Osnovi baze podataka 2007

Pojam baza podataka

Baza podatka je nain organizovanja i pretraivanja uzajamno povezanih podataka.

Baza podataka u uem smislu obuhvata podatke koji su u domenu raunarskog sistema.
(Podaci koji su registrovani na medijumima i po potrebi se mogu unositi u centralni procesor
i obraivati u raunaru).

Baza podataka nam pomae da organizujemo informacije u logikom smislu da bi

mogli brzo doi do eljenih podataka. Ona moe sadrati podatke u raznim oblicima, od
jednostavnog teksta (kao ime ili adresa) do kompleksnih struktura koje ukljuuju sliku, zvuk i
sl.

Podaci u bazi se mogu podeliti na:

1. ulazne podatke, opisuju transakcije1 realnog sistema
2. izlazni podaci, odnose se na poruke i izvetaje o stanju realnog sistema
3. radni podaci, obuhvataju i ulazne i izlazne podatke

Podatak je registrovana injenica ili dogaaj (ut; beo; ceo; 1; F14; 354; $10,50; Car Duan;
itd.). To je, u stvari, injenica o nekom segmentu realnog sveta koju treba uvati u
elektronskom obliku na dui vremenski period i koja ima znaenje za korisnike baze
podataka.

Informacija je obraeni podatak. Za informaciju je bitno da bude jasna, tana i

pravovremena. Tako bi reenica: "Danas je naa firma ostvarila promet u iznosu od
$5000 sa zaradom od $320" bila informacija, ako nas obavetava o neem to nismo
znali.

Koncepcija baza podataka

Baza nije sluajan skup podataka, ve skup povezanih i struktuiranih podataka i njihovih
opisa.

Baza mora da obeazbedi razliite vrste informacija, razliitim korisnicima.

Na osnovu prethodno navedenog, osnovni koncept baza podataka je koncept razliitih

pogleda na podatke.

1
Pojam transakcije je objanjen u nastavku

1
 Osnovi baze podataka 2007
PRIMER 1. razliiti pogledi na podatke (Raspored asova)

Uenici jednog razreda u ukupnom rasporedu posmatraju samo termine u kojima oni imaju
asove kod svojih profesora. Profesor matematike npr. u celokupnom rasporedu posmatra
samo termine u kojima on ima asove matematike u razliitim razredima. Referenta za
nastavu interesuje ukupan raspored kako bi rasporedio razrede po uionicama i izbegao
eventualna preklapanja asova.

Koncept razliiti pogledi na iste podatke je bitan u situacijama kada podatke dele razliiti
korisnici. Ovaj koncept je mogue realizovati ostvarivanjem nezavisnosti izmeu logikog
opisa (kako e se podaci koristiti) i fizikog opisa (kako e podaci biti smeteni na magnetnim
medijumima). Nezavisnost izmeu logikog i fizikog opisa podataka omoguavaju pogledi.

Model baze podataka

P1 P2 Pn Razliiti pogledi korisnika

Kako pojedinci koriste podatke

Eksterni model baze
N1
Konceptualni model
Kako svi koriste podatke (uopteni model)
baze

N2
Interni model baze
Kako su podaci fiziki smeteni medijumu

N1,N2 nivoi nezavisnosti, oznaavaju da promene na jednom nivou ne utiu na promene

drugog nivoa (logiki fiziki nivo). Logiki nivo je nivo konceptulnog modela i eksternog
modela baze, a fiziki nivo je interni model baze.

Koncept korisnikih pogleda je bitan iz sledeih razloga:

1. Podaci se korisniku predstavljaju u obliku u kome su mu potrebni
2. Svi podaci se uvaju od razliitih korisnika, ime se obezbeuje integritet 2 baze
podataka i zatita podataka.

Osnovna svojstva baza podataka

Baza podataka je skup, odnosno velika koliina podataka. Nije pogreno rei ni to da su baze
integrisane datoteke.
2
Objanjenje integriteta baze podataka sledi u nastavku

2
 Osnovi baze podataka 2007

Baze podataka doprinose:

1. smanjenju redudanse podataka
2. nezavisnosti podataka
3. poveavaju pouzdanost podataka
4. poveavaju tanost podataka i obezbeuju integritet podataka

Osnovni pojmovi i definicije

Transakcija prilikom obrade podataka prevodi jedno valjano stanje u drugo.

Primer Prenos novca sa jednog rauna na drugi raun
Ova transakcija podrazumeva skidanje novca sa jednog rauna i njegovo prebacivanje na
drugi raun. Transakcija nesme biti prekinuta jer e u suprotnom novac nestati (commit i
rollback transakcije).

Redudansa (ponavljanje podataka), u bazi ne postoje nepotrebni podaci. U bazu se podaci

unose samo jedanput i uvaju se na samo jednom mestu.

Nezavisnost podataka, se mora obezbediti kako bi se realizovao koncept razliiti pogledi na

podatke. Nezavisnost podataka podrazumeva nezavisnost podataka od programa koji ih
obrauje.

Pouzdanost podataka ostvaruje se kontrolom pristupa i ouvanjem integriteta baze

podataka.

Integritet baze podataka

Podrazumeva tanost i korektnost podataka, a u vezi sa izvravanjem transakcija. Do
naruavanja integriteta beze podataka dolazi u situacijama istovremenog izvravanja vie
transakcija.

3
 Osnovi baze podataka 2007

Sistem za upravljanje bazom podataka

Sistem za upravljanje bazom podataka SUBP (Database Menagment

system - DBMS) je software uveden kao veza izmeu korisnika
(korisnikih programa, aplikacija) i zapisa baze podataka na disku.
Korisniki programi ne pristupaju podacima direktno, ve komuniciraju
s ovim software-om (programom), preko grafikog interfejsa bliskog
korisniku. Obino kada se govori software za bazu podataka, onda se
misli upravo na DBMS. (Primeri DBMS-ova, tj. razvojnih alata za BP su:
Oracle, DB2, MySQL, PostgreSQL, Ingres, MS-Sql, MS Access . . . )

SUBP je jedan od naina kako posmatramo bazu podataka.SUBP se

obino zasniva na nekom teorijskom modelu podataka. SUBP je
softverski sistem za uvanje i pretraivanje podataka.

Modeli podataka su specifine teorije pomou kojih se projektuje konkretna baza podataka
ili informacioni sistem.

Sistem je skup objekata(entiteta) koji su meusobno povezani. Objekti u sistemu mogu biti
fiziki objekti, koncepti ili dogaaji. Objekti se opisuju preko svojstava (atributa). Slika 1.

Preko ulaza u sistem opisuje se dejstvo okoline na sistem, a odgovor sistema na dejstvo
(transformacija) se opisuje preko izlaza sistema.

Informacioni sistem treba da opisuje ponaanje realnog sistema. Informacioni sistem je

ustvari model realnog sistema. Informacioni sistem u odnosu na realni sistem prikazan je na
Slici 2.

Opte funkcije SUBP su:

1. Oporavak baze
2. Upravljanje pralelnim izvravanjem transakcija
3. Zatita podataka

4
 Osnovi baze podataka 2007

Obj
Obj 2
1

ulaz izlaz
Obj
Obj n
3

Slika1.SISTEM

Ulazi Stanje Izlazi

(transformacija)

REALNI SISTEM

Programi za Baza Programi za

odravanje izvetavanje
INFORMACIONI SISTEM

Slika 2. ODNOS REALNOG SISTEMA I INFORMACIONOG SISTEMA

5
 Osnovi baze podataka 2007

Informacioni sistem (IS)

IS je model realnog sistema. On opisuje stanje i promene realnog sistema. IS za opis realnog
sistema koristi podatke. Ulaznim podacima se aurira baza, koja prikazuje stanje sistema i na
taj nain se menja njeno stanje, a zatim se kao izlazi dobijaju eljeni izvetaji o realnom
sistemu.
IS se predstavlja pomou skupa meusobno povezanih podataka (modeli podataka) i toka
podataka(model procesa), koji treba na najbolji nain da predstave sistem.

Osnovni elemant IS je informacija. Informacija je mera za organizovanost sistema.

Informacija ukida ili smanjuje neodreenost sistema. Podatak je registrovana injenica.
Podaci slue za fiziko uobliavanje informacije.

Obrada

Podatak Informacija

Obrada podatka i stvaranje informacije

Cilj IS-a je: Dostaviti pravu informaciju u pravo vreme, na pravo mesto, uz
minimalne trokove.
Funkcije IS-a su: Prikupljanje, obrada, uvanje i dostava podataka i informacija
korisnicima.
IS se sastoji od: Hardware (komponente), Software (programi), Lifeware (ljudi),
Orgware (organiacija) i Netware (komunikacija).

Veza baza podataka i informacionog sistema

Baza podataka predstavlja osnovu svakog informacionog sistema. BP predstavlja osnovne,

stabilne, sporo izmenljive karakteristike sistema, objekte u sistemu i njihove meusobne

6
 Osnovi baze podataka 2007
veze. Svi projekti IS se moraju bazirati na BP. Baza podataka prilikom projektovanja IS
predstavlja model stanja realnog sistema.

7
 Osnovi baze podataka 2007

Modeli baze podataka

Podaci su logiki organizirani po nekom modelu.
Model ini osnovu za osmiljavanje, definisanje i implementiranje baze podataka.
Dananji DBMS podravaju tri osnovna modela:
Hijerarhijski model
Mreni model
Relacioni model

Hijerarhijski model zasnivaju se na hijerarhijskim strukturama podataka koje imaju oblik

stabla. Ova struktura ima nivoe, s tim da je na prvom nivou osnovni ili koreni segment.
Kada se iz ovakve strukture brie nadreeni segment onda se sa njim briu i svi
podreeni segmenti. Osnovni nedostaci ove strukture su:
1. Nedostatak unoenja nije mogue uneti neki segment ukoliko nije poznat njegov
nadreeni segment;
2. Nedostatak brisanja brisanjem nadreenih segmenata se gube podaci o
podreenim segmentima;
3. Nedostatak auriranja u nekim sluajevima auriranje nekog podatka zavisi od
auriranja drugih podataka. Auriranje predstavlja izmenu ili brisanje sadraja zapisa
ili polja, ili upisivanje novog zapisa.

Mreni model moe se predstaviti usmerenim grafom u kojem su vorovi podaci, a

lukovi meu vorovima definiu veze meu podacima. Zasnivaju se na mrei
podataka povezanih tako da ne postoje ni osnovni ni podreeni segmenti. Mrena
struktura sloenija je od hijerarhijske i u praksi se baze podataka mogu prevesti iz
hijerarhijskog oblika u mreni i obrnuto. U takvoj strukturi ne postoje nedostaci koje
ima hijerarhijska struktura.

8
 Osnovi baze podataka 2007

Relacione baze podataka

Relacioni model je i danas popularan i osnova je velikog broja SUBP. Relacioni model
karakteriu:

1. jednostavna struktura predstavljanja

2. odreene tabele relacionog modela se mogu tretirati kao matematike relacije

Relacioni model se zasniva na pojmu relacija iz teorije skupova. Za rad sa podacima u

relacionim bazama koriste se relaciona algebra i relacioni raun. Poto su ovi jezici apstraktni
i formalni u kontekstu baza podataka koriste se jezici UPITA.

Pojam relacije i tabele

Uspostavljanje relacija izmeu podataka moe se pokazati na primeru obavetavanja o

prodaji avionskih karata. Podaci se mogu predstaviti skupom PRODAJA_KARATA koji se sastoji
iz ureenih trojki PUTNIK(p), BR_LETA(n), DATUM(d), tako da je:

PRODAJA_KARATA=(p,n,d) relacija koja znai da je putniku(p) prodato mesto na letu(n), za

datum (d). Ova ureena trojka je skup. Odnosno relacija PRODAJA_KARATA je skup (p,n,d).

Realacioni model ima dva koncepta RELACIJA I DOMEN.

RELACIJATABELA, ali u Relacionom modelu relacija je tabela.

Domen je skup vrednosti iz kojih podaci uzimaju vrednost, to su mogue vrednosti podataka.

U tabelama postoji redosled, u relacijama nije bitan

U relacionom modelu, baza je skup tabela
Tabela ima naziv, to je naziv relacije, odnosno klasa entiteta(objekta)
Podaci su atributi u relacionom modelu
Kolone tabele su vrednosti atributa
Vrste tabele su n-torke relacije.

Da bi se izbegla redudantnost (ponavljanje podataka) u tabeli, svaki red tabele mora imati
identifikator, PRIMARNI KLJU, koji jedinstveno identifikuje taj red.
Kada se primarni klju koristi za povezivanje sa drugom tabelom on postaje SPOLJNI KLJU.

Relacioni model

Zasnovan na matematikom pojmu relacije. Podaci i veze meu podacima se prikazuju preko
dvodimenzionalnih tabela. Ukoliko red sadri n kolona, onda je relacija n-tog stepena. Veina
savremenih baza podataka slui se ovim modelom.

9
 Osnovi baze podataka 2007

TABELA - Kolekcija podataka organizovanih po vrstama i kolonama

POLJE - Jedna jedinica (ili kolona) informacije u tabeli . Primer: tabela uenik moe da sadri
polja pod nazivom lini_broj, ime, prezime, odeljenje

ZAPIS (slog) - Skup svih polja za jednu vrstu tabele (jedan red u tabeli) . Primer tabela uenik
ima etiri ispunjena zapisa: jedan za uenika sa imenom Ana Petrovi, drugi za Petar
Arsi, i tako dalje.

UENIK (lini_broj, ime, prezime, odeljenje)

Podatak ispred zagrade je naziv relacije, podaci u zagradi su nazivi atributa, podvueni
podaci su kljuevi za identifikaciju redova.

Entitet predstavlja objekat posmatranja, koji se moe izdvojiti iz okoline i opisati. (To je
element o kome se memoriu informacije.)

Atribut predstavlja opis entiteta.

Za opis konkretnog entiteta zapisuju se vrednosti obelja.

uenik (1020/96, Saa, Stamenkovi, III/1)
Uspostavljanje relacija izmeu podataka moe se pokazati na primeru obavetavanja o
prodaji avionskih karata. Podaci se mogu predstaviti skupom PRODAJA_KARATA koji se sastoji
iz ureenih trojki PUTNIK(p), BR_LETA(n), DATUM(d), tako da je:

PRODAJA_KARATA=(p,n,d) relacija koja znai da je putniku(p) prodato mesto na letu(n), za

datum (d). Ova ureena trojka je skup. Odnosno relacija PRODAJA_KARATA je skup (p,n,d).

Realacioni model ima dva koncepta RELACIJA I DOMEN.

Domen je skup vrednosti iz kojih podaci uzimaju vrednost, to su mogue vrednosti podataka.

Relacija je veza izmeu dva ili vie entiteta.

10
 Osnovi baze podataka 2007
Jedna baza se moe sastojati od jednog ili vie entiteta. Izmeu entiteta mogu postojati
odreene veze koje su ilustrovane u sledeim primerima i mogu biti sledeih oblika:

Veza 1:1

1:1 je najprostiji oblik veze, a za primer se moe uzeti

veza RUKOVODI izmetu entiteta RUKOVODILAC i
SEKTOR, gde se vidi da jedan rukovodilac moe
rukovoditi samo jednim sektorom, ali i obratno - jedan
sektor ima samo jednog rukovodioca.

Veza 1:n (n:1)

Ovo je najei tip veze, a da li je veza l:n ili n:l zavisi od toga u
kom smeru je posmatramo. Za primer ovog tipa veze se moe
uzeti veza SEKTOR ZAPOLJAVA RADNIKA, gde su entiteti
SEKTOR i RADNIK u vezi l:n,
jer u jednom sektoru moe
biti zaposleno vie radnika.
Posmatrajui ovu istu vezu u
suprotnom smeru moemo
uoiti vezu RADNIKRADI U SEKTORu, gde vie radnika moe
raditi u jednom sektoru.

Veza n:n

Veza n:n je veza (vie prema vie) koja se u modelima vrlo

esto javlja, a ono to je za nju specifcno je da takva kakva
jeste - ne moe da se direktno implementira u relacionom
modelu baze podataka, jer bi dovela do nemogunosti stroge
definicije.
Problem veze n:n izmeu dva entiteta se prevazilazi "razbija-
njem" ove veze na dve veze tipa l:n, pa se tako, prikaana veza
RADNIK:PROJEKAT (n:n), deli na dve veze: PROJEKAT:P_R (l:n) i
P_R:RADNIK (n:l), gde je P_R novi entitet (tabela u bazi) koji
obezbeuje strogu kontrolu modela.

Pojam kljua relacije

Da bi se izbegla redudantnost (ponavljanje podataka) u tabeli, svaki red tabele mora imati
identifikator, PRIMARNI KLJU, koji jedinstveno identifikuje taj red.
Kada se primarni klju koristi za povezivanje sa drugom tabelom on postaje SPOLJNI KLJU.

Sutina relacionog modela je da sve n-torke u relaciji budu razliite. Da bi ovaj uslov ostvarili
potrebno je da postoji jedan atribut ili vie atributa zajedno ije vrednosti jedinstveno

11
 Osnovi baze podataka 2007
identifikuju jednu n-torku relacije(to je jedan red tabele). Atribut koji ispunjava ove uslove je
kljuni atribut relacije ili samo klju(primarni klju).

Primarni klju moe biti prost (1 atribut) ili sloen (grupa atributa).

Primer
UENIK(ifu, ime, adresa); (prost klju)
PREDMET(ifpr, naziv); (prost klju)
OCENA(ifu, ifpr, ocena); (sloen klju)

Da bi neki atribut bio kandidat za klju relacije, odnosno postao klju relacije potrebno je da
vae sledei uslovi:
Uslov jedinstvenosti, ne postoje bilo koje dve n-torke sa istom vrednou k
Osobina neredudantnosti, ako se bilo koji atribut izostavi iz k, gubi se osobina
jedinstvenosti.

Spoljni klju

Spoljni klju je atribut ili grupa atributa u relaciji R1 koji u njoj nije primarni klju, ali je
primarni klju neke druge relacije baze podataka. Vrednost spoljnog kljua koristi se za
povezivanje sa vrednou primarnog kljua u odgovarajuoj realaciji R2.

ema relacione baze

Pojam eme relacione beze podataka i sama relaciona baza podataka se razlikuju. ema
relacione baze podataka definie strukturu baze. Za ueniki informacioni sistem npr.
Relacioni model baze podataka bi se mogao predstaviti na sledei nain:

UENIK(ifu, ime, adresa, ifsm); (ifu-primarni klju-prost, ifsm-spoljni klju)

PREDMET(ifpr,nazivpr,brasova);
OCENA(ifpr,ifu, ocena); (ifpr,ifu,-primarni-sloen klju)
SMER(ifsm, nazivsm, ifnast);
NASTAVNIK(ifnast,imenast,ifpr);

U ovom sistemu koji se odnosi na uenike, kao objekti pojavljuju se:

Uenik objekat, sa atributima-ifu,ime, adresa

Predmet-objekat, sa atributima ifpr, nazivpr, brasova
Ocena-objekat,sa atributom ocena
Smer-objekat, sa atributima ifsm,nazivsm
Nasatavnik-objekat, sa atributima - ifnast, imenast

Veze izmeu objekata se ostvaruju preko atributa, odnosno kljueva i spoljnih kljueva

Spoljni klju

12
 Osnovi baze podataka 2007
Vrednost atributa ifsm u relaciji uenik pokazuje koji smer je uenik izabrao, pri
emu se predpostavlja da uenik moe da izabere samo jedan smer

Vrednost atributa ifnast u relaciji smer prikazuje nastavnika koji je rukovodilac na

tom smeru(nastavnik moe da bude rukovodilac na samo jednom smeru).

Vrednost atributa ifpr u relaciji nastavnik pokazuje koji predmet nastavnik predaje,
pretpostavka je da nastavnik predaje samo jedan predmet.

ema relacione baze podataka

Sama relaciona baza podataka predstavlja skup tabela ije su strukture opisane u emi baze
u kojoj se uvaju podaci o pomenutim objektima

Primer

UENIK
ifu Ime Adresa ifSm
01 Duan Beogradska1 001
02 Maja Nika 3 002
03 Ana Savska 5 002
04 Darko Sarajevska 7 001

PREDMET SMER

ifPr NazivPr Brasova ifSm NazivSmera ifNast

0001 Informatika 3 001 Prirodni 00001
0002 Matematika 6 002 Drutveni 00002
0003 Engleski 3

OCENA NASTAVNIK
ifU ifPr Ocena
01 0001 5
01 0002 4
03 0001 3
02 0003 5

Relacije u nekoj bazi se mogu podeliti na bazne i izvedene. Izvedena relacija (pogled) je
relacija koja se moe izvesti iz skupa datih baznih i izvedenih relacija, preko operacija koje se
definiu nad relacijama.

Npr moe se definisati izvedena relacija

DOBRI _UENICI(ifU, ImeU, NazivSm, NazivPr, Ocena)

u ovoj relaciji svi navedeni uenici su oni koji iz predmeta koje sluaju imaju ocene vee ili
jednake 4. Bazna relacija je relacija koja se ne moe izvesti iz ostalih relacija baze podataka.

13