Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali

STRUKTURA MATERIJE

STRUKTURA ATOMA

Poto se elektrotehniki materijali sastoje od atoma, potrebno je poznavati strukturu atoma, naine na
koje su atomi meusobno povezani, njihov prostorni raspored, da bi se upoznale osobine tih elektrotehnikih
materijala.
Atomi su najsitnije estice nekog elementa i poseduju sve osobine tog elementa. Prema savremenoj
atomskoj teoriji, svaki atom se sastoji od elementarnih estica (protona, neutrona i elektrona) koji se
meusobno razlikuju po naelektrisanju i masi i nalaze se u razliitim delovima atoma. Atom se sastoji od
jezgra koje ine protoni i neutroni i elektronskog omotaa u kome se nalaze elektroni. Broj protona u jezgru
jednak je broju elektrona u elektronskom omotau pa je zato atom elektroneutralan. Protoni, neutroni i
elektroni u svim atomima svih elemenata su isti ali elementi imaju razliite osobine jer je broj ovih
elementarnih estica u njima razliit.
Elektron je osnovni element materije jer ima najvei uticaj na osobine hemijskog elementa.
Naelektrisanje elektrona je dogovoreno jedinino negativno naelektrisanje i naziva se elementarno
naelektrisanje i iznosi e = 1.602 10 19 C . Elektron ima vrlo malu masu m e = 9.1 10 31 kg . Kree se kruno
oko jezgra po krunim orbitama.
Proton je elementarna estica pozitivnog naelektrisanja. Naelektrisanje protona je jednako
naelektrisanju elektrona samo ima suprotan znak a njegova masa je oko 1836 puta vea od mase elektrona.
Protoni se nalaze u jezgru atoma.
Neutron je elektroneutralan (nije naelektrisan). Njegova masa je priblino jednaka masi protona.
Neutroni zajedno sa protonima ine atomsko jezgro ili nukleus pa se neutroni i protoni zovu i nukleoni.
Broj protona u jezgru se zove atomski ili redni broj i on odreuje mesto elementa u periodnom sistemu
elemenata. Maseni broj ili nuklearni broj je zbir broja protona i broja neutrona u jezgru atoma.
Danas je poznato 118 elemenata (92 elementa su prirodna a ostali su dobijeni kao rezultat
radioaktivnosti). Ovi elementi su grupisani u Mendeljejevom periodnom sistemu elemenata. Ovaj sistem ima
osam grupa elemenata (sedam grupa plus nulta grupa) i broj grupe odgovara broju elektrona u poslednjoj
valentnoj ljusci. U nultoj grupi se nalaze plemeniti gasovi (helijum, neon, argon, kripton itd.) sa stabilnom
elektronskom konfiguracijom. U prvoj, drugoj i treoj grupi se nalaze metali (bakar, zlato, srebro, cink,
aluminijum itd.) i oni da bi postigli stabilnu konfiguraciju otputaju elektrone i grade pozitivne jone i to su
elektropozitivni elementi. U petoj, estoj i sedmoj grupi se nalaze nemetali (azot, fosfor, arsen, kiseonik, selen,
hlor itd.) koji primaju elektrone i grade negativan jon i to su elektronegativni elementi. Elementi etvrte grupe
(ugljenik, silicijum, germanijum itd.) niti primaju niti otputaju elektrone ve ih udruuju.

HEMIJSKE VEZE
Veina elemenata nema stabilnu elektronsku konfiguraciju. Stabilna elektronska konfiguracija se moe
postii primanjem ili otputanjem elektrona i udruivanjem elektrona u zajednike elektronske parove izmeu
atoma. Prema tome, postoji vie tipova veza: jonska, kovalentna, metalna i druge.
Jonska veza se moe obrazovati samo izmeu metala prve, druge i tree grupe (koji lako otputaju
elektrone i postaju pozitivni joni) i nemetala pete, este i sedme grupe periodnog sistema (koji primaju
elektrone i postaju negativni joni). Jonska veza je rezultat elektrostatikog privlaenja izmeu pozitivnih i
negativnih jona i do nje ne dolazi samo izmeu susednih jona ve i izmeu onih udaljenih pa se takva veza zove
nezasiena veza i to je vrlo vrsta veza.
1
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali
Kovalentnu vezu grade nemetali (elementi iz etvrte grupe periodnog sistema). Atomi, izmeu kojih se
obrazuje ova veza, udruuju svoje valentne elektrone i obrazuju se elektronski parovi i ti elektroni koji ine
elektronski par pripadaju istovremeno i jednom i drugom atomu. To je jaka zasiena veza koja se ostvaruje
samo izmeu najbliih atoma.
Metalnu vezu grade metali (elementi iz prve, druge i tree grupe periodnog sistema). Oni lako otputaju
elektrone i ti slobodni elektroni obrazuju elektronski oblak i pripadaju istovremeno svim atomima. To je jaka
nezasiena veza koja se ostvaruje samo izmeu veeg broja atoma.

AGREGATNA STANJA MATERIJE

Agregatno stanje materije zavisi od odnosa privlanih i odbojnih sila koje deluju izmeu atoma unutar
tog materijala. Kada deluju samo privlane sile to je idealno vrsto stanje (idealni kristali). Kada deluju samo
odbojne sile to je idealno gasno stanje. Izmeu ova dva idealna stanja postoje prelazna stanja i takvi materijali
su realni gasovi, tenosti i vrsti materijali. Sva vrsta tela imaju odreeni oblik i zapreminu. Tenosti imaju
odreenu zapreminu ali ne i oblik ve zauzimaju oblik suda u kome se nalaze dok gasovi nemaju ni odreenu
zapreminu. vrsti materijali mogu imati dva oblika kristalni i amorfni oblik (staklo). Kristali imaju pravilan
raspored estica a amorfni materijali haotian pa su sliniji tenostima i gasovima. Materijali se prema
agregatnom stanju u kome se nalaze mogu podeliti na kristale i fluide (tenosti, gasove i amorfne materijale).
Elektrotehniki materijali se mogu javiti u svim agregatnim stanjima ali se najee javljaju u obliku
kristala.

PODELA ELEKTROTEHNIKIH MATERIJALA

PODELA MATERIJALA PREMA PONAANJU U ELEKTRINOM POLJU

Materijali se prema ponaanju u elektrinom polju mogu podeliti na provodnike, poluprovodnike i
neprovodnike (izolatore ili dielektrike). Kojoj grupi pripada neki materijal zavisi od njegove specifine
elektrine otpornosti ili od veliine njegovog energetskog procepa.
Specifina elektrina otpornost materijala na sobnoj temperaturi od 20 o C se kree za provodnike od
= 10 8 m do = 10 6 m , za poluprovodnike od = 10 6 m do = 1010 m i za dielektrike > 108 m .
Energetski procep ili zabranjena zona je energija koju elektron sa vrha valentne zone treba da ima da
bi preao na dno provodne zone. Energetske zone su grupe elektrona koje imaju priblino jednake energije.
Valentna zona je poslednja energetska zona najudaljenija od jezgra i u njoj se nalaze elektroni koji ne uestvuju
u provoenju jer su vrsto povezani hemijskim vezama. Provodna zona je energetska zona u kojoj se nalaze
elektroni koji su slobodni i koji uestvuju u provoenju. Energetski procep iznosi E g = E p E v gde je E p -
energija elektrona u provodnoj zoni a E v - energija elektrona u valentnoj zoni. Jedinica za ove energije i za
energetski procep je elektronvolt (1eV=1.602x10-19J).

2
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali
Provodnici (metali) ve pod normalnim uslovima provode el. struju. odnosno imaju slobodne elektrone
u provodnoj zoni. Kod provodnika valentna i provodna zona se preklapaju ili dodiruju, odnosno nema
energetskog procepa ( E g = 0 ).
Kod dielektrika i poluprovodnika postoji energetski procep izmeu valentne i provodne zone i pod
normalnim uslovima oni su neprovodni (valentna zona im je popunjena a provodna sasvim prazna).
Ukoliko je energetski procep relativno mali ( E g 3.5eV ), mogue je da elektron iz valentne zone
dobije toplotnu ili svetlosnu energiju i pree u provodnu zonu i postane slobodan elektron. U valentnoj zoni e
tada ostati upljina koja se popunjava susednim elektronom iz valentne zone i stvaranje ovakvih parova
slobodan elektron - upljina u valentnoj zoni se zove generacija i ona dovodi do provoenja. Materijali koji u
normalnim uslovima nisu provodnici ali to mogu da postanu dovoenjem energije se zovu poluprovodnici.
Proces suprotan generaciji se zove rekombinacija i tada elektron iz provodne zone popunjava upljinu u
valentnoj zoni i time se smanjuje provodnost uz oslobaanje energije.
Kod dielektrika je energetski procep relativno veliki ( E g > 3.5eV ), u valentnoj zoni su im elektroni
vrsto vezani a u provodnoj ih uopte nema pa nema ni provodnosti.
Energetski procep moe biti direktan i indirektan. Razlika izmeu njih je u brzini prelaska elektrona iz
valentne u provodnu zonu. Kod direktnih energetskih procepa prelaz je bri nego kod indirektnih. Ukoliko se
poluprovodnici koriste za izradu lasera, LED dioda i slinih izvora zraenja, koriste se poluprovodnici sa
direktnim energetskim procepom, na primer galijum arsenid. Za tranzistore i integrisana kola koriste se
poluprovodnici sa indirektnim energetskim procepom, na primer silicijum.

PODELA MATERIJALA PREMA PONAANJU U MAGNETNOM POLJU

Atom se sastoji od pozitivnog jezgra i elektrona koji krue oko jezgra i ine elektronski omota. Jezgro
se okree oko svoje ose (spin jezgra) a elektroni krue i oko jezgra i oko svoje ose (spin elektrona). Zbog ovih
krunih kretanja u atomu se stvara elementarni magnetni moment, odnosno elementarni magnetni dipol.
Dijamagnetni materijali su magnetni materijali koji imaju potpuno popunjene elektronske ljuske, pa im
je magnetni moment jednak nuli. Kada se unesu u spoljanje magnetno polje, njihovo magneenje je srazmerno
jaini polja, negativno je (magnete se u obrnutom smeru od smera polja) i vrlo je slabo.
Materijali koji imaju neke elektronske ljuske koje nisu potpuno popunjene, odnosno imaju stalne
magnetne momente, mogu da budu paramagnetni, feromagnetni, antiferomagnetni i ferimagnetni materijali.
Paramagnetni materijali su magnetni materijali kod kojih je delovanje izmeu atoma vrlo slabo i kada
nema spoljanjeg magnetnog polja, magnetni dipoli su rasporeeni haotino pa je njihov vektorski zbir skoro
jednak nuli. Kada se unesu u spoljanje magnetno polje, njihovo magneenje je srazmerno jaini polja, oni se
magnete u smeru tog polja ali vrlo slabo i magneenje prestaje kada se materijal iznese iz magnetnog polja.
Feromagnetni materijali (gvoe, kobalt i nikl) tee da svoje magnetne dipole postave paralelno jedan
u odnosu na drugi i tako se stvaraju grupe atoma sa istom orjentacijom magnetnih dipola koje se zovu domeni i
svaki domen je mali stalni magnet. Kada se unesu u spoljanje magnetno polje, dolazi do usmeravanja domena
u pravcu polja i time se postie velika namagneenost materijala. Magneenje nije srazmerno jaini polja.
Kod antiferomagnetnih i ferimagnetnih materijala dipoli tee da se postave antiparalelno jedan u odnosu
na drugi. Ferimagnetni materijali imaju veliku rezultujuu namegneenost a antiferomagnetni namagneenost
jednaku nuli. Magneenje nije srazmerno jaini polja.
Veliina koja opisuje sposobnost magneenja materijala je relativna magnetna propustljivost ili
magnetni permeabilitet r . Relativna magnetna propustljivost za vakuum je r = 1 . Relativna magnetna
propustljivost dijamagnetnih materijala je r < 1 , paramagnetnih materijala je r > 1 a kod feromagnetnih i
ferimagnetnih r >> 1 . Izraene magnetne osobine imaju feromagnetni i ferimagnetni materijali i oni se zovu
magnetni materijali.

3
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali

PROVODNICI
Provodnici su materijali koji lako provode elektrinu struju ali i toplotu i svetlost. Najbolji provodnici
(metali) su materijali koji nemaju energetski procep E g = 0 . Valentna i provodna zona se preklapaju ili
dodiruju i postoji veliki broj slobodnih elektrona ak i na vrlo niskim temperaturama. U odsustvu spoljanjeg
elektrinog polja slobodni elektroni se kreu haotino jer se sudaraju i rasejavaju. Pri delovanju spoljanjeg
elektrinog polja na provodnik elektroni se kreu u pravcu polja i dolazi do pojave elektrine struje. Metali su
bolji provodnici ako imaju vei broj slobodnih elektrona i ako su elektroni pokretljiviji. Specifina elektrina
provodnost je = en n gde je e elementarno naelektrisanje e = 1.602 10 19 C , n koncentracija slobodnih
elektrona i n - pokretljivost slobodnih elektrona. Jedinica specifine elektrine provodnosti je S/m. Specifina
1
elektrina otpornost je reciprona vrednost specifine elektrine provodnosti = . Jedinica je m .

8 6
Specifina otpornost provodnika je = 10 m do = 10 m . Specifina elektrina provodnost i specifina
elektrina otpornost zavise od temperature, istoe materijala i naina obrade. Specifina elektrina otpornost
provodnika se poveava sa poveanjem temperature. Zavisnost otpornosti od temperature izraava se
temperaturnim koeficijentom otpornosti i on je jednak promeni otpornosti sa povienjem temperature za
1 o K . (T ) = 0 [1 + (T T0 )] gde je (T ) - specifina elektrina otpornost pri temperaturi T, 0 - specifina
elektrina otpornost pri sobnoj temperaturi T0=20 o C =293 o K . Temperaturni koeficijent otpornosti moe da
bude pozitivan (kod metala) i negativan (kod elektrolita, grafita i nekih legura). Ukoliko je procenat istoe
nekog metala vei, i pokretljivost slobodnih elektrona je vea, pa je vea i njegova provodnost i obrnuto, ako
metal sadri primese, njegova provodnost je manja. Uticaj primesa je naroito izraen na niskim
temperaturama. Hladna obrada metala (valjanje, kovanje, izvlaenje i sl.) poveava otpornost. Termika obrada
(arenje) poveava provodnost.
Postoje razne vrste provodnika koje se razlikuju prema agregatnom stanju, nainu provoenja
(nosiocima naelektrisanja) i prema stepenu provodnosti. Prema nosiocima naelektrisanja provodnici se dele na:
provodnike prvog reda (metali i njihove legure (nosioci naelektrisanja su slobodni elektroni)) i provodnike
drugog reda (elektroliti (nosioci naelektrisanja su pozitivni i negativni joni)). Prema stepenu provodnosti
provodnici se dele na: metale velike provodnosti (srebro (Ag), bakar (Cu), zlato (Au), aluminijum (Al) i neke
njihove legure), otporne materijale (koriste se za izradu otpornika i grejaa i to su cekas, volfram (Wo),
molibden (Mo), platina (Pt) itd.), materijale za specijalne namene (koriste se za izradu topljivih osiguraa, el.
kontakata, termoparova, lemova itd).

METALI VELIKE PROVODNOSTI

Bakar
U prirodi se bakar vrlo retko sree kao ist metal. Obino se nalazi u obliku ruda iz kojih se dobija
razliitim metalurkim postupcima. U elektrotehnici se koristi samo najistiji bakar, dobijen postupkom
elektrolize, sa to manje primesa jer one smanjuju njegovu elektrinu provodnost. Specifina elektrina
provodnost bakra je oko 57 10 6 S / m. Kiseonik je obino prisutan u bakru u vrlo malim koliinama (vee
koliine su tetne) i elektrotehniki bakar sa malim sadrajem kiseonika ima oznaku E-Cu.
Bakar je sjajan metal, crvenkaste boje i to je relativno mek metal. ist bakar je vrlo plastian pa se lako
obrauje valjanjem, kovanjem, presovanjem, izvlaenjem isl. Osobine bakra se mogu poboljati obradom ili
legiranjem.
Hladnom obradom se dobijaju polutvrdi i tvrdi bakar. arenjem na temperaturama od oko 400 o C
dobija se meki bakar koji je bolji provodnik od tvrdog bakra.
Na vazduhu bakar oksidie i oksidacija ili korozija se ubrzava sa poveanjem temperature, naroito
iznad 150 o C . Oksid se pojavljuje prvo na povrini provodnika a zatim i unutranjosti to ga moe potpuno
4
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali
unititi. Za primenu na viim temperaturama bakarni provodnik se mora zatiti slojem srebra ili slojem nikla. U
prisustvu vlage bakar se prevlai tankim slojem zelene patine koja ga titi od dalje korozije. U prisustvu
sumpora stupa u reakciju sa njim i korodira, ljuti se i otkriva se ist bakar i korozija se nastavlja pa se bakarni
provodnici moraju prevui slojem kalaja. Bakarni provodnici se lako i dobro spajaju lemljenjem ili
elektrootpornim i gasnim zavarivanjem.
Bakar se dobro legira. Legura je smesa koja se dobija kada se rastopljeni metali pomeaju u odreenim
odnosima pa se zatim ohlade i ovrsnu i tada ta homogena smesa postaje novi metal. Sve legure bakra se mogu
podeliti na bronze i mesing. Bronze su legure bakra i kalaja. Dodavanjem srebra dobija se srebrna bronza ili
srebrni bakar. Bronzama se mogu dodavati i kadmijum, berilijum, silicijum, aluminijum, itd. Njihova
provodnost je uvek odlina a imaju i dobre mehanike karakteristike (vrstou, tvrdou, itd.). Mesing je legura
bakra sa cinkom. Osim cinka mogu da se dodaju kalaj, olovo, aluminijum i sl. Mesing nije tako dobar
provodnik ali ima odline mehanike karakteristike.

Aluminijum
Aluminijuma nema slobodnog u prirodi, ve se on nalazi u rudama ili mineralima u obliku glinice, tj.
oksida aluminijuma (Al2O3). Temperatura topljenja glinice je veoma visoka pa se aluminijum ne moe dobiti
topljenjem ve se ist aluminijum dobija elektrolitikim postupcima. U elektrotehnici se koristi elektrotehniki
aluminijum sa oznakom E-AL sa 99.5% aluminijuma. Najee primese su gvoe i silicijum. U izuzetnim
sluajevima se koristi aluminijum vee istoe koji se zove rafinal i sadri preko 99.99% aluminijuma.
Aluminijum je metal srebrnastobele boje, lak je, otporan prema koroziji (na vazduhu oksidie i stvara se
vrst sloj oksida aluminijuma (glinice) koji je neporozan i titi aluminijum od dalje korozije ali ga ne titi od
kiselina, baza i slane vode), ima dovoljno veliku elektrinu provodnost (60% od provodnosti bakra), ima nisku
temperaturu topljenja, mek je (plastian i lako se obrauje izvlaenjem, valjanjem, presovanjem i sl.).
Aluminijum se moe obraivati hladnim i toplim postupkom pri emu se dobija tvrdi, polutvrdi i meki
aluminijum. Danas se vodovi od aluminijuma (dalekovodi) izrauju u obliku uadi od aluminijumskih i
pocinkovanih elinih ica koja se nazivaju aluel uad. Jezgro od eline ice im daje vrstou a aluminijum
koji je upreden oko jezgra je provodnik. Spajanje aluminijumskih provodnika obavlja se lemljenjem ili
zavarivanjem.
Postoji veliki broj legura aluminijuma koje imaju izvanredne osobine i smatraju se metalima
budunosti. Aluminijum se najee legira sa magnezijumom, silicijumom, bakrom i gvoem. To su
duraluminijum, silumin, aludur, konstruktal, hidronalijum itd. U elektrotehnici se najee koristi aldrej. To je
legura aluminijuma sa magnezijumom, silicijumom, i gvoem.

Srebro i zlato
Srebro i zlato su plemeniti metali i u elektrotehnici se koriste samo u specijalnim sluajevima. Srebro se
koristi kod topljivih osiguraa, elektrinih kontakata, termoparova, lemova i sl. Zlato se koristi za izradu
specijalnih kontakata, termoparova, optikih filtera, fotootpornika i sl. Otporni su prema koroziji (otpornije je
zlato), meki su (meke je zlato), lako se obrauju kovanjem i izvlaenjem i obino se legiraju.

OTPORNI MATERIJALI
Otporni materijali su provodnici koji imaju dovoljno veliku specifinu otpornost da bi se od njih mogli
napraviti otpornici, grejai, zagrevna vlakna, termoparovi i sl. Tu spadaju metali male provodnosti i legure
velike otprornosti. Metali male provodnosti su svi metali osim bakra, aluminijuma, srebra i zlata a to su: nikl,
hrom, olovo, kalaj, gvoe itd. Samo neki metali kao to su volfram, molibden i platina mogu da se koriste u
istom obliku (nelegirani) a ostali se obino koriste u obliku legura velike otpornosti. Volfram i molibden
imaju vrlo visoke temperature topljenja ali u prisustvu vazduha vrlo lako gore pa se zato koriste samo u
zatienoj atmosferi (sa inertnim gasom ili u vakuumu). Platina je plemeniti metal, ne gori, lako se obrauje
(izvlai u vrlo tanke ice) ali je veoma skupa i retko se primenjuje.

5
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali
U otporne materijale spadaju i nemetali: grafit, elektrografit i silicijum-karbid. Grafit se moe koristiti i
na vrlo visokim temperaturama, on lako gori ali se zato prevlai zatitnim slojem silicijum-karbida.
Otporni materijali se prema upotrebi dele na: legure za precizne otpornike (to je manganin legura
bakra, mangana i nikla), legure za regulacione i obine tehnike otpornike (konstantan legure bakra i nikla i
legure bakra, nikla i cinka) i materijale za zagrevne elemente (grejae) (nihrom (cekas) legure nikla i hroma,
kantal legure gvoa, hroma i aluminijuma).

SPECIJALNI PROVODNI MATERIJALI

To su materijali za izradu termoparova, topljivih osiguraa, elektrinih kontakata, lemova, nelinearnih
otpornika, galvanskih elemenata i akumulatora.
Termopar se koristi za merenje temperature. Rad termopara se zasniva na termoelektrinom ili
Zebekovom efektu. Dva razliita provodnika su spojena na jednom kraju. Ukoliko se temperatura tog spoja
menja, odnosno postoji razlika izmeu temperature spoja i temperature slobodnih krajeva provodnika, javlja se
termoelektromotorna sila koja se registruje na instrumentu. Ako se jedna temperatura odrava konstantnom
termoelektromotorna sila e zavisiti od druge i ukoliko je poznata karakteristika termopara, mogue je
merenjem termoelektromotorne sile odrediti drugu temperaturu. Termoparom sa odgovarajuom kombinacijom
dva metala se mogu meriti temperature od -250 o C do +3000 o C i to: za temperature do 1200 o C koriste se
neplemeniti metali (bakar konstantan i gvoe konstantan); za temperature do 1600 o C koriste se plemeniti
metali (platina legura platine i rodijuma); za temperature do 3000 o C koriste se volfram - legura volframa i
molibdena. Termopar se stavlja u cev od keramike ili legure hrom-nikla da bi se zatitio od oteenja.
Elektrini osigurai tite ureaje ili instalacije od preteranog zagrevanja i pregorevanja kada se javi
struja vea od dozvoljene. Mogu da budu lako topljivi i automatski. Topljivi osigurai su vrlo jednostavni,
jeftini i lako se zamenjuju. Prema brzini reagovanja mogu se podeliti na brze i spore. Brzi osigurai mogu da
izdre petostruku nominalnu struju za vreme od 0.1s i odmah reaguju na struju kratkog spoja. Spori osigurai
mogu da izdre desetostruku nominalnu struju za vreme od 1s i ne reaguju na kratkotrajna preoptereenja u
elektrinoj mrei. Za izradu topljivih osiguraa koristi se: srebro (za struje do 5A), legura olova i kalaja (za
struje od 5 do 30A), legura bakra i srebra (za struje preko 30A), aluminijum (za spore osigurae), platina (za
vrlo slabe struje do 20mA) i sl.
Elektrini kontakti najee slue da, po potrebi, brzo i pouzdano uspostave ili prekinu struju u
elektrinom kolu i tada se zovu prekidni kontakti. Pri radu prekidnih kontakata moe doi do korozije
(oksidacije) zbog zagrevanja kontakata pri proticanju struje i do erozije materijala zbog prenosa materijala sa
jednog kontakta na drugi (na jednoj strani se javlja udubljenje a na drugoj ispupenje i moe doi do
zavarivanja kontakata). Prema jaini struje koju prekidaju, kontakti mogu da budu: kontakti za mala optereenja
i kontakti za velika optereenja. Kontakti za mala optereenja prekidaju struje jaina ispod 1A i kod njih se
ne javlja elektrini luk, tj. varnica. Izrauju se od plemenitih metala (zlata, platine, i rodijuma) ili od legura
(zlato i iridijum) ili od bakra ili srebra presvuenih plemenitim metalom. Treba da imaju to manju dodirnu
povrinu. Kontakti za velika optereenja prekidaju struje od 20A do 300A pri naponima do 550V i kod njih
se obavezno javlja elektrini luk, tj. varnica. Treba da imaju to veu dodirnu povrinu. Izrauju se od tvrdog
bakra ili njegovih legura ili od srebra i njegovih legura ili od sloenog metala koji se dobija presovanjem praha
metala ili nemetala (bakar i volfram, srebro i nikl, srebro i volfram, srebro i molibden, srebro i grafit, bakar i
grafit i sl.). Ako izmeu parova kontakata ne dolazi do prekidanja struje, ve oni samo klize jedan u odnosu na
drugi, bez razdvajanja, onda su to klizni kontakti. Podloni su stalnom trenju pa treba da budu otporni prema
habanju i koroziji i izrauju se od bronze.
Lemovi su metali ili legure koje slue za spajanje dva razliita ili ista metala. Pri lemljenju, lemovi se
tope a potom se hlade i tako se vri spajanje. Razlikuju se meki i tvrdi lemovi. Meki lemovi se koriste pri
temperaturama niim od 500 o C i to su legure kalaja (kalajni lem) ili legure bakra. Tvrdi lemovi se koriste pri
temperaturama viim od 500 o C i najee se koristi tvrdi mesingani lem (legura bakra i cinka) i srebrni lem
(legura bakra, cinka i srebra).

6
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali

ELEKTROLITI
Elektroliti su rastvori kiselina, baza i soli u destilovanoj vodi, kao i rastopi soli i baza. Kod njih dolazi
do elektrolitike disocijacije (stvaranja pozitivnih i negativnih jona) i u elektrinom polju joni se usmereno
kreu pa dolazi do pojave elektrine struje. Provodnost elektrolita zavisi od vrste elektrolita, temperature i
koncentracije jona. Jake kiseline, jake baze i njihove soli imaju vie jona u rastvoru i samim tim i veu
provodnost. Sa poveanjem temperature poveava se koncentracija jona, samim tim i pokretljivost jona pa je i
provodnost vea a otpornost manja to znai da elektroliti imaju negativan temperaturni koeficijent. Sa
poveanjem koncentracije jona u elektrolitu provodnost se prvo poveava, dostie svoj maksimum a zatim
opada.

U elektrotehnici, elektroliti se koriste pri izradi akumulatora,

galvanskih elemenata, elektrolitikih kondenzatora i sl. Najee korieni
elektroliti su: sumporna i azotna kiselina, natrijum-hidroksid, kalijum-
hidroksid i natrijum-hlorid.

OPTIKI PROVODNICI OPTIKA VLAKNA

Optiki provodnici slue za prenos svetlosti na velike udaljenosti a putem svetlosnih signala se prenose i
informacije (elektrini signali) u obliku govora, teksta, grafike, fotokopija dokumenata, kompjuterskih podataka
i sl. Za to se koristi fizika pojava koja se zove totalna refleksija, odnosno pojava da pri prelasku svetlosnog
zraka iz optiki gue u optiki reu sredinu dolazi do njegovog prelamanja.
Ukoliko se upadni ugao zraka 2
poveava, poveae se i prelomni ugao 1 . Za
neki kritini upadni ugao, zrak e se prelomiti
po dodirnoj povrini, a za upadni ugao vei od
kritinog, svetlosni zrak nee prei u optiki
reu sredinu ve se odbija i vraa u istu
sredinu i ova pojava se zove totalna refleksija.
Optika vlakna treba da budu tako izraena da pri prenosu
signala njihovo slabljenje, odnosno rasipanje svetlosti bude to
manje. Optiko vlakno se sastoji od jezgra koje je od nekog optiki
gueg materijala i optiki reeg omotaa. Svetlosni zrak se usmeri
tako da ue u jezgro pod uglom veim od kritinog i on e zbog
totalne refleksije ostati u jezgru (odbijae se o zidove jezgra i
kretae se po cikcak liniji).
Na poetku sistema prenosa nekog elektrinog signala putem optikog vlakna nalazi se izvor svetlosti
koji elektrine signale pretvara u optike. Optiki signali se optikim vlaknima prenose na velike udaljenosti i
na kraju prenosa se nalazi detektor koji optike signale pretvara opet u elektrine. Kao izvor svetlosti danas se
koristi laser male snage ili LED dioda a kao detektor koristi se dioda (obino fotodioda). Za izradu optikih
vlakana moe se koristiti svaki providan materijal a najee se koristi kvarcno staklo (silicijum-dioksid) sa to
manje primesa. Da bi se optika vlakna zatitila od vlage i neistoa prevlae se tankim slojem plastike i vie
takvih vlakana stavlja se u zajedniki omota i tako se dobija jezgro optikog kabla a potom se kabl ojaava i
zatiuje od korozije.

7
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali

SUPERPROVODNICI
Pojavu superprovodnosti je otkrio holandski fiziar Ones 1911. godine. Superprovodnost je pojava
iezavanja elektrine otpornosti kod nekih materijala na dovoljno niskim temperaturama, bliskim apsolutnoj
nuli. Ovi materijali se nazivaju superprovodnici.
Kod superprovodnika sa sniavanjem temperature dolazi do
opadanja specifine elektrine otpornosti i na nekoj kritinoj temperaturi
TK ona je jednaka nuli. Kritina temperatura je najee ispod 20 o K .

Za razliku od provodnika u kome se magnetno polje indukuje kada

se on nalazi u spoljanjem magnetnom polju, superprovodnik istiskuje
magnetno polje, odnosno linije sila magnetnog polja zaobilaze
superprovodnik i ta pojava se zove Majsnerov efekat. Meutim, ako se
superprovodnik na temperaturi ispod kritine temperature nae u dovoljno
jakom magnetnom polju on e izgubiti svoje superprovodne osobine. Jaina magnetnog polja pri kojoj se gubi
superprovodnost zove se kritino magnetno polje.
Isto se deava i ako kroz superprovodnik protie elektrina struja. Struja koja protie kroz
superprovodnik stvara na njegovoj povrini magnetno polje i linije sila tog magnetnog polja zaobilaze
superprovodnik. Kada jaina struje u superprovodniku bude tolika da se na njegovoj povrini stvara kritino
magnetno polje, materijal gubi osobinu superprovodnosti i gustina struje pri kojoj se ovo deava zove se
kritina gustina struje.
Pojava superprovodnosti prvo je bila otkrivena kod ive i kritina temperatura je bila 4.15 o K . Ovako
niska temperatura se postie hlaenjem tenim helijumom ali je on vrlo skup materijal. Kasnije je
superprovodnost otkrivena kod oko 30 elemenata (niob, olovo i sl.) i preko 1000 legura i jedinjenja (legure
niob-germanijum, niob-kalaj, niob-titan, legure na bazi bakar-oksida i sl.). Ovo su niskotemperaturni
superprovodnici. Znatno vie kritine temparature imaju superprovodni keramiki materijali izraeni na bazi
oksida metala (barijuma, itrijuma i lantana) i to su tzv. retke zemlje. Ovo su visokotemperaturni
superprovodnici kod kojih se za rashlaivanje koristi teni azot koji je mnogo puta jeftiniji od helijuma.

8
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali

POLUPROVODNICI
Poluprovodnici obuhvataju veliku grupu materijala koji se po elektrinoj provodnosti nalaze izmeu
provodnika i dielektrika. To su materijali koji, hemijski isti i bez defekta, pod normalnim uslovima na sobnoj
temperaturi nisu provodnici. Meutim, poto im je energetski procep uzan ( E g 3.5eV ), sa promenom
spoljanjih uslova ili dodavanjem primesa oni mogu da postanu provodni. Specifina elektrina otpornost
poluprovodnika na sobnoj temperaturi od 20 o C se kree od = 10 6 m do = 1010 m i ona se smanjuje sa
porastom temperature, odnosno poluprovodnici imaju negativan temperaturni koeficijent otpornosti ( < 0 ) .
Specifina elektrina otpornost poluprovodnika zavisi od istoe materijala i od nesavrenosti kristala i od
spoljanjih uslova (temperature, svetlosti, el. polja i sl.). Tipini poluprovodnici su:
1. elementi IV grupe periodnog sistema kao to su germanijum (Ge) i silicijum(Si),
2. poluprovodnika jedinjenja koja nastaju sjedinjavanjem elemenata III i V grupe periodnog sistema
kao to je galijum-arsenid (GaAs) i
3. poluprovodnike legure koje se dobijaju kombinovanjem i sjedinjavanjem poluprovodnikih
elemenata i jedinjenja.

PRINCIP PROVOENJA ELEKTRINE STRUJE U POLUPROVODNIKU

Hemijski isti sopstveni poluprovodnici

To su silicijum i germanijum. Nalaze se u IV grupi periodnog

sistema. Silicijum ima atomski broj 14 to znai da njegov atom ima
popunjenu prvu i drugu ljusku a trea valentna ostaje nepopunjena i ima
samo etiri elektrona. (broj elektrona u ljusci je 2n2). Germanijum ima
atomski broj 32 to znai da njegov atom ima popunjenu prvu, drugu i
treu ljusku a etvrta valentna ostaje nepopunjena i ima samo etiri
elektrona. Oba elementa su etvorovalentna i grade kovalentne veze tako
to njihovi valentni elektroni obrazuju zajednike elektronske parove i to
su vrlo jake zasiene veze izmeu susednih atoma.

Atomi silicijuma i germnijuma imaju kristalnu strukturu, odnosno oni grade

tetraedar (svaki atom silicijuma ili germanijuma simetrino okruuju etiri susedna
atoma i taj atom se nalazi u sredini tetraedra). Vie ovih tetraedara grade dijamantsku
kubnu kristalnu reetku.

Na niskim temperaturama silicijum i germanijum se ponaaju kao izolatori jer su svi valentni elektroni
vezani kovalentnim vezama tako da nema slobodnih elektrona u provodnoj zoni koji bi inili el. struju.
Ako se silicijumu i germanijumu dovodi neka vrsta energije, veze izmeu atoma slabe dok se ne prekinu
pa se dobijaju slobodni elektroni koji poinju haotino da se kreu kroz kristal (elektron iz valentne zone
dobija energiju dovoljnu da savlada energetski procep i pree u provodnu zonu i postane slobodan elektron). Na
mestu tog elektrona koji je postao slobodan ostaje upljina koja se popunjava slobodnim elektronima iz nekog
drugog atoma a u tom drugom atomu se javlja neka druga upljina. I upljine se kreu kroz kristal, takoe
haotino, ali u suprotnom smeru od slobodnih elektrona. Slobodni elektroni su negativni nosioci naelektrisanja
a upljine su pozitivni nosioci naelektrisanja. Ako se ovaj kristal unese u spoljanje el. polje, kretanje slobodnih
elektrona i upljina e postati usmereno, odnosno javie se el. struja. Slobodni elektroni se kreu suprotno od
smera el. polja a upljine u smeru el. polja. Stvaranje para slobodan elektron upljina dovoenjem energije
9
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali
naziva se generacija a obrnut proces je rekombinacija i tada slobodan elektron popunjava upljinu, stvara se
kovalentna veza i oslobaa se energija.

elektron iz kovalentne veze + E generacija

slobodan elektron + {upljina

rekombinacija

U istim kristalima poluprovodnika koncentracija slobodnih elektrona i upljina je ista n = p i takvi

poluprovodnici se nazivaju isti ili sopstveni poluprovodnici.

Primesni poluprovodnici
Primese stvaraju defekte u kristalima poluprovodnika i bitno menjaju njihove osobine. Primese se mogu
javiti u obliku neistoa ili se mogu namerno dodati (dopiranje) i tada se dobijaju primesni poluprovodnici.
Silicijumu se mogu dodavati trovalentni i petovalentni elementi i tako se dobijaju primesni poluprovodnici i to
poluprovodnici n-tipa i poluprovodnici p-tipa.
Ako je u kristal silicijuma, iji atom ima etiri valentna elektrona,
dodat petovalentni element (arsen, antimon, fosfor) iji atom ima pet
valentnih elektrona, tada e taj petovalentni atom formirati etiri
kovalentne veze sa etiri susedna atoma silicijuma a peti elektron e biti
mnogo slabije vezan za atom i ve na sobnoj temperaturi e imati energiju
dovoljnu da napusti atom i da postane slobodan elektron. U spoljanjem el.
polju on e se kretati usmereno i doi e do stvaranja el. struje. Poto je
kod ovakvih poluprovodnika, provodnost posledica kretanja slobodnih
elektrona, oni se nazivaju poluprovodnici n-tipa jer su elektroni negativni
nosioci naelektrisanja. Atomi primese su dali slobodne elektrone pa se
zovu donori.
Svi elektroni (iz silicijuma ili primesa) koji uestvuju u stvaranju kovalentnih
veza nalaze se u valentnoj zoni, vrsto su vezani i nisu slobodni pa ne uestvuju u
provoenju. Provodna zona je prazna i nema provoenja. Peti elektron iz primese, koji
ne gradi kovalentnu vezu, mnogo je slabije vezan za atom i ima veu energiju od
ostalih elektrona. On se nalazi na donorskom nivou koji je vrlo blizu provodne zone pa
je za njegov prelazak u provodnu zonu potrebno mnogo manje energije i on ve na
sobnoj temperaturi postaje slobodan elektron (prelazi u provodnu zonu) i uestvuje u
provoenju el. struje.

Kod poluprovodnika n-tipa nisu slobodni elektroni jedini nosioci naelektrisanja. Oni su veinski nosioci
naelektrisanja ali postoji i izvestan broj upljina koje uestvuju u procesu provoenja el. struje i one su
manjinski nosioci naelektrisanja i posledica su defekata u kristalu i uticaja temperature.
Ako je u kristal silicijuma, iji atom ima etiri valentna elektrona,
dodat trovalentni element (bor, alumunijum, galijum, indijum) iji atom
ima tri valentna elektrona, tada e taj trovalentni atom formirati tri
kovalentne veze sa tri susedna atoma silicijuma a za formiranje etvrte
kovalentne veze nedostaje jedan elektron usled ega se stvara upljina.
Tu upljinu popunjava elektron iz susedne kovalentne veze ostavljajui
za sobom novu upljinu i tako dolazi do usmerenog kretanja upljina i do
stvaranja el. struje. Poto je kod ovakvih poluprovodnika, provodnost
posledica kretanja upljina, oni se nazivaju poluprovodnici p-tipa jer su
upljine pozitivni nosioci naelektrisanja. Atomi primese privlae ili
prihvataju elektrone susednih atoma pa se zovu akceptori.

10
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali
Svi elektroni (iz silicijuma ili primesa) koji uestvuju u stvaranju kovalentnih
veza nalaze se u valentnoj zoni, vrsto su vezani i nisu slobodni pa ne uestvuju u
provoenju. Provodna zona je prazna i nema provoenja. Elektron iz susedne
kovalentne veze, koji popunjava upljinu u valentnoj zoni, raskida svoju kovalentnu
vezu i prelazi na akceptorski nivo a za to mu je dovoljna mala energija koju ima na
sobnoj temperaturi. Pri tome u valentnoj zoni nastaje nova upljina, proces se ponavlja
i javlja se usmereno kretanje upljina koje je suprotnog smera od kretanja slobodnih
elektrona i javlja se el. struja.
Kod poluprovodnika p-tipa upljine su veinski nosioci naelektrisanja ali
postoji i izvestan broj slobodnih elektrona u provodnoj zoni koji uestvuju u procesu
provoenja el. struje i oni su manjinski nosioci naelektrisanja i posledica su defekata u
kristalu i uticaja temperature.

Uticaj temperature na osobine poluprovodnika

Poluprovodnici su materijali koji imaju negativan temperaturni koeficijent otpornosti, odnosno kod njih
se sa povienjem temperature specifina elektrina otpornost smanjuje ( < 0 ) . Specifina elektrina
provodnost poluprovodnika zavisi od koncentracije nosilaca naelektrisanja i od njihove pokretljivosti i obe ove
veliine zavise od temperature.
Koncentracija nosilaca naelektrisanja kod istih poluprovodnika na
apsolutnoj nuli je jednaka nuli a sa povienjem temperature se poveava
(isprekidana linija). Kod primesnih poluprovodnika, koncentracija nosilaca
naelektrisanja na apsolutnoj nuli je jednaka nuli a sa povienjem temperature do
20K se poveava (oblast I) a sa daljim poveanjem temperature se ne menja,
odnosno nastupa zasienje (oblast II). Na temperaturama viim od sobne dolazi
do generacije, tj, do stvaranja para elektron-upljina pa se koncentracija nosilaca
naelektrisanja naglo poveava (oblast III).

Pokretljivost nosilaca naelektrisanja na apsolutnoj nuli je jednaka nuli. Sa

poveanjem temperature se poveava i na odreenoj temperaturi prolazi kroz
maksimum i zatim se sa daljim povienjem temperature smanjuje.

Specifina elektrina provodnost sa poveanjem temperature se uglavnom

poveava (oblasti I i III) ali u jednom malom temperaturnom intervalu opada pa
je temperaturni koeficijent otpornosti pozitivan (oblast II).

Kod nekih poluprovodnika, kao to su keramike mase na bazi oksida metala (titan-oksid, aluminijum-
oksid, nikl-oksid i sl.), temperaturni koeficijent otpornosti je negativan i vrlo veliki i otpornici od ovih
materijala na sobnoj teperaturi imaju vrlo veliku otpornost. Meutim, ako se samo malo zagreju njihova
otpornost e se naglo smanjiti i takvi otpornici se zovu NTC termistori (skraeno od negativan temperaturni
koeficijent). Koriste se za merenje i regulaciju temperature ili za regulaciju otpora ili kod tranzistorskih
pojaavaa za smanjenje uticaja temperature. Postoje i PTC termistori (skraeno od pozitivan temperaturni
koeficijent) i oni se koriste za ogranienje struje motora i sl. i izrauju se najee od barijum-titanata.
Termistori su nelinearni otpornici jer im se otpornost nelinearno menja sa promenom temperature.

Uticaj elektrinog polja na osobine poluprovodnika

Kod nekih poluprovodnika kao to su silicijum-karbidi, otpornost poluprovodnika se izrazito menja sa
promenom spoljanjeg elektrinog polja, odnosno sa poveanjem napona dolazi do naglog pada otpornosti i
11
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali
takvi otpornici se zovu varistori. I varistori su nelinearni otpornici. Koriste se za stabilizaciju napona,
ogranienje prenapona, izradu gromobrana i sl.
Odreenim tehnolokim postupcima moe se dobiti kristal
silicijuma ili nekog drugog poluprovodnika koji je na jednom kraju
n-tipa a na drugom kraju p-tipa i na taj nain se formira p-n spoj.
Zbog razliite strukture spojenih poluprovodnika stvara se
potencijalna barijera u kojoj nema nosilaca naelektrisanja. irina
potencijalne barijere zavisi od polarizacije p-n spoja, odnosno od
spoljanjeg el. polja. Inverzno polarisan p-n spoj ne provodi el.
struju dok direktno polarisan p-n spoj provodi el. struju.
P-n spoj sa metalnim prikljucima se zove dioda. Nalazi se
u metalnom, plastinom ili staklenom kuitu iz kojeg izlaze dva
provodnika: anoda (A) i katoda (K). Dva p-n spoja se zovu tranzistor.

Optike osobine poluprovodnika

Optoelektronski elementi su:
detektori zraenja (fotodioda, fototranzistor, fotootpornik, solarne elije) koji optiki
signal pretvaraju u elektrini;
izvori zraenja (LED dioda, LD dioda, izvor infracrvenog zraenja) koji elektrini signal
pretvaraju u optiki signal.
Pri osvetljavanju poluprovodnika ili p-n spojeva njihova specifina elektrina provodnost se poveava i
ova pojava se zove fotoefekat. Fotootpornici su otpornici ija se otpornost smanjuje kada su osvetljeni i to su
nelinearni otpornici. Koriste se najee za izradu automata za ukljuenje ulinog osvetljenja ili svetleih
reklama. Fotodioda je p-n spoj koji je osetljiv na svetlost. Fotodiode mogu da budu fotootporne i fotonaponske
(solarne elije). Solarne elije pretvaraju svetlosnu energiju u elektrinu energiju. Fotodiode se najee koriste
kao: fotodetektori (registruju prisustvo svetlosti), pretvarai (pretvaraju svetlosni signal u elektrini da bi se
putem optikog kabla prenosio na velike udaljenosti) i izvori svetlosti (pojaavaju signal u unutranjosti
optikog kabla).
Poluprovodnici menjaju svoju provodnost i pod uticajem drugih vrsta zraenja kao to su ultraljubiasto
ili infracrveno.
Lumuniscencija je pojava da pri rekombinaciji slobodnog elektrona i upljine dolazi do oslobaanja
energije, najee u vidu svetlosne energije. Ovaj efekat se koristi za izradu izvora svetlosti kao to su
luminiscentne LED diode, laser LD diode i izvori infracrvenog zraenja. Luminiscentna LED dioda je p-n
spoj sa direktnim energetskim procepom koji u spoljanjem elektrinom polju emituje svetlost razliitih boja
to zavisi od materijala od kojeg je izraena. Emisija svetlosti kod ovih dioda je spontana. Stepen korisnog
dejstva LED dioda je veoma mali (oko 0.5%) i samo mali deo svetlosti se emituje sa povrine ove diode.
Laserske LD diode su p-n spojevi sa direktnim energetskim procepom kod kojih je emisija svetlosti
stimulisana i rasipanja svetlosti skoro da i nema. Mogu da se pobuuju elektrinim poljem ili optikim ili
elektronskim snopom.

12
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali

DIELEKTRICI

Dielektrici su materijali koji imaju specifinu elektrinu otpornost veu od 108m ( > 108 m ). Kod
njih skoro da nema slobodnih elektrona pa je zato njihova elektrina otpornost velika. Ako i pokau izvesnu
provodnost ona nije posledica kretanja slobodnih elektrona (elektronska provodnost) ve je posledica jonizacije
neistoa i primesa u tom materijalu (kretanje naelektisanih estica jona ili jonska provodnost) ili je posledica
prisustva vode u dielektriku.
Kod dielektrika je energetski procep vei od 3.5eV (E g > 3.5eV ) pa je na temperaturama blizu
apsolutne nule valentna zona potpuno popunjena elektronima a provodna zona je prazna i izmeu njih postoji
veliki energetski procep.
Dielektrici imaju negativan temperaturni koeficijent otpornosti ( < 0 ) odnosno otpornost dielektrika
se smanjuje sa porastom temperature jer je mogunost jonizacije vea.
Dielektrici su materijali sa jakim jonskim i kovalentnim vezama. Poto u sebi
sadre naelektrisane estice, kada se unesu u elektrino polje dolazi do usmeravanja tog
naelektrisanja u pravcu polja, odnosno dolazi do polarizacije dielektrika. Polarizacija
dielektrika je usmeravanje naelektrisanja pod dejstvom spoljanjeg elektrinog polja.
Strana dielektrika, koja je okrenuta ka pozitivnoj elektrodi, e biti negativnija od strane
koja je okrenuta ka negativnoj elektrodi, ako se taj dielektrik izloi dejstvu elektrinog
polja. Ukupno naelektrisanje dielektrika je, meutim, nula. Kod jonskih kristala, pozitivni i negativni joni tee
da se, oscilovanjem oko svojih ravnotenih poloaja, priblie suprotno naelektrisanoj elektrodi pa to dovodi do
deformacije u kristalu i do polarizacije koja kratko traje (samo dok se dielektrik nalazi u elektrinom polju) i
zove se jonska polarizacija. Kod polarne kovalentne veze dipoli postoje i bez dejstva spoljanjeg elektrinog
polja a kad se takav dielektrik unese u elektrino polje dipoli e se usmeriti u pravcu polja i ta polarizacija se
zove dipolna polarizacija, nastaje sporije od jonske ali due traje. Kod nepolarne kovalentne veze polarizacija
se javlja unutar atoma i zove se elektronska polarizacija i ona postoji samo dok se dielektrik nalazi u
elektrinom polju. Elektronska polarizacija se javlja u svim dielektricima (jer svi imaju atome) a najbolji
dielektrici imaju samo elektronsku polarizaciju i ona je zanemarljiva. Jonska polarizacija je vea a najvea je
dipolna polarizacija. Veliina koja pokazuje kolika je polarizacija u dielektriku naziva se dielektrina konstanta
. Relativna dielektrina konstanta r pokazuje koliko je puta polarizacija u nekom dielektriku vea od
F
polarizacije u vakuumu r = gde je 0 = 8.85 10 12 - dielektrina konstanta vakuuma. r kod najee
0 m
korienih dielektrika se kree od 2 do 10 a najvei broj dielektrika ima r izmeu 12 i 18. Na relativnu
dielektrinu konstantu r utiu temperatura, frekvencija polja u kome se dielektrik nalazi, vlaga ili
higroskopnost materijala, pritisak (ako je u pitanju gas) itd. Kod jonske polarizacije sa poveanjem temparature
raste r , kod dipolne polarizacije sa porastom temperature do odreene vrednosti r raste a sa daljim porastom
temperature r opada a kod elektronske polarizacije uticaj temperature je zanemarljiv. Kod jonske i elektronske
polarizacije frekvencija polja nema uticaja na r a kod dipolne polarizacije sa poveanjem frekvencije smanjuje

13
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali
se r . Zbog velike relativne dielektrine konstante vode ( rH 2 0 = 80 ) poveava se r vlanog materijala a taj
uticaj vlage se moe ublaiti impregnacijom materijala uljem, smolom, lakom i sl.
Dielektrini gubici predstavljaju deo energije koji se u
dielektriku pretvara u toplotu i dovodi do pada specifine elektrine
otpornosti. Poto se jedan realan kondenzator sa gubicima moe
predstaviti kao paralelna veza idealnog kondenzatora bez gubitaka i
otpornika velike otpornosti koji predstavlja gubitke, ti gubici su
odreeni faktorom gubitaka ili tangensom ugla gubitaka
I 1
tg = R = koji se kod loijih izolatora kree od 0.1 do 0.01 a
I C RC
kod boljih iznosi oko 10-4 i zavisi od frekvencije, temperature i vlanosti.
Ako je dielektrik prikljuen na niski napon, njegova provodnost je zanemarljivo mala jer imaju malu
koncentraciju naelektrisanih estica. Sa povienjem napona, pri nekoj kritinoj jaini elektrinog polja, doi e
do proboja dielektrika. Sposobnost dielektrika da se suprotstavi proboju definie veliina koja se zove
dielektrina vstoa (probojni napon) Ekr i to je napon koji moe da izdri dielektrik debljine 1mm pred sam
proboj. Jedinica je V/m. Probojni napon obino ne izaziva trajne promene u dielektriku ve se posle kratkog
vremena, za manje od 0.1s, sve vraa u prethodno stanje. Ali ako je dielektrik due vreme izloen elektrinom
polju ija je jaina blizu granici proboja ili je vie puta dolo do proboja u kratkom vremenskom intervalu, doi
e do erozije i hemijskog razaranja dielektrika i do proboja i to je elektrino starenje dielektrika
Idealni dielektrici na sobnim temperaturama ne postoje. Samo je vakuum idealan izolator.

PODELA DIELEKTRIKA
Dielektrici ine najbrojniju grupu elektotehnikih materijala. Javljaju se u razliitim agregatnim
stanjima, mogu da budu razliitog sastava i porekla, razliitog kvaliteta i da imaju razliitu primenu.
Dielektrici se najee koriste kao izolacioni materijali i kao kondenzatorski materijali. Ovi materijali se
dalje mogu klasifikovati prema agregatnom stanju (na vrste, tene i gasovite), na osnovu porekla (na organske
i neorganske), na osnovu izrade (na prirodne i sintetike).
Izolacioni materijali se koriste za izradu izolatora, izolovanih provodnika i kablova, energetskih
postrojenja i mikroelektronskih kola. Ima ih u svim agregatnim stanjima a najvie u vrstom stanju. U tehnici
slabih struja skoro iskljuivo se koriste vrsti izolacioni materijali a teni i gasoviti se koriste u tehnici jakih
struja energetici. vrsti izolacioni materijali su guma, bitumen, tekstilna vlakna i sl. a u novije vreme se
koriste termoplastine smole (polivinil hlorid (PVC) i polietilen(PE)), termotvrde smole (bakelit), epoksidne
smole (araldit) i silikonske smole (silikoni). Teni izolacioni materijali su mineralna ulja (transformatorsko,
kablovsko), dobijena iz sirove nafte, i sintetika ulja (hlorovana, fluorna i silikonska). Za razliku od mineralnih
ulja, sintetika ulja nisu zapaljiva, ne stvaraju eksplozivne gasove, mnogo su manje podlona starenju i imaju
bolje elektrine karakteristike. Gasoviti izolacioni materijali mogu da budu prirodni i sintetiki. Od prirodnih je
najznaajniji vazduh a od sintetikih SF6 elgas. On je bezbojan, neotrovan i nezapaljiv gas, bez mirisa i
hemijski vrlo stabilan. Izolacioni materijali za provodnike i kablove su: polietilen (PE), umreen i neumreen;
polivinil-hlorid (PVC); guma; impregnirani papir; vazduh; elgas (SF6). Energetski kablovi i provodnici kao
izolaciju obino imaju PVC, PE, gumu i papir impregnisan uljem. Telekomunikacioni kablovi imaju izolaciju
od PVC ili PE a visokofrekventni provodnici i kablovi izoluju se sa PE i vazduhom. Materijali za izradu ploice
za tampana kola su tvrdi papir (pertinaks) i staklena vlakna (vitroplaks)
Postoje razliite vrste kondenzatora: po konstrukciji (cilindrini, ploasti, disk ili ip-kondenzatori), u
zavisnosti od toga da li im se kapacitet menja (stalni i promenljivi), po nameni i sl. U kondenzatorima za
visokofrekventnu tehniku se koriste keramike. Naroito su pogodne keramike na bazi minerala talka. Keramike
na bazi minerala rutila se koriste za izradu kondenzatora u debeloslojnim tampanim integrisanim kolima.
Kondenzatori velikog kapaciteta kao dielektrik imaju feroelektrinu keramiku. Kondenzatori sa papirom,
liskunom i sintetikim folijama koriste se za srednje frekvencije. Elektrolitski kondenzatori (alumunijumski i na
bazi tantala) koriste se pri niskim frekvencijama (<20kHz) i imaju veliki kapacitet.

SPECIJALNI DIELEKTRINI MATERIJALI

14
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali

To su: piezoelektrini materijali, piroelektrini materijali, elektreti i teni kristali.

Piezoelektrine materijale karakterie piezoelektrini efekat. On se sastoji u tome da, kada se na kristal
kvarca (SiO2) deluje mehanikom silom, on se polarie, odnosno na njegovoj povrini se javlja elektrostatiko
naelektrisanje. Suprotno tome, pod dejstvom elektrinog polja dolazi do mehanike deformacije dielektrika (on
se produava ili skrauje zavisno od smera elektrinog polja) i ova pojava se zove obrnuti piezoelektrini
efekat. Najvie korieni piezoelektrini materijali su kvarc i neke vrste piezoelektrinih keramika. Kvarc se
koristi: u oscilatorima za stvaranje veoma stabilnih visokofrekventnih oscilacija, kao stabilizator i filtar
frekvencije, u mikrofonima, satovima, kao generatora ultrazvuka i u mernoj tehnici za merenje mehanikih
veliina.
Piroelektrini materijali su osetljivi na toplotu, odnosno sa promenom temperature kod njih dolazi do
polarizacije. Koriste se za izradu toplotnih senzora i detektora infracrvenog zraenja. Najbolje piroelektrine
osobine ima tzv. PZT keramika.
Elektreti su materijali koji se polariu u elektrinom polju ali posle iznoenja iz elektrinog polja oni
zadravaju polarizaciju dui vremenski period i za okolinu predstavljaju izvor elektrinog polja. Ako zajedno sa
elektrinim poljem deluje jo neki vid energije, postoje i razliiti elektreti: termoelektreti (istovremeno deluju
toplota i elektrino polje), fotoelektreti (svetlost i elektrino polje), elektroelektreti i sl. Klasini elektreti su
keramike na bazi barijum-titan-oksida (BaTiO3) ili titan-oksida (TiO2). Elektreti se koriste pri izradi mikrofona,
zvunika, slualica, meraa pritiska i vlanosti i sl.
Teni kristali ili parakristali nisu kristali ali imaju anizotropne osobine (imaju strukturu tenosti),
odnosno to su kristali koji mogu da teku. Primenjuju se pri izradi tenokristalnih ekrana (LCD), odnosno pri
izradi ravnih TV ekrana velikih dimenzija.

DIELEKTRICI U MIKROELEKTRONICI
Dielektrici imaju veoma iroku primenu u mikroelektronici, posebno u izradi integrisanih kola. Koriste
se kao:
- materijali za izradu ploica na kojima se prave hibridna (tankoslojna i debeloslojna) integrisana kola
(keramiki materijali na bazi aluminijum ili berilijum-oksida i kvarcno staklo);
- izolacioni i dielektrini slojevi kod integrisanih kola,
- materijali za izradu zatitnih kuita integrisanih kola (epoksidne i silikonske smole i keramiki
materijal aluminijum-oksid).

15
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali

MAGNETNI MATERIJALI
Naziv su dobili po gvozdenoj rudi magnetit kada je primeeno da ona ima sposobnost da privlai druge
gvozdene predmete. Materijali koji spontano privlae metalne predmete su prirodni magneti. Metalni predmeti
koji se namagnetiu, kada se dovoljno blizu prinesu prirodnom magnetu, su vetaki magneti. Svaki magnet,
prirodni ili vetaki, ima dva pola, severni (N) i juni (S) i na njima je dejstvo magnetnih sila najizraenije.
Magnetni materijali se dele na feromagnetne i ferimagnetne. Feromagnetni materijali su metali i to:
gvoe (Fe), kobalt (Co) i nikl (Ni) ili njihove legure. Ferimagnetni materijali su na bazi oksida metala.
Magnetni materijali se koriste u obliku polikristala ili, ree, kao amorfni materijali.

OPTE KARAKTERISTIKE MAGNETNIH MATERIJALA

Osnovne veliine koje karakteriu magnetne materijale su: magnetna propustljivost (), kriva
magneenja, indukcija zasienja (Bmax), histerezisni ciklus, remanentna indukcija (Br), koercitivno polje (Hc),
gubici u magnetnom materijalu, uticaj temperature na magneenje (kritina ili Kirijeva temperatura (Tkr)) i sl.
Ako se gvoe, koje prethodno nije bilo namagnetisano, nae u spoljanjem magnetnom polju i ako se
jaina tog magnetnog polja (H) postepeno poveava od nule do neke vrednosti, gvoe e se namagnetisati, tj. u
njemu e doi do poveanja magnetne indukcije (B). B = H = 0 r H gde su: -magnetna propustljivost
materijala, 0 = 4 10 7 H / m -magnetna propustljivost vakuuma i r -relativna magnetna propustljivost.
Zavisnost magnetne indukcije od jaine magnetnog polja se moe
prikazati i grafiki i ova kriva se zove kriva magneenja. Na ovoj krivoj se mogu
uoiti: poetni deo, strmi deo, koleno i zasienje. Kriva magneenja je razliita za
svaki materijal i to je ona strmija vea je sposobnost tog materijala da se
magnetie.
Sa krive magneenja se moe proitati i indukcija zasienja (Bmax) i to je
maksimalna jaina magneta koji se moe dobiti od nekog magnetnog materijala.

Kriva magneenja opisuje proces magneenja magnetnog materijala u

jednosmernom magnetnom polju. Ako se magnetni materijal nalazi u
promenljivom magnetnom polju njegovo ponaanje opisuje se histerezisnim
ciklusom (histerezisnom petljom ili histerezisom). Kriva magneenja nije
reverzibilna, odnosno, razmagnetisanje se ne vri po toj krivoj ve po drugoj koja
se zove kriva razmagnetisanja. Kada se magnetni materijal iznese iz magnetnog
polja (H=0), u njemu e postojati izvesna indukcija koja se zove remanentna ili
zaostala indukcija (Br) (materijal se ne razmagnetie potpuno). Ako se magnetni
materijal unese u magnetno polje suprotnog smera indukcija opada na nulu a jaina
magnetnog polja pri kojoj je magnetna indukcija jednaka nuli se zove koercitivno polje (Hc).
Pojava histerezisa dovodi do zagrevanja materijala i do gubitaka u njemu, Gubici usled histerezisa
predstavljaju deo energije koji se pretvara u toplotu i srazmerni su povrini histerezisnog ciklusa. Pored ovih
gubitaka, u feromagnetnim materijalima dolazi i do gubitaka usled vihornih struja.
Sa povienjem temperature feromagnetni materijali gube sposobnost magneenja i iznad kritine ili
Kirijeve temperature se vie ne magnete.
16
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali
Feromagnetni materijali imaju osobinu da se pod dejstvom magnetnog polja skupljaju ili izduuju i ova
pojava se zove magnetostrikcija.

PODELA MAGNETNIH MATERIJALA

Na osnovu veliine koercitivnog polja (Hc), magnetni materijali se dele na magnetno meke i magnetno
tvrde materijale. Kod magnetno mekih materijala Hc<1000A/m. To su materijali sa uzanim i strmim
histerezisom koji se lako magnete i lako razmagnetiu, gubici u njima su vrlo mali, imaju veliku magnetnu
propustljivost, veliku remanetnu indukciju i malo koercitivno polje. Koriste se za izradu jezgra elektromagneta,
transformatore, generatore, relee i sl. Kod magnetno tvrdih materijala Hc>1000A/m i to su materijali sa irokim
i strmim histerezisom koji se teko magnete i teko razmagnetiu, gubici u njima su vrlo veliki, imaju veliku
remanetnu indukciju i veliko koercitivno polje. Koriste se za izradu stalnih magneta.

Magnetno meki materijali

To su: isto gvoe ili meki elik (Fe), legure gvoa i silicijuma (Fe-Si), legure gvoa i nikla (Fe-Ni),
meki feriti i magnetodielektrici.
isto gvoe je ono koje sadri 99.95% do 99.98% Fe. Meki elik je isto gvoe sa manje od 0.1%
ugljenika. Pored ugljenika (C) moe imati i druge primese. isto gvoe ima veoma veliku indukciju zasienja
(Bmax) ali su gubici usled vihornih struja veoma veliki. Najee se koristi gvoe tipa armko.
Legure Fe-Si se koriste za izradu elektrinih maina, transformatora i to u obliku dinamo limova i
transformatorskih limova. Ove legure sadre od 0.1% do 4.5% silicijuma i jo se zovu i elektrotehniki ili meki
elici jer se za njihovo dobijanje ne koristi isto gvoe ve mek elik. Silicijum smanjuje gubitke usled
vihornih struja i gubitke usled histerezisa, smanjuje koercitivno polje, poveava magnetnu propustljivost,
poboljava i mehanike karakteristike (tvrdoa i vrstoa su vee). Loe je to se smanjuje indukcija zasienja i
dobijaju se magneti manje jaine i ove legure su krte i ne mogu se izvlaiti tanki limovi.
Nikl se ne koristi u istom stanju jer ima malu indukciju zasienja a veliko koercitivno polje. Legure Fe-
Ni imaju veliku magnetnu propustljivost, vrlo malo koercitivno polje, vrlo uzan i strm histerezis i male gubitke
usled histerezisa i male gubitke usled vihornih struja. Nedostaci su mala indukcija zasienja, loe mehanike
karakteristike i cena tih legura je velika jer je nikl skup metal. Legure Fe-Ni imaju vie od 30% nikla. Za
telekomunikacije su vane legure: supermaloj (sa 78.5% Ni), -metal (sa 50% Ni) i -metal (sa 36% Ni).
Legure Fe-Ni mogu da sadre i hrom, molibden, bakar itd. i takve legure se zovu permaloj legure. Ove legure
se koriste u elektronici, magnetnim pojaavaima, impulsnim transformatorima i sl.
Feriti su magnetni materijali dobijeni sinterovanjem gvoe-oksida i jednog ili vie metalnih oksida
(NiO, MnO, ZnO, CoO). Sinterovanje je postupak kojim se meavina oksida u prahu presuje, oblikuje i na kraju
se zagreva na visokoj temperaturi. Feriti su pogodni za upotrebu u visokofrekventnoj tehnici, za izradu
oscilatora, filtara i sl.
Magnetodielektrici se dobijaju tako to se magnetni materijal (isto gvoe ili permaloj legura) usitni do
finih metalnih zrnaca koja se slepljuju sa nekim dielektrikom (keramika masa ili sintetika smola) kao
vezivnim sredstvom a potom se to presuje u jezgra za visokofrekventne kalemove i tako se smanjuju gubici
usled vihornih struja ali se smanjuje i magnetna propustljivost.

Magnetno tvrdi materijali

To su: tvrdi elici (nelegirani elik, elici legirani sa hromom, kobaltom i sl.), legure gvoa sa
aluminijumom, niklom ili kobaltom, tvrdi feriti (barijum ili stroncijum feriti), jedinjenja i legure retkih zemalja
(samarijum, neodijum) sa kobaltom i gvoem, materijali sa mehurastim magnetnim domenima i sl.
Tvrdi elici su najstariji materijali koji se koriste za izradu stalnih magneta i oni su najnekvalitetniji ali
su jeftini i lako obradivi. Magnetno tvrdi elici sadre 0.8% do 1.5% ugljenika i imaju malo koercitivno polje,
osetljivi su na udarce, vibracije, promene temperature pa se oplemenjuju legiranjem hromom, molibdenom,
kobaltom, volframom i sl.
17
Mladenovi Danijela Elektrotehniki materijali
AlNiCo legure su legure gvoa sa oko 10% Al, 18% Ni i 12% Co i mogu da sadre vrlo male koliine
bakra i titana. Veoma su lake i otporne na koroziju ali su i skupe zbog nikla. Veoma su tvrde i krte pa se mogu
obraivati samo bruenjem a oblikovanje je mogue livenjem ili sinterovanjem.
Tvrdi feriti nastaju sinterovanjem gvoe-oksida sa barijum i stroncijum oksidom. Imaju vrlo malu
remanentnu indukciju ali je koercitivno polje vee i imaju nisku cenu ali loe mehanike karakteristike. Tvrdi
su i krti pa se obrauju bruenjem a ako im se doda neko vezivno sredstvo (kauuk ili plastina smola) dobijaju
se feroelasti ili gumeni magneti.
Stalni magneti mogu se dobiti i meanjem kobalta sa metalima retkih zemalja (samarijum i neodijum).
Ovi materijali imaju vrlo visoku cenu pa se retko koriste (za izradu kvarcnih satova ili malih magneta u
ureajima).

18