MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Hidratacija cementa

Meanjem portland cementa sa vodom dobija se cementna pasta, koja vremenom

poinje da menja agregatno stanje i da prelazi u vrstu supstancu. Uzrok ove pojave
je hidratacija - jedan kompleksan fiziko-hemijski proces, ija sutina nije potpuno
razjanjena do danas. Hidratacija se odigrava u cementnoj pasti na relaciji cement -
voda, pri emu u njenoj prvoj etapi (prvih 5 - 10 sati od trenutka meanja sa vodom)
u cementnoj pasti se zapaa pojava vezivanja, a nakon toga pojava ovravanja.
Konani rezultat je prelazak cementne paste u cementni kamen.

Kao vreme vezivanja obino se usvaja onaj period koji protekne od trenutka sipanja
cementa u vodu, do trenutka kada cementna pasta izgubi svojstvo plastinosti.
Vezivanje cementa se relativno brzo zavrava (do 10 sati), a njegovo ovravanje
traje po nekoliko meseci pa i godina. Proces ovravanja nije ravnomeran, u
poetku je vrlo intenzivan (u periodu od oko mesec dana), a potom se sve vie i vie
usporava i asimptotski tei odreenoj graninoj vrednosti.

Proces hidratacije portland-cementa se moe analizirati sa sledeih aspekata:

Sa aspekta formiranja strukture cementnog kamena,

Sa aspekta promene promene vrstoe cementnog kamena,

Kao hemijski proces,

Sa aspekta zapreminskih promena i

Kao egzotermni proces (preko promene toplote hidratacije).

Formiranje strukture cementnog kamena

Meanjem cementa i vode dobija se cementna pasta, koja predstavlja jedan

disperzan sistem u kome se voda tretira kao disperzna sredina a zrna cementa kao
disperzna faza. Zahvaljujuu deliminom rastvaranju estica cementa (na povrini
zrna) proces hidratacije zapoinje praktino nekoliko minuta nakon meanja cementa
i vode.

U tom poetnom periodu, kao rezultat hemijskih reakcija izmeu minerala C3A i
vode, na povrinama zrna cementa poinju da se stvaraju tanki igliasti kristali.
Vremenom se broj ovih kristala poveava, tako da se izmeu zrna cementa
uspostavljaju prostorne veze. Ova etapa procesa hidratacije manifestuje se u tzv.
vezivanju cementa. Nakon 8-10 asova od meanja cementa i vode, praktino cela
zapremina cementne paste (meavina cementa i vode) biva ispunjena skeletom od
igliastih kristala. Istovremeno se zbog "povrinskog rastvaranja" smanjuju dimenzije
zrna cementa.

Formirani kristalni skelet se naziva "aluminatna struktura", zato to je dobijen na

osnovu reakcije izmeu klinker minerala C3A i vode. Definitivno formiranje
aluminatne strukture uzima se kao "kraj vezivanja" i poetak ovravanja cementa,
odnosno cementna pasta gubi svojstvo plastinosti i nadalje poinje ubrzano da
ovrava.

PREDAVANJE br. 13 1
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Paralelno sa formiranjem aluminatne strukture, u cementnoj pasti zapoinju da se

razvijaju i produkti hidratacije klinkernih minerala C2S i C3S, od kojih se formira tzv.
silikatna struktura. Proces hidratacije silikatnih minerala je u prvo vreme manje
intenzivan, pa formirani sitni kompaktni silikatni kristali samo ispunjavaju praznine
izmeu igliastih kristala u aluminatnoj strukturi. Meutim, vremenom se broj
silikatnih kristala poveava do faze kada silikatna struktura praktino "prekrije"
aluminatnu strukturu.

Fenomen "nadvladavanja" aluminatne strukture silikatnom se ispoljava ve nakon 24

asa od poetka hidratacije, a nakon 28 dana u cementnom kamenu dominira
silikatna struktura.

U periodu hidratacije nakon 28 dana, u cementnom kamenu jo uvek postoje

nehidratisani delovi cementnih zrna, pa se ako u cementnom kamenu ima dovoljno
vlage proces hidratacije ne prekida. Zbog toga se hidratacija cementa tretira kao
jedan dugotrajan proces, koji moe da se nikada ne zavri u potpunosti, ako pojedini
delovi zrna cementa ostanu nehidratisani.

Poveanje vrstoe cementnog kamena

Ako se proces hidratacije posmatra sa aspekta poveanja vrstoe cementnog

kamena, tada se razlikuju tri etape (slika 1):

poetna etapa - etapa vezivanja cementa,

etapa intenzivnog ovravanja cementnog kamena,

etapa stabilizacije kada se dostignuta vrstoa cementnog kamena tokom
vremena bitnije ne menja.

ematski prikaz formiranja

cementnog kamena

Slika 1 - Hidratacija cementa posmatrana sa aspekta promene mehanikih

karakteristika

PREDAVANJE br. 13 2
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Prikazane etape razvoja vrstoe cementnog kamena mogu se objasniti preko

formiranja strukture cementnog kamena:

etapa vezivanja cementa ustvari predstavlja fazu formiranja aluminatne
strukture,

etapa intenzivnog ovravanja cementnog kamena se objanjava
potiskivanjem aluminatne strukture i nadvladavanjem silikatne strukture i

etapa neznatnog poveanja vrstoe kroz vreme predstavlja fazu stabilizacije
silikatne strukture.

Na slici 1 je takoe dat i ematski prikaz postepene transformacije cementne

disperzije (zrna cementa okruena vodom) u cementni kamen, koji je formiran od
produkata hidratacije klinkernih minerala.

Doprinos produkata hidratacije klinkernih minerala poveanju vrstoe cementnog

kamena je razliit i moe se ilustrovati dijagramom na slici 2.

produkti hidratacije
minerala C3S

produkti hidratacije
minerala C2S

produkti hidratacije produkti hidratacije

minerala C3A minerala C4AF

Slika 2 - Promena vrstoe produkata hidratacije pojedinih klinkernih minerala

kroz vreme

Glavni nosioci vrstoe cementnog kamena su produkti hidratacije silikatnih

minerala. Naroito brz prirataj vrstoe imaju produkti hidratacije minerala C3S, koji
se zbog toga smatra "nosiocem" ranih vrstoa.

Produkti hidratacije minerala C2S nemaju tako brz prirataj vrstoe, ali se njihove
vrstoe nakon jednog dueg vremenskog perioda praktino izjednae sa
vrstoama produkata hidratacije minerala C3S.

Hidratacija cementa kao hemijski proces

Pomou skraenih oznaka za klinkerne minerale, vodu i kalcijumhidroksid, glavni

hemijski procesi, koji se odigravaju nakon meanja portland cementa i vode, mogu
se prikazati na sledei nain:

PREDAVANJE br. 13 3
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

2C 3 S + 6H = C 3 S 2H3 + 3CH + q1 ..............................................................(1)

2C 2 S + 4H = C 3 S 2H3 + CH + q2 ................................................................(2)

C 3 A + 6H = C 3 AH 6 + q3 ...........................................................................(3)
etringit
C 3 A + gips + voda == 3CaO Al 2 O 3 3CaSO 4 31H2 O + q 4 ......................(4)

C 4 AF + 2CH + 10H = C 3 AH 6 + C 3FH6 + q5 ...............................................(5)

Hemijskim reakcijama (1) i (2) prikazano je dobijanje produkata hidratacije klinkernih

minerala C3S i C2S. U oba sluaja stvara se trikalcijumsilikat-hidrat C3S2H3, koji je
poznat i kao "tobermoritov gel". U obe hemijske reakcije kao produkt hidratacije
silikatnih minerala dobija se i kalcijumhidroksid CH.

Od klinkernih minerala C3A i C4AF tokom hidratacije dobijaju se trikalcijumaluminat-

hidrat C3AH6 (hemijska reakcija 3 i 5) i trikalcijumferit-hidrat C3FH6 (hemijska reakcija
5).

S obzirom da u portland cementu uvek postoji izvesna koliina sadre ili anhidrita
(gipsa koji se dodaje tokom mlevenja klinkera), kao rezltat hemijske rekacije izmeu
minerala C3A, gipsa i vode, dobija se mineral "etringit" (hemijska reakcija 4). Mineral
etringit karakterie velika zapreminska ekspanzija, pa budui da se kristali etringita
razvijaju veoma brzo, kao posledica ove pojave formira se "omota" oko zrna
cementa koji oteava pristup vode do cementa (slika 3). Na taj nain usporava se
proces hidratacije. Ukoliko zrna cementa ne bi imala takav omota, vezivanje
cementa bi bilo veoma brzo - skoro trenutno, pa bi korienje cementa za dobijanje
raznih vrsta maltera i betona, praktino bilo nemogue.

Slika 3 - Izgled igliastih kristala minerala etringita

Ekspanzivno dejstvo etringita (poveanje zapremine 4-6 puta u odnosu na

zapreminu supstanci od kojih je nastao) nije opasno jer se deava u fluidnoj
cementnoj pasti. Eventualna razaranja igliastih kristala aluminatne strukture su bez

PREDAVANJE br. 13 4
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

znaaja, zato to ovu matricu kasnije prekriva silikatna struktura, koja je stvarni
nosilac vrstoe cementnog kamena.

Hidratacija cementa kao zapreminski proces

Mnogobrojnim eksperimentalnim istraivanjima utvreno je da je za potpunu

hidrataciju cementa potrebna tano odreena koliina vode. Ova koliina uglavnom
zavisi samo od sastava cementa i kree se izmeu 0.38 i 0.42 u odnosu na masu
cementa. Odnos mase vode i cementa "mv/mc" naziva se vodocementni faktor.

Tokom hidratacije cementa dolazi do odreenih zapreminskih promena, usled kojih

se u cementnom kamenu mogu formirati sledee vrste pora:

gelske

kontrakcione i

kapilarne.

Gelske pore su posledica hidratacije cementa i predstavljaju strukturnu komponentu

cementnog kamena koja se ne moe izbei. Dimenzije gelskih pora su reda veliine
1 do 310-7mm i ispunjene su vodom. Ova voda se naziva gelska voda i uvek se
javlja u porama cementnog gela.

Kontrakcione pore nastaju usled skupljanja cementnog kamena i iste su veliine

kao i gelske pore. Kontrakcione pore su takoe ispunjene vodom i uvek su prisutne
u cementnom kamenu.

Ukupna zapremina kontrakcionih i gelskih pora iznosi 30% od zapremine cementnog

kamena.

Ako je mv/mc>0.40, deo vode nee uestvovati ni u hemijskim reakcijama, ni u

stvaranju pora u gelu, ve e predstavljati viak, koji e nakon isparenja u
cementnom kamenu obrazovati dodatne, tzv. kapilarne pore prenika oko 10-3mm.
Ove pore su znatno krupnije od gelskih i kontrakcionih pora i predstavljaju defekt u
strukturi cementnog kamena.

Budui da veina svojstava cementnog kamena direktno zavisi od kapilarne

poroznosti, pri spravljanju betona se uvek tei da se ona eliminie ili smanji to vie
(smanjenjem vodocementnog faktora i efikasnijim kompaktiranjem, primenom nekih
hemijskih dodataka koji poveavaju plastinost sveeg betona, izborom
odgovarajueg granulometrijskog sastava, itd.).

Hidratacija cementa kao egzotermni proces

Jedna od vanih karakteristika procesa hidratacije je oslobaanje odreene koliine

toplote, koja se naziva toplota hidratacije. U hemijskim reakcijama (1) do (5)
prikazano je da se pri stvaranju produkata svih klinkernih minerala oslobaa
odreena koliina toplote "q".

PREDAVANJE br. 13 5
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Ukupna toplota hidratacije cementa jednaka je zbiru toplota koje se razvijaju tokom
hidratacije pojedinih klinker minerala. U tabeli 1 dati su podaci o promeni toplote
hidratacije klinker minerala u zavisnosti od trajanja procesa hidratacije cementa.

Tabela 1 - Toplote hidratacije klinker minerala (kJ/kg)

Trajanje procesa hidratacije (t)
Mineral
3 dana 7 dana 28 dana 3 meseca 6 meseci t
C3S 406 461 486 519 566 670
C2S 63 105 168 197 230 352
C3A 591 662 876 930 1026 1090
C4AF 176 252 377 415 - 570

Minerali C3S i C3A se odlikuju visokim toplotama hidratacije, pri emu mineral C3A
ima i veoma brz prirataj toplote hidratacije. Zbog toga se cementi niske toplote
hidratacije dobijaju smanjenjem sadraja minerala C3A. Sadraj minerala C3S se
obino ne smanjuje zato to je taj mineral vaan za formiranje produkata hidratacije
koji imaju veliki uticaj na vrstou cementnog kamena.

Relativno smanjenje toplote hidratacije moe se postii i grubljim mlevenjem

cementa.

PORTLAND CEMENT I CEMENTI NA BAZI PORTLAND CEMENTA.

Sastojci cementa

Portland cement, prema svojoj osnovnoj definiciji, predstavlja proizvod koji se dobija
finim mlevenjem portlandcementnog klinkera i malih koliina gipsa (do 5%).

Zbog sve vee potronje cementa u svetu, pa i kod nas, u cilju ouvanja sirovinskih
resursa i utede energije, proizvoai cementa, ve dui vremenski period, nalaze
reenje u supstituciji jednog dela cementnog klinkera materijalima slinih osobina.
Predmetni materijali najee predstavljaju otpad razliitih industrija ili njihove
sekundarne proizvode. Na taj nain se, osim navedenih uteda, sniavaju trokovi
proizvodnje i smanjuje zagaenje ivotne sredine. Materijali kojima se supstituie
jedan deo portlandcementnog klinkera nose zajeniki naziv dodaci cementu ili
sastojci za proizvodnju cementa. Broj materijala kojima se moe zameniti jedan deo
cementa je poslednjih godina znaajno povean.

Osim dodataka cementu (sastojaka za proizvodnju cementa) proizvoai cementa u

toku mlevenja mogu dodavati materijale koji se nazivaju punila.

Dodaci cementu

PREDAVANJE br. 13 6
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Filozofija dodavanja cementnom klinkeru drugih mineralnih materijala zasnovana je

na injenici da se u procesu hidratacije kalcijum-silikatnih minerala istog portland
cementa obrazuje velika koliina kalcijum-hidroksida (oko 20% od ukupne ovrsle
mase). Kalcijum-hidroksid je jedinjenje koje nema hidraulina svojstva i koga voda
moe rastvoriti i isprati iz cementnog kamena, odnosno iz maltera i betona.
Dodavanjem istom cementu materijala koji vezuju kalcijum hidroksid i prevode ga u
stabilno jedinjenje reio bi se problem slobodnog kalcijum hidroksida.
Pod dodacima cementu podrazumevaju se neorganske (mineralne) materije, koje
imaju izvesna hidraulina svojstva ili ih dobijaju pod odreenim uslovima, kojima se
zamenjuje jedan deo (min 6%) PC klinkera u fazi mlevenja. Pored portland
cementnog klinkera dodaci cementu se ubrajaju u osnovne sirovine za proizvodnju
cementa.

Kao dodaci cementu mogu se koristiti sledei neorganski materijali:

Pucolani

Granulisana zgura i

Krenjak

Sagoreli kriljac

Silikatna a (praina)

Pucolani su prirodni ili vetaki silikatni, silikoaluminatni i silikokarbonatni

materijali, ili njihove kombinacije, koji sami ne predstavljaju hidraulino vezivo.
Meutim, ako se pucolani samelju u fini prah i pomeaju sa vodom i gaenim kreom
- Ca(OH)2, dobie vezivna svojstva reagovae sa Ca(OH)2 na normalnim
temperaturama i dobie se hidratisani kalcijumsilikat i kalcijum-aluminat, koji daju
vrstou i imaju hidraulina svojstva. Ovo svojstvo pucolana se esto naziva
"pucolansko svojstvo".
Jo je u starom veku je otkriveno da se dodavanjem vulkanskog pepela i slinih
kiselih materijala silikatnog ili aluminatnog porekla, gaenom kreu (kalcijum-
hidroksidu) stvaraju jedinjenja veih vrstoa, nerastvorljiva u vodi, pa samim tim i
vee trajnosti. Prema tome, dodavanjem istom cementu materijala koji sadre
amorfne silikate vezae se deo slobodnog kalcijum-hidroksida i dobie kvaltetniji i
otporniji cementni kamen.

U zavisnosti od naina nastanka razlikuju se etiri vrste pucolanskih materijala:

Prirodni pucolani (P),

Prirodni pucolani aktivirani termikim postupkom (Q),

Vetaki pucolani silikatni letei pepeo (V) i

Vetaki pucolani karbonatni letei pepeo (W).

U navedenim pucolanskim materijalima, koji se koriste kao dodaci cementu, sadraj

reaktivnog silicijum-dioksida mora biti vei od 25%.

Prirodni pucolani su najee materijali vulkanskog ili sedimentnog porekla

odgovarajueg hemijskog i mineralokog sastava.

PREDAVANJE br. 13 7
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Prirodni pucolani aktivirani termikim postupkom mogu biti materijali vulkanskog

porekla, odreene vrste sedimentnih stena, gline i kriljci.

Silikatni letei pepeo je prakasti materijal ija su zrna sfernog oblika koji ima
pucolanska svojstva. Sastoji se od reaktivnog silicijum-dioksida, oksida aluminijuma
(Al2O3) i neto malo oksida gvoa (Fe2O3).

Karbonatni letei pepeo je prakasti materijal koji ima hidraulina i/ili pucolanska
svojstva. Sastoji se iz reaktivnog kalcijum-oksida, reaktivnog silicijum-dioksida i
aluminijum-trioksida. Reaktivnog kalcijum-oksida treba da ima 10-15% po masi.
Granulisana zgura nastaje kao nusprodukt prilikom proizvodnje sirovog gvoa u
visokim peima. Kada se rastopljena zgura naglo ohladi u vodi, dobie se materijal
koji se zove granulisana zgura. Granulisana zgura je mineralni materijal koji ima
izvesna hidraulina svojstva ako su ispunjena sledea dva uslova:

da najmanje dve treine materijala ima staklastu strukturu i

da je izrazito bazina (sadraj CaO>45%).

Ovakav sastav granulisane zgure omoguava stvaranje kalcijum-silikata i kalcijum-

aluminata. Naime, ako se granulsana zgura, koja ispunjava nabrojana dva uslova,
samelje u prah i pomea sa vodom obrazovae plastino testo, koje posle
odreenog vremena ovrsne i osobine vrstih materijala zadrava i u vlanoj sredini.
Meutim, za razliku od cementa hidratacija granulisane zgure se odvija izrazito
sporo. Ukoliko se meavini granulisane zgure i vode doda izvesna koliina
cementnog klinkera ili gaenog krea, doi e do znaajnog ubrzanja procesa
ovravanja. Ova osobina granulisane zgure je iskoriena za vezivanje slobodnog
kalcijum-hidroksida koji nastaje prilikom hidratacije cementa.

Kao dodatak cementu koristi se granulisana zgura koja sadri najmanje 75% po masi
kalcijum-oksida, magnezijum-oksida i silicijum-dioksida. Pri tome odnos po masi
(CaO+MgO)/(SiO2)mora biti vei od 1. Pored navedenih oksida granulisana zgura
sadri manje koliine oksida aluminijuma (Al2O3) (oko 15%)

Krenjak je stena sedimentnog porekla koja se sastoji od kalcijum-karbonata

(CaCO3) i malih koliina gline i magnezijum-karbonata (MgCO3). Kao dodatak
cementu koristi se krenjak koji sadri najmanje 75% CaCO3. Sadraj organskih
materija ne sme biti vei od 0.5%, dok je sadraj gline ogranien na manje od 1.2%
po masi. Krenjak kao dodatak cementu moe u procesu hidratacije reagovati sa
trikalcijum aluminatom, a kao rezultat dobie se 3CaOxAl2O3xCaCO3x11H2O,
jedinjenje koje povoljno utie na poveanje vrstoe (podatak uzet iz Juranovi: Beton i
armirani beton).

Sagoreli kriljac se dobija izlaganjem kriljaca temperaturi od oko 8000C u

specijalnim peima. Dobijeni proizvod se sastoji od klinkerne faze, u kojoj
preovlauju dikalcijum-silikat (C2S) i monokalcijum-aluminat(CA) i izvesnih koliina
pucolanski reaktivnih oksida (prvenstveno SiO2). Fino smleveni sagoreli kriljac,
pomean sa vodom, pokazuje hidraulino svojstvo (kao portland cement) i dodatno
pucolansko svojstvo.(Ne koristi su u naoj zemlji)

PREDAVANJE br. 13 8
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Silikatna praina nastaje pri redukciji kvarca visoke istoe i uglja u elektrolunim
peima u procesu proizvodnje silikonskih i ferosilikonskih legura. Sastoji se i veoma
sitnih zrna sfernog oblika i sadri najmanje 85% po masi amorfnog silicijum-dioksida.
2
Specifina povrna silikatne praine mora biti najmanje 150000 cm /g.(Ne koristi su
u naoj zemlji).

Osnovne karakteristike dodataka cementu su:

lako se melju,

velika specifina povrina,

poveana potrebna koliina vode za spravljanje u odnosu na isti portland
cement

sporiji prirast vrstoe u poetnom periodu u odnosu na portland cement.

Primenom dodataka cementu menjaju se osobine istog portland cementa.

Ostale komponente cementa

Punila su prirodni ili vetaki neorganski mineralni materijali, koji nakon

odgovarajue pripreme i preko svog granulometrijskog sastava poboljavaju fizika
svojstva cementa (napr. obradljivost ili sposobnost zadravanja vode). Mogu biti
inertni, ili mogu imati slabo hidraulina, latentno hidraulina ili pucolanska svojstva.
Doziraju se u koliini do 5% u odnosu na masu portlandcementnog klinkera. Zbog
malog uea u masi cementa, za punila nisu propisani uslovi kavaliteta i proizvoa
cementa je u obavezi da navede koju vrstu punila je koristio samo na zahtev kupca.

Kao dodatak za regulisanje vremena vezivanja cementa koristi se gips u obliku:

kalcijum-sulfata-dihidrata, kalcijumsulfata, kalcijum-sulfata-poluhidrata ili kao bilo
koja njihova meavina. Gips koji se koristi kao dodatak za regulisanje vremena
vezivanja moe biti prirodnog porekla (sedimentna stena kristalne strukture) ili je
sporedni proizvod odreenih industrijskih procesa.

Aditivi su materijali koji se mogu dodati radi poboljanja proizvodnje cementa

(najee poboljanja uslova mlevenja) ili nekih svojstava cementa. Ukupna koliina
aditiva ne sme biti vea od 1% u odnosu na masu cementa, a ako su u pitanju
aditivi organskog porekla, koliina suve materije ne sme biti vea od 0.5%.

Klasifikacija, oznake i sastav obinih cemenata

Prema evropskom standardu EN 197-1:2000 pod obinim cementima

podrazumevaju se portland-cementi i cementi na bazi portland-cementa. Ova
definicija usvojena i u glavnom nacionalnom standardu za cement JUS
B.C1.011:2001.

Prema standardu JUS B.C1.011:2001 (koji je delimino usklaen sa evropskim

standardom EN 197-1:2000, obini cementi su podeljeni u pet glavnih vrsta:

CEM I portland-cement

PREDAVANJE br. 13 9
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

CEM II portland-komozitni cement

CEM III metalurki cement

CEM IV pucolanski cement

CEM V kompozitni cement

CEM I (portland cement) oznaava fino mleveno hidraulino vezivo koje se dobija
mlevenjem portland-cementnog klinkera, kalcijum-sulfata i eventualno pomonih
sredstava za mlevenje
CEM II (portland-kompozitni cement) je hidraulino vezivo koje se dobija mlevenjen
portland-cementnog klinkera, kalcijum-sulfata, eventualno pomonih sredstava za
mlevenje i zgure i/ili prirodnog ili vetakog pucolana i/ili krenjaka u koliini od
najmanje 6, a najvie 20% odnosno 35% u odnosu na masu cementnog klinkera.
CEM III (metalurki cement) je hidraulino vezivo koje se dobija mlevenjem portland-
cementnog klinkera, kalcijum-sulfata, eventualno pomonih sredstava za mlevenje i
zgure visokih pei u koliini od 36% - 95% u odnosu na masu cementnog klinkera.
CEM IV (pucolanski cement) je hidraulino vezivo koje se dobija mlevenjem
portland-cementnog klinkera, kalcijum-sulfata, eventualno pomonih sredstava za
mlevenje i prirodnih i/ili vetakih pucolanskih materijala u koliini od 11% - 55% u
odnosu na masu cementnog klinkera.
CEM V (kompozitni cement) je hidraulino vezivo koje se dobija mlevenjem portland-
cementnog klinkera, kalcijum-sulfata, eventualno pomonih sredstava za mlevenje i
meavine zgure i prirodnih ili vetakih pucolanskih materijala u koliini od 36% -
80% u odnosu na masu cementnog klinkera.

PREDAVANJE br. 13 10
V. Radonjanin & M. Maleev