 382. Na zamajac, ji je moment inereje 00 kgm, deluje impulsni moment sprega, ji se J a fg = moment ier la 4 4 — ution intentte mania na natin prikazan na sich ED ia Seowe rots ts ake ie otnoing 8) Kolikt je intenaet jednoy Unpulsa momen 2 con tae wet rep ae 1) Nacrati diagram ugionog ubrzunja i upuone ; ements impulse ‘uo rat Ss Je inpule momenta koji de bering zamajea, pod uslovom é4 je prethodno ener iat edema ose mirow.21, Mmoye a eitr, goetate 2 «2, Memon ae, inte ea 2 ie tee Seve Sine os i a ne Nl seen, ee Sa cd, soos rsh ce oan ae a canes AB ltt ae wt a9 1 of Poo ge ape OL ngs iar ee a Sem ee tag eins ee ae SSSR aban ue tet colike su: site zacezanja svih ubadi? Metalni cilindar, polupretnika R, rotirajudi Seah Ste ee 2 i en alas By aby tp ede eee Pree eee eh ett eet, set eS ui lao SSS a pte tre, pte sagt medSt ots, mame peer eeete ee preted cr moat gas Sara ey“ See es, eae ee a dee wtf Hails gel Tela asus eee sepa Oot Sct ah elt aa 3, ante Besta st ea cero Epa tat eta et papa npg eer wee ad LePag abe a et eee eae ee re Bo saan coer sae eee Se eer fy ee ie ee oh asf metas foveka m,=80 kg, dok je poltpretnik platforme let hretanja Sovekn ako su uw pofetke keetanjn dovek i platforma bili u mirovanju? 2 390. Meteky mase m= 10, war v batt Auatee, date” 0,5 m, na djem. ken ee aula divend elo, masemy= kg! stance tert, Pac ara metka ising’ dospe’u horontalan palo Kolika je bila brzina metka? aed 391, Matisa ts, polipretaika += 20em rmase m=d0 kg, rota sllnonupnonow.brsinon rad/s oko ss me 4) Koja prota Trox ajen centar mase, 8) Koja Se mali na ‘tetany P= 2F og pet ode ose, ' of Bee Kolika je inetitka energie kuglew oba sta 382. Stapf éudine (40cm mase m,—0.8 be ima a svom Kraju mtalod lop nase nye AE Kolika je energua_ovog sistema ako. of rant alnom wgsonom brzinom w= rad/s of exe OO 393, Kolika je kinetic energie Zeme wzimajue lea rout oko taj ose tbo Sune? lass Zemle je m=6-10"kg. a njen: poupretack A=G,T-10%em dok je seed udaljenost Zeme mn of Sunea det.S-10" 394, Pri tetenju deveta kavlnom testeom, polu- Bectnlka r—30em, pote Je osu tengenedaine Silay intense F200 Ny Ge bi zupct testers all devo. ‘Ako. je uguona Dreina testers ate 000 eb/min, ieraéunatpotrebnu kori soagu Polrctatkog, motor. 395, Zamalac, mase_m= 180g, rotra stl ugionom brainom w= 50 abjmin. Ako je poluprcel Inereile zamajea d=0,5 my, iradunatrlegove fone ku ener 396. Na osovini elekicomotora nalazi se disk, mate i000 kp polunetia RodDem, Elk: motor delve na disk mérentor a3 MN Ako motor pode i moyen, orati vreme ta soje &o. Agha na abode ae inal brain v=24:m/s. Kolika je Kina set fia diska U tom erenutiu? 397. Na osovintelekiomotora, Koji azvija mo- ment sprega, incenzieia j= 7830, natact se sSlindacy nase m=400 kg ipotuptetniia’ Redon Ako, ot ade i miovnj, au Kleene ‘osovina de natin pei obrty Kelike je ereteia Predat ciladru eo weme! ete Palko merenja snage motoraPronievorn ‘koSnicom BH dobijent ‘Su sledeéi podaci: " —"gaona brzina motors pr ostvareno} ravnotext 8 @=120 ob/mis y “ = dufina brake polige 10,8, — masa {eg0Va oh 1aE8 pri FavnGLE m2 ky Kolika je snaga motora prema ovim podacima? 72 399, Upao koji opite zamajac mena se tokom vremena, po zakonu O8=A+Br+CP, gde je A: ‘S31ad, B= 36 rad/s, C=—2 rads. Kola je ste Anja snaga Koju razvije sla dejwvujudl sa 2amajae {do zaustavjanja?’ Moment inerele.2amaea isi T= 100 kam. 400, Na krajevima Sapa, dugine /=1 m i zane- rarjve mase, nalaze se dve jednake Kuglce. svaka ‘mmase m=10¢ (EJ. Stap sa Ruzlicama rotira oko ‘of O Stalnom ugtenom brzinom™ «=0,51ad.s. U Sednere tanucky jedna od Kugieaspadne 53 Saps- a) Sta ge se desiti sa. Sapom ponie overs Na. stati odgovarajui diagram vatone brzin Stap ) Kolika je promens Kinetitke energie sistema ei Spadanju kui? AOL. Disk, polupreénika 40 em imate mm, —20ks. pots’ da. rota stalin. ugaonin ubraanjern. Na ai mase r=5 ke Koeficjent teenja iamedu tela | diska je Zoog poveéanja cencfugalnesile ono jedndg ten pained, 2) Pri Kojo] é ugaonoj brat diska wo da spade? 4) Kotika ée da bude ugionabrzina disk posted posiespadanja tela? Neerati odgovarajeci fljagram Ggaone brzine dis ©) Kolika je promena kinetitke enersje sistema pet spadanja ica? 402. U sistem Koji rota stelnom_ugaonom brzinom, «= 10 rays, Oko nepokretne ose, krece se telo, mase m0.) kg, mali dimenzia. Koliki rad {Evel ceotifugalna st pel pomeranju-ovog tela po proizvoljagj putanji od tatke (1) do wEke (2) koje Suna rastojanja 4=0,2m 1 ry=0,7m od ose rotacie? 403. Na homogeni tanki cilindar [. mase my, i poluprefnike, Ae namotano. je tanko-acisteshivo We zanemarljve mase, na. éijem se kraju_nalazi {elo mase my, Zanemarajuei trenje uw os} linda. dred: a) Ugaonsbrsinu cllinre, by. Kinet tnergiju celog sistema funkcji.vemena Kretanja. 494. Homogeni cilindar, mase m j polupretnika R, utrenuku 10 pofne di se spuita pod dejstvom site tee MIL a) Kolika je sila zatezanja u utadima ako je masa ellindrs n= 5 ke? ') Kolika Je ugsono ubraanje cilindra ako je ajegov polupretnik’ R=0,2 m? ©) Odrediti u funkeiji vremena srenutnu snagu koju razvije sila (e#e w ovom slutaju. 405. Homogenicilindar (JJ, muse 1 i polupretnika R, sate slobodno da se akreée oko horizontalne osovine &ija se le¥itia nalaze na gostolju mase m, Na cilindar je namotano lako, neistelivo ue, sna Gijem kraju poéne da deluje sla F Trenje ize riedu postolja i podloge je zanesarljivo, Odredi ') ugzono ubraanje cilindra, Dp ubreanje Kraja uzeta, } Kinetiéku enerpiju ceiog sistema po isteku vremena 1 od poéetke dejstva site faksvelovo klatno ff] sastoji se od osovine, polupréenika r i mase m,, na Kojo) se nalazi disk, polupretaika R i mase m,, pri &mu je ré2. ay Kolikim ubrzunjem se kreéu ta&k? na osi OO’ Makstelovog Klatna tokom njegovog Kretanje nadole? Dy Kolika je ukupea enecgla sistema posle vre- mena 1 od potstka kretanja? AOR Ravan homogeni disk, mase mi polupeeénika R=0.2 m. rotira ugtonom brzinom’«=100 rads, Koliko vremena ée se disk abratiposle postavjanja ‘na horizontalny podlogu ko je Koeficjent trenja izmedu diska i podloge w=0.2? Priissk diska na podlogy smatrauravaomerni AG. Maremititko klatao, dutine (=0,25 m, ims na-sCom kraju kugliou mase m=20¢. Klatno jt 2ajedno sa sacixam, na Kome visi postavjeno a8 iview platforme koja rotira." Ako je polupretni plat- forme r=:10 m, iaragunati Kineticku energija kuglice Klatna. Ugaona braina platforme je stalaa i iznosi osgénds. ‘Homogena lopta, polupretnil Se po horizonrainoj ravai b ya Sms. Lopra se kreée Kotrjanjem i zaustavi se posie vie~ mena 120s od renutka bacanja. Koliki’ je Koeficjent renja izmedu lopte i podloge? 4i0y Momogena lpia. golupetiks R=02m, eS poterom trom po horzorsana sn (Om za vreme Lopta pri tome peede put os ‘anus se 8) Koliki je Koeficlent enja iemadu lopte i podloge? D1 Koltko obrtaja natin! lopta u tok kretanje? BD Kotiko je ubreanje centra mase homogene lopte Koja se koulja (ber Klzane) po sa) save naib 30°F Potetna brain Topte je 2e- nemarijive mala. Spe ‘alin, Kouta see mu pyan aI ee te one Intentitet sile tenja’iznosi $0 xi deo. intenziteta sile cede koja deluje na valjak. Kofika je brzina alike poste predenog puta s=24m? Ugao strme wv da je Sin x= 1/20. 1 S)SiAI cilindse Ff. mase mi polupresnika r, Dawe Ga se Krede niz smu ravan nagibnog gla, k 63 i% a 2 T 1 rnamotavajuéi pri tome na sebe tanko vis, mase Mf Teuane koe jr do. tide Ilo odoin a stro} ravi Kotiki brain 6 (mati centar mase Ci- Tindra sa namotanim wetom uw trenutku kada se ramota colo ue? Smatrati da je 2x. “4, Da bise odtedio moment inercije zamajca, polupecénikx 10,5 m, u odgrk na Ajegov geo Inetrsku osu, obajeno.je,oko njega ule na tem se kraju nalazi tog tase m~8kg. Fosmatranjem je wivdeno da se. teg.spust sa visine im? m_ Za Weme ty=-163. Da di se eliniaisac utcaj tenia. Uinjen fe isti ogled sa tegom, mase m,=4 kg, Koji fe spusti sa iste Visine za vreme 4,255, feragonati Toment inercje zamejea smattjuti da je moment Sile-teenja stalan | nezavisan of, ase tegova. 412. Oko valjka, polupreénika R=0,5 m i ma- se my-—100 kg, namotano je Ue ne Eijem kraju visi {elo fase my=16 ke fll. U potetku kretanja telo ds bilo na Visinl H=2re jzaad zemlje. Pr padenje tela vatiak se obrée, tzratunati: ‘) ugaom brzinu valjka pri padu tela na zemlju, 6) brzinu kojom ée telo pasti na zemlju, «) vreme 2a koje é elo pasti na zemju, kine iju tela pri wdaru 0 zeal, ).ybrzanje tela pri padanju. Drvena greda, dutine (12m, pottaijent je‘hofed verikalnog tide FE. Stojedi na vrhu 2ida, Covek. gurne gredu podeenont brzinom v= Is. Z2 koje €e vreme. greda pasti na zemlju? “4}7. Na statkom, horizontalnom Spy OA HH, XB;7 mote da rotira oko vertikalne ose koja prolazi raz kraj O Sapa, aalestse-telo mah. dimeaaija, maze m. Telo je povezano sa krajem O ftapa lakom optugom, dutine ft Koetilenta Krust. Kolik Je mad potrebno teveliti da bi se ova) sistem doveo do roracije ugaonom briinom @ ako s2 msse Steps ‘vopruge zanemare? 418) Homogeni Step, mase mi dutine ty obefen je b-Gsovinu © ff]. Siap se aipre dovede w hori- Zontalan polos) (I), px se pusti ¢a slobodoo pode, ‘pei demu on roti oko osovine O. U vertikainom olbzaju (2) Btap dari lo mase m,, koje se nalazi ha havo} podiosh Kaiki € puts tel dx prede 1 podioai poste udara Stapa w njcga ako je koe Figjlent wenja.izmede ‘cia podioge 419%; Homogena_drvenagreda, duzine (=2.m i tase m=10 kg, obedens je'0 okretnioslonac 0 fa Metak, mase m=30.p i brzine %=900 mis. po- ‘posh gradu w center mase. Metak prode kroz gredu Fa fstasku im brainu v=100 m/s. Za Kol Ge se ugao pometiti greda prt ovome? Moment iners sted za osu vetanja je T~m?)3. talbott pototau I. Metak, Imase my 15 g, pogo tome se u njemu 2adrdi. Putanja metka je verikalna i normalne oe crs Kole webu du bude brea metka dah ap doe veto Cage PE wey Telo malin dimenzija poéne ds Wizi se visine A niz stemi Heb, Koji pre- 2rd polukrug polupreéaka Hf. Zanemanijudl wenje, ooelld bec eke e sai ade pani pose odvajan od cba (GO Momcnes as, plupetia sulky odvajenis od'potistret sf mase Kap i pri pofne da se kottlis bez podetne bra ‘Kolike je ayzona Grzina Kugle w tree 8. Elastiénost it elastitaoet supetane isa ctu poe po- | jo ‘atijeno, pe Gem fe daaka inenutets se aja wil dlormacha, Eerse se * normaly napon enn ie je F— intesstet wie koje intuit Baa ek, Spero pope. Sia tela'w Geayon oll Je nottalan ta Bete NRE disten Suh se a — tangenclalat napon AS | ade be F— iment tangerine Xo | ele fe APT ~ x fete woah elo w raved w hail pore sine peeks tela eae ~prtiak ie of koje fe tho 8, ke fF, — Jungov modu catigeonttsu9- Es — Jae ato saat = mpremincks deoeme} veins a). ica ciate sareniska dr Seclaa p< pia kad sree 5 Score, P toetee sais Spt Sted of ois je lo tedaaa’ pl See pens = ¢e je F — intenaites sile koje ravaomerno. ” dielyje na deo tala ti} cija povetine na | 88° ie Ey — 2apreminski me ‘eee nea pea | cel “POM Mot tt Hoar eyed ‘Jedinica napona i pritiska je poke ,— rieiie Son So hag Bs 2 ems ie tarot oveat smi Keeficjen scene tupstanse od Loe elo Prema, Hukovom zakons, kvansttia ka. | SENG, BEE fe Soka deformanles Pike’ f, agree, bind = ezaie ‘modal scan wpe seks, taee be je 2 — elaine inezane, « — acim oe upon Koji fe wtok Gezag' «Koei | ade fe @ ~ pao wets, , ~ ite, rete > 6s