Univerzitet u Beogradu

Ekonomski fakultet, Beograd

Seminarski rad iz ekonomike javnog sektora:

SPECIJALNI FOKUS: NEJEDNAKOST U ZEMLJAMA U RAZVOJU

Mentor: docent dr Jelena arkovi-Raki Studenti: Aleksandar Nikoli 06/0935

Sanja Ugri 07/1171
Nenad Tei 08/0186

Beograd, 20. maj 2012. godine

Uvod

Zemlje u razvoju igraju sve veu ulogu u svetskoj ekonomiji, uloga za koju se oekuje da
e biti jo vea u budunosti.

Ova studija razmatra obrasce nejednakosti i srodna pitanja u najveim ekonomijama u

razvoju. Ona poinje s kratkim pregledom tih obrazaca u odabranim zemljama pre nego
to krene na podrobnije ispitivanje glavnih pokretaa nejednakosti. Potom e biti rei o
kljunim karakteristikama i izazovima osnovnih institucionalnih postavki. Na kraju ova
studija daje kljune politike za reavanje izazova sa kojima se suoavaju zemlje u
razvoju.

Posebna panja usmerena je na ispitivanje nejednakosti sa kojima se suoavaju

Argentina, Brazil, Kina, Indija, Indonezija i Junoafrika Republika (JR). Ove zemlje
ine grupu tzv. najveih svetskih ekonomija u razvoju, koje stvaraju oko jedne petine
svetskog BDP-a i u kojima ivi blizu polovine svetske populacije. U toku dve decenije do
jeseni 2008 godine, pad u obimu apsolutnog siromatva je posebno vidljiv u Brazilu,
Kini, Indoneziji, dok Indija i JR belee skromna smanjenja. Meutim danas je i dalje
uoljiva razlika izmeu ovih zemalja u pogledu apsolutnog siromatva. Na jednom kraju
Indija ima najviu stopu siromatva gledano po glavi stanovnika (oko 42% njenih
stanovnika i dalje ivi sa manje od 1,25$ dnevno). Na drugom kraju Argentina i Rusija su
skoro iskorenilo apsolutno siromatvo.
Obrasci nejednakosti u zemljama u razvoju

Ocenjivanje stepena nejednakosti dohotka i njegovog uveanja tokom vremena u

zemljama u razvoju je izuzetno sloeno zbog injenice da one koriste razliite statistike
mere za merenje blagostanja domainstava. Neke zemlje se oslanjaju na prikupljanje
podataka o dohotku domainstava, druge na podatke o potronji, ali nejednakost merena
na osnovu podataka o potronji obino pokazuju nii stepen nejednakosti nego one
zasnovane na dohotku. Kad merimo razlike na osnovu raspoloivih statistikih podataka
za domainstva treba imati na umu da se izdvajaju dve glavne take, to je prikazano na
sledeem grafikonu.

Grafikon 1: Promena u stepenu nejednakosti. rane 1990e vs. kasne 2000te godine (Gini
koeficijent u dohotku domainstva)

Zemlje u razvoju imaju vii nivo nejednakosti dohotka od proseka zemalja OECD-a. Gini
koeficijent za Brazil je skoro dva puta vei, a jo je vea razlika primeena za JR.
Trendovi nejednakosti pokazuju velike razlike irom zemalja u razvoju. Na jednom kraju
imamo snaan rast proizvodnje u protekloj deceniji, to je ilo na ruku u smanjenju
dohodovne nejednakosti u dve zemlje, Brazilu i Indoneziji. Sa druge strane Kina, Indija,
Rusija i JR belee rast u nivou nejednakosti tokom istog perioda. Argentina je jedina
zemlja gde je nejednakost uglavnom ostala stabilna.

Drugi nain da se opie nejednakost (to objanjava sledei grafikon) jeste da se

posmatraju promene u prihodima domainstava po grupama, posebno one koji se nalaze
na dnu, u sredini i na vrhu raspodele.
 Grafikon 2: Promena u realnom dohotku domainstva po kvintilima (prosena godinja
promena u %)

Ekonomski faktori nejednakosti

Ekonomski faktori visoke i esto rastue dohodne nejednakosti u zemljama u razvoju

imaju tendenciju razlikovanja od onih u zemljama OECD-a. Rasprostranjena
neformalnost zajedno sa velikim razlikama u ekonomskim performansama po podrujima
ima vanu ulogu u dohodnoj nejednakosti naroito ako se zna da su one isprepletane sa
drugim kljunim pokretaima nejednakosti (pol, etnike razlike, razlike u rezultatima
obrazovanja i rada u trinim uslovima (tip ugovora, produktivnost i sl.)). U ovom delu
bie rei o svakom pokretau ponaosob.

Geografska (prostorna) nejednakost

Sile na kojima se zasniva geografska nejednakost je jako teko razmrsiti, jer se

preklapaju. One obino podrazumevaju jednu meusobnu igru geografskih, istorijskih i
institucionalnih faktora koji ogranicavaju razvoj u ostalim regionima.

Ova studija je pokazala da je nejednakost u urbanim i ruralnim podrujima vea u Brazilu

i JR, nego u Kini, Indiji i Indoneziji. Ali i Kina i Indija su doivele rast dohodne
nejednakosti u okviru ruralnih i urbanih podruja. Nasuprot tome u Brazilu i Indoneziji
dohodna nejednakost je opala tokom vremena kako u urbanim tako i u ruralnim
podrujima. Ako uporedimo rast realnog dohotka izmeu ruralnih i urbanih podruja,
takoe emo uvideti interesantne rezultate. U Kini, Indiji i JR dohodak per capita raste
vie u urbanim nego u ruralnim podrujima ime se sugerie rast nejednakosti u korist
gradskih stanovnika. Brazil je jedina zemlja gde je rast dohotka per capita u ruralnim
podrujima nadmaio onaj u urbanim. Sile koje stoje iza ovih nejednakosti su razliite.
Za Kinu postoji dokaz da prostorne nejednakosti proizilaze uglavnom iz razlika po
pokrajinama u pristupu osnovnim uslugama (zdravstvenoj zatiti kao najboljem primeru),
u Indiji se nejdnakost duguje neravnotei izmeu drava te zemlje, a u JR nejednakosti
izmedju rasa.
Neformalnost

Iako je stepen neformalnosti teko izmeriti, razni indikatori sugeriu da su neformalni

ekonomski odnosi naroito rasprostranjeni u Indiji i Indoneziji, a u neto manjoj meri u
Brazilu, Kini, JR i Rusiji.

U Brazilu su neformalni poslovi uglavnom koncentrisani u sektorima koji zapoljavaju

ljude niskog stepena obrazovanja. U Kini najvei deo neformalno zaposlenih ine
neprijavljeni migranti iz ruralnih podruja i radnici otputeni iz dravnih i kolektivnih
preduzea. U Indiji i Indoneziji neformalnu zaposlenost ini veliki broj ena, home-based
workers-a, ulinih prodavaca i sl.

Grafikon 3: Neformlanost u zemljama u razvoju

Obrazovanje i nejednakost

Znaaj obrazovanja ogleda se u stvaranju jednakih mogunosti za sve. Time se

omoguuje bolja perpsetkiva u zapoljavanuju i vie prosene plate, a samim tim i raste
blagostanje , zdravstveni status, socijalna inkluzija i aktivnost stanovnitva.

Zabeleen je znaajan porast u kolskim postignuima u zemljama u razvoju. Primeuje

se pribliavanje proseku zemljama OECD-a u osnovnom obrazovanju (izuzev Indije i
Junoafrike Republike), mada je nizak prosek u sluaju srednjeg i visokog obrazovanja.
Primeenu su znaajne geografske i polne razlike u obrazovanju (ruralne sredine, deaci
naspram devojica), koje se odnose na putovanje od kue do kole, obavljanje kunih
poslova, nedostatak uzora i na ukorenjene socijalne uloge (znaajan uzrok jaza meu
polovima u pogledu obrazovanja).
Poveanje stope pohaanja nastave nije cilj sam po sebi, ve je u pitanju unapreenje
radne snage. Sproveden je program za meunarodnu procenu uenika do 15 godina
starosti (PISA- Programme for International Student Assessment) i dobijene su znaajne
varijacije u kognitivnim ishodima.
 Grafikon 4: PISA rezultati iz matematike, 2009 (nivo znanja)

Na grafikonu se moe uoiti da su u Argentini, Brazilu i Indoneziji izuzetno loi rezultati

na testovima iz matematike, kao i iz itanja i prirodnih nauka, to je delimino u sprezi sa
nedovoljnim javnim izdacima na obrazovanje u odnosu na GDP tih zemalja.

Prostorna razdvojenost, uporno visoko uee neformalnog sektora zapoljavanja i

disparitet u dostupnosti obrazovanja predstavlja znaajan uticaj na rasprostranjene razlike
u visini zarada.

Grafikon 5: Nejednakost u zaradama, pokazatelji u decilima

U Indoneziji, Brazilu i Kini su zarade najvieg decila 5 do 6 puta vee od zarada najnieg
decila (u pitanju su kasne 2000te godine).
Junoafrika Republika ima mnogo vei jaz (do 20 puta), a Indija oko 12 puta.
Indija je doivela znaajan porast u nejednakosti plata od ranih 90ih do 2000ih godina (i
to kada su u pitanju stalno zaposleni, dok je za zaposlene na odreeno vreme jaz ostao
manje vie stabilan).
Brazil i Junoafrika Republika (JR) su ostvarile smanjenje jaza u zaradama od ranih
90ih do kasnih 2000ih godina (najvei progres ostvaren je krajem 90ih u JR, mada je
prisutna erozija rezultata zbog breg tempa rasta zarada onih na vrhu).

Empirijske studije ukazuju na znaajan uticaj rasne i polne diskriminacije (na tritu
rada) na nejednakost u zaradama.
Veliki uticaj imaju i razlike u vetinama, radnom iskustvu i sektorske razlike, to ne treba
zanemariti.
U Brazilu su 1993. godine, kada je u pitanju puno radno vreme, zarade ena inile
realne zarade mukaraca (smanjio se jaz; 2008. godine- 2/3 zarade).
U JR su zarade ena u iznosu od 60% realne zarade mukaraca (i 1993. i 2008. god.)
Afirkanci u proseku zarauju 4x manje (mereno u realnim zaradama ) od belaca (do
2008. god.; 1993. god i 5x manje).

Institucionalni aranmani- redistribucija dohotka

Uprkos ekonomskim razlikama, velikim neformalnostima i nejednakosti u dostupnosti

obrazovanja, strategija ekonomske politike treba da se izbori sa problemima nejednakosti
u zaradama i dohocima. To zahteva miks socijalne politike, politike zapoljavanja,
poreske politike i politike obrazovanja.

Ekonomski rast obezbeuje vrstu osnovu za ovakvu sveobuhvatnu strategiju.

Zadatak je teak u zemljama sa manje razvijenim tritem rada, socijalnim institucijama i
neadekvatnom poreskom politikom (rast javnih rashoda na socijalna davanja).

Struktura socijalne zatite u zemljama u razvoju

Pokrivenost socijalne zatite je nia u zemljama u razvoju nego u veini zemalja OECD-
a. Ukupni javni rashodi za socijalna davanju su ispod proseka zemalja OECD-a, koji
iznosi gotovo 20% GDP-a.

Postoje znaajne razlike i meu zemljama u razvoju: Brazil i Rusija- proseka OECD-a,
a Kina i Indija- 1/3 do proseka OECD-a.
Socijalna zatita je najzastupljenija u vidu penzije (samo za formalno zaposlene). U plan
socijalne zatite (penziono i zdravstveno osiguranje) je ukljueno svega 10% radne snage
u Indiji, a 50-60% u Brazilu i JR. To ukazuje na visoko uee neformalnog sektora
zapoljavanja i samozapoljavanja.
 Grafikon 6: Javni rashodi za socijalna davanja u OECD zemljama i zemljama u razvoju

Dva instrumenta nadoknada za zapoljavanje su zastupljena u zemljama u razvoju:

otpremnina i osiguranje od nezaposlenosti.
Otpremnina je u najveem broju zemalja u razvoju dominantan vid dohodovne podrke
prilikom gubitka posla u formalnom sektoru. U Rusiji je podjednako uee oba
instrumenta, dok je u JR vea zastupljenost osiguranja od nezaposlenosti.
Vee su nadoknade u toku prve godine nezaposlenosti od nadoknada u zemljama OECD-
a.

Veina zemalja ima unverzalan sistem osiguranja od nezaposlenosti, dok veina nema
obavezni program otpremnina.
Meu zemljama OECD-a, kao to su Turska i ile, otrpemina prevazilazi osiguranje od
nezaposlenosti (OON), dok u Meksiku nema OON.
U Brazilu je vea dohodovna podrka pri nezaposlenosti od OECD-a, dok je u Indiji
mnogo manja, gotovo da je ni nema.
U praksi je prosean nivo dohodovne podrke za nezaposlenost mnogo nii od proseka
OECD-a, jer veina nema prava niti ikakav vid kompenzacije (nemogunost ili odsustvo
elje firmi da plate doprinose).
U Indoneziji je svega 34% nezaposlenih sa steenim pravom na otpremininu su je i dobili
2008. godine. Uslovi za sticanje prava na otpreminu su izuzetno rigidni. Kratak je vek
trajanja beneficija zbog nezaposlenosti. U Brazilu i ileu svega 5 meseci traju ispalte
naknada za nezaposlenost po osnovu OON.
 Grafikon 7: Pokazatelji prava sticanja naknada za nezaposlenost u zemljama OECD-a i
zemljama u razvoju (procenat ukupne nezaposlenosti, 2007/2008)

Procenat nezaposlenih koji primaju naknadu za nezaposlenost je znatno nii u zemljama

u razvoju u odnosu na zemlje OECD-a.
U Brazilu iznosi 30% (gde je najvii procenat), Rusiji 25%, a u Kini i JR 10%.
Ovo je veliki uzornik razvoja neformalne ekonomije, porasta siromatva i nejednakosti.
Socijalna pomo je potpomogla smanjenje siromatva u protekloj deceniji. Ona ini
svega 58% ukupnih prihoda u domainstvu u JR, 15% u Brazilu i 20% u ileu i Meksiku
(zemlje OECD-a).
Pored direktnih novanih davanja siromanima koja su znaajna u Kini i Indoneziji,
znaajnu ulogu i Indiji i Indoneziji igraju programi hrane, dok u Rusiji i JR to ine deiji
dodaci. Cash-for-work program uveden 2002. godine u Argentini, znaajno je uticao na
smanjenje nejednakosti u zemlji.

Finansiranje socijalnih davanja

Poreski prihodi Argentine, Brazila, Rusije i JR kao uee u GDP-u, vrlo su slini onima
u zemljama OECD-a. U Kini je uee poreskih prihoda znaajno poraslo. Iako manje
naglaen, rast je ostvaren i u Indiji, Argentini, Brazilu i JR.
Tabela 1: Ukupan poreski prihod kao procenat GDP-a za veinu zemalja koje nisu lanice
OECD-a

Najvei udeo imaju porezi na potronju u zemljama u razvoju, to se znaajno razlikuje

od zemalja OECD-a. OECD zemlje tee regresivnim efektima na poreze od potronje,
dok regresivno poveavaju poreze na dohodak i doprinose. Izuzev JR, nijedan zemlja ne
poveava prihode od poreza na dohodak (poslednji rauni- 1% do 3% GDP, dok je u
OECD-u prosek ko 9%). Donedavno su u Indiji samo najbogatiji plaali porez na
dohodak. Rezultat niskih prihoda od poreza na dohodak su i administrativna uska grla u
prikupljanju poreza i evazija poreza, zbog visokog nivoa samozapoljavanja i velikog
neformalnog sektora. U Latinskoj Americi postoji jaz izmeu oekivanih i ostvarenih
prihoda od poreza od ak 50%.

Tabela 2: Poreski sistemi izabranih zemalja u razvoju: komparativni pregled

Udeo prihoda od poreza na dobit su znaajniji u zemljama u razvoju nego u zemljama
OECD-a (zbog poslova u vezi sa naftom i ostalim mineralima u zemljama poput Rusije i
JR). Tendencije ka poveavanju poreza na dobit se izbegavaju, zbog mogunosti seljenja
kapitala, kako se ne bi izgubila radna mesta, kao i zbog mogunosti smanjenja realnih
zarada zaposlenih. Sa 35% i 34% (respektivno), od Argentine i Brazila jedino SAD imaju
vee uee prihoda od poreza na dobit u GDP-u. Jedino u Brazilu postoji priblino
jednako uee doprinosa u javnim prihodima kao u zemljama OECD-a.

Izazovi ekonomske politike u borbi protiv nejednakosti

Postepeno smanjenje nejednakosti u zemljama u razvoju u dugom roku, moe se ogledati

u vieznanom pristupu, koji se odnosi na sledee 4 komponente:

1. Bolji podsticaji zarad vee formalne zaposlenosti.

2. Targetiranje onih slojeva stanovnitva kojima je socijalna pomo zaista
neophodna.
3. irenje uticaja obrazovanja i nagrada koje iz njega proistiu.
4. Pripremanje za finansiranje veih socijalnih izdataka u budunosti.

Zemlje u razvoju mogu izmeniti distribuciju dohotka kroz prilagoavanje socijalne

pomoi i poboljanje poreske politike. Bitno je ne zapostaviti potrebu za razvijanjem
programa za pomo pri zapoljavanju i prekvalifikaciji, kao i za stvaranjem boljih radnih
mesta.

Zakon o radu- zatita zaposlenih

Preterano rigidni propisi u vezi sa zapoljavanjem i otputanjem radnika najee se

identifikuju kao glavni razlog odbijanja firmi da zaposle radnike na formalnoj osnovi. U
isto vreme, pogorava se disparitet plata. Ovaj vid rigidnosti varira od zemlje do zemlje.
JR i Rusija imaju relativno nizak nivo regulacije, dok Indonezija, Kina i Indija
prevazilaze prosek OECD-a. Brazil se nalazi izmeu ova dva ekstrema, negde u proseku
zemalja OECD-a.
 Grafikon 8: Zakonodavstvo o zatiti zaposlenih

Trokovi individualnog otputanja radnika su znatno vii nego prosek zemalja OECD-a.
Ovo je rezultat komplikovanih, dugotrajnih uslova prijvaljivanja zaposlenih, kao i
velikog stepena regulacije formalnog sektora. To naroito vai za Indiju, Kinu i
Indoneziju. U Indiji i Indoneziji nema znaajnih trokova za kolektivno otputanje.
Zakon o zatiti zaposlenih najvie utie na obeshrabrivanje formalizacije firmi i njihovo
proirenje.

Mogue reenje ogleda se u poveavanju fleksibilnosti zakona i obezbeivanju drugih

vidova zatite zaposelnih (podrka u traenju posla, prekvalfikacija, poboljanje kvaliteta
radnih mesta).

ema socijalne pomoi za nezaposlene

Rast stope pokrivenosti nezaposlenih socijalnom pomoi predstavlja vaan izazov za

zemlje u razvoju. Ova tema povlai sa sobom pitanje negativne selekcije i moralnog
hazarda.

Naknade za nezaposlenost imaju vei znaaj za osobe koje nemaju znaajan izvor
sredstava u svojim domainstvima. Treba targetirati takve osobe i motivisati ih da nastave
da trae posao. Neophodno je obrtiti panju na udruivanje rizika meu zaposlenima.
Ovo se odnosi na podrku redistribucije dohotka od onih osoba sa niskim ka osobama sa
viskom rizikom od nezaposlenosti.
Neformalni radnici najee imaju manje obrazovanja i niske plate, stoga imaju
nezavisne poslove sa zaradama na granici neophodnoj za preivljavanje. Treba
redukovati adiministrativne trokove, iskoordinirati na adekvatan nain socijalne
programe, poveati mogunost vlade da udrui rizik od nezaposlenosti, tako da omogui
da socijalna zatita bude dostupnija svima i time smanji nejednakost.

Politik minimlne zrde

Minimln zrd je koristan lt z obezbeivnje plnj fer plte, te n tj nin i

pomo u sprevnju siromtv meu rdnicim, koji tkoe obuhvt i podrku
ivotnom stndrdu niskokvlifikovnoj rdnoj snzi (od kojih su mnogi mldi). Prednost
minimlne zrde iz dministrtivne perspektive je d on zhtev mlo monitoring.

Postoje dokzi iz nekih zemlj u rzvoju (primer Argentine, Brzila i Meksika) z stv
d minimln zrd utie n visinu plt i u formlnom i neformlnom delu ekonomije,
iko, br u principu, politik minimlne zrde treb d bude mnje relevntn u
zemljm u kojim je vei deo rdne snge u neformlnom sektoru. U isto vreme,
minimlne zrde treb koristiti s oprezom ko instrument protiv siromtv jer njihov
uticj zvisi od distribucije zposlenosti meu lnovim dominstv. Kd
podevmo minimlnu pltu, mor d bude uspostvljen rvnote. Ako se postvi
isuvie nisko, moe propustiti plnirne ciljeve. Kd je previsok u odnosu n prosene
zrde, on moe d obeshrbri zpoljvnje nisko-kvlifikovnih rdnik ili da
podstie zpoljvnje u neformlnom sektoru. U veini zemlj u rzvoju, odnos
minimlne zrde n prosenu zrdu kree se izmeu 18 i 25%.

Dobre meunrodne prkse, meutim, sugeriu d postoji ji osnov z primenu

smnjenj ispod minimlne plte z mlde rdnike kd poso zhtev ulgnje u obuku.
Obrzloenje je d vie diferencirn minimln zrd pru prednost podsticnju firmi
d ulu u zpoljvnje i obuku mldih rdnik, dok im omoguv d dele teret
trokov u vezi s mldim rdnicim. Socijlni prtneri imju vnu ulogu u
utvrivnju eljenog nivo z pod-minimlne zrde. Kd je zsnovn n nkndi z
obuku, rdi izbegvnj zloupotreb, treb d se sprovodi redovno prenje (monitoring).

Ciljnje socijlne pomoi onim kojim je to njpotrebnije

Trnsferi u novcu

Progrmi gotovinskih trnsfer pruju podrku prihodim z veinu stnovnitv u

ugroenim grupm u obliku testirnih koristi. Iko su u veini zemalja u razvoju te eme
prenos gotovine stlne, tkoe postoje primeri jednokrtnih ili privremenih trnsfer z
ublvnje efekt odreenog ok. Uslovni gotovinski trnsferi (UGT) izgled d su
posebno efiksni, kko u smnjenju nejednkosti, tko i u korist drugim dugorono
rzvojnim ciljevim, ko to su povenje stope upis u kole i poboljnje obrzovnih i
zdrvstvenih rezultt. Efiksnost UGT proistie iz injenice d su obino usmereni k
odreenim oblicim ponnj (npr. upotreb specifinih zdrvstvenih i obrzovnih
uslug z decu). Jedn od primer tkvih pozitivnih rezultt im veze s rodnom
dimenzijom UGT. Prvo, smi progrmi su esto fokusirni uglvnom n ene, ij je
ulog u rspodeli resurs u dominstvu pojn injenicom d je monetrni prenos
usmeren n njih. Drugo, UGT povev obim "dvostrukih dividendi" (oni smnjuju
trokove obrzovnj, tko podstiui upis dece u kole i oslobjui mjkm vreme
d rde i zruju pltu). Tkvi dulni dobici mogu biti nroito korisni u dominstvim
koj su n dnu lestvice prihod i s mlom decom. Podrzumev se, meutim, d ove
pogodnosti zvise od dostupnosti i kvlitet zdrvstvene i obrzovne infrstrukture. Svi
progrmi tkoe dokzno smnjuju nejednkosti .
Testirnje preduzetih mer je veom vno z prvilno ciljnje. To treb d bude
dekvtno dizjnirn progrm, drei rvnoteu izmeu dekvtne ztite i podsticj z
uestvovnje n tritu rd. Rizik koji treb d se izbegne je stvrnje zvisnosti meu
niskokvlifikovnim, koj n krju moe smnjiti podsticje z rd.

Bez obzir d li su ili nisu predmet uslovljvnj, svi gotovinski trnsfer progrmi treb
d budu prvilno usmervni u korist siromnih kko bi se obezbedilo efiksno
sprovoenje smnjenj nervnoprvnosti. Pun efiksn implementcij sistem
novnih trnsfer zhtev podrku sveobuhvtne dministrtivne strukture,
kombinovnje informcij merenj i institucionlnih kpcitet. Odgovrjue prenje i
sprovoenje snkcij u sluju nepridrvnj propisnih prvil mor d bude
sprovedeno d bi sistem ciljnj rdio kko treb. Iko uestlost monitoring uslov
vrir od zemlje do zemlje, postoje dokzi koji ukzuju d blge provere mogu biti
dovoljne d podstknu uesnike d potuju prvil.

Progrmi jvnih rdov (PJR)

U poreenju s emm novnih trnsfer, progrmi jvnih rdov (PJR) mogu d budu
lke uvedeni i tko obezbede podrku prihodim novo-nezposlenih rdnik koji nisu
pokriveni emm nknd z nezposlene. Njihovi osnovni ciljevi su dupli: d se
obezbedi sigurnosn mre z siromne segmente stnovnitv kroz rdno-intenzivne
jvne rdove, ko i d doprinese loklnom rzvoju kroz investicije u infrstrukturu.
Zemlje u razvoju su esto pokretle ili prilgovle svoje PJR d se uhvte u kotc i s
nezposlenou i s siromtvom (posebno meu njugroenijim grupm, npr. ene,
mldi i invlidi) tokom ekonomske krize. PJR moe brzo biti prilgoen u kriznim
vremenim d prui podrku prihodim novo-nezposlenih rdnik koji nisu obuhveni
progrmim z nezposlene.

Oni tko mogu ponuditi nekoliko prednosti u odnosu n eme gotovinskih trnsfer kd
je re o suprotstvljnju negtivnim uticjim ciklinih kretnj. S druge strne, njihov
efiksnost u dugoronom smnjenju nejednkosti i endemskog siromtv je vie
diskutbiln. Jedn od nin d se pove efiksnost PJR je ukljuivnje i nekih obuk.
Poboljnje vetin korisnik, poboljvju nse z poso i smnjuju ponovnu upotrebu
PJR istih tih pojedinc.

Interkcije s regionlnim nejednkostim

Jedn vn spekt socijlne politike jeste d njeni efekti pomu i d se smnje

regionlne nejednkosti. Mnogi ciljni gotovinski trnsferi mogu d doprinesu smnjenju
regionlnih rzlik iz smog rzlog d se izdvj z siromne i, ko tkvi, se
distribuirju prvenstveno u oblstim koje imju njvei udeo (p k i njvii psolutni
broj) siromnih pojedinc i dominstv. Rd Silveir-Neto i Azonij (2008)
pokzuje d u Brzilu gotovinski trnsferi (Bols Fmili), zjedno s minimlnom
zrdom, utiu n priblino 40% smnjenj regionlnih nejednkosti prihod u zemlji od
1995. . Iko se sfere drutvene i regionlne politike rzlikuju, prv moe d podri ovu
drugu.

Drugi vn izzov socijlne politike je d se investir u progrme koje promoviu

povenje kvlifikovnosti rdne snge. Vi obrzovn dostignu po sebi ne morju d
smnje nejednkost, jer se efekti u vezi povenog obrzovnj kumulirju uglvnom
kod visokokvlifikovnih rdnik. Meutim, kd je progrm obrzovnj iri, tko d
doprinosi unpreenju vetin rdne snge u celini, moe se povezti s viim stopm
zposlenosti i veim prosenim zrdm. Argentin i Brzil su znimljivi primeri
zemlj koje su bile uspene u poslednje dve decenije u promovisnju jednkog pristup
obrzovnju, uz istovremeno irenje distribucije efekt obrzovnj. U obe zemlje,
irenje osnovnog obrzovnj (podrno od strne ne-kolskih porodinih progrm z
poboljnje zdrvlj dece u rnom detinjstvu i progrm ishrne, ko u npredk u
uslunoj infrstrukturi) doprinelo je smnjivnju jz u zrdm izmeu kvlifikovnih i
nisko-kvlifikovnih rdnik. Njnoviji rdovi OECD- ukzuju n to d iri pristup
strunom srednjem obrzovnju moe d pomogne mldim, nezinteresovnim z
kdemsko obrzovnje, d ostnu ngovni n obrzovnju (Kuintini i Mnfredi,
2009). Znimljivo, rspoloivi dokzi sugeriu d kd se u rzredim strun obuk
kombinuje s rdom n bzi probnog rd, prelzk s kole n poso postje lki k i
z one mlde ljude koji nkndno ne budu zposljeni od strne firme koj pru obuku.

Priprem z finnsirnje vee socijlne potronje u budunosti

Rzvoj sveobuhvtnog sistem socijlne ztite mogo bi d izvri pritisk n vldinu

potronju. Ovo sugerie d je kljuni izzov z zemalja u razvoju d zdovolje dugoronu
potrebu z veim dodtnim prihodim z finnsirnje rshod socijlne ztite,
istovremeno podrvju rst. Pitnje je kko to urditi n nin koji promovie
redistribuciju i ne omet rst.
Suoeni s visokim nivoim neformlnog sektor, vn prioritet e biti proiriti
pokrivenost formlnog sektor u cilju unpreenj distributivnog kpcitet poreskog
sistem. To bi zhtevlo posebn kcent n poboljnju procedure prikupljnj prihod
putem mer koje ine osnov povenj kpcitet poreske uprve d sprovede
povinovnje poreskim obvezm. Pristup iroke bze i niske stope porez n prihode
predstvljju dobru polznu tku z poreske politike iji je cilj svoenje poremej n
minimum. Nisko poresko optereenje tkoe im pozitivne efekte n ekonomski rst, jer
povev preduzetnitvo i pospeuje strne direktnih investicije i obrzovnje. Gledjui
u budunost, meutim, ve redistribucij u zemljama u razvoju zhtev promenu
strukture poreskog sistem. Promen u strukturi porez od potronje k prihodim
povev redistributivni potencijl poreskog sistem tko to poreski reim postje vie
progresivn. Borb protiv nejednkosti i reltivnog siromtv bie time olkna.
Zakljuak

Pod sdnjim uslovim rsprostrnjenog neformlnog sektor i utje porez, ulog

porez n prerspodelu dohodk je i dlje ogrnien. Promen ove situcije e
verovtno d potrjeukoliko zemlje brzo ne uspostve nine i sredstv d proire
poresku bzu i reformiu poresku dministrciju. Do td, smnjenje nejednkosti se
bolje ostvruje kroz dobro ciljne progrme socijlne ztite i pribegvnje mehnizmim
beneficij n rdu. Te beneficije mogu imti oblik poreskih kredit, trnsfer veznih z
plte ili pulne isplte. Tmo gde postoje znjni dispriteti zrd ili prihod n dnu
distribucije, pokzlo se d se im smnjenj nejednkosti i povenj zposlenosti u
zemljm OECD-, ko one obezbeuju redovne isplte rdnik s niskim primnjim
(Immervoll i Pirson, 2009). Ko tkve, one mogu biti trktivn dodtn opcij politike u
zemljm u rzvoju.
Literatura

1. Special Focus: Inequality in Emerging Economies (EEs), Divided We Stand: Why

Inequality Keeps Rising, OECD, 2011