7-Zbirka Merenja U Elektronici522 PDF

Zbirka ispitnih zadataka
iz elektrinih merenja
2010. godina
Sadraj
1 Uvod ............................................................................................................................1
2 Greke merenja............................................................................................................2
3 Merna nesigurnost .......................................................................................................4
4 Analogni instrumenti...................................................................................................8
4.1 Talasni oblik ........................................................................................................8
4.2 Proirivanje mernog opsega ..............................................................................12
4.3 Proirivanje mernog podruja ...........................................................................12
4.4 Skala ..................................................................................................................13
4.5 Klasa tanosti ....................................................................................................13
4.6 Statike karakteristike .......................................................................................13
4.7 Linearnost ..........................................................................................................14
4.8 Ostalo.................................................................................................................14
5 Brojila elektrine energije .........................................................................................16
6 Mostovi......................................................................................................................17
1.1. Jednosmerni.......................................................................................................17
1.1.1. Uravnoteeni .............................................................................................17
6.1.1.1 Neuravnoteeni......................................................................................18
1.1.2. Tomsonov ..................................................................................................18
6.2 Naizmenini.......................................................................................................19
7 Kompenzatori ............................................................................................................22
1.1. Jednosmerni.......................................................................................................22
7.1 Naizmenini.......................................................................................................23
8 Transformatori...........................................................................................................24
9 Merenje elektrinih veliina ......................................................................................25
9.1 Snaga .................................................................................................................25
9.1.1 Tri ampermetra i tri voltmetra ...................................................................25
9.1.2 Vatmetrom.................................................................................................26
9.1.3 Trofazna.....................................................................................................27
9.1.3.1 aktivna ...................................................................................................27
9.1.3.2 reaktivna ................................................................................................30
9.1.3.3 faktor snage ...........................................................................................31
9.2 Energija .............................................................................................................31
9.3 Otpornost ...........................................................................................................31
1.1.1. ..........................................................................................................................31
1.1.2. Impedansa..................................................................................................31
1.1.3. Ommetar ....................................................................................................33
1.1.4. Pranjenje ..................................................................................................33
1.1.5. n otpornika.................................................................................................34
1.1.6. Otpornik sa induktivnou.........................................................................34
1.1.7. Metoda zamene..........................................................................................34
1.1.8. Ostalo.........................................................................................................35
9.4 Induktivnost.......................................................................................................35
9.5 Meusobna induktivnost ...................................................................................36
9.6 Kapacitivnost.....................................................................................................36
1.1.9. U/I metoda .................................................................................................36
1.1.10. Mostom......................................................................................................37
1.1.11. Balistiki galvanometar .............................................................................37
9.7 Merenje magnetnih veliina.............................................................................. 37
10 Osciloskopi ........................................................................................................... 38
11 Digitalna merenja.................................................................................................. 39
12 Ostalo .................................................................................................................... 41
13 Literatura............................................................................................................... 42
1 UVOD
1
2 GREKE MERENJA
Zadaci_ID: 2 Zadaci.xls
Izvreno je pet merenja jedne otpornosti pod istim okolnostima. Dobijene su
vrednosti 1483, 1476, 1482, 1485 i 1480 oma. U kojim granicama se, sa
verovatnoom od 95 %, moe tvrditi da se nalazi prava vrednost merene
otpornosti.
(Parametar Studentove raspodele za pet merenja i datu verovatnou iznosi 2,8.)
Reenje: (1481,2 4,3)
Reaktivna snaga monofaznog potroaa odreuje se na osnovu merenja struje,
napona i aktivne snage.
Kolike su sigurne granice greke merenja reaktivne snage ako je faktor snage
jednak 0,95, a sigurne granice greke merenja struje, napona i snage iznose
0,5 %?
Reenje: 15 %
1
GQ
1 cos
2 ( GU + GI + cos 2 GP )
Fazni ugao monofaznog potroaa odreuje se na osnovu merenja struje,
napona i aktivne snage. Kolike su sigurne granice greke merenja faznog ugla
ako je faktor snage jednak 0,95 a sigurne granice greke merenja ampermetra,
voltmetra i vatmetra iznose 0,5 %.
Reenje: 46 mrad
cos
G ( GU + GI + GP )
1 cos 2

Otpornost se meri U/I metodom, naponskom vezom. Upotrebljeni su:
Voltmetar, opsega 6 V, klase tanosti 1 i unutranje otpornosti
(6 000 12) ;
Ampermetar, opsega 12 mA i klase tanosti 1.
Oitano je 2 V i 10 mA.
Odrediti sigurne granice greke rezultata merenja.
2
Reenje: 9,0
U U 1
Rm = ; Rx = = R
I U Rm m
I 1
RV RV
GR = cU GU + cI GI + cRv GRv
2

klV U max Rx RV2 I 1 1
GU = ; cU = = =
100 U ( RV I U )2 I 1 Rm
RV

2

kl I Rx RV2U U 1
GI = A max ; cI = = = 2
I ( RV I U ) I 1 Rm
2
100
RV

2
Rm
Rx U2 R
GRV = RV ; cRV = = = V
RRV ( RV I U ) 1 Rm
2

RV

3
3 MERNA NESIGURNOST
Izvreno je pet merenja jedne otpornosti pod istim okolnostima. Dobijene su
vrednosti 1483, 1476, 1482, 1485 i 1480 oma.
Kolika je proirena merna nesigurnost rezultata, za faktor obuhvata k = 2 ?
Reenje: 3,1
sR
sR k = k
N
Kolika je standardna merna nesigurnost rezultata merenja analognim voltmetrom
opsega 150 V i klasom tanosti 0,5 ?
Reenje: 0,43 V
kl 1
u= U max
100 3
Digitalnim multimetrom izmeren je napon od 3 V, na mernom opsegu od 10 V.
Kolika je relativna standardna merna nesigurnost dobijenog rezultata merenja,
ako su granice greke instrumenta odreene formulom:
(0,1 % oitane vrednosti + 0,05 % mernog opsega)?
Reenje: 0,15 %
0,1 0, 05 1 1 U 1
u = U+ U max = 0,1 + 0, 05 max %
100 100 U 3 U 3
Digitalnim multimetrom izmeren je napon od 3,00 V. Kolika je relativna
standardna merna nesigurnost dobijenog rezultata merenja, ako su granice
greke instrumenta odreene formulom:
(0,2 % oitane vrednosti + 3 digit)?
Reenje: 0,69 %
3 LSD 1
u = 0, 2 + 100 %
U 3
4
Digitalnim multimetrom izmeren je jednosmerni napon od 0,350 V. Kolika je
relativna standardna merna nesigurnost rezultata merenja, nastala zbog konane
rezolucije displeja instrumenta?
Reenje: 0,082 %
LSD 1
u=
2 3U

Voltmetrom klase tanosti 1 i mernog opsega 100 V izmeren je napon od 9 V.
Kolika je relativna kombinovana nesigurnost rezultata merenja, uzimajui u obzir
granice greke odreene klasom tanosti voltmetra i mernu nesigurnost nastalu
zbog konane rezolucije rezultata merenja?
Reenje: 7,2 %
2
klV
U ops 2
U rez 1
u = 100 + 100 ( % )
3 2 3 U

Kolika je standardna merna nesigurnost rezultata merenja temperature ako je
unapred poznato da merena veliina moe da se opie normalnom raspodelom
verovatnoe, sa granicama od 3 C (u kojima e se nai priblino 99 % svih
pojedinanih rezultata merenja)?
Reenje: 1,2 C
a
u=
2,58
unapred poznato da merena veliina moe da se opie simetrinom,
ravnomernom gustinom raspodele verovatnoe, sa granicama od 3 C?
Reenje: 1,7 C
a
u=
3
5
unapred poznato da merena veliina moe da se opie simetrinom, trougaonom
gustinom raspodele verovatnoe, sa granicama od 3 C?
Reenje: 1,2 C
a
u=
6
Temperatura je merena pod uslovima ponovljivosti 20 puta i dobijeno je da je
standardna devijacija pojedinanih rezultata merenja 1,49 C.
Kolika je standardna merna nesigurnost rezultata merenja temperature?
Reenje: 0,33 C
s
u=
N
Za rezultat merenja Xm ocenjeno je da je merna nesigurnost u, a unapred je
poznato da je gustina raspodele verovatnoe rezultata merenja ravnomerna i
simetrina u odnosu na izmerenu vrednost.
Kolika je verovatnoa da se prava vrednost merene veliine nae u intervalu
(Xm 1u)?
Reenje: 0,58
3
p=k
3
6
Za rezultat merenja Xm ocenjeno je da je merna nesigurnost u, a unapred je
poznato da je gustina raspodele verovatnoe rezultata merenja trougaonog
oblika i simetrina u odnosu na izmerenu vrednost.
Kolika je verovatnoa da se prava vrednost merene veliine nae u intervalu
(Xm 1u)?
Reenje: 0,65
p=
(
k 2 6 k )
6
Otpornost se meri U/I metodom, naponskom vezom. Upotrebljeni su:
Voltmetar, opsega 6 V, klase tanosti 1 i unutranje otpornosti
(6 000 12) ;
Ampermetar, opsega 12 mA i klase tanosti 1.
Oitano je 2 V i 10 mA.
Odrediti standardnu mernu nesigurnost rezultata merenja.
Reenje: 4,0
U RV Rm RV U
Rm = ; Rx = = ; uR = cU2 uU2 + cI2uI2 + cR2V uR2V
I RV Rm RV I U
kl U Rx RV2 I
uU = V max ; cU = =
100 3 U ( RV I U )2
kl A I max Rx RV2U
uA = ; cI = =
I ( RV I U )
2
100 3
RV Rx U2
u RV = ; cRV = =
RRV ( RV I U )
2
3
2 2 2
Rm klV U max kl A I max Rm 1 RV
uR = 2 + +
Rm 100 3 U 100 3 U RV 3 RV
1
RV
7
4 ANALOGNI INSTRUMENTI
4.1 Talasni oblik
Na voltmetar sa kretnim kalemom i dvostranim ispravljaem, kalibrisanim tako da
meri efektivnu vrednost naizmeninog napona, doveden je jednostrano ispravljen
naizmenini napon.
Kolika je sistematska greka merenja?
Reenje: -29 %
Talasni oblik napona na izlazu iz izvora prikazan je
na slici. Amplituda U iznosi 1 V.
Koliki jednosmerni napon (ofset) treba
superponirati prikazanom naponu da bi srednja
vrednost tako dobijenog napona bila jednaka nuli?
Reenje: -0,53 V
8
U ofset = U
15
Zadaci_ID: 57 Zadaci.xls Broj bodova: 20
Talasni oblik napona na izlazu iz izvora

prikazan je na slici. Amplituda U iznosi 1 V.
u(t)
U
Koliki jednosmerni napon (ofset) treba
superponirati prikazanom naponu da bi srednja
vrednost tako dobijenog napona bila jednaka
nuli?
Reenje: -0,77 V T t
23
U ofset = U
30
8
Napon se istovremeno meri instrumentom sa pokretnim gvoem i instrumentom
sa kretnim kalemom i jednostranim ispravljaem. Pokazivanja instrumenata su
1 V i 0,707 V, respektivno.
Koliki je faktor oblika merenog napona?
Reenje: 1,41
U1
=
U2
Napon u(t) = (3 - 3 sin 314 t) V meri se voltmetrom sa pokretnim gvoem.
Koliko e biti pokazivanje voltmetra?
Reenje: 3,67 V
U m2
U + 2
0
2
Napon u(t) = (3 - 4 sin (314 t - /4) V meri se voltmetrom sa pokretnim gvoem.

Koliko e biti pokazivanje voltmetra?
Reenje: 4,12 V
U m2
U 02 +
2
9
Talasni oblik napona u(t) dovoljno visoke
frekvencije, dovedenog na voltmetar sa
kretnim kalemom i jednostranim
ispravljaem, kalibrisanim da meri efektivnu
vrednost naizmeninog napona, prikazan je
na slici. U = 1 V.
Kolika je relativna sistematska greka
merenja?
Reenje: -3,8 %
1 1 1
U U
4 2 3 = 4 2 1 = 3
= 1
1 1 2 4
U
3 3

Periodian napon dovoljno visoke frekvencije, talasnog oblika datog funkcijom
t
u ( t ) = U + U 0 ; 0 t T ; U > 0 u okviru jedne periode T, doveden je na voltmetar
T
sa kretnim kalemom i jednostranim ispravljaem, kalibrisanim da meri efektivnu
vrednost naizmeninog napona.
Koliko iznosi relativna sistematska greka merenja ako je odnos U0/U = -0,1 ?
Reenje: 82,4 %

Periodian napon dovoljno visoke frekvencije, talasnog oblika datog funkcijom
t
u ( t ) = U + U 0 ; 0 t T ; U > 0 u okviru jedne periode T, doveden je na
T
voltmetar sa kretnim kalemom i dvostranim ispravljaem, kalibrisanim da meri
efektivnu vrednost naizmeninog napona.
Koliko iznosi relativna sistematska greka merenja ako je odnos U0/U = 0,1 ?
Reenje: -7,7 %
10
Periodian napon u(t) talasnog oblika prikazanog na slici
doveden je na voltmetar sa kretnim kalemom.
Koliki je odnos t1/T ako voltmetar pokae napon od 1,2 V?
Reenje: 0,20
t1 U U 2
=
T U1 U 2

Periodian napon u(t) talasnog oblika prikazanog na slici
doveden je na voltmetar sa pokretnim gvoem.
Koliki je odnos t1/T ako voltmetar pokae napon od 1,2 V?
Reenje: 0,15
t1 U 2 U 22
=
T U 12 U 22

Periodian napon u(t) talasnog oblika prikazanog na
slici doveden je na elektrodinamiki voltmetar.
Koliki je odnos t1/T ako voltmetar pokae napon od
33 V?
Reenje: 0,26
t1 U 2 U 22
=
T U 12 U 22
11
4.2 Proirivanje mernog opsega
Voltmetru dometa 15 V i klase tanosti 0,5, ija je unutranja otpornost
15 k 15 , radi proirivanja mernog opsega vezan je na red predotpornik od
15 k 75 .
Koju klasu tanosti novodobijenog voltmetra treba oekivati?
Reenje: 1
U R p / RV RV R p / RV R p U V
= + +
U max 1 + R p / RV RV 1 + R p / RV R p U V max
4.3 Proirivanje mernog podruja
Za merenje naizmeninog napona na raspolaganju je mikroampermetar sa
kretnim kalemom, dometa 100 A i unutranje otpornosti 2 k, i jednostrani
ispravlja.
Kolika treba da bude vrednost predotpornika kojeg treba upotrebiti da bi tako
dobijeni voltmetar mogao da meri naizmenini napon efektivne vrednosti do
10 V?
Reenje: 43 k
2U
R pjedn. = R A
IA
Za merenje naizmenine struje na raspolaganju je mikroampermetar sa kretnim
kalemom, dometa 100 A i unutranje otpornosti 2 k, i dvostrani ispravlja.
Kolika treba da bude vrednost anta kojeg treba upotrebiti da bi tako dobijeni
miliampermetar mogao da meri naizmeninu struju efektivne vrednosti do 1 mA?
Reenje: 250
1
RsGrec = R A
2 2 I eff
1
I Asr
12
4.4 Skala
Otpornost u opsegu od 1 do 1 000 meri se instrumentom sa logaritamskom

skalom, dugom 135 mm.
Odrediti granice greke merenja otpornosti (prouzrokovane netanim
oitavanjem), ako poloaj kazaljke na skali instrumenta moe da se odredi sa
grekom ne veom od 0,2 mm.
Reenje: 1,0 %
Voltmetrom sa kvadratnom skalom izmeren je napon od 50 V.
Kolike su granice greke merenja, koja nastaje zbog netanog oitavanja
poloaja kazaljke na skali, ako je domet voltmetra 150 V, duina skale 135 mm, a
granice greke oitavanja su 0,2 mm?
Reenje: 0,33 V
4.5 Klasa tanosti
4.6 Statike karakteristike
Kazaljka instrumenta sa kretnim kalemom treba da skrene za ugao od 900 kada
instrument meri struju od 1 mA.
Koliko navojaka treba da se namota na kretni kalem, prenika 16 mm i duine
16 mm, ako indukcija stalnog magneta na mestu gde se nalaze navojci iznosi
0,3 T a mehaniki protivmoment opruge iznosi 10 N m kad kazaljka skrene za
900?
Reenje: 130
M2
D M2
N= = /2 =
BIbh BIbh BIbh
13
4.7 Linearnost
Pri ispitivanju voltmetra dobijeni su rezultati prikazani u tabeli:
(pod) 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
U (V) 0,00 1,02 2,03 3,02 4,01 5,01 5,99 6,98 7,99 9,00 10,00
- pokazivanje kazaljke voltmetra;
U - Tana vrednost napona prikljuenog na ispitivani voltmetar.
Koliko iznosi greka nelinearnosti ako voltmetar moe i treba da se podesi tako
da greka na poetku i na kraju mernog opsega bude jednaka nuli?
Reenje: 0,3 %
4.8 Ostalo
Galvanometrom unutranje otpornosti 100 i kritino-aperiodine otpornosti
200 meri se struja izvora ija je izlazna otpornost 400 .
Koliku otpornost i kako (redno - r ili paralelno - p) treba vezati da bi reim rada
galvanometra bio kritino-aperiodian?
Reenje: 400 - p
Na izvor elektromotorne sile 10 V i unutranje otpornosti 1 k prikljuen je
voltmetar sa mekim gvoem otpornosti 10 k. Koliki e napon izmeriti
voltmetar?
Reenje: 9,09 V
Za odreivanje strujne konstante balistikog galvanometra ije su nazivne
karakteristike: strujna konstanta 1 nA/mm, duina skale 400 mm, unutranja
otpornost 100 i kritina aperiodina otpornost 200 , na raspolaganju je izvor
promenljive struje, otpornik od 10 m i dekadna kutija otpornosti.
Koji je najpovoljniji opseg instrumenta za merenje struje koji treba da se upotrebi
da bi se odredila strujna konstanta.
Reenje: 6 mA
I max =
(R N + Rg + Ra )
Ci
L
RN 2
14
Ulazna impedansa elektrodinamikog voltmetra moe da se predstavi rednom
vezom otpornika od 5 k i kalema induktivnosti 0,2 H. Voltmetar je, u
jednosmernom reimu rada, podeen tako da na gornjoj granici mernog opsega
greka merenja bude jednaka nuli.
Kolika e biti greka merenja na gornjoj granici mernog opsega ako se meri
naizmenini napon frekvencije 500 Hz?
Reenje: -1,6 %
2
L

R
Reenje: G = 2
100 (% )
L
1+
R
15
5 BROJILA ELEKTRINE ENERGIJE
Kolika je utroena aktivna elektrina energija potroaa, ako disk brojila naini
1111 obrtaj i ako jednom kilovatasu odgovara 4000 obrtaja.
Reenje: 1,00 MJ
Kolika je snaga potroaa, ako je aluminijumska ploa njegovog brojila sa
konstantom c = 750 obr/kWh izvrila 15 obrtaja u jednoj minuti?
Reenje: 1,2 kW
n
P=
c t
16
6 MOSTOVI
1.1. Jednosmerni
1.1.1. Uravnoteeni
Vitstonov most za merenje otpornosti ima u sve etiri grane otpornosti od
priblino 1 k i napaja se iz (idealnog) naponskog izvora napona 4 V. Kao
indikator nule, koristi se instrument ija je strujna konstanta 1 A/pod i unutranja
otpornost 1 k.
Koliku jo promenu merene otpornosti ovakav most moe da detektuje?
Reenje: 0,20
Za merenje otpornosti Rx koristi se merno kolo
prikazano na slici. Parametri kola su: R0 = 1000 ,
R1 = 100 , R2 = 100 i r = 0,1 .
Kolika je merena otpornost Rx ako skretanje
kazaljke indikatora nule iznosi 12 podeoka kada je
preklopnik u poloaju (1) a -18 podeoka kada je
preklopnik u poloaju (2)?
Reenje: 999,8
Rx =
( R1 + R ) 1 R1 2 R
R2 1 ( R2 + r ) 2
0
17
6.1.1.1 Neuravnoteeni
Za merenje malih promena otpornosti otpornika od priblino 100 koristi se
Vitstonov neuravnoteeni most.
Odrediti granice greke merenja prouzrokovane neosetljivou mosta ako se zna
da otpornost otpornika u ostalim granama mosta iznosi 100 , da se most
napaja konstantnom strujom od 10 mA, da je strujna konstanta upotrebljenog
indikatora nule 0,9 A/pod i da je njegova unutranja otpornost 100 .
Reenje: 7,2 m
4 ( R + R5 ) Ci
R =
I0 10
Za merenje malih promena otpornosti otpornika od priblino 100 koristi se
Vitstonov neuravnoteeni most.
Odrediti granice greke merenja prouzrokovane neosetljivou mosta ako se zna
da otpornost otpornika u ostalim granama mosta iznosi 100 , da se most
napaja iz izvora konstantnog napona od 9 V, da je strujna konstanta
upotrebljenog indikatora nule 0,9 A/pod i da je njegova unutranja otpornost
100 .
Reenje:0,80 m
4 R ( R + R5 ) Ci
R =
E 10
1.1.2. Tomsonov
Koliko iznosi otpornost Rx merena Tomsonovim mostom prikazanim na slici ako
su u trenutku ravnotee mosta: RN = 0,1 , R1 = R3 = 50 , R2 = R4 = 1 k i
RS = m?
Reenje: 5,000 m
R1 R4 RS R1 R3
R x = RN +
R2 R3 + R4 + RS R2 R4
18
6.2 Naizmenini
R1 R2
Naizmenini most, prikazan na slici,
uravnoteen je za sledee vrednosti C1 C2
elemenata: R1=800 ; C1=0,5 F; R2=400 ; N
C2=1 F i R4=1 000 .
Izraunati frekvenciju napona Rx R4
napajanja pri kojoj je most u ravnotei.
Reenje: 398 Hz
U grani 1 Vitstonovog mosta za naizmeninu struju prikazanog na slici nalazi se
kondenzator reaktanse 2 k, u grani 2 otpornik
od 0,5 k, a u grani 4 redna veza otpornika od
0,5 k i kalema reaktanse 1,5 k. U grani 3 su C1 R2
elementi podeeni tako da most bude u ravnotei.
Koliki je fazni ugao impedanse u grani 3? N
Reenje:
X4 Z3 Z4
3 = + arctan
2 R4
Reenje: -18
19
Most prikazan na slici, sa otpornicima
R3 = 1 k i R4 = 1 k, napaja se iz izvora
napona efektivne vrednosti 15 V i frekvencije Cx, Rx R2
1592 Hz. Uravnoteen je za R2 = 1 k i
C2 = 0,1 F. N
C2
Koliko e da skrene kazaljka indikatora nule,

ija je naponska konstanta 1 mV/pod i
unutranja otpornost dovoljno velika, ako se R3 R4
otpornost R2 promeni za 1 ?
Reenje: 2,7 podeoka
R3 R4
Rx = R2 ; Cx = C2
R4 R3
R3 R3
R4 R2C2 R R4 R2C2 R
UT = E E
1 + (R2C2 )
2 2
R
2 R R 2 R
1 + 3 2
1 + 3
2

R4 1 R R4
1 + R2C2 1 +
R
1 + 3 R2
R4

UT
=
Cu
20
Most za merenje impedanse, prikazan na
slici, u ravnotei je za vrednosti
parametara R = 1,5 k, C = 3,3 nF i za
frekvenciju napona napajanja f = 10 kHz.
Koliki je moduo impedanse Z x ?
Reenje: 18,3 k
1 1
Zx = +4
C R 2C 2
2
Kapacitivnost kondenzatora merena je mostom sa
dva izvora. Ravnotea mosta postignuta je za
0
E1 = 10 V , E2 = 5 e j100 V i Rs = 1500 . Frekvencija
napona napajanja mosta je 400 Hz.
Kolika je nepoznata kapacitivnost?
Reenje: 531 nF
E1 1
Cx =
E2 Rs

Impedansa Zx meri se mostom sa dva izvora.
Ravnotea mosta postignuta je za E1 = 10 V ,
0
E2 = 3 e j110 V i Rs = 15 k.
Kolika je impedansa Zx?
Reenje: (1,5 - j 4,2) k

E2
Zx = Rs ( cos ( + 2 ) + j sin ( + 2 ) )
E1
21
7 KOMPENZATORI
1.1. Jednosmerni
Za poznati napon od 1,2 V, na skali potenciometra, pri uravnoteenom
kompenzatoru, oitana je vrednost 12 podeljaka, a za nepoznati napon je
dobijeno oitavanje od 18 podeljaka. Koliki je mereni napon?
Reenje: 1,8 V
Elektromotorna sila izvora jednosmernog napona meri se prvo voltmetrom
unutranje otpornosti 3 k a zatim kompenzatorom. Rezultati merenja su 2,5 V,
odnosno 5 V.
Kolika je unutranja otpornost izvora?
Reenje: 3,0 k
Na slici je prikazano kompenzatorsko kolo gde su
E1 = E2 = 4,5 V, R2 = 150 i Rg = 200 .
Kolika je naponska osetljivost kola na promene
otpornosti R1 u blizini ravnotenog stanja?
Reenje: 15 mV/
U AB 1 E2
=
R1 1 + E1 / E2 R2
Na slici je prikazano kompenzatorsko kolo gde su
E1 = E2 = 4,5 V, R2 = 150 i Rg = 200 .
Kolika je strujna osetljivost kola na promene
otpornosti R1 u blizini ravnotenog stanja?
Reenje: 55 A/
I g 1 E2
=
R1 E1 E R
R2 + 1 + 1 Rg 2
E2 E2
22
7.1 Naizmenini
23
8 TRANSFORMATORI
Struja sekundara strujnog mernog transformatora 50/5 A izmerena je
ampermetrom klase tanosti 1 i dometa 5 A.
U kojim granicama se nalazi prava vrednost struje u primaru ako je
ampermetrom izmerena struja od 2 A?
Reenje: (20 0,50) A
Za merenje snage potroaa upotrebljeni su strujni merni transformator za
100/5 A i naponski merni transformator za 10000/100 V. Na sekundarnoj strani
mernih transformatora je dobijeno 4,7 A, 93 V i 21 W. Kolika je izmerena aktivna
snaga potroaa ako je strujna greka strujnog transformatora +0,5 % a
naponska naponskog transformatora +0,3 %, i ako je fazna greka strujnog
transformatora +25' a naponskog +5' ?
Reenje: 36,6 kW
p p P
P = I S k I 1 I U S kU 1 U cos arccos S + I U
100 100 I SU S
Za merenje faktora snage potroaa upotrebljeni su strujni merni transformator
za 100/5 A i naponski merni transformator za 10000/100 V. Na sekundarnoj
strani mernih transformatora je dobijeno 4,7 A, 93 V i 21 W. Koliki je izmeren
faktor snage potroaa ako je strujna greka strujnog transformatora +0,5 % a
naponska naponskog transformatora +0,3 %, i ako je fazna greka strujnog
transformatora +25' a naponskog +5' ?
Reenje: 0,0422
P
cos p = cos arccos s + I U
UsIs
24
9 MERENJE ELEKTRINIH VELIINA
9.1 Snaga
9.1.1 Tri ampermetra i tri voltmetra
Metodom tri ampermetra merena je aktivna snaga i faktor snage monofaznog
potroaa. Dobijeno je 100 W i faktor snage jednak 0,3.
Kolika e da bude aktivna snaga istog potroaa ako se izmeri i metodom tri
voltmetra, uz korienje istog izvora i istog otpornika, jednakog modulu
impedanse potroaa?
(Korieni instrumenti i izvor napona mogu se smatrati idealnim).
Reenje: 38 W
U1 U U2
3 A : P3 A = U Z I Z cos = U1cos = U1 1 cos = 1 cos
Z R R
2
U U
3V : P3V = U Z I Z cos = U 0 cos = cos
R R
2 2 2
U Z Z
P3V = P3 A = P3 A = =
U1 R+Z R + Z cos + jZ sin
2
R 1
P3 A = P3 A
R (1 + cos ) + j sin 2 (1 + cos )
Faktor snage monofaznog potroaa meri se pomou tri jednaka voltmetra.
Oitanja instrumenata su 15 V, 10 V i 10 V. Unutranja otpornost voltmetara je
5 k a otpornost dodatog otpornika je 100 .
Koliki je faktor snage potroaa?
Reenje: 0,106
25
Faktor snage potroaa meri se metodom tri voltmetra.
Kolike su sigurne granice greke merenja ako su pokazivanja voltmetara 15 V,
10 V i 10 V a relativne sigurne granice greke merenih napona su jednake i
iznose 0,5 %.
Reenje: 0,023
U U U U U U
G = 1 1 + 0 + + 2 cos = 4,5
U0 U U U0 U U
9.1.2 Vatmetrom
Dat je vatmetar naponskog i strujnog opsega 150 V i 0,5 A, sa skalom od
150 podeljaka.
Kolika je izmerena snaga, ako je pokazivanje vatmetra 47 podeljaka?
Reenje: 23,5 W
Dat je vatmetar naponskog i strujnog opsega 150 V i 0,5 A, sa skalom od
150 podeljaka, specijalno konstruisan za faktor snage 0,2. Kolika je izmerena
snaga ako je pokazivanje vatmetra 82 podeljka?
Reenje: 8,2 W
Vatmetrom, naponskog i strujnog opsega 150 V i 0,5 A, klase tanosti 0,5,
izmerena je aktivna snaga potroaa od 25 W. Kolike su granice greke
dobijenog rezultata merenja?
Reenje: 0,38 W
26
Faktor snage monofaznog potroaa meri se ampermetrom, voltmetrom i
vatmetrom (voltmetar i naponsko kolo vatmetra su prikljueni na potroa).
Unutranja otpornost voltmetra i otpornost naponskog kola vatmetra su 25 k.
Na instrumentima je oitano 3 A, 200 V i 75 W.
Koliki je faktor snage potroaa?
Reenje: 0,120
Rv Rw U U2
RVW = ; IVW = ; PVW =
Rv + Rw RVW RVW
U2 PVW
P 1
Pp RVW P P
cos = = =
UI p U2 2P 2
I 2 PP UI
U I2 + 2
1 + VW 2 VW2
RVW RVW I U I
9.1.3 Trofazna
9.1.3.1 aktivna
Aktivna snaga simetrinog trofaznog potroaa iji je faktor snage priblino 0,2,
izmerena je Aronovim spojem i dobijena su pokazivanja vatmetara 120 W i 20 W.
Kolika je aktivna snaga potroaa?
Reenje: 100 W
Aktivna snaga trofaznog potroaa prikljuenog na trofazni etvoroini sistem
meri se jednim vatmetrom.
Nazivna vrednost faktora snage potroaa iznosi 0,5 a upotrebljeni vatmetar se
moe smatrati dovoljno tanim.
Kolike su sigurne granice greke merenja ako se zna da se fazne struje ne
razlikuju za vie od 0,5 % od nazivne struje, a fazni uglovi ne razlikuju za vie od
1,50 od nazivne faze?
Reenje: 3,4 %
2G 2 GI 1 cos 2
GP = I + tan G = + G
3 I 3 I cos

27
Pri merenju snage trofaznog simetrinog potroaa metodom dva vatmetra
dobijena su skretanja 1 = 91 pod. i 2 = - 86 pod. Skale vatmetara imaju
100 podeljaka.
Kolike su sigurne granice greaka merenja aktivne snage ako su vatmetri klase
tanosti 0,2 ?
Reenje: 8,0 %
GP 1 2 2 max
= klW max + klW max = kl ( % )
P 1 + 2 1 1 + 2 2 1 + 2 W
dobijena su skretanja 1 = 80 pod. i 2 = -75 pod. Vatmetri imaju pun otklon od
100 podeljaka pri izmerenoj snazi od 2 kW.
Kolika je aktivna snaga potroaa ?
Reenje: 100 W
P1 max P2 max
P= 1 + 2
1 max 2 max
100 podeljaka pri izmerenoj snazi 2 kW.
Kolike su sigurne granice greke merenja aktivne snage ako su vatmetri klase
tanosti 0,2 ?
Reenje: 8,0 %
klW 1 kl
P1 max + W 2 P2 max
GP 100 100 100 %
= ( )
P P1 max P2 max
1 +
1 max 2 max 2
28
Pri merenju snage troinog, trofaznog, simetrinog potroaa metodom dva
vatmetra dobijena su skretanja 1 = 80 pod. i 2 = -75 pod.
Koliki je faktor snage potroaa ?
Reenje: 0,019
P2 1
1 = ; cos =
P1 1
2
1+ 3
1+
Pri merenju faktora snage trofaznog simetrinog potroaa metodom dva
vatmetra dobijena su skretanja 1 = 80 pod. i 2 = -75 pod. Vatmetri imaju pun
otklon od 100 podeljaka.
Kolike su sigurne granice greke merenja faktora snage ako su vatmetri klase
tanosti 0,2 ?
Reenje: 0,0015
P2 3 (1 ) klW 1 1 max klW 2 2 max

= ; Gcos +
P1 4 ( 2 + 1)3/2 100 1 100 2
Pri merenju faznog ugla trofaznog simetrinog potroaa metodom dva vatmetra
100 podeljaka.
Koliki je fazni ugao potroaa ?
Reenje: 89

P2 1
= ; = Arccos
P1
2
1
1 + 3 1 +

29
Pri merenju faznog ugla trofaznog simetrinog potroaa metodom dva vatmetra
100 podeljaka.
Kolike su sigurne granice greke merenja faznog ugla ako su vatmetri klase
tanosti 0,2 ?
Reenje: 0,085
P2 3 klW 1 1 max klW 2 2 max

= ; Gcos +
P1 2 ( 2 + 1) 100 1 100 2
Aktivna snaga trofaznog, troinog, priblino simetrinog potroaa meri se
pomou dva jednaka vatmetra (Aronova veza). Upotrebljeni su vatmetri klase
tanosti 0,1 a njihova skretanja su priblino na polovini skale.
Oceniti sigurne granice greke merenja ako se zna da je faktor snage potroaa
priblino 0,02.
Reenje: 6 %
1
P = P1 + P2 = 2 Pmax klW
100
P 2 Pmax klW 2klW 1
= = (%) ( jer je : P1 P2 UI cos / 3 Pmax )
P 3UI cos 3 cos 2
9.1.3.2 reaktivna
Reaktivna snaga trofaznog, troinog, simetrinog potroaa
meri se jednim vatmetrom. Nepanjom, ema veza je bila
kao na slici.
Kolika sistematska greka merenja reaktivne snage nastaje
zbog pogrenog vezivanja ako je faktor snage potroaa
0,9?
Reenje: 129 %
1 cos
G= 3 1
2 1 cos 2

30
9.1.3.3 faktor snage
9.2 Energija
9.3 Otpornost
1.1.1.
1.1.2. Impedansa
Za merenje impedanse potroaa, iji je aktivni deo poznat i iznosi 300 , koristi
se U/I metoda (voltmetar vezan paralelno sa impedansom).
Koliki je moduo impedanse ako je na instrumentima oitano 10 V i 10 mA, a
unutranja otpornost voltmetra iznosi 10 k ?
Reenje: 1,035 k
Rx
1+ 2
RV
Z x = Zm 2
Z
1 m
RV
Za merenje impedanse potroaa, iji je faktor snage poznat i iznosi 0,05 , koristi
se U/I metoda (voltmetar vezan paralelno sa impedansom).
unutranja otpornost voltmetra iznosi 10 k ?
Reenje: 1,010 k
2
1 Zm Zm
Zx = cos + 1 (1 cos ) Z m
2
2

Z V R R
V
1 m
R
V
Komentar: Vidi se uticaj faktora snage impedanse na faktor korekcije.
31
Za merenje impedanse potroaa, iji je aktivni deo poznat i iznosi 300 , koristi
se U/I metoda (ampermetar vezan na red sa impedansom).
unutranja otpornost ampermetra iznosi 300 ?
Reenje: 854
R + R 2 R 2
Z x = Zm 1 a x

x

Z m Z m
Za merenje impedanse potroaa, iji je faktor snage poznat i iznosi 0,05 , koristi
se U/I metoda (ampermetar vezan na red sa impedansom).
unutranja otpornost ampermetra iznosi 300 ?
Reenje: 0,939 k

2
RA
R

Zx = 1 (1 cos ) cos Z m
A 2
Z
m Z
m

Komentar: Vidi se uticaj faktora snage impedanse na faktor korekcije.
Za merenje impedanse upotrebljeni su ampermetar, voltmetar i vatmetar
(voltmetar i naponsko kolo vatmetra prikljueni na krajeve merene impedanse).
Njihova pokazivanja su 50 mA, 10 V i 0,25 W.
Odrediti sistematsku greku merenja modula impedanse, ako se zanemari
injenica da otpornost naponskog kola vatmetra i otpornost voltmetra nisu
neogranieno velike ve iznose po 3 k, svaka.
Reenje: -6 %
2
Zm Z R
Zx = , = 1 m 2 VW2 Pm 1 1
RVW U
2
Z R
1 m 2 VW2 Pm 1
RVW U
32
1.1.3. Ommetar

Za merenje otpornosti omometarskom metodom, upotrebljen je voltmetar sa
kretnim kalemom, klase tanosti 0,5 .
Koliko iznose sigurne granice greke merenja, ako kazaljka voltmetra pokae
podeljak na polovini skale?
Reenje: 3,0 %
U max
U max
GR = U 1 + U klV
U max
1
U

Za merenje otpornosti ommetarskom
metodom upotrebljen je voltmetar sa kretnim
kalemom, dometa 15 V i klase tanosti 1.
Kolike su sigurne granice greke merenja ako
je pokazivanje voltmetra pri zatvorenom
prekidau 10 V, a pri otvorenom 6 V?
Reenje: 10 %
U1
U2 U U
G= klV max + max
U1
1 U1 U2
U2
1.1.4. Pranjenje
Koliku otpornost ima otpornik preko koga se kondenzator od 80 nF
isprazni na polovinu poetnog napona za 15,3 s? Kada se otpornik ukloni,
kondenzator se isprazni na polovinu poetnog napona za 62 s.
Reenje: 366 M
T0 1
Rx =
T0
1 C ln 2
Tx
33
1.1.5. n otpornika
1.1.6. Otpornik sa induktivnou
1.1.7. Metoda zamene
Za merenje nepoznate otpornosti metodom poreenja na raspolaganju su izvor
konstantne struje, etalon otpornosti od 1 k i voltmetar unutranje otpornosti od
5 k.
Kolika je nepoznata otpornost ako napon na otporniku nepoznate otpornosti
iznosi 2 V a na etalon-otporniku iznosi 1 V?
Reenje: 2,5 k
1 Ux
Rx = RN
U RN U N
1 + 1 x
UN RV
34
1.1.8. Ostalo
Koliko iznosi sistematska greka koja se ini pri merenju otpornosti uzemljenja
U/I metodom, ako su otpornosti sondi 0,20 vrednosti unutranje otpornosti
upotrebljenog voltmetra?
Reenje: -17 %
RS1 / RV
=
1 + RS 1 / RV
9.4 Induktivnost
Induktivnost kalema merena je U/I metodom. U jednosmernom reimu rada
izmerene su vrednosti 10 mA i 40 V, a u naizmeninom, pri frekvenciji od 50 Hz,
izmereno je 10 mA i 50 V.
Kolika je induktivnost kalema?
Reenje: 9,5 H
Induktivnost kalema merena je ampermetrom, voltmetrom i vatmetrom, pri
frekvenciji od 50 Hz. Izmerene su vrednosti od 10 mA, 50 V i 0,1 W.
Kolika je induktivnost kalema?
Reenje: 15,6 H
35
Induktivnost kalema merena je ampermetrom opsega 10 mA, voltmetrom opsega
100 V i vatmetrom sa opsezima 10 mA & 100 V nainjenog za faktor snage 0,2.
Klasa tanosti upotrebljenih instrumenata je 1,5. Izmerene su vrednosti od
10 mA, 25 V i 0,1 W.
Kolike su sigurne granice greke merenja induktivnosti kalema?
Reenje: 8,9 %
1 U 2 P2
L=
I2 I4
1 U 2 U 2 2P 2 P2
GL % = 2 2 2
GU % + 2 + 4 GI % + 4 GP % =
U P I I I I
2
4
I I
=
1
1 cos 2
[ ]
GU % + 1 + 2 cos 2 GI % + cos 2 GP % , gde je cos =
P
UI
9.5 Meusobna induktivnost
9.6 Kapacitivnost
1.1.9. U/I metoda
Kapacitivnost elektrolitskog kondenzatora merena je miliampermetrom dometa
15 mA i klase tanosti 1,5 i voltmetrom dometa 3 V i klase tanosti 1. Izmerene
su vrednosti od 12 mA i 2,4 V.
Kolike su sigurne granice greke merenja kapacitivnosti kondenzatora?
Reenje: 3,1 %
Kapacitivnost elektrolitskog kondenzatora merena je U/I metodom. Izmerene su
vrednosti od 12 mA i 2,4 V.
Kolika je minimalna vrednost napona polarizacije?
Reenje: 3,4 V
36
Kapacitivnost elektrolitskog kondenzatora meri se U/I metodom. Paralelno
merenom kondenzatoru nalazi se redna veza voltmetra i kondenzatora dovoljno
velike kapacitivnosti. Na miliampermetru i voltmetru su oitane vrednosti 10 mA i
0,66 V.
Kolika sistematska greka merenja kapacitivnosti nastaje ako se ne vodi rauna
o tome da je unutranja otpornost voltmetra konana i da iznosi 1 k?
Reenje: 0,22 %
1 1 ( Z m / RV )
2
= 100 (%)
1 ( Z m / RV )
2
Kapacitivnost elektrolitskog kondenzatora meri se U/I metodom. Paralelno
merenom kondenzatoru nalazi se redna veza voltmetra dovoljno velike
unutranje otpornosti i kondenzatora. Na miliampermetru i voltmetru su oitane
vrednosti 10 mA i 0,66 V.
Kolika sistematska greka merenja kapacitivnosti nastaje ako se ne vodi rauna
o tome da je kapacitivnost kondenzatora vezanog na red sa voltmetrom konana
i da iznosi 1 F?
Reenje: 0 %
1.1.10. Mostom
1.1.11. Balistiki galvanometar
9.7 Merenje magnetnih veliina
37
10 OSCILOSKOPI

Talasni oblik napona u(t) = Um sin(150 t) posmatra se osciloskopom.
Koji poloaj preklopnika za horizontalnu osetljivost treba izabrati da bi se na
ekranu osciloskopa videla priblino jedna 0,25 periode posmatranog signala?
(Ekran osciloskopa je podeljen po irini na deset podeljaka).
Reenje: 1 ms/pod
38
11 DIGITALNA MERENJA
Perioda signala meri se digitalnim instrumentom. Rezultat merenja je 123,45 ms.
Kolike su granice greke merenja ako se frekvencija osnovnog oscilatora nalazi
u granicama 10 MHz 100 Hz ?
Napomena: ppm 10-6.
Reenje: 91 ppm
1 f 0
G= +
N f0
Frekvencija signala meri se digitalnim instrumentom. Rezultat merenja je
123,45 Hz.
Kolike su sigurne granice greke merenja ako se frekvencija osnovnog
oscilatora nalazi u granicama 10 MHz 10 Hz ?
Napomena: ppm 10-6.
Reenje: 82 ppm
1 f 0
G= +
N f0
Za merenje frekvencije od priblino 2 Hz na raspolaganju je digitalni instrument
iji generator osnovne frekvencije radi sa frekvencijom od 1 MHz, ija vremenska
baza moe da se bira u koracima 100, 101, 102, ... , 106, i iji displej ima pet
dekadnih cifara (moe da prikae cele brojeve od 0 do 99 999). Moe se smatrati
da se osnovna frekvencija poznaje dovoljno tano.
Kolike su najmanje mogue granice greke merenja date frekvencije ovakvim
instrumentom?
Napomena: ppm 10-6.
Reenje: 20 ppm
N = 10 d f 0 Tx N max ; G = 1/ N
39
Counter Timer-om se meri fazna razlika izmeu dva prostoperiodina signala
frekvencije 2 kHz. Frekvencija osnovnog oscilatora je 10 MHz, a sadraj brojaa
je 1000.
Kolika je merena fazna razlika?
Reenje: 1,26 rad

= 2 fNT0

Jednosmerni napon meri se A/D konvertorom, sa dvostrukim nagibom.
Integracija merenog napona traje 100 ms, a referentnog napona, od 1,2 V, traje
99,7 ms.
Koliki je mereni napon?
Reenje: 1,196 V
t
U= U ref
T
40
12 OSTALO
41
13 LITERATURA
[1] Bego
[2] Trenkler
[3] Ferkovi
[4] Stout
[5] Ruska
[6] Petrovi
[7] Bagari
[8] Mlakar
42

7-Zbirka Merenja U Elektronici522 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

7-Zbirka Merenja U Elektronici522 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Zbirka ispitnih zadataka

Reenje: (1481,2 4,3)

Zadaci_ID: 109 Zadaci.xls

Zadaci_ID: 102 Zadaci.xls

4.1 Talasni oblik

Zadaci_ID: 57 Zadaci.xls Broj bodova: 20

Talasni oblik napona na izlazu iz izvora

Napon u(t) = (3 - 4 sin (314 t - /4) V meri se voltmetrom sa pokretnim gvoem.

Zadaci_ID: 104 Zadaci.xls

Zadaci_ID: 105 Zadaci.xls

Zadaci_ID: 36 Zadaci.xls Broj bodova: 16

Zadaci_ID: 93 Zadaci.xls Broj bodova: 16

4.3 Proirivanje mernog podruja

Otpornost u opsegu od 1 do 1 000 meri se instrumentom sa logaritamskom

4.5 Klasa tanosti

4.6 Statike karakteristike

Koliko e da skrene kazaljka indikatora nule,

Reenje: 2,7 podeoka

Zadaci_ID: 97 Zadaci.xls Broj bodova: 16

Kolika je impedansa Zx?

Reenje: (1,5 - j 4,2) k

Reenje: (20 0,50) A

9.1.1 Tri ampermetra i tri voltmetra

P2 3 (1 ) klW 1 1 max klW 2 2 max

P2 3 klW 1 1 max klW 2 2 max

Zadaci_ID: 100 Zadaci.xls

Zadaci_ID: 106 Zadaci.xls

1.1.6. Otpornik sa induktivnou

1.1.7. Metoda zamene

9.5 Meusobna induktivnost

1.1.9. U/I metoda

1.1.11. Balistiki galvanometar

9.7 Merenje magnetnih veliina

Zadaci_ID: 101 Zadaci.xls

Reenje: 1,26 rad

Zadaci_ID: 107 Zadaci.xls

You might also like