Semantika

Semantika prouava znaenje rei u jeziku, odnosno nain na koji rei i reenice
prenose znaenje. Deli se na:
- leksiku i
- reeninu semantiku.
Leksika semantika prouava znaenje rei i znaenjske odnose meu reima, dok
reenina semantika prouava znaenje reenica.
Kod rei, kao jezikih jedinica sa znaenjem, mogu se razlikovati odreene
dimenzije znaenja, a to su :
1. leksiko i gramatiko
2. predmetno i emotivno
3. konkretno i apstraktno
4. osnovno i preneseno
5. denotativno i konotativno.
Leksiko i gramatiko znaenje
Leksike rei, kao to su rei sto, kniga i pismo imaju leksiko znaenje s obzirom
na pojmove koje oznaavaju, ali takoe imaju i gramatiko znaenje, na primer,
knjiga je imenica enskog roda u jednini.
Gramatike rei, kao to su ako, bez imaju gramatiko znaenje veznika odnosno
predloga, ali takoe imaju i leksiko znaenje.
Predmetno i emotivno znaenje
Predmetno ili referencijalno znaenje odnosi se na rei koje ne ukljuuju emotivni
odnos ili neku reakciju, kao na primer: kua, baba, zemlja.
Za razliku od predmetnog znaenja, emotivno znaenje ukljuuje neki emotivno
odnos ili reakciju, kao rei: dom, baka, domovina.
Konkretno i apstraktno znaenje
Konkretne rei oznaavaju neto odreeno, opipljivo, materijalno, to su rei:
sto,sveska,vrata.
Apstraktne rei su rei koje oznaavaju apstrakciju, na primer: dobrota, lukavost,
arm.
Osnovno i preneseno znaenje
Jedna re odreenog konkretnog znaenja moe esto da dobije sekundarno
znaenje putem metaforikog prenosa, ali tako da veza sa polaznim znaenjem
ostane vidljiva. Tako na primer, rei glava,noga i ui imaju osnovno znaenje
delova tela, a u prenesenom znaenju glava porodice, noga stola i ui sveske.
Denotativno i konotativno znaenje
Denotacija se odnosi na primarno, opte, neutralno I eksplicitno znaenje rei:
policajac (pripadnik snaga reda), enski roditelj.

Konotacija se odnosi na izvedeno, lino i emotivno i implicitivno znaenje neke

rei: policajac (njukalo), majka.

Postoje velike tekoe prilikom razgraniavanja kategorija zato to veliki broj rei
koje imaju predmetno znaenje esto imaju I konkretno, osnovno i denotativno, a
nasuprot tome emotivno znaenje je esto i apstraktno, preneseno i konotativno.

Komponentna analiza

To je ralanjivanje znaenja na znaenjske komponentne. Znaenjske

komponente se nekad nazivaju I semantikim distinktivnim obelejima, a skupovi
takvih obeleja zovu se sememe.

Proste i izvedene rei

Proste rei su minimalne i primitivne, na primer, imati, iveti, umreti, ubiti.

Izvedene rei se mogu parafrazirati pomou prethodnih. Na primer, roditi se
(poeti iveti), umreti (prestati iveti), ubiti (uzrokovati da neko prestane da ivi).

Promena znaenja rei

Znaenje jedne rei nije dato jednom za svagda, semantike promene su deo
normalne evolucije jezika. Pa tako na primer, engleska re meat koja oznaava
meso, u srednjoengleskom je oznaavala bilo kakvu hranu. A pridev nice, danas
znai dobar, fin, a tada je znailo luckast,priglup. Istorijske promene po pravilu ne
menjaju celokupno znaenje neke rei, ve samo jedan njen deo. Preuzimanje rei
iz drugih jezika takoe je praeno promenom znaenja (meeting miting ).
 Znaenjski odnosi meu reima(paradigmatski odnosi)
Polisemija

Polisemija (vieznanost) jedne rei nastaje zato to se pojam koji se oznaava

nekom drugom reju po nekoj slinosti dovodi u vezu sa pojmom oznaenim
upotrebljenom reju. Na primer, zadebljali deo eksera, slian je glavi oveka, pa je
za taj deo eksera uzeta re glava. Glava eksera je dobila znaenje zadebljali deo
eksera. Kod polisemije sva znaenja rei ostaju u okviru jedne iste rei, a
vieznanost se razvija u u kontekstu. Polisemija ima isti glasovni sklop (oblik) i
priblina znaenja. Primeri: glava (knjige, na telu, eksera), list (papira,drveta).

Homonimija

Homonimija je pojava da dve ili vie rei imaju isti glasovni sklop,a potpuno
razliito znaenje. Postoje pravi hominimi (kosa-poljoprovredno oruje i kosa-
nagnuta povrina brega) homografi (rei istog slovnog sastava, ali razliitog
izgovora,primer grad, Beograd je glavni grad Srbije. Sino je padao grad)
homoformi (rei koje se po rasporedu glasova poklapaju samo u ponekom od
njihovih gramatikih oblika,primer: Vei broj takmiara je na startu.Slavko broj do
tri) i homofoni (rei koje imaju isti izgovor, isti glasovni sastav i isti akcenat,primer,
Bio je zadovoljan sobom. Uvek se hvalio samim sobom).

Sinonimija

Sinonimija je potpuno suprotna homonimiji. Ona predstavlja rei razliitog oblika,

a istog znaenja. Pravih, potpunih sinonima ima veoma malo. Jedan isti predmet,
radnju ili pojavu uopte moemo oznaiti sa vie razliitih rei: drum-cesta-put;
vatra-oganj; vasiona-svemir; brzo-hitro

Eufemizmi nastaju u tenji da se za pojmove neprijatnih asocijacija nau lepe

rei: zemlje u razvoju, blagosloveno stanje, pokojnik, malo je veseo (pijan je), uvek
obilazi istinu (lae), usnuo je veni san, otiao je na onaj svet, izdahnuo je itd.
Antonimija

To je pojava postojanja rei suprotnih po znaenju. Antonimi mogu biti pravi (to su
najee pridevski parovi: dobar-lo; mlad-star; topao-hladan; lep-ruan; mogue
je stepenovanje), dopunski (takoe esto pridevi, ali se ne stepenuju: oenjen-
neoenjen; iv-mrtav; muki-enski) i relacioni (iznad-ispod; kupiti-prodati, mu-
ena; Ako je slika iznad stola, onda je sto ispod slike).

Hiponimija

Hiponimija predstavlja svrstavanje rei u hijerarhizovane klase. Hiperonim je

nadreeni lan (cvet) , a hiponim podreeni lan (rua,jorgovan).

Znaenjski odnosi meu reima (sintagmatski odnosi)

Kolokacija

To je ustaljena kombinacija rei u kojoj svaka re zadrava svoje znaenje

(suprotno od idioma)

Koordinacija

esto je zasnovana na nekim od paradigmatskih znaenjskih odnosa: pas i maka;

so I biber; bratstvo i jednistvo; zloin i kazna; grom i pakao.

*prototip- tipini nosilac osobina nadreenog pojma, odnosno klase

* deminutiv imenica koja ima umanjeno znaenje
* agumentativ imenica koja ima uveano znaenje
* pejorativ oznaava pogrdan smisao rei ili fraze (selendra,glavurda)
* hipokoristik tepanje npr.

Re zec, ima deminutiv zei, a hipokoristik zeka.

Re kua, deminutiv je kuica, hipokoristik kuerak, agumentativ kuerina, a
pejorativ kuerda.

Reenice mogu da imaju gramatiko, pragmatiko i propozicionalno znaenje.

 Znaenjski odnosi reenica
Parafraza (sinonimija na nivou reenice) Sagradili su most. Most je sagraen.

Kontradikcija Ovaj neenja je oenjen.

Tautologija Ovaj neenja je neoenjen.

Sintaksika dvosmislenos (polisemija na nivou reenice) Jovanu je lako verovati.

PITANJA

a) Upotrebite re svetac u osnovnom i prenesenom znaenju?

b) Koje je denotativno, a koje konotativno znaenje rei plavua?
c) Na koje sve komponente se moe razloiti znaenje lekseme deak?
d) Da li podvuene rei u reenici Kosa joj je ravna i Ivana je po svojoj
sposobnosti ravna Milici ilustruju odnos homonimije ili polisemije?
e) Navesti tri hiponima za leksemu sport.
f) Navesti hiperonim za lekseme aa, solja i inija.
g) U reenici, napolju je hladno i oblacno podvuene rei zamenite njihovim
autonimima.
h) Kom tipu autonomima pripadaju sledei parovi: deda-unuk; nov-star; no-
dan?
i) Navesti primere za sinonime koji se koriste u razliitim registrima i koji se
koriste u razliitim dijalektima ili varijetetima.
j) Leksema prasence je u odnosu na leksemu prase ta?
k) Da li su navedene reenice gramatike ili besmislene? Kua je potrala da bi
se vinula u bazen. Devojica je otisao kui.
l) Koji reenini odnos ilustruje sledee reenice? Mu ove udovice je iv. Ovaj
plavuan ima plavu kosu.
m)Upotrebite leksemu zid u osnovnom i prenesenom znaenju.
n) Na koje komponente se moze razloiti znaenje lekseme devojica.
o) Koje od sledeih leksema su proste, a koje su izvedene:potopiti, sruiti,
zaspati, pasti, ubaciti, trati?
p) Navesti tri hiponima za leksemu ples.
q) U reenici napolju je toplo I sunano podvuene rei zameniti pravim
antonimima.
r) Kom tipu antonima pripadaju sledei parovi: majka-erka; lepa-runa; leto-
zima?
s) Leksema sini je leksemi sin ta?
t) Da li su navedene reenice negramatike ili besmislene: Pruga je da bi
poletela u svoje tue nebo. Decak je ila kui peice.
u) Navedite primer za reenicu u kojoj je leksema ruica upotrebljena u
osnovnom i prenesenom znaenju.
v) Podvuene rei u reenici predstavljaju homonimiju ili polisemiju: U grupi
ima sto studenata. Moj sto ima dve fioke.
w) Pokaite da su pravi antonimi parovi prideva koje je mogue stepenovati

Pragmatika