VATIKANSKE UBICE

Naslov originala: Alberto Series

1979-1988 by Jack T Chick LLC
www.chick.com Copyright za Srbiju: Metaphysica

Izdava: Metaphysica,
Beograd Prevod: Petar Kalezi
Tehnika priprema:
Metaphysica tampa: Mladost
grup, Loznica Tira: 1000
Distribucija: Metaphysica 011/292-0062
 Dr Alberto Rivera

Vatikanske ubice
Ispovest biveg jezuite

- KAKO JE NASTAO KOMUNIZAM?

- KO JE PISAC PROTOKOLA SIONSKIH MUDRACA?
- KO JE PRAVI AUTOR HITLEROVE KNJIGE
MOJA BORBA?
- KAKO JE NASTAO ISLAM?

METAPHYSICA
4
 Predgovor

Pred vama je neverovatna pria o bivem jezuit-

skom sveteniku i njegovom obraenju. Dr Alberto
R. Rivera je mo rao da ostane na adresi sa identifika-
cione kartice (slika dole) dok je ekao odluku crkve-

5
nog suda u svom sluaju 1967. godine, ne to pre
svog istupanja iz rimokatolike crkve.
Ispod su neke od poslednjih slika Dr Rivere,
slika-ne kada je bio direktor kole za svetenike u
San Lorencu, u paniji.
Poglavlja koja su pred vama bazirana su na ivot-
noj prii i drugim informacijama koje je bivi visoko
rangirani jezuitski svetenik Alberto Rivera dao izda-

Dr Alberto
Rivera, fotografija
iz 1985. godine.
6
vakoj kui Chick Publi cations. Do svoje smrti 20.
juna 1997, Dr Rivera intenzivno je istraivao
rimoka-toliku crkvu i njenu ulogu u svetskim
politikim i ekonomskim tokovima. Putovao je po
svetu drei predavanja u crkvama i kolama gde je
pomogao mnogim rimokatolicima da napuste
pogrean religij-ski sistem. Mno gi bivi katolici, i
drugi ljudi, duguju Riveri to su dobili informacije
od znaaja za svoj ivot.
Izdava

7
 Donna Eubanks (biva kalue-
rica): Danas sam istinski religio-
zna na kon 23 godine koje sam
provela kao kaluerica u samo-
stanu Sv. Josif. Mo gu da kaem,
na osnovu linog iskustva, da Dr
Rivera govori istinu o ri mo ka to-
likom religijskom sistemu.

Clark Butterfield (bivi katoli-

ki svetenik): Nakon to sam
proitao ispovest Alberta Rivere
shvatio sam da nisam sam u svo-
joj elji da kao bivi katoliki sve-
tenik pomognem mnogima da
shvate rimokatoliku prevaru.
Poastvovan sam to sam u istom
timu sa Albertom Riverom.

8
 Prvo poglavlje

Poeci

Moja ivotna pria zapoela je u paniji, 1942.

godine. Majka me je vodila na upis u katoliku kolu.
- Oe Avrame, ovo je najsreniji dan u mom
ivo-tu. Danas moj sin poinje da ui za svetenika.
- Da gospoo Rivera, dobro ste ga pripremili za
to veliko zvanje. Pogledaj Alberto, vidi li zgradu
ispred nas, to je kola u koju te vodimo.
- Da, oe Avrame, vidim je, - rekao sam.
- Krstio sam Alberta i sada sam srean to ga
mogu provesti kroz ova vrata. Doi, sine.
Ali, kada sam doao pred vrata kole, neka
unutra-nja sila me je odbijala da uem unutra:
- Ne, majko, ne! Ne elim da ostanem ovde,
hou da se vratim kui sa tobom, vikao sam.
- Alberto, prestani ve jednom, mora ostati
ovde. Mora. ta je to sa njim? Oe, ne razumem.
Alberto je poeo svoje kolovanje kada je imao 7
godina.

9
 Dve godine kasnije...
- Oe, tri ene su dole da trae brata Alberta.
Njegova majka umire.
- Ko su one? - pitao je svetenik Avram.
- Njegova baka i dve ujne.
- Uvedi ih i poalji nekoga po brata Alberta.
ene su ule u kancelariju svetenika Avrama:
- Da li vas je doktor poslao? - pitao ih je svete-
nik.
- Da oe, nemamo puno vremena, ona je jako
bolesna. Doktor kae da moramo da pourimo ako
Alberto eli da je vidi ivu, odgovorile su.
- On e stii za trenutak.
Ja sam ubrzo stigao.
- Brate Alberto, tvoje roake su dole da te vode
kui. Tvoja majka umire.
- ta oe, o ne! Ne oe, neu da idem kui. Ovo
je moja kua, ovo je moja porodica! Crkva je moja
majka!
Nakon intenzivnog poduavanja od strane jezuit-
skih svetenika, ja sam se potpuno promenio.
- Sine moj, da te pitam neto... Podigni glavu i
pogledaj me. Zar ti nisi doao ovde da bi postao
sve-tenik?
- Da, oe! - odgovorio sam.
- Zar se ne sea da si prihvatio jedan od najsve-

10
tijih zaveta - zavet poslunosti? Izgleda da nisi spre-
man... Ja ti nareujem da ide kui, a ti odbija.
- Sa vaon dozvolom oe, spreman sam da
idem, odgovorio sam.
- Dozvoljavam ti.
- Oe, da li u se vratiti?
- Da, brate Alberto, vratie se...
- Za ime Boga Alberto, pouri! Tvoja majka eli
da te vidi pre nego to umre, pourivale su me
roa-ke.
Kada smo stigli u katoliki samostan, gde je leala
moja majka, situacija je bila napeta do usijanja.
- Zato ste premestili gospou Rivera u ovu
sobu? , pitala je glavna asna sestra.
- Govorila je udne stvari o nekim duhovima koji
dolaze u njenu spavau sobu i plae je. Traila je da je
premestimo - odgovorile su ostale asne sestre.
- Kakvi duhovi? - usledilo je novo pitanje.
- Ne znam! Uradila sam ta mi je reeno. Otac
Avram se sloio.
- Ah! Otac Avram. Onda je u redu.
asne setre su pokuavale da umire mog oca:
- Gospodine Rivera, vaa ena je bila svetica.
Pomagala je svima. Niko nije bio bolji od nje. Bila je
potpuno odana devici Mariji i njenoj crkvi. Nikad
nije propustila nijednu misu.

11
 - Da, Tereza je svetica. - govorile su druge
asne sestre.
U tom trenutku, ja sam ulazio na vrata. asne
sestre su me prepoznale.
- Alberto dolazi! Idi reci Terezi da joj je doao
sin.
- Oh, hvala Bogu. Idem, idem!
Majka me je snano zagrlila i traila je da joj
pomognem.
- Alberto, sine moj, svetenie. Bojim se. Ne
elim da umrem. Pomozi mi, pomozi. Hou da mi
pomogne. Moli se za mene presvetoj devici Mariji!
Alberto! Molila sam se ak i Isusu, ali ne dobijam
nikakve odgovore. Pomozi!
Bio sam bespomoan i obratio sam se sveteniku:
- Oe Avrame, ne znam ta da radim. Zar ne
moete neto da uinite?
- Sine Alberto, uinio sam sve to sam mogao -
odgovorio je.
Moja majka je vikala:
- Oh Boe, ponovo vidim uasne duhove koji
dolaze po mene! Tako se bojim. U sobi su!
Svetenik Avram je nastavio:
- Tvoja majka je primila sve svete obrede i speci-
jalni oprost grehova od svetog oca pape. Odrana je
i specijalna misa.

12
 Moja majka tada nije uzimala nikakve lekove.
Vikala je i dalje:
- Oh ne! Zar ih ne vidite? Hoe da me stave u
vatru! Doli su po mene Alberto! Neu da umrem i
odem tamo! Pogledaj te ljude u vatri!! Ta grozna
udovita dolaze po mene! Ne, Alberto! Uini da
odu od mene. Pomozi! Bojim se da umrem! Vatra,
udo-vita...
- Mama, mama, vrati se!
Svetenik Avram je konstatovao:
- Umrla je, sine moj.
Moja majka, Tereza Rivera je umrla sa 33 godine.

Narednog dana svetenik Avram je pokuao da

me ohrabri:
- Alberto, mora verovati crkvi. Ja sam svetenik
koji te je krstio. Zar meni ne veruje? Moda e
posle sahrane eleti da pria sa mnom.
U sebi sam pomislio:
- Nisam ti ja sin! Sve je la! Sakramenti nisu
pomogli mojoj majci. Crkva joj nije pomogla kada joj
je trebala pomo i uteha. Otac Avram je laov! On bi
trebalo da bude kao Isus, a Isus nije pomogao.
Kanonsko pravo i dogma rimokatolike crkve daju
sveteniku dve moi: da oprata grehe i da izvodi

13
misu. Ovo ga postavlja u poziciju Isusa, prema
rimo-katolikom uenju.
Bio sam duboko razoaran. Oseao sam se mrtav
iznutra. Nisam vie verovao ni u ta.
Posle sahrane bio sam duhovno slomljen. Kleao
sam pored majinog groba i razmiljao:
- Ako je otac Avram lagao, onda moda on nije
uradio ta je trebalo da uradi...
Draga mama, ako postenem svetenik, ja u nai
odgovore i istinu. To u uiniti!
Boe, pomozi mi da postenem svetenik da bih
mogao da pomognem svakome kome je potrebno.
Mama, vratiu se u kolu zbog tebe, vratiu se da
te vidim, mama, kad postanem svetenik i bie
ponosna i srena... Zbogom mama, volim te mno-
go.

Nakon viegodinjeg kolovanja, uraenog dokto-

rata i rada u okviru rimokatolike crkve, saznao sam
ono to nisam ni sanjao da u saznati. Zbog toga
sam morao da napustim crkvu i da napustim
paniju, u kojoj sam radio.
U paniji sam radio kao jezuitski svetenik i biskup
u rimokatolikoj instituciji. Jezuiti su na samom vrhu
religioznih redova u katolikoj crkvi. Osnovani su od
strane oveka po imenu Ignacije Lojola 1541. godine

14
sa ciljem da se zaus tavi irenje svih religijskih pokre-
ta suprotnih rimokatolicizmu. Oni su bili inteligenci-
ja. U prolosti, jezuiti su savetovali kraljeve i obarali
vlade. I jo uvek to rade. Oni su instruktori na rimo-
katolikim univerzitetima. Jezuiti su mnogo moniji
nego to bi ikada mogli i da sanjamo.
Jezuita ima oko 100.000. Ovaj broj ukljuuje i
jezuite koji su van rimokatolikog svetenstva. Ljudi
bi pomislili da su oni potpuno odani papi i da papa
vodi Vatikan. Ali ne, postoji jedan drugi ovek koji
u stvari vodi celu predstavu. Taj ovek je jezuitski
gene-ral. Poznat je pod nazivom crni papa.
On nije crnac, nego se samo oblai u crno. On je
najmoniji ovek u Vatikanu.
Nita nije kao to izgleda. Rimokatolika instituci-
ja je puna iznenaenja. to sam napredovao ka viim
poloajima, saznavao sam stvari koje su me sve vie
uznemiravale. Pretpostavljam da zato oko 86% sve-
tenika (ukljuujui i jezuite) prolazi kroz psiholoke
i psihijatrijske tretmane i ispitivanja.
Ali, da krenem od poetka.
Prva stvar koja je uzdrmala moju veru bila je smrt
moje majke. Ona je bila potpuno odana crkvi i nikad
nije dovodila u pitanje njena uenja, jer je verovala
svetenicima. A ipak je umrla bez Boga, sa izrazom
uasa na licu. Svetenik mi je rekao da je uinio sve

15
to je mogao. Slepo verovanje crkvi kotalo je moju
majku ivota. Oseao sam da je svetenik za to kriv.
Zakleo sam se da u postati svetenik i otkriti istinu.
Da, smrt moje majke je bio prvi veliki dogaaj koji
je uzdrmao moju veru.
Sledei dogaaj koji me je uznemirio desio se u
koli jedne noi. Dok sam spavao neko se uunjao u
moj krevet i poeo da me ljubi. Burno sam reagovao:
- ta? Izlazi iz mog kreveta!
Mladi nasilnik je poeo da vie:
- Jao! Oe rektore! Oe! Doite! Moj nos,
slomio si mi nos!
Rektor je brzo naiao:
- ta se ovde dogaa?
- Alberto me je udario u nos, oe, vikao je moj
kolski drug.
Pokuao sam da se odbranim:
- Oe, on je uao u moj krevet i poeo da me
ljubi, i...
Rektor mi nije dozvolio da zavrim:
- Napolje, svi izlazite napolje iz sobe... Ti ostani
ovde, Alberto. Sram te bilo Albeto! Spusti se na
kole-na i priznaj svoj greh!
Bio sam okiran:
- Ali oe, on je doao u moj krevet. Ne razu-
mem!

16
 - Na kolena! Priznaj greh! - vikao je rektor.
- Koji je moj greh?
- Tvoj greh je, Alberto... on ti je ponudio svoju
ljubav, a to je bila Boja ljubav, a ti si to odbio!
Na moje zaprepaenje, homoseksualac nije uop-
te osuen. Kako je vreme prolazilo, otkrio sam da
je homoseksualnost prisutna u celoj crkvi, od
sveteni-ka pa sve do kardinala.
injenica da Rimska crkva ne dozvoljava brak
sve-tenicama i sestrama je izazvala velike probleme.
Dok sam bio u crkvi mogao sam da vidim da su
neke sestre ispovedale lezbejstvo, a druge su imale
ljuba-vne afere sa svetenicima. I to je zaista stalni
izvor frustracija za normalnog oveka.
Poznato je da su radnici, koji su kopali na imovini
katolike crkve, pronali skrivena groblja. Nali su
kosture beba koje su rodile kaluerice. To se desilo u
Sevilji, u paniji, 1934. godine. Takoe i u Madridu,
1932. godine. I u Baskiji, regiji na severu panije.
Vlade predsednika Aznara i Manuela Azane zahteva-le
su nacionalnu istragu manastira, kola i drugih
rimokatolikih institucija. Mnoge takve grobnice su
otkrivene u paniji i u Rimu. Katolici u paniji su bili
zgroeni i napali su i unitili mnoge od crkvenih
zgrada gde su ovi tuneli postojali. Dravni lekari su

17
pregledali tela i ustanovili da je smrt nastupila gue-
njem.
U svetlu ovoga, zar nije udno da je rimokatolika
crkva protiv abortusa?
Ali, bez rimokatolikog svetenstva ne bi bilo ni
rimokatolike institucije. Zato? Najvaniji zavet je
zavet celibata, bez kojeg nema sakramenta reda. To
postavlja svetenika na presto. Oni trae od Boga da
im bude naklo njen s veom milou nego drugima,
jer su ostali neoenjeni. Ako bi se svi svetenici oe-
nili, to bi unitilo sistem, jer je ustanova uteme jenal
na odreenom kanonu koji kae da papa moe biti
samo iz redova svetenstva, a ako nema pape, nema
ni rimokatolike institucije. Papi je namenjena uloga
vladara sveta.
Tu taku je najvie promovisao Avgustin, rimoka-
toliki teolog, oko 420. godine u originalnoj verziji
knjige Boji grad. U svim ostalim verzijama taj
deo je odstranjen, da za njega javnost ne bi saznala.
Sada je papa sunce, vladar univerzuma - svemira.
18
Zemaljski vladari predstavljaju mesec i reflektuju
njegovu slavu. Svi ljudi koji se klanjaju pred njim
jesu zemlja.
U citatu se kae da Bog papi garantuje boansku
pravdu kao Isusu Hristu na Zemlji, kako bi tajno
kontrolisao stanov nitvo svake drave preko obra-
zovne, politike, ekonomske i vojne moi.
Sledei veliki ok doiveo sam u koli. Imao sam
16 godina. Uitelj je govorio o tome kako je Petar
bio prvi papa. Postavio sam pitanje koje me je
umalo unitilo.
- Ustani Alberto! ta si rekao?
Tada nisam znao da sam izazvao papu lino. Da
bi dokazao da je apostol Petar bio prvi papa, uitelj
je rekao da je Simon Petar bio stena na kojoj je
izgrae-na rimokatolika crkva.
- Kako moe Petar biti stena na kojoj je sagrae-
na crkva? - upitao sam.
- Zato to to jasno pie u staroj aramejskoj Bibliji
koja vie ne postoji - usledio je gnevan odgovor.
- Ne razumem - rekao sam.
- Nisam ti dao dozvolu da postavlja pitanja,
Alberto - grmeo je profesor.
Ali, ja sam eleo odgovor na moje pitanje.
Nastavio sam:

19
 - Na asovima grkog i latinskog jezika ste nam
rekli da Simon znai pesak, a Petar - mali
kamen. Zar nije Isus stena? Isus je rekao: Na ovom
kamenu sazidau crkvu svoju. Dakle, Petar ne moe
biti ta stena. Jer Isus malo posle toga naziva Petra
Sotonom.
- Napolje! Izlazi iz moje uionice. Preterao si!
Govori kao jeretik, kao komunista. Saekaj me
napolju!

Dva sata kasnije, profesor mi je u kancelariji

rekao neto iznenaujue:
- Nisam te pozvao u moju kancelariju zato to si
uradio neto loe. Nego zato to je to to si rekao
veoma opasno - rekao je profesor.
- ta sam uradio, zato ste me onoliko vreali? -
pitao sam.
- Morao sam da se zatitim iako se slaem sa
onim to si rekao. Ne smem da dozvolim da moji
stu-denti saznaju ta za stai mislim - odgovorio je
profe-sor.
- Ne razumem, oe!
- Da sam te prijavio rektoru, bio bi kanjen! To
to si uradio je veoma, veoma opasno. Jednog dana
e saznati da pos toji puno stvari o kojima nikad ne
sme da govori. Dakle, upozoren si. Sad idi!

20
 U koli nam nisu dozvoljavali da itamo Bibliju.
Samo su instruktori mogli da je koriste. Jednog dana
mi je jedan mlai student dao Bibliju:
- ta je ovo? - upitao sam.
- To je pitanje ivota ili smrti, Alberto! itaj to!
Moram da idem, dovienja.
Plaio sam se. Na knjizi nije bilo zvaninog rimo-
katolikog peata. Pokuao sam da se oslobodim te
knjige. Ako bi me uhvatili da itam Bibliju, bio bi
optuen za krivoverstvo. Zbog toga sam je sakrio.
Danas nosim naoare zato to sam tri godine itao
Bibliju kriom, ispod pokrivaa uz pomo baterijske
lampe.
Kada sam saznao da je apostol Petar bio oenjen,
umalo nisam umro!
U to vreme poeli smo na asovima da uimo isto-
riju inkvizicije. Tada sam zamrzeo sve ne-katolike. Ali
neke su me informacije potresle. Tada jo nisam znao
da u uskoro biti treniran da radim kao prikriveni
agent sa ciljem da unitavam ne-katolike crkve.
Inkvizicija je bila najstranija mainerija okrutnosti i
moi koju je svet ikada upoznao.
Crkvu su tada vodili dominikanski monasi, ali u
pozadini su i tada stajali jezuiti. Sveta stolica je
dono-sila uasan teror, gde god je dopirala njena
mo. Niko nije bio siguran.

21
 Rimokatolika crkva je od 1200. godine proizvela
68 miliona rtava. Danas rimokatolika institucija
pokuava da izmeni istoriju, odnosno, ono to je
vezano za inkviziciju, kako bi prikrila svoja nedela.
Knjige o tom predmetu tajanstveno su nestale iz
mnogih biblioteka. To je najbolje skrivana tajna mo-
dernog vremena. Na asu crkvene istorije nastavnik
nam je proitao ta se stvarno dogaalo u vreme
inkvizicije:
- Jednog dana ete morati kao svetenici odgo-
varati na pitanja o inkviziciji. Na ovom asu emo
razmotriti ta se u stvarnosti dogodilo. Proitau
vam jedan sluaj da biste razumeli da je crkva imala
autoritet da osudi jeretike i nad njima izvri smrtnu
kaznu. Dana 21. maja 1559. godine, neki ne-katolici
su bili sabrani u jednoj kui i itali su Bibliju. O
tome je neko obavestio Sveti ured za koji je to bio
pravi zloin, kanjiv smru.
Inkvizitori su ubrzo stigli:
- Uhvatite jeretike! Stoj! U ime Svetog ureda!
Oni obo avaju avola. To je sastanak vetica.
Meu uhapenima je bila i kraljeva roaka. Njeni
prijatelji su preklinjali da je puste:
- To je Dona Isabela. Molim vas oslobodite je.
Ona je roaka kralja Filipa.

22
 - Jeretik je jeretik! Bez obzira da li je grof, princ
ili kralj! - usledio je odgovor.
- Smilujte se. Trudna je. Dobie bebu.
- Bog nee zatititi dete jeretika jer e i ono biti
jeretik. Vodite je!
Tribunal i porota su navodno stajali na poziciji
Boga. Neslagati se s njima, znailo je suprostaviti se
Bogu. A kralje va roaka Isabela nije elela da se
odrekne svoje vere:
- Ne, neu. Kako mogu da da se odreknem svog
Boga?
- Jeretiku! Hoe li povui to to si rekla? Hoe
li se pokajati? - uzvikivao je predsedavajui Svetog
ureda.
- Kako mogu da se odreknem onoga koji mi je
dao ivot? Kako da se odreknem onoga koji je moja
jedina nada za venost nakon to vi izmasakrirate
moje telo. Gospodine, ja neu lagati, nakon to sam
saznala istinu.
- Smrt vetici, ona je laov! ... ta je istina, reci
nam? Priznaj, vetice! ta je istina? - vie glasova je
uzvikivalo.
- elite da znate istinu? Molim se Bogu da vam
pomogne da ga upoznate. Bog je rekao...

23
 - Dosta jeretiku! To je rekla devica Marija! Lae!
To je rekla sveta majka, kraljica neba! Ubijte je! Sta-
vite je na lomau!
Dona Izabelu su privezali. Kapljicu po kapljicu
vode su joj putali u usta, a s njom i otro laneno
platno. S vodom je prisilno gutala i otro platno, sve
dok kraj platna nije dospeo do eluca. Tada su ga iz
nje povukli tako, da su joj istrgli sve, od eluca do
usta (vidi sliku na sledeoj strani).
Ali, Izabela je i dalje odbijala da se odrekne svoje
vere u Boga. Morala je da plati stranu cenu za to.
- Spalite je u slavu Boga! Prljavi jeretik, vetica!
Na kraju je bila spaljena. Tako je Dona Izabela
umrla sa svojim neroenim detetom u plamenu. Na
predava u koli je opravdavao ovakve pos-
tupke:
- I vidite, tako je Bog zatitio nau veru i spasio
nau crkvu.
- Da, oe, da! - uzvikivali su aci.
Ja sam, naravno, posumnjao da tu neto nije u
redu. Bio sam zbunjen i ak sam imao none more.
Ali, ipak sam mrzeo ne-katolike. Verovao sam da su
oni nai najvei neprijatelji. Tada sam dobio zadatak
da radim u tajnosti, da se infiltriram u druge crkve i
da ih unitavam.

24
 Imao sam 14 go di na kada sam poeo da uim o
drugim hrianima i njihovoj jeresi. Profesor mi je
rekao:
- Alberto, grupa u kojoj e ti raditi
koncentrisae se na ove grupe crkava: pentakostalce,
baptiste i evangeliste (tabela na sledeoj strani).
25
 GRUPA A GRUPA B GRUPA C GRUPA D GRUPA E
- Episkopalna - Adventisti - Pentakostalci - Alijansa - Muslimani
crkva - Nazareni - Baptisti misionara - Kopti
- Metodisti - Hristova - Evangelisti - Mormoni - Pravoslavci
- Luterani crkva - Jehovini - Jevreji
svedoci
Jedna od podela ne-katolika po grupama za delovanje.

Kako su godine prolazile, infiltrirao sam se u sto-

tine crkava i drugih organizacija.
Oko 1550. godine, jezuiti su poeli da se infiltrira-
ju u sve religije i denominacije. Oni to rade i danas
na mnogo suptilniji nain, zahvaljujui ekumenskom
pokretu.
Svetenik nam je pokazivao kako da lomimo hleb
i kako da se ponaamo po obiajima drugih crkava.
Ka da su smatrali da smo spremni, dali bi nam tane
lokacije crkava u koje treba da se infiltriramo i rekli
su nam da se pretvaramo kao da smo biblijski reli-
giozni.
A kako smo znali gde su ove crkve locirane? Jedina
dozvoljena religija u paniji bila je rimokatolika
religija. Lokalni svetenici su imali liste. Ako neko ne
bi doao na misu, tajna policija je bila obavetena o
tome. Policija bi ih pratila dok ne bi pronala njihove
tajne lokacije. Nauili su nas kako da se igramo sa

26
decom pripadnika crkava u koje bismo se infiltrirali i
koja pitanja da im postavljamo kada smo bili nasamo.
Takoe, kada bismo bili pozvani na veeru, nauili
su nas da kupimo cvee njihovim enama i devojka-
ma, da budemo vrlo ljubazni i da im otvaramo vrata.
Rekli su nam da kada budemo nasamo s njima treba
da im laskamo kako su lepe i armantne. Nauili smo
kako da se igramo sa njihovim oseanjima pokazu-jui
veliko sauee kada umre neko od njihovih blinjih i
pokazujui veliko interesovanje kada bi god prolazili
kroz neku krizu.
Vrlo je interesantno kakvu smo taktiku koristili da
podelimo crkvu i unitimo svetenika koji je govorio
da rimokatolika crkva nije hrianska institucija
ili ako bi rekao da rimokatolici nisu hriani. Zbog
tih stavova on bi postao naa meta.
Samo u paniji, pomogao sam unitenje 19
crkava. Doz vo iol sam da budem uhvaen u jednoj
raciji pro-tiv jeretika u paniji kako bi se moje ime
pojavilo u novinama i kako bi javno bio prog aenl
jeretikom. Takoe sam posedovao pismo od ne-
katolikog svetenika, kojim me on preporuuje kao
dobrog hrianina, i oveka dostojnog poverenja.
On nije znao da sam ja odgovo ran za raciju i za to
to je on u zatvoru.

27
 Tada sam imao 17 godina. Sa pismom tog sve-
tenika bio sam primljen u baptistiku crkvu u Vene -
cueli. Moja institucija me je poslala tamo da se infil-
triram i da se onda prebacim u vei inter-denomina-
cioni teoloki fakultet u Kosta Rici. Moja misija je
bila da unitim svetenika, crkvu i fakultet! Takoe je
trebalo da pribavim to vie imena i da ih poaljem
nazad u Rim.
Sva ta imena se ubacuju u kompjuter u Svetom
uredu. Dakle, Sveti ured, koji je nekada vodio inkvi-
ziciju jo uvek postoji. Tamo su imena svakog ne-
katolikog svetenika i imena svih lanova crkava u
svetu, ukljuujui i rimokatolike. Ako se neko od
njih u budunosti usprotivi jednoj svetskoj super-
crkvi koju Rim planira da stvori, ti podaci e biti
upotreb-ljeni protiv njih. A oni neprijatelji unutar
rimske insti-tucije koji se usprotive rimokatolikom
harizmat-skom pokretu bie ubijeni.
U pitanju je nova inkvizicija. Rimska crkva planira
da likvidira sve one koji ele da ive po Bojim zapo-
vestima. To e biti okultna ubistva povezana sa cr -
nom misom.
Ali, da se vratim mom bivem radu, odnosno, tome
kako sam unitio baptistiku crkvu u Venecueli.
Polovina lanova te crkve je verovala da je rimokato-
lika institucija takoe hrianska crkva. Njima sam

28
govorio ovako: O, da, imam puno roaka u katoli-
koj crkvi koji vole Gospoda i koji su pravi hriani.
To je hrianska crkva. Oni koji u to ne veruju izazi-
vaju podelu i veliku tetu Bogu. Mnogi od tih katoli-
ka su bili uniteni u njihovoj hrianskoj veri kada su
ih ne-katoliki svetenici napali. To mora prestati,
treba da propovedamo ljubav.
Ne-katolikom sveteniku i onima koji su ga
podravali bih rekao: Svetenie, vi ste u pravu.
Katolika crkva nije hrianska crkva. Oni su me
toliko zlostavljali u paniji. Oni mrze hriane. Moj
dragi svetenik je jo uvek u zatvoru. Morate pro-
testvovati protiv toga. Evo, moje ime je u novinama,
nazvali su me jeretikom.
Dok sam preko baptistikog svetenika uao na
interdenominacioni seminar, zapoeli smo glasine
kako je on u vezi sa 18-ogodinjom devojkom. Ona
je bila na agent. Rekla je dekanima, koji su se
suprostavljali tom sveteniku, da eli da prizna da je
imala aferu sa njim. Taj svetenik je bio nevin. ena
se razvela od njega. Crkva je bila unitena i ja sam
preao na svoj sledei zadatak.
Takoe, postojao je plan za unitenje ljudi koji
nisu eleli da prihvate nikakav kompromis, koji su
bili vr-sti u svojoj veri? Postojala su tri naina:
- diskreditovati ga

29
 - izolovati ga
- ubiti ga na razliite naine

Broj jedan, diskreditacija.

Unitili bismo ugled osobe laima o njoj, izvrta -
njem njenih rei. Prikazivali bismo tog ne-katolikog
svetenika kao neprijatelja zemlje, prouzrokovali mu
tekoe sa slu benicima, ili bismo ga povezali s
nekom enom koja je pos tavljena kao njegova
sekre-tarica upravo da bi imala aferu s njim. Nekada
bismo tog svetenika pozvali hitno, kasno nou. Kraj
puta smo postavljali enu i iscenirali da je doivela
nes-reu, a kada bi se on zaustavio da joj pomogne,
ona bi povikala: Silovanje! Rastrgla bi svoju odeu,
a njen saradnik bi je fotografisao i tako je ovaj
svetenik bio uniten.
Kada bi vlada i policija istraivale sluaj nekog ne-
kato ikogl svetenika koji je bio optuen za vezu s
drogama, mo derni mediji bi ga, svakako, odmah
osuivali. Jednom sve teniku smo unitili ugled splet-
kama oko kreditnih kartica. Pu no se govorilo o tome.
Kasnije su se odgovorni izvinuli tom oveku, ali bilo je
prekasno. Sve to smo radili, da bi tim ljudima uni - tili
ugled. Koristili smo i tajne telefonske pozive, te
optuivali njihove ene i decu za lana dela. To su
samo neki od naina kojima smo nastojali da ih ocr -

30
nimo. Takav ovek bi postao nepouzdan i igosan
kao laov i lopov.

Broj dva, izolacija.

O sveteniku smo poeli iriti vesti da je kontro-
verzan i da samo prouzrokuje tekoe. Nazivali smo
ga neprijateljem koji uzrokuje razdore, nejedinstvo.
Govorili smo kako ima vlastitu neobinu nauku ili
veru, da je ostao sam i da je bez sve tenika
prijatelja. O njemu smo poeli iriti lai kako je do i
veo nervni slom. Puno njih se nakon toga predalo,
jer ih je usamljenost prisilila da napuste slubu.

Broj tri, smrt!

Ako bi ovek smatrao da je pozvan od Boga, i
ako pod svim tim pritiscima ne bi klonuo, poeli su
se zbivati neobini dogaaji. Pregazio bi ga auto i
morao je u bolnicu. Neka medicinska sestra bi iu-
pala njegovu cevicu s kiseonikom, ili bi pomeala
lek tako da bi dolo do komplikacija i ovek bi
umro. Smrt je mogla nastupiti i usled trovanja
hranom, ili bi zbog uzimanja psiho-kodljivih
materija morao da bude premeten u duevnu
bolnicu. Moglo je doi i do iznenadne tue sa
strancima koji bi ga u mraku napali noevima, ili je
bio unajmljen ubica koji bi ga ubio.

31
 Kao to se moe videti, mi smo zaista u ratu!
Protestantski interdenominacijski institut koji sam
unitio bio je u Kostariki. Sa mnom su dole i dve
lepe devojke. Obe su bile iz rimokatolike omla din-
ske borbene grupe. Izdavale su se za prave hrianke
koje svoju veru temelje na Bibliji. Kar men je u
koledu bila u ulozi moje devojke, a Marija je dola da
unitava svetenike, i da unosi seks meu stu-dente.
Da bih dokazao svoje anti-rimokatolike sta-vo ve,
esto sam se pred studentima prepirao sa jezu-itskim
svetenikom koji je dolazio u biblijski koled.
Naravno da su ti jezuiti znali ko sam ja, to je sve
bila gluma. Sve to sam znao o toj koli prijavio sam
tim svete nicima. Oni su sve te informacije prosledili
u Vatikan. Izaz vao sam uznemirenje meu studenti-
ma krei pravila o strogom razdvajanju mukaraca i
devojaka. etao sam drei se za ruku sa Karmen.
ta se deavalo sa tom kolom, nisam mogao da
verujem. Nastavnice su bile zgroene. Namestio
sam zgodne katolike momke da zavedu mlae nas-
tavnice. Poseivao sam ensku spa vaonicu kasno
uvee. Jedne noi, Karmen i ja smo dozvolili da nas
zateknu u enskoj spavaonici. Ona je bila u spavai-
ci.
Proula se vest da sve devojke rade isto sa drugim
studentima. Ljudi iz kole su se udili kako se ovo

32
dogodilo. Stvar je dospela u novine. Jezuitski
svetenik je ispriao priu novi naru. Koled je bio
potresen, oznaen je kao mesto pokvarenosti.
Oblaio sam se kao bitanga i stalno sam kasnio.
Zapo injao sam svae sa nastavnicima optuujui
ih da nemaju hrianske ljubavi. U svakoj prilici sam
ih ubeivao da ima mnogo dobrih hriana u
katolikoj instituciji i da su katolike kole najbolje
zbog disci-pline. Govorio sam im kako tamo nikad
nema skan-dala.
Moja koleginica Mari je imala pune ruke posla.
Mnogi od 17 uenika koje je zavela bili su izbaeni.
Sada je bio trenutak da pone da obrauje
svetenike. Kada sam primetio da je jedan svetenik
esto gleda, naredio sam joj da ga uniti. Tri
svetenika su tako pala. Zapretili smo da emo im
upropastiti ivote ako ne prestanu da govore protiv
katolike crkve. Misija je bila uspena. Sva tri
svetenika su postala eku-menisti. Od tada su samo
propovedali o Bojoj ljubavi. Nikada vie nisu
govorili o katolikoj crkvi u negativnom kontekstu.
Sve su radili po naim instrukcijama.
Na Biblijskom koledu sam nagovorio studente da
stupimo u trodnevni trajk glau kako bismo pobolj -
ali uslove studiranja. Ovo je dospelo u vesti. kola je

33
bila na ivici propasti. Katoliki svetenici su zahtevali
zatvarenje kole tvrdei da je ona oruje avola.
Kada je uprava kole pokuala da me deportuje,
Vatikan je, preko panske vlade, tvrdio da sam vojni
dezerter. Tako sam se izvukao pre nego to su
saznali da sam jezuita.
Interesantan podatak: Biblijski koled je danas
potpuno ekumenski i blisko sarauje sa rimokato
il-kim svetenicima.
Ove devojke su zavodile svetenike iz dva razloga:
branile su svoju veru unitavajui neprijatelje i skup-
ljale su poene za izlazak iz istilita. Rimokatoliki
sistem je zamenio biblijsko unitenje nepokajanih sa
istilitem da bi mogli da imaju svoje svetenike i
sakramente. Biblija nam kae da su oni koji umru u
gresima, kao nepokajani, izgubljeni zauvek i bie
uniteni. Za njih je sve gotovo. Ali, godine 593, papa
Grgur I je objavio uenje o istilitu kao privreme -
nom mestu proienja (muenja) za one koji umru
kao rimokatolici. Koncil u Florensu je ozva niio
ovo uenje 1439. godine.
Ali ako navedete ljude da veruju u istilite i da ih
moete spasiti od unitenja preko svojih veza, onda e
oni uiniti sve to im svetenici kau i platiti koliko
god se trai od njih. Mari i Karmen su verovale da e

34
zavodei i unitavajui ove svetenike sakupiti poene
kako bi manje vremena provele u istilitu.
U tom sluaju e ovako zavedeni vernici i ubiti
ako treba. Monasi i monahinje koji su ubijali ljude
tokom inkvizicije, inili su to da bi jednog dana to
pre iza-li iz istilita. Teorija o istilitu je mono
oruje za kontrolu rimokatolika.

Misa
Koji je smisao mise? To je sjajan izum. Smislio ju
je jedan rimski biskup 386. godine. Za vreme kon-cila
u Trentu nova re je smiljena da objasni misu:
transsubstancija. To je znailo da svetenik ima mo
da pretvori hleb i vino u telo i krv Isusa Hrista.
Dakle, rimokatoliki svetenik tvrdi da moe dovesti
Hris ta sa neba i ponoviti raspee svaki put kada se
izvodi misa. Rimokatolika institucija uvera-va svoje
pripadnike da to veruju, i jo ui: Isus je na Nebu kao
sudija bez milosti. Nikome nije dozvoljeno da s
molbom doe k Njemu. Pred Njegovim pres - tolom
sedi Marija kao milosrdna majka, puna milosti i
razumevanja. Ona moli svog sina da oprosti, i ima
samilosti prema onim rimokatolicima koji joj se verno
mole, i veruju da je ona suspasitelj i su ot-kupitelj.
To rade s uverenjem da je Marija prolila svoju krv
istovremeno kad je i Isus umro na krstu,

35
zbog svojih bolova i trpljenja za oveanstvo. Marija
je njihova ulaznica za Nebo, nakon dolaska u isti-
lite.
Zato oni nikad nee napustiti Mariju, jer se boje za
svoje due. Rimski sistem je jednu zemaljsku majku
preobrazio u boanstvo. Marija je njihova ulaznica za
raj nakon to izau iz istilita. Nikada se ne smeju
odrei device Marije iz straha da bi izgubili due.
Voleo sam devicu Mariju svim svojim srcem.
Ubio bih za nju, dok jednog dana nisam doao do
sazna nja koje me je duboko potreslo: Kraljicu neba
je slavila sotonska religija koja je poticala od starog
Vavilona i nazivala se oboavanje Vala. Bog je to
mrzeo. Zato je Isus nazvao Mariju ena, dok ju je
taj sistem, danas nazvan rimokatolicizam, postavio
za kraljicu neba. Rimokatolici moraju verovati da
je Marijina majka zatrudnela bez greha, da je i ona
roena bez greha. To je poistoveuje s Bogom i ini
je majkom Bojom.

Novoroenje
Kada je rimokatolik pokropljen za krtenje, on
veruje da je nanovo roen, iako je jo dete.
Rimokatolik veruje da je spasen sve dotle dok moli
Mariju, i ostane veran svome sistemu. Reeno im je da
izvan rimokatolike institucije nema spasenja. Kad

36
rimokatolik kae da je primio Gospoda Isusa kao
svog Gospoda i Spasitelja, to znai da prima Isusa
svaki put kad jede hostiju ili hleb za vreme mise. On
veruje da stvarno jede Isusovo telo i krv.
Tako se i pokajanje prikazuje drugaije: pokajanje
za njih ne znai da se mole Bogu za oprotenje, da
ale zbog greha i da ostave grehe. Rimokatolik Boga
potplauje s pokorom. Svetenik mu oprata i
odreuje pokoru za njegov greh. To znai da mora
da izmoli, na primer, 50 puta molitvu Zdravo
Marija ili Oe na, ili da upali svee raznim sveci-
ma, ili da hoda na kolenima oko crkve, ili neto
drugo.
Zaista, kada je rimokatolik obraen, on ne moe
dalje ostati u rimokatolikom sistemu, jer je taj
sistem potpuno paganski i uperen protiv Boga, i u
njemu jednostavno nema mesta za nekoga ko je
iskreno reli-giozan.

Unapreenje
Nakon to sam unitio teoloki institut, poslali su
me u Vatikan, gde sam postavljen za jezuitskog
svetenika. Poto sam u preanjem radu bio
izuzetno uspean, postavljen sam u najvii stepen
zakletve u redu. Dobio sam posebnu legitimaciju i
slubenu potvrdu mojih pretpostavljenih za rad u

37
drugim dravama. Pre nego to sam napustio ovu
instituciju, bio sam postav jenl za biskupa rimoka-
tolike crkve i primio bulu posveenu od apostol-
skog naslednika, rimskog pape. Legitimaciju je izdala
panska vlada 1967. godine pod vo stvom dik-tatora
Franka. Njegova sluba sigurnosti je bila stro-ga kao
Gestapo u Nemakoj. Zato sam se prilikom izrade
legitimacije morao pobrinuti za razne doku-mente i
proi kroz niz postupaka, da bi taj dokument bio
punovaan. On je predstavljao potvrdu vlade da sam
bezuslovno pokoran papi, kroz konkordant koji su
potpisali vlada panije i Vatikan.
Kada sam postao svetenik, verovao sam da u
nai istinu i zadobiti mir, kao to sam obeao svojoj
majci. Ali, bio sam nesrean. to sam vie napre-
dovao u jezuitskom redu, to sam vie uoavao pok-
varenost u toj instituciji.
Pozvali su me na tajnu crnu misu, koju je vodio
jedan od viih pretpostavljenih jezuita u samostanu
na severu panije. Kada sam se poklonio da
poljubim njegov prsten, zapazio sam simbol od kog
mi se zaledila krv. Bio je to masonski simbol (vidi
sliku na sledeoj strani). To je bila stvar koju sam
mrzeo i pro-tiv koje mi je bilo dano da se borim.
Sve se ruilo. Saznao sam da je crni papa takoe
mason i lan panske komunistike partije. Dobio

38
 Prsten sa masonskim
simbolom.

sam vrtoglavicu kad sam saznao da je jezuitski gene-

ral u tesnoj vezi sa iluminatima iz Londona. Ignacije
Lojola, osniva jezuitskog reda, bio je lan iluminata.
Nekoliko sedmica sam bio bolestan, jer se sve,
protiv ega su me uili da se borim, sjedinjavalo
negde pri vrhu.
Zbog mog prethodnog rada i iskustva bio sam
postavljen u ekumensko drutvo koje je bilo pod
kontrolom pape Jovana XXIII. Protestante nisu vie
nazivali jereticima, krivovercima, ve odvojenom
braom. Ateisti nisu vie nai neprijatelji. Sve to je
bilo sa namerom da bi svi vernici bili udrueni u
jednu svetsku crkvu, a svi nevernici u jednu svetsku
vladu. Mi smo se uspeno infiltrirali u sve organi-
zacije. To novostvoreno remek-delo, trea sila, zove
se harizmatski pokret. To je most prema Rimu.
Protestanti su nas prihvatili rairenih ruku. Veliki

39
 VERNICI NEVERNICI
JEDNA SVETSKA CRKVA JEDNA SVETSKA VLADA
Protestanti svih denominacija Komunisti
Pravoslavci svih vrsta Sve masonske loe i loe svih
Muslimani, budisti, mormoni drugih tajnih drutava
Okultne crkve, istone religije Socijalisti
Transcedentalna meditacija Ateisti
Jehovni svedoci, Jevreji itd. Anarhisti itd.

uspeh su nam doneli pijuni u protestantskim crkva-

ma. Zahvaljujui naim tajnim agentima, uvukli smo
se u hrianske televizije i publikacije. Prihvatili su
nas kao uitelje, svetenike i evaneliste. irili smo
ljubav i njome smo ujedinjavali sve u jedno zajed-
nitvo. To je nae probuenje.
Prva protestantska grupa u koju smo ubacili pi-
june bili su adventisti, zatim baptisti, metodisti,
prezbiterijanci, luterani i svi ostali, dok se nismo
infil-trirali i meu mormone i Jehovine svedoke.
Sledei su bili seminari, univerziteti i koledi.
Jezuiti su rukovodili rimokatolikim omladinskim
akcijama, Marijinim skupovima i tako dalje. Sve
nave-dene grupe su prestale da govore protiv Rima,
ili su priznale da je rimokatoliki sistem hrianska
crkva. Pobedili smo kompromisima. Skoro svi
protestant ski propovednici su se uplaili da govore
protiv Rima, bojei se da ne budu napadnuti.
40
 To je onaj veliki otpad, veliko udaljavanje od ue-
nja Bib ije,l o kojem Biblija govori da e nastupiti.
U vreme kada sam saznao za ove stvari bio sam
sasvim slomljen. Moja nada je nestala. iveo sam od
lekova za smire nje.
Jednom prilikom sam govorio na ekumenskom
skupu junoame rikih protestantskih i rimokatoli-
kih voa u Gvatemali. Na stadionu je bilo oko
50.000 ljudi. Uinio sam nedopustiv greh, jer sam
izneo istinu o Rimu. Dobro se seam svojih rei:
Kako da vam propovedam o ivotu kada sam
mrtav, i sistem kojem sluim zaudara po smrti, po
ispovedaonicama, Mariji, istilitu, misi i svetenstvu
koje negira vaskrsenje? Kako da vam govorim o
ivotu kad sam vam lagao, infiltrirao se i unitavao
vae crkve. Uve-reni ste da ekumenski pokret
predstavlja ljubav i je-dinstvo, a u stvarnosti donosi
smrt. Poto ja nisam va brat...
Tada sam iza sebe uo povike: Riveru moramo
zaustaviti! Zaveimo mu usta!
Kada se skup zavrio, mene su odmah avionom
prevezli u Panamu, a odande u paniju.
Govorili su: On e platiti za ovo to je uinio.
Tada je zapoeo najmraniji deo mog ivota.
Razliitim metodama pokuali su da promene moje
miljenje. Nakon nekoliko me seci dovezli su me u

41
Barselonu u samostan u kome su leili duevno
bolesne svetenike. Kakvo je to mesto? O, moj Boe!
Naime, Sveti ured me je optuio za krivoverstvo
zbog ludila. Zatvorili su me u tapaciranu eliju. Po
nekoliko dana sam ostajao bez hrane i vode. U to
vreme ispisao sam stotine papira i morao odgovarati
na razna pitanja. Nou su me omamljivali, tako da
nisam mogao spavati. Bio sam bolestan i potpuno
iscrpljen. Upozoravali su me: Rivera, opozovi re e
- no i javno priznaj da postoji samo jedna crkva,
sveta majka rimokatolika.
Nakon dve sedmice brutalnog ispitivanja izgubio
sam i poslednju nadu i svojim muiteljima sam u lice
rekao: Kada svi ti rimokatolici, koje mi tako
laemo, umru i dou u pakao, ta emo im rei?
Krhotina kamena - kip ih ne moe spasiti. Sve to
smo govo-rili o Mariji same su lai. Biblija to
dokazuje. Uvereni ste da ubijate za Boga, ali to
radite za avola, jer ste sotonska deca.
Nakon tih rei me je jedan od njih estoko napao.
Stisnuo me je za vrat i vikao: Zavei Rivera,
govori kao protestant. Ti si taj koji unitava veru
nae blagoslovene majke device Marije. Slomiu ti
vrat, Rivera.
Leili su me elektrookovima i jakim drogama.
Nakon dva meseca dobio sam upalu beike i izgubio

42
svaki oseaj. U treem mesecu sam skoro prestao da
diem. Stavili su me u mainu za vetako disanje.
Uvek sam iznova proivljavao smrt moje majke.
Uvideo sam da sam u istom poloaju, zbunjen od
straha, bio sam uveren da idem u pakao.
Molio sam Boga da mi oprosti sve grehe. U tom
trenutku je kroz moje telo potekao ivot. On me je
spasao i izleio. Od tog trenutka bio sam osloboen.
Uspeo da se izvuem iz ove maine. Sedam dana
kasnije bio sam otputen. Nisam mogao verovati da
su me samog poslali u Madrid. Tamo me je doekao
jezuitski svetenik - vatikanski pas uvar, njihov
najpouzdaniji ovek. Mrzeo je zemlju po kojoj sam
hodao. Nekoliko dana me je obraivao svim meto-
dama jezuita kako bi me povratio u papsku slubu.
Ali, ja sam mu govorio kako sam napokon spaen, i
s Biblijom sam mu dokazivao istinu. Boja re je
dotakla njegovo srce. Na moje iznenaenje, on je
zaplakao, vratio mi paso i sve dokumente koji su
mi bili potrebni da bih napustio paniju, te me je
pustio s reima: Alberto, napusti odmah ovaj
zatvor i ne vraaj se nikad vie. Verujem da e Bog
rasvetliti tvoj put. Sledi ga Alberto! Moli se za mene!
Nita mi ne pii, samo se moli!
Te noi sam poleteo iz panije sa svega 40 centi u
depu. Prekinuo sam s rimokatolikim sistemom.

43
Vatikan je zanemeo. Nisu mogli verovati da sam
pobegao.

44
 Drugo poglavlje

Prevara

Te noi kada sam napustio Madrid, bio sam skoro

potpuno bez novca. Imao sam jedan kofer i kartu za
Vaington. udio sam se kako mi je Bog pripremio i
uruio paso i ostale potrebne dokumente da napus-
tim paniju. To je bio jedini nain da pobegnem.
Svom ocu sam telefonirao nekoliko sati ranije i
rekao mu da sam napustio rimokatoliku instituciju.
On mi je rekao da sam pas i spustio slualicu.
Pre nego to sam napustio aerodrom, pozvao sam
telefonom svoju mlau sestru Mariju u Velikoj
Britaniji. Telefonski slubenik me je uspeo povezati
sa njom, poto je ona bila opatica u rimokatolikom
enskom samostanu Sve to srce u Londonu. Kad
me je ula, Marija je poela plakati i govoriti:
Alberto, to si ti? Oh, Alberto, Alberto! Pokuala
sam se ubiti tri puta... Pomozi mi Alberto!
Dok sam ekao na razgovor s Marijom, zakasnio
sam na avion za Vaington. Iste noi u tom smeru
leteo je jo samo jedan avion i to za London. Krenuo

45
sam njime. Samo je Bog znao stranu ivotnu opas-
nost u kojoj se Marija nalazila i koliko je bila blizu
smrti. Bog me je poslao u London. U sebi sam se
molio: O Boe, ta da radim? Slomljen sam! Zakas-
nio sam na avion za Vaington i sve se iskomplikova-
lo. Sada sam u Londonu. Ako sam tu zato da vidim
Mariju, Gospode, pomozi mi! Naao sam govornicu
i poeo zvati razne ne-katolie crkve. Najzad sam
pozvao malu anabaptistiku crkvu u Londonu.
Hvala Bogu, doneo sam dobru odluku. Ovi ljudi
su doli da mi pomognu. Odvezli su me autom do
samostana u kom se nalazila Marija i rekli su mi da
e, ako ne izaem za jedan sat, doi po mene. Uao
sam u samostan.
Da li ste Vi otac Rivera? - zapitala me je nastoj
- nica sa mos tana.
Da! - odgovorio sam.
Marija mi je priala o Vama mnogo puta. Rekla mi
je da ste veoma odluan svetenik i veoma odan.
Nastojnica je sa mnom razgovarala nepoverljivo, tako
da sam se pitao da li ona ve zna da sam napus-tio
rimokatoliku instituciju. Ona je nastavila:
Znam, doli ste da vidite Vau sestru Mariju, ali
ona je suvie bolesna da Vas vidi.

46
 alim, ali zato sam u Londonu. Moram videti
Mariju pre nego to otputujem za Ameriku - rekao
sam.
Oe, moram se izviniti to Vam ne mogu
dopustiti da vidite Mariju. Ja moram tako postupiti
prema naim pravilima i prema kunom redu. Kao
to znate, ovo je enski sa mostan i ona moe videti
samo svetenika koji je njen ispo vednik.
Ipak, ja je elim videti sada, s Vaom dozvolom.
Sestro, hoete li mi pokazati njena vrata?
Nikome nije dozvoljeno da kontaktira sa
samostanskim opaticama, osim u naroitim okol-
nosima.
(Telefonski razgovor, kada sam zvao iz panije,
bio je jedini izuzetak kada su mi dopustili da razgo-
varam sa Marijom.)
Ako me vi ne odvedete do Marije, ja u je nai
sam - rekao sam.
Oe, ja nemam drugi izbor, nego da pozovem
policiju.
Znao sam da je Vatikan obavestio arhiakone u
Londonu da sam pobegao. Nastojnica samostana
jo nije bila obavetena, inae bi zvala arhiakone
umesto policije. Oni su me ve lovili.
Vie me ne zovite Oe, jer ja nisam vie
svetenik Rima, nego pokajani grenik. Bez obzira

47
ta ete Vi raditi, ja neu napustiti ovo mesto dok ne
vidim Mariju.
Vidim da Vi niste vie to to ste bili. Zato emo
zaustaviti tu jeretiku besmislicu. Oe, videete ta
u uiniti.
Nastojnica je pozvala ostale opatice: Sestre, ne
dozvolite mu da proe kroz ova vrata. Ja u pozvati
policiju.
Dobro, ekau dok ne doe policija - rekao
sam. Pola sata kasnije dola je londonska policija.
Nastojnica samostana im je rekla: Ovaj ovek se
lano predstavlja kao svetenik i uao je na lani
zahtev.
Oficir je na to uzvratio: Ovo su veoma ozbiljne
op tube.
Opatice su sluaj iznele policiji na veoma
prefinjen nain, tako da je njihov prikaz delovao
veoma uverlji-vo. ulo se jecanje, a neke od njih su
govorile: O, majko Boja, pomozi nam protiv ovog
zlog oveka! Opet se ulo jecanje, dok je nastojnica
govorila poli-ciji: On je hteo da nas fiziki na
padne. Hou da ga zatvorite!
Sme li jedna opatica da se suprostavi sveteniku?
Odgo vor se nalazi u njenoj zakletvi, prema kojoj je
ona duna da se odrekne ak i pape, ako se on od -
vrati od rimokatolikog uenja.

48
 Ja sam odgovorio: To nije istina, ja ih nisam
napao. Ovde su moji dokumenti od arhiakona u
Madridu, koji mi dozvo javal da doem ovamo.
Gospodine, mi ne znamo panski. Ali, da li je
ovo njihov peat? Onda ste Vi svetenik.
Rekao sam: Ali ne vie za rimokatoliki sistem.
Ispriao sam im ukratko ceo dogaaj kako sam
dospeo ovde. Policijski inspektor me je sasluao, a
kako je i on svoju veru temeljio na Bibliji, on je stao
uz mene. Na kraju sam rekao: Ja ovde nisam
provalio, nego sam doao da vidim svoju sestru, koja
je negde u ovom samostanu. Ona je veoma bolesna.
Nastojnica mi nije dozvolila da je vidim.
Oficir ju je pitao za moju sestru, na ta je ona
odgovorila: Ona nije ozbiljno bolesna.
Oficir me je tada upitao: Dr Rivera, da li Vaa
ses-tra eli da Vas vidi?
Da, ja sam pre dva dana s njom razgovarao tele-
fonom. Ona je traila pomo. Nastojnica se uspro-
tivila: Nemo gue, on lae. Njoj nije dozvoljeno da
upotrebljava telefon... hou da kaem...
Mi bismo hteli da vidimo njegovu sestru i razgo-
varamo s njom o tome, s Vaom dozvolom!
Nastojnica samostana je pokuala na svaki nain da
otera policiju. Nije htela da vide Mariju. Ipak, oni nisu
otili. Tako nas je odvela do Marijine elije. Kada

49
je nastojnica otvorila elina vrata, osetio sam miris
smrti - mrtvaca. Nisam mogao verovati svojim
oima. To je bilo uasno. Slomio sam se i zaplakao
nad onim to sam video. Bio sam ispunjen mrnjom
prema Rimu.
Moja sirota mala sestra, na vagi bi imala manje od
30 kilograma. Na njoj je bila krvlju natopljena
odea. Krv je bila isuena i kruta. Lea su joj bila sva
gnoja-va i krvarila su od udaraca biem.
Viknuo sam: Marija... Marija... da li me uje?
ulo se samo jecanje. Mislio sam da je mrtva. Bio
sam oamuen i skoro sam povraao od zadaha tru-
log tela. Onda sam zapazio da se mie. Kada sam je
zovnuo i pitao treba li joj lekar i da li su je povredili,
ona odvrati: Ne, Alberto, ne. Jedno mi samo zadaje
bol. Tako sam slaba i zla, i zasluila sam da budem
kanjena smru.
Pitao sam je: Zato bi ti sebe kaznila Marija?
Zato to sam bezobzirna, treba da primam sve
sakramente i da se ispovedam ujutro i uvee. Oseam
se bedno svakog trenutka. Nemam nade Alberto, ja
sam oajna. Poto je Isus trpeo za mene, ja moram da
trpim za Njega. Ovo je moj suprug (pogledala je na
krst). Ja sam se udala za Hrista i ja moram umreti za
Njega. Sve vreme je drala krst u rukama.

50
 Odgovorio sam: Ovo je huljenje protiv naeg
Boga. Njegova jedina nevesta je Njegova prava crkva,
a sigurno je da ova institucija ne pripada Njemu.
Marija izusti: Moram poljubiti krst.
Marija, kaem ti u ime Boje, prestani s tim!
Ovaj krst ti ne moe pomoi. To je mrtvi predmet.
Nastojnica je viknula: Oe Rivera, ostavite je! Za
njom su vikale opatice: Gledaj na krst! Ovo je
avolsko orue! - govorio sam. O Boe,
baci svetlost na njen um.
Opatice su vikale: Marija, kraljice Neba, pomozi
nam!
Rekao sam Mariji: Prizovi ime Boje. Ako se
samo Njemu moli, traei oprotenje greha i
obrati se od svih ovih religioznih lai, ti e biti
sada osloboena krivice koju osea.
Alberto, da li e me On usliiti?
Da Marija! Upravo takvu kakva jesi. Uzdaj se u
Boje rei koje su zapisane u Bibliji.
Marija me je posluala. Osetila je olakanje i
zamo-lila me je da je izvedem odavde. Rekao sam
nastojni-ci: Molim Vas, pustite me da izaem i
izvedem Mariju napolje iz ovog groznog mesta.
Nastojnica je viknula: Oe, ovo je kidnapovanje,
Vi je uzimate protiv njene volje!

51
 Tada je reagovala policija: Kako se ovo moglo desiti
u En gleskoj? Dr Rivera, da li elite da uhapsi-mo i
zatvorimo nastojnicu za ovaj zloin? Samo pod-nesite
tubu i mi emo je povesti. Marija je dokaz! Uzvratio
sam: Bog e joj suditi i presuditi kao i
celoj ovoj instituciji.
Opatice su stale vikati: Da si proklet zauvek!
Gospa e se obraunati s ocem Riverom za ovo. On
je drugi Juda, koji je prodao naeg oca papu.
Otili smo i odvezli Mariju kod lekara. Zbog ovog
dogaaja sam u Rimu stavljen na listu za likvidaciju.
Mariju sam smestio na sigurno mesto, kod jedne
bib-lijski religiozne porodice. Oni su je negovali. Ja
sam bio slomljen. Znao sam da me prate i bio sam
suoen s veoma mranom budunou.
Traio sam zaposlenje kako bih mogao platiti
Marijino izdravanje. U meuvremenu Marija se
oporavila i udala za jednog religioznog mladia.
Posle su se oni odselili u Kanadu, gde je Marija
nestala. Kasnije sam otkrio da je njen mu, u stvari,
bio lano religiozan. On je bio rimokatolik i lan
jezuitske or-ga nizacije Vitezovi Kolumba.
Verujem da je ona mrtva ili je stradala u nekom
drugom enskom samostanu.
U Vatikanu su bili zabrinuti zbog mene, iako sam
ja samo ovek. Naime, znao sam suvie. Postao sam

52
veoma opasan za njih. Vatikan je hteo da me uutka
na sve mogue naine.
Iz ranijih iskustava sam znao ta e uraditi:
izvrie pritisak na britansku vladu da bi je uverili da
ne smem ostati na slobodi. Obavestie ambasadora
panije u Londonu. Protes tvo vae i zahtevati da se
vratim u paniju. Da li e me ne-katolici podrati?
Rei e im da sam napustio paniju jer sam ukrao
veliki novac, da sam otiao s nekom enom i da
nika-da nisam bio svetenik.
Takoe sam znao da e pozvati na oprez svoje
ljude u ekumenskom i harizmatskom pokretu irom
sveta da im pomognu i da me unite. ta e uiniti
ne-katolike crkve? Da li e mi pomoi? Pomagae
me samo oni koji kau da rimokatolika crkva nije
crkva. Takvih nema mnogo, ali su veoma jaki i opas-
ni po njih. Naroito se boje onih koji su potpuno
posveeni Bibliji.
Otac Dominik iz Svetog ureda imao je nekoliko
predloga. Njegov predlog je bio da me usmrte nes-
renim sluajem. Imali su oveka pod zakletvom u
Londonu spremnog za katoliku akciju. Zakleo se da
e me unititi. Jezuitska zakletva je posebna zakletva
za glavne jezuite koji su odreeni za posebnu dunost
unutar vlada, vojnih ogranaka ili podruja nauke,
medicine, obrazovanja, industrije, sindikata ili

53
neke religiozne institucije. Ti ljudi su veoma opasni.
Bio sam svestan toga, jer sam i sam bio jedan od njih.
Imali su vie mogunosti u mom sluaju: trovanje
hranom, automobilska ili eleznika nesrea, ili gre-
ka u bolnici. To se moralo izvesti pre nego to
postanem veoma poznat, jer bi to moglo tetiti nji-
hovom cilju politikog i religioznog jedinstva.
U nastavku u opisati Obred uvoenja u
dunost i zakletvu jezuita:
Govori superior (nadreeni svetenik):
Sine moj, i do sada si uio da se pretvara da si
toboe na njihovoj strani, a zapravo nisi.
Meu rimokatolicima da bude rimokatolik i ak
da bude pijun meu svojom vlastitom braom.
Uio si da ne veruje ljudima, da se ne uzda u ljude;
meu reformatorima da bude reformator, meu
hugenotima hugenot, meu kalvi nistima kalvinist,
meu protestantima da bude protestant i stekne
njihovo poverenje.
Trai da propoveda sa njihovih propovedaonica i
da svom estinom svoje prirode objavi nau svetu
religiju i papu; ak sii tako nisko, da postane Jevrejin
meu Jev rejima, da bi se mogao osposobiti da skupi
sve informacije u korist tvog reda, kao veran papin
vojnik. Uio si da tajno seje seme nepri-jateljstva i
zavisti meu dravama koje su u miru i

54
huka ih da prolivaju krv. Uvuci ih u rat i stvaraj revo
ucije,l graanske ratove u zajednicama, provinci-jama i
zem jamal koje su nezavisne i pune prosperite-ta, koje
uivaju bla goslove u kulturi, umetnosti i naukama.
Budi na strani onih koji se bore u ratu i radi potajno
sa svojom braom jezuitima, koji su moda na drugoj
strani i otvoreno se suprostavljaju onoj s kojom si ti
povezan. Samo tako crkva moe uspeno, u tim
neugodnim uslovima, privesti kraju pregovore za
mir... s tim da cilj opravdava sredstva.
Uio si ta je dunost pijuna: da sakuplja inje -
nice i in for macije iz svih moguih izvora. Trudi se
da dobije pove renje porodica protestanata i jeretika
svih klasa, kako trgovaca, tako i bankara, pravnika,
zatim u kolama i univerzitetima, parlamentima, za-
konodavnim telima, sudovima i saborima. Da bude
sve za sve ljude, za papinu volju ije smo mi sluge
sve do smrti.
Primio si sve instrukcije jo kao novajlija, pa kao
novo zareeni svetenik i kao pomonik biskupa, kao
ispovednik i kao svetenik, ali se jo nisi opremio
svime to je potrebno, da komanduje armijom
Lojola u slubi pape. Ti mora da slui u pravo
vreme kao instrument i izvritelj kazne, kao to su
naredili tvoji pretpostavljeni, jer ovde niko ne moe
raditi ko nije osvetio svoj rad krvlju jeretika, jer bez

55
prolivanja krvi nijedan ovek ne moe biti spasen.
Zato, naoruajte se za svoj posao i uinite svoje
spasenje sigurnim. Ti e pored svoje prethodne
zak-letve pokornosti svom redu i odanosti papi,
ponovi-ti za mnom:
Ja (ime i prezime) sada u prisutnosti svemogueg
Boga, svete device Marije, svetog Mihajla arhanela,
svetog Jovana Krstitelja, svetih apostola, svetog
Petra i svetog Pavla i svih svetaca i sakralnih hostija
neba, obeavam i izjavljujem da u, kada bude
povoljna pri-lika, voditi nemilosrdan rat, potajno i
javno, protiv svih jeretika, protestanata i liberala, kao
to sam usmeren i upuen, da u ih istrebiti sa lica
zemlje i da neu potedeti nikoga, bez obzira na
starost, pol i uslove; da u ih veati i paliti, pustoiti,
guliti kou, daviti i pokopavati ive, parati stomake i
utrobe nji-hovih ena i razbijati glave njihove dece o
zidove, da satrem zauvek njihovu odvratnu rasu.
Poto se to ne moe initi javno, ja u potajno
upotrebljavati otrov - ni pehar, stisnuti konopac,
elini bode ili olovni metak, bez obzira na ast,
rang, dostojanstvo ili autoritet osobe ili osoba, bilo
kakvi bili njihovi uslovi ivota, javni ili privatni,
onako kako budem u bilo koje vreme upuen od bilo
kog zastupnika pape ili stareine brae po svetoj veri,
po drutvu jezuit-skom.

56
 Sve se ovo ini u ime svemogueg Boga. Prema
tome, rimokatoliki sistem se ni u kom sluaju ne
moe nazvati Bojim! Ne - prema Bibliji!
Opasna zabluda koja dolazi iz Vatikana je takoz-
vano Jevanelje ljubavi: Ovo je velika zabluda
koja je prohujala svetom! Tvr dei da propovedaju
jevanelje ljubavi, propo vedaju jo jedno smrtonos-
no delo otpada, tvorevinu rimokatolike institucije,
kojom alju jo vie dua u propast. Veoma je popu-
laran takozvani ujedinjeni hrianski pokret.
Jevanelje ljubavi kae: Bog te voli. Njemu ne
smeta kako ti ivi. Prikljui se naoj crkvi ljubavi i
sve e biti u redu. Dovoljno je da kae: Ja verujem
u Boga! Onda je Bog sre an. On te uzima u svoje
naruje i govori ti: Dobro nam do ao u Boju
porodicu.
Tako narod biva prevaren lukavstvima, jer u nji-
hovom i vo tu nema nikakve promene. Oni i dalje
ive grenim ivotom, a veruju da e biti spaeni.
Svet voli ovakvu lanu religiju.
Bilo ko da se suprostavlja monom religioznom
sistemu koji Vatikan stvara, bie osuen na smrt. I
mene su osudili na smrt. U Londonu sam bio izne-
nada gurnut pod podzemnu eleznicu, a u Irskoj je
moju spavau sobu digla u vazduh IRA. IRA je Irska
oslobodilaka armija, koja ubija ne-katolike u Velikoj

57
Britaniji i kojom rukovode jezuiti pod zakletvom. U
Americi, posle jednog bogosluenja, neko mi je u
hranu stavio otrov. Najmanje pet puta su pucali na
mene.
Pre pet godina su sprovodili najsmrtonosniji
napad na mene kroz lanu brau. Jedan navodni
hrianin, koji je zubar i veoma aktivan u pokretu
Jevanelja ljubavi, izvrio je zub ni hirurki zahvat
na meni. Dok sam bio pod anestezijom, zu bar je
radio na gornjem levom zubu. On je buio krunu da
bi otkrio ivac i da bi ga izvadio. Builica mu se
navodno sluaj no slomila i umesto da je izvadi, ili
da mi kae ta se desilo, on je zub pokrio
porcelanskom krunom da se to ne otkrije. Verujem
da je to namer-no ostavio u zubu, jer je znao da e
to prouzrokovati infekciju koja moe dopreti do
mozga i prouzroko-vati smrt.
Dve godine nakon toga, ja sam ponovo otiao kod
tog hrianina, ne slutei da je slomljeni instru-ment
u mojoj glavi. Taj lani hrianin, umesto da mi oisti
zub, popricao mi je zubno meso nervnim gasom.
Moja supruga koja me je ekala ispred ordi-nacije
videla je bolniarku kako nosi moj kaput i pita-la je za
mene. Bolniarka se uplaila i rekla je mojoj supruzi:
Va mu umire. Iako je trebalo da gas deluje tek
nakon nekoliko sati, nakon to bih se koli-

58
ma vratio kui, ja sam se sruio jo u zubarskoj stoli-
ci. Krvni pritisak mi je veoma pao. Moja ena je
vikala:
Alberto, ta su ti uinili?
Zubar je rekao: Ostavite ga samog, mi se dobro
brinemo o njemu.
Ja sam reagovao i oni su me odneli u auto, a moja
ena me je odvezla kui. Doktor je rekao mojoj
eni: Va suprug se uplaio, vodite ga samo kui i
njemu e biti dobro.
Kod kue sam se sruio u kupatilu, a moji organi i
nervi su se potom paralizovali. Znao sam da sam
otrovan, poto sam i ja radio s nervnim gasovima
dok sam bio jezuita. Rim je skoro pobedio. Moja
ena je pozvala nae prijatelje po skoro celoj
Americi i Meksiku. Rekla im je da sam otrovan. Sam
Bog me je spasao od sigurne smrti.
Imao sam ogromne muke. Moje lice je oteklo i bilo
unakaeno. Otiao sam kod drugog zubara, koji mi je
snimio zub i rekao mi je da prosto ne veruje ono to
vidi. To je bilo veoma opasno i zato je odluio da me
poalje kod specijaliste. Otkrio je instrument u zubu,
kao i mrlju infekcije. Specijalista za kanale zubnog
korena je pokuavao da odstrani instrument iz mog
zuba, ali nije uspeo. Infekcija se proirila na vilicu. On
mi je onda ostrugao kost vilice i oistio infekciju.

59
 U vremenu koje je pred nama, mnogi e biti
osueni na progon, zbog neposlunosti Novom
svet-skom poretku. Ponovo e izbiti progonstva. To
je jo davno isplanirano.
Danas je ucenjena glava svakog oveka koji nee
kompromis u odnosu na put kojim oni idu, ili u
odnosu na njihovu medijsku kampanju. Vatikan
nee tolerisati nikakve opozicije svom cilju. Svako
ko se suprostavi novoj svetskoj religiji, koja e biti
sinteza svih postojeih religija pod vostvom
Vatikana, bie progonjen. Inkvizicija e biti
obnovljena, znam to pouzdano!
Da iznesem jo neto o istoriji Vatikana. Rimska
religiozna institucija je osnovana u Rimu, 337.
godine za vreme cara Konstantina. Sam Konstantin
nikada nije bio biblijski religiozan. On je tajno
oboavao boga Sunca sve do same smrti. Katolika
institucija u Rimu je progonila prave vernike i htela
je da izbrie izvornu biblijsku nauku. Istinski
religiozni ljudi su se skrivali po katakombama i
planinama, da bi izbegli uni tenje.
Dakle, smisao postojanja rimokatolike institucije
je bila da progoni one koji su biblijski religiozni. Isto
je i danas, a tako e biti i u budunosti. Vatikan e
proganjati one koji se okrenu biblijskom Bogu.
Teki vuci su se uvukli i meu ne-katolike. Poto

60
ne-katoliki svetenici ne propovedaju o tom pred-
metu, ljudi su danas slabo upoznati sa tim stvarima.
Ljudi se uspavljuju reima: Zato je to potreb-
no?, Zar da svako ne ljubi svakoga, naroito sada u
20. veku? Me utim, Vatikan ne spava. Njegovi ljudi
se ve godinama mir no uvlae u crkve i to masoni,
okultisti, homoseksualci i tako dalje. Svi se oni pret-
varaju da su poboni. Onda papa alje svoje trupe u
ne-katolike verske zajednice da zavre posao. To su
pritajeni jezuiti, katolika omladinska akcija, Marijina
legija i svetenici i opatice na ulici u civilu, obueni da
ue i propovedaju s propovedaonice, govorei da je
rimokatolika institucija hrianska crkva, to ve
skoro svi ne-katolici veruju da je istina.
Tako je papa doao u ne-katoliku Ameriku u sili i
slavi i primio laskanja od najpoznatijih ne-katolika!
Ovaj veliki i lukavi neprijatelj Boga - papa - doao je i
u Belu kuu kao gost protestanskog baptistikog
predsednika Dimi Kartera, gde je primio sve poasti
kao ef drave i duhovni voa 800 miliona katolika u
svetu. Kada predsednik dozvoli papi da blagoslovi
narod (Ameriku), onda moete znati da je igra skoro
zavrena. Nai veliki zatitnici vere su utali. Prosto je
neverovatno da su neki veliki zatitnici vere otili u
Vatikan da vide papu, da razgovaraju s njim i da
dobiju njegov blagoslov! Kakva sramota! Njihovi

61
utemeljitelji i prethodnici bi bili alosni kada bi
videli koliko su daleko otili od Biblije.
Najvei tajni rimski agent koji je delovao u Americi
bila je jedna ena s kojom sam mnogo puta razgo-
varao. Ona je bila povezana sa Marijinom legijom.
Bila je odreena da se probija meu pentakostalce i
protestante kroz harizmatski pokret. Bila je strunjak
za hipnozu i imaja je veliki duhovni uticaj na mnoge
ljude. Kroz svoje serije predavanja uinila je ogroman
posao za Rim. Ona je trebala da postavi rimokatoli-ki
kodeks etike. To je bilo njeno poduavanje. Kao
nagrada za njen istaknuti rad bila joj je dozvoljena
privatna audijencija kod pape. Moramo znati, kada
neka osoba dobije dozvolu za takvu audijenciju, on ili
ona mora da se pokloni i da prizna papu kao Isusa
Hrista na Zemlji i toga radi on dri njihove ruke u
naroitom blagoslovu za dobro obavljeni posao.
Papa nikada nije blagoslovio pojedinca koji se
suprostav jal rimskom uenju. To je jeres - krivoverst-
vo. Ne postoji zapis u istoriji da se to ikada dogodi-lo.
To je izriito zabra njeno kanonom u rimoka-tolikoj
instituciji. Ovu enu je zavo elol hiljade hriana. Ali,
60% onih koje je ona primila bili su katolici. Ona je
sve podstrekavala na jedinstvo: sve-tenike, rabine i
protestanske pastore. Kada je umrla, za nju je bila
sluena posebna misa u Las Vegasu.

62
Dok sam jo bio jezuitski svetenik, znao sam da su
mnogi od nas u svom tajnom radu znali za njenu
aktivnost. To je bila Katrin Kulman (Kathryn Kuh-
lman).
Ne mislite da su infiltratori samo meu penta-
kostalcima, harizmaticima ili u ekumenskom pokre-
tu, oni su i kod orto doksnih i evangelista. Oni kon-
troliu velike evaneliste i hrianske voe i razmat-
raju ta oni kau o papinim posetama - da li ute ili
su uzbueni zbog njegove posete, i da li mu ukazuju
potovanje i piu o njemu u novinama.
U novembru 1979. godine papa se sreo s voom
pravo slavnih crkava u Istambulu u Turskoj. Ovo
ujedinjavanje e pravoslavne crkve staviti pod kon-
trolu Rima dajui tako papi uticaj nad milijardu ljudi.
Politiari sveta se sada vie boje sile ovog oveka nego
atomske bombe. Voe sveta ne samo da se boje, nego
i slede papu, jer on ima ogromno bogat-stvo. To
bogatstvo je pod vatikanskom zastavom. Vatikan je
drava za sebe, ona je politika drava i svaki
rimokatolik postaje njen lan u trenutku krten-ja. Oni
treba da budu privreni najpre Rimu, a onda zemlji u
kojoj su roeni. Malo njih shvata da je Rim tajno
ujedinjen sa iluminatima, masonima, ateistima, i da
njihove podrunice kontroliu banke i svetsku
trgovinu. Oni takoe upotrebljavaju medije da bi ma-

63
ni pu isalil skoro sa svakim na Zemlji. Rezultat koji
ele da pos tignu je jedna crkva i jedna svetska vlast.
Taj sistem ima jo samo jednog smrtnog neprijatelja
- nezavisne pojedince koji temelje svoju veru na
Bibliji.
Kada bude poela konana inkvizicija, rimski unap
red pripremljen plan e zakonski spreiti svaku
grupu biblijski religioznih ljudi i otkriti je. Agenti
Rima e im zatvoriti vrata, upotrebljavajui tajne
agente jezuite, kao to je bio Dim Dons, koga sam
lino poznavao. On je bio jezuitski akon i duboko
uvuen u okultizam. Donsov masakr i pokolj, bio je
dobro planiran vojno, religiozno i politiki. Bio je
snaan ratnik i dobro izvebani jezuita. Bavio se eku-
menskim i harizmatskim radom. Propovedao je
Jevanelje ljubavi. Najve im delom njegovi sled-
benici su bili rimokatolici i otpadnici od rimokatoli-
cizma. Drugi su bili otpali protestanti iz razliitih
denominacija. 1953. godine on je ustanovio Skup -
tinu Boju, 1962. godine postao je misionar u
Brazilu, 1964. godine bio je postavljen kod uenika
Hristove crkve. Njegovi glavni ljudi bili su rimoka-
tolici. Kao dobar jezuita, Dim Dons je naredio
svojim sledbe ni cima da ga zovu otac, a 1973.
godine i da mu se mole. Ve rujem da je sve ovo bilo
deo planiranog masakra, da bi Rim kompromitovao

64
svoje neprijatelje. Dim Dons je planirao i
pripremao, pod instrukcijama Rima, da rtvuje svoje
stado da bi ispunio svoju jezuitsku zakletvu. Kada se
to dogodilo, svet je bio potresen, okiran. tampa i
televizija po svetu podra zu mevali su da je Dim
Dons bio poludeli vernik, biblijski fanatik, tako da
su odmah svi nezavisni prouavaoci Biblije pali pod
sum nju. Kakva avolska zavera!
O svemu tome mnogi propovednici nisu izve-
tavali svoj narod. Oni koji su znali istinu, bojali su se
da ita kau da ne bi izgubili svoje sledbenike, a tre-
bala im je i katolika nak onostl da se odre. Mnogi
ak veruju da su rimokatolici na pravom putu! Kakva
tragedija! To unitava prave vernike, a Rim to voli.

65
 Tree poglavlje

Crkveni oci

Kada je jednom prilikom dolo do incidenta u

Los Anelesu zato to je neko nacrtao kukasti krst
na sin-agogi Bet Israel, novinari su pitali lokalnog
rabina apira:
- Da li ste zabrinuti zbog poveanja antisemitiz-
ma?
On je odgovorio:
- Naravno da jesam! Svaki put kad vidim kukasti
krst, vrlo se uznemirim. Ali da vam kaem ovo
Nikada vie nai ljudi nee biti u tim kampovima
smrti. Vrlo smo uvreen ovim faistikim inom. Ti
ljudi e biti zaustavljeni!
Policija je uhapsila Vilijama mita koji je nacrtao
kukasti krst na sinagogi Bet Israel. Novinar ga je
upi-tao:
- Vi ste navodno nacrtali kukasti krst na
sinagogi, da li je to tano?
Vilijam mit je samouvereno odgovorio:

66
 - Kako to mislite navodno? UINIO SAM TO!
Vreme je da ljudi shvate da su ti gadni Jevreji uzrok
svih naih problema. Poseduju sve! I ta pria od oko
est milona Jevreja koji su ubijeni je samo jedna la
vie koju je izmislilo jevrejsko novinarstvo.
Usledilo je novo pitanje:
- elite li rei da se holokaust nije ni dogodio?
- Naravno da nije! Sve je to velika la! - rekao je
mit.
Ovaj ovek je bio obian sluga Vatikana i iznosio
je notorne lai. Moda e neko zapitati: ta ima
Vatikan s nacizmom?
Kada sam bio jezuita pod zakletvom, bilo nam je
reeno o nacistikoj i komunistikoj strani. I nauio
sam zato su milioni ne-
naoruanih Jevreja ubije-
ni. Tri godine sam bio
informisan od strane bri-
ljantnog nemakog jezui-
te, kardinala Avgustina
Bee (Augustin Bea), koji
je bio svetenik ko me se
ispovedao papa Pije XII,
poznatiji kao Hitlerov
Kardinal Avgustin Bea
pa pa. On nam je davao
(1881-1968) strogo poverljive infor-

67
macije. Bili su to pregledi istorijskih do gaaja koji
se nikad nisu prikazivali u istorijskim knjigama.
Rimska crkva stvorila je mnogo ideologija. Ovde
u navesti dve. Obe su stvorene i negovane kroz
Vatikan da bi donele smrt i patnju miliona ljudi.
U pitanju je jedna od najbolje uvanih tajni moder-
nog vremena. Dvoje dece rimske crkve su nacistika i
komunistika partija. Ali pre nego to to dokaem,
moram objasniti zato su Jevreji uvek bili meta
Rimske crkve. Rimska crkva je oduvek elela da se
preseli u Jerusalim, iz razloga to je tamo nastala prva
hrianska crkva. Ali, u tome su je zaustavili ortodo-
ksni Jevreji. Zato su oni na Rimskoj listi za odstrel!
Kada su Krstaki pohodi zapoeli, istorija nam
govori da su se ti hriani borili za Boga i papu da
oslobode Jerusalim i svetu zemlju od islamske kon-
trole. Ti vojnici nisu bili hriani, u nijednom smislu
rei. Nisu poznavali Boga, ni Bibliju. Bili su to grubi,
bezboni ljudi voeni svetenicima da ispune avol-
ski plan.
Poevi u 1096. godini, prvo su napali Jevreje u
Evropi bri ui tako cele zajednice. Kako su
napredo-vali prema Jeru salimu, Jevreji na njihovom
putu su trpeli grozote. Rimo katolika mainerija
nije pokazi-vala nikakvu milost. Ostavljali su krvavi
trag, smrt, bedu i mrnju.

68
 Poto je veliki broj Jevreja bio muki ubijen, nji-
hova deca su bila prisiljena da budu prisilno
pokrte-ni rimokatolici. Rimska crkva je imala
planove za njih.
Zato je Rimska crkva elela da se preseli u Je-
rusalim? Zato ostaviti trg Svetog Petra i njegov pre-
sto u Rimu? Nakon svega, nije li Petar naopako
raza-pet izvan Rima, kako je Rimska crkva
vekovima govorila o tome? Nisu li njegove kosti u
Vatikanu? Naalost, neto kompromitujue se desilo
za rimsku crkvu nedavnih godina. Grob apostola
Petra je otkri-ven u Jeru sa imul na lokaciji
Franjevakog samostana zvanog Dominus Flevit.*
Kakvo razoaranje za Vatikan! Bilo je vrlo teko tu
infor ma ciju odrati tajno.
A sada, da kaemo neto o jo jednom smr-
tnom ne prijatelju Rima - pravoslavnoj crkvi.
Nevolje su nastale oko 330. godine. U to vreme,
hrianska crkva je bila izloena velikim progonima
od strane rimskih neznaboaca. Ali, uprkos progon-
stvima, broj hriana je rastao. Cezar je pokuao da
zaustaviti taj pokret, ali nije mogao, pa je uspostav-
ljena lana hrianska crkva koja e kontrolisati ver-
nike kroz strah i neznaboaku tradiciju.

* Za vie informacija o ovom otkriu pogledati knjigu: Peters

Tomb Recently Discovered In Jerusalem, autor F. Paul Peterson.
69
 Evo kako je to izvedeno: Rimsko carstvo se raspa-
dalo, pa su rimski cezari zamenili svoju odeu religij-
skim kostimima. Ali, njihov neznaboaki sistem je
ostao nepromenjen! Jed nostavno su svojim starim
bogovima i idolima dali nova imena. Jupiter je postao
apostol Petar, Venera je postala devica Marija, itd.
Godine 313, car Konstantin izdaje uredbu o tole-
ranciji. Kad se Konstantin proglasio prvim papom,
on je hteo da udrui zajedno neznaboce i religiozne
ljude meajui pagansko oboavanje Vala sa
uenjem Biblije. Iz te zbrke se izrodio bezboni
Rimokatoliki sistem.
Biblijski religiozni ljudi su znali da je stvoreno reli-
gijsko udovite koje je nazivano hrianstvom.
Znali su da je to laan religijski sistem, potpuno sup -
rotan Bibliji. Da bi sauvali svoje porodice, beali su
u planine.
Kad se Konstantin povukao, dao je rimskom
biskupu titulu Sumo Maximus Pontifix, i tako ga
ui-nio papom. Kon stantin se preselio u Vizantiju
330. godine, dajui gradu novi izgled nazvavi ga
Kostantinopolj. Ostao je veran rimokatolikom
siste-mu.
Kako je vreme odmicalo, desila se podela
Rimokatolike institucije izmeu Rima na zapadu i
Konstantinopolja na is to ku. Konstantinopolj je pos -

70
tao glava pravoslavne crkve. Ri mokatolicizam i pra-
voslavlje su postali gorki neprijatelji.
Godine 1204, papa Inoentije III je podigao etvr-
ti krstaki pohod napadajui Konstantinopolj. Nje-
govi krstai su unitili grad i ljude u njemu, pljakaju-
i sve na to su mogli staviti ruku. Umesto da se pra-
voslavci vrate pod papinu kontrolu, oni koji su prei-
veli prokleli su papu i otili jo dalje od njega.
Kako je vreme prolazilo, istone crkve su pale
pod zatitu cara Rusije. Rimokatolika institucija je
oseti-la da ako se car pravoslavne crkve ne pokori
Rimskoj crkvi, on mora biti uniten kao i Jevreji.
Do 1491. godine, religiozne voe u vidu papa vla-
dale su nad kraljevima i kraljicama Evrope tokom
vekova. To je bilo mrano doba istorije.
Meutim, stvari su postajale nestabilne za
papstvo. Za poeli su nemiri i bune od strane ljudi
koji su pro-testvovali protiv papske tiranije (zato su
prozvani protestanti).
U to vreme se rodio mali deak u dvorcu Lojola u
paniji. On je bio panski Baskijac. Taj deak je
rastao da promeni svet. Prozvao se Ignacio Lojola.
On je bio sotonski genije. Izgradio je vojsku svete-
nika potpuno posveenih disciplini i redu - jezuite.
Oni su uskoro postali najstranija religijsko-udarna

71
sila u istoriji. Bila je to specijalna jedinica Rimske
crkve.
Jezuiti su zarobili slomljene narode. Zapoinjali su
ratove i ubijali kraljeve i predsednike, ukljuujui Ab-
rahama Linkolna. Oni su u stanju da uine bilo ta da
se unite ivoti ili ugled bilo koga ko bi se usudio da
im stane na put. Bili su izbaeni iz skoro svake zem-lje
osim Amerike, gde su bili vrlo aktivni u kontroli nad
politikom, useljavanjem u Ameriku, itd.
Njihov posao je bio da svakog oveka, enu ili
dete bace na kolena da priznaju papu za Isusa Hrista
na zemlji i podrede ga svojoj moi. Jezuitski general
je odgovarao Crnom Papi. On zapravo upravlja
Vatikanom iza pozornice, a sam So tona* ga vodi.
Veina knjiga koje prikazuju krvavu istoriju
jezuita - ili nedostaju ili su unitene, ili se vie ne
tampaju. Ne samo knjige, ve i bivi jezuitski
svetenici se ili kriju ili su nestali ili su mrtvi. Da li
jezuiti imaju ulogu i u 20. veku? Ono to ete
upravo proitati okirae vas.
U naoj specijalnoj misiji u Vatikanu nauili smo
pravu priu o komunizmu. Verni lanovi komunisti-
ke partije bi bili u oku ako bi ikad otkrili ko su bili
njihovi slavni heroji. Marks i Engels, koji su pisali

* Za vie detalja o identitetu Sotone pogledati knjigu Ispovest

palog an e a,l Penta Gram, izdava Metafizika, Beograd.
72
Komunistiki manifest 1800-ih, bili su voeni i upu-
ivani od strane jezuitskih svetenika.
Kardinal Avgustin Bea nam je rekao da je
Komu nis tika partija bila formirana od strane
jezuita sa samo jednim zadatkom - u odreeno
vrijeme morali su unititi zatitnika omraene
Pravoslavne crkve - ruskog cara! To je bila osve-
ta! Komunistika partija je tajno praena od
strane rimskih agenata (iluminata) s ciljem da
stvore jo jednu monu silu vernu Rimskoj crkvi.
Pre Prvog svetskog rata, snana sila bogatih
Jevreja je radila na tome da povrati kontrolu nad
Jerusalimom. Rimska crkva je bila besna. Opet su
Jevreji blokirali njihove tajne pokuaje da se presele
u Svetu Zemlju.
Ti Jevreji koji su se borili protiv Rimske
Institucije e platiti za svoju tvrdoglavost. Tako su
jezuiti konstruisali plan koji e ne samo istrebiti
evropske Jevreje, ve e okrenuti celi svet protiv njih.
Bili smo upueni da su jezuiti upravljali odreenim
Jevre ima,j koji su bili verni papi, da napiu dokument
nazvan Protokoli sionskih mudraca.* Rimska
crkva je tako stvorila jo jedno remek delo. Taj

* Za vie detalja pogledati knjigu Behind Dictators, by L. H.

Lehmann, pgs. 10-15, Agora Publishing Company, N. Y. 1942.
73
dokument e utrti put za nadolazeu inkviziciju,
makar on kotao ivota i milione ri mo katolika.
Ranih 1900-ih, Francuska je bacila Rimskoj crkvi
pesak u oi. Francuska je nainila politiki dogovor s
carom Rusije. Papa i jezuiti su bili besni. Francuska
je bila na njihovi listi za unitenje jo od kad je
zbacila njihovog katolikog kralja i postala
republika. Ali ta pogodba s ruskim carom je bila
poslednja kap u moru. U meuvremenu, sila
Pravoslavne crkve je bila sve jaa u Bugarskoj,
Rumuniji, Grkoj, evropskom delu Turske, Srbiji i
Jugoslaviji. Rimska crkva je morala baciti Francusku
na kolena i zgaziti religijsko takmienje na Balkanu.
Reenje je bilo jednostavno. Jezuiti su isplanirali,
izazvali, i iz pozadine vodili Prvi svetski rat.
Papa je podravao Nemaku i kada je nemaki vla-
dar Kajzer (dobar rimokatolik), molio Rimsku crkvu
da mu dozvoli da moe da proiri nemake granice,
papa Pije X i njegovi jezuiti su mu dali blagoslov.
Nakon to je rat zapoeo, papa Pije X je umro 20.
avgusta 1914, nainivi put za novog gazdu.
Papa Benedikt XV ga je nasledio. On je isto tako
bio prijatelj s Nemakom i tako je rat, koji e dovri-ti
ostale ratove, bio na pomolu. Nemaki rimokatoli-ci
su ubijali francuske rimokatolike. Gaz da nije mario
koliko je rimokatolika umrlo. Bio je usmeren ka sili i

74
osveti. Nemaka je ratovala s Fran cuskom, En gles-
kom i Rusijom. Tada se uplela i Amerika. Rat je tra-
jao etiri duge godine. Evropa je bila unitena.
Rimska crkva je bacila milione ljudi u pakao.
Dok su ljudi vritali u agoniji umirui u blatu i
bodljikavoj ici, komadani mecima i unitavani otro-
vnim gasovima, jezuiti su bili zaposleni planirajui
Drugi svetski rat. Nepoznati nemakom narodu,
jezuiti su ve rtvovali katoliku Ne ma ku, Kajzera
i njegovu vladu s ciljem da izvedu novu inkviziciju.

Gubici Prvog svetskog rata:

Poginulo: 10 miliona ljudi
Ranjeno: 20 miliona ljudi
Materijalni gubici irom sveta: preko 332 milijarde
dolara

Protestantska Engleska i protestantska Amerika su

ih po be dile. Jezuiti zbog toga jo uvek pokuavaju
da unite Englesku i Ameriku. Zapamtimo rei Abra
ha - ma Linkolna: Jezuiti nikad ne oprataju, niti
odus taju.
U Rusiji, car Nikolaj koji je bio zatitnik Ruske
pravoslav ne crkve i njegova ena, kraljica Alek san -
dra, imali su sina pod imenom Aleksis, koji je bio
naslednik trona. Mali deak je bolovao od hemofilije.

75
Njegova krv se nije zgruavala kada bi se posekao.
Kada bi pao u igri, najmanja povreda bi mogla uzro-
kovati unutranje krvarenje. Majino srce se slamalo.
Dok tori nisu mogli pomoi. Mali deak je veoma
trpeo.
Raspuin, zvan Ludi redovnik, bio je ovek koji
je bio opsednut demonima (kao i mnogi svetenici
danas koji tvrde da imaju isceljujue moi). Raspuin
je tvrdio da je imao viziju Boga i Device Marije.
Doao je blizu ovog deaka i krvarenje se zaustavilo.
Poznato je da je Raspuin bio ukljuen u sotonsko
seksualno oboavanje. Kontrolisao je rusku caricu.
Imao je mnogo neprijatelja na visokim poloajima.
Mnogi su verovali da je Raspuin bio demonom
opsednuto udovite koje je vladalo Rusijom iza
pozornice. ak se i car plaio njega i njegovih
udnih moi.
Kardinal Avgustin Bea nam je rekao da je u trenu-
tku slabosti, carica rekla Raspuinu gde car skriva
svoje zlato. Ras puin je preneo tu informaciju patri-
jarhu Ruske pravoslavne crkve pre nego to je
(Raspuin) bio ubijen.
Na redovnim sastancima kod kardinala Avgustina
Bee, on nam je otkrivao istorijske, sadanje i budue
ciljeve vatikan ske trenutne sile (zemaljske sile). To je
bilo doba kada je ureenje crkve bilo dopunjeno kao

76
rezultat Drugog Vatikanskog koncila. Kardinal Bea
je kazao:
Nakon nae duge i paljive pripreme za Rusku
revoluciju, jezuiti su radili blisko s Marksom, Troc-
kim, Lenjinom i Staljinom. Mi smo tajno preselili
nae zlato u Rusiju kroz Ne maku koristei naeg
kljunog oveka. Verujemo da e uskoro na
neprija-telj biti uniten I niknue komunizam kao
vrsta ker Rimske crkve!
Lenjin je bio u vajcarskoj kad je uo vesti o revo-
luciji koja e zapoeti u Rusiji. Da bi pomogla revo-
luciji da uniti njihovog neprijatelja, nemaka najvia
komanda i ostali su tajno pripremali voz da preveze
Lenjina i njegove revolucionare kroz Nemaku. U
aprilu 1917. Lenjin i nekoliko njegovih kljunih ljudi
izveli su vonju u poznatom Zapeaenom vozu.
Ljudi koji su bili najodgovorniji za pripremu tog
putovanja bili su Diego Bergen, posveen nemaki
rimokatolik, treniran u jezuitskim kolama, kasnije
postavljen za nemakog ambasadora u Vatikanu
tokom Hitlerovog reima. Ako bi revolucija uspela,
to bi znailo smrt za milione ljudi ukljuujui cara i
njegovu porodicu.
U vreme Lenjinovog dolaska u Rusiju, u aprilu
1917. godine, Lenjinovi konkurenti su kontrolisali
revoluciju. Car je bio prisiljen da napusti svoj tron.

77
On i njegova porodica su bili u kunom pritvoru.
Njegova vlada je propala i veina njegove vojske ga
je napustila.
Zbunjenost je prevladavala. Vojska koja je i dalje
ostala verna caru je nazvana Beli Rusi. A revolu-
cionari su bili prozvani Crveni. Oni su bili smrtni
neprijatelji, borei se da preive. Lenjin je dobio
kon-trolu nad revolucionarnom vladom i preselio je
u Moskvu 10. marta 1918. U aprilu, carska porodica
je bila preseljena zbog sigurnosnih razloga u
Jekaterinburg u Ural.
Vojska eha (Bela vojska) se pribliavala mestu
gde je porodica odsela. Postojala je ansa da se oni
oslobode. 17. jula 1918. grupa zvana Uralni
Sovjeti su odrali brzo suenje i proglasili carsku
porodicu krivim.
Bilo nam je reeno da su neki od njih bili jezuiti
pretvarajui se da su komunisti. Na kraju, trenutak
koji je papa ekao je konano i doao. Zatitnik
Pravoslavne crkve je konano stajao licem u lice s
rimskim jezuitima koji su bez milosti uni tili jadnu,
uplaenu, malu porodicu.
Kasnije te noi, tela su bila ukrcana u kamion i
odvedena u naputen rudnik zvan etvorica
brae. Tamo su bili raseeni, spaljeni, kvaeni
kiselinom i baeni u naputeni rudnik.

78
 Ruska
carska
porodica

Jezuiti su se kretali tako brzo da Centralna komu-

nistika partija nije ni bila svesna suenja i ubistva
cara i njegove porodice, dok sve nije bilo zavreno.
Bila je to strahovita pobeda Rimske crkve.
Bilo nam je reeno da je lov na patrijarha, svete-
nike, mo na hinje i monahe zapoeo u velikoj silini.
Rimska crkva je nes trp jivol ekala vesti o unitenju
njihovih religijskih suparnika.
Ovaj sluaj sa Ruskom pravoslavnom crkvom je
bio jedna vrsta testa. Ako e ruska crkva biti unite-
na, sledea meta bi bila engleska crkva koja se jo
teturala od lanog obraenja velikog jezuite
kardinala Njumana (Newman). Ali kad je sluaj sa
ruskom crkvom propao, kao to u uskoro objasniti,
engleska crkva je pala u ruke Vatikana tek 60 godina
kasnije kroz ekumenski pokret.
Dakle, nakon pogubljenja ruske carske porodice
Sovjeti su napadali manastire i ubijanje je poelo.
79
Samo je udan preokret vere spasio Rusku crkvu
stari patrijarh je imao keca u rukavu.
Bilo nam je reeno da kad je Crvena Armija bila
blizu ubistva starog poglavara ruske crkve, patrijarh
ih je pozdravio irom otvorenih ruku, zaplakao i
izgovorio sledee rei:
- Drugovi, konano ste stigli. ekali smo vas.
uvali smo carevo zlato za vas moji dragi drugo-
vi!
- Zlato?... Za nas?
Komunisti su bili zateeni ovim njegovim reima.
Spustili su oruje i prihvatili zlato i prijateljstvo patri-
jarha, i zapovedili da ubistva pravoslavnih svetenika,
monaha i monahinja odmah stanu. Pravoslavna crkva
je bila spaena. Komunisti nisu dobili samo carevo
zlato, ve su takoe zadrali i papino zlato. Papino
zlato, koje je putovalo u Rusiju kroz Nemaku, bilo je
predvieno da vredi 666 miliona dolara.
Kad je papa za to saznao, skoro da nije umro od
sranog uda ra. Izdali su ga njegovi vlastiti
komunisti. Rimska crkva je poludela od mrnje. Bili
su prevare-ni. Komunisti e platiti za tu prevaru bez
obzira koli-ko to kotalo. Sveti ured e uskoro
nastaviti sa radom kao kroz pansku inkviziciju,
zadajui patnju, smrt i osvetu svojim neprijateljima.

80
 Samo, ovaj put zajedno sa Jevrejima i protestanti-
ma, rtve su ukljuivale i pravoslavnu crkvu i ruske
komuniste. Jezuiti su znali da bi to mogli izvesti sa
Drugim svetskim ratom.
Nauili smo na tim predavanjima kod kardinala
Avgustina Bee da bi zbog ogromnog bogatstva
Vatikan mogao uticati na svetsku ekonomiju. On
moe baciti narode na kolena s planski izvedenim
krizama.
Neko e zapitati: ak i u Americi? Naravno! Uinila
je to i u istoriji, uinie to ponovno u budu-nosti.
Mislio sam da su iluminati odgovorni za to. Ali,
iluminati su spojeni sa jezuitskom organizacijom
Opus Dei, i zajedno sa vodeim masonima predstav-
ljaju finansijsku ruku Vatikana. Kroz njih Vatikan
kontrolie skoro kompletno bogatstvo u svetu.
Rim je mudro razaslao u mnogim pravcima one
koji su tvrdili da u svetu postoji zavera. To je bila
sjaj-na dimna zavesa da se skrene panja dalje od Va
ti - kana. Objavljene su mnoge knjige koje optuuju
komuniste, Trilateralnu komisiju, Rokfelerovu poro-
dicu, cioniste, iluminate, Rimski klub itd. Tragina
injenica je ta da je Rimska crkva stvorila veinu tih
organizacija, kao i organizacije koje su ratovale sa
njima. U pitanju je bila, i jo uvek je, velika igra.

81
 Drugi svetski rat
Da se vratimo nazad i osvrnemo se na Drugi svet-
ski rat. Ubrzo posle Prvog svetskog rata, Nemaka je
bila u velikoj krizi. Neki pro-katoliki Jevreji su bili
odreeni od strane Vatikana da kupe zemlju od slom-
ljenih i gladnih Nemaca. Novac je bio isporuivan od
strane Vatikana i pro-katoliki Jevreji su kupovali tu
zemlju veoma jeftino. Nemci su bili oajni. U pravo
vreme jezuiti su iskoristili ta deavanja oko Jevreja da
izazovu mrnju protiv ortodoksnih Jevreja. Bor beni
pokli je bio taj to mnogi bogati Jevreji nisu pokazi-
vali milost prema Nemcima kad su od njih kupovali
zemlju to kom te krize.
I sad je dolo vreme da im se uzvrati udarac. Sve
je bilo dobro isplanirano. Na kraju Prvog svetskog
rata, kada je potpisan Versajski sporazum u aprilu
1919. godine, saveznici su bili tako ljuti na Rimsku
crkvu zbog zapoinjanja rata da su odbili da je
priznaju kao politiku silu i drali su je podalje od
konferencijskog stola. Iako je Evropa bila klanica, ni
Fran cuska ni Pravoslavna crkva u Srbiji (a onda
Jugoslaviji) nisu bile slomljene. Mladi ljudi u
Nemakoj nisu znali gde da se okrenu. Bili su
pobunjeniki nastrojeni. Inflacija je unitavala
dravu. Komunisti su organizo-vali revolucionarne
demonstracije. Jezuiti su se kreta-li na tri fronta.

82
 Papa Benedikt XV umro je od trovanja 1922, a
Papa Pije XI je preuzeo presto.
Prvi front je bila Italija. U to vreme se pojavio
nepoznati ovek epurei se i govorei da je on novi
cezar odreen da ponovno izgradi Rimsko carstvo.
Njegovo ime je bilo Benito Musolini. Bio je arogan-
tan, okrutan i pokvaren. Njegova mala vojska
obue-na u crne koulje nije bila nita drugo nego
grupa razbojnika koja je tukla sve protivnike dok im
se pot-ine.
Crni papa je odredio svom zameniku da radi s
Mu solinijem. Njegov svetenik kojem se ispovedao
bio je jezuita po imenu Venturi. Katolikim glasovi-
ma na izborima, up rav jeniml iz Vatikana, Musolini je
doao na vlast. Papa Pije XI je za Musolinija kazao:
Ovo je ovek koga je poslalo Boje provienje.
Da bi se oduio Vatikanu, Musolini je potpisao
konkordat inei tako rimokatolicizam jedinom reli-
gijom dozvoljenom u Italiji i njenim podrujima.
Musolini je ponovno obnovio snagu pape i dao sve-
tenstvu u potpunosti vlast nad ivotom nacije.
Italija je postala glavna sila voena katolikim
faistikim diktatorom, Musolinijem. On je izgradio
snanu, mo dernu armiju koju je testirao napadajui
Etiopiju. Italiji je trebalo vie zemlje.

83
 Musolini i pred-
stavnik Rimske
crkve potpisuju
konkordat.

Jadni Etiopljani nisu imali anse. Hrabro su se

borili s njihovim kopljima i oklopima, ali Muso il ni-
jeve vazdune snage su ih izmasakrirale sa svojim
mainkama, bombama i otrov nim gasovima.
Papa je blagoslovio Musolinijeve trupe i kardinala,
nadbiskupa Milana Aflreda Ildefonsa ustera (koji je
bio jezuita), nazvavi taj masakar crnaca u Etiopiji:
Katoliki krstaki pohod.
Godine 1923, Nemaka je bila u haosu. Inflacija je
bila visoka i novac nije imao vrednost. Nemakom
narodu je bilo dosta rata, smrti i oaja. Krivili su
Kajzera za sve i zbacili su njega i njegovu vladu.
Komunisti su se borili za prevlast. Nova vlast je bila
vrlo slaba. Neki ljudi su eleli da sami Nemci vode
njihovu vladu, kao to je to bilo u Francuskoj, gde su
Francuzi vodili vladu, i pokuavali su da od Nemake
84
naprave republiku. Papa je bio besan. Republika je
bila osuena na propast.
Jezuiti su krenuli da zaustave stvaranje nove
nema-ke republike. Dvoje ljudi je to uinilo. Jedan
je bio Franc fon Papen, a drugi kardinal Paeli koji
je kasni-je postao papa Pije XII, poznatiji kao
Hitlerov papa.
Pozornica je bila nametena za novu rimokatoli-
ku zvezdu u Nemakoj. Njegovo ime je Adolf
Hitler.
Jedan jezuitski svetenik je bio zaposlen da za
Hitlera napie knjigu nazvanu Moja borba. Pisac
knjige je jezuitski svetenik Stimfl (Staempfle).* Ta
knjiga je bila remek delo jezuita, napravljena za Hit-
lera da preuzme Nemaku.
Nova velika inkvizicija je bila na pomolu. Umesto
da nose katolike mantije, nosili su nacistike
unifor-me. Hitlerovi ljudi u braon uniformama
(zvani naci-sti) podupirani od strane Vatikana,
upotrebljavali su istu taktiku kao i Musolini, tukui i
proganjajui ljude sve do njihovog potpunog
pokoravanja, ukljuujui i rimokatolike!
Zapoele su uline borbe izmeu nacistikih rimo-
katolika i komunistikih rimokatolika. Nagrada za

* Za vie detalja pogledati knjigu: Skrivena istorija jezuita, Ed-

mond Paris, str. 138, Metafizika, Beograd.
85
pobednika je bila Nemaka. (Takve politike
aktivno-sti su se pre nekoliko godina deavale kao
eks pe-riment i u Polj skoj, a isto tako i u Kanadi, El
Sal va-do ru, ileu, a planirane su i u Ame rici.)
Nemaka je pos ta al drugi front za je uitez.
Izgradili su Tre i Rajh. Simbol za nadolazeu inkvi
zi ciju je bila svastika ili kukasti krst, do bar stari
okultni simbol. Hitler je bio odabir Vatikana. Bio je
odreen da pobedi.
Kada je postalo poznato da Papa Pije XI podra-va
Hitlera, rimokatoliki glasovi su podrali Hitlera i
doveli ga na vlast 1933. godine. Svet se suoavao s
groznom mainerijom zvanom Trei Rajh u kojem
su rimokatolici pos-
tali gospodari.
Kao i Italija,
Ne maka je 1933.
godine potpisala
kon kordat s Vati-

86
ka nom u Rimu. Pot isp nik konkordata bio je kardinal
Pa eli (kasnije je pos aot Papa Pije XII, Hitlerov
papa, u sredini donje slike). Godine 1933, on je bio
vatikanski sekretar drave. Drugi s leva na donjoj slici je
Franc fon Papen, opaki nacista i veran rimokatolik koji
je bio Hitlerov glavni diplomata i vatikanski agent koji je
pomagao da Hitlera dovedu na vlast.
Fon Papen se hvalio svetu: Trei Rajh je prva
sila koja ne samo da prepoznaje, ve stavlja u praksu
visoka naela pap stva. (Na slici skroz desno je
manje poznati vatikanski prelat Montini koji je
kasni-je postao Papa Pavle VI.)
panija je postala trei front. Tri panska predsed-
nika, Niceto Alkala Zamera, Manuel Azana i Huan
Negrin (svi jezuitski trenirani) su traili usvajanje pet
zakona, koji su bili usvojeni da bi se spreio uticaj
Vatikana u republici paniji (to je bio rezultat otkri-

Potpisivanje konkordata u Nemakoj pred Drugi svetski rat.

87
vanja tela beba ispod samostana, vidi stranu 18). Do
- neti su zakoni:
- Rimokatolika imovina mora biti nacionalizova-
na,
- Sve rimokatolike crkve moraju biti oporezova-
ne,
- kole vie nee biti u rukama rimokatolikih
sve tenika,
- Sve kole, samostani, manastiri moraju biti pod
kontrolom drave panije,
- Treba priznati ne-katolike religije.
Time je zapoet krvavi rat protiv Vatikana. Papa
je unajmio nekoliko divizija muslimanskih
najamnika da se bore pod komandom Franka (koji
je bio dobar mason) i da ubijaju rimokatolike,
Jevreje i protestan-te koji su mu se odupirali.
Zbog velikog broja komunista koji su podupirali
republiku, svet je bio zaveden da veruje da je sve to
bila komunisti ka revolucija. To se dogodilo zahva-
ljujui vatikanskom kontrolisanom novinarstvu koji
je prikrivao istinu.
Papa je ekskomunicirao poglavare panske repu-
blike i proglasio duhovni rat izmeu Svete stolice i
Madrida.
Frankova vlada je priznata 3. avgusta 1937. od
strane Vati kana, 20 meseci pre kraja graanskog rata.

88
General Franko je na kraju postao rimokatoliki dik-
tator panije.
I tako su jezuiti imali voe za njihova tri fronta. Ti
ljudi su postali zatitnici vere: Hitler, Musolini,
Franko.
Krv je bila spremna da potee irom sveta u
novom svetom ratu. Inkvizicija je u bila na pomolu.
Nemaki katolici, pod naredbom Vatikana, zapo-
eli su ud ruivanje s protestantskim crkvama. To je
bio klju da se iz vede plan koji e uticati na razmi-
ljanje Jevreja tokom decenija. Ti rimokatolici, koji
su bili pod zakletvom, teko su radili da zadobiju
pove-renje protestantskih svetenika i njihovih
lanova crkve. A kad su anti-jevrejska zverstva
zapoela, ti katoliki agenti koji su se pravili da su
protestanti, javno su optuivali Jevreje i prijavljivali
ih Gestapou koji ih je vodio u logore smrti.
I tako, ak i danas, mnogi Jevreji veruju da su ih
upravo protestanti prijavljivali.
Jezuiti su majstori prevara. Vatikan je preuzeo
hiljadu Jevreja, koji su se preobratili u rimokatolici-
zam, i sakrio ih pod brda Vatikana tokom trajanje
rata. Zato? Zbog mogunosti da Hitler izgubi.
Vatikan se uvek osiguravao u sluaju da se im
planovi ne ispune. Na taj nain su mogli proglasiti

89
svetu da su upravo oni ti koji su titili Jevreje od
Hitlera.
Kakva zla, prljava igra!
Dok je Nemaka bila zaposlena gradei ratnu
maineriju, jezuiti su bili zaposleni u raznim drava-
ma pripremajui teren za Hitlerovu nadolazeu inva-
ziju.
Jezuiti su gradili Petu kolonu u Francuskoj,
Belgiji, itd. (Peta kolona je tajna vojska u nekoj
dravi koja je spremna da baci oruje i uini sve to
moe da pomogne neprijatelju da okupira njihovu
vlastitu zemlju.) Organizacija zvana Katolika
akcija je u tim zemljama bila Peta kolona.
U Belgiji su jezuitski svetenici Pikard, Arendt i
Foukalt propovedali Hitlerov faistiki program
nazi-vajui to duhovnom obnovom.
Na taj nain su pripremali put nemakim tenkovi-
ma.
U Francuskoj je Katolika akcija postala Peta
kolo-na radei pod imenom Nacionalna katolika
federa-cija. Jezuiti su rekli katolicima da je papa na
strani Hitlera i tako su oni bili spremni da slue
katolikoj nacistikoj armiji u pravo vreme. Kad je
Francuska bila napadnuta nemakim tenkovima,
pala je za oko 30 dana, zahvaljujui Katolikoj akciji.

90
 U Americi je jezuitski svetenik Koflin (Coughlin)
sakupio preko 20 miliona sledbenika putem radija.
On je izjavljivao: Nemaki rat je borba za hrian-
stvo.
Takoe je brinuo o tajnim grupama komandosa u
glav nim urbanim centrima, voen metodama sinova
Lojole i treniran od strane nacistikih agenata.
To je bila Katolika akcija u Americi od 1936-
1942.
Papa Pije XI je umro 10. februara 1939. godine.
To je bila jo jedna misteriozna smrt. Na vlast je
doao papa Pije XII koji se molio za pobedu nacista.
Hitler je zapoeo razorne napade u Evropi i
Drugi svetski rat je eksplodirao. Nemaka, Italija i
Japan su ratovali protiv ostatka sveta, milioni su
ubijeni, ranje-ni i osakaeni. Rat je trajao est dugih,
krvavih godi-na.
Jedan od najveih Hitlerovih vojnih izvora infor-
macija doao je kroz Vatikan - kroz rimokatolike
ispovedaonice i rom sveta.
Nemaka tajna sluba ili Gestapo bio je utemeljen
od strane Henriha Himlera (Heinrich Himmler),
prema naelima jezuitskog reda. Hitler je rekao svo-
jim prijateljima: Vidim Himlera kao naeg Ignacija
Lojolu.

91
 Mnogi rimokatoliki svetenici obukli su crne uni-
forme tajne slube. Jezuitski svetenik Himler (ujak
Henriha Him era)l bio je jedan od glavnih oficira.
Otprilike 6,5 miliona Jevreja je pretrpelo progon i
smrt. Inkvizicija je bila u punom zamahu.
U Jugoslaviji, lanovi pravoslavne crkve (zvani
Srbi), bili su ubijani od strane groznih ustaa -
katolike grupe voene od strane jezuita. Strana
muenja i masakri, koji su se vrili nad rtvama, bili
su neopisivi. Mnogi svetenici su bili lanovi katoli-
ke ustake brigade za likvidaciju. Posle rata, ustaa
Andrija Artukovi je pobegao u Ameriku poslije
ubi-stva skoro milion ljudi (veinom lanova
pravoslavne crkve).

Ustae u akciji.
92
 Jugoslavija je skoro uspela da dobije izruenje
Artukovia, koji bi tako platio za svoje zloine, ali
zahvaljujui rimokatolikoj instituciji (kardinalu
Spelmanu), katolici su kontrolisali Ameriku imigra-
cionu slubu i Ameriku obavetajnu slubu. Oni su
blokirali njegovo izruenje u Jugoslaviju.
Gazda, papa Pije XII je bio vrlo zadovoljan. Ti
neprijatelji Vatikana su plaali stranu cenu za nepo-
koravanje njegovom velianstvu.
U Vatikanu je kardinal Avgustin Bea dao pregled
dogaaja koji su se deavali pre, tokom i posle Dru-
gog svetskog rata. Kako je rat zavravao, Sovjetska
armija (kojoj je oruje nabavljala Amerika) je udarila
s istoka, dok su Saveznici zauzimali Nemaku, uni-
tavajui Hitlerovu vojsku.
U odgovoru na tajnu Hitlerovu molbu, general
Franko je poslao svoju poznatu Plavu Armiju, nai-
njenu veinom od baskijskih vojnika, u Nemaku.
Cela divizija je bila prebaena vozom kroz
saveznike linije. Na sebi je imao vatikansku zastavu.
Savez ni - cima je bilo reeno da je to bila misija da
se spasu opatice, svetenici i redovnici.
Plava Armija se borila s Nemcima branei Berlin.
Kad je Adolf Hitler video da e izgubiti, uinio je
samoubistvo i admiral Karl Doenitz (dobar rimoka-

93
tolik) je preuzeo vostvo nad nacistikom Nema-
kom.
Umesto da se Plava Armija vrati u paniju, kako
su nacisti obeali, admiral Doenitz je stavio
nemako zlato na taj voz i poslao ga u vajcarsku da
bude pohranjeno u vajcarskoj banci za Vatikan.
Plava Armija je bila prevarena. Veina preivelih
su zavrili u ruskim zatvorima. Amerikancima je bilo
reeno da je taj voz, koji je prolazio kroz njihove
lini-je, bio voz milosti poslan od pape, koji vozi
medi-cinske potreptine za ranjenike. Kad su videli
papske zastave, voz je prolazio bez inspekcije.
Nekoliko spaenih ljudi Plave Armije, koji su se
vratili nazad u paniju, bili su ili ubijeni ili stavljeni u
ludnice da se osigura da prava istina o nemakom
zlatu bude sakrivena od sveta. Ali, posebni oficiri
Plave Armije, koji su bili deo zavere, vratili su se u
slavi i bili dobro nagraeni za njihov trud.
Nemaka je kapitulirala 9. maja 1945. Evropa je
bila u ruevinama. Jezuiti su uvek bili spremni za
preokret, uvek postavljajui mere opreza u sluaju
gubitka Drugog svetskog rata, a to su:
1. Uiniti da svako veruje da Vatikan nije imao
nita s ratom, i s vremenom uveriti svet da se holo-
kaust nikad nije dogodio.

94
 2. Biti siguran da su pobunjeniki svetenici, opa-
tice i redovnici, koji su bili protiv Vatikana, uniteni
u koncentracionim logorima, a prikazati svetu da su
i sledbenici pape bili progonjeni.
3. Naredili su odreenim katolikim porodicama i
njihovim svetenicima da tite neke Jevreje u njiho-
vim kuama, tako da u budunosti to ispadne kao
dobar javni materijal za filmove, knjige, itd. Treba
napomenuti da su ti Jevreji ve bili obraeni u
katoli-cizam.
4. Staviti novu masku na lice tokom Drugog vati-
kanskog koncila.
5. Uspostaviti komunistikog papu iza gvozdene
zavese da se bi se ugodilo komunistima i da bi se
pokuali preobratiti na katolianstvo... da se tako
ispuni proroanstvo Fatime (o kojem u uskoro
neto vie rei) u koje je papa Pije XII bio duboko
ukljuen.
Na dan Hitlerove smrti panske novine su objavi-
le: Adolf Hitler, sin katolike crkve, umro je brane-
i hrianstvo. Ne mogu se nai prave rei kojima bi
se oplakala njegova smrt, kad je toliko ljudi uzvisiva-
lo njegov ivot. Preko njegovih smrtnih ostataka
ostaje njegova pobednika, moralna figura. Palmom
muenika, Bog je dao Hitleru lovorov venac pobe-
de.

95
 Taj posmrtni govor nacistikom efu, izazivanje
pobednikih saveznika, bilo je izreeno od same
Svete stolice, za maskirano Frankovim novina-
rstvom. To je bilo slubeno sa op tenje Vatikana
kroz Madrid.
Da li se katolika crkva izvinila svetu ili Jevrejima
za ova zverstva? Naravno da ne! I nikad nee. Ona jo
uvek mrzi Jevreje. Vatikan e prihvatiti Jevreje tek
kada Izrael dozvoli da Vatikan kontrolie Jerusalim.
Ako Amerika ikad potpie konkordat s Vatikanom,
katolicizam e biti jedina priznata religija u Americi i
slike iz pro ostil e biti ponovljene s amerikim naro-
dom i njegovom decom. Pregovori o potpisivaju
konkordata su upravo na putu tako da bi konkordat
uskoro trebao da bude prihvaen.

Kratak istorijski pregled

Religijska mainerija dananjice je vrlo, vrlo stara.
Poela je upravo nakon Nojevog potopa. Nimrod i
njegova majka Semiramida su proizveli okultnu reli-
giju u gradu Vavilonu koja se proirila celim svetom.
Nimrod je oenio svoju majku i posle njegove
smrti, Semiramida je tvrdila da je on postao bog
sunca, Val. Neka imena koje su mu nadenuli su
bila: Sol, Tamuz, itd. Taj sistem je nju uinio bogi-
njom. Semiramida je takoe tokom vekova dobila

96
razna imena kao: Izis (u Egiptu), Venera i Kraljica
Neba. Isto kao i religijski sistem dananjice, to je
bilo povezano sa politikom irom sveta.
Kada sam bio pod jezuitskom zakletvom, reeno
mi je da e tajni znak biti dat jezuitima irom sveta
kad ekumenski pokret uspeno izbrie protestanti-
zam u pripremi put za potpisivanje konkordata izme-
u Vatikana i Amerike. Taj znak e biti kad predsed-
nik Amerika bude davao zakletvu okrenut prema
obelisku. Prvi put u amerikoj istoriji, zakletva u
predsednikoj ceremoniji je bila preseljena na Za-

Predsednik Regan polae

predsedniku zakletvu u
Vaingtonu okrenut
prema obelisku.
97
Obelisk je stub sa etiri strane okrenute prema etiri kraja zemlje,
na ijem vrhu se nalazi piramida. On predstavlja kombinaciju
religijske i sve tovne globalne moi. Postoji u Egiptu, Vaingtonu
i Vatikanu. Za jezuite, masone i druge pripadnike tajnih drutava
predstavlja simbol jedne svetske vlade. Obelisk je okultni simbol i
predstavlja boga sunca Vala. On takoe predstavlja simbol plod-
nosti, odnosno falusni simbol (simbol mukog polnog organa).

padnu stranu Kapitola u vreme predsednika Re gana

koji je prilikom zaklet ve bio okrenut prema tom
vaingtonskom spomeniku. To se je desilo 20.
janua-ra 1981 (slika na prethodnoj strani). Da li je
predsed-nik bio svestan toga? Ne znamo.
Nakon Drugog svetskog rata, papa Pije XII je
odbio da prihvati vatikansko drugo dete. Komunizam
je bio odbaen. Papa Jovan XXII je doao na vlast i
organizovao Drugi vatikanski koncil,
98
 Fidel
Kastro i
papa
Jovan
Pavle II

ije su odluke skoro potpuno unitile sve druge reli-

gije u Americi i Evropi, pobeujui kroz ljubav i
poljupce.
Papa Jovan XXIII je podupirao svog favorita u
zapadnoj hemisferi. U pitanju je Fidel Kastro, am-
pion gaenih masa, verni katolik i dobro istreniran
jezuita pod zakletvom. Teko onome ko bi se suko-
bio s Fidelom. efovi su ga potpuno podupirali uk -
ljuujui i ljubljenog papu iz Poljske.

Kju Kluks Klan

Kju Kluks Klan (KKK) je formiran od strane
rimokatoli kih konfederacijskih ratnih oficira posle
graanskog rata u Americi. Voeni jezuitima, jaali su

99
iz dana u dan. Ova grana masonerije uspostavljena
je iz tri glavna razloga:
1. KKK je nazivao sebe protestanskom organiza-
cijom i tvrdio je da mrzi Jevreje, katolike i crnce, to
je unitavalo ugled protestanata u Americi.
2. KKK zbijaju katolike redove u Americi
stvara-jui oseaj ugroenosti.
3. Utie se da crnci postanu sumnjiavi prema
pro-testantima, koji su tada bili najbrojniji u
Americi, i time ih vodi u ruke Rimske crkve.
Kju Kluks Klan je jo jedno remek delo jezuita.
I tako, tokom poslednjih 1600 godina, uniten je
veliki procenat religioznih ljudi kroz Rimokatoliku
instituciju. Milioni iskrenih katolika i ostalih je umrlo
u Prvom i Drugom svetskom ratu. Zbog ega? Samo
zato da bi se ostvarila jo vea vlast Rimske crkve.
Oni igraju igru, a milioni ljudi umiru zbog toga.
Nacisti su bili izdani. Ta grupa, koja raste u
Americi, je nita vie nego Katolika akcija voena
od strane jezuita. Koliko god da neverovatno zvui,
neki Jevreji koji su obraeni u katolicizam, su se u
stvari pridruili Amerikoj nacis ti koj partiji
(American Nazy Party).
Pristalice pravoslavne crkve su bile zaklane od
strane krstaa i papskih brigada, ustaa, koji su se sad

100
Broura sa programom Amerike nacistike partije (slika levo) i
znak ove organizacije na jednom amerikom autoputu (slika
desno).

priklonili novom komunistikom papi i sad su u nje-

govom stadu. I oni su takoe bili izdani.
Izrael je takoe bio izdan. Oni se sad pomiruju s
njihovim najljuim neprijateljem, Vatikanom, koji ih
je klao u prolosti i skoro potpuno istrebio.
lanovi Kju Kluks Klana su bili izdani, ne shva-
tajui da su igrali u rukama jezuita.
Masoni su bili izdani. Nisu ni znali da je papa
Pije XII bio mason. Nikad nee poverovati da su i
oni takoe bili kontrolisani sa vrha od strane Crnog
Pape.

101
 Zahvaljujui njihovim voama, jadni protestanti
sada vole papu.
Komunisti su bili izdani. Oni su jednostavno bili
grana rimokatolike institucije - siledije u rukama
Rimske crkve.
Najgore od svega, iskreni rimokatolici su bili iz-
dani kroz lukavu prezentaciju oboavanja Vala, za-
mas kirano da izgleda slino hrianstvu. Njihove
pa-pe su samo ljudi. Njihovi svetenici i opatice su
samo ljudi, a Vatikan je samo hram demona, vodei
milio-ne ljudi u pakao i dajui im lano jevanelje,
lanog Mesiju i lanog duha. Neka im Bog pomogne
da imaju snage da izau iz nje.

102
 etvrto poglavlje

Sila

Dogaaj koji u opisati desio se u malom selu,

koje je smeteno u brdima jednog od Kanarskih
ostrva, na jugozapadu panije. Ovo, nekad sreno
selo, postalo je neobino tiho preko noi. Narod bi
aputao im zae sunce. Niko vie nije izlazio u
nonim satima i uvee se vie nije ula pesma. Strah
je stegao srca seljana. Radnje i trgovine su zatvarali u
rano popodne. Sused je susedu govorio: Doi
sutra, bolje sad pouri kui, ve je skoro mrak. Zlo
je dolo u selo. ak su i ivotinje bile preplaene.
Neobini, vanzemaljski glasovi, uli su se iz kue
udovice Karmen Montez, veoma odane keri
rimokatolicizma. Kar menine noi su se pretvorile u
noi uasa. Kroz apat, seljani su se pitali da li mrtvi
zaista hodaju ovim usamljenim ulicama. Karmen je
upalila sveu i poela da se moli devici Mariji da se
noas ova uasna sila ne vrati. Meutim, srce je
poe-lo da joj lupa, a znoj da izbija na elo. Kada se
okrenula, osetila je hladnou po kimi. Mogla je uti

103
kako se ulazna vrata polako otvaraju. Ta ista vrata je
ona paljivo zakljuala pre zalaska sunca. Sila se
vrati-la.
Sveta majko! - uzviknula je Karmen - Ja ujem
lance kako se vuku po podu!
Karmen je ve posetila svog svetenika i traila
pomo. Ispriala mu je kako je bilo uasno to to je
doivela u svojoj kui, kako se ulo urlanje i vrita
nje u mraku.
Mi verujemo - odgovorio je svetenik - da je
ovo urla nje muenje vae rodbine u istilitu. Oni
trae da se odri vie misa i da se upali vie svea, da
bi se olakalo njihovo muenje. Oni oseaju agoniju
svojih patnji. Vi im moete pomoi da se to zaus-
tavi.
Ah, oe! - nastavila je Karmen - mi smo
veoma siromani, moete li da nas razumete? Ja u
nasto-jati... oe!
Mnogo misa je bilo odrano, ali to nije prestalo,
ve je postajalo svakim danom sve gore i gore. Cela
porodica je bila prestraena, osim Margarete, koja je
spokojno sedela u svojoj sobi i molila krunicu.
Margareta je studirala da postane karmelianka
(katoliki red koji sebe naziva braa blaene device
Marije).

104
 Ali, vratimo se nekoliko godina unazad, kada, u
stvari, ove noi uasa poinju. Karmen Montez je
imala trinaestogodi nju erku koja je patila od nekon-
trolisanih epileptikih napada. Doktori su joj rekli da
nema leka za malu Margaretu. Karmen je odvela dete
u jedno od svetilita device Marije i dala zavet da e,
ako sveta devica izlei njeno dete, nastojati da mala
Margareta postane opatica u karmelianskom redu.
Dok se ona molila kipu device Marije, na Margaretu je
sila neka udna sila. Napadi su potpuno prestali.
Doktori su bili zapanjeni. Mala Margareta se opora-
vila. To je bilo zaista udo izleenja i Karmen je za to
dala slavu devici Mariji.
Toga dana kada je Karmen htela da obue
Margareti novu smeu karmeliansku haljinu, da bi
videla kako joj stoji, neka sila ju je snano udarila,
slino divljem orkanu. Ta sila je ruila sve po kui.
Seoski svetenik je bio u nevolji zbog ne-katolika u
selu koji su znali za nevolje Karmen Montez. On je
oajno eleo da se desi udo kako bi se pokazala sila
njegove crkve i oslabili ne-katolici. Stoga je pozvao
svoju biskupiju i molio da neko doe i pomiluje due
mrtvih iz istilita, da bi napustili Karmeninu kuu.
Ja sam odreen da mu pomognem. Sve sam prip -
remio za isterivanje duhova - egzorcizam, kroz pos -
veenje hostije, odravi prikladnu misu.

105
 Jednog dana, tokom isterivanja duhova - egzorciz-
ma, kao da se bes pakla oslobodio u kui Karmen
Montez i ta sila je poela bivati sve jaa i jaa.
Ja ne mogu opstati ovde - vikala je Margareta.
Pomozite nam! - traila je majka.
Sve se to dogaalo dok je lokalni svetenik bio pred
njihovim vratima. On je bio upozoren da me prieka,
jer su me zamolili da mu pomognem, poto sam kao
jezuita bio obuavan za egzorcizam - isterivanje
duhova i sve ostalo to je u vezi s tim. Meutim,
poto su svetenika molili da im to pre pomogne,
otiao je sam bez mene. Pokuavao je da otvori vrata,
ali im je dohvatio kvaku, neto je zape-lo. Vrata su se
zatim digla u vazduh i sila ga je uvuk-la kroz otvor za
vrata u kuu. Zatim su se vrata zalupila, a oni napolju
su uli vrisak svog svetenika.
Kada sam stigao u selo, umesto da naem
svetenika, sreo sam njegovog pomonika. Pitao
sam ga gde je svetenik.
Upravo je otiao napred i eka na nas, oe Ri -
vera!
Ne svia mi se to. Trebalo je da me saeka
ovde - rekao sam.
Procesija je krenula od crkve do kue Karmen
Montez. Kada je narod video kako nosimo svete
predmete rimske crkve u obliku krsta, ceo saobraaj

106
je stao u strahopotova nju. Znali su da je ili neko
umro, ili je to zbog isterivanja duhova. Narod je iza-
ao iz svojih automobila i kleknuo. Prekrstili su se,
poto su verovali da sam Isus Hrist prolazi ispred
njih u obliku tog malog predmeta (hostije). Bojali su
se da ne uvrede hostiju - Boga, svetenike ili svoju
crkvu.
Gde je svetenik? - pitao sam.
On je unutra - ree pomonik.
Daj mi odmah svetu vodu!
U meuvremenu, kuhinjsko sue je letelo napolje
kroz razbijene prozore. uo se glas:
Boe, pomozi nam, Sveta Majko!.
Idemo unutra - rekoh.
Ja se bojim, oe! - ree pomonik.
Ne brini, samo me sledi.
Oe Rivera, gledajte! Vrata se otvaraju! -
primeti pomonik.
Svetenik je izleteo napolje naglavake obliven
krvlju.
Da li je mrtav? Sveta majko Boja! On je mrtav,
razrezan na komade, kao da ga je neko britvom
razrezao. Vi ne smete ui! - vikao je pomonik u
strahu.
Ja moram! - odvratio sam.
I vi ete biti ubijeni!

107
 Jedna nevidljiva sila me je uhvatila i kroz otvor
vrata uvukla u kuu. Narod je prestraeno govorio
da sam otiao u smrt. Poeo sam da se vrtim kao
igra, do plafona. Neko je svukao s mene svu odeu
i iscepao je na komade. Unutranja scena je bila
uas-na, prava nona mora. erke Karmen Montez
su bile as na podu, as su letele po vazduhu
velikom brzi-nom, povraajui neku zelenu
materiju. Meutim, sila ak ni u svom punom besu
nikada nije dola blizu Margarete. uo sam i vrisak i
smeh. Divlji vetar je lomio, nosio nametaj i stvari
svuda po sobi. Stolice su se raspadale.
Konano sam pao na pod koji je bio pokriven
penom i zelenom sluzi. Kada sam pokuao da bla-
goslovim kuu svetom vodom, Margaretina tetka je
iznenada vrisnula:
- Oe, vi nemate krst.
Istegnula se preko poda i zgrabila neke makaze, te
je oblikovala krst od njih. Sila je odmah prela u
drugu sobu. U tom trenutku su svi moji pomagai
uli kroz prednja vrata. Zgrabio sam krst i zapoeo
latinsku molitvu. Tek to sam se poeo moliti, devoj
- ke su pale na pod. ula se galama, vrisak i smeh. Ja
sam onda uzeo hostiju - Boji kolai, i dao prvo
Margareti, poto je ona bila centar sve ove aktivnos-
ti. Potom sam svim prisutnima podelio hostiju.

108
Glasovi su polako i ezavali. Najzad je sila otila.
Kua je nakon svega izgledala kao klanica.
Da li su to zaista bile due mrtvih? Ne! To su bili
de moni. Da li su hostija i krst stvarno isterali tu
silu? Ne! To je sve bio demonski mudri plan da bi
narod sve vie i vie verovao svojim svetenicima za
zatitu, a to e ih kotati njihovih i vo ta.
Pobunjeni aneli ili demoni postali su armija zlih
duhova. Oni su sposobni, lukavi, inteligentni i
moni. Da bismo bolje razumeli njihovo delovanje,
potreb-no je da se vratimo u prolost.
Demonski cilj je da se razvije okultni religiozni
sis-tem i da se kroz njega kontrolie svet - sistem u
koji e narod verovati, ubijati za njega i ak biti
voljan i umreti za njega. Da bi predstavili svoj
sotonski sis-tem svetu, demoni su upotrebili dvoje
ljudi u Va-vilonu: Semiramidu i Nimroda.
Semiramida se udala za Nimroda, svog roenog
sina. Prvi grad graen nakon Potopa je bio Vavilon.
Demoni su u njemu podigli svoje predstavnitvo ili
predsednitvo. Semi-ramida je bila kraljica Vavilona,
a Nimrod je vodio narod u pobuni protiv Boga.
Demoni su tu postavili temelj za svoju religioznu
mainu, kojom e suzbijati Boji rad i poslati
milione naivnih ljudi u smrt i venu propast.

109
 Evo kako je to postignuto kroz Semiramidu. Ona
je bila mona i vrlo lepa vetica, potpuno predana
demonima. Oni su joj davali mnoge ideje.
Semiramida je podsticala oveanstvo na pobunu
protiv Bojeg zakona enidbe. Ona je osnovala celi-
bat, koji je bio religiozni pokriva preljuboinstva,
bluda, homoseksualizma, sodomizma i lezbejstva.
Odatle potie rimokatoliki celibat. Celibat navodno
ini svetenika svetim. Danas, kao i u vreme Semi-
ramide, rimokatolici veruju da je sakrament svetog
reda - celibat, vii nego sakrament enidbe.
Tako demonsku tradiciju stavljaju iznad Boje
naredbe.
Opatice su bile hramske prostitutke, sluei
svetenicima upravo kao i danas. Tada su one bile
naz vane - vestalske device. Danas su one nevesta
Hristova.
Ova institucija je osnovala ispovedaonicu, da bi
lake zavirila u tajne svojih sledbenika. Narod se bojao
svojih sve tenika, bojali su se da ne budu ucen-jeni.
Demoni su voleli ovu ideju. I u budunosti oni e
koristiti ispovedaonice da unita vaju narode.
Smrt kroz raspee bila je takoe jedna od demon-
skih ideja. Krstovi su prvobitno bili pravljeni kao
okultni simboli i bili su oboavani u drevnom
Vavilonu i Egiptu.

110
 Razliiti oblici krsta koji su korieni tokom istorije.

Nimrod je bio majstor rata i arobnjak, vetac.

Pod njegovim vostvom se razvijala astrologija. On
je takoe utemeljio belo i crno arobnjatvo -
magiju. Bio je nazvan Moloh. rtve Molohu su bile
neo-bine. Tvorac Bog je uspostavio ivotinjske
rtve kao simbol strahote koji greh izaziva, a
Semiramida je objavila da je boginja i zahtevala je da
joj se rtvuju deca. Na deja prsa je urezivan znak
krsta i vaeno im je srce. Semiramida je bila
utelovljenje zla. Jedan od Nojevih sinova, em
(Sim), Boji patrijarh, koji je iveo u to vreme, ubio
je Nimroda, i tako uinio kraj ovoj okultnoj praksi.
Ali, narod je plakao za Nimrodom. Njihov heroj
je bio mrtav. Demoni su upotrebili Nimrodovu smrt
u svoju korist. Semiramida je proglasila Nimroda za
111
boga i nazvala ga je Val - bog Sunca, dok je za
sebe uzela simbol meseca. Zah tevala je da mesec
bude oboavan. Onda je zatrudnela, tvrde i da je
jo devi-ca. Rodila je sina i prozvala ga Tamuz, govo
rei svakome da je dolo do reinkarnacije Nimroda.
Semi ramida je tvrdila da se duh boji inkarnirao u
njoj kao majci. Ona je tvrdila za sebe da je boanska
devica - majka, tako da se njen kip na kojem dri
malog sina - boga, pojavio svuda. Semiramida je
tvrdila da je Tamuz njihov spasitelj. Ovo e demoni
koristiti i u budunosti, da zavedu milione.
Istorija govori da su se izmiljotine o Nimrodu i
Tamuzu proirile po svetu. Tako su izmiljotine
postale popularne u religiji, kao i u mitologiji.
Bogovi i boginje su bili predmet snova i nade. Sve
se na tome temeljilo.
Semiramida je postala poznata kao kraljica
neba, a danas je nazvana devica Marija. Kroz
istoriju se pokazivala u razliitim mestima, uzimajui
razliite likove. To je demonska reinkarnacija
Semiramide u svoj svojoj punini. Svaka zemlja ima
svog vlastitog sveca ili devicu. Pored ovoga, demoni
s vremena na vreme koriste i silu. Ta se sila esto
iskazuje kroz lana uda. Oni veto iznose la,
prilagodivi je razn-im narodima.

112
 Imaju li demoni silu da uine da se kip mie, a
slika progovori? Da, oni su to inili u prolosti i oni
e slino raditi i u budunosti. Ovakva uda e
zavesti narode i unititi njihove due zauvek.
Ovakve vizije i pojave su se ukazivale u
paganskim religijama, kao i u rimokatolicizmu pod
imenima Venera, Dijana, Esis, Madona, Gospa
Fatimska, Majka boja Bistrika, i tako dalje, a
posebno u vreme kako se pribliava kraj ovakvog
sveta. Ova uda se koriste kao pokretaka snaga isto
kao i u ranija vremena. Vizija Fatime je jedan snaan
politi-ki trik - postavljen od Rimske crkve. Izneto
je jedno lano prorotvo, u kojem je devica Marija
rekla svo-jim sledbenicima da e, ako se budu molili
za mir, Rusija biti obraena u rimokatolicizam.
U Bibliji pie da je Bog podigao jedan narod da
bude svetlo onima koji se nalaze u demonskom mraku.
Taj narod je trebao da predstavi drugim nar-odima
karakter pravog Boga. To je bio izrailjski ili jevrejski
narod. Oni su bili robovi u Egiptu 400 godi - na.
Oboavanje sunca je bila religija te zem jel. Kas-nije, i
vavilonskim bogovima su data egipatska imena. U
egipatskim hramovima su svetenici praktikovali
transupstanciju - pretvaranje. Tvrdili su da imaju
maginu silu s kojom mogu da pretvore svog velikog
boga Sunca Ozirisa u hostiju - oblatnu ili okrugli

113
kolai, da bi ga onda u religioznom ritualu jeli i
hranili svoje due.
Bog je podigao Mojsija da izvede izrailjski narod
iz Egipta, to dalje od ovog smrtonosnog
religioznog sistema i okultizma. Kada je faraon
odbio da pusti narod, Bog je pustio velika zla na
Egipat i na taj nain omoguio Izrailjcima da izau.
Bog je zatim razdvo-jio Crveno more i kada su
Izrailjci proli, more se zatvorilo i faraonova armija
je bila unitena. Ko-nano, Bog je dao Mojsiju
Deset zapovesti na plani-ni Sinaj.*
Kada je Mojsije umro, Bog je izabrao Isusa
Navina da Izrailjce vodi u Hanan - Obeanu zemlju.
Stanovnici Hanana su bili takoe duboko uvueni u
okultizam. Bog je naredio Isusu Navinu da uniti
paganske kultove, lane bogove i njihove oboavaoce.
Demonska izopaenost Vavilona proir-ila se u
Hanan, tako da su i Hananci imali jednog od bogova
koji se zvao Moloh, to je inae bilo drugo ime za
Nimroda. Njemu su rtvovali decu, tako to su ih
spaljivali na oltarima. Izrailjci nisu u potpunos-ti
posluali Boga. Tako su i oni poeli malo po malo da
slue tim njihovim bogovima. Zbog neverstva,

* Za vie informacija o naunoj autentinosti Biblije pogledati

knjigu Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi, uzdava Me-
tafizika, Beograd.
114
Bog je esto dozvo javaol da Izrailjci budu
zarobljeni i okupirani, dok se ne bi obratili i pokajali
za svoje grehe.
Prevareni kroz okultizam, Jevreji su se sve vie
udaljavali od Boga. Narod je postepeno bio zaveden
lanim religioz nim sistemom, isto kao i u vreme Se-
miramide.
Demoni su uticali da se napiu takozvane apo-
krifne knjige i da se ubace u Bibliju. Time su eleli
da unite ili umanje vrednost Biblije. Na saboru
rimokatolike crkve u Trentu 1546. godine, apo krif
ni spisi su odobreni kao da su nadahnuti od Boga. Iz
knji ge o Makabejcima, jedne od apokrifnih knjiga,
je i proizala zamisao o istilitu (purgatorijumu).
Godine 1611, izabran je kralj Dejms (King James)
da ponovo prevede Bibliju, pod uticajem velikog broja
jezuita, postavljenih za lanove Engleske crkve. Ali
Bog je sauvao svoju pisanu re, pa oni nisu bili u
stanju da je promene kako su to isplanirali.
Meutim, kroz njihov uticaj, apokrifni spisi su bili
uvrteni u prvu verziju ovog prevoda. Kada je ova
zavera bila otkrivena, biblijski religiozni ljudi su
odbacili apokrife. Danas je ponovo pretampano de -
lo iz 1611. godine, prevod koji sadri apokrifne spise,
zahvaljujui jezuitima.

115
 Demoni su bili aktivni i u ono vreme, kao i danas.
Inspirisana demonskim duhom, crkva je uskoro
pos-tavila:
- Liturgiju - maskiranu religioznu ceremoniju obli-
kovanu da nametne narodu uverenje da su njihove
religiozne voe sveci;
- Kanonski zakon - skup religioznih pravila - ljud-
skih zapovesti.
- Dogme - istinu Rimske crkve, pravila po koji-
ma se mora strogo upravljati i ponaati.
Rimska crkva je stroga u odnosu na liturgiju,
kanonski zakon i dogmu. Katolici su danas dali priv-
remenu dozvolu da se mo gu izneti neiji vlastiti sta-
vovi, da bi stekli blagonak onostl unutar
ekumenskog i harizmatskog pokreta. Meutim, oni
zauvek prok-linju sve koji im se suprostave ili
izmene sr njihovog uenja.
Isus je Mariju oslovljavao s titulom ena. Sirota
Marija nikada nije ni sanjala da e u vekovima koji
idu, milioni biti ubijani u njeno ime, kao i da e je
demoni povezivati sa Semiramidom i nazivati kralji-
com neba.
Da kaem jo neto o krstu, koji se smatra hrian-
skim simbolom. Krst kao sredstvo smrti zamiljen je
jo u Vavi ol nu, veto isplaniran kroz Semiramidu, u
ast Tamuzu. Iz vor no je krst bio oblikovan i zami -

116
ljen kao slovo T, ali kako je vreme prolazilo, taj
simbol je postajao sve vie izopaen.
U rimskom sistemu, ljudske rtve su bile razapin-
jane na krst ne samo da bi ispatale zbog svog zloi-
na, nego je to takoe bilo i rtvovanje njihovim
paganskim bogovima. Krst kao simbol nikada nije
bio hrianski.
Demoni su podigli i svog ampiona, Ignacija Lo-
jolu, da ubija duhovno probuene i sve one koji su
se protivili ue nju Rimske crkve. Sveti ured je us-
postavio i pustio u pokret paklenu mainu inkvi
zicije. Za vreme ove vladavine terora, 68 miliona
ljudi je bilo mueno i mnogi od njih su bili spaljeni
na lo-mai. Sveti ured je od tada do danas samo
menjao planove mue nja i naine progonstva.
Nikada nije prestao da funkcionie.
Za vreme Drugog svetskog rata, est miliona
Jevreja je bilo ubijeno za veliku slavu Boju.
Sistem se nije promenio. ak i dan danas Sveti
ured pobuuje strasti kao nikada ra ni ej. Papa
Jovan Pavle II je dao nalog za lokalna sudska sedita
koja bi bila uspostavljena u lokalnim rimokatolikim
crkvama po itavom svetu.
Ignacije Lojola je stvorio Iluminate, demon-
sku or ga nizaciju, koja kontrolie umove evrop-
skih lidera pomou hipnoze i arobnjatva.

117
Lojola je komunicirao sa duhovima tame, traei
savet, kada je osnivao ovu delotvornu i zlu organi-
zaciju. Ti zli duhovi su u stvari demoni, pobu njeni
aneli. Nadahnjujui svojom silom Lojolin um,
demoni su ga nazvali anelom svetla.
Zbog svoje neobine aktivnosti, Lojola je bio
uhapen od strane dominikanskih redovnika, koji su
bili najmoniji i najuticajniji u panskoj inkviziciji.
Zahvaljujui samim demonima, on je bio poteen
svoje sopstvene inkvizicije.
Ignacije Lojola je otiao prvo kod pape i
predloio mu koncept za novi red svetenika nazvan
Udruenje Isusovo ili jezuiti, ija je namera bila
da slui njegovoj svetosti. Papa je prihvatio zamisao,
a Lojola je postao prvi jezuitski general. On je razvi-
jao svoje duhovne vebe, kako bi ih doveo u
duhovno savrenstvo. Kroz sistematsku meditaciju,
molitvu, pos matranje, doaravanje i iluminaciju,
Lojola je padao u trans, zanos. ak je bio vien
kako lebdi iznad poda.
Danas postoji mnogo jezuita i svi su potpuno pod
uticajem demonske sile, ukljuujui i mene samoga
dok sam bio jezuita. Demoni su izgradili svoju elitu,
jezuitski red, da bi ih u slepoj poslunosti, u svemu
sledili. Lojola je izgraivao svo aj shvatanja iz nauke
drevne Grke, iz okultizma i iz prirodnih nauka. On

118
je eleo da njegovi svetenici postanu inteli gencija
rimokatolikog religioznog reda. Lojola se koristio
filozofijom, logikom, psihijatrijom, psihoanalizom,
psihote ra pijom, psihologijom, parapsihologijom,
hipnozom, tele pa tijom. Sve se ovo danas smatra
podrujima nauke.
Transcedentalna meditacija je bila koriena u
samostanima kao glavna disciplina, kroz koncen-
trisanje i ponavljanje imena svetaca i device Marije,
to je poteklo od Semiramide, ili kroz izricanje moli-
tava ovim svecima i njihovog slavljenja. Ovi ljudi su
na taj nain privlaili demone. Dobar primer za to je
danas transcedentalna meditacija, gde je mantra zap-
ravo ime jednog monog demona Indije. Po nav jal-
njem demonskog imena, oni ga dozivaju, i konano,
on ih i zaposedne, pa postane njihov voa.
Poznavanje spiritizma jezuitskim svetenicima
daje mo da imaju kontrolu nad drugim narodima.
Ignacije Lojola je postao jedan od voa u Rimskoj
crkvi. Postavio je svoju okultnu organizaciju Ilu mi-
nate pod pokro viteljstvo rimokatolike institucije.
Iluminati su tada postali najvaniji ogranak jezuit-
skog reda, ali u tajnosti. Lojola je znao da e Ilu-
minati biti sposobni da kontroliu svetsku ekonomi-
ju, internacionalno bankarstvo, vojne sile, sve ogran -
ke okultizma i religije sveta, i da nateraju oveanst-

119
vo da padne na kolena pred papom. Nema grupe
ljudi koja je dub jel otila u okultizam od jezuita.
Njihovo intenzivno studiranje okultizma i njihove
aktivnosti vode ih sve blie de mo nima. I danas
rade po itavom svetu s ekspertima okultizma aljui
im svetu vodu.
Dana 8. jula 1980. godine, papa Jovan Pavle II
kazao je da se nema ta prigovoriti okultizmu zasno-
vanom na duhu afrikog kulta, kada je ono proeto
katolicizmom. On podsea da takav kult, kada je
jed-nom preien, moe pomoi irenju jevanelja
Hristova. Jezuiti pomau razvoj ovakvih kultova iza
pozornice, kroz finansiranje i infiltraciju u njih.
Bilo koje novo oformljeno religiozno telo ili
udruenje (moda i tajno), odmah e posetiti neko
od jezuita. Tada e na ovakvo novo telo biti uticano
kroz ove inteligentne, lju bazne posetioce, koji
pomau oblikovanju i razvoju iste. Oni u stvari
delu-ju u pravcu slube interesima Vatikana.
Kada se na poetku nekako saznalo da je Lojola
utemeljio i uspostavio Iluminate, jezuiti su upotrebili
drugog vernog lana po imenu Adam Vajshaupt
(Adam Weishaupt), koji je takoe bio pod zakletvom.
Imao je zadatak da se pretvara da naputa jezuitski
red, i da je on zaetnik Iluminata, 1. maja 1776.
godine. Ovo je bilo uinjeno zato, da se svetu prikae

120
da nema veze izmeu Iluminata i rimokatolikog sis-
tema.
Moramo shvatiti da ovaj sistem nikada nije bio
hrianska crkva! Sve je u njemu imitacija. Njihov
Bog, njihov Isus, njihov Sveti Duh ne nalaze se u
Bibliji. Da ovo objasnim. Kada je Isus rekao: Pustite
decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih
carstvo Boje (Marko 10,14), On je pokazao svoju
ljubav prema deci. Ali, rimokatoliki svetenici go-
vore katolikim roditeljima da je krtenje male dece
apsolutno potrebno za spasenje, jer ako dete umre
nekrteno, ono nee biti primljeno od strane Boga.
Roditeljima su nepoznate drevne demonske cere-
monije rtvovanja male dece Valu, pri emu su se
koristili ulje i so, i da se to sada primenjuje na nji-
hovoj deci, te da time izlau svo uj nevinu decu
demonima Vavilona.
Svetenik zahteva da naini obred kojim e navod-
no isterati demonske sile iz deteta, i tako ga zatititi.
Svetenik stavlja uljem okultnu oznaku Tamuza na
glavu malog deteta u znaku krsta. Zatim stavlja so u
usta malog deteta, i dete je krteno vodom. Malo dete
tada postaje lan velike vavilonske religije, Vatikana.
Rimokatolici veruju da je ovim obredom dete oi-
eno od uroenog greha, da je postalo Bojim dete-
tom. Veruju da je malo dete ponovo roeno.

121
 Sotona koristi misu (imitaciju Pashe), i to je naz-
vano sakrament svete euharistije.
Obredna oblatna ili kolai je nazvana hostija
(IHS). To je pozajmljeno od Egipana, koji su pret-
varali oblatnu u svog boga Sunca Ozirisa. To je
razlog zato je hostija (kolai) u obliku sunca. Slova
na rimokatolikoj hostiji su ista kao i na egipatskoj
oblatni I-H-S, i predstavljaju egipatsko trojstvo Izis,
Horus i Seb (u pitanju su imena egipatskih
bogova). Rimska crkva je to primenila na tri slova
imena Isus na gr kom jeziku. Ovaj simbol su
jezuiti izabrali za svoj grb.
Ako jedan rimokatolik ne uestvuje u sakramentu
sve te euharistije, on e biti ve no proklet. Katolici,
koji je du ovog drugog Isusa u obli ku sunca, ne jedu
simbolino Isusa iz Jevanelja, ve jedu Vala, boga
Sunca, simbol demona. Leglo demona - Vatikan,
uspeno baca okultnu mreu na sve svoje lanove.
Postoje dva simbola
koja najee koristi ova
okrutna religiozna ne-
man. Jedno je krst, to je
simbol smrti, dok je dru -
gi simbol euharistija ili
priest. To se prikazuje
kao prava sluba Bogu.

122
 Krst je okultna tvorevina data kroz Semiramidu,
kraljicu neba, za seanje na njenog sina Tamuza
(bog Sunca - Val). Na Tamuzovom krstu je simbol
mrtvog Isusa, a rimokatolici oboavaju ovaj reli-giozni
predmet i mole mu se. Krst je pravo srce okul-tizma,
a u Bojim oima je to prokleta stvar. I nemoj da
unese gada u dom svoj, da ne bude proket kao i on,
nego se gadi na njega i grozi se od njega, jer je
prokleto. (Biblija, 5. Knjiga Mojsijeva 7,26)
Iza krsta stoje jake demonske sile, koje mu daju
ogromnu snagu, ba kao to esto moemo videti u
filmovima o vampirima.
Kada sam bio uvuen u egzorcizam oko Karmen
Montez, ja sam u stvari imao posla sa demonima
koji su se prikazivali kao due preminulih. Iz Biblije
vidi-mo da ako demon napusti neku neobraenu
osobu, on e se ponovo vratiti, ali sa sedam drugih
demona, da bi mogao da kontrolie tog pojedinca.
Demoni se nalaze u pozadini krsta, i navodno ga
koriste da bi isterivali slabije demone iz rimokatolika.
Ovim se takav vernik priprema da bude potpuno
opsednut vavilonskim de monima. Demon ih tako sa
ogromnom snagom dri u rimokatolikom sistemu.
Bilo koji krst kao religiozni simbol, ovakav ili
onakav, u jednom domu, ili samostanu, bez obzira
kakva je osoba u pitanju, utie snano na svakog

123
direktno, jer privlai demone. Stoga, ako neko ima
krst u svom domu, trebao bi odmah da ga izbaci.
Kada sam imao etrnaest godina, naa grupa iz
jezuitskog koleda posetila je Salesianski samostan u
Las Palmasu, na Kanarskim ostrvima, da vidimo
kako taj red napreduje. Oni su se specijalizovali u
radu sa siroadi. Moj prijatelj i ja smo trali po
zemljitu tog samostana i moj prijatelj je odjednom
upao u otvorenu jamu oko metar i po duboku, i isto
toliko iroku, i oko dva metra dugaku. Prilikom
pada se povredio, te sam ja skoio unutra da mu
pomognem da izae.
Posegnuo sam za jednim dugakim komadom
drveta, da bi se izvukli iz jame. Meutim, odjednom
smo se zapleli u neko smotano platno, slino
velikom aravu. Dok sam vukao drvo, platno se
odmotavalo i ja sam se sledio od onoga to sam
video. Tamo je bilo sedam leeva male dece. Svako
od njih je imalo tri krsta oko vrata, jedan krst na
svakom dlanu i na obe noge, a na njihovim prsima
su bila dva velika krsta.
Kasnije, jedan od deaka koji je video ovaj nes-
reni sluaj, ispriao je to svojoj 13-ogodinjoj sestri
koja je pohaala ensku samostansku kolu. Ona je
otila u ispovedaonicu i rekla svom sveteniku o
tome. Nedugo posle toga njeno telo je na eno bez

124
oba uva i bez jezika. U isto vreme moj prijatelj je
tajanstveno nestao i nikada vie nije bio vien. Kada
sam uo ta se dogodilo ovoj devojci, sav sam se
najeio od straha. Isti onakav znak je bio stavljen i
na njezina prsa.
Bio sam bo estanl od straha i mislio sam da u
umreti. Ova mala deca su bila rtvovana Mariji na
isti nain kao to su nekada deca bila rtvovana
Semiramidi. Nita se nije promenilo.
Krst koga su upotrebljavali na rtvama nazivali su
mir Hris tov ili Pax Christus. Je zuiti su preuzeli
ovaj krst kao je dan izopaen de monski simbol za
oboavanje Ma rije.
Postoji jedno katoliko ue nje da je Marija trpela
isto toliko koliko je trpeo i Isus na krstu, po to je
no probio njenu du u. Da bi zadobili saoseanje
Marije, katolici moraju ne - to da rtvuju. Svako
treba da trpi za Mariju, da bi, na - vodno, mogao da
dobije

mir Hristov.
Ako opatica krvari raa-
jui svetenikovo dete, us-
kra uje joj se leenje, tako
da bi mogla da trpi za Ma -
riju, pa ako treba, i da umre
Krst mir Hristov
125
za nju! Malo dete je uvek pre rtvovanja krteno.
Mno go puta su mala deca muena. Jezuiti ue da se
bez rtvovanja ne moe zaraditi mir.
Dakle, ne moe biti mira s Hristom ako se pret -
hodno ne rtvuje Mariji. Oni kau da e Marija izba-
vi ti osobu koja trpi za njenog sina, i nainiti mir s
njime. To je razlog zbog kojeg se stavlja takav znak u
obliku krsta.
Ovakvo uenje je potpuno okultistiko i suprotno
Bibliji, tako da moemo videti da je rimokatolika
Marija, ustvari, niko drugi nego Semiramida.
Dok sam jo bio jezuitski svetenik posetio sam
Lurd u Francuskoj i video mnoga demonska uda
izleenja. Na vodno izleeni ljudi su davali svu slavu
devici Mariji. Mnotvo je odlazilo divei se, ne zna-
jui da demonski duhovi mogu takoe da ine uda.
Sa ekumensko-harizmatskim pokretom privlae
se drugi ne-katolici u Vatikan. Danas ta sila moe
biti vidljiva, moe da deluje kroz popularne nove
svetenike, koji odravaju sastanke iscelenja. Is-
celjenje se dogaa dok u pozadini stoji idol: bo-
gorodica, zapravo Semiramida koja dri boga Sunca
u svom naruju. U harizmatskom zanosu svetenici
dre Vala uzdignutog u simbolu okultizma - krstu.
Videli smo da je njihov Isus - Tamuz, njihova
Marija - Se miramida, dok je njihova hostija preuzeta

126
od Egipana i predstavlja boga Sunca, a katoliki
krst - srce okultizma.

127
 Peto poglavlje

Jahai apokalipse

Veliki Drugi Vatikanski koncil 1962 - 1965

Papa Jovan XXIII je prilikom otvaranja koncila
rekao: Ceo svet oekuje korak napred!
A papa Pavle VI je prilikom zatvaranja rekao: Ovo
je me u najveim dogaajima u istoriji crkve.
Drugi koncil doneo je dekret o ekumenskom
pokretu, ozna avajui katolianstvo kao silu koja
treba da radi na religijskom ujedinjenju. Mediji su

Papa Jovan XXIII Papa Pavle VI

128
 ovu odluku komentarisali
kao poruku mira, ljubavi i
razumevanja meu religija-
ma i svim ljudima.
Ali dok su oi sveta bile
uperene na zvanina saop-
tenja Va tikana i medija, in-
stitucija se iz nutra nimalo ni-
je promenila. Od mah na kon
koncila, Pedro Aru pe, je zu-
Pedro Arupe
itski general (crni papa), oku
pio je kljune jezuite pod
ek strem nom zakletvom. Na tom sku pu je izjavio:
Vreme je za ko nano proienje crkve i is
trebljenje svih onih koji ostanu ne verni papi u
sklopu pripreme za Novo doba.
Svet je bio prevaren. Koncil je bio samo velika
predstava, zatakavanje i skretanje panje sa pravih
namera Vatikana da zadobije punu kontrolu nad
sve-tom.
Nakon ovog sastanka, dobio sam zadatak da zaje-
dno sa grupom jezuita poem u podzemne hodnike
Vatikana kako bi prouavali metode koje su koristili
Neron, Konstantin, Dominik i Lojola. Tuneli su dugi
kilometrima i nalaze se tri sprata ispod Vatikana. Ov
- de se skladite informacije, od najmranijih tajni do

129
planova za najrazvijenije oruje savremenog doba.
Informacije se sakupljaju od pijuna koji rade za
Vatikan, a nalaze se u svim tajnim slubama sveta.
Neronove metode bile su veoma napredne. On je
organizovao crkve koje su bile imitacija pravih crka-
va. Mnogi lani vernici koristili su u to vreme sina-
goge, kao mesto za sastajanje, kako bi napravili
zamku za iskrene vernike. Biblijska religija je bila
veli-ka pretnja za Rim, jer njeni sledbenici nisu eleli
da priznaju cezara za Boga. Neznaboaki Rim je
ovo video kao stranu pretnju, jer lieni mita o svom
boanstvu, cezari bi izgubili kontrolu nad dravom.
Po Neronovom na re enju Rim je bio zapaljen, a za
to su okrivljeni neprijatelji rimskih bogova i poeo je
krvavi pir protiv njih.
Dokumenti o Konstantinu otkrivaju da cezari
nisu bili u stanju da unite svoje neprijatelje vie od
200 godina. Na njihov uas, oni su jaali.
Konstantin je pratio isti obrazac koji je utvrdio
Neron. Ali biblijski religiozni ljudi su sada bili bolje
pripremljeni i lako su otkrivali pijune i prevarante.
Da bi spre io sopstve-nu propast, videvi kako
neprijatelji njegove religije napreduju, Konstantin je
slagao svet rekavi da je postao sledbenik Biblije, a
sistem falsifikovanih crka-va, koje je uspostavio
Neron, evoluirao je u rimoka-tolicizam.

130
 Konstantin je postao prvi papa i izdao je edikt o
toleranciji, ali su zaista bili tolerisani samo oni koji
su prihvatili njegovu formu religije. Iskreni ljudi
ostali su odvojeni od ovog sistema jer nisu eleli da
posta-nu deo paganske religije koja se nazivala
hrian-stvom.
Nakon to se Konstantin preselio u Konstan tino-
polj, Rim je bio u previranju. Crkvene vlasti podsta-
kle su narod na pobunu, a zatim su podmitili vojno
rukovodstvo da odstupi sa poloaja kako bi sveteni-
ci, kardinali i papa preuzeli kontrolu nad imperijom.
To je bila ista ona grupa idolopoklonika koja je dra-la
vane poloaje u Rimu, a sada su promenivi titu-le
preuzeli potpunu vlast nad imperijom. Svo oplja-
kano blago koji je Rim sticao stotinama godina
dospeo je u njihove ruke, u ruke Rimske crkve.
Nakon Konstantinove smrti ove religijske voe su
ivele veoma dobro. Religija je bila za njih veliki biz-
nis. Oko 337. godine zapoeli su projekat po kome je
trebalo da postanu najvei zemljoposednici u Evropi.
Ali, okolnosti su se iznenada promenile. U 8. veku,
muslimanske armije napadaju i zauzimaju papine
zemlje u ime Alaha. Njihova imperija se smanjivala
dok im nije ostala samo centralna Italija. Nepri aj telji
su nagrnuli i rimokatoliki posed bio je pred unite-
njem. Njihova jedina nada bio je Pepin, franaki kralj.

131
Ali kako da ga nagovore da brani Rim? Trebao im je
lukav plan.
Dosetili su se da napiu pismo kojim toboe apo-
stol Petar trai pomo od Pepina. Falsifikovali su
navodno pismo apostola Petra iz raja. Napisali su ga
na zlatnom pergamentu i rekli su Pepinu da ga je
sam Petar doneo iz raja i predao papi. Imresivna
religijska povorka stigla je kod Pepina i predala mu
pismo. On je bio iznenaen da Petar uopte zna za
njega. Odu-evio se. Poverovao je u svaku re iz tog
falsifikova-nog pisma i okupio je armije da brane
Rim. Pepin je vodio svoje armije u borbi sa
napadaima i spasio je Rim. Kada je bitka bila
zavrena, Pepin je predao papi Stefanu II grad Rim i
ogranienu koliinu zem-lje u okruenju.
Kada je Pepin umro, pohlepni papa je falsifikovao
jo je dan dokument na latinskom u kome se tvrdi
da je Pepin pre dao celu Italiju u ruke Rimske crkve.
Njegov naslednik arlemanj poverovao je papi i naj-
vea istorijska prevara je zapoela.
Za vreme pape Hadrijana I, iskorien je jo jedan
falsifikat pod nazivom Donacije Konstantina, u
kome se tvrdi da je Konstantin odredio pape za
naslednike cele rimske imperije. Pape su se proglasile
naslednicima Svetog Petra i vlasnicima kljueva ivo-
ta i smrti. Kraljevi irom Evrope poverovali su u pap-

132
ske falsifikate i lai, i prihvatili su Donacije
Konstan ti na. Kraljevi i imperatori gledali su na
Rim kao na duhovno vostvo, i bili su prevareni da
veru-ju da su pape voe Bojeg carstva na zemlji.
Cezari u religijskim kostimima i idolopokloniki
svetenici Ri-ma su uspeli. Prevarili su svet, zadrali
novac i bla go rimske imperije i pripremili pozornicu
za Sveto Rim sko carstvo.
Vekovima kasnije sve je poelo da se raspada.
Mnogi kraljevi i plemii pobunili su se protiv pap-
skog autoriteta. Neki svetenici su poeli da itaju
Bibliju i da uoavaju koliko su njena uenja suprotna
uenjima crkve. Porezi su prestali da se plaaju i
Rimska institucija poela je ozbiljno da se ljulja. Pos-
to aloj je samo jedno reenje: uspostavljanje inkvizici-
je radi ubijanja ljudi, pljake i otimanja zemlje kako bi
se narod zas traio i vladalo gvozdenom rukom.
Dominiko de Guzman, koji je kasnije postao Sveti
Do minik, formirao je dominikanski red, koji je pok -
renuo inkviziciju i ustanovio Sveti ured. Dominikanci
su bili nemilosrdni. Crkva se bogatila izuzetno brzo
pljakajui sve one koji su joj se suprostavili. Teror je
zavladao Evropom i niko nije bio si gu ran pred
inkvi-zicijom koju je sprovodio Sveti ured.
U Nemakoj, katoliki svetenik Luter je napisao
svojih 95 teza protiv Rimske crkve i pobuna je ek-

133
splodirala. Protestan tizam se irio u Francusku, Bel-
giju i Holandiju. irom Evrope ljudi su ustajali i pro-
glaavali papu za antihrista. Rim je bio uznemiren.
Dves ta godina inkvizicije koju su vodili Domi
nikanci nije zaustavilo irenje biblijske nauke.
Izgledalo je kao da se blii kraj rimokatolicizma.
U to vreme, pojavio se jedan briljantan ovek, koji
je radio u visokim vojnim krugovima evropskih ze -
malja. Njegovo ime bilo je Ignacije Lojola. Orga
niza-cija koju je Lojola stvarao zvala se Iluminati.
Zbog njegovih tajnih aktivnosti, bio je izveden pred
inkvi-zitore. Dominikanci nisu shvatili da je Lojolina
mrea uspostavljena da bi pomogla papi. Sumnjali su
da stvara tajnu organizaciju koja bi pomagala pobunu
protiv rimske crkve. Kada je Lojola doveden pred
inkvizitore, traio je da vidi papu, to mu je bilo doz-
voljeno zbog njegovog uticaja i poloaja koji je zau-
zimao.
Kada je bio izveden pred papu, Lojola se izvinio i
predloio novi nain borbe protiv jeretika. Treba
da se borimo, rekao je, ali ne kao dominikanci.
Predloio je da se usvoje dva naela na kojima e
sta-jati rimokatoliki sistem:
- apostolsko naslee
- supremacija vlasti

134
 Papa je to prihvatio i proglasio Lojolu nedodirlji-
vim. Ova dva naela formalno su usvojena na konci-
lu u Trentu i nazvani su stubovima vere.
Prvi stub, apostolsko naslee, predstavlja tvrd -
nju da je Petar bio prvi papa i da su pape njegovi
naslednici.
Drugi stub je supremacija vlasti, to znai da
papa ima prevlast u odnosu na sve vladare drava
sveta.
Ova dva stuba rimokatolici simboliki pokazuju
kada uzdiu dva prsta - kaiprst i srednji prst, to se
vrlo esto moe videti u javnosti. Mnogi naravno
nisu svesni pravog znaenja ovog simbola. U ikono-
grafiji rimokatolike crkve se moe vi de ti da Isus i
Marija takoe ovim znakom pozdravljaju vernike sa
svojih slika.

135
 Kada papa poseuje neku dravu i ljubi njeno tlo,
mnogi veruju da je to in poniznosti. U stvarnosti,
on time tvrdi da je ta zemlja njegova, zbog
supremacije vlasti (slika na pret hod noj strani).
Katoliki sistem danas poiva na ova dva zvuna
stuba vere, a svet je to prihvatio. U isto vreme,
Rimska crkva dominira svetskom ekonomijom i
preko svojih organizacija kontrolie skoro sve
aspek-te zbivanja u svetu.

Neke od organizacija koje su pod kontrolom Vatikana.

136
 esto poglavlje

Prorok

Ono to u sada izneti saznao sam u Vatikanu

dok sam bio jezuitski svetenik pod zakletvom.
Jezuitski kardinal Avgustin Bea objanjavao nam
je kako su rimokatolici arko eleli Jerusalim pri
kraju treeg veka. Zbog njegovog religijskog znaaja
i nje-gove strateke lokacije, Sveti Grad se smatrao
nepro-cenjivim blagom. Morao se razviti plan kako
pret vo-riti Jerusalim u rimokatoliki grad.
Veliki izvor snage koji bi mogao napraviti ovaj
posao bili su potomci Ismaela. Tako su Arapi postali
rtve jednog od najinteligentnijih planova kojeg su
ikada smislile sile tame.
Dozvolite da ukratko ispriam istoriju islama.
U Aliru, severna Afrika, godine 354. nae ere,
pobona rimokatolika majka je rodila sina. Dali su
mu ime Avgu stin. Avgustin je bio genije i na kraju
postao svetac u rimokatolikoj religiji. Bio je bis-
kup Rimske Afrike.

137
 Ovaj verni rimokatoliki voa nazvan je Otac
crkve. Avgustin je napisao dva poznata djela: Boji
grad i Ispovesti. Ove knjige, nepoznate arapskom
svetu, vekovima su snano uticale na njihove ivote.
Avgustin je bio zaposlen pridobijanjem Arapa za
rimokatolicizam, ukljuujui itava plemena. Ali,
mnogi Arapi su oseali snanu odbojnost prema
katolianstvu i nisu hteli da prihvate taj sistem. S
vre-menom, pijuni su bili poslati tim udaljenim
nomadi-ma koji su odbacili katolianstvo i proirili
re da e se jednog dana pojaviti veliki voa, koji e
zajedno okupiti sve Arape.
200 godina nakon Avgustina, oko 570. godine,
roen je Muhamed u Meki, Saudijska Arabija. Ovaj
ovek e promeniti tok svetske istorije.
Muhamed je sebe nazivao Bojim poslanikom.
Osnovao je veliku religiju - islam. Muhamed je bio
udesan voa.
Najpre elim da pokaem kako dananji svet vidi
islamsku religiju. Tada u podeliti s vama ta sam
saz-nao u Vatikanu, kako je islam zapravo nastao.
Biete okirani! Ono to u vam rei je
najneverovatnija pria zavere koju ete ikad uti.
Ovako svet vidi veliku religiju islama koju je
osno-vao prorok Muhamed, koja broji skoro jednu
mili-jardu sledbenika!

138
 Njihovo najsvetije mesto je nazvano Meka, u
Saudijskoj Arabiji. Ono je takoe rodno mesto nji-
hovog proroka, Mu hameda.
Islam tvrdi da su Avram i njegov prvi sin Ismael
izgradili Kuu Boju pored bunara (Zamzam) koji
je spasio ivot Ismaelu i njegovoj majci. Original
Boje kue bio je mali uporeujui s novom
struk-turom od kamena od 15 metara koja ga je
zamenila. Nazvan je Kaaba (Boja kua).
Verni muslimani irom sveta mole se pet puta
dnevno u smeru ovog svetog mesta, molei se direk-
tno njihovom bogu, Alahu. U Meki, verni Muslimani
okruuju Kaabu prolivajui suze, traei blagoslove i
milost, udei za Alahovim prisus tvom u raju.
Tri vodee religije imaju neto zajedniko - svaka
od njih ima sveto mesto odakle trae vostvo.
Rimokatolici smatraju Vatikan svetim mestom.
Jevreji smatraju Zid Plaa svetim mestom.
Muslimani vide Meku kao sveto mesto.
Svaka grupa veruje da prima odreene blagoslove,
do kraja ivota, poseujui ova svoja sveta mesta.
U poetku, posetioci bi donosili darove u Boju
kuu u Meki, a uvari Kaabe bi bili ljubazni prema
svima koji bi doli. Neki bi doneli svoje idole, a da
te ljude ne bi uvredili, uvari su idole postavljali u
svetil-ite.

139
 Jevreji su gledali na Kaabu kao na jedno udaljeno
Boje boravi te sve dok ono nije postalo zagadjeno
idolima.
Na kraju, ljudi vie nisu imali pristup studencu
(Zamzam) zato to je pleme koje je uvalo sveta
mesta, postalo neprijateljski raspoloeno. Ti ljudi bili
su iz Jemena i zvali su se Jurhumiti.
Jurhumiti su takoe imali kontrolu nad Mekom.
Konano su se ljudi suprostavili Jurhumitima kako
bi ih proterali.
Kad su Jurhumiti otili, bacili su deo blaga Kaabe,
poklone hodoasnika koji su se sakupljali godinama, u
bunar Zam zama. Napunili su ga peskom i studenac je
nestao. Pleme zvano Kuzaiti ga je preuzelo, ali
dozvolili su da se moavski bog Hubal postavi u
Kaabu i tako je nastavljeno idolopoklonstvo.
Kuzaite su zamenili Kuraji, mono pleme Arapa
koje je poteklo od Ismaela.
Tada se pojavio jedan ovek u Meki, koji je bio
potovan od Kuraja, iako je bio iz Haimovog ple-
mena. Njegovo ime je bilo Abd Al-Mutalib, i on je
bio deda proroka Muhameda.
Al-Mutalib je dobijao vizije koje su mu govorile
kako da pronae studenac. Duh mu je rekao da trai
krv, izmet i mravinje gnezdo, kao i ptice koje kljuca-
ju.

140
 Pronaao je ove tragove izmeu dva idola gde su
Kurajhi sprovodili svoja rtvovanja. Kopao je i naao
studenac i njegovo blago, i postao heroj Meke.
Abd Al-Mutalib se molio svome bogu, i ponudio
mu da ako ga ovaj blagoslovi sa deset sinova, jedno-
ga od njih e mu rtvovati na Kaabi.
Tokom godina, njegove molitve bile su usliane.
Njegov najmlai sin bio mu je najdrai, lep mladi
nazvan Abd Alah. Bilo je vreme da odri svoje obe-
anje. Jedan od njegovih sinova trebao je da umre.
U Kaabi ispred moavskog boga Hubala, prisut-
ni su uestvovali u okultnim ceremonijama. Kocka
je pala na njegovog najmlaeg sina.
Majka Abd Alaha, izmeu ostalih, suprostavila se.
Njegovi sinovi su preklinjali da pusti njihovog brata
da ivi.
Otac je posetio jednu vraaru i pitao je za savet.
Ona se posavetovala sa njenim duhom i rekla Abd
Al-Mutalibu da ponovno baci kocku kako bi se
vide-lo da li e bog prihvatiti rtvu ivotinje umesto
nje-govog sina. Nakon toga je 100 kamila bilo
ubijeno i Abd Alah je bio poteen. On je postao
otac proro-ka Muhameda.
Rimokatoliki Arapi su bili ti koji su promovisali
koncept dolaska arapskog proroka, ba kao to su
Jevreji ekali Me siju.

141
 Ko e, ako ne prorok, biti sposoban da odvrati
Arape od potovanja lanih bogova? ak je
postojala ikona device Ma rije i deteta Isusa u Kaabi.
Abd Alah oenio je Aminu 569. godine. Ubrzo je
morao da ode sa jednim karavanom da obavi neki
posao. Usput je oboleo i umro. Amina je nosila nje-
govo dete.
Tradicija kae da je ula glas koji joj je rekao:
Nosi u sebi gospodara ovog naroda i kada se rodi,
reci: Stavljam ga pod zatitu Boga, i nazovi ga
Muhamed.
Kad je dete bilo roeno, njegov deda Abd Al-
Mutalib, odneo je malog Muhameda u Kaabu i izri-
cao molitve hvale Alahu za ovaj dar.
Sinovi koji su se rodili u velikim arapskim poro-
dicama, u mestima kao to je Meka, bili su poslani u
pustinju da bi proveli neko vreme svog detinjstva s
beduinskim plemenima kako bi bili izve bani i kako
bi izbegli pomore u gradovima.
Siromana porodica koja je uzela Muhameda,
kako bi vodila brigu o njemu, bila je blagoslovena na
mnogo naina. Islam ui da kad je Muhamed bio
mali deak, pojavila su se dva oveka u belom i
poloili ga na lea, otvorili su njegove grudi i uzeli iz
njegovog srca crni ugruak koji su odbacili.

142
 Tada su oprali njegovo srce sa snegom. Nije bilo
nikavih oiljaka na njegovim grudima, ali od roenja
je postojao ma il ulegnuti znak na njegovim leima.
Godinama kasnije, bio je sposoban da potpunije
opie ovaj navodni dogaaj, i tada je Muhamed dao
svoje neve rovatno svedoanstvo rekavi:
Sotona dodiruje svakog Adamovog sina na dan
kad ga majka rodi, jedino nije dotakao Mariju i
njenog sina.
Zato bi Muhamed promovisao rimokatoliko
uenje? Ni je li to udno?
Muhamedova majka, Amina, umrla je kada mu je
bilo est godina, pa je postao siroe. Tada je njegov
deda, Abd Al-Mutalib, brinuo o njemu. Ali dve go-
dine kasnije, deda je umro. To je bila druga velika
tu-ga u njegovom ivotu.
Kada je Muhamed imao devet godina, bio je sa
svojim stricem na putu karavanom. Rimokatoliki
sve tenik je video deaka i poeo je da ga ispituje.
Tada je traio da vidi oznaku na njegovim leima.
Uzviknuo je: To je obeleje proroka. o tome je
obavestio Muhamedovog strica:
Povedi bratovog sina nazad u njegovu zemlju i
uvaj ga od Jevreja, za slubu bogu... Ako ga budu
videli, i saznali o njemu ono to ja znam, smislie

143
neko zlo protiv njega. Sin tvoga brata odreen je za
velike stvari.
Rimokatoliki monah je tako pripremio teren za
budue progone Jevreja od strane Muslimana.
Muhamed je imao 25 godina kada je oenio
bogatu udovicu Kadiju, koja je tada imala oko 40
godina.
Muhamed i Kadija imali su dva sina, koji su umrli
mladi, i etiri keri. Najpoznatija je bila Fatima, koja
se udala za Muhamedovog naslednika, njegovog
roaka, Alija.
Oko 610. godine Muhamed je tvrdio da je imao
viziju od boga Alaha u vidu velianstvenog bia koje
je nazvao ane oml Gavrilom (ili Gabrijelom), koji
je navodno rekao:
- Ti si Alahov prorok!
Tako je zapoela Muhamedova proroka karijera.
Od tada je Muhamed nastavio da prima poruke, za
koje je tvrdio da su od Alaha, sve do svoje smrti.
Uz pomo roaka svoje ene, rimokatolika
Varaka, prorok Muhamed je bio u stanju da razume
te poruke. Varak je rekao:
- Zaista, Muhamed je prorok ovog naroda. Neke
od njegovih vizija su bile zapisane u Kuranu,
650. godine, dok ostali Muhamedovi spisi nikada
nisu objavljeni.

144
 Pete godine Muhamedove misije, poeli su pro-
goni njegovih sledbenika zato to su odbijali da po-
tuju idole Kaabe. Muhamed je neke od njih uputio
da pobegnu Abisiniju.
Negus, rimokatoliki kralj Abisinije, priznao ih je
zbog Muhamedovih pogleda na devicu Mariju koji
su bile tako bliski doktrinama rimokatolike crkve.
Muhamed je tvrdio da je jedne noi, dok je
spavao okrenut prema Kaabi, bio probuen od
anela Gavrila koji ga je odveo do jedne rajske
ivotinje sa krilima, zvane Burak. Kad se popeo
na ovu ivot-inju odleteli su na mesto ruevina
jevrejskog Hrama u Jerusalimu.
Muhamed je rekao da su mu se na mestu
sruenog Hrama pridruili proroci Avram, Mojsije,
Isus i drugi koji su se mo ilil.
Nakon molitve popeo sa na ivotinju Burak i
otiao u raj gde je ponovo sreo proroke i na kraju
samog Boga. Mu hamed tvrdi da je primio veru isla-
ma i uputstva za pet dnev nih molitava - direktno od
Boga. Ova vizija je imala ogroman uticaj na svetsku
istoriju.
Zbog progona, Muhamed je pobegao u Medinu,
622. go dine, oko 300 kilometara severno od Meke.
Odatle je vodio napade na karavane iz Meke.

145
Pobedio je u mnogim bitkama, a oni koji su mu se
suprostavili u Medini, bili su ubijeni.
U Medini je Muhamed poeo pokazivati svoje
neprijatelj stvo prema Jevrejima, unitavajui
jevrejska naselja.
Oenio se i sa drugim enama, iz politikih razlo-
ga, kako bi stvorio bliske veze s njenim roacima, i
kako bi uvrstio svoju poziciju.
Meka je poslala vojsku od 10.000 ljudi da uhvate
Muha meda, ali nisu uspeli. Nisu mogli da probiju
njegovu odbranu. Nakon noi jakog vetra i kie,
veli-ka vojska se raspala.
Muhamed nije htio da uniti Meku, ve je hteo da
se ona prikloni Islamu.
Godine 630, Muhamed je sa 10.000 ljudi osvojio
Meku i Kaaba je bila oiena od idola.
Muhamed je eleo da stvori svoju vlastitu religiju.
Trebao je pomo svojeg monog plemena. Uspos -
tavio je Alaha, boga meseca kojeg su oni potovali,
da bude jedan bog i prozvao se Alahovim prorokom.
Istorija pokazuje da su, pre nego to je islam nas-
tao, Sebinsi u Arabiji potovali boga meseca koji je
bio oenjen boginjom sunca. Oni su rodili tri bogin-
je, koje su nazvane Al-lat, Al-uza i Manat. Postale su
idoli i bile su potovane kao Alahove keri.

146
 Kao to je poznato, me
eevs srp je svuda poz nat
kao simbol isla-ma.
Godine 1950, kip bo-ga
meseca bio je is kopan u
Mazoru u Pa estinil. Na
slici je pri kazan Alah ka-
ko sedi na pres tolu. Na
njegovim gru dima nalazi
se mese ev srp. Dakle,
Alah je sa mo jedan
idol, lani bog!
Rimska crkva je oajniki elela Jerusalim zbog
njego vog re il gijskog znaaja, ali nje govi pokuaji da
ga se do mogne bi il su blokirani od strane Jev reja.
Drugi problem bio je taj to su u severnoj Africi
postojali biblijski religiozni hriani.
Rimokatolicizam je irio svoju mo i nije dozvo-
ljavao bilo kakvu opoziciju. Rimska crkva je nekako
morala stvoriti oruje ka ko bi eliminisala i Jevreje i
biblijske hriane koji su odbijali da priznaju rimoka-
tolicizam.
Gledajui na severnu Afriku, videli su mnotvo
Arapa kao izvor snage koja e obaviti njihov prljavi
posao. Mnogi Arapi postali su rimokatolici i mogli su

147
biti korieni u prenoenju informacija njihovim
voama u Rimu.
Drugi su mogli biti korieni kao peta kolona
(tajna pijunska mrea) koja bi podrala rimski plan
u kontrolisanju velikog arapskog mnotva koji je
odbi-jao rimokatolicizam.
Kada se na sceni pojavio Sveti Avgustin, on je
znao ta se dogaa. Avgustin je bio vrlo moan i uti-
cajan ovek sa svojom malom vojskom sledbenika.
Njegovi samostani su sluili kao baze odakle je
pronalazio i unitavao biblijske rukopise, koje su
posedovali biblijski hriani. Avgustin je proglaen
svecem zato to je tako predano sluio Majci
crkvi.
Rimska crkva je htela da stvori arapskog Mesiju,
nekoga ko bi mogao postati veliki voa, oveka sa
harizmom kojeg bi mogli poduavati, a kasnije
preko njega ujediniti sve nekatolike Arape da stoje
iza njega. eleli su da stvore monu vojsku koja bi
kon-ano zauzela Jerusalim za papu.
Na sastancima u Vatikanu, karidnal Avgustin Bea
ispriao nam je sledeu priu.
Bogata arapska ena, koje je bila verna sledbenica
pape, igrala je veliku ulogu u ovoj arapskoj drami. Bila
je to udovica zvana Kadija. Ona je dala svo svoje

148
bogatstvo Majci crkvi i bila je izdvojena u enski
manastir.
Dok je bila tamo, dat joj je udan zadatak, i
poslana je nazad u svet. Njen posao je bio da prona-
e briljantnog mla dog vou koji bi mogao biti
korien od strane rimske crkve kako bi stvorio
novu religiju i postao Mesija potomcima Is maela.
Ubrzo je pronala mladog Muhameda i venali su se
(Kadija je tada imala oko 40 godina).* Kadija je
imala roaka zvanog Varak, koji je, poput nje, bio
vrlo veran rimokatolik. Imao je izuzetan uticaj na
Muhameda. Rim ga je postavio kao kritinu taku,
kao Mu-hamedovog savetnika.
Rim je pronaao svog oveka, a novac nije bio
problem. Ui telji su bili poslati Muhamedu i on je
proao intenzivnu obuku. Muhamed je prihvatio
spise Svetog Avgustina pod Varakovim vostvom
i postao je sledbenik njegovih ideja. To ga je
pripremi-lo za veliki poziv.
Upotrebljavajui Rimsku crkvu, demoni su zatvo-
rili vrata i vekovima uskraivali Arapima mogunost
da uju biblijsku istinu. Pod naredbama iz Rima,
rimokatoliki Arapi su preko se ver ne Afrike poeli
* Slian obrazac je primenjen prilikom osnovanja Palestinske
oslo-bodilake organizacije. Revna sledbenica Rimske crkve po
imenu Suha, kada je imala 28 godina, udala se za Jasera Arafata
koji je imao 62 godine.
149
da ire priu o velikom proroku koji se pojavio i bio
izabran od njihovog boga.
Dok se Muhamed pripremao, govorilo mu se da
su njegovi neprijatelji Jevreji. Takoe mu je bilo
reeno da su rimokatolici jedini pravi hriani, a
drugi koji su se nazivali hrianima su zapravo bili
varalice i deca avola koja moraju biti unitena.
U ovu demonsku nauku i danas veruju mnogi
Muslimani.
Kada je Muhamed poeo da prima vizije u peini
na planini Hira, nedaleko od Meke, Varak (rimo-
katoliki roak Muhamedove ene), postao je duboko
ume an u interpretiranje vizija koje su davane
Muhamedu. I na kraju, iz toga je proizala sveta knjiga
islama zvana Kuran koja sadri veinu
Muhamedovih vizija. Interesantno je za paziti da su u
svom ranom stadijumu, Muslimani dobili i zatitu
katolikih kraljeva zato to su Muhamedova otkrive-
nja bila vezana uz devicu Mariju.
Ali, ostala su jo uvek neobjavljena Muhamedova
dela. Sada su ona bila u rukama visoko rangiranih
svetih ljudi u islamskoj veri (ajatolaha).
Kada nam je Kardinal Bea ovo ispriao u Va ti ka-
nu, rekao je: Ti spisi su uvani zato to sadre infor-
macije koje pove zuju Vatikan sa stvaranjem islama.
Obe strane imaju toliko informacija jedna o drugoj.

150
Ako bi se to otkrilo, stvorio bi se veliki skandal, i
dolo bi do velike katastrofe za obe religije.
Do vremena kad je Muhamed umro, religija
islama je eksplodirala. Nomadska plemena su
ujedinila snage u Alahovo ime i u ime njihovog
proroka, Muhameda.
U njihovoj svetoj knjizi, Kuranu, Isus se smatra
prorokom. Ako je papa bio njegov predstavnik na
zemlji, tada on takoe mora biti Boji prorok, to je
dovelo do toga da se Alahovi sledbenici boje i
potu-ju papu kao jo jednog svetog oveka.
Papa je brzo napredovao i izdao je dokumente
dodeljujui ih arapskim generalima da napadnu i
pobede nacije severne Afrike. Vatikan je pomogao u
finansiranju tih velikih islamskih vojski u zamenu za
tri posebne usluge:
- eliminiciju Jevreja i biblijskih hriana, koje su
nazivali nevernicima,
- zatitu avgustinovih redovnika i rimokatolika,
- pokoravanje Jerusalima za papu i Rimsku crkvu.
Pohod na severnu Afriku je poeo. Kako je vreme
prolazilo, snaga islama postala je ogromna. Jevreji i
biblijski hriani bili su ubijani, a Jerusalim je pao u
ruke Muslimana.

151
 Zanimljivo je zapaziti da rimokatolici nikada nisu
bili napadani, niti njihova svetilita, tokom tog vre-
mena.
Dolo je vreme za naplatu. Papa je traio
Jerusalim.
Ali, do tada, arapske vojskovoe doivljavale su
trijumf gde god su ili. Smatrali su da im nita ne
moe stati na put.
Pod Varakovim vostvom, Muhamed je napisao
veliku la u Kuranu - da je Avram ponudio Ismaela
kao rtvu. Bib ijal jasno govori da je Isak trebao da
bude rtva, ali Muhamed je uklonio Isakovo ime i
stavio Ismaela.
Kao rezultat toga, i Muhamedovih vizija, verni
Muslimani sagradili su damiju (The Dome of the
Rock) u Ismaelovu ast, na mestu nekadanjeg jevrej
- skog Hrama koji je bio uniten 70. godine, inei
Jerusalim drugim najsvetijim mes tom u islamskoj
veri.
Kako sada da daju papi takvo svetilite?
Papa je shvatio da je ono to je napravio istrgnuto
njego voj kontroli kada su Muslimani Njegovu Sve-
tost nazvali never ni kom.
Muslimanski generali su verovali da su predo-
dreeni da nadvladaju svet za Alaha, pa su sada
poeli gledati u pravcu Evrope. Islamski ambasadori

152
stigli su do njegove Svetosti u Rim i traili su
dozvolu da zauzmu evropske zemlje.
Rimska crkva je bila uvreena. Rat je bio
neizbean. U Rimu je smatrano da je kontrola nad
svetom osnovno pravo pape. Nisu mogli zamisliti
da dele vlast bilo s kim. Papa je podigao vojske i
nazvao ih krstaima kako bi zaustavio potomke
Ismaela od zauzimanja katolike Evrope.
Ratovi su se nastavljali vekovima...
I Jerusalim je izmakao iz papinih ruku.
Vizantija je pala, a panija i Portugalija su takoe
napadnuti od islamskih sila.
U Portugalu, Muslimani su nazvali jedno planin-
sko nase jel Fatima u ast Muhamedove erke, a
da nikad nisu ni sa njali da e ono poznati svetski
poz-nato.
Godinama kasnije, kad su muslimanske vojske bile
stacionirane na ostrvima Sardinije i Korzike, kako bi
izvrile invaziju na Italiju, nastao je ozbiljan problem.
Islamski generali su shvatili da nisu dovoljno sna-
ni, da nemaju zalihe koje su im potrebne, da su za -
uzeli previe i dolo je vreme za mirovne pregovore.
Jedan od pregovaraa sa katolike strane bio je Fra -
njo Asiki.
Proli su preko formalnih nagodaba i potpisivanja
konkor data. Ishod nagodbe bio je

153
 Muslimanima je bilo dozvoljeno da okupiraju
Vizantiju (dananju Tursku) u hrianskom sve-
tu
A katolicima je bilo dozvoljeno da okupiraju
Liban u arapskom svetu.
Takoe je bilo dogovoreno da Muslimani mogu
graditi damije u katolikim zemljama bez ikakvih
problema... ali samo onoliko dugo koliko je rimoka-
tolicizam mogao prodirati u arapske zemlje.
Kardinal Bea nam je rekao da su se i Muslimani i
rimokatolici sloili da blokiraju i unite napore nji-
hovih zajednikih neprijatelja - onih koji su biblijski
religiozni.
Preko tih konkordata, demoni su sprovodili
duhovno unitenje Ismaelovih potomaka. Izgraen
je vrsti zid sup rostavljanja Bibliji kako bi je mogao
drati to dalje od Arapa.
Nakon potpisivanja konkordata, Muslimani su bili
praeni od ajatolaha, islamskih svetenika i ostalih
religioznih voa. Rimska crkva je takoe organizo-
vala kampanju mrnje izme u muslimanskih Arapa
i Jevreja. Pre toga oni su imali mirnu koegzistenciju.
Cela islamska zajednica gledala je sumnjiavo na
Bibliju verujui da su biblijski religiozni ljudi demoni
koji donose otrov sa kojim unitavaju decu Alaha.

154
 Jezuitski plan je da se uspostavi potpunua kontro-
la nad islamom.
Godine 1910, Portugal je postojao socijalistika
drava. Crvene zastave pojavile su se svuda. Rimo-
katolika crkva se tamo suoavala s velikim proble-
mom. Voe socijalistikog pokreta su elele da
unite snagu crkve.
Bilo je samo pitanje pravog trenutka kada e se
pojaviti devica Marija. Ali moralo je postojati vie
koristi od te pojave, a ne samo dranje Portugala u
vlasti Vatikana.
Jezuiti su hteli da se umea i Rusija, a lokacija te
vizije, ba u Fatimi, trebala je imati kljunu ulogu u
privlaenju islama u Majku crkvu.
Godine 1917, devica Marija se pojavila u Fatimi.
Pojav jivanjel Boje majke imao je potpuni uspeh,
igrajui na kartu da se zavara mnotvo. Kao rezultat,
socijalisti Portugala pretrpeli su veliki poraz.
Jezuiti su izmislili posebnu molitvu za Fatimu
koja traje devet dana, kojom su se molili u Severnoj
Africi uspostavljajui dobre odnose sa islamskim
svetom. Naivni Arapi su verovali da su te molitve u
ast Fatime, Muhamedove erke.
Rimokatolici irom sveta takoe su poeli da se
mole za preobraenje Rusije. Kao direktan rezultat
vizije u Fatimi, pa pa Pije XII naredio je nacistikoj

155
vojsci da Rusija i pravoslavna religija moraju biti
uniteni, i da Rusija mora da postane rimokatolika.
Vizija Fatime nije zaboravljena. Nekoliko godina
kasnije, nakon to je izgubio Drugi svetski rat, papa
Pije XII plaio je svet s njegovom lanom pleuom
vizijom sunca kako bi zadrao Fatimu u novinama.
To je bio veliki religijski ou biznis i ceo svet ga je
progutao. Nita iznenaujue, papa Pije XII bio je
jedini koji je imao tu viziju.
Pored svega toga, jedna grupa sledbenika Rimske
crkve je prerasla u Plavu vojsku irom sveta, koja je
sakupila milione ver nih rimokatolika spremnih da
umru za svoju blago slovenu devicu.
Ali nismo jo nita videli. Jezuiti su isplanirali da
se Marija pojavi etiri ili pet puta u Kini, nekoliko
puta u Rusiji i da bude nekoliko velikih pojavljivanja
u Sjedinjenim Amerikim Dravama. I ljudi e
pove-rovati.
Kakve veze to ima sa islamom? Da vidimo ta
pokojni biskup in (Sheen) ima da kae o devici
Mariji i islamu:
- Pojave nae Gospe u Fatimi predstavljale su
prelomnu taku u istoriji vie stotina miliona Mus-
limana, koji su najtei za preobraenje u hrianstvo
(rimokatolianstvo). Musli ma ni su tokom vekova
oku pirali Portugaliju i ostavili svoje tragove. Nakon

156
 smrti svoje erke Fatime,
Muhamed je rekao za nju da
je ona najsvetija od svih ena
u raju, odmah pored Marije.
Biskup in je verovao da je
devica Marija izabrala da bude
poznata kao naa Gospa Fa-
tima, kao znak i zavet da
Biskup Fulton in Mus i lmani, koji veruju u Isu-
(1895-1979)
sovo deviansko roenje, po-
ve ruju u Isu sovo boanstvo.
On je istakao da su kipovi de vice Marije, koje su
hodoasnici do nosili, bili sa oduevljenjem prim
jenil od strane Muslimana u Africi, Indiji i na drugim
mes-tima, i da sada mno gi Muslimani dolaze u
rimoka-toliku crkvu. Kao direktor katolikog
Drutva za propagandu vere, biskup in je govorio
sa autorite-tom.
U drugoj polovini 19. veka, panija je bila u poli-
tikim previranjima. Njena rimokatolika monarhija
se teturala i kraljici je oduzeta kruna 1868. godine, a
panija je postala republika, koja je trajala dve
godine.
Monarhija je bila ponovo uspostavljena sve do
1923. Kako se politika situacija pogoravala, pani-
ja je ponovno postala haotina. Vatikan je izvrio

157
nasilje kada je panija jo jednom izabrala da
postane republika, i odmah je katolika crkva po
ela da je sabotira.
U to vreme, od 1931. do 1936. godine, pet
predsednika je dolo i prolo. panski rimokatolici
pokazivali su nepotovanje prema Vatikanu (nikad
nisu ni sanjali ta im se sprema). Oni su oporezivali
crkveno vlasnitvo i uklonili svetenike i kaluerice
da predaju u dravnim kolama.
panski katolici su se suprostavljali planovima
Rimske crkve. Zato je napravljen plan za njihovo
unitenje, pod izgovorom navodne borbe protiv
komunizma.
Iako su brojni predsednici panske republike bili
trenirani kao jezuiti, i oni su se suprostavljali vrhu
Rimske crkve.
Vrh Rimske crkve je kontaktirao islamske voe.
Oni su bili duni Vatikanu za jerusalimsku prevaru.
Kad su potpisali konkordat obeali su pomo papi
ako mu zatreba, ak i da podignu vojsku ako on to
zaeli.
Sada je bilo to vreme.
Jezuiti su napravili svoj posao. Jadni panci e sada
patiti. Preko tajnih nagodbi, velika arapska vojska je
bila podignuta pod komandom generala Franka.

158
 Vatikan je finansirao ovu vojnu maineriju kako bi
dao lekciju pancima.
Godine 1936, nova panska inkvizicija je
eksplodi-rala. Nazvana je panski graanski rat,
tajno orkestriran u Vati kanu. Kako bi odvojili svet
od istine, konstruisano je da izgleda da se Vatikan
bori protiv komunista u svetom ratu.
U stvarnosti, postojala je samo aica komunista u
paniji. Rimokatolika institucija je naruila krvavi
pir za svoje vlastite sledbenike.
Pod zastavom Vatikana, muslimanske snage za u-
zele su Kanarska ostrva i tada napale junu paniju.
panci su u oku gledali ka
- ko je kardinal Pedro Se
gura vodio islamsku vojsku
u kr-voprolie protiv nepo
slu-nih rimokatolikih mu
ak-raca, e ne i dece - bez
mi - losti.
Muslimanske ete su
konano izvrile svoju os
vetu nad hrianima, uz
papin blagoslov.
Kad sam imao tri go
Kardinal Pedro Segura
dine, seam se kako su mus-
(1880-1957) pozdravljen od limanske e te zauzele na
policije u Sevilji.
159
dom. Bili smo sreni to je naa porodica pre ivela
taj teror.
Kada je inkvizicija ispunila svoje ciljeve, panija je
bila u ru evinama, krvava i poraena, ali sigurno
vraena u ruke Va tikana. U paniji je tada uzviki-
vano:
- Oslobodili smo paniju od komunizma.
Hvala bla go slovenoj Devici!
Oko pet miliona muslimanskih vojnika okupiralo
je paniju kao zatitnici rimokatolike vere. Islam je
platio svoj dug antihristu koji je sedeo u Va tikanu.
Arapi su tajnim nagodbama rekli papi da e se
boriti za Vatikan u paniji, samo ako se papa sloi
da nikada ne prizna bilo kakvu dravu Izrael koja bi
mogla poeti da postoji. Papa se sloio.
Kardinal Bea nam je rekao kako su se tada
ortodoksni Jevreji i cionisti zalagali za nezavisnu
dravu Izrael.

Atentat na papu
Neko e pitati: Zar nije Musliman pucao na
papu i pokuao da izvri atentat na njega?
Da, jezuiti su to vrlo dobro isplanirali. iroke mase
su bile ganute tim incidentom. To je dalo i papi i
amerikom pred sedniku Reganu neto zajedniko.
Na obojicu je pokuan aten tat, i ubrzo su postali pri-

160
 Atentat na papu Jovana Pavla II, trg Svetog Petra u
Vatikanu, 13. maj 1981.

jatelji. (Podsetimo da je Regan prvi u istoriji polagao

zakletvu okrenut prema obelisku.)
Papa je dobio svetsku popularnost i simpatije od
svih svetskih voa. Preko tog incidenta, islam je
postao blii Vatikanu. Muslimani su bili veoma
ponieni poto se mislilo da je neko od njihovih
ljudi pucao na onoga koji predstavlja proroka Isusa
na ovoj zemlji, pa su islamski ajatolasi poslali
sauea i izvi njenje papi.
I na kraju svega, okrivili su KGB, inei da svet
poveruje da su komunisti papini neprijatelji. U pita-
nju je bila velika igra.
Papa Jovan Pavle II bio je dobar komunista mnogo
godina. Ako ovo nekome zvui neverovatno, neka se

161
 Papa oprata svom atentatoru Mehmedu Ali Agdi.

seti detalja atentata. Atentator Mehmet Ali Agda je

bio jedan od poznatijih evropskih kriminalaca i isku-
san strelac. Pucao je sa udalje nosti od samo tri
metra. Svaki metak pogodio je papu ispod pupka.
Oigledno da nije imao nameru da ubije papu. On
je jednostavno sledio uputstva jezuita.
Kad je svet video papu kako oprata Mehmet Ali
Agdi to je pucao u njega, skoro nijedan od milijar-
du Muslimana nije mogao nita drugo nego da se divi
Njegovoj Svetosti. Mehmed Ali Agda je nakon
toga izjavio da eli da se krsti u rimokatolikoj crkvi.
Sve je bilo dobro planirano. I papa i Muslimani
zahvalili su Devici Mariji to on nije pod egaol rana-
ma.

162
 Danas, papa jo uvek arko eli da dobije kontrolu
nad Jerusalimom. Cilj se nije promenio. Muslimani e
mu pomagati u tome. Ali, Bog ima drugi plan.

163
 Dodatak

Ko vlada Amerikom?

Rimokatolika crkva je najmonija organizacija na

svetu - finansijski, religijski i politiki. Vatikan pose-
duje svoju dravu sa svim pravima, to znai da
imaju diplomatske imunitete i slino. Takoe,
Rimska crkva ima svoju banku koja je jedina banka
na svetu koja nema superviziju, to znai da je
idealno tlo za pra-nje novca - jer nema kontrole.
Vatikanska banka, koja se naziva Institut za reli-
giozne poslove, znaajan novac investira po svetu -
u nekretnine, druge banke, poznate kompanije. Po -
red njihovih direktnih biz nisa, postoji i priliv novca
od vernika. Procenjuje se da Rimska crkva ima oko
milijardu vernika.
Vatikan sprovodi kontrolu glavnih tokova u svetu
preko svojih organizacija, iji su lanovi moni ljudi
koji zauzimaju vane funkcije na polju politike, finan-
sija i dr. Na primer, vatikanske glavne organizacije, iji
su lanovi poloili zakletvu na lojalnost crkvi i papi
jesu: jezuiti, tajno drutvo Malteki vitezovi,

164
 Papa Benedikt XVI i jezuit-
ski general Adolfo Nikolas.

Opus dei, Vitezovi Kolumba i dr. To je papska voj-

ska - vitezovi - na isti nain kao nekada u istoriji,
samo sada na mnogo perfidniji i suptilniji nain.
Jezuti su glavna katolika poluga, koja kontrolie
sve druge organizacije. Postoji neformalna hijerarhi-

Jozef Racinger (papa Benedikt XVI) je u mladosti bio

lan Hitlerove omladinske organizacije.
165
 Majkl Blumberg,
gradonaelnik Njujorka

ja u tom sistemu u kojoj je glavni ovek jezuitski ge-

ne ral. Zato se i zove general. Njegovi potinjeni
ga zovu otac general. To se moze videti i na
njihovom oficijelnom sajtu.
Aktuelni jezuitski general je panac Adolfo Ni-
kolas, koji je roen 1936. godine u vreme najveeg
uspona faizma, u porodici koja je bila veliki simpa-
tizer Adolfa Hitlera, po ko emj je i dobio ime.
Prema rimskoj hijerarhiji, jezuitskom generalu pot-
injeni su i Malteki vitezovi, Vitezovi Kolumba i
Opus dei. Jezuiti rade tajno, dok lanovi organizacija
Malteki vitezovi, Opus dei i Vitezovi Kolumba su u
dobroj meri javne linosti. Na primer, Vitez Kolum -
ba je roeni brat biveg predsednika Amerike Dor -
da Bua, Deb Bu, inae guverner Floride. On ne
166
Frenk Karlui, prvi ovek Karlajl grupe (prvi s desna) u drutvu
Kondolize Rajs, Medlin Olbrajt i Henrija Kisindera.

proputa priliku da papi poljubi ruku i pokaze svoju

lojalnost.
Malteki vitezovi su znatno brojniji i danas su po-
stali verovatno najuticajnije tajno drutvo u svetu.
Neki od lanova su gradonaelnik Njujorka Majkl
Blumberg, najmoniji ovek meu mi il arderima,j
prema anketi magazina Forbs. Zatim Frenk Karlui,
nekada visoki funkcioner CIA-e, a sada prvi ovek
amerike Karlajl grupe, jednog od zvanino najveih
trgovaca orujem u svetu. Karlajl grupa je inae me-
u najmonijim kompanijama u svetu. Dakle, malte-
ki vitezovi u dobroj meri kontroliu vojnu industriju.
167
 Majkl ertof, direktor ameri-
ke carinske i imigracione
slube.

lan Malteskih vitezova je i Majkl ertof, direktor

Homeland security, amerike carinske i imigracione
slube. Rimska crkva svesno ubacuje svoje ljude u tu
slubu jer se preko nje sprovodi politika izmene

Kadrinal Edvard Igan i bivi predsednik Dord Bu.

168
Kardinal Edvard Igan i predsedniki kandidati Don Mek Kejn i
Barak Obama.

demografske strukture Amerike. Na primer, sada su

panci (useljenici iz June Amerike koji govore
pan-skim jezikom, uglavnom Meksikanci) mona
glasa-ka mainerija u Americi (danas ih ima vie
nego crnaca u Americi), a skoro svi su katolici. Tako
je rimokatolika svake godine sve vie u Americi.
Vaan lan Maltekih vitezova je panski kralj
Huan Karlos, pod ijom kontrolom je izmeu osta-
log i panac Havijer Solana, visoki zvaninik EU,
koji je bio ef NATO-a u vreme bombardovanja SR
Ju - go slavije.
Prvi ovek Maltekih vitezova u Americi je nju-
jorki kardinal Edvard Igan. Kada su sruene Kule
bliznakinje 11. septembra, Igan je i bio ef Maltekih
vitezova u Americi, a lan iste organizacije je bio
tadanji direktor CIA-e Dord Tenet, koji je bio,

169
 Dord Tenet i Dord Bu Dejvid Rokfeler

dakle, podreen Iganu. Veruje se da je CIA tada o

svemu bila upoznata, a zna se da postoje brojne
sum-nje da je pomenuti dogaaj bio isceniran.
Sutina je da su ljudi pod kontrolom Rimske crkve
vodili ceo proces.

Sudija Semjuel Alito i Dord Bu Sudija Antonin Skalia

170
 Najmoniji bankar u 20. veku, Dejvid Rokfeler,
takoe je lan Maltekih vitezova.
Malteki vitezovi su lanovi Vrhovnog suda Ame -
rike - Semjuel Alito i Antonin Skalia, oba su katolici.
lan Maltekog reda, izmeu ostalih, je i Don
De oja, prvi ovek Dzord Taun Univerziteta u
Va-ingtonu, koji produkuje kadrove za ameriku
admi-nistraciju i Pentagon. Dord Taun je jezuitski
koled (bivi predsednik Bil Klinton je studirao na
ovom koledu). Jezuiti kontroliu zvanino najvie
koleda u Americi, a meu njima je i poznati
Fordam Uni-verzitet u Njujorku.
Malteki vitez je takoe ameriki medijski magnat
Rupert Mardok.

Rupert Mardok
171
 Mnogi od lanova Maltekih vitezova i ne kriju da
su lanovi ove organizacije. Spiskovi o lanovima u
dobroj meri se mogu nai na internetu i u knjigama
raznih autora.
Za lanove organizacija poput jezuita, i njihovih
ogranaka kao to su Malteki vitezovi, vai da su
dobro infiltrirani u masoneriju i slina tajna drutva.
Leo Zagami, odbegli lan Iluminata, organizacije
koja predstavlja elitu masonerije, kae da jezuiti kon-
troliu vrh svetske masonerije. Na primer, porodica
Rotild je glavna za britansku masoneriju. Rimskoj
crkvi je dovoljno da kontrolie jednog ili nekoliko
lanova te porodice da bi kontrolisao itavu britan-
sku masoneriju, a da to nii lanovi i ne znaju. Rot-
ildi, kao verne sluge Rimske crkve, predano se za-
lau za svetsku vladu.

172
 Sadraj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1.
Poeci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 2.
Prevara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 3.
Crkveni oci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 4.
Sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 5.
Jahai apokalipse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 6.
Prorok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Dodatak: Ko vlada Amerikom? . . . . . . . . . 164

173
 Preporuujemo najbolja svetska izdanja na polju
nauke, religije i medicine:
Opasnosti okultizma:
- Skrivena istorija jezuita, Edmond Paris
- Ko vlada svetom, Miroljub Petrovi
- Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns
- Masonerija - zavera protiv hrianstva, Ralf Eperson
- Vavilonska misterijska religija, Ralf Vudrou
- Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns
- Ispovest palog anela, Penta Gram
- Moj beg od demona, Roder Norn
- Mistina medicina - kakve opasnosti kriju akupunktura, aku-
presura, ho me opatija, iridologija, radiestezija, refleksologija i
druge vetine, Dr Vo ren Piters
Popularna medicina:
- Naela zdravog ivota, Dr Pol Volk
- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Roder
- Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez
- Leenje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi
- Otrov sa velikim K, Dr Agata Tre
- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej
- Kondomi ne rade, Dr Lorin Dej
- Zakoni zdravlja i izleenja, Dr Nil Nidli
- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli
- Mo zdravlja, Dr Hans Dil
- Mo ishrane, Dr Kolin Kembel
- Kako unaprediti mozak, Dr Elden almers
- Unapredite vid - odbacite naoari, Dr Lorin Dej
- Tehnologija samounitenja (o GM hrani), Dr Marijan Jot
- Vakcine - novi genocid, Vens Ferel
Popularna nauka:
- Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi
- Tajna srenog ivota, Miroljub Petrovi
- Brak i porodica, Miroljub Petrovi
- Osnovi teokratije, Miroljub Petrovi
- Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman
- Tajne Biblije, Aleksandar Medvedev
- Dinosaurusi i stvaranje, Dr Djuen Gi
- Priznajem: Postoji Bog, Dr Entoni Flu
- Nauka otkriva Boga, Dr Arijel Rot
Distibucija: Metaphysica, 011/292-0062

174