1

MALO DETE (2 I 3 GODINA IVOTA)

Kod deteta u drugoj godini dolazi do usporenja brzine rasta. U proseku e porast
teine tokom cele druge godine biti 2,5 kg (u prvoj je bio 6-8 kg), a rast u visinu e
iznositi oko 12 cm (od 75 do 87 cm). I brzina rasta mozga se naglo smanjuje, to se
odraava i znatno sporijim rastom opsega glave: dok je opseg glave u prvoj godini ivota
narastao u proseku 12 cm, u drugoj godini e narasti za 2 cm. U telu novoroeneta ima
oko 14% masnog tkiva (SZO). Ova koliina masnog tkiva do kraja prve godine ivota
poveava se na 23%, posle ega opada. U telu estogodinjeg deteta masno tkivo
uestvuje sa 18%. Ve u tom uzrastu devojice imaju neto vie masnog tkiva nego
deaci. U adolescenciji se razlike po polu poveavaju. Tada deaci poveavaju miinu
masu za oko dva puta, devojice za oko 1,5 put, a dobijaju vie masnog tkiva nego
deaci.
Posle desetog meseca se smanjuje apetit deteta. Dete je u drugoj godini
zaokupljeno mentalnom i motornom aktivnou kojom istrauje svet oko sebe, pa vie
,,nema vremena za jelo.
Deje stopalo je izuzetno vaan i uticajan deo tela na fiziki i psihiki razvoj
deteta. Stopalo se sastoji od 26 kostiju. Veina ih je delom do puberteta rskaviava, to je
veoma vano da ih korektivnim postupcima ne otetimo. Dete do uzrasta od pune tri
godine na unutranjoj strani plantuma stopala ima manje ili vie izraeno masno tkivo
(fatt paedy), jedan prirodan uloak, koji mu meutim pri osloncu daje izgled ravnog
stopala. Zbog labavosti mekotkivnih struktura stopala su pri osloncu, gledajui u pete
orjentisana upolje, te je zbog toga svod jo sputeniji. Slina pojava je u uzrastu od tri,
etiri godine. To je vreme fiziolokog oblika X nogu (gena valga physiologica). Da li se
radi o fizioloki X nogama ili o ravnim stopalima utvrujemo posmatranjem dejih
stopala u sedeem poloaju. Treba obratiti dobro panju jer su kod dece koja nemaju
ravna stopala u sedeem poloaju ona normalnog izgleda, sa dobro izraenim poprenim
i uzdunim svodom stopala. Uzrok ove anomalije je nepoznat, a korekcija (specijalne
cipele, masaa bolnih stopala) se savetuju samo ako dete ima simptome. Opte je
miljenje da kod ravnih stopala vebe imaju ogranien karakter. Razlog je moda i mali
uzrast te nedovoljna saradnja, odsustvo koncentracije i strpljenja, to ini da pravih
aktivnih vebi i nema, a pasivne korekcije su bez efekta. Generalna preporuka za svu
decu ovog uzrasta je da nose obua sa fleksibilnim, savitljivim onom. Za dete su
najbolje cipele koje imaju dobro pokriveno stopalo zatieno od vlage i hladnoe bez
ikakvog uloka sa normalnom proporcionalnom petom prema veliini cipele, da dete ima
utisak da hoda bosom nogom po ravnoj podlozi. Kada u obuu smestimo uloak, vrimo
pritisak na kotane strukture stopala izazivajui prividno konfiguraciju svoda. Takvim
,,anatomskim cipelicama u potpunosti iskljuujemo funkciju plantarne muskulature, i
kada ta muskulatura koja je u potpunosti iskljuena iz funkcije atrofira, i izgubi svaku
funkciju i snagu da odri svodove u fiziolokom poloaju, stopalo se srui i tada
stvarno postaje ravno stopalo.
Donji ekstremiteti u novoroeneta i odojeta imaji varusni (O noge) poloaj.
Spontana korekcija se odvija postepeno, do godinu ipo, dve, kada se ispravi. Potom se
razvija valgus (X noge), to se koriguje takoe spontano u uzrastu izmeu etvrte i sedme
godine. U neke dece su ove krivine izraenije ili je korekcija sporija.
 2

Mnoga deca u fazi prohodavanja hodaju na prstima jedne ili obe noge, uvru ih
put unutra ili napolje. Sve do godinu ipo dana starosti ova pojava ne treba da zabrinjava
roditelje, jer se radi o fazi stabilizacije hoda. Poetkom druge godine ivota veina dece
samostalno hoda, ali jo nesigurno i na irokoj osnovi. U drugoj polovini druge godine
hod postaje sigurniji, i nije vie na irokoj osnovi. Sa 18 meseci veina dece se penje na
po jednu stepenicu, a sa 20 meseci i na isti nain se sputa niz stepenice, drei se za
dra. Na kraju druge godine i u poetku tree, veina dece tri sigurno, sa sve manje
padova. To je vreme kada deca rado pobegnu iz sigurnog okruenja, npr. iz dvorita na
ulicu, pa je potreban trajan i paljiv nadzor. Druga godina ivota je vreme kada dete
intenzivno istrauje predmete oko sebe, stavlja ih u usta, pa je opasnost od trovanja
medikamentima i drugim hemikalijama u domainstvu velika. Zbog toga treba iz okoline
deteta ovog uzrasta ukloniti sve to bi moglo biti opasno. Dvogodinje dete je razvilo ve
znatnu manualnu spretnost. Poetkom druge godine slae jednu kocku na drugu, na 18
meseci tri kockice jednu na drugu, a sa 24 meseca gradi toranj od 6 kockica. U uzrastu od
18 meseci veina dece upotrebljava desetak rei, te pone spajati po dve rei u smislene
iskaze. Ima meutim potpuno normalno razvijene dece, koja ni do kraja druge godine
ivota jo ne govore ni jednu re, iako razumeju i nekoliko desetina rei. Tokom druge
godine javljaju se prve reenice sa po dve ili tri rei. I najmanji izgovor kojim dete moe
po elji raspolagati, kao i mogunost da do odreene granice raspolae svojim vremenom
potpomae izgradnju sopstvenog ,,ja na nivou prostora i vremena.
Vodi za vrednovanje sazrevanja deta izmeu 12 i 36 meseci je dat tabelom 1.

Tabela 1. Vodi za vrednovanje sazrevanja deteta od 1 do 4 godine

12. MESEC

Motorni razvoj Manipulacije akom

Hoda drei se jednom rukom, ide sa Hvata preciznou odraslog, ima tekoe
strane, saginje se i uspravlja drei se na pri putanju manjih predmeta. Baca loptu
tabanima. kada mu se pokae. Uspostavlja se
U uspravnom poloaju poetak opozicija palac-kaiprst sa ekstenzijom
ravnotenih reakcija. ake. Istrauje male predmete, kraba i
mrlja, eka se i stavlja maramicu u nos.
Pomae pr oblaenju i stavlja ruke u
rukave.

Govor Socijalni razvoj

Renik: dve do tri rei. Predominacija
receptivnog nad izraajnim. Svest o
brojevima (priprema za brojanje).
Odgovara na svoje ime, mazi slike koje ga
interesuju, ljubopitljivo je i zainteresovano
za sve predmete koji se nalaze u sobi. Daje
traeni predmet, prouava izrasz lica,
reaguje na muziku. Izmeu 12. i 18.
meseca esto je rasejano.

15. MESEC
Motorni razvoj
Zaboravlja da se dri, ostaje uspravno
nekoliko sekundi samo, ini nekoliko
koraka, samo se die ukoliko je na
podlozi. Ne puzi, hoda uspravno, pada
bez kontrole odjedanput.
Govor
Izgovara 4-6 rei ukljuujui lina imena,
mnogo argona. Glasovi sa upitnom i
potvrdnom inicijacijom.
18. MESEC
Motorni razvoj
Bolja ravnotea pri stajanju, ali ne na jednoj
nozi. Retko pada. Gura loptu hodajui, ali je
ne moe udariti nogom. Nosi lutku, vue
igrake na kanapu. Pri brzom hodu se klati,
kada tri nema elastinosti, stopala ravna i
ukruena. Penje se uz stepenice drei se
jednom akom. Samo seda na malu stolicu,
penje se na stolicu za odrasle. Uspravljeno
moe da baci loptu u dva pravca ali je ne
hvata. Hoda unazad i vue kolica unazad.
Govor
Zna oko 10 rei, koristi argon.
3
Manipulacije akom
Igra se sa loptom, baca je, uzima odluno u
isto vreme dve igrake u ruku, pomae da
se okrene strana u knjizi.
Socijalni razvoj
Poto je nahranjeno ne odmie tanjir.
Pokazuje igrake drugima. Pokazuje ono
ta hoe ispravljenim prstom. Poinje da
prepoznaje slike, miluje slike koje voli.
Manipulacije akom
Prazni sadraj flae i stavlja unutra male
predmete.. Samo okree stranice knjige. Crta
uspracne linije. Jede kaiicom nespretno.
Lake isputa male predmete. Baca loptu
trzajuim pokretom.
Socijalni razvoj
Pokazuje slike kada mu se objasni ta ona
predstavlja (razume simbole). Gleda as
jednu, as drugu sliku, ako mu se pokazuju
razliite slike. Voli takoe da odabere slike
koje e gledati. Panja kratkotrajna. Pokazuje
delove lica, tela, ruke i noge. Razume
nekoliko prostih verbalnih zapovesti. Ne
razlikuje geometrijske forme-sem okrugle.
Voli da stavi predmete na svoje mesto. Igra se
jo samo i tretira osobe kao predmete (kuca ih,
gura, udara, tipa.
 4

21. MESEC

Motorni razvoj Manipulacije akom

ui igrajui se. Silazi niz stepenice, srei Pije vrlo dobro ako aa nije puna, puta je
se jednom rukom, penje se drei se za kad zavri.
ogradu. utira veliku loptu. Tri. Baca loptu
u tri pravca. Kree se celim telom u ritmu
muzike.

Govor Socijalni razvoj

Renik: 20 rei. Trai da jede, da ide u Razume kratke reenice porodinog razgovora
toalet, da pije. Vrlo osetljivo na zviduke, bez posredstva gestikualcije.Npr. ,,Daj mi
zvonjavu i otkucaje sata. loptu. Potpuno shvata pripadanje, razume
,,To je mamino. Koncipira ogranieno
neposredno vreme ili asocijaciju sa rutinskim
aktivnostima, npr. ,,Posle jela etnja.

2 GODINE

Motorni razvoj Manipulacije akom

Tri prilino brzo bez padanja, kolena i
stopala su savitljiva. Penje se niz
stepenice bez pridravanja. Skoro do dve
godine ravni tabani. Na traenje utira
loptu. Baca loptu na etiri strane.
Dri kaiku. Dri olovku prstima. Crta
horizonzalne linije. Stavlja kockice u red
(voz). Crta krug kad mu se pokae. Pomae
pri oblaenju arapa i pantalona. Baca
loptu na jo neadekvatan nain.

Govor Socijalni razvoj

Renik 50-100 rei. Verbalizuje svoje Moe da ostane samo celu no. Hopda po
potrebe. argon zamenjuje kompletnom sobi da izabere igraku koja mu se svia..
reenicom od tri rei. Odvaja se od svoje Njegova panja je kratklotrajna i difuzna,
okoline. Upotrebljava svoje ime oko 2 min. Moe se zainteresovati za vie
umesto ,,ja. stvarida bi se igralo oko 1h. Pojavljuje se
period negativizacije-neu. Voli da puni i
prazni, uvlai i izvlai, deli i sastavlja.
Shvata znaenje pojmova-gore, dole, sedi,
stoj.
 5

2,5 GODINE

Motorni razvoj Manipulacije akom

Hoda na vrhovima stopala. Skae sa Moe da nosi nelomljive stvari. Baca loptu
poslednje stepenice sastavljenih stopala. na razdaljinu 4-5 koraka.
Pokuava da se odri na jednoj nozi.
Motorne aktivnosti neodmerene (npr.
stee suvie, puta nekontrolisano).

Govor Socijalni razvoj

Dajesebi ime. Upotrebljava ,,ja umesto Ne moe jo da kontrolie svoje suprotne

svoga imena. Poinje da pravi razliku
izmeu jednine i mnoine.
impulse, kao to su: trati-zaustaviti se,
uhvatiti-pustiti, dazi-uzeti, staviti-izvui.
Prelazi i krajnost u svojim aktivnostima, ne
moe da nijansira. Voli sa ide na igralite
da bi videlo drugu decu i igralo se. Poinje
da razume kuda se ide. Poinje da se
orjentie u vremenu.

RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Sinbioza izmeu majke i deteta se uspostavlja jo tokom graviditeta. U zajednici

majka-dete, u dijadi se odvija dijalog. Dete signalizira majci svoje potrebe, ono zahteva, a
a majka u poetku samo daje da bi posle i ona poela zahtevati od deteta da podnese
odreene frustracije, koje su potrebne u prilagoavanju na realnost. U uspenosti
dijaloga, o dobroj simbiozi zavisi koliko e osnovnog poverenja u majku, a preko nje i u
okolni svet dete stei, koliko e daljeg samopouzdanja za dalji ivot dobiti, koliko e
stabilno i jako biti njegovo ,,ja. to se tie naina ispoljavanja zavisnosti, oni se sa
uzrastom takoe bitno menjaju. Da li e ovih ispoljavanja u toku razvoja biti mnogo ili
malo i kakvi e oni biti zavisi u velikoj meri od toga kako se prvi objekti zavisnosti (pre
svega, dakle, majka) odnose prema tim ispoljavanjima. Najraniji naini ispoljavanja
zavisnosti bi se mogli podvesti pod naziv traenje nenosti (affection-seeking): maenje,
privijanje, sedenje u krilu, sve to se ispoljava fizikim dodirom i blizinom. Ovakva
ispoljavanja zavisnosti po pravilu su usmerena na odrasle (roditelje, vaspitaice u
jaslicama) i, prema nalazima nekih istraivaa, karakteristina su za decu mlau od etiri
godine.
Oko 10. meseca dete se poinje sve vie interesovati za svoju okolinu, sve vie
ima potrebu za kretanjem, zapaanjem i uenjem. Saobraanje deteta sa okolinom je sada
aktivnije, bogatije, ali je doivljaj sveta jo u znaku vlastite omnipotencije koju je dete
iskusilo u simbiozi sa majkom. Otprilike u to vreme dete otkriva pojam rei ,,ne. Majka
esto izgovara tu re zabranjujui i ograniavajui ponaanje deteta. Dete se obilno
koristi sa ,,ne indentifikujui se sa majkom, ujedno istiui sebe kao zaseban
individuum, jer uporedo sa postepenom separacijom iz simbioze odvija se i proces
individualizacije. to je dete starije, raste njegova vezanost za vrnjake i njegova
 6

zavisnost od njih, i to je vrsta zavisnosti koja traje i u odraslom dobu (prijatelji, brani
drugovi, itd.).
Oko 18. meseca dete je sve vie svesno zasebnosti od majke i svojih
ograniavajuih mogunosti. Do tada bezbrino, dete postaje plaljivo i opet pokazuje
veu zavisnost od majke. Iza takvog ponaanja postoji nesvesni konflikt: ostati u simbiozi
sa majkom koja prua ugodnost i svemo, ili izai iz nje kao zasebna osoba kako zahteva
nezaustavljivi tok razvoja linosti. Dete sa stabilnim ,,ja i sa dovoljno samopouzdanja e
lako prebroditi taj konflikt i poi putem napretka, dok dete sa krhkim ,,ja moe zapeti o
taj konflikt, koji moe postati toliko traumatizirajui da dete mora reagovati dugotrajnim
regresivnim ponaanjem, a u krajnjem sluaju i autistikom regresijom (psihozom).
Konflikt odvojiti se ili ne od majke uvek u detetu izaziva odreenu ambivalenciju
prema majci s manje ili vie agresivnosti koja zajedno sa negativizacijom nalazi svoj
izraz u dobro poznatoj ,,fazi prkosa. Osnovni strah u toj fazi je strah od gubitka majine
ljubavi. Grubo ili nasilno suzbijanje agresije deteta, pretnje gubitkom ljubavi,
naputanjem ili ak smru majke u dece najranijeg uzrasta koja jo ne poznaje granice
svoje moi izaziva strah i oseaj krivice, a takvi oseaji ometaju separaciju i
individualizaciju. Ponekad se prkos fiksira i zadri jo dugo, pa i ceo ivot.
Individualizacija se odvija na nekoliko novoa. Najpre ,,ja postaje svesno
vlastitog tela. Dok u vrstoj simbiozi dete ne zna za granice izmeu svog tela i tela
majke, sa separacijom koja napreduje ono postepeno upoznaje vlastito telo. Dete takoe
upoznaje da i telesne funkcije njemu pripadaju. Ako roditelji bez ikakvog obzira odreuju
npr. kad e dete jesti, ta i koliko mora da pojede, onda e ono tee saznati ta je glad i
utoljavanje oseaja gladi kao njegove vlastite funkcije. Na taj nain funkcija lako postaje
sredstvo komuniciranja izmeu deteta i roditelja gubei prvobitnu svrhu. Npr. dete jede
da bi zadovoljilo majku, a ne jede da bi je raljutilo ili zaokupilo njenu panju. Kod dece
smetnje u jelu imaju ba takvu osnovu.
Centralni razvojni problem deteta izmeu 1,5 i tree godine je konflikt oko toga
da li da izraava ili ne izraava svoju volju. Paralelno sa ovom tenjom ka autonomiji
postoje stid i sumnja: oni su zasnovani na jo uvek postojeoj zavisnosti deteta od drugih
i njegovom strahu od uputanja u aktivnosti koje prevazilaze njegove sposobnosti.
Konflikti ovog stadijuma jasno se vide u problemu navikavanja na istou: dete se stidi i
sumnja u sebe zbog neuspeha da zadovolji roditeljska oekivanja i zbog nedostatka
samopouzdanja, dok oseanje autonomije proistie iz uspene samokontrole i
samopouzdanja.
Dete od tri godine uglavnom je separisano od simbioze, premda je jo vrlo
zavisno o majci, naroito u trenucima kada osea nelagodnost. Meutim, ono sada
doivljava majku kao zasebnu osobu i moe biti nekoliko sati bez nje, a da se ne oseti
naputeno. Praktino bi tada bez potekoa moglo da krene u vrti. Nakon perioda
privikavanja koji je prisutan kod svakog deteta u novoj sredini, samo nesamostalnija deca
e pokazivati i dalje tekoe u obliku regresivnog ponaanja (npr. enureze) i drugih
simptoma direktnog ili simbolizirajueg otpora protiv separacije.

KONTROLA OBAVLJANJA NUDE

Oko 20. meseca dete neurofizioloki toliko napreduje da je sposobno da osetiti

potrebu za defekacijom i mokrenjem, kao i da kontrolie svoje sfinktere. Od tog trenutka
 7

te funkcije, kao i ekskreti postaju zanimljivi, vani za dete, ono u njima uiva, ali je jo
daleko od kontrole koja zadovoljava roditelje. Za navikavanje na kontrolu potrebna je
stimulacija okoline koja zahteva vremena, kontinuiranog strpljenja i mnogo pozitivnih
oseaja prema detetu, jer je refleksno ispranjavanje bilo previe ugodno i lagodno da bi
se tako lako napustilo. Takoe, mali individuum eli to obaviti kada i gde to on hoe, a
moda se i poigra s fekalijama ili posmatra kako tee mokraa. Prerano, prestrogo,
rigidno, ali isto tako i previe oputeno, nemarno navikavanje deteta oteava sticanje
kontrole. Takvo navikavanje moe te funkcije pretvoriti u sredstva saobraanja sa
okolinom, izazvati konstipaciju (zatvor), stvoriti predispoziciju za regresivno
funkcionisanje u traumatskim situacijama, dispoziciju za prisilne fenomene i neuroze.
Uivanja u prljanju vea svojstven tom uzrastu, sublimiemo tako to dajemo detetu
socijalno prikladnije materijale, npr. pesak i vodu, plastelin, glinu itd.
Kontrola dnevnog mokrenja se uspostavlja u 76% dece u uzrastu od dve godine, a
u trogodinje i u 90%. Enureza oznaava pojavu nehotine mikcije, najee u toku noi,
ree danju, a izuzetno retko i nou i danju (enuresis nocturna et diurna). Najee se
javlja posle 5 godine ivota kada se uspostavlja kontrola mokrenje. Ova kontrola se moe
uspostaviti i u odojeta ili kasnije, posle este godine, a povremena enureza je prisutna
kod neke dece i do 10 godine ivota. Ukoliko se nehotino mokrenje nastavi posle 4. ili
5. godine, govori se o primarnoj enurezi ili enuresis permanens. Takoe se o enurezi
moe govoriti samo ako se pojava nekontrolisanog mokrenja ponavlja tokom dueg
razdoblja (nekoliko meseci) u redovnim razmacima (npr. dva puta nedeljno). Enurezu kao
simptom uzrokovan razliitim iniocima, veina teoretiara danas smatra kao nedovreno
funkcionalno sazrevanje odgovarajuih organa i njihove inervacije kao i poremeaj u
fazama sna (produeno non-REM-spavanje). Enureza ree moe biti uzrokovana
neadekvatnim toaletnim treningom, emocionalnim uzrocima, a samo u malom postotku i
nekim oboljenjima (urinarne infekcije, dijabetes melitus, epilepsija, bubrena
insuficijencija). Danas se u leenju koristi psihoterapija, dijetelni reim i farmakoterapija,
za koju se veina kliniara odluuje tek nakon 6 godine. Roditelje treba zainterosovati i
nastojati da i oni budu sastavni deo tima koji se bavi leenjem njihovog deteta, ali i
subjekt na koji u odreenim situacijama mogu psiholog i sociolog da utiu. Roditeljima
se savetuje da zajedno sa detetom vode dnevnik mokrenja i da ga nagrauju nakom
simbolikom nagradom za suve noi. Korisne su i neke druge mere, kao mokrenje pre
spavanja, ogranien unos tenosti i hrane bogate kalijumom u veernjim satima,
utopljavanja donjih delova trbuha i nogu, sistematske vebe mokrane beike dece s
usporenim sticanjem refleksne kontrole mokrana beike, pa i korienje medikamenata i
specijalnih aparata. Veina autora ne preporuuje buenje dece tokom noi jer vrlo retko
uspeva, a po pravilu izaziva srdbu i nelagodnost deteta prema roditeljima. Prognoza
psihogene enureze je povoljna.
Veina dece uspostavi kontrolu defekacije postepeno tokom druge godine ivota.
Ukoliko i nakon etvrte godine ivota dolazi do nevoljnog prljanja (defekacije) donjeg
vea, onda je potrebno nai uzrok i pojava se oznaava kao encopreza (encopresis). ee
se javlja kod deaka nego kod devojica. Uzrok enkopreze je odraz obino dubljeg
emocionalnog poremeaja, a znatnu ulogu ima i neodgovarajue i nedosledno
uvebavanje obavljanja nude kao i psihosocijalni uzroci. Postoji vie oblika enkopreze,
ali je najea (do 90%) ona koja je vezana za hroninu konstipaciju (zatvor). Rektum se
zbog konstipacije danima puni stolicom, koja je tvrda, te ispuni i proiri amulu rektuma.
 8

Konano analni sfinkter poinje da povremeno poputa, sa slabijim ili jaim

proputanjem estolice. Zbog nemogunosti da kontroliu defekaciju, deca sa enkoprezom
ive u stalnom strahu da e ih drugovi ismejavati i poniavati. Ona se povlae iz drutva,
postaju zabrinuta i depresivna, a nekad i agresivna, naroito prema majci. Enkopreza
moe biti razlog konflikata u porodici i svaa. ee nego kod enureze, potreban je
organizovan psihoterapijski pristup. Za najei oblik koji je vezan uz konstipaciju
delotvornim su se pokazali postupci promene ponaanja (bihevioralne tehnike), kojima se
nastoji da se dete potstakne na redovno defeciranje svakog dana u odreeno vreme
(najabolje nakon obroka kada je gastrokoliki refleks najizraeniji). Deca se nagrauju za
pridravanja i sprovoenje uputstava i redovno voenje dnevnika. Upotreba oralnih
laksativa je najee neizbena tokom prvih 4-6 meseci leenja, pa i due. Takoe se deca
moraju pridravati odreenih dijetetskih mera, odnosno potrebno je izbegavati namirnice
koje podstiu pojavu konstipacije (okolada, sir, vee koliine mleka i mlenih
proizvoda), uz korienje hrane koja sadri vee koliine celuloze (voe i povre).

LITERATURA

1) American Academy of Pediatrics, Committee of nutrition. Pediatic nutrition

handbook, 6th ed, 2009.

2) Donaldson M. Um deteta. ZUNS: Beograd, 1982.

3) Kliegman R, Stanton B, St. Geme J, et al. Nelson textbook of pediatrics.

Philadelphia: Saunders, 2011.

4) Merdei D. Pedijatrija. kolska knjiga: Zagreb, 2003.

5) Pijae , Inhelder B. Intelektualni razvoj deteta. ZUNS: Beograd,1978.

6) Stojimirovi E, Popovi-Rolovi M, Nedeljkovi V. Pedijatrija. Savremena

administracija: Beograd, 1992.