FUNKCIONALNA RASLOJENOST SRPSKOSLOVENSKOG JEZIKA

POSMATRANA KROZ UPOTREBU APSOLUTNOG DATIVA1

MARINA KUREEVI

UDC 811.163.1
821.163.1.08

Kratak sadraj. U radu se na osnovu upotrebe apsolutnog da-

tiva, tipine kwike crte na sintaksikom nivou, istrauje koji
sve lingvistiki i ekstralingvstiki faktori utiu na izbor vi-
eg, odnosno nieg funkcionalnog stila srpskoslovenskog jezika.
Analizom je potvreno da apsolutni dativ predstavqa karakteri-
stino narativno jeziko sredstvo. Wegova upotreba zavisi kako od
sadraja, namene teksta tako i od obrazovanosti pisca. Specifine
odlike wegove upotrebe zavise jo i od individualnog stila pisca,
stila epohe i od dominirajueg reeninog modela unutar konkret-
nog dela.
Kqune rei: srpskoslovenski jezik, funkcionalni stilovi (vi-
i i nii stil), apsolutni dativ.

Uvodne napomene. Diglosija2 predstavqa opteslovensku karakteri-

stiku kwievnojezike situacije u sredwem veku. Srpsku sredwovekov-
nu pismenost odlikovala je diglosija homogenog tipa:3 u funkcionalno
razgranienoj upotrebi nalazili su se srpskoslovenski i srpski na-
rodni jezik. Pored diglosije, za sredwovekovnu kwievnojeziku situa-

1 Ovaj rad rezlutat je rada na projektu Istorija srpskog jezika koji finansira Mi-
nistarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije, a proistekao je iz ireg
istraivawa sintaksiko-semantikih osobenosti upotrebe AD, koje je izloeno u radu
Apsolutni dativ u srpskom sredwovekovnom stvaralatvu (magistarski rad, odbrawen 29.
decembra 2005. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu).
2 Diglosija je sociolingvistika pojava koja se definie kao funkcionalno dife-
rencirana upotreba dva jezika, tj. dva jezika sistema, koji se nalaze u komplementarnoj
distribuciji; jedan jezik je vieg, a drugi nieg stila, tj. jedan funkcionie kao kwi-
evni, a drugi je u funkciji razgovornog jezika. Funkcionalna razgranienost wihove
upotrebe moe se porediti sa funkcionalnom raslojenou jednog jezika, koja karakteri-
e npr. savremene slovenske kwievne jezike. Stoga se diglosija moe posmatrati i kao
jezika situacija u kojoj se dva jezika unutar jedne jezike zajednice shvataju i funkcioni-
u kao jedan jezik. Kao takva, diglosija je pojava koja je karakteristila i druge jezike za-
jednice. (Uspenski 1994: 56; Ivi, P. 1998: 2829; Grkovi-Mejxor 2004).
3 Slovenske jezike koji su ulazili u grko-slovenski areal (tzv. Slavia Orthodoxa)
odlikovala je homogena diglosija sa tewom (genetskom) vezom izmeu jezika vieg i ni-
eg stila, a slovenske jezike, pripadnike latinsko-slovenske kulturne zone (tzv. Slavia
Latina) heterogena diglosija u kojoj su u upotrebi vieg i nieg stila dva genetski ne-
srodna jezika (Tolstoj 1998: 166167). O dovoewu u vezu sredwovekovnih kwievnojezi-
kih situacija kod Slovena sa postojawem dveju kulturnih (verskih) zona, Slavia Orthodoxa
i Slavia Romana (Latina), v. u: Pikkio 2003: 201243, Tolsto 1997; Kremer 1996; Subo-
ti 2004: 148151.
430 MARINA KUREEVI

ciju karakteristina je i stroga povezanost upotrebe jezika i anra.4

Tekstovi vezani za sferu sakralnog pisani su srpskoslovenskim, a tek-
stovi ili delovi teksta vezani za sferu profanog pisani su narodnim
jezikom.
Norma, shvaena kao ukupnost najuobiajenijih i tradicijom sau-
vanih elemenata jezike strukture, jeste odlika i crkvenoslovenskog i
narodnog jezika (Remnva 2003: 27). Ona je predstavqena u tekstovima.
Postoje razlike u karakteru norme i wene strukture izmeu pomenuta
dva jezika. Normu crkvenoslovenskog jezika za razliku od narodnog od-
likuje wena stabilnost kroz vekove,5 razvijenija funkcionalna izdife-
renciranost i sloeniji kompleks jezikih sredstava. Odreena evolu-
cija crkvenoslovenskog jezika, pri tom, mora da se podrazumeva, jer se
on, kao i svaki drugi prirodni jezik, pod uticajem narodnog jezika to-
kom vremena mewao ne naruavajui prvobitni sistem i ne udaqavajui
se od wega u velikoj meri kako bi se wegovo jedinstvo ouvalo na celom
terenu Slavia Orthodoxa. Stoga je metodoloki ispravnije normu crkve-
noslovenskog jezika posmatrati kao skup izonormi, crta nastalih u od-
reenom vremenskom preseku koje su prevazile karakter lokalnih crta
i istovremeno zahvatile vei deo teritorije pravoslavnog slovenstva
(Pikkio 2003: 411), tj. fleksibilno, sa promenqivim granicama dopu-
stivosti veeg ili maweg broja varijantnih formi i jezikih elemena-
ta hronoloki i anrovski uslovqenih (Tolstoj 2004: 6). Norma crkve-
noslovenskog jezika na nivou fonetike i morfologije je preciznije de-
finisana i podrazumeva jedno reewe (to je rezultat razvoja narodnog
idioma i wegovog uticaja na kwievni), dok je na planu sintakse i
leksike sloenija situacija. Tu norma doputa konkurentna sredstva za
iskazivawe odreene kategorije, to podrazumeva izbor, a to daqe vodi
ka stilskoj izdiferenciranosti kwievnog (crkvenslovenskog) jezika
(Grkovi-Mejxor 2004: 396).
Nijedan prirodni jezik, pa tako ni crkvenoslovenski, nije homo-
gen. Wegova realizacija uslovqena je jezikim i nejezikim faktorima.
On se raslojava u zavisnosti od toga koju funkciju ima u drutvu, o ko-
joj temi saoptava, ko wime govori ili pie, s kim, kada, gde i u kojoj
situaciji ga upotrebqava, s kojim ciqem itd. (Radovanovi 1986: 165). U
sredwem veku upotreba crkvenoslovenskog jezika u odreenom delu pr-
venstveno je bila uslovqena, kao to je ve pomenuto, anrom kojem
tekst pripada,6 ali takoe i sadrajem koji se saoptava, poreklom
teksta (da li je u pitawu prevod ili original), iwenicom kome je
tekst namewen, kao i obrazovanou pisca7 pod kojom se podrazumeva

4 anrovi srpske sredwovekovne pismenosti se prema N. I. Tolstoju (2004: 148

156) shematski mogu predstaviti u obliku hijerarhizovane piramide sastavqene od etr-
naest galerija ustrojene po principu sakralno profano.
5 Stabilnost crkvenoslovenskog jezika se naroito ogleda u anrovima gorwih ga-
lerija hijerarhizovane piramide.
6 Zavisnost upotrebe jezika od konkretnog anra u sredwem veku povezana je isto-
vremeno i sa funkcijom koju tekst ima u drutvu.
7 Pod terminom 'pisac' u ovom radu podrazumeva se pisar, prepisiva, ali i tvo-
rac originalnih dela.
 FUNKCIONALNA RASLOJENOST SRPSKOSLOVENSKOG JEZIKA 431

naitanost pisca i stepen wegovog poznavawa norme kwievnog jezika

(Grkovi-Mejxor 2002; Remnva 2003: 55). Stoga se razlikuju dva osnov-
na tipa kwievnog jezika, ili drugaije reeno dva osnovna funkcio-
nalna stila, crkvenoslovenski jezik vieg stila koji karakterie stro-
ga gramatika norma i onaj nieg stila ija je gramatika norma flek-
sibilnija (Grkovi-Mejxor 2002; Remnva 2003: 3031). Vii stil cr-
kvenoslovenskog jezika je opteslovenskog karaktera i wegova grama-
tika norma je unificirana, bez prisustva konkurentnih jezikih sred-
stava, u ijoj pozadini se krije tewa ka ouvawu jedinstvenog crkve-
noslovenskog prostora. On je vekovima zadraao odreenu stabilnost.
Za razliku od prethodnog, nii stil se odlikuje prisustvom konkurent-
nih sredstava, od kojih nisu sva iz potencijala crkvenoslovenskog jezi-
ka, ve su neka poreklom i iz narodnog govora, to ovu normu ini re-
dakcijski markiranom. Gramatika norma crkvenoslovenskog jezika ni-
eg stila nije tako stabilna kao prethodno pomenuta, ve je dinamina
i fleksibilna.
Detaqnije praewe izbora jezikih sredstava i wihove upotrebe u
konkretnim delima omoguuje pravilnije shvatawe jezike norme, pre
svega kao fleksibilne pojave. U tom smislu i prouavawe apsolutnog
dativa (AD),8 tipine kwike crte na sintaksikom nivou, u tekstovi-
ma srpske sredwovekovne pismenosti moe da doprinese boqem sagle-
davawu funkcionalnog raslojavawa srpskoslovenskog jezika.

2. Korpus i ciq rada. Korpus za ovo istraivawe ine tekstovi na-

stali u periodu od 12. do 15. veka, anrovski raznovrsni, prema diho-
tomiji sakralno-profano najpre podeqeni u dve skupine, a potom i hi-
jerarhizovani i klasifikovani u skalu od trinaest kategorija (anro-
va) prema sledeim faktorima: funkciji koju tekstovi umaju u drutvu,
sadrini i nameni teksta. Meu tekstovima sakralnog karaktera nalaze
se spomenici koji pripadaju sledeim anrovima: 1) himnografskoj
literaturi, 2) hagiografskoj literaturi, 3) opisu prenosa motiju, 4)
panegirikoj literaturi, 5) crkvenopravnoj literaturi, 6) epistolarnoj
i putopisnoj literaturi, 7) apokrifnoj literaturi, 8) zapisima i nat-
pisima, dok tekstove profanog karaktera moemo podvesti pod sledee
anrove: 9) istoriografska literatura, 10) narativna literatura/ be-
letristika", 11) nauna i filozofska literatura, 12) zakonici i 13)
poveqe i pisma.
Ciq rada je da se na osnovu pregleda upotrebe AD po anrovima
srpske sredwovekovne pismenosti, sagledavajui, pri tom, wegovu upo-
trebu sa nekoliko aspekata: a) sa sintaksiko-semantikog aspekta, b)
sa stanovita frekvencije, v) sa pragmatikog aspekta i g) sa aspekta
jezikog stila pojedinog pisca, odnosno stila epohe, d odgovor na pi-
tawe koji sve ekstralingvistiki i lingvistiki faktori utiu na iz-
bor odreenog funkcionalnog stila.

8 Daqe e se u tekstu upotrebqavati ova skraenica.

432 MARINA KUREEVI

3. Analiza.
3.1. Himnografsku literaturu ine pesme, strofe, kanoni i slube
u crkvenim bogoslubenim kwigama, koji se upotrebqavaju na zajedni-
kom i posebnom bogosluewu (Trifunovi 1990: 376). Za originalnu
srpsku himnografsku literaturu upotreba AD nije karakteristina. Ona
je u pregledanim tekstovima9 veoma retko u upotrebi (u mawe od 3%10 od
ukupno zabeleenog broja primera). Pojavquje se, pre svega, u znaewu
vremenske i nezavisne reenice, a po jedan primer zabeleen je i u
znaewu poredbene i dopusne reenice. Osnovni razlog niske fre-
kventnosti AD u himnografskoj literaturi, iako na poetku hijerarhi-
zovane skale anrova, lei u poetskoj prirodi tekstova. Meutim, za-
paa se da polovina zabeleenih primera pripada tekstovima istog
autora Dimitrija Kantakuzina. U wegovim primerima upotreba AD
uslovqena je, s jedne strane, kompoziciono-stilskim faktorima samog
anra (jezgrovitim izraavawem i ritmizacijom radi postizawa odre-
enog kwievnoumetnikog efekta), a sa druge, jeziko-stilskim sklo-
nostima samog pisca. Wegov jezik je izrazito visokog stila i predsta-
vqa uzorni obrazac stila epohe pletenije sloves (Grkovi-Mejxor 1993:
2021).

n iv'x mi v dobrodteleh ne dxu smrt radnu e i krotku. n dxu ni o

smrti pokoi. (D. Kantakuzin, Molitva Bogorodici: 116/1820); oe wanne. ko vu
vsi pravdn (D. Kantakuzin, Kanon povrtaku motiju Jovana
sxu ti. vi bo bgu
Rilskog: 65/37).

3.2. Hagiografska literatura zajedno sa crkvenom poezijom ini

osnovni tekstovni korpus u okviru kulta svetog. U srpskoj sredwove-
kovnoj kwievnosti hagiografska literatura zauzima posebno istaknu-
to mesto (Trifunovi 1990: 61). AD je u pregledanim tekstovima11 ovog
anra najfrekventniji (zabeleen je u preko 25% od ukupnog broja saku-
pqenih primera). Sintaksiko-semantika realizacija ove konstrukci-
je je veoma razuena: AD sa aktivnim participom prezenta je za razliku
od AD sa aktivnim participom preterita zabeleen u svim funkcijama
(adverbijalnog determinatora, dopune glagola, nezavisne reenice i ad-
nominlanog determinatora) i svim znaewima, pri emu je najee

9 Pregledani su sledei tekstovi ovog anra: 1. Sveti Sava, Sluba svetom Sime-
onu (Sveti Sava 1998: 193221); 2. Sluba svetom Savi (Bogdanovi 1980: 5790); 3. Teo-
dosije, Sluba Petru Korikom (Novakovi 1884: 1227); 4. Teodosije, Zajedniki kanon
Spasu Hristu, svetom Simeonu i svetom Savi (Trifunovi 1975: 5055); 5. Dimitrije
Kantakuzin, Kanon povratku motiju Jovana Rilskog (Kantakuzin 1989: 5877); 6. Dimi-
trije Kantakuzin, Molitva Bogorodici (Kantakuzin 1989: 112122).
10 Procenti koji se ovde navode preuzeti su iz rada Kureevi 2005: 112.
11 Korpus tekstova koji pripadaju hagiografskoj literaturi inila su sledea dela:
1. Sveti Sava, itije svetoga Simeona (prema: Jerkovi 1997); 2. Stefan Prvovenani,
itije svetog Simeona (prema: Rajnhart 2000); 3. Domentijan, itije svetog Simeona
(prema: Rajnhart 2000); 4. Domentijan, itije svetog Save (prema: trbac 2002); 5. Gri-
gorije Camblak, itije Stefana Deanskog (prema: Stojmenovi 1997); 6. Konstantin
Filozof, ivot Stefana Lazarevia (Jagi 1875: 244328); 7. Dimitrije Kantakuzin,
itije Jovana Rilskog (Kantakuzin 1989: 2643).
 FUNKCIONALNA RASLOJENOST SRPSKOSLOVENSKOG JEZIKA 433

upotrebqavan u znaewu vremenske reenice, a potom i u funkciji ne-

zavisne reenice.12 Wegova esta upotreba uslovqena je, sa jedne strane,
sakralnom funkcijom koju ovi tekstovi imaju u drutvu i sa druge, sa-
mom prirodom teksta (proza) i narativnim nainom pripovedawa. Od-
reene karakteristike wegove upotrebe, meutim, uslovqene su indivi-
dualnim stilom pisca. Analiza je pokazala da upotreba AD u reenica-
ma bez linog glagolskog oblika u jeziku razmatranih pisaca nije ret-
kost, te se ne moe smatrati stilskim obelejem pojedinanog pisca.
Zapaeno je i to da su primeri nagomilavawa ovih konstrukcija unutar
jedne reenine celine najee interpretirani nezavisnom reeni-
com. Upotreba AD u funkciji nezavisne reenice, budui da nije moti-
visana ni sintaksikim, ni komunikativnim faktorima, predstavqa
stilski markiranu formu finitne reenice koja upuuje na visoki
stil izraavawa u poreewu sa reenicom stilski neutralne strukture.
Tako strukturirana reenica u velikom broju sluajeva zapaena je u je-
ziku Dimitrija Kantakuzina, mada ona nije strana ni drugim piscima
resavske epohe, kao ni jeziku svetoga Save i Domentijana.

Mal bo prd vrmeni i grskm smrivim se vexem i inmogm,

'Jwann Aseny blar'skm opoasav se crstvwm i grskaa krpc nilagayx i grad
ih prmyx, v Srdc prid. (D. Kantakuzin, itije Jovana Rilskog: 35/912);
rodstv go bv v et na rbnici, i tamo prem svto krxn inesen
mladnc tom sx smo, prem episkop sveth apostol crkve, i molitv dav
mladnc sx, i mrwm go pomaa, i drgo krxen prm em. (Sv. Sava, i-
tije svetog Simeona: 14/913); i raspri velic i mno mlv bvi o slovsi tom, i
sem bogolybyc kraly neoslabno prdstox, i mnogo prileno molex cara: (Domen-
tijan, itije svetoga Save: 335/1922).

3.3. Meu samostalnim tekstovima koji opisuju prenos motiju sve-

tog razlikuju se oni poetskog karaktera (wih smo svrstali u himno-
grafsku literaturu) i oni proznog karaktera.13 Neki autori ih smatraju
zasebnim anrom, budui da se kroz sve tekstove provlai ista kompo-
ziciona shema (Trifunovi 1990: 283286). Mada, po miqewu drugih
naunika, oni na izvestan nain, pripadaju meuanru, izmeu hagio-
grafskog teksta kao kwievne vrste i istoriopisawa u irem smislu,
tj. hronika i anala." (Marjanovi-Duani/ Popovi 2004: 609610).
Po svom sadraju i nameni pripadaju sakralnoj sferi upotrebe, a ono
to ih istovremeno pribliava hagiografijama i istorijskim spisima
to je wihov narativni nain pripovedawa. Otuda je i upotreba AD u
wima slina kao i u itijima. U ovom anru zabeleen je u 8% od
ukupnog broja primera i to najee u znaewu zavisne vremenske, a
odmah potom i u funkciji nezavisne reenice. Neto nia frekvent-

12 Rezultate istraivawa sintaksiko-semantike realizacije AD po anrovima

tabelarno predstavqene v. u Kureevi 2005: 113, 114.
13 Pregledana su sledea dela: 1. Grigorije Camblak, Slovo o prenosu motiju svete
Petke iz Trnova u Vidin i Srbiju (Trifunovi 1975: 9093); 2. Opis prenosa motiju sve-
toga Luke iz Rogosa u Smederevo (Trifunovi 1975: 118123); 3. Vladislav Gramatik,
Rilska povest ili O obnovi Rilskog manastira i o prenosu motiju svetog Jovana Rilskog
(Trifunovi 1975: 125136).
434 MARINA KUREEVI

nost i slabija sintaksiko-semantika razuenost AD u ovim delima

uslovqena je ogranienim korpusom, kao i iwenicom da su tekstovi
opisa prenosa motiju krai od itija, hronika i letopisa. Sva tri
teksta koja su ula u na korpus nastala su u resavskoj eposi, za koju je
karakteristian pokret jezike revizije koja neretko podrazumeva i na-
knadnu grecizaciju tekstova,14 te stoga ponekad prenaglaena upotreba
AD u wima ne iznenauje. Meu pregledanim delima izdavaja se tekst
Vladislava Gramatika, iji je jezik po stilu slian jeziku Dimitrija
Kantakuzina, to ne zauuje budui da pripadaju istom kulturnom kru-
gu (obojica se kao kwievnici vezuju za Novo Brdo). Vladislavqevi du-
gi reenini kompleksi prosto vrve od konstrukcija AD, bilo u ree-
nicama sa finitnim glagolom kao upravnim (a), bilo u reenicama bez
finitnog glagola (b).

(a) vrmeni e po sih mimid ubw ne mal i ydesem tako prslavnm i

isclnm prpdbnago rak sdvayxim s, Grkwm'e krpk ab i nprmniteln
i blgarwm med soboy sdrexim rat, bry vdvit [] ratnik [] (V. Gra-
matik, Rilska povest: 125/58).

(b) tamo, tom glyx, potrb radi nk s svoim mitropoltwm 'stv
imv i sxnnim moxem prpdobnago i s ie o nm ne malmi poklnniku e bv
i est nk nih v blsvn sb tamo sxih klirik isprositi vlyx. (V. Gra-
matik, Rilska povest: 128/2025)

Na upotrebu AD kao stilski markiranog jezikog sredstva, a sin-

taksiki i komunikativno nemotivisanog, ukazuje i upotreba vremen-
skih odrednica pomou kojih se radwa iskazana apsolutnom konstruk-
cijom smetala u odreeni vremenski okvir.

v to vrme bst ko poit despotom na bran k stranam dalmatiskim i strmiv-

im s im s voi svoimi k grad glagolmom Telak, v din ubo ot dni isho-
dexim dspotom v ee poditi hlada radi, ko e wbai b, i v naapu vpi
star'c nk glagol: (Opis prenosa motiju svetoga Luke iz Rogosa u Smederevo:
18/813); pst sxei toi i nitln togda, koe prdskaano bs, vrmenem mnoa-
iim stroivoi se e (V. Gramatik, Rilska povest: 127/10119).

U okviru ovog anra mogu se nai tipizirane reenine strukture

kojima se iskazuje vreme vladavine nekog lica, karakteristine pre
svega za jezik zapisa i natpisa (v. nie).

pravex e togda prstol. to mitropol prwsvexennom mitropolitu kr Aanasy,

m stn i svetolpn i vsakmi dobrodl'mi pravoslava ukraenu. (Opis prenosa
motiju svetoga Luke iz Rogosa u Smederevo: 122/1821).

3.4. Tekstovi15 svrstani u panegiriku literaturu po svojim an-

rovskim obelejima ne pripadaju ni proznim, ni poetskim, ve prela-

14 Grecizacija pri tom ne podrazumeva samo prodor novih crta pod uticajem grkog
izvornika, nego i poveanu uestalost upotrebe ve postojeih crta u jeziku.
15 Pregledana su sledea dela: 1. Jefimija, Pohvala knezu Lazaru (Trifunovi 1975:
85), 2. Dimitrije Kantakuzin, Pohvala svetom Nikoli (Kantakuzin 1989: 9192), 3. Dimi-
trije Kantakuzin, Pohvalno slovo Dimitriju Solunskom (Kantakuzin 1989: 8290), 4. Tu-
 FUNKCIONALNA RASLOJENOST SRPSKOSLOVENSKOG JEZIKA 435

znim anrovima sredwovekovne kwievnosti. Pisani su visokim sti-

lom srpskoslovenskog jezika. Meutim, ni za ovaj anr, kao ni za anr
crkvene poezije, nije karakteristina upotreba AD (zabeleen je u ma-
we od 3% sluajeva od ukupnog broja sakupqenih primera). U zabelee-
nim primerima upotrebqavan je pre svega u znaewu nezavisne, potom
vremenske i vrlo retko u znaewu uzrone reenice. Iako malobrojni,
primeri upotrebe AD u reenicama bez finitnog glagola dominantna
su odlika jezikog stila Dimitrija Kantakuzina i u ovom anru.

v sih i sicvh sx mnk i txexu se vsako tla liti se i s H(rist)wm

bti. (D. Kantakuzin, Pohvalno slovo Dimitriju Solunskom: 85/2526).

Takoe, zapaeno je da su se pisci esto opredeqivali za upotrebu

nazavisnog AD u funkciji navoewa direktnog govora. Upotreba parti-
cipa od glagola dicendi za navoewe direktnog govora smatra se hebrai-
zom, koji je u staroslovenski i crkvenoslovenski dospeo preko grkog
(Gardiner 1984: 135; Grkovi-Mejxor 2001: 14), a da se takva upotreba
participa u crkvenoslovenskom odomaila i postala rado upotrebqa-
vano sredstvo svedoe i mnogobrojni primeri AD sa tom funkcijom u
originalnim delima. Sa druge strane, ovi primeri svedoe o obrazova-
nosti i naitanosti pisca koji ih upotrebqava:

i exe davolu glagolyxu, se skrbexim prdstatel i vdovicam astupnik [] menik

Laar prdsta s tsxami tsx aggl (Nepoznati Ravanianin, Slovo o sve-
tom knezu Lazaru: 363/2931 364/13), Ei, re, mly i n vetay vlnia
pravednom sdi i bog moem se povlv, a mlnim i tlnnm obloen
sm tlom (Tubalica nad urem Brankoviem: 309/911).

3.5. U crkvenopravna dela svrstani su oni tekstovi16 koji za svoj

predmet imaju ureewe odnosa i ponaawa u crkvi, manastirima i is-
posnikim elijama, a to su pre svega tipici. Jezik u wima, iako veza-
nim za sakralnu sferu, nije srpskoslovenski visokog stila, kao na
primer u prethodno pomenutim anrovima. U wima se zapaa izvestan
prodor crta iz narodnog jezika.17 Razlog tome lei u sadrini teksto-
va, koja neminovno, opisujui i ivot monaha, zalazi u sferu profa-
nog. U delima ovog anra zabeleena je relativno niska frekventnost
upotrebe AD (ne prelazi 6% od ukupnog broja zabeleenih primera). AD

balica nad urem Brankoviem (Novakovi 1904: 309313), 5. Nepoznati Ravanianin,

Slovo o svetom knezu Lazaru (Trifunovi 1975: 7484), 6. Pohvala knezu Lazaru (Danii
1861: 358368) i 7. Stefan Lazarevi, Natpis na mramornom stubu na Kosovu (Jerkovi
1976:137145).
16 Za istraivawe su odabrani sledei tekstovi: 1. Sveti Sava, Karejski tipik
(Sveti Sava 1998: 310), 2. Sveti Sava, Hilandarski tipik (Sveti Sava 1998: 13126) i
3. Sveti Sava, Ukaz za drawe psaltira (Sveti Sava 1998: 231238).
17 To potvruje ispitivawe fonetike i morfologije Hilandarskog tipika gde se
konstatuje da se osnovu nanosa iz narodnog govora u tom spomeniku moe saznati vie o
ivom govoru Srba, nego iz bilo kog drugog spomenika na srpskoslovenskom ili narod-
nom jeziku (Ivi, P. 1979: 170), kao i ispitivawe infinitva i infinitivnih konstruk-
cija koje pokazuje da je wihova upotreba u tipiku u duhu slovenskog jezikog naslea, dok
su grecizmi svedeni na pojedinane sluajeve (Grkovi-Mejxor 1997b: 64).
436 MARINA KUREEVI

nije karakteristino jeziko sredstvo u tekstovima ovog tipa, kao to

je to na primer infinitiv, budui da je osnovni reenini model u
wima onaj kojim se iskazuju preporuke ponaawa. Sintaksiko-seman-
tika analiza ove konstrukcije pokazala je da se ona najee upotre-
bqavala u znaewu vremenske reenice (naroito kad je unutar AD bio
upotrebqen aktivni particip preterita), potom u funkciji nezavisne
reenice (u ovoj funkciji zabeleeni su samo primeri AD sa aktivnim
participom prezenta), a zableeni su i primeri AD u znaewu uslovne
i poredbene reenice (na tu semantiku upuivala je upotreba veznika).
Nezavisni AD esto je, kao i u panegirkoj literaturi, bio upotrebqen
za navoewe direktnog govora.

vam' wt[]vxayxiim b(og) da sp(a)st' t ()stni w(t)e. i pak vam wnom s

umilnim vxayxim [] pak igmen molex s i g(lago)lyx [] (Sv. Sava, Hi-
landarski tipik: 32/1722).

Specifika upotrebe AD u ovom anru jeste wegova upotreba u pre-

skriptivnom znaewu, u emu se ogleda wegova sinoniminost sa in-
finitivom. Ovakva interpretacija AD uslovqena je iskquivo irim
kontekstom u kojem se javqa, jer bi se, da nisu pravila slube u pitawu,
mogao interpretirati i stilski neutralnom nezavisnom reenicom. I
prve dve konstrukcije u prethodno navedenom primeru mogu se tako in-
terpretirati: A vi [treba da] odgovarate: " A zatim vi wemu sa umi-
qewem [treba da] kaete: ", kao i sledei primeri:

i ta sblydayx m imx i pod()kl(i)siarha mn'ago sebe. i blydno i smotrno

sgledyxa (Sv. Sava, Hilandarski tipik: 74/89).

U tekstu Ukaza za drawe psaltira, originalnom crkvenopravnom

delu, za razliku od ostalih tekstova ovog anra, postoji samo jedan
primer AD i to sa participskom komponentom u nominativu. Ta crta,
zabeleena i u drugim spomenicima srpskoslovenske pismenosti, ka-
rakteristika je crkvenoslovenskog jezika nieg stila (Kureevi 2006).

takmo sbote18 svitayxi da i'mlvii ,, ka(im) na polnoxn(i)ci (Sv. Sava, Ukaz za

drawe psaltira: 238/910).

Posledwe dve opisane osobine svedoe o semantikim i struktu-

ralnim inovacijama u upotrebi AD u odnosu na onu zableenu u staro-
slovenskom kanonu. Te inovacije su nastale pod uticajem narodnog jezi-
ka, a dopustivost za prodor takvih crta u kwievni jezik jeste pre sve-
ga karakteristika srpskoslovenskog jezika nieg stila.

3.6. U epistolarnu i putopisnu literaturu19 svrstana su kako pri-

vatna pisma, tako i kwievne poslanice. Neka dela su pisana u prozi,

18 U osnovi ovog izdawa je prepis iz 16. veka, te se stoga moe pretpostaviti da se

u ovom obliku krije dativ jednine u kojem je dolo do ekavske zamene jata.
19 U korpusu za ovo istraivawe uvrstili smo sledee tekstove: 1.Sveti Sava, Pi-
smo igumanu Spiridonu (Sveti Sava 1998: 231238), 2. Siluan, Epistolije (Bogdanovi
 FUNKCIONALNA RASLOJENOST SRPSKOSLOVENSKOG JEZIKA 437

a neka u stihu. U wima je pored kwievnog jezika visokog stila (u kwi-

evnim poslanicama) u upotrebi i narodni jezik (u privatnim pismi-
ma). Stoga su ovi tekstovi smeteni neto nie na hijerarhizovanoj
skali anrova. Zableena je veoma niska frekventnost upotrebe AD u
wima (mawe od 3% od ukupnog broja primera), slino kao i u himno-
grafskoj i panegirikoj literaturi. Razlog tome lei u naelima epi-
stolarne poetike, meu kojima su najznaajnija saetost (nerasplinu-
tost) i jasnoa (tewa ka svakodnevnom govoru) (Trifunovi 1990: 264).
Meu pregledanim tekstovima nijedan primer AD nije zabeleen u Po-
slanici igumanu Spiridonu svetoga Save niti u Slovu qubve Despota Ste-
fana Lazarevia. Zabeleeni primeri u drugim delima bili su podjed-
nako upotrebqavani u znaewu vremenske i u funkciji nezavisne ree-
nice, ima primera u znaewu uzrone i odnosne reenice, a jedan pri-
mer zabeleen je i u poziciji dopune glagola. Najvei broj primera za-
beleen je u Poslanici kir Isaiji Dimitrija Kantakuzina ime se jo
jednom potvruje da je sklonost ka upotrebi kwikih crta jedna od od-
lika individualnog stila ovoga sredwovekovnog pisca.

3.7. Apokrifnu literaturu ine nekanonski spisi narativnog tipa

u kojima se pojavquju biblijske linosti i zbivawa (Jovanovi 2005:
11). To je bio jedan od veoma rasprostrawenih anrova kako u srpskoj
tako i u drugim slovenskim kwievnostima. Ova religiozna dela van-
kanonskog karaktera nemaju onakvu stilsku ujednaenost kakvom se odli-
kuju kanonske kwige iako po izvesnim modelima katkad podseaju na bi-
blijske izraajne obrasce". (Jovanovi 2005: 9) Dakle, u ovim delima u
upotrebi su oba tipa srpskoslovenskog jezika. O frekventnosti upotre-
be i sintaksiko-semantikoj razuenosti upotrebe AD u okviru ovoga
anra neemo govoriti, budui da je korpus tekstova bio ogranien. Za
ovu priliku odabrana su dva apokrifa u po dva prepisa20 u kojima je u
upotrebi srpskoslovenski jezik nieg stila. O tome svedoi podatak da
se u wima od ukupno tri zabeleena primera u dva u okviru AD nala
participska komponenta u nominativu.

i s widayxe nam malo vrme. i s bs(t) glas() wt[] vinago nbs [] (Varuhovo
otkrovewe: 574/1415).

3.8. U zapise spadaju due ili krae beleke koje je na kwizi mogao
da ostavi prepisiva, italac, vlasnik itd. Po intimnosti i direkt-
nom obraawu lie na privatna pisma, ali su nameweni svakome (Ka-
anin 1975: 84). U wima su, u zavisnosti od sadrine i obrazovanosti

1979: 195201), 3. Jelena Bali, Pismo duhovniku Nikonu Jerusalimcu (Trifunovi 1975:
113114), 4. Nikon Jerusalimac, Povest o jerusalimskim crkvama i pustiwskim manasti-
rima (Trifunovi 1975: 115117), 5. Despot Stefan Lazarevi, Slovo qubve (Trifunovi
1975: 8789), 6. Kantakuzin, Poslanica kir Isaiji (Kantakuzin 1989: 141169), 7. Vladi-
slav Gramatik, Poslanica Dimitriju (Stojanovi 1902: 103107).
20 1. Slovo kako David napisa psaltir (Tikveki i Nikoqski prepis) (Jovanovi
1999: 307309) i 2. Varuhovo otkrovewe (u prepisima manastira Savine i Nikoqca) (Jova-
novi 1996: 563574).
438 MARINA KUREEVI

samog pisca, u upotrebi razliiti funkcionalni stilovi kwievnog

jezika, a neki su napisani i istim narodnim jezikom. Natpisi, sli-
no zapisima, mogu da budu razliite duine. Iako su to prvenstveno
istorijski izvori, ima meu wima i onih koji su napisani slikovitim
jezikom.
Narativna priroda veine pregledanih tekstova21 jedan je od fak-
tora koji je uslovio visoku frekventost upotrebe AD u wima (zabeleen
je u preko 10% od ukupnog broja primera). Sintaksiko-semantika ana-
liza je pokazala da preovlauje wihova upotreba u funkciji nezavisne
reenice. U dvostruko mawem procentu zabeleen je AD u znaewu vre-
menske reenice, a pojedinani primeri interpretirani su i uzro-
nom, nainskom ili izrinom reenicom. Prevaga nezavisnog AD, koji
predstavqa odstupawe na funkcionalnom planu od originalne sintak-
siko-semantike strukture AD utvrene za staroslovenski jezik do ko-
jeg je u redakcijskim pismenostima dolo pod uticajem narodnog jezika,
nad AD u adverbijalnoj funkciji govori u prilog tezi da je jezik u ovom
anru, iako kwievni, upotrebqavan sa velikim osloncem na narodni
govor.
Sintaksiko-semantika razuenost upotrebe AD u pojedinim tek-
stovima ovoga anra jeste potvrda obrazovanosti pisca. O tome svedoe
i sledei primeri upotrebe ove konstrukcije koji se po stilu mogu po-
rediti sa onim zabeleenim u itijima ili opisu prenosa motiju,
dakle tekstovima narativnog karaktera:

mn e stoxy i virayxy na wbra pealen w(t)ca mogo i velikoy alostiy adr-

zah, da w(t)ci i brati, vru mi imte, mnexu mi se ko i na vtorom priestvii i wi-
dayxy koy kaaniy wsden mi bti. (Zapisi i natpisi: 1263, 10/4245); svetio-
m e patrarh prstola wd i bogonosnm mem inokm sxem k nm
sbravem se k stranam dnavskm, tamo i samom sx blagostivom i gospodstsva
eml srpsk spremnik novom, despot Gwrgy s sborom hristoimnith lydi.
(Zapisi i natpisi : oko 1428, 81/4082/3).

Kao izrazita karakteristika ovog anra pokazuje se upotreba AD u

ablonizovanom tipu reenice kojom se iskazuje vreme prepisivawa
kwige. Vreme se esto iskazuje spomiwawem vladara, patrijarha, epi-
skopa, igumana manastira u kojem je prepisiva radio, koji su tada bi-
li na elu drave, odnosno crkve (a) ili navoewem meseca, godine,
indikta ili krugova sunca i meseca (b).

a) Ivolnim wtca i pospenim sna, , i svrenim svetago dha naet se i

svr se kniga si [], wbdrexu wblastiy vsey wvepolskoy velikomu vovod Wliveru.
(Zapisi i natpisi: 1342, 31/15).
b) prvd s sa kniga v lto ckd ndktiwn tekx osmwm. (Zapisi
i natpisi: 1416, 1418, 72/1011).

Takoe se u tim delovima teksta uz AD sree i vremenski lokali-

zator koji pokazuje da ova konstrukcija nema oslonca u narodnom govo-

21 1. Zapisi sa starih rukopisa manastira Hilandara (Bogdanovi 1978) i 2. Zapisi

i natpisi (Stojanovi 19021923).
 FUNKCIONALNA RASLOJENOST SRPSKOSLOVENSKOG JEZIKA 439

ru, tj. da je wena upotreba ekvivalentna finitnom glagolu (interpreti-

ra se nezavisnom reenicom), dok je sama forma konstrukcije upotre-
bqena, verovatno, kao deo ablona.

i pri bl(a)nm' i pr()p(o)d(o)bnm w(t)ci naem s(v)togorscm prot kir Ar-

senii, i tgda e prdrexy krmilo hlan'daryski lavri pr()p(o)d(o)bnowm w(t)-
c nam igmen kr vstadiy i v d()ni th s(v)th napisa s si knig
[] (Zapisi i natpisi: 1263, 9/510); i togda igmnstvyx v tomde monastre H-
landari mitropolitu carskago grada Sra kr Sav. (Zapisi i natpisi: 1386, 50/46).

Nemali broj primera interpretirao se nezavisnom reenicom funk

cionalno jednakom odnosnoj reenici, to je karakteristina crta po-
veqa i pisama (V. nie).

si svto i bostvno gele napisa se i svri se povelnim [] kr Danila, togda

vladstvyxy m na prstol svtago svtitel kr Sav (Zapisi i natpisi:
1329, 25/711); si svetaa i bostvnaa kniga, rk ltovnk, napisa s v dni bla-
govrnaago kna Laara, i vlyblnnago m sna gospodina Vlka, sdrexima e ima vse
srbske ml (Zapisi i natpisi: 1387, 50/15).

3.9. Letopisi i rodoslovi ine veliki deo istoriografske litera-

ture. Analiza je obuhvatila tekstove starijih letopisa22 i opirnih
rodoslova,23 budui da se oni i hronoloki uklapaju u temom zadati
okvir (Trifunovi 1990: 143, 307). Stariji letopisi svojom rodoslov-
no-itijnom sutinom i narativnim nainom kazivawa ne pripadaju
kwievnoj vrsti letopisa, ve pre anru itija i iteqstva", na
ta upuuje i wihov naslov itije i iteqstvo kraqeva i careva srp-
skih (Trifunovi 1990: 143). Naracija, kao forma pripovedawa, domi-
nira i u opirnijim rodoslovima, iako u wima pisci o najvanijim
dogaajima iz ivota vladara saoptavaju saeto. Stoga ne zauuje po-
datak da je u ovim tekstovima, iako vezanim za profanu sferu, zabele-
ena velika uestalost upotrebe konstrukcije AD (u priblino 8% od
ukupnog broja sakupqenih primera). Upotreba AD u ovim delima slina
je onoj zabeleenoj u tekstovima zapisa i natpisa. Jezik kojim su oni
pisani jeste srpskoslovenski, ali se u izboru i upotrebi jezikih
sredstava osea uticaj narodnog jezika. Sintaksiko-semantikom ana-
lizom utvreno je da je i u ovim tekstovima AD najee bio upotre-
bqavan u funkciji nezavisne reenice, u dvostruko mawem broju pri-
mera u znaewu vremenske reenice, i jo mawe u drugim slubama:
uzrone, nainske, posledine ili izrine reenice.
I u ovim tekstovima zabeleena je upotreba nezavisnog AD sa vre-
menskim lokalizatorom u ablonizovanoj strukturi reenice kojom se
iskazuje vreme vladavine nekog lica, karakteristina pre svega za jezik
zapisa i natpisa (v. vie).

v vrmena ona mitlskaa sdrxm v's vselnny lostvm i vlikm

carm svrpm: v Rm carstvyx Maksenty mitely, na vstoni e stran

22 Rodoslovi i letopisi (Stojanovi 1927: 61104).

23 Rodoslovi i letopisi (Stojanovi 1927: 140).
440 MARINA KUREEVI

carstvyx Gaal Maksman, po srd e thy carstvyx mstivom Lkny

sver'nmi i apadnmi stranami-to po sih bivat. (Rodoslovi i letopisi: 2/112); I
svet Sava postavl s arhpiskopom v Konstantinu grad rkoy patrarha Manuila,
carstvuyx togda blagostivom cary Kominu. (Rodoslovi i letopisi: 25/16).

Upotreba nezavisnog AD u letopisima i rodoslovima esto podse-

a na upotrebu neapsolutnih participskih konstrukcija (gerunda), koji
ima svoj oslonac u narodnom govoru, samo to je izbor pao na formu
AD zbog heterosubjekatskih odnosa u reenici.

trti e sn ego Ras'ko praat s roditel svoih, [], i vsh taiv' se Svetuy Goru
dostizat, mnihu nkoemu rusin vodx go, i v rk monastir vv [] (Rodoslovi
i letopisi: 22/1120).

Iako upotrebqen u heterosubjekatskim konstrukcijama, u sledeim

primerima nezavisni AD interpretira se finitnim glagolom u pripo-
vedakoj upotrebi. Izbor AD, kao jednog od jezikih sredstava za iska-
zivawe sleda dogaaja (koji se mogu deavati simultano ili u sukcesiv-
nim etapama), samo formalno imitira visoki stil izraavawa, dok mu
je upotreba u duhu narodnog, razgovornog jezika. Na uticaj narodnog go-
vora upuuje i esta pojava veznika i izmeu participskih konstrukcija
i finitnog glagola (Grkovi-Mejxor 2003: 27).

Tom e s poganimi nastupayxu ek, sem blagosti n popuxayxu poprati i

svtilixa bostvnaa i krst uniiive wskvrniti, i sraiy md wboimi bv,
i v srani tom nestiv nasilnik padat ma po srd raboy (Rodoslovi i le-
topisi, 90/2391/2); Potom bst i snity ratnom, vspriem' Konstantin ve-
liko drnovn namena na nebesi [] i glas slav' se na vds: car Kon'stan-
tin (Rodoslovi i letopisi, 6/1825); Mimoadomu i lt svetom v grob, i
bie mti v iceh mnoge (Rodoslovi i letopisi, 52/12).

Konstrukcija AD saiwena od pokazne zamenice s i aktivnog par-

ticipa preterita glagola bti u dativu smatra se delom formule kojom
se zapoiwe novi deo teksta, rado upotrebqavane u narativnim teksto-
vima, a noroito u beletristici (v. nie).

Sice, koe r s, sim bvim, v rukah skh sih vrovidnh vide-

s wv slovsnago i svtago stada Hristova, [] (Rodoslovi i letopisi: 97/13).

3.10. Srpskoj srewovekovnoj kwievnosti pripadaju i romani i

pripovetke, dela prevodnog karaktera, koji po svojoj tematici, koja se
uvek kretala oko careva, velikaa i dvorova, i po nainu kako su obra-
eni, predstavqaju neku vrstu sredwovekovne beletristike. Ti tekstovi
bili su nameweni prvenstveno lanovima vladajue feudalne klase (Pa-
vlovi/Marinkovi 1975: 125127). U pregledanim tekstovima24 ovog

24 1. Aleksandrida a) (prema: Jerkovi 1983); b) (prema: Rebi 1995); 2. Slovo o Alek-

sandru Trojanskom (Mouljskij 1893: 377380); 3. Roman o Troji (Ringheim 1951: 3675); 4.
Muke blaenoga Grozdija (Danii 1870: 311312); 5. Stefanit i Ihnilat (Danii
1870: 261310); 6. Dvanaest snova cara ahinaha (Polivka 1889: 188194); 7. Usud; Med-
ved, sviwa i lisica; Pria o caru Jovinijanu (Danii 1872: 6380) i 8. Varlaam i Joasaf
(Hilandarski slovenski rukopis br. 422. HM.SMS.422).
 FUNKCIONALNA RASLOJENOST SRPSKOSLOVENSKOG JEZIKA 441

anra zabeleena je visoka frekventnost upotrebe AD (preko 15%), uslo-

vqena pre svega narativnim nainom pripovedawa. Kao i u tekstovima
itija, i ovde je zabeleena velika sintaksiko-semantika razuenost
upotrebe ove konstrukcije: AD je potvren u svim sintaksikim funk-
cijama, osim funkciji adnominalnog determinatora. Pri tom je AD
najee bio upotrebqavan u znaewu vremenske i nezavisne reenice.
Ve po osnovnoj tematici i nameni moe se zakquiti da su ova
dela pisana onim funkcionalnim stilom srpskoslovenskog jezika u ko-
jem nema tekih i nerazumqivih jezikih obrta karakteristinih za je-
zik kultnih spisa. Norma tog jezika, iako u osnovi uva nasleeni sta-
roslovenski model, pokazuje se fleksibilnijom za prodor crta iz na-
rodnog govora. Na uticaj narodnog govora upuuje upotreba AD u tauto-
subjekatskim konstrukcijama koja se funkcionalno poklapa sa upotre-
bom gerunda.

i w/t/hodex m w/t/ na/s/ pisani wstav nam sikovo. (Sofijska ilustrovana Alek-
sandrida: 64b/35); v din dn sdxi i na polat vid lvka v'mor dexa
(Slovo o Aleksandru Trojanskom: 378/1112); i idx m trti dn pride na pole,
(Usud: 65/2627); ro/d/u s w/t/rotu, ilu na svt proplakav r//: (Sofij-
ska ilustrovana Aleksandrida: 11a/23).

Konstrukcija smu (sic tako) bvu uvek stoji izdvojeno kao za-
sebna reenica i ima funkciju nezavisne reenice kojom se na teksto-
lokom nivou povezuje prethodno reeno sa onim to sledi. Upotreba
ove svojevrsne jezike formule upravo je karkteristina za tekstove
ovoga anra.

semu e sice tako bu: o rati aleandrov. i o nemoxi filpov. Eg/d/a ub aglamia cra:
v nmox vlik vpade cr filp. (Srpska Aleksandrida: 27r/17); sm e sice
(/sic) bv (Roman o Troji: 36/1, 15; 37/2, 10, 20; 38/ 2, 23, ); smu e biv vsi
v tiin prbdm. (Stefanit i Ihnilat: 275/3).

Uticaj narodnog govora osea se i u upotrebi AD u funkciji neza-

visne reenice ija je samostalnost signalizovana veznikom i.

nepravd mnog. bistv i klvoprstpleny. i krvom/e/stv nastav. i si

irakl c(a)r vidv. i ik nastvi videv. i pstin/h/ ivole i/t/i. (Sofijska
ilustrovana Aleksandrida: 102a/11/16); sa bo pomla, vidh strannago onogo mni-
ha ko radli lato, i svoy est va nkoem vlagalix vloiv, i se pod glav
svoy vloiv, i skriv i vshoth tai wtvlxi lato. (Stefanit i Ihnilat:
292/36); i onom dni d em na lov i davi vlika vlka i prinese ego mrtva
(Usud: 72/3436).

Sporadina upotreba AD sa participskom komponentom u nomina-

tivu takoe ukazuje na upotrebu srpskoslovenskog jezika nieg stila.

filpu e na voisc suxu dni tamo mn/o/ge stvoru, i k makdoni vvraxayxi se, vi s
mu [] (Srpska Aleksandrida: 14v/15); ko nikomu poboriti s ih mogx (Srpska
Aleksandrida: 196v/10); i tmi vsei voisc id. vli bhu to vse la-
to b. (Srpska Aleksandrida: 169r/710); i stavi s dvma voiskama. slnc pomrai
s w/t/ praha i straha. (Sofijska ilustrovana Aleksandrida: 87a/1517).
442 MARINA KUREEVI

3.11. U anr naune i filozofske literature uvrstili smo teksto-

ve filolokog karaktera,25 kao i spise iz prirodnih nauka26 (medici-
ne, kosmografije i geografije, biologije i sl.). U jezikom pogledu, si-
tuacija u ovim tekstovima je veoma arolika: od tekstova pisanih viso-
kim stilom srpskoslovenskog (Skazanije o pismeneh) do onih pisanih
istim narodnim jezikom (Fiziolog). Upotreba jezika u wima zavisi od
razliitih faktora: obrazovanosti pisca, sadraja samog dela, kao i od
namene teksta. Uestalost upotrebe AD u ovim tekstovima iznosi oko
6% od ukupnog broja sakupqenih primera. Relativno mala frekventnost
upotrebe ove konstrukcije (slino je i u crkvenopravnoj literaturi)
uslovqena je prirodom samih tekstova za koje nije karakteristina na-
racija kao forma izraavawa. AD sa aktivnim participom prezenta
imao je ire realizacione mogunosti (interpretirao se pre svega
vremenskom, uzronom, a sporadino i dopusnom, uslovnom i nain-
skom reenicom), dok je AD sa aktivnim participom preterita naje-
e bio upotrebqen u znaewu vremenske reenice. Najvei broj pri-
mera zabeleen je u tekstu Konstantina Filozofa. Glavni faktor este
upotrebe AD u ovom delu jeste obrazovanost pisca, ali svakako je na to
uticala i duina teksta.27

3.12. Zakonici su tekstovi poslovno-pravne pismenosti kojima se

reguliu prvenstveno graanski, a nekima i crkveni odnosi. Meu
pregledanim tekstovima28 nalaze se dela kako prevodnog tako i origi-
nalnog karaktera. Zakonici su dobar primer uslovqenosti upotrebe je-
zika od porekla teksta. Tekstovi nastali u srpskoj sredini pisani su
srpskim narodnim jezikom da bi ih pripadnici svih stalea mogli do-
bro razumeti (Zakon o rudnicima i Duanov zakonik), dok je u zakonici-
ma prevedenim sa grkog u upotrebi srpskoslovenski jezik (Sintagma
Matije Vlastara). AD bio je karkteristika samo posledwe pomenutog
teksta.
Po uestalosti upotrebe AD zakonici idu zajedno sa crkvenoprav-
nom, naunom i filozofskom literaturom (zableen je u preko 3% pri-
mera). Niska frekventonost uslovqena je i ovde nainom izlagawa sa-
draja. Dominirajui reenini model u ovim tekstovima je onaj sa re-
lacijom ako onda. Stoga ne zauuje to je AD sa aktivnim partici-
pom prezenta najee upotrebqen u uslovnom znaewu (a), dok se AD
sa aktivnim participom preterita i daqe najee iskazivalo vremen-
sko znaewe (b).

251. Konstantin Filozof: Skazanije o pismeneh (gi 18851895: 366517).

261. Medicinski spisi Hodokog zbornika (Kati 1990: 5785); 2. Medicinski spisi
(Kati 1958: 6062); 3. Odlomci sredwovekovne kosmografije i geografije (Novakovi 1884:
4156); 4. Dimitrije Kantakuzin: Spis o dakijskim zemqama (Kantakuzin 1989: 141169) i
5. Fiziolog (Novakovi 1879: 181203).
27 Tekst Skazanija o pismeneh nalazi se na nekih 150-tak stranica, dok su drugi tek-
stovi znatno maweg obima.
28 1. Zakon o rudnicima (Radoji 1962: 3757); 2. Zakonik cara Duana (Zakonik
19751997) i 3. Matije Vlastara Sintagmat (Sintagmat 1907).
 FUNKCIONALNA RASLOJENOST SRPSKOSLOVENSKOG JEZIKA 443

a) radrat se brak i gda pln'nk bdet m ili ena, bevst'n sx

a pt lt, at iv st. (Sintagmat: 186/2728).
b) mimod e i sem, togda svrn'no da polat. (Sintagmat: 104/
2520).

3.12. Na dnu hijerarhizovane skale anrova nalaze se poveqe i pi-

sma koje ine veliku grupu pravnih tekstova. Meu wima se razlikuju
manastirske darovnice, vezane za sferu sakralnog, i poveqe profane
tematike. Vladarske poveqe manastirima strukturirane su prema nae-
lima vizantijske retorike i sastoje se od etiri dela: arenge (pobono
nadahnue ktitora), ekspozicije (obrazloewe ktitora da osnuje mana-
stir), dispozicije (srediwi deo poveqe) i eshatola (zakquni ode-
qak), a jeziki po principu diglosije: u delovima vezanim za sferu sa-
kralnog u upotrebi je srpskoslovenski visokog stila, dok je srediwi
deo pisan narodnim jezikom (Grkovi-Mejxor 2002).29 Sa druge strane,
u poveqama profane tematike (a to su mahom bili trgovaki ugovori i
meudravni sporazumi) dominirao je narodni jezik, ali se u izvesnom
broju ovih poveqa sree i arenga (Grkovi-Mejxor 2002).
Situacija u pregledanim poveqama i pismima30 je po uestalosti
upotrebe AD slina situaciji u tekstovima opisa prenosa motiju i
istoriografske literature. Zabeleen je u neto mawe od 10% saku-
pqenih primera. Pri tom, najee se interpretirao vremenskom i
nezavisnom reenicom, potom odnosnom i neto ree uzronom ree-
nicom. AD je bio karakteristika pre svega jezika arengi i ekspozicije
manastirskih darovnica, mada se po izuzetku mogao pojaviti i u uvod-
nim delovima poveqa kojima se reguliu meudravni odnosi, i to
skoro po pravilu onima koje potiu iz kancelarije kraqa Tvrtka ili su
nastale po ugledu na wih. U drugom sluaju upotreba AD objawava se
obrazovanou pisca ili uticajem jezika teksta koji je sluio kao
obrazac.

i tamo du mi vnan bh bgom darovannim mi vncem (Stare srpske poveqe i pi-

sma: 1378, 76/2224). i dodu mi eml pomorski i tu pridu mi prd slavni i
dobronaroiti grad dubrovnik. i tu iido prd kralvstvo mi vsepotni vlastl du-
brovsci s vsakoy slavoy i stiy (Stare srpske poveqe i pisma: 1378, 77/511); i v sih
prbvayx mi wbrte kralvstvo mi v primori v up draevikoi msto podbno na
sidani grad [] (Stare srpske poveqe i pisma: 1382, 84/1416); Mn videxu
mly praroditl moih po nih wstavaluy i n imuxu svoga pastira wd nih
plmn i a iabran bh [] ko biti mi gdnu kir stipanu Wstoi kralu srblm bosni
[] i potom nah s bogom kralvati i pravti prsto (Stare srpske poveqe i pisma:
1399, 421/512).

29 Treba napomenuti da u starosrpskoj pismenosti postoje poveqe u potpunosti pi-

sane srpskoslovenskim jezikom, kao to je, na primer, Hilandarska poveqa Stefana Pr-
vovenanog (Jerkovi 1997).
30 1. Stare srpske poveqe i pisma (Stojanovi 1929/1934); 2. Monumenta serbica (Mi-
klosich 1964); 3. Stari srpski hrisovuqi, (Stojanovia 1890: 613); 4. Poveqe kneza La-
zara (Mladenovi 2003); 5. Hilandarska poveqa Simeona Nemawe (orovi 1928: 14); 6.
Hilandarska poveqa Stefana Prvovenanog (Stefan Prvovenani 1999: 212); 7. Poveqa
kraqa Uroa Bogorodiinoj crkvi u Stonu (Novakovi 1912: 600602); 8. Deanske hriso-
vuqe (Ivi/ Grkovi 1975); 9. Svetostefanski hrisovuq kraqa Stefana Uroa Milu-
tina (Jagi 1890); 10. Poveqa cara Duana o zakonodavnom radu (Zakonik 1997: 426430) i
11. Prizrenska poveqa (afarik 1862: 264310).
444 MARINA KUREEVI

Primeri upotrebe AD interpretirani nezavisnim reenicama pod-

seaju na one zabeleene u drugim narativnim tekstovima pisanim srp-
skoslovenskim jezikom (itijima, opisu prenosa motiju, beletristi-
ci). Na samostalni karakter upuivala je pojava veznika i (a) ili upo-
treba AD u reenicama bez linog glagolskog oblika (b).

a) i tako d mi v Svety Gor i poklanyx mi s svtm i vlkim

crkvam i blagoslovn prim wt svetih i stnih i aggelom podobnih itm
wtc, i liko bst moxno carstv mi, krasih svt i stn hram wt malih
da i do velikih [] (Monumenta serbica: 1347, 125/2529).
b) i neustronnu bu togo monastru brat prihodexih hilandar'skh wbladayxih
tmi Monastrem i uniiivu s v'sa rnnim htitorom. pa wpustvu do
posldngo aputna. (Poveqe kneza Lazara: 222/1416).

Karakteristinu odliku upotrebe AD u ovim tekstovima predsta-

vqaju primeri interpretirani nezavisnom relativnom reenicom.31 U
toj funkciji pojavqivao se prvenstveno AD sa aktivnim participom
prezenta i wegova upotreba podsea na ablonizovani jeziki izraz.
Odlika je srpskoslovenskog jezika nieg stila.

milostiy boiy i neireenim go promlnim sdrexu mi si vsa, blagovrnomu i bo-

gopostavlnomu mi Stefan urou caru, carstvuyxu mi w bo i vslxu mi s s
vlyblnimi vlastli i vlasteliiki carstva mi i vsgda nprstanno stnimi darovi
daru ih (Monumenta serbica: 1365, 172/59); a v Hrista Boga blagovrni i samo-
dravni po milosti Boii Stfan kne Laar i gospodin sdreu mi si vsa bogu w
sm blagovolxu. (Poveqe kneza Lazara: 1387); a v hsa ba blgovrn i samodravn po
mlsti bii dspwt stfan sdreu mi sja vsa bu w twm blgovolxu tmy i pie
gspodstvo mi sa v svdtlstvo vsm. (Stare srpske poveqe i pisma: 1405, 212/68).

4. Zakquak. Ispitivawe upotrebe ove konstrukcije pokazalo je da

je konstrukcija AD jeziko sredstvo karakteristino za narativne tek-
stove bilo sakralnog ili profanog, prevodnog ili originalnog karak-
tera. Pored naina kazivawa, wegova upotreba bila je uslovqena i sfe-
rom upotrebe, sadrajem, namenom teksta i obrazovanou pisca. Spe-
cifine odlike wegove upotrebe zavisile su od individualnih sklono-
sti autora ali i od dominirajueg reeninog modela u tekstu. Tako
obilata upotreba AD, kao jedne od kwikih crta, unutar jednog ree-
ninog kompleksa, zabeleena u tekstovima Dimitrija Kantakuzina i
Vladislava Gramatika, predstavqa jeziku odliku wihovog stila. Sa
druge strane, upotreba AD u preskriptivnom znaewu u tipicima, po-
tom nezavisnog AD sa vremenskim lokalizatorom u zapisima i natpi-
sima ili esta upotreba AD u uslovnom znaewu u zakonicima, kao i
upotreba AD u funkciji adnominalnog determinatora u tekstovima po-
veqa, na primer, predstavqa karakteristinu odliku upotrebe AD u
ovim anrovima.

31 To su primeri kad se vrilac radwe AD, iskazan pronominalnom komponentom,

nalazi u sferi istog lica kao i pojam iz prethodne reenice (direktni/indirektni obje-
kat ili subjekat), to otvara mogunost da se ta dva pojma dovedu u koreferentan odnos,
te da se prvi shvati kao antecedent, a drugi kao katafora. O ovakvom tipu nezavisnih re-
lativnih klauza u savremenom jeziku pisao je M. Kovaevi (1996).
 FUNKCIONALNA RASLOJENOST SRPSKOSLOVENSKOG JEZIKA 445

Sintaksiko-semantikom analizom utvreno je da je pored vre-

menske AD esto bio upotrebqavan i u funkciji nezavisne reenice.
Nezavisni AD predstavqa inovaciju redakcijskih jezika u odnosu na
staroslovenski kanon na funkcionalnom planu. I dok je u tekstovima
gorwih galerija upotreba nazavisnog AD uslovqena pre svega stilom
pisca, u kojem se ogleda i uticaj stila epohe, gde je sklonost ka upotre-
bi stilski markiranih jezikih sredstava, ak i u neadekvatnoj (posma-
tranao u odnosu na nasleeni model) upotrebi pre odraz uenosti i do-
brog poznavawa norme kwievnog jezika, dotle se u upotrebi nezavi-
snog AD u anrovima sa sredine lestvice i iz wenih dowih galerija
(to su upotrebe pomenute u prethodnom pasusu) osea oslonac na narod-
ni govor gde je AD samo spoqawa forma kojom se eli imitirati vi-
soki stil izraavawa. Prva pojava jeste osobina srpskoslovenskog jezi-
ka vieg stila, a druga srpskoslovenskog nieg stila. Pored ove, ka-
rakteristiku srpskoslovenskog jezika nieg stila, nastalom pod utica-
jem narodnog jezika, predstavqa i upotreba AD u vremenskom znaewu u
tautosubjekatskim konstrukcijama funkcionalno jednaka gerundima, kao
i pojava participa u nominativu unutar konstrukcije AD.

Novi Sad

LITERATURA

Bogdanovi 1978: Dimitrije Bogdanovi, Katalog irilskih rukopisa manastira Hi-

landara. Beograd.
Bogdanovi 1979: Dimitrije Bogdanovi, Epistolije kir-Siluanove. Zbornik Filo-
zofskog fakulteta: H-1: 195201.
Grkovi-Mejxor 1993: Jasmina Grkovi-Mejxor, Dimitrije Kantakuzin. (Predgovor
kwizi Spisi Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika. Beograd.)
Grkovi-Mejxor 1997a: Jasmina Grkovi-Mejxor, Participi u srpskoslovenskom je-
ziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. H/1: 2139.
Grkovi-Mejxor 1997b: Jasmina Grkovi-Mejxor, Infinitiv u Hilandarskom tipi-
ku Svetoga Save. Spaqivawe motiju Svetoga Save, 15491994 (Zbornik radova): 5564.
Grkovi-Mejxor 2001: Jasmina Grkovi-Mejxor, Pitawa iz staroslovenske sintakse
i leksike. (Lingvistike sveske 1). Novi Sad.
Grkovi-Mejxor 2002: Jasmina Grkovi-Mejxor, Jezik i stil starosrpske pismeno-
sti. Peta meunarodna hilandarska konferencija. Raka, septembar 2002. (u tampi).
Grkovi-Mejxor 2003: Jasmina Grkovi-Mejxor, Predikativni gerund u starosrp-
skom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. H/1: 2334.
Grkovi-Mejxor 2004: Jasmina Grkovi-Mejxor, Diglosija u starosrpskoj pismeno-
sti. ivot i delo akademika Pavla Ivia (Zbornik radova sa Treeg meunarodnog nau-
nog skupa): 391401.
Danii 1861: ura Danii, Pohvala knezu Lazaru. Glasnik Drutva srbske slove-
snosti. H: 358368.
Danii 1870: ura Danii, Indijske prie prozvane Stefanit i Ihnilat. Sta-
rine JAZU. : 261310.
Danii 1872: ura Danii, Tri stare prie. Starine JAZU. : 6380.
Zakonik 19751997: Zakonik cara Duana. . 19751997. Beograd.
Ivi/Grkovi 1975: Pavle Ivi, Milica Grkovi, Deanske hrisovuqe. Novi Sad.
Ivi, P. 1979: Pavle Ivi, O jeziku u spisima svetoga Save. Sava Nemawi sve-
ti Sava (istorija i predawe). Beograd: 167175.
Ivi, P. 1998: Pavle Ivi, Pregled istorije srpskog jezika. Celokupna dela. .
Sremski Karlovci/ Novi Sad.
446 MARINA KUREEVI

gi 18851895: Vatroslav gi, Kniga Konstantina Filosofa i grammatika o

pismeneh. Razsuden ynoslovnsko i russko strain o cerkovno-slovnskom zk.
Izsldovan po russkomu zku. Izdane ORS IAN. Tom : 366517.
Jagi 1890: Vatroslav Jagi, Svetostefanski hrisovuq kraqa Stefana Uroa
Milutina (iz starog Saraja). Be.
Jerkovi 1976: Vera Jerkovi, Natpis na mramornom stubu na Kosovu. Zbornik isto-
rije kwievnosti: 10:137145.
Jerkovi 1983: Vera Jerkovi, Srpska Aleksandrida/Akademijin rukopis (br. 352) Pa-
leografska, ortografska i jezika istraivawa. Beograd.
Jerkovi 1997: Vera Jerkovi, Jezik Poveqe velikog upana Stefana Nemawia ma-
nastiru Hilandaru, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. H/2:123139.
Jovanovi 1996: Tomislav Jovanovi, Varuhovo otkrovewe u prepisima manastira
Savine i Nikoqca. Srpski jezik. 12: 563574.
Jovanovi 1999: Tomislav Jovanovi, Srpski prepisi apokrifa Kako David napi-
sa psaltir". Arheografski prilozi. 21: 307309.
Jovanovi 2005: Tomislav Jovanovi, Apokrifi u starim srpskim prepisima. (Pred-
govor kwizi Apokrifi starozavetni. Beograd.)
Kantakuzin 1989: Dimitr Kantakuzin, Sbrani sineni. Sofi.
Kati 1990: Reqa Kati, Medicinski spisi Hodokog zbornika (Izbor). Beograd: 5785.
Kati 1958: Reqa Kati, Medicina kod Srba u sredwem veku. Beograd: 6062.
Kaanin 1975: Milan Kaanin, Srpska kwievnost u sredwem veku. Beograd.
Kremer 1996: Ana Kremer, O fenomenu tzv. Pax Slavia Orthodoxa u kontekstu isto-
rije slovenskih standardnih jezika. Nauni sastanak slavista u Vukove dane. 25/2: 3141.
Kureevi 2005: Marina Kureeve, Apsolutni dativ u srpskom sredwovekovnom
stvaralatvu od H do H veka. Magistarski rad. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Kureevi 2006: Marina Kureevi, O jednoj redakcijskoj inovaciji u konstrukci-
ji apsolutnog dativa. Nauni sastanak slavista u Vukove dane. 36/1:245255.
Kovaevi 1996: Milo Kovaevi, Sloena reenica s nezavisnom relativnom
klauzom. Srpski jezik. 12:7889.
Marjanovi-Duani / Popovi 2004: [Priredile Marjanovi-Duani /Smiqa i
Popovi, Danica], Privatni ivot u srspkim zemqama sredweg veka. Beograd.
Mladenovi 2003: Aleksandar Mladenovi, Poveqe kneza Lazara. Beograd.
Novakovi 1879: Stojan Novakovi, Physiologus. Slovo o vxth hodxtih i lt-
xih. Starine JAZU. H: 181203.
Novakovi 1884: Stojan Novakovi, Odlomci sredwovekovne kosmografije i geogra-
fije. Starine JAZU. H: 4156.
Novakovi 1904: Stojan Novakovi, Tubalica nad urem Brankoviem, Primeri
kwievnosti i jezika staroga srpskoga i srpsko-slavenskago. Beograd: 309313.
Novakovi 1912: Stojan Novakovi, Crkva Sv. Bogorodice u Stonu. Zakonski spome-
nici srpskih drava sredweg veka. Beograd: 600602.
Pavlovi/Marinkovi 1975: [priredili dr Dragoqub Pavlovi, dr Radmila Marin-
kovi], Iz nae kwievnosti feudalnog doba. Beograd.
Pikkio 2003: Rikkardo Pikkio, Slavia Othodoxa. Literatura i zk. Moskva.
Polivka 1889: . Polivka, Dvanajest snova cara ahinaha. Starine JAZU. HH:
188194.
Radoji 1962: N. Radoji, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevia. Beo-
grad: 3757.
Rajnhart 2000: Johanes Rajnhart, Sintaksa itija Simeona Nemawe od svetoga Save,
Stefana Prvovenanoga i Domentijana. Stefan Nemawa-Sveti Simeon Mirotoivi. Isto-
rija i predawe. HS. 26: 137152.
Rebi 1995: Gordanan Rebi, Aposolutni dativ u Sofijskoj ilustrovanoj Aleksandri-
di. Diplomski rad. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Remnva 2003: M. L. Remnva, Puti razviti russkogo literaturnogo zka HH
vv. Moskva.
Sveti Sava 1998: Sveti Sava, Sabrana dela (priredio i preveo Tomislav Jovano-
vi). Beograd.
Sintagmat 1907: Matije Vlastara Sintagmat. Zbornik za istoriju, jezik i kwiev-
nost srpskog naroda. Kwiga .
Stefan Prvovenani 1999: Stefan Prvovenani, Sabrana dela Beograd. 212.
 FUNKCIONALNA RASLOJENOST SRPSKOSLOVENSKOG JEZIKA 447

Stojanovi 1890: Qubomir Stojanovi, Stari srpski hrisovuqi, akti, biografije,

letopisi, tipici, pomenici, zapisi i dr. Spomenik. /2: 613.
Stojanovi 19021923: Qubomir Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi:
(1902). (1903). (1905). (1923). Beograd.
Stojanovi 1929/1934: Qubomir Stojanovi. Stare srpske poveqe i pisma. Kwiga .
Prvi deo: (1929) / Kwiga . Drugi deo: (1934). Beograd/Sr. Karlovci.
Stojanovi 1927: Qubomir Stojanovi, Stari srpski rodoslovi i letopisi. Beo-
gradSr. Karlovci. 140, 61104.
Stojmenovi 1997: edomir Stojmenovi, Suba i itije Stefana Deanskog (de-
anski prepis). Doktorska disertacija. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Suboti 2004: Qiqana Suboti, Iz istorije kwievnog jezika: pitawe jezika".
Predavawa iz istorije jezika. (Lingvistike sveske 4). Novi Sad: 142191.
Tolsto 1997: N. I. Tolsto, Slavia Orthodoxa i Slavia Latina obee i razlinoe v
literaturno-zkovo situacii. Vopros zkoznani. 2:1623.
Tolstoj 2004: Nikita I. Tolstoj, Studije i lanci iz istorije srpskog kwievnog je-
zika. BeogradNovi Sad.
Trifunovi 1975: ore Trifunovi, Primeri iz stare srpske kwievnosti. Beo-
grad.
Trifunovi 1990: ore Trifunovi, Azbunik srpskih sredwovekovnih kwievnih
pojmova. Beograd.
orovi 1928: Vladimir orovi, Dela starih srpskih pisaca. Kwiga . Spisi sv.
Save. Beograd/Sr. Karlovci: 14.
Uspenski 1994: B. A. Uspenski, Kratki oerk istorii russkogo zka (HHH
vv.). Moskva.
afarik 1862: nko afarik, Hrsovula cara Stefana Duana koom osniva mo-
nastir Sv. Arhangela Mihaila i Gavrla u Prizrenu godine 1348?. Glasnik Drutva
srbske slovesnosti. H: 264310.
trbac 2002: Gordana trbac, Apsolutni dativ u Domentijanovom ivotu svetoga
Save. Prilozi prouavawu jezika. 33: 518.
Gardiner 1984: S. C. Gardiner, An Old Church SlavonicElementary Grammar. Cambridge.
Miklosich 1964: Fr. Miklosich, Monumenta serbica. Graz.
Mouljskij 1893: W. Mouljskij, Zur mittelalterlichen Erzhlungsliteratur bei den Sdssla-
ven. Archiv fr slavische philologie. XV: 377380.
Radovanovi 1986: Milorad Radovanovi, Sociolingvistika. Novi Sad.
Ringheim 1951: Alen Ringheim, Eine Altserbische Trojasage. PragueUpsal.