VLADIMIR PAVLOVI

O PREVODILATVU
I PREVODIOCIMA

Beograd, 2000
SADRAJ
Predgovor........................................................................................................... 4
Predgovor drugom izdanju ................................................................................. 5
Uvod ................................................................................................................... 6

SAMO MALO ISTORIJE.................................................................................... 8

VRSTE PREVOENJA
Pismeno i usmeno prevoenje ......................................................................... 12
PISMENO PREVOENJE ............................................................................... 14
Struno obrazovanje ........................................................................................ 15
Status ............................................................................................................... 17
Uslovi rada ....................................................................................................... 17
Vrste dokumenata koji se prevode ................................................................... 21
Pismo ............................................................................................................... 21
Tehnika dokumentacija................................................................................... 22
Ugovori ............................................................................................................. 23
Ostali dokumenti............................................................................................... 24
TEHNIKA RADA .............................................................................................. 25
Lektorisanje ...................................................................................................... 27
Diktiranje .......................................................................................................... 28
Delenje teksta na vie prevodilaca ................................................................... 28
NEKA OPTA PRAVILA ................................................................................. 28
Imena linosti ................................................................................................... 28
Nazivi pravnih lica ............................................................................................ 29
Nazivi dravnih institucija ................................................................................. 30
Skraenice........................................................................................................ 30
Lani prijatelji ................................................................................................. 32
Korienje renika ............................................................................................ 32
USMENO PREVOENJE ................................................................................ 34
Tehnike usmenog prevoenja .......................................................................... 38
KONSEKUTIVNO PREVOENJE ................................................................... 39
Pamenje ......................................................................................................... 40
Beleenje.......................................................................................................... 42
Ton obraanja .................................................................................................. 46
SIMULTANO PREVOENJE........................................................................... 48
Oprema ............................................................................................................ 51
Obuka............................................................................................................... 52
Samopouzdanje ............................................................................................... 52

INFORMATIKA I PREVOENJE..................................................................... 54
ta je to raunar ............................................................................................... 56
Hardver i softver ............................................................................................... 56

2
Tekst procesori................................................................................................. 58
Provera pravopisa ............................................................................................ 59
Renici.............................................................................................................. 59
Baze podataka ................................................................................................. 59
Programi za komunikaciju ................................................................................ 59
PREVODILAC KAO LINOST ........................................................................ 60
STRUNOST ................................................................................................... 60
MEMORIJA ...................................................................................................... 61
DRUGI, TREI JEZIK, PASIVNI JEZICI.......................................................... 63
SRODNE VETINE.......................................................................................... 64
OPREMLJENOST............................................................................................ 65
STATUS ........................................................................................................... 65
STRUNA UDRUENJA................................................................................. 67
ODNOSI SA KORISNICIMA USLUGA ............................................................ 67
Nastup .............................................................................................................. 69
BEZBEDNOSNI ASPEKTI............................................................................... 71
Opasnost od saobraajnih nezgoda ................................................................. 73
Opasnost od terorizma ..................................................................................... 73
Pogibija Sime terdumana................................................................................ 74
Ratne zone ....................................................................................................... 75

3
PREDGOVOR
Ova knjiica nikako ne predstavlja udbenik za budue prevodioce, a jo manje ne-
kakav nauni rad. Ona je nastala iz potrebe da jedan deo svog dvadesetpetogodi-
njeg prevodilakog iskustva uinim dostupnim onima koji ele da se posvete pre-
vodilakom zanatu, ne pomiljajui ni u jednom trenutku da sam kompetentniji od
drugih svojih kolega da govorim o tom plemenitom i odgovornom poslu. Ja sam,
jednostavno, naao vremena da stavim na papir ono to smatram najbitnijim za
one mlade ljude koji ele da naue prevodilaki zanat. ta vie, verujem i nadam
se da e ova skromna knjiica podstai neke od mojih kolega i koleginica, koji ima-
ju jo bogatije iskustvo od mene, da napiu jo mnogo i obimnijih i boljih tekstova o
prevodilatvu, oblasti stvaralatva o kojoj skoro da ne postoji ozbiljnija literatura na
naem jeziku i od naih autora.

Ova knjiica je takoe namenjena onima koji se u svom poslu sreu sa prevodioci-
ma i koji koriste njihove usluge (privrednici, politiari, turistike agencije, novina-
ri...), a koji su skloni, najee bez zle namere, da prevodilaki posao tretiraju kao
nestvaralaki, kao svaki drugi tehniki posao. elja mi je da, kad proitaju ovaj
tekst i shvate koliko stvaralakog napora ulau prevodioci u svoj posao, kolika je
njihova objektivna odgovornost i koliko je delikatna njihova uloga, ponu u prevodi-
ocima da gledaju kompetentne saradnike, obrazovane ljude veoma iroke kulture,
ljude koji omoguavaju komunikaciju sa drugim narodima injihovim kulturama i civi-
lizacijama.

Najzad, moda e neki od italaca shvatiti jednu injenicu koju ne mogu da preu-
tim, koliko god ona zvuala pretenciozno: veina odlinih prevodilaca iz nae sredi-
ne mogla bi vrlo uspeno da obavlja poslove onih za koje najee rade, dok bi be-
znajno mali broj ovih potonjih mogao da se sa svom potrebnom ozbiljou prihvati
prevoenja

Vladimir Pavlovi

4
PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU
Prolo je samo tri godine od pojavljivanja prvog izdanja ove knjiice, a mnogo toga
se izmenilo u oblasti prevodilatva u naoj zemlji. Pre svega, meunarodna aktiv-
nost nae zemlje, iako jo daleko od svog punog intenziteta, ipak je oivela, a sa-
mim tim je porasla i potreba za prevodilakim uslugama. Zatim, pojavila se nova
generacija mladih prevodilaca, osposobljenih uglavnom u naoj prevodilakoj koli
MULTILINGUA, na nain na koji se obrazuju prevodioci u Evropskoj uniji. Oko sto
pedeset mladih ljudi je ve prolo kroz ovu kolu. Stvoren je tako podmladak koji
e dostojno nastaviti tradiciju slavnih beogradskih prevodilaca.

I na drugim poljima, znaajnim za prevodilatvo, dolo je do velikih promena. Pisa-

a maina je definitivno postala muzejski eksponat, a raunari, pa i oni najbolji, po-
stali su pristupani svakom prevodiocu, kako u pogledu cene, tako i u pogledu la-
koe rukovanja. Stvoreni su novi raunarski programi koji prevodiocima pruaju
ogromne mogunosti

Prevodilaka javnost Beograda i Jugoslavije vrlo povoljno je doekala prvo izdanje

ove knjige. Bilo je ak prevodilaca koji su mi, proitavi knjigu, napisali pismo ili se
javili telefonom, da bi mi izrazili svoje zadovoljstvo knjigom i pruili podrku i ohra-
brenje za rad u prevodilakoj koli MULTILINGUA. Nema sumnje, meutim, da je
tako dobrom prijemu prvog izdanja doprineo zauujue mali broj tekstova iz ove
oblasti na srpskom jeziku i od naih autora, bar isto koliko i objektivni kvalitet knji-
ge. Neka ova konstatacija bude shvaena kao poziv prevodiocima moje i starijih ali
i mlaih generacija, posebno onima koji su po obrazovanju filolozi i lingvisti, da
svojim tekstovima sline vrste, a posebno naunim radovima, obogate vrlo oskud-
nu strunu literaturu iz ove oblasti na srpskom jeziku.

Jer, to sam duan da ponovim i u ovom izdanju, ova knjiica nije ni udbenik ni na-
uni rad. Ona je i dalje samo pokuaj autora da mladim ljudima koji ele da se ba-
ve prevodilakim poslom prenese ono to smatra najznaajnijim u sopstvenom
profesionalnom iskustvu.

Neki primerci prvog izdanja ove knjige doli su i do ruku ljudi koji nisu prevodioci,
ve korisnici usluga i poslodavci. Radost autora i svih onih koji su svojim profesio-
nalnim angamanom vezani za kolu MULTILINGUA bila je neizmerna kada smo
dobili poziv upravo od rukovodeih struktura jednog velikog spoljnotrgovinskog
preduzea da odrimo struni seminar za prevodioce te firme. Naa radost je bila
utoliko vea to je rukovodstvo tog preduzea, po zavrenom seminaru, meu svo-
ja osnovna akta uvrstilo i dokument kojim se precizno reguliu status, prava i oba-
veze prevodilaca u toj velikoj kui, dokument u ijem sastavljanju je uestvovao i
na MULTI SERVIS, nae preduzee u ijem okviru deluje i kola MULTILINGUA.

5
UVOD
Jugoslavija je (i ona biva i ova sadanja) zemlja u kojoj se, bez ikakve sumnje,
najvie prevodi u Evropi. S jedne strane, u Jugoslaviji kao vieetnikoj zemlji po-
stoji objektivna potreba za komunikacijom izmeu svih etnikih zajednica. S druge
strane, budui da se nalazi na geografskom raskru civilizacija i s obzirom na svo-
ju raniju i sadanju spoljnopolitiku orijentaciju, Jugoslavija ima vrlo razuene me-
unarodne odnose u kojima prevoenje ima vrlo vanu ulogu, utoliko vie to jezici
svih etnikih zajednica Jugoslavije spadaju u jezike ograniene difuzije, pa se du-
hovno i intelektualno, kao i politiko prisustvo Jugoslavije u svetu nuno obezbeu-
je prevoenjem sa tih jezika na takozvane velike jezike.

Upravo zahvaljujui ogranienoj difuziji jezika etnikih zajednica kao to su jugoslo-

venske, podizanje opteg kulturnog nivoa zemlje, koje podrazumeva i znanje stra-
nih jezika, nije dovelo do opadanja prevodilatva kao profesije, kao to je to sluaj
u nekim razvijenijim zemljama. Proseni jugoslovenski intelektualac danas je u sta-
nju bar da ita na nekom od velikih jezika, ali proseni intelektualac u drugim ze-
mljama nije, niti e uskoro biti, u stanju da ita na srpskom, albanskom ili rusin-
skom jeziku. A potrebe politike i kulturne promocije nae zemlje i ostalih zemalja
iji su jezici ograniene difuzije nalau da se sve vie prevodi sa tih jezika na veli-
ke jezike. Zato je prevodilato u naoj zemlji bilo, i bie sve vie, vrlo perspektivna
profesija.

***

Prevoenje je jedna izuzetna vetina. Vetina prenoenja misli, osenja, injenica,

iz jednog jezika u drugi. Ako je prevodilac dobro obavio svoj posao, italac odno-
sno slualac prevoda mora imati utisak da je tekst izvorno napisan ili izgovoren na
njegovom jeziku. Ako je re o slubenom prevodu nekog dokumenta ili politikog
govora, italac odnosno slualac prevoda ne sme imati nikakvih nedoumica oko
smisla poruke koju prima, osim, naravno, ako sam autor, iz raznih razloga, nije e-
leo da ostavi odreene nedoumice. I vie od toga: nije dovoljno samo da se razu-
me poruka. Poruka preneena neuobiajenim izrazima, neprirodnom sintaksom,
ak i ako je shvaena, zamara i iritira primaoca, koji, zbog toga, moe ak da ima i
odbojan stav prema samoj poruci. U dobrom prevodu, drugim reima, ne bi smela
da se oseti intervencija prevodioca. U tome se upravo i sastoji vetina prevodioca.
Prevodilac nije neko ko samo zna strani jezik, ak i kada ga zna vrlo dobro. Prevo-
dilac poseduje vetinu da odreeni tekst, napisan ili izgovoren na jednom jeziku,
prenese u drugi jezik prilagoavajui ga sintaksi i duhu tog drugog jezika, tako da
italac odnosno slualac prevoda ima utisak da je tekst izvorno napisan odnosno
izgovoren na jeziku prevoda. Znanje stranog jezika je, dakle, samo jedan, dodue
vrlo vaan, alat u prevodilakom zanatu. Prevodilaka vetina podrazumeva i neka
druga znanja i iskustvo koje se neprekidno obogauje.

6
Ako je, pak, re o prevodu knjievnog dela, onda treba imati u vidu i neke druge
elemente. Naime, dok je kod dokumentarnog, neknjievnog, teksta jezik sredstvo
izraavanja iskljuivo preko znaenja rei, kod knjievnog teksta se sadraj izraa-
va ne samo znaenjem, ve i zvukom i ritmom rei. Lepotu jedne pesme ne ine
samo misli i oseanja sadrana u svakom pojedinanom stihu, ve i, a ponekad i
pre svega, muzika rei, njihov ritam, lepota rime ili asonance. Za razliku od doku-
mentarnog prevoenja, knjievno prevoenje ima zadatak da u drugi jezik medijum
prenese, u granicama mogueg, ne samo saznajni ve i estetski kvalitet teksta: le-
potu zvuka i ritma rei, muziku rime ili asonance, autentinost atmosfere, sugestiv-
nost i originalnost metafore, jeziki nivo i jeziku posebnost svakog pojedinanog
lika.

Knjievno prevoenje stoga podrazumeva i odreeno umetniko angaovanje pre-

vodioca, a ovo podrazumeva i odreeni umetniki dar, talenat. Knjievni prevodioci
su esto i sami pisci, a u svakom sluaju ljudi sa umetnikim sklonostima.

Cilj ove knjige je, meutim, da razmotri najvanije aspekte dokumentarnog, odno-
sno neknjievnog prevoenja kao posebne vetine i posebne struke.

***

7
SAMO MALO ISTORIJE
Poziv usmenog prevodioca, u savermenom smislu rei, skoranjeg je datuma, u
istorijskom smislu. Meutim, funkcija usmenog prevodioca postojala je oduvek, bu-
dui da je izgovorena re dugo prethodila pisanoj. Kod starih Grka, homerovske
poeme su govorene znatno pre nego to su zapisane. U starom Egiptu, dravni i-
novnici su svoja pisma slali faraonu tako to su ih glasnici uili napamet i usput se
presliavali, da bi ih pred faraonom izdeklamovali naizust. Kod Jevreja, Talmud se
usmenim predanjem prenosio sa pokolenja na pokolenje, a i Muhamedov Koran je
sauvan zahvaljujui usmenoj tradiciji.

Dakle, usmeno prevoenje je mnogo starije od pismenog. Od kako je Vavilonska

kula sruena, kao simbol univerzalnog jezikog jedinstva, ljudi mu pribegavaju sva-
ki put kada razliite jezike grupe osete potrebu da komuniciraju. Retko unutar jed-
ne iste zajednice (osim ako je ova dvojezina ili viejezina), ve kada se kontakt
uspostavlja sa nekom drugom zajednicom.

Prevodilac postoji samo u funkciji odreene podvojenosti. On je posrednik, ili kako

su ga nekad zvali na francuskom jeziku truchement ili trucheman. Ta re, i njena
varijanta drogman (kako prevodioca zovu u Levantu) dolazi od arapske rei
tardjoumn, koja je i sama proistekla iz asirske rei ragmou (govoriti), odnosno od
aramejske rei targum, koja se odnosi na prevoenje svetih tekstova sa haldejskog
jezika.

To prevoenje svetih knjiga, da bi se one uinile dostupnim vernicima, predstavlja

jedan od retkih vidova opravdanog prevoenja unutar jedne zajednice. Biblija nas
ui (Knjiga Nemijina: 8, 8) kako su Leviti narodu tumaili zakon (veru): I itahu
knjigu, zakon Boji, razgovijetno, i razlagahu smisao, te se razumijevae to se i-
talo. Danas bismo rekli da su prevodili s lista na aramejski jezik ono to su itali
na hebrejskom. Uostalom, u hramovima se izvorni tekst esto izgovarao tihim gla-
som, dok je prevod itan glasno, to bi se moglo smatrati, na izvestan nain, zaet-
kom simultanog prevoenja. U toj posebnoj funkciji usmenog prevodioca treba tra-
iti objanjenje za natprirodnu mo koju je obian svet, u davna vremena, pripisi-
vao ljudima koji su osim maternjeg znali i neki drugi jezik.

Usmeno prevodilatvo, kao potpuno svetovna funkcija, izvan bilo kakvog verskog
konteksta, javlja se u starom Egiptu, nekih 3000 godina pre Hrista. Izvestan broj
velikodostojnika iz najsevernijeg dela starog egipatskog carstva poneli su tada s
ponosom zvanje efa prevodilaca. O njima govore mnogi zapisi naeni u Asuanu,
naspram ostrva Elefantin. Dvojezinost te pogranine zone, gde su, jedni kraj dru-
gih iveli Nubijci i Egipani, pospeila je pojavu tih prvih prevodilaca o kojima je
istorija sauvala tragove. Herodot o njima pie na vie mesta i opisuje ih kao neza-
visnu kastu.

8
Grci nisu nikada imali za prevodioce ni onaj interes ni potovanje koje su im ukazi-
vali Egipani. Naravno, znali su oni kakav je znaaj prevodilaca, kao to to pokazu-
ju Herodotovi tekstovi i injenica da se Platon, prilikom jednog putovanja u Egipat,
upravo preko jednog prevodioca upoznao sa egipatskim i biblijskim tekstovima.
Meutim Grci su toliko bili uvereni u svoju kulturnu superiornost da su strancima
ostavljali trud da naue grki, rezonujui otprilike kao dananji britanski ostrvljani
koji smatraju da u univerzalnost engleskog jezika ne treba uopte sumnjati.

Latinski su Grci uili samo izuzetno, i to uglavnom oni koji su se bavili pravom ili
upravljanjem drave. Zato ne treba da nas udi tako malo pominjanja prevodilaca u
grkim tekstovima

Kod Rimljana, na protiv, funkciji prevodioca pridavan je veliki znaaj. Rimsko car-
stvo je, praktino, bilo dvojezino, jer je znanje grkog jezika smatrano obaveznim
delom intelektualnog prtljaga obrazovanog Rimljanina. U kolama su latinski i grki
predavani ravnopravno. Iole obrazovaniji Rimljanin nije imao problema sa razume-
vanjem grkog, meutim esto im dostojanstvo nije dozvoljavalo da se izraavaju
na nekom drugom jeziku osim latinskog. Stoga se i prijem grkih ambasadora u
rimskom Senatu nije mogao zamisliti bez posredstva prevodilaca iji je zadatak bio
da odgovore date na latinskom prevode na grki. Na prijemu grkih filozofa, 154.
Pre Hrista, prevodilaki posao je obavio jedan rimski senator po imenu C. Acilius.

Upravi rimskih provincija, u njenim odnosima sa Egipanima, Sirijcima, Skitima,

Germanima, Keltima i mnogim drugim narodima, prevodilake usluge su bile neop-
hodne na svim nivoima. Prevodioce je delom plaala drava, a delom sami inovni-
ci. Jo oko 400. godine pre Hrista, rimsko Ministarstvo unutranjih poslova, Magi-
ster officiorum, imenovalo je prevodioce za varvarske jezike, kojima je povreme-
no poveravalo i diplomatske zadatke. Za vreme punskih ratova, mirovni pregovori
su esto poveravani prevodiocima.

Od poetka hrianske ere, irenje Isusovog uenja nalagalo je korienje prevodi-

laca. U samom hramu, tumaenje Svetih knjiga predstavljalo je ve neku vrstu
usmenog prevoenja sa svetog jezika na aramejski. Evangelista Marko je posluio
Svetom Petru kao prevodilac da bi aramejski tekst preveo na grki. Apostoli Stefan
i Pavle propovedali su ravnopravno na grkom i na aramejskom. Kada je latinski
postao jezik obreda, pojavila se potreba za novim prevodiocima. Na Istoku, ti litur-
gijski prevodioci su najvie prevodili na sirijaki, ali su se u Jerusalimu, u 5. Veku
po Hristu, pored grko-sirijakih, sretali i grko-latinski prevodioci.

U srednjem veku, budui da je evangelizacija stalno obuhvatala sve vie teritorija,

bilo je potrebno sve vie prevodilaca za irenje Jevanelja. Na svetovnom planu,
srednjevekovni Zapad je, izgleda, prevodiocima obezbeivao znaajno mesto. U
organizaciji feudalnih dvorova i u brojnim feudalnim vojskama, esto se nailazilo na
itave ekipe slubenih prevodilaca. S obzirom na njihov poloaj na dvorovima, imali
su pravo da im se uz ime dodaju i poasni pridevi dvorski, plemeniti, odvani, hra-

9
bri, smeli i mudri. Sam Karlo Veliki je jednom prilikom prizvao nebeski blagoslov za
jednog preobraenog prevodioca koji mu je bio posebno odan. Naime, veina pre-
vodilaca koji su radili za Karla Velikog i njegove dvorjane bili su preobraeni Sara-
ceni (Arapi).

Upravo su tekoe u odnosima izmeu hrianskog i muslimanskog sveta uslovile

pojavu diplomatskog prevodilatva u savremenom smislu rei. U 14. veku, jedan
francuski pravnik, Pjer Diboa, predlagao je ak da se ustanovi jedna kola orijental-
nih jezika sa zadatkom da osposobljava budue prevodioce da razgovaraju sa ne-
vernicima, kako bi omoguili izvesno pribliavanje sporazumevanjem i ubeiva-
njem. Vizantinci su ve imali prevodioce koji su pratili izaslanike srednjevekovnih
suverena. Kada je, 1453, Carigrad pao u ruke Turcima, ovi su tada znatno unapre-
dili ovu struku, koja je kod njih postojala jo od 12. veka. Bili su to dragomani ili
drogmani, koji su se ve odavno spominjali u krajevima pod vlau Polumeseca.

Drogmani su bili uticajne linosti. Njihov znaaj se objanjava injenicom da oto-

manske vlasti, u naelu, nikada nisu na poruke odgovarale pismeno; sva komuni-
kacija obavljala se neposredno i iskljuivo preko drogmana. U Francuskoj su oni bi-
li jezgro budue prevodilake slube Ministarstva inostranih poslova, za koje je,
1795, u Parizu, osnovana Dravna kola ivih orijentalnih jezika.

Od 1699, Luj XIV je poeo da donosi uredbe koje pokazuju njegovu brigu za obu-
avanje prevodilaca. On je, naime, propisao da se svake tri godine alje u Carigrad
i Smirnu po est deaka od devet do deset godina da bi tamo nauili jezike i postali
slubeni prevodioci. Ovaj monarh je, 1721, ustanovio i stipendije za ovu decu, a u
Parizu, u liceju Luj Veliki, organizovana je i posebna nastava za njih. Taj licej se,
1873, stopio sa Dravnom kolom ivih orijentalnih jezika, ustanovljenom u vreme
Revolucije.

Od Vestfalskog mira (1648) pa sve do kraja XIX veka, francuski jezik je potpuno
zamenio latinski kao jezik meunarodne razmene na Zapadu. U XVIII i XIX veku
bilo je nezamislivo da diplomata, pored maternjeg, ne zna bar jo i francuski. Pre-
govori na Bekom kongresu (18141815) voeni su na francuskom jeziku, iako je
to bio jezik pobeene strane.

Od kraja I svetskog rata francuski jezik gubi ovaj monopol, a engleski postaje rav-
nopravan sa francuskim. Pariz gubi oreol prestonice sveta.

Stvoreni su uslovi za pojavu usmenog prevodioca u dananjem smislu rei. On se i

pojavljuje, 1919, na Mirovnoj konferenciji, u liku Pola Mantua, istoriara i profesora
londonskog Univerziteta, kasnije jednog od direktora Instituta za visoke meuna-
rodne studije u enevi. Na toj konferenciji, koja je utrla put Drutvu naroda, konfe-
rencijsko prevoenje uinilo je svoje prve korake. Posebno obuene ekipe primeni-
le su tada jednu posebnu metodu usmenog prevoenja, zvanu konsekutivno pre-

10
voenje, kada prevodilac pone da govori tek poto govornik zavri jednu odree-
nu celinu.

Meu pionirima te tehnika valja spomenuti Antoana Velemana, osnivaa enevske

Prevodilake kole, koji je prevodio na etiri jezika, ana Erbera, Robera Konfina,
brau Andrea i ora Kaminker i ora Matjea, za francuski jezik, i Evansa i Lojda
za engleski.

Simultano prevoenje javlja se prvi put, u dananjem smislu rei, 1927. godine na
Meunarodnoj konferenciji rada. Prevodilac govori istovremeno kada i govornik,
zahvaljujui sistemu mikrofona i slualica. Godine 1930. jedan takav ureaj monti-
rali su Simens i Haske za potrebe Svetske konferencije o energetici, u Berlinu.

Izum simultanog prevoenja pripisuje se jednom amerikom poslovnom oveku,

Edvardu Fajlinu, iz Bostona, koji je na tu ideju doao odmah po zavretku I svet-
skog rata, ali je prihvatljiv ureaj uspeo da konstruie tek kad je obezbedio sarad-
nju elektroinenjera Gordona Finleja i podrku predsednika kompanije IBM, Toma-
sa Votsona.

Ipak, simultano prevoenje je postalo redovna praksa tek po zavretku Drugog

svetskog rata.

Pukovnik Leon Dostert, Francuz koji je postao Amerikanac poto se proslavio kao
oficir u vojsci SAD, dobio je zadatak da obezbedi simultano prevoenje na Nirnber-
kom procesu. Veliki publicitet ovog procesa znatno je doprineo popularizaciji si-
multanog prevoenja. Organizacija Ujedinjenih nacija, koja je, 1946, zamenila Dru-
tvo naroda, konano je simultano prevoenje stavila u isti rang sa konsekutivnim.

U drugoj polovini ovog veka delatnost konferencijskih prevodilaca znatno se proiri-

la stvaranjem brojnih specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija: Svetske organi-
zacije rada, Svetske zdravstvene organizacije, Organizacije za civilnu avijaciju, Or-
ganizacije za ishranu i poljoprivredu, UNESKO-akao i mnotva ekonomskih, poli-
tikih, vojnih i drugih meunarodnih integracija: NATO, Savet Evrope, Pokret ne-
svrstanih zemalja, Evropska unija, ne raunajui najrazliitije meunarodne strune
skupove.

Takav razvoj profesije nametnuo je ubrzo i reavanje problema obuke konferencij-

skih prevodilaca, pa je, ve 1941, profesor Antoan Veleman, dugogodinji stru-
njak za konsekutivno prevoenje u Drutvu naroda, osnovao Prevodilaku kolu
Univerziteta u enevi, prvu kolu iji je program u potpunosti bio usmeren na obu-
avanje pismenih, a posebno usmenih, konferencijskih prevodilaca.

Ubrzo su se prevodilake kole univerzitetskog nivoa umnoile u Evropi i van nje, i

to prvo u Nemakoj, gde su otvorene takve kole u Hajdelbergu, Germershajmu i
Minhenu, uz mnotvo slinih privatnih kola. U Parizu od 1948. radi Prevodilaka

11
kola u okviru Visokih trgovinskih studija, a 1954. Sorboni se prikljuio Institut viso-
kih prevodilakih nauka. U SAD takve kole postoje u irom zemlje, a najpoznatija
je ona u Vaingtonu, na ijem elu je prvi bio ve pomenuti Leon Dostert. U Belgiji,
pored nekoliko prestinih dravnih i privatnih prevodilakih kola univerzitetskog ni-
voa, postoji i Prevodilaka kola internog tipa u okviru Zajednike slube za konfe-
rencijsko prevoenje Komisije Evropske unije u Briselu. U toj koli su stairali i
obogatili svoja struna znanja i instruktori kole Multilingua. Danas u praktino
svim zemljama Evrope postoje manje ili vie poznate prevodilake kole.

U Jugoslaviji ne postoji ni jedna dravna prevodilaka kola, a od privatnih samo

Multilingua, u okviru preduzea MULTI SERVIS. U trenutku pripreme za tampu
ove knjiice, tu kolu je zavrila ve etvrta generacija prevodilaca. Mnogi od bivih
polaznika ve rade kao prevodioci u preduzeima i dravnim ustanovama, ili pak
kao slobodni prevodioci. Jedan broj njih stalno je zaposlen u MULTI SERVISU, a
neki su posao nali i u inostranstvu.

Istorija jugoslovenskog prevodilatva je slavna, herojska, utoliko vie to je ogrom-

na veina jugoslovenskih prevodilaca morala da se za taj poziv obrazuje empirijski,
u praksi, u odsustvu prave prevodilake kole. Multilingua, kao prva privatna pre-
vodilaka kola u ovom delu Evrope, ima ambiciju da se, s vremenom, ugradi u
obrazovni sistem Srbije i Jugoslavije. Rezultati koje je postigla u prve etiri genera-
cije ohrabruju je u tom naumu i daju joj snage da istraje i pored ogromnih tekoa
na koje nailazi u svom radu.

PISMENO I USMENO PREVOENJE

Zanimljivo je da u srpskom (i u hrvatskom) jeziku ne postoje posebni termini kojima
bi se posebno oznailo pismeno prevoenje, a posebno usmeno prevoenje. Do-
due, imenica tuma znai uglavnom usmeni prevodilac (iako sudski tuma pre-
vodi i usmeno i pismeno), ali zato imenica prevodilac oznaava i pismenog i
usmenog prevodioca. To nije sluaj u veini drugih evropskih jezika. Ako uzmemo
u obzir one najrasprostranjenije, kao to su engleski, francuski, panski, nemaki,
videemo da u svakom od tih jezika postoji poseban termin za svaku od ove dve
kategorije prevodilaca. Za to postoji i vrlo jednostavno objanjenje. Naime, pisme-
no i usmeno prevoenje jesu dva posebna zanata, meusobno vrlo razliita, koji-
ma je jedino zajedniko znanje stranog jezika. I automehaniar i vodoinstalater ko-
riste u svom poslu francuski klju, kljeta, eki, ali obavljaju vrlo razliite poslove i,
ako su ozbiljni ljudi, ne bi se nikada uputali u posao onog drugog. U razvijenim ze-
mljama, sa razvijenim tritem rada i sa visokim zahtevima u pogledu kvaliteta sva-
kog posla, ak i vrlo srodne struke su strogo odvojene. Uska specijalizacija, kojom
se obezbeuje vii nivo usluge, ide dotle da se automehaniari specijalizuju za od-
reene marke automobila, lekari specijalisti za odreene podspecijalnosti (meu
otorinolaringolozima tano se zna ko lei grlo, ko nos a ko ui) i tako dalje do naju-
ih specijalnosti. Tako je i sa prevodiocima. U zavisnosti od linih sklonosti, ali i od

12
objektivnih okolnosti i trinih prilika, prevodioci se u razvijenim zemljama oprede-
ljuju za usmeno ili pismeno prevoenje i to opredeljenje je, u naelu, konano. Za
ove dve razliite profesije postoje i posebne kole (kod nas prevodilake kole
uopte ne postoje, osim nae MULTILINGIAE, koja je izvan dravnog sistema ko-
lovanja).

U naoj zemlji, koja jo nije postigla takav nivo razvoja, odvajanje srodnih struka je
mnogo manje odmaklo nego u razvijenim zemljama. Zar svako od nas ne poznaje
po nekog majstora koji e vam danas popraviti automobil bilo koje marke, sutra
promeniti greja na bojleru, a nekom drugom prilikom prepraviti plakar u spavaoj
sobi? Usluge strunjaka vrlo uske specijalnosti znatno su skuplje od usluga majsto-
ra opte prakse (jer su i kvalitetnije), a relativno nizak standard primorava korisni-
ke usluga da se radije obraaju jevtinijim sveznalicama, po cenu da popravljeni
auto proizvodi udne zvuke, da posle zamenjenog grejaa u bojleru voda pomalo
kaplje iz njega, a da na prepravljenom plakaru vrata ne mogu do kraja da se zatvo-
re. Tako je i u naem prevodilatvu. Specijalizovani prevodilac bio bi preskup za
korisnika prevodilakih usluga, koji bi stoga uvek dao prednost univerzalcu koji mo-
e i da prevodi pregovore i da odmah zatim prevede i zapisnik pregovora, ak i ako
kvalitet i jedne i druge operacije nije vrhunskog nivoa. Vano je da se obavi posao.
Zato smo mi, jugoslovenski prevodioci, samo prevodioci, zato na jezik i ne pozna-
je posebne termine za ove dve razliite struke.

Ipak, za majstore-sveznalice kaemo esto da imaju zlatne ruke. Ako u naoj ze-
mlji nismo stigli dotle da prevodimo samo pismeno (i to samo ugovore ili samo teh-
niku dokumentaciju) odnosno samo usmeno (i to samo politike razgovore ili sa-
mo komercijalne pregovore), zato je univerzalnost naih prevodilaca veoma cenje-
na, a esto i zloupotrebljena. Korisnici naih usluga su navikli da nam u podne po-
ture tridesetak stranica teksta za jue koji mora biti gotov do kraja radnog vreme-
na, da bi nas kroz sat vremena prekinuli i poveli na razgovore sa stranim partne-
rom koji je iznenada stigao. Nae kolege u inostranstvu, strogo specijalozovane
ak i u okviru samo usmenog ili samo pismenog prevoenja, dive nam se i ale
nas. Dogodilo mi se u Briselu, poetkom osamdesetih godina, da sam za potrebe
delegacije naeg Ministarstva poljoprivrede, koja je pregovarala o izvozu naeg
mesa u Zajednicu, prevodio simultano, u oba smera, od devet ujutro do tri popod-
ne: Ve oko podne okupila se itava ekipa kolega prevodilaca iz Zajednice ispred
moje kabine gvirei povremeno unutra i udei se kako ja to prelazim sa srpskog
na francuski i obratno, ukljuujui istovremeno odgovarajue prekidae za odgova-
rajui kanal levom rukom, beleei lina imena i brojke desnom rukom, a pritom
uspevam i da srknem kafu i popuim po neku cigaretu. Prvo, oni u naelu prevode
iskljuivo na svoje maternje jezike, i to najvie tri sata dnevno, menjajui se sa ko-
legom u kabini na svako pola sata. Negde oko pola dva, jedan od njih je tiho uao
u moju kabinu i stavio mi pod nos komad papira na kome je pisalo: Slobodno pre-
kinite ovo izrabljivanje. Na sindikat vas titi. " Dolo mi je da puknem od smeha.
Kakvo prekidanje: To bi znailo da bi se zbog mene prekinuli sudbinski pregovori,
a ja bih morao da podnesem ozbiljne posledice, moda ak i gubitak posla. To to

13
sam ja radio ono to bi u normalnim uslovima radilo etvoro prevodilaca (dva za
srpski, dva za francuski jezik) nikoga od naih ne bi impresioniralo. Ta, zar svi ne
dajemo maksimum od sebe za dobro nae zemlje?

I. PISMENO PREVOENJE
ta je, zapravo, prevoenje?

Prekucaj mi to na engleski. To nije vic, ve zahtev koji pojedini poslodavci posta-

vljaju prevodiocima ee nego to se neupuenima ini. Laici esto misle da je
prevoenje prepisivanje jednog teksta, napisanog na jednom jeziku, na drugi jezik.
Ti isti laici, koji inae mogu biti vrlo kompetentni u svojim respektivnim strukama,
smatraju da je prevoenje jedan mehaniki posao ako prevodilac oba jezika zna
dobro. Ako prevodilac zastane kod nekog termina i pita za savet, oni su skloni da
sumnjiavo pitaju pa, valjda zna engleski (ili francuski, ili nemaki...), kad si ve
prevodilac. Neki od tih laika i sami znaju, ponekad ak prilino dobro, neki strani
jezik, pa ponekad pokuaju (najee usmeno) neto i da prevedu. Te situacije su
neiscrpni izvor anegdota koje prevodioci rado prepriavaju, ne bez izvesne zlura-
dosti.

Laici veruju da se prevode rei, a to je osnovna greka. Jer, zapravo se prevode

poruke, koje mogu biti misli, injenice, oseanja, koje se izraavaju strukturama iji
su elementi rei. Jedna poruka, izraena jednom odreenom strukturomm prenosi
se u drugi jezik strukturom koja ne mora biti, i najee nije, identina strukturi iz-
vornika. To je ono to nazivamo specifinost ili duh svakog jezika.

Da nije tako, prevoenje bi bio jedan potpuno mehaniki posao, za koji, teoretski,
ne bi bilo ni potrebno znanje stranog jezika. Jer, kad bi se prevodile rei, onda bi
za prevoenje bio dovoljan renik. Jednostavno bismo za svaku re u izvornom
tekstu potraili odgovarajuu re u reniku i to bi bila sva mudrost prevoenja. Ali,
znamo da nije tako.

Uproeno govorei, prevoenje je vetina koja omoguava da jednu poruku koju

je lice A formulisalo na jednom jeziku, primi lice B koje taj jezik ne razume. Kako se
to postie?

Prevoenje, kao mentalna radnja, odvija se u vie etapa. Prva je itanje (odnosno
sluanje, kod usmenog prevoenja) izvornog teksta. Sledi logika i gramatika
analiza proitanog teksta. Ta analiza ne mora biti svesna, odnosno sa gomilanjem
prevodilakog iskustva, ona postaje sve manje svesna. Poto se shvati poruka pro-
itanog teksta i ustanovi njegova struktura, trai se odgovarajua struktura u dru-
gom jeziku koja e shvaenu poruku najbolje preneti primaocu poruke koji razume
samo taj drugi jezik. ak i kad poseduje vrlo veliko iskustvo, prevodilac uvek ulae
veliki mentalni napor u obavljanju svog posla. Jer, u svakom jeziku ima bezbroj

14
moguih struktura, a svaki govornik ili autor teksta moe poslati bezbroj moguih
poruka. Meutim, taj napor je istovremeno i veliki izazov za prevodioce. Prevodioci
spadaju u one retke ljude kojima njihov posao nikada nije dosadan. Iako spolja de-
luje kao rutinski, njihov posao je uvek istraivaki i zahteva visoku koncentraciju i
kreativnost. Zato su prevodioci, s pravom, vrlo osetljivi na nerazumevanje kreativ-
nosti i izuzetno visokog intelektualnog nivoa njihovog posla.

Struno obrazovanje

Ve smo rekli da ni u bivoj ni u sadanjoj Jugoslaviji ne postoji ni jedna prevodi-

laka kola univerzitetskog nivoa. Do skora su postojale one nesrene prevodila-
ke gimnazije koje su bile prevodilake utoliko to se uenju stranih jezika posve-
ivalo malo vie panje nego u drugim srednjim usmerenim kolama, dok su ve-
be iz samog prevoenja izvodili nastavnici koji najee nisu u ivotu profesional-
no preveli ni jednu stranicu teksta Osim toga, profesija prvodioca zahteva viso-
kokolsko obrazovanje, odnosno vii nivo i znanja stranih jezika i opte kulture ne-
go to to prua srednja kola. Zato se od prevodilakih gimnazija i odustalo, a vei-
na svrenih maturanata tih gimnazija nastavila je studije na filolokom fakultetu ili
na nekoj drugoj visokoj koli humanistikog usmerenja.

Kada je pre tridesetak godina autor ovih redova, sa jo jednim kolegom, koji se ta-
koe kasnije dugo bavio prevodilatvom, obratio tadanjem efu katedre za francu-
ski jezik i knjievnost na Filolokom fakultetu u Beogradu, sugestijom da bi bilo ko-
risno osnovati odsek ili smer za prevodilatvo, dobio je arogantan i obeshrabrujui
odgovor da se na tom fakultetu izuava knjievnost, a ko eli u kolu za tumae,
treba da se obrati firmi do nas - mislei na Kolarev narodni univerzitet, na kome
su tradicionalno odravani viemeseni kursevi stranih jezika! Kasnije se u vie na-
vrata javljala ideja da se prevodilatvo izuava na Filolokom fakultetu, meutim ta
se ideja nije nikad ostvarila, uglavnom zbog materjalnih tekoa, mada nije isklju-
eno i da neko nije eleo da u hramu nauke vidi i jedan zanat. Jer prevodilatvo
jeste vetima, zanat, koji se od drugih zanata razlikuje utoliko to je za njega neo-
phodno univerzitetsko obrazovanje

Buduim prevodiocima ostalo je da se struno obrazuju iskljuivo kroz praksu,

oslanjajui se na iskustvo starijih kolega i uei na sopstvenim, po pravilu, brojnim,
grekama tokom prvih godina prevodilakog rada. Od strune literature na raspola-
ganju im je bio i ostao samo jedan asopis koji izdaje jedno strukovno udruenje,
koje povremeno organizuje i neke kurseve na kojima se, uglavnom, razrauje ter-
minologija iz pojedinih oblasti (graevinarstvo, finansije, itd. ), ali koje ne moe, jer
mu to i nije zadatak, da mlade prevodioce uputi u tajne prevodilakog zanata.

A, kako se, onda, postaje prevodilac u naoj zemlji?

Najee tako to se prvo zavri Filoloki fakultet, da bi se zatim mesecima, a e-

sto i godinama traio posao u nekom preduzeu ili dravnoj ustanovi. Srenicima

15
koji nau posao predstoje meseci ili godine pipanja u mraku, mukotrpnog istraiva-
nja, ugledanja na starije kolege (koje nisu uvek pravi primer za ugled), sticanja li-
nog iskustva. Prevodioci ne moraju biti obavezno filolozi. U Zapadnoj evropi, ak,
oni i nisu brojniji od onih koji su zavrili neke druge fakultete, a zatim se osposobili
za prevodilatvo u nekoj od prevodilakih kola. I kod nas postoje ekonomisti,
pravnici, inenjeri, ak i lekari, koji se sa jednakim uspehom bave prevodilakim
zanatom, a neki se smatraju i vrhunskim prevodiocima. Kao to emo u ovoj knjii-
ci stalno naglaavati, prevodilac mora imati visokokolski nivo obrazovanja i odli-
no znanje stranog i maternjeg jezika da bi se mogao baviti ovim plemenitim i odgo-
vornim poslom. Iskustvo pokazuje da su meu ne-filolozima najbolji prevodioci oni
koji su neki drugi fakultet zavrili u inostranstvu: podrazumeva se da su tamo savr-
eno ovladali jezikom, a u kvalitet univerzitetskog obrazovanja koji se stie u razvi-
jenim zemljama ne treba uopte sumnjati. Pored znanja jezika, za prevodioca je
opta kultura najmoniji alat. Naprotiv, oni mladi ludi koji su u inostranstvu zavrili
samo srednju kolu, najee gimnaziju, po pravilu retko postaju dobri prevodioci:
oni u srednjoj koli ovladaju govornim jezikom, ali od opte kulture, u naelu, stek-
nu manje nego u naim gimnazijama. Ako nau posao tako to poslodavca impre-
sioniraju svojim govornim jezikom (sa savrenim akcentom i besprekornom intona-
cijom), obino slabo struno napreduju zbog skromnosti svoje opte kulture i mla-
dalake samouverenosti. Naravno, to je sluaj samo ukoliko posle zavrene gim-
nazije u inostranstvu odustanu od univerzitetskih studija i odmah nau posao kao
prevodioci.

PRAKSA

Status

Srenik koji u ovoj zemlji ekonomskih i politikih kriza, posle zavrenih univerzitet-
skih studija, uspe da nae posao kao prevodilac, suoava se odmah sa nekoliko
znaajnih problema. Prvo, on se mora pomiriti sa praktinom nemogunou zna-
ajnijeg napredovanja u slubi. Osim u retkim preduzeima i dravnim ustanovama
gde postoje posebne prevodilake slube, prevodilac je, po pravilu, tehniko lice,
koje, bez obzira to je svojim obrazovanjem i optom kulturom esto iznad svojih
poslodavaca, ceo svoj radni vek provodi iskljuivo kao izvrilac tuih naloga. U dru-
tvenom statusu izmeu prevodilaca, u veini preduzea, i, na primer, daktilografa
ili sekretarica, skoro da nema razlike, a i kad je ima, ona je po pravilu u korist ovih
potonjih.

16
U onim preduzeima i ustanovama gde postoje prevodilake slube, situacija je
neto povoljnija. U njima su prevodioci rangirani po stepenu strunosti i iskustvu i
stimulisani su materjalno da hijerarhijski napreduju. Mogunosti napredovanja pod-
razumevaju obino tri do etiri stepenice, sa vie teoretskom nego praktinom mo-
gunou da dobar prevodilac u naponu stvaralake snage postane ef prevodila-
ke slube. Tako, prevodilac koji je imao sree da se zaposli kao poetnik u pevodi-
lakoj slubi nekog veeg preduzea ili ustanove, marljivim radom i uz malo sre-
nih okolnosti dostii e hijerarhijski vrh sa svojih trideset godina, i na tom vrlo
skromnom vrhu (samostalni prevodilac ili vii samostalni prevodilac) najverovat-
nije e doekati penziju, oekujui da ef slube ode u penziju pa da zauzme nje-
govo mesto, to nije uvek zagarantovano. Oni ambiciozniji, pokuae moda da se
probiju u osnovnu delatnost preduzea. Neki e, vrlo retki, i uspeti, s tim to e mo-
rati da menjaju struku i ue novi posao u godinama kada je za tako neto ovek
objektivno manje spreman i sposoban nego sa, recimo, dvadeset pet godina ivo-
ta. Meutim, najvei broj prevodilaca se miri sa tom sudbinom i deli je sa jo veli-
kim brojem struka, ukljuujui i prosvetu, koja apsorbuje najvei broj svrenih filolo-
ga. Najzad, takve sudbine su svesni na samom poetku karijere i obino su motivi-
sani da na takvu sudbinu pristanu, injenicom da su obezbedili kakvu-takvu egzi-
stenciju.

Uslovi rada

Sledei veliki problem prevodilaca jesu uslovi rada. Imajui u vidu tretman prevodi-
laca po preduzeima, prevodilac treba da se smatra srenim ako kancelariju deli
sa manje od deset kolega i ima svoj pisai sto i svoju pisau mainu. Zahtevi za
nabavku renika i strune literature najee se dugo i sumnjiavo razmatraju, dok
se zahtevi za periodinu kupovinu novih izdanja po pravilu odbijaju (pa, ima ve
tri renika).

Pojava programa za raunarsku obradu teksta revolucionisala je tehnologiju rada

prevodilaca. Sa raunarom vie nema prekucavanja ve postojeih delova prevoda
(kod tipskih tekstova), nema kucanja prve, druge, tree, definitivne verzije, jer se
sve izmene i ispravke obavljaju na ekranu raunara, a tampa se samo konani,
preieni tekst. Osim toga raunar omoguava da se najee korieni termini u
nekoj oblasti, posebno oni koji se sastoje od vie rei, tako programiraju da se celi
ispisuju na ekranu pritiskom na samo jedan taster. Umesto da sintagmu Savezna
Republika Jugoslavija, koja e se u nekom dokumentu pojavljivati po desetak puta
na jednoj stranici, svaki put ispisuje na jeziku prevoda, prevodilac ima mogunost
da tu sintagmu dobije na ekranu pritiskom na samo jedan taster.

esto se dogaa da tek na kraju podueg prevoda, od tridesetak i vie stranica,

prevodilac za neki upotrebljeni termin nae adekvatnije reenje na jeziku prevoda.
Umesto da ceo tekst prekuca na maini (ili za taj posao angauje daktilografa, koji
e verovatno napraviti pritom nekoliko ortografskih greaka), pevodilac e narediti

17
svom raunaru da pronae stari termin i da ga, u celom tekstu, zameni novim, ade-
kvatnijim. Cela operacija traje najvie desetak sekundi.

Raunar omoguava, osim mnogih drugih pogodnosti, o kojima emo podrobnije

neto rei u posebnom poglavlju o informatici u slubi prevoenja, da se jedno pi-
smo koje treba uputiti na, recimo pedeset adresa, prevede samo jednom, a rau-
nar na odreenom mestu sam unosi ime i ostale podatke adresata, koje crpi iz ba-
ze podataka koja je ve oformljena u raunaru. Na tampau izlaze pisma istovet-
nog sadraja i forme sa imenom, adresom i titulom svakog pojedinanog klijenta.
Pedeset pisama istovetnog sadraja i forme, upueno pedesetorici razliitih klijena-
ta, istog grafikog kvaliteta (nema bledih i neitkih kopija, sve su originali), bie
prevedeno, adresirano i poslato za manje od jednog sata.

Dobri programi za obradu teksta imaju i mogunost provere pravopisa (najee

samo za engleski jezik), kao i mali renik najeih termina, koji prevodilac sam
obogauje novim sopstvenim reenjima. Ovi programi imaju mogunost da se de-
lovi nekog dueg teksta (na primer, kada razliita poglavlja jednog dokumenta sa-
stavlja vie autora) unose bez reda u memoriju raunara, da bi se kasnije pristupilo
njihovom sreivanju, tako to se svaki uneseni deo dovede na svoje mesto, dotera,
koriguje i - tampa konana verzija.

Pomou jednog malog dodatka raunaru (skenera) izvorni tekst se moe sa papi-
ra direktno preneti u memoriju raunara. Prilikom prevoenja, tako uneseni izvorni
tekst e se pojaviti na levoj polovini ekrana, a prevod e se ispisivati na desnoj po-
lovini.

To su samo neke od mnogobrojnih mogunosti koje prua raunar pismenom pre-

voenju. Neka preduzea su shvatila prednosti raunara i nabavila su ih za svoje
prevodioce. I ekonomska raunica je na njihovoj strani: danas sasvim pristojan ra-
unar sa tampaem kota manje od glomazne i komplikovane elektronske pisae
maine, a osim to slui za obradu teksta, moe sluiti i za obraun plata, knjigo-
vodstvo, pa i za proraun i crtanje projekata. Danas veina inenjera svoje projekte
radi upravo na raunaru.

U nekim sredinama, pak, postoji otpor prema svakoj tehnikoj novini, bez obzira na
oiglednost njenih prednosti. Imao sam prilike da upoznam rukovodioce koji su od-
bili da nabave raunare za svoje prevodioce smatrajui da je to skupa igraka.
Dodue, upoznao sam i prevodioce koji dugo nisu hteli da se obue za rad na ra-
unaru, iako osnovna obuka zahteva samo nekoliko sati. Kao da postoji, kod nekih
ljudi, strah, ili ak podsvesno oseanje krivice to jedan kreativni posao rade sa
manje napora nego ranije. Otpor prema tehnikim novinama je sastavni deo kon-
zervativnog pogleda na svet i on se teko prevazilazi, bez obzira na kulturni nivo
zajednice ili pojedinca. Kad sam, sa osamnaest godina, uio da vozim automobil,
upoznao sam oficira, pilota mlaznog aviona, koji posle etrdesetak asova vonje

18
nije umeo da pokrene automobil a da mu se bar dva-tri puta ne ugasi motor, na
uas naeg zajednikog instruktora.

Prevodilac bi, u pogledu uslova rada, morao da insistira na odreenom minimumu

bez kog se ne moe pruiti kvalitetna usluga. Taj minimum podrazumeva, pre sve-
ga, odgovarajuu prostoriju za rad. Idealno je za prevodioca da u svetloj i udobnoj
kancelariji radi sam, jer su mu za rad potrebni koncentracija i mir. Kancelarija se
moe deliti eventualno sa jo jednim kolegom prevodiocem, to, zbog mogunosti
strunog konsultovanja, moe biti i korisno. Ali, u kancelarijama prenatrpanim sto-
lovima i ormanima, u kojima radi pet do deset prevodilaca, gde se teko die i gde i
preko dana mora da se koristi vetako svetlo, nije ambijent za efikasan kreativni
rad.

Prevodilac, ako ve nije sam u svojoj kancelariji, mora imati svoje radno mesto, sa-
mo svoj sto i svoju opremu - pisau mainu ili raunar. Prepiranje oko prvenstva za
korienje stola ili opreme stvara lou radnu atmosferu i znatno umanjuje efika-
snost rada prevodilaca.

Ve smo spomenuli prednosti moderne opreme. Prevodioci moraju insistirati na

nabavci raunara. Za manje od deset godina pisae maine e biti jo samo mu-
zejski eksponati, a ve sada mnoga preduzea razmenjuju tekstove bez posred-
stva papira, tako to ih telefonskom (modemskom) vezom alju sa jednog raunara
na drugi ili razmenjujui diskete na kojima su snimljeni tekstovi ili njihovi prevodi.

Osim stacionarnih raunara, relativno jevtinih (u ovom trenutku vrlo dobri raunari
sa dobrim laserskim tampaem mogu se nabaviti za manje od 2000 nemakih
maraka), svaka ozbiljna prevodilaka sluba morala bi imati bar jedan prenosni
(laptop ili notebook) raunar, koji moe stati u obinu akten-tanu. Takav se ra-
unar nosi na put, u njega se unose tekstovi dokumenata i njihovi prevodi, zabele-
ke, prorauni, nacrti ugovora, podaci neophodni za pregovore. Sav prevodilaki
posao moe se obaviti na putu, da bi se prevod dokumenta, spreman za potpis,
mogao tampati pola sata po povratku s puta, ili ak tampati i potpisati na licu me-
sta, pre povratka s puta.

Prevodioci takoe moraju insistirati na redovnoj nabavci optih i specijalizovanih

renika i druge strune literature. U svim oblastima ivota i u svim strunim delat-
nostima svakodnevno se deavaju vane promene koje prate i promene termina.
Prevodilac mora biti u toku tih promena. Vrlo dobar renik tampan pre samo deset
godina ne moe sadrati termine koji su nastali u poslednje dve-tri godine. To se
posebno odnosi na specijalizovane renike iz raznih tehnikih oblasti u kojima se
novi termini stvaraju doslovce iz dana u dan.

Poslodavac je duan da prevodiocu uini dostupnom svu tehniku i strunu doku-

mentaciju sa kojom operie njegovo preduzee. Prevodilac e od poslodavca zah-
tevati i detaljnija objanjenja odreenih tehnikih postupaka, svojstava odreenih

19
roba i mnogih drugih pojedinosti iz osnovne delatnosti preduzea. Naravno, prevo-
dilac ne moe pretendovati da postane strunjak u svim onim oblastima kojima se
bavi njegovo preduzee, ali mora razumeti sve ono to se od njega oekuje da pre-
vede. Znai, prevodilac e zahtevati da mu se objasne osnovni pojmovi i principi,
da bi mogao kvalitetno da obavlja svoj posao.

Najzad, prevodilac e od svog poslodavca, kad god mu se prui prilika, traiti da

mu omogui da uestvuje na strunim prevodilakim skupovima, seminarima, sa-
vetovanjima, naravno o troku preduzea. Poslodavac mora shvatiti da je to u ko-
rist preduzea, da je to investicija u strunost, a takve investicije su, poznato je,
najisplativije.
to se strunog usavravanja tie, prevodilac je, silom pomenutih prilika, upuen
na preuzimanje empirijskih iskustava starijih kolega i na sopstveno iskustvo. Mnogi
prevodioci dre po svojim fijokama sveske ili papirie na koje upisuju zgodna termi-
noloka reenja. Oni koji imaju na raspolaganju raunar, otvore poseban direktori-
jum i u njega unose ta reenja. San veine prevodilaca je da jednog dana naprave
jedan dobar renik i upravo stoga sakupljaju te papirie. Bez obzira na eventulnu
realizaciju tog sna, sakupljena terminoloka reenja uvek su korisna, kako za linu
upotrebu, tako i za pomo manje iskusnim kolegama i poetnicima.

Vrste dokumenata koji se prevode

Pismo

Najei oblik dokumenta sa kojim se susree prevodilac jeste poslovno pismo. Mi

neemo ulaziti u pojedinosti forme pisma, jer postoje brojne knjige o poslovnoj ko-
respondenciji iz kojih se moe mnogo nauiti. Ono to nas zanima, jeste pitanje ka-
ko obezbediti da prevod poslovnog pisma prenese korektno sadraj i ton pisma.
Poslovno pismo je slubeni dokument i, u odreenim okolnostima, moe biti pred-
met spora. Zato pismo mora biti prevedeno vrlo precizno. Kad kaemo precizno,
mislimo pre svega da primalac mora dobiti sve elemente poruke izvornog teksta.
Meutim, vrlo je pogreno pretpostaviti da se, zarad preciznosti, pismo mora pre-
voditi re po re, to je, najzad, i nemogue. Ta zabluda je esta kod autora pisa-
ma, koji se plae da bi eventualna intervencija u sklopu reenice izneverila sadraj
pisma. Prvo, svaki jezik ima svoju sintaksu, svoj red rei u reenici, svoje stilske
norme. Na primer, u srpskom jeziku nije neophodno uz svaki glagol stavljati linu
zamenicu, dok je to u germanskim jezicima i, na primer, u francuskom, neophodno.
Zatim, dok srpski jezik obiluje glagolskim imenicama, u francuskom jeziku je bolje
koristiti konstrukcije u kojima se glagolskim oblicima preuzima znaenje srpske gla-
golske imenice. Najzad, srpski jezik tolerie gomilanje i ponavljanje prideva, dok
stilske norme veine stranih jezika na koje prevodimo nalau upotrebu sinonima

20
umesto ponavljanja. Autori pisama na srpskom jeziku esto imaju tendenciju da se
izraavaju predugim reenicama, sa mnogo umetnutih reenica, to, prilikom pre-
voenja, poveava rizik od nepreciznosti.

Prevodilac ima pravo da intervenie u okviru kategorija koje smo upravo spomenu-
li. On ne sme dirati u strukturu pisma, a to znai da mora potovati paragraf (stav),
koji ne sme razbijati na vie paragrafa niti spajati sa prethodnim ili susednim para-
grafom. Ali unutar paragrafa, prevodilac moe, i treba ako to nalae preciznost pre-
noenja poruke, da predugu reenicu razbije na dve ili vie kraih, da spoji dve
krae reenice. Dunost mu je da, potujui duh jezika na koji prevodi, imenine
konstrukcije zameni glagolskim. Podrazumeva se da srpsko Vi (i sve padene obli-
ke te zamenice), koje se, u znak potovanja, pie velikim slovom, u francuskom je-
ziku postaje vous, uvek malim slovom, jer tako nalau francuski pravopis i obiaji.
Zato e pozdravnu formulu S potovanjem, ili ak onu nesrenu, koja je jo pone-
gde u opticaju, S drugarskim pozdravom, zameniti jednom od uobiajenih francu-
skih pozdravnih formula, koje pruaju itav niz mogunosti gradacije potovanja
koje se, prema rangu autora i primaoca, izraava. Ovaj primer, naravno, vai i za
druge jezike.

Dakle, struktura pisma je svetinja, dok je strukturu paragrafa mogue i poeljno pri-
lagoavati zahtevima preciznosti i duha jezika. Drugim reima, u raspored i broj
paragrafa se ne sme dirati, dok se unutar svakog paragrafa reenice mogu spajati
odnosno razbijati na vie kraih, ako to precienost poruke i duh jezika nalau.

Ukoliko prevodilac ima na raspolaganju raunar (a sve e uiniti da ga dobije),

unee u memoriju po jedan primerak najeih poslovnih pisama. To e mu omo-
guiti da, u odreenim prilikama, u ve postojee pismo unese samo neke izmene i
tako sebi olaka posao. Naime, najvei broj poslovnih pisama je tipski, s tim to se
od sluaja do sluaja menjaju odreeni podaci. Umesto da svaki put prevodi celo
pismo, prevodilac moe, zahvaljujui raunaru, u ve postojei prevod nekog pret-
hodnog pisma, samo da unese odgovarajue izmene.

Tehnika dokumentacija

Ova kategorija obuhvata veliki broj razliitih dokumenata: kataloge, tehnike speci-
fikacije, uputstva za upotrebu i odravanje postrojenja, robne liste, zapisnike o pri-
jemu robe i putanju u rad postrojenja, legende uz tehnike crtee, tehnike projek-
te, izvedbene projekte, trokovnike itd.

U naelu, osnovni problem kod prevoenja ove vrste dokumenata jeste terminolo-
gija. Naime, u ovoj kategoriji dokumenata najei tekstualni oblik jeste nabrajanje,
koje ne predstavlja poseban prevodilaki problem sa lingvistikog stanovita. Me-
utim, kod tehnike dokumentacije terminologija je najee pravi komar za pre-
vodioca.

21
U preduzeima sa uskom specijalnou, kao to su graevinska preduzea, indu-
strijska preduzea i druga preduzea koja proizvode odreenu robu ili pruaju od-
reene usluge, terminologija je ograniena na odreeni broj proizvoda, usluga ili
postupaka. Prevodilac te termine vremenom naui kroz praksu, konsultovanjem
ve postojee prevedene dokumentacije i korienjem specijalizovanih renika.

Meutim u preduzeima koja se bave spoljnom trgovinom problem je mnogo sloe-

niji. Kod najveeg broja tih preduzea broj roba kojima se trguje praktino je neo-
granien, pa je tako neogranien i broj tehnikih termina koji se mogu pojaviti. Pre-
vodilac je stoga prinuen da se mnogo aktivnije angauje u pronalaenju naina da
pravilno i precizno prevede svaki tehniki dokumenat. U tu svrhu e maksimalno
koristiti ve postojeu prevedenu tehniku dokumentaciju, poslovnu prepisku, ras-
poloivi propagandni materijal. Prevodilac e, da bi sebi olakao posao, napraviti
kolekciju tehnikih prospekata najrazliitijih domaih i stranih preduzea. Uporeu-
jui prospekte domaih i stranih proizvoaa iste opreme, moe se doi do vrlo ko-
risnih terminolokih otkria, koja se kasnije mogu uneti u raunar ili upisati u sve-
sku, odnosno na odgovarajuu fiu u prevodioevoj kartoteci (za neki budui re-
nik...).

Svaki prevodilac koji esto mora da prevodi tehniku i komercijalnu dokumentaciju

mora nai naina da doe do jednog primerka Meunarodne carinske nomenklatu-
re, odnosno do slinih dokumenata koje izdaju neke meunarodne organizacije,
uvek na vie jezika (EU, GATT itd. ). U tim dokumentima pobrojan je najvei broj
roba koje se razmenjuju u meunarodnoj trgovini, to omoguava prevodiocu da
lake doe do reenja za termin sa kojim se prvi put sree.

Prevodilac se nee ustruavati da prilikom poseta sajmovima i drugim preduzei-

ma ili industrijskim objektima trai svu raspoloivu propagandno-tehniku i komer-
cijalnu dokumentaciju, koju e, u za tu svrhu posebno odreenom ormanu, slagati
prema kriterijumima koje sam odredi. Reenja do kojih doe uvidom u tu dokumen-
taciju unee u svesku ili u raunar.

Ugovori

Ugovori su bez ikakve sumnje najvaniji dokument sa kojim se prevodilac sree u

svom poslu i prevodilac toga mora u svakom trenutku biti svestan. U ugovorima ne
postoje manje ili vie znaajni delovi, svi su poednako vani. Ugovor je pravni
akt i od njegove preciznosti zavisi sudbina eventualnog spora izmeu strana ugo-
vornica.

Kod ugovora je najee samo jedna jezika verzija zvanina odnosno relevantna
za eventualnu arbitrau ili sudski postupak. S obzirom na ogranienost difuzije srp-
skog jezika po pravilu je verzija na stranom jeziku zvanina a ona na srpskom sa-
mo informativna. Bilo da je re o prevoenju ugovora na srpski ili na strani jezik,
uloga prevodioca je izuzetno odgovorna.

22
Tokom pregovora koji prethode zakljuenju ugovora obino jedna od strana ponudi
polaznu verziju ugovora, osnovnu strukturu ugovora, koja je esto tipska, i oko koje
obino nema mnocro diskusije. Takav kostur ugovora moe se uneti u raunar i ko-
ristiti prilikom svakog sledeeg pregovaranja.

Odredbe ugovora koje se odnose na komercijalne uslove, cene, garancije, naine i

dinamiku plaanja, naine isporuke i administrativne postupke predmet su iscrplju-
juih pregovora i vrlo precizno su formulisane. esto, ak po pravilu, svaka od stra-
na ugovornica pokuava da kroz formulaciju ovih odredaba drugoj strani postavi
zamku. Zato prevodilac nijednu od tih formulacija nee smatrati definitivno preve-
denom dok se ne uveri da oko formulaciie svake od ovih odredaba nema nikakve
nedoumice, ak i kada pregovarai smatraju da su zavrili posao. Prevodilac je du-
an da strani za koju radi ukae na moguu nedoumicu do koje moe dovesti neka
naoko beznaajna formulacija (a rekli smo da nema beznaajnih), na mogue razli-
ito tumaenje nekog pravnog, ekonomskog ili tehnikog termina. Tek kada ga pre-
aovarai uvere da su sve nedoumice raiene, pristupie prevoenju definitivne
verzije ugovora, na srpskom ili na stranom jeziku.

Ako je kod poslovnog pisma paragraf svetinja, kod ugovora je svetinja i sama ree-
nica, ak i znak interpunkciie. Preciznost ugovora vanija je, zbog mouih materjal-
nih posledica, od zahteva stila ili elegancije izraavanja. Na sreu, za razliku od po-
slovnih pisama, koja mogu biti i konfuzna i nedovoljno pismena na nivou izvornika,
redakcija ugovora se poverava uglavnom pravnicima, ija reenica nije uvek ele-
gantna, ali je po pravilu logina i precizna. ak i kada nam se ini da je preduga,
pravnika reenica je skoro uvek sintaksiki korektna, samo je treba paliivo itati i
razumeti. Osim toga, pravniki jezik je u znatnoj meri i arhaian, naroito u onim
zemljama u kojima su jo na snazi zakoni doneeni pre mnogo godina, ak u pro-
lom veku (u Francuskoj su jo na snazi neki zakoni iz vremena Napoleona). Zato
e te tekstove prevodilac sa posebnom panjom prevoditi i konsultovati strune
renike, po mogustvu one koji su izdati u zemlji predmetnog jezika.

Ako je kod prevoenja tehnike dokumentacije najvei problem terminologija, kod

komercijalnih ugovora je naivei problem uoavanje nijansi znaenja pojedinih
pravnih i ekonomskih termina i preciznost njihove formulacije. Taj problem se pre-
vazilazi praksom, sticanjem iskustva. Prevodilac ne sme oklevati da postavlja ono-
liko pitanja koliko smatra da je potrebno da bi se raistile sve nedoumice oko zna-
enja i nijansi znaenja termina i formulacija. U poetku e tih pitanja biti mnogo, a
sa iskustvom sve manje. Bolje je ponekad i dojaditi pregovaraima brojnim pitanji-
ma nego makar jedan jedini put biti odaovoran za gubitak spora ili za tetu koja bi
proistekla iz pogrenog tumaenja ugovora.

Ostali dokumenti

23
Osim poslovnih pisama, tehnike dokumentacije i ugovora, pismeni prevodilac e
imati prilike da prevodi i neke druge vrste dokumenata, od kojih se neki mogu svr-
stati u ve pomenute kategorije (katalozi, prospekti, propagandni materijal, mogu
se smatrati tehnikom dokumentacijom), dok su neki njihova kombinacija: zapisni-
ci, protokoli, izvetaji i slino.

Za te dokumente vae uglavnom ista pravila kao i za ona koja smo posebno raz-
matrali. Treba, meutim, pomenuti jednu pojedinost, koja je vie tehnike prirode i
ne mora se smatrati delom prevodilakog posla. Naime, kod ugovora, sporazuma,
zapisnika i protokola, pogotovo onih meudravnih ili onih koji se potpisuju na ni-
vou velikih dravnih i privatnih preduzea, prave se alternati.

Alternati su varijante istog teksta u kojima sve odredbe i stavovi ostaju neizmenje-
ni, kao i struktura teksta (broj paragrafa), ali se menja redosled imena firmi ili dr-
avnih organa, imena zemalja strana ugovornica i mesto potpisnika dokumenta.
Tim vie protokolarnim postupkom obezbeuje se i formalna ravnopravnost strana
ugovornica, a sadraj dokumenta ostaje identian. Evo primera: ako je re o meu-
dravnom ugovoru izmeu Jugoslavije i Nemake o drumskom saobraaju, u alter-
natu A dokumenat e se zvati JUGOSLOVENSKO - NEMAKI SPORAZUM O
DRUMSKOM SAOBRAAJU, a u alternatu B zvae se NEMAKO-JUGOSLO-
VENSKI SPORAZUM O DRUMSKOM SAOBRAAJU. Ova izmena u alternatu B
izvrie se dosledno u celom tekstu, svaki put kada se pominje ime dokumenta. U
alternatu A dokument e potpisati prvo jugoslovenska strana, a zatim (na suprotnoj
strani ili ispod prvog potpisa) nemaka strana, dok e u alternatu B biti suprotno.
Takoe, ako dokument sadri liste lanova delegacije, odnosno uesnika u sklapa-
nju sporazuma, u alternatu A prvo e biti navedena lista uesnika sa jugoslovenske
strane, a u alternatu B e na prvom mestu biti lista nemakih uesnika, ali e, na-
ravno, u oba alternata biti ukljuene obe liste, samo obrnutim redosledom.

U vreme kada je raunar jo bio nedostupan veini prevodilaca i prevodilakih slu-

bi, problem alternata muio je, pre svega, daktilografe, koji su bili zadueni da, u
optoj panici, prekucavaju bezbroj verzija dok se ne bi dolo do konanog teksta
dokumenta, nakon ega je trebalo jo prekucati i alternate. Danas, meutim, kada
je raunar postao jevtin i kada se relativno lako kri otpor prema tehnikim novota-
rijama, prevodilac je taj koji pitanje alternata reava lako i elegantno pomou funk-
cije Find and replace koju ima svaki program za obradu teksta.

Istina je da daktilografi, ti vredni i estiti ljudi sa kojima najee delimo onu mue-
niku stranu posla, na taj nain u velikoj meri gube posao. Srea je ipak da se vei-
na njih snalazi tako to se, brzo i uspeno, prekvalifikuju u operatere na raunari-
ma, koji hrane raunare podacima i obavljaju sve one poslove na raunaru za ko-
je nije potrebno vladanje prevodilakim zanatom, a za koje su okretnost i brzina
daktilografa od velike koristi. Oni takoe preuzimaju na sebe, eventualno, formati-
ranje teksta i tampanje, iako, istinu govorei, sve te operacije moe prevodilac i
sam da obavlja. To je tuno, ali, kao to je poetkom ovog veka, pojavom prve me-

24
hanike pisae maine, armija pisara i kaligrafa izgubila posao, tako je i pojava efi-
kasnih, brzih i jevtinih raunara, pritom jednostavnih za rukovanje, ozbiljno dovela
u pitanje opstanak daktilografske struke.

Tehnika rada
Osnovno pravilo je da, pre nego to pristupi prevoenju nekog dokumenta, prevo-
dilac prvo proita ceo dokument i pokua da ga razume. Nikada se ne sme zabora-
viti naelo broj jedan prevoenja: moe se prevesti semo ono to se razume. Raz-
umevanje teksta znai da prevodilac mora da shvati sutinu teksta, da razume pro-
blematiku dokumenta, ak i ako mu nije poznato znaenje svakog termina ili svake
rei.

Ozbiljan i savestan prevodilac e zatim pristupiti traenju nepoznatih rei i termina.

Prilikom prvog itanja izvornika, na posebnom papiru e zabeleiti sve rei i termi-
ne koji su mu nepoznati, odnosno u ije znaenje nije siguran. Ovih poslednjih
uvek ima mnogo vie nego to mislimo. Nema tog iskusnog prevodioca koji, nakon
deset ili dvadeset godina rada, nije shvatio da e neke rei morati uvek ponovo da
trai u reniku, iako ih je ve stotine puta naao. Postoji neki razlog koga nismo
svesni, zbog kojeg znaenje ili ortografiju nekih rei nikada ne zapamtimo. To su
uoili i vrlo iskusni prevodioci i to nikako ne bi trebalo da obeshrabri poetnika. Tre-
ba se pomiriti s tim da emo neke rei doivotno morati da traimo u renicima,
svaki put kad na njih naiemo u tekstu, makar to bilo i svakodnevno.

Kada uredno sravni levu stranu (nepoznate rei i termini) i desnu stranu (njihovo
znaenje, naeno u renicima, prirunicima ili u znanju i iskustvu drugih kolega)
svog papira, prevodilac e poeti sa prevoenjem.

Kako?

Tako to e proitati prvu reenicu izvornika, eventualno potraiti nepoznatu re ili

termin na svom papiru, a zatim pokuati da sadraj, poruku te reenice izrazi na je-
ziku prevoda, brinui da tako prenesena poruka bude u duhu jezika prevoda, da
zvui autentino kao da je izvorno napisana na jeziku prevoda. Taj napor podrazu-
meva da e red rei u reenici biti prilagoen sintaksi jezika prevoda, da e raspo-
red zavisnih i umetnutih reenica biti prilagoen duhu jezika prevoda i podreen
preciznosti i lepoti prevoda. Naime, prevod moe biti taan, ali rogobatan, teak za
itanje, ak smean. Nema goreg prevoda na strani jezik od onog koji je, ustvari,
srpski tekst iskazan reima na stranom jeziku, i obratno.

Zato prevodilac nee uriti, nee initi najeu poetniku greku (koje se mnogi
ne oslobode ni posle mnogo godina prakse) da, odmah, ne proitavi celu reeni-
cu, krene da prevodi rei. Ve smo jednom konstatovali da prevoenje nije prevo-
enje rei, ve prenoenje poruka. Ako se drimo tog principa, i pod uslovom da

25
dobro znamo i maternji i strani jezik, svi su izgledi da emo postati dobri prevodioci
za relativno kratko vreme.

Traenje termina i rei i njihovo zapisivanje na posebnom papiru moe nekome da

lii na ono uveno kolsko vaenje rei na asovima stranog jezika. Ne treba se
osvrtati na eventualne zajedljive primedbe starijih kolega, koje su prevazile taj
metod. Autor ovih redova, koji i sada, posle vie od dvadeset godina prevodilake
prakse, i dalje vadi rei, svakodnevno je u kontaktu sa ozbiljnim i cenjenim kole-
gama koji to isto ine, naravno, u onoj meri u kojoj im je to potrebno. Naime, nita
ne znae decenije iskustva ako se prvi put u ivotu sretnete sa tekstom iz neke
oblasti o kojoj ne znate nita. Morate popisati sve nepoznate termine, nai reenja i
onda prei na samo prevoenje. Od toga ne treba praviti ritual, neete vaditi rei
za pola stranice rutinskog pisma, ali ete upotrebiti, ako treba, dva i tri radna dana
da biste pronali terminoloka reenja za prevoenje stotinak stranica nekog usko
strunog teksta, recimo, iz oblasti nuklearne medicine ili genetskog inenjeringa.

Lektorisanje

Sve dok ne stekne solidno iskustvo, koje treba da bude priznato od hijerarhijski
starijih i iskusnijih kolega, savestan prevodilac e svaki svoj prevod dati na lektori-
sanje bilo nekom iskusnijem kolegi, bilo lektoru koji je zvanino odreen za taj po-
sao. Nee oklevati da sa lektorom prodiskutuje o lektorskim intervencijama, jer je
to najbolji nain da naui posao. Pogotovo se nee ljutiti ako je lektor uneo neku iz-
menu koja, po miljenju prevodioca, nije bila neophodna. Naime, smisao lektorisa-
nja nije samo ispravljanje materjalnih greaka u prevodu, ve i doterivanje, ulepa-
vanje, poliranje prevoda. Sa svoje strane, lektor nee dirati u stil prevoda, koji je
sastavni deo kreativne prevodioeve linosti, ali e uvek intervenisati ako treba ton
ili jeziki nivo prevoda prilagoditi tonu i jezikom nivou izvornika. Lektor e s pra-
vom iarati prevod ako je, recimo, sudska presuda prevedena tonom i jezikom
novinskog feljtona, pod pretpostavkom ak da je prevod precizan na nivou injeni-
ca.

Poetnici, pogotovo oni koji su imali sreu da strani jezik naue u inostranstvu, e-
sto imaju potrebu da istaknu autentinost svog znanja stranog jezika, tako to po-
seu za idiomatskim reenjima koja ne odgovaraju osnovnom tonu izvornog teksta.
Pogotovo kada su ta idiomatska reenja, kao to je najee sluaj, na nivou ar-
gona srednjekolaca, za koji prevodilac moe biti emotivno jako vezan. Ozbiljan i
savestan prevodilac zna da se ni na maternjem jeziku ne pie na istom jezikom
nivou na kome se govori, pa nema razloga da tako bude ni na stranom jeziku.
Osim toga, vladanje kolokvijalnim jezikom nije garancija dobrog poznavanja knji-
evnog jezika, a neke poetnike je vrlo teko ubediti u to. Oni smatraju da e neki
tekst biti vie francuski ili vie engleski ako je preveden jezikom studentskog do-
ma. Lektor im na tu greku mora dosledno ukazivati, a prevodioci poetnici te pri-
medbe moraju prihvatati i stalno usavravati knjievni jezik.

26
Poto lektor izvri potrebne intervencije (na papiru ili na ekranu raunara), prevodi-
lac e dobro prouiti sve intervencije, a ako treba, neke od njih e pribeleiti u svoj
podsetnik. Stalno ponavljanje sitnijih greaka ostavlja lo utisak, utisak nedovoljne
ozbiljnosti prevodioca, iako to ne mora biti sluaj. esto se greke ponavljaju iz
podsvesnog inata i uverenosti prevodioca da je u pravu, ili zbog nedovoljne kon-
centracije. to god da je u pitanju treba se boriti protiv ponavljanja greaka.

Korigovani, lektorisani tekst se zatim prekucava. To rade daktilografi, ali ako je lek-
tura obavljena na raunaru, onda e definitivni tekst prevodilac moi i sam da od-
tampa. U memoriji svog raunara otvorie poseban direktorijum i u njega pohraniti
svaki svoj prevod. Periodino e prazniti memoriju (tvrdi disk) i svoje pohranjene
prevode presnimavati na diskete. Svaki prevod je korisno sauvati, bilo zato to
moe jednom ponovo zatrebati, bilo da bi se iskoristilo neko ve postojee termino-
loko reenje, bilo da bi se imala evidencija o uinku prevodioca.

Diktiranje

Pismeno prevoenje je najee strogo individualni in. Meutim, ima situacija u

kojima iskusniji prevodilac moe diktirati prevod prevodiocu poetniku. Lino po-
znajem jednu damu koja se smatra u prevodilakim krugovima vrhunskim prevodi-
ocem, a to je postala tako to joj je godinama sve ozbiljnije prevode diktirao stariji
kolega u kog je imala poverenje. Lino ne smatram da je taj metod najbolji za
struno osposobljavanje, ali je mogu i koristan u sluajevima kada za krae vreme
treba prevesti veliku koliinu tekstova.

Deljenje teksta na vie prevodilaca

Dugaki tekstovi koji se moraju prevesti za krae vreme mogu se podeliti na vie
prevodilaca, tako to e svaki uzeti po jednu loginu celinu priblino istog obima
kao i ostale kolege, odnosno onog obima koji odgovara linim sposobnostima pre-
vodioca. Taj metod je vrlo koristan u pogledu efikasnosti, ali i postavlja odreene
probleme. Naime, imajui u vidu osobeni stil prevoenja svakog prevodioca (i pre-
vodi se prepoznaju po stilu), kao i eventualno razliit profesionalni nivo prevodilaca,
ovako uraen prevod mora biti ne samo lektorisan u klasinom smislu, ve i stilski
ujednaen, to predstavlja prilino sloenu i delikatnu operaciju. Postavlja se pita-
nje iji stil treba da bude mera za ostale delove prevoda, a prevodioci su esto
osetljivi i sujetni ljudi. Kod ovog postupka postoji opasnost da se dobitak u vreme-
nu podelom prevoda na vie izvrilaca izgubi u naknadnim operacijama ujednaa-
vanja. to bi rekli vozai trkakih automobila: to dobijem na pravcu, izgubim u
krivinama. Ipak, ovaj postupak je est i neizbean u svakodnevnoj prevodilakoj
praksi.

Neka opta pravila

27
Imena linosti

Svima je jasno da se lina imena ne prevode (iako je u knjievnom prevodilatvu i

to injeno, pogotovo u starijim prevodima). Svaki ovek ima pravo da svoje ime i
prezime vidi napisano onako kako se pie na njegovom maternjem jeziku. Uosta-
lom, to nalae i potreba slubene identifikacije. Svojevremeno je postojala praksa
da se, posle prvi put transkribovanog linog imena, u zagradi napie i izvorni oblik
tog imena, a da se u daljem tekstu to vlastito ime pie transkribovano. To vai za
sva vlastita imena i toponime. Tako se ime i prezime slavne francuske glumice Bri-
gitte Bardot transkribovalo kao Briit Bardo, to je u dobroj meri verna transkripcija.
Ta praksa negovana je naroito u zapadnim krajevima nekadanje Jugoslavije, u
Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. U Srbiji i Crnoj Gori to je uglavnom zavisilo od iz-
davaa, a od te prakse se odustajalo takorei redovno u tekstovima tampanim i-
rilinim pismom, gde su vlastita imena transkribovana bez navoenja izvornog obli-
ka. Tako su oni itaoci, koji eventualno znaju jezik izvornika, bili uskraeni za mo-
gunost da vlastita imena izgovore korektno. S obzirom na aktuelnu jeziku politiku
nae zemlje, kojom se svesno potiskuje latinica kao jedno od pisama naeg jezika,
svi su izgledi da e se praksa navoenja (makar samo prvi put) izvorne ortografije
vlastitih imena potpuno izgubiti.

Naravno, problem je mnogo sloeniji kod prevoda sa jezika koji ne koriste ni latini-
no ni irilino pismo ve neko od egzotinih pisama ili ideograme (arapsko, he-
brejsko pismo, kineski ideogrami). U tim sluajevima, poto je i tehniki vrlo kompli-
kovano ta pisma odnosno ideograme ukomponovati u irilini ili latinini tekst (a i
korist od takve grafike vratolomije bila bi zanemarljiva), itaocu ne preostaje nita
drugo nego da do kraja veruje prevodiocu. Prilikom prevoenja na engleski, francu-
ski ili ruski jezik, transkribovanje vlastitih imena izvorno napisanih nekim od egzo-
tinih pisama podlee odreenim meunarodno dogovorenim pravilima.

Nazivi pravnih lica

Isto vai i za imena institucija, odnosno za nazive firmi i ostalih pravnih lica. Zato, u
naelu, ne treba prevoditi imena firmi. Ona su upisana u sudski registar u izvornom
obliku i samo se u tom obliku mogu valjano identifikovati prilikom raznih administra-
tivnih ili sudskih postupaka. To i nije problem kada neko preduzee nosi naziv po
imenu neke linosti, geografskog pojma ili neko izmiljeno ime koje treba da asoci-
ra na njegovu delatnost. Prema tome, ne samo da ne treba prevoditi nazive prav-
nih lica, ve treba njihove nazive navoditi izvornom ortografijom, svaki put kada je
to, iz tehnikih razloga, mogue (i jo jednom: uz pomo raunara sve je mogue).
Znai, ako imamo raunar, u irilinom tekstu nazive stranih pravnih lica navodie-
mo izvornom ortografijom, odnosno meunarodno dogovorenom transkripcijom
(ako je re o nazivima na arapskom, hebrejskom, japanskom, kineskom, ruskom,
itd. ).

28
Ne treba prevoditi ni one sastavne delova naziva firme koji ukazuju na njenu prav-
nu prirodu. Na primer, ako se preduzee zove Autotransportno preduzee Beo-
grad, d. o.o.", njegov naziv e u pismu prevedenom na, recimo, francuski jezik,
ostati nepromenjen. Nikako nee glasiti Socit de transports routiers Belgrade,
S. A.R. L." Treba shvatiti da je naziv firme preduzea, pravnog lica, na isti nain
sredstvo identifikacije kao i lino ime fizikog lica. S obzirom, pak, da je sada zva-
nino pismo Jugoslavije irilica, problem se moe reiti samo raunarskim progra-
mom za obradu teksta, koji moe meati irilicu i latinicu, bez uputanja u relativno
komplikovane tehnike procedure kao to je menjanje kuglice ili lepeze na pisaim
mainama.

Nazivi dravnih institucija

Neto je ipak drugaije kod imena dravnih institucija. Naime, naziv dravnog orga-
na nije samo sredstvo njegove identifikacije. Naziv organa treba da sugerie i
oblast njegove delatnosti i domet njegovih kompetencija. Zato, u principu, nazive
dravnih organa treba prevoditi, pogotovo to se u nazivima dravnih organa esto
kriju i specifinosti same drave, njenog politikog i ekonomskog ustrojstva.

Neki prevodioci, ak i iskusniji, skloni su da za nazive dravnih organa pronalaze

ekvivalente u dravi na iji jezik se prevodi. U pogledu informativnosti teksta to mo-
e biti korisno, i u odreenim sluajevima se moe tolerisatiu, pogotovo ako je re
o tekstovima koji nemaju slubeni karakter. Nedopustivo je, ipak, alirsku dravnu
instituciju, koja se na francuskom zove le Trsor prevoditi imenom nae institucije
Sluba platnog prometa, bez obzira to se funkcije ove dve institucije u velikoj
meri poklapaju. Bolje je ostaviti izvorni naziv ili prevesti sa Dravna blagajna, nego
primaoca poruke dovesti u situaciju da poveruje kako su alirski i jugoslovenski si-
stemi identini.

Ne treba se plaiti da e prevod naziva neke dravne institucije zvuati neuobiaje-

no. Uostalom, ta neuobiajenost i jeste elemenat razlikovanja raznih politikih i dru-
tvenih sistema. Ono to se u veini evropskih i vanevropskih zemalja zove Mini-
starstvo inostranih poslova, u SAD se zove State Department, a u vajcarskoj je
svako ministarstvo Dpartement fdral. To, naime, svedoi da se i SAD i vaj-
carska u svojoj dravnoj organizaciji razlikuju od veine drugih zemalja, pa tu razli-
ku valja potovati. Ba kao to je ceo svet potovao injenicu da su se decenijama
naa savezna ministarstva zvala prvo dravnim, a kasnije saveznim sekretarijati-
ma. Jer i na tadanji sistem (socijalistiki, pa jo i samoupravni) bitno se razliko-
vao od sistema veine drugih zemalja.

Skraenice

Skraenice naziva inostranih i meunarodnih institucija i organizacija predstavljaju

poseban problem prilikom prevoenja na srpski jezik. Samo praksa i iskustvo ste-

29
eno tom praksom omoguie prevodiocu da manje ili vie tano proceni da li neku
skraenicu treba prevesti ili ostaviti u izvornom obliku.

Naime, neke nacionalne institucije pojedinih drava toliko su prisutne u skakodev-

nom ivotu celog sveta, da su i njihovi nazivi na nacionalnom jeziku tih drava, pa
ak i njihove izvorne skraenice, u toj meri poznati iole obavetenijem itaocu da bi
njihovo eventualno prevoenje pre dovelo do zabune nego to bi pomoglo razume-
vanju teksta. Nema sumnje da e italac biti zbunjen kad u tekstu naie na deo koji
kae da je COA bila vrlo aktivna na Kubi, ili da je SIB esto u tajnom sukobu sa
lokalnom policijom pojedinih amerikih saveznih drava.". Zabune, meutim, nee
biti ako prevodilac preuzme skraenice u izvornom obliku, odnosno ako umesto
COA (Centralna obavetajna agencija) upotrebi izvorno CIA, ili ako umesto SIB
(Savezni istrani biro) upotrebi izvorno FBI.

Neke nacionalne institucije su, ak, u toj meri poznate, da je dovoljno napraviti alu-
ziju na njihovu adresu pa da itaocu bude jasno o kojoj ustanovi je re. Takav je
sluaj sa francuskim Ministarstvom inostranih poslova. esto emo proitati, naro-
ito u novinama, da je Ke dOrse odluio da strane diplomate u Francuskoj..." Veli-
koj veini italaca bie, i bez posebnog objanjenja, jasno da je re o Ministarstvu
inostranih poslova Francuske, na obali Sene, i to na onom delu koji se zove upravo
Quai dOrsay. Zato i takve aluzije na adrese poznatih institucija ne treba prevoditi.
Podrazumeva se, meutim, da, ako je re o nekoj manje poznatoj nacionalnoj insti-
tuciji, njen naziv treba prevesti.

Sve to vai i za skraenice naziva meunarodnih institucija i organizacija. Ipak, u

nekim sluajevima, kod nas su poznatije skraenice naziva na srpskom jeziku ne-
kih meunarodnih institucija nego na nekom od velikih jezika. Nijednom prevodio-
cu nee pasti na um da pokua da prevede na srpski jezik skraenice kao to su
OUN, GATT, EFTA, FAO, ali e zato OSCE uvek prevesti sa OEBS (odnosno na
hrvatski OESS), CE sa EZ, WHO sa SZO i tako dalje. Zato? Kada je re o Konfe-
renciji o evropskoj bezbednosti i saradnji, ona je prvi put odrana upravo u Beogra-
du i predstavljala je za ceo svet, a za Jugoslaviju posebno, izuzetno vaan politiki
dogaaj. Njena skraenica na srpskom, odnosno na hrvatskom jeziku, ostala je ta-
ko u svesti jugoslovenskih italaca upeatljivija od njene francuske skraenice
CSCE. to se tie skraenica EZ (Evropska zajednica, od nedavno Evropska uni-
ja), MOR (Meunarodna organizacija rada), one predstavljaju meunarodne institu-
cije sa kojima je Jugoslavija imala ili razvijenu saradnju ili veliki interes da sarauje,
pa se njihovo vrlo esto pominjanje u tampi dovoljno odomailo, tako da su te
skraenice postale dovoljno prepoznatljive i u prevedenom obliku.

Kada je re o prevoenju na takozvane velike jezike, treba voditi rauna o tome

da francuski, engleski, nemaki, ruski, panski i jo neki jezici imaju sopstvene
skraenice za praktino sve meunarodne institucije i organizacije. Zato treba
uvek, prilikom prevoenja na neki od tih jezika, pronai ekvivalentnu skraenicu na
tom jeziku. Tako e u prevodu na francuski jezik uvek OUN biti ONU, EFTA e biti

30
AELE, a UNCTAD e na francuskom dati CNUCED. Postoji bezbroj publikacija ko-
je izdaju meunarodne organizacije, u kojima se mogu pronai ekvivalenti za prak-
tino sve skraenice naziva meunarodnih organizacija. Ipak, u sluaju da prevodi-
lac ne moe da pronae ekvivalent, bolje je da ostavi najeu, englesku, skrae-
nicu, nego da se uputa u nagaanje oko toga kako bi izgledao nemaki ili panski
ekvivalent. Zahvaljujui silovitoj ekspanziji engleskog jezika u celom svetu, skrae-
nice na tom jeziku su i najprepoznatljivije.

Lani prijatelji

Najzad i nekoliko rei o jednom problemu sa kojim se naroito suoavaju mlai,

manje iskusni prevodioci.

Skoro redovno rei istog korena (najee latinskog ili grkog) u razliitim jezicima
imaju razliito znaenje. Mi se ne bismo ovde uputali u objanjavanje te pojave,
ali emo strogo voditi rauna o nijansama znaenja rei istog korena ili, ak, istog
oblika u razliitim jezicima. Neemo dozvoliti, naime, da nas znaenje jedne rei u
jednom jeziku zavede tako da joj u drugom jeziku damo isto znaenje. Takvih pri-
mera je mnogo, a mi emo navesti dva koja se vrlo esto pojavljuju u praksi. Fran-
cuska re actuellement je prilog koji znai u ovom trenutku, sada. U engleskom
jeziku, pak, prilog istog korena actually" znai ustvari, naime. Razlika je oigled-
na. Slino je i sa francuskim i engleskim prilozima "ventuellement " odnosno
eventually ". Neka znatieljni budui prevodilac sam pronae razliku u odgovaraju-
im renicima.

Korienje renika

Renik je koristan samo onome ko ve zna jezik. Ovo zvui paradoksalno, ali je
istinito. Naime, u svakom boljem reniku za jednu re postoji vie tumaenja, vie
mogunosti primene, u zavisnosti od konteksta, od duha i tona izvornog teksta.
Evo samo jednog primera: francuska imenica feu na srpskom ima osnovno zna-
enje vatra ; ali kao vojnika komanda, napisana sa usklinikom, feu!" znai pa-
li!" (komanda za otvaranje puane ili artiljerijske paljbe); u Rasinovim, Kornejevim
i Molijerovim komadima, i uopte, u francuskim knjievnim tekstovima sedamnae-
stog veka imenica feu esto znai ljubav, strast, udnja. Prevodilac e upotrebiti
jedno od ponuenih znaenja imajui u vidu kontekst, oblast koju tekst tretira,
eventualno regionalno znaenje rei, preneseno znaenje i ostale mogunosti. U
takvim sluajevima se najbolje vidi da vladanje prevodilakim zanatom ne znai sa-
mo vladanje stranim jezikom. Zahvaljujui svojoj optoj kulturi, poznavanju razliitih
oblasti ljudskog stvaralatva, prevodilac e se lake opredeliti za neko od ponue-
nih znaenja. Uostalom, da nije tako, moglo bi se prevoditi ak bez znanja stranog
jezika: dovoljno bi bilo za svaku re potraiti znaenje u reniku. Naravno, takvu
besmislicu moemo oprostiti neupuenima, ali budui prevodilac e vrlo ozbiljno
shvatiti korienje renika kao sastavni deo zanata i do kraja svoje karijere usavr-
avae se u tome.

31
Za iskusnog prevodioca, jednojezini i enciklopedijski renici po pravilu su korisniji
od dvojezinog, pogotovo prilikom prevoenja na strani jezik. Dobri jednojezini i
enciklopedijski renici obino nude mnotvo moguih znaenja jedne rei, u zavi-
snosti od oblasti primene, kao i sinonime, antonime i srodne rei odnosno rei iz
iste porodice. U potrazi za terminom koji nije mogao nai u dvojezinom reniku,
prevodilac e u jednojezinom reniku poi od optijeg ka posebnom terminu. Na
primer, ako je potrebno nai odgovarajui termin u francuskom jeziku za re za-
stavnik, prevodilac e prvo konstatovati da je zastavnik podoficirski in u vojsci.
Ako u dvojezinom srpsko-francuskom reniku nije naao odgovarajui prevod za
re zastavnik, uzee dobar jednojezini renik (na primer Le Petit Robert) i prvo
potraiti re sous-officier (podoficir). Nai e, prvo, etimologiju te francuske rei,
zatim objanjenje da je re o pripadniku oruanih snaga koji komanduje manjim je-
dinicama (odeljenje ili vod). Zatim e nai listu podoficirskih inova na francuskom
jeziku, pa, ako zna da je zastavnik najvii podoficirski in u naoj armiji, potraie u
ponuenoj listi podoficirskih inova na francuskom jeziku poslednji navedeni podo-
ficirski in i zakljuie da to mora biti adjudant, ili adjudant-chef ako je u izvor-
nom srpskom tekstu re o zastavniku prve klase.

Traenje termina u jednojezinim renicima preko sinonima i antonima, odnosno,

kao u prethodnom primeru, idui od optih pojmova ka posebnom (a ponekad i
obrnuto), esto je bre i efikasnije od traenja po dvojezinim renicima, pogotovo
u nedostatku dobrih strunih renika za konkretnu oblast.

Evo i jednog primera za put traenja od posebnog ka optem. Pretpostavimo da

traimo u francuskom jeziku odgovarajuu re za srpsku imenicu gorivo i da ree-
nje nismo nali u srpsko-francuskom reniku, odnosno da nismo sigurni da je na-
eno reenje dobro. Setiemo se nekog goriva za koje pouzdano znamo kako se
kae na francuskom jeziku, recimo, mazout. Potraiemo u nekom enciklopedij-
skom reniku imenicu mazout i nai emo objanjenje da je to jedan derivat naf-
te, utilis comme carburant. Lako emo odatle zakljuiti da francuska re carbu-
rant znai upravo gorivo.

Ponekad e, u tom istraivanju od opteg termina ka posebnom i obratno, preko si-

nonima i antonima, prevodilac morati da pregleda nekoliko odrednica u reniku da
bi doao do pravog prevoda traenog termina ili da bi se uverio da je naao odgo-
varajui prevod. Prevodioci koji, ako to nisu bili ve od poetka bavljenja tim po-
slom, postaju vremenom zaljubljeni u svoj poziv, esto umeju da osvanu nad do-
brim renikom, idui od termina do termina, od oblasti do oblasti. Otkrivanje bogat-
stva leksike jezika sa kojim radimo predstavlja veliki izazov za svakog prevodioca,
izazov na koji veina prevodilaca odgovara strasnim kopanjem po renicima i ra-
znim strunim prirunicima.

Dobar prevodilac se, izmeu ostalog, prepoznaje i po tome to uvek ima pri ruci
nekoliko razliitih renika. Samo neupueni ljudi mogu rei ta e prevodiocu re-

32
nik, pa valjda zna jezik?" Niko ne moe znati sve rei jednog jezika pa ni mater-
njeg, iz prostog razloga to niko ne moe imati iskustva sa svim oblastima ljudske
egzistencije i ljudskog stvaralatva. Osim toga, jezik se neprestano menja, i u se-
mantikom, i u morfolokom i u fonetskom pogledu, razvija se kao ivi organizam.
Najzad, znanje rei ne podrazumeva obavezno i poznavanje termina. Termin je
specifino znaenje jedne rei ili jedne grupe rei u jednoj ogranienoj oblasti ljud-
ske prakse. Zato je dobar prevodilac uvek samokritian, kreativno sumnjiav u sop-
stveno poznavanje neke terminologije, uvek spreman da trai nova i bolja termino-
loka reenja. Jednom rei, prevodilac je po pravilu vredan radnik, strastveni istra-
iva, od poetka do kraja svoje karijere.

USMENO PREVOENJE
Ve smo zakljuili, na poetku ove knjiice, da su pismeno i usmeno prevoenje
dve struke, dva zanata, koji imaju zajedniki samo jedan od alata: vrlo dobro aktiv-
no znanje stranog i maternjeg jezika. Neupuenima e to moda zvuati udno ili
neverovatno, ali sami prevodioci znaju da je razlika izmeu ova dva zanata isto to-
liko velika kao izmeu pozorine i filmske umetnosti. Kao i pismeni prevodilac, tako
i filmski stvaralac za obavljanje poverenog mu zadatka ima odreeni rok, dakle ima
vremena da razmisli o moguim reenjima, izabere ono koje mu se ini najboljim, a
zatim da ta reenja zabelei na filmskoj ili magnetnoj traci, drugim reima, da iza
sebe ostavi dokument. Pritom, filmski stvaralac ima mogunost da ispravi eventual-
nu greku, da jedan kadar snimi mnogo puta, da se konsultuje sa strunjacima,
ak i da prekine snimanje ako nije u tom trenutku raspoloen, kao to pismeni pre-
vodilac ima mogunost da sam ispravi svoju greku (ili da mu je ispravi lektor), da
prvobitno reenje zameni boljim, da koristi renike i prirunike, da se konsultuje sa
iskusnijim kolegama. I on iza sebe ostavlja dokument, na koji se mogu pozivati i on
sam i korisnici njegovih usluga, u sluaju eventualnog spora.

U pozoritu, od trenutka podizanja zavese pa do iskrenog ili kurtoaznog aplauza,

umetnik je preputen sebi, svom talentu, svom pamenju, svojoj fizikoj i psihikoj
kondiciji, svojoj sposobnosti improvizacije, podsticajnim ili obeshrabrujuim reakci-
jama publike. Svaka predstava je posebno ostvarenje, a sud o predstavi publika i
kritiari donose na osnovu seanja, subjektivnog utiska, linih sklonosti i sopstve-
nog ukusa.

Slino je i sa usmenim prevodiocem. Bez obzira na mogue prethodne pripreme,

od trenutka kada ponu razgovori, usmeni prevodilac je preputen samom sebi:
svom znanju i iskustvu, svojoj koncentraciji i memoriji, svojoj snalaljivosti. Nema
renika, nema prirune literature, nema iskusnijih kolega da ponude savet. Sago-
vornici oekuju brz, taan i uverljiv prevod. Njih ne zanima da li je prevodilac tog
trenutka indisponiran, umoran, uplaen, tuan ili nesrean. Kao i u pozoritu, The
show must go on, bez obzira na trenutno raspoloenje prevodioca, jer on je tu

33
zbog sagovornika, a ne oni zbog njega. Najzad, poto iza usmenog prevoenja ne
ostaje dokument (osim, u vrlo retkim sluajevima, tonski zapis ili video snimak),
sve eventualne primedbe na kvalitet usluge usmenog prevodioca nuno su subjek-
tivne i oslanjaju se na seanje korisnika.

Ova, moda ne ba srena paralela, izabrana je pre svega zbog potrebe da se ilu-
struje jedna bitna injenica: naime, kao to je deplasirano smatrati pozorite veom
umetnou od filma, ili obratno, tako je besmisleno smatrati da je usmeno prevoe-
nje, kao zanat, superiorno u odnosu na pismeno prevoenje, ili obratno. Treba
shvatiti, jednom za svagda, da su obe vrste prevoenja dva raeliita zanata, iji se
rezultati procenjuju razliitim kriterijumima. To to se u zemljama iji su jezici ogra-
niene difuzije, kao to je naa zemlja, esto dogaa da isti ljudi praktikuju oba za-
nata, i pismeno i usmeno prevoenje, ne dokazuje ni da je re o istom zanatu, niti
da su ti ljudi u oba posla podjednako dobri. Svaki na kolega koji je, silom prilika,
prinuen da prevodi i usmeno i pismeno, vrlo dobro zna koji mu od ta dva posla vi-
e lei, koji vie odgovara njegovom temperamentu, njegovoj psihikoj i fizikoj
konstituciji, njegovoj linosti. Toga je, uostalom, svestan i njegov poslodavac, koji o
tome vodi rauna koliko god je to mogue.

***

Ako prihvatimo da i pismeni i usmeni prevodilac imaju za osnovni zadatak da pre-

nesu poruku izmeu sagovornika koji ne govore (odnosno ne piu) istim jezikom,
moramo vrlo precizno utvrditi razlike izmeu pisane i usmene poruke, jer se upravo
na toj razlici zasniva i razlika izmeu ova dva zanata, razlika na kojoj toliko insisti-
ramo.

Svako od nas zna, iz sopstvenog iskustva, da izmeu pismenog i usmenog izraa-

vanja ima znatnih razlika. U naelu, pismeno izraavanje je:

a) preciznije, koherentnije;

b) bolje strukturirano;

c) stilski ujednaeno i doterano.

Autor pisanog teksta prvo smisli reenicu, izabere najbolju sintaksiku strukturu,
pronae najadekvatnije izraze, a zatim reenicu napie. Najee ima i odreeni,
unapred pripremljeni plan (teze) o konanoj strukturi teksta koji pie. Najzad, po
zavrrenom pisanju, autor ima mogunost da tekst pregleda, eventualno neto do-
da ili izbaci neku suvinu re ili celu reenicu, da tekst estetski dotera, da pronae
odgovarajue sinonime kako se jedna re ne bi preesto ponavljala. Meutim, ak
i izuzetno obrazovani govornik, koji se vrlo dobro prethodno pripremio, pa ak i ako
ima pripremljene teze za svoj govor, nee moi da se odupre izazovu da u ve za-
poetu reenicu umetne neku asocijaciju koja mu je upravo pala na um, da pauze

34
neophodne za povezivanje ve reenog sa onim to tek treba da bude reeno po-
puni potapalicama (ovaj, zar ne, kako bih rekao itd.) ime strukturu reenice
ini neizbeno manje koherentnom, komplikovanijom i teom za logiku analizu. U
izgovorenom tekstu, za razliku od napisanog, ima mnogo vie eliptinih oblika, bu-
dui da govornik smatra (najee opravdano) da se mnogi elementi njegovog is-
kaza podrazumevaju. Izgovarajui neku predugaku reenicu, sa mnogo umetnutih
i nedovrenih reenica, ak i veliki jeziki istunci e esto pogreno sloiti rod i
broj prideva na kraju reenice sa imenicom sa poetka reenice. Dodue, isto tako
esto e se i ispraviti, ali i to ispravljanje samo jo vie komplikuje strukturu iskaza.
Mnogi govornici e uz jednu imenicu ponuditi vie prideva, ne toliko to smatraju
da su svi ti pridevi neophodni za bolje odreivanje imenice, ve to u trenutku go-
vora nisu u stanju da se opredele za jedan pridev (ili imenicu, ili glagol), pa izbor
ostavljaju sagovorniku ili sluaocu. Ma koliko da su dobro i precizno pripremili teze
za svoj govor, veina govornika e u jednom trenutku osetiti potrebu da se vrati na
ve reeno, ne bi li neku svoju prethodnu misao upotpunili nekim novim argumen-
tom koji im je, asocijacijom ideja, upravo pao na um. Na taj nain, govornik ne sa-
mo da komplikuje strukturu svojih reenica, ve i strukturu celog govora.

Govor, za razliku od pisanja, prua mogunost i za izraavanje gestovima, mimi-

kom, ritmom govora, jainom glasa, trajanjem pauza. Neka od tih izraajnih sred-
stava mogu se, u pisanom tekstu, doarati odgovarajuim znacima interpunkcije,
meutim ivi govor ima neuporedivo vie mogunosti izraavanja nijansi nego to
ima znakova interpunkcije.

Dobri, iskusni, govornici vode rauna da im reenice budu jasne, koherentne, gra-
matiki ispravne. Ipak, sloenost predmeta o kome se govori, ogranienja memori-
je, prisustvo sagovornika ili publike koji reaguju pogledom ili gestovima, ili ak i re-
ima, uzbuenje, trema, zbog svega toga izgovorena reenica, po pravilu, nikad ni-
je tako savrena kao napisana. Ona, dodue, i tako nesavrena, moe biti upea-
tljivija, izraajnija, moe izazvati snaniju pozitivnu rekaciju publike ili sagovornika
nego pisana reenica, zahvaljujui atmosferi, predmetu o kome se govori i odnosu
izmeu govornika i publike, ali to je za usmenog prevodioca nebitno. Jer, prevodi-
lac je tu ne u svojstvu sagovornika ili publike, da bi uivao u armu i duhovitosti go-
vornika, ve da bi govornikovu poruku, sutinu njegovih misli i oseanja, to vernije
preneo sagovornicima odnosno publici, ukljuujui tu, po mogustvu, i ton i stil iz-
govorenog teksta.

Usmeni prevodilac se, dakle, suoava sa jednim sasvim posebnim problemom: on

mora da razume sutinu poruke, da jednom munjevitom mentalnom operacijom iz-
vri logiku analizu izgovorenog teksta, da ga u tom postupku analize oisti od svih
potapalica, da bi, koji trenutak kasnije, tako sreenu poruku preneo sagovornici-
ma ili publici na jeziku prevoda, pomou sintaksikih struktura svojstvenih tom jezi-
ku. U navedenim operacijama prepoznaemo, dodue, skoro sve elemente koje
sreemo i kod pismenog prevoenja, s tom razlikom, to su u usmenom prevodu
uvek sva reenja konana, jer nema vremena za njihovu reviziju, to su moguno-

35
sti izbora leksike objektivno ograniene na onaj fond rei i termina koji je stalno ak-
tivno prisutan u svesti prevodioca (jer ne moe konsultovati renike) i to je prevo-
dilac, s obzirom na ta ogranienja, pod mnogo veim psihikim pritiskom nego pi-
smeni prevodilac. Ovaj potonji, ak i kad je suoen sa vrlo hitnim tekstom, uvek
ima mogunost da odvoji bar jedan minut da se vrati na poetak reenice, da jednu
re zameni drugom ili da nepoznatu re potrai u reniku ili u iskustvu prisutnog
kolege. U usmenom prevoenu, sekunde prevodioevog razmiljanja sagovornici
doivljavaju kao sate, a ako se takve sekunde razmiljanja preesto ponavljaju, sa-
govornici gube poverenje u prevodioca i postaju nervozni. Njihova nervoza, sasvim
normalno prelazi na prevodioca, koji poinje da gubi samopouzdanje, pa se moe
desiti da se jedan sasvim obian razgovor pretvori u katastrofu za sve uesnike u
razgovoru, ukljuujui i u prevodioca.

Kljuno za usmenog prevodioca je to to je on sa svojim korisnicima usluga uvek u

neposrednom kontaktu, dok pismeni prevodilac esto nikada ne vidi autora ili budu-
eg itaoca teksta koji prevodi.

Ne znai li to, ipak, da je usmeni prevodilac vei majstor od pismenog prevodio-

ca?

Nikako. Proizvod rada pismenog prevodioca ima drugaiju namenu od proizvoda

rada usmenog prevodioca. Od pismenog prevoda se oekuje upravo isto to i od
pisanog izvornog teksta: preciznost, koherentnost, stilska ujednaenost. Kao to
autoru izvornog teksta stoji na raspolaganju odreeno vreme, odreeni rok, tako je
i prevodiocu na raspolaganju odreeno vreme za prevoenje tog teksta. Zato se od
pismenog prevoda, s pravom, oekuju isti oni kvaliteti koje ima izvorni tekst. Pone-
kad, a naroito ako je re o iskusnom pismenom prevodiocu, koji ima na raspola-
ganju dovoljno vremena, njegov proizvod moe biti ak bolji od izvornika, bar u je-
zikom smislu. Jer, pismeni prevodilac je jeziki strunjak, to autor izvornog teksta
uglavnom nije. Zbog toga su kriterijumi ocenjivanja rezultata rada pismenog prevo-
dioca analogni kriterijumima ocenjivanja uinka autora izvornog teksta.

Ista analogija vai i za usmenog prevodioca. Pod uslovom da sagovornik ili publika
zna (to, naalost, nije est sluaj) koji su oratorski dometi govornika, usmenom
prevodiocu se nee zameriti, do odreene mere, izvesna labavost reenine kon-
strukcije, poneka potapalica, poneko ponavljanje ili ispravka u toku samog prevo-
enja. Dakle, nee mu se zameriti sve ono to se ne bi zamerilo ni samom govorni-
ku.

Meutim, usmenom prevodiocu e se, bez obzira na svu benevolentnost sagovor-

nika ili publike, uvek zameriti ako poruka govornika nije stigla do primaoca poruke.
Naime, koliko god govornik bio konfuzan u svom iskazu, koliko god da mu je ree-
nica dugaka ili ak agramatina, sutina njegove poruke mora stii primaocu po-
ruke. U tome se i sastoji majstorstvo usmenog prevodioca. Njegova sposobnost br-
ze logike analize izgovorenog teksta jeste njegov dominantan kvalitet.

36
Iz navedenih poreenja i analogija mogu se izvui i neke osnovne osobensoti lino-
sti usmenog i pismenog prevodioca. Tako bismo mogli rei da pismenog prevodio-
ca krase sledee vrline: strpljenje, metodinost, istraivaki duh, vetina korienja
renika i strune literature, znanje daktilografije odnosno vetina korienja mogu-
nosti raunarskih programa za obradu teksta. Usmeni prevodilac mora biti linost
koju krase hladnokrvnost i samopouzdanje, snalaljivost, sposobnost brze analize,
sposobnost globalnog razumevanja, sposobnost da veto manipulie objektivno
ogranienom leksikom, a iznad svega, sposobnost visoke koncentracije i solidna
memorija, kao i vetina hvatanja beleaka, koja e u daljem tekstu biti podrobnije
obraena. Naravno, vrlo solidno znanje i stranog i maternjeg jezika, kao i izuzetno
iroka opta kultura, zajednike su vrline i usmenog i pismenog prevodioca, kao i
spremnost na stalno struno usavravanje, koja, kod veine dobrih i usmenih i pi-
smenih prevodilaca, postaje s vremenom sastavni deo ne samo profesionalnog,
ve i privatnog ivota.

TEHNIKE USMENOG PREVOENJA

Uopteno govorei, usmeno se moe prevoditi na dva naina: 1) konsekutivno, ta-
ko to prevodilac saslua jednu loginu celinu govora i zatim je prevede, dok go-
vornik uti, i 2) simultano, tako to prevodilac slua govornika i odmah prevodi
istovremeno, odnosno sa nekoliko sekundi razlike u odnosu na tok govornikove
reenice.

Ovaj drugi nain, simultano prevoenje, danas se praktino iskljuivo obalja uz po-
mo elektronskih ureaja: u kabini, koja je fiziki odvojena od sale u kojoj se oba-
vljaju razgovori, ali tako da prevodilac vidi i govornika i publiku (kroz stakleni zid ka-
bine), prevodilac slua govornika u sali preko slualica, i prevodi u mikrofon, preko
koga prevod stie nazad u salu, ianim ili beinim putem, onim uesnicima u raz-
govoru kojima je prevod na tom jeziku potreban. Logino, koliko se jezika govori u
sali toliko e biti angaovano prevodilakih kabina. Uesnici u sali imaju mogunost
da na svom ureaju biraju kabinu iz koje e sluati prevod, kao to i prevodilac u
svojoj kabini moe sluati ne samo salu, ve i bilo koju drugu kabinu. Ali, o tehni-
kim pojedinostima simultanog prevoenja emo kasnije podrobnije govoriti.

Postoji jo jedan vid simultanog prevoenja, danas skoro sasvim naputen, odno-
sno, koji se samo izuzetno koristi : to je takozvani iota (francuski chuchota-
ge: aputanje); prevodilac nije u kabini, ve sedi u sali pored uesnika kojima je
potreban i tihim ali razgovetnim glasom, apatom, prevodi simultano. Ovaj, izuzet-
no naporni vid simultanog prevoenja koristi se samo u krajnjoj nudi: ako je zaista
nemogue obezbediti neophodnu tehniku za prevoenje iz kabine, kada prevodilac
na sveanim obedima koje daje ef drave ne sedi za stolom, ve iza domaina i
glavnog gosta i prevodi njihov meusobni razgovor, odnosno, kada ima tako malo
sagovornika kojima je potreban prevod da se ne isplati angaovati tehnike urea-

37
je za pravo simultano prevoenje. U svakom sluaju, budui da za prevodioca i-
ota predstavlja viestruko veliki napor, a da pritom korisnik dobija vrlo nizak nivo
usluge, taj vid treba izbegavati i ne prihvatati tu vrstu usmenog prevoenja, osim
kada je zaista oigledno da je neko drugo reenje nemogue.

Konsekutivno prevoenje
Konsekutivno revodienie je najraireniji vid usmenog prevoenja. Angaovanje
skupih tehnikih ureaja isplati se samo u onim situaciiama kada treba obezbediti
istovremeno prevoenje na vie jezika za relativno veliki broj ljudi (razni meuna-
rodni skupovi, kongresi, simpozijumi). U onim estim situacijama, kada treba pre-
voditi izmeu samo dve grupe sagovornika od kojih svaka razume samo jedan je-
zik (pregovoti u preduzeima, politiki razgovori u bilateralnim susretima itd. ), kori-
sti se prvenstveno konsekutivno prevoenje. Naime, u tu svrhu dovoljan je samo
jedan prevodilac koji od sve opreme ima samo blok i olovku i naravno, stolicu.
Osim toga, prilikom konsekutivnog prevoenja atmosfera ie oputenija, uesnici u
razqovoru uju autentini glas sagovornika.

Ali da vidimo kako radi usmeni prevodilac, " konsekutivac ".

Prvo, on paljivo slua sagovornika, pamti sadraj njegovog iskaza (a ne njegove

rei). Kada govornik izaovori odreenu logiku celinu (koia moe biti obina kraa
reenica, ali i itava tirada od pola sata), prevodilac uzima re i zapameni sadraj
govornikovog iskaza (njegovu poruku), izgovorenu na jeziku A, prenosi sagovor-
nicima na jeziku koji oni razumeju, na iezik B. Pritom se trudi da se u prevodu dri
redosleda inienica, tona i jezikoa nivoa govornika. Iako, kao to smo naglasili,
konsekutivni prevodilac ne prenosi rei, ve poruku, u nekim situacijama trudie se
da zapamti takozvane kljune rei, one rei za koje ovornik rauna da e kod sa-
govornika izazvati odredienu reakciju.

Poto je prevodilac preneo poruku prve logike celine, sagovornik, koji je za vreme
prevoenja prve celine, naravno, utao, ponovo uzima re i nastavlja svoj govor.
Poto izgovori sledeu logiku celinu, zaustavlia se, a prevodilac prenosi sagovor-
nicima sadraj te celine. Postupak se ponavlja sve dok govornik ne izrekne do kra-
ja ta je naumio da saopti svojim sagovornicima.

Sada druga strana eli da reaguje, da odgovori na primljenu poruku. Ceo se postu-
pak ponavlja, s tim to sada prevodilac prevodi reakciiu (koja ie, takoe, poruka),
sa iezika B na jezik A. Prevodilac e tako posredovati izmeu dve strane, koje ne
govore istim jezikom, u razmeni poruka u delovima, tojest u odreenim logikim ce-
linama, prevodei, u zavisnosti od strane kojoj pripada govornik, sa iezika A na
iezik B i obratno, sve dok se susret ne zavri.

38
Uoiemo odmah nekoliko kljunih pojedinosti: 1) prevodilac pamti poruku, odno-
sno njen deo (logiku celinu); 2) pritom on belei one pojedinosti koje e mu pomo-
i da mentalno rekonstituie sadraj dela poruke koji treba da prevede; da bi za-
pamtio sadraj poruke, odnosno njenog dela, prevodilac mora da 3) razume sadr-
aj poruke (a ne rei, ier moe se razumeti svaka re zasebno, a da se sadraj ne
razume.

Pamenje

Pamenje, pamenje i opet pamenje: dobro pamenje je najvaniia, kljuna odlika

usmeno prevodioca. Nikakvo beleenje ne moe pomoi prevodiocu koji nema do-
bro pamenje. ta vie. prevodilac koji se previe osloni na svoie beleke, rizikuje
da se silno umori od beleenja, a da zatim ne bude u stanju da prenese poruku,
ve samo gomilu pribeleenih rei od kojih sagovornik nema nikakve koristi.

Pamenje ie vrsto povezano sa sposobnou koncentracije. Prevodilac upravo i

pamti tako to se koncentrie na predmet razgovora, trudei se da razume o emu
je re. Zato je neophodno da prevodilac unapred bude upoznat sa predmetom ra-
zaovora, i to dovoljno unapred da bi mogao eventualno, ako mu je tema nepozna-
ta, da se upozna sa predmetnom roblematikom konsultujui literaturu ili nekog od
buduih sagovornika, odnosno nekog kome je ta tematika bliska. Besmisleno je
oekivati od prevodioca koji, recimo, radi u graevinskom preduzeu, de se s vre-
menom upoznao sa problematikom i terminologijom graevinarstva, da bez pripre-
me prevodi struni razgovor veterinara: To mu se u graevinskom reduzeu nee
ba esto deavati, ali ako se prihvati prevoenja razgovora izmeu veterinara u
slobodno vreme, radi dopunske zarade, morae nekoliko dana unapred da nabavi
dokumentaciju o predmetu razgovora, da se upozna sa problematikom, da prona-
e odgovaraue termine. Tek tada se moe valjano koncentrisati na redment raz-
govora da bi mogao pamtiti poruke koje sagovornici alju jedni drugima.

Rekli smo da delovi poruke, tojest logike celine koje prevodilac treba da zapamti,
mogu da variraju od jedne reenice do polusatne tirade. Ipak, i iedan i drugi primer
su ekstremni sluajevi. Sagovornici najee delove poruke koje treba prevesti
smeste u manje od deset reenica, ali po pravilu u vie od jedne. Na sreu prevo-
dilaca, sami sagovornici, u brizi da njihova poruka bude to tanije prevedena, ima-
ju tendenciju da svoje poruke razbiju u vie manjih celina. Meutim, ta briga nije
uvek od koristi prevodiocu: poneki govornici idu tako daleko da oekuju da se pre-
vodi ak deo po deo jedne reenice. To je, naravno nemogue, ier deo reenice
samo u retkim sluajevima moe biti logika celina. Evo jednog primera: elei da
bude to bolje shvaen i da u toj elji prevodiocu olaka posao, poneki sagovornik
e poeti ovako: Gospodo, mi smo danas celo popodne. " - a onda e se tiho
obratiti revodiocu sa: Prevedite. ta se tu ima prevesti? Prevodilac ne moe znati
ako ne uje nastavak reenice do kraja, da li je ono mi smo vezni glagol kojim se
uvodi neki atribut, ili je pomoni glagol kojim se tvori neko sloeno prolo vreme.
ak i ako pretpostavi da je to mi smo pomoni glagol, to mu obino nije od pomo-

39
i. U veini germanskih i romanskih jezika sloena prola vremena se tvore uz po-
mo razliitih pomonih glagola, u zavisnosti od smisla i od prirode osnovnog gla-
gola (prelazan-neprelazan, izraava kretanje ili stanje). Ako prevodi na nemaki
prevodilac ne zna da li treba rei "Wir sind " ili " Wir haben, a ako prevodi na fran-
cuskik i, da li e rei Nous sommes ili Nous avons . Takvih primera ima bezbroj.
U takvim sluajevima ne treba se ustruavati, ve treba odluno, na samom poet-
ku, zamoliti govornika sa takvom tendencijom da izagovori bar dve-tri reenice, uz
uveravanje da ne treba da brine za tanost prevoda. To je istovremeno i prilika pre-
vodiocu da sugerie onaj obim logikih celina koji mu najvie odgovara.

Valjano pamenje ne zavisi samo od obima logikih celina. Fiziki umor i psihika
optereenost prevodioca estoko deluju na sposobnost koncentraciie, a time i
pamenja. Zato kod dugih konsekutivnih prevoenja treba uvek predvideti dva pre-
vodioca koji e se smenjivati na pola sata. Razume se, ozbiljan prevodilac nee
sebi dozvoliti da uoi nekog razqovora na kome e biti angaovan, celu no probdi
nad honorarnim poslom ili u kafani. Umor od rada trenutno umanjuje sposobnost
pamenja, alkohol je umanjuje trajno. Svaka aica popijenog alkoholnog pia traj-
no uniti nekoliko miliona nervnih elija, koje su neobnovljive (za razliku od veine
drugih elija od kojih se sastoji ljudski organizam). Dodue, nervnih elija od kojih
se sastoji ljudski mozak ima zaista mnogo i one svakodnevno propadaju i iz drugih
razloga: starenje, razliite traume, ali nema razloga da svoj mozak ne potedimo
onih vrsta unitavanja koja su pod naom kontrolom. To ne znai da usmeni prevo-
dilac treba da ivi asketskim ivotom. Naprotiv, sve ivotne radosti ukljuujui i po-
vremeno i umereno konzumiranje alkohola, deluju stimulativno. Meutim, ako zna-
mo da je pamenje na osnovni alat, koji se niim ne moe nadomestiti, u intersu
nam je da ga uvamo i negujemo.

Upravo tako. Pamenje se moe ne samo sauvati, ve i negovati, vebati. Naime,

uroena snosobnost pamenja nije od velike koristi ako se pravilnom vebom, ne
razvija i usmerava tako da na najbolji nain odgovori zahtevima nae profesije.

Kako se veba pamenje?

Bez prevoenja i beleenja!

U nekim velikim prevodilakim kolama u Zapadnoj Evropi konsekutivno prevoe-

nje se ui tako to se prvih mesec dana pokuavaju, bez prevoenja i bez belee-
nja, to tanije prepriati krae celine na istom jeziku na kom su i izgovorene, po
mogustvu na maternjem jeziku budueg pprevodioca. Tih prvih mesec dana, is-
kljuuje se napor prevoenja, u korist razvijanja sposobnosti razumevanja, koncen-
tracije i pamenja. To je vrlo zanimljivo i korisno iskustvo, koje je i autor ovih reda-
ka doiveo na strunom stau u Prevodilakoj slubi Komisije Evreopskih zajedni-
ca u Briselu. Posle samo nekoliko dana, budui prevodilac je ohrabren saznanjem
da moe reprodukovati, sa velikom tanou, pet do deset minuta nekog govora,
na istom jeziku na kome je i izgovoren. Tako se u prvu avanturu konsekutivnog

40
prevoenja ulazi sa neophodnim samopouzdanjem. Pamenje se moe vebati i
samostalno, odnosno uz pomo nekog od buduih kolega. Zanimljivo iskustvo je
pokuaj da se reprodukuju, na maternjem jeziku, krae informativne emisije na te-
leviziji (vesti), uz pomo beleenja (na primer, naslova vesti, imena linosti, broja-
nih podataka itd. ). Sa kolegom se moe takoe vebati tako to jedan govori, a
drugi pamti i reprodukuje.

Pamenje se neguje i selektivnou. Za razliku od drugih ljudi, kojima pamenje ni-

je glavno orue za rad, prevodilac e se truditi da kapacitet svog pamenja ne op-
tereuje nepotrebnim podacima. Nema svrhe, na primer, pamtiti desetine telefon-
skih brojeva kada oni mogu uvek biti pri ruci, zapisani u blokiu koji se moe nositi
u depu. Naprotiv, vrlo je korisno pamtiti imena i funkcije znaajnih linosti iz aktu-
elnih struktura vlasti ili iz privrednih krugova. Tako, prilikom prevoenja, dovoljno je
da zapamtimo samo ime koje se pominje u poruci govornika, a njegova funkcija e
nam doi sama po sebi, pa je ne moramo posebno beleiti niti se posebno truditi
da je zapamtimo.

Beleenje

Tek kada smo shvatili da je pamenje nezamenljiva vrlina usmenog prevodioca,

bez koje ni jedno pomagalo ne moe biti od koristi, moemo govoriti o jednom dru-
gom prevodilakom alatu, vrlo znaajnom, a to je beleenje.

Veina neupuenih, ali i poneki prevodioci poetnici, veruju da su konsekutivni pre-

vodioci majstori stenografije. Nita pogrenije od toga. Prevodilac nipoto ne ste-
nografie. On to i ne moe, ak i kad bi znao vetinu stenografisanja, zato to pre-
vodilac mora da slua, da razume i da pamti. Ako bi se usredsredio na stenografi-
sanje, mnogo toga to je govornik izrekao promaklo bi njegovom pamenju i, naro-
ito, razumevanju. Jer, stenograf belei rei, to mu je posao, dok prevodilac pamti
sadraje. Uostalom, prilikom prevoenja, prevodilac bi sebi samo iskomplikovao i-
vot: morao bi prvo da uloi odreeni mentalni napor da deifruje stenogram, da bi
zatim taj rezultat preveo. U najboljem sluaju dobilo bi se neto kao krajnje traljav
pismeni prevod, uz rizik za prevodioca da se zapetlja u toj mentalnoj vratolomiji i
jednostavno - ne uspe da prenese poruku. Dakle, definitivno, prevodilac ne steno-
grafie.

A ta onda, i kako, belei usmeni prevodilac?

U naelu, postoje dva pristupa beleenju. Neki prevodioci smatraju da treba belei-
ti prelaze izmeu logikih celina, lagvorte koji treba da asociraju na sadraj jed-
ne celine, a pamtiti sam sadraj. Drugi pak smatraju da je jednostavnije pamtiti ve-
zne elemente izmeu celina, a beleiti elemente sadraja celina.

41
Ovakva podela se ini sasvim loginom. Ipak, u praksi, ni jedan prevodilac se ne
dri strogo te podele. U zavisnosti od mnotva razliitih inilaca, prevodilac e, od
sluaja do sluaja, primeniti jedan od ova dva pristupa, a najee obadva.

Naime, beleenje je vrlo individualna praksa. Osim nekoliko optih naela, ne po-
stoji ni jedno pravilo koga bi se svi prevodioci pridravali. Stoga u prevodilakim
kolama niko i ne insistira na poduavanju vetini beleenja, ve se smatra da e
svaki kandidat s vremenom doi do sopstvenog sistema beleenja, koji najbolje
odgovara njegovim sklonostima, njegovoj memoriji i, dakako, iskustvu.

Ipak, spomenuli smo nekoliko optih naela beleenja, koja vae za sve prevodio-
ce.

Pre svega, re je o jeziku beleenja. Evo sada jednog paradoksa: prilikom belee-
nja prevodilac ne koristi ni jedan poseban jezik: ustvari, prevodilac e zabeleiti
elemenat poruke na bilo kom od svojih radnih jezika, a najee e upotrebiti neki
grafiki znak, stilizovani crte ili brojku, koji imaju univerzalno znaenje. O tome e-
mo kasnije govoriti sa vie pojedinosti.

Zatim, prevodilac e se truditi da njegove beleke budu pisane rastresito, pregled-

no. Prevodilac ne sme da brine o utroku papira: na jednu stranicu bloka ne bi tre-
balo da stane vie sadraja od obima jedne reenice. Iz istog razloga, prevodilac
e, poto izgovori jednu celinu, odmah precrtati u svom bloku sve beleke koje se
odnose na tu celinu. Na taj nain e se obezbediti od eventualnog vraanja na ve
reeno.

Najzad, prevodilac e, sasvim logino, maksimalno koristiti meunarodno prihvae-

ne skraenice i grafike znake koji nedvosmisleno asociraju na imena zemalja, in-
stitucija, odnosno na odreenu problematiku. Drugim reima, nema razloga da pre-
vodilac ne koristi meunarodni sistem znakova za obeleavanje imena zemalja na
automobilskim registarskim tablicama. Tako e Nemaka uvek biti D, Francuska F,
Engleska GB (ili UK), Holandija NL, itd. Isto vai i za meunarodne organizacije,
kao to su OUN, UNESCO, OSCE, i ostale.

Tu se otprilike zavrava sve to se naelno moe rei o beleenju. Sve ostalo e

biti rezultat prevodioevog istraivanja, prilagoavanja sopstvenim potrebama,
znanju i navikama. Zato su sistemi beleenja vrlo razliiti od prevodioca do prevo-
dioca.

Bez elje da sugeriem itaocu bilo koje od reenja, naveu, kao ilustraciju, neko-
liko zanimljivih sistema beleenja.

S obzirom da elemente sadraja ne ispisuje ni na jednom od konkretnih jezika, pre-

vodilac je osloboen brige o gramatikoj ispravnosti svojih beleaka. Ipak, on mora
na neki nain da naznai da li se radnja poruke odvija u sadanjosti, u prolosti ili u

42
budunosti. Neki prevodioci taj problem reavaju pomou grafikog znaka strelice.
Naime, da bi oznaili da se neto deava u prolosti, oni e iza niza znakova kojim
su pribeleili odredejeni elemenat poruke, staviti jednu strelicu zalomljenu pod pra-
vim uglom ulevo. Zato ba ulevo? Verovatno zato to veina obrazovanih ljudi
ima tendenciju da protok vremena u svojoj svesti predstavlja kao x osu u dvodi-
menzionalnom koordinatnom sistemu, koja se kree od neke take 0 udesno. Pre-
ma tome, grafika predstava svakog vraanje u prolost bie, logino, zalamanje x
ose i njeno vraanje ka nultoj taki, tojest, ulevo. Budunost e se, dakle, izraziti
streliom zalomljenom udesno, postavljenom ispred predmetnog niza znakova.

I inae se strelice raznih oblika veoma mnogo koriste u beleenju elemenata sadr-
aja poruke. Tako e mnogi prevodioci upotrebiti ravnu strelicu usmerenu udesno
da bi izrazili pojmove kao to su: razvoj, kretanje, napredak, a ravnu strelicu usme-
renu udesno i na gore da bi izrazili pojmove porasta, uveanja. Strelicama se tako-
e povezuju razliiti elementi odreenih celina sadraja. Na primer, ako se u okviru
jedne celine neki elemenat ponavlja, prevodilac e, umesto da ga po drugi put za-
belei, na odgovarajuem mestu da ucrta poetak strelice a njen vrh dovesti do
ve grafiki naznaeog elementa.

Kada je re o beleenju naznaka vremena, video sam da neki prevodioci koriste

skraene oblike engleskih pomonih glagola will i shell, odnosno najei nastavak
kojim se u engleskom jeziku oznaava prosto prolo vreme kod pravilnih glagola: -
ed. Tako e se budunost izraziti znakom -ll iza niza znakova kojim je obeleen ne-
ki elemenat sadraja, prolost sa -ed, a kondicional sa -ld. Pritom te nastavke sta-
vljaju iza rei napisanih na bilo kom jeziku, pa ak i iza stilizovanih crtea ili simbo-
la.

Znaci interpunkcije su vrlo korisni za beleenje razliitih elemenata sadraja. Dve

take, koje se koriste u navoenju upravnog govora, mogu izraziti mnotvo sadra-
ja. Video sam u belekama nekih prevodilaca da pomou samo dva grafika znaka
(I:), tojest engleskom linom zamenicom I koja se belei samo jednim slovom i
to uvek velikim, pa je stoga lako uoljiva i znakom za upravni govor (dve take),
izraavaju sledee sadraje: mislim, imam utisak, ini mi se ", rekao bih, izja-
vljujem, itd, odnosno uvode itave iskazne reenice. Znak usklika je takoe vrlo
pogodan da se zabelee vrlo razliiti emotivno obeleeni sadraji. Tako e I:!" pre-
vodilac, prilikom reprodukcije sadraja, protumaiti kao: iznenaen sam, prote-
stujem, pnsistiram itd.

Treba uvek imati na umu da prevodilac svoje beleke koristi samo da bi ga one
asocirale na odreen sadraj, a nikako da bi taj sadraj precizno zapisao. Beleke
odraavaju trenutno stanje duha prevodioca. Zato su beleke upotrebljive samo
jednom, i to odmah nakon beleenja. Dobro napravljene prevodilake beleke neu-
portrebljive su i za samog autora ve pola sata poto se seansa prevoenja zavri.

43
Znaci, simboli, crtei, rei napisane na bilo kom od radnih jezika prevodioca, treba
samo da podstaknu memoriju prevodioca, da ga asociraju na odreeni sadraj.
Evo jednog primera:

1. PM GB ok YU (Predsednik vlade Velike Britanije slae se /podra-

va, odobrava/ stav jugoslovenske delegacije).

2. P. F- ->mess. Cfs. CE (Predsednik Francuske /Gospodin .... . /

uputio je poruku svim efovima drava lanica Evropske zajednice).

Naravno, umesto P. neki prevodilc e, da bi oznaio predsednika, upotrebiti neki

drugi znak, na primer krajnje stilizovanu stolicu, u obliku brojke "4" okrenute na gla-
vu, pogotovo ako predsednik u konkretnom sluaju ne znai predsednik republi-
ke, ef drave, ve predsedavajui. Taj stilizovani znak stolice oigledno i dolazi
od engleske rei chairman, predsedavajui. U sopstvenoj praksi uobiavao sam
da pojam svet svetski oznaavam malim krugom, to mi se spontano nametnulo
verovatno zbog loptastog oblika planete na kojoj ivimo. Meutim, u jednom razgo-
voru sa jednim izvanrednim prevodiocem Evropske zajednice saznao sam da on
iste te pojmove obeleava - kvadratom: On se nije uputao u loginost takve asoci-
jacije ideja, a i zato bi, kad mu taj znak u potpunosti odgovara. Pretpostavljam da
bi neki trei kolega taj isti pojam obeleio slovom "W" od engleske rei "World.

S druge strane, sreo sam veliki broj prevodilaca koji je potpuno spontano i samo-
stalno doao do simbola za obeleavanje pojmova skup, sastanak, kongres
zasedanje: krug sa takom u centru. Oigledno je da su u svesti i podsvesti vei-
ne ljudi ovi pojmovi povezani sa pojmom sedenja za stolom, koji dodue ne mora
uvek biti ba okrugao, ali je uvek prisutan u situacijama koje oznaavaju ti pojmovi.

Prevodioci poetnici su po pravilu uvereni da ih iskusnije kolege mogu nauiti da

belee i, pre nego to shvate da je to nemogue, skloni su da sumnjanju da starije
kolege ne ele da im otkriju tu svetu tajnu zanata, valjda, da bi sauvali svoje ste-
ene pozicije na tritu. Ipak, stiui sopstveno prevodilako iskustvo, te mlade ko-
lege najzad shvate da je beleenje uvek krajnje personalizovano. ak i stenografi,
koji ue vrlo precizna pravila beleenja, skraivanja, upotrebe tankih i debelih linija
(u tu svrhu koriste ak i posebne grafitne olovke), razvijaju sopstvene sisteme bele-
enja, tako da su beleke iskusnih stenografa praktino neitljive za druge, isto toli-
ko iskusne, stenografe. A, s obzirom na sve to smo ve rekli o prevodilakom be-
leenju, bilo bi ak i tetno nametati mlaim kolegama sopstveni sistem beleenja.
Naime, svaki prevodilac ima razliite asocijacije na pojedine pojmove (spomenuli
smo ve krug, kvadrat, "W"), tako da bi mladi kolega, kome bih ja sugerisao da po-
jam sveta belei krugom, a pojam predsedavajueg sliicom stolice, verovatno za-
stao prilikom prevoenja, jer bi se njemu spontano nametnuli drugi neki simboli. Bi-
lo bi zanimljivo, pretpostavljam, za nekog psihognalitiara da analizira simbole koje
pojedini prevodioci koriste u svom poslu. Verovatno bi doao do zanimljivih otkria
o linosti svakog pojedinanog prevodioca.

44
Ono to stariji kolega moe i treba da sugerie poetniku jeste da se to vie osla-
nja na razumevanje celine, na pamenje, da mu beleke budu rastresite, da auto-
matski precrtava onaj deo beleki koji se odnosi na ve prevedene sadraje. Suge-
risae mu naroito da obavezno belei brojane podatke, imena linosti i institucija
potujui redosled kojim ih govornik navodi, poto govornik esto redosledom izra-
ava i znaaj linosti ili institucija o kojima govori.

Sve ostalo to je u vezi sa beleenjem doi e sa iskustvom. Zato e se mladi pre-

vodilac truditi da to ee prevodi konsekutivno, da postupno ali dovoljno brzo
osvaja sve vie nivoe prevoenja, da skae u vatru.

Ton obraanja

Poto smo shvatili, nadam se, da prevodilac ne ita svoje beleke, ve samo po-
vremeno baca pogled na njih da bi se podsetio na elemente sadraja govora, tu e
injenicu iskoristiti za jednu vrlo vanu pojedinost: da gleda u svoje sagovornike,
kojima treba i pogledom, i dikcijom i osmehom (ako govor treba i kod primalaca po-
ruke da izazove osmeh) da prenosi poruku. Muno je gledati namrgoenog prevo-
dioca, koji zadihan od uzbuenja, vergla sadraj govora ne diui oi sa svog blo-
ka, ak i ako je njegov prevod vrlo korektan. Sagovornici e, u prvom trenutku,
imati simpatija za njegov napor, zatim e poeti da ga saaljevaju, a na kraju e se
iznervirati, jer e pomisliti da tako izmuen i uzbuen pevodilac nije u stanju da
verno prenese poruku. Dakle, prevodilac e se obraati primaocima poruke, ba
kao i sam govornik, jer prevodilac je, najzad, prvo lice jednine govornika, ali na
stranom jeziku. Ton njegovog obraanja primaocima poruke odgovarae tonu sa-
mog govornika, ali uvek uz odgovarajuu distancu prema govorniku. ta to znai?
Naime, ako se govornik naljuti (to se dogaa) i sagovornicima se obrati povienim
tonom, prevodilac e poruku preneti odlunim tonom i dovoljno glasno, ali nee vi-
kati kao govornik i, naroito, nikako nee dozvoliti da primaoci poruke steknu utisak
da je i on ljut, ak ako i jeste. Prevodilac nikada ne sme da zaboravi da je on anga-
ovan zbog obe strane i da on nije uesnik u razgovorima.

Isto tako, ako razgovori teku u prijateljskom tonu i, pogotovo, ako govornik pokua
(a ponekad i uspe) da bude i duhovit, na primer, u zdravici na sveanom obedu,
prevodilac e se maksimalno truditi da govornikova duhovitost bude preneena
drugoj strani u odgovarajuem tonu. Govornik oekuje od druge strane reakciju na
svoju duhovitost, pa e prevodilac, osmehom donekle i sugerisati reakciju primala-
ca poruke, ak i ako govornikova duhovitost nije ba najvieg reda. Mnogo e mu
lake biti, naravno, ako je govornik zaista duhovit ovek: tada e i prevodioev
osmeh biti spontan i samim tim uverljiviji i prevod te duhovitosti.

Ipak, prevodilac nikada nee biti taj koji se najvie smeje govornikovoj dosetki, ak
i ako mu se ona iskreno jako dopala. Drugim reima, prevodilac e verno prenositi i
znaenje i ton poruke, ali e uvek odravati dovoljnu distancu prema tonu poruke.

45
Jer, njegov zadatak nije da glumi govornika. Previe verno praenje tona govorni-
ka moe stvoriti utisak kod druge strane da izmeu prevodioca i govornika postoji
poseban odnos, zavereniki odnos, koga ne sme biti. Prevodilac ne sme ni u jed-
nom trenutku da bude lian, i zato je bolje da ostavi utisak moda i malo vee uzdr-
anosti nego da izazove sumnju kod uesnika u razgovoru da on vodi svoju politi-
ku ili da pria ta on hoe, odnosno da nekome od uesnika dri stranu.

U vezi sa tonom izlaganja govornika prevodilac moe doi u vrlo delikatnu situaciju.
Naime, u pojedinim prilikama, naroito na niem dravnom nivou (izmeu, na pri-
mer, inovnika ministarstava dve drave) moe doi do vrlo otrih polemika. Pone-
kad govornik zahteva od prevodioca da verno prevede ak i uvredljive izraze na ra-
un druge strane. Prevodilac nije duan da prevede, na primer, psovke, to se od
njega oekuje inae izuzetno retko. Ali u otrim razmenama replika moe doi i do
tekih rei, koje nisu psovke, ali mogu biti okantne i vrlo uvredljive. U takvim situa-
cijama prevodilac e se naroito uvati od identifikacije sa bilo kojom od strana.
Najbolje je da te kljune uvredljive rei korektno prevede, ali jednom ravnom into-
nacijom kojom treba da drugu stranu podseti da to nisu njegove, ve govornikove
rei.

Autoru se dogodilo nekoliko puta, u okviru vrlo munih pregovora na raznim meo-
vitim komitetima za robnu razmenu, da, usred uspaljene razmene ne ba laskavih
kvalifikativa, poluglasno ali jasno izgovori Je ne fais que traduire - Ja samo pre-
vodim. U naelu to nije potrebno initi, jer se to podrazumeva, meutim, kad pre-
vodilac stekne utisak da je neka od strana posumnjala u njegovu nepristrasnost s
obzirom na vokabular koji je u opticaju, bolje je izgovoriti tu formulu i tako sauvati
profesionalni ugled.

SIMULTANO PREVOENJE
Simultano prevoenje, danas se praktino iskljuivo obavlja uz pomo elektronskih
ureaja: u kabini, koja je fiziki odvojena od sale u kojoj se obavljaju razgovori, ali
tako da prevodilac vidi i govornika i publiku (kroz stakleni zid kabine), prevodilac
slua govornika u sali preko slualica, i prevodi u mikrofon, preko koga prevod sti-
e nayad u salu, ianim ili beinim putem, onim uesnicima u razgovoru kojima
je prevod na tom jeziku potreban. Logino, koliko se jezika govori u sali toliko e bi-
ti angaovano prevodilakih kabina. Uesnici u sali imaju mogunost da na svom
ureaju biraju kabinu iz koje e sluati prevod, kao to i prevodilac u svojoj kabini
moe sluati ne samo salu, ve i bilo koju drugu kabinu. Ali, o tehnikim pojedino-
stima simultanog prevoenja emo kasnije podrobnije govoriti. Postoji jo jedan vid
simultanog prevoenja, danas skoro sasvim naputen, odnosno, koji se samo izu-
zetno koristi: to je takozvani iota (francuski chuchotage: aputanje); prevodi-
lac nije u kabini, ve sedi u sali pored uesnika kojima je potreban i tihim, ali razgo-
vetnim glasom, apatom, prevodi simultano. Ovaj, izuzetno naporni vid simultanog
prevoenja koristi se samo u krajnjoj nudi: ako je zaista nemogue obezbediti

46
neophodnu tehniku za prevoenje z kabine, kada prevodilac na sveanim obedima
koje daje ef drave ne sedi za stolom, ve iza domaina i glavnog gosta i prevodi
njihov meusobni razgovor, odnosno, kada ima tako malo sagovornika kojima je
potreban prevod da se ne isplati angaovati tehnike ureaje za pravo simultano
prevoenje. U svakom sluaju, budui da za prevodioca iota predstavlja vie-
struko veliki napor, a da pritom korisnik dobija vrlo nizak nivo usluge, taj vid treba
izbegavati i ne prihvatati tu vrstu usmenog prevoenja, osim kada se zaista oi-
gledno da je neko drugo reenje nemogue.

S obzirom na impozantnu tehniku koja se koristi za simultano prevoenje, na sve

one prekidae, signalne lampice, slualice, mikrofone, laicima se ini da je za si-
multano prevoenje neophodno neko posebno poznavanje tehnike. Isto tako, mno-
gi su skloni da veruju da je simultano prevoenje tee od konsekutivnog, budui da
se prevodi istovremeno dok govornik izgovara svoju misao.

Ni jedno ni drugo nije tano. Za manipulisanje tehnikom u prevodilakoj kabini nije

potrebno vie tehnikih znanja nego za rukovanje muzikim stubom ili videorikor-
derom. Sve tehnike operacije u kabini svode se na samo nekoliko vrlo jednostav-
nik ukljuivanja i iskljuivanja.

Prevodilac prati, preko slualica, ta se govori u sali. Onog trenutka kad uje svoj
radni, onaj sa koga prevodi, ukljuuje svoj mikrofon i poinje da prevodi na jezik
kabine. im re preuzme drugi govornik koji se izraava drugim jezikom, prevodi-
lac se iskljuuje, pritiskom na isto dugme, a kolega koji prevodi sa tog drugog jezi-
ka preuzima njegovu ulogu i ukljuuje svoj mikrofon. Isto se ponavlja i kada prevo-
dilac odradi svojih propisanih pola sata neprekidnog prevoenja. Tada kolegi iz ka-
bine diskretno da znak da se ovaj pripremi i, im govornik napravi prvi mali predah,
kolega preuzima posao preko svog mikrofona, u istoj kabini. Uostalom, ve posle
prvog kontakta sa prevodilakom kabinom svakom poetniku bude jasno da je, sa
tehnike strane, jednostavnije, ukljuiti i iskljuiti mikrofon nego presnimiti neku
muziku numeru sa gramofona na kasetofon.

Ipak, nije sve ba tako jednostavno.

Deava se da prevodilac u kabini ne razume jezik kojim se izraava govornik u sa-

li. Poto korisnik usluge ima pravo na prevod na svoj jezik bez obzira na kom jezi-
ku se govornik u sali izraava, prevodilac je duan da mu taj prevod i obezbedi.

Kako?

Preko takozvanog releja. Naime, prevodilac u kabini ima pred sobom bira kanala
pomou koga bira ta e sluati: salu ili neku drugu kabinu. U naelu, prevodilac je
uvek ukljuen na salu. Meutim, kad iz sale stigne stigne govor na jeziku koji ne
razume (ali ga, ipak prepoznaje), prevodilac postavlja bira kanala na onu kabinu
iz koje izlazi prevod na jeziku koji razume, najee na maternjem jeziku prevodio-

47
ca. On dakle tog trenutka slua prevod svog kolege na srpski, a zatim taj sadraj
prevodi na jezik svoje kabine. Na primer: u engleskoj kabini (onoj iz koje izlazi pre-
vod na engleski jezik) prevodilac slua salu iz koje do njegovi slualica stie govor
na, recimo, srpskom jeziku, i prevodi taj govor na engleski. Meutim ako re uzme
govornik koji se izraava na francuskom jeziku, koji prevodilac u egleskoj kabini ne
razume, on e odmah svoj bira kanala prebaciti na srpsku kabinu, sluati prevod
na srpski i taj srpski prevod zatim prevoditi na engleski. Nije potrebno naglaavati
koliko je delikatan poloaj prevodioca u srpskoj kabini koji slui kao relej. Od kvali-
teta njegovog prevoda u najveoj meri zavisi kvalitet prevoda koji e izlaziti, u na-
vedenom sluaju, iz engleske kabine.

Postoji jo jedan poseban sluaj.

U francuskoj kabini sede dva prevodioca i oba prevoda sa srpskog na francuski. U

srpskoj kabini sede takoe dva prevodioca, od kojih jedan prevodi, recimo sa en-
gleskog, a drugi sa ruskog, ali nijedan sa francuskog. Ako u odreenom trenutku
re uzme govornik koji se izraava na francuskom jeziku, prevodilac u francuskoj
kobini e, na posebnom birau kanala promeniti karakter svoje kabine, odnosno,
privremeno e preuzeti ulogu srpske kabine. Poto prevede govor na francuskom
jeziku, odmah e se, preko istog biraa kanala, vratiti u prethodni status.

Koliko god da je ovo tehniko reenje, u sutini jednostavno, ono e se u buduno-

sti sve manje koristiti. Naime, sve je vie prevodilaca koji prevode sa vie razliitih
jezika. S druge strane, u savremenim prevodilakim kabinama ima po tri, etiri, pa i
vie radnih mesta, tako da, recimo u srpsku kabinu mogu da se smeste i komotno
radi etiri prevodioca koji prevode sa engleskog, francuskog, ruskog i nemakog
jezika, to je sasvim dovoljno i za najarenije meunarodne skupove.

to se tie same vetine simultanog prevoenja, ona je, koliko, god to zvualo pa-
radoksalno jednostavnija i laka od konsekutivnog prevoenja. Naime, poto pre-
vodilac prati govornika, na kraem ili duem rastojanju, od tri-etiri pa do tride-
setak sekundi (to zavisi od kvaliteta govornikovog izraavanja, ali i od iskustva
prevodioca: naime manje iskusni prevodioci imaju tendenciju da se lepe za go-
vornika), njegova memorijaje manje optereena od memorije konsekutivca. Jedan
poznati beogradski prevodilaki tandem voleo je, negde krajem sedamdesetih go-
dina, da pravi itave male egzibicije u kabini: oni bi, naime, igrali karte i prevodili
istovremeno. Naravno, nema svako takvu mo koncentacije, ali ni svaki govor u
sali ne omoguava takvu egzibiciju. esto jei vrlo iskusnim prevodiocima teko da
prate i kvalitetno prevode konfuzan, ili jo ee, prebrz govor.

Inae, u naelu, simultani prevodilac ne prevodi tekst koji govornik ita osim ako
nema pred sobom itko odtampan takst ve gotovog prevoda, ili bar izvornika. To
je pravilo prihvaeno i potovano na meunarodnom nivou. Meutim, kao i u mno-
go emu drugom u naoj sredini se i ovo pravilo primenjuje prilino rastegljivo. Dru-

48
gim reima, nai prevodioci e, u naoj zemlji, biti u situaciji da prevode i itani
tekstm pa ak i kad nemaju nikakav papir pred sobom.

ta sa prebrzim govornicima

Iskusni uesnici na meunarodnim skupovima znaju kojom brzinom treba govoriti

da bi prevodioci mogli valjano da obave svoj posao. Oni o tome vode rauna ve i
nesvesno. Osim toga, u razvijenijem delu sveta postoji i neuje se kultura govora
koja podrazumeva izraavanje i prihvatljivu brzinu govora. Ali i meu njima ima
onih koji ponekadne mogu da obuzdaju svoj temperament, koji moda i ponu svoj
govor prihvatljivim tempom, da bi ga zavrili pravim rafalima jedva razgovetnih re-
enica.

Prevodilac vremenom stie iskustvo i u tom pogledu. to govornik bre govori, to

se prevodilac, i nehotice, vie lepi za njega, sve dok uopte moe da prati govor-
nikovu brzinu. Meutim, u odreenom trenutku takav prevodipev napor postaje
besmislen, jer vie nije u stanju da govornikovu misao izrazi koherentnim reenica-
ma, pa samim tim izostaje i prenoenje poruke.

U takvim situacijama, prevodilac mora da pokua da govorniku skrene panju da

uspori. U nekim modernim kabinama prevodilac na svom pultu ima mali taster
predvien za takve sluajeve. Kad ga prevodilac pritisne, kraj govornikovog mikro-
fona se upali lampica ispod koje pie SPEAK SLOWLY. Poneki govornik se trgne
i disciplinuje ritam svog govora. Ali mnogi, u govornikom aru, i ne primete crvenu
lampicu. Uostalom u veini sluajeva takve tehnike olakice i nema.

Jedno od moguih reenja za prevodioca je da saima prebrzo izgovoreni govor.

To reenje je izuzetno delikatno, jer prevodilac mora imati vrlo istanan oseaj za
odvajanje bitnog od nebitnog. Moe mu se, naime dogoditi, da iz govora eliminie
upravo ono to govornik smatra najbitnijim. Ipak, ne smemo zaboraviti da je prevo-
dilac natproseno obrazovan, da ima istanano oseane za nijanse, pogotovo u
politikim kontekstima, gde je saimanje kao postupak najvie izloeno riziku.

Ako se, pak i saimanje pokae nemoguim, prevodiocu preostajeda se svojim ko-
risnicima izvini i jednom kratkom reenicom objasni razlog zbog koga nije u stanju
da nastavi sa radom. Vrloje verovatni da e tada neko od uesnika govorniku skre-
nuti panju da uspori, pa e i prevodilac moi da nastavi svoj posao.

Oprema

Simultani prevodilac ne brine o tehnici: to je posao tehniara koji instaliraju ureaje

i brinu o njihovom funkcionisanju. Ali, kao i konsekutivac, i simultanac se ne odvaja
od svog bloka i olovke. Iako je, u odnosu na memoriju konsekutivca, memorija si-
multanca znatno manje optereena (ali uz pojaanu koncentraciju), i simultanac e
uvek beleiti brojke, procente, godine, lina imena, pogotovo ako je re o licima ko-

49
ja nisu optepoznata. Poto sa poveanom koncentracijom raste i nervoza (bez
obzira na iskustvo), simultani prevodioci esto nesvesno crtaju razne udne are
po svojim blokovima, dok prevode. To ih smiruje, ili bar veruju da je tako.

Simultani prevodilac mora dobro da organizuje skueni prostor u svojoj kabini: da

rasporedi sve papire koje ima tako da jedne ne zaklanja drugim. Aktuelni tekst pre-
voda mora biti postavljen tako da prevodilac moe komotno da ga ita, ali i da ima
mesta i za blok u koji e pribeleiti neku pojedinost ukoliko se govornik za trenutak
udalji od ve pripremljenog teksta. Kolega iz kabine koji trenutno ne radi pokazae
svoju kolegijalnost tako to e svom kolegi doneti kafu, vodu, ili voni sok (ali ne i
gazirana pia), jer se usmenim prevodiocima, a posebno simultancima, brzo osui
grlo. Puenje se u svetu odavno smatra prostakom navikom, a u prostorima kao
to je prevodilaka kabina prosto je nezamislivo. Ipak, u naoj sredini, gde je pue-
nje ne samo nezdrava navika ve i sastavni deo linosti velikog broja naih suna-
rodnika (kao, uostalom, na celom Balkanu), stroga zabrana puenja u kabinama
mogla bi dovesti do incidentnih situacija. Zato e prevodilac, ako ba mora, popui-
ti najvie jednu cigaretu u toku svojih pola sata, i to samo uz odobrenje kolega iz
kabine. Ipak, najbolje je da saeka svoju pauzu (pola sata nije mnogo ni za najstra-
snije puae) da bi se prepustio svom poroku.

Obuka

Ve smo praktino sve rekli o strunom osposobljavanju prevodilaca u naoj ze-

mlji. Sve to vai, naravno i za simultane i za konsekutivne prevodioce. Ipak, jedini
siguran nain da se savlada umee umee usmenog prevoenja jeste praksa. Ne-
volja je u tome to nije uvek mogue obezbediti gluvu kabinu prevodiocima-po-
etnicima da bi mogli da vebaju, a pogotovo se ne sme dozvoliti poetnicima bez
ikakvog iskustva da stvarno prevode i tako stiu iskustvo. U tome i jeste prednost
prevodilakih kola u kojima se, umesto suvoparnog teoretisanja, simuliraju prava
prevoenja, a instruktori odmah ukazuju na greke i daju korisne savete. Tu meto-
du koristi i jedna od najjaih prevodilakih kola u Evropi: interna kola Prevodila-
ke slube Evropske unije u Briselu. Praksa, savlaivanje terminologije, oslobaanje
od straha, sticanje sposobnosti adekvatnog reagovanja u razliitim profesionalnim
situacijama, u tome je sutina dobre obuke. Dobri instruktori, i sami prekaljeni i is-
kusni prevodioci, nee se postavljati prema polaznicima teaja kao klasini profe-
sori, to uostalom i nisu, ve kao projatelji koji mogu pomoi u savlaivanju zanata.
Ohrabrivae mlade kolege, priznajui im da i sami povremeno umeju da odvale, u
brzini, poneto ime se ba ne ponose.

Samopouzdanje

Samopouzdanje je odlika koja krasi iskusne, ali iznad svega savesne simultance.
Nikakvim samopouzdanjem se ne moe pokrivati oslabljena koncentracija niti pri-
krivati nepoznavanje predmeta o kome se govori.

50
Postoji jedno pravilo koga se svi simultanci dre: zapoeta reenica se mora dovr-
iti, ak i ako prevodilac nije, iz razliitih razloga, uspeo da uje njen kraj. U takvim
sluajevima izabrae jednu neutralnu formulaciju koja se nee udaljiti od osnovnog
smisla reenice. Neki prevodioci, sa vikom samopouzdanja, u tome idu predaleko,
tako da u velikoj meri korisnicima nude sopstvenu priu. Mnogi korisnici to i ne
primete, pa im ak daju i komplimente za elokvenciju, to ove, opet, ohrabruje da
idu jo dalje u neodgovornoj improvizaciji.

I zaista, ako je pravilo da se reenica na svaki nain mora dovriti, jo starije pravi-
lo je da se govornik ne sme izdati, odnosno da se njegova poruka mora preneti, po
cenu da ponekad bude prenesena manje elegantnom reenicom nego to bi to
prevodilac ili govornik eleo.

Zato neka prevodilaac uvek ima na umu osnovni zadatak koji je pred njim: PRE-
NETI PORUKU.

51
INFORMATIKA U SLUBI PREVOENJA
Zamislite sledeu situaciju: planirali ste da nekoliko dana provedete na Kopaoniku,
ili na moru, rezervisali ste i hotel, kad vam se iznenada javlja naruilac posla s ko-
jim odavno saraujete i moli vas da prevedete pedesetak stranica u roku koji isklju-
uje odlazak na planirani odmor. Naravno, uvek imate izbor: moete rei da upravo
odlazite na vie dana i da, na alost, ne moete da prihvatite ponueno prevoe-
nje. Meutim, verovatnije je da vam naruilac posla ne nudi prevoenje, ve vas
preklinje da mu prevedete tih pedesetak stranica (samo vi to moete dobro preve-
sti), ali i da e vas perspektiva dobrog honorara pokolebati u vezi sa odlaskom

Ve u vreme prvog izdanja ove knjiice postojala je, vie teoretska nego stvarna,
mogunost da reite ovaj problem. Pretpostavimo da ste tada imali prenosivi rau-
nar, laptop, veliine omanje akten-tane i teak nekoliko kilograma. Mogli ste ga
poneti sa sobom na planinu ili na more, u nadi da e se u direkciji hotela nai neki
raunar sa modemom da biste gotov prevod telefonskom vezom poslali naruiocu
posla. Ispostavie se, meutim, da direktor hotela nije ni uo za modem, a od rau-
nara ima neku prepotopsku klopociju generacije XT, na kojoj njegova sekretarica,
oiju crvenih od plaa, kuca poslovna pisma koja tampa na matrinom tampau
brzinom od pet minuta po straniciKad ste ve pomislili da ste nepotrebno nosili
svoj laptop na vrh planine i da nema druge nego da skratite svoj boravak u priro-
di, direktor hotela e vam ponuditi spasonosno reenje: ponosito e vam rei da
ima izvrsnu faks-mainu i da svoj tekst moete faksom poslati naruiocu posla. Le-
po, ali za takvu vratolomiju morate prvo odtampati svoj tekst. Traka na tampau
nije menjana godinu dana, otisak je bled, da ne spominjemo da za tampanje va-
eg teksta treba utroiti etiri do pet sati, plus jo dva sata da kopije otpremirte fak-
som, znai ceo radni dan. O tome se nekako i dogovorite sa direktorom, ali kad po-
aljete prvih nekoliko probnih strana, naruilac vam se uspanieno javlja telefo-
nom, sad ve malo i ljut, da bi vam rekao da je kopija toliko loa (zbog stare trake
na matrinom tampau) da je va tekst neupotrebljivVi briznete u pla i tada se
pojavi deus ex machina u liku vaeg kolskog druga koga niste videli dve decenije,
a koji je upravo zavrio odmor i kree za Beograd. On e ljubazno uzeti disketu sa
vaim prevodom i predati je naruiocu posla im stigne u BeogradAli, kolski
drug je mogao i da se ne pojavi.

Danas, samo tri godine kasnije, vi ste, zahvaljujui raunarskoj i uopte elektrtoni-
koj tehnici, potpuno nezavisni od hotela i njegovog direktora i uplakane sekretarice,
a pogotovo od njihove brdsko-planinske raunarske tehnike. Pre svega, laptop
ste prodali, dodali neto novca i kupili notebook, raunar veliine obine knjige
(formata A5), teak svega oko pola kilograma, koji staje u vau elegantnu ensku
tanicu. Za razliku od starog laptopa klase 386, koji je imao tvrdi disk od 40 me-

52
gabajta, va notebook je prava zver od Pentiuma sa tvrdim diskom od 1,7 giga-
bajta, sa ugraenim modemom koji omoguava prenos od oko 30000 znakova u
sekundi, koji radi u okruenju Windows 95. Osim toga, nabavili ste i mobilni telefon
(skupo vas je kotalo, ali se ve isplatilo). Svoj tekst ste preveli ne u hotelskoj sobi
(niste za to zapucali na vrh planine), ve na cvetnoj livadi, na istom vazduhu, ui-
vajui u pastoralnom okruenju. Va mobilni telefon veliine pudrijere omoguio
vam je da se tokom prevoenja nekoliko puta ukljuite na Internet sa koga ste ski-
nuli nekoliko originalnih tekstova meunarodnih dokumenata koji su citirani u tek-
stu koji ste preveli: naime, izvorni tekst je na engleskom jeziku, a autor teksta koji
prevodite citirao ga je sa srpskog prevoda. Da ste taj srpski prevod ponovo vraali
na engleski, sigurno ne bi bio identian prvobitnom originalu. Usput ste svom prija-
telju, strunjaku za tu oblast, elektronskom potom poslali jedan deo ve uraenog
prevoda da pogleda terminologiju, a on vam je tekst sa intervencijama vratio posle
dva sata, na isti nain. Najzad ste tekst zavrili, pregledali, propustili kroz program
za proveru pravopisa koji je ispravio sve one neizbene omake u pisanju i tekst
prevoda poslali elektronskom potom, kao prilog uz poruku, ili direktno naruiocu
posla, ili istom onom prijatelju, koji ima i laserski tampa i koji je pedeetak stranica
vaeg prevoda vrhunski odtampao i odneo naruiocu. Za to vreme vi niste ni mrd-
nuli sa livadeNaravno, onih dvadesetak kilograma raznih renika koje obino ko-
ristite u svom poslu niste poneli na planinu. Zato biste, kad na tvrdom disku vaeg
raunara imate nekoliko najboljih renika. Upravo dok ste elektronskom potom
slali prevod u Beograd preko modema i mobilnog telefona, naiao je suvonjavi,
suncem opaljeni pastir i zapitao vas ta tu na vr planine radite s tim sokoalom,
televizor li je, ta li je?" Vi ste se malo pravili vani, pa ste poeli da mu objanjava-
te kako upravo aljete jednu omanju knjiicu telefonom u Beograd. On vas je po-
gledao sumnjiavo (oe ti varoani da teraju egu s nama), a onda slegao rame-
nima i filozofski zakljuio: Ako, lepo, samo, najvanije je da ovek sauva zdravlje,
jer nita bez zdravlja.

Ovo je bila samo aljiva ilustracija svega onog to informatika, odnosno upotreba
raunara, moe da uini za prevodioce i to ve ini. Tehnika raunara je u posled-
nje dve decenije revolucionisala niz vrlo razliitih poslova, uinila ih lakim, omogu-
ila veu kreativnost, a neki poslovi, zahvaljujui upotrebi raunara, polako nestaju
ili su ve sasvim nestali. Evo i jednog primera. Pre samo desetak godina, da bi se
ova knjiica odtampala u klasinoj tampariji bilo bi potrebno oko sedam do deset
radnih dana da slovoslaga sloi olovna slova u posebne ramove dimenzija oko 1 x
1,5 m. Za knjigu od desetak tabaka (kao ova) potrebno je dvadesetak takvih ramo-
va, koji zauzimaju prostor jedne omanje sobe. Spremna za tampu, takva knjiga u
olovu, kako kau tampari, teka je preko pola tone. Danas, na jednu raunarsku
disketu dimezija 8 x 8 cm stane oko desetak ovakvih knjiga. Otisak na paus-papiru,
od koga se pravi matrica za tampu staje u jednu obinu fasciklu, a metalne ploe,
koje se danas koriste umesto ramova sa olovnim slovima, zauzimaju mesta koliko i
jedna umetnika slika srednjeg formata.

53
Ve smo vie puta spominjali mnogobrojne prednosti upotrebe raunara u prevodi-
latvu. ini mi se da su te prednosti toliko oigledne da nema potrebe posebno ih
naglaavati. Meutim, budui da ak i kod nekih mladih ljudi postoji otpor prema
nabavci raunara i osposobljavanju za rad sa njima, zbog verovanja da je za kori-
enje raunara potrebno veliko tehniko znanje, ovde emo se pozabaviti nekim
osnovnim pojmovima raunarske tehnike, odnosno pokuaemo da potpunom po-
etniku pokaemo da je korienje raunara mnogo jednostavnije od, na primer,
vonje automobila ili ak nekih jo jednostavnijih tehnikih operacija.

Ali pre svega, ta je to raunar?

Raunar je elektronska maina koja preko ulaznih ureaja (tastature, mia, itd.) pri-
ma najrazliitije podatke (slova, brojke, slike, zvuk,), pretvara ih u brojeve, obra-
uje ih prema naredbama korisnika, a zatim rezultate daje na izlaznim ureajima
(monitoru, tampau, zvuniku). Zato ih pretvara u brojeve? Zato to je mnogo
jednostavnije sve informacije svesti na njihove osnovne elemente i operisati njima
nego za svaku informaciju razraivati posebnu tehnologiju. Kao to se sav mater-
jalni svet sastoji od identinih osnovnih estica: protona, elektrona i neutrona, tako
se svaka informacija moe svesti na brojeve. Da bi jo vie pojednostavili rad sa
brojevima, informatiari su izmislili i jedan poseban sistem brojeva. Mi smo navikli
na dekadni sistem, koji nam omoguava da sve brojeve izrazimo sa deset brojki,
od nule do devetke. Informatiari koriste ne dekadni, ve binarni sistem od samo
dve brojke: nule i jedinice. U procesoru (mozgu raunara) dogaa se sledei pro-
ces: raunar ogromnom brzinom (stotinak miliona puta u sekundi) proverava stalno
da li je na ulaznim ureajima dolo do neke promene, ako jeste, to je jedinica, ako
nije, to je nula. Za minimalnu informaciju sa ulaznog ureaja potreban je broj od
osam jedinica i nula, odnosno jedan bajt, koji se sastoji od osam bitova (jedinica ili
nula). U zavisnosti od elje korisnika posebni programi obrauju binarne brojeve i
na izlazne ureaje ih alju prevedene u za oveka razumljivom obliku: kao slova,
brojke, slike, zvuke itd.

Hardver i softver

Hardver (gvourija) predstavlja samu raunarsku mainu: njeno kuite, elek-

tronske elemente (ipove, otpornike, kondenzatore, diode), elektrine i meha-
nike elemente (mikromotore, prekidae, zavrtnje, opruge).

Softver je pamet raunara. Drugim reima, to su programi koji odreuju na koji

nain e raunar da obrauje binarne brojeve dobijene na ulaznim ureajima, da bi
ih zatim preveo u ljudima dostupne oblike.

U hardver spadaju, pored osnovne konfiguracije (centralna jedinica, monitor, tasta-

tura, mi) i periferni ureaji: tampai, skeneri, zvunici, muziki ureaji, upravljaki
ureaji (palice za igre i simulaciju letenja avionom, na primer).

54
Softver se deli na sistemski i korisniki. Sistemski softver je osnovna inteligencija
raunara, ona koja omoguava osnovnu komunikaciju izmeu raunara i korisnika.
U osnovni softver spadaju takozvani operativni sistemi: DOS, WINDOWS, UNIX,
OS2 i drugi. Korisniki softver predstavljaju vrlo razliiti programi za obradu poda-
taka: programi za pisanje tekstova, za crtanje, za raunanje, za komunikaciju meu
raunarima, za pretraivanje baza podataka, Interneta, za razmenu elektronske
pote i drugi.

Softver, odnosno raunarski programi, predstavljaju autorsko delo, predmet inte-

lektualne svojine i kao takav je zatien zakonom u praktino svim zemljama sveta,
a to znai da se ne sme neovlaeno kopirati i koristiti, a naroito ne prodavati. Ko
iskopira i koristi program za pisanje ili crtanje na svom raunaru prekrio je zakon
na isti nain kao i onaj ko je pozajmio knjigu od knjiara na pola sata, a zatim celu
knjigu iskopirao. Autor knjige je na taj nain oteen za onaj deo cene knjige koji
njemu pripada na osnovu autorskog prava, kao to je i autor raunarskog progra-
ma oteen za svoj deo cene piratski iskopiranog programa.

Na alost, visoka cena i neorganizovano trite raunarskih programa na jugoslo-

venskom tritu primoravaju sve nas da svesno krimo zakon tako to praktino
sve programe koji su nam potrebni nabavljamo kod pirata koji ih kopiraju i prodaju
po pristupanim cenama. Kao olakavajuu okolnost za to krenje zakona moe-
mo eventualno navesti ekonomsku i politiku izolovanost nae zemlje koja oteava
legalnu nabavku raunarskih programa. Ako tome dodamo i katastrofalnu ekonom-
sku situaciju u kojoj se nalazimo, opte materjalno siromatvo u kome ivimo, kao i
vrlo visoku cenu originalnih programa, moemo eventualno nai moralno opravda-
nje za nezakonito korienje piratskog softvera. Ipak, nedavno je jednoj velikoj ze-
mlji, Kini, koja je u jo teoj ekonomskoj situaciji, strogo zapreeno ekonomskim
sankcijama ako ne prestane sa softverskom piraterijom. I, Kina je preduzela mere
radi suzbijanja piraterije. Nas to oekuje, verovatno vrlo uskoro.

Meutim, postoje programi iji autori dozvoljavaju besplatno korienje. To su

probne verzije novih programa (takozvane beta verzije), ije besplatno korienje
predstavlja zapravo, za autora, besplatno testitranje programa. Takvi programi su
obino sasvim upotrebljivi, ali ponekad mogu da izazovu pucanje sistema i da
izazovu poprilinu tetu. Najzad, postoje i programi, obino manji, koji pripadaju ta-
kozvanoj shareware kategoriji. To su oni programi iji su se autori velikoduno
odrekli autorskih prava, to iz stvarne velikodunosti, to iz elje za besplatnim re-
klamiranjem.

Reenje problema nabavke skupih raunarskih programa ve se nazire. Kada se

jo malo usavri tehnika telefonskih veza i kada se pojave jo bri modemi (ureaji
za prenos podataka telefonskom vezom), nee vie biti potrebe da skupe progra-
me drimo na svom raunaru. Oni e biti uskladiteni na velikim centralnim rauna-
rima (serverima), a mi emo ih koristiti, kada su nam potrebni, pristupajui im tele-
fonskom vezom, na slian nain kako ve danas uveliko funkcioniu poznate rau-

55
narske mree: u velikim firmama sav softver se nalazi na jednom, centralnom rau-
naru, a korisnici, koji su preko svojih raunara (terminala) povezani icom sa tim
centralnim raunarom, koriste programe sa centralnog raunara. Najzad, i oni oko-
reli individualisti koji se klone svakog udruivanja, mogu da se nadaju da e sa raz-
vojem tehnologije programiranja i softver s vremenom postati vrlo jevtin i pristupa-
an praktino svima.

Mnogo mesta bi nam trebalo da ovde razmotrimo sve prednosti informatike tehni-
ke u prevodilakom poslu. Najzad, raunarska tehnika je sve prisutnija kod svih
slojeva stanovnitva, i mnoge stvari iz te oblasti su ve praktino svima poznate.
Ipak, da ovo poglavlje zavrimo jednim pregledom raunarskih programa, po kate-
gorijama, koji su posebno korisni prevodiocima.

Programi za obradu teksta (tekst-procesori)

To su najee korieni programi, ne samo meu prevodiocima. Ima ih vrlo mno-

go a najpoznatiji su programi iz serije Word for Windows poznate softverske kue
Microsoft, zatim serija programa WordPerfect, takoe pisanih za okruenje
Windows, zatim AmiPro i mnogi drugi manje poznati. Postoje i stariji programi za
obradu teksta koji rade upod sistemom DOS, ali se oni danas smatraju prevazie-
nim. Zato? Zato to tekst obraen u programima za DOS ne izgleda obavezno na
monitoru raunara onako kako e izgledati odtampan na papiru. DOS koristi samo
jednu vrstu slova, a posebnim kodovima se procesoru daju naredbe da prilikom
tampanja koristi neka druga slova, da ona budu tampana masno ili iskoeno (ita-
lik) itd. U okruenju sistema Windows, koje je grafike prirode, programi za obradu
teksta potuju princip WYSIWYG ("What You See Is What You Get Ono to vidi-
te na ekranu dobiete i na papiru), to je od zaista velike koristi svma onima koji
treba da vrlo precizno znaju kako e tekst izgledati na papiru. Mi nemamo nikakvog
interesa niti nameru da hvalimo niti kudimo bilo koji od poznatih programa za obra-
du teksta, ali je praksa nametnula neke standarde: Word for Windows je postao re-
ferentni program koji koristi ve velika veina ljudi koji rade sa tekstovima. Neslu-
ene mogunosti koje prua ovaj program opravdava njegovu popularnost. Ipak, to
ne znai da moramo sada po svaku cenu da navavimo najnoviju verziju tog progra-
ma. On sadri u sebi mogunost da prepozna tekstove obraene drugim programi-
ma, pa i onim koji rade pod DOS-om i da ih prilagodi sebi. Zato, ako imate stari ra-
unar sa nekim starim programom za pisanje, a iz nekog razloga jo niste spremni
da ga modernizujete, i dalje moete raditi i zatim svoje tekstove konvertovati, na
nekom drugom raunaru u format Worda for Windows.

Programi za proveru pravopisa

Ovi programi postoje kao sastavni deo svih programa za obradu teksta. Njihov za-
datak je da provere da li su sve rei u nekom tekstu napisane prema pravopisnim
pravilima i da automatski isprave sve pravopisne greke. Za sada postoje uglav-
nom programi za proveru pravopisa u engleskom jeziku i u jo nekoliko svetskih je-

56
zika, ali se od nedavno pojavio i jedan vrlo kvalitetan program za proveru pravopi-
sa (pa ak i gramatike i stila!) u srpskom jeziku. Veina tih programa ima mogu-
nost dorade od strane samih korisnika, utoliko to korisnik moe sam da obogauje
program novim reima.

Renici

Pojava elektronskih renika zaista je revolucionisala prevodilaki posao. Dobar re-

nik u obliku knjige obino je teak nekoliko kilograma, veliki je, kabast, zauzima
prostor i, znog utede prostora, obino je tampan vrlo sitnim slovima. Danas mo-
emo imati u svom raunaru najpoznatije svetske renike (Encyclopaedia Britanni-
ca, Webster, Le Petit Robert) i konsultovati ih direktno, bez prekidanja rada, bez
izlaenja iz programa u kome piemo.

Baze podataka

Baze podataka su, jednostavno reeno, spiskovi razliitih podataka koji nam mogu
biti korisni prilikom prevoenja. To mogu biti adresari, imenici, spiskovi itd., koji se
najee mogu povezati sa programima za obradu teksta. Ako je potrebno, na pri-
mer, poslati pismo istovetnog sadraja na stotinak adresa (pozivnice, obavete-
nja), dovoljno je napisati to pismo i narediti raunaru da ga tampa crpei adrese
i imena adresata iz odreene baze podataka. Velika prednost baza podataka jeste
ta to se podaci u njima mogu sortirati po razliitim kriterijumima. Tako, na primer,
moete narediti raunaru da vam iz jedne baze, na primer telefonskog imenika, izli-
sta spisak onih iji telefonski brojevi poinju brojkom 3, ili onih ije prezime nema
vie od est slova, ili sve one koji stanuju u istoj ulici

Programi za komunikaciju

Da biste, iz svoje radne sobe, kancelarije, ili sa livade na Kopaoniku, mogli da se

konsultujete sa onim prijateljem koji poznaje terminologiju koja vama zadaje muke,
da mu poaljete gotov tekst, ili da sa Interneta skinete neki originalni dokument
da biste ga, kao citat, ugradili u svoj prevod, morate imati, pored modema (tehni-
kog ureaja za telefonsku vezu izmeu razliitih raunara) i odgovarajui program.
Nih danas ima mnogo i uglavnom su svi dobri. Veina njih vam omoguava da svoj
raunar koristite i kao faks-mainu, ali i da razgledate stranice na Internetu, da ski-
date odreene programe i datoteke sa udaljenih raunara, pa ak i da glasom,
kao preko telefona, komunicirate sa ljudima iz celog sveta, po ceni obinog lokal-
nog telefonskog razgovora. A ako imate i video kameru (obinu VHS videokameru
ili posebnu malu kameru za raunar, koja se moe kupiti ve sada za manje od
200 nemakih maraka), moete uestvovati u video-konferencijama, odnosno
omoguiti osobi sa kojom razgovarate i da vas vidi!

Nema kraja mogunostima koje prua raunar. Osloboeni muka ispravljanja gre-
aka prekucavanjem tekstova na papiru, fiizikog napora kucanja na pisaoj mai-

57
ni, a uz praktino neograniene kogunosti koje prua raunar, prevodilac danas
moe biti neuporedivo produktivniji i kreativniji nego pre desetak godina. Od njega
se to danas i oekuje, pa je nabavka raunara i rad na njemu imperativ. Raunar-
ska pismenost je sastavni deo linosti prevodioca, kao to je upravljanje automobi-
lom sastavni deo sposobnosti modernog oveka.

PREVODILAC KAO LINOST

Strunost

Prevodilac je pre svega strunjak. Strunost u pozivu prevodioca ne znai obave-

zno da je prevodilac po obrazovanju lingvista. Praksa pokazuje da ima izvrsnih
prevodilaca koji su po obrazovanju ekonomisti, pravnici, lekari. Veliki broj prevodi-
laca pripada tehnikoj inteligenciji. Ipak, ako po obrazovanju nije obavezno lingvi-
sta, dobar prevodilac je to po vokaciji. Ljubav prema istraivanju jezikog bogat-
stva, pasionirano traenje ekvivalenata, zanimanje za etimologiju, poniranje u duh
jezika, kvaliteti su koji krase dobrog, kompetentnog prevodioca.

Bez obzira na svoje formalno obrazovanje, prevodilac nikada ne prestaje da ui je-

zike sa kojima operie u svom poslu, ukljuujui i maternji jezik. Prevodilac ima na
nonom stoiu bar dve knjige: dobru gramatiku i enciklopedijski renik. Dobrim
prevodiocima se esto deava da potrae u takvom reniku jedan izraz i da osvanu
nad renikom: jedna re upuuje na drugu, jedna oblast na drugu, jedan kontekst
na drugi. Prevodilac se ne stidi neprestanog druenja sa enciklopedijama: on to ne
ini da bi sagovornike zasenio povrnim znanjima, kao to ponekad ine kozeri.
Njegova briga je da se ne nae u situaciji da za neki pojam prvi put uje u toku pre-
voenja. Jer nepoznata re se ponekad pogreno uje, a u usmenom prevoenju
to moe da izazove pravu pometnju. Autor ovih redova prisustvovao je, u kabini,
munoj situaciji kada je jedan veteran simultanog prevoenja, koji nikada nije uo
za bezolovni benzin, francusku sintagmu essence sans plomb (bezolovni benzin)
preveo sa "...e-e-pa, neka sutina bez plana, jer je pomenutu, njemu do tada ne-
poznatu sintagmu essence sans plomb uo kao essence sans plan, to je, razu-
me se ista besmislica. Prevodilac se ne oslanja na jeziki oseaj, on zna gra-
matika pravila, ak i ako nije lingvista. Prevodilac ne sme meati gramatike poj-
move kao to su vreme i nain, pa rei da je konjunktiv glagolsko vreme, ak i
ako u prevoenju ne pravi greke u upotrebi glagolskih vremena i naina. On, nai-
me mora znati i kako i zato. Naravno, prevodilac ne mora biti gramatiar visokog
ranga, ali gramatiku mora znati kao odlian gimnazijalac. Isto kao to ne mora zna-
ti formulu bezolovnog benzina, ali mora znati da je re o ekoloki manje zagauju-

58
em benzinu od klasinog i da za njegovo korienje automobil mora biti snabde-
ven katalizatorom. On mora znati gramatika pravila da bi razumeo sugestije svojih
kolega, ili da bi argumentovao neka sopstvena prevodilaka reenja. Loeg prevo-
dioca prepoznajemo, izmeu ostalog i po tome, to na pitanje zato ste upotrebili
taj oblik odgovara : " tako mi zvu i ".

Prevodilac je neumorni ita, guta knjiga, asopisa, novina, prospekata, zakona,

kuhinjskih i lekarskih recepata, uputstava za upotrebu svega i svaega. Vie nego
jedna druga kategorija sveznajuih neznalica, kako ponekad ujemo da se kae
za novinare, prevodilac je stalno u potrazi za informacijama svake vrste. Poneki od
njih na svakom od svojih radnih jezika znaju po stotinak meusobno ekvivalentnih
poslovica i izreka. Njihovi prevodi su ponekad zanimljiviji od izvornika.

Memorija

Prevodilac ima izvanredno pamenje. To posebno vai za usmene prevodioce.

Kod konsekutivnog prevoenja pamenje je ak kljuni kvalitet. Nema te tehnike
beleenja koja moe da nadomesti slabu memoriju ili nedostatak koncentracije.

Kao i mnoge druge mentalne osobine, i pamenje se moe vebati i poboljavati.

Prevodilac zna da se ne pamte rei, ve znaenja. Prevodilac, naime, ne prenosi iz
jednog jezika u drugi rei, ve poruke. Zato je pamenje svakog teksta usko pove-
zano sa njegovim razumevanjem. Ne moe se zapamtiti ono to se ne razume.
Neiskusni konsekutivni i simultani prevodioci najee gree tako to se trude da,
sluajui izlaganje govornika, odmah pronau reenje za svaku re. Oni previe
belee, zbijeno i neitko, zbog brzine, u gru. U svojim belekama niu previe re-
i, a sama poruka im esto potpuno promakne.

Iskusni prevodilac se intelektualno angauje sluajui govornika. On se trudi da

razume izlaganje i da ga, zatim, to vernije prepria drugoj strani. U svojim bele-
kama e oznaiti prelaze izmeu misaonih celina, datume, brojke, lina imena i
toponime, imena institucija i, eventualno, neke kljune rei na koje govornik oe-
kuje posebnu reakciju druge strane. Zahvaljujui takvom pristupu, iskusni konseku-
tivci, postepenim vebanjem, uspevaju da zapamte vie od pola sata neprekidnog
izlaganja, i da ga, naravno, verno prenesu na drugom jeziku.

Memorija se veba praksom. U prevodilakim kolama poinje se sa pamenjem,

bez beleenja, kraih celina i njihovom reprodukcijom na istom jeziku, bez prevo-
enja. Kada se postigne sposobnost pamenja, bez beleenja, tekstova od 35 mi-
nuta, prelazi se na vee celine, beleenje i prevoenje.

Prevodilac i nesvesno veba svoje pamenje: gledajui televizijski dnevnik, film,

ak i vodei neobaveznu konverzaciju sa prijateljima. Prevodilac uvek prevodi. Ne-
ki ak i u snu. Jedan broj simultanih prevodilaca prepoznaje se po tome to polu-
glasno ponavljaju krajeve reenica svojih sagovornika. Medicinski termin za tu po-

59
javu, eholaloija, ozbiljnije zvui nego to je sama pojava ozbiljna. Re je o profesio-
nalnoj deformaciji, slinoj onoj koja se uoava kod boksera koji stalno trzaju rame-
nima, eskivirajui udarce nepostojeeg protivnika.

Priala mi je jedna koleginica iz Prevodilake slube Komisije Evropskih zajednica

sledeu dogodovtinu: na jednom od slubenih puteva na Dalekom istoku, posle
vrlo napornog dana, koleginica je, polazei na spavanje, poruila na recepciji hote-
la buenje za pola osam ujutro. U zakazano vreme, probuena iz dubokog sna
pravednika zvonjavom telefona, ona podie slualicu iz koje se uje ljubazni glas
recepcionara: Good morning. It is half past seven. " Umesto da se zahvali recepci-
onaru i ustane iz kreveta, naa koleginica je, bunovna, poruku recepcionara preve-
la na francuski jezik (Bonjour, il est sept heures et demi) i- okrenula se na drugu
stranu da bi ponovo usnula i, naravno, zakasnila na prevoenje.

Jedan od kljunih elemenata dobre memorije jeste sposobnost selekcije sadraja.

Prevodilac je prinuen da stalno analizira govor ili tekst i da odvaja bitno od nebit-
nog, sutinu od ukrasa, potapalice. U tom pogledu odgovornost prevodioca je izu-
zetno velika. Njegovi kriterijumi selektivnosti moraju biti praktino identini sa krite-
rijumima sagovornika. Jedna mlada koleginica, inae odlian prevodilac, prevodila
je, pod nepovoljnim uslovima, u sred mnotva novinara koji su se tiskali oko nje,
razgovor sa predsednikom vlade. U jednom trenutku ovaj je rekao da neke sredine
pruaju otpor zapoetim reformama, posebno u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, ali i u
drugim republikama. Zateena improvizovanim razgovorom, bez bloka i olovke,
mlada koleginica je prevela predsednikovu izjavu korektno, ali je kod nabrajanja
pomenutih sredina navela "...u Srbiji, Hrvatskoj i tako dalje..."(na engleskom).
Predsednik, koji inae ne zna engleski, uoio je da nedostaje njemu vrlo vaan po-
datak, tojest da otpor prua i Slovenija i nervozno je upozorio koleginicu da ponovo
prevede izjavu, to je ona uradila, ovog puta korektno. Sposobnost selekcije stie
se iskustvom, ali i izgraivanjem sopstvene politike pismenosti, redovnim informi-
sanjem, neprekidnim sticanjem novih znanja.

Memorija je kvalitet koji se dosta teko stie, a lako gubi. Memorija i koncentracija
najue su povezane sa optim fizikim stanjem. Umoran prevodilac se teko kon-
centrie i teko prati izlaganje, pa stoga teko i pamti. Muenje sopstvenog organi-
zma nedovoljnim spavanjem, preteranom upotrebom alkohola i duvana, tekom
hranom, najkrai je put do kraja prevodilake karijere. Kao i svi mladi ljudi i prevo-
dioci imaju potrebu da poneku no ostanu due budni, da u dobrom drutvu popiju
neku aicu vie, da se predaju gastronomskim uivanjima. Od tih zadovoljstava
ne treba odustajati sve dok je prevodilac u stanju da ih dri pod kontrolom. Ali, ako
pone preesto da se dogaa da ni telefon ne moe da vas probudi, da vam usred
razgovora glava pone da pada od pospanosti ili da od peenja u elucu niste u
stanju da se koncentriete na razgovor, vreme je za konani izbor: prevodilatvo ili
neko drugo zanimanje. Uredan ivot je od bitnog znaaja i za najvaniji alat prevo-
dilakog zanata: glasne ice. Njihovo stalno i intenzivno korienje ini ih posebno
osetljivim. Promuklost je est pratilac dugih, naroito konsekutivnih prevoenja.

60
esta je pojava izraslina na glasnim icama, polipa, koji se relativno lako uklanjaju
hirurkim putem. Ali ove izrasline imaju i svoju zloudnu varijantu. Medicinska stati-
stika je utvrdila da je najei uzrok karcinoma glasnica njihovo preterano intenziv-
no korienje, duvanski dim i alkohol. Tu je i genetski faktor, ali on je izvan kontrole
potencijalnog pacijenta. ta vie, jedna studija objavljena u francuskoj reviji LE
POINT tvrdi da se indeksi faktora rizika ne sabiraju, ve meusobno mnoe. Pro-
stije reeno: ako je indeks rizika duvana 4, a indeks rizika alkohola 5, kod ljudi koji i
piju i pue indeks je ne 9, ve 20: sreom, karcinom glasnica se najee uoi na
vreme pa je i procenat izleenja relativno visok. Savremene hirurke metode lase-
rom, kombinovane sa zraenjem, spasavaju ivot veini obolelih, ali glas ostaje de-
finitivno nepodoban za profesionalnu valorizaciju. U svakom sluaju, svaka promu-
klost koja traje due od sedam dana signal je da se treba hitno javiti otorinolaringo-
logu.

Drugi, trei jezik, pasivni jezici

Sve je vie prevodilaca koji ravnopravno operiu sa vie jezika. U naelu, usmeni
(ali i pismeni) prevodilac prevodi uvek na svoj maternji jezik. To vai za one sreni-
ke meu naim kolegama kojima je maternji jezik neki od velikih jezika. To je slu-
aj sa naim kolegama iz Prevodilake slube Komisije Evropskih zajednica, iz
OUN i nekih drugih veih meunarodnih organizacija. Prevodei iskljuivo na svoje
maternje jezike, te nae kolege iz belog sveta imaju i po etiri, pet, ak i vie radnih
jezika. Naalost, sudbina nas, iji maternji jezici spadaju u jezike ograniene difu-
zije, u velikoj meri je drugaija. Mi smo prinueni da prevodimo i na strane jezike,
jer je zanemarljivo mali broj kolega u svetu koji znaju srpskohrvatski, finski, mon-
golski, kisuahili ili letonski. Zato su retki meu nama oni koji aktivno operiu sa vie
od dva strana jezika. Takvi najee prevode sa svih njima poznatih jezika na ma-
ternji, ali sa maternjeg obino samo na jedan od stranih. Zauzvrat, mi uivamo sim-
patije i divljenje svojih kolega u svetu.

Ipak, ambiciozni prevodilac (a on je ambiciozan po definiciji) stalno e unapreivati

svoje pasivno znanje drugog, treeg ili etvrtog jezika. Redovno e itati na tim je-
zicima, prevoditi pismeno jednostavnije tekstove sa tih jezika na maternji, a u kabi-
ni e, kad ima vremena, iskljuivati mikrofon i pokuavati da na gluvo prevodi i na
te jezike. Kad stekne dovoljno samopouzdanja, jednog dana e efu ekipe predlo-
iti da prevodi na neki od tih jezika. Time njegov profesionalni ugled raste, ba kao
i njegova trina cena.

Srodne vetine

Strunost prevodioca podrazumeva i vladanje nekim drugim vetinama osim zna-

nja jezika, dobre memorije i pametnog beleenja. Prevodilac je polivalentan: on
jednostavno mora znati vetinu daktilografije, mora umeti da rukuje tekst-proceso-
rom na raunaru, da izvlai maksimum iz tampaa prikljuenog na raunar. Vrlo je
poeljno da ume da upravlja automobilom.

61
Dodue, moe se biti sasvim prihvatljiv prevodilac i bez znanja daktilografije. Ali
zaista dobar prevodilac mora biti u stanju da zaokrui proces proizvodnje jednog
dokumenta na stranom jeziku: da prevodi pregovore, da na brzinu prevede i otkuca
nekoliko nacrta dokumenta, unese intervencije i, ako prilike to nalau, otkuca defi-
nitivnu verziju na sveanom (slubenom) papiru sa grbom: Vreme salonskih
prevodilaca prolazi neumitno. Savremeni prevodilac unosi u svoj laptop raunar
prvu verziju nacrta dokumenta ve u avionu, na kraju svake runde pregovora unosi
intervencije i premeta blokove sa kraja na kraj teksta, da bi na kraju jednom na-
redbom print iz svog tampaa veliine boksa cigareta izvukao arobno lep ispis
dokumenta, bez ortografskih greaka, u eljenom broju originalnih primeraka.

Prevodilac je od onih intelektualaca koji se ne gnuaju tehnikih novotarija. Nje-

gova veza sa savremenom tehnikom ne sme se zaustaviti na etvorobojnoj hemij-
skoj olovci. Strasni znatieljnik, prevodilac e svaku novotariju kritiki razmotriti i
usvojiti njene najbolje strane. Kad kupi raunar i na tekst-procesoru obradi svoje
prve tekstove, prevodilac e nauiti i neki laki raunarski jezik (basic) i pokuati da
sam napravi neke jednostavnije programe: na primer program za kreiranje sop-
stvenih oblika slova za ekran ili za tampa (fontove).

Prevodilac na radiju slua i kratke talase, nacionalne programe dalekih radio-stani-

ca, da bi proirio do maksimuma izvore svojih informacija. Prevodilac od nerva
ume da rukuje i fotoaparatom malo komplikovanijim od idiota, pa e sa svojih pu-
tovanja s vremenom sakupiti zanimljivu zbirku fotografija, koje osim dokumetarne
mogu imati i estetsku vrednost. Ukratko, prevodilac je moderan, dinamini ovek,
liberalan i otvoren. On je zato i vrlo prijatan i zanimljiv sagovornik.

Opremljenost

Verovatno nema gluplje situacije za usmenog prevodioca nego kad mu usred va-
nog prevoenja (a sva su vana), presui hemijska olovka, ili kad zakljui da je
upravo ispisao poslednju stranicu bloka i da novih blokova vie nema. Kod nekih
iskusnijih kolega uoio sam da stalno sa sobom nose impozantne kolekcije hemij-
skih i grafitnih olovaka, flomastera i nalivpera i po desetak prevodilakih blokova.
Veina prevodilaca su manini kupci svakojakih pisaljki, od obinih hemijskih olo-
vaka koje se prodaju u svim trafikama pa do zlatnih nalivpera. Iskustvo pokazuje
da je korisno imati uvek pri sebi bar dve rezervne hemijske olovke ili flomastera sa
tvrdim vrhom (ball pen), jednu ili dve grafitne olovke za ne daj Boe i jedno kva-
litetno naliv pero, koje e naee posluiti da ga spasilaki ali diskretno ponudimo
efu delegacije koji treba da potpie dokument a nema ime jer mu je aktn-tana
ostala kod pratioca ili u automobilu. to se rezerve blokova tie, mnogo je korisnije
imati u rezervi i desetak tanjih blokova formata A-5 nego jedan ili dva takva bloka
od po stotinak listova, koji su glomazni i teki za manipulisanje.

62
Status

Dva su osnovna statusa prevodilaca: stalni radni odnos i slobodni prevodilac, fa-
mozni free lance, sa mnotvom podvarijanti koje se esto meusobno prepliu.

Koliko god stalni radni odnos znaio socijalnu i materjalnu sigurnost prevodioca, on
najee znai, bar kod nas i u sadanjem trenutku, i pristajanje na podreenost u
odnosu na ostale strunjake sa visokom strunom spremom, i na praktino apso-
lutnu nemogunost unutranje promocije. Drugim reima, kada se mladi, poletni,
upravo diplomirani profesor jezika (to je, ipak, najei sluaj) zaposli u nekom
velikom preduzeu kao prevodilac ili inokorspondent, suoie se ubrzo sa dva
kljuna problema:

bie tretiran kao tehniko lice, to je eufemizam za postoveivanje sa izvrioci-

ma poslova neuporedivo nieg stepena strunosti i sloenosti. Uz sve duno po-
tovanje za te asne ljude, prevodilac je u startu obeshrabren injenicom da je, bez
obzira na svoje znanje i akademsku titulu, izjednaen sa daktilografima, kuririma i
vozaima;

i najgori ekonomista, pravnik ili inenjer, u jednom preduzeu, ima makar teorij-
sku ansu da hijerarhijski napreduje do samog vrha preduzea. Prevodilac tu an-
su nema, pa makar bio, u svojoj struci, u samom svetskom vrhu. Dogodi se, dodu-
e, da se neki prevodilac, ambiciozan i prodoran, otrgne od te deprimirajue sudbi-
ne, ali su ti sluajevi toliko retki da ne mogu predstavljati nikakvo ohrabrenje. Za-
hvaljujui svojim strunim i ljudskim kvalitetima prevodilac moe postati veoma
uvaavan i omiljen u svom kolektivu, moe biti na ti sa svojim najviim rukovodio-
cem, ali e njegovo miljenje uvek biti samo nezvanino.

Velikom broju naih kolega ove injenice ne smetaju previe: sreni su to imaju
posao, redovno primaju platu i povremeno putuju u inostranstvo. Utoliko bolje po
njih.

Situacija je u velikoj meri drugaija u onim kolektivima koji su dovoljno veliki da bi

imali svoju posebnu prevodilaku slubu. To je sluaj sa velikom spoljnotrgovin-
skim preduzeima ili sa dravnim institucijama (savezna vlada, skuptina itd. ). Tu
je prevodilac u osnovnoj delatnosti. U takvim prevodilakim slubama obino po-
stoji paralelizam zvanja sa osnovnom delatnou preduzea, pa tako prevodilac
bez zvanja odgovara referentu, struni odnosno vii struni prevodilac (redaktor)
odgovara zvanju savetnika odnosno samostalnog savetnika itd. Mogunost napre-
dovanja ipak postoji i motivie prevodioca.

Sasvim je drugaija situacija onih prevodilaca koji se prevoenjem bave, u kolekti-

vu u kom su zaposleni, kao sporednom delatnou. Ima ekonomista, pravnika, in-
enjera, koji su se kolovali u inostranstvu i vrlo dobro nauili strani jezik. Oni oba-

63
vljaju normalno svoje zadatke iz osnovne delatnosti (komercijala, projektovanje,
upravljanje...), a po potrebi prevode. Oni su svom kolektivu vrlo korisni, a ponekad
su za taj dodatni kvalitet i posebno nagraeni. Ipak, esto su neomiljeni, kako kod
pravih prevodilaca koji ih, s razlogom ili bez razloga, smatraju nekompetentnima i
pretencioznima, tako i kod svojih kolega iz osnovne delatnosti koji im esto zame-
raju da svoje znanje jezika previe istiu da bi zabaurili nedostatke u sopstvenoj
struci. Na alost, eto su i jedni i drugi u pravu.

Uvreeno je miljenje da je slobodni prevodilac, bez stalnog radnog odnosa, naj-

srenija vrsta prevodilaca. Radi kad hoe, svoje usluge naplauje po trinim, zna-
i visokim, cenama, sam je svoj gospodar, ne mora da se dogovara ni sa kim oko
godinjeg odmora, radi u ambijentu sopstvenog doma...

Sve je to u velikoj meri tano. Ipak, retki su oni slobodni prevodioci koji u svemu
odgovaraju gornjem opisu. Da bi to postigli, oni moraju proiveti duge godine neiz-
vesnosti, probijanja na surovom tritu, stvaranja veza i prijateljstava, neprestanog
strunog dokazivanja. Autor ovih redaka poznaje znatan broj prevodilaca koji su
svojevremeno napustili stalni radni odnos, uvereni da su se dovoljno afirmisali na
tritu da bi mogli da postanu slobodni prevodioci, da bi se nakon jedne ili dve go-
dine opet prihvatili stalnog radnog odnosa, ak i pod nepovoljnijim uslovima nego
kada su ga naputali. Osim nekolicine stalno rasprodatih prevodilakih zvezda,
slobodni prevodioci u naelu moraju juriti za poslom, prihvatati poslove pod nepo-
voljnim uslovima, ekati na naplatu honorara ponekad mesecima. Sa ekonomskom
krizom njihov se poloaj pogorao u toj meri da mnogi pribegavaju nekolegijalnom
prihvatanju poniavajue niskih cena za svoj rad, to je, opet, razumljivo kad se
zna da se doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje moraju redovno plaati,
bez obzira na konjunkturu na tritu. Cena slobode slobodnog prevodioca vrlo je
visoka, ali je sasvim legitimno i pristati na tu cenu. U ovu kategoriju ne raunamo
one nae koleginice koje su se udale za dobro situirane ljude i koje povremeno ra-
de kao prevodioci vie da bi ispunile slobodno vreme nego da bi zaradile za ivot.
Meu njima ima sjajnih prevodilaca, al i da li su one zaista slobodni prevodioci?

Struna udruenja

lanstvo u strunim prevodilakim udruenjima viestruko je korisno. Ta udruenja

zastupaju interese prevodilaca, pruaju im pravnu zatitu, obezbeuju blagovreme-
nu naplatu honorara, obezbeuju posao, posreduju izmeu prevodioca i socijalnog
osiguranja, preuzimaju funkciju neke vrste prevodilakog sindikata. S druge strane,
ta udruenja organizuju i razne vidove strunog usavravanja i obrazovanja prevo-
dilaca, objavljuju glosare i renike, formiraju terminoloke banke. Slobodnim prevo-
diocima su, u normalnim uslovima, struna udruenja baza obavljanja delatnosti:
ona im obezbeuju poslove i promptnu naplatu, a prevodiocima u stalnom radnom
odnosu omoguavaju da u slobodno vreme obezbede dodatne prihode (famozne
tezge, izvor zavisti mnogih strunjaka drugih profila koji nemaju prilike da zarau-
ju izvan radnog odnosa).

64
Ipak, mnogi prevodioci su razoarani uslugama koje im pruaju struna udruenja:
neka udruenja su pravi monopoli u koje se teko ulazi. Druga, pak, retko obezbe-
uju posao, ali nameu prevodiocima naplatu honorara preko udruenja koje za tu
operaciju uzima proviziju kao i za obezbeeni posao.

Odnosi sa korisnicima usluga

Uslovno govorei, prevodilac prodaje svoju robu korisniku prevodilakih usluga,

koji je, kao kupac, uvek u pravu. To je osnovno pravilo svake trgovine. To pravilo
ne nalae prevodiocu da dopusti da bude poniavan, ali i ne trpi preveliku principi-
jelnost. Prevodilac mora biti prilagodljiv i razumeti da svi korisnici ne moraju uvek
razumeti prevodilake tekoe.

Po definiciji, osim u nekim internim odnosima meu samim prevodiocima, prevodi-

lac nikada nije ef. On uvek radi po neijem nalogu i za neiji raun. On se uvek
prilagoava korisniku usluga i ne moe oekivati da se korisnik usluga prilagoava
njemu. To ne znai, naravno, da e dopustiti poniavanja ili eksplogtaciju od strane
korisnika usluga. Trudie se da se, pre poetka posla, to je mogue detaljnije do-
govori sa korisnikom usluga o uslovima rada. Ako se predvia, na primer, da e
neki konsekutivno prevoeni pregovori trajati neprekidno znatno due od jednog
prevodilakog dana, insistirae da u tim pregovorima uestvuju dva prevodioca
(kod simultanog prevoenja to se podrazumeva). Ako na licu mesta, pogotovo u
inostranstvu, iskrsnu dodatne neoekivane tekoe, dae sve od sebe ne bi li do-
prineo njihovom prevazilaenju. Vie vredi ponekad raditi vie nego to je dogovo-
reno (jer i korisnik radi vie nego to je predvideo) nego praviti skandal u situaciji
kada se objektivno ne moe uiniti nita.

Prevodilac e uvek insistirati, pogotovo kada je re o delegacijama u inostranstvu i

uopte izvan mesta boravka, na tome da naloge prima samo od jednog lica, po
mogustvu od samog efa delegacije. Ne sme dozvoliti da ga, u panici, obasipa
papirima ili vue za rukav ko stigne. Ljubazno, ali dovoljno odluno, zahtevae da
mu se materijali dostavljaju posredstvom najvie jednog lica (sekretara delegacije).
Takoe e dati na znanje da je njegov dnevni odmor vaan i za njega ali i za ostale
lanove delegacije, da bi bio u stanju da posao kontinuirano obavlja valjano.

Svakog prevodioca vreba jedna prilina opasnost: da se primeti koliko ga iritira in-
feriorni korisnik usluga. Prevodiocu je znanje jezika sastavni deo struke, kao to je
inenjeru matematika ili lekaru biologija. To to korisnik usluga ne zna strani jezik
koji zna prevodilac, nikako ne znai da je taj korisnik inferioran u odnosu na prevo-
dioca. On to nije i kad ne zna ni jedan strani jezik. Prevodilac nikada ne sme poni-
ziti korisnika usluga primedbama na raun njegovog znanja ili neznanja stranog je-
zika, poznavanja ili nepoznavanja obiaja neke zemlje, njegove opte kulture. Pre-
vodioci su, u naelu, svetski ljudi. U svom poslu esto nailaze i na zaista inferior-
ne korisnike usluga, neobrazovane, glupe, proste, nevaspitane. Prevodilac moe,

65
eventualno, vrlo ljubazno i iznad svega diskretno, dati takvom korisniku dobrona-
meran savet (da ne poruuje konjak za aperitiv, da ne insistira da mu muslimani
nazdravljaju alkoholnim piima, da se prilikom pozdravljanja ne ljubi sa Zapadnjaci-
ma, da ne pria masne viceve, da ne pita Papu kako je gospoa itd. ), ali ne sme
pokazati kako ga te stvari lino iritiraju. Ljudi koji ne znaju strani jezik ili ne poznaju
obiaje neke zemlje, ve u startu su napeti, ak i kad nisu inferiorni, pa ih svaka
neumesna primedba ini izuzetno nervoznim. Od te nervoze, po prirodi stvari, naj-
vie moe da strada sam prevodilac. Zato je u njegovom sopstvenom interesu da
bude maksimalno korektan prema svakom korisniku usluga.

S tim u vezi, prevodilac nikad ne zaboravlja da je on samo sredstvo izraavanja ko-

risnika usluga. Zato uvek govori u prvom licu jednine. Neoprostivo je da profesio-
nalni prevodilac kae: Gospodin misli da...". Prevodilac nikad ne komentarie, ni iz
najbolje namere. U protivnom, i jedna i druga strana u razgovorima mogu izgubiti
poverenje u prevodioca i s pravom se pitati ta on zapravo prenosi drugoj strani.
Sagovornici postaju nesigurni, nervozni i, s pravom, vrlo neprijatni. Korisnici uslu-
ga su skloni da od prevodioca oekuju i usluge koje su izvan njihovog strunog do-
mena. Prevodilac e oceniti, od sluaja do sluaja, da li e i u kojoj meri pristati da
prua takve usluge. Sasvim je ljudski da prevodilac pomogne korisniku usluga da,
u inostranstvu, kupi neki suvenir, poseti neki muzej ili promeni novac u banci. Ali
nipoto nee pristati da mu menja novac na crno, da mu ugovara sastanke sa
prostitutkama, ili da u svom prtljagu prenosi robu korisnika usluga koja podlee ca-
rinjenju. Uopte, prevodilac e najodlunije odbiti da za korisnika usluga ini bilo
ta to predstavlja prekraj, krivino delo ili krenje obiaja zemlje domaina, ak i
ako je s korisnikom uspostavio prijateljske veze.

ene prevodioci se esto nau u vrlo nezgodnoj situaciji: poneki korisnici usluga
veruju da je normalno da sa prevodiocem stupe u intimne odnose. Neki od njih
umeju da budu u odreenoj meri i agresivni. Neki, pak, pogreno protumae ljuba-
znost i predusretljivost ene-prevodioca kao signal elje sa intimnou. Nae isku-
sne koleginice dobro znaju kako da budu i ljubazne i na distanci. Ponekad je bolje
da ena-prevodilac ostavi utisak hladne, pa ak i neljubazne osobe, nego da kasni-
je mora da se brani od nasrtljivca, rizikujui da bude optuena da je dala povoda
(to se redovno dogaa, jer e nasrtljivac uvek prebaciti krivicu na hijerarhijski ni-
eg od sebe, uvajui svoj ugled).

S druge strane, i neke ene-prevodioci doivljavaju slubeni put sa delegacijom

kao priliku za avanturu ili ak i za ostvarivanje neke ozbiljnije veze. Budui da su, u
tim okolnostima, mogunosti za diskreciju vrlo ograniene, vrlo je neuputno uputa-
ti se u takve avanture. S druge strane, intimiziranje sa nekim lanom delegacije, ili
sa efom delegacije, kod ostalih lanova izaziva nervozu, zavist i revolt, pa se na-
izgled prijatna avantura moe pretvoriti u skandal. Ipak, autor ovih redova nipoto
nema nameru da deli lekcije o stvarima srca. Kad se ljubav dogodi, onda i onako
prestaju da vae sva pravila. I dobro je da je tako.

66
Nastup

Bilo da je dravni inovnik, slubenik preduzea ili slobodni prevodilac, prevodilac

je, po prirodi svog posla, u centru panje: sve su oi uprte u njega u oekivanju da
im prenese poruku, da im omogui komunikaciju sa stranim sagovornikom. Stoga
on mora da stalno vodi rauna o svom nastupu: o svom izgledu, o svom stavu, o
nainu govora, o svom ponaanju.

Ponimo od odee: na poslu, prevodilac mora da bude prigodno obuen. To znai

da se svojom odeom nee izdvajati od svog okruenja, da nee trati, da nee
svojom odeom skretati panju na sebe i dekoncentrisati ljude sa kojima i za koje
radi. To vai poednako za mukarce i za ene. ak i ako se to kosi sa njegovim
estetskim koncepcijama, prevodilac e se uzdati od noenja na poslu ekstrava-
gantne odee, krupno dezeniranih koulja i arenih kravata. Njegova nekonvenci-
onalnost ne sme da ide predaleko, a nikako dotle da se na prevoenju pojavi u
farmerkama i kariranoj koulji. Ako mu je, inae poeljna, kravata previe mrska,
nosie u krajnjem sluaju dolevita koulje sa rol-kragnom, ali samo preko dana.
Uvee, na prijemima i uopte u sveanim prilikama, potovae pravila protokola i
nositi propisano odelo.

enama je u izvesnom pogledu lake. Dok su mukarci sputani ablonom odela

koulje i kravate, ene imaju veu slobodu izbora odee, poev od kroja, preko de-
zena, do impresivno velikog broja kombinacija razliitih elemenata. Osim toga, e-
nama se lake oprata i poneka sitnija ekstravagantnost u odevanju. U poslednje
vreme se smatra ak sasvim prihvatljivim da se ena prevodilac pojavi, opet samo
preko dana, na prevoenju u suknja- pantalonama. Ipak, i ena prevodilac je du-
na da vodi rauna da svojim odevanjem ne skree panju na sebe i ne dekoncen-
trie sagovornike. Prekratke suknje, preduboki dekoltei i providne bluze, izazovno
pripijena odea, koliko god joj lepo stajali, moraju biti ostavljeni za druge prilike.

Na putu, prevodilac nosi prigodnu odeu, koja izdrava neudobno sedenje, titi od
hladnoe, ali koja je istovremeno dovoljno pristojna. Besmisleno je razmetati se
elegancijom u avionu ili u automobilu. U sveanim prilikama, prevodilac e se pri-
godno obui. U tim situacijama, ipak, prevodilac mora pokazati istanano oseanje
za meru. On ili ona nee dozvoliti da svojom bljetavom elegancijom zaseni zna-
ajnije linosti.

Najzad, podrazumeva se da prevodilac, kao svaki civilizovani ovek, vodi strogo

rauna o linoj higijeni. Mukarac e biti uredno obrijan i podian. Ako nosi bradu
ili brkove, ovi e biti uredno oblikovani i odravani. Dua kosa ve odavno nije za-
branjena, ali e prljava uvek biti. ena e isto tako voditi rauna da njena frizura
bude uredna a kosa ista. Preko dana e biti, ako to voli, diskretno naminkana, a
uvee moda malo matovitije. Ipak, nee od svog lica praviti pozorinu masku
ekstravagantnom minkom. Parfemi su u naelu prijatni, pod uslovom da su dobro
odabrani (poznato je da jedan isti parfem ne deluje na isti nain na razliitim ljudi-

67
ma) i da se koriste umereno na istoj koi. Komzumiranje belog luka, jakih zaina i
aromatinih pia definitivno ostaju privilegija neradnih dana.

Prevodilac moe i treba da bude vedar ovek, ali vedrina nikako nije u suprotnosti
sa ozbiljnou. Prevodilac je ozbiljan ovek jer se bavi ozbiljnim i odgovornim po-
slom. To ne znai da treba da bude namrgoen, naprotiv, osmeh je mono oruje
prevodioca u stvaranju prijatne radne atmosfere, ali prevodilac nikada nije klovn.
Uostalom, dobar prevodilac je pravi majstor atmosfere. On e se truditi da i svojim
stavom i tonom prenese i najsitniju nijansu poruke. Nadahnutu i duhovitu zdravicu
nee prevoditi kao da ita nekrolog, niti e otar protest neke od strana u razgovo-
rima prevoditi kao vic.

Glas: prevodilac radi glasom. Ako ve ne moe da utie na njegovu boju i registar,
prevodilac je duan da u svakom trenutku, i kada je ve jako umoran, bude dovolj-
no glasan i iznad svega jasan. esto se, pogotovo prilikom politikih razgovora, vo-
de stenografske beleke. Budui da stenografi nisu prevodioci, njihov uinak je u
neposrednoj zavisnosti od toga koliko je prevodilac i jasan i glasan.

Prevodilac u naelu ne pui, a posebno ne pui dok radi. Sasvim izuzetno, u nekim
oputenijim situacijama, i samo pod uslovom da neko stariji po rangu zapali cigare-
tu, i prevodilac e sebi da dozvoli to malo ali krajnje tetno uivanje. To isto vai i
za pie. Alkohol je neprijatelj broj jedan pamenja, glavnog orua prevodioca. U iz-
uzetnim prilikama, na slubenim obedima i prijemima, prevodilac e popiti au pi-
a. Posebno, nikada nee odbiti pie prilikom zdravica. Ali i prilikom najzvaninijih
obeda i zdravica niko nikoga ne moe naterati da popije vie od jednog ritualnog
gutljaja, ako to zaista ne eli.

Iako je vrlo esto prevodilac jedna od najzanimljivijih linosti u drutvu (zbog svog
obrazovanja, iskustva, elokvencije), izbegavae da dri banku, ak i u trenucima
kada ne prevodi. Mnogi prevodioci umeju da vrlo efektno priaju viceve (to je pra-
tilac estradnog dela njihove u naelu ekstrovertne linosti) i zbog te osobine su vrlo
omiljeni u svakom drutvu. Ali iskustvo nam kae da vas ugledni lan ili ak ef de-
legacije moe uvee, uz pie i u oputenoj atmosferi, ohrabrivati da priate dobre
viceve i animirate drutvo, da bi vam ujutro prebacio da sebi previe dozvoljavate.
Ali, kao i u svemu, i tu e prevodilac sam najbolje da prosudi i da nae pravu meru.
Ne drati banku ne znai povui se u sebe i uopte ne uestvovati. Ta sposob-
nost procene dolazi sa radnim iskustvom.

BEZBEDNOSNI ASPEKTI
Nepoznavanje zakona ne pravda njihovo krenje. Ovo osnovno pravno naelo va-
i, naravno, i u prevodilatvu. Prevodilac u svom poslu saznaje mnotvo vanih in-
formacija i duan je da potuje obavezu uvanja slubene, dravne i vojne tajne,
ak i ako ga poslodavac nije na to izriito upozorio. U tom pogledu najvie dolazi

68
do izraaja politika pismenost prevodioca. On mora nauiti da se uva odavanja
tajni. Prevodilac se nee razmetati time to zna ono to drugi ne znaju, meu pri-
jateljima i poznanicima. uvae se i razgovora o delikatnim temama sa nepozna-
tim ljudima. pijuni obino ne izgledaju kao poznati junaci iz filmova. Nikada se ne
zna da li dobroudni konobar ili voza nemaju zadatak da od prevodioca izvuku ne-
ku kljunu informaciju za raun svoje obavetajne slube. Meutim, jo gore od
neopreznog prianja jeste paranoidno ponaanje, kada prevodilac u svakom sago-
vorniku vidi potencijalnog pijuna. Podozrivo mrgoenje na svako bezazleno pita-
nje moe izazvati kod sagovornika sasvim suprotan efekat: on moe posumnjati da
je upravo prevodilac obavetajac i prilino mu zagorati ivot. Nesnalaljivost pre-
vodioca u pitanjima bezbednosti ponekad dovede do toga da prevodilac u hotelskoj
sobi zatekne svoje kofere ispreturane, ak i u vrlo prijateljskim zemljama.

Prevodilac nikada ne sme da smetne s uma da je on, samim ulaskom u prevodila-

tvo, sebi obezbedio dosije u organima bezbednosti pre svega svoje zemlje, a e-
sto i nekih drugih zemalja. Taj dosije moe veito ostati prazan (ili ispunjen rutin-
skim primedbama policajaca da nema problema), ali ne treba zaboraviti da revno-
sni policajci u taj dosije unose i sitnice koje se prevodiocu mogu uiniti beznaaj-
nim, kao lako stupa u kontakt sa nepoznatima, sklon alkoholu, menja novac po
crnom kursu, sklon(a) ljubavnim avanturama ili pria o osetljivim pitanjima. Naj-
ee te sitne primedbe nemaju nikakvog uticaja na sudbinu prevodilaca, pogotovo
u atmosferi sve vee liberalizacije naeg drutva, ali mogu da budu od znaaja pri-
likom zapoljavanja u dravnim ustanovama ili znaajnijim preduzeima. Naime,
stupanju u stalni radni odnos u dravnoj ustanovi prethodi bezbednosna provera,
koja se sastoji od rutinske provere kaznene evidencije prevodioca i njegove ue
rodbine u mestu roenja, ali i od provere postojanja ili nepostojanja kompromituju-
ih primedbi u policijskom dosijeu prevodioca.

Prevodilac koji zna za postojanje svog dosijea u policiji to obino doivljava kao
atak na svoju privatnost i sa podozrenjem i strahom se odnosi prema njegovom po-
stojanju. Policajci, meutim, postojanje dosijea tumae (zvanino) kao brigu za
bezbednosnu zatitu prevodilaca koji, po prirodi svog posla mogu biti i esto jesu
predmet obavetajnog rada. U svakom sluaju, postojanje tih dosijea je realnost sa
kojom treba iveti. Uostalom, po pravilu prevodioci nemaju problema sa policijom,
osim ako ih sami ne izazovu svojim neodgovornim ponaanjem.

Ukoliko je prevodilac imao neki razgovor sa strancem, za koji prosudi da je bio de-
likatan i da bi strani sagovornik mogao da zloupotrebi neke podatke iz tog razgo-
vora, korisno je da o tom razgovoru napie kratku beleku i preda je organima bez-
bednosti ili svom rukovodiocu, a jednu kopiju da sauva za sebe. Takva beleka je
vrlo korisna: ak i ako iskusnim policajcima ona ne znai nita, za prevodioca je
ona pokrie da su njegove namere iste i da je njegova budnost na potrebnoj visi-
ni.

69
Ponekad e policajci zamoliti prevodioca za neku sitnu uslugu: da obrati panju na
ponaanje nekog lana delegacije, da, eventualno, sazna neki obavetajno zani-
mljiv detalj. Tu molbu e propratiti uveravanjem prevodioca da je to njegova patriot-
ska dunost.

Takve molbe treba, u naelu, odbijati. Patriota ne mora biti pijun niti policijski dou-
nik. Patriota e, i bez sugestija policije, reagovati na neprijateljsko ili sumnjivo po-
naanje, ali nije duan da preuzima ulogu policajca i da aktivno trai neprijatelje.
Meutim poto nijedna policija na svetu ne moe da funkcionie bez dounika i pi-
juna, i poto veina potenih ljudi iste savesti nije spremna da prihvati argument
patriotizma da bi saraivala sa policijom, ova najee pribegava uceni. Policija
najradije vrbuje za svoje saradnike one ljude koji imaju na dui neki krupniji (ali i
sitniji) greh. Uinite ovo za nas, a mi neemo rei vaem muu (ili eni) da ste
imali ljubavnu avanturu sa...", ili praviemo se da ne znamo da ste tada i tada sa
slubenog puta doneli raunar za koji niste platili carinu. "

Policija najee nije spremna da realizuje svoje pretnje, osim ako nije re o krup-
nijim krivinim delima. Zato, ako imate tolerantnog suprunika, ili ste spremni da
platite naknadno carinu i kaznu za carinski prekraj, odbijte ljubazno ali odluno
saradnju sa policijom. Jer, i sama saradnja sa policijom je kompromitujua: moe
se desiti da posle jedne uinjene usluge, koja vam se uinila bezazlenom, policajac
pokua da vas uceni tako to e vam zapretiti da e pustiti glas meu vaim prija-
teljima da ste saradnik policije.

Zato, ako na dui nemate neke tee grehe od sitnog verca ili bezazlene ljubavne
avanture, odbijte saradnju sa policijom. Neka to rade oni kojima je savest zaista
neista. Oni i tako nemaju izbora.

Opasnosti od saobraajnih nesrea

Opasnost od pogibije u automobilu, vozu ili avionu upravno je srazmerna sa fre-

kvencijom korienja ovih prevoznih sredstava. U tom pogledu prevodilac deli sud-
binu sa ostalim strukama koje podrazumevaju esta putovanja i ne moe bitno da
utie na svoju bezbednost. Putovanja automobilom su za prevodioca, moglo bi se
rei, najriskantnija, budui da, po protokolu, prevodilac najee sedi na mestu do
vozaa, koje se smatra najopasnijim mestom u automobilu. Zato mu preostaje da
disciplinovano koristi sigurnosni pojas i veruje da je voza na visini svog zadatka.

U Zapadnoj Evropi, korisnici usluga koji angauju prevodioce najee automatski

od bruto iznosa prevodilakog honorara odbijaju iznos polise ivotnog osiguranja
koje pokriva period angaovanja. U interesu prevodioca je da taj detalj proveri na
vreme, ali i da samoinicijativno uplauje godinju polisu ivotnog osiguranja, ne bi li
se tako dvostruko obezbedio u sluaju tee povrede ili due radne nesposobnosti.

70
Opasnosti od terorizma

Opasnost od teroristikog napada na linost koju pratimo, od atentata, u neposred-

noj je vezi sa stabilnou politike situacije kako zemlje domaina, tako i zemlje
gosta. O tim aspektima bezbednosti vode rauna policajci, koji, dovoljno pre same
posete, sa svojim kolegama u zemlji domaina obavljaju bezbednosne pripreme
(manje ili vie diskretno izoluju sumnjiva lica, privremeno hapse lanove militantnih
organizacija, organizuju fiziko obezbeenje rezidencije i objekata koje e gost po-
setiti itd.). Po prirodi ziherai, ponekad i po cenu izvesne nedelikatnosti, policajci
najee vrlo dobro obave svoj deo posla, tako da prevodilac nema potrebe da bri-
ne za sopstvenu kou.

Ne mogu, ovim povodom, da odolim elji da ispriam jednu zanimljivu anegdotu o

policijskoj efikasnosti.

Kada je, decembra 1983, francuski predsednik Miteran bio u slubenoj poseti Beo-
gradu, jedna od taaka njegovog programa bilo je i polaganje venca na grob Ne-
znanog junaka na Avali, uz vojne poasti. Po obavljenoj ceremoniji, predsednik Mi-
teran i obe delegacije krenuli su nazad, niz stepenice, vie stotina metara do par-
kinga gde su ekali automobili koje je protokol postrojio u kolonu. Poto je bila zi-
ma, svi su bili toplo obueni, u zimske kapute ili bunde, osim trojice francuskih poli-
cajaca, predsednikove telesne garde, koji su hrabro, po cii zimi, ili u lakim sakoi-
ma, i to raskopanim, valjda, da bi lake i bre potegli svoje oruje ako bi dolo do
neke guve. To je, naravno, bio deo parade, novi stil uveden dolaskom socijalista
na vlast. U tom silaenju sa vrha Avale sustigao me je arko Vukosav, inspektor u
saveznoj policiji, u debeloj bundi i sa velikom ruskom ubarom na glavi, poznat ina-
e po neverovatnoj fizikoj slinosti sa nekadanjim predsednikom SSSR-a Leoni-
dom Brenjevim. Kaem mu, u ali: E, moj arko, vidi ove Miteranove momke,
idu raskopani i bez kaputa, a ti, u sluaju neke guve, dok bi raskopao bundu i
izvadio svoju pucu, ode predsedniku glava." arko me pogleda eretski pa mi ree:
Jes, da nisam ja napunio celu okolnu umu svojim momcima da ni tica ne moe
da proleti. Izem ti policajca koji dozvoli da doe do pucanja."

Pa ipak, budui da protokol predvia da prevodilac ide na pola koraka levo iza efa
drave, izvestan, makar minimalan rizik ipak postoji. Koliko god neka zemlja bila
stabilna, koliko god njen predsednik bio omiljen, uvek se moe nai neki ekstremi-
sta ili psihopata koji eli da ue u istoriju tako to e, iz velike daljine, snajperskom
pukom, da skine predsednika (ili kralja, ili cara...). Prevodiocu ostaje da se nada
da je terorista i izvrstan strelac i da e, ako do toga ba mora da doe, metak stii
kome je namenjen. Dodue, herojska vremena atentatora tipa Miloa Obilia ili Ga-
vrila Principa izgleda da su nepovratno prola: danas teroristi, da bi smanjili rizik od
nepreciznog gaanja, radije gaaju runim bombama ili tromblonskim minama od
kojih pouzdano gine sve ivo na desetine metara u krug. Nema vie dentlmena...

71
Pogibija Sime terdumana

Red je da spomenemo i, za sada, jedinu rtvu srpskog prevodilatva, Simu Neia-

Terdumana. Dete iz ugledne porodice Vojvoanskih Srba, Sima Nei je, sredi-
nom prolog veka u Beu zavrio univerzitetske studije, nauivi usput i nekoliko
svetskih jezika, ali i turski jezik. Po povratku iz Bea doao je u Srbiju i zaposlio se
u srpskoj policiji (jer je postojala i turska, u vreme pred konani odlazak turskih po-
sada iz Beograda), kao prevodilac (terduman), koji je pomagao u komunikaciji
izmeu srpske i turske policije.

Kada se dogodio poznati incident na ukur-esmi, kojom prilikom je jedan obesni

turski nizam tekim glinenim kragom razbio glavu jednom srpskom deaku, Sima
Terduman se zadesio u blizini. Naime, iako je bio na godinjem odmoru, navratio
je da se vidi sa nekim drugovima, pa se tako sa svojim prijateljem policajcem, ne-
kim Nilijom, naao na mestu dogaaja. Videi da se revolt prisutnih Srba svakog
asa moe pretvoriti u linovanje obesnog Turina, Sima i Nilija povedu vinovnika
incidenta dananjom Siminom ulicom da bi ga predali turskoj policiji. Dok su prola-
zili kraj srpske policijske stanice, neko od nervoznih srpskih policajaca opali iz pu-
ke, nasumice, u vazduh. Pedesetak metara dalje, turski policajci, kao da su samo
ekali povod, ispale plotun sa prozora svoje zgrade. I Sima i Nilija padnu, Sima na
mestu mrtav, dok je njegov drug kasnije izdahnuo.

Ozlojeeni Srbi pokupe dvojicu svojih policajaca i krenu ka Tamajdanu da ih sa-

hrane na tamonjem groblju. Meutim, bojei se da se ta sahrana ne pretvori u
manifestaciju narodnog gneva, Turci ponu sa kalemegdanske tvrave da bombar-
duju srpski deo varoi, a naroito tamajdansko groblje. Cela pratnja se povue, pa
Simu i njegovog druga sahranie tek poto se potpuno smrklo i poto je tursko
bombardovanje potpuno prestalo. Taj incident, zbog koga su morali da interveniu i
ambasadori velikih sila u Beogradu, oznaio je poetak procesa koji je rezultirao
konanim odlaskom Turaka iz Beograda.

Nesreni deak je dobio na Dorolu skromni spomenik, a Sima ulicu, dananju Si-
minu ulicu, gde se nalazi sedite Crvenog krsta, poznati dom zdravlja i ambasada
Holandije.

Ratne zone

Stvar je mnogo ozbiljnija prilikom poseta ratnim zonama. U takve misije trebalo bi
da idu iskljuivo mukarci, po mogustvu dobrovoljci. Oni e u tim prilikama strogo
potovati uputstva ljudi zaduenih za bezbednost: kretae se samo predvienim i
obezbeenim putevima, nosie po potrebi zatitnu odeu (prsluk od kevlara) i nipo-
to se nee nepotrebno junaiti.

Ovakve misije ponekad podrazumevaju i posete zarobljenim vojnicima i stareina-

ma protivnike strane. Ponaanje u tim situacijama podlee vrlo strogim pravilima.

72
Za svaki kontakt ili razgovor sa zarobljenicima mora se traiti odobrenje nadlenih
vojnih stareina. Prevodilac, koga, kao to znamo, krase uljudnost i uzdranost, ni-
kada nee sebi dozvoliti da u tim situacijama iskazuje svoja politika uverenja ili
svoj patriotizam time to e vreati zarobljenike ili im samoinicijativno postavljati
provokativna pitanja. Prevodilac mora biti intelektualno superiorna linost koja mo-
ra znati da je svaki rat nesrea za obe strane.

*
* *

Ova pria o bezbednosnim aspektima prevodilakog zanata mogla bi da uplai ili

obeshrabri mlade ljude koji se spremaju za taj atraktivni i odgovorni posao. To nam
nije namera, ali nam je dunost da osvetlimo i tu stranu posla za koji laici veruju da
se sastoji samo od susreta sa slavnim i zanimljivim ljudima, od putovanja u daleke
zemlje i od dobre zarade.

Za kraj, jedna ohrabrujua konstatacija: blizina ljudi visokog rizika predstavlja za

prevodioce izvestan rizik, ali i vrlo veliku zatitu. Prevodilac je, naime, onoliko bez-
bedan koliko je bezbedna linost koju prati, a to najee znai da je mnogo bez-
bedniji nego to je toga svestan.

73