Projektovanje u tehnici-PN

OBLIKOVANJE PROIZVODA

U SADANJIM USLOVIMA OBLIKOVANJE NOVIH

PROIZVODA MOE DA BUDE PRESUDNO ZA ORGANIZACIJU U
SMISLU NJENOG PREIVLJAVANJA NA TRITU

TO JE POSEBNO VIDLJIVO KOD INDUSTRIJSKE

PROIZVODNJE, KOD KOJE JE STALNO UVOENJE NOVIH
PROIZVODA ODGOVOR NA PROMENLJIVE ZAHTEVE KUPACA

PROIZVODNA FUNKCIJA SA POSTOJEOM

TEHNOLOGIJOM TREBA TREBA DA BUDE U STANJU DA
PROPRATI UVOENJE NOVIH PROIZVODA, PA JE ZATO
VANO DOBRO RAZUMETI PROCES OBLIKOVANJA NOVOG
PROIZVODA I NJEGOVE INTERAKCIJE SA PROIZVODNJOM

OBLIKOVANJE PROIZVODA JE MEUFUNKCIONALNA

AKTIVNOST I ZAHTEVA VISOK STEPEN KOOPERACIJE
IZMEU ORGANIZACIONIH FUNKCIJA U POSLOVNOM
SISTEMU, S OBZIROM DA ODLUKE O PROIZVODIMA UTIU
NA SVIH PET PODRUJA ODLUIVANJA O PROIZVODNJI NA:
KVALITET, OBLIKOVANJE PROCESA, KAPACITETE, ZALIHE I
LJUDSKE RESURSE.

RAZVOJ NOVIH PROIZVODA TREBA DA PREDSTAVLJA

REZULTAT RAZVOJA POSLOVNE STRATEGIJE PO KOJOJ SE
NA PRIMER OD PROIZVODNJE MOE ZAHTEVATI ITAVA
LINIJA PROIZVODA KAKO BI SE ZADOVOLJILI ZAHTEVI
CILJNIH GRUPA KUPACA NA TRITU. U SKLADU SA
ZAHTEVIMA KUPACA TREBA DA SE OBLIKUJU NOVI
PROIZVODI TAKO DA ZADOVOLJE TRAENI ASORTIMAN
PROIZVODA, ALI I KOLIINE PREDVIENE POTRANJE

SVE ODLUKE O PROCESIMA PROIZVODNJE TREBA DA

BUDU USKLAENE SA SA STRATEGIJOM NOVIH PROIZVODA.

20
Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

STRATEGIJA UVOENJA NOVOG PROIZVODA

U PRAKSI SE PRIMENJUJU TRI VRSTE STRATEGIJA

UVOENJA NOVIH PROIZVODA:
TRINO-POVLAENJE,
TEHNOLOKO-GURANJE I
MEUFUNKCIONALNA AKTIVNOST

STRATEGIJA TRINO POVLAENJEPROIZVODITI

ONOLIKO KOLIKO SE MOE PRODATI

ODNOSI SE NA PRISTUP RAZVOJU PROIZVODA I

OBLIKOVANJU PROCESA PROIZVODNJE PO KOME SU
NOVI PROIZVODI ODREENI ZAHTEVIMA TRITIMA,
POTREBE KUPACA PREDSTAVLJAJU PRIMARNU
OSNOVU ZA UVOENJE NOVOG PROIZVODA
PROIZVODI SE SAMO KOLIKO SE MOE PRODATI
MALO SE UVAAVA MOGUNOSTI POSTOJEE
TEHNOLOGIJE I PROIZVODNIH PROCESA.
POTREBE KUPACA SU UTVRENE INDIREKTNO
NA OSNOVU TRINOG ISPITIVANJA ILI
DIREKTNO KAO POVRATNE INFORMACIJE,

21
Projektovanje u tehnici-PN

STRATEGIJA TEHNOLOKO GURANJE-PRODAVATI

ONO TO SE MOE PROIZVESTI

PREDSTAVA TAKAV PRISTUP UVOENJU NOVIH

PROIZVODA PO KOME SU NOVI PROIZVODI REZULTAT
PRIMENE SAVREMENE TEHNOLOGIJE

VELIKO ISKORIENJE PRIMENJENE

TEHNOLOGIJE I POSTOJEE OPREME I PROCESA

MALO SE UVAAVAJU ZAHTEVI TRITA

NASTUPA SE SA DEVIZOM PRODAVATI SVE ONO

TO MOE DA SE PROIZVEDE

FUNKCIJA MARKETINGA AGRESIVNIM RADOM,

PORED REDOVNOG ZADATKA MORA DA STVORI
TRITE I PRODA SVE IZRAENE NOVE
PROIZVODE

JEDNOSTAVNIM PROMENAMA U PROIZVODNJI, I

RAZVOJU STVARAJU SE SUPERIORNI
PROIZVODI KOJI IMAJU VELIKU PROU NA
TRITU

22
Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

STRATEGIJA MEUFUNKCIONALNA AKTIVNOST

OZNAAVA PRISTUP UVOENJU NOVIH PROIZVODA

KOJI ZAHTEVA POVEANU SARADNJU FUNKCIJA
MARKETINGA, PROIZVODNJE I INENJERINGA
RAZVOJ NOVOG PROIZVODA ODREEN JE
KOORDINIRANIM NAPOROM OVIH FUNKCIJA
TEHNOLOGIJA SE KORISTI ZA OSTVARIVANJE
NAJBOLJE PREDNOSTI NA TRITU
NOVI PROIZVODI ZADOVOLJAVAJU ZAHTEVE
KUPACA
NAJTEE GA JE SPROVESTI ZBOG OTEANE
SARADNJE MEU FUNKCIJAMA I POSTOJANJA
RIVALITETA

PROCES RAZVOJA NOVOG PROIZVODA

ZA RAZVOJ NOVOG PROIZVODA U PRAKSI SE

KORISTI MODEL PROCESA RAZVOJA NOVOG
PROIZVODA KOJI JE PRIKAZAN NA SLICI KOJIM SE
PROCES RAZVOJA PROIZVODA ODVIJA U EST
USTALJENIH KORAKA:
1. STVARANJE IDEJA
2. IZBOR IDEJNOG REENJA PROIZVODA
3. PREDHODNO OBLIKOVANJE PROIZVODA
4. IZRADA PROTOTIPA
5. TESTIRANJE PROTOTIPA
6. KONANO OBLIKOVANJE PROIZVODA
23
Projektovanje u tehnici-PN

Stvaranje ideja Tehnolo-

Kupci
gija

Izbor idejnog
reenja

proizvoda
Predhodno
Predhodno obliko- oblikovanje procesa
vanje proizvoda

oblikovanje

Izrada prototipa

Testiranje (ispiti-
vanje) prototipa

Zavrno oblikova- Zavrno

nje proizvoda oblikovanje procesa

Slika 9: Model procesa razvoja novog proizvoda

1. STVARANJE IDEJA

Do ideja se moe doi na osnovu poznavanja potreba i elja

kupaca
Identifikacija trinih potreba predstavlja uvod u generisanje
novih ideja za proizvodom
Svaka ideja ne moe da vodi u razvoj novih novih
proizvoda,
Ideje mogu poticati i od korienja i poznavanja mogunosti
raspoloive ili nove tehnologije

24
Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

2. IZBOR IDEJNOG REENJA PROIZVODA

Sve generisane ideje ne mogu se razviti u nove proizvode

Da bi se ideje razvile u novi proizvod potrebno je da
zadovolje bar tri testa provere u vezi sa:
o potencijalom za zadovoljenje trinih zahteva
o finansijskom izvodljivou i
o stepenom tehnologinosti
Pre konane odluke o izboru idejnog reenja za proizvod
moe se izvriti detaljna analiza alternativnih idejnih reenja
putem ispitivanja trita i probne proizvodnje
Za objektivnu ocenu ponuenih idejnih reenja za analizu se
koriste odreene metode najee metoda kontrolne
bodovne liste, ija je primena prikazana na slici 10.
Primena ove metode za izbor najboljeg idejnog reenja
ukljuuje listu faktora, koji su presudni za zadovoljstvo
postignutim kvalitetom budueg proizvoda, kojima
dodeljeni odreeni ponderi kako bi se naglasili njihovi
razliiti uticaji na ukupan planirani kvalitet proizvoda.

3. PREDHODNO OBLIKOVANJE PROIZVODA

Odreuje se najbolji oblik (dizajn) na osnovu ideje o novom

proizvodu
zahteva razmatranje velikog broja konfliktnih odluka koje
predstavljaju kompromis izmeu:
o trokova,
o kvaliteta (karakteristika proizvoda)
krajnji (izabrani) oblik treba da bude konkurentan na tritu
i tehnologian u proizvodnji
25
Projektovanje u tehnici-PN

4. IZRADA PROTOTIPA
Ako je preliminaran oblik odobren moe raditi prototip
Prototip se moe izraditi u vie razliitih oblika koji su
veoma slini konanom proizvodu (na primer glineni model
novog automobila)
Zahteva detaljno ispitivanje i korekcije
Ukoliko zadovoljava postavljene zahteve, nakon korekcija
daje se dozvola za zavrno oblikovanje proizvoda pri emu
se uzimaju u obzir planirane koliine proizvodnje

5. TESTIRANJE PROTOTIPA
Cilj ispitivanja prototipa jeste provera ispunjavanja
marketinkih i tehnolokih karakteristika prototipa na
malom prostoru interesantnog trita
Ispitivanja trita obino traje od 6 meseci do 2 godine
Svrha ispitivanja je da se dobiju kvantitativni pokazatelji o
tome kako kupci prihvataju novi proizvod i kakve su
njegove tehnike tehnike karakteristike tokom
eksploatacije
Vano je u konani oblik ugraditi sve konstruktivne i
tehnoloke promene koje su implicirane dobijenim
rezultatima ispitivanja prototipa

KONANO OBLIKOVANJE PROIZVODA

6.
Tokom ove faze izrauje se konstruktivna i tehnoloka
dokumentacija
Izmenom odreenih karakteristika kvaliteta na prototipu
dobija se zavrni oblik proizvoda
U ovoj fazi teite treba staviti na kompletiranje ukupne
dokumentacije (specifikacija) kako bi mogle da se izrade
planirane koliine proizvoda

26
Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

KARAKTERISTIKE MODELA RAZVOJA PROIZVODA

KORIEN MODEL PODRAZUMEVA DA SE PARALELNO SA

PREDHODNIM I ZAVRNIM OBLIKOVANJEM PROIZVODA
VRI I PREDHODNO I ZAVRNO OBLIKOVANJE
PROIZVODNIH PROCESA

U PRAKSI KOD RAZVOJA NOVOG PROIZVODA DOLAZI DO

VELIKOG BROJA ITERACIJACIJA IZMEU POJEDINIH FAZA,
PRI TOM SE NEKI KORACI MOGU PRESKOITI A NEKI SE
MOGU PONAVLJATI VIE PUTA

ZAHTEVA DOBRU SARADNJU FUNKCIJA: MARKETINGA,

RAZVOJA, PROIZVODNJE I TEHNIKE PRIPREME

PARALELNOST RAZVOJA PROIZVODA I PROCASA

OMOGUAVA DA SE OBLIKOVAN PROIZVOD BRE UVEDE
U PROCES PROIZVODNJE, A DA PROJEKTOVANI PROCESI
BUDU EFIKASNI I VEOMA FLEKSIBILNI U BUDUOJ
PROIZVODNJI

UKOLIKO NIJE MOGUE OSTVARITI PARALELNOST

ODVIJANJA OVIH PROCESA, REALIZACIJOM PROIZVODNJE
DOBIJA SE SKUP PROIZVOD ILI SE NE MOE IZRADITI.

PROCESA ISTRAIVANJA TRITA I RAZVOJA NOVOG

PROIZVODA OBEZBEUJE KONSTRUKTIVNU I
TEHNOLOKU DOKUMENTACIJU ZA PROIZVODNJU I
RAZVOJ DOKUMENATA SA INFORMACIJAMA O:
o TEHNOLOGINOSTI PROIZVODA
o KARAKTERISTIKAMA PROCESNE TEHNOLOGIJE
o POSTUPCIMA KONTROLISANJA KVALITETA
o POSTUPCIMA ISPITIVANJA KARAKTERISTIKA
KVALITETA PROIZVODA I SLINO

27
Projektovanje u tehnici-PN

IZBOR IDEJNOG REENJA PROIZVODA UZ POMO

BODOVNE LISTE
Ocena karakt. Teinski
proizvoda Slab Dovo- Do- Vrlo Izvrs- faktor
Karakt. (1) ljan bar dobar tan
proizvoda (2) (3) (4) (5) (ponder)

Prodajna cena 15%

Kvalitet proizvoda 10%

Koliina prodaje 20%

Proizvodna 10%
kompatibilnost
Konkurentna 10%
prednost
Tehniki rizik 15%

Usklaenost sa 20%
poslov.strategijom
Ukupno bodova:
0,15*2+0,10*4+0,20*3+0,10*1+0,10*4+0,15*2+0,20*4=2,9

QFD metoda- Metoda raspodele funkcije kvaliteta se koristi za

razvoja proizvoda i procesa, a nastala je u Mitsubishiju 1972. sa
namenom da prevede zahteve kupaca u tehnike i ostale karakteristike
kvaliteta proizvoda.
U praksi se koriste razliiti pristupi oblikovanju proizvoda:
Robustan dizajn (oblikovanje proizvoda koji e biti manje
osetljivi na promene u mikroklimatskim uslovima
Analiza vrednosti
Modularan dizajn (velika raznolikost proizvoda (delova) uz
malu raznolikost komponenata (modula)

28
Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

ROBUSTAN DIZAJN

Oblikovanje proizvoda nije samo u funkciji korienja najsavremenijih

tehnologija ili kooperaciji u meufunkcionalnim odnosima. Zbog injenice da je za
vreme proizvodnih procesa, veoma teko ostvariti kontrolu uzroka promena iz
okruenja zahteva se da proizvodi budu robusni, odnosno oblikovani od poetka
tako da su manje podloni uticaju promena koje nastaju u mikrookruenju
(temperatura, svetlost, vlanos, praina i drugi).
Takozvani robusni dizajn predstavlja takav pristup oblikovanju proizvoda
koji se bazira na oblikovanju proizvoda i procesa koji e na samom poetku biti
manje osetljivi na promene koje nastaju u mikrookruenju. Projektanti su zakljuili
da je jeftinije primeniti ovaj pristup, nego tokom realizacije procesa proizvodnje
baviti se kontrolom izvora promena u okruenju. Ostvarenje robusnog dizajna
zahteva sprovoenje eksperimenata u kojima se koriste razliiti stepeni parametara
oblika proizvoda i simuliranje varijacija koje nastaju u proizvodnji i okolini, kako
bi se praenjem njihovog efekta na pojedine karakteristike proizvoda dolo do
parametarskih okvira karakteristika za proizvode i ciljeva koji su najmanje osetljivi
na promene u proizvodnji i radnom okruenju. Poznata je metode Taguchi (1989.)
koja se veoma koristi za potrebe industrijske proizvodnje.

ANALIZA VREDNOSTI

Da bi organizacija u sadanjem vremenu opstala na probirljivom tritu, tj. bila

konkurentna neophodno je da stalno radi na usavravanju varijanti svojih
proizvoda, to ukljuuje i izvesne inovacije. Da bi se utvrdilo kako treba
organizovati inovacije, odnosno koji stepen inovacija e omoguiti pozitivne i
znaajne efekte za organizaciju koristi se metoda Analiza vrednosti ili inenjering
vrednosti. Analiza vrednosti se u ovom sluaju vri primenom filozofije da sve to
prouzrokuje trokove a ne doprinosi ukupnoj vrednosti proizvoda ili funkciji robe
ili usluge treba eliminisati.
Osnovni cilj primene ove analize je da se zadovolje zahtevi kupaca pretoeni
u pojedinim karakteristikama uz minimalne trokove koji su potrebni za to. Postoji
velika razlika izmeu vrednosti i trokova.
Trokovi se odnose na utroak resursa za stvaranje proizvoda i usluga i
predstavljaju apsolutni termin i iskazuju se u nekoj novanoj valuti. Vrednost
predstavlja kupevu percepciju ostvarene korisnosti proizvoda ili usluge prema
njihovim cenama. Korisnost proizvoda ukljuuje: kvalitet, pouzdanost i upotrebne
karakteristike proizvoda.
Za vrednost se moe rei da je stepen zadovoljenja kupevih potreba i elja uz
minimalnu cenu plaanja. Postoje dva naina da se vrednost proizvoda povea.
Jedan nain je da se povea korisnost proizvoda uz istu cenu, a drugi da mu se
29
Projektovanje u tehnici-PN

smanji cena iz istu korisnost. To se moe ostvariti eliminisanjem nepotrebnih i

skupih funkcija koje ne doprinose ukupnoj vrednosti proizvoda.
Kod primene Analize vrednosti koriste se sledei pojmovi i definicije:
Cilj: Namena ili razlog zbog kojeg proizvod ili usluga egzistiraju.
Osnovna funkcija: Njena eliminacija uinila bi proizvod beskorisnim u
odnosu na postavljen cilj.
Sekundarne funkcije: Postoje zato da podre osnovnu funkciju zbog naina
na koji je odreeni proizvod oblikovan
U samoj osnovi analize vrednosti je utvrivanje osnovne i sekundarnih
funkcija. Nakon toga potrebno je utvrditi trokove osnovne i sekundarnih funkcija.
Sledei korak treba da bude u iznalaenju alternativa za sekundarne funkcije kako
bi se smanjili trokovi ili poveala vrednost proizvoda. Sve nove ideje treba da
poboljaju odnos korisnosti i cene proizvoda. Rezultat moe da bude znaajan od
10% do 50%poboljanja vrednosti proizvoda.

MODULARNI DIZAJN

Problem sa kojim se suoavaju dizajneri proizvoda jeste oblikovanje

viestrukih proizvoda. Obino se proizvodi oblikuju pojedinano pri emu se ne
obraa mnogo panje na zajednike delove i na modularna svojstva koja mogu
znaajno olakati proizvodnju, a da jo uvek budu zadovoljeni zahtevi kupaca.
Modularni dizajn je takav pristup oblikovanju proizvoda koji istovremeno
omogua veliku raznolikost delova i malu raznolikost komponenata. Osnovna ideja
koja se pri tom kopristi je razviti seriju osnovnih komponenata (modula) proizvoda
od kojih se moe sainiti veliki broj razliitih proizvoda. Za proizvodnju postoji
samo ogranien broj osnovnih komponenata. Ovakvim pristupom gde se postie
kontrola razliitih komponenata koje ulaze u sastav proizvoda, ostvaruje se
efikasna proizvodnja veih koliina i omoguava se istovremanostandardizacija
procesa i opreme.
Modularni dizajn nudi sasvim drugaiji nain da se doe do veeg broja
varijacija proizvoda a da se trokovi smanje. Umesto da se svaki proizvod oblikuje
odvojeno, organizacije oblikuju proizvode od standardnih modula (komponenata).
U ovom pristupu znaajno je razviti zajednike module koji se ugrauju kod vie
od jedne vrste proizvoda, pri emu na njemu treba izbaciti sve suvine dodatke.
Modularni dizajn zahteva iri pogled na liniju proizvoda i moe da podrazumeva
promene na nekim proizvodima (koje ne vode njihovoj optimizaciji) kako bi se
optimirala cela vrsta proizvoda (linija).

30
Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

Poboljanja u Isporuci, Ugradnji i Servisu

Potrebni postupci Planiranju i

pripremi, Nabavci, Obradi
delova i Montai proizvoda

Kritini parametri procesa u

Planiranju i pripremi, Nabavci,
Obradi delova i Montai proizvoda

Kritini delovi proizvoda u Razvoju,

Konstruisanju, Nabavci, Obradi
Izra|eni i
delova i Montai proizvoda primenjeni
novi
postupci
obezbe|enja
kvaliteta
i postupci
Kritina svojstva ili karakteristike u rada
Istraivanju trinih potreba,
Razvoju, Prodaji i Servisu

Slika 11: Shema primene Metode QFD i raspodele funkcija kvaliteta jednog proizvoda

31