Seminarski rad iz socijalne medicine

Nasilje zdravstveni i socijalni problem

savremenog drutva

Mentor: Olivera Radulovi

Milan Golubovi 13577

Saa eni 13570
Aleksandra Dimitrijevi 13603
Ivana Popovi 13701

Ni, januar 2017.

 1. Uvod

Nasilje podrazumeva zloupotrebu sile kao akta agresije kojim se povreuju osobe, ili unitava
vlasnitvo. Nasilje je definisano od strane Svetske Zdravstvene Organizacije kao
internacionalno korienje fizike sile ili moi, pretee ili stvarne, protiv samog sebe, druge
osobe, ili protiv grupe ili zajednice, koje rezultira u ili ima visoku verovatnou povreda, smrti,
psiholokog povreivanja, loeg razvitka, ili siromatva. Ova definicija ukljuuje samu nameru
izrenja dela, bez obzira na ishod koji stvara. Meutim, generalno, bilo ta to dovodi do tete ili
povrede moe biti opisano kao nasilje iako nije bilo planirano kao delo nasilja (od strane osobe
ili protiv osobe).
Postoji 8 osnovnih oblika nasilja:
1.Fiziko
2.Psihiko
3.Seksualno
4.Religiozno
5.Kulturalno
6.Ekonomsko
7.Zanemarivanje

1.Fiziko nasilje podrazumeva korienje predmeta ili oruja radi pretnje, kazne, dominiranja,
kontrolisanja ili povreivanja druge osobe. Moe da izazove laku telesnu povredu ili da povrede
uopte nema bez obzira na napad, ali nije retko da rtva zadobije teke povrede zbog kojih
zavrava u bolnici. Moe se vriti na razliite naine, a najee podrazumeva prebijanje,
lomljenje delova tela, utiranje, davljenje, nanoenje opekotina, paljenje. Ovo nasilje ini 70%
ukupnog udela nasilja u statistikama, i to su po pravilu najekstremniji oblici nasilja.
2.Psihiko nasilje jeste primena psihike prisile koja bi prouzrokovala oseaj straha,
ugroenosti, uznemirenosti zatim obuhvata verbalno nasilje, vredjanje, psovanje, uznemiravanje
preko svih sredstava za komuniciranje kao i poniavanje, zastraivanje, pretnje, zabrane,
kotrolisanje telefona i pote, pretnje ubistvom, emocionalno ucenjivanje.
3.Seksualno nasilje podrazumeva svaku povredu polne slobode i morala, svaki vid degradiranja
i poniavanja na seksualnoj osnovi, svaki vid prisiljavanja na seksualni odnos i silovanje. Ono
predstavlja korisenje prisilnih seksualnih radnji kojima se dominira, manipulie, preti i
povredjuje druga osoba. esto se istovremeno deava sa psihikim i fizikim nasiljem.
4.Religiozno nasilje je kontrolisanje religioznih interesa ili obreda druge osobe. Duhovna teta
moe biti naneta kritikovanjem religioznih interesa ili njihovo pogreno prikazivanje iz
religioznih razloga. Takoe, primoravanje druge osobe na promenu vere, ismevanje tudje vere,
nedozvoljavanje drugim osobama da ispovedaju svoju veru kao i korienje vere i rituale za
manipulisanje, kontrolisanje ili dominiranje nad drugim osobama.
5.Kulturalno nasilje podrazumeva vreanje na nacionalnoj ili rasnoj osnovi, a devedesetih
godina prolog veka Galtung je proirio pojam kulturalnog nasilja kao svaki aspekt kulture koji
se moe koristiti kako bi se opravdalo ili odobrilo strukturalno ili direktno nasilje u vidu plakata
zastava, himni, vojnih parade kao i svuda prisutnih portreta voa i junaka.

6.Ekonomsko nasilje podrazumeva unitenje ili onemoguavanje korienja line i zajednike

imovine, oduzimanje prava ili zabrana raspolaganja linim prihodima ili imovinom steenom
linim radom ili nasleem. Takoe, onemoguavanje zapoljavanja, prisiljavanje na ekonomsku
zavisnost kao i uskraivanje zajednikog doma.
7.Zanemarivanje predstavlja propust pruaoca nege da u sklopu resursa kojima raspolae
obezbedi optimalne uslove (zdravstvene, obrazovane, ivotne, nutritivne) za fiziki mentalni
duhovni, moralni ili drutveni razvoj. Najee se odnosi na zanemarivanje dece i to je najei
oblik zlostavljanja dece. Moe ozbiljno uticati na telesno i mentalno zdravlje, al ii dovesti do
smrti, naroito ako je bilo dugotrajno.

Takoe, nasilje se moe podeliti na:

-Kolektivno nasilje- obuhvata strukturalno i ekonomsko nasilje. Motivi za izvrenje ovog

tipa nasilja dolaze od strane velike grupe individua ili drave kako bi se ostvario odreeni
socijalni ili ekonomski plan. Primeri su zloini mrnje od strane organizovane grupe, teroristika
dela ili nasilja bandi. Rat predstavlja najekstremniji oblik nasilja i predstavlja stanje produenog
nasilnog konflikta velikih razmera, ukljuujui veliki broj ljudi, obino pod upravom drave.
 -Nasilje usmereno ka samom sebi- moe biti podeljeno na suicidalno ponaanje i
samopovreivanje. Suicidalno ponaanje ukljuuje suicidalne misli i pokuaje samoubistva a
samopovreivanje prestavlja nanoenje povreda samom sebi.
-Nasilje izmeu osoba- nasilje izmeu osoba se deli na dve kategorije:

1. Porodino nasilje i nasilje izmeu intimnih partnera (nasilje nad enama, zlostavljanje dece,
zlostavljanje starijih osoba)
2.Nasilje u zajednici ukljuuje vrnjako nasilje, nasumine inove nasilja, silovanje i seksualni
napad od strane nepoznatih osoba, kao i nasilje u institucijama kao to su kole, radna mesta,
zatvori i staraki domovi)

Nasilje nad enama

Nasilje prema enama je svaki akt rodno zasnovanog nasilja, koji rezultira ili moe da ima za
posledicu fiziku, psihiku ili seksualnu povredu ili patnju ena, ukljuujui pretnje takvim
radnjama, ogranienje ili proizvoljno liavanje slobode, bez obzira da li se deava u sferi javnog
ili preivatnog ivota.
Nasilje nad enama obuhvata irok spektar razliitih formi zlostavljanja, na osnovi rodnog
obeleja, koje je usmereno prema enama i devojkama u razliitim periodima njihovog ivota.
Nasilje nad enama je rezultat neravnotee moi izmeu ena i mukaraca koja dovodi do
diskriminacije ena, i u okviru drutva i unutar porodice. Ono predstavlja krenje ljudskih prava,
ija sama priroda liava ene njihove mogunosti da uivaju osnovne slobode, esto ostavlja
ene ranjivim za dalje zlostavljanje i predstavlja veliku prepreku u prevazilaenju
neravnopravnosti izmeu mukaraca i ena u drutvu. enska ljudska prava su neodvojivi deo
univerzalnih ljudskih prava. U skladu sa svim meunarodnim dokumentima ta prava moraju da
budu garantovana, potovana i zatiena, pri emu je veoma vano prepoznavanje i spreavanje
diskriminacije ena.
Prema meunarodnim dokumentima, nasilje nad enama obuhvata, pre svega, fiziko, psihiko i
seksualno nasilje, do koga moe da doe u porodici i u iroj drutvenoj zajednici. Takoe se
ukazuje na to da su neke grupe ena vie izloene riziku od nasilja, posebno ene koje pripadaju
manjinskim grupama, ene izbeglice, migrantkinje, ene koje ive u siromatvu u seoskim i
udaljenim sredinama, ene u institucijama ili u pritvoru, enska deca, ene sa invaliditetom, ene
drugaije seksualne orijentacije, starije ene, ene raseljena lica, ene povratnice, ene koje ive
u siromatvu, ene u situacijama oruanih sukoba i dr.
Najei poinioci nasilja prema enama su njihovi muki intimin partneri, bilo da se nasilje
deava u kontekstu zajednikog ivota u domainstvu, ili tokom povremenog vianja.
Doivljeno fiziko ili seksualno nasilje moe da ima za posledicu smrtni ishod, koji je direktno
ili indirektno uzrokovan nasiljem, kao i itav niz nesmrtnih ishoda tj. poremeaja telesnog,
mentalnog, i reproduktivnog zdravlja, te preuzimanje rizinih ponaanja koja oteuju zdravlje.

Nasilje nad decom

Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizikog, odnosno emocionalnog
zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili
drugu eksploataciju, to dovodi do stvarnog ili potencijalnog naruavanja zdravlja deteta,
njegovog preivljavanja, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji ukljuuje odgovornost,
poverenje ili mo
Neadekvatni odnosi prema deci koji tete njihovom razvoju, operacionalizuju se kroz pojmove
zlostavljanja, zloupotrebe, zanemarivanja, zaputanja, osujeenja razvojnih potreba,
eksploatacije i sl. Pojam zloupotrebe obuhvata one odnose prema deci u kojima se ona koriste
radi nekih interesa i potreba drugih osoba na raun potreba, interesa i linosti dece. Termin
zlostavljanje koristi se za oznaavanje onih dogaaja, situacija, stanja ili ponaanja kojima se
povreuje integritet i oteuje razvoj deteta. U pojmovnom smislu zlostavljanje obuhvatnije i
direktnije ukazuje na povezanost raznovrsnih tetnih odnosa prema deci jer obuhvata fizike i
psihike aspekte:
- aktivne zloupotrebe moi kojima se direktno nanose telesne i duevne povrede i
oteenja
- pasivan odnos neinjenja prema stanju i potrebama deteta koji osujeuje
zadovoljavanje razvojnih potreba ili dovodi do propusta u nezi i osiguranju
bezbednosti, koji imaju za posledicu povrede i oteenja.
 Dete moe biti zlostavljano tako to mu se nanose povrede ili oteenja, ali i proputanjem
(neinjenjem) radnji koje uvaju dete od povrede. Definicije obuhvataju ponaanja za koja se
predvia negativan uticaj na ukupan razvoj deteta, nezavisno od toga da li je taj uticaj
neposredno manifestovan, odnosno da li su posledice u razvoju deteta ve vidljive ili se efekti
neodgovarajue nege, vaspitanja i drugih ponaanja tek oekuju.
Pod fizikim zlostavljanjem se podrazumevaju fizika injenja kao to su udaranje, treenje,
bacanje, davljenje, guenje, trovanje, paljenje i sl. koja izazivaju, ili mogu izazvati, fizike
povrede ili smrt deteta. Fizika povreda se moe naneti detetu i kada roditelj ili staratelj namerno
izaziva simptome bolesti kod deteta, i takve situacije se obino nazivaju indukovanim bolestima
ili Munchausen syndrome by proxy.

Problem zlostavljanja dece u porodici nije samo dovoljno razotkriti. Potrebno je porodicu
otvoriti prema sredini, sredinu prema porodici i ostvariti koordinaciju raznih aktivnosti
usmerenih na podrku u prevazilaenju problema. Iskoristiti potencijale deteta rtve za
preivljavanje da bi se izbegla produena viktimizacija, iskoristiti sve line i drutvene napore u
cilju zatvaranja ciklusa nasilja.

Nasilje nad osobama sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom ine posebnu kategoriju osoba kod kojih postoje odreena oteenja
organizma, meutim o invaliditetu ne moemo govoriti samo s medicinskog aspekta koji
posmatra osobu kroz telesne i/ili mentalne nedostatke. Ispravno je osobe sa invaliditetom
posmatrati kao celovita iva bia, sa prisutnim psihofizikim oteenjima i barijerama kojima su
okruene.
U naem drutvu nasilje je sveprisutno i osobe sa invaliditetom su isto tako rtve nasilja.
Nasiljem smatramo upotrebu fizike ili psihike sile prema drugoj osobi to rezultira povredom
njenih zatienih vrednosti, ali i zajednice u celini. Jedan od najeih i najrairenijih oblika
zlostavljanja jesu ignorisanje i zanemarivanje koji se manifestuju kroz nebrigu o higijeni osoba
sa invaliditetom, prehrani, redovnoj terapiji i sl., posebno u sluaju teke nepokretnosti ili drugih
oteenja usled kojih osoba nije u stanju da podmiri svoje osnovne potrebe. Akcioni plan
evropskog vea istie da su osobe sa invaliditetom ee izloene nasilju od ostale populacije,
naroito ene sa invaliditetom. Takoe postoje podaci da je nasilje nad osobama sa invaliditetom
u porastu, kao i da se nasilje ne prijavljuje nadlenim slubama zbog nekih razloga kao to su
tekoe u komunikaciji, intelektualne tekoe.
Najee je nad osobama sa invaliditetom vreno psihiko nasilje, zatim materijalno, fiziko,
seksualno i zanemarivanje. Osobe koje se navode kao najei vrioci nasilja jesu lanovi
porodice, poznanici i druge osobe iz okoline. Specifini oblici nasilja koje su primeene od
strane samih osoba sa invaliditetom su diskriminacija i preveliko zatiivanje, nemogunost
slobodnog odabira i osporavanje mogunosti i elja. Takoe u odreenim istraivanjima doslo se
do zakljuka da je nasilje povezano i s ekonomskom situacijom pojedinaca, to znai da loija
materijalna situacija znai i veu izloenost nasilju.

2. Faktori rizika za zlostavljanje i zanemarivanje dece

Kombinacija individualnih, porodinih i drutvenih faktora doprinosi pojavi nasilja nad decom.
Iako deca nisu odgovorna za tetu koja im se nanosi, pronaene su neke karakteristike koje
poveavaju rizik od maltretiranja. Faktori rizika su upravo te karakteristike koje mogu,il i ne
moraju biti direktan uzrok nasilja.

Individualne karakteristike rtve

Deca mlaa od 4 godine
Posebne potrebe deteta koje mogu biti teret staratelju (invaliditet, mentalna retardacija,
loe mentalno zdravlje, hronine fizike bolesti...)

Individualne karakteristike nasilnika

Nedostatak razumevanja potreba deteta, I njegovog razvoja, kao I roditeljskih vetina
Poreklo roditelja iz porodice u kojoj su deca zlostavljana ili zanemarivana
Upotreba psihoaktivnih supstanci ili mentalni poremeajiu porodici, ukljuujui depresiju
Karakteristike roditelja poput: veoma mladi roditelji, nizak nivo obrazovanja, samohrani
roditelji, veliki broj dece koja zavise od njih, niska primanja
Prolazni staratelji, koji nisu bioloki roditelji deteta (na primer: trenutni partner majke)
Misli ili emocije roditelja koje imaju tendenciju da opravdaju ili podre nasilno ponaanje

Porodini faktori rizika

 Socijalna izolacija
Nesklad u porodici, dezorganizacija, rascep ili nasilje, ukljuujui I seksualno nasilje
Roditelji izloeni stresu, lo odnos dete- roditelj, I negativne interakcije

Drutveni faktori rizika

Nasilje u zajednici
ivot u naselju sa visokom stopom siromatva, nereenim stambenim pitanjem, visokom
stopom nezaposlenosti, velikim brojem lokala koji prodaju alkohol, loim odnosom meu
stanovnicima

Posledice zlostavljanja

Zlostavljanje i zanemarivanje dece u prvoj deceniji ivota je veliki faktor rizika za pojavu
zdravstvenih problema i nastavak nasilja tokom celog odraslog ivota te osobe. Istraivanje
svetske zdravstvene organizacije procenjuje da seksualno zlostavljanje deteta utie na pojavu 6%
sluajeva depresije, 6% zloupotrebe alkolola i bolesti zavisnosti, 8% pokuaja samoubistva, 10%
paninih poremeaja I 27% postraumatskih stresnih poremeaja. Druge studije takoe povezuju
psihiko I seksualno zlostavljanje dece sa kasnijom pojavom ekscesivnog puenja, problema sa
ishranom, rizinog seksualnog ponaanja, koji predstavljaju faktore rizika I glavne uzroke smrti
od malignih I kardiovaskularnih bolesti.

Zatitni faktori nisu prouavani tako iscrpno kao faktori rizika, ali su oni podjednako bitni u
spreavanju nasilja nad decom. U njih spade porodica, socijalne mree i okruenje puno podrke.
Zatiti doprinosi: negovanje roditeljskih vetina, stabilni porodini odnosi, kuni red i
nadgledanje deteta, stabilan posao roditelja, adekvatni uslovi ivota, lak oristup zdravstvenojiI
socijalnoj slubi, prijatelji i ljudi kojima je stalo van porodice koji mogu biti uzor detetu i neko
na koga e se sutra ugledati, zajednice koje podravaju roditelje i preuzimaju odgovornost za
prevenciju nasilja.

3. Zastupljenost nasilja u svetu

 Svake godine, preko 1,6 milona ljudi izgubi ivot zbog nasilja. Nasilje je vodei uzrok smrti
za ljude od 15-44 godina starosti irom sveta, i iznosi 14% svih smrti mukaraca i 7% ena
(SZO). Uestalost vrnjakog nasilja znaajno varira u odnosu na zemlju u kojoj je istraivanje
provedeno i u rasponu je od 9% do 54%. Ako se promatra uestalost s obzirom na ulogu u
nasilnom ponaanju, rezultati istraivanja pokazuju da je 7-23% ispitanika identificirano kao
poinitelji nasilja, 5-12% kao deca koja doivljavaju nasilje i 2-21% ispitanika kao deca koja
doivljavaju nasilje, ali su i poinitelji nasilja.
vedska i Wales imaju najniu (3%), a Danska najviu uestalost poinitelja nasilja od 20%.
Najmanji broj dece koja doivljavaju nasilno ponaanje i koja su istovremeno nasilna prema
drugoj deci utvren je u vedskoj (1%), dok je najvea zastupljenost takve dece u
Litvanijii (20%). Kada se radi o deci koja su izloena nasilnom ponaanju, njihova zastupljenost
u vrnjakom nasilju kree se od 5% u vedskoj do 20% u Litvi. Navedeni
rezultati odnose se na istraivanje provedeno u 22 europske zemlje.

4. Zastupljenost nasilja u Srbiji

rtve nasilja
U izvetaju o radu centara za socijalni rad Srbije iz 2012. govori se pre svega, o rtvama
porodinog nasilja i istovremeno najosetljivijim ciljnim grupama u socijalnoj zatiti, kao to su
deca, ene i starije osobe.

Broj porodica u kojima je utvreno postojanje nasilja i broj rtava nasilja

Broj Starosne grupe- rtve nasilja
porodica Deca Mladi Odrasli Stariji Ukupno
4494 3787 751 3583 1204 9325
40,6% 9,1% 38,4% 12,9% 100%

Meu rtvama nasilja ukupno (9.325) ima najvie dece 40,6%, ili 3.787 dece ispod 18 godina.
Deca i mladi zajedno kao rtve nasilja, ine polovinu ukupnog broja evidentiranih rtava nasilja.
Broj porodica u kojima je utvrena pojava nasilja i broj rtava nasilja je u kontinuiranom porastu
od donoenja Porodinog zakona, 2005. Dominirajue nasilje za korisnike CSR u 2012. godini
fiziko nasilje (ukupno kod 4.131 rtve ili kod 44,3%).

Nasilje nad decom

Prema podacima Centara za socijalni rad u Republici Srbiji, broj zlostavljane i zanemarene dece
koji se evidentira je u stalnom porastu. U 2005. godini evidentirano 2275 dece rtava
zlostavljanja, a u 2006. godini 2771, to je poveanje za 22%. Deca su u najveem broju
sluajeva trve razliitih i uzajamno povezanih oblika zlostavljanja. Najzastupljeniji vid
zlostavljanja je grubo zanemarivanje potreba i razvoja deteta, fiziko nasilje (22%), a emotivno
odnosno psihiko zlostavljanje dece je utvrdjeno kod jedne etvrtine. Podaci sistema zdravstvene
zatitie o nasilju nad decom daju podatke uglavnom o fizikim oblicima nasilja nad decom i
posledicama koje one ostavljaju po zdravlje. Podaci republikog zavoda za statistiku pokazuju da
je od posledica nasilja u 2000. godini umrlo dvanaestoro, a u 2006. godini estoro dece. Podaci
obrazovno-vaspitnog sistema o nasilju nad i medju decom govore da je 28% uenika ukljueno u
nasilnu interakciju, kao rtva ili poinilac nasilja. Opte su procene da od 95% slucajeva
zlostavljanje dece ukljuuje roditelje kao nasilnike.
Prema podacima centra za socijalni rad u Srbiji za 2012. godinu, broj dece evidentirane kao
svedoci porodinog nasilja iznosi 3017, dok je 2011. taj broj iznosio 2324. Broj dece, rtava
nasilja koja su u toku 2012 izmestena privremeno iz porodice radi bezbednosti se za godinu dana
skoro udvostruio, i iznosi 640 u odnosu na 2011. kada je iznosio 359. Nazastupljeniji razlog je
kad roditelj nije u mogunosti da zatiti dete od zlostavljanja drugog roditelja a koji se javlja u
vie od treine sluajeva (38,1%) u 2011. a u skoro polovinu sluajeva (48,4%) u 2012. godini.
Ukupan broj dece rtava zlostavljanja, koju je CSR uputio na zdravstveni ili psiholoki tretman,
u 2012. godini je 322 a u toku 2011. godine, je bio 319.

Nasilje nad enama

Prema zvaninim podacima MUP-a, u periodu od januara 2009. godine do juna 2010. godine,
krivino delo nasilje u porodici izvreno je nad ukupno 5.423 lica, od ega 4.253 lica enskog
pola (78,4% od ukupnog broja) i 1.170 lica mukog pola (21,6% od ukupnog broja). Izvrenjem
krivinog dela nasilje u porodici teko telesno su povreena 153 lica, lako telesno - 2.685 lica,
dok usmrenih nije bilo. Od broja teko telesno povreenih, 3/4 su lica enskog a 1/4 lica
mukog pola. Od broja lako telesno povreenih, 90.6% su lica enskog pola, dok je 9.4% lica
mukog pola. Kada je re o porodinom nasilju nad enama mora se naglasiti da se najtei
dogaaji ovakve vrste kvalifikuju i kao krivina dela ubisto i teko ubistvo. S tim u vezi, u 2009.
godini, od ukupnog broja ''porodinih'' ubistava (39), 23 su izvrena nad osobama enskog pola.

5. Programi za prevenciju nasilja koji se sprovode u svetu i Srbiji, kao i

zakonska regulativa vezana za prevenciju nasilja

Prevencija nasilja nad enama predstavlja osnovni prioritet u borbi protiv nasilja nad enama u
porodici i u partnerskim odnosima. Imajui u vidu to da nasilje proizvodi ozbiljne ekonomske
posledice, programi prevencije se moraju razvijati i ukljuivati strukturno u nacionalne sisteme
socijalne, zdravstvene i pravne zatite. Prevencija se moe razvijati na tri nivoa: primarnom,
sekundarnomi tercijarnom.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, primarna prevencija podrazumeva sve
aktivnosti kojima je cilj spreavanje nasilja, sekundarna prevencija podrazumeva reagovanje i
ograniavanje tetnih posledica nasilja neposredno nakon to se nasilje dogodilo s ciljem
ograniavanja posledica, dok tercijarna prevencija podrazumeva dugoroniji tretman, kao i
podrku rtvama nasilja da bi se spreili dalji tetni efekti i ponavljanje nasilja.
Osnovni ciljevi u prevenciji nasilja kojima se tei kako u svetu tako i kod nas, a koji su potvreni
nacionalnom strategijom za spreavanje i suzbijanje nasilja nad enama u porodici i partnerskim
odnosima, jesu:
1. Stvoriti drutvo koje javno osuuje nasilje kao zloin, promocijom nenasilnog ponaanja,
rodne ravnopravnosti i borbom protiv diskriminacije;
2. Unaprediti institucionalni odgovor neposredno po poinjenom nasilju sa fokusom na
potrebama lica nad kojim je nasilje poinjeno;
3. Spreavanje ponavljanja nasilja.
Za adekvatnu prevenciju neophodna je multisektorska saradnja Ministarstva rada i socijalne
politike, Ministarstva zdravlja, Ministarstva kulture, informisanja i informacionog drutva,
Ministarstva prosvete i nauke, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva unutranjih poslova,
Ministarstva pravde, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja koji predstavljaju nosioce
aktivnosti u saradnji sa sredstvima javnog informisanja, novinarskim udruenjima, brojnim
nevladinim organizacijama.

Kljuni pravni akti kojima koji su i osnova raznih programa za prevenciju nasilja jesu:

- Univerzalna deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima(1948);

- Konvencija Ujedinjenih nacija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena(CEDAW)

1979 predstavlja najvaniji meunarodni ugovor u oblasti prava ena. U ovoj konvenciji se
navodi drave potpisnice e preuzeti sve potrebne mere za eliminaciju diskriminacije ena u
oblasti zdravstvene zatite da bi se obezbedio, na bazi jednakosti mukaraca i ena, pristup
zdravstvenoj zatiti, ukljuujui i onaj koji se odnosi na planiranje porodice.;

- Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta (1989) istie da su drave obavezne da

preduzimaju sve odgovarajue zakonodavne, administrativne, socijalne i obrazovne mere radi
zatite deteta od svih oblika fizikog i mentalnog nasilja;
- Deklaracija Ujedinjenih nacija o eliminisanju nasilja nad enama (1993) konkretizuje akcije
koje bi drava trebalo da preduzme radi eliminisanja nasilja u porodici;

- Pekinka deklaracija i Platforma za akciju(1995) predstavlja program UN za osposobljavanje

i davanje veih ovlaenja enama. Ova platforma ima za cilj uklanjanje svih prepreka koje stoje
na putu aktivnom ueu ena u svim sferama javnog i privatnog ivota, i naglaava da ene
imaju pravo na uivanje najviih standarda fizikog i psuhikog zdravlja, koji predstavljaju
preduslov za njihovu dobrobiti mogunost da uestvuju u svim oblastima javnog i linog ivota.
Ova deklaracija ukazuje i da je nasilje nad enama manifestacija istorijski nejednakog odnosa
drutvene moi izmeu mukaraca i ena, koji su doveli do dominacije i diskriminacije nad
enama od strane mukaraca i do spreavanja potpunog napretka ena. Nasilje nad enama je
jedan od osnovnih drutvenih mehanizama kojima se ene prisiljavaju da budu u podreenoj
poziciji u odnosu na mukarce.

- Milenijumska deklaracija sa Milenijumskim ciljevima razvoja(2000)je prepoznala nasilje nad

enama kao osnovnu pretnju drutveno ekonomskom razvoju. Nasilje je povezano sa
kompleksnim socijalnim uslovima kao to je siromatvo, nedostatak obrazovanja, rodna
neravnopravnost, smrtnost dece, i razboljevanjem majki. Ovi se aspekti prepoznaju neposredno u
cilju broj 3 koji se odnosi na promovisanje ravnopravnosti polova i osnaivanje ena, a posredno
u cilju broj 5 koji se odnosi na unapreenje zdravlja majki, i cilju broj 6 - borba protiv HIV-
AIDS-a, malarije i drugih bolesti, mada se preporuuje uvoenje rodne komponente u sve
milenijumske ciljeve razvoja.

- Preporuka br.R (90) Komiteta ministara Saveta Evrope o socijalnim merama u vezi sa
nasiljem u porodici preporuuje preduzimanje posebnih mera u oblasti informisanja, ranog
prepoznavanja nasilja, prijavljivanja nasilja, pruanja pomoi i terapije, mera u korist dece, ena,
mere za poinioce nasilja;

- Preporuka 1582(2002) skuptine Saveta Evrope o nasilju nad enama u porodici podstie
dravne lanice da priznaju da imaju obavezu da spreavaju,istrauju i kanjavaju akte nasilja u
porodici i da obezbeuju zatitu rtvama;

- Rezolucija Komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava(2003) istie da vlade imaju obavezu
da unapreuju i tite ljudska prava ena i devojica, i moraju sa dunom panjom spreavati,
istraivati i kanjavati sve akte nasilja nad enama i devojicama;

- Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (2006)

- Preporuka 1905 (2010) Parlamentarne skuptine Saveta Evrope usvojena u martu

2010.godine, ukazuje na neophodnost zatite dece koja su svedoci nasilja u porodici
- Konvencija Saveta Evrope o zatiti dece od seksualnog iskoriavanja i seksualnog
zlostavljanja(2010);

Ustav Republike Srbije, predvia da drava garantuje ravnopravnost ena i mukaraca i razvija
politiku jednakih mogunosti, zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju na bilo kojoj
osnovi, a naroito na osnovu pola, garantuje parvo na jednaku zakonsku zatitu, pravnu pomo,
parvo na rehabilitaciju i naknadu materijalne i nematerijalne tete prouzrokovane nezakonitim ili
nepravlnim radom dravnih ili drugih organa, pravnu zatitu ljudskih i manjinskih prava
zajemenih Ustavom; garantuje nepovredivost fizikog i psihikog integriteta, zabraljuje robstvo
ipoloaj slian robstvu, kao i svaki oblik trgovine ljudima, jami zatitu od psihikog, fizikog,
ekonomskog i svakog drugog iskoriavanja i zloupotrebe i jami posebnu zatitu porodice,
majki, samohranih roditelja i dece.
Nacionalni zakonodavni okvir jesu Krivini zakonik, Zakonik o krivinom postupku, Porodini
zakon, Zakon o javnom redu i miru, Zakon o prekrajima, Zakon o maloletnim uiniocima
krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, Zakon o program zatite uesnika u
krivinom postupku, Zakon o izvrenju krivinih sankcija, Zakon o policiji, Zakon o tuilatvu,
Zakon o oruju i municiji, Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o zabrani diskriminacije,
Zakon o socijalnoj zatiti, Zakon o zatiti podataka o linosti.
2016.godine usvojen je najnoviji Zakon o spreavanju nasilja u porodici kojim je omogueno
privremeno udaljavanje nasilnika iz kue i privremena zabrana kontaktiranja i prilaska rtvi
nasilja, cilj donoenja ovog zakona je da se uredi organizacija i postupanje dravnih organa i
ustanova i time omoguu delotvorno spreavanje nasilja u porodici.

Bilo da postoje nacionalno definisani strateki pravci u oblasti nasilja nad enama, i ulozi
zdravstvenog sistema, bilo da su tek u nacrtu, najznaajnije aktivnosti se odvijaju prvenstveno na
nivou zdravstvene ustanove. Zdravstveni radnici su ti koji nainom svog pristupa i rada,
preporuene dobre prakse, pretvaraju u nain postupanja svih zaposlenih i time doprinose da
problem nasilja nad enom sa svim svojim specifinostima bude adekvatno tretiran. Podaci
govore da se ene koje su izloene nasilju najee obraaju zdravstvenom sistemu, a da nasilje,
koje je njihov glavni problem, pritom ostaje neotkriveno i bez odgovora na njihove specifine
potrebe. ene nerado, spontano, govore o nasilju koje doivljavaju, a sa druge strane zdravstveni
radnici, u veini sluajeva, ne smatraju rodno nasilje kao deo svoje kompetencije. Zbog toga je
neophodno da zdravstveni radnici budu spremni i obueni da kroz svoj stav prema nasilju i ostale
mere pruanja pomoi enama sa iskustvom nasilja, imenuju, prepoznaju i identifikuju nasilje i
na njega
adekvatno reaguju. Otkrivanje postojanja nasilja prvenstveno treba iskoristiti da se eni odmah
stave na raspolaganje svi neposredni i posredni resursi kako bi se osnaila i omoguilo joj da ih
iskoristi.

Vlada Republike Srbije je identifikovala prevenciju nasilja nad decom kao jedno od vanih
pitanja na kojima treba intenzivno da se radi. UNICEF daje svoj doprinos radei na osnaivanju
saradnje izmeu razliitih sektora koji se bave decom u zdravstvenoj zatiti, obrazovanju i
socijalnoj zatiti, ali i u oblasti pravosua i policije. Meusektorska saradnja je neophodna da bi
se na vreme i efikasno sprovele procedure od trenutka kada se nasilje desi do adekvatnog
odgovora na nasilje. Uz podrku UNICEF-a, centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove i kole
unapreuju rad tako to se bave prevencijom nasilja, prijavljuju sluajeva nasilja kada se ono
desi i adekvatno reaguju na nasilje. Zajedno sa organizacijama civilnog drutva i javnim i
privatnim partnerima, mi promoviemo nultu tolerancija prema nasilju nad decom i nasilju u
porodici kroz zajedniko javno zagovaranje, rad na promeni diskriminatorskih drutvenih normi i
zahteve za veom odgovornou nosilaca dunosti.
Prisutnost vrnjakog nasilja u osnovnim i srednjim kolama postaje sve vei problem sa kojim
se suoava nae drutvo, Rezultati istraivanja sugeriu da su deca koja se nasilno ponaaju na
osnovnokolskom uzrastu pod visokim rizikom da u odrasloj dobi razviju delinkventne oblike
ponaanja, uu u kriminal i postanu zavisna od alkohola i pshoaktivnih supstanci. Deca koja su
rtve nasilja u odrasloj dobi mogu da pate od psihosomatskih oboljenja i depresije, a deca koja su
svedoci nasilja tokom dueg vremenskog perioda mogu poeti da posmatraju agresiju kao
prihvatljivu bihevioralnu strategiju. Studije pokazuju da se ranom intervencijom u pravcu
unapreivanja socijalnih i emocionalnih kompetenci ja moe preventivno delovati na pojavu
nasilnog ponaanja meu uenicima, a samim tim i uticati na smanjenje nepoeljnih ponaanja u
kasnijem ivotu. Stoga, mnogi od programa koji se primenjuju za prevenciju vrnjakog nasilja u
kolama irom sveta obuhvataju aktivnosti kojima se pospeuju socijalne i emocionalne
kompetencije kod dece.
Neki od najpoznatijih preventivnih programa implementiranih u kolski sistem jesu:
- Bullying Prevention Program(Olweus, 1999)je koncipiran poetkom 80ih godina u
Norvekoj. Ovaj program spada meu prve programe koji su fokusirani na manifestno
agresivno ponaanje dece. U njegovom sprovoenju aktivno uestvuju roditelji,
nastavnici i vrnjaci. Program je univerzalan, namenjen uenicima osnovnih i srednjih
kola. Primenjuje se na nivou kole, razreda i pojedinanih uenika. Teorijsku osnovu
programa ine pretpostavke da uenici koji zlostavljaju drugu decu u koli, veinom to
rade zato da zadobili dominaciju nad njima ili bolji status meu vrnjacima, te je stoga
cilj programa usmeren ka redukciji ili smanjenju moi nasilnika. Ukoliko izostanu
negativne posledice po decu koja se agresivno ponaaju prema drugima, ili su one pak
minimalne, vrnjako nasilje se uveava. Interventne mere predloene od strane autora
ovog programa su zasnovane na autoritativnoj interakciji izmeu odraslih i dece.

- Bully Proofing Your School (2008) po prethodnom modelu koncipiran je slian program
u Koloradu. Akcenat se daje na obuci kolskog osoblja. Osoblje se poduava razliitim
nainima reavanja sukoba meu decom putem primene interventnih metoda u
sluajevima bulinga. Program za uenike obuhvata igranje uloga, modelovanje, diskusiju
u razredu i podrku rtvi. Nasilnici se obuavaju tehnikama za uenje kontrole besa i
empatiji.

- Making Choices(2005) je program koji se bavi razvojem socijalnih, emocionalnih i

kognitivnih vetina koja unapreuju vrnjake odnose, i to prvenstveno u pravcu
pospeivanja kooperativnosti kod dece. Program je koncipiran u skladu sa nainima na
koje deca kognitivno obrauju scijalne podatke. Polazna pretpostavka programa se
bazira na ishodima istraivanja o procesiranju informacija koja pokazuju da deca sa
agresivnim ponaanjima esto tumae namere drugih kao pretnju. S obzirom da se
agresivna ponaanja manifestuju ve na ranom osnovnokolskom uzrastu, osnova
programa obuhvata seriju kognitivnih zadataka koji se zadaju uenicima sa ciljem da se
kod njih razviju strategije reavanja problema kako bi se pospeila vrnjaka interakcija i
na taj nain preveniralo nasilje.
Istraivanja koja evaluiraju efekte preventivnih programa namenjenih deci kolskog uzrasta,
pokazuju da su programi iji se sadraji fokusiraju na socio-kognitivnim i emocionalnim
procesima, doprineli smanjenju agresivnih ponaanja i stvaranju povoljnih prilika u kolskoj
sredini, sa smanjenjem vrnjakog nasilja.

Analizom situacije izdvojeni su prioriteti prevencije i zatite dece od nasilja:

-nizak nivo svesti stanovnitva o prisustvu nasilja
-tolerancija na razliite oblike nasilja i nedovoljna edukacija javnosti o nainima suoavanja sa
nasiljem nad decom
-mali broj strategija i mehanizama prevencije problema
-nerazvijeno zakonodavstvo
-nedovoljno razvijena multisektorska mrea za zatitu dece od nasilja
-slabo razvijen sistem za prikuljanje podataka i dokumentovanje nasilja, kao i mali broj
istraivanja o uestalosti nasilja

6. Zdravstveno-vaspitni program za prevenciju nasilja nad decom

Radna grupa: predstavnici obrazovno-vaspitnih ustanova( pedagozi, kolski psiholozi i sociolozi,

kolski policajac, specijalisti socijalne medicine, lekari opte prakse i pedijatri u kolskim
ambulantama i domu zdravlja, centar za socijalni rad

SWOT analiza
Prednosti:
Ve postoje programi prevencije nasija nad decom, kao i oformljeni centri za rad sa
rtvama nasilja
Veina kola u Srbiji ima struni kadar: kolske predagoge, psihologe, sociologe
Spremnost nadlenih ministarstava da podre projekat
Slabosti:
Delikatnost ovog socijalnog problema
 Treba da se ukljui veliki broj edukovanog osoblja, slaba motivacija roditelja za
pohaanje radionica usled loih ekonomskih uslova
Mogunosti:
Prilika da se ukljue i roditelji i deca i kolski kadar
Pretnje:
Strah dece od posledica prijavljivanja nasilja
Finansiranje programa iskljuivo od strane drave koja u svakom trenutku moe
promeniti prioritete i ukinuti finansiranje
Planiranje programa
Definisanje opteg cilja: Prevencija i smanjenje nasilja nad decom i kolskog uzrasta do 5.
razreda od strane roditelja ili staratelja, kao i smanjenje nasilja meu decom
Definisanje specifinog cilja:
Podizanje nivoa znanja roditelja o prisutnosti nasilja za 40%
Podizanje nivoa znanja dece o prisutnosti nasilja i mogunostima prijavljivanja i zatite
za 30%
Formiranje stavova o neprihvatljivosti svih vidova nasilja u svim okruenjima kod dece
Smanjenje nasilja medju vrnjacima za 20%
Smanjenje nasilja roditelja ili staratelja nad decom za 30%
Definisanje indikatora:
Praenje broja prijavljenog nasilja nad decom u porodici
Praenje broja prijavljenog nasilja i nasilnikog ponaanja dece u koli
Procena nivoa znanja roditelja o prisutnosti nasilja upitnicima
Procena nivoa znanja dece o prisutnosti nasilja i mogunostima prijavljivanja i zatite
upitnicima
Procena stavova dece o neprihvatiljivosti svih vidova nasilja u svim okruenjima putem
intervjua i diskusija na asovima
Ciljna grupa: Ciljnu grupu ine 100 deteta uzrasta 5. razreda i 100 roditelja
Aktivnosti:
Deljenje promotivnog materijala u vidu flajera i prirunika o nasilju, deci i roditeljima,
kao i lepljenje postera u kolama
 Organizovanje likovnog konkursa Najvee nasilje je utanje meu decom, sa
nagraivanjem troje najboljih. Organizovanje likovnog konkursa vrie uitelji, a konkurs e
trajati mesec dana. Troje najboljih uenika kao nagradu dobie sportsku opremu.
Obeleavanje meunarodnog dana prevencije zlostavljanja i zanemarivanja dece
19.novembra prigodnom pozorinom predstavom, izlobom radova konkursa Najvee nasilje je
utanje i dodelom nagrada autorima najboljih radova,
Ispitivanje znanja roditelja i dece o prisutnosti nasilja i mogunostima prijavljivanj i
zatite upitnicima koji bi se popunjavali na razrednom asu i roditeljskom sastanku,
Organizovanje predavanja za roditelje o prisutnosti, vidovima i mogunostima
spreavanja nasilja (3x33), vrie predstavnici centra za socijalni rad u uionicama kole,
Organizovanje predavanja za decu o prisutnosti, vidovima i mogunostima prijavljivanja
nasilja (3x33), vrie predstavnici centra za socijalni rad u uionicama kole,
Organizovanje predavanja za roditelje od strane psihologa i lekara o tetnim posledicama
nasilja na psihiki i fizii razvoj deteta (3x33) u prostorijama Instituta za javno zdravlje
Radionice za roditelje na kojima bi se vebale tehnike nenasilnog reavanja konflikata i
problema u porodici (5x20). Radionice e izvoditi tim koga ini sociolog, psiholog i lekar, a
izvodie se u kolama.
Radionice sa decom sa ciljem razvijanja tolerancije, prihvatanje razliitosti i uvebavanje
prijateljske komunikacije (5x20). Za organizovanje radionica bie odgovorni kolski
psiholog/sociolog, koji e u saradnji sa uiteljima prilagoditi radionice uzrastu dece. Radionice
e biti organizovane na razrednim asovima/asovima graanskog vaspitanja.
Procena stavova dece o neprihvatiljivosti svih vidova nasilja u svim okruenjima putem
intervjua sa kolskim sociologom/psihologom i diskusija na razrednim asovima,
Utvrivanje visoko rizinih porodica i obezbeivanje poseta od strane socijalnih radnika
sa ciljem intenzivnije edukacije celih porodica o znaaju nenasilne komunikacije,
 Mesec
Septembar Oktobar Novembar Decembar Januar
Nedelja

I -Poetak likovnog -Zavretak likovnog -V grupa od 20 roditelja

kokursa konkursa i odabir -V grupa od 20 dece
-Druga grupa od 33 najboljih radova -poseta od strane socijalnih
roditelja i dece, odvojena -II grupa od 20 radnika sa ciljem
predavanja za decu i roditelja intenzivnije edukacije celih
roditelje -II grupa od 20 dece porodica o znaaju
nenasilne komunikacije

II Deljenje -Trea grupa od 33 -III grupa od 20 Organizovanje predavanja

promotivnog roditelja i dece, odvojena roditelja za roditelje o tetnim
materijala u vidu predavanja za decu i -III grupa od 20 dece posledicama nasilja na
flajera i prirunika o roditelje psihiki i fizii razvoj
nasilju deci i deteta
roditeljima, kao i Prva grupa od 33 roditelja
lepljenje postera u
kolama
III -Ispitivanje znanja -Ispitivanje znanja Obeleavanje -Druga grupa od 33 Procena stavova
roditelja i dece o roditelja i dece o meunarodnog dana roditelja dece o
prisutnosti nasilja i prisutnosti nasilja i prevencije neprihvatiljivosti
mogunostima mogunostima zlostavljanja i svih vidova
prijavljivanj i zatite prijavljivanj i zatite zanemarivanja dece nasilja u svim
-Utvrivanje visoko nakon odsluanih okruenjima
rizinih porodica predavanja

IV -Organizovanje -Radionice za roditelje -IV grupa od 20 -Trea grupa od 33 Evaulacija

predavanja za na kojima bi se vebale roditelja roditelja rezultata
roditelje i decu o tehnike nenasilnog -IV grupa od 20 dece programa
prisutnosti, reavanja konflikata i
vidovima i problema u porodici, I
mogunostima grupa od 20 roditelja
prijavljivanja/sprea Radionice sa decom sa
vanja nasilja ciljem razvijanja
Prva grupa od 33 tolerancije, prihvatanje
roditelja i dece, razliitosti i uvebavanje
odvojena prijateljske
predavanja za decu i komunikacije, I grupa od
roditelje 20 dece
Resursi:
- Materijalni: promotivni materijal (flajeri, prirunici, posteri); potroni materijal (papiri,
tampani upitnici, olovke, bojce, krede, panoi za kaenje radova); sportska oprema za
nagrade; kompjuter, video-bim, projektor za odravanje predavanja; prostorije (uionice)
kole i Instituta za javno zdravlje za odravanje predavanja i radionica; prostorije
Pozorita lutaka za odravanje predstave i izlobe radova; kafa, aj, voda i sokovi za
decu, roditelje i predavae
- Finansijski: novac za kupovinu materijalnih resursa sa izuzetkom plaanja prostorija koli
i Institutu za javno zdravlje; novac da podmirivanje trokova dnevnica lekarima,
socijalnim radnicima, psiholozima, ostalim predavaima, uiteljima i glumcima u
predstavi;

Evaluacija: Rezultati i uspeh programa procenjivae se na osnovu anonimnih upitnika meu

decom, pojedinanih intervjua sa psihologom, sluajeva prijavljivanja nasilja meu ovom
grupom centru za socijalni rad ili policiji, zatim na osnovu evidentiranog nasilnog ponaanja u
kolama.

7. Zdravstveno vaspitno sredstvo