,

Milena Beli1 UDK 316.356.2:305-055.2

Dravni univerzitet u Novom Pazaru 364.63-055.2
Dragana Jovanovi2
Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet

povezanost izmeu tradicionalne

uloge ene i fizikog nasilja
u porodici3

Saetak: U radu se prikazuju rezultati istraivanja koji se odnose na ispitivanje po-

vezanosti izmeu prihvaenosti tradicionalne uloge ene i iskustva fizikog nasilja.
Istraivanje je sprovedeno na geografskom klasterskom uzorku od 2238 stanovnika
Srbije u okviru studije diverziteta odnosa na poslu i u porodici u Srbiji 2011. godine.
Primenjena je subskala za ispitivanje izraenosti stava o tradicionalnoj ulozi ene i
skala za ispitivanje zastupljenosti fizikog nasilja. Cilj istraivanja je bio ispitati da li
postoji povezanost izmeu prihvatanja tradicionalne uloge ene i iskustva sa fizikim
nasiljem u partnerskoj vezi i/ili fizikim nasiljem meu roditeljima. Analizom dobije-
nih rezultata moe se konstatovati da mukarci u veoj meri prihvataju tradicionalnu
ulogu ene i ee su fiziki agresivni prema svojim partnerima. Dobijene su veoma
niske korelacije izmeu prihvaenosti tradicionalne uloge ene i iskustva fizikog na-
silja u primarnoj porodici i/ili partnerskoj vezi. Kada su u pitanju pojedinani ajtemi,
najizraenija povezanost prihvaenosti stava o tradicionalnoj ulozi ene i iskustva sa
fizikim nasiljem ogleda se u prihvatanju stava da ukoliko mukarac moe da izdrava
enu ona ne treba da radi. Drugim reima, pobornici ovog stava iz ispitivanog uzorka
ee izjavljuju da su direktno prisustvovali fizikom nasilju meu roditeljima, da su
i sami bili rtve nasilja od strane partnera (ili da su se i sami nasilno ponaali), i da
ih je partner primoravao na seks. Ovaj nalaz se moe tumaiti kao posledica upliva
ekonomske moi, koja prema brojnim istraivanjima predstavlja plodno tle za razvoj
rodne neravnopravnosti i snanijeg prihvatanja tradicionalnih rodnih uloga. Rezultati
donekle potkrepljuju nalaze brojnih istraivanja sprovedenih na naim prostorima da
je u Srbiji jo uvek zastupljen stav o tradicionalnim ulogama ene, te se mukarcu kao
dominantnijem i snanijem u odnosu na enu kao slabiju, esto implicitno i eksplicitno
dodeljuje pravo ili privilegija da moe ak i fiziki nasilno da postupa.
Kljune rei: tradicionalna uloga ene, fiziko nasilje

1
milena.barac@yahoo.com
2
dragana.jovanovic@filfak.ni.ac.rs
3
Rad je uraen u okviru projekta 179002: Indikatori i modeli usklaenosti uloga na poslu i u
porodici, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.

77


1. Teorijski okvir

U domaim istraivanjima i literaturi neretko se termini pol i rod upotre-

bljavaju kao sinonimi to utie na zanemarivanje sutinske razlike koja postoji
izmeu ovih pojmova. Na ovakva razmimoilaenja u literaturi engleskog govor-
nog podruja se ne nailazi jer se termini pol (sex) i rod (gender) precizno koriste.
Terminom pol naglaavaju se bioloke determinante ponaanja i bioloke odlike
ena i mukarca, dok se pod terminom rod podrazumeva drutveno konstruisana
definicija pola. Nediferencirano shvatanje ovih pojmova dovodi do nekritikog
odnosa prema polnim, odnosno rodnim razlikama, to nadalje utie na njihovo
izjednaavanje, te i mogunost pojave njihove zloupotrebe i stereotipija.
Rod nije samo drutveno konstruisana definicija ena i mukaraca, ve i
socijalno konstruisana definicija odnosa izmeu ena i mukaraca (Lithander,
2000). U socijalnoj interakciji se konstruiu i rodne uloge koje su viedimenzi-
onalne i podrazumevaju specifina oekivanja socijalne sredine od mukaraca i
ena. Tako, socijalna oekivanja mogu se ticati odreenog naina ivota i ponaa-
nja ali i osobina linosti, emocionalnosti, interesovanja i preferencija. Rodne ra-
zlike retko su neutralne, a gotovo u svim drutvima rod je vaan oblik drutvene
stratifikacije i kriterijum pojavljivanja drutvenih nejednakosti i diskriminacije
(Bartolac & sar., 2011).

1.1. Tradicionalna shvatanja uloga ene

Tradicionalna uloga ene predstavlja sloeni konglomerat razliitih shvata-
nja, verovanja i oekivanja vezanih za ensku ulogu. Primarna uloga ena prema
tradicionalnom shvatanju rodnih uloga jeste briga o deci i domainstvu. Kuni
poslovi iskljuivo su briga ene. ena deluje u kui, mukarac van kue. Od
ene se oekuje da ona treba da zna, ume i moe i vie nego oevi, a esto je prate
i stereotipi da je ona odgovorna tj. glavni krivac za vaspitanje dece. Porodica i
sigurnost su za tradicionalnu enu primati.
Mnogobrojni su faktori od kojih zavisi nain na koji e jedno drutvo videti
ulogu ena, kao savremenu ili tradicionalnu ulogu, kao i ta e od nje oekivati.
Prvenstveno, vanu ulogu igraju kulturni, politiki, ekonomski, drutveni i reli-
giozni faktori. Osim toga, na formiranje uloge ene podjednako utiu i obiaji,
pravo, klasna i etnika pripadnost, i predrasude rairene u datom drutvu. Re-
zultati novijih istraivanja (Mihi & sar., 2006; Petrovi, 2007; Zotovi & sar.,
2007) govore u prilog tome da u Srbiji oko 77% porodica funkcionie po tradi-
cionalnom sistemu, barem kad je u pitanju jasna dihotomna podela uloga. Majci
se dodeljuje primat kada je u pitanju briga o kui i ukuanima, dok je otac prven-
stveno orijentisan na sticanje, materijalnu sigurnost porodice i fiziki rad. Poro-
dini problemi vezuju se za zahteve za uspostavljanjem ravnopravnijih odnosa u
kojima se preporuuje vea ukljuenost oca u ivot i odnose u porodici, a vea
individuacija majki. U naoj sredini jo uvek dominiraju tradicionalna shvatanja i

78
 ,

u skladu sa njima se vri razliita socijalizacija i vaspitavanje deaka i devojica

najpre u porodici, potom koli, a kasnije i iroj socijalnoj sredini.
S globalizacijom dolazi do promena u smislu uslonjavanja uloga koje
obavljaju ene. Sociolozi tvrde da mnoge tradicionalne tekovine gube primat nad
odreenim modernim i funkcionalnijim. Na primer, namee se potreba za sve
veom socijalnom kompetentnou, za sve veom tehniko-tehnolokom ume-
nou ljudi, pa time i za obrazovanjem i profesionalnom osposobljenou svih,
te tako ena dobija nove uloge. Zanimljiva je injenica da u tom procesu tran-
sformacije tradicionalnih rodnih uloga, uloge ene se nadograuju i uslonjavaju
dok se kod mukaraca manje ili sporije transformiu. Zaposlena ena, nezavisno
od posla kojim se bavi ili nivoom postignutog obrazovanja, i dalje ima primat u
voenju kunih poslova, nege i vaspitanja dece i nege starih ili bolesnih lanova
domainstva. Iako se deklarativno sve vie prihvata ravnopravniji odnos izmeu
mukaraca i ena po pitanju optereenja svakodnevnim obavezama, na instru-
mentalnom nivou takva ravnopravnost uglavnom izostaje (Bartolac & sar., 2011).
Tradicionalno shvatanje rodnih uloga podrazumeva i nejednaku raspodelu
moi izmeu mukaraca i ena. Mo podrazumeva fiziku, ekonomsku, emotivnu
ili neku drugu prevlast jedne osobe nad drugom. Tradicionalna drutva u kojima
mukarac na istom radnom mestu ili istih kvalifikacija zarauje vie od ene ili
pak ima veu mogunost napredovanja i sticanja vodeih pozicija u poslovnom
okruenju, daju mogunost dominacije mukaraca u poslovnom okruenju u ve-
likom broju sluajeva. Mo se moe ticati i odluivanja u porodici gde u tradicio-
nalnim drutvima mukarac odluuje o svemu i o svakom lanu porodice poto se
njegova intelektualna mo i nadmo u moralnom rasuivanju u odnosu na enu
podrazumevala i nekritiki prihvatala.

1.2. Stereotipi u tradicionalnim shvatanjima rodnih uloga i nasilje

Zbog ukorenjenih stereotipa o mukim i enskim pravima i obavezama
prisutan je i jedan dominantan obrazac percepcije i doivljaja nasilja u poro-
dici. Nasilje predstavlja namerno korienje fizike snage i moi pretnjom ili
akcijom prema samome sebi, prema drugoj osobi, ili prema grupi ljudi ili ita-
voj zajednici, to bi moglo rezultirati (ili rezultira) ozledom, smru, psiholokim
posledicama, nerazvijenou ili deprivacijom (Svetska zdravstvena organizacija,
2002; prema Petrovi-Desnica, 2009). Nasilje oznaava odnos izmeu dve strane
u kome jedna strana upotrebom ili samom pretnjom upotrebe sile utie na drugu
stranu. Nasilje je svesna okrutnost usmerena prema drugima s ciljem sticanja
moi pomou nanoenja psihike i/ili fizike boli.
Nasilje nad enama moe biti poinjeno na razliite naine, a moe se mani-
festovati kroz fiziku, emocionalnu, mentalnu i finansijsku zloupotrebu koja ima
za cilj umanjivanje statusa ene ne samo u domainstvu ve i irem socijalnom
miljeu. Nejednakosti izmeu mukaraca i ena duboko ukorenjene u pogrenom
uenju vrednosti ini ene senzitivnijim na njihova ugroena prava to pojaava

79


njihovu zavisnost kao ishod starih patrijarhalnih stavova kojima se favorizuje

muka populacija. Po tradicionalnim ubeenjima devojke treba da budu dobre
erke a kasnije poslune supruge, te je poslunost jedna od najcenjenijih osobina
ene. Ukoliko bi ene odstupale od drutvenih normi one ne samo da donose
sramotu sebi ve i svojoj porodici i zajednici. Reakcija okoline jeste u vidu sti-
gmatizacije, kanjavanja njene devijantnosti a esto i upranjavanja nasilja kao
sredstva socijalne kontrole.
Zarad vaspitne i korektivne svrhe, u tradicionalnim drutvima sasvim je
prihvatljivo da mukarac ima privilegiju, pa ak i dunost da povremeno koristi
fiziko nasilje za dobrobit porodice ili nekog njenog pojedinog lana. Prisustvo
nasilju ili trpljenje nasilja za sobom nosi brojne posledice koje utiu na opte
mentalno zdravlje i blagostanje, ali i na specifine stavove i stil ivota. Tako je
nasilje u tradicionalnim drutvima na implicitni ili eksplicitni nain kulturalno
podravano, ohrabrivano i podgrevano. Posebno dolazi do izraaja instruisanje
mukaraca da su mere fizikog kanjavanja neophodne i dobrodole radi reda u
kui. ene su neretko vaspitavane da trpe, da smatraju da pojedini oblici fizikog
nasilja, kao to je npr. amar i nisu nasilje ve vaspitna mera i zasluena kazna
ukoliko bi preterale ili izazivale suprunika. Uporedo s tim, iskustva sa fizi-
kim nasiljem u primarnoj porodici ee vodi fizikom nasilju u zrelom dobu u
novoformiranoj porodici. Prema sociolokom modelu veza izmeu nasilja nad
enama u porodici i socijalne reprodukcije (opstanka) patrijarhata je sistemska i
moe se uoiti na svim nivoima. Pri tom, veza (re)produkcije nasilja nad enama
u porodici i (re)produkcije drutvenog sistema nije neposredna i jednostavna, jer
sistem svakodnevno proizvodi nasilje nad enama sloenim sistemom medijato-
ra, pri emu su odnosi meu polovima u porodici posebno vani kao deo ukupnih
odnosa nejednake moi (Mileti-Stepanovi, 2006).
Najvie nasilja u porodici ine mukarci, ak 8090%, i u najveem broju
sluajeva nasilje sprovode nad partnerkama. U nekim zemljama kao to su Indija,
Pakistan i neki delovi Bliskog Istoka rodno nasilje bilo kog oblika je tabu tema,
o njemu se ne govori javno. Zbog uvreenih shvatanja da deavanja u porodici
treba u njoj da ostanu, da su od privatnog a ne javnog znaaja, ljudi esto nisu ni
prinueni da interveniu u situacijama nasilja a ni dravni organi. Potpuna tiina
okruuje temu nasilja nad enama u ovim zemljama to, moe se rei, podrava
ovaj vid ponaanja i dominiranja mukaraca.
Iako nasilje ima direktne posledice na zdravlje (npr. povrede), rtve nasilja
su takoe izloene i rizicima naruenog zdravlja u budunosti (blioj ili daljoj).
Istraivanja pokazuju da ene koje su bile izloene nasilju u detinjstvu, ali i u
odraslom dobu, mnogo ee imaju narueno zdravlje od ena koje takva isku-
stva sa nasiljem nemaju (Heise et al., 1999). Nasilje uveava rizik od depresivnih
stanja, pokuaja samoubistava, hroninih bolnih sindroma, psihosomatskih smet-
nji, gastrointestinalnih smetnji, povreda ali i niza stanja vezanih za reproduktivno
zdravlje. Vanost povezanosti zdravstvenih posledica i zlostavljanja ogleda se u

80
 ,

tome to uticaj zlostavljanja na zdravlje traje jo dugo nakon prestanka samog

ina zlostavljanja.
Dinamika nasilja u porodici je izuzetno sloena. Nasilni oevi su razdra-
ljivi prema deci, ne ukljuuju se u vaspitanje, veruju u sve mitove o nasilnim
odnosima, imaju nisko samopotovanje i tradicionalne stavove o mukoj superi-
ornosti uz stereotipni pogled na ulogu mukarca u porodici; ne poseduju oseaj
krivice ili grie savesti na emocionalnom nivou i kad imaju racionalni uvid da su
nasilnici, to esto nemaju, imaju slabu kontrolu agresivnih impulsa, veruju da
njihovo nasilno ponaanje uva porodicu i koriste decu kao zalog i nain odra-
nja kontrole u vezi.
Deca su traumatizovana jer esto prisustvuju nasilju nad majkom ali i zbog
toga to su i sama najee mete oevog besa. Studenti koji su u detinjstvu bili
svedoci nasilja oca nad majkom i koji su sami bili zlostavljani doiveli su stresni-
jim zlostavljanje majke od vlastitog telesnog zlostavljanja (Penik, 2003). Isku-
stva sa nasiljem u porodici postaju u izvesnom broju sluajeva individualni na-
in reagovanja i transgeneracijski model, kojeg se individua teko otresa. Prema
nekim istraivanjima ak jedna treina zlostavljane dece je kasnije tokom svog
ivota nasilno prema svojoj deci (Penik, 2003).

2. Metodoloki deo

Cilj ovog istraivanja predstavlja ispitivanje povezanosti izmeu prihvae-

nosti tradicionalne uloge ene i iskustva sa fizikim nasiljem u partnerskoj vezi
i/ili primarnoj porodici. Israivanjem je obuhvaen uzorak prikupljen u okviru
Studije diverziteta odnosa na poslu i u porodici u Srbiji 2011. godine, koju je
realizovao istraivaki tim projekta 179002 na geografskom klasterskom uzorku
od 2283 stanovnika Srbije. Kao instrument za prikupljanje podataka u okviru
projekta 179002 koriena je PORPOS baterija namenski konstruisani instru-
ment sastavljen od 389 stavki: kratke skale i pojedinana pitanja za procenu ve-
eg broja konstrukata. Za potrebe ovog istraivanja korieni su podaci dobijeni
sledeim skalama: Subskala za ispitivanje izraenosti stava o tradicionalnoj ulozi
ene i Skala za ispitivanje iskustva sa fizikim nasiljem u partnerskoj vezi i pri-
marnoj porodici.

3. Rezultati istraivanja i diskusija

Rezultati analize (tabela 1) ukazuju da su na teritoriji Republike Srbije jo uvek

prisutni stereotipi o tradicionalnoj ulozi ene, ali ono to zasluuje posebnu panju
jeste da ene manje tradicionalno shvataju ulogu ene nego mukarci. Ovaj podatak
ne iznenauje ako se uzmu u obzir rezultati ranijih istraivanja. ene zastupaju egali-

81


tarniju podelu obaveza u kui i brige oko deteta, dok mukarci u veoj meri smatraju
da je primarna obaveza svake ene briga i nega i da je eni prvenstveno mesto u kui,
posebno ukoliko ima supruga koji radi i zarauje. injenica je da savremeni uslo-
vi ivota nameu nunost da oba partnera rade i finansijski doprinose domainstvu,
posebno ukoliko ele da dostignu odreeni kvalitet propisan savremenim nainom
ivota. I pored toga, mukarci i dalje veruju da ena treba da u potpunosti ispuni tra-
dicionalnu rodnu ulogu. Na taj nain dolazimo do fenomena vezanog za ensku rod-
nu ulogu tzv. druge i tree smene (udina-Obradovi, 2006), kao karakteristike
savremenog doba gde zaposlena ena dolazi kui i nastavlja da obavlja sama kune
obaveze i brigu oko deteta, to, samo po sebi, esto podrazumeva i nona buenja i
ustajanja. Sa ovim se podudaraju miljenja mnogih autora da je tradicionalna podela
uloga rezultat socijalizacije rodnih uloga te se obavljanje poslova u domainstvu i
briga za decu nalaze u sreditu eninog identiteta, dok je uloga hranitelja porodice
blia mukom identitetu. Takoe, oigledna je i egzistencija internalizacije socijalnih
normativa rodnih uloga te injenice govore u prilog tome da bez obzira na uspenost
u poslovnom svetu, ene ipak smatraju da je njihova dunost da predvode u brizi za
porodicu. Tako one na sebe preuzimaju primarnu odgovornost za funkcionisanje u
porodici i domainstvu to esto dovodi do konflikta u pokuaju zadovoljavanja zah-
teva koje donose poslovne i porodine obaveze.

Tabela 1. Razlika izmeu aritmetikih sredina po polu u odnosu

na prihvaenost stava o tradicionalnoj ulozi ene
N AS SD t P
Mukarci 956 16.73 3.92
6.62 <0.05
ene 1251 15.52 3.88

U tabeli 2 nalazi se podatak koji donekle rasvetljava prirodu stava o tradi-

cionalnoj ulozi ene. Naime, percepcija podrke suprunika prilikom obavljanja
kunih poslova i nezi dece doprinosi branom zadovoljstvu i oseanju jednakog
ulaganja u zajedniki dom (Bartolac & sar., 2011). Meu branim interakcija-
ma vanim za doivljaj kvaliteta braka najvanija je podrka partnera. Kolins
(Colins) razlikuje tri vrste podrke: emotivnu, informacionu i instrumentalnu.
Posebno znaajna za nae istraivanje jeste upravo instrumentalna podrka koja
se odnosi na razliite oblike konkretne pomoi, kao to je obavljanje razliitih
poslova, novana podrka i slino. Istraivanja nedvosmisleno pokazuju da je
potencijalna i ostvarena podrka najvaniji pozitivni prediktor za kvalitet braka
pri emu se esto navodi da je doivljaj brane podrke vaniji za enino bra-
no zadovoljstvo, nego za muevljevo (udina-Obradovi, Obradovi, 2006). Na
ispitivanom uzorku iz istraivanja dobijeni su podaci koji ukazuju da mukarci
u veoj meri izjavljuju da im partnerka pomae i da imaju podrku u obavljanju
dunosti vezanih za kuu i decu, dok manji broj ena izvetava o prisutnosti mu-
evljeve podrke u pomenutim domenima porodinog funkcionisanja.
82
 ,

Tabela 2. Razlika izmeu aritmetikih sredina po polu u odnosu na percepciju

partnerske podrke u obavljanju kunih poslova i brige oko dece
N AS SD t p
Mukarci 718 6.54 2.98
5.037 <0.05
ene 893 5.81 2.78

Meutim, veza izmeu stava o tradicionalnoj ulozi ene i percepcije par-

tnerske podrke izostaje. Suprotno miniistraivanjima novijeg datuma koja isti-
u u prvi plan sklonosti ispitanika iz manjih sredina (seoskih) ka tradicionalnim
stavovima i nainu ivota, prevashodno u pogledu uloge ene i ispitanicima iz
gradova koji su manje tradicionalno nastrojeni, rezultati naeg istraivanja ne idu
u prilog ovim podacima jer ukazuju na to da bez obzira na mesto ivljenja ispi-
tanika (selo ili grad) ne postoje statistiki znaajne razlike u pogledu prihvatanja
tradicionalne uloge ene i percepcije partnerske podrke.
Nadalje, rezultati pokazuju nisku ali statistiki znaajnu vezu izmeu obra-
zovanja i stava o tradicionalnoj ulozi ene, odnosno obrazovaniji ispitanici manje
prihvataju tradicionalni stav o ulozi ene (r=-0,159, p<0,005) dok veza izmeu
nivoa obrazovanja i percepcije partnerske podrke izostaje.
Kada je re o povezanosti izmeu prihvaenosti stava o tradicionalnoj ulozi
ene i iskustva sa fizikim nasiljem dobijene su veoma niske korelacije izmeu
prihvaenosti tradicionalne uloge ene i iskustva fizikog nasilja u primarnoj po-
rodici i/ili partnerskoj vezi.

Tabela 3. Korelacija izmeu prihvaenosti stava o tradicionalnoj ulozi ene i

iskustva sa fizikim nasiljem
Da li ste ikada
Da li su vas Da li vas Da li vas Da li ste
prisustvovali
roditelji je partner je partner ikada bili
fizikom nasilju
preterano fiziki primoravao nasilni prema
meu svojim
tukli? maltretirao? na seks? partneru?
roditeljima?

Briga o deci je -.041 -.004 .012 -.055 -.069**

najvaniji posao
u ivotu zene .057 .838 .575 .012 0.001
Zaposlena ena
moe da bude -053 -.051 -.047 -.073** -.082**
isto tako dobra
majka, kao i 0.13 0.16 .030 .001 .000
majka domaica
I kada je ena
zaposlena
mukarac -.018 -.008 .049 .059 .053
treba da bude
glavni hranilac
porodice, a ena .403 694 .023 .006 .012
treba da brine o
kui i deci

83


.004 .006
Mu treba da .039 .049 .082**
zarauje vie
.846 .762
novca od svoje
ene .071 .024 .000

Muu ne bi
trebalo da smeta .017 .001 .009 -0.16 -0.16
ako njen posao
zahteva da ona
povremeno bude .438 .978 .688 .453 .449
slubeno odsutna

ena koju mu .026 .073** .057 .088** .064*

moe da izdrava
ne treba da radi .222 .001 .008 .000 .003

*p< 0,05
** p< 0,01

Meutim, kada se analiziraju pojedinani ajtemi moe se doi do interesan-

tnih rezultata. Najizraenija povezanost prihvaenosti stava o tradicionalnoj ulozi
ene i iskustva sa fizikim nasiljem ogleda se u prihvatanju stava da ukoliko mu-
karac moe da izdrava enu ona ne treba da radi. Drugim reima, pobornici ovog
stava iz ispitivanog uzorka ee izjavljuju da su direktno prisustvovali fizikom
nasilju meu roditeljima, da su i sami bili rtve nasilja svog partnera (ili da su se i
sami nasilno ponaali), i da ih je partner primoravao na seks. Ovaj nalaz se moe
tumaiti kao posledica upliva ekonomske moi, koja prema brojnim istraivanji-
ma predstavlja plodno tle za razvoj rodne neravnopravnosti i snanijeg prihva-
tanja tradicionalnih rodnih uloga. Ovaj rezultat moemo povezati sa rezultatom
jednog istraivanja u kome se pokazalo da je upravo percepcija neravnopravnog
udela ili raspodele zajednikim finansijama vaan izvor nezadovoljstva u braku
(Bartolac & sar., 2011).
Prikaz slinih podataka daje i Holander ispitujui tradicionalne rodne uloge i
nasilje koje vri partner sprovodei istraivanje u Kini na uzorku od 2000 ispitanika
enskog pola starosti od 18 do 60 godina (Hollander, 2005). Oko 40% ena iz ispi-
tivanog uzorka smatra da je dobra ena ona koja se pokorava svom muu, da je za
mukarca bitno da pokae eni ko je gazda, da ena nije u stanju da sama bira svoje
prijatelje, te da je duna da ima intimne odnose samo sa svojim suprunikom ak
i onda kada ne osea potrebu za tim. ak 70% ispitanica smatra da o porodinim
problemima ne bi trebalo raspravljati sa strancima ve unutar porodice (Hollander,
2005: 80). Takoe, visok procenat ena u Holanderovom istraivanju podrava ve-
rovanje da je batinanje ena u odreenim situacijama opravdano ali i tradicionalne
stavove o ulozi ene u seksualnim relacijama. On navodi da je ak 43% ispitanica
iskusilo nasilje od partnera (38% fiziko nasilje) tokom ivota, a od toga 26% njih
je bilo zlostavljano nedavno (fiziki/seksualno), tokom poslednjih godinu dana.
U naem istraivanju visoka povezanost je dobijena izmeu stava da mu-
karac mora da zarauje vie od ene i iskustva sa fizikim nasiljem u odnosu na

84
 ,

partnera. Povezanost stava da mukarac treba da ima ekonomsku prevlast u odno-

su na enu govori o snano ukorenjenom stavu da je mukarac taj koji obezbeuje
sredstva za porodicu i koji izdrava ostale ukuane, te nemogunost ostvariva-
nja ove dunosti moe biti praena snanom frustracijom ili stavom da ukoliko
mukarac vie zarauje on je i nosilac celokupne moi koja esto podrazumeva i
pravo da se prema partneru grubo postupa, to ukljuuje i fiziko nasilje.
Pronaena je i negativna veza izmeu stava da zaposlena ena moe biti
dobra majka i domaica i iskustva sopstvene agresije prema partneru. Ova veza
moe sugerisati da prihvaenost stava da ena moe podjednako dobro obavljati
vie ivotnih uloga daje izvesni prostor partnerima da se mogu pomagati i podr-
avati u ivotnim ulogama.
Uprkos aktuelnim socijalnim i ekonomskim reformama koje se sprovode u na-
oj zemlji i prateeg stava o rodnoj ravnopravnosti, ivoti mnogih ena jo uvek su
do nekog stepena obeleeni normama kulture o dominirajuem mukarcu. U naoj
kulturi postoji izraen stav o prihvaenosti tradicionalne uloge ene, posebno od mu-
karaca, koji istovremeno, ee u odnosu na ene izjavljuju da imaju vei doivljaj
podrke od partnerke. Suprotno istraivanjima novijeg datuma koja istiu u prvi plan
sklonosti ispitanika iz manjih sredina (seoskih) ka tradicionalnim stavovima i nainu
ivota, prevashodno u pogledu uloge ene, i ispitanicima iz gradova koji su manje
tradicionalno nastrojeni, rezultati naeg istraivanja ne idu u prilog ovim podacima.
Obrazovanje doprinosi slabijem prihvatanju tradicionalnih rodnih uloga, meutim,
percepcija partnerske podrke nije u vezi sa obrazovanjem ispitanika.

Literatura
Bartolac, A., Kamenov ., Petrak, O. (2011). Rodne razlike u obiteljskim ulogama,
zadovoljstvu i doivljaju pravednosti s obzirom na tradicionalnost stava, Revija
socijalne politike, br. 2, str. 175194, Zagreb.
Hedrih, V., Todorovi, J., Risti, M. (2013). (ur). Odnosi na poslu i u porodici u Srbiji
s poetkom 21. veka. Ni: Filozofski fakultet, 191214.
Heise, L., M. Ellsberg, and M. Goettemoeller. (1999). Ending violence against wo-
men, Population Reports, Series L, No. 11. Baltimore: Johns Hopkins Univer-
sity School of Public Health, Population Information Program.
Hollander D. (2005). Traditional gender roles and intimate partner violence linked in
China. International Family Planning Perspectives, Volume 31, Number 1.
udina-Obradovi, M. & Obradovi, J. (2006). Psihologija braka i obitelji. Zagreb:
Golden Marketing Tehnika knjiga
Mileti Stepanovi, V. (2006). Nasilje nad enama u Srbiji na razmei milenijuma.
Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Mihi I., Zotovi M. & Petrovi J. (2006). Sociodemografske karakteristike porodice,
podela posla u kui i vaspitni stilovi roditelja u porodicama na teoritoriji Vojvodi-
ne. Pedagoka stvarnost, vol. 12. str. 118134.
85


Petrovi, J. (2007). Odnosi u porodicama u Vojvodini: podela uloga,vaspitno ponaa-

nje roditelja i porodina klima. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Petrovi-Desnica, J. (2009). Sigurna porodica, Adra, Beograd, Vol.1, br.1.
Penik, N. (2003). Meugeneracijski prijenos zlostavljanja djece. Jastrebarsko: Slap.
Zotovi, M., Mihi, I. & Petrovi, J. (2007). Socio-demografske i psiholoke karakteristike
tradicionalnih i egalitarnih porodica sa teritorije Vojvodine. U: M. Biro & S. Smede-
revac (eds). Psihologija i drutvo. Novi Sad: Filozofski fakultet, str. 151162.
Kulovi, S. (2005). http://www.zenska-mreza.hr/osvrti/psihodinamika_nasilja.html

Milena Beli, Dragana Jovanovi

RELATIONSHIP BETWEEN THE ACCEPTANCE

OF TRADITIONAL WOMEN ROLE
AND DOMESTIC VIOLENCE
Summary
The paper presents results of research relating to examine correlation between the accep-
tance traditional women roles and the experience of physical violence. The study was
conducted on a geographic cluster sample of 2238 inhabitants of Serbia within the study
of diversity of relations at work and in the family in Serbia 2011th year. It was used su-
bscale for examining the expression of attitude on the traditional role of women, and the
scale for determining the abundance of physical violence. Aim of the research was to exa-
mine the relationship between the acceptance of traditional role of women and experience
of domestic violence in partner relationships and/or domestic violence between parents
of respondents. Analyzing the obtained results, we can conclude that men in larger extend
accepting traditional role of women and they are more often physically aggressive toward
their partners. We obtained very low correlation between the acceptance of the traditional
roles of women and the experience of physical violence in the family and/or partnerships.
When are concerned single items, the most pronounced correlation of acceptance the
attitude of traditional role of women and the experience of physical violence is reflected
in the acceptance of the attitude that if men can sustention women, she should not work.
In other words, supporters of this attitude in the tested sample often stated that they are
directly witnesses of the physical violence between their parents, that they were victims
of violence from partners (or they behaved violently), and that the partner forced them to
have a sex relations. This finding can be commented as a consequence of the influence
of economic power which, according to numerous studies, is fertile ground for the deve-
lopment of gender inequality and a stronger acceptance of traditional gender roles. Also,
many studies conducted in our country show that in Serbia is still present attitude about
the traditional roles of women, and men as more dominant and stronger than the woman
as the weaker, often implicitly and explicitly have been authorizes or have a privilege
to be even physically violent.

86