POJAM DRUTVENE GRUPE

Termin drutvena grupa potie iz dve engleske rei: social i group koje oznaavaju neki skup koji se
razlikuje od pojedinaca i ima drutveni karakter. Meutim, samo ime ne moe da objasni sutinu
drutvene grupe, jer se iz njega ne uoava o kojoj je celini re, koje su joj bitne odlike, kao i u emu se
ogleda njena socijalna priroda. Uz to postoje skupovi koji su slini drutvenoj grupi mada to nisu kao
to je masa i agregat.
Naziv masa vodi poreklo od latinske rei massa to doslovno znai testo, kompaktna stvar. U
prenosnom znaenju masa se odnosi na sluajnu povezanost ljudi u skup, fiziku zbijenost bez
prepoznatljive duhovne relacije, koja se stvara u nekoj akciji ili situaciji i traje dok i ova, a sa njenim
prestankom nestaje, iezava. Pri tome, kako masa nema jasnu fizionomiju, odsustvuje i njena
unutranja diferenciranost, a iz zajednike akcije situacije ne proistie nita novo to dotada nije
postojalo. Tipini primeri mase su skupovi ljudi sluajno zateenih u jednom prostoru: na ulici, trgu
itd. Kao jednostavnije mase i razne publike povezane nekim zajednikim inom, od onih u bioskopu
na utakmici, kao sloenije mase.
Izraz agregat dolazi od latinske rei agregare to znai pridruavanje, ukljuenje. U posredovanom
znaenju podrazumeva sve to i masa, ali i vri oblik spajanja ljudi, vee trajnosti, sa naznakama
zajednitva i unutranjih razlikovanja. Meutim, sutina agregata je njegova izvetaenost,
neprirodnost, odnosno mehanika povezanost pojedinaca. Po svojim osobinama on je vii stupanj
mase, njena kristalizacija, iz koje mogu proistei povezivanja koja su saobrazna ljudima. I njihovim
karakteristikama. Zbog toga agregat predstavlja i mogu prelaz prema grupi, odnosno mnoge skupine
nastaju i izdvajaju se iz mase kada se nalaze u agregatnom svom embrionalnom obliku.
Za razliku od mase i agregata drutvena grupa je namerno i svrhovito ujedinjenje ljudi za postizanje
odreenih ciljeva, koje ne mora biti slobodno, ve je najee prinudno, zahtevno. Meutim, ona je
uvek ljudima priroeno zajednitvo i zasniva se na vrenju zajednikih aktivnosti, od kojih su neke
glavne a druge sporedne i putem kojih se vri njihovo meudelovanje i usmeravanje. Drutvena
grupa je uvek celina, ali podeljena tako da pojedinci u okviru vrenja delatnosti imaju svoje uloge na
osnovu kojih dobijaju mesta u njoj i u drutvu. U grupi postoji sporazumevanje izmeu lanova, a ono
to je novo i javalja se kao rezultat uinka aktivnosti su grupni interesi, norme i vrednosti kojima se
pojaava kohezija.