02tokvil PDF

Demokratija i njene granice
Aleksis de Tokvil i problem tiranije veine
Tokvilov odnos prema demokratiji
Demokratska revolucija, to je vodea tema politike filozofije

Aleksisa de Tokvila.1 Savremenik nastajanja i uspona demokratije u
prolom veku, Tokvil je uzeo da ispita uticaj modernog drutva na
tradicionalni drutveni poredak, kao i da otkrije izglede modernih
demokratskih drutava. Pri tome je njegovo prouavanje demokrat-
skog drutva bilo podstaknuto te`njom da se pronae odgovor na
jedno drugo pitanje na pitanje da li je moguna sloboda u demokra-
tiji.2 Pitanje mogunosti i karaktera slobode u demokratskom poret-
ku najva`niji je problem Tokvilove politike filozofije.
Problem demokratije, odnosno mogunosti slobode u demokra-
tiji u celokupnom Tokvilovom delu podsea na one muzike motive
koji se stalno i iznova javljaju, koji na trenutak ieznu da bi ponovo
izbili u prvi plan. Ipak, ovaj je problem najpotpunije i najbolje obra-
1
Ovaj rad ne predstavlja celovit prikaz Tokvilove politike filozofije, ve, kao to i
sm naslov upuuje, pretresanje jednog od pitanja pokrenutih u njoj. Kako je ovo
istovremeno i deo jednog ireg razmatranja o Tokvilovoj politikoj filozofiji, to
ovde nije bilo moguno ulaziti u bli=e i podrobnije objanjenje nekih drugih va-
=nih tema u Tokvilovom delu. U ovom radu, takoe, bie samo rei o pojavi tira-
nije veine, a ne i o sredstvima kojima se, prema Tokvilovom miljenju, mo=e
suprotstaviti tiraniji veine.
2
Veoma podsticajan i irok osvrt na ovaj problem u istoriji politike filozofije
mo=e se nai u radu Koste avokog Problem slobode u demokratiji, Filozof-
ske studije 1973, str. 3-69.
9
en u prvom i najveem delu ovoga pisca u Demokratiji u Ameri-
ci.3 U prouavanju demokratskog poretka Tokvil je poao od analize
amerikog drutva, koje je lieno ruevina zamaka i feudalne pro-
losti pruàlo uzor demokratije u najistijem obliku. Prilikom bo-
ravka u Americi njega je iznad svega zanimalo dejstvovanje
demokratskog sistema. Tokvilovo glavno delo nije delo o amerikoj
demokratiji, ve o demokratiji u Americi; u Americi je Tokvil video
neto vie od Amerike sliku same demokratije (une image de la
dmocratie elle mme).4 Zato i kaè u jednom pismu Dònu Stjuartu
Milu : Amerika je samo moj okvir: moj predmet je demokratija.5
Prema Tokvilu, pokretako naelo demokratije jeste jednakost
uslova (egalit de condition). Ono to je za Marksa bila klasna bor-
ba, za Vebera racionalizacija drutvenog ìvota, za Tokvila je jedna-
kost. Svaki je od ovih mislilaca, kako pie Robert Nizbet, dao
jednoj dinaminoj strani drutvenog poretka odluujui razvojni uti-
caj.6 Ovu tvrdnju, naravno, ne treba shvatati kao da je jednakost
osnovni i jedini uzrok iz koga se izvode sva istorijska zbivanja.
Mnotvo shvatanja, mnjenja i pobuda naeg doba, prema Tokvilu,
duguje svoje poreklo okolnostima koje nemaju nieg zajednikog sa
jednakou, pa su joj ak i sasvim suprotne. Mada priznaje postoja-
nje i delovanje svih ovih uzroka, Tokvil o njima manje govori. Cilj
njegovih razmatranja nije da istakne poreklo i prirodu svih ljudskih
3
Prvi vei izbor iz Tokvilovog dela objavljen je 1864-1866. u redakciji Gistava de
Bomona. Daleko je vee i pouzdanije izdanje Tokvilovih celokupnih dela u predvi-
enih 13 tomova, odnosno 22 knjige, koje je poelo da izlazi od 1951. godine u
optoj redakciji J. P. Majera Alexis de Tocqueville, Oeuvres compltes, Paris,
Gallimard. Od sistematskih dela Tokvil je inae napisao Demokratiju u Americi
(prva knjiga pojavila se 1835, a druga 1840), Stari reìm i revoluciju (nedovreno
delo iji je prvi deo izaao 1856), dok su posle Tokvilove smrti objavljena njegova
Seanja (1893). Najvei deo Tokvilovih dela su razliiti politiki, ekonomski, knji-
èvni i drugi spisi, beleke sa putovanja, kao i ogromna prepiska sa savremenicima.
4
Alexis de Tocqueville, Oeuvres compltes: De la Dmocratie en Amrique, Paris,
Gallimard, 1967, tom I, knj. I, str. 12.
5
Navedeno prema Max Lerner, Introduction: Tocqueville and America, u Alexis
de Tocqueville, Democracy in America, London, Fontana, 1966, str. LIII.
6
Robert Nisbet, Tocqueville, Alexis de, International Encyclopedia of the So-
cial Sciences, David Sills ed., New York, Macmillan, 1968, knj. 16, str. 91.
10
sklonosti i ideja, ve samo da ustanovi u kojoj je meri jednakost ove
pojave preinaila.7
Glavno naelo evropske istorije poslednjih sedam vekova jeste,
prema Tokvilu, izjednaavanje drutvenih redova. Dok se plemstvo
stalno sputa, graanstvo se neprekidno uzdiè na drutvenoj lestvi-
ci. Vei deo evropskog srednjeg veka istorija je njihovog pribliàva-
nja. Prebirajui po stranicama istorije toga perioda jedva da moèmo
naii na dogaaj koji nije doprineo irenju jednakosti. Jaanje poli-
tike moi svetenstva koje je otvorilo svoje redove razliitim dru-
tvenim slojevima; uspon pravnika sa uslo`njavanjem drutvenih
odnosa; irenje trgovine praeno bogaenjem i uzdizanjem graan-
stva; protestantizam sa svojim ukidanjem hijerarhijskih odnosa u
krilu crkve; pronalazak tampe i jaanje sredstava optenja; verova-
nje u ljudski duh kao inilac drutvenog napretka i uticanja na voe-
nje dràvnih poslova u vreme prosveenosti sve su to primeri
irenja jednakosti.
irenje jednakosti doprinelo je irenju demokratije. Pod demo-
kratijom Tokvil je podrazumevao pre svega stanje koje obeleàva od-
sustvo aristokratskog naela u ureenju drutva. Sutina demokratske
revolucije jeste u prelasku aristokratskog (feudalnog) drutva u de-
mokratsko drutvo. Posledice tog irenja jednakosti ne mogu se svesti
u okvire politikog delovanja, ve utiu na najrazliitije strane dru-
tvenog kulturnog ìvota. U razvalinama, u ostacima starog drutve-
nog poretka, Tokvil je nazirao obrise novog ureenja drutva. On je
isto tako smatrao da je u savremenom svetu demokratija koja se teme-
lji na jednakosti neizbe`na. Kao snaàn vihor koji sve pred sobom
obara i nosi, kao nabujala reka, ona se ne moè zaustaviti. U stvaranju
demokratskog poretka drutva uestvuju namerno ili nenamerno,
voljno ili nevoljno svi. Delovanje i pristalica i protivnika demokratije
ide u jednom smeru; svi oni, hteli to ili ne, rade na istoj stvari. Razvoj
u pravcu jednakosti zato je neminovan, odnosno injenica je provie-
nja (fait providentiel); taj razvoj je opti, postojan i izmie ljudskoj
moi, a svi ljudi i zbivanja doprinose njegovom napretku.8
7
Tocqueville, De la Dmocratie en Amrique, knj. II, str. 7.
8
Isto, knj. I, str. 4.
11
Mada bi pojedina mesta u uvodnom delu Demokratije u Americi
mogla da navedu na suprotan zakljuak, Tokvil je bio nepomirljivi
protivnik istorijskog determinizma. Odbacivanje istorijskog deter-
minizma naroito je razvijeno u njegovoj prepisci sa Arturom de Go-
binoom,9 jednim od najistaknutijih predstavnika tumaenja istorije
pomou rasnog inioca. U svojim Seanjima Tokvil je takoe zabe-
leìo da ne podnosi one apsolutne sisteme, koji ine sve istorijske
dogaaje zavisnim od velikih prvih uzroka meusobno povezanih
sudbinskim lancem, one misaone sisteme koji proteruju i same ljude
iz povesti ljudskog roda.10 To to savremeno drutvo ide u pravcu
demokratije ne znai, prema Tokvilu, da ljudi ne mogu da utiu na
tok i odlike demokratskog procesa i na svoj ìvot u demokratski ure-
enim drutvenim zajednicama. Naprotiv, oni mogu da utiu. Ba u
demokratskom poretku drutva, u kome je razliitost porekla izgubi-
la svoj nekadanji znaaj, regulisanje ìvota ljudi postaje sve vie
proizvod njihove volje. Ta volja ljudi moè mnogo da uini, ali ne
moè vie da povrati stare odnose i drutveni poredak.11
S druge strane, to to savremeno drutvo stremi u pravcu demo-
kratije ne znai da je sloboda u njemu unapred osigurana. Demokrat-
ska revolucija povezuje slobodu sa jednakou, ali ostavlja mogu-
nost njihovog suprotstavljanja, pa i potpunog razilaènja. Cilj
demokratske revolucije je podudaranje slobode i jednakosti. Meu-
tim, dok sloboda u doba demokratije moè da postoji samo sjedinjena
sa jednakou, jednakost je moguna i u savezu sa despotizmom.12
Demokratija se temelji na naelu jednakosti, ali ovo moè u stvarno-
sti da se izvrgne u jednakost u ropstvu, umesto jednakosti u slobodi.
Demokratiji prete dve vrste opasnosti. Prva je ukidanje same demo-
kratije uvoenjem nedemokratskih ustanova. Druga opasnost sadrà-
na je u sasvim novom obliku despotizma koji se razvija u krilu samih
9
Vidi Alexis de Tocqueville, Oeuvres compltes: Correspondance dAlexis de
Tocqueville et dArthur de Gobineau, Paris, Gallimard, 1959, tom IX.
10
Alexis de Tocqueville, Oeuvres compltes: Souvenirs, Paris, Gallimard, 1964,
tom XII, str. 84.
11
Karl-Heinz Volkmann-Schluck, Politika filozofija, Tukidid, Kant, Tocqueville,
Zagreb, Naprijed, 1977, str. 91.
12
Isto, str. 96.
12
demokratskih ustanova u tiraniji veine. Tiranija veine, prema To-
kvilu, najvei je nedostatak demokratskog ureenja drutva. U njego-
vom delu ova pojava je donekle i zbirni naziv za skoro sve mane de-
mokratije koje dovode u pitanje mogunost slobode.
U drugoj knjizi Demokratije u Americi Tokvil je izbegavao da
imenuje pojavu, koju je prvobitno oznaio kao tiraniju veine. Ta po-
java je sasvim nova i nesvodljiva na pojave i odnose starog drutve-
nog poretka. Stare rei despotizam i tiranija neprikladne su da je
oznae.13 Klonei se u drugoj knjizi Demokratije u Americi upotrebe
izraza tiranija veine, Tokvil je ispitivao oblike pojave o kojoj je
re. Preveden na renik dananje drutvene nauke Tokvilov pojam
tiranije veine obuhvata pojave masovnog drutva, izdvojenost poje-
dinca i propadanje zajednice, preovlaivanje konformizma i osred-
njosti, sveoptu racionalizaciju i birokratizaciju drutvenog ìvota i
svemo dràve.
Tokvil je smatrao da je demokratija nezaustavljiva, ali ne i neu-
krotiva. Ljudi ne mogu da drè pod nadzorom napredovanje demo-
kratije ali oni, ipak, mogu da kontroliu i njene tetne i njene korisne
posledice. Oni ne mogu da iskljue dejstvo prirodnih sila, ali mogu da
ga uine korisnim. tetne posledice demokratije, odnosno irenje jed-
nakosti bez slobode, mogu se obuzdati pomou vie drutvenih i poli-
tikih sredstava. Ta su sredstva pre svega lokalna samouprava,
drutveno i politiko udruìvanje, sloboda tampe, nezavisno sud-
stvo, potovanje pravno propisanih postupaka i formi. Tako izlazi da i
opasnosti po slobodu u demokratski ureenim drutvima, kao i sred-
stva da se ove opasnosti preduprede i otklanjanju, izviru iz samog
toga drutva. Iz njega izviru i pretnje njemu samom i njegov spas.14
Savremena drutva i pojedinci ne mogu se, dakle, odupreti te`nji
i kretanju u pravcu jednakosti uslova, odnosno demokratije. Jedino
od njih zavisi, meutim, da li e se to putovanje zavriti u ropstvu ili
slobodi.15 Time dodirujemo pitanje vrednosnih pretpostavki Tokvi-
love analize demokratije. Nasuprot konzervativcima i reakcionarima
13
14
Volkmann-Schluck, Politika filozofija, str. 124.
15
13
svoga vremena, Tokvil je bio nepokolebljivo ubeen u nezadrìvost
demokratske revolucije. Za razliku od veine liberala i privrènika
demokratije, Tokvil je upozoravao da je te`nja ka jednakosti u demo-
kratiji spojiva sa neslobodom kao i sa slobodom. Razvoj jednakosti,
po njegovom miljenju, ne znai i neopozivo ukidanje mogunosti
tiranije. Naprotiv, razvoj jednakosti utire puteve novim, jo nepozna-
tim vidovima tiranije.
Protivnicima demokratije Tokvil je nastojao da ukaè ne samo da
ometanje drutvenog razvoja u pravcu demokratije nije vie u ljudskoj
moi ve i to da je demokratija pravinija od starog drutvenog poret-
ka. Negirajui najuzvienija svojstva ljudskog duha u manjem obimu
nego to je to bio sluaj u starim tipovima drutva, sama demokratija
se odlikuje osobenom uzvienou, jer dovodi do irenja umerene ko-
liine sree meu svim ljudima. Za razliku od slobode u starim dru-
tvima, sloboda u demokratskim drutvima oslanja se na jednakost. Za
razliku od slobode starih naroda, koja je bila sloboda u nejednakosti,
sloboda modernih naroda moè biti samo sloboda u jednakosti. Prista-
licama demokratije, s druge strane, Tokvil je skretao pa`nju na njene
mane i pretnje po slobodu koje demokratija nosi u sebi.
Tokvilova nepristrasnost u odnosu prema demokratiji naroito
je lepo izraèna u pismu prijatelju i prevodiocu Demokratije u Ame-
rici na engleski Henriju Rivu: Piem u zemlji i za zemlju u kojoj je
razlog jednakosti pobedio bez mogunosti vraanja u aristokratski
poredak. Pri ovakvom stanju stvari, du`nost mi je naroito da istak-
nem rave te`nje, koje jednakost moè izazvati, da bih spreio svoje
savremenike da pred njima klonu. Ovo je jedini astan zadatak za
sve koji piu u zemlji u kojoj je borba okonana. Usuujem se da iz-
nosim teke istine o sadanjem francuskom drutvu i o demokrat-
skim drutvima uopte, ali sve ovo kazujem kao prijatelj a ne kao
kritiar. Kao prijatelj o ovome smem da govorim. Va prevod treba
da potpomogne moje gledite; ovo ne traìm od prevodioca ve od
oveka. ini mi se da ste u prevodu poslednje knjige (misli na prvu
knjigu Demokratije u Americi V. K.) ne èlei to, a povodei se za
sopstvenim pobudama, dosta ulepali ono to je suprotno demokrati-
ji, a ublaìli ono to bi moglo da nakodi aristokratiji. Preklinjem vas
iskreno da, makar se borili i protiv samoga sebe, sauvate pravi
14
karakter moje knjige, koji ini stvarna nepristrasnost teorijske ocene
dva drutva, starog i novog, pa ak i iskrena èlja da se doìvi uspo-
stavljanje novog drutva.16
Ipak, ba je ovakav Tokvilov nepristrasan odnos prema demo-
kratiji doveo do nesporazuma u tumaenju njegovog dela, do toga da
se predstavnici razliitih ideologija i politikih pravaca pozivaju na
Tokvila. Nesuglasice oko Tokvilovog dela traju do danas. Pogrena
shvatanja i tumaenja ispoljavaju se u nae vreme u pogledima onih
koji Tokvila smatraju konzervativcem, istim liberalom, pa ak i
umerenim ili konzervativnim socijalistom. Te nesuglasice su prisut-
ne i u razjanjavanju odnosa izmeu Marksovih i Tokvilovih shvata-
nja od onih pisaca koji teè da to vie suprotstave Tokvila Marksu,
do onih drugih koji gledaju da Tokvila to vie pribliè Marksu. To-
kvilova politika filozofija, meutim, izmie veini uobiajenih i ne-
matovitih podela politikih doktrina. Ona jeste sinteza razliitih
pogleda i tumaenja graanskog drutva i politike u prolom veku,
ali je samosvojna. Sa veinom predstavnika liberalizma ona ne deli
verovanje u neizbe`nost pomirenja i spajanja demokratije i slobode,
niti prihvata isto negativno shvatanje slobode, koje je opet karakte-
ristino za klasini liberalizam.
Ovaj pokuaj saètog odreivanja Tokvilovih drutvenih i poli-
tikih ideala zahteva jednu dopunu. Svedok demokratske revolucije i
borbe dva razliita drutvena poretka i suprotstavljenih sistema
vrednosti, Tokvil je po svome poreklu pripadnik staroga reìma
izraàvao u svome delu i ìvotu napetost izmeu tradicionalnih i
modernih vrednosti. To to je Tokvil pisao vie o manama demokra-
tije nego o njenim preimustvima, nije bilo izazvano samo te`njom
da se upravi pa`nja na neka po slobodu pogibeljna svojstva demo-
kratije ve i razoaranou saznanjem da nastupanje savremene de-
mokratije odnosi neke vrednosti koje je staro drutvo razvilo. Ovo
unutranje razdiranje vidno je na vie mesta u Tokvilovim radovima.
U jednoj linoj, za ìvota neobjavljenoj beleci, sm je Tokvil, na
nain po otvorenosti blizak Paskalovom, istakao svoju razumsku
16
Alexis de Tocqueville, Oeuvres compltes: Correspondance anglaise: Corre-
spondance dAlexis de Tocqueville avec Henry Reeve et John Stuart Mill, Paris,
Gallimard, 1954, tom VI, knj. I, str. 47.
15
opredeljenost za demokratiju, istovremeno sa instinktivnom naklo-
nou aristrokratskim vrednostima.17
Upozoravajui na ovakve protivurenosti u Tokvilovom delu ne
poriemo da je Tokvil stalno stremio tome da to nepristrasnije i
otvorenije razjasni sutinu demokratije i njene izglede. U sudaru po-
litikih ideologija i programa, usred pomame stranakih strasti, -
Tokvil se trudio da pogledom to dalje dopre; on se nije toliko
zanimao sadanjou koliko je stalno motrio na budunost.18 Tokvi-
lova politika filozofija, pre svega njegova razmatranja u Demokra-
tiji u Americi, nisu samo zadivljujui prodor u razumevanje i
tumaenje demokratskog poretka graanskog sveta u prvoj polovini
prolog veka ve i neobian nagovetaj budunosti toga sveta. Zato
je shvatljivo i sve ee vraanje i obraanje Tokvilu u nae vreme.
Politika tiranija veine
Otkrivajui zapreke koje demokratija nosi sama u sebi, opasno-

sti po slobodu koje su demokratiji svojstvene, Tokvil je, kao to je
ve izneto, najvie bio obuzet problemom tiranije veine. Sm naziv
ove pojave, treba odmah to rei, vie zbunjuje nego to razjanjava.
On dovodi u nedoumicu spajajui u sebi oigledno razliite stvari.
Pod samom tiranijom ve je uobiajeno podrazumevati oblik
politikog ureenja koji se odlikuje nepostojanjem ogranienja vla-
sti i vlastodràca. I Platon i Aristotel svrstavali su tiraniju u iskvare-
ne oblike vlasti. Tiranija je, po Aristotelu, monarhija koja ima samo
u vidu interese monarha; ona je despotska vlast jednog oveka nad
dràvnom zajednicom. Tiranija nema u vidu opte interese, osim ako
je u pitanju lina korist tirana. 19
Prvobitno, tiranija je vezivana za odreeni oblik sticanja i vre-
nja vlasti od strane jednog oveka. Ali u iskvarene oblike vlasti,
17
Vidi Antoine Redier, Comme disait Monsieur de Tocqueville, Paris, Librairie Per-
rin et Cie, 1925, str. 45-50.
18
Tocqueville, De la Dmocratie en Amrique, knj. I, str. 14.
19
Aristotel, Politika, Beograd, Kultura, 1960, 1279b, 1311a.
16
prema Aristotelu, nije spadala samo vladavina pojedinca (tiranija) i
manjine (oligarhija) u sopstvenom interesu i nad veinom ve i vla-
davina siromane veine u sopstvenom interesu i nad manjinom
(demokratija). U ovakvom obliku demokratije narod (demos) vlada
sm ne potinjavajui se zakonu, pa njegova vlast postaje despotska.
Takva vrsta demokratije je ono to je tiranija meu monarhijama;
karakter tih dveju vlasti je isti.20 Iz onoga to je Aristotel pisao proi-
zalo bi, dakle, da je isto onako kao to je moguna tiranija jednog
oveka, moguna i tiranija mnotva, veine. Pri tome, naravno, do-
voljno je poznato da Aristotel za pojavu o kojoj je ovde re nije upo-
trebljavao izraz tiranija veine.
Tek u doba prvih graanskih revolucija za drutveno stanje koje
je karakterisao vei ili manji stepen tlaenja manjine od strane vei-
ne poeo je da se koristi izraz tiranija veine. Meu prvima su na
opasnost da vei deo drutva moè da tlai manji, kao to manji deo
moè da tlai vei, ukazali Hamilton i Medison u Federalistikim
spisima. Samovolja i obest nisu samo svojstvo apsolutnih vladara,
ve se i u demokratskom poretku moè govoriti o vlastoljubivoj ve-
ini. Nagomilavanje celokupne vlasti, zakonodavne, izvrne i sud-
ske u istim rukama, bez obzira na to da li je u pitanju pojedinac,
nekolicina ili mnotvo, i bez obzira na to da li je u pitanju nasledna,
samopostavljena ili izabrana vlast, moè se uzeti za samu definiciju
tiranije, pisao je Medison. 21 Do slinih zakljuaka doao je i Berk u
svojim Razmiljanjima o revoluciji u Francuskoj: U demokratiji je
veina graana u stanju da najsurovije tlai manjinu kad god u toj
vrsti politike zajednice preovlauju otre razlike do ega, opet,
esto dolazi; nasiljem nad manjinom obuhvaen je daleko vei broj
pojedinaca i ono se vri mnogo èe, nego to se ikada moglo oeki-
vati od vlasti jednog oveka.22
Nije neobino to je tek Tokvil na tako potpun i snaàn nain
ukazao na zabrinjavajue posledice tiranije veine u demokratiji.
20
Isto, 1292a.
21
Alexander Hamilton, James Madison, John Jay, The Federalist Papers, New
York, New American Library, 1961, No. 47, str. 301.
22
Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France, London, Dent, 1971, str.
121-122.
17
U antikoj politikoj filozofiji (pre svega kod Aristotela) problem ti-
ranije veine ostavlja se i razreava na osoben nain, u skladu sa
osnovnim obele`jima politikog iskustva i misli u Grkoj. Zajedni-
ke vrednosti polisa tu stoje iznad tekuih i promenljivih ciljeva vei-
ne i manjine. Tek u vreme graanskih revolucija i stvaranja novih,
brojano velikih demokratskih drutava, prostranih republika
(extensive republics), kako je Medison pisao, pogibelji tiranije vei-
ne ukazale su se u punom svetlu. Pisci Federalistikih spisa i Berk
mogli su tek da nasluuju obrise tiranije veine. U Tokvilovo doba
bilo je ve moguno izuavati njene stvarne posledice.
Sledei nain razmiljanja od Aristotela do Berka i Federalisti-
kih spisa, Tokvil je kao nijedan od njegovih prethodnika razvio po-
jam tiranije veine. U njegovoj politikoj filozofiji pojam tiranije
veine postaje vieznaan. Dok su Tokvilovi prethodnici pod tirani-
jom veine uglavnom podrazumevali politiku nadmo i nasilje ve-
ine nad manjinom, i tako se bavili tiranijom politike veine, Tokvil
je u uslovima graanskog drutva upozorio i na drutvenu stranu
tiranije veine: na tiraniju javnog mnjenja i svemo dràvne vlasti.
U vreme kada je Tokvil objavio prvu knjigu Demokratije u Ame-
rici, uglavnom je prouavano politiko znaenje tiranije veine. Ve-
ina koja na izborima osvoji vlast moè, prema ovom znaenju
tiranije veine, ne samo da nametne svoju volju poraènoj manjini
ve i da oteà njeno istupanje i iznoenje sopstvenog miljenja o po-
litikim stvarima. Uticaj veine u ovom znaenju najvie dolazi do
izraàja u zakonodavnom telu u kome je veina predstavljena i koje
najdoslednije izraàva njenu volju.
Prema piscima Federalistikih spisa, jedna od mogunosti koja
je sadràna u demokratiji jeste da veina preko svojih predstavnika
vlada tiranski, tlaei manjinu. Uz tiraniju manjine, demokratija nosi
u sebi opasnost tiranije veine. Nije dovoljno uvati veinu od ma-
njine, ve treba braniti i manjinu od veine. Potrebno je, prema Me-
disonu, zatititi jedan deo drutva od nepravde drugog dela.23
Lake je, naravno, u demokratskom poretku ograniiti manjinu.
Ovo e uiniti veina uobiajenom metodom glasanja. Sm predstav-
niki karakter demokratije smanjuje mogunost otuivanja predstav-
23
Hamilton, Madison, Jay, The Federalist Papers, No. 51, str. 323.
18
nika od naroda. Ali, kako ograniiti veinu? Kako spreiti zloupotrebu
vlasti od strane onih koji su je demokratskim putem stekli? Ovo je jed-
no od sredinjih pitanja u Federalistikim spisima, kao i u Tokvilovoj
politikoj filozofiji. Zatititi opte dobro i prava graana od jedne ta-
kve skupine, i istovremeno ouvati duh i oblik narodne vlade jeste,
dakle, veliki cilj ka kome su upravljena naa istraìvanja, pisao je
Medison.24 Prema Federalistikim spisima, tiraniju veine mogu da
spree dve stvari: isprepletanost i sloènost samih drutvenih interesa,
i naelo podele vlasti. Tiranija veine ograniava se u dva podruja: u
drutvu i u oblasti politikih ustanova.
Pisci Federalistikih spisa najvie se bave pitanjem kako sprei-
ti tiraniju veine i iznose kako bi trebalo urediti odnose u jednoj kon-
kretnoj politikoj zajednici. Sve je ovo uslovljeno politikim
zadatkom koji su ovi spisi imali da obave u vreme donoenja ameri-
kog ustava. Tokvil, nasuprot ovome, vie izuava tiraniju veine i
njene uzroke. Prema piscu Demokratije u Americi, neograniena
vlast veine svojstvena je demokratiji, ona je prirodna, ini njenu
sutinu. Van veine u demokratskom poretku nema nieg to bi bilo
u stanju da joj se odupre. Narod vlada politikim svetom u demokra-
tiji isto onako kao to Bog upravlja svetom. U demokratiji narod je
izvor i utoka svega.25 Kao to je monarhiji bila svojstvena izreka da
kralj ne moè da grei, u demokratiji vaì naelo da je narod (veina)
uvek u pravu.26
Moralni autoritet veine zasniva se delom na ideji da ima vie
sposobnosti u vie ljudi, odnosno da je broj onih koji upravljaju va-
`niji od drugih njihovih svojstava.27 Istovremeno, autoritet veine
ima za svoj osnov i naelo da interesi veine ne treba da budu pretpo-
stavljeni interesima manjine. Prema Dèmsu Brajsu, koji je o demo-
kratiji u Americi pisao pribli`no pola veka posle Tokvila, iroko
razvijena sloboda miljenja i raspravljanja takoe potpomaè sve-
mo veine. Niko ne moè porei da nije imao priliku da se njegova
24
Isto, No. 10, str. 80.
25
Tocqueville, De la Dmocratie en Amrique, knj. I, str. 56, 257.
26
Alexis de Tocqueville, Oeuvres compltes: Voyages en Sicile et aux Etats-Unis,
Paris, Gallimard, 1957, tom V, knj. I.
27
Tocqueville, De la Dmocratie en Amrique, knj. 1, str. 258.
19
re ili bar glas uju. U nedemokratskim reìmima oseanje nezado-
voljstva i nepravde potpaljuje iskru otpora u grupi koja je izloèna
napadima. Oni koje veina u demokratiji nipodatava ili osuuje ne-
maju vie kome da se àle, jer su iscrpli sve mogunosti odbrane vla-
stitog gledita. Oni vie nemaju pravo priziva. Roma locuta causa
finita.28 U stvari, Brajs ovde samo ponavlja objanjenje koje je To-
kvil izneo sledeim reima: Kad se nekom oveku ili nekoj stranki
uini nepravda u Sjedinjenim Dràvama, kome da se obrati za po-
mo? Javnom mnjenju? Ali ono obrazuje veinu. Zakonodavnom
telu? Ali ono predstavlja veinu i slepo joj se pokorava. Izvrnoj vla-
sti? Ali nju postavlja veina kojoj ona sluì kao pasivno orue. Sna-
gama javnog reda? Ali one nisu nita drugo nego veina pod
oru`jem. Poroti? Ali porota je veina kojoj je dato pravo da izrie
presude; u pojedinim dràvama, veina postavlja i same sudije. Ma
kako da je nepravedna i besmislena mera koja se protiv vas upotre-
bljava, opet joj se, dakle, morate pokoriti.29
Ovako vrst autoritet veine u demokratskom poretku prati
umanjivanje va`nosti manjine i pojedinaca koji su drugaijeg milje-
nja. U demokratiji je poloàj pojedinca koji se ne slaè sa odlukama
veine protivrean. Kao demokrata, on tvrdi da su svi ljudi jednaki,
da bi u isto vreme, kao onaj koji se ne slaè, pokuao da dokaè da
sm bolje zna od veine ta je ispravno ili da ubedi da je vie u pravu
od same veine. inei ovo, pojedinac koji se ne slaè stavlja u pita-
nje naelo jednakosti. Njegova nepopustljivost (i nedoslednost)
samo izaziva veinu, potpaljujui njen gnev. Ovakav moguan ishod
stvari tera u demokratiji svakog pojedinca koji misli drukije da se
prikloni stavu veine. Naelo jednakosti, na ovaj nain posmatrano,
dovodi do rezultata suprotnih onima za kojima se ilo. Pojedinci su
jednaki, ali ipak, kako Dejvid Spic tumai Tokvilova razmatranja ti-
ranije veine, ti isti pojedinci padaju niice pred jednim autoritetom
iznad svih pred miljenjem veine.30
28
James Bryce, The American Commonwealth, New York, Macmillan, 1920, knj.
II, str. 338-346. Ovo Brajsovo delo prvi put je objavljeno 1888. godine.
29
30
David Spitz, Democracy and the Challenge of Power, New York, Columbia Uni-
versity Press, 1958, str. 19-21.
20
Vlast veine, skree pa`nju Tokvil, legitimna je i postojana u
drutvima koja nisu razdirana sukobima neizmirljivih interesa. Tamo
gde postoji drutveni sloj koji veina hoe da lii prava koja on veko-
vima priteàva, manjini je vrlo teko da se potini (plemstvo posle
Francuske revolucije). Ima zajednica u kojima lanovi manjine ne-
maju nikakvih izgleda da privuku sebi veinu, jer bi time doveli u pi-
tanje i sopstveni poloàj i privilegije u drutvu. Sa nastajanjem novog
drutvenog poretka aristokratija nije mogla da postane veina dok je
zadràvala svoje privilegije, kao to nije ni mogla da se odrekne svo-
jih privilegija a da ne prestane da bude aristokratija. Nasuprot ovome,
u Americi meu ijim graanima na prelasku u proli vek nije bilo
dubljih i stalnijih protivnosti u interesima, demokratija je bila vra i
postojanija. Tamo je svaka manjina mogla da rauna s tim da postane
veina.31
Kao i pisci Federalistikih spisa i mnogi raniji politiki mislio-
ci, Tokvil je smatrao da ne samo manjina ve i veina moè da vlada
tiranski. ta je dakle veina posmatrana u celini pisao je on ako
ne lice koje ima miljenje a jo ee interese protivne drugom licu
koje se zove manjina? A ako dozvolite da jedan ovek koji ima svu
vlast moè tu vlast da zloupotrebi nasuprot svojim protivnicima, za-
to ne biste to isto dozvolili i veini? Da li su ljudi promenili karakter
time to su se udruìli? Postavi jai, da li su postali i strpljiviji?32
U oblasti politikih ustanova tiranija veine, prema Tokvilu, naj-
vie dolazi do izraàja u radu zakonodavnog tela. To je zbog toga to
se zakonodavno telo bira neposredno i na srazmerno kratko vreme, ta-
ko da je podlo`no uticaju ne samo optih ubeenja ve i svakodnevnih
prohteva veine. Osim toga, skoro sav autoritet vlasti poiva u zako-
nodavnom telu. Jaajui autoritet onih vlasti koje su ve po sebi jake,
demokratija istovremeno slabi autoritet onih vlasti koje su po svojoj
prirodi slabe. Ona liava izvrnu vlast postojanosti i nezavisnosti i pot-
injava je zakonodavevim udima. Svemo veine poveava nepo-
stojanost zakonodavne vlasti. este promene u zakonodavnom telu
dovode do brojnih promena zakona. Sve u svemu, dve najvee
31
Tocqueville, De la Dmocratie en Amrique, knj. I, str. 258-259.
32
21
opasnosti za demokratiju leè u potinjavanju zakonodavca volji iz-
bornog tela i u usredsreivanju sve vlasti u rukama zakonodavca.33
Kao i Monteskje i pisci Federalistikih spisa, i Tokvil je smatrao
da se tiranija veine u oblasti politikih ustanova moè umeriti pri-
menom naela podele vlasti. Nema na zemlji vlasti koja bi bila do-
stojna tolikog potovanja ili ije bi pravo bilo toliko sveto da bi joj
trebalo dopustiti da vlada nekontrolisano.34 Prirodnu snagu veine
treba, prema Tokvilu, vetaki umanjiti, stvaranjem odgovarajuih
politikih ustanova. To se moè postii tako to e vlast u okviru dr-
àve biti razbijena u vie grana koje se suprotstavljaju jedne drugima
i meusobno se ograniavaju, tako da jedna vlast zaustavlja drugu
vlast. Prouavajui u Demokratiji u Americi amerike politike usta-
nove, Tokvil je smatrao da vlast veine, olienu u zakonodavnom
telu, mogu najvie da ogranie sna`na izvrna vlast i jako i samostal-
no sudstvo.
Drutvena tiranija veine
Tokvilovo izuavanje tiranije veine u savremenom drutvu ne

zavrava se prouavanjem mogunosti da veina u demokratskom
poretku zloupotrebi vlast i ukazivanjem na sredstva koja tu zloupo-
trebu mogu spreiti. Da se bavio samo ovom, politikom stranom ti-
ranije veine, Tokvilov prilog socijalnoj i politikoj filozofiji bio bi
neuporedivo skromniji. Tokvila daleko vie, meutim, uznemirava
drutvena strana tiranije veine. Njegova razmatranja imaju znaaj
pre svega tamo gde ima u vidu tiraniju veine kao drutvenu pojavu.
Niko drugi do Dòn Stjuart Mil, Tokvilov savremenik i prijatelj, pri-
znao je da je Tokvilovo upravljanje pa`nje na tiraniju veine u dru-
tvenom znaenju bio jedan od prelomnih trenutaka u njegovom
duhovnom razvoju i da je veoma uticao na njegov ogled O slobodi.35
33
34
35
Vidi John Stuart Mill, Autobiography, Oxford, Oxford University Press, 1969, str.
115-116.
22
Po tome to ispituje ne samo politiku ve i drutvenu stranu ti-
ranije veine, Tokvilovo delo se razlikuje od Federalistikih spisa.
Hamilton i Medison hteli su da utvrde kako spreiti da veina zlou-
potrebi prava i da prava manjine budu ograniena. Kako u demokrat-
skom poretku zatititi prava manjine ne dovodei u pitanje vlast
veine? U ovom znaenju problem tiranije veine naroito se posta-
vlja u drutvima koja su tokom svoje istorije tako podeljena da skoro
nemaju zajednikih vrednosti i verovanja. Ovo je bio sluaj s revolu-
cionarnom i postrevolucionarnom Francuskom, u kojoj se podela na
jakobince i antijakobince u razliitim oblicima stalno obnavljala.
Kako spreiti u ovakvim politikim reìmima u kojima je javno
mnjenje u toj meri podvojeno da veina stalno dovodi u pitanje
opravdanost delovanja manjine, a manjina osporava legitimnost vla-
sti veine da dolazak na vlast jedne od dveju suprotstavljenih sila
ne dovede do guenja prava manjine? Koja orua dati u ruke manjini
da zatiti svoja prava, ne dovodei u pitanje volju veine i efikasnost
vlasti? Zato se u irem smislu moè prihvatiti tvrenje da tamo gde
Tokvil govori o tiraniji veine kao politikoj pojavi, on vie misli na
Francusku nego na Ameriku.36
U Americi u prvoj polovini 19. veka ovaj se problem za Tokvila
postavljao drugojaije. U amerikom drutvu, koje je za razliku od
francuskog bilo srazmerno homogeno, nije postojala bojazan od tira-
nije politike (brojane) veine, ve je mogunog tiranina inilo
celo drutvo. Drugim reima, Tokvil nije imao na umu brojanu ili
politiku veinu, ve tiraniju demokratskog drutva nad manjinama i
pojedincem. Sutinu te pojave nije inila tiranija veine nad manji-
nom, koliko tiranija javnog mnjenja nad autonomijom pojedinca.
Osnov ove nove pojave je, po Tokvilu, u jednoj od odlika savre-
menog, demokratskog drutva, u njegovom individualizmu.37 Glav-
na drutvena promena koju donosi irenje jednakosti u novom
drutvenom poretku jeste individualizam. Individualizam je posledica
36
M. Horwitz, Tocqueville and the Tyranny of the Majority, The Review of Poli-
tics, 3, 1966, str. 293-307.
37
Uz dalje izlaganje o individualizmu demokratskog drutva vidi Jack Lively, The
Social and Political Thought of Alexis de Tocqueville, Oxford, Clarendon Press,
1962, str. 71-85.
23
jednakosti ili ak, mo`da, i drugo lice ove pojave. Prema Tokvilu,
dve su osnovne strane individualizma: vera u mogunost i snagu po-
jedinanog razuma, i naini miljenja i ponaanja usmereni ka samo-
me sebi, ka linim interesima. S jedne strane, dakle, individualizam
dolazi do izraàja u slobodnom razmiljanju svakog pojedinca koje
se suprotstavlja drutvenim podelama, razlikama i autoritetu dogme,
a s druge strane u te`nji pojedinca da svekolika svoja razmiljanja i
postupke upravi na samoga sebe. U prvom sluaju, individualizam
znai izlaènje pojedinca iz drutvenih okvira koji su ograniavali
njegovo kretanje i misao u feudalnom drutvu (iz okvira staleà,
struka, teritorijalnih zajednica), ruenje hijerarhijskog ustrojstva
srednjovekovlja, a u drugom znai zatvaranje pojedinca u sopstveni
svet i vrednosti (pre svega materijalnog karaktera).
Dok se u feudalnom drutvu pojedinac iznad svega oseao kao
pripadnik odreenog drutvenog sloja, poziva ili porodice, sa raskida-
njem veza koje odvajaju ove drutvene grupe jedne od drugih i pod
uticajem naela jednakosti pojedinac poinje sve vie da posmatra sve
oko sebe kroz prizmu sopstvenih interesa. U feudalnom drutvu ljudi
su bili nejednaki i pripadnici grupa koje su ih razdvajale. Ovo drutvo
stajalo je u znaku kolektivnog individualizma. U savremenom dru-
tvu sredite svega je u svakom pojedincu, uzev za sebe. Kolektivni
individualizam zamenjen je jedininim individualizmom.
Uzdiùi razum pojedinca, individualizam savremenog drutva,
prema Tokvilu, rui verovanja (ne samo religijska). Ova verovanja,
meutim, neophodna su i drutvu i pojedincu. Ona im daju odreenu
postojanost, sigurnost i oslonac usred promena koje se zbivaju u
njima i oko njih. Bez zajednikih verovanja nijedno drutvo ne moè
da opstane, jer bez njih nema ni zajednikog delovanja. Zato i u sa-
vremenom drutvu nezavisnost miljenja pojedinca moè biti manja
ili vea, ali ne i neograniena. Ni u modernom demokratskom poret-
ku drutva ne postavlja se pitanje postojanja duhovnog autoriteta,
ve pitanje gde se on nalazi i koje su mu granice.38
U feudalnom, hijerarhijski ureenom drutvu nosioci duhovnog
i moralnog autoriteta su pojedine drutvene grupe. U demokratskom
poretku, pojedinci ne priznaju vie stare autoritete. Pojedinca ispu-
38
Tocqueville, De la Dmocratie en Amrique, knj. II, str. 16-17.
24
njava gordost to je jednak sa ostalima, ali uporeujui se sa drugim
pripadnicima zajednice on u isto vreme doìvljava oseaj slabosti i
beznaajnosti. Ista pojava (jednakost) koja ga ini nezavisnim od
drugih, ini ga i izdvojenim, nezatienim i slabim pred mnotvom.
Pojedinac zato poinje da poklanja sve veu pa`nju zajednikom
miljenju. Broj sve vie postaje glavni autoritet koji izaziva potova-
nje. Javno mnjenje sve vie zamenjuje stare dogme svetenika i filo-
zofa. Vera u javno mnjenje postaje vrsta religije, a veina je njen
prorok.39 Zato se i uticaj mnotva ili veine na svest pojedinca ne
moè meriti ni sa im slinim u feudalnom drutvu, javno mnjenje
ogromnom snagom vri pritisak na svest svakog pojedinca; ono je
obuhvata, usmerava i tlai.40
Poredak demokratije je zbog svega ovoga izgraen na jednoj
protivrenosti. Stavljajui pojedinca u sredite svega, demokratija
na kraju ograniava njegovu nezavisnost i snagu. Pojedinac je tako
progutan u mnotvu jednakih pojedinaca, on se gubi u gomili41,
postajui i doslovno ovek gomile.42 Posle vie od jednog veka ot-
kako je Demokratija u Americi objavljena, ameriki sociolog Dejvid
Risman, nadahnut Tokvilovim delom, video je savremeno, razvijeno
drutvo Zapada kao usamljenu gomilu.43
Ba zato to je veina u demokratskom drutvu svemona, i po-
loàj onih koji se sa njom ne slaù je bezizgledan. Oni su preputeni
osudi drutva, a teìna te osude ni sa im se slinim ne moè porediti.
Osuda je mnogo teà od one kojoj su pojedinci i grupe ljudi izvrgnuti
u nedemokratskim reìmima. Jo pre Tokvila ovakvo poreenje je
pravio Berk, piui da su pojedinci koji trpe stavljeni osudom dru-
tva u mnogo gori poloàj od bilo koga drugog. Pod surovim vlasto-
drcem blagotvorno saoseanje oveanstva smiruje bol njihovih
rana, a podrka naroda bodri ih u njihovoj plemenitoj postojanosti;
39
John Stuart Mill, M. De Tocqueville on Democracy in America, On Politics
and Society, Gerraint Williams ed., London, Fontana, 1976.
40
41
Isto, knj. II, str. 298.
42
Motiv oveka gomile sna`no je dat u istoimenoj pripovetki Edgara Alana Poa.
Vidi Edgar Alan Po, Odabrana dela, Beograd, Nolit, 1973, str. 89-99.
43
Dejvid Risman, Usamljena gomila, Beograd, Nolit, 1964.
25
oni koji su, meutim, podvrgnuti nepravdi mnotva, lieni su svake
spoljne utehe. oveanstvo ih naputa, oni su nadvladani zaverom
cele ljudske vrste.44
U aristokratskom (srednjovekovnom) drutvu, prema Tokvilu,
ima ljudi koji se odlikuju veliinom ili snagom. Ukoliko se takvi po-
jedinci sukobe sa miljenjem veine, oni se povlae u sebe i u sebi sa-
mima nalaze dovoljno unutranje potpore i utehe. U demokratiji je
obrnuto. Povoljan sud javnosti tu je neophodan kao vazduh koji udi-
emo, i ìveti u sukobu sa mnotvom isto je to i ne ìveti.45 Sve ovo
utie na postojanost javnog mnjenja. Oni koji su prvobitno odbacivali
ovo miljenje kao pogreno polako mu se priklanjaju, a oni koji se i
dalje ne slaù, skrivaju svoje nezadovoljstvo duboko u sebi, svesni
bezizglednosti svakoga otpora. Tako savremeno drutvo, u koje jed-
nakost i potraga za materijalnim bogatstvom unose stalni nemir i pro-
mene, stie svojevrsnu postojanost, pa i nepokretnost, zahvaljujui
delovanju javnog mnjenja.46 Prema Tokvilu, u srednjovekovnom
drutvu ima vie raznolikosti u ponaanjima, idejama i oseanjima
nego u savremenom. I zato je, po njegovom sudu, ameriko drutvo,
kao tada najrazvijenije demokratsko drutvo, bilo u isto vreme i uz-
burkano i monotono.47
Nita se ne moè meriti sa snagom kojom sud javnog mnjenja pri-
tiska pojedinca i manjinu u demokratskom poretku. Tiranija drutvene
veine jaa je od tiranije politike veine. Da Tokvil daje prednost pr-
vom obliku tiranije veine nad drugim vidi se iz primera sa kojim se
susreo u politikom ìvotu jedne od amerikih dràva. Tamo su crnci,
i pored toga to su imali pravo glasa, odustajali od uea na izborima,
plaei se nasilja belaca. Zakon nije bio u stanju da odrì svoj autoritet
bez podrke veine. Tokvil se, pri tome, iuava nad injenicom da
veina, koja ima iskljuivo pravo da donese zakon, hoe jo da uìva
slobodu da mu se ili pokorava ili da tu pokornost uskrati.48
44
Burke, Reflections on the Revolution in France, str. 122.
45
46
47
Isto, knj. II, str. 236-237.
48
Isto, knj. I, str. 263-264.
26
Tiranija drutvene veine nije samo jaa od tiranije politike
veine, ve je, u izvesnom smislu, obuhvatnija od tiranije manjine.
Veina moè da tlai manjinu, jer ima materijalnu i moralnu mo;
ona ne samo da utie na ponaanje ljudi ve esto spreava i samo
delo i èlju za delovanjem pojedinca. Nije otuda neobino to Tokvil
pie da ne poznaje nijednu zemlju u kojoj ima manje nezavisnosti
duha i slobode raspravljanja nego u Americi, a ona je, u njegovo vre-
me, primer najrazvijenijeg demokratskog drutva.49
Postoji jedno mesto u Demokratiji u Americi u kome je naroito
slikovito izneto pievo shvatanje drutvene tiranije veine, tako da
ga ovde valja navesti u celini:
Veina obeleàva mislima vrlo veliki krug. U tim granicama
pisac je slobodan; ali teko njemu ako se drzne da ih prekorai. On ne
treba da se plai inkvizicije, ali je izloèn razliitim neprijatnostima i
svakodnevnom proganjanju. Politika karijera mu je zatvorena, jer
je uvredio jedinu silu koja moè da mu je otvori. Sve mu se odrie, pa
i sama slava. Pre nego to je obznanio svoje misli, verovao je da ima
pristalica, a sada, poto je svima pokazao ta misli, ini mu se da ih
vie nema; jer oni koji ga osuuju, ine to javno, a oni koji misle sli-
no njemu, a nisu smeli kao on, ute i udaljavaju se. On ustupa, podle-
è svakodnevnom pritisku, i prestaje da govori kao da ga grize savest
to je kazao istinu.
Lanci i dèlati bili su gruba orua kojima se nekada tiranija slu-
ìla, ali u nae vreme civilizacija je usavrila i sm despotizam za
koji je izgledalo da nema vie ta da naui.
Vladari su materijalizovali nasilje; demokratske republike nae-
ga doba uinile su ga isto tako umnim kao i ljudsku volju koju ono
hoe da ugui. Pod neogranienom vladom jednoga, despotizam je
grubo zlostavljao telo da bi doao do due; a dua do koje njegovi
udari nisu stizali uzdizala se slavno nad njim. Ali u demokratskim re-
publikama, tiranija ne postupa tako; ona ostavlja telo po strani i ide
pravo ka dui. Gospodar njima ne kaè: Ili ete misliti kao ja ili ete
umreti, nego veli: Slobodni ste da ne mislite kao ja; va ìvot, vaa
dobra, sve vam ostaje, ali vi ste od danas stranci meu nama. Vi ete
49
27
zadràti svoja graanska prava, ali e vam ona postati uzaludna; jer
ako budete zaèleli da vas vai sugraani izaberu, oni to nee uiniti;
a ako budete zahtevali samo da vas potuju, oni e vam i to odrei. Vi
ete ostati meu ljudima, ali ete izgubiti ljudska prava. Kada se bu-
dete pribliìli ljudima, oni e beàti od vas kao od neastivog; i sami
oni koji veruju u vau nevinost, ostavie vas, jer bi inae drugi njih
izbegavali. Budite spokojni, jer vam ostavljam ìvot, ali e vam on
biti gori od smrti.50
Na poetku 20. veka Mojsej Ostrogorski e upotrebiti rei i izra-
ze sline Tokvilovima da bi upozorio na jedan od najveih demokrat-
skih poroka. Ispitujui funkcionisanje britanskog i amerikog
politikog sistema u svome radu Demokratija i politike partije,
Ostrogorski je pisao: ovek koji ima hrabrosti da svoje miljenje is-
kaè i brani, vrlo je redak u demokratiji; on treba da bude gotovo ju-
nak dana pa da izae pred gomilu: ona je tako mnogobrojna i
nametljiva; gde bi se on mogao ukloniti, od koga bi mogao traìti za-
tite, kada svako njoj pripada? Dokle god je bila re samo o spoljnoj
prinudi, koja je ugroàvala graanina u njegovoj linosti i imanju, svi
su bili njegovi saveznici, noeni k njemu apsolutnom jednakou svo-
jih interesa. Ali im je re o prinudi javnog mnjenja, ova se jednakost
gubi u oima velike mase i pojedinac ostaje pred njom usamljen. Zato
u javnom ìvotu niko ne ide uzdignute glave: svako se unja i vue
pored zida. U demokratiji nema nikoga ko bi mogao da kaè vladaru
ono to su aragonski kortesi govorili svome kralju, pozdravljajui ga:
Mi koji vredimo koliko i Ti. Svi izjavljuju, meu sobom se utrkuju-
i, da su ponizne, vrlo ponizne sluge gomile.51
Javno mnjenje veine postaje tako izvor duhovnog autoriteta.
Osuda javnog mnjenja stavlja pojedinca u stanje potpune izdvojeno-
sti ili nemoi. On poinje da sumnja ne samo u sopstvenu mo ve i u
pravo da misli dukije od veine. Prilagodljivost vie nije samo dru-
tvena nu`nost, ve postaje duboka unutranja potreba pojedinca.
Moralni oseaj ustupa mesto prilagoavanju zahtevima drutva.52
50
Isto, knj. I, str. 266-267.
51
Mojsej Ostrogorski, Demokratija i politike partije, Beograd, tamparija Sv.
Sava, 1921, str. 149-150.
52
Lively, The Social and Political Thought of Alexis de Tocqueville, str. 88.
28
Ovu potrebu za stalnim podeavanjem i prilagoavanjem svoga
ponaanja ponaanju veine, koja u pojedincu sve vie potiskuje i
gui neka izvorna svojstva i menja njegovu prirodu, Tokvil je na jed-
nom mestu oznaio kao udvoriki duh. Kao to su glavne odlike li-
nosti koje su na dvoru okruàvale vladara bile osrednjost i preterana
savitljivost i snishodljivost, tako se i u demokratskom poretku isti
ovakav duh sve vie rasprostire u drutvu. Razlika je u tome to u de-
mokratiji ovakav oblik svesti i ponaanja nije vie vezan za jednu u-
ù drutvenu sredinu, ve obuhvata celo drutvo. U apsolutnim mo-
narhijama udvoriki duh okruàva vladara kao nosioca suvereniteta,
dok u politikom poretku u kome je suveren prisutan svuda, u reìmu
zasnovanom na naelu narodnog suvereniteta, udvoriki duh proì-
ma sve redove drutva.53
Pitanje drutvene tiranije veine je i pitanje autonomije pojedin-
ca i irenja konformizma u demokratskom drutvu. Tokvil je s pra-
vom istakao, da je vladavina veine (mase) znaila istovremeno i
vie individualizma i manje individualnosti. Vie individualizma, jer
je ukidanje srednjovekovnih privilegija pruìlo mogunost napredo-
vanja sna`nim pojedincima. Manje individualnosti, jer ùdnja za
jednakou vodi u konformizam, u stanja u kojima je uslov napredo-
vanja prihvatanje merila prosenosti.54
Piui o pojavi konformizma, neki savremeni sociolozi (osobito
predstavnici kritike teorije drutva) izneli su da je autoritet u nae
vreme izmenio svoj lik, da on nije ni nalik autoritetu kojim su se ruko-
vodili ljudi u prethodna dva veka. Prema Erihu Fromu, u 18. i 19.
veku postoje dve vrste autoriteta: racionalni i iracionalni. Obe vrste
autoriteta ispoljavaju se javno. Tano se zna ko zabranjuje odnosno
nareuje. Autoritet u nae doba sasvim je drugojaiji: on nije vie ja-
van, ve je nevidljiv, otuen, bezlian. U savremenim demokratskim
reìmima autoritet crpe svoju snagu iz injenice da je anoniman. Niko
nije autoritet, ve je to neto. Ali kako moèmo da ustanemo protiv
neega to izmie ve samoj moi naeg opaànja? Kako moèmo da
53
Tocqueville, Voyages en Sicile et aux Etats-Unis.
54
Harold Laski, Alexis de Tocqueville and Democracy, u F. J. C. Hearnshaw, ed.,
The Social and Political Ideas of Some Representative Thinkers of the Victorian
Age, London, Harrap, 1935, str. 104.
29
se pobunimo protiv nikoga?55 Kao i Tokvil, i savremeni sociolozi
misle da takav autoritet u demokratiji moè da pritiskuje pojedinca i
potisne njegovu linost, vie nego prinuda u autoritarnim reìmima.
Na jednom mestu u svome Zdravom drutvu From opisuje anonimni
autoritet na nain koji neodoljivo podsea na Tokvilovo zgraànje
nad neslobodom pojedinca u demokratskom drutvu. Konformizam
je pie From mehanizam pomou koga deluje anonimni autori-
tet. Ja moram da inim ono to svako ini, prema tome, moram da se
saglasim, ne smem da budem drukiji, ne smem da strim; moram
da budem spreman i voljan da se menjam prema promenama standar-
da; ne smem da pitam da li sam u pravu ili nisam, ve da li sam se pri-
lagodio, da nisam neto izuzetno, neto razliito. Jedino to je stalno
u meni jeste ba ova spremnost za promenu. Niko nema moi nada
mnom izuzev gomile, iji sam deo i kojoj se potinjavam.56
Slinost izmeu Tokvilovih i savremenih nalaza o delovanju
konformizma u demokratskom drutvu zahteva neka dalja objanje-
nja. Kako je bilo moguno da u sasvim razliitim drutveno-istorij-
skim situacijama Tokvil i vie savremenih sociologa dou do
podudarnih zakljuaka? Ostanimo za sada na ukazivanju na to da se
Tokvilova i neka dananja prouavanja bar u jednoj taki ukrtaju.
Prouavanja masovnog drutva i konformizma u nae vreme polaze
od datog stanja stvari. Ona opisuju savremeno, razvijeno graansko
drutvo onakvo kakvo ono jeste. I kada sadrè u sebi kritiku toga dru-
tva i kada se dvoume nad njegovim mogunostima, ona iznad svega
nude sliku toga drutva. Tokvilov postupak je drukiji. U Demokratiji
u Americi on nam pokazuje kako e demokratsko drutvo izgledati.
U vreme kada je demokratija bila jo u zaetku, Tokvil nas daleko vie
uvodi u svoja predvianja, nego to nam daje stvarnu sliku demokrat-
skog drutva. Ta njegova predvianja toliko su ìva i uverljiva da je i
sm u pojedinim trenucima, kako izgleda, poinjao da veruje u njiho-
vu stvarnost da zamenjuje ono to e biti onim to jeste.
Tokvil se ne zadràva samo na optem opisu tiranije javnog
mnjenja, ve se bavi i njenim posledicama. Predmet njegovog prou-
55
Erich Fromm, Zdravo drutvo, Beograd, Rad, 1963, str. 157-158.
56
Isto, str. 158.
30
avanja nisu samo promene koje tiranija javnog mnjenja izaziva u
pojedincu ve i drutvene posledice ove pojave.
Prva posledica tiranije javnog mnjenja jeste preovlaivanje
osrednjosti u drutvenom i politikom ìvotu. irenje konformizma
dovodi do toga da u prvi plan izbijaju pojedinci koje odlikuje ba od-
sustvo sposobnosti praeno vetinom prilagoavanja i saglaavanja.
Demokratiji ne samo da nedostaje snaga rasuivanja koja je neop-
hodna da se izaberu ljudi koji zasluùju njeno poverenje ve i èlja
da se to uini. Demokratske ustanove razvijaju oseanje zavisti u lju-
dima. Razbuujui strast jednakosti, demokratske ustanove je nika-
da potpuno ne zadovoljavaju. Zbog toga narodu (veini) sve to je
ma u emu uzvieno nad njim izgleda kao smetnja njegovim èlja-
ma, i nikakva uzvienost nije toliko legitimna da mu ne umara oi.57
Dok su najgorljiviji branioci demokratije u Tokvilovo vreme
proricali da e ona na vrh izbaciti najsposobnije i najzaslu`nije, jer je
to u interesu naroda, Tokvil upozorava na neto sasvim drugo. Nee
demokratija izbaciti na svoje elo najvrednije, ve najprosenije. Ve-
ina u demokratiji ne diskriminie sposobne i nije nemarna prema
njima. Ona im zavidi. Zbog svega ovog i interes za vrenje javnih po-
slova nije izuzetan. On ne donosi ni materijalne pogodnosti ni uticaj
koji bi se mogao poèleti, pa ak ne jami ni trajnost. Duh proseno-
sti, koji je toliko tipian za demokratiju, i posebno dolazi do izraàja
u svetu politike, nagoni izuzetne pojedince da se klone politike kao
poziva. Sposobnost, iskrenost i nezavisnost misli koji su obeleàvali
period Amerike revolucije, sve vie usahnjuju sa irenjem demo-
kratije. U vreme revolucije, prema Tokvilu, izuzetne linosti pridru-
ìle su se svojevoljno pokretu, rasprostirui svoj sjaj na narod i ne
pozajmljujui ga od njega. Javno mnjenje (veina) rukovodilo se
tada voljom pojedinaca, ne vrei pritisak na njih. U novije vreme
naroito je Rajt Mils, slino Tokvilu, na vie upeatljivih primera
skrenuo pa`nju na duhovno i moralno zaostajanje i pad savremene
politike elite u Americi u odnosu na prve tvorce amerikog ustava i
politikih ustanova.58
57
58
Vidi S. Rajt Mils, Elita vlasti, Beograd, Kultura, 1964.
31
Svoju ozbiljnu zabrinutost zbog iezavanja istaknutih ljudi i
dela i irenja prosenosti, Tokvil je izneo na snaàn nain u elipti-
nom obliku jo u svojim zabelekama sa putovanja po Americi: Za-
to dok se obrazovanost iri, izuzetni pojedinci postaju sve rei? Zato,
u vreme kada su dostignua svima pristupana, veliki intelektni talen-
ti postaju rei? Zato, kada vie nema niìh klasa, nema ni viih kla-
sa? Zato, kada znanje o tome kako treba upravljati stigne do masa,
nema vie velikih sposobnosti u upravljanju drutvom? Amerika jav-
no postavlja ova pitanja. Ali ko moè da odgovori na njih?59
Posebno su vidne posledice tiranije javnog mnjenja na podruju
kulture, zbog toga to ova oblast ljudskog duha zahteva izuzetne ob-
like delovanja i izuzetne pojedince. Tiranija javnog mnjenja ne samo
da smanjuje broj ovakvih ljudi i dela, nego uopte menja prirodu raz-
liitih oblika kulturnog stvaranja. Tu su posledice tiranije javnog
mnjenja najpogubnije.60
Dok je u aristokratskom drutvu, prema Tokvilu, nauno sazna-
nje imalo optiji karakter, u savremenom demokratskom drutvu sve
manje ima naunog istraìvanja koje je samo sobom nadahnuto.
Drutvo i nauku vie zanima praktina primena naunih saznanja
nego samo saznanje. U oblasti nauke sve se vie istiu praktine i po-
slovne crte. Nemir i uzburkanost demokratskog drutva, borba za sti-
canje moi i materijalnih dobitaka, sve vie oteàvaju predavanje
smirenom razmiljanju koje je od tolikog znaaja za razvoj teorije.
Odsustvo vremena i mira, koji su toliko potrebni u nauci kao pozivu,
utie da u demokratskom poretku u oblasti nauke ima sve manje
59
Tocqueville, Voyages en Sicile et aux Etats-Unis.
60
Mada se slagao sa Tokvilom u oceni tetnosti preovlaivanja osrednjosti u dru-
tvenom ìvotu i kulturi, Mil je smatrao da osrednjost u politikom ìvotu sama po
sebi ne mora uvek biti neto ravo. Tako je, prema Milu, Americi etrdesetih go-
dina prolog veka bio potreban srazmerno mali aparat vlasti, jer ta zemlja nije
uestvovala u ratovima, nije imala sloène meunarodne odnose i neprijatne su-
sede, nije bila optereena ostacima starog (aristokratskog) drutva kojih bi se tre-
balo oslobaati, niti je imala vei broj siromanih i neobrazovanih graana. U
ovakvoj sredini traìle su se prosene sposobnosti, i mo`da su Amerikanci na mu-
dar nain bili tedljivi kad se nisu obraali izuzetnim pojedincima za neto to su i
proseni politiari bili u stanju da uine. Mill, M. De Tocqueville on Democracy
in America, On Politics and Society, str. 211-213.
32
velikih duhova. Ipak, prema Tokvilu, ovo ne znai da nauka spolja i
kvantitativno posmatrano zaostaje, da je sve slabija i nemonija. Ni
govora o tome. U demokratskom drutvu sve je vie onih koji se nau-
kom bave, a nauka sama, ba zbog svoje praktine usmerenosti, vri
sve vei uticaj na drutvene odnose. Nekada rezultat pojedinanih na-
pora, nauka postaje sve vie veliko zajedniko preduzee. Njena mo
je u stalnom porastu. Demokratsko drutvo ne samo da ne dovodi u
pitanje nauku, ve podstie njen rascvat. Premda je to, kako Tokvil
pie, drukiji vid nauke: Dela esto nisu savrena, ali su pokuaji ne-
brojeni; i mada su rezultati pojedinanih napora po pravilu veoma
mali, opti rezultat je uvek vrlo veliki. Zato je pogrena tvrdnja da su
ljudi koji ìve u demokratskim vremenima po prirodi nezainteresova-
ni za nauku, knjièvnost i umetnost; samo mora da se prizna da ih oni
neguju na sebi svojstven nain i unose u njih svoje vrline i mane.61
Kao i nauka, i knjièvnost odraàva duh vremena. Kao i drutvo,
i ona je nagrizena demokratskim duhom. Tokvil ovde, kao i u drugim
ocenama kulturne situacije demokratskog dutva, ima pre svega na
umu stanje u Americi kao najrazvijenijem demokratskom drutvu.62
Demokratija, po njegovom miljenju, ne samo da usauje interes za
knjièvnost u industrijsku klasu (buròaziju) ve unosi industrijski
duh i u knjièvnost. Veina ljudi zato na knjièvnost gleda kao na in-
dustriju; pored nekoliko velikih pisaca koji krase knjièvnost, preo-
vlauju sitni trgovci idejama. Broj knjièvnih dela se umnoàva i
preovlauju manje vredna dela. Pisci vie obraaju pa`nju na brzinu
pisanja nego na usavravanje pojedinosti. Njihov je cilj da iznenade i
uznemire strasti, a ne da opine ukus. Zbog svega ovoga u demokrat-
skim vremenima javnost esto postupa sa svojim piscima onako kao
to su kraljevi postupali sa svojim dvoranima: ona ih plaa i prezire.63
61
62
Tokvilova ocena knjièvnog stanja u Americi naroito je bila nepovoljna. Izuzev-
i klasina engleska dela, Amerikanci, prema njegovom sudu, nisu imali vredni-
jih pisaca i knjiga. Amerika knjièvnost nije tada prevazilazila nivo novinskog
pisanja. Istini za volju treba rei da su se u Americi, u vreme kada je Tokvil izneo
svoj sud, ve javljali ili su se ubrzo pojavili pisci kao to su Po, Melvil, Hotorn,
Emerson i Toro.
63
33
U nauci pripadnici demokratskog drutva stavljaju praktino sa-
znanje iznad teorijskog; u umetnosti korisno (praktino) stoji iznad
lepog. Stavljajui korisno iznad lepog, demokratija zahteva da i lepo
bude korisno. Neguju se oni oblici umetnikog izraza koji ìvot ine
lakim, nasuprot onima koji ga ulepavaju. Stari slikari (Rafael na
primer) teìli su, prema Tokvilu, da prevaziu prirodu, stremei ka
neem to je bolje od prirode. Oni su nastojali da od oveka uine
neto to je vie od njega. Slikari prizora iz Francuske revolucije
(David i njegovi uenici) odlino su prikazali modele koje su imali
pred sobom, ali su retko zamiljali neto izvan njih.64
Slino umetnosti uopte, i pesnitvo ima zadatak da stvarnost
uini lepom. Srednjovekovno drutvo, prema Tokvilu, ini povolj-
nije tlo za razvoj poezije zbog svoga odnosa prema prolosti. Izazi-
vajui u ljudima odvratnost prema prolosti i liavajui pesnitvo
njegovog dotadanjeg ambijenta, naelo jednakosti oduzima pesni-
tvu i deo sadanjosti. U nemogunosti da u demokratskom drutvu
nae stvaralako nadahnue u mnotvu jednakih ljudi koji ga okru-
ùju, pesnik se okree prirodi; poto su sa vidika iezli bogovi i he-
roji, pesnici su se bacili na posao da opiu bujice i planine. Ali ova
je (opisna) poezija za demokratska drutva samo privremeno ree-
nje. Ukoliko je prolost kao izvor pesnitva izgubljena, ostaje neto
drugo dostojno pesnikog nadahnua. To je budunost. Ljudi u de-
mokratskom drutvu zaokupljeni su budunou. Poto su svi ljudi
jednaki i pojedinano uzev beznaajni, narod e postati predmet poe-
zije. Predmet pesnitva u demokratiji treba da postane ovek, odno-
sno oveanstvo uopte uzev.65
Tokvilova zamisao o drutvenoj tiraniji veine ili o tiraniji javnog
mnjenja imala je velikog odjeka. Ona je pre svega uticala na razmatra-
nje Dòna Stjuarta Mila.66 Bio je to Mil koji je napisao najobimnije
osvrte na obe knjige Demokratije u Americi i koji je u svojoj Autobio-
64
65
66
Prepiska izmeu Mila i Tokvila objavljena je u Alexis de Tocqueville, Oeuvres
compltes. Correspondance anglaise: Correspondance dAlexis de Tocqueville
avec Henry Reeve et John Stuart Mill, Paris, Gallimard, 1954, tom VI, knj. I.
34
grafiji izneo va`nost Tokvilovog promiljanja problema drutvene
tiranije veine za dalji razvoj svojih pogleda. Znaaj Tokvilove knji-
ge, prema Milu, ne leì samo u tome to je u njoj istaknuta vrednost
demokratije na sna`niji nain nego u reima i delovanju njenih najo-
duevljenijih privrènika ve i u tome to je Tokvil upozorio na opa-
snost koju sa sobom nosi razvoj demokratije, i to ne zato da bi se njen
razvoj zaustavio (to je prema Tokvilu nemogue), ve da bi se pod-
streknule pozitivne nasuprot negativnim stranama demokratije.67
Ve na samom poetku ogleda O slobodi Mil je priznao da je ne-
kada i sam smatrao da se problem slobode iscrpljuje u zatiti podani-
ka od tlaenja vlastodràca. 68
Po Milu, nekada se polazilo od pretpostavke (izuzetak u ovom
pogledu bila je demokratija u Grkoj) da su oni koji vladaju nu`no u
neprijateljskom odnosu prema onima nad kojima vladaju. Ogrania-
vanje vlasti u to vreme postizalo se na dva naina: priznavanjem od-
reenih prava i sloboda drutvu, odnosno pojedinim njegovim
pripadnicima i, neto kasnije, uslovljavanjem odluka vlasti pristan-
kom odreenih drutvenih grupa. Sa uspostavljanjem demokratije u
savremenom drutvu, meutim, na upravljae i one kojima se upra-
vlja ne gleda se vie kao na suprotstavljene grupe. Umesto da budu
njihovi protivnici, upravljai postaju predstavnici onih kojima upra-
vljaju i njima su odgovorni. Savremeno shvatanje ide za tim da se
upravljai poistovete sa narodom, da njihov interes i volja budu inte-
res i volja naroda. Poto nema potrebe da se narod titi od svoje sop-
stvene volje, nema ni bojazni da bi on sm sobom mogao tiranski da
upravlja. Tako, prema Milu, stoje stvari posmatrane iskljuivo teorij-
ski. U stvarnosti je problem predstavnike demokratije daleko zaple-
teniji. Sa irenjem demokratije sve vie sazreva svest da su izrazi
samouprava i vlada naroda nad samim sobom u sebi protivreni,
jer oni ne oznaavaju upravljanje svakoga samim sobom, ve vladavi-
nu najveeg dela drutva nad njegovim ostatkom. A tu se ve, kao
i kada je re o drugim oblicima vlasti, pomalja mogunost zloupotrebe
67
Ima vie radova o Tokvilovom uticaju na Mila, pa i preterivanja (u smislu prece-
njivanja ili potcenjivanja) u oceni toga uticaja, o emu ovde nee biti rei.
68
Vidi John Stuart Mill, Utilitarianism. On Liberty. Considerations on Representa-
tive Government, London, Dent, 1972, str. 65-68.
35
i tiranije onih koji vlast imaju nad onima koji njome ne raspolaù.
Tako je i Mil, slino piscima Federalistikih spisa i Tokvilu, doao
do zakljuka da, poto je volja naroda samo volja veine, i narod
(odnosno njegova veina) moè da teì da tlai jedan svoj deo; tako
da su mere opreznosti neophodne protiv ove kao i protiv svake druge
zloupotrebe vlasti.69
Poto veina moè da tlai manjinu isto onako kao to manjina
moè da tlai veinu, Mil je upozoravao i na razliku izmeu tiranije
veine i tiranije manjine. Kada celo drutvo postane tiranin onda se i
sredstva tlaenja menjaju i razlikuju od onih koja primenjuju uè
skupine pojedinaca. Postoje neke granice u kojima je opravdan uticaj
kolektivnog miljenja na delovanje i miljenje pojedinca. Zato je isto
tako va`no obezbediti odreeno podruje autonomije pojedinca, kao
to je neophodno osigurati drutvo od tiranije manjine.
Bavei se tiranijom veine, Mil je, kao i Tokvil, uoio razliku iz-
meu tiranije politike veine i tiranije javnog mnjenja. Kada je re o
prvoj, Mil je imao na umu i neke konkretne ustanove, kojima se ova
pojava moè onemoguiti. U svome delu O predstavnikoj vladi Mil
je naroito isticao da srazmerno predstavljanje smanjuje mogunost
tiranije politike (brojane) veine, obezbeujui da i manjine sra-
zmerno svojoj stvarnoj snazi budu predstavljene u parlamentu. Na
ovaj nain parlament bi predstavljao verniji odraz drutva, a ne iskri-
vljenu sliku, prema kojoj su stvarni izborni rezultati manjine (u raz-
merama celog drutva) znatno umanjeni u parlamentu (s obzirom na
broj poslanikih mesta).70
Mada je pisao o politikoj tiraniji veine, Mil je zapazio da je va-
`niji i daleko sloèniji problem, koji sa sobom nosi nastupanje de-
mokratije, pitanje drutvene tiranije veine, tiranije vladajueg
miljenja i raspoloènja71. Kao i Tokvil, i Mil je podvlaio da ono
to je najtegobnije u drutvenoj tiraniji veine jeste da se radi o du-
hovnoj tiraniji; to je tiranija ne nad telom ve nad duhom72.
69
Mill, On Liberty, str. 68.
70
Mill, Considerations on Representative Government, str. 256-275.
71
72
Mill, M. De Tocqueville on Democracy in America, On Politics and Society,
str. 216.
36
Miljenje veine u demokratiji sve je postojanije i manje podlo-
`no promeni (Mil govori ovde o despotizmu obiaja), a time su
ljudi sve vie izloèni opasnosti gubljenja moralne hrabrosti i pono-
sa, koji ine glavne odlike autonomije pojedinca. Ono to izaziva za-
brinutost jeste preterana spremnost na potinjavanje i pokornost, kao
i to to sa razvojem demokratije miljenje postaje sve ukorenjenije,
teè promenljivo. Mil je posebno bio zabrinut zbog irenja osrednjo-
sti. Njegove rei zvue na mah kao daleki odjek Tokvilovih straho-
vanja: Opta te`nja irom sveta sastoji se u tome da prosenost
postaje uzlazna sila oveanstva. U drevnim vremenima, u srednjem
veku, i sve manje i manje tokom dugog prelaza od srednjeg veka do
danas, bio je to pojedinac koji je sm po sebi predstavljao mo; a ako
je bio izuzetno sposoban ili se nalazio na istaknutom drutvenom po-
loàju, njegova mo bila je znatna. Danas su pojedinci izgubljeni u
gomili. Rei u politici da javno mnjenje vlada svetom postalo je
obina stvar. Jedina snaga dostojna toga imena danas jeste mo mas
i mo dràv, sve dok su one sredstva za ostvarivanje èlja i te`nji
mas.73 Na stvaranje javnog mnjenja ne vri skoro nikakav uticaj
miljenje izuzetnih pojedinaca ili miljenje izneto u knjigama; mnje-
nje mas stvaraju ljudi njima nalik, koji im govore posredstvom
tampe pod pritiskom potreba datog trenutka.
Tako se, na kraju, i za Mila, kao i za Tokvila, sutina problema
tiranije javnog mnjenja sastoji u tome da se to vie otkloni ili umanji
odmazda veine drutva nad manjinom i pojedincima koji misle dru-
gaije. Javno mnjenje ne treba da bude ono to nije. Ono mora ostati
vladajua sila u demokratiji. Ali ba radi stvaranja najboljeg javnog
mnjenja mora biti zajamena velika drutvena podrka miljenjima i
raspoloènjima koja su razliita od onih to ih ima veina.
Drutvena tiranija veine i svemo dràve
Tokvilovo razmatranje problema drutvene tiranije veine ne

zavrava se nabrojanim oblicima ispoljavanja ove pojave i njenim
73
37
glavnim posledicama u drutveno-politikom i kulturnom ìvotu de-
mokratije. Demokratija raa jo jednu pojavu koja je dovodi u pita-
nje svemo dràve. Na osnovu nekih mesta u Tokvilovom delu
mogao bi se ak izvesti zakljuak da se radi o dve strane jedne iste
pojave ili, bar, da su tiranija javnog mnjenja i svemo dràve dve po-
jave tesno povezane zajednikim korenima.74 Neto kasnije pokaza-
emo da je ovakvo objanjenje i stavljanje u odreeni odnos tiranije
javnog mnjenja i onoga to danas esto nazivamo birokratizacijom
drutvenog ìvota stavljalo u nedoumicu mnoge tumae Tokvilovog
dela, pa je dovelo i do njegovih razliitih tumaenja. Pre toga pogle-
dajmo kako Tokvil objanjava pojavu svemoi dràve.75
Izjednaavanje drutvenih uslova i umanjivanje drutvenih raz-
lika istovremeno je uinilo pojedince jednakim i slabim u odnosu na
drutvo, a posebno na javno mnjenje. inei pojedince jednakim i
slabim, a drutvo jakim, demokratija navodi pojedince na zakljuak
da je vlast koja predstavlja drutvo prosveenija i mudrija od ma kog
pojedinca, te da zato ona ima ne samo pravo ve i du`nost da upra-
vlja pojedincima. Tokvil doslovce kaè da je pravo i du`nost dràve
da uzme svakog pojedinca za ruku i vodi ga76.
Pokazali smo ve kako je Tokvil drutvenu tiraniju veine, poja-
vu svojstvenu demokratskom ureenju drutva, objanjavao irenjem
jednakosti glavnim naelom demokratije. Isto tako, centralizacija
vlasti i podreivanje pojedinca rastu u srazmeri sa irenjem jednako-
sti. Da bi se vlast centralizovala, pre svega je potrebno da graani -
ùde za jednakou. Centralna vlast je ve po svojoj prirodi naklonje-
na jednakosti i podstie je, jer jednakost izvanredno olakava, iri i
osigurava uticaj centralne vlasti.77
Izgleda, veli Tokvil, da se u vreme demokratije odvijaju dve re-
volucije: jedna stalno slabi vlast, druga je jaa. Rue se i ograniavaju
74
Ima miljenja da je Tokvilovo prouavanje svemoi dràve jo va`nije i original-
nije od njegovih razmatranja o tiraniji javnog mnjenja. Vidi Jirgen Habermas,
Javno mjenje: Istraìvanje u oblasti jedne kategorije graanskog drutva, Beo-
grad, Kultura, 1969, str. 173-174.
75
76
77
38
najjae vladarske dinastije, ukidaju se staleke razlike i vekovne pri-
vilegije; a u isto vreme neprekidno rastu prerogativi vrhovne vlasti.
Onaj isti narod, koji je uzdrmao i sruio vladajui poredak stvari, po-
nizno se priklanja pred najsitnijim inovnikom. Dve revolucije, o
kojima Tokvil govori, uzajamno su povezane svojim zajednikim po-
reklom i, mada idu razliitim smerovima, vode istim ishodima. Staro
aristokratsko drutvo zasnivalo se na naelu nejednakosti i privilegija.
Da bi postali jednaki, ljudi su morali da budu slobodni. Ali u meri u
kojoj se jednakost sve vie irila u savremenom drutvu uz pomo slo-
bode, samu slobodu bilo je sve teè odràti. Ruei staru dràvnu
vlast, narod poputa pred novom vlau koju je sam stvorio. Ta nova
vlast postaje ne samo sve jaa ve i sve brojnija; u meri u kojoj se uve-
ava centralna vlast raste broj javnih slu`benika koji tu vlast vre.
Centralizacija vlasti ipak nije podjednaka u svim demokratskim
drutvima. Ona zavisi od odnosa izmeu jednakosti i slobode u poje-
dinim drutvima. U Americi sloboda je starija, a jednakost srazmer-
no novija pojava. Prvi doseljenici na obale Amerike ve su bili
nauili da uestvuju u javnim poslovima, poznavali su naela vlada-
vine prava, sudske garantije, slobodu govora i tampe, line slobode.
Drugojaije je bilo u Evropi, a posebno u Francuskoj. Tu je jedna-
kost prethodila slobodi, a pobornici jednakosti bili su apsolutni vla-
dari. Narod se tu navikao na jednakost (u smislu ukidanja stalekih
privilegija i jaanja vladaoeve vlasti) znatno pre nego to je ideja
slobode doprla do njegove svesti.
Isto tako, centralizacija vlasti u demokratiji ne zavisi samo od
redosleda pojave i meusobnih odnosa jednakosti i slobode ve i od
naina na koji se jednakost uvodi. Tamo gde se ona uvodi revolucio-
narnim merama vlast je jaa i vie centralizovana. Napoleon, smatra
Tokvil, ne zasluùje ni osudu ni pohvalu zato to je u svojim rukama
usredsredio celokupnu vrhovnu vlast, jer je posle nestanka odree-
nih drutvenih staleà sva njihova vlast prela na dràvu. U Americi,
gde narod nije proao kroz revoluciju i od poetka je sm upravljao,
nije ni bilo potrebno da se u toj meri poziva na dràvu kao na uvara
slobode.
To to su pojedinci u demokratiji nezavisni ispunjava ih samo-
pouzdanjem i gordou. To to su oni istovremeno slabi primorava ih
39
da pomo ne oekuju od sebi ravnih (i takoe slabih) ostalih pojedi-
naca, ve od dràve. Njihove èlje i slabost stalno ih podseaju na dr-
àvnu vlast, u kojoj oni na kraju vide lek za sopstvenu nemo. Sama
injenica da demokratski narodi priznaju i mrze privilegije pomaè
usredsreivanju svekolike vlasti u rukama dràve. Tokvil je isto tako
zapazio da se u demokratskim drutvima pojedinci malo interesuju
za javne stvari i da ih lako preputaju jedinom vidljivom i trajnom
predstavniku celoga drutva dràvi. U meri u kojoj interes za javne
stvari i politiko uestvovanje slabi u demokratskim drutvima, jaa
ljubav prema javnom miru. Ova strast prirodno ini ljude sklonim da
svoja prava sve vie ustupaju sredinjoj vlasti. Strah od uznemirava-
nja i potreba za blagostanjem neosetno navode narod da poveava
funkcije sredinje vlasti kao jedine vlasti za koju se pokazuje da je
dovoljno jaka, obrazovana i sigurna da ih zatiti od anarhije.
Dok je u srednjovekovnom drutvu bilo vie sredita koja su de-
lila vlast izmeu sebe (porodice, staleì, cehovi) i sa dràvom, u sa-
vremenom demokratskom drutvu vlast dràve je neograniena. Kao
i Monteskje78 pre njega, i Tokvil iznosi da je u srednjovekovnom
drutvu postojalo vie drutvenih snaga koje su se nalazile izmeu
pojedinca i dràve, i titile ga u odnosu na dràvu; u savremenom
drutvu ovakve snage, odnosno drugostepene vlasti (pouvoirs se-
condaires) ne postoje. U savremenom drutvu preovlauje shvatanje
o jednoj sredinjoj vlasti, koja neposredno upravlja celom zajedni-
com. U srednjovekovnom drutvu dràva uspostavlja odnos sa dru-
tvom preko niza drutvenih grupa i organizacija kojima pojedinci
pripadaju; u savremenom drutvu ona upravlja mnotvom meu
sobom jednakih pojedinaca.
Sve revolucije i kontrarevolucije u Evropi krajem 18. i poet-
kom 19. veka bile su, prema Tokvilu, u jednome sline. One su razo-
rile i uzdrmale drugostepene vlasti. Pri tome, sva prava i privilegije
koje su iupane iz ruku staleà, cehova, porodica i pojedinaca, nisu
posluìla da se uspostave nove drugostepene vlasti na demokratskoj
osnovi, ve su usredsreene u rukama centralne vlasti. Dràva je ta
78
Vidi Montesquieu, De lEsprit des Lois, Paris, Gallimard, 1970, knj. II, gl. IV, str.
55-58.
40
koja zadobija sve veu i veu kontrolu nad graanima i sve iskljui-
viju vlast upravljanja u najsitnijim pojedinostima njihovog ìvota.
Unitavanjem sekundarnih vlasti i uzdizanjem dràve, rasprosti-
ranjem materijalistike i individualistike usmerenosti u drutvenom
ìvotu, demokratija gui i duh zajednitva u drutvenom ìvotu. U
19. veku sa slabljenjem ideje o ugovoru jaa ideja zajednice. Ova
ideja, o kakvom god da se obliku zajednice radilo (stvarnoj ili imagi-
narnoj, tradicionalnoj ili izgraenoj zajednici), poela je da se pokla-
pa sa predstavom o dobrom drutvu. Njome su legitimisani razliiti
oblici drutvenih veza i udruìvanja.79 Kidajui stare drutvene veze,
dràva je ta koja treba da ih nadomesti. Ona, meutim, nema nieg
istorodnog sa zajednicom. Ona je, kako je pisao Marks u Nemakoj
ideologiji, surogat zajednice ili prividna zajednica.80 Prema Dirke-
mu, politika dràva je nadìvela Francusku revoluciju kao usamlje-
ni inilac kolektivne organizovanosti. Pravi drutveni poredak je
iezao i dràva se javlja samo kao kolektivno organizovana aktiv-
nost drutvenog karaktera.81
Iz shvatanja o jedinstvenoj i sredinjoj vlasti dràve, koje je pre-
vagnulo u demokratsko doba, proizlazi i shvatanje o jednoobraznom
zakonodavstvu. Poto je svaki pojedinac svestan toga da se veoma
malo razlikuje od ostalih, on smatra da ista pravna pravila moraju da
budu primenljiva na sve. Dok su u srednjem veku za razliite staleè
vaìli razliiti propisi, u demokratskom drutvu za sve pojedince va-
è ista pravila, svi su jednaki pred zakonom.
U aristokratskom, srednjovekovnom drutvu vrhovna vlast za-
dovoljavala se upravljanjem i nadzorom nad zajednicom u onome to
se ticalo optih interesa; u pogledu svega drugog pojedinci su bili slo-
bodni. Vlast je imala nemaran odnos prema linim nedaama i patnja-
ma pojedinaca, ne pitajui se uopte u kojoj meri one mogu da utiu
na postojanost i razvoj jedne zajednice. Demokratska drutva krenula
su drugim pravcem. Dràva se u demokratskom poretku ne zadovo-
79
Vidi Robert Nisbet, The Quest for Community, New York, Oxford University Press,
1953 i The Sociological Tradition, New York, Basic Books, 1966, str. 47-106.
80
Karl Marx, Friedrich Engels, Rani radovi, Zagreb, Naprijed, 1961, str. 398.
81
mile Durkheim, Le Suicide, Paris, Alcan, 1897, str. 449. Navedeno prema:
From, Zdravo drutvo, str. 211-212.
41
ljava da narodom upravlja kolektivno; ona se osea pozvanom i da
ue u lini ìvot i probleme svojih graana. Upravljajui, dràva na-
stoji da graane obrazuje u razliitim trenucima njihovog ìvota i da
osigura njihovu sreu bez obzira na njihov pristanak. Jedna od glav-
nih parola u Hakslijeom Vrlom novom svetu bie da je svako srean,
jer ljudi dobijaju ono to èle i nikad ne èle ono to ne mogu dobiti.
Prema Tokvilu, pak, vlast u demokratiji postaje sve vie centra-
lizovana, obuzeta pojedinostima i inkvizitorska.82 Stavljajui svakog
pojedinca pod svoje okrilje i oblikujui ga po svojoj volji, vlast se
rasprostire nad celom zajednicom. Ona nad drutvom iri mreù jed-
noobraznih, sloènih i do tanina razraenih pravila iz kojih izuzetni
pojedinci nisu u stanju da se iupaju i oslobode. Dràvna vlast u
ovom pogledu deluje kao tiranija javnog mnjenja. Ne prisiljavajui
ljude da deluju, dràva ih stalno spreava da deluju. Ona samu ove-
kovu volju razmekava, savija je i njome upravlja. Takva vlast kao
mora pritiska drutvo sve dok narod nije sveden na nita vie od
stada plaljivih i vrednih ìvotinja, iji je pastir dràva.83
Kako je bilo moguno da ovek u doba demokratije tako nisko
padne? I na osnovu ega se jo savremeno drutvo, sa slikom kakva
je ovde data, moè nazvati demokratskim? Tokvil nudi sledee ob-
janjenje: ovek u demokratskom poretku u osnovi je protivrean.
Njega istovremeno raspinju dve razliite te`nje: on èli da bude vo-
en i da ostane slobodan. I jedna i druga te`nja proizvod su onoga to
je svojstveno savremenom drutvu jednakosti. Jednaki meu so-
bom, pojedinci su svesni svoje slobode i ponosni su na nju. Jednaki
meu sobom i svesni svoje nemoi u odnosu na ostale pojedince i
drutvo, oni stavljaju svoju sudbinu u ruke starateljskoj vlasti, koju
su sami odabrali. ak i kada se gnuaju onih koji tu vlast vre, oni tu
vlast podupiru.84 Tako nastaje nov tip politikog poretka koji u sebi
obnavlja protivrenost oveka demokratskog vremena. Kao to se u
ljudskoj prirodi bude dve suprotstavljene te`nje, tako se i drutvo
temelji na dvama protivrenim naelima: na naelu narodnog suve-
reniteta i na naelu centralizacije.
82
83
84
42
Poznata je Rusoova èstoka kritika predstavnike demokratije i
njegova misao da je engleski narod slobodan samo za vreme izbora
lanova parlamenta, da bi odmah po njihovom izboru pao u ropstvo.85
U Demokratiji u Americi nailazimo na jedno mesto koje veoma pod-
sea na Rusoa. U demokratiji, pie Tokvil, ljudi se oslobaaju svoje
zavisnosti toliko dugo koliko im je potrebno da izaberu gospodara, a
tada ponovo padaju u zavisnost. Ukoliko se podsetimo Tokvilovog
stava da savremena demokratija moè biti samo predstavnika, onda
jo vie padaju u oi njegove zamerke na raun predstavljanja. Omo-
guujui pojedincima da povremeno sudeluju u odluivanju u va`ni-
jim stvarima, demokratija ih potiskuje u manjim i linijim pitanjima.
Ono to je naroito opasno jeste zarobiti ljude u malim pojedinosti-
ma, razdeocima njihovih ìvota. A to je ba ono to dràva-pastir ini.
Poslunost koja se povremeno ispoljava u velikim stvarima nije ni
pribli`no tako opasna kao poslunost u malim stvarima. Da li e o-
vek, iji ìvot do najsitnijih tanina odreuje i ureuje dràva, biti u
stanju da se uzdigne i svesno i samostalno izabere svoje upravljae?
Da li on to uopte moè? Tokvil odgovara: Uzalud zaduùjete te iste
graane, koje ste uinili toliko zavisnim od centralne vlasti, da s vre-
mena na vreme izaberu predstavnike vlasti; to toliko va`no, ali tako
kratko i retko obavljanje slobodnog izbora, nee ih spreiti da poste-
peno gube sposobnost miljenja, oseanja i delanja i tako malo po
malo padnu ispod nivoa ljudskosti.86 Tako je snaga dràve u demo-
kratskom poretku neto to se ne moè ni sa im slinim porediti. Ni u
jednom ranijem obliku politikog ureenja nije dràva bila u stanju
da upravlja iskljuivo preko svojih organa, bez pomoi meuvlasti.
Niti je mogla sistemom jednoobraznih pravila da obuhvati sve svoje
podanike i da podrobno regulie i njihov lini ìvot. Drutvena nejed-
nakost, nedostatak odgovarajuih obavetenja i nesavrenost admini-
strativnog sistema onemoguavali su u prolosti ovakav nain
upravljanja. ak i kada je Rimska imperija bila u zenitu svoje moi,
pokoreni narodi sauvali su svoje obiaje i njihovim podrujima
upravljalo se odvojeno, a ne iskljuivo iz jednog sredita. Ma koliko
85
àn-àk Ruso, Drutveni ugovor, Beograd, Prosveta, 1949, knj. III, gl. XV, str. 74.
86
43
bila velika i beskompromisna, a u pojedinim razdobljima samovoljna
i surova, vlast rimskih vladara bila je ograniena, ili je, tanije reeno,
takav bio njen opseg; odnosei se na nekoliko predmeta, ta vlast je za-
nemarivala ostale.
Mogunosti tlaenja koje su sadràne u vlasti savremene dràve
u demokratiji neto su sasvim novo, bez presedana u dosadanjoj
istoriji. Ovako, po Tokvilu, izgleda ta slika dràve koja se kao neman
nadvila nad savremenim drutvom:
Zamiljam u kojim bi novim vidovima despotizam mogao da
se pojavi u svetu: vidim jednu nebrojenu masu slinih i jednakih
ljudi koji su bez prestanka okrenuti sami sebi da bi sebi priutili mala
i niska zadovoljstva kojima ispunjavaju duu. Svakome od njih po-
sebno uzev tua je sudbina ostalih: njegova deca i prijatelji za njega
su cela ljudska vrsta, a to se tie njegovih sugraana, mada je okru-
èn njima, on ih ne vidi, on ih dotie ne oseajui ih nimalo; postoji
samo on za sebe, i ukoliko jo uvek ima porodicu, najmanje to se
moè rei jeste da je bez otad`bine.
Iznad pojedinaca uzdiè se neograniena i starateljska vlast iji
je jedini zadatak da omogui njihovo zadovoljstvo i bdi nad njiho-
vom sudbinom. Ta vlast je apsolutna, podrobna, pravina, bri`na i
blaga. Bila bi slina oinskoj vlasti da, kao ova, teì da pripremi lju-
de za zrelo doba; naprotiv, ona nastoji da ih zanavek zadrì u detinj-
stvu; ona èli da se graani zabavljaju kako ni na ta drugo osim na
zadovoljstva ne bi pomiljali. Ta vlast drage volje radi na srei svojih
graana, ali èli pri tome da bude njihov jedini zastupnik i sudija;
ona se stara o njihovoj sigurnosti, zadovoljava njihove potrebe, pru-
à im zadovoljstva, vodi rauna o njihovim brigama, upravlja njiho-
vim poslovima, ureuje nasleivanje i raspodeljuje nasledstva, ne bi
li ih u potpunosti liila nemira razmiljanja i tegobe ìvljenja.87
Razmatranje mesta i uloge dràve koje daje Tokvil nagovetava
Veberovo prouavanje racionalizacije i birokratizacije drutvenog -
ìvota i sumorne vizije koje izviru iz Kafkinog dela. Ipak, ni opti
utisak koji ostavlja Demokratija u Americi, ni poslednje stranice
ovoga dela, nisu pesimistike. U poslednjem poglavlju Demokratije u
87
44
Americi Tokvil pie da niko sa sigurnou ne moè tvrditi da je novi
svet bolji od staroga, ve samo da je drukiji.88 Poreenja koja on pra-
vi izmeu aristokratskog i demokratskog poretka u nekim stvarima
stavljaju demokratiju iznad drutvenog poretka koji iezava:
Dobro i zlo prilino se podjednako raspodeljuju u svetu. Velika
bogatstva nestaju; broj malih bogatstava raste; èlje i uìvanja se po-
veavaju, nema vie izvanrednog blagostanja niti nesavladive bede.
Ambicija je sveopte oseanje; malo je velikih ambicija. Svaki poje-
dinac je usamljen i slab; drutvo je ìvo, vidovito i sna`no; pojedinci
se bave malim stvarima, a dràva velikim.
Due nisu sna`ne ali su obiaji i ljudski zakoni blagi. Ako se nai-
lazi na malo odanosti, uzvienih, sjajnih i istih vrlina, zato su obia-
ji valjani, nasilje je retko, a surovost gotovo nepoznata. @ivot ljudi
postaje duì i njihova svojina sigurnija. @ivot nije suvie lep ali je
ugodan i miran. Malo je veoma otmenih i veoma prostih uìvanja,
malo je uljudnosti u ophoenju i malo grubosti u ukusima. Ne nailazi
se esto na veoma uene ljude niti na veoma neznalaku svetinu. Ge-
nijalnost je postala retka, a znanje rasprostranjenije. Ljudski duh se
razvija malim naporima u kojima sudeluju svi ljudi, a ne monim
podsticajem nekolicine meu njima. Manje je savrenosti, a vie re-
zultata u delima. Sve veze rase, klase, domovine slabe; velika veza
oveanstva jaa
Gotovo sve krajnosti se ublaùju i otupljuju; gotovo sva istaknu-
ta mesta se potiru, da ustupe mesto neem osrednjem, koje je istovre-
meno i manje visoko i manje nisko, manje sjajno, ali i manje
sumorno od onoga to je do sada bilo.89
Poslednje stranice Demokratije u Americi odiu àlom za vred-
nostima i ustanovama starog drutvenog poretka, ali takoe iznose
na svetlo dana ne samo neminovnost demokratije, ve i njene vrline:
Stanje jednakosti mo`da je manje uzvieno, ali je pravednije, i u
njegovoj pravednosti sadràna je njegova veliina i lepota.90 O pra-
vednosti demokratije moè se govoriti samo u onim demokratskim
drutvima u kojima se jednakost ostvaruje u savezu sa slobodom.
88
89
90
45
Znaaj Tokvilovog prouavanja tiranije veine
Razmatranje Tokvilovog shvatanja tiranije veine povlai, kao

to je u vie navrata izneto, razlikovanje izmeu politikog i drutve-
nog znaenja ove pojave. Prvom, politikom tiranijom veine, To-
kvil je bio manje zaokupljen nego drugom, drutvenom tiranijom
veine, odnosno tiranijom javnog mnjenja.91 Razvoj savremenog
drutva pokazao je da su mesto i uticaj prve pojave manji od mesta i
uticaja druge. Ipak, u pokuaju da se grupiu i navedu glavne predno-
sti i nedostaci Tokvilovog tumaenja tiranije veine u demokratskom
poretku ne mogu se zaobii ni ocene koje se odnose na njegovo ispi-
tivanje politike tiranije veine.
Shvatanja o politikoj tiraniji veine, pa i Tokvilovo, kako danas
izgleda, imaju vie mana. Kada je pisao o tiraniji politike veine u
demokratiji, Tokvil je poao od pretpostavke da je postojea demo-
kratija poredak u kome vlada veina, ako ne neposredno, a ono ma-
kar posredno. Dalji razvoj u prouavanju demokratije pokazao je da
u njoj narod ne vlada ni posredno. Ono to daje osnovni ton savreme-
noj demokratiji jeste takmienje vie politikih manjina za glasove
veine. Za razliku od autoritarnih reìma ona nije vladavina manjine,
ali nije ni vladavina veine. Karl Manhajm i Jozef umpeter su u
drutvenoj nauci prvi i najjasnije ukazali na ovu crtu graanske de-
mokratije.92 Kasnije je ova zamisao dodatno razvijana i iskustveno
proveravana u okviru jednog shvatanja koje je postajalo vladajue u
politikoj nauci Zapada. Ovom se shvatanju, tzv. teoriji demokrat-
skog elitizma, prebacuje da svojstva savremene demokratije brka sa
prirodom demokratije uopte.93 Ne moè se, meutim, porei da je
91
Pri tome, mora se istai, Tokvil nije uvek sasvim razlikovao prvi od drugog oblika
tiranije veine. Bavei se tiranijom javnog mnjenja, on se esto vraao na prob-
lem politikih vein, meajui ove dve pojave, i nudei za spreavanje tiranije
veine neka sredstva (bolju organizaciju vlasti) kojima se jedino svemo politi-
kih vein mo`da moè obuzdati. Na ovo je veoma jasno skrenuo pa`nju Ostro-
gorski, Demokratija i politike partije, str. 152-153.
92
Vidi naroito Karl Mannheim, Essays on the Sociology of Culture, London, Rou-
tledge and Kegan Paul, 1956, i Jozef umpeter, Kapitalizam, socijalizam i demo-
kratija, Beograd, Kultura, 1960.
93
Jedan od najboljih kritikih osvrta na ovo shvatanje iznet je u knjizi Peter Bacrach,
The Theory of Democratic Elitism, London, University of London Press, 1969.
46
ba ovo shvatanje mnogo uinilo na razobliavanju stvarnosti savre-
mene demokratije.
Ruei mit o tome da u demokratiji vlada veina, predstavnici
ovoga gledanja u politikoj misli doveli su u pitanje jo jedan mit
mit o mogunosti tiranije veine. Ako je vladavina veine mit, onda
je i tiranija veine mit. Ako veina ne moè da vlada, onda ona ne mo-
è biti ni tiranska. Svi oni koji su krajem 18. i poetkom 19. veka pisa-
li o tiraniji veine, pa i Tokvil, greili su utoliko to se u demokratiji
uopte ne postavlja pitanje da li e veina nametnuti svoju volju ma-
njini, ve u kojoj meri razliite manjine jedna drugu ograniavaju uz
veu ili manju zainteresovanost veine. Prema Robertu Dalu, dono-
enje dràvnih odluka nije velianstveno nastupanje velikih veina
ujedinjenih oko nekih osnovnih politikih naela. Naprotiv, to je stal-
no umirivanje srazmerno malih grupa. I onda kada sabrane u vreme
izbora ove grupe zaista ine veinu, ne bi trebalo tumaiti ovu veinu
kao neto vie od aritmetikog izraza... Brojana veina nije u stanju
da preuzme bilo kakvu usklaenu delatnost. Razliiti delovi brojane
veine jedini raspolaù sredstvima delovanja.94
Sve u svemu, Tokvilova bojazan od tiranije politike veine po-
smatrana iz ugla savremene politike misli i iskustva sve je manje
osnovana. U ovoj oblasti, razmatranja u Demokratiji u Americi i
Federalistikim spisima zanimljivija su u meri u kojoj se bave razli-
itim politikim i pravnim ustanovama kao sredstvima koja treba da
spree da jedna grupa nametne svoju volju drugoj. Naelo podele
vlasti i sredstva za njegovo ostvarivanje znaajni su utoliko to
jame odreena prava grupama, a ne zato to brane manjinu od tira-
nije veine. Tokvilovo bavljenje problemom podele vlasti manje je
originalno i ono ide za onim idejama iji su tvorci Lok i Monteskje,
odnosno krajem 18. veka Hamilton i Medison u Americi. U ovoj
oblasti ba su se neka Tokvilova predvianja (na primer o slabosti
izvrne vlasti u Americi) pokazala netanima, to je navelo neke
tumae Tokvilovog dela, koji nisu proniknuli u njegove najdublje
poruke, da umanje znaaj Demokratije u Americi. U red ovakvih
94
Robert Dahl, A Preface to Democratic Theory, Chicago, The University of Chica-
go Press, 1964, str. 146.
47
prilaza Tokvilovom delu ide i poznati Brajsov rad o predvianjima
Hamiltona i Tokvila.95
* * *
Snaga Tokvilove misli nije danas, dakle, u analizi tiranije poli-
tike veine, ve u izuavanju jedne druge strane tiranije veine u
upozorenju na opasnosti koje sobom nosi tiranija javnog mnjenja.
Tokvil je bio svestan injenice da, za razliku od politikih vein, u
demokratiji postoji i ima prvenstveni znaaj drutvena veina. Za
razliku od prve veine koja je promenljiva i privremena, druga je
trajna i nepromenjiva. Dok prve veine nastaju i nestaju, druge su
srazmerno stalne. Promene politikih veina zbivaju se u sklopu
utvrenih ubeenja. Za razliku od mnogih svojih savremenika,
Tokvil se nije bojao nepostojanosti drutvenih veina, ve, naprotiv,
njihove preterane postojanosti. Dve su stvari zauujue prema
Tokvilu: promenljivost velikog dela ljudskih akcija i osobita nepro-
menljivost izvesnih naela. Ljudi su u stalnom pokretu; ljudski um je
skoro nepokretan.96
Bavei se pitanjem tiranije javnog mnjenja, Tokvil je tvrdio da
je ona rezultat ne onoga to ljudi ine, ve onoga to oni ne ine; ne
njihovog miljenja, ve nesposobnosti da misle. Mo javnog mnje-
nja goni pojedince da vie nastoje da se prilagoavaju uslovima i
okolnostima svoga ìvota nego da ih menjaju. Celokupan ìvot poje-
dinca pretvara se u te`nju da se ispunjavanje linih interesa i sitnih
zadovoljstava uskladi sa drutvenim i moralnim zahtevima veine.
Ovakav nain ìvota vodi gubljenju linosti i strahovitom uticaju
javnog mnjenja i opteprihvaenih vrednosti.
Opisujui na snaàn i uverljiv nain mo javnog mnjenja, treba
odmah to rei, Tokvil nije ulazio podrobnije u pitanje izvora javnog
mnjenja. Kada je prouavao javno mnjenje njega je pre svega zanima-
lo izraàvanje ove pojave i njene drutvene posledice. On nije zapa-
zio, kako primeuje Nizbet, da javno mnjenje moè biti krivotvoreno
95
James Bryce, The Constitution of the United States as Seen in the Past. The Pre-
dictions of Hamilton and Tocqueville, Studies in History and Jurisprudence,
Oxford, At the Clarendon Press, 1901, knj. I, str. 361-429.
96
48
delovanjem uìh drutvenih grupa.97 Ovaj nedostatak u analizi rezul-
tat je Tokvilovog gledanja na sastav demokratskog drutva, o emu e
jo biti rei. Slino glavnim predstavnicima politikog liberalizma
Tokvil je polazio od pretpostavke da je savremeno drutvo pre svega
skup velikog broja pojedinaca, a ne drutvenih grupa i organizacija.
Zato je on bio i manje spreman da u uìm drutvenim skupinama vidi
stvaraoce javnog mnjenja.
Samo Tokvilovo razmatranje tiranije javnog mnjenja upuuje na
vie pitanja. Da li je tiranija javnog mnjenja iskljuivo vezana za de-
mokratski poredak? Da li se irenje tiranije javnog mnjenja moè ob-
jasniti samo irenjem jednakosti u demokratskim drutvima? Ima li
konformizma i izvan demokratski ureenih zajednica?
Prema jednom miljenju, Tokvil nije bio u pravu kada je vezivao
konformistiko ponaanje iskljuivo za demokratska drutva. Kon-
formizam je, naprotiv, karakteristian za sva drutva, pa i za ona u
kojima nema ni najmanje drutvene i politike jednakosti, i za auto-
ritarna drutva.98 Moè li se prihvatiti ovakvo gledite?
Nesporno je da su konformizam i pritisak vladajuih shvatanja
prisutni u svim tipovima drutva i vlasti, ali je opet tano i to da se
najpovoljniji uslovi za tiraniju javnog mnjenja stiu u demokratskoj
zajednici. Tiranije javnog mnjenja ima tamo gde se odreena vlada-
jua shvatanja i vrednosti srazmerno slobodno uobliavaju i utvru-
ju, bez uticaja dràvnog autoriteta i prinude. To je ono to je Tokvil
imao na umu. U demokratiji dràva naknadno sankcionie odreena
verovanja i vrednosti veine, mada ni to ne mora uvek biti sluaj. Po-
jedini stavovi javnog mnjenja mogu ak biti u neskladu sa tekuom
dràvnom politikom. Sud javnog mnjenja esto dopire dalje od mera
koje dràva preduzima. Drugaije je, meutim, u autoritarnim drà-
vama. Tu na uobliavanje stavova javnog mnjenja od poetka presu-
dan uticaj vri dràva. Zato i ne postoji mogunost nesaglasnosti
izmeu stavova javnog mnjenja i dràve. Ono to pada u oi u autori-
tarnim reìmima jeste tiranija i despotizam dràve. Nasuprot tiraniji
javnog mnjenja u demokratiji stoji tiranija dràve u autoritarnim
97
Nisbet, Tocqueville, Alexis de, International Encyclopedia of the Social Scien-
ces, knj. 16, str. 91-92.
98
Spitz, Democracy and the Challenge of Power, str. 50-51.
49
oblicima vladanja. Sve ovo daje za pravo vie Tokvilu nego pojedi-
nim njegovim kritiarima. Konformizma ima tamo gde postoji
kakva-takva mogunost izbora. Tamo gde ove mogunosti vie ne-
ma, tamo gde nonkonformizam predstavlja suvie veliki rizik za po-
jedinca, gde su odsustvo pravih obavetenja, la` i zastraivanje onih
kojima se upravlja poeli da gue i samu posebnost pojedinane sve-
sti, nema ni konformizma.
Slikajui demokratsko drutvo Tokvil je drào da je u njemu ti-
ranija veine praena apatinou pojedinca. Svest o svemoi vei-
ne, odnosno javnog mnjenja, dovodi do uzmicanja pojedinaca, do
priznavanja moralne i politike nadmonosti vladajueg miljenja.
Pojedinac nema a da traì u stvarima u kojima je veina ljudi izrekla
svoj sud; ak je mo`da varljiva i sama nada da bi se u toku stvaranja
ovoga miljenja njegovi predlozi i razlozi mogli osetiti. Na pojedin-
cu je da se prikloni odlukama koje natkriljuje oreol veine, da svoje
ponaanje i miljenje tako preuredi da ne odudara nepotrebno od sta-
vova veine.
Predstavljajui na ovaj nain tiraniju drutvene veine, smatrao
je jedan broj kritiara, Tokvil je greio tvrdei da su tiranija javnog
mnjenja i apatija pojedinca blisko povezane pojave. Postoji, meu-
tim, ili jedno ili drugo. Tamo gde su pojedinci apatini nema pritiska
javnog mnjenja, odnosno nije ni potreban pritisak na njegovu svest.
Tamo gde se, pak, ovaj pritisak sree, pojedinci su oigledno nesa-
glasni, otporni na taj pritisak. Moè biti ili jedno ili drugo, ali nikako
obe pojave istovremeno. Jedan od prvih koji je ovaj prigovor uputio
Tokvilu bio je Dèms Brajs. U svome delu Amerika dràva, Brajs je
pisao o tiraniji veine vie da bi pokazao da je Tokvilov strah od te
pojave preteran.99
Jo pre Brajsa, treba na to podsetiti, Mil je smatrao da je nemo
pojedinca u savremenom drutvu osobito izazvana mnogoljudnou
dananjih drutava. Pri tome je Mil (a kasnije i Brajs) bio miljenja
da se ne moè prihvatiti Tokvilovo objanjenje nemoi pojedinca u
savremenom drutvu. Prema Tokvilu, u demokratiji su ukinute poro-
dine i staleke razlike i pojedinci su usamljeni i jednaki. Ba zato
99
Bryce, The American Commonwealth, knj. II, st r. 347-356. Uporedi i Spitz, De-
mocracy and the Challenge of Power, str. 47-56.
50
to su jednaki, ba zato to ne postoje tradicionalne veze koje bi ih
razlikovale, pojedinci su nemoni. Oni su jednaki u svojoj nemoi.
Poto su pojedinci nemoni, uticaj veine postaje preovlaujui.
Prema Milu, pojedinci nisu nemoni zato to su jednaki, ve zato to
je masa toliko narasla da su pojedinci siuni u suoenju sa njom.
U odnosu na drutvo njegov pripadnik je nalik zrnu peska na nepre-
glednoj morskoj obali. Kasnije e Dirkem govoriti o drutvu kao o
neorganizovanoj praini pojedinaca100. Slabost pojedinaca je u
usamljenosti, snaga u pripadanju. Kako je drutvo, zahvaljujui teh-
nikim usavravanjima, postalo sposobno da istovremeno deluje na
vie njih, ono moè da potini sebi ne samo pojedinca nego i vei
broj pojedinaca.101
Oseaj nemoi koji pojedinac doìvljava moè se, prema Braj-
su, porediti sa oseanjem beznaajnosti koje nas obuzima kada nou
posmatramo zvezdano nebo. Va`nost i premo veine u demokratiji
isto tako povlai za sobom ocenu da je uzaludno suprotstavljati joj
se. Polazei od toga da e veina preovladati i da, poto e preovla-
dati, mora da bude u pravu, pojedinac u demokratiji prihvata milje-
nje veine i priklanja mu se. Ova usmerenost na prilagoavanje
javnom mnjenju, pristajanje na njega i podreivanje njemu, kao i
oseaj uzaludnosti pojedinanih napora, nepravilno se, prema Braj-
su, naziva tiranijom veine. Bolje bi joj pristajao naziv fatalizam
mnotva (fatalism of multitude).
U fatalizmu mnotva, prema Brajsu, nema obesti, nepouzdano-
sti, drskosti i oholosti koje su karakteristine za tiranski tip vladanja.
Fatalizam mnotva, dodue, ini zloupotrebu vlasti veine lakom
(tiranija politike veine), ali ne ukljuuje u sebe prinudu. U fatali-
zmu mnotva nema ni pravne ni moralne prinude; karakteristino je
samo odsustvo moi otpora, umanjen oseaj line odgovornosti i du-
`nosti da se vodi borba za sopstveno miljenje, to je u nekih naroda
razvijeno verovanjem u mo sudbine.102 Mali broj pojedinaca vr-
stih ubeenja odbijae da se prikloni volji veine ukoliko se sa njom
100
Durkheim, Le Suicide, str. 448. Navedeno prema: From, Zdravo drutvo, str. 212.
101
Mill, M. De Tocqueville on Democracy in America, On Politics and Society,
str. 200-201.
102
Bryce, The American Commonwealth, knj. II, str. 352.
51
ne slaè. Ali i takvi pripadnici demokratskog drutva drugojaije
gledaju na svoju stvar poto je poraèna, nego to su inili dok je jo
imala izgleda na uspeh. ovek od ubeenja mo`da e ostati pri sta-
vu da su razlozi obe strane posle izbora isti kao i pre. Ali prosean
ovek e ponavljati svoje razloge s manje vere, manje àra, i vie pri-
tajenog straha da mo`da nije u pravu, nego to je to inio dok je vei-
na bila jo sporna; njegova spremnost za borbu bivae sve manja
svaki put kada veina iznova potvrdi svoj sud.103 to je ira drutve-
na sredina u kojoj dolaze do izraàja ove te`nje, to je vei njihov uti-
caj. Ovaj uticaj je jo vei u odnosu na pojedince nego na manjinske
grupe, koje su unutar sebe vre povezane.
Tako Brajs ne izjednaava, kao Tokvil, tiraniju javnog mnjenja i
apatiju. Prema Brajsu, apatija se svodi na pokoravanje fatalizmu
veine. Poto su u demokratiji sva miljenja jednake vrednosti, spo-
rovi se reavaju odreivanjem veine. Pogotovo u velikim drutvi-
ma, veina je ogromna, i malo e se koji pojedinac odvaìti da joj se
suprotstavi. Ovakvo potinjavanje pojedinca, koje se ispoljava u nje-
govoj apatinosti, nije isto to i tiranija. Pored toga to ne pristaju svi
da se pokore, pored toga to ima onih koji istrajavaju u svome nesla-
ganju, pojedinac koji se pokorava ini to po svojoj volji. Samo tamo
gde ovaj pritisak znai prisilno nametanje pojedincu odreenog gle-
dita ograniavanjem njegove slobode da se ne slaè, opravdano je
govoriti o zloupotrebi vlasti i tiranije. Nepravedno vrenje vlasti je
jedna stvar, a duhovno stanje koje prisiljava pojedinca da se pokori
pre nego to do takvog, nepravednog vrenja vlasti doe, i bez obzira
na nju, neto je sasvim drugo.
Moglo bi se rei da Brajs u jednoj stvari ima pravo. Tiranija ve-
ine je mo`da nepodesan izraz za pojavu o kojoj je ovde re. Kao i
mnogi drugi izrazi metaforinog znaenja, izraz tiranija veine
podstie ljudsku uobrazilju i ovu pojavu prikazuje u ìvim bojama.
Podseajui istodobno na neke druge pojave u politikom ìvotu (na
tiraniju), izraz tiranija veine nas pomalo udaljava od sutine poja-
ve koju izuavamo. Jasno je da je za pojavu koju prouavamo karak-
teristian jak uticaj na svest i ponaanje pojedinca i manjine, koji
dovodi postepeno i unapred do njihovog prilagoavanja raspoloè-
103
52
nju i miljenju veine. Da li je, meutim, ova mo veine tiranske
prirode? Da li je pojava kojom se bavimo jedan od oblika tiranije?
Na oba pitanja moè se dati jedino odrean odgovor.
Dodue, treba takoe imati na umu da je upotrebljavajui izraz
tiranija veine i sam Tokvil bio svestan toga da se radi o metafori.
Pada posebno u oi da je on ovaj izraz koristio u prvoj knjizi Demo-
kratije u Americi, dok se u drugoj knjizi, objavljenoj pet godina ka-
snije, taj izraz uopte ne sree. Opisujui nastajanje jednog novog
sveta, Tokvil je oskudevao u pojmovima kojima bi obuhvatio nove
pojave. Taj novi svet, koji je pred njegovim oima rastao, a u iju je
sudbinu on tako pomno teìo da pronikne, teko je bilo opisati pomo-
u pojmova koji su pripadali jednom drugom vremenu. Tokvilov za-
datak bio je tim teì to su njegovi savremenici upotrebljavali jo
uvek mnoge stare pojmove i rei za oznaavanje novih pojava, a da i
ne govorimo o onima koji su, svesno ili ne, odbijali da priznaju i
samu stvarnost novog sveta.
Tokvil je bio veoma svestan svega ovoga. Ljudski um prema
njemu lake otkriva stvari nego rei: otuda dolazi do upotrebe to-
liko neodgovarajuih rei i nepotpunih izraza.104 Pri kraju druge
knjige Demokratije u Americi Tokvil je pisao da se oblik ugnjetava-
nja koji je karakteristian za demokratska drutva ne moè porediti
ni sa im slinim. Uzalud tragajui za izrazom kojim bi obuhvatio
ovu pojavu, Tokvil moè samo da tvrdi da su stare rei despotizam
i tiranija neodgovarajue, da je stvar nova i da, poto ne moè da se
imenuje, preostaje jedino da se pokua da se ona definie.105
Nije samo Brajs sumnjiav u pogledu prikladnosti izraza tirani-
ja veine nego i sam Tokvil. Slaùi se u ovome, Brajs i Tokvil se,
meutim, razilaze u tumaenju pojave kojom se bave. Brajs smatra
da nezainteresovanost za politike stvari, koja ini stalno obele`je
ljudske prirode, naroito uzima maha u demokratiji. Ne ulazei u sva
objanjenja politike nezainteresovanosti (apatije), Brajs je milje-
nja da sm nain odluivanja u demokratiji (veinski) i mnogoljud-
nost savremenih demokratskih zajednica odvraaju pojedinca,
izmeu ostalog, od zanimanja za politike stvari. Ako veina u
104
Tocqueville, De la Dmocratie en Amrique, knj. I, str. 160-161.
105
53
demokratiji preovlauje, pojedinac odstupa svestan vlastite nemoi
u odnosu na veinu. Snaga je u mnotvu, veini, a pojedinac pred
tom snagom uzmie i prilagoava joj se. On se miri sa ograniava-
juom snagom brojeva. Mo i brojnost mase su za pojedinca u de-
mokratiji fatalni; kao i kada je re o verovanju u mo sudbine, tako
isto i kada je veina u pitanju, pojedinac drukijeg miljenja ne vidi
nikakav drugi izlaz, nikakvo drugo reenje. Sudbini se ne moè odu-
preti, volja veine se ne moè preinaiti. Demokratskom drutvu
zato je svojstven fatalizam mase.
Drukije je stvari, kao to smo videli, ocenjivao Tokvil. Prema
njegovom sudu, pojedinac je u demokratskom drutvu smrvljen sna-
gom izvesnih iroko prihvaenih ubeenja, metaforino reeno ti-
ranijom veine ili tiranijom javnog mnjenja. I to ne zbog toga to
je manjina obeshrabrena brojnou veine, ve zato to preovlaujua
miljenja odlikuje snaga koja slama svaki otpor. Nije problem, kako je
Brajs pomalo naivno verovao, u koliini, ve u svojstvima veine u
demokratiji. I nisu samo pojedinci apatini pred ograniavajuom
snagom brojeva, ve pred stvarnom snagom demokratskih vein.
Za Brajsa u demokratiji ima apatije, ali ne i tiranije veine. Prema
Tokvilu, obe pojave nastaju u demokratiji i uzajamno se pojaavaju.
Krajnji ishod ovih pojava je gubljenje linosti, preovlaivanje osred-
njosti i konformistikog, heteronomnog ponaanja. Brajsova ocena
izgleda savremene demokratije zato je vie optimistika, Tokvilova je
vie uzdràna. Brajsova slika demokratije je vedra, Tokvilova obazri-
va. Ove razlike u opisu demokratije nisu neobjanjive imamo li u vidu
da je Brajs pisao u herojsko, uzlazno doba demokratije. Upravo je
Brajs jedan od politikih pisaca koji je zastupao shvatanje o neminov-
nom i nezadrìvom napredovanju demokratije, o tome da je demokra-
tija normalan politiki oblik koji treba da preovlada, isto onako kao
to se uzima da je zdravlje normalna pojava u ovekovom ìvotu.
U Brajsovo vreme pojave kao to su masovno i potroako drutvo,
irenje konformizma i osrednjosti, preterana organizovanost i biro-
kratizacija drutvenog ìvota, nisu jo uvek bile uzele maha.
U vreme uspona demokratije i interesovanje za Tokvilovo delo
bilo je opalo. Demokratija u Americi imala je odjeka u vreme kada je
objavljena i kada je demokratija bila jedna nova pojava, pojava u
54
nastajanju. Tada su i Tokvilova upozorenja na opasnosti sadràne u
ovom novom obliku drutvenog poretka bila blià njegovim savre-
menicima. Ona su izazivala interesovanje i reagovanje bez obzira na
stav pojedinaca prema demokratiji. Vremenom je ovaj interes za
Tokvilova razmatranja splanjavao. U doba uvrivanja i napredo-
vanja graanske demokratije sve se vie inilo da je Tokvil u demo-
kratiji video neto to joj uopte nije svojstveno.
Tek sa produbljivanjem krize savremenog drutva, sa izbijanjem
na povrinu svih onih zala demokratije koja su Tokvila onespokoja-
vala, potvrdilo se koliko je Brajsov optimizam bio neobazriv, a
Tokvilovo strahovanje razlo`no. Piui o demokratiji u prvim dece-
nijama 19. veka Tokvil je otkrivao i nasluivao neke crte demokratije
koje e izbiti na videlo u nae doba. Ba ovo danas i podstie obna-
vljanje interesovanja za Tokvilovo delo.
Od posebnog je znaaja za razumevanje Tokvilovog shvatanja
tiranije veine njegova analiza sastava savremenog drutva. Razara-
nje stalekog sastava drutva i irenje jednakosti uslova dovelo je, po
Tokvilu, do atomizacije drutva, do njegovog raspadanja na mnotvo
pojedinaca, umesto podeljenosti drutva na vie otro razdvojenih
grupa. Slino osnovnim postavkama politikog liberalizma, i Tokvil
je polazio od pretpostavke da savremeno drutvo ini skup velikog
broja pojedinaca, a ne drutvenih grupa i organizacija. Drutvene
grupe, a posebno organizacije, zauzimaju srazmerno ogranieno
mesto u Tokvilovim razmatranjima. Pojedinac je taj koji predstavlja
osnovnu jedinicu analize.
Prema Tokvilu, drutvo njegovog doba nije klasno drutvo. Celo
njegovo objanjenje sastava savremenog drutva moglo bi se ovako
izraziti: postoje drutvene razlike, ne postoje drutvene klase. Ono
to nedostaje skupinama ije je prisustvo oigledno u demokratskim
drutvima (srednji slojevi, industrijska buròazija, radnitvo) jesu
zajednika oseanja i ciljevi, tradicije i iekivanja. Postoje bogati,
ali ne i klasa bogatih; postoje siromani, ali ne i njihova klasa. Posto-
je dakle lanovi, ali ne i zajednica.106 Istovremeno, ne samo da ne po-
stoje vre veze izmeu pojedinaca srazmerno istog bogatstva, ve
nema ni prave veze izmeu pojedinaca i grupa razliitog imovin-
106
55
skog stanja. Za Tokvila, a nasuprot Marksu, prava klasa postoji samo
tamo gde ima uzajamnosti, saradnje i meusobne zavisnosti izmeu
razliitih drutvenih grupa. Dok Marks smatra da odsustvo uzajam-
nosti izmeu radnika i kapitalista govori da klase postoje, po Tokvilu
ba zbog odsustva uzajamnosti o njima ne moè biti rei. Marks i To-
kvil, drugim reima, slino vide drutvenu situaciju svoga vremena
ali je sasvim razliito objanjavaju.107
Za predmet naeg rada, meutim, posebno je vaàn jedan drugi
deo Tokvilove slike graanskog drutva. Re je, naime, ne o podruju
neorganizovanih drutvenih grupa (klasa, slojeva), ve o organizova-
nom odseku drutvenog ìvota. I tu, prema Tokvilu, ne nailazimo na
drutvene kolektivitete, ve na usamljene pojedince. Presek savreme-
nog drutva, kao to danas znamo, jeste drukiji. U njemu preovlau-
ju organizovane grupe, a pojedinac je u drugom planu. U takvom
demokratskom drutvu, prema miljenju jednoga od Tokvilovih kriti-
ara,108 nonkonformista nije ovek koji ne usvaja opta drutvena
merila, ve pojedinac koji usvaja poseban, razliit sistem merila. Od-
bacujui vrednosti ire drutvene sredine, nonkonformisti u demo-
kratiji se drè vrednosti svoje uè sredine. Tipino je za demokratsko
drutvo da dozvoljava ovakve oblike nonkonformizma. I ba zato u
demokratiji nema tiranije veine nad manjinom, ili bi se moglo rei
da je prostor za takvu tiraniju suèn. Pojedinac koji je u stanju da bez
smetnji pripada jednoj organizaciji i bori se za ostvarenje njenih cilje-
va, ovako podràn moè spremno da se suprotstavi neraspoloènju i
osudi veine. On vie nije usamljen i skrhan pojedinac.
Tamo gde pojedinci ne mogu da se udruùju, da zajednikim
snagama podupiru gledita koja se razlikuju od stavova veine, preo-
vlauju autoritarni oblici upravljanja. Tamo gde slobodu miljenja i
izraàvanja prati sloboda organizovanja i udruìvanja moè se govo-
riti o demokratskom upravljanju. Udruènja i politike stranke pru-
àju utoite manjini pred mogunom tiranijom politike veine.
Stranke i druge drutvene i politike organizacije su sredstva pomo-
u kojih manjina moè trajno da osporava vlast veine i time da one-
mogui da se ova izmetne u tiraniju veine. Tamo gde manjini ne
107
Nisbet, The Sociological Tradition, str. 186.
108
Spitz, Democracy and the Challenge of Power, str. 46-57.
56
stoji na raspolaganju pravo organizovanja i udruìvanja zainje se
opasnost od tiranskog naina vladanja.
Pisac Demokratije u Americi potcenio je ulogu udruènja i orga-
nizacija u demokratiji eto sutine zamerki Dejvida Spica. Tamo gde
postoji razvijena mreà udruènja i organizacija, pojedinci koji se ne
slaù sa stavom veine imaju mogunost ne samo da svoje miljenje
iznesu ve i da njime utiu na javnost. Drukije reeno, nikako se ne
sme smetnuti s uma razlika izmeu demokratskog i nedemokratskog
drutva u ovom pogledu. U zavisnosti od toga da li je i u kojoj meri
doputeno zastupanje razliitih politikih pogled moè se govoriti o
veoj ili manjoj razvijenosti demokratije u jednom drutvu.
Da li je Tokvil doista potcenio va`nost slobode udruìvanja i or-
ganizovanja u demokratiji? Po naem miljenju, pre bi se moglo rei
da Tokvilov prikaz sastava demokratskog drutva nije do kraja razvi-
jen, da nije lien izvesnih protivrenosti. Po Tokvilu, naime, drutvo
je u demokratiji razmrvljeno; ono je vie skup usamljenih pojedinaca
nego grup razliite drutvene moi, bogatstva i statusa. U aristo-
kratskom drutvu osnovnu drutvenu eliju inila su razliita dru-
tvena tela (staleì, esnafi, porodice). U demokratskom drutvu
osnovnu eliju drutva ini pojedinac. Nemo pojedinca pred vei-
nom, pred drutvom, pred dràvom, moè se u demokratiji nadokna-
diti jedino udruìvanjem pojedinaca. Dok u aristokratskom poretku
tlaenje od strane dràve ograniava injenica da pojedince spajaju
razliite prirodne veze, koje se kao neke drugostepene vlasti
(pouvoirs secondaire) suprotstavljaju prvostepenoj vlasti dràve,
u demokratiji, poto su ove prirodne veze pokidane, ostaje da one
budu zamenjene vetakim vezama. Glavni oblik tih vetakih veze
u demokratiji ine razliite vrste javnih i privatnih udruènja i orga-
nizacija. Malo ko je posle Monteskjea toliku va`nost pridavao udru-
ènjima kao meuvlastima (pouvoirs intermediaries), koje treba
da onemogue tlaenje od strane veine i centralne vlasti. Po Tokvi-
lovim reima, u demokratskim drutvima umee udruìvanja je
osnovno umee (la science mre); napredak svih drugih umea zavi-
si od njegovog napredovanja.109 Politiko iskustvo i postignua
109
57
amerike demokratije u oblasti slobodnog udruìvanja i organizova-
nja, Tokvilu su ulivali velike nade. Moè li se, ako sve ovo znamo,
odràti prigovor da je Tokvil zanemario znaaj udruìvanja u demo-
kratiji i tako preuveliao opasnost tiranije veine?
Tokvil stalno istie znaaj drugostepenih vlasti za demokratiju,
ali ba pri tome u svojim izlaganjima pada u jednu protivrenost. Ta
protivrenost mogla bi se saèti u jednom pitanju: koliko je umesno
iekivati da drugostepene vlasti nadoknade drutvu ono to je dru-
tvo svojim usitnjavanjem izgubilo? Moè li se oekivati da e raz-
dvojeni i usamljeni pojedinci, suoeni sa ogromnom veinom i
jakom dràvom, biti u stanju da izgrade mreù sekundarnih vlasti,
koja e biti podesna brana od tiranije veine? Ima li mesta nadanju da
bi ove meuvlasti mogle da postanu bezbedna utoita pred naje-
zdom vladajuih verovanja i pojavom stalno rastue birokratizacije i
centralizacije drutvenog ìvota?
Jo je Aristotel pisao da tiranin, da bi se odrào, treba da uini
sve da ljudi to manje upoznaju jedni druge, jer meusobno poznava-
nje raa uzajamno poverenje.110 Kako se mogu upoznati i povezati
pojedinci koji su stranci jedni drugima? Tokvilov savremenik, voa
engleskih konzervativaca Dizraeli, ostavio je u svome romanu Sibil
ovakvu sliku pojedinca u savremenom drutvu: U velikim gradovi-
ma ljude zbliàva pohota za zaradom. Kada je re o bogaenju, oni
nisu u stanju saradnje, ve izdvojenosti. U svemu ostalom oni su ne-
marni prema svojim bli`njima. Hrianstvo nas ui da volimo bli-
`njeg kao samog sebe. Savremeno drutvo, meutim, ne priznaje bli-
`nje111. Mogu li oni koji nisu meusobno bliski to postati u javnom
ìvotu? Da li dràva, ta prvostepena vlast doputa da se samostal-
no stvaraju razliite drugostepene vlasti? Ili ona moè da trpi samo
odreeni tip udruènja i drugostepenih vlasti koji ne dovode u pita-
nje njen autoritet i legitimnost? Sve su to pitanja na koja se u Tokvi-
lovom delu ne mogu nai odgovori. Odsustvo tih odgovora moè se
objasniti istorijskom situacijom u kojoj je Demokratija u Americi pi-
sana, kao i idejnim okvirima tog dela.
110
Aristotel, Politika, 1313b.
111
Navedeno prema: Nisbet, The Sociological Tradition, str. 52.
58
Tokvil, treba na kraju i to rei, nije predvideo da i udruènja gra-
ana mogu da podlegnu procesima kojima je davno obuhvaena dr-
àvna vlast preteranoj organizovanosti i birokratizaciji. Umesto da
se u njima otkrivaju, pojedinci se u svojim udruènjima i organiza-
cijama gube. Umesto da se zbliè, oni se samo udaljavaju. Poetkom
ovoga veka Mihels je na primeru pojedinih organizacija (stranaka)
pokazao da isti oni zakoni koji vladaju u dràvi, vladaju i u pojedi-
nim drutvenim organizacijama. Umesto da pojedinca uzdignu, dru-
gostepene vlasti ga ponizuju.
Tokvilova prouavanja razliitih strana tiranije veine suoava-
ju se sa izvesnim protivrenostima u njegovom delu koje nije uvek
lako pomiriti. Prva poreenja Tokvilovih zakljuaka o tiraniji javnog
mnjenja sa njegovim opisom svemoi savremene dràve skreu pa-
`nju na jednu od mo`da najveih protivrenosti u Demokratiji u
Americi. Pitanjem tiranije javnog mnjenja Tokvil se bavi u prvoj
knjizi. Centralizacija i birokratizacija dràvne vlasti predmet su na-
roito poslednjih osam glava druge knjige. Protivrenost koja je
ovde nagovetena tako je, zapravo, protivrenost izmeu prve i dru-
ge knjige Demokratije u Americi.
Utisak koji prva knjiga Demokratije u Americi ostavlja jeste da je
veina u demokratiji svemona. Ono to dovodi u pitanje opstanak
demokratije nije nemo veine, ve, naprotiv, njena svemo. Rezultat
svemoi veine u demokratiji je taj da sve manje ima izuzetnih lino-
sti (i na podruju politike i u kulturnom ìvotu), da su u drutvu uzeli
maha osrednjost, konformizam, da su pojedinci nezatieni. ovek je
u demokratiji slab, a uticaj veine na njega podsea na hunu bujicu
pred ijim je besom svaki pojedinani napor osuen na neuspeh. Zato
i treba tragati za sredstvima (politiko-pravnim, moralnim i verskim),
koja bi ovu bujicu mogla da usmere u odreenom pravcu.
Drukiji utisak ostavlja druga knjiga, a naroito zavrna pogla-
vlja Demokratije u Americi. U prvoj knjizi istie se velika mo, pa i
drskost veine. Dok je u prvoj knjizi demokratija svemona, u zavr-
nim razmatranjima ona postaje nemona. Ako je veina u demokrati-
ji nemona, ko je onda svemoan? Ko svojom moi ugroàva
demokratski poredak stvari? Zavrna poglavlja Tokvilovog dela iz-
gleda da nude samo jedan odgovor: dràva. Dràva u demokratiji
59
postaje sve, dok pojedinac nije nita. Dràva je ta koja pojedinca odr-
àva u stanju trajne nepunoletnosti, veitog detinjstva. Tokvil sve
manje ukazuje na drutvenost pojedinca, a sve vie podvlai njegovu
pojedinanost i preputenost samome sebi. On, koji je isticao va-
`nost pripadnosti pojedinca razliitim drutvenim grupama i udruè-
njima, kao i ukorenjenost pojedinca u vladajuoj veini, sve vie po-
inje da istie izdvojenost i lomnost pojedinanog iskustva i
delovanja. Tako je masa prodornih, glasnih, misaonih i buntovnih
pojedinaca iezla iz Tokvilove uobrazilje, da bi je zamenila predsta-
va o pojedincu kao estici bez snage, bez volje i cilja.
Prema miljenju Simora Dreera, jednog od onih koji su se po-
drobno bavili Tokvilovim socijalnom i politikom filozofijom, razli-
ke u objanjenju demokratije podstaknute su prilikama u kojima su
dve knjige Demokratija u Americi pisane.112 Prva knjiga pojavila se
u vreme jo uvek jakih revolucionarnih vrednosti i raspoloènja,
koja podstiu veru mase u sopstvenu mo. To je vreme pobuna u Pa-
rizu i Lionu. Druga knjiga, objavljena pet godina kasnije, pisana je u
vreme opadanja revolucionarnog poleta. Politika u Francuskoj, kako
su istovremeno upozoravali Tokvil i Marks, nije tada prelazila meru
parlamentarnih spletki. Odsustvo lokalne politike i nerazvijenost po-
litikih udruènja i stranaka glavna su obele`ja ovog perioda. Mrtvo
more to je, prema Tokvilu, pravi izraz za politiku u prilikama koje
su prethodile revolucionarnoj 1848.113
Sam Tokvil je pisao da se i, pored toga to je predmet prve knjige
Demokratije u Americi svet politike, a druge graansko drutvo, te
dve knjige dopunjuju inei jedinstveno delo.114 Prema miljenju
nekih tumaa Tokvilovog dela, na primer Dreera, razlike izmeu ove
dve knjige su takve da se ak moè govoriti o dve Demokratije u
Americi. Tako se problem svemoi dràve i centralizacije pomerao u
sredite Tokvilovog shvatanja demokratije. U prvoj knjizi centraliza-
cija je karakteristina za zaostala i primitivna drutva ili postrevoluci-
112
Vidi uz dalje izlaganje Seymour Drescher, Tocquevilles Two Dmocraties, Jo-
urnal of the History of Ideas 2, 1964, str. 201-217.
113
Vidi Tocqueville, Souvenirs i J. P. Mayer, Alexis de Tocqueville: A Biographical
Essay in Political Science, New York, The Viking Press, 1940, str. 75-80.
114
60
onarni razvoj pojedinih drutava. U zavrnim razmatranjima druge
knjige Demokratije u Americi vie se pa`nje poklanja centralizaciji
nego demokratiji. U prvoj knjizi, a naroito u predgovoru, jednakost
uslova, odnosno demokratija, jeste stanje ka kome oveanstvo neza-
drìvo stremi. Na kraju druge knjige to je centralizacija. Protivrenost
izmeu prve i druge knjige posledica je postepenog probijanja novih
ideja u stari okvir, sve dok one nisu promenile i sam okvir. Ova pro-
mena ne primeuje se samo izmeu prve i druge knjige, ve i izmeu
prvih i zavrnih poglavlja druge knjige. Promena je tako postepena da
je ni sam Tokvil nije bio u potpunosti svestan. Piui 1838. godine za-
kljuno razmatranje Uticaj demokratskih ideja i oseanja na poli-
tiko drutvo Tokvil nije ni oekivao da e mu umesto jednog biti
potrebno osam poglavlja da zaokruì svoj zakljuak. Strahopotova-
nje prema demokratiji iz predgovora za prvu knjigu Demokratije u
Americi poelo je da nestaje, tako da je Tokvil u jednom pismu
Roaje-Kolaru 1841. mogao da napie da mru naeg doba ini to to
nismo u stanju da predvidimo nita to bismo voleli ili mrzeli, ve
samo neto to preziremo.115
Kada govorimo o izvesnim protivrenostima izmeu Tokvilo-
vog shvatanja tiranije javnog mnjenja i dràvne svemoi ne bismo
smeli, naravno, ispustiti iz vida neka mesta na samom kraju Demo-
kratije u Americi u kojima se, posle svega, upuuje na mogunost
slobode u demokratskom poretku. Niti na ono dobro znano i ve na-
voeno mesto u kome je Tokvil uzvienosti starog reìma suprotsta-
vljao lepotu novog drutvenog poretka, koja se ogleda u njegovoj
pravednosti. Isto tako, ne treba kriti ni to da Tokvilova socijalna i po-
litika filozofija uopte sadrì u sebi vie protivrenih mesta i zaklju-
aka. Ima tu nesaglasnosti izmeu onoga to je Tokvil iznosio u
pismima svojim savremenicima, s jedne strane, i objavljenih dela,
s druge. Ima razlike u stavovima izmeu pripremne grae i nacrta, s
jedne, i dovrenih dela, s druge strane. Ima kod Tokvila i suprotnosti
u razmatranju jednog pitanja u okviru istog dela.
Svesno, a esto i nesvesno, Tokvil je izraàvao protivrenosti
svoga vremena. On je to inio tumaei i objanjavajui jedno novo
115
Drescher, Tocquevilles Two Dmocraties, Journal of the History of Ideas 2,
1964, str. 216.
61
drutvo koje je bilo u nastajanju, drutvo ija je sadanjost bila jo
uvek nedovoljno jasna, a budunost zamagljena. Mada je revolucija
koja se odvija u drutvu, zakonima, idejama, oseanjima ljudi, jo
uvek veoma daleko od svoga kraja pisao je Tokvil ipak ve
sada ne bismo mogli uporediti njena postignua sa neim slinim to
bi se moglo nai u prethodnom svetu. Vraao sam se iz veka u vek
sve do najdaljeg drevnog vremena i nisam zapazio nita to bi liilo
na ono to nalazim pred sobom. Prolost ne osvetljava budunost, a
na um luta po tmini.116 Kako objasniti pojavu kojom se bavimo,
ako se ona ne moè svesti na ono to je bilo niti se moè izvesti iz
njega? ta e biti oslonac, polazna taka, kada nita jo uvek nije
postojano i vrsto? Odakle krenuti? Kuda poi? Piui u jednom vre-
menskom rasponu karakteristinom po tolikim drutveno-istorij-
skim promenama, da li je i bilo moguno izbei ove nedoslednosti u
zakljuivanju? Razmatrajui iskustva razliitih tipova graanskog
drutva i politike (Francuske, Engleske i Amerike), da li je bilo i
moguno ne uneti ove razlike u samo zakljuivanje?
Ali, objanjenje za protivrenosti u Tokvilovim radovima, pa i u
Demokratiji u Americi, ne treba traìti jedino u prilikama u kojima su
nastajali. Ono to je Tokvila stalno privlailo bio je stvarni drutveni
i politiki ìvot njegovog vremena. Shvatajui, kao Montenj, razmi-
ljanje kao sumnju, ne robujui jednoj ideologiji ili doktrini, Tokvil je
odbacivao prividno jednostavna reenja drutvenih pitanja. On se ni-
kada nije kruto drào jedne odreene mreè pojmova i tvrdnji kojom
bi pokuao da obuhvati i zaustavi stvarni, zapenuani ìvot. Tokvilov
pristup drutvenim i politikim zbivanjima zato pomalo podsea na
Montenjev nain zagledanja u ljudsku duu. Zato, kao i Montenj, To-
kvil protivrei sebi, ali ne protivrei istini. Zato i on, kao Montenj, ne
oblikuje pojavu kojom se bavi, ve je opisuje.117 Ima u toj njegovoj
slici demokratije i njenog ìvota neskladnih pojedinosti i odudaraju-
ih boja, ali opti utisak o ubedljivosti, snazi i lepoti slike ostaje isti.
116
117
Vidi Miel de Montenj, Ogledi, Sarajevo, Veselin Maslea, 1964, str. 167-168.
62

02tokvil PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

02tokvil PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Demokratija i njene granice

Aleksis de Tokvil i problem tiranije veine

Tokvilov odnos prema demokratiji

Demokratska revolucija, to je vodea tema politike filozofije

Politika tiranija veine

Otkrivajui zapreke koje demokratija nosi sama u sebi, opasno-

Drutvena tiranija veine

Tokvilovo izuavanje tiranije veine u savremenom drutvu ne

Drutvena tiranija veine i svemo dr`ave

Tokvilovo razmatranje problema drutvene tiranije veine ne

Razmatranje Tokvilovog shvatanja tiranije veine povlai, kao

You might also like