9.

9th International Conference

ROAD SAFETY IN LOCAL COMMUNITY
, , , Serbia, Zajecar, Serbia Hotel,
9 11. 2014. April 9 11, 2014.

625.746.5:656.1.053.2

TEHNI KE MERE ZA USPORAVANJE SAOBRA AJA NA DRAVNIM PUTEVIMA

TRAFFIC CALMING MEASURES ON STATE ROADS

Vlado Rako evi 1, Ivana Suboti 2, Filip Trp evski3

Rezime: Tehni ke mere za usporavanje saobra aja imaju za cilj da zatite nemotorizovane, ranjive u esnike u saobra aju, a
istovremeno da obezbede smanjenje brzine kretanja vozila. Primenjena tehni ka reenja na putnoj mrei treba da ispunjavaju
savremene zahteve u pogledu aktivne i pasivne bezbednosti, i tako e moraju biti efikasna i prepoznatljiva za sve u esnike u
saobra aju.
U doma oj regulativi i praksi tehni ke mere su svedene na primenu vertikalnih prepreka, za razliku od iskustava evropskih
zemalja, u kojima je pristup ka reavanju ove vrste problema koncipiran na irem, odnosno kompleksnijem prostoru.
Cilj ovog rada je da ukae na oblast u kojoj se zna ajno mogu unaprediti lokacije, na kojima je potrebno primeniti mere za
usporavanje saobra aja. U radu e biti predstavljene tehni ke mere, koje obuhvataju gra evinske intervencije kroz promenu
geometrije puta, kao i postavljanje adekvatne saobra ajne opreme i odgovaraju e signalizacije.
Ovakav pristup je i rezultat zavrnog izvetaja Projekta iRAP Srbija 2008/2009. U pomenutom izvetaju tehni ke mere za
usporavanje saobra aja su prepoznate u grupi najzna ajnijih mera za unapre enje bezbedosti saobra aja na putevima i
predloene za imlementaciju na dravnim putevima Republike Srbije.
Klju ne re i: tehni ke mere, usporavanje saobra aja, bezbednost saobra aja, dravni put, naselje
Abstract: Traffic calming measures are designed to protect the non-motorized, vulnerable traffic participants, as well as to
ensure reduction of vehicle speed. Technical solutions implemented on the road network should fulfill the contemporary
requirements as regards the active and passive safety, and they have to be efficient and recognized by all traffic participants.
In national legislation and practice, these technical measures include the application of vertical obstacles, unlike the
experience shared in European countries, where the approach for resolving this type of issues is based on a wider, i.e. more
complex area.
The objective of this paper is to indicate the area in which the issue of locations on which traffic calming measures should be
applied, can be resolved and significantly improved. The paper presents the technical measures, which include civil
engineering procedures implying the change in road geometry and placement of a proper traffic equipment and pavement
markings and traffic signs.
Such an approach represents the result of the Final Report of the 2008/2009 iRAP Project in Serbia. Traffic calming measures
are recognized in this report, namely within the group of the most important measures for traffic safety improvement, and
they are proposed to be implemented on the state roads in the Republic of Serbia.
Keywords: technical measures, traffic calming, traffic safety, state road, urban area

1 Vlado Rako evi , dipl.in.saobra aja, Javno preduze e Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd, Srbija,

vlado.rakocevic@putevi-srbije.rs
2 Ivana Suboti , master inenjer saobra aja., Javno preduze e Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd, Srbija,

ivana.subotic@putevi-srbije.rs
3 Asistent Filip Trp evski, master inenjer gra evinarstva, Gra evinski fakultet, Bulevar kralja Aleksandra 73, Beograd, Srbija,

ftrpcevski@grf.bg.ac.rs

273
 Vlado Rako evi , Ivana Suboti , Filip Trp evski
TEHNI KE MERE ZA USPORAVANJE SAOBRA AJA NA DRAVNIM PUTEVIMA

1. UVOD

Svetski trendovi u podizanju nivoa bezbednosti saobra aja na javnim putevima uslovili su da se pitanjima bezbednosti
saobra aja na dravnim putevima Republike Srbije posveti posebna panja. Tehni ke mere za usporavanje saobra aja spadaju
u grupu najzna ajnijih mera koje doprinose podizanju nivoa bezbednosti saobra aja i naj e e se postavljaju u cilju zatite
nemotorizovanjih, ranjivih u esnika u saobra aju. U ovom radu je stavljen akcenat upravo na reavanje saobra ajnih uslova u
zonama u okviru naseljenih mesta sa zna ajnim pea kim tokovima, kao i na deonicama puteva u naseljenim mestima, gde je
potrebno uticati na smanjenje brzine kretanja motornih vozila.
Usporavanje saobra aja se primenjuje kako na gradskim ulicama, tako i na dravnim putevima u okviru naselja, sa
primarnim ciljem smanjivanja brzina kretanja vozila. Ova mera ponekad spre ava i kretanje odre ene vrste vozila na
tretiranim deonicama. Projektovanje i ugradnja usporiva a brzina na putevima predstavljaju neke u nizu tehni kih mera za
usporavanje saobra aja na putevima.
Mere za usporavanje saobra aja uzrokuju promenu na ina vonje kod voza a, tako da su prinu eni da smanje brzinu
kretanja vozila. U svetu se primenjuje irok spektar mera: promena geometrije postoje ih raskrsnica u krune raskrsnice,
izdignuti ivi njaci u profilu saobra ajnice, usporiva i brzina (lee i policajci), platforme, tretmani ulaska vozila u kriti ne
zone, delimi ni platoi (brzinski jastuci), modifikovane raskrsnice i dr.
Neke od problema koji se odnose na lokalni saobra aj, kao na primer prebrza ili bahata vonja, treba usmeriti na
reavanje ka saobra ajnoj policiji. esto se nailazi na negativni javni stav o pomenutim merama, jer se smatra da one
doprinose neprijatnom ose aju voza ima u toku vonje, da stvaraju buku, da ne brinu o biciklistima ili da ometaju vozila
hitne pomo i i druga ve a vozila. Sprovo enje ovih mera moe biti skupo i zahteva neophodno konsultovanje sa razli itim
subjektima, kao i prikupljanje podataka o saobra aju (http://toolkit.irap.org/, 15.01.2014.). Primena izolovane mere, bez
sveobuhvatnih analiza potrebnih parametara, moe biti potencijalno opasno mesto.
Cilj ovog rada je da ukae na oblasti u kojima se mogu definisati reenja uz primenu odgovaraju ih tehni kih mera za
usporavanje saobra aja. Takve mere treba da budu prepoznatljive i adekvatne, kako sa stanovita upravlja a dravnih puteva,
tako i prema zahtevima i nadlenostima lokalne samouprave.

2. ANALIZA POSTOJE EG STANJA

Na mrei dravnih puteva Republike Srbije formiran je veliki broj naselja. Na taj na in se veoma esto glavna gradska
saobra ajnica poklapa sa pravcem pruanja dravnog puta, uz sve posledice pove anog saobra ajnog optere enja, sa
izmeanim tranzitnim tokovima i lokalnim izvorno-ciljnim kretanjima.

2.1. Zakonska regulativa

U zakonskoj regulativi je ograni ena brzina kretanja vozila u naselju, to se odnosi i na deo prolaska dravnog puta kroz
naseljeno mesto. Postoji vie razloga zbog ega se navedena zakonska mera ne primenjuje u potpunosti:
Prisutna je niska svest voza a, koja u kombinaciji sa neadekvatnom obukom doprinosi stvaranju razli itih
kriterijuma u esnika u saobra aju, u zavisnosti od toga da li su u datoj situaciji voza i ili peaci;
Ambijent vangradske saobra ajnice nije prilago en na delu prolaska dravnog puta kroz naseljeno mesto,
odnosno put nije dobio izgled gradske saobra ajnice (nedostaje javna rasveta, trotoari, nie za autobuska
stajalita, organizovano parkiranje, i sl.).
U lanu 165. Zakona o bezbednosti saobra aja (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 41/09, broj 53/10 i broj 101/11)
definisana su tehni ka sredstva kroz primenu fizi kih prepreka, vibracionih i ute ih traka. Primena tehni kih mera, kao
odraz ireg sagledavanja karakteristika puta, okruenja puta sa svim uticajnim faktorima na uslove saobra aja, kao i obima i
strukture saobra aja, nije predmet zakonske regulative. Sa dopunom pomenutog Zakona, oblast tehni kih mera u irem
smislu, dobila bi okvir za primenu paketa mera, koji obuhvataju promenu geometrije puta sa izmenom popre nog profila, uz
odgovaraju e vertikalne i bo ne prepreke. Na taj na in se stvara zakonski osnov za definisanje i donoenje Pravilnika o
tehni kim merama za usporavanje saobra aja na putu.

2.2. Stanje bezbednosti saobra aja

Zna ajno smanjenje broja poginulih i povre enih lica belei se od 2010. godine, sa donoenjem novog Zakona o
bezbednosti saobra aja na putevima. Te godine je zabeleen najmanji broj poginulih lica na putevima Republike Srbije 660
(Slika 1.).
Stanje bezbednosti saobra aja na javnim putevima u Republici Srbiji prema veli ini javnog rizika (godinji broj poginulih
lica na 100.000 stanovnika) iznosi 9,64 poginulih/100.000 stanovnika (2012. godina). Stanje bezbednosti saobra aja na
javnim putevima u Republici Srbiji prema veli ini saobra ajnog rizika (godinji broj poginulih lica na 10.000 registrovanih
vozila) iznosi 3,05 poginulih/10.000 registrovanih vozila (2012. godina).
Prema statisti kim podacima Agencije za bezbednost saobra aja (Kuki et al, 2013:29), stanje puta i putne opreme je
uzro nik 0,35 % svih saobra ajnih nezgoda na javnim putevima. Tako e, treba navesti da su uticajni faktori u procesu
nastanka saobra ajnih nezgoda u 2012. godini bili: nepropisna i neprilago ena brzina (33,65 %), koja ini vie od tre ine svih
saobra ajnih nezgoda, zatim uklju ivanje ili nepropisne radnje vozilom u saobra aju (26,84 %), neustupanje prvenstva
prolaza (13,29 %), i dr.

4 Republi ki zavod za statistiku, Statisti ki godinjak Republike Srbije - Stanovnitvo, 2013.

5 Republi ki zavod za statistiku, Statisti ki godinjak Republike Srbije - Saobra aj i telekomunikacije, 2013.

274
 9.
, , , , 9 11. 2014.

1400,0
1200,0
1000,0 1275,0
800,0
960,0 968,0 905,0
600,0 854,0 868,0 843,0 911,0 809,0
400,0 660,0 728,0 688,0
200,0
,0

Broj poginulih lica u SN

Slika 1. Broj poginulih lica u saobra ajnim nezgodama u period od 2001-2012. godine
Me utim, zbog kompleksnosti i interakcije svih faktora, postoje a statisti ka istraivanja veoma teko mogu precizno
izdvojiti i rangirati stepen uticaja puta u procesu nastajanja saobra ajne nezgode, pa tako u 2012. godini nije zabeleena ni
jedna saobra ajna nezgoda sa poginulim licima u kojima je put uzro nik saobra ajne nezgode, to se ne moe pripisati
realnom stanju.
Prostorna raspodela saobra ajnih nezgoda u periodu od 2002. do 2012. godine ukazuje da se znatno ve i broj
saobra ajnih nezgoda doga a u naselju, kako na lokalnoj putnoj mrei, tako i na dravnim putevima u prolasku kroz naselje.
Na Slici 2. je prikazano pore enje prostorne raspodele saobra ajnih nezgoda u naselju, koje su prikazane detaljnije (ulica,
raskrsnica, magistralni ili regionalni put u naselju) i svih nezgoda koje su se dogodile na putu van naselja, bilo da je dravni
ili lokalni put.
Ako se osvrnemo samo na 2012. godinu, prime uje se da je broj saobra ajnih nezgoda na dravnoj putnoj mrei u naselju
(5.954 saobra ajne nezgode) ve i od ukupnog broja svih nezgoda koje su se dogodile van naselja (3.416 saobra ajnih
nezgoda). Shodno predstavljenim podacima, izabrana je i tema rada koja predlogom mera treba da pomogne u prevenciji
saobra ajnih nezgoda koje se deavaju na prolasku dravnih puteva kroz naselje, a koje se mogu uspeno primeniti i na
lokalnoj putnoj mrei u nadlenosti optina.
Prema bazi podataka CARE (Community Road Accident Database), peaci u estvuju u oko 21 % od ukupnog broja
poginulih lica, dok je u urbanim sredinama u e e poginulih peaka u saobra ajnim nezgodama zna ajno ve e, i iznosi oko
36 % ( nti et al, 2013:303). Podatak je uporediv sa injenicom da u 2012. godini peaci u estvuju u 21,8 % od ukupnog
broja poginulih lica na svim putevima Republike Srbije.

Slika 2. Prostorna raspodela broja saobra ajnih nezgoda u i van naselja za 2012. godinu

2.3. Postoje a reenja na mrei dravnih puteva

Novom Uredbom o kategorizaciji dravnih puteva (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 105/13 i broj 119/13),
Javno preduze e Putevi Srbije je odgovorno za odravanje, zatitu, kori enje, razvoj i upravljanje dravnim putevima I (I
A i I B) i II (II A i II B) reda na teritoriji Republike Srbije, u duini od oko 16.800 km.

2.3.1. Projekat iRAP

Projekat iRAP (iRAP - International Road Assessment Programme) je poseban program ocenjivanja puteva, koji
predstavlja specijalan postupak snimanja, analize prikupljenih podataka i ocenjivanja puteva, koji je posve en spaavanju
ivota podizanjem nivoa bezbednosti na putevima. Projekat iRAP Srbija 2008/2009. godine je realizovan i uz pomo Javnog
preduze a Putevi Srbije, kada je snimljno oko 3.000 km dravnih puteva. Odabrana je takva mrea puteva koja obuhvata
deonice sa velikim obimom saobra aja, gde nastaje veliki broj saobra ajnih nezgoda ili su od stratekog zna aja za
ekonomiju, turizam i me unarodni saobra aj.

275
 Vlado Rako evi , Ivana Suboti , Filip Trp evski
TEHNI KE MERE ZA USPORAVANJE SAOBRA AJA NA DRAVNIM PUTEVIMA

Zavrni izvetaj Projekta iRAP Srbija 2008/2009. godine predstavljao je ocene u vidu zvezdica za predvi enu putnu
mreu Republike Srbije. Pored procene stanja dravnih puteva, ovim projektom su predloene odgovaraju e kontra-mere za
saniranje i unapre enje putne mree. Na taj na in su identifikovane mogu nosti za spaavanje vie od 5.000 potencijalno
nastradalih lica u saobra aju (poginulih i povre enih), u periodu od 20 godina.
Projekat iRAP obuhvata vie od 70 dokazanih opcija unapre enja puta za kreiranje pristupa nih i ekonomski opravdanih
kontra-mera kojima se spaavaju ivoti. Ove opcije unapre enja puteva su u rasponu od niskobudetnih mera kao to je
saobra ajna signalizacija, do mera za poboljanje raskrsnica i deonica sa opasnim krivinama, za koje je potrebno izdvojiti
vie sredstava. Realizacija predloenih kontra-mera iz Programa iRAP Srbija se sastojala u reavanju onih kontra-mera koje
imaju visok odnos koristi i trokova, odnosno gde se o ekuju najve i efekti na dravnim putevima.
Uz pomo specijalno opremljenog vozila, softvera i obu enih analiti ara, predmet iRAP snimanja je vie od 30 razli itih
karakteristika puta, za koje je utvr eno da uti u na verovatno u nastanka saobra ajnih nezgoda. Ove karakteristike
obuhvataju izgled raskrsnica, poduni i popre ni profil puta, saobra ajnu signalizaciju, opasne objekte i sadraje pored puta,
staze za peake i bicikliste, i sl. Vozilo za snimanje belei video zapise puta, uz pomo kamera kojima se postie panoramski
pogled na put (napred, levo, desno). Glavna prednja kamera treba da je kalibrisana tako da obezbedi merenja kao to su:
irina saobra ajne trake, irina bankine i udaljenost opasnih objekata od puta. U toku prikupljanja informacija, vozilo se kre e
putem ujedna eno i prose nom brzinom.

2.3.2. Razli ita iskustva u oblasti bezbednosti saobra aja

U JP Putevi Srbije u metodolokom smislu, preduzete su adekvatne mere i aktivnosti, u cilju poboljanja bezbednosti
na putevima. Predloene kontra-mere se:
1. Ugra uju u plansku dokumentaciju, s obzirom da je u sklopu osnovne delatnosti JP Putevi Srbije izdavanje
uslova i saglasnosti na sve vrste prostornih i urbanisti kih planova, u kojima se tretiraju dravni putevi;
2. Pri svakom projektovanju dravnih puteva se uzimaju obzir, kako u izgranji novih i rekonstrukciji starih
puteva, tako i pri radovima na periodi nom odravanju dravnih puteva koji obuhvataju: oja anje kolovozne
konstrukcije, rehabilitaciju i poja ano odravanje. Pored toga, postoje posebni programi za poboljanje
pojedina nih opasnih mesta, raskrsnica, opasnih krivina i dr.;
3. Nakon ura ene projektne dokumentacije realizuju, kako u novogradnji, tako i na sanaciji postoje ih
saobra ajnica i pojedina nih opasnih mesta, raskrsnica, opasnih krivina i dr, a u cilju poboljanja nivoa
bezbednosti na dravnim putevima Republike Srbije.
Prema Statisti kom izvetaju o stanju bezbednosti saobra aja u Republici Srbiji u 2012. godini, izdat od Agencije za
bezbednost saobra aja ( uki et al, 2013:54), nastradalo je 1.514 dece do 14 godina starosti. Od ukupnog broja nastradale
dece 16 je poginulo, dok je 1.498 dece tee ili lake povre eno. Tako e se izdvaja podatak da je od ukupnog broja nastradale
dece ak 36,79 % (557 dece) stradalo kao peaci.
Zbog toga je u JP Putevi Srbije razvijen Program bezbednosti dece u zonama oko kola na dravnim putevima, kao
jedan od preventivnih na ina delovanja, koji ima za cilj unapre enje bezbednosti saobra aja. U saradnji sa osnovnim
kolama, Ministrastvom unutranjih poslova, lokalnim samoupravama i drugim institucijama, izvrena je detaljna analiza
bezbednosti saobra aja. Nakon toga se pristupilo regulativno-tehni kim merama sa ciljem zatite dece u zonama kola, to je
realizovano na preko 50 lokacija na dravnim putevima.

2.4. Primeri sa lokalne mree puteva

Na primarnim gradskim saobra ajnicama prisutna su razli ita reenja u oblasti usporavanja saobra aja. Na ulicama sa dve
saobra ajne trake, gde je ukupna irina kolovoza ve a od irine traka defisane u zakonskoj regulativi, primenjena je uspena
mera izgradnje sredinjeg razdelnog ostrva po pravcu glavne saobra ajnice. Izgradnja ostrva nije uticala na proirenje
popre nog profila ulice, ali je zna ajno doprinela bezbednosti saobra aja u zoni pea kog prelaza (Slika 3.).
Na saobra ajnici ukupne irine 11,0 m, saobra aj je organizovan u dve saobra ajne trake irine po 5,5 m. Ako se uzme u
obzir da je irina saobra ajne trake regulisana propisima, jasno je da se saobra aj odvija pod neregularnim uslovima. Ovakvo
reenje drasti no ugroava bezbednost saobra aja, jer je omogu eno pa ak i stimulisano preticanje celom duinom
saobra ajnice, uklju uju i i zone raskrsnica sa obeleenim pea kim prelazima (Slika 4.).

Slika 3. Razdelna ostrva u osovini Slika 4. Saobra ajnica irine 11,0 m

glavnog pravca

276
 9.
, , , , 9 11. 2014.

2.5. Primeri iz drugih drava

Na obodnim prostorima oko naseljenih mesta, gde postoje dodatni sadraji u zonama raskrsnica, na primeru dravnih
puteva u Sloveniji, obezbe eni su potrebni uslovi za bezbedan prelazak peaka preko kolovoza. Izgradnja izdignutog
razdelnog ostrva sa uputenim ivi njacima visine h < 6 cm iznad kolovoza, omogu ava formiranje zati ene zone u
popre nom profilu, pa na taj na in peaci mogu pre i put na bezbedan na in (korak po korak). Ovakvo razdelno ostrvo
uti e na vizuelno suavanje irine saobra ajne trake, pa na taj na in doprinosi smanjenju brzine vozila. Istovremeno, za
nepaljive ili nedisciplovane voza e, to reenje ne predstavlja opasnost u slu aju naletanja vozila na vrh ostrva zbog male
visine, niti moe zna ajno uticati na stabilnost vozila.

Slika 5. Razdelna ostrva na dravnim putevima u Sloveniji

3. PREDLOG MERA

U ovom radu autori su stavili akcenat na reavanje problema na saobra ajnicama:

Kada su irine saobra ajnih traka ve e od vrednosti koje su utvr ene zakonom;
U slu ajevima kada se moe pristupiti suavanju saobra ajnih traka, tj. uskladiti irine traka sa brzinama koje
se o ekuju na toj deonici.
Ovakve lokacije se mogu prona i na lokalnoj putnoj mrei, bilo da su u pitanju primarne gradske saobra ajnice lokalnog
zna aja ili prolazak dravnog puta kroz naseljeno mesto, kao i deonice dravnog puta na periferiji naselja sa manjom
gustinom stanovanja, ali sa prisutnim zahtevima pea kog kretanja preko saobra ajnice.
Predloeno reenje se odnosi na kriti no mesto gde postoji konflikt izme u motornog i pea kog saobra aja. Bezbednost
ranjivih u esnika u saobra aju je ugroena zbog ve e brzine vozila, ali i zbog neadekvatne geometrije puta na mestu
konflikta. Reenje je bazirano na bogatom iskustvu drugih drava. Na doma im putevima je izuzetno malo zastupljeno, ak i
na lokacijama gde je o igledno da se primenom predvi enih intervencija u sklopu reenja, mogu posti i izuzetno zna ajni
efekti. Predlog reenja obuhvata:
Izgradnja sredinjeg razdelnog ostrva po glavnom pravcu, sa obe strane pea kog prelaza, svaki duine oko 10
15 m i irine oko 2 m, visina standardnog ivi njaka iznad kolovoza h = 12 cm. Ovo reenje odgovara
uslovima saobra aja u naselju kada je brzina v = 50 km/h. Projektovana irina saobra ajnih traka u zoni
izgra enog ostrva, definisana je u funkciji utvr ene brzine saobra ajnog toka, a esto se moe primeniti u
okviru postoje eg popre nog profila saobra ajnice, ili uz promenu geometrije puta;
Izgradnja sredinjeg razdelnog ostrva po glavnom pravcu dravnog puta, u okviru reavanja T-raskrsnice. Kada
se planira pea ka komunikacija na raskrsnicama ovog tipa, to se mora izvesti na kraku raskrsnice gde postoje
tehni ki uslovi za formiranje ostrva, ija je duina oko 20m i irina oko 2,5 3,0 m, a visina uputenog
ivi njaka iznad kolovoza h = 6 cm. Ovakvo reenje je zamena za projektovanje polja za usmeravanje
saobra aja, jer tako ozna ene povrine na raskrsnicama, u naim uslovima se u velikoj meri koriste za
neregularno preticanje vozila.

Slika 6. Projektovana razdelna ostrva u Masarikovoj ulici u apcu

277
 Vlado Rako evi , Ivana Suboti , Filip Trp evski
TEHNI KE MERE ZA USPORAVANJE SAOBRA AJA NA DRAVNIM PUTEVIMA

Oba predloga reenja su formirana sa ciljem usporavanja saobra aja, odn. pove anja bezbednosti peaka. U esnicima u
saobra aju se name u promene ambijenta du saobra ajnice, kao i umereno ponaanje pri vonji, sa brzinama koje
odgovaraju datim uslovima na putu.
Prvi predlog je predvi en za deonice dravnog puta pri prolasku kroz naseljena mesta, ali je sasvim primenljiv i za sve
ostale primarne gradske saobra ajnice na kojima postoje problemi konflikta motornog i pea kog saobra aja. Investiciona
vrednost radova (primer prikazan na Slici 6.), koji obuhvataju iskop u kolovoznoj konstrukciji, ugradnju ivi njaka trotoara,
izgradnju razdelnih ostrva i saobra ajnu signalizaciju, procenjena je na 8.850 .

4. DISKUSIJA

Jedan od najzna ajnijih stavova svakako je potreba da se ambijent vangradske saobra ajnice, na delu puta na kome se
ulazi na teritoriju naseljenog mesta, sa jednom ili vie uzastopnih primenjenih tehni kih mera, u potpunosti promeni i
prilagodi gradskom prostoru. To zna i da nije dovoljna primena saobra ajne signalizacije, ako se istovremeno ne pristupi
sistemati noj izgradnji saobra ajne infrastrukture.
Na lokacijama sa konfliktima i naglaenim intezitetom motornog i pea kog saobra aja, pored predloenih tehni kih
mera koje se odnose na promenu geometrije puta, u kombinaciji se mogu primeniti i odgovaraju a tehni ka sredstva za
usporenje saobra aja, a u skladu sa pravilnikom kojim je regulisana ova oblast.
Broj saobra ajnih nezgoda koje se doga aju na dravnoj putnoj mrei u naselju, znatno je ve i od ukupnog broja svih
saobra ajnih nezgoda van naselja (dravna i lokalna putna mrea). Prema tome, neophodno je primeniti mere u funkciji
prevencije saobra ajnih nezgoda koje se deavaju na prolasku dravnih puteva kroz naselje.

5. ZAKLJU AK

Paket predloenih mera na dravnim putevima u naselju odraava jasan stav upravlja a dravnih puteva u primeni
tehni kih mera, koje moraju biti efikasne, tipizirane i prepoznatljive na celoj teritoriji Republike Srbije. Takav pristup
upravlja a dravnih puteva je istovremeno jasan signal lokalnoj samoupravi o na inu reavanja sli nih problema na kojima se
optinski organ pojavljuje u svojstvu investitora, a tehni ka reenja treba formirati u skladu sa uslovima Javnog preduze a
Putevi Srbije.
U svakom slu aju, efekti mera za usporavanje saobra aja su:
Smanjen broj saobra ajnih nezgoda i bezbednije okruenje za ranjive u esnike u saobra aju na datoj lokaciji;
Indirektni pozitivni efekti na ostalim sli nim lokacijama u neposrednom okruenju, jer se sli an na in
ponaanja u esnika u saobra aju moe o ekivati i na mestima gde nije primenjen isti paket prinudnih tehni kih
mera.
Analiza bezbednosti saobra aja na deonicama dravnih puteva kroz naselje je kompleksna, pa je zbog toga neophodno da
budu uklju eni i upravlja puta i lokalna samouprava. Preduslov za unapre enje stanja bezbednosti na delu dravnih puteva
kroz naselja je jasno podeljena nadlenost upravljanja, koja je predvi ena donoenjem odluke o pravcu pruanja dravnih
puteva kroz naselje od strane nadlene jedinice lokalne samouprave. Relativno loe stanje bezbednosti saobra aja u Republici
Srbiji moe se objasniti tradicionalnim zanemarivanjem bezbednosti saobra aja u prethodnom periodu, kako u politi kom i
drutvenom smislu, tako i u finansijskom pogledu.

6. LITERATURA

[1] Anti , B. et al. (2013). The influence of speed bumps heights to the decrease of the vehicle speed Belgrade
experience. Safety Science, 57 (2013), 303312.
[2] Kuki , D. et al. (2013). Statisti ki izvetaj o stanju bezbednosti saobra aja u Republici Srbiji u 2012. godini,
Agencija za bezbednost saobra aja
[3] Pace, J. F. et al. (2012). Basic Fact Sheet Pedestrians. Deliverable D3.9 of the EC FP7 project DaCoTA
[4] Posve eni spaavanju ivota, Projekat iRAP Srbija Rezultati, 2009.
[5] Nacrt nacionalne strategije bezbednosti saobra aja na putevima i akcionog plana za Republiku Srbiju za period od
2013. do 2020. godine, Louis Berger
[6] Zakon o bezbednosti saobra aja na putevima, Slubeni glasnik RS, broj 41/09 i broj 53/10
[7] www.toolkit.irap.org
[8] www.trafficcalming.org
[9] www.ite.org
[10] www.stat.gov.rs

278