ekajui izvrenje

Da li je carica gola?
Kao to ste ve uli, iri Sterijinog pozorja odluio je da ne dodeli nijednu nagradu. Ni za
predstavu u celini, ni za reiju, ni za tekst, ni za glumu.
Kao, navodno, treba rei glasno da je carica gola.
Treba rei istinu.
Ali ta je uopte istina?
Svi to znamo: Istina je da nema istine.
Ali opet, ako je to istina, to znai da da ipak ima istine, i da nije istina da nema istine.
Ima istine! Da nema istine.
Ima samo umetnost!
A umetnost je najjaa i najbolja kad nije umetnost, kad se ne bavi sobom nego samom
stvari. Kad je stvarna.
Kad je istinita.
Istina umetnosti je da nema umetnosti.
Samo istine.
Istina je najlepa i najpravija umetnost.
Istina je da nema umetnosti.
Umetnost je da nema istine.
Uostalom, ako ne verujete, pogledajte najnoviju postavku Pirandela u Jugoslovenskom
dramskom: TAKO JE (AKO VAM SE TAKO INI)
Uostalom, jo bolje: pogledajte takozvanu Stvarnost.
Kako ne znate? Stvarnost, to Vam je ono gde morate povremeno sii da nabavite
najneophodnije namirnice.
Da biste se im pre trkom vratili u svoj svet mate, gdje je toplo, i gde ste zatieni.
I, kako izgleda ta takozvana "Stvarnost"?
Navodno, u 21 afrikoj zemlji prosena plata je vea negu u Srbiji. I to ne zato to je sad u
Africi dobro.
Naa strategija? Takmiimo se sa najsiromanijima ko e se jeftinije prodati, i ko e manje
drati do sebe i svog ivota.
I finansiramo svoje gospodare.
I nije to vie samo istok protiv zapada, sever protiv juga. Svuda je pojedinac sve dalje od
Istine, Umetnosti, Dostojanstva, sve vie pod nadzorim, sve skueniji u svojim mislima,
sve tee napadan agresivnom reklamom. Pogledajte prosean lanak i u najcenjenijim
medijima na internetu tri etvrtine prostora zauzimaju reklame. Klikni, troi, uti, i budi
srean! Pojedinac se na kraju svodi jo na taj poslednji klik kojim potvruje transakciju.
Jo samo ovek-pojedinac sa svojom udljivou usporava glatko okretanje Sistema. Dok
se na kraju ne prevazie i ta poslednja prepreka u sistemu, i ovek ne potone u potpunu
zastaralost i beznaajnost.
Odgovor javnog mnjenja?
Sasvim prema oekivanjima: Masovna podrka ropstvu, i nadmetanje u tome ko e biti
verniji saradnik okupatora.
Naravno, nije sve u novcu. Najvanija je ljubav.
Oseanja, misli, forma, stilizacija, kostimi, osvetljenje...
I te munje.
A tu caruje umetnost, naa carica.
Nju volimo, nju cenimo, i nju oboavamo. Pod njene se skute sakrivamo kad nas neto
zbuni i uznemiri.
I sad tamo neki iri da objavi da je naa carica gola?
Sramota!
Nekad je Umetnost imala svoje dostojanstvo i svoj znaaj. Radila je blistave i uzdiue
stvari, otvarala nam oi i ui za nove dimenzije, uznemiravala, okrepljivala i oblikovala.
Uila moralu i uzvienosti. Okretala epohe i oznaavala smisao.
Umetnost, naa carica, nekad je vladala, u punom imperijalnom dostojanstvu, i sa punim
pravom.
A pogledajte je danas!
Slukinja koju Sistem jo uvek koliko-toliko tolerie radi svog imida i hrani mrvicama.
Umetnost, naa bleda mati: sva je u ritama, i smena je dok pokuava da sakrije zakrpe i
izgleda zavodljivo. Mislim da sam je neki dan video iscepanu, pijanu i drogiranu na ulici
kako nudi da uradi sve to poeli za siu potrebnu za sledei fiks.
Ali neka! Nismo ni mi bolji.
Valjda narod ima umetnost kakvu zasluuje kakvu ume i kakvu se usuuje da ima.
Dakle, zato zvidimo kad tamo neki iri hoe da nam kae da je naa carica danas gola i
prljava bestidna bednica?
Verovatno zato to mi to odavno znamo i sami. O, kako mi sve to dobro znamo! Jer,
pogledajte nas! Nemamo ni nade, ni dostojanstva, ni velikih misli, ni ideja. Znamo da je
sve propalo, i da nemamo ni snage, ni volje, ni anse.
Znamo da smo osueni, i da je presuda konana i neopoziva.
I samo elimo, dok ekamo izvrenje, da nam naa dronjava carica izvede jo neki put, sa
punom ozbiljnou, svoju smeno-tunu taku, svoju parodiju same sebe, i nas samih.
Je li to greh?