DRVO BUDUNOSTI

Paulownia elongate - princezino drvo

Drvo Paulovnija (lat. Paulownia elongata) vodi poreklo iz jugoistone Kine. Istorijski,
originalni naziv roda je Pavlovnia, ali je tokom godina izmenjeno u Paulownia. Ime je
dobila po Ani Pavlovnoj (1795-1865), keri ruskog cara Pavla I Petrovia Romanova.
Samim tim je ovo drvo poznato i kao princess tree, u Kini je zovu Zmajevo drvo, a u
Japanu kiri.

Vrlo dekorativno i egzotino ukrasno drvo, neki ga nazivaju najbre rastuim na svetu,
spremno je za seu ve nakon 10 godina od sadnje.Najvie joj odgovara peskovita
ilovaa,mada ne bira zemljite.Optimalna pH je 6,5.Ne podnosi plavljenje,nivo podzemne
vode je na 1,50 m.Podnosi temperature od -25 do 40C.

Za 2-3 godine dostie visinu od 10-12m. Za 6 godina dostigne debljinu prenika 30cm, a
po jednoj biljci dostie 1m drveta.

Paulownia elongata u rasadniku Jovanja Balinovi Foto:S.Deli

Drvo ivi dugo od 70 do 100godina.

Karakteristike samog stabla i drveta koje se iz njega dobija su da je tvrdo, veoma lagano,
svelte boje, ne savija se i ne lomi, veoma se brzo sui na spoljnoj temperature i dobro se
boji. Koristi se u avio-industriji, brodogradnji, za izradu muzikih instrumenata,
proizvodnju furnira,nametaja,lamperije i deijih igraaka.
Drvo paulovnije energetski je jednako najboljem uglju, a ne emituje tetne sastojke kod
sagorevanja. 1kg suve mase drveta paulovnije daje 4.700 kilo kalorija, dok topole 700,
bukve, hrasta i slinog tvrdog drveta do 2.600 kilo kalorija. Ako se na 1ha posadi 300
stabala ovog udesnog drveta, za 10 godina se dobije oko 300-500 m3 kvalitetnog drveta.

Posebno je aktuelna sposobnost paulovnije da se obnavlja iz panja/poumljavanje bez

sadnje/ i to za proizvodnju biomase 5-7 puta,a za proizvodnju drvene grae 3 puta.

Paulovnija je vrsta ija je taka palenja drveta na + 247 C i zato je manje ugroena od
drugih liarskih vrsta,pa je pogodna za sadnju na ugroenim terenima od poara.

Lie se koristi u farmaceutskoj industriji, dalje za silau i ishranu stoke, jer ima 15%
azota u sebi, dok lucerka ima svega 16%. Dobra je proteinska komponenta za ishranu
ivotinja i veoma dobro slui za obogaivanje zemljita azotom u organskoj proizvodnji

Njezin znaaj je od izuzetne vanosti za brzo obogaivanje peskova, siromanih

stanita,jalovita,rudarskih otkrivki, pepelita,deponija smea jer svake godine daje
veliku koliinu lisne mase koja se brzo pretvara u humus i veoma brzo vezuje terene.

Vitalne sadnice paulovnije Foto:S.Deli

Paulovnija je remedijalna vrsta jer vri dekontaminaciju zemljita /nitrata ,nitrita ,arsena
,tekih metala,otpadnih voda/.Ona podnosi zaslanjenost zemljita do 1%.

Cvetovi su ukrasni, duine i do 6,0cm sa lepim nijansama boja, koriste se u

farmaceutskoj industriji, a i pele ga rado poseuju (medonosna vrsta).Med od paulovnije
podsea sa svojim osobinama na med od bagrema.

Koren je masivan ali ide u dubinu i do 25m,a pogodan je za spreavanje erozije tla i
odnoenje peska ili zemlje vetrom.Zbog toga je otporna na sune periode koji se u zadnje
vreme esto javljaju.

KJOTO program zatite ovekove okoline svrstava paulovniju na prvo mesto meu
biljkama, kao rudnik kiseonika i ista vazduha. Sve umske biljke u procesu fotosinteze
proizvode kiseonik i dobra su zatita ovekove okoline.

Biljka paulovnija, zbog konstitucije i lisne mase vezivanjem 1gr ugljen-dioksida CO,
oslobaa 0,75gr kiseonika O.

Primer: 1 biljka paulovnije ije je stablo staro 4 godine, svakog sata oslobodi 1,7kg
kiseonika to je dovoljno za 64 oveka. Isto to stablo preraunato na 1ha usvaja 4.500kg
CO godinje, a istovremeno oslobodi 3.413kg O.Za godinu dana proisti 6,4 miliona
kubnih metara vazduha.

Projekat poumljavanja Kine ovim udesnim drvetom, doveo je do poveanja

proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanja erozije na oko 3 miliona hektara
zemlje.

Prema dosadanjim saznanjima ako se za useve, stablima naprave zakloni od vetra i

smanje njegovi udari za 30%, poveava se vlanost oko 10%. Ako se stabla postave na
odgovarajuoj udaljenosti unutar njive sa posejanom penicom, prinos se poveava za 7-
12%.

Brz rast drveta je iskljuivo povoljan za dobijanje velikih koliina biomase za kratko
vreme. Biomasa od paulovnije je odgovarajua kako za silau tako i za mnotvo drugih
namena, meu kojima i kao sirovina za alternativne obnovljive izvore energije. Jedna od
najprespektivnijih aplikacija je bioetanol koji se dobija od celuloze. Neki naunici ga
vide kao gorivo budunosti jer je lako za proizvodnju i upotrebu bez rizika za okolnu
sredinu. Od drveta paulovnije dobijaju se danas aktuelne pelete koje se koriste kao
gorivo za kotlove za grejanje stanova ili itavih zgrada, a isto tako i za industrijske
potrebe, s tim to im upotreba stalno raste.Godinje se dobije 30-40 tona biomase na 1 ha.
Nakon to se uporedi cena sa kvalitetom moe se slobodno zakljuiti da je re o gotovo
idealnom drvetu.

Energetika, poljoprivreda, umetnost ili nauka u kojima paulovnija zauzima znaajno

mesto napravili su od nje 'Drvo budunosti' koja je dobar nain da se pravi biznis jer
ona stvarno donosi novac.

Osim to je Drvo budunosti o ijim kvalitetima otkrivamo sve vie iz dana u dan, ona
je iDrvo uda koja u sebi krije prolost nekoliko kultura...
U okviru proizvodnog programa proizvodnje sadnog materijala rasadnik Jovanja
proizvodi sadni materijal PAULOWNIA ELONGATA.Proizvodnja se odvija iz
semena/vlastiti izvor semena poznatog porekla/,zelenih i korenovih reznica.

Poetak proizvodnje sadnica paulovnije u plasteniku Foto:S.Deli

Trenutno u rasadniku JovanjaBalinovi u proizvodnji je oko hiljadu sadnica paulovnije

koje su od sad pa do jeseni spremne za sadnju na plantaama ,okunicama ,otkrivkama
,pepelitima,deponijama,erozivnim terenima i dr.Sadnice su visine od 15cm 400 cm,
Sadnice paulovnije su zasaene klasino u zemljite i u kontejnere razliite zapremine.