Kompleksna Analiza PDF

D. S.
MITRINOVIC
KOMPLEKSNA ANALIZA
ZBORNIK ZADATAA 1 PROBLEMA
CETVRTO DOPJNJENO IZDANJE
BEOGRAD, 1989.
Dr DRAGOSLAV S. IRINOVI~
cedovni profesor Univerziteta u eogradu
it&dnik
Dr 10VAN D. ~
redovni profesor Univerziteta u Beogradu
KOPLKSNA ANALIZA
ZBORNI ZD 1 RL
1 izdanje 1972. - Tird. 2500

. .
11 izdanje 1979. "'-- Tira~ 2000

1 izdanje 198S. - Tiraz 1000
IV izdanje 1989. - Tira! 1000
Recenzent
Profesor dr Dobrilo Dj. Tosic
Izdava~
IRO "Nau~na knjiga"
eograd, Uzun-irkova S
Zaizdavaca
Dr Blazo Perovic
Urednik
Nikola Donev
Tehnicki urednik
Miloje Drinjakovic
NOVI ZBORNIK
I PROBLEA
DR DRAGOSLAV S. MIRINOVIC:
ZBORNIK II PROBLEMA
Knjiga I
Prvo izdanje: 1957, 270 str. Tiraz 2000 primeraka _

Drugo izdanje: 1958, 351 str. Tiraz 2000 primerak::i
Trece izdanje: 1962, 502 str. Tirai 2000 primeraka
njiga
Prvo izdanje: 1958, 334 str. Tiraz 1500 primeraka

Drugo izdanje: 1960, 407 st1. Tiraz 2000 primeraka
Knjiga III
Prvo izdanje: 1960, 334 str. Tiraz 1500 primeraka
NOVI ZBORNIK ICKIH PROBLEMA
Specijalne funkcije, 1972. i 1978.

Matrice i determinante, 1972, 1975. i 1980.
Kompleksna analiza, 1972, 1979. i 1985.
Diferenc!jalne jednacine, 1972. i 1979.
SADRZAJ
Oznake 1 XI
. Definicije i teoreme 1 1
0.1. Definicije (0.1.1-0.1.52) 1 1
0.2. Teoreme (0.2.1-0.2.44) 1 7
1. Kompleksni brojevi 1 13
1.1. Operacije sa kompleksnim brojevima (1.1.1-1.1.22) 1 13
1.2. Primena kompieksnih brojeva na elementarnu geometriju (1.2.1-1.2.34) 1 19
1.3. Polinomi i jednacine (1.3.1-1.3.26) 1 36
1.4. Geometrijska mesta (1.4.1-1.4.8) 1 46
1.5. Nejednakosti (1.5.1-1.5.18) 1 49
1.6. Sumacije i proizvodi (1.6.1-1.6.18) 1 57
2. Funkcije kompleksne promenljive (2.1-2.30) 1 67
3. Analiticke funkcije (.1-3.45) 1 79
4. Elementarne funkcije (4.1-4.39) \ 89
5. Konformno preslikavanje 1 99
5.1. Transformacije krivih linija ( 5. 1.1- 5.1.18) 1' 99
5.2. Transformacije oasti (5.2.1-5.2.17) 1 105
5.3. Bilinearna transformacija (5.3.1-5.3.28) 1 108
5.4. Razne transformacije (5.4.1-5.4.23) 1 118
6. Kompleksna integracija (6.1-6.24) 1 127
7. Taylorov i Laurentov red 1 133
7.1. Razvijanje funkcije u red (7.1.1-7.1.21) 1 133
7.2. Izolovani singulariteti (7.2.1-7.2.22) 1 142
8. Racun ostataka 1 147
8.1. Izracunavanje ostatka (8.1.1-8.1.7) 1 147
8.2. Krivolinijski integrali (8.2.1-8.2.22) 1 149
8.3. Integrali trigoometrijskih funkcija (8.3.1-8.3.20) 1 157
8.4. Itegrali polukrugu (8.4.1-8.4.21) 1 174
8.5. Integrali pravougaoniku (8.5.1-8.5.11) 1 183
8.6; Integrali nekih multiforfnnih funkcija (8.6.1- 8.6.11) 1 195
8.7. Bromwichovi integrali (8.7.1-8.7.5) 1 209
8.8. Razni integrali (8.8.1- 8.8.22) 1 212
9. Princip argumenta (9.1-9.20) \ 223
10. Analiticko produzavanje (10.1-10:16) 1 229
11. Neanaliticke funkcije (11.1-11.12) 1 233
12. Razni zadaci (12.1-12.62) 1 239
Dodatak
1.1. Operacije sa kompleksnim bI"ojevima (1.1.23-1.1.24) 1 262

1.2. Primena komp]eksnih brojeva elemetarnu geometriju (1.2.35-1.2.36) 1 263
1.3. Polinomi i jednacine (1.3. 27-1.3.40) 1263
1.5. Nejednakosti (1.5.19-1.5.37) ' 268
1.6. Sumacije i proizvodi (1.6.19) 276
2., KornpJeksne funkcije (2.31-2.35) 1 276
3. Analiticke funkcije (3.46-3.49) 1 277
4. Elernentarne funkcije (4.40-4.42) 1 277
6. Kornpleksna integracija (6.25-6.35) 1 280
7.1. Razvijanje funkcije u red (7.1.22-7.1.36) 1 283
7 .2. IzoJovani singuJariteti (7 .2.23-7.2.26) 1 288
7.3. UnivaJentne funkcije (7.3.1-7.3.7) 1 289
8.1. Izracunavanje ostatka (8.1.8-8.1.11) 1 299
8.2. Krivolinijski integrali (8.2 23-8.2.25) 1 300
8.8. Razni integrali (8.8.23-8.8.27) 1 301
8.9. Izracunavanje konacnih i eskonacnih suma (8~.1-8.9.10) 1 304
9. Princip argumenta (9.20-9.26) 1 306
12. Razni prolemi (12.63-12.99) 1 308
13. Hurwitzovi polinomi (13.1-13.12) 1 328
Indeks imena 1 333

ZN
{,, . .} skup koji sacinjavaju eiemenu , ,

{xlP(x)} skup svih elemenata kQji imaju osobinu
XES pripada skupu S
xfi.S ne pripada skupu S
N skup svih prirodnih brojeva
z skup svih ceIi brojeva
skup svih racionalnih .brojeva
R skup svih realnih brojeva
R+ skup svih realnih pozitivnih brojeva
1 skup svih iracionalnih rojeva
skup svih kompleksnih brojeva
(, ) ureden par real.n. brojeva
(, ) otvoren interval (interval) u R
[, ] zatvoren interval (segment) u R
iunivoka korespondencija
(, r) krug sa centrom .u ta&i i polupreCnikom r
~ implikacija
~ ekvivalencija
v disjunkcija (inlduzivna)
.konjunkcija
negacija
v univerzalni kvantifikator
3 kvantifikator egzistencije
,.::> inlduzija
u unija skupova
n presek skupova
0 prazan skup
diferencija skupova
'
Rez
imaginama jedinica
realni deo kompleksnog broja. z
lmz imaginarni deo kompleksnog broja ,z
[z1, zs] odstojanje izmedu taCaka z 1 i z 1 u z-ravni
i konjugovana vrednost kompleksnog broja z
lzl modul kompleksnog broja z
Argz argument kompleksnog broja z
argz gla.vni argument ,1avna vrednost argumenta komplcksnog broja 1l
cis8 . cos +i sin
P(z)=P"(z) aozn+a1zn- 1+ ... +tZn (polinom stepena )
dgP(z) stepen p0linoma z 1-+ (z)
Log.z logaritam kompleksnog broja z za osnovu
log z glavna vrednost funkcije z f-+ Log z

() niz ... , ...
f!Cz) dz krivolinijski integral funkcije f konturi
ff(z) dz krivolinijski integrai funkcije f zatvorenoj konturi
/(z) dz ili f! (z) dz krivolimjski integral funkclje f zatvorenoj konturi uzet u po-
ziti~nom smeru
1 +
jf(z) dz krivolinijski integral funkcije f zatvorenoj konturi uzet u ne-

-
gativnom smeru

() ! (z) dz krivolinijski integral funkcije_ f luku od ta~ke do tacke

;,
v.p. ! () dx glavna vrednost integrala ili Cauchyeva glavna Yrednost integrala

{zllzl = t} jedinicni krug
int ako zatvorena Jordanova kriva, int oznacava konacnu (unut-

rasnju) oast
t ako zatvorena Jordanova kriva, t oznacava oast koja sa-

drzi beskonacnu tacku
Resf(z) ostatak funkcije f tacki z=a
z=a
znaCi da za komplek~ne .fuccije f i g, definisane na skupu {zJO<;

Jz-z 1J<e} postoje 'd'(<~) i (i) tako da za svako O<Jz-z~J
< d vazi f (z)=e (z)g (i) ~ da e'(i!:}~ (z-+ z 1)
znaci da za kompleksne funk~ije f i g~ definisane na skupu {zlO<
lz-z1I <} postoje (< ~) Ck(z) tilko da za svako 0< Jz-z1.I
< vazi f(z)=K(z)g(z) i da fUficija ogranicena na skupu
{zJO<lz-z1I <}
f (z)=o (g (z)) (z-+ ) znaCi da za kompleksne funkcije i. g,. definisane na skupu {zJ!zl
>R} postoje: s;;~:R i fl.i1ikcija z !-7 (z) takva da za svako lzl >S
vazi f(z}=e{z)>g(~) ir.da e(z)+O (Z-+ )
f(z)=O (g (z)) (Z-+ ) znaCi da za kompleksne funkcije f i g, definisane na skupu {zJlzl

>R} postojc: SR i funk.cija .z~ (z) takva da za svak:Q ~zl
>S vazi /(z)=(z)g.(z) i da funkcija ogranicena na skupu
{zllzi>S}

parcijalan izvod:
'&
parcijalan izvod
ZBORNIU I PROBLEA
U periodu od 1957. do 1962. godine objavili smo Zbornik matematickih prob-

lema u tri knjige namenjen studentima matematickih nauka kao i svima koji se
koriste ili bave matematikom. U radu na sastavljanju tog Zbornika inspirisali smo
se sledecim Spencerovim aforizmom: "Sta znaCi predavati? znaci sistematski
podsticati studente na samostalna otkriea".
Da i studenti: steldi navike matematickog miljenja i potrebnu matemati[-
&u kul:ttu, ..neophodno davati im proeme cije reavanje zahteva ozbiljniji
misaoni napor. Pomoeu malih proema najlake pokazati studentima da u mate-
matici ima niz otvorenih pitanja. Ovo moze povoljno uticati na sistematski, uporan
i samostalan rad. Nereen proem drzi se cesto dugo u mislima, prilazi se vie
puta njegovom reavanju i traze putevi za reenje. Ima slucajeva da se metod za
reenje nalazi tek posle duzeg vremena. Poznato kako se ponekad dozivljava
istinska radost prilikom uspelog reenja nekog tezeg matematickog prqlema.
egantno reenje takode obraduje svakog reavatelja proema.
Da ismo ostvarili navedeni cilj, odablranje proema za Zbornik vrili smo

godinama (od 1930). U tu svrhu podrobno i sistematski smo pregledali veliki broj
udzbenika i prirucnika, i to najboljih. Stalno smo pratili casopise u kojima ob-
javljuju proemi: The Mathematical Gazette (Engleska), The American Mathe-
matical Monthly (SAD), Revue de Mathematiques speciales i Nouvelles Annales
de Mathematiques (Francuska), Eleinente der Mathematik (Svajcarska), Mathesis
fBelgija), Matematisk tidsskrift (Danska), Jahresbericht der Deutschen Mathema-
tiker-Vereiningung (NemaCka), Matematika .ve kole (CehoslovaCka), Matematikai
Lapok (Madarska), Matematika v kole (SSSR), Matematicki vesnik (Srblja), itd.
Pregledali smo veliki broj zirki zadataka, narocito ruskih, francuskih i eng-
leskih. Imali smo pri ruci zadatke koji su davani na ispitima u Francuskoj, Nemac-
koj, Engleskoj, SSSR, SAD, kao i u Holandiji, Danskoj, Norvekoj,. Svedskoj i
drugim zemljama. Tako.de su nam ili od koristi proemi koji su postavljani na
matematickim konkursima i olimpijadama u Francuskoj, SSSR, Cehoslovackoj,
Poljskoj, Rumuniji i Madarskoj. izvor za proeme poslZili su katkada rezul-
tati iz clanaka objavljenih u napred navedenim, kao i mnogim drugim casopisima.
Jedan broj proema uzeli smo tekstualno iz navedenih izvora, neke od njih
smo izmenili, dopunili ili generalisali. Izvestan broj proema potice od potpi-
sanog i njegovih brojnih saradnika.
U Zborniku ima iscrprio reenih proema, dok za neke dat samo rezultat
bez reenja ili sa uputstvom za reavanje. Najzad, naveden niz proema koji
su namenjeni samostalnom radu, i to su pravilu najznaeajniji i najkorisniji.
Kod nekih proema ukazano na moguene generalizacije; postavljeno
Iieko pitanje s ciljem da podstakne citaoca da pri reavanju tog proema dode
i do izvesnih novih rezultata. :v nacin davanja proema preporuCljiv na
svakom stupnju nastave, jer se tako dolazi do saznanja da u matematici postoje
moguenosti za stvaranje novog, suprotno verenju irokih krugova da mate-
matika vi!e-manje zamena nauka pre mnogo godina i da u njoj teko. naci
novu proematiku.
Pojedini proemi, objavljeni Zborniku, ne samo sto su podstakli mlade
jugoslovenske matematicare na naucni rad, veC. ~ nekima posluzili i kao predmet
naucnog rada.
pravilu, resenja izneta Zborniku su originalna (oko 7fJlo) ili su nove
redakcije ili prerade objavljenih resenja. Svako resenje podvrgnuto bar jednom
kriticko pregledu. prilikom neka resenja su znatno enjana i dopunjavana.
Potpisani uspeo da okupi na saradnju znatan broj studenata, asistenata i
nastavnika sa raznih fakulteta Beogradu, Zagrebu i Skoplju. Oni su ucestvovali,
vecoj ili manjoj mer), resavanju proema, proveravanju i redigovanju resenja
i staparskim korekturaa.
Koncepcija za redigovanje i organizacij Zbornika pripada potpisanom.
Isto tako, potpisani uglavno s vrsio odair:je aterijala, resio vecinu prob-
lema objavljenih Zborniku, redigovao sve tekstove pre davanja stapu i vrsio
korekture. razurrie se ne umanjuje veliku pomoc i dragoceni doprinos saradnika
koji su spremali ili proverav.li materijale za Zbornik, vec samo istice iskljucivu
odgovornost potpisanog za nedostatke Zborniku kojih, i pored sve paznje i truda,
ni ovaj rad sigurno nije liSe11.
Pisac koristi ovu priliku da posebno navede saradnike koji su. dali znatnije
doprinose pri sastavljanju Zbornika. su: dr D. D. Adaovic, dr D. Z. Dokovic,
dr V. Devide, dr D. Mihailovic, dr Z. Pop-Stojanovic, dr S. . Presic, dr D. D.
Tosic, . Ulcar.
Zbornik prikazan vise doacih i inostranih casopisa, posebno inter""
nacionalni referativni casopisima. * Povoljne recenzije i lep prijem tog Zbornika
kod studenata i mateaticara ili su podstrek piscu i njegovi saradnicima da
nastave sa njegovi usavrsavanjem i dopunjavanjem ciji ~ rezultat pojava ovog
Novog Zbornika. Za razliku od prethodnog, ovaj Novi Zbornik drugaCije orga-
nizovan i sastoji se od vise knjiga.
Svaka od njih sadrzi zadatke i proeme iz samo jedne atematicke oasti.
Novi Zbornik obuhvata skoro sve proeme iz prethodnog Zbornika iz odgovara-
juce oasti matematike kao i znatan broj novih. Raniji tekstovi ponovo su pregle-
dani i redigovani. Nas rad na izradi Novog Zbornika kao i prethodnog motivisan
uverenje da .u udzbenicima, uostalom kao i u nastavi, treba studentia stalno
razotkrivati proeme i podsticati ih na samostalan istrazivacki rad.
U radu na Novo Zborniku ucestvovali su novi saradnici: dr . . Vasic,
dr R. z. Dordevic, dr R. R. Janic, G. kalajdzic, dr . D. Keckic, I. Lackovic, D.
V. Slavic, dr D. Cvetkovic i drugi. Od starih saradnika ostali su: dr D. D. Adamo-
vic, dr S. . Presic, dr D. D. Tosic.
28. 1971.
11 Beograd D. S. Mitrinovi6
Smiljaniceva 38
* Nije mozda bez interesa navesti da ovaj Zbornik i osnova i za izradu

kolekcije Tutorial Texts kojoj su objavljene sledece knjige:
D, S. Mitrinovic: Elementary inequalities. Groningen 1964;

D. S. Mitrinovic: Functions complex variale. Groningen 1965;
D. S. Mitrinovic: Elementary matrices. Groningen 1965;
D. S. Mitrinovic: Calculus residues. Groningen 1966;
D. S. Mitrinovic - . Ulear: Difjerential geoometry. Groningen 1969.
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU
Ovaj zbornik zadataka i' r i'z kompleksne analt'ze

, prvom redu, studentima prz'rodno-matematickih fakulteta, zatim
studentima tehnz'ckt'h fakulteta, inzenjerima i fizicarima. Ova knjiga ,
stvari, dopuna knjizi: Kompleksna analiza, drugo izdanje
(Beograd 1971) i sa cinz' celt'nu. Sta vise, materijali iz zbornika
podeljeni su prema udZeniku Kompleksna analiza, i naslovi poglav-
lja tim knjt'gama se poklapaju. Medutim, z'zbegavano svako ponav-
ljanje, tako da se veoma mali broj zadataka nalazi knjz'ge.
Ovaj zbornik obuhvata samo gradivo- eophodno redovnz'm i
post-diplomskim studijama f akultetima, vec i koje moze biti i
teresato i korisno i matematicarima.
Ma_terijale za ovu knjigu pripremao sam jos od 1931. godie. Uos-

talom, i kjizici Matematicki mi, sveska prva. (Beog-
rad 1931) vec se nalazi zatan broj r iz kompleksne analize.
Na predavajz'ma z'z teorije analt'tt'c"kt'h fukcija koja sam slusao
1929. i 1930. godine kod profesora Mihat'la Petrovica (1868-1943)
zavoleo sam ovu olast matematt'ke z' od tada sam stalo vecoj ilz'
manfoj meri pratio. Navedena predavanja profesora Petrovica, jos
vise kvalt'tetni proemi davanz' dt'plomski'm pismeriim z'spitz'ma iz teorzj'-
ske matematike pre Drugog svetskog rata, takode su uticala sadrzaj
ovog zbornz'ka.
Zboni.\ matematickih m, knjige 1 i 3, bio glav~i
izvor za materijale objavljene ovoj knjizi. Medutim, ovi materijali
koje sam prikupljao poslednjih deset godina, zajedno sa onim koje
sada priloZio dr ]. D. Keckic, omogucili su da ovaj Novi Zbornik zada-
taka i r iz kompleksne aalize bude potpuniji g prethodni.
stvari, pored pregleda deft"icija i teorema, zbornik sadrzi 559 zada-
taka i r, od kojih oko 170 ije-ilo ranijim izdanjima Zbornika.
N kraju su navedei i'spitni zadaci iz komplekse aalize koji su bili
zadati Elektrotehnickom fakultetu Univerziteta Beogradu peri-
odu 1967-1971. Ispitni zadaci iz prethodih godina navedeni su udz-
beniku Kompleksna analiza, i stoga ovde nisu ponavljai.
definitivnoj realizaciji mog projekta objavljivanju ove knjige
uzeo ucesca dr ]. D. Keckic i doprineo boljoj orgaizaciji.
Izvestan broj zadataka resili su !. . Lac kovic i D. V. Slavic.
Dr. . . V asic i dr R. R. ] anic procitali su tekst rukopisu i uci-
nili korise komentare.
tehnickoj pripremi knjige pomogli su mi dr ]. D. Keckic, D. V.
Slavic i !. . Lackovic.
28. 1971.
Beograd D. S. Mitriov.ic
PREDGOVOR TRECEM IZDANJU
Za ovo, trece, izdanje izraden Dodatak koji sadrzi 152 r i zadat-
ka. Materijal klasifikovan prema postojecim odeljcima knjizi i numeracija
r se nastavlja okviru svakog pojediog odeljka. Dodatak sadrzi .i dva nova
ode/jka: 7.3. Univalentne funkcije i 8.9. Izracunavanje konacnih i beskonacnih
suma. Sada knjizi ima ukupno 622+ 152= 774 r i zadatka.
Mnoge prohleme koji su se nalazili prva dva izdanja ovog Zbornika,
posebno veci deo r iz Dodatka treba shvatiti kao zadatke za vZ
tehnike. Medu njima ima tzv. istrazivackih r (research prohlems) koji jos
nisu reseni (npr. proemi 1.3.38. i/i 7.1.35), neki su kratke ekspozicije raznih
interesantnih pitanja (npr. proemi 7.3.1. ili 12.68), dok su neki uzeti iz najno-
vijih svezaka matematickih casopisa (npr. prohlemi 7.1.36. i/i 12.74).
Ovaj Zbornik zadataka i r/ dopunjuje udZeik: D. S. Mitrinovic,
Kompleksna analiza, V izdanje, . Beograd 1981, XVI + 379 str., kome takode
postoji znatan broj zadataka i r/, a/i se oni pravilu pojavljuju i
ovom Zborniku.
Cilj ovog Zbornika i ostaje podsticaje samostalan rad i
otkrica. r/ i njegovo resenje cesto imaju vrednost originalne note. ,
sustini, poseban nacin saopstavanja naucnih rezultata. Nedavno . R. Halmos
rekao: "Teoreme mogu blti trivijalne, prohlemi duboki" (The Heart of Mathe-
matics. Amer. Math. Monthly 87 (1980), 519-524). Uostalom, mnogi vazni
matematicari poce/i su svoju naucnu karijeru resavajuci postav/jene r koji
su zm posluzi/i kao inspiracija istrazivanjima.
Medu koji su postavljali r i/i ih resavali ubrajaju se takode vrlo
ugledni i afirmisai matematicari, kao npr. R. . Boas, . Bottema, L. Car/itz,
. Erdos, G. . J/ardy, . . Littlewood, /. Kaplansky, . Ore, . Ostrowski,
G. /~ W. Sierpinski, G. Szego, . Turan i drugi.
Posebno interesantan tekst ieberbachovoj hipotezi (7.1.21. i 7.3.1).
opisano kako L. de Branges (SAD) dokazao 1984. hipotezu koju L.
ieberbach iskazao 1916. i koja do danas izazvala oko 200 naucnih radova.
Sve okolnosti oko de Brangesovog dokaza ieberbachove hipoteze su / i ubedljiv
primer kako naucni rezultati sve vise i viSe postaju ko/ektivno i skoro bez/icno
de/o. U. stvari, nove ideje, novi metodi, novi pojmovi, ovi rezultati veceg znacaja
nastaju kao sinteza istrazivanja mnogobrojnih naucnika iz raznih zeinaa, raz-
nim vremenima. Cesto se povezivajem izolovanih rezultata do/azi do znacajnih
sinteza: to upravo slucaj sa dokazom koji dao L. de Branges.
Profesor . D. Keckic pruzio potpisanom dragocenu proverava-
nju nekih rezulta(a i f ormu/isanju mnogih tekstova.
11, mart 198, D. S. Mitrinovic
PREDGOVOR CETVRTOM IZDANJU
Posle znatnih promena u prethodnim izdanjima, ovo izdanje neznatno izme-

njeno: dodat 13 na str. 328-332.
anuar 1989. D.S. Mitrinovic
. DEFINICIJE 1 R
0.1. DEFINICIJE
0.1.1. Skup svih kompleksnih brojeva, oznaci , skap sv. dn parova

z=(x, ) realnih brojeva za koje vaze slede<.:e aksio.~:
1 Aksioma sairanja: ( 1 , Yi)+(x2, 2 ) =(.. +-2, . +.Yz),
2 Aksioma mnozenja: ( 1 , Yl) (2, 2)=( 1 2--12' 2+?.1),
0.1.2. Kompleksa 1 (, ) ZO\~:mo kompleksa nu.la, broJ (1~ ) kopleksna

jed.inica.
0.1.3. Suprotan broj kompleksnog broja z, u oznaci -~:, kompleksa broj takav
da :+( -z)=( --z)+z=(O, ).
0.1.4. Reciprocan broj kompleksnog broja z (razlicitog od (, )), oznaci _!_,

z
- 1 1
kompleksan broj takav da z - = - z=(l, ).
z z
0.1.5. Kornpleksan broj (, 1) zovemo imaginara jedinica i oz1acavamo i.
0.1.6. Neka kompleksan broj z=(x, ) predsta,!ljen algebm:skom oliku x+iy

(videti teoremu 0.2.2.).
1 Realan broj naziva se rea_li deo kompleksnog broja z i oznacava Re z.
2 Realan broj naziva se imaginarni deo kompleksog 1 z i oznaeava
Imz.
3 Ak.o Im z=O, kazemo 11 z realar.i brc.;.
4 Ako Re z=O i lm z:;lO kaZemo dy1 ,~ Clto lj~nagi.r.a .r.
5 Ako Im zi=O, kZemo da z imaginm: r,
0.1.7. Ako z=(x,y)=.::x+iy, tada '"ii =(x, ....,.:y)==x-iy bro:i kor.tgova11 r-oju z.
1.8.\1o:iul kompleksnog broja z==x+(y realan ne:aegativarJ. i::r!'O} 1/Xi+ya,

koji se oznacava lz\.
1 Komplcktn1 analiza 1
2 Kompleksna analiza
0.1.9. Svaki broj () odreden pomocu jednakosti
- =cos () , ~ =s1n ()
\z\ \z\
zove se argument broja z#O i oznacava Arg z. Broj () koji ispunjava uslov -n<6~n
zove se glavni argument broja z i oznacava arg z. Argument broja ne definise se.
0.1.10. Polinom promenljivoj z izraz oika

(z)=ao zn+a1 z- 1 + ... += 2 ak~-k,

k=O
gde su: prirodan broj i1i nula, i 0 , , an_kompleksni brojevi. Ako 0 #0,
tada se naziva stepen polinoma i kaze da polinom stepena .
0.1.11. Nula polinoma z1--+P(z) jekompleksan broj z 0 za koji P(z 0 )=0. Takav
broj se takode zove resenje i1i koren algebarske jednaCine (z)=O.
0.1.12. Ako su Ez i Ew dva neprazna skupa, pod funkcijom i1i preslikavanjem skupa
Ez uskup Ewpodrazumevasejedanpodskup skupa Ez xEw={(z, w)/zE Ez /\ wE Ew},
i to takav da se svako z Ez javlja samo jedanput kao prva komponenta elementima
navedenog podskupa.
.1.13. Z se da niz kompleksnih brojeva (z)=!, ... =(+i)=~, 2 , . . . ima
granicnu vrednost z 0 =x 0 +iy 0 ~ za svako > postoji pozitivan broj N () takav
da lz-zol < za n>N (). se oznacava lim z=z 0 , Zn~z 0 (~+ ),
-++
i kZe da niz (z)=~, 2 , konvergira ka z 0
0.1.14. Niz (z)-~, 2, . ogranicen ako postoji pozitivan broj takav da lzr1 I ~
za svako n= 1, 2, ...
0.1.15. Neka funkcija f kompleksne promenljive z definisana nekoj okolini

tacke z 0 , osim mozda u samoj tacki z 0 Z se da funkcija f tezi granici kada z
tezi ka z 0 ako za svako > postoji ():> takvo da lf (z)-AI < za svako z ( #.z 0)
koje ispunjava uslov /z-z 0 / < (). se oznacava lim f (z)=A ilif (z)~A (z~z 0 ).
z -+zo
0.1.16. Neka funkcija f definisana u nekoj okolini tacke z= , osim mozda

samoj tacki z= . Ako za konacno fiksno i za svako > postoji pozitivan broj
() takav da lf(z)-Al< za svako z(;i:oo) koje ispunjava uslov z>(),
kZe se da funkcija f tezi granicnoj vrednosti kada z~oo. se oznacava
tim f(z)=A ili f (z)~A (z~oo).
Slicno se definise granicna vrednost kada z 0 konacno i eskonacno,
kada su z 0 i beskonacni.
0.1.17. Za funkciju z 1--+f (z), definisanu u nekoj okolini tacke z 0 , kZe se da

neprekidna u tacki z 0 ako za svako > postoji pozitivan broj () takav da
lf(z)-f(z 0)/< za svako z za koje /z-z 0 J<(e). Neprekidnost funkcijefu
tacki z 0 izrazava se pomocu jednakosti lim f (z)=f (z 0 ).
z-+zo
. Definicije i teorente
0.1.18. Funkcija f neprekidna nekoj oasti ako neprr dna svakoj tacki te
oasti.
0.1.19. Neka su: kompleksna funkcija definisana oasti G i L poluprava sa

pocetnom tackom G koja zaklapa ugao sa pozitivnim smerom x-ose. Ako
kolicnik 1 (z)-f(a) tezi odredenoj granicnoj vrednosti kada z--7-a (z, G) duz L,
z-a
kaie se da funkcija ima izvod tacki pravcu i ova granicna vrednost se
oznacava fa'(a) ili (())'
0.1.20. Neka kompleksna funkcija definisana oasti G. Ako postoji granicna

vrednost limf(z)-f(a), kaze se dafunkcijaf ima izvodu tacki ili da diferencija-
z-+a z-a
ilna tacki . Ovaj izvod se oznacava '().
0.1.21. Funkcija , diferencijabilna svakoj tacki oasti G, osim mozda konacno

mnogo tacaka oasti G, zove se analiticka funkcija toj oasti. Ove izuzetne tacke
zovu se singillarne tacke (singulariteti) funkcije .
0.1.22. Ako analiticka funkcija ima izvod svakoj tacki oasti G, kaie se da
t<;>j oasti regularno-analiticka, regularna ili holomorfna.
0.1.23. Kaie se da funkcija regularna ili analiticka tacki ako regularna

nekoj okolini tacke .
0.1.24. Za jednu funkciju koja regularna oasti G kaze se da univalentna

G ako G uzima samo jedanput jednu istu vrednost.
0.1.25. Za funkciju z.-+j (z) kaie se da regularna tacki ako funkcija t.-+f (7)
1egularna tacki t=O.
0.1.26. Realna funkcija (, ).-+ (, )

zove se harmonijska oasti G ako su za
svako , G njeni drugi parcijalni izvodi neprekidni i ako vaii jednakost
2U + " =0.
2 2
0.1.27. Ako su i v harmonijske funkcije istoj oasti G i ako z.-+f (z)= (, )+

+iv (,) regularna funkcija oasti G, kaze se da v konjugovano sa .
0.1.28. Eksponencijalna funkcija z .-+ eZ definise se pomocu

eZ=eX+iy=eX (cosy+isiny) (ze ).
0.1.29. Za svako z
ffz+e-iz iz-e-iz
cosz= , sinz=---
2 2i
4 Komplebna ana1iza
.1.30. Funkcije z 1-+ tg z i z 1-+ cotg z definisu se pomoeu formula

sin z :
tgz=- za z#(2k+I)- (k Z),
cos z 2
COSZ 1 L-
COtgz= -.- = ~ za z#f'Qi (k Z).
SZ tg Z
0.1.31. Hiperbolicke funkcije z i-+ ch z, z i-+ sh z, z i-+ th z i z 1-+ coth z definisu

se pomocu formula
eZ+e-z ez-e-z
chz=--, shz=--,
2 2
shz m (k
th z= - za z#=(2k+l)- Z),
ch z 2
coth z= -chz za z ...J.L-

r f'Qii (k Z).
sh z
0.1.32. Resenje jednacine ew =z (z #) w nazivamo logaritam broja z (#) i

obelezavamo Log z.
Glavni logaritam broja Z- funkcija z 1-+ log /zl +i arg z.
0.1.33. Opsta potencijalna funkcija z i-+z" (. ) definise se pomocu jednakosti

z'-=e'-Logz.
0~1.34. Opsta eksponencijalna funkcija zi-+ az definise se pomocu jednakosti
az=ezLog~.
0.1.35. Resenje jednaCine z=sin w w nazivamo arksinus i obelezavamo Arcsin z.

Slicno se definisu funkcije zi-+Arccos z, z~Arctg z, zi-+Arccotg z, zi-+Arsh z.
z 1-+Arch z, z 1-+Arth z, z i-+Arcoth z.
0.1.38. Preslikavanje koje ima sledece osoine: 1 zadrzavanje (nepromenljivost)

uglova, i 2 riezavisnost (od pravca) koeficiienata deformacije za fiksnu tacku,
naziva se konf<>rmno preslikavanje.
0.1.37. Bilinearna (homograficka, Miusova) transformacija
az+b
ZI-+ W (z)= - -
cz+d
gde , ,_, d 6,.
0.1.38. Neka zi-+f (z)= (x,y)+iv (,) funkcija promenljive z=x+iy defini-
sana u oasti G z-ravni. Neka. dalje ( G) glatka orijentisana kriva cija .
pocetna tacka i krajnja . Podelimo krivu na delova pomocu tacaka z 0( =),
z1, ... , zk, . .. , Z- z( =), gde tacka zk dolazi pre tacke z; ako k<j. Izrnedu
SVake dve uzastopne tacke Zk-1 i Zk na krivoj izaberimo jednu tacku Ck i obrazujmo
zbir

S= "'JJCCk) (zk-zk-V
k=l
. Definicije i teoreme 5
Ako zir Sn tezi konacnoj granicnoj vrednosti kada raste tako da max lzk-zk-il
t~k~n
tezi nuli ma za kakav izbor tacaka Zi i ,k, navedena granicna Vrednost llaZIVa Se inte-
gral funkcije z 1-+ f (z) dl1Z glatke krive od do i obelezava

r1 cz) dz 1 cz) dz.

U tom slucaju kaiemo da funkcija f integrabllna duz glatke krive .
+cx:i
0.1.39. Red 2 Zk sa kompleksnim clanovima konvergentan i ima zblr s ako
k=l

Sn ---?- S (n ---?-+), gde Sn = 2 Zk parcijalna SUma reda.

k=l
+cx:i
0.1.40. Kazemo da red L~k apsolutno konvergentan ako konvergentan njegov
k=l
+cx:i
modularni red L lzkl
k=l
+cx:i
0.1.41. Red oika Lfk(z) Ciji su clanovifi,/2, ... funkcije kompleksne promen-
k=l
ljive z, naziva se funkcionalni red.
+cx:i
0.1.42. Za funkcionalni red L fk (z) koji oasti G (na krivoj ) konvergira ka
k=l
funkciji F kaiemo da uniformno (ravnomerno) konvergentan oasti G (na
krivoj ) ako za svako > postoji prirodan broj takav da za svako z G (z )
k
i za svako k>n vaii nejednakost IFk (z)-F (z)I <, gde Fk(z)= "Zfv(z).
v=l
+cx:i
0.1.43. Red olika 2 ck(z-a)k, gde su i 0, 1 , kompleksni brojevi i z komp-
k=O
leksna promenljiva, naziva se potencijalni (stepeni) red.
+ .
0.1.44. r r takav da red 2 ck(z-a)k konvergira za svako z za koje lz-al <r,
~ivergira za svako z za koje k=O
/z-al > r, naziva se poluprecnik ~onvergencije

tog reda. rug {z/ lz-al=} naziva se (otvoreni) krug konvergenc1Je tog reda.
+cx:i
0.1.45. Razvoj olika f (z)= L Ak(z-a)k zove se Laurentov red (razvoj).
k=-CX)
+ -~
Pored toga, L Ak (z-a)k zove se pravilni deo, L Ak(z-a)k glavni deo

k=O k=-l
Laurentovog reda.
0.1.46. Ako f regularna funkcija okolini tacke i ako f ()=, kaie se da

nula funkcije /.
Ako f (a)=f' ()= =! Ck-i) ()= i JCk) () #0, kaie se da nula reda
k regularne funkcije /.
0.1.47. Ako funkcija f regularna oblasti -{z /O<lz-al<r} i nije regularna

tacki , tacka se zove izolovani singularitet funkcije /. Razlikujemo tri vrste izolo-
vanih singulariteta:
1 Ako postoji konacna granicna vrednost lim f (z), tacka z=a zove se prividni
z-+a
singularitet;
2 Ako lim f (z)= , tacka z=a zove se pol funkcije f;
3 Ako lim/ (z) ne postoji, tacka z==a esencijalni singularitet.

z~a
0.1.48. Priroda tacke z= funkcije z i-+ f (z) ista kao tacke t=O funkcije
t 1-+ ! (+)
0.1.49. Kaie se da funkcija f meromorfna tacki z=a ako njena regularna
tacka ili njen pol.
0.1.50. Neka zi-+ f (z) regularna funkcija okolini tacke # , osim, mozda,
samoj tacki . Pod ostatkom (rezidiumom) funkcije f tacki podrazumeva se
koeficijent _ 1 u razvoju
+
f (z)= L Ak (z-a)k
k=-00
i oznacava se Res f (z ).
z=a
0.1.51. Neka z i-+ f (z) regularna funkcija nekoj okolini tacke ; osim, mozda,
samoj tacki . Pod ostatkom funkcije f u tacki podrazumeva se
~e~f(z)= : f (z) dz, ,

r-
gde dovoljno veliki krug {z/ lz/=r}, orijentisan smislu kretanja kazaljke na
satu, tako da eventualno tacka izolovani singularitet funkcije /.
0.1.52. Kompleksna funkcija w, za koju nisu ispunjeni Cauchy-Riemannovi uslovi,

r.
tj. za koju z #, naziva se neanaliticka funkcija.
0.2.. TEOREME
0.2.1. Skup kompleksnih brojeva Cini polje odnosu na operacije sablranje i

mnozenje, tj. vaze jednakosti
Z1 +z2=z2+z1,
(z1 +z2)+z=Z1 +Cz2+z), (z1Z2) Z3=Z1(Z2Z3),
z 1 +(, 0)=z 1 , z 1 (1, 0)=z 1 ,
z 1 +( -z 1)=(0, ), z1 _!_=(1, ) (z 1 i=(O, )),
Z1
z 1(z 2+z3)=z 1z 2+z1z 3.
0.2.2. Svaki kompleksan broj (, ) moze se predstaviti oiku x+iy, koji se zove
algebarski oik kompleksnog broja (, ).
0.2.3. Polje kompleksnih brojeva algebarski zatvoreno, tj. svaka algebarska jedna-
cina n-:-tog reda ima resenja polju .
0.2.4. (de Moivre). Ako realan broj i k racionalan broj, tada va:li jednakost
(cos O+i sin O)k=cos kO+i sin kO.
0.2.5. Ako nizovi (z)=~, 2,... i (w)=~, 2,... konvergiraju redom ka z 0 i w0 ,

tada, kad n--?- + ,
0.2.6. Neka su funkcije f i g definisane okolini tacke z 0 , osim moZda samoj

tacki z 0 Ako za njih vazi
(z}~A 1 , g (z)~A 2 (z-+zo),
tada
f (z)g (z)~A 1 A2 (z~zo),
f (z) g (z)~A 1A 2 (z~zo),
!-~-
(z) 1
g (z) ' As
7
0.2.7. Ako su funkcije i g kompleksne p1omenljive z neprekidne tacki z 0 , tada

su funkcijef+g,f-g,fg neprekidne tacki z 0 ; ako g(z 0)i:O, tada _ neprekid
g
na funkcija u tacki z 0
0.2.8. Ako su funkcije i g diferencijabilne u tacki z 0 , funkcije z ~ f(z) +g(z),

z ~ f(z)-g(z), z ~ f(z) g(z), z ~ Jjz) (g(z 0) i: ) takode su diferencijabllne
g(z)
istoj tacki i njihovi izv-odi tac ki z 0 su redom
f'(z 0 )+g'(z 0 ), f'(z 0 )-g'(z 0 ), f'(zo) g(z 0 ) +f(z 0) g'(z 0 ),
f'(zo) g(zo)- f(zo) g'(zo)
g(zo) 2
0.2.9. Neka z ~ f (z) diferencijabllna funkcija tacki z=z 0 i w ~ g (w) diferen-

cijabilna funkcija tacki w0 =f (z 0 ). Ako h (z)=g ( (z)), tada
h'(zo)=g'(J (zo)) f'(zo).
0.2.100 Svaka funkcija f, diferencijailn.a datoj tacki, neprekidna toj tacki.
0.2.11. Da i funkcija z ~ f (z)= (, y)+iv (, ) ila diferer1cijailna tacki

1 v
z=x+iy, potrebno da ovoj tacki postoje parcijalni izvodi - , - , - , -

da su ispunjeni Cauchy-Riemannovi uslovi
v v
= ' = -
0.2.12. Ako su parcijalni izvodi , , vx, v~, u tacki (,) za funkciju z~f(z)=
(, y)+iv(x, ) neprekidne funkcije, i ako vaie Cauchy-Riemannovi uslovi za
istu tacku, tada funkcija f diferencijailna u tacki z=x+iy.
0.2.13. Ako funkcija z ~f(z)=u (, y)+iv(x, ) regularna u oasti G, funkcije

i v su harmonijske u istoj oasti.
0.2.14. (Riemann). kakve bile jednostruko povezane oa.sti G 1 i G 2 (sa grani-

cama koje se sastoje iz vise od jedne tacke) i ma koje bile tacke z 0 G 1 i w 0 G 2 i
realan broj , postoji jedno i samo jedno konformno preslikavanje w=f(z) oasti
G 1 na G 2 takvo da f(z 0)=w 0 i argf'(z~)=a.
0.2.15. Bilinearnom transformacijom z ~w(z)= z+ (ad-bci:O) krt1govi i prave

. cz-t-d
u z-ravni preslikavaju se u krugove i prave u w,;..ravni. Pri tome, krug se rnoze
preslikati u pravu i obrnuto.
0.2.16. (Darboux). Ako f kompleksna neprekidna funkcija na glatkoj krivoj ,

tada
f(z) dz\ ~ lf (z)\ \dz\.

. Definicije i :teoreme D
0.2.17. Neka kompleksna neprekidna ftlnkcija na glatkoj krivoj . Tada

! (z) dz== - (z) dz.
-
0.2.18. Kompleksan integral i sleclece osoine:
1 Jyf(z) dz=yJf (z) dz ( konstanta);

n
2 2. (z) dz= L (z) dz.
k=l k=1
0.2.19. Ako funkcija .f neprekidna duz jedne glatke krive, ona integraila duz
iste krive.
0.2.20. (Cauchy). Ako regularna funkcija jednostruko povezanoj oasti G

i ako njen prvi izvod neprekidan G, tada
] (z) :iz=O,

gde ( G) zatvorena kontua.
0.2.2:1. Ako regularna funkcija jednostruko povezanoj oasti G i z 0 E G

fiksna tacka, tad.
Zo
gde se integral uzima od tacke z 0 E G d.o tacke zE G duz konture G, regularna

funkcija od z 11 oasti G.
0.2.22. (u). Neka z 1-+ f (z). regularna -funkcija na zatvorenoj deo deo
glatkoj kiivoj kao i u oblasti G=int . Tada
. f ()=-1-. f(z) dz,
2ni z-a
gde it.
0.2.23. Neka z f->- (z) regularna funkcija na zatvorenoj deo deo glatkoj krivoj
kao i u oasti G=int. Ako G, tada
<) ()=~
2i r f (z) . dz.
(z-a)nH
0.2.24. (Morera). Ako ) funkcija f neprekidna u nekoj jednostruko povezanoj .

olasti G i ako za svaku zatvorenu putanju oasti G vazi
- (z) dz=O,

tada funkcija f regularna u oasti G.

0.2.25. (Cauchy). Neka f regularna funkcija u ti {z//z-a/ ~r (r> )} i neka

max /! (z)/=M, gde krug {z//z-a/=r}. Tada
z
/<) ()/ ~! ( N).

- ri
0.2.26. (Liouville). Ako cela funkcija/ ogranicena, tj. ako postoji jedna pozitivna
konstanta takva da /! (z)/ ~ za svako zi: , tada se f svodi na konstantu.
0.2.27. Ako su funkcije (k= 1, 2, ... ) neprekidne oasti G (na krivoj ) i ako
+
red 2 (z) uniformno konvergira G (na ) ka funkciji F, tada i funkcija F

k=1
neprekidna u G (na ).
0.2.28. Ako su funkcije (k=l, 2, ... ) kompleksne promenljive z neprekidne na

+
krivoj i ako funkcionalan red L (z) uniformno konvergira na k.rivoj ka

k=l
funkciji F, tada
+
F (z) dz= 2 (z) dz.

k=l
0.2.29. (Weierstrass). Neka su (k= 1, 2, ... ) regularne funkcije oasti G i na

+
njenoj konturi . Ako red L: (z) uniformno konvergira na , tada:

k=l
1 taj red konvergira u oasti G;
2. njegov zir regularna funkcija u oasti G;
3 taj red se moze diferencirati u G clan clan proizvoljan broj puta.
0.2.30. (Abel). Ako potencijalni red L ckzk konvergira za z=z0i:O, tada:

k=O
1 taj red apsolutno konvergira krugu {z//z/</z 0 /};
2 taj red uniformno konvergira u svakom krugu {z//z/ ~} (e</z 0 /).
+
0.2.31. Postoji realan broj r [, + ] takav da red L ckzk konvergentan za

k=O
svako z za koje /z/<r, i divergentan za svako z za koje /z/>r. Ako r=O,
ovaj red konvergentan samo za z" .
0.2.32. 1 Zir potencijalnog reda L c1c(z-a)k regularna funkcija u krugu konver-

k=O
gencije tog reda.
. Definicije i teoreme 11
2 Potencijalni red moze se diferencirati i integraliti clan clan, konacan

broj puta, krugu konvergencije.
3 Diferenciranjem i integraljenjem ne menja se poluprecnik konvergencije
reda.
0.2.33. (Cauchy-Hadamard). Poluprecnik konvergencije reda L ciz-a)k

k=O
r=----
0.2.34. (Taylor). Svaka funkcija /, regularna tacki z=a, moze se razviti red
+
f (z)= L Ak(z-a)k konvergentan krugu, opisanom oko tacke poluprecnikom

k=O
r<lb-al, gde singularitet funkcije najizi tacki .
0.2.35. Taylorov red regularne funkcije z '?(z) disku {z lz-al <r} (r> )
J
jedinstven.
0.2.36. (Laurent). Ako uniformna funkcija/ regularna uprstenu {zl r 1 ~lz-al ~r 2

(r 1 ~0; r 2 ~+ )}, tada vazi razvoj
+
f(z)= 2 Ak(z-a)k,
k=-CO
0.2.37. Laurentov red regularne funkcije z '? f (z) u prstenu {zl r 1 ~lz-al ~r2}
(O<r 1 <r 2) jedinstven.
0.2.38. Ako funkcija regularna okolini jedne svoje nule z=a i ako se ova
funkcija identicki ne anulira ni jednoj okolini tacke , postoji okolina tacke
kojoj nema drugih nula osim .
0.2.39. Laurentov razvoj funkcije tacki z=a nema glavnog dela ako i samo ako
tacka regularna tacka, ili ako prividni singularitet.
2 Glavni deo Laurentovog razvoja funkcije tacki z=a ima konacno mnogo
(k) clanova ako i samo ako tacka !. reda k funkcije /.
3 Glavni deo Laurentovog razvoja funkcije tacki z=a ima beskonacno
mnogo clanova ako i samo ako tacka esencijalni singularitet funkcije /.
0.2.40. Ostatak pola z=a ( # ) reda k funkcije z '? (z) dat formulom
1 dk-1
Res f (z) = - - lim --1 ((z-a)k f (z)).
z=a (k-1) ! z~a dz-
12 Komplebna ana1iza
.~.41. (C:auchy). A.ko f regularna funkcija na zatvorenoj konturi i u int

osi.m nj.enim singularitetir.aa z 1 , , zn int , tada vaii formula
' .
f (z) dz=2ni L ~es f (z).

k=1 z-zk
0.2.42. Ako funkcija f regularna i razlicita od nule na zatvorenoj konturi i ako

ona regularna u int osim u konatnom broju polova, tada
_!__ - f'(z) dz=N-P,
2i f(z)
gde N broj nula, od kojih svaka uzeta onoliko puta koliki njen red, i broj
polova, od kojih svaki uzet onoliko puta koliki njegov red.
0.2.43. (Rouche). Ako su funkcije f i g regularne unutra8njosti zatvorene konture

i i ako one ispunjavaju uslov
/f(z)l>/g(z)/ (z),
fukcije f i f+g imaju jednak broj nula u int .
0.2.44. Da i funkcija w, Ciji su realni i imaginarni deo diferencijabilne funkcije,

ila analiticka, potrebno i dovoljno da vazi jednakost ~ =0.
z
1. KOMPLEKSNI BROJEVI
i.(f:.!!" r)/\!{'/
-~;/;;: ~--~ ::.: .- .- ;: ; ;: \.i !-.
i.~< ': I~ :. ~ I
L .:.:>.:-:::; 12
:i}.. ___ _ ttf ~+
rn L
1.1. OPERACIJE SA KOMPLEKSNIM BROJEVIMA
1.1.1. Dokazati da Vi ima sledece cetiri vrednosti:

1 ---- 1 --=
-(J2+-v2+iJ2-v2),
2
-(-J2-v2+iJ2+v2).
2

Reienje. Kako i=cos - +i sin -, imamo
2 2

-+2k --1-2k
4 - 2 2 1
Vi =cos--- +isin---
4 4
(k=O, 1, 2, 3).
Odavde doijamo
5 5
Zo=COS -+i sin -, z 1 = cos - + 1: sin - = - cos - +i sin - ,
8 8 8 8 8 8
9 9 13 13
Z2=COS -+isin-=-COS --isin-, Za=COS -+i sin --- =COS - - i sin -.
8 8 8 8 8 8 8 8
KoristeCi se oiascima iz trigonometrije

l+cos 2 1-cos 2
cosx= i sin = - -- - ,
2 2
doijamo
z=~(v 2+v'2 +iV 2-'\/2), z1,=~(-v 2-v2 +iV 2+v2).
1.1.2. Odrediti brojeve z koji zadovoljavaju sledeea dva uslova
l z-Bi
z-1~1=~,
3
z-41 =1.
z-8
1
Resenje. Kako 1z-1212

--.
Jz-12\ 2 (-12)2+ 2 25
jz~412 lz-41 2 (-4)2+2
1,
z-Si lz-8i\ 2 2+(-8)2 9 .z-8 Jz-81 11 (x-sya+y2
treba reiti sistem jednacina
2 2 +2 2
+ 27-50 + 8 =0, 8=48.
Reenja ovog sistema su ( = 6, = 17) i ( = 6., = 8). Prema tome, traieni kompleksni
btojevi su z 1 =6+17i i z 11 =6+8i.
13
1.1.4. Dokazati identitet

(lal=lb/).
Resenje. Kako lzl =z Z, imamo
2
la+b12+la-bl 2 =(a+b) (+)+(-) (-)

=++ ++--+
=2+2=211 2 +211 2 =41 2

(1)
Resenje. A.ko se digne na kvadrat izraz na levoj strani datog identiteta, doija se
2 (lz1l 2
+ lz2l + lz1
2 2
-z2 I).
2
Isti izraz se doija za
(lz1 +vz1 2 -z22 I+ lz1-Vz1 2 -z/l) 2

Prema tome, identitet (1) dokazan.
(1) /al + /bl = \ ~ (a+b)-v ab + ~ (a+b)+vab (, ).
Resenje. Da ismo dokazali da (1) tacno, dovoljno dokazati da
~:(a+b)-Vab / +1 ~ (+)+ v ab 1 +21 ~(+) 2 - \

2 2
(lal+lbl) 2 =1
Ovo zaista identitet, kao sto dokazati.
Izraz na desnoj strani moze se svesti na oblik
( -+ -)(+ --=) (+ )(+ --=) 1

2--v -2--v + -2-+V 2-+v + 2 1-1
2
=~(+) (+)+(-) (-)) +2ll=-++2\\= (11+11) 2

Prema tome, (1) tacno.
Primedba. Identitet (1) moze se dokazati polazeci od identiteta

(2) 2 CIAl 2 +IBl 2)=1A+Bl2+1A-Bl 2
= 1 2
+ "+ 21+1 2 + 2 -21 (, ).
Ako se ovde stavi 2 =, 2 =, tada poslednji identitet postaje
+
11+11= - 1+
-+-V +-
2
--v. 1 2
-1
1
1. Kompleksni rojevi 15
iz1 -1-z2! +lz1 -Zz = iz1 + Z1 2 =-Z2 2 I + lz1-VZ1 2 -Z2 2 1.

Identitetu (2) dati geometrijsku interpretaciiu.

\1-\ 2 -\-\ 2 =(1 + \\) 2
-(\\ + I\) 2
(, ).
Resenje. Kako lzl 2 = z.z, imamo

11-1 2 --1-1 2 =(1-;) (=-;)-(-) (-)
= 1--+-++-__;;
= 1 + labl 2- lal 2- lbl 2=(l + lab\) 2 -(lal + lbl) 2
1.1.8. Dokazati identitete:
+_!_ 1 +i1a+i_1
2 2
1 1 --(1 +i) laJ 2 -J__ (1 +i)=a ( );
1 2 2 4
2 la+l (> ; (#-) ).

l~
1.1.9. Da li vazi identitet
\- 2 + \-\ 2 + \d-c\ 2 + ja-dj 2 = \-\ 2
+ d- 2 + -+-d 2 ,
gde , , , d ?
1.1.10. Ako \= 1 ili I = 1, dokazati da 1 -! 1 = 1.

1-
Koji izuzetak treba uciniti ako = Jbl = 1?

1.1.11. Ako su , , z kopleksni brojevi, dokazati da
IAJ + IBJ + \
2 2 2
=3 (\ + + Jz\2 2 2
),
gde
A=x+y+z, B=x+cy+c 2 z, C=x+c 2y+cz
( jedno resenje kvadratne jednaCine 2 ++ 1=0).
Generalizaci,ja. Dati su brojevi:

2 2
E=COS - +: sin - (nE N),

Ak=X1+X2 ek+ .. + ec-i)k (k=O, 1, ... , -1)
( i, ... , proizvoljni kompleksni brojevi).

D. kazati da
-1 -1
2 IAkl =n L lxk+1l
2 2

k=O k=O
16 Komplekna analiza
Im ()+ Im ()+ Im ()=.
1.1.13. Ako su dva od tri broja

- I- -
(, , , d ; a-:Fd; b-:Fd; c#d)
c-d' a-d' b-d
cisto imaginarni, dokazati da to slucaj i sa trecim.
gde
Iz goijih jednacina sairanjem doija se
2 Re -( c-d
-)
- +q2 Re (-)
- - +r 2 Re (-)
a-d
- - =0.
b-d
Odavde neposredno sleduje iskazano tvrdenje.
1.1.14. Moduli kompleksnih brojeva , , , d su uzastopni clanovi geometrijske

progresije, njihovi argumenti su uzastopni clanovi itmeticke p1ogresije. Ako
= v2 i d=4i, od.rediti brojeve i .
Rezultat. Postoje tri resenja:
ni - :ni
l 0 b=2exp-, =22 - ;
6 3
5ni ~ 1- 5ni
2 =2-, =2-2 -;
6 3
i) ,
3 =2 (- 2
= 22 (-ni).
1.1.15. Re8iti jednaCinu

(1) az+bz=c (, , ).
Rerrjc. Iz jednacine (1) doijamo sistem jednacina

az+bz=c, z+az=C.
1. Kompleksni brojevi 17
Ako Jal 11 # Jbl', tada resenje ovoga sistema dato s1

--
z=---
lal1-lbl11

Ako Jal 2 = lbl 2, tada sistem nemogucan osim u slucaju kada Ako

ispunjen poslednji uslov, tada se sistem svodi na
cbz +cb"i=,
tj. na jednaanu
z+z=1c1 2
pri cemu izvrsena smena Z=cbz. Poslednja jednacina iina resenje Z= ~ JcJ 2 +it, gde
2
- < t < + . Tako za z doijamo
1 ~ . t
Z= - - +i- (tE R).
2
1.1.16. Resiti z jednacinu: azz +bz+cz +d=;) (, , , d ).
1.1.17. Ako su z 1 , . , Zn kompleksni brojevi jednakih modula, tj. ako
(1) /z 1 1= =!znl=r>O,
dokazati da
L Z1 . Zk
=r2k-n
(2) (k<n),
L Z1. Zn-k.
gde Lz 1 zi elementarna simetricna funkcija reda eleenata z 1, , z.
Resenje. S obzirom na (1), brojeve Zj mozemo predstavit.i u oiku Zj=r (i ()) (= 1, ... ,
).Jednakost (2) tada glasi
(3) 1~1=1
1-k
(k<n),
gde stavljeno = 2: (i 0 1) . ." (i 8), u torn oblik i dokazati.

Kako
rnAn-k -
---=Ak,
Z1. Zn
imamo
~ 1 = i _:: i = 1 -k 1,
1 -k 1 Ak , Ak
odakle neposredno sleduje jednakost (3), time i (2).
Primedba. Jednakost (;2) dokazao . L. Schug (videti Amer. Matl-1. Mothly 40 (1933), 180).
Navedeno ie~enje, koje krat'= od Schugovog.; dao student G. Y.aJ2jdzic.
18 Kompleksna anaHza
~ 1 (-1) (-2) ni
= v ,
4
~-1 e2(n-1)
2i
gde = - .

1.1.19. Ispitati'kada vaZi jednakost Re (z1z2)=(Re z1) (Re z2).

1.1.20. Ako su , i t kompleksni brojevi, dokazati jednakost
\a+tb\2+\-ta\2=(1 +\t\2) (\\2+\\2).
1.1.21. N eka i \\ < 1. Dokazati da su nejednkosti
\.z\<1 i 1 ;~:z \<1

ekvivalentne, i da jednakost sl~aja vazi za isto z.
1.1.22. Ako N i ako z=x+iy, dokazati jednakosti
1 Re zn= [/2] (-1)k (

L ;k )
xn-2k y2k;
k=O
2 Im z1i= ri.\---- ! )k {~k~

k=O ,
1
) xn-2k-1 y2k+1.
Izracunati izraze Re (zn) Im (zn).
Nastavak strani 262.

1.2. PRIMENA KOMPLEKSNIH BROJEV
NA ELEMENTARNU GEOMETRIJU
1.2.1. Dokazati da su tacke i , ciji su afiksi respektivno - i , simetricne

odnosu na tacku ciji afiks ..!.. (, ).
2
1.2.2. Dati su kompleksni brojevi

= 1 +i, = 1-_!_ ( realan broj '#).

Za koje vrednosti parametra tacka iza koordinatnom pocetku nego

tacka ?
1.2.3. Dokazati da su tacke z 1, z 2, z 3 kolinearne ako i samo ako
( R).
1.2.4. Dokazati da jednacina prave kroz tacke z 1 i z 2 (z 1 #z 2) ima oik
1.2.5. Dokazati da jednaCina

(1) zz+Az+Az+B=O,
gde realna konstanta i kompleksna konstanta, odreduje krug komplek-
snoj ravni.
Uputstvo. Poci od jednacine kruga
x2 +y 2 +px+qy+s=O
. .. z+z z-z
1 tu smen1tt = --,= -- .
. 2 2i
1 se isto tako po(:i od jednacine
(2) lz-a\=r, tj. \z-a\ 1 =r1,
19
20 :omplena anaUza
odalde izlazi
(z-a) (:;-~)= 8 ,
tj.
z z--;;z-aZ+a~-r 2 =0.
Ako se sada uporede jednacine (1) i (2), zakljucuje se da su centar i poluprecnik kruga (1)
odredeni formulama:
=-,
rug realan ako lal 2 >B. Za lal 2 =B krug se svodi na tacku z=a.
1.Z.6. Ako su 1 i 2 tacke u kompleksnoj ravni, ciji su afiksi z 1 i z 2, dokazati

da krug opisan nad 1 2 kao precnikom odreden jednacinom
12z-z1 -z2I = lz1 -z2I
--4
1.2.7. U kompleksnoj ravni date su tacke i ciji su afiksi i . Ako izvrsi
--+
rotaciju oko za ugao () u pozitivnom smislu, doija se nov vektor '. Odrediti
afiks tacke '.
Reienje.
--t ~ -~ -~
=, '='.
Afiks tacke - .
Afiks tacke ' (-) i.
Afiks tacke ' +(-) i.
Ovaj se rezultat cesto primenjuje.
1.2.8. Ako su , , , D cetiri tacke koje leze u jednoj ravni, dokazati nejednakost
(1) AD BC~BD CA+CD .
Relenje. Neka su afiksi tacaka , , , D u kompleksnoj ravni respektivno oznaceni sa z 1 , z 2 ,
Kako
(z 1-z,) (z 1 -z3)+(z 1 -z") (z-Z1)+(z 3 -z,) (z1-zJsO,
doija se
l(z1-z,) (za-za)l=l(za-Z4) (z-Z1)+(z-Z4) (z1-zJI,

odakle izlazi
lz1 -z,l lza-zl ~ lza-z,l lz-z1I + lz-z,I lz1 -zal
upravo nejednakost (1) koju trebalo dokazati.
1.2.9. 1 Neka kompleksni brojevi zk odgovaraju tackama Mk (k= 1, 2, 3, 4)

kompleksnoj ravni. Dokazati da va.zi jednakost
(1) Z2-Z1 = i (Z4-Z3)
ako i samo ako
(2) 1=4 i 12..L4.

1. Kompleksnl brojevi 21
2 Neka brojevi i odgovaraju tackama i kompleksne ravni. Odrediti

kompleksan broj koji odgovara temenu ravnokrako pravouglog trougla
Cija osnovica , gde pozitivna orijentacija trougla.
~
3 Neka dat cetvorougao ABCD i cetiri ravnokrako pravougla trougla

, BNC, CPD, DQA gde su , N, , Q temena koja odgovaraju rravim
uglovima. Ako su ti trouglovi orijentisani u istom smislu, dokazati ad
MP=NQ i j_NQ.
Resenje. 1 Na osnovu (1) imamo lz 2 -z1i=lz.i-Zl, tj. 12 =3 4 Iz (1) takode doijamQ
arg (z 2 -z 1)=arg (i (z,.i-z8))=arg (i)+arg (z~-z),

tj.
to kazuje da 1 2 _3 4 Prema tome, iz (\) izlazi (2).

Obrrto, kako M 1M 2 =lz 2 -z 1!, M 8 M 4 =lz4 -z3 1, na osnovu prve relacije iz (2) imamo
z2-Z1 =ri0, z 4 -z3 =reit,
(3) Z2-Z1 =ei(l-) (Z4-Z3).
Druga relacija iz (2) kazuje da

:t
t-0 =-+2kn (kE Z),
2
i (3) postaje z 2 - z 1 = i (z4 - z 3). Prema tome, iz (2) izlazi (1 ).
2 Kako = i ., iz 1 doijamo jednakost
-= i (-).
_S dru-ge strane, kako trougao pozitivno orijentisan, imamo
-i
(4) m=--.
1-i
3 Neka su , , , d, m, , , q afiksi ta~aka , , , D, , N, , Q. PretpostavljajuCi da
su svi trouglovi pozitivno orijentisani, iz (4) doijamo
a-ib b-ic c-id d-ia
(5) n=- =--.' q=--.
m= 1-i ' 1 - i. ' 1-1 1-i
Da ismo dokazali da MP=NQ i J_NQ, dovoljno dokazati jednakost
(6) n-q=i (-).
Ako zamenimo u (6) vrednosti za , , , q iz (5) nalazimo
b-ic _ d-ia =i ( a-ib _ c-id)
1- i 1-i 1-i 1-i ,
tj.
b-d+i (a-c)=b-d+i (-),
to znacr da (6) ta~no.
1.2.10. Nad stranicama , , trougla konstruisati spolja kvadrate

BCDE, CAGF, , koji odreduju paralelograme FCDQ, . Dokazati
da APQ ravnokrako pravougli ~ougao.
Reienje. Neka koordinatni pocetak u i neka =z AC=z 2 ~ CB=z 1 -z 2

Kako
AQ = AC+CD+DQ=z 2 +(z1 . . . . z 2) in12 +z 2 inf2 =z 2 +z 1 inf 2,

= ++ EP=z 1 +(z2-z 1) e-in/2 +z 1 e-i / 2 =z 1 +z 2 e-i / 2,
imamo AQ=APi f 2, sto znaci da AQ=AP i <tQAP= !:._

2
Dokazao student S. Cuk.
1.2.11. Neka su D, , F tacke ravni troug~a , koji nije ravnostran, takve

da su trouglovi BDC, , AFB direktno slicni.
Dokazati da trougao DEF ravnostran ako i samo ako su ova tri trougla
ravnokraka (sa stranicama trougla kao osnovicama) i uglovima na osnovici
~. (Ovaj deo sa "ako" Napoleonova teorema.)
6
Reienje. N eka koordinatni pocetak u , = z 1 , = z 2, = z 1 - z 2 i neka su i {3 uglovi

direktno slienih trouglova na stranicama trougla . Tada
AE=z z 2, CD=z (z 1 -z 2), BF= -z z 1,
gde
sin {3 ia
Z=----e.
sin (+/3)
Dalje
ED=AC+CD-AE=z 2 +z (z1-2z 2),
Da i trougao DEF i ravnostran, potrebno i dovoljno da bude FD=EDinJ, tj.
(-1 +''ze--in/) (z 2-z 1 inf6 )=0.
Kako trougao nije ravnostran, mora iti
-l+z-i/=,
:n;
odakle se kao mogucno resenje za trougao cioija = {3 = - .
6
Dokazao student S. Cuk.
1.2.12~ Na krugu (; r), opisanom oko pravilnog poligona 1 2 , uociti

jednu proizvoljnu tacku .
Dokazati: Ako parno, tada zir kvadrata rastojanja od tacke do te-
mena poligona sa parnim indeksima jednak ziru kvadrata rastojanja od tacke
do ostalih temena.
Reienje. Uocimo poligon u kompleksnoj' ravni. Neka koordinatni pocetak, x-osa neka
- --+
lezi na nosaeu vektora 1 (smerovi x-ose i vektora 1 su isti). Oznacimo sa Zk afiks tacke Pk,
sa z afiks tacke . Tada
(k-1) i:n
Zk=r --- (n=2m; k= 1, 2, ... , 2), z=rei .

Treba dokazati

(1) L lz-Z2kl 2 = L lz-Z2k-1i

2

k=l k=l
Buduci da
L lz-z2kl =2mr 2 2
-z .2 z~k-z L ~k=2mr , 2
k=l k=l k=l

L \Z-Zzk-11 2=2mr 2 - ' ; L Z2k-1-Z L z;;k-1=2mr 2,

k=l k=l k=l
jednakost (1) dokazana.
Ovde su uzete u obzir forule:
m (2k-1) in m (2k-2) i
k=l
L

=0,
L
k=l

=0.
1.2.13. Posmatrati pravilan poligon od strana koji upisan krugu poluprec-

nika r. Dokazati da zir svih dijagonala ovog poligona, povucenih iz jednog nje-
govog temena, ima vrednost
. (- 3) / . n
nr s S - .
2 2
1.2.14. Neka su 1 , 2 , , temena pravilnog poligona od strana koji

upisan krgu poluprecnika r. Neka koja tacka kruznog luka 1 . Do-
kazati da izraz
1. 2+2. + ... +-1. -. 1
ima konstantnu vrednost koja ne zavisi od polozaja tacke .
1.2.15. Neka su 1 , 2 , , 2+. temena pravilnog poligona 1 2 P2n+l

koji upisan krugu . Ispitati da 1i vazi jednakost
1++ ... +PP2nt1=PP2+PP4+ ... +PP2n'
gde proizvoljna tacka na luku 1 2+~ kruga .
. (+) 2
1.2.16. Ako su i slike kompleksnih brojeva i , i ako broJ - - realan,

tada su tacke (koordinatni pocetak), , . i1i kolinearne, i1i temena jednog ravno-
krakog trougla. Dokazati.
1.2.17. Ako su z 1 i z 3 dva naspramna temena jednog kvadrata kompleksnoj

ravni, odrediti polozaj ostalih temena.
1.2.18. Ako su z 0 i zi (1 ~~-1) afiksi ilo koja dva temena pravilnog poligona
od strana~ odrediti afikse zk (k= 1, ... , -1) ostalih temena ovog poligona.
ResllnJe. Neka z afiks sredBta kruga opisanog oko pravilnog poligona z 0 z 1 z_ 1 ; tada su
afiksi zk (k=O, 1, ... , -1) teme11a pravilnog poligona, koji nastaje translacijom datog poligona
tako da mu sredite u koordinatnom pocetku, dati sa
(1) (k=O, 1, ... , -1).
S druge strane
(2) zk=z~ (ik())=(z 0 -z) (ik()) (k=O, 1, ... , -1),
2 2
gde 8=- ili 0= - - , vec prema tome da li Se Z ira tako da SU afiksi Zo, ... , Zn-l temena

datog pravilnog poligona poredani u pozitivnom smislu ili suprotno.

Iz (1) i (2), prvo, za k=j, sleduje
Zj-Zo
Z-Zo= ,
1-exp(Z:iO)
zatim
1- (ik8)
Zk=z 0 +(z-z0)+z~=zo+(zj-Zo) (")
1 -
. k:rt
Sln -
k-l
=z0 +(zj- z 0) ( - - :rti) - - .- 1
. J:rt
s

pri cemu, saglasno sa gore primecenim, znak + odgovara jednom, znak - drugo od mogucna
dva reenja.
Reio student G. Kalajd:lic.
1.2.19. Ako tri tacke z 1 , z 2 i z3 leze na jedinicnom krugu i ako
(1) z 1 +z 2 +z3 =0,

dokazati da su tada te tri tacke temena jednog ravnostranog trougla.
Relenje. Prema pretpostavci
(2) lzal=l, lzl=l.

Velicine strana trougla zi;z 8 z 3 su:
lz1-Z1I, lzs-z1/,
Na osnovu (1) i (2) i
lza-z1l 1 = 12z i + z 11 1 = (2z i + z 2) (2z 1+z 1) = 5 + 2 (z 1Za+z1z 1),
lia-z1l 8 = 12z1+z11 1 =(2z1+z 1) (2z 2 +z 1)=5+2 (z1z1+z1z.),
odakle proistice
() lza-z1J = lza-Z11.
Na osnovu (1) i (2) dobljamo
lz1-z1/ 1 =l2z1 +zaf 1 =5+2 (z 1z8 +z 1za),
/z.-z./ 1 =!2za+z1/ 1=5+2 (z 1z3 +z1za),
odakle sleduje
(4) lz 2-z1I = Jz3-Zz\.
Iz (3) i (4) izlazi
0
\ z 1 -z 1\ = Jz-Z1i = Jz-Z2J,
sto znaCi da trougao cija temena imaju afikse z1' z 2 , z 3 zaista ravnostran.
1.2.20. Ako su ispunjeni uslovi

(1) z1 +z 2 +z3 =0,
(2) lz1! = lz2I = lzl =r,
dokazati da su tada z 1 , z 2, z 3 afiksi temena ravnostranog trougla koji upisan
krugu poluprecnika r sa centrom koordinatnom pocetku.
Resenje. JednaCina treceg stepena, Ciji su koreni z 1 , z 2 , z 3 , irna oik
(3) z3+a 1 z 2 +a 2z+a 3 =0,

gde su:
Prema uslovu (1) 1 =0. Takode 2 =0, kao sto nize biti dokazano.
Koef icijent 2 moze se napisati u oiku
1 1 1) Z1Z2Z - - -
a 2 =z 1z 2z 3 ( - + - + - = - -- - (z 1 +z 2 +z 3),
Z1 Z2 Z r2
jer , na osnovu (2), ZkZk=r 2 (k= 1, 2, 3).
Prema jednakosti (1) Z:+z 2 +z 3 =0, zaista 2 =0.

Jednacina (3) svodi se na oik
(4) z 3 -ZiZsZ 3 =0.

Slike kore.na z 1 , z 2, z 3 inone jednacine (4) leze na krugu {z\lzl =r} i one su temena jednog
ravnostranog trougla.
Primedba 1. Da li su uopste slike korena inomne jednacine

zn=A (nEN, )
temena jednog pravilnog poligona od strana?
Primedba 2. Videti prethodni zadatak.
1.2.21. Ako su ZIJ (v= 1, 2, 3, 4) uzastopna temena tetivnog cetvorougla, doka-

zati da vaze relacije
(z1-Z1) (z-Za)
(1) - ----->'
(z1-Z4) (z -Z) 2
(2) lz1 -zl iz2-Z4j = \z1 -z 2 \ \z-Ztl + lz1 -z4l lz2-zl

Geometrijski protumaciti jednakost (2).
Resenje. Neka centar i r poluprecnik kruga na kome se nalaze tacke z'll (v= 1, 2, 3, 4). Tada
se moze staviti Zv=a+re 1.
Uzastopnost ovih temena obezbedena , na primer, uslovom
(3) 0 1 <0 2 <03 <04 <0 1 +2.
Onda
, -. , -, .) ( 3-4, .-. )
-2- 1 --2- 1 - 2 -1 --2-i
(z 1 -z,,) (z 3 -z 4) (1i-,i) (i:.._.i)
( - -
(z 1 -z4 ) (z 2 -z 3) (,i-.i) (i-i) ,-.. ,-.

)( ,-.. ,-3 .)
-2-z --2-z -2-z --2- z
( - -
> 02-01 . 04-03

s--s--
2 2
>0,
. 04-01 . 03-02
s--s--
2 2
jer, prema (3), svaka velicina pod znakom sinusa pripada intervalu (, ).
Iz dokazane nejednakosti (1) izlazi

l(z1 -z2) (z-Z4)I + i(z1 -Z4) (z2-Z)I = l(z1 -z2) (z-Z4)+(z1 -Z4) (z2-Z)I
= l-Z1Z4-Z2Z+Z1Z2+Z4Zl =l(z1-Z) (zz-Z4)I,
tj. (2).
Neposredno se vidi da jedimkost (2) izrazava Ptolomejevu teoremu: Proizvod dijagonaJa
tetivnog cetvorougla jednak ziru proizvoda njegovih naspramnih strana.
1.2.22. U z-ravni dat'je krug {zl/z/=r}. Neka su Ak i zk (k=l, 2, 3, 4, 5, 6) res-

pektivno temena i afiksi temena pravilnog sestougla, koji upisan datom krugu.
Ako z 0 afiks ma koje tacke kruga {z//z/=r}, ispitati da li vaze relacije
6 6
(zo-zk) = Zo -r 6 6
; /Zo-Zk / ~ 2r6
k=l k=l
1.2.23. Odrediti min /zl ako se z (=x+iy) krece pravoj

{(, )/3+4+5=0}.
Rezulta~. Trazeni minimum 1.
1.2.24. Dokazati da trougao, Cija temena imaju afikse

az 1 +, z 2 +, az3 +b ( kompleksan broj :/:),
slican trouglu Cija temena imaju afikse z 1 , ~ 2 , z 3
1.2.25. Ako su z, , tri proizvoljna kompleksna broja, dokazati da su
z 1 =z-a, z 2 =z-b, z3 =z+a, z 4 =z+b

afiksi temena jednog paralelograma.
1.2.26. Dokazati da su resenja z jednacine

3
(az+b) =1 (a=f:O)
afiksi temena ravnostranog trougla cija strana ,:, v.
1.2.27. Ako tacke , , , D, Ciji su afiksi respektivno z 1 , z 2, z3 , z4 , leze na jedi-

nicnom krugu i ako
z. +z 2 +z3 -f-z4 =0,
dokazati da ABCD pravougaonik.

Resenje. Kvadrati duzina strana etvorougla ABCD su:
Kvadrati du.Zina dijagonala su:

l.Z1 -zl 2
, lz2-Z4l 2
Kako se take i nalaze na krugu {z\
lzl .= 1} i
lz1 -z2l 2=(z1 -z2) CZ1-z2)=2-(z1z2+z1z2).
Na analogni naCin nalazi se:
lz 2-Zl 2 =~-(z2z+ z 2Z),
1z4-z1l 2=2-(z4z1 +z4z1),
\Z2-Z41 2=2-(Z2Z4 +z2Z4).
Iz uslova ( 1) izlazi
odakle se, posle mnozenja, doblja z 1z 2+z1Z 2=z3 z4 +zZ4.

Prema tome lz 1-z 2I= lz-z41
Na isti naCin se utvrduje da lz2-zl = lz4-Z1I, lz1 -zl = Jz2-z4I
Posmatrani etvorougao ima jednake dve i dve naspramne strane i jednake dijagonale.
pravougaonik, kao sto i trebalo dokazati.
Primedba. Da 1i ilo potrebno dokazivati da su dijagonale jednake?
1.2.28. U krugu Ciji poluprecnik 1 upisan pravilan poligon od strana:

. 2 . Ako jedna proizvoljna tacka na periferiji kruga , izracunati

Dokazati ~akode jednakost 2 (PPk) =n (1 + ), gde centar kruga koji

2 2
k=l
opisan oko poligona 1 2 . , jedna proizvoljna tacka u ravni ovog poli-
gona.
-4
Resenje. Neka centar kruga koordinatni poetak i neka x-osa ima pravac i smer vektora 1
Oznaimo sa Zk afiks take Pk, sa z afiks take . Tada
PPk= Jz-zkl, (PPk) 2 = Jz-zkl 2=(z-zk) (z-zk)=z'Z+zkzk-ZZk-ZZk

Buduci da se take z i zk nalaze na jedini~om krugu {z\ lzl = 1}, poslednja jednakost postaje
(PPk) 2 =2-zzk-ZZk,
te

2 (2-zzk-zzk)=2n-z 2 zk-z 2 zk.

k=l k=l k=l
28 Kompleksna .analiza
Kako Zk=exp (Ck-1) (2ni)fn) (k=1, ... , ), doijamo

(k-1) 2~ -(k-1) ~_i
2
11
=0, L: =.
k=I k=I
tl
Prema tome L (PPk) =2n. 2
k=I
Ostaje da se rei drugi deo zadatka.
U u se menjaju doijeni rezultati ako poluprecnik kruga r umesto 1 ?
1.2.29. U krugu (; r) upisan pravilan poligon 1 2 . Dokazati da:

1 zblr kvadrata svih strana i svih dijagonala ovog poligona iznosi n 2 r 2 ;
:7l
2 zblr svih strana svih dijagonala iz11osi nr cotg 2 ;
(-1)
3 proizvod svih strana i svih dijagonala iznosi 2 r -2 -

Resenje. 1 Posmatrajmo krug (; r) kompleksnoj ravni. Neka se koordinatni pocetak nalazi
--t ---t
u centru kruga i neka x-osa ima smer vektora pod uslovom da x-osa i 1 leze na istoj
pravoj. Ako sa zk oznaCimo afiks temena Pk, tada
2 (k-1) in
(1) zk=r - - - (k=l, 2, ... , ).

Prema prethodnom zadatku imamo:

"
L (P1Pk) =2n 2
r 2
, 2: (P Pk)2=2n
2 r 2
, , L (k)2=2 r2.
k=1 k=1 k=1
BuduCi da ovde svaka strana i svaka dijagonala raeunata dva puta, zir kvadrata svih
strana i svih dijagonala pravilnog poligona od strana iznosi
1
(2) S=- 2 r 2 =n2 r 2
2
Odredicemo sada S drugim putem. Zir kvadrata strana i dijagonala poligona 1 2 "
dat sledecim izrazom od ( ; ) sairaka:
(3) S= lz1 -z2i 2 + lz1-Zl 2 + + !z1 -'-Z/ 2
+ lz2-Zl 2
+ + lz2-z"l 2
+ ...
+lz-1-z"/
2
Uzmimo jedan od tih sabiraka, recimo /zp-zq/ 2. On identicki jednak izrazu

.(Zp-Zq) (Zp-Z~)=2r 2 -Zpzzpz;.
Vodeci raeuna formuli (1), izraz L CZ';,zq+ZpZq), gde surnacija proirena na sve kom-
inacije druge klase (bez ponavljanja) o/~femenata , qe {l, 2, .. , }, postaje:
2r8
2
(cos : + .cos + + cos(2 :) ~ (-2} ~~)+cos (-1) :)
2 ( 2)
+cos-;;- + cos 2 --;;--
. . ( 2:rt)
+ + cos (-2)-;;--
+
+cos ~)
1. Kompleksni brojevi 2~
Ovaj se zir krace moze napisati u obliku 2r2 a, gde
=(-1) cos ( 1 ~) + (-2) cos ( 2 ~) + + 1 cos ( (-1)~)

Prema tome, zir S dat novim izrazom
Uporedenjem ovog izraza sa (2) doija se formula

-1 2 1
(4) ~ L (n-v) cos ( v ;)=-2 .
v=l
Primedba 1. D. Dokovic izveo formulu (4) na sledeCi naCin:

-1 -1 -1
= L v cos((n-v) ~)= L v cos(2n-v ~)= L v cos( v ~)

v=l v=l v=l
=~2 (~ n~sin(v~x))

dx v=l
L,
=~(~(
2 _
- 1
sinnx
. ( --
dx sm )
sin(n-lnx)))

=-'!~n.2
=1
Istim postupkom D. Dokovic izveo formulu:

-1
L (n-v) sin ( v ~)=~cotg

v=l n 2 ,
~.
n
Zaista, analogno prethodnom i

-1 -1
~ (n-v) sin (v ~) = L v sin( (n-i) ~) = - L v sin (v ~)

v=l v=l v=1
=~ ~
(d ~
:S COS
( 2n))
V' ; = ~ = ~ ~
(d ( Sin
sinnx
) COS
(-1 7tX))) =
-;;- l
1
= -ncotg-.
2
Primedba 2. V. Jal'lekoski primecuje da . Ulcar (Bilten Drustvoto matema.ticarite i jizi-

carite od NR Makedonija, Skoplje, 1951, str. 41, zad. 8) postavio zadatak da se dokaze formu.la
(4). Janekoski takode navodi da navedenom casopisu dostavio resenje ovog zadatka, ali da ono
nije objavljeno. Evo njegovog resenja:
Podimo od izraza
-1 -1 --1 -1
(1') G(O)= L(n-v) cos vO+i L (n-v) sin vO=n L ei"v_ L veiv.
v=O v=O v=O v=O
Kako
-1 -1 -1
ei"n_ 1
~ veiv = :_ ~ ""' eiv
L.,
v=O
i dO L.,
v=O
' 2
v=O
eiv8=---
ei8-1
(O:;C2kn; k=O, 1, 2, ... ),
.ompleksna analiza
posle sredivanja, izraz G () postaie
(2') G(O)= -
cos 2
]
. ein_l
l + i - - +16 -. --.
(1 0 -1) 2
2
[ .
s -
2
2
Stavljajuci fJ = - ( i proizvoljni celi brojevi) u (1 ') i (2'), doijamo

-1 -1
( 2. ) ~
2v '"'" 2v
G -; = ~ (n-v) cos-n- +i ~ (n-v) sin-;;-, G 2
-; ) = ( 1+ i cotg )
( 2 ;
11=0 11=0 -
Uporedivanjem ovih formula imamo:

-1 -1
2v 2v
2
11=0
(n-v) cos - - = - ,
2 2
11=0
(n-v) sin-- = - cotg - .
2
Specijalno za = 1
-1 -1
~ 2nv ....._- 2nv
2,
~ (n-v) cos --;;- = > (n-v) sin- = - cotg - .
~ 2
11=0 11=0
1.2.30. Neka su ,,
(v= 1, 2, 3) luci direktne orijentacije istog kruga kojima
odgovaraju centralni uglovi veliCine ~ i neka 1 sredina tetive 1 2 , 2
/ 3
sredina tetive 2 3 , 3 sredina tetive 3 1 Dokazati da trougao 1 2 3 rav-
nostran.
Resenje 1. Uzmimo da centar kruga koordinatni pocetak njegov poluprecnik r. Oznaci-
mo sa z"=ri811 (v=l, 2, ... , 6) red.om afikse tacaka 1 , .4 2 , 2 , 3 , . Tada su
Z4+Z5
(1) t.=
--
----
2 '
redom afiksi taCaka 2 , 3 Proem se svodi na dokaz jednakosti
(2) IC1-Cal 2 =l~a-C1l 2 =IC1-C21 11
Prem~ (1) mo~e se (2) napisati u obliku

IZ4 +z5-Z1-Z11 2 = lzd +z1 -Zz-Zl 2 = lzz+z-Z4 -z5 pi.
Posle razyijanja i uprocavanja, prva jednakost, zbog cos (06 -06)=cos (8 1 -8 2), svodi se na
cos (04 -05)-cos (0 4 -06 )-cos (04-0J-cos (05 -
=cos (0 2 -03)-cos (06 -0z)-cos (08 -08)-cos (0 1 -03 ),
druga, zbog cos (0 1 -0z)=cos (03 -04), na

cos (01 -0J-cos (08 -0z)-cos (01 -08)-cos (0 1 -08)
=cos (04-05)-cos (0 11 -04)-cos (0 11 -05)-cos (03 --05).
Ako se stavi 8 1 -81= 8 8 -82=2, 8 5 -8f.= 8 , prethodne jednakosti postaju
(3) cos1113-COS (111+ i)- cos (+~)- cos (1112+111+ ~)
=COSqJ 2 -COS (+91+ ~) - COS (9"+ ~)- COS (111:+ i)
Jednakost (3) moze se predstaviti u obliku
(3') cos111+cos (111+ ~)- cos (91+ j)=cos1112+cos (1112+ ~) _: cos (111 2+ ),
jednakost (4), s obzirom na
u oiku
(4') - ( cos ( q>, +'1'. cos ( q>,+ q>,+ ~") - cos ( q>, +'+ -))
=COSIJ1+cos (I+ ~)- cos (9'+ }
Kako za svako
cosip+cos (+ ~)- cos (IP+ j)=cosip-2sin .~ sin (IP+ ~)=,

jednakosti (3') i (4') predstavljaju identitete.
Resenje 2. Posmatrajmo u z-ravni krug {z\lzl=r}. Afiksi tacaka " su:
Teiv (
V=
1 2 3)
' '
Miksi taCaka Bv su:

i
(v= 1, 2, 3),
gde a=eni/.
Afiksi taCaka Cv (v=l, 2, 3) su:
(1)
Trougao 1 1 3 ravnostran, ako se strana 2 3 , rotacijom za ugao /3 u pozitivnom

smislu, poklopi sa stranom 1 1 , t;: ako ispunjen uslov
(2) ,i-,1=a ,_,z).
Za vrednosti (1) jednakost (2) zaista identick.i zadovoljena. Dakle, trougao 1 2 ,

ravnostran.
Relerde 3. Afiksi taeaka 1 , 1 , 2 , , mogu se redom izraziti oiku:
Ove ta&e lehce na istom krugu ako /z1/=/za/=/zl

Afiksi taCaka 1' 1 , 3 su:
" 1 (
<,,1=-Z1Bni/3 +Za,) "1
.,, = -1 ( z 1eni/3 + z3),
2 2
--+ --+
Ugao izmedu vektora 1 2 i 1
" "1
i,,3-<,, Zni/3 + Z1 (1 -i/3) - Za ni/3
a r g - - =arg . . .= arg(e )= - ,
- i z+za (/ 3 - 1) - z 1 enil 3 3
jer
z 3emf 3 +z 1 (1-emf 3)-z 2 = eni/ 3 z 3 +z 1 (e-ni/ 3_ l)-z 2e-ni/ 3

z+za (em 13 -1)-z 1eni/ 3 z 3 +za (eni/ 3 _1) -z 1eni/3
kao i
:
Slicno se dokazuje da su i ostali uglovi trougla 1 1 jednaki - .
3
Generalizacije.
1. U re8enju 3 nije korisceno da su moduli brojeva z 1 , z 2, z 3 jednaki. Stoga
teorema vZi i kada luci Avv pripadaju razlicitim koncentricnim krugovima.
2. Neka su " (ii= 1, 2, , 4) luci direktne orijentacije istog kruga kojima
odgovaraju centralni uglovi ..::. Ako su tacka 1 , 2 , 3 , 4 redom sredine duzi
2
1 2 , 2 ,3 , 3 4 , 4 1
tada cetvorougao 1 2 3 4 direktno orijentisan i
ima normalne i jednake dijagonale.
Reserde. Zaista, afiksi tacaka 1 , 1 , 2 , 2 , 3 , , A.i., 4 redom su reiO,, riei,, rei6~, riei, rei"
riei83, rei., riei
Ako su " (v=l, 2, 3, 4) afiksi ta~ 2 , , C.i., bez te~koce se dokazuje jednakost
1 - 4 =i ( 1 - 3), to znaci da su dijagonale cetvorougla normalne i jednake (videti zad&tak 1.2.9.).
I u ovom slueaju luci AvBv (v= 1, 2, 3, 4) mogu pripadati razlicitim koncentricnim krugo-
vima.
3. Posmatrajmo z-ravni koncentricnih krugova sa centrom koordinatnom

pocetku. Na svakom od ovih krugova izaberimo jedan direktno orijentisani
. ,--......
. Juk , Bv sa centralnim uglom . Neka Cv sredina duzi BvAv+i CAn+I = 1 ).
1 Odrediti () tako da izmedu afiksa temena mnogougla 1 2 po:;toji
ista Iinearna zavisnost za ma koje tacke 1 , 2 , , , 1
2 Za n= i n=4 geometrijski protmaciti doijenu linearnu zavisnost.
Relerde. 1 Neka su z", zvei, , redom afiksi taCaka Av, Bv, ,.. Prema uslovima zadatka :
(1) " = -12 (z"ei +zv+lJ\ (v=l, 2, ... , ).

1. Komplebni brojevi 33
Da i vdio uslov 1, mora iti
ei8

=0.

Razvijajuci ovu determinantu prvoj vrsti, dobljamo -

. 2k
(2) ein =(-l)n, tj. 8=+ - (k=O, 1, 2, ...).

Kad smo tako izabrali 8, izmedu brojeva 11 (v= 1, ... , ) postoji veza
1
=0.

tj.
(3) -1~-1+ 1 -1- + (-1)'8-1an-1 C1 =0
Dakle, sa tako izabranim 6 vdi uslov 1.

2 Za ri= 3 i 0= - (3) glasi
3
(a=eni/3),
Poslednja jednakost kazuje da
Prema tome, trougao 1 1 3 ravnostran.

:;
Za 1i=4 i 0= - (3) postaje:

2
~41- .
---='.
~-'1
Ova jednakost kazuje da :
. :;
IC2Ctl=IC1Cl i -<):: (1;

. 1.)= -2 .
r to:ne, ~etvorougao C 1 CiC 3 4 i jedl12ke i r1mal11e r..12,g{'n_i>le"
3 Komplcksna analiza
Primedba. Ovaj proem formulisao F. Denk (Erlangen). Resenje koje slicno Resenju 1 (u
kome su umesto kompleksnih brojeva upotrejeni vektori u ravni) dao . Leko. Resenje 2
i Generalizaciju 2 dao D. D. Tosic, Resenje 3 i Generalizacije 1 i 3 dao D. 2. Dokovic.
Literatura
D. Tosic i D. Dokovic: I)enkov r i neke njegove generalizacije. Uvodenje mladih
u naucni rad . Matematicka iioteka sv. 19, Beograd 1961, str. 109-113.
1.2.31. krive na Riemannovoj sferi odgovaraju skupu koncentricnih krugova

oblenoj kompleksnoj ravni?
Reienje. Neka (, , ) proizvoljna tacka u xy-ravni i N (, ; Z) njena slika na Riemann-

ovoj sferi
Prava MN prolazi kroz severni pol (, , 1) Riemannove sfere. Jednacina prave MN
z-1
-=-=--
Z-(
StavljajuCi ovde z=.0, doijamo vezu izmedu koordinata tacaka i N:

(2)
= 1-Z' =--.
1-Z
Uzmimo u xy-ravni proizvoljnu familiju koncentricnih krugova

(3) (x-a)2+(y-b) 2=R2 (R parametar ~).
KoristeCi se formulama (2), doijamo jednacinu
( _!!_-)
2
+(~ -) =R 2,
2
(4)
1-Z 1-Z
koja zajedno sa (1) odreduje sliku krugova (3) na Riemannovoj sferi. Jednacina (4) moze se napi-
sati u obliku

2--- 2-- + 2 + 2 -R 2 =0 (Z#= 1)
1-Z 1-Z
i na osnovu (1) ona postaje
(5) 2+2+(2 + 2 -R 2 -1) Z=a 2 +b 2 -R 2

Jednacina (5) odreduje ravan, sto znaci da slika kruga iz familije (3) takode krug na sferi
(1).
Moze se direktno proveriti da za .proizvoljno R (>0) rastojanje d ravni (5) od .centra
(, ,~) sfere manje od ~' tj. da ravan (5) sece sferu (1), sto geometrijski ocigledno.
lspitajmo detaljnije koje osoine ima skup ravni (5), gde R parametar. U tom cilju na-
pisimo jednaCinu (5) u obliku '
. Kompleksni brojevi 35
Odavde izlazi da za svako R ravni (5) prolaze kroz pravu

(6) Z=l.
Jednacine prave (6) mogu se napisati i ovako:
(7) 2+2=1, Z=1.
Dakle, skupu koncentricnih krugova xy-ravni odgovara skup krugova na sferi (1) koji
se doijajuu preseku te sfere sa sveznjem ravni (5).
Za R=O ravan (5) dodiruje sferu (1) s donje strane; kad R raste, ravan (5) se obrce oko
prave (7) i tezi da zauzme horizontalan polozaj.
1.2.32. Neka su z1, z2, z 3 tri razliCit kompleksna broja. Dokazati da su jednakosti
1 \z1-z\ =\z1-z2\ +\z2-z\ 2 ;
2 2
2 z-z2=ai (z2-z1) ( *aER)

ekvivalentne. Dati geometrijsku interpretaciju ovog rezultata.
Rezultat. lmplikacija 1~2 inverzna Pitagorina teorema, implikacija 2 ~1 Pitagorina
teorema.
1.2.33. Ako O<arg z1 < ... < arg Zn <2, proveriti da li povrsina poligona
Cija su temena z1, ... , Zn
1 --
=- Im
2
L
k -=1
Zk Zk-1
gde zo=zn.
1.2.34. Neka tacke , , Ciji su afiksi z1, z2, z3 obrazuju trougao i neka
kompleksati broj.
1 Ispitati da 1i tacke , , Z Ciji su afiksi redom az1 +az2, az2+az3 , az3 +
+ iiz1, obrazuju trougao.
2 Ako trougao ravnostran, dokazati da trougao XYZ takode
ravnostran.
3 Dokazati da postoji broj takav da trougao XYZ ravnostran, bez
obzira kakav trougao .

1.3. POLINOI 1 JBDNACINE
1.3.1. Resiti jednacinu

z4+8 (1 +2i) z2 -~3+56i=0.
Rezultat. z 1, 8 = (1-21), z,"= (2-i).
1.3.2. Odrediti kompleksan broj tako da koreni jednacine

z 2 -4z+a=O
leze na pravoj ciji koeficijent 1 avca jednak 1.
Rezultat. Re =4, -Im ~.
'
1.3.Q Resavanjem jednacine

(1) z5-1 =0, tj. (2)
izraeunati:
cos ( ~), sin ( ~~ sin ( ~), cos ( ~).
Vputstvo. Ako se pode od inomne jednaCine (1), doija se
(k=O, 1, 2, 3, 4).
Ako se pode od jednaCine (2), resenja su:
1,
vs-1 i( 10+2v~)12
5 ,
v'5 +1 i
-4-4~10-25)
- 1/2
.
4 4
Rezultat.
Ostaje jos da se odrede
38
1.3.4. Naci potrebne i dovoljne uslove da jednacina z 2 +2az+b=O sa komplek-

snim koeficijentima i ima: 1 realan koren; 2 Cisto imaginaran koren: 3 ko-
njugovano-kompleksne korene.
1.3.5. Data kvadratna jednaCina

(1) (, , R, a:;t=O, lal i= lcl).
Dokazati da izmedu koeficijenata , , postoji uslov
(2) -: = :~--~;,
ako i samo ako z 1 =1, gde z 1 jedan koren jednaCine (1).
Reienje. Buduci da z 1 koren jednaCine (1), i az 12 +bz 1 +=, odakle
(3) azl ++czl =0,

z
jer iz \z 1 \=1 sleduje z 1 1 =1, tj.
(4) az 1 ++z 1 =0.
Iz (3) i (4) doijamo redom
z1=-~~~~, !z1\=1! ~-~ '1

-- -
Kako \z 1 \ = 1, iz poslednje jednakosti sleduje (2.
Obrnuto, bez smanjenja opstosti mozemo pretpostaviti da ~. Tada
=1~- 1,
-
i doijamo
(!\ 2 + lcl 2 -2ac) 2

2 --------
\-\2
Tada jednacina (1) ima koren
/12+. lc\ -2ac)

2
za \al> \\,
ia-cl
ili
1
- ___ (lal 2 -\c\ 2 _._, \\ 2 +\\ 2 -2) za \\ < \\
Zl
2 \a-cl !a-cl
i u slucaja imamo \z 1 \=1.
Literatura
D. S. itrinovic-W. D. Bouwsma: 2021. Amer. Math. Monthly 75 (1968),
1116-1117. .
1.3.6. Proveriti da li
(1) lz1l+lz2I= vlf v12 1+\acl+I2 -acl,

\!
gde su z1 i z 2 koreni kvadratne jednaCine az 2 +2~J::~O.

Reienje. Ako identitet (videti 1.1.5.)

1 1
l+vl+l-vl=l+( 11 -v 2 ). 2 1+1-(u 11 -v1)2 1
primeni na korene
1
1 -
z 111 =-(- ( 11 -) 2 ),

doija se
1 1
1 - -
lz1I + /zal =-(I+ () 2 1+1-() 2 /).
lal
Ako se leva i desna strana kvadriraju, i
(lzl 1+ lz2IY1= ~((+ )(+ )+ (~ v(i)(b- '\1)+212 -l)

lal 2
2
= -(IP 1 +lacl+lb 2 -acl).
lal 11
Odavde izlazi (1).
1.3.7. Neka su kompleksni brojevi z 1 i z 2 dati sa

(xi, ;, r;, () R; i= 1, 2) .
i neka su i resenja kvadratne jednacine
z -z1z+z 2 =0.
2
uslove treba da zadovolje brojevi ;, Yi> ri, ()i (i~ 1, 2) da i bilo

1 arga=argb; 2 arga..:....argb=; 3 =?
//
1.3.8. Odrediti tako da koreni Z1, Z2, Z3, jednacine z 3 + 12 (1 +i v) z+a=O

leze na jednoj pravoj.
Reienje. Napiimo datu jednacinu u obliku
:;
z 8 +24z cis-+a==O.
3
1 Dokazacemo da prava na kojoj se nalaze koreni z1' z 11 , z 3 ove jednaCine prolazi kroz
koordinatni pocetak. Vieteove formule za datu jednacinu glase
Sa tackama z 1, z 1, z 8 kolinearno i njihovo teziste, tj. koordinatni pocetak, s obzirom da

. z1+zz+za
tez1ste dato sa .
3
Ovo mozemo dokazati na sledeci nacin;
Kako su z 1, z 1, z 8 kolinearne tacke, vZe jednakosti
z 1-z8 =k (z 1-za) (k realan broj),
Z1 +z 1 +z1 =0,
(z 1-za)+(z 1-za)=-3z8
Posle delenja sa z 2 -z3 imamo

Z-Z Z1 3 Z2 k-2
1--=--, -=1--.
-:;;-=k+1' Z k+1 Z k+1
Poslednja jednakost kazuje da pretpostavljena prava prolazi kroz koordinatni pocetak.
2 Na osnovu 1 mozemo staviti
z 1 =x 1 cis 8, z 2 =x 2 cis 8, Z 3 =X3 cis (),
gde su 2 , 3 pozitivni i1i negativni realni brojevi.
Na osnovu Vieteovih formula imamo
r;
=, q cis 28=24 cis -, r cis 38=,

3
gde uzeto = -( 1 +,+ 3), q= 1 2 + 1 + 2 , r= -12.
Kako su 2 , realni brojevi, jednaCina
+ 2 + qx + r =+ qx + r =
mora imati sva tri korena realna. S obzirom na to koeficijenti q i r moraju zadovoljavati uslov
Odavde zakljueujemo da q~O. Iz druge Vieteove formule imamo q= -24, cis 28=
= -cis !!._, Za () se mozemo ograniciti na vrednosti iz (-~. ~). Stoga 28= ~-n=-_:_n tj.
3 2 2 3 3
38=-.
Treea Vieteova formula daje r= -. Kako su , q, realni brojevi (kao simetricne funkcije
realnih brojeva 2 , 3), mora i iti realan broj. realne vrednosti moze da uzima, od-
redujemo iz nejednakosti (1) uz smenu q=-24 i r=-a. Tako doijamo 2 ~211 i1i lal~2y'f.
1.3.9. Data jednacina

(1) 3
z +(a+ib) z+(c+id)=O (, , , d R).
Odrediti potrebne uslove da jednacina (1) ima:
1 cisto imaginaran koren ( =F ),
2 dva konjugovano-kompleksna korena.
Resenje. 1 Neka ~. Ako pretpostavimo da reenje oika z=xi ( R), tada iz (1) sle-
duje (c-xb)+i (xa-x3+d)=O, to znaci da mora iti
(2) -= i x3-ax-d=O.
Tako mozemo zakljuciti: Da i jednacina (1) imala reenje oika z=xi potrebno da bude:
c3-acb 2 -db3 =0.
2 Pretpostavicemo da su reenja oblika z 1 =x+iy i z 1 =x,.-iy. Smenom z 1 u (1) doijamo
(3) 2
3-3 +-++i (3x y-y 3 +bx+ay+d)=O
2
odakle sleduje da
(4) 3-3'+-+=0
k~o i
(5) 2- 3 +++d=0.
40 Kompleba analiza
Slicno, ako u (1) stavimo z 2, dobljamo

(6) 3+ 2 +++=
(7) -3x2y+y 3 +bx-ay+d=0.

Ako saberemo jednacine (4) i (6), imamo
(8) 3++=,
ako ih oduzmemo, doijamo
(9) 3+=0
(pri cemu smo koristili uslov =/= s obzirom da se trllZe konjugovano kompleksn. resenja). Slicno,
ako saberemo jednacine (5) i (7), imamo
(10) bx+d=O
ako ih oduzmemo, doijamo
(11) 3 2 - 2 +=.
Mogu nastupiti sledeci slucajevi:

) =. Tada iz (10) sleduje d=O, iz (9) zbog = sleduje =, iz (8) sleduje =. Za
tako doijene vrednosti iz (11) izlazi = ~.
Tako mozemo zakljuciti: Jednacina (1) ne moze imati konjugovano kompleksna re~enja
ako =. Ako a:f.0 tada jednaCina (1) ima konjugovano kompleksna resenja ako b=c=d
== i ta resenja su oika i.
d
) #. U oyom slueaju iz (10) sledtlje =- . Ako tako dobljenu vrednost smeni
u (11), doijamo
1
02) = -yab2+3d2

d
Ako, dalje, smenimo iz (12) u {9), uz = - - , sleduje

(13) 3dy2+d2+ 3 =0.
Isto tako smenom i u (8) doijamo
(14) d 3 +adb2 -cb3 =0.

Pretpostavimo, dalje, da ab 2 +3d2 >0.
Jednacina (1) ima konjugovano kompleksna resenja, pri uslovu # i ab 1 +3d2 >0, ako
. d
su ispunjeni uslovi (13) i (14) i pri tome su ta resenja u oiku x+iy, x-iy, gde = - '
dato sa (12).
1.3.10. Resiti jednacinu z4+z3 +2z2 +2z+4=0 kada poznato da i je-

dan kompleksan koren ciji realni deo jednak imaginarnom delu.
Rezultat. Resenje sa navedenom osobinom : z 1 = -1-i, resenje i z 2 = -1 +i. Ostala
1 ~
resenja su - (1 iv 7).
2
1.3.11. Odrediti koeficijente , , , d R u jednacini

(1) z5+az4+bz+cz +dz=0, 2
tako da njeni koreni budu afiksi temena pravilnog petougla cije teziste tacki
z=l
Resenje. ednacina
(2) z 5 = -1
ima resenja koja su afiksi temena pravilnog petougla sa tezistem i1 tacki z=O, cije jedno t
11tacki z = - I .
Ako (2) sta1,imo z=,-1, dobljamo jednaCinu
(3) (l>-1) 5 = -1,
cija su resenja afiksi temena pravilnog petougla od kojih jedno u tacki '= i Cije teziste
tacki '=
1.
Jednacina (1) ekvivalentna jednaCini (3) ako i samo ako
=-5, =10, =-10, d=5.
1.3.12. Odrediti uslove pod kojima jednacina 2 + 1 ++ 2 =0 (, R) ima

dva realna korea.
1.3.13. 1 Dokazati da se racionalna funkcjja
z !--7-R(z) = (z) (Q (z)#O, i Q polinomi)

Q (z)
moze predstaviti oiku R(z)=R 1(z 2 )+z R 2 (z 2), gde su R 1 i R 2 dve acionalne
funkcije.
2 Na osnovu ovoga dokazati da R(z)=R (-z) ako i samo ako R(z)=
=R 1(z 2).
3 Prov-eriti R(z)= R (-l-) <d R(z)== R (z+ ~).
Resenje. 1 Kako se Q (z) identicki ne anulir, vazi jednakost
Q (z)=A (z 2 )+z (z 2),
gde su i polinomi zi od kojih se bar jedan ne anulira identicki. Na osnovu ovoga
(z) (z) ( (z 2 )-z (z 2))

R(z)= - - = --------
Q (z) 2 (z 2)-z 2 2 (z 2 )
1 (z 2 )+zP 2 (z 2 )
= 2 (z2)-z22 (z2) = R1 (z2)+z R2 (z2),
gde su 1 i 2 polinomi z 2
1.3.14. Odrediti sva resenja zk jednacine

(rt N).
Ako realan broj, dokazati da se svi koreni zk nalaze na jednoj pravoj koja
paralelna imaginarnoj osi.
.
Rezultat. Zk = - ()z (1+i cotg-;;kn) (k=l, 2, ... , -1);
42 Komplek~na analiza
1.3.15. Dokazati da su koreni jednaCine zi=i(z-2i) 4 dati formulom
zk=i+cotg (4k+I)~ (k=O, 1, 2, 3).

16
Tako isto odrediti korene jednacine z 4 =i (z+2) 4
1.3.16. Odrediti sva resenja jednacine

(1) i =zn- 1 ( prirodan broj>2).
Reienje. Stavimo li z=ei8 , jednacina (1) postaje
2kn
-i=-1 e(n-1)i ~ e(en-2_1)=0, 0=-.- (kE Z).

Sva reenja jednacine (1) su:

2kni
z=O i Zk=exp-- (k=O, 1, ... , -1).
n
Primedba. Za slucajeve n=O, 1 i n= -v (v N) takode odrediti reenje jednacine z=zn- 1
1.3.17. Resiti jednacinu

(v, N; ).
1.3.18. Odrediti nule polinoma

x~Re.{(l+ix)n)-Im ((l+ix)n) ( N; R).
Primedba. Sve njegove nule su realne.
1.3~19. Odrediti potreban i dovoljan usJov koji mnraju zadovoljavati realni para-
metri i da i jednacina
(1) l+~z)n =+i

(1-iz (nE N)
imala samo realna resenja.

Reienje. Pretpostavimo da jednacina (1) ima bar jedno realno reenje z=x. Tada prema (1)
la+ibl=l, tj. a 11 +b 2 =l, jer ll+ixl=ll-ixl.
Prema tome, uslov
(2) 2 + 8 =1
potreban.
. Dokazacemo da ovaj uslov i dovoljan, ako utvrdimo da jednaCina (1), pri uslovu (2),
ima realnih reenja.
Zaista, ako a+ib=e8 i (0 realno), tada iz (1) sleduje
l+iz (.0+2kn)
1-iz = i -n- (k=O, 1, .. ~ , -1),
odakle se doblja
Zk=tg (~~k) (k=O, 1, ... , -1).

1. Kompleksni roJevi 43
1.3.20. Ako su ak (k= 1, ... , ) ~ealni brojevi i ako (iO) re8enje jednacine
.xn+a 1.xn~ 1 + +-~ +=,
dokazati da
1 sin + 2 sin 20 + + sin =0.

1.3.21. resiti jednacinu

(cos kO+i sin kO)= 1.

k=l
4
Rezultat. 0= (+ l) ( Z).
1.3.2~. Re8itijednacinu ~v'z2 -2 = V2-z3 u polju

1 realnih brojeva; 2 kompleksnih brojeva.
1.3.23. Dat polinom ~ definisan sa
Q(z)= ~ ((1+ : (1- :() - ( N).
1 Odrediti stepen polinoma Qm;

2 Dokazati da su svi polinomi Qm .neparne funkcije;
3 Resiti jednacinu Q(z)=O.
Resenje. 1 Polinom Qm mozemo predstaviti u obliku
z3 z11k
Qm(z)=z-(~) , +; .. +(-l)k (2k~l} mtk+i'
gde -1~2k+1 ~ . Tako doijamo da ako paran prirodan :broj, stepen polinoma Q
-1, ako r.:aran prirodan broj stepen polinoma Qm ~ .
2 Bez obzira na za Q vazi Q (-z)=-Qm (z), to se neposredrio vroverava.
3 Qm (z)=O ako i samo ako (1+ ~)m = (1- ~)m, to ispunjeno ako i samo
ako
Ovaj uslov mozemo prikazati u obliku

kni kni km kni
-
-- z +
2i '2
kn . 1
odakle doijamo da z=m tg - =rk. Tako mozemo zakljuCiti: Ako m=2k+l, tada Q,,,

. -1
imamnula: , r 1, , rp,p= - - =k. Ako m=2k+2, tada Qm ima m-1 nula:
2
44 Kompleksna an,aliza
1.3.24. Dokazati LucasoYu teoremu ~

Ako sve nule polinoma leze krugu , onda i nule izvodnog polinoma
' leze istom krugu.
Reienj. Neka z f-+ (z)=ao (z-z 1)k 1 (z-z")k" (0 =;60; k 1 + +k"=n) ilo koji poli-
nom. Ako ki> 1, onda ' ima nulu z=zi. Zajednicke nule polinoma i ,/ ispunjavaju us-
love teoreme.
Neka ilo koja nula polinoma '
koja nije nula polinoma zadovoljava
jednakost
,
' I0 k1 k,,
---- = - - + ... + - - =0,
C-z1 '-z"
k1 k"
tj. -- + ... + --- =0.
Z1-' z"-C
Dokaziino da lezi u krugu . Pret-
postavimo da tacno suprotno, tj. da nije t
u krugu . Tada vidni ugao kruga iz
taCke ~ ispunjava uslov <~. Preslikava-
njem zf-+w 1 =z-C krug prelazi u krug : 1 ,
taCke z; u tacke zi-C(i=l,2, ... ,v) koje
1
leze u krugu 1 Preslikavanjem w 1 f-+W 1 = - 8
W1
1
tacke Zi-C prelaze u tacke - - koje se sve nalaze u uglu ( koordinatni pocetak;
z;-C
<t =). U istom uglu nalaze se i tacke _!!!.._ (i= 1, ... , v).
Zi-C
Zbog ovoga
k1
- - + " + -k"- :;i: , te pretpostavka da nije u krugu otpada.
Z1-C
Prema tome, Lucasova teorema
z"-c
dokazana.
1.3.25. Ako sve nule polinoma Ieze s jedne strane prave L, dokazati da i sve
nule izvodnog polinoma ' leze na istoj strani od te prave.
Reienje. Transformacijom z=z0 +ei6w mozemo uciniti da se prava L poklopi sa imagimrnom
osom w-ravni i da se sve nule polinoma preslikaju u polu-ravan Re w<O.
Uvediino oznaku (z)= (z0 +ei6 w)=Qn (r.ll). Tada
dQ .6 d
--=' --.
dw dz
Dalde, nule polinoma z f-+ (z) i w r+P' (z) preslikavaju se u nule polinoma w f-+Q(w)
i w f-+Q' (w) respektivno.
Neka
Q (w)=a 0 (w-w 1 )k (w-wp)kp
1
(ao=FO; k1+ +kp=n; Re w"<0).
Samo -1 nula polinoma Q' razlikuju se od nula polinoma Q, samo za njih treba pro-
veriti da li se nalaze u poluravni Re w <.
Pretpostaviino da tacno suprotno, tj. da bar za jednu od tih.nula Re w=~ (w=+iv).
Za nule polinoma Q' koje se razlikuju od nula polinoma Q vazi jednakost
Qn' (w) k1 kp
--=--+."+--=,
Q (w) w-w 1 w-i(lp
tj.
k 1 ((-ui)-i(v-v 1 )) kp ((u-up)-i (v-vp))
------ - + ... + .
1
lw-w11 - \w-wpl 1
IzjednaeujuCi realni deo sa nulom, doijamo:
k,, (-.,)
L
tr=1
\w-w"\ 1
,
to apsd, jer smo pretpostavili da ~ i ,<0.

Time gornji stav dokazan. Ovaj stav ekvivalentan Lucasovom stavu (videti prethodni
zadatak).
1.3.26. Dokazati da sve nule polinoina , definisanog sa

P(z)=ao+a 1z+ +_ 1 z- 1
+z",
. 1
pripadaju disku D= {z\lz+~ a-il ~~la-il+aM}, gde = 2: \_i,

=2
1 = ako P(z)=a_ 1 zn-lJ z";
2 = max (- 1 1-;I);~t ako nije oika P(z)= an_ 1zn-1 +z".

2~~
Resenje. Ako (z)=ti,i_ 1 zn- 1 +z", tvrdenje 1 oCigledno. Pretpostavicemo stoga da svi
koeficijenti 0 , , ~- nisu jednaki nuli. znaCi da pozitivan broj koji nije veCi od 1.
Kada i ilo
lz+~a-1\ > ~ \tin-1\+aM,

tada ismo imali
1 1
lzl > aM~a1-i\tin-;lT (=2, 3, ... , -2).
Prema tome, ako z f/:_ D, za =2, ... , -2 imali ismo

la-;llzl"-i<ala-j\i \z\n-i
kao i
< [z++a-1llz!"- 1 = ]zn+ ~-1z-1 \.

Odatle sleduje da ako z f/:_ D, imamo

IJ>(z)I =[z+a_ 1zn- 1 + ~-;z-\

1=2
~J.-+~a.-,z"-\- j~a.-,z"- a..-izn-i\>o,

17'2
tj. polinom nema nijednu nulu za z f/:. D.
Literatura
Q. I. Rahman: bound for t}Je moduli the zero$.. polynomials. Canad. Math. 6ull. 13
(4) (1970), 541- 542.

1.4. GEOMETRDSKA MESTA
1.4.1. Odrediti geometrijsko mesto tacaka ciji afiksi z zadovoljavaju uslov

(1) Im (_!_)
z-1
6
=0.
Generalizacija. Odrediti geometrijsko mesto tacaka ciji afiksi z zadovoljavaju

US}QV
(2) Im - (z-a)n
z-b
=0 ( N; , razliciti kompleksni brojevi).
Reienje 1. Kako
z x+iy (x 2 +y 2 -x)-iy
z-1 x-l+iy (x-l) 2 +y 2
uslov (1) postaje
Im ((x 2 +y 2 -x)-iy) 6 =0.
tj.
( 2 + 2 -) (3 ( 2 + 2 -) 4 -10 ( 2 + 2 -) 2 2 +3 4)=0.
Iz jednacine
3 (2 + 2 -) 4 -10 ( 2 + 2 -) 2 2 +3 4 =0
doblja se
1
(2+2-)2=32 i (2+2-)2= -.
3
Prema tome, trafeno geometrijsko mesto, ako se izuzme taCka (1, ), sacinjavaju:
1 x-osa;
{,) / (-~) +2= (~) };

2 2
2 krug
2
3 krug {, )\ (-~)\(- ~) =1};
{(,) 1(-~) +(+ ~) =i};
2 2
4 krug
1 v')s ( v'3 2}
)2 + (-2--
50 krug { (, )
1(
1
1
,- 2 = -- ;
(<,) \(-~)" +(+~ v;3) -(v;3)'J.

1
6 krug
46
Posmatrajmo sada op~ti slucaj. Kako
z-a)n
Im ( - - =- 1 ((z-a)n (i-;i)n)
-- - -- ,
z-b 2i z-b z-b
uslov (2) postaje
(~-~ ) =1.
( ~)
z-b
=(~-~),
z-b
tj. ( (z-a)
(z-b) (z-a)
Odavde izlazi
(z-a)(z-b) k 2 2
------ a=COS - +i sin - ; k=O, 1, ... '
z-) cz-a) ( .
Resenje 2. D. Dokovic dao sledece re~enje.

Stavimo: z-a=ei6 , z-b=ri'P. Uslov (2) tada postaje
Im( ~in(-rp)) =0, tj. (0-q;)=kn

kn
=}0-q;=- (k=O, 1, ... , 2-1).
n
Za k= doijamo delove prave L izvan segmenta .
Za k=n do ijamo segment prave L.

Za k=v (0<"<n) doijamo deo kruga koji lezi sa leve strane prave L, kad idemo njoj
od ka .
Za k=n+v (O<v<n) doijamo drugi deo onog kruga koji smo imali za k=v.
Delovi geometrijskog mesta tacaka koji se doijaju za k=v i k=n+v (O<v<n) cine krug.
Ako pravu L shvatimo kao krug sa beskonacnim radijusom, ovo vaziti i za v=O.
Dakle, trazeno geometrijsko mesto tacaka sastoji se iz
krugova koji prolaze kroz tacke
kn
i i iz kojih se duz, Ciji su krajevi i , vidi pod jednim od uglova: - (k=O, 1, ... ,2-1).

Tacka pripada, dok tacka ne pripada trazenom geometrijskom mestu.
1.4.2. Odrediti geometrijsko mesto tacaka Ciji afiksi z zadovoljavaju uslov

Re( az+f ) =0 i1i Im ( z+{ ) =
yz+<5 yz+<5
(/; ~1 ;i:O; ,{3,,~; nEN).

Uputstvo. Videti zadatak 1.4.1.
1.4.3. Ako t realan parametar, odrediti .skup tacaka ciji afiks

1
t +8it+3
(1) z=---- (t R).
t1-2it+3
Uputstvo i rezultat. Iz jednacine (1) i

t 1 -8it+3
z=
t1 +2it+3
eliminisati t.
48 Kompleksda aaaliza
Tra!eno geometrijsko mesto krug Cija jednaina
- 3 -
zz + - (z+z)-4=0.
2
1.4.4. Sta predstavlja jednacina

(az+az) 2 =2 (z+z)+ (, ; R)
u kompleksnoj ravni?
14.5. Nacrtati krivu koju u kompleksnoj ravni definise jednaCina

lz-al =lz-bl (, ; ).~).
1.4.6. Gde leze tacke z u kompleksnoj ravni za koje
lz-al <r, larg (z-a)I <6 ( ; r>O; 0<0<)?
1.4.7. Odrediti geometrijsko mesto tacaka Z Ciji afiksi zadovoljavaju uslov

IRe (az)I +IIm (az)I =lal 2 ,
gde fiksiran kompleksan broj.
1.4.8. Odrediti geometrijsko mesto tcaka Z ciji zir kvadrata odstojanja od datih
tacaka Z1, ... , Zn, pomnozenih datim realnim brojevima 1, ... , konstan-
tan, tj.

L mk lz-zkl 2 =const,
-- k=O
gde su z, z1, ... , z afiksi tacaka Z, Z1, ... , Zn.

Rezultat. rug ako L mk=l=O, prava ako L mk=O.

k=l k=l
1.5. NEJEDNAKOSTI
1.5.1. Ako > 1, dokazati da
(1) (z=x+iy).
Resenje 1. Pretpostavimo da (1) nije tacno, nego da za 1ieko > 1 vafi
1
(2) !__!_1~!...
z 2 2.
Iz nejednakosti (2) sleduje
tj.
1-
-- ~, tj~ x~l.
x~+yz - -
Doijena protivrecnost potvrduje tacnost nejednakosti (1) za > 1.
Resenje 2. Erik Dux (Matematikai Lapok, t. VIII, fasc. 1-2, 1957, . 148) dao sledece reenje:
Umesto x>l moze se pisati 4-4<0, tj.
(3) 4-4+ 2 + 2 =(2-) 2 + 11 < 11 + 2
Odavde izlazi
(4) 1(2-x)-iyl <lx+iyl, tj. 12-zl <lzl
i najzad
(5) \ 2:z 1 < 1, tj. 1 ~ ~

- 1 < ~.
Primeda. PolazeCi od (3), doija se
(6) 1(2-x)iyl < lxiyl,
gde treba uzeti sve cetiri kombinacije znakova pius i minus.
(4) sadrzano (6).
1.5.2 Dokazati nejednakos t

(1) lx~~I ~lzl (z=x+iy).
4 Kompleka. analiza
49
Uputstvo. Pretpostaviti da za neko z da:ta nejednakost nije tacna, vec

lxl+IYI II
v2 > z.
Znak jednakosti u (1) vaii ako :i samo ako lxl = /yl.
1.5.3. Dokazati nejednakosti
lal-lbl 1~/+1~1lal+lbJ1 (, , , dE ).
l lcl+ldl c+d lcl-ldl
Kada iti
Jal-lbl 1=lJal+lbl1?
l + Jdl Jcl - ldl
1.5.4. Ako lzkl < 1 (k= 1, ... , ), dokazati da
I (1-z,)I ~1-.~, Jz,J.

1.5.5. Ako kompleksni brojevi zk ispunjavaju uslov lzkl ~ 1 (k= 1, 2, ... ), doka-
zati nejednakost
Resenje. Za n= 1 nejednakost (1) tacna. Pretpostavimo sada da nejednakost (1)- tacna za

n=p, tj.
fr
1 k=l
Zk-1 1 ~
k=l
Jzk-lJ.
Imamo redom
p+l
Zk-1
1
=
lp+l
Zk-Zp+Zp+i-1
1
lk=l k=l
~ 1 Zp+l Zk-Zp + Zp+i-1J~Zp+l\1Zk-11+1

I Zp+i-1
k=l k=l
+1
~1 L lzk-11 + \Zp+1-l J = Lzk-11.

k=1 k=i
Prema tome, dokazali smo da ako nejednakost (1) vazi za n=p, ona vaii i za n=P+l. Kako ,
uz to, (1) tacno za n= 1, na osnovu principa matematicke indukcije zakljucujemo da (1) vaii za
svaki prirodan broj .
Literatura
S. Famstrom: r 2793. Elementa 54 (1911), 61-62.
1.5.6. Ispitati kojim delovima kompleksne ravni vaze nejednakosti

z-i
1 lz\<1-Rez, 2 O<arg- < - .
z+i 4
1.5. 7. Dati geometrijsku interpretaciju nejednakosti

(z ).
Uputstvo. Ova nejednakost ekvivalentna nejednakosti
z-2-2 1~2-.
. 2
1
1.5.8. Dokazati nejednakost
ll+zl~ ~; 1
1
(Re z~O).
1.5.9. Ako > i > 1, dokazati da nejednakost
(1) \a+zl~ a+lzl

vazi za svako z koje zadovoljava uslov

(2- 2)
(2) Rez~ .
2 ( 2 -1)
Resenje. Ako vazi (1), tada vazi i nejednakost

-
a+z) (a+z) ~
a 2 +2alzl + JzJ 2
2 '
tj.
(3) (b 2 -l)Jzl 2 -2alzl + 2 (b 2 -1)+2ab 2Re z~O.
pretpostavci > 1, i b 2
- l >0 (koeficijent uz JzJ 2). Ako
(4) - ( -1)
2 2 2 2
-2 2 (b -l) Re
2
z~O,
tada vazi (3).

(4) ekvivalentno sa (2). Ovim dokazano navedeno trvdenje.
Primedba. Da li (1) vazi za jos neke vrednosti z koje nisu obuhvacene uslovom (2)?
1.5.10. Neka su av (v= 1, ... , ) i z proizvoljni

.
kompleksni brojevi i =_!_""
nL...
av.
v=l
Dokazati sledece relacije:
v=1 v=l
Pri tome, u nejednakosti 3 jednakost mogucna samo ako 1 = =.
1.5.11. Ako su i kompleksni brojevi i

/arg a-arg bl ~~,
dokazati da za pozitivni broj , vazi nejednakost
la-bln~(/aln+lb/n)max (t, 2-l sinn ~)

Literatura
F. van der Blij: About generalizations .the triangle inequality. Simon Stevin 25 (1946/47),
231-235.
1.5.12. Neka realan broj i neka 0<0</2. Ako su z1 , . , zn kompleksni

brojevi takvi da
a-O~arg Zv~a+O (v=l, ... , ),
dokazati nejednakost
(!) l.~t z,l;;;;(cos ) ~1 Jz,J.

Resenje. Imamo
= ,I lzvlcos (-a+argzv)~(cos_( ,I lzvl

v=l v=l
Primedba. Nejednakost (1) komplementarna nejednakost trougla. Tesko reci gde se ona
:;
prvi put pojavila u literaturi. Utvrdili smo da specijalan slucaj ove nejednakosti za == "4
dokazao . Petrovic [1] 1917. godine. Opsti slueaj ove nejednakosti pojavljuje se u kasnijem
radu . Petrovica [2]. . Petrovic takode primenio nejednakost (1) da i izveo neke nejed-
nakosti za integrale.
U Karamatinoj knjizi ([3], str. 300-301). moze se takode naci nejednakost (1) kao i, sledeci
stav:
Ako kompleksna integrailna funkcija definisana na segmentu ~ ~ i ako
-O~argj ()~ ( 0<0< ~ ),

1. Koaiplekaai broJevi 63
tada
11 f (x)dXI ;1; (cos ) [f(x)ldx.

. aramata takode objavio nejednakost (1) u svojoj drugoj knjizi [4] (str. 155).
Nejednakost (1) ponovo otkrio . S. Wilf [5] 1963. godine.
Primede. Generalizaciju nejedtkosti (1) u Hilbertovom i Banachovom

prostoru dali su . . Diaz i F. . Metcalf (6].
Za kompleksne brojeve z 1 , z koji leze u manjem uglu moze se doka
zati jedna ostrija nejednakost.
Ona glasi:
Neka realan broj i neka << ~ . .Ako za kompleksne brojevez1, ,
2
a<arg z11 <a+O (k=l, ... , ),

tada
(2)
Dolz. Imamo
v'2
= (2: lz1el (lcos (-a+arg zk)l+lsin (-a+arg z}e)I)).
k=J
Kako funkcija ~ lcos xl + l$in xl u intervalu -<< ( ~~ i) ima minimum za =

i = 2 ~ija vrednost 1, doijamo
(3)
~ zk ~ v'2~
L, L lzkl
k=l k=l
Iz (1) i (3) doijamo (2).

Literatura
1. . Petro:vitch: Module d'une somme. Enseignement ath. 19 (1917), 53-56.
2. . Petrovitch: Tbloreme sur les integrales curvilignes. u. Math. Univ~ Belgrade 2
(1933), 45-59.
3. . aramata: Teorija i praksa Stieltjesovog integrala. Beograd 1949.
4. . Karamata: Kompleksan r sa primenama U' elementarnoj geometriji. ~d 1950.
5. .
S. Wilf: Some applications the ineqality arithmetic and geometric means to
polynomial equations. Proc. Amer. Math. Soc. 14 (1963), 263-265.
6. . . Diaz and F. . Metcalf: complementary triangle inequality in Hilbert ~
Banach spaces. Proc. Amer. Math. Soc. 17 (1966), 88-97.
/
1.5.13. Neka 0<<2 i neka su i (m>n) prirodni brojevi.

1 Dokazati nejednakost
(1) 1 einnx+ei<n+l)nx + ... +einmx / ~ _1_.
-
sin-
2
2 Na osnovu (1) do):<azati
lsin nnx+sin.(n+ 1)+ + sin ~ 1
(2) 1 - -.

sin-
2
3 Pomocu nejednakosti (2) i Abelove jednakosti
Uv++l V+l + +V
=(-U+1) v+(+1-U+2) (v,i+v+i) + ' .. + (v+v+1 + ' ' ' +v)
(3) _!__ sin .+-1- sin (+ l)nx+ + _!__ sin 1 ~ _!_ _ l_.
1 +1 . .
. sm- 2
Reienje. 1 Izraz koji se nalazi na levoj strani nejednakosti (1) moze se -napisati u oiku
. (-+1)
einx(m-n+i) _ 1 sm 2
1 1 1
lein.x_ll
sin-
2
odakle neposredno sleduje nejednakost (1).
2 Kako
lsin nx+sin (+1)+ +sin 1 ~leinnx+ei<n)nx + +eimnx1,
doija se nejednakost (2).
3 Na osnovu Abelove jednakosti, izraz na levoj strani nejednakosti (3) doija oik
( ~--
1
-) sinnx+ (sinnx+sin(n+1)x)+
1 1
( -- - --)
1 n+1 +1 +2
+~ (sin + +sin ) 1
S obzirom na (2), ovaj izraz moze s~ majorirati sa
1 (~-n~l)+(n~l-n~2) + ... + (m~l -~)+~ 1.sm-

~'
2
1 1
tj. sa - - - , cime dokaza.a nejednakost (3).
.
sin-
2
1.5.1" Dokazati da za cele kompleksne brojeve z, za koje lzl> 1, vaZe nejed-

nakosti
(1) ll+z+ +znl~lzl (Rez>O),
(2) 11 +z+ +z1 ~ lznl (Rez<O).
Primer. Neka z= 1+i i n=2. Tada
\1 +z+z 2 i = l2+3il=\/'13, iz 2 1= J2il =2.

U ovom slucajt1 zaista tacna nejednakost (1 ).
Za z= -1 +i i n=2 imamo
11 +z+z 2 1=1-il=l, Jz 2 J= J-2il =2,
te za ovaj slucaj vazi (2).
Literatura
R. Spira: The complex sum divisors. Amer. Math. Monthly 68 (1961), 120-124.
1.5.15. Dokazati da
max 1 zn- (z) 1 ~1,

lz!~l Q (z) -
gde su: prirodan broj i , Q kompleksni polinomi Ciji stepeni ne premasaju .
Literatura
. S. Shapiro and D. . Newman: r 5207. Amer. Math. Montbly 72 (1965), 562
-563.
1.5.16. Dokazati sledece poostrenje Cauchyeve nejednakosti
gde su di realni i zi kompl~ksni brojevi.

Resenje. Istovremenom rotacijom kompleksnih brojeva Zk (k= 1, 2, ... , ) oko koordinatnog
pocetka mozemo postiCi da bude

2: akzk~O.
k=l
Pri toj rotaciji moduli
1k=l
i akzk 1, 1i
k=l
Zk
2
I, lzkl . (k=l, ... , )
ostaju nepromenjeni. Zato dovoljno dokazati nejednakost (1) u slucaju kada

L~kzk~o.
k=1
Ako stavimo zk=xk+iYk (k= 1, 2, ... , '!), doijamo
1.~ 1' ~ (.~) ~(.t,") (.~"),

gde smo primenili nejednakost Cauchy-Bunjakovskog za realne brojeve. Kako
2xk 2 = izki 2 +Re Zk 2 ,
58 Komplebna analiza
nalazimo
Najzad, iz ove nejednakosti, uzimajuci u ubzir
i
k=l
2
Re Zk =Re i Zk2 ~ i
k=l
1
k=l
Zk
2
I,
sleduje nejednakost (1) koju trebalo dokazati.
Primedba. Nejednakost i resenje dao N. G. de Bruijn u casopisu Wiskundige opgaven met de

oplossi.ngen, 21 (1960), 12-14.
1.5.17. Ako z kompleksan broj za koji vazi -1 ~Re z~ 1, dokazati nejednakost

/1 +z2 / ~2 (Re z)2
Literatura
R. . Allen: r 13. Mathematical Spectrum 2 (1969/70), 70-71.
1.5.18. Ako su z 1 , z 2, z 3 i z 4 kompleksni brojevi, dokazati nejednakost

(1) /z3-Z4l /z2-Z41/Z-z2I + /z1-Z4/IZ1-Z//z3-Z4/
+ lz2-Z11/z2-Z4/IZ1-Z4/ ~/Z2-Zl/Z-Z11/Z1-Z2/
Resenje. Kako
(za-zJ (z,-za) (z 2 -z3)-(z,-zJ (z 1 -z) (z-z,)
+Cz1 -zz) (zz-Z4) (z4-Z1)-(z:1zJ (z3-zJ (z1-zJ=O,

imamo
(z,-z,) (z 2-zJ (z3-zJ+(z 1-z,) (z 1-z3) (zs-z 4)
+(z 1-zJ (z 1-z,) (z1-z,)=(z2-Z) (z-Z1) (z1-zJ,
odakle, na osnovu nejednakosti trougla, direktno sleduje (1).
Literatura
. Hayashi: Two theorems complex numers. Thoku Math. . 4 (1913/14), 68-70.

1.6. SUMACDE 1 PROIZVODI
1.6.1. Dokazati formule

[/2]
2: -1 )k (;k) = 22 cos ;;
k=O
Reienje. Podimo od razvoja izraza (1 +i)n, gde prirodan broj ili nula, i imaginarna jedinica.
Najpre imamo
(/ 2] ((n-1)/2]
1 +i)n= 2: (~) ik= 2: c-1i' (;k) +i 2: c-1)k ( 2k':r 1).

k=O k;;o k=O
;
1.6.2. olazeci od foimule

(cos x+i sin x)n=cos +i sin
i izjednaeavajuci realne i imaginarne delove, za = 2, 3, 4, 5, 6, dokazati identi-
tete:
sin 2=2 sin cos ,
sin 3x=sin (3-4 sin2 )
=sin (4 cos 2 -1),
sin 4x=sin (8 cos3 -4 cos ),
sin 5x=sin (5-20 sin2 +16 sin4 )

=sin (16 cos 4 -12 cos 2 +1),
sin 6x=sin (32 cos5 -32 cos3 +6 cos );
57
cos 2 = cos2 - sin2

=1-2 sin2 x
=2 cos 2 x-l,
cos =s (4 cos2 -3
=cos (1-4 sin2 ),
cos 4=8 cos 4 -8 cos 2 +1,
cos 5x=cos (16 cos 4 -20 cos 2 +5)
=cos (16 sin4 -12 sin2 +1)~
cos 6= 32 cos 6 -48 cos 4 +18 cos 2 -1.
1.6.3. Primenom Moivreove formule dokazati sledece identitete:

parno:
sin nx=n cos

~-~
(sin x----sin 3 +
~-~~-~
- - - - - - sin 5 - . )
3! 5! '
2 2(2-22) . 2(2-22)(2_42) .
cos = 1- - sin2 + s 4 - s6 +
2! 4! 6! '
neparno:
(2-2) (n2-l2) (2_32) )
sinnx=n ( sinx- - - sin3 x+ sin5 -
3! . 5! '
(2-l2) (2-l2)(2-32) )
cos nx=cos ( 1- - - sin2 + sin4 - ;
2! 4!
parno:
. !:_1 . -2 .
S nx=(-1) 2 COS (2n-I Sllln-l - - - 2- S!-
1!
(-3) (-4)
2- S
. n-s - (-4) (-5) (n-6) . n-? +
2-? S! )
+ 2! 3!
,
.

cos nx=(-1Y2 (2n-I sinn - !!... 2- 3 sinn- 2 x+ (- 3 ) 2- 5 sinn- 4

1! 2!
- (-3) .(-5) 2-1 . -6 s

+ ....
)
3! . '
r:
n-l
sin nx=(-1)2(2-I sinn - ..!!... 2- 3 sinn- 2 + (- 3 ) 2- 5 sinn- 4
1! 2!
- (-3) (-5) 2-1 s

. -
+ ....)
3! '
n-l . -2 .
cos nx=(-1) 2 cos (2"- 1 s1nn-l - - - 2- 3 s1nn- 3
1!
+ (-3) (-4) 2-5 sinn-5 - (-4) (-5) (-6) 2-7 sinn-7 + .. );

2! 3!
prirodan broj:
sin nx=sin (2- 1 s- 1 - - 2

2- 3 cosn-
1!
+ (-3) (-4) 2-5 cosn-5 - (-4) (.-5) (-6) 2-1 cosn-7 + . . )

2! 3! '
cos =2- 1 cos" - - 2- 3

(-3)
cosn- 2 + - - - 2- 5 cosn- 4
1! 2!
(-4) (- 5)
- ~ 2- 7 cosn- + ...
3!
1.6.4. Metodom matematicke indukcije ili na ~1nacin, dokazati formule:

-1 /."//'
sin2n-l = -
1
2-2
- "'L (-1)n+k-/1(Jn-"-l)
k
sin (2n-2k-1) ,
k=O /
-1 /
sin ~ 2~ (.~ ( -1)"- 2(2,;') cos 2 (n-k) + (1;:') ),
-1
cos2n-l = - 1 -
22-2 L,
"'( 2n-l)
k
cos (2n-2k-1) ,
k=O
-1
cos2n = ;2 ( 2 2(2:) cos 2 (-~) + (2;}.).

k=O
Primedba. Partikularni slueajevi ovih formula su:
sin2 = _:_ (1-cos 2),

2
1
sin3 = - (3 sin x-sin 3),
4
. 1
sin 4 = - (cos 4-4 cos 2+ 3),
8
1
sin5 = - (sin 5-5 sin +l sin ),
16
sin6 = - _:_ (cos 6-6 cos 4+ 15 cos 2.-10);

32
1
cos 1 = - (1 +cos ;lx),
2
1
cos 3 = - (3 cos x+cos 3),
4
1
cos" = - (3 +4 cos 2x+cos 4),
8
1
cos6 = - (10 cos +5 cos 3x+cos 5),
16
1
cos 6 = - (10+ 15 cos 2+6 cos 4x+cos 6.
32
1.6.5. Ako broj, dokazati da
(ch x+sh x)"=ch x+sh .
1.6.6. Dokazati formule:
sh2 = !_ (ch 2-1),

2
sh3 x=!_(sh -3 sh-x),

4
sh4 =!_ (ch 4-4 ch 2+3),

8 .
sh5 =!_ (sh 5-5 sh + 10 sh ),

16
sh6 = !_ (ch -6 ch 4+ 15 ch 2-10),

32
sh7 =_!_ (sh 1-1 sh 5+21 sh ,..-35 sh ).

64
1.6. 7. Dokazati formule:

sh 2=2 sh ch ,
sh = sh +4 sh8 ,
sh 4x=ch (4 sh +8 sh3 ),
sh 5=5 sh +20 sh3 +16 sh0 ,
sh =h (6 sh +2 sh +2 sh5 ),
sh 7=7 sh +56 sh3 +112 sh0 +64 sh7 ;
ch 2=2 ch2 -1,
ch 3=4 ch3 -3 ch ,
1. KompleDi broJevi 81
ch 4=8 ch4 -8 ch2 +1,
ch 5= 16 ch5 -20 ch3 +5 ch ,

ch 6=32 ch6 .x-48 ch 4 +18 ch2 x-1,
ch 7= 64ch7 -112 ch5 + 56 ch8 - 7 ch .
1.6.8. Dokazati formule:

n-1
sh2n-1 = (-1-1 "" (-t)n+k-1 (2-1) sh (2n-2k-1)x,
~- L. k
k=O .
n-1
sh2n = (~~ ( L (-l)n-k 2.{~) ch 2(n--k)x+ (2,:)),
k=O
n-1
1- ""' (2n-l) ch (2n-2k-1)x,
2-1 = -21n-a Lt k
k=O
n-1
ch2n = ~
2 L 2 ('f) ch 2(n-k)x+ (2;)) .
(
k=O
1.6.9. Dokazati faktorizaciju

71
2kn
(1) 2+1=(+1) (x2+2xcos 2n+i +1)
k=l
i iz nje izvesti formule

sin _!!:!__ = V2n+i
kn 1
(2) s--=-; .
k=l 2+1 2
71
2+1 2 71
k=l .
Relenje. Podimo od identiteta

x2n+l=(x+l) (xan-xm- 1 + -x+l),
tj. od f(x)=(x+l)g(x), gde
f(x) =211 + 1,
Nule funkcije f su
(k=O, 1, . , ).
Za k=n i "=-1.
Prema tome, nule funkcije g su
(3) 2k+l ) (k=(n-1, -); (-2, -(-1)); ... ; (, -' 1)).

xk=exp ( 2n+im
Ako se koreni (3) grupisu parovima koji odgovaraju indeksima izdvojenim zagradama,
doija se
n-l 2k+1
(4) g(x)= (x -2xcos 2n+l +l).
2
k=O
Buduci da
cos 2k+ 1 = -cos (1- k+ ) = -cos (n-k) ,

2 1 2
2+1 2+1 2+1
formula (4) postaje

n-t 2 (n-k)
g ()= ( 1 +2 cos 2+1
+1).
k=O
Poslednja formula mofe se napisati i u obliku
2kn '
(5) g ()= ( 11 +2 cos - - + 1)
k=t 2+1
Za = 1 formula (5) postaje
2kn kn 2 kn 1
1= 2 (1+cos--) = (2cos--) =:} cos-- = - .
k=l 2+1 k=t 2+1 k=l 2+1 z
Iz (5) za = -1 sleduje
( 2kn ) { ~- kn ) 2 kn 2+1
2+1= 2 1-cos-- = 2sia-- =:} sin - - = - - - .
k=l 2+1 k=t 2+1 k=t 2+1 2
1.6.10. Dokazati faktorizaciju

-1
(1) _x2n-l=(x2 -l) (2-2 cos: +I) ( prirodan broj > 1)

k=l
i na osnovu nje izvesti formule
(2)
-1
.
Sln- = --,
kn
~
vn n-l

k
s-=-.
yn
2 2- 1 2 zn-i
k=l k=l
Relenje. xm-1 =(11 -1) (xsn- 2 +x2n-+ + 1).

Sve nule funk.cije ~g()=2 - 2 +2 -+ +1 takode su nule fu11kcijex:..+F(x)=x 2 n-1
Sve nule funk.cije /, osim = 1, su nul funk.cije g.
Prema tome, nule funk.cije g odre dicemo iz jednakosti
111 -1=0 (# 1).
One su
(k=l, 2,.,., (-1)).

Stoga
n-1 -1
(3) g(x)= (x-xk) (x-x_k)= (x 2 -2xcos~ +i).

k=l k=1
Za = 1 (3) postaje
-1 kn -1 kn 2
= 2 (t -cos - ) = (2 sin -) .
. 2
k=l k=l
Odavde se doija
n-1 kn Vn
sin 2 = 2-1 .
k=1
Jednakost (3) za = -1 postaje
-1 -1
2 (s ~) (2cos ~
1
n= =
k=l k=l
Odavde izlazi
n-l kn yn
S-=-.
2 2- 1
k=1
1.6.11. Dokazati faktorizacije:

2k
(1) _x2n+1_1=(x-1) (2 -2 cos n nl +1);
2
k=1 +
n-l 2k+1
(2) 2+1= (2-2 cos-n-n+1).
2
k=O
Sta se iz (1) i (2) doija kada se stavi =-1 i = + 1?

Primedba. Jednakost (1) moze se doblti iz jednakosti (1) u zadatku 1.6.9. ako se umesto stavi
-.
1.6.12. Dokazati jednakost tg~ = 2+I.

2+1
k=1
1.6.13. Sumirati
(1) cos O+(n-1) cos 20+ + 1 cos .
Resenje. Poci cemo od identiteta
zn+l_1
(2) zn+zn-.... +z+l= - - - (z# 1),
z-1
gde z=ei6 ( realan broj).
Iz (2) sleduje
2
1.zn+zn- -1-z+11 2 = zn-l 1 1' ,
z-1
tj.
("i+-l)i+ .. +i+l) (e-ni+e-(n-1)i+ . +e-i+l)
e(n+i)i -1 e-(n+l)i -1
,i -1 -i -1
Odavde izlazi
(+1)+2 ( cos +(-1) cos 28+(-2) cos 30+ +1 cos )
+l / sin2 21
=sina -2- (sin ~ ~).
Poslednjoj jednakosti moze se dati i sledeci oblik
+1
sin2 - - 0
(3) 2 k cos (-k+l)O=
1
2
2
1
-
1
"2 (+l).
k=l sin2 -
2
Ako se u (3) umesto stavi -1, doija se

sin1 -
1 2 1
(-1) cos +(-2) cos 2 8+ +1 cos (-1) 0=
2 - -1- - 2 .
sin1 -
2
2
Stavimo 1i ovde 0= - , doijatno

(-l)cos (1-;;-2) +(n-2)cos (2-;;-2) ++lcos ( 2)

(-1)-;;
=-2 (n> 1).
Poslednja jednakost izvedena u zadatku 1.2.29.

61 i Szego izveli su formulu (3) drugim putem, koji nesto duzi od napred izlozenog
(videti knjigu: G. l - G. Szego: Au/gahen und Lehrsatze der Analysis, Bd. . 1925,
s. 78).
Pimedba. Ako se pode od identiteta
z 211 -1
- - =z211- 1 -z211- 1 + +z-1 (z~ -1),
z+l
gde z=i8 (8 realan broj), doija se
- ( cos 1
2
(2-1) -(2-2) (2-1)0=- -sin )
2 ~
(4) cos cos 20+ +1 cos --
1
2 cos 2 -
2
Za izvodenje identiteta (4) treba upotreiti identitet
1.6.14. Ako sin ::/=, sumirati izraze:

sin + sin 2 . + sin
S=

1+- -
sin sin x
--
---
sinn '
2
( = 1 + cos + cos 2 + ... + cos .

sin sin2x sinn
Reienje. Ako se obrazuje +i (s-1), doija se

. cos x+i sin cos 2x+i sin 2 cos +i sin
+~(s-1)=1+ . + + + -----
S sin2 sinn
eiX e2iX enix
= 1 + - + -2 + + - -
sin sin sinn
e(n+i)ix
---1
sinn+ix
eix eix_sin
---1
sin
Odavde
= ~ _1_ ( e(n+1~ix_sinn+i + e-(n+~)ix_sinn+ix)

2 sinn - sin -~ - sin
sinn+2 x-sin"+l cos x-sin cos (+ 1) x+cos

sinnx 1-2sinxcosx+sin2 x
1 ( e(n+i)ix - sin"+l )
Sn= 1 +- - Im
sinn
---.- - - -
- sin
2)inn+ 2 x-2 sinn+ix cos x+sinn x-sin (+ l)x sinx +sin

sinn (sin 2 -2 sin cos + 1)
(1)
-1
.
s1n- = --
kn
( prirodan broj > 1).
2-1
k=l
Reienje. Podimo od identiteta

xn-1
- - =xn- 1 +xn- 2 + +x+l (x:;i= 1).
-1
Nule funkcije x~xn-1 su

2 2)
1, s, s 2, , s"-1 ( S=COS -;; +i sin -;;
. Prema tome, postoji sledeca faktorizacija

_xn-1+xn- 2 + ++ 1=(x-s) (x-s 2) (x--tn- 1).
~ Kompleksna analiza
Ako = 1, doblja se
n=(l-e) (l-e2) 1-11- 1),
kao i
(2) n11 = 11-l 11 11-11 1 11 ll-e7'- 1 l11
Kako
- -
11-ek\ 1 =1+(ee)k-(Je+ek)=2 1- cos--;; =4 sin1
( 2kn) k'
-;;
iz (2) doblja se identitet (1).

Primedba. Jednakost (1) moze se doiti iz 1.6.9. i 1.6.10.
1.6.16. Dokazati formulu
1.6.17. Izracunati zir L" ak, gde su ak kompleksni brojevi koji se svi nalaze na
k=O
krugu poluprecnika 1, argumenti su im ka.

Iz ovoga izvesti obrazac za zir L sin ka, na osnovu poslednjeg zira izra-
k=O
eunati zir prvih prirodnih brojeva.
1.6~18. Dokazati Lagrageov identitet kompleksnoj formi
lk 1
~-n akbkl
2
=k~-n1 1
lakl 2 k~-n lbkl 2
- L lak~-~bkl 2
t-;;ak<j-;;an

2. KOMPLEKSNE FUNCIJE
2.1. Neka f preslikavanje z-ravni w-ravan i neka-su 1 i 2 skupovi kompleks-

nih brojeva z-ravni. Ako uvedemo oznaku
f (E)={wlw=f (z), zE },
dokazati da tada vZi
1 1 2 ~f(E1)Cf(EJ,
2 f (1 u 2)=/ (1) uf (2),
3 /(&nE2)c/(Ei)n /(,
gde vazi striktna inkluzija ako preslikavanje f uzima istu vrednost na skupovima
1 -2 i 2 -1 ali ne i na 1 n 2 ,
4 ! ~)' ! ~')
ako i samo ako f preslikavanje .
Resenje. 1 wef ( 1) => 3 z tako da w=f (z) i ze 1 => ze 2 (na osriovu pretpostavke 1 1
=> wef(E2).
2 wef (E 1 uE 2)~3z tako da zeE1uE1 i w=f(z)1FrzeE1 ili zeE 2 gde w=
f(z) ~wef(E1) i1i wef(EJ ~ wefCEi)uf(EJ.
3 we/(E 1nE 2)=::>3ztako da jezeE1nE1 i w=f(z) =:>zeE1 i zeE 2 gde w=f(z)

=> wef(EJ i wef(E;) =::>we/(E1)n/(E1). .
Da ova inkluzija stroga u slucaju kada skupovi 1 i 1 zadovoljavaju uslove navedene
pod 3 pokazuje sledeci primer
f (z)=z 2, E 1 ={zlz=xE[-1, ]}, E 1 ={zl Z=XE [, 1]}.
4 Neka f preslikavanje . Tada
wefCE1)' => w ~f(E 1) => kako f preslikavanje , to postoji ze ' 1 ' tako da w=f (z)
=> wef.(E1').
Neka vdi inktuzija data u 4, za svaki skup 1 . Oznacimo sa Z skup svih taCaka .z~:ravni
sa W skup svih taCaka w-ravni. Da ismo dokazali da je/preslikavanje dovoljno doZ:iti
da f(Z)=W.
Za svak((preslikavanje vdi f (Z) W. Sa druge strane ako stavimo 1 = 0 u datu inklz.iju,
doijamo f (Z) :> W jer 1' =Z i f ( 0)= 0 i f ( 0)' = W. Iz poslednje dve inkluzije sleduj~ tvr-
denje.
Priniedba. Dokazati da u 3 vazi jednakost za svaka dva skupa 1 i 1 ako i samo ako preslika"
vanje f iunivoko.
87
2.2. Neka S' skup tacaka nagomilavanja skupa S. Dokazati da svaka tacka na-
gomilavanja skupa S' pripada tom skupu.
2.3. Dokazati sledeca tvrdenja:

1 Skup E1 ={zilz-z0 \<} otvoren skup;
2 Skup E2 =-={zllz-z0 ~} zatvoren skup.
1
Pri tome proizvoljan realan pozitivan broj.

Reienje. 1 Dokazacemo da za proizvoljnu tacku z 1 1 postoji jedna okolina te tacke koja
pripada skupu 1 U tom cilju dovoljno konstatovati da skup
lz1 -zol }
(z1)= {zJlz-z1I <
2 3
predstavlja jednu okolinu tacke z 1 za koju , s obzirom da
lz1-Zol
0<-~-----
6- 2 3 '
ispunjen uslov (z 1) 1 (stroga inkluzija).
2 Neka z 1 tacka nagomilavanja skupa 2 Dokazacemo da z 1 2 Kada taj uslov ne
i i ispunjen, tada i za .~acku z 1 vazilo lz 1 - z 0 1 > . Tada u okolini
f lz1-zol-e}
tz\lz-z 1 1<--- -
2
tacke z 1 ne i ilo tacaka iz 2 , sto kontradikcija sa pretpostavkom da z 1 tacka nagomilava-
nja skupa 2 Tako mozemo zakljuCiti da proizvoljno izabrana tacka nagomilavanja skupa
mora pripadati tom skupu, 2 zatvoren skup.
2.4. Neka skup nekih kompleksnih brojeva.

1 Ako otvoren skup prosirene z-ravni, tada njegov ~omplement '
zatvoren skup.
2 Ako zatvoren skup z-ravni, tada njegov komplement ' otvoren skup.
Dokazati ova tvrdenja.
~esenje. 1 Neka z 0 tacka nagomilavanja skupa '. Mogu nastupiti dva slucaja: z 0 e.E ili
z 0 EE'.
Pretpostavimo da z 0 . Kako otvoren skup, postoji jedna okolina tacke z 0 koja pri-
pada skupu . U toj okolini nema tacaka iz '. Medutim ovo kontradikcija sa pretpostavkom
da z 0 tacka nagomilavanja skupa '.
Tako preostaje iedino mogucnost da z 0 ', kako z 0 proizvoljno irano, mozemo
zakljuciti da svaka tacka nagomilavanja skupa ' pripada ', tj. skup ' zatvoren.
2 Neka Z1EE'. Doka~imo da postoji jedna okolina tacke Z1 koja pripada skupu .
.Ako i, nasuprot tome, u svakoj okolini tacke z 1 postojala neka tacka iz tada i z 1 ila
tacka nagomilavanja skupa , kako zatvoren skup sledilo i z 1 nasuprot p,:etpostavci
z1 '. Iz ove kontradikcije sleduje da mora postojati barem jedna okolina tacke z 1 koja ptipada
samo skupu '.
Stoga za proizvoljnu tacku z 1 ' postoji jedna okolina te tacke koja pripada skupu ' tj.
skup ' definiciji otvoren.
2.5. Dokazati da rub ilo kog skupa kompleksnih brojeva zatvoren skup.
R_eienje. Neka skup kompleksnih brojeva i neka R () oznacava skup tacaka ruP.a . (gr;i
~1h tacaka) skupa . Neka . z 0 tacka nagomilavanja skupa R (). Ako uzmemo proizvoljnu oko-
lu 01={z!lz-zol<e} gde > to postoji tackaz 1 eR(E)u toj okolini. Kako 0 1>otvoren
2. Kompleksne funkcije 69
skup (videti zadatak 2.3.) to postoji jedna okolina 0 2 ={zilz--z 1 !<<'>} (>) koja pripada 0 1
Kako z 1 R (), to postoji tacka z 2 E i tacka z 3 ' tako da z 2 , z 3 E 0 2 Na osnovu0 2 0 1
sleduje da postoje tacke z 2 E .i.zE ' tako da z 2 , z 3 E 0 1 Stoga zakljucujemo da svakoj
okolini 0 1 tackez0 postoje kako tacke iz tako i tacke iz ' z 0 ER (). Na osnovu toga sleduje
da svaka tacka nagomilavanja skupa R(E) pripada skupu R(E) taj sktlp definiciji zatvo-
ren.
2.6. Dokazati da se svaki zatvoreni skup kompleksnih brojeva moze prikazati

kao disjunktna unija svojih izolovanih tacaka i svojih tacaka nagomilavanja.
Resenje. OznaCimo skup tacaka nagomilavanja skupa sa 1 skup izolovanih tacaka tog skupa
sa 2 . Dokazacemo da E=E 1 uE 2 i E 1 nE2= '21.
Dokazimo da 1 nE 2=:' !25. Ako zE 1 tada .z r[. 2 , ako zE 2 tada z <l, 1 Ovo
sleduje neposredno iz definicija izolovanih tacaka i tacaka nagornilavanja. Tako dobljamo da
1 n 2 = 0. Treba primetiti da se ovo tvrdenje do!{azuje nezavisno od pretpostavke da skup
zatvoren.
S druge strane, ako z to znaci da z ili tacka nagomila:vanja skupa i1i da z izolovana
tacka tog skupa, sleduje z 1 u 2 , tj. 1 u 2 Dokazimo i obrnutu inkluziju. Kako
skup zatvoren, to svaka tacka nagomilavanja skupa istovremeno i , tj. 1 . Ocigledno
da vazi i 2 . Odatle sleduje " u 2 . Iz dokazanih inkluzija sleduje = 1 u 2 ,
tvrdenje dokazano celosti.
2. 7. Dokazati da vazi sledece tvrdenje:

Tacka z 0 tacka nagomilavanja skupa ako i samo ako skupu postoji
niz zk (k=1,2, ... ), zn=/:=Zm (n=/:=m) takav da lim zk=z0
k-++co
Resenje. Neka u skupu postoji niz Zk (k=1, 2, ... ) Zn'#Zm ('#) takav da lim Zk=z0
k-++co
znaci da za svako > postoji clan niza zkE takav da \zk-Zo\<e tj. z 0 tacka nagomila-
vanja skupa jer se svakoj njenoj okolini moze naCi bar jedna tacka iz .
Neka-je z 0 tacka nagomilavanja skupa . Kako se svakoj okolini tacke ..70 inoze naci barem
jedna tacka iz , to ako izaberemo jedan proizvoljan realan broj >, tada okolini {zl\z-zo\
< } postoji jedna tacka z 1 =/: z 0 Iz istih razloga mozemo u okolini
\z1-Zol }
{zj\z-z0 \ < 2
izabratl tacku z 2 =f:z0 Ako nastavimo ovaj proces dolazimo do niza tacaka Zk skupa (jer se tacke
iraju iz skupa u okolini z0 ) takvih da Zn =/: Zm ( '# ) i takvih da
s
\zk-Zo\< -k-.
2 -1
Iz poslednje nejednakosti neposredno sleduje da lim Zk=zo.
k-++co
Pri"medba. Neposredna posledica gornjeg tvrdenja :
Ako niz tacaka zatvorenog skupa konvergira, onda i granicna tacka niza pripada istom skupu;
Dokazati.
2.8. Dokazati sledeea tvrdenja:

1 Svaki beskonacan, ogranicen skup, z::..ravni ima bar jednu tacku nago-
milavanja.
2 Svaki beskonacan skup prosirene z-ravni ima bar jednu tacku naio-
milavanja.
Reienje. 1 Neka dati skup. Kako ogranicen skup, to postoji jedan kvadrat 1 sa stra-
nama paralelnim osama i takav da skup pripada tom kvadratu. Neka duzina strane kvad-
rata 1 jednaka . Podelimo kvadrat 1 na cetiri jednaka kvadrata cije su strane ( duiine ~) pa-
ralelne osama i . U jednom od tih kvadrata mora iti beskonacno mnogo taCaka iz . Neka
taj kvadrat oznacen 2 Podelimo kvadrat 2 opet na cetiri jednaka kvadrata cije su strane
( duiine ~) paralelne osama i . U jednom od tih kvadrata mora takode iti beskonacno mnogo
tacaka. iz . Neka to kvadrat 3
Nastavimo 1i ovaj postupak, dolazimo do niza kvadrata

(1) 1:2: :: ...
gde svaki clan niza sadrzi beskonacno mnogo elemenata skupa . Strana kvadrata ima duiinu

n-i . Neka se strane ovih kvadrata projektuju na i osu, respektivno na jntervale In i . Na
2
osnovu uslova ( 1) imamo
(2) 1 1 : 1 2 : . : 1" : , 1 : 2 : : :
U svakom intervalu Im odnosno lm nalazi se beskonacno mnogo tacaka koje su realni, odnosno
jmaginarni, delovi tacaka kvadrata . Duzine intervala Im odnosno ln, su __!!__. Kako dakle,
2-1
.duzine niza umetnutih razmaka (2) teze nuli (__!!____

2-1
~ , ~ + ) to postoje tacke 0 i
na , odnosno , osi tako da .
XoEln, l (n=l,2, ...).
Dokazimo da .
tacka x0 +i)!0 tacka nagomilavanja skupa
Neka
(3) {zjlz-(xo+iYo)I <}
gde proizvoljan, pozitivan realan broj, prL-~zvoljna okolina tacke x0 +iy0 k du.Zine strana
kvadrata teze nuli, to se u nizu kvadrata (1) moze naci jedan kvadrat ,, takav da se nalazi
u okolini (3) tacke x 0 +iy0 Za to dovoljno da dijagonala kvadrata 0 bude manja od 2.
Kako se u 0 nalazi beskonacno mnogo tacaka iz to se u ok<?lini (3) tacke x 0 +iy0 nalazi
takode beskonacno mnogo tacaka iz , time dokazano da tacka x 0 +iy0 tacka nagomila-
vanja skupa .
2 Neka G beskonaean skup u proirenoj z-ravni. Ako . G neogranicen skup, tada se u
'Svakom od skupova
Gr= {zl/z/ >r}
gde r dovoljno veci, pozitivan realan broj, nalazi bar jedna tacka iz G. znaci da taCka
tacka nagomilavanja skupa G, u ovom slueaju tvrdenje dokazano.
Ako skup G ogranicen onda se egzistencija tack~ nagomilavanja skupa G dokazuje kao
u 1. .
Primedba 1. Gornja tvrdenja nazivaju se Bolzano.:.Weierstrassov stav, koji od fundamentalnog
:znacaja u kompleksnoj analizi.
Pimedba 2. U dokazu. gornjeg tvrdenja pod kvadratom se podrazumeva unija njegoye unutra-
njosti i ruba. .
2.9. Dokazati da se iz svakog niza tacaka kompaktnog skupa kompleksnih bro-
j~.va moze izdvojiti .jedan podniz koji konvergira ka nekoj iacki u .
Resenje. I.z.kompaktnosti skupa sleduje da ogranicen i zatvoren. Neka zk (k= 1, 2, ...)
niz tacaka iz . Kako tada i skttp {zklk=t., 2, ...} ogranicen to se n~:<>snovu teoreme Bolzano-
-Weierstrassa (videti zadatak 2.8.) iz niza zk moze izdvojiti jedan konv.ergentan podniz zk tac~a
iz . Neka lim zk=z0 Kako skup zatvoren, to na osnovu zadatka 2.7. ta&a zo pr1-
~+oo
pada . Tim.e .1tvrdenje dokazano.
2.10. Neka 1 1 1 trougao koji podeljen na cetiri podudarna trougla spaja-

njem sredista njegovih stranica. Neka 2 2 2 jedan od ta cetiri trougla, izab-
ran nekom odredenom pravilu. Trougao 3 3 3 doija se iz trougla 22 2
na isti naCin kao i 2 2 2 iz 1 1 1 NastavljajuCi ovaj postupak doijamo bes-
konacan niz trouglova 11 (n= 1, 2, ... ). Dokazati da postoji jedna i samo
jedna tacka koja pripada unutrasnjosti ili rubu svakog trougla formiranog niza.
2.11. Dokazati:
1 Ako Zn---+0 (---+ +), tada ( 1 + :n) n---+ 1 (n---+ +);
2 Ako zn---+ 1 (---+ +), tada ( 1 + :n) ---+ (n---+ +).
Pri tome s brojevi z 11 kompleksni.

Resenje .Prvo tv.rdenje izlazi iz nejednakosti

( 1+ ~) - 1 = 1+ 2 (~) z;: -1 ~ L (~) 1::1' = ( l~l)n -1.

v=l v=l
Drugo sleduj iz prvoga kad se stavi Zn = 1 + Wn i napise
2.12. Odrediti tacke nagomilavanja niza kompleksnih brojeva
Zn = (1 + -1)

COS -

.
+ t. Stn - ,

gde : 1 racionalan broj; 2 iracionalan broj.
2.13. Dokazati da vazi sledece tvrdenje:

Niz argumenata arg z (= 1, 2, ... ), konvergentnog niza Zn mo:Ze diver-
girati i slucaju kada lim z =?.
n-++o:i
Resenje. Posmatrajmo niz

. (-l)n
(1) z,,= - l + i -2- (n= 1, 2, ...).
n
Neposredno se proverava da lim Zn= -1. Sa druge sttane, kako
->+
. 1 1
Z2k=-1+i- Zzk-1=-:1-i ( k-l)ll'
4k11' 2
gde k=l, 2, ... , imamo
1 1
arg Zak=+arctg-, arg Zzk-i = -+arctg ( k- t)'
4k1 2
Znaci lim arg z 2k =_t i lim arg z zk- i =- : niz argumenata niza Zn ima dve tacke
k-++ k-++
nagomilavanja : i -, tj. divergentan , dok sam niz z konvergentan.
Pri,nedba 1. Ako lim z=, niz arg Z takode ne mora da konvergira. Na primer, ako
..+.+
1 .
z,i= - l',

gde
n=2k,
n=2k-1,
:
tada lim Z=, lim 12k= - lim . 2 k_ 1 = -, niz ' ne konvergira mada dati
n-++co k-++aJ 4 k-++co 8
niz Z konvergira.
Primedba 2. U vezi sa datini nizom (1) mozemo konstatovati i sledece:
Ako sa ' oznacimo Arg Z pod uslovom da ~r<2:, tada
1 1
J 2k=:n- arctg k , J 2 k-i =:n+ arctg ,
4 2 (2k-1) 2
u ovom slucaju niz argumenata l konvergira ka .
2.14. Dokazati da vazi sledece tvrdenje:

Ako lim z=z "# i ako ilo
koja od vrednosti Arg z, tada sve vrednosti
q;
~+~ .
niza z, gde ~0 , leze unutar ugla obrazovanog pravama, koje zaklapaju uglove
q; - ..!!__ i q; + _::_ sa x-osom cijoj oasti lezi tacka z.
2 2
ProtumaCiti geometrijski ovo tvrdenje.
2.15. Dokazati sledece tvrdenje:

Ako lim z =z =1= tada ilo koji niz vrednosti =Arg z koji zadovoljava
n-++co
uslov /+~-:l ~ za ~0, konvergira ka jednoj od vrednpsti q;=Arg z.
2.16. Neka su realni brojevi > (n=I, 2, ... ) i neka L' ~+ (n-++ ).
k=1
Ako niz kompleksnih brojeva konvergira ka , dokazati da tada i niz
_ 11 + +
- 1+ +
konvergira ka .
Resenje. Kako vazi nejednakost

/-/= 11(1-)+ + -) 1 ~ 1 la1-al+ +/-/,
1+ + 1+ +
na osnovu Stolzove teoreme sleduje
Cime tvrdenje dokazano.
2.17. Neka niz pozitivn realnih brojeva i neka niz kompleksnih brojeva
i neka niz definisan sa
1 + +1
1+ +
Dokazati da implikacija
lim = =::::;, lim =
-++ -++
vazi ako i samo ako
lim =0.
11-++001+ +
Uputstvo. Dokaz da uslov doyoljan slican dokazu zadatka 2.16. Za dokaz, da uslov pot-
reban, dovoljno uzeti niz 1 =1 i = za 1z>l.
2.18. Dokazati da svaka tacka nagomilavanja niza

tit+ ... +it
=

gde t R i N, pripada krugu {z l !z' =

' ' .
v/ +t 1
1 2 ;1

Resenje. Kako vazi transformacija
= it i ~ (~)
k= 1
it = it log i ~ (~)
k=l
it ,
kako tacke agomilavanja niza 1z f--?eitlog popunjavaju jedinicni krug, i kako
11 1 k it 1 . 1
lim L - (-)
-++ook=l n n
=
.
xtt dx= - - . ,
l+tt
s obzirom da 1- 1 1
-.
1 +zt
2
1
= - - 2 ,
1 +t
doijamo gornje tvrdenje.
2.19. Neka niz zn kompleksnih brojeva takav da niz

(1) W,1 =Z-qZ-1 (n= 1, 2, ... ),
gde lql < 1, konvergira. Dokazati da niz Zn konvergentan i odrediti lim zn.
-++
Resenje. Kako niz wn konvergentan pretpostavci, to postoji realan broj G>O takav da
\w11 I ~G za sve . Neka M=max (lz0 1, G).
Dokazacemo da vazi

(2) l zl~- (= 1, 2, ...).
--1-lql
Iz (1) neposredno sleduje

lz1I ~lw1I + lql lzol ~ (1 + lql).
Pretpostavimo da za neki prirodan broj k > 1 vazi
(3) lzkl ~ (1 + lql + + lqJk).

Tada na osnovu (1) sleduje
Jzk+1l~lwkl+JqJ 1zki~M+lqJ (l+Jql+ +Jqlk)=M(l+Jql+ +lqJk+ 1),
odakle mozemo zakljuciti da (3) vazi za svaki prirodan broj k. Na osnovu (3) imamo

'"'-~ (1 __:_ JqJn+l)

Jz"l~ML Jqlk= 1-lqJ ~1-lql'
k=1
cime dokaz nejednakosti (2) zavrsen.
S druge strane, na osnovu transformacija

Zn=wn+qz11 _ 1 =w11 +q (w-~ +qz-2)=wn+qwn-1 +qz-1
=w"+qwn-1 +q 2 wn-2+q3 z-=
imamo

Zn= L Wn-kqk+qP+lz-p-1
k=O
za sve i ~-1. Odatle , uz oznaku w=lim Wn
n-++oo
+
(4) Z-_!!!__= L qk(w-k-w)+qP+iz-p-1+w 2 qk.

l-q k=O k=p-1-1
Neka > proizvoljan realan r. Kako lql < 1, na osnovu (2) imamo
lqlP+iM
qP+lz --1 :::;:----<
1 1- 1-lql '
cim dov.oljno veliki prirodan broj. Takode, za dovoljno veliko
/wl L lqlk < ,

k=p+1
za dovoljno veliko ; lw-k-wl <, gde k=O, 1, .. , . Za tako odabrano >, ako i
izaberemo dovoljno velike, imamo na osnovu (4) da

/z- 1:q1 ~ L: qk+2.

k=O
. w
. Kako irano proizvoljno, sleduje da niz Zn konvergira ka - -
. 1-q
2.20. Neka =1 +(-1)d, gde 1 >0 i d>O. Ako
Zn =
k=l

(} + ~v- i / d. )
v ak
(n=I, 2, ...)
2. Kompleksne funkclje 75
(= 1, 2, ... ),
imamo
lz+i-Znl=lzl\H-iJ -11 =~+~

cime tvrdenje pod 1 dokazano.
+1
d
1 1
d
+1
=!_ 1
2 Na osnovu uvedenih pretpostavki i oznaka imamo
f!J=arg TT(l+i ~ )= f arg (i ~ )=

k=l k k=1 k
i
k=l
arctg ~ k
odakle neposredno sleduje 9'n+ 1 -rpn=arctg ,d . Kako arctg ,....., ( --0) i 1im _!,__ =0,
+~ n-++oo +1
.
.
za dovoljno veliko imamo f!J+i -VJn,.....,, (

--.
,,+1
Stoga, na osnovu transformacija
--- ~-~ - ~-v~. 1
9'+ i -q> .V~ arctg d d -;;;
. an+1 an+1
= + 1 (-;; d -l) r-w 1 (~- _!_ ~ +. "),

yad 1 '1~-1 V ad1 2 8 ,,+1
s obzirom da lim , 1 = + sieduje tvrdenje pod 2.
n-++oo
Re~io I. Lackovic.
2.21. Odrediti granicnu vrednost lim ( 1+ ~)

-++ 2
n -l
nv.
esenJe.
stavllo
. z=l+ -
in .
- =re't (r>O; -n<t~n).
2
-1
2)1/2 1
Tada r= ( 1+ (--)
2 n -l
, cos t= - ,
r
sin t=
r (ns-1)
Kada --+ , tada r--1, cos t~l, sin t~O, t--0.
Stavimo sada Z=zn=:eiT. Tada
. -
R=n=(l+a2)n12" =--,
n2 - l
1 n .
R= (+2) ;;) 2c~-l)a --0 =1 (--+),

.
T=nt, sm t ("' - , ~1 (~+ ).

76 Koinpleksna analiza
Prema tome,
lim Z=cos 1+i sin 1=ei.
11~+00
Literatura
r 19138. Revue rnath. spec. 74 (1964), 22.
2.22. Niz kompleksnih brojeva (z) 11 = 1 , 2 , . dat rekurentom vezom
(1) Zn+l =
1
+z~ (12= 1, 2, ... ), z 1 proizvoljno.
1-Z
1 Odrediti opsti clan niza (z) funkciji od Z1
3 Ako zk=xk+iYk (k= 1, 2, 3, 4; xk, Yk R), dokazati da ako Yi>O,

tada Yk>O (k=2, 3, 4).
4 Ako z 1 +z 2 +z3 +z4 R, dokazati da tada zk R (k=l, 2, 3, 4).

5 Neka polinom definisan sa
(z)=z 4
+4az +6bz2 +4cz+d.
3
Pod kojim uslovima polinomi i Q, gde
Q (z)=(1-z) 4P ( 1+z),
1-z
imati jednake korene?
~ 6 Ako ispunjen uslov trazen 5 za polinom , i ako R, dokazati da
se resavanje jednacine P(z)=O svodi na resavanje tri kvadratne jednaCine, i da
su svi koreni te jednacine realni.
Resenje. 1 Neposredno dobljamo
1 +z1 l+z 2 1-Zi
Z2= - - , Z= --=- -, Z4=- - =--,
1-Zi 1-Zz Z1 Z2 1 +z1
Z4k+2=Z2, (kEN),
gde z 1 $. {-1, , 1}.
3 Kako
. l+x1+iYi l-X1 2 -.>'i 2 +2iy1

x 2 +iy2= - - - -
l-x1-iY1 (1-x1) 2+Yi 2
imamo
2Yi
Y2=-----
(l-x1Y1+Yia
Prema tome, ako 1 >0, ocigledno i 8 >0. Slicno se zakljueuje da i >, 4>0 .
. 4 Ako z 1+z 2 +za+z4 ER imamo 1 +++4 =0, odakle sleduje Yi=O, tj. Z1ER:
Ako Z1 realan broj, tada na osnovu formule (1) zakljucujemo da su svi clanovi datog niza realni
brojevi.
5 Ak.o polinomi i Q imaju jednake korene, i ako z 1 jedan koren polinoma , tada
Q (z 1)=0, tj. ( 1+:

1-... 1
1
) =0. znaci da (z 2)=0, odakle, s obzirom da Q (z 2)=0,
zakljueujemo da i z 3, zatim i z 4 , nula polinoma .
4
Prema tome, ( z) = (z- zk), odakle, koristeci se Vieteovim pravilima, doijamo
k=l
z 1 +z 2 +z3 +z4 = -4,
z lz 2+zlZ+z1Z4 + z 2Z + z 2Z4 + Z3Z, = 6,

Z1Z2Z+Z1Z2Z4+Z1Z3Z4+Z2Z3Z4= -4,
Z1Z2Z3Z4=l.
Na osnovu jednakosti dokazanih u 2, zakljufujemo

6=-6, 4=--4, d=l.
Prema tome, polinom mora iti oika
(z)=z 4 +4az3-6z 2 -4az+ 1,

gde proizvoljan kompleksan r.
6 Ako R tada z 1 + z 2 + z 3 + z 4 R, i sva cetiri korena polinoma su realni brojevi.
Stavimo
Tada
+v=-4, UV=-4,
su ,
v resenja jednacine t 2 +4at-4=0.
Koreni-z 1 i z 3 su resenja jednacine z 2 -uz-1=0, dok su koreni z2 i z.i resenja jednacine
z 2 -vz-1=0.
Literatura
Revue math. spec. 74 (1963), 130.
2.23. Neka su i pozitivni brojevi. Ispitati konvergenciju niza (z) definisanog sa

Zn=az+- (=, 1, ... ),
Zn
gde zoE proizvoljno.
Rezultat. Ako Re zo>O, tada lim Zn=l; ako Re zo<O, tada lim z=-1. Niz (z)
-+ -+
divergentan kad Re zo=O.
2.24. Neka () niz neprekidnih funkcija oasti D i neka funkcija f defi-
nisana u D. Dokazati da su sledeca tri tvrdenja ekvivalentna:
1 Za svaki niz (z) koji D konvergira ka z vazi f (z)= lim "f(z);
n-+ .
2 Za svaki niz (z) koji D konvergira ka z va:li f(z)=lim f(z);
-+
-+
3 Niz () unifonnno konvergira ka f na svakom kompaktno;m podskupu

oasti D.
2.25. Odrediti poluprecnike konvergencije sledecih redova:
1
+
L ! z2; 20
+
L 2zl; 30 L 2z1+2+ +;
+
n=O n=O n=O

+ . v'n
4 2: zn',
n=l
gde = - - ;

+
5 L z, gde U= ako parno i U=bn ako neparno,
n=l
pri cemu >>.
Rezultat. 1 1; 2 1; 3 //- 2 ; 4 ( 1
) ; ~ 0 1/.
2
~26. Odrediti polupreCnik konvergencije reda :% (~} (: )n, . i ispitati kon-

vergenciju tog reda u svim tackama koje pripa,daju krugu konvergencije.
2.27. Ispitati konvergenciju redova
1f _(_-_l_)_z___+~_ ) : ( -i) z+ +
1:
eian z1-1 + eia(n+2> z2
1 :2+-1 -
; n=t
n= 2 log = log (log 2) n=l
gde aER i lzl=l.

2.28. 1 Ako -+ + dokazati asimptotsku jednakost
log (+ 1) 1
1+ +-2).
log log
+ zn
2 Odrediti poluprecnik konvergencije reda L - -
= log
2
+ z - z2
2.29. Dokazati da red L ima poluprecnik konvergencije 1, i da
n=t
konvergentan na skupu i divergentan na skupu , gde su i svuda

gusti skupova tacaka jedinicnog kruga {zl lzl=l}.
2.30. Neka () realan niz za koji vazi an-1 < (n= 1, 2, ... ) i lim =. Ako
. -+
zl = 1 i z
1 *1, dokazati da red
+
.L:
~=.1
zn konvergentan.

3.ANALICKEFUNCIJE
3.1. Odrediti izvod pravcu tacki z=a funkcija

z 1-?z, z i-+Re z, z i-+z Re z, z i-+lzP\ z i-+sin Z, z i--+cos Z,
kada z tezi ka duz poluprav~ koja odredena uglom .
Da 1i postoji za neku od ovih funkcija izvod nezavisan od pravca ? Da 1i
su navedene funkcije analiticke?
3.2. Odrediti realne brojeve , , , D, , F tako da funkcije w definisane sa

1 w=x2 +Axy+Byi+i (Cx2+Dxy+y 2 );
2 w=cos ch + cos sh y+i (F sin sh y+sin ch )
budu analiticke; zatim ih izraziti u oiku w=w(z).
Resenje. 1 Kako
= 2 ++ 2 , v=Cx1 +Dxy+y1 ,
imamo
Ux=2x+Ay, Vy=Dx+2y, =+2, Vx=2Cx+Dy.
Odatle, _na osnovu Cauchy-Riemannovih jednakosti, sleduje
=2, =-1, C=l, D=2.
Prema tome,
=2+2-11, v= -11+2+2,
stoga
w=x2'+2xy-y2 +i (-x2 +2xy+y 11)=(1-i) z 11 .
3.3. Za koje vrednosti z funkcija z i-+w (z) definisana pomocu:

1 z=eU(cos v+i sin v) (w=+iv);
2 z=log r+iO (w=r (cos () +isin l)
nije analiticka?
Odgov. 1 z=O; 2 Ni za jed.nu.
3.4. Dokazati da funkcija w, .definisana sa

4 s s 4
. ..
w (z)- +i (z~O), w(O)=O,
x2+_r 2+2
nema izvod u tacki z=O.
79
Resenje. Ako stavimo =, tj. z=x+ix, i ako pustimo da -+0, doiiamo

. w (z)-w () 1
lim . =-.
z~O z-0 2
S druge strane, ako stavimo =, tj. z=x, i ako dozvolimo da -+0, doijamo
. w (z)-w ()
lll .
zo+O z-0
znaci da iz razliCitih pravaca z=x i z=x+ix doijamo razliCite vrednosti izvoda,
izvod funkcije w u tacki ne postoji.
3.5. Ispitati da li funkcija w, definisana sa

w = lx 1+2ilxyl
2 -y2
analiticka domenima z-ravni koji su definisani sa

(1) (2 - 2 )>~.
Na grafiku srafitati doene koji su definisani pomocu (1).
3.6. Ako v= 1 +-2 koeficijent uz i analiticke funkcije ( =+iv), odredi-

ti funkciju .
3.7. Odrediti analiticku funkciju ciji realni deo definisan sa

cos + sin ".
2+2
Resenje. Kako
Z eZ=(x-iy) r+iY=r (x-iy) (COS y+i Siny)

= ( cosy+y siny)+iex ( siny-y cosy),
doijamo da
z ez cos + sin
Re-- = ,
lz/2 2+2
ez
odakle zakljucujemo da trazena funkcija z r+ (z) data sa (z) = - -, gde proizvoJjna
z
realna konstanta.
+
3.8. Ako (, ) f-+U= - - - realni deo analiticke funkcije !( =+iv), odrediti
2+2
funkciju .
- 1+i
Rezultat. v= -"--. + ( realna konstanta); f (z)= - - +ic.
xw+y2 z
3.9. Da li postoji analiticka funkcija zf-+f(z) (= (x,y)+iv (,)) koja ima oso-
ine:
f (0)=0,
z
Re:mltat. f (z) = - -2 .
1+z
. Anallticke funkciJe 81
3.10. Odrediti analiticku funkciju z t-:J.f(:i), ako
1 Ref(z)=x3 +6x2y-3xy2-2y3, /(0)=0;

2 Ref(z)=eX(x cosy-y siny), /(0)=0;
3 Ref(z)=x cos chy+ sin shy, /(0)=0;
4 Imf(z)=y cosy ch + siny sh , /(0)=0;
5 lf(z)I =(2+.) ;
6 argf(z)=xy;
70 /f(z)I =er2cos 28 (z=reiB);
8 argf(z)=O+r sin (z=rei8).
Rezultat. 1 f (z)=(1-2i)zl; 2 f (z)=zez; 3 f(z)=z cos z; 4 f (z)=z ch z; 5 f (z)=eiAzr,
~
gde realna konstanta; 6 f(z)=Ae2, gdeje pozitivna konstanta; 7 f(z)=Z2+iA, gde

realna konstanta; 8 f (z)=Azez, gde pozitivna konstanta.
3.11. Neka (r, )~ (r, 0)=2r cos -r2 siri .20. Odrediti funkciju (r, O)~v (, 8),
tako da funkcija /, definisana sa j(z)=f (18 )= (r, O)+iv (r, ) bude anwiticka
funkcija i da /() =0.
3.12. Odrediti sve analiticke funkcije z ~! (z) (=+ iv) kompleksne pror.enljive
z ( =x+iy), tako da (, y)=g (x)+h (), gde su g i h realne neprekidne funk-
cije , odnosno , i to takve da su njihovi izvodi g', g", h', h" neprekidni.
Resenje. Kako funkcija (,) - (,) mora da zadovolji Laplaceovu jednaCinu, to
" "
- + - =g"(x)+h"(y)=O.
" '
Iz ove jednacine dobljamo da g"(x)= -h"(y)=2C ( proizvoljna realna konstanta). Tako
doijamo
g ()='+ 1+ h(y)=-Cy1 +A.y+B1 ,

tj.
gde su ;, Bi (i=l, 2) proizvoljne realne konstante.

Iz Cauchy-Riemannovih jednacina sleduje
v
- =- =2+

odakle dobljamo
v:(x,y)=2Cxy+Ai.Y+P ().
Funkciju - () odredujemo iz uslova
v
- =- - =2+'()=2(..- 1

odakle sleduje da '()= - 1, tj. p(x)=-A.x+D, gde D proizvoljna realna konstanta. Ti-
me smo odredili funk~j_ v u obliku
v (x,y)=2Cxy+Ai.Y-A 1 x+D,
tj. analitiCku funkciju z-f(z)=u+iv,.;.Cz 1 +(A 1 -iAJ z+Bi+B,+iD.
82 Kompleksn~ analiza
3.13. uslove treba da zadovoljavaju funkcije f i g, da i funkcija z'+F(z)=

= f (x,y)+i ( (, y)+g (, )) ila analiticka? Kada to slucaj, integrai dife-
rencijalnu jednaCinu '=! (, y)+i (/ (, y)+g (, )).
3.14. Neka z 'r+f(z) ( =+iv) jedna analiticka funkcija kompleksne promenljive

z ( =x+iy=e (iO)).
Ako funkcija samo od , tada v funkcija samo od . Dokazati ovo i od-
rediti sve funkcije f koje imaju navedenu ooinu.
3.15. Odrediti analiticke funkcije w (=+iv) kompleksne pomenljive z ( =x+iy)

ako:
1 zavisi samo od xcos + sin ( dati realan broj);
2 2+v 2 zavisi samo od ;
3 ..!!._ zavisi samo od .

v
3.16. Dokazati da svaka analiticka funkcija z 'r+f(z)=f (x+iy) ~adovoljava uslov
(1) ( ~ + ~) lf(z)l 2=41f'(z)l

.2 2
2
.
Resenje. Neka funkcija f dat~ oliku f(z)=u (x,y)+i v (,). Tada /f(z)l 2 = 2 +v2,
zatim
Buduci da f'(z)=x+ivx=Vy-iy, imamo
lf'(z)/ 2 =Ux2 +vx 2 =/+v/.
Izraz na levoj st1-ani jednakosti (1) postaje 41/'(z)/ 2, jer ~+ =0 i Vxx+vyy=.0.

Ovim dokaz zavrsen.
3.17. Ako z 'r+f(z) analiticka funkcija, dbkazati da

2 2) 41 f'(z)/2
( 2 + 2 log (1 + lf(z)l2) = (1 + lf(z)l2)2.
3.18. Ako f(z) ( =+iv) analiticka funkcija promenljive z ( =:=+ iy), ispitati da
1i vaie identiteti:
2 (~ + ~) \\.= (p-1)\u\P- 2\f'(z)\ 2.

2 2 ", ,
3. Analiticke funkcije 83
3.19 Neka analiticka funkcija promenljive z ( (z)=(, y)+iv (, ); z=

1
+ iy), i neka (, ) -+ g (, ) proizvoljna dva puta diferencijalilna funkcija.

Dokazati jednakosti:
1 (g)z + (g)2 = ((g)2 + (g) 2) /f'(z)/2,

vl
20 2g + 2g = (2g + 2g)lf'(z)/2.
2 2 v~
3.20. Odrediti funkciju -+ g (), gde = 2 + 2 , tako da g () bude realni deo

jedne analiticke funkcije. Medu takvim funkcijama .izdvojiti onu koja se, kad z
opise zatvorenu putanju oko koordinatnog pocetka, poveeava za jedinicu.
3.21. Odrediti analiticku funkciju zr-+w=f (z) za koju /w./ =(2+~).
3.22. Odrediti opstu analiticku funkciju Ciji realni deo funkcija od ~ . Za

koje vrednosti z ta funkcija realna?
3.23. Neka funkcija definisana sa (, y)=Ref(z), gde analiticka funkcija.

Ako G =(grad ) 2 , dokazati da vazi jednakost
(1) (grad G)2=(Pxi-Px"Pyy) (G),
gde funkcija koju treba odrediti.
-+ ~
Resenje. Kako gra~ P=Pxi+Py , imamo G=Px 2 +P/. Slicno
-+ -+
grad G=(2Px +2) i+(2PxPxy+2PyPyy)j,
tj.
(2) (gradG) 2 = 4 (2~ 2 +//+2/+2/).
Smenom (2) (1) neposredno doijamo da (t)=4t.
Literatura
Revue math. spec. 74 (1964), 302.
3.24. Ako su funkcije (,)f-+ (, ) i (x,y)f-+j (, ) resenja Laplaceove parcijalne

jednacine dve dimenzije, dokazati da su tada njena resenja i funkcije
(,)f-+"', (,)~+, (x,y)f-+YUx-XUy, (x,y)f-+f (, ),
(, ) 1-+ 2 + 2x~Uxy + . 2
3.25. Ako harmonijska funkcija, dokazati da
(, y)f-+arctg ~
Uy
takode harmonijska funkcija.

84 .om.pleksna analiza
3.26. Da li postoji funkcija oika (, )~ =f ( cos 2:) koja zadovoljava Lapla-

ch 2y
ceovu parcijalnu jednacinu =?
3.27. Neka regularna funkcija, i neka z=x+iy. Dokazati da tada funkcije

z~log 11 (z)I, z~argf(z), z~Ref(z), z~lmf(z) zadovoljavaju Laplaceovu jed-
nacinu =.
328 rans1orm1sati
. .
izraz
LI
Alf= -2 + -2 'h
smenom promen}"J1v1
z 2
v
=--, =--,
uz+vz uz+vz
gde su i v nove nezavisno promenljive.
Na osnovu dobljenog rezultata dokZati: Ako funkcija (,)~ (,) jedho
resenje Laplaceove jednacine =, tada funkcija (, )~(--, __.-) tako-
xz+y2 2+2
de jedno resenje iste jednacine.
3.29. Dokazati da funkcija

(,) ~ v (,.; t)= (tE R)
(x-t)2+y2
zadovoljava Laplaceovu parcijalnu jednacinu za svako (x,y)#=(t, ).
Odrediti anaiiticku funkciju

z ~ (z, t)= (,; t)+iv (,; t)
koja ispunjava uslov lf(z, t)I~ (\zl~+ ).
3.30. Ako su i v dve konjugovano-harmonijske funkcije, dokazati da su funkcije

au-lJtv, v+ (, Jl)
takode konjugovano-harmonijske.
u
Resenje. Neka su i v konjugovano-hanonijske funkcije. Tada jt' f==+iv analitiCka funk-
cija, takode i funkcija
(a+ib)f=(au-v)+i (v+).,
su -V i v+ zaista konjugovano-harmon:ijske funkcije.
3.31. Ako su i v dve konjugovano-harmonijske funkcije, isti slucaj iti i sa
funkcijama -"--, ~ .
\) u2+v2 u2+va
Dokazati ovo tvrdenje.
3.32. Da li postoji analiticka furikcija , definisana sa

f(z)=u(x, y)+iv(x, ),
3. Analiti~ke fuukcije 85
za koju vazi
(-) (sin 2x-ch 2)

+v= cos 2x+ch 2
, v (, 0)=0?
3.33. Da li postoji analiticka funkcija z ~ f(z) ( =P+iQ) za koju vaii jednakost

(1) 2 +( 2 -2) Q+2xy (2 +2)2 =0?
Resenje. Ako se prede na polarne koordinate (= cos , = sin 0), jednakost (1) dob~ja oik
(2) P=Q cotg 20-'.

Buduci da se trazi analiticka funkcija
z - f(z)=P (, O)+i Q (, ),
funkcije i Q moraju zadovoljavati Cauchy- Riemannove uslove

Q Q
(3)
'
--=-.
= ~
Uzimajuci u obzir. (2), poslednje dve jednakosti postaju

1 Q Q - . Q .Q 2
- - = - cotg 20-4 3
, - - =- cot&20- - 2- Q.
sin 20
Posle eliminacije parcijalnog izvoda Q doblja se

Q 2
- - - Q=2e3 sin 48,

odakle
Q=e"(C(O)+e 2 sin 40),

gde () proizvoljna diferencijailna funkcija promenljive .
Funkcija Q (, ) mora da zadovoljava Laplaceovu parcijalnu jednacinu

Z ZQ Q 2Q
(4)
1" + + 2 =.
U posmatranom slueaju jednacina (4) doija oik
d 2C
dOt +4=.
Posle integracije nalazi se

()= cos 20+ sin 20 (, realne konstante).
Iz (2) sleduje
(, )= 2 cotg 20 ( cos 2+ sin 2+ 2 sin 48)-'.
Funkcija mora takode da zadovoljava Laplaceovu jednacinu (4), se. doblja =, dok
ostaje pro~oljno.
Prema tome, funkcije

(, )~ (, )= 2 ( cos 20 + 2 2 cos 28)- ',
(, ) - Q (, )= 1 sin 20 ( 2 2 cos 20) +
su konjugovano harmonijske furikcije i zadovolj~vaju uslov (1 ).
Predemo li na Dekartove koordinate, doijamo
(,)=(2-2) (+2 (2-2))-(2+2)2,
Q (,)=2 (+2 ( 2 - 2 )).

Trazena analiticka funkcija f ima oik
f (x+iy)= (x2-y 2)+;c...:6x2y2+x4+i (2+4 (2 - 2)).
Ako se umesto stavi i umesto stavi z, doblja se
.( .realna konstanta).
Ovo resenje Kovine Milosevic.
3.34. Dokazati da ako z'r--7--j(z) (= (, y)+iv (, )) analiticka funkcija kompleksne

promenljive z ( =x+iy), tada izrazi
ev (cos dx+sin dy), ev (sin dx-cos dy)
predstavljaju dva totalna diferencijala.
3.35. Da li realni deo jedne analiticke funkcije moze iti oika
(x,y)=f(x,y). ( (1, ) i=O),

1-
gde (,)'--7--(,) funkcija koja ima neprekidne druge parcijalne izvode?

Odgovor. Ne.
3.36. Neka w=+iv '--7-- z(w)==x (, v)+iy (, v) analiticka funkcija. Odrediti

funkcije i g iz uslova
x=f(u) cos v, y=g(u) sin v, f(O)= 1, g(O)=O.
1 . d
R h R.
esen)e. z auc - iemannov1 n = ;' v =
v v
- d ..
~. ~
f'(u)=g(u) i f(u)=g'(u),
odakle sleduje
f"(u)-f(u)=O, tj. f()=+-,
gde su , proizvoljne konstante. Takode
g(u) = f'(u) =--.

Iz pocetnih uslova f ()= 1, g ()= doijamo
1
+=1, -= => ==-.
' 2
Prema tome, f ()= ch , g(u) = sh .
3.37. Ako v imaginarni cleo neke analiticke funkcije , dokazati da se diferenci-

jalne jednaCine
dy dy
(1) - =cotg v (, ), -=-tg v (,)
dx dx
mogu integraliti pomocu kvadratura.
3. Analiticke funkcije 87
Resenje. Realni deo analiticke funkcije , ciji imaginarni deo , odreduje se iz uslova
v v
-----
= ).'
Funkcija
z r--;.. efC:::) = cos v+ie sin v
takode analiticka, sto znaci da vaze uslovi:

(2) - ( cos v) = - - ( sin v), -( sin v) = -(" cos v).

Kako se jednacine (1) mogu napisati u oiku
(3) (cos v dx-sin v dy)=O, (sin v dx+cos v dy)=O,

iz (2) sleduje da su jednacine (3) jednacine sa tutalnim diferencijalom. Prema tome, jedn'a.Cine
(1) su itegrailne. Funkcija integracioni faktor.
Literatura
D. S. Mitrinovic: Sur l'emploi de la partie reelle et de la partie imaginaire des jonctions m2aly-
tiques dans l'integration des equations difje1entielles. Tl1e Thoku Mathematical Journal
42 (1936), 179-184.
3.38. Da li se parametar moze tako odrediti da jedno resenje z~ w(z) diferen-

cij alne ednaCine
d 2w
z 2 -+
dw
2
z ---9w=ez(z+a)
dz dz
bude uniformna funkcija promenljive z ( =x+iy)?
3.39. Analiticka funkcija z ~ (z) koja realna za svako z, realna konstanta.

Dokazati.
3.40. Dokazati da funkcija z=(x, ) i-+x2 +y2 +2ixy nije regularna ni jednoj
oasti z-ravni, ali da postoji linija L na kojoj realni i imaginarni deo date funkcije
zadovoljava Cauchy-Riemannove uslove.
3.41. Neka z=(x, ) . (z)=u (, y)+iv (, ) analiticka funkcija oasti D.
Ako za svako zED vazi 2+v+v 2 = 1, dokazati da konstantna funkcija.
Resenje. Jednakost u2+uv+v2= 1, posle diferenciranja i , postaje
(1) (2+v) ++2v) Vx=O, (2+v) +(+2v) vy=O,
respektivno. Stavimo D -- 11 ttx Vx. \

! Vy
Ako Di=O, tada iz (1) sleduje 2+v=0, +2v=0, tj. =v=, dokaz zavrsen.
Ako D=O, imamo UxVy-VxUy=O, st'o zajedno sa Cauchy-Riemennovim jednaCinama
daje 2+2=0 i vx2+vy2=0, odakle izlazi ==v=V=, tj. (,)= 1, v(x,y)= 2,
gde su 1 i 2 konstante. Stoga jef(z)=C1+iC2=const.
Primedba 1. Mogli smo posmatrati sistem jednacina (1) zajedno sa Cauchy-Riemannovim jedna-
cinama, kao sistem od cetiri linearne jednacine nepoznatim , , Vx, Vy. Determinanta tog
sistema
2+v +2v
2+v +2v
= = (2+v)2+ (+ 2v)2.
1 -1

Prema tome, ako *, imamo ==v=v=, tj. f(z)=C1+iC2=const, ako =

doijamo =v=, f(z) ==.
Primedba 2. Iz dokaza se vidi da se umesto jednakosti 2 +v+v 2 = 1, mogla uzet1 jcdnakost

u2+uv+v2=a, gd~ at:R proizvoljno.
3.42. Neka z ~! (z) analiticka funkcija prostopovezanoj oasti G. Ako za
svako zEG, arR f (z)=const, dokazati da f konstantna funkcija.
3.43. Nek z ~! (z) regularna funkcija jednostruko povezanoj oasti G koja
ne uzima realne, nepozitivne vrednosti G.
Dokazati da/ (z)=g () h () (z=(x,y)EG) implicira/ (z)=exp (az2+z+c),
gde realan broj i i su kompleksni brojevi.
3.44. Neka f analiticka funkcija oasti G. Pretpostavimo da se f moze pred-
staviti oiku
f (z)= (,) eiv (),
gde su i v realne funkcije, i z=x+iy. Dokazati da ne zavisi od i odrediti

funkciju f.
Rezultat. f(z)=aebx, gde su. i bER proizvoljne konstante.
3.45. Dokazati da funkcija /, definisana sa
f (z)= - +i + (z =/:- ), ! (0)=0,

2+2 2+~
zadovoljava Cauchy-Riemannove jednacine tacki z=O, ali da. nije diferencija-

bllna toj iacki.
Uputstvo. lim f(z)/z postoji, sto se uvida ako se uzme da z--')-0 pravoj =.
z-+0

4. ELEMENTARNE FUNCIJE
4.1. Funkciju G definisanu sa

G(x, )= 2 + 2+2 +2dx+ 2 +f +i (2 + 2 + 2 +2Dx+ 2 +F),
gde su , , ... ; , , ... realni brojevi, izraziti pomocu z i (z=x+iy). z
Pod kojim uslovima tako doijena funkcija iti nezavisna od z?
Reienje. Kako 2x.=z+z i 2iy=z-;, imamo
z2-z2 + (z-z)
z+z) 2 +~ 2 - - 1
G(x,y)=a (- - i +d(z+z)-e(z-z) i+f
2
+ i ( (-z+.Z)2
-
2
z2_:z2
+~+ 2i
(z-z)2 .- _ )
+ D (z+z)-iE(z-z)+F ,
odakle sleduje
-- bi - -- - -
G (,) =-(zz+2zz+z2 )--(z2 -z2 )--(z2 -2zz+z2)+d (z+z)-ie (z-z)+f
4 2 4
iA - - - i - - - -
+-(z2+2zz+z 2)+-(z2-z2)- -(z1 -2zz+z2 )+iD (z+z)+E (z-z)+iF.
4 2 4
Funkcija G ne zavisi od z ako
=-, =-, d=E, =, =-, D=-e.
4.2. Odrediti cemu tezi
1~\ (nE N)
kad /z/ ~ + , ako

1
0
- - <arg z<- 20 -<argz<-.
2 2' 2 2
4.3. Koju trajektoriju treba da opise tacka z da i funkcija z ~eZ bila: 1 realna;
2 asto imaginarna?
Raultot. 1 y=kn (k=O, 1, 2, ... ); 2 y=(2k+1) /2 (k=O, 1, 2, ...).
4.4. Ispitati da li funkcija , definisana sa

f(z)=(z+a) eZ+(z-a) e-z ( poz1tivna konstanta),
ima i drugih nula osim cisto imaginarnih.
89
Resenje. Posmatrajmo module
l(z+a) ezl = (+)2+~,

Ako >, tada
l(z+a) ezl > 1(z-a) e-zi,

jer
(>), lx+al > lx-al (>; >).
Kada <, i
jer
(<), lx+al < lx-al (>; <).
Ako z jedna nula funkcije /, funkcije

z + (z+a) \ z + (z-a) e-z
imaju jednake modu1e za takvo z. Tada =. Dakle, sve nule funkcije f su Cisto imaginarne,
olika iy, gde treba odrediti iz transcendentne jednacine + tgy=O (>).
4.5. Odrediti kompleksan broj tako da funkcija

. aeiz+ 1
z f-+f(z)=i ~-.-.
ae 1z-1
zadovoljava uslov f(z)=f(z).
4.6. Dokazati da za sve konacne vrednosti vazi
lim(l + ~)z =
z~oo Z
4.7. Ako Re >, dokazati da tada vazi lim z Logz=O za svako .

z~O
4.8. Dokazati da su jedini singulariteti funkcija z i-+cosech z, z + coth z tacke

z=nni, gde nE Z, i da
lim (z-nei) cosech z=(- I), lim (z-nni) coth z= 1.
z~ni z~ni
4.9. Dokazati da su jedini singulariteti funkcija z ~sech z z + th z tacke

z = ( + ~ ) ni, gde Z, i da
li~ (z-(+ ~)i) sechz=i(-I)n+I,

(+
2 )m
(+
lim1 ( z- ( + ~) ni) th z = 1.
z-+
2 )i
4. Elementarne funkcije 91
4.10. Neka nE Z, i neka 0<0< !!_. Dokazati

2
:~~ 1 : : 1 = + (- ~ + ~arg z ~ ~ - ) ,
+vn ;:::arg
--:- ...--
z =< n). .
- -v
lnn
1 -,;
eZ 1 =0
( 2 2 .
z..-+CO 2
4.11. Neka N i neka \z\ ~ !!__. Dokazati jednakost

2
log ( 1+ : ) =z+f(z),
\z\2
gde 1z)\ ~ -.-- .

4.12. Nacrtati geometrijsko mesto tacaka z za koje \eiz+l\=1.
4.13. Odrediti nule funkcije z ~f(z)=cos z-ch z. Da li ova funkcija ima neku
nulu ciji red visi od jedan?
Resenje. Kako
1
cos z- ch z = cos z- cos iz = - 2 sin ( ; i z) sin ( 1; i z) ,
nule funkcije f odredene su jednacinama:
l+i
sin ( --
2
z) =0,
Odavde sleduje z=kn (1-i), z=nn (1 +i) (k, n=O, 1, 2, ...).
SYe nule rasi:oredene su na pravama = i = -. Jedina dvostruka nula z=O.
Prirnedba: Da z=O dvostruka nula fnkcije , uveravamo se takode pomocu izraza
. f'(z)
l1mz-.
z-70 (z)
4.14. Odrediti nule funkcija:

z ~ sin az-sh bz, z ~ cos az-sh bz (, ).
4.15. Ako z=x+iy, dokazati da vaze formule:

cos z==cos chy-i sin shy; sin z=sin chy+i cos shy;
(1) tg z=
tg (_1-th y)2
+.z thy (1 +tg 2
)
;
1 +tg2 x th 2y 1 +tg2 x th 2y
(2) ch z=ch cos y+i sh sin ;. sh z=sh cosy+i ch siny;
(3) th Z= th (1 +tg y) +i tg (l-th2 ).

2
1 +th2x tg 2y 1 +th 2 x tg2y

92 .Kom.pleksna analiza
Resenje. Na osnovu definicije funkcije z i-+ cos z imamo

,f(x+iy) +e-i(x+iy) +- - -
cosz= = - - cosx+i-- sinx=cosxchy-isinxshy.
2 2 2
Analogno za funkciju z i-+ sin z vaii
eiCx+iy) _ e-i(x+i~) + - _ -
sin z= - - - - - - = - - sin x+i - - cos x=sin chy +i cos shy.
~ 2 2
Koristeci se gornjim jednakostima, za funkciju z i-+tg z imamo
sin z sin chy+i cos shy cos chy+i sin shy
(4) tg z = ~ = cos ch y-i sin sh . cos ~ ch + i sin sh
Ako cos 1 ch2 ~, iz (4) izlazi (1).
Slicno, na osnovu odgovarajuCih definicija za funkcije z i-+ ch z, z i-+ sh z, z i-+ th z nepo-
sredno utvrdujemo da su jednakosti (2) i (3) taene.
4.16. Ako z=x+iy, dokazati formule:

/sin z/=vsin2x+sh2y, /cos zl=vcos2x+sh2y;
/sh zl= vsin2y+sh2 x, /ch z/=vcos2y+sh2x;
/shy/ ~/sin z/ ~chy, lshyl~/cos zl~ chy;
/sh x/~/sh z/~ch , /sh / ~/ch zl ~ch .
UputsttJo. PoCi ~d formula:
sin (x+iy)=sin chy+i cos sh , cos (x+iy)=cos chy-i sin shy.
-Tako se, na primer, doblja
/sin zP1=sin1 ch1 + sh1 y=sin 2x (1 +sh2y)+(l-sin1x) sh1 y=sint.x+sh2y.
Iz f()rmule
/sin z/ 1 =sin1x+sh2y=ch2y-cos 1x
sleduje
/sin z/ ~ lshyl, lsin zl;:;;chy,
tj.
lshy/ ;:;;/sin zl ;:;;chy.
4.17. Dokazati formule

sin z=sin z, cos z=cos z,
i na osnovu toga izvesti jednakosti
/sin z/ 2 = _!_ (ch 2y-cos 2), .
1
/cos z/ 2 = - (cn 2y+cos 2).
2 2
4.18. Dokazati nejednakosti

sh /Im z/ :s:;:lsin zl ~ch (Im z), sh /lm z/.~/cos z/ ~cJ:i (lm z),
i zatim odrediti
lim /sin z/, lini /cos z/.
4.19. Dokazati nejednakosti:

1 lcos zl ~ ch \z\; 2 jsin z\ ~ sh \z\.
Resenje.
+ +
~ z2k ~ lzl2k
~ lcoszl~L,( k)!
1 cosz= L(-1)k ( k)!
k=O
2
k=O
2 ~ lcoszl~chlzl;
+
ztk+i 2 +
lzl2k+1
2 sin z=
L(-
k=O
l)k___
(2k+ 1) !
~ lsin zl s
-
k=O
(2k+ 1) !
~ lsin zl ~shlzl.
4.20. Neka z=x+iy. Dokazati nejednakosti. =

2-2 2-2
10 ::::::; \tg z-il~ (>),
1 +-2 1-:-2
22. 22
20 --~ltgz+il~-- (<),
1+ 2 2
1-
-u -u
30 :::;\cotg z+il::::::; (>),
1 +- 2 1-- 2
22 . . 22
40 --~\cotgz-il~-- (<).
1 +2 1- 2
4.21. Ako z tezi beskonacnosti pravama koje prolaze kroz koordinatni pocetak
osim apscisnoj osi, izracunati lim tg z.
Resenje. Podimo od formule
sin 2x+i sh 2
tg (x+iy)=
ch 2y+cos 2
Stavi li se ovde z = ei6 , doija se
. sin (2
cos )+i sh (2 sin )
tg ( 1 0)=
ch (2 sin )+ cos (2 cos )
i + sin (2 cos )
sh (2 sin )
=th (2 sin ) -.- - - - -
cos (2 cos )
1+-----
ch (2Q sin )
Ako <<n, tada th (2 sin )~l, kad ~+ .
Ako n<0<2n, tada th (2 sin )~-1. kad ~+ .
Za <<n i za n<8<2n, izraz

. sin (2 cos )
i+-----
sh (2 sin )
- - - - - - ~ i, kada ~+ (),
cos (2 cos )
1+-----
ch (2 sin )
Prema tome, ako se z udaljava u beskonacnost polazeci od koordinatnog pocetka u smeru
gde >, tada tg z~i. Ako se z udaljava u beskonacnost u smeru gde <"0, tada tg z~-i.
4.22. Ako broj, dokazati formule:

1 sh (nmi}=O; 2 ch (nmi)=cos mn=(-l)m;
f"~
3 th (mni)=O; 4 sh (x+nmi)=(-l)msh ;
5 ch (x+nmi)=( -I)mch .
4.24. Na kojirr.. krivim z-ravni funkcija z i-+ f(z)=ch z

1 realna; 2 Cisto imaginarna?
4.25. Ako ~' R, dokazati formule

/sin (x+iy)/=!sin x+sin zy/, /sh (x+iy)l=/sh x+sh iyj,
/sin 2 (x+zy)/ = /sin2x/ + /sin2 iy/, /sh 2 (x+iy)/ = /sh2 xl +lsh2 iy/.
Primedba. Videti zadatak 12.42.
4.26. Neka z i-+ f(z)=+iv analiticka funkcija, regularna . oasti kojoj

f'(z)=l=O. Dokazati da krive =, v=k (gde su i k konstante) obrazuju dve orto-
gonalne familije krivih.
Proveriti ovo .tvrdenje za' slucaj: 1 f(z)=z 2, 2 f(z)=sin z.
4.27. Odrediti geometrijsko mesto tacaka M(z) pod uslovom da
z+ _!_ -iLogz
z
bude realno.
Resenje. Stavimo li z= i, doijamo
z+ ~ -i Log z= ( ( + .; ) cos ++2k) +i (( - +) sin - log ) .

Trazeno geometrijsko :rr.csto kriva Cija jednacina
(- -; ) sin O=log fl
4.28. Dokazati da opste resenje jednaCine z=tg w dato sa

1 1+iz
w=-Log--.
2i 1-iz
Dokazati da svaka grana ove multiformne funkcije analiticka funkcija, re-
gularna z-ravni, koja zasecena duz imaginarne ose od -.:.'ooi do - i i od i do
+ ooi,. i da .izvod svake grane jednak '~z2
1
4. Element~rne funkcije 95
4.29. Odrediti realni i imaginarni deo sledecih funkcija:
(, , t, () R);
1 30 1
20 Z~--; Z~--.
1-ez sin z
4.30. Resiti jedacinu sin z=2.
4.31. Odrediti nule funkcija:

. 1
1 z ~ sh z; 2 z ~ ch z; 3 z~chz-- 4 z~shz-i.
-2 ' .
4.32. Ispitati krivu

(1) \sin z\ = (~ ).
Primedba. Stavi li se z=x+iy, jednacina (1) doija oik
e-zY+e 2Y=4c 2 +2 cos 2.
4.33. Ako prirodan broj i z bilo koji kompleksan broj, dokazati da tada
; ) < e\z\ - ~) < Jzl 1;~

2
(1) 1 ez - ( 1 + 1 ( 1+
Resenje. Za n= 1 gornje nejednakosti su tacne. Pretpostavirno da ;2. Tada
( 1+ -
z )"

=l+z+ 2
k=2
(
1- -

1 .
(. 1- -k-1) zk

- ,
k!
kao i
~ . ~ +
1 1
Po~to su svi koeficijenti pozitivni, rnozerno zarneniti

.t ( l - ( l- ~) : .. ( l '- k: 1
)) ~
z sa \z\ da isrno doili prvu nejedna-
1
kost u (1). .
Ako k ~ , tada
jer

(1 ~1) (1-)1- 2 ai za 1 , ... , [, 1].

i=1
Za k > imamo
1
-:::;:;: ____
1
k! - 2 (k-2)!
Ovo dovodi do
- 1< -1 + /zlk = -lzl

2: -- 2
elZI_
( 1+ lzl)n elZI,
2 k=l (k-2)! 2
1
to dokazuje drugu nejednakost u (1).
Primedba l. Nejednakost
postavio . D. loosterman. Videti 23. Wisk. Opgaven 8 (1943), 70-72.

+
Pn'medba 2. U vezi sa nejednakoC:u (1) vazi sledeci rezultat: Ako f(z)= 2: ~ gde
k=O
ak za lzl < R, tada
lf(z)l~f(\zl) za lzl<R,
jer
Literatura
. G. Garnir: Fonctions de variaes reelles I. Louvain-Paris 1963, . 370.
4.34. Dokazati Fejerovu nejednakost

IE (z, )-1 / ~ /zlP+l (/zl ~ 1),
gde
z2 zP)
E(z,p)=(l-z) (z+
2 + + .
Resenje. Za funkciju (z, ) 1---+ (z, ) vaii razvoj
+
(1) E(z,p)=l+ L Akpzk.

k,;,,,1
Za izvod funkcije (z, ) ~ (z, )

~ E(z,p)=-zP.exp (z+ ~2 + + ~}

vazi razvoj
+
(2) ~E(z,p)=-zP(1+ L Bkpzk),

k=l
gde su Bkp (k= 1, 2, ...) pozitivni.

Polazeci od (1), doblja se
+
(3) d .
-E(z,p)= 'L k kpz-
_ 1
k=l
Poredenje (2) i (3) nalazi se

(4) 1 = 2= == i Akp<O (k>p).
Ako se uzmu u obzir formule (4), iz (1) izlazi
~
+)
(5) IE(z,p)-11= 1 Akpzk 1 1 Akpl lzlk = \z\P+l L IAkpl \z\k-P- 1

k=P+l k=P+l k=p+1
Kako lzl ~ 1, osnovu (5) i
(6) !E(z,p)-11~\z\P+I L IAkpl

k=p+l
BuduCi da (1, )=, prema (1) i (4)
+
(7) L Akp= -1.

k=p+l
Kako su svi 1, za k>p, negativni, iz (7) prstice
+;;
(8) _2 IAkpl =1.

k=p+1
Polazeci od (6) i uzimajuCi u obzir (8), doija se
IE (z, )-11 ~\z\P+i (\zl ~1; prirodan broj).
'.1 "
Literat2,ra
. Hille: Analytic Function Theory, vol. 1. Boston-New York 1959, . 227.
4.35. PolazeCi od definicija

. + (-l)nz2n+1 +
( - l)n z212.
Slll Z= '1
.;; (2+1)!
, cosz= L-
11=0
--
(2)!
dokazai da za svako z vaze jednakosti

(si z )' = cos z; sin 2z=2 sin z cos z.
4.36. Dokazati da najopstija vrednost izraza Arcsin 2 iznosi
(2k--t- ~) ni log (2+ v3) (kEZ).
4.37. Neka
+ 1 .
f (z)= 1+ L- w (w-1) ... ('l.u-k+ l)zk,
k=l ~! .
gde w kompleksna konstanta. Pretpostavljaj11Ci da dopus1:eno dii'"::enciranje
gornjeg reda clan clan, dokazati jednakost f (z)= wf(z) . ~kocte dokazati
l+z
da fu11kcija z .-+f (z)=(l --t-z)w zadovoljava doijenu difercncijalr: jed.nacinu.
98 Kompleksna 11naliza
4.38. Dokazati jednakosti
1 sin (2+I) z=(2n+I) sin z fI ( 1-

k=l sin2
sin z
kn
2
)
'
2+1
2 sin w=(2+ 1) sin----"'- fJ [1-

2+ 1 k=l
sin2 _ w ]
k
sin2 __
2+1 .
'
2n-t-1
3 sinw=wTT
k=l
(i-~)
k2 ;r,2
Uputstvo. 1 KoristeCi se rezultatom iz zadataka 1.6.3, dokazati da sin (2+ 1) z= (sin z)
(sin2 z), gde polinom stepena . Zatim npisati u oiku P(t)=a (1-.!._), gde
k=l tk
. sin(2n+ l)z . .
a=P(O)=lim . 1 ti, ... , tn su nule poloma .
z-0 s2 z
2 Staviti (2+ 1) z=w dokazanu jednakost 1.

3 Ova jednakost se dnija kad n-+ + u 2.
+
4.39. Neka funkcija z +-+ez definisana potencijalnim redom 2 = L -1 zk. Ne-
k=O k!
ka , dalje, (z) proizvoljan kor1vergentan niz, takav da lim Z=z.

.. -++
1 Ako niz () definisan sa
= Z)
( 1-1--;; ,
dokazati da lim = 2
n-++oo
2 Dokazati jednakost euev=e+v.
Uput:;tvo. 1 Predstaviti niz () u oiku
an=
k=O
1: ()k zk +
k
~ ( ) zk,
k=m+l k nk
zatim dokazati da za proizvoljno > i dovoljno veliko vazi
f { ) z"kk < i lim 1: ( } zk

k=m+l \ k
1
. n-++oo k=O k nk
= ~
k=O k!
_1 zk.
1
2 Iskoristiti jednkost

KONFORNO PRESLIKAVANJE
5.1. TRANSFORMACIJE KRIVIH LINIJA
5.1.1. Data funkcija

zf-+w(z)=u (x,y)+iv (x,y)=z 2
U ravni tacke z posmatrati mrezu pravih
=, = (, R).
Sta ovoj mrezi odgovara ravni tacke w?

Reieiije. 1 Pravama = odgovaraju rav11i tacke w krive = 2 - 2 , v=2ay.
Posle eliminacije parametra doija se
v2
(1) = 2 --.
4 2
skup konfokalnih i koaksijalnih parabola Cija ziza koordinatni pocetak. Osa simet-
rije svih ovih parabola x-osa.
ove parabole nalazi se tacki ( 2 , ).
2 Pravama = odgovaraju ravni tacke w krive =2 - 2 , v=2bx. Posle eliminaciie pa-

rametra doija se
v2
(2) U=--b2.
4 2
I ovo skup konfokalnih i koaksijalnih parabola koje imaju istu zizu i isti1 osu simetrije
kao i kriva (1).
ove parabole tacki (- 2, ).
Mrezi kvadrata z-ravni odgovara mreza krivolinijskih cetvorouglova w-ravni.
Buduci da se preslikavanje ortogonlnih krivih z-ravni vrsi pomocu analiticke funkcije
2
Zl-+W=z , kont'"Ol"mno. Krivolinijski cetvorougli imaju prave 11glove (to su uglovi koje
grade tangente povucene na parabole tackama preseka). Jedino se kvadrat, cije se jedno teme
nalazi pocetku, preslikava na krivolinijski trougao,
jer u taCki z = izvod dw jednak nuli.
dz
Primedba. Navescemo Ivoryev stav koji glasi: Kada
1~~2, 1~~2,
ta~a s.~ u. kojoj se nalazi tacka w ki-ivolinijski cetvor~ugao, .cije su strane luci konkalnih
pa~abola. D1Jagonale ovog cetvorougla su jednake.
99
Dolz. Parametrima =1, 2; =1, 2 od~ovaraju w-ravni ove cetiri konfokalne para-
bole:
v2 v2 .
U::::;:a12 ___' = 2 ----
412 42'
vl!
=---22
42 2
Ove cetiri parabole seku se u cetiri take 1, 2, 3 , 4 i su koordinate respektivno:

(1 -1 , 21 1),
2 2
(2 -1 , 21),
2 2
(2 -2 , 222),
2 2
(12 -2 2, 212).
Velicine dijagonala cetvorougla 1 23 4 date su formulama:

(1~) 2 = (( 1 2 - 2 )-(1 2 -2 2 )) 2 +4 (11-:-2~ 2,
(24) 2 = (1 2 -22)+(1 2 -2 2)) 2 +4 (12-21) 2
Jednostavnim racuno dokazuje se da 13 = 2 4.
Dakle, pravougaonik odreden jednaCinama =1' = 2 , = 1 , = 2 u z-ravni pre-
slikava se w-ravni na krivolinijski cetvorougao cije su dijagonale jednake.
5.1.2. Na koju se oast w-ravni, pomocu transformacije w=z2, preslikava trougao

cija SU temena tacke Z1 =0, Z2= 1, Z3=;i?
Resenje. Duz u z-ravni cije su krajnje tacke. Z1=0 i Z2=l, proizvoljna tacka z=t (O~t~l),
transformacijom z1-+w (z)=z 2 preslikava se duz w-ravni Cije su krajnje tacke w1 =0 i w 2 = 1,
proizvoljna tacka w=t 2 (O~t~l). Slicno se dokazuje da se duz z-ravni sa krajnjim tackama
z 1 =0 i z 3 = i preslikava u duz w-ravni sa krajnjim tilckama w 1=0 i w3 =-1.
Proizvoljna tacka duzi cije su krajnje tacke Z2 i Z z,.;,,t+(l-t)i (O~t~l). Ova duz pre-
slikava se u deo parabole w=(2t-1)+2t (1-t)i (O~t~l).
Dakle, oast {zl O~R.e z~l O~Im z~1-Re z} preslikava se u oast
-~ {w!-l~Rew~l ~ Im w~~(l-(Re w) 2
)}.
5.1.3. Ako tacka z opisuje krug {zilzl=l}, sta opisuje tacka

w=az2 +2z+c (, , )?
Reienje. Dok tacka z=eit (O~t<2n) opisuje krug {zilzl=1}, njena slika w-ravni opisuje
krivu
(1) {wlw=aei2 t+2eit+c (O~t<2n)}.
Moze se dati sledeea geometrijska interpretacija krive (1). Neka dat nepomic.an krug
sa centrom u z=c i poluprenikom //. Oko ovog kruga rotira bez klizanja ctrugi kn1g poluprec-
nika lbl i tacka rastojanju lal od centra pokretnog kruga (taka ro'tira zajedno sa pokret-
nim krugom). Kriva (1) trajektorija tacke , dakle epitrohoida.
Kako w= lal ei(lt+arg a)+21b/ei(arg )+, najudaljenija tacka epitrohoide od take z=c
doblja. se za t 1=arg b-arg .
. . Na slici 11 str. 101 predstavljeni su neki primeri epitrohoide za 1~110( +) , pri cemu
pocetak prenet u taku z=c i epitrohoicia rotirana za ugao -t 1. Za =:::: epitrohoida krug
polupre~nika 21bl sa centrom u ta&i z=c. Za /bl = lal epitrohoida kardioida.
51.4. Ako tacka Z opise jednu elipsu (1), cije SU zize U tackama z 1 =2 i z 2 =-2,
:tada ta~ka w=z3-3z opisuje u istoj ravni. drugu elipsu (.
Dokazati da su elipse. ( i ( 2) konfokalne.
5. Konformno preslikavanje 101
Resenje. Tacka z koja opisuje elipsu ( u kompleksnoj ravni moze se prikazati izrazom
(1) z=a cos t+ib sin t ( 2 - 2 =4; O~t~2:n:).
Tacka w=z 3 -3z, na osnovu (1), definisana izrazom

(2) w=a cos t ( 2 cos 2 t-3 2 sin2 t-3)+ib sin t (3 2 cos 2 t-b 2 sin 2 t-:-3).
Kako 2 - 1 =4, i:
2
cos 2 t-3b 2 sin2 t-=( 2 -3) (1-4 sin2 t);
3 cos 2 t-b 2 sin2 t'-=( 2 +) (4 cos 1 t-1).
2
Prema tome, ako taCka z opisuje elipsu (1), tada tacka w (=+iv) opisuje krivu
=( -3) 3
cos t (1-4 sin t)
2
v=(b3 +3b) sin t (4 cos 2 t-1)

tj.
=(3 -)s t
()
v=(b 3 + ) sin t
Buduci da
(3 -) 2 -( 1 +) 2 =4
zakljuroje se da kriva (3) elipsa konfokalna sa elipsom ( 1).
Dok tacka z opise jedal'lput elipsu (~ 1 ), dotle tacka w opise tri puta elipsu (3).
5.1.5. Kada se z-ravni tacka z=rei krece Arhimedovoj spirali r=O, kak-
voj se krivoj w-ravni kretati tacka w= 1+z2?
5.1.6. Neka
(1) z=a+r ~-t (r (>) i konstante; tE R)

i+t
kriv opisje tacka z kad se t menja?
Resenje. Iz (1) sleduje
Jz-aJ2=r2/ :~: =r2 :~:

2
=:~: =ra.
Odavde izlazi Jz-aJ =r.
Trajektorija tacke z krug poluprecnika r sa centrom u tacki .
5.1.7. krivu opisuje tacka

z=(l +cos 2t)+i sin 2t
kada t varira na segmentu [ - i, i] ?
5.1.8. Kad argument () tacke z varira na segment [- ~ , ~ ] , k krivu
opisje tacka z=(l +cos 20)+i (1-sin 20)?
5.1.9. Ako tacka z(=x+zy) opisje kvadrat {(x,y)!lx/+/yl=l}, sta opisje tacka
Cije s.koordinate X=eXcosy, Y=eXsiny?
Rezultat. Kako z i-+ Z=X+iY = (cosy + i siny)=ez analitiCka funkcija, preslikavanje
Z = ez konformno.
Imamo:
1 Slika prave = poluprava Z=X+iY=tehi(t>O);
2 Slika prave = krug 2 + 2 = 2;
3 Slika prave (D) =+ logaritamska spirala = (polarni ugao =).
. Kako prava (D) sece sve prave = pod istim uglom, slika prave (D) takode sece sve prave
kroz (slike pravih =) pod istim uglom (ovo poznata osoina logaritamske spirale). No,
kako posmatrano preslikavanje konformno,zakljueuje se da su ova dva ugla medusobno jednaka.
Iz 3 sleduje:
Slika strane datog kvadrata koja lezi na pravoj += 1 luk logaritamske spirale
1 = 1 - za 0~0~1;
Slika strane datog kvadrata koja lezi na' pravoj y-x=l luk logaritamske spirale
2 =- 1 za 0~0~1;
Slika strane datog kvadrata koja lezi na pravoj += -1 luk logaritamske spirale
=-- 1 za -1 ~~;
Slika strane datog kvadrata koja lezi na pravoj -= -1 Iuk logaritamske spirale
4 =+ 1 za -1 ~ ~.
Slika datog kvadrata {(, y)\ lxl + IYI = 1} krivolinijski cetvorougao cije su strane lukovi na-
vedenih spirala. Uglovi ovog krivolinijskog cetvorougla su pravi, to posledica konformnosti
preslikavanja.
5.1.10. Data transformacija w=z+__!_.

z
1 k tacka z opisuje krug {z\ lz\ =r} (r> ), sta opisuje tacka w?
2 Ako tacka z opisuje pravu {(x,y)\y=mx}, sta opisuje tacka w?
Rezultat. 1 Tacka w (=+iv) opisuje elipsu
{ (, v)I u2
(r+l/r) 2
+ v2
(r-1/r) 2
1} (r=F 1).
Sta iti ako ; r= 1?
5.1.11. Ako tacka z opisuje krug {zllzl=l}, sta opisuje tacka

1
w= -(az+bz-1 ) (, )?
2
Rezultat. Ako lal '# ibl, tada tacka w opisuje elipsu cije su ose
lal+Jbl i \ia\-\bl\.
ZiZe ove elipse su tacke odredene jednacinom w2 =ab.
Ako lal=lb\, tada w opisuje odseCak prave ci)e su krajnje tacke odredene jednacinom
w 2 =ab.
5.1.12. Ako tacka z u svoJOJ ravni opise krug {z\lzl=2}, sta opisuje tacka
w = z +...!...-2i u svojoj ravni?
z
1
Reienje. Krug z-ravni {zJiz\=2},tj.z=21:.1' (O~t<2n), tJ.ansformacijomzi-+w(z)=z+--2i
. z
preslikava se u elipsU: w-ravni
. 1 .
w=2ei'+- e-it-2i
2 '
tj.
5.1.13. Ako tacka z opisuje krug {z\ lzl =r}, koju krivu opisuje taill"W=z+ k
z
(k realna konstanta)?
Rezultat. Tacka z kruga {zJlzl =r} moze se predst:viti u oiku z=reit (O~t<2n). Odavde
sleduje
~ ~ ~)
w=z+-.; = (r +-;:-) cos t +i ( r--;- sin t.
104 :omplebna analiza
Trajektorija ta~e w :
1 rug {wjlwl=r}, ako k=O;

2 Dva putaponovljena du! {wl-2~Re w~2imw=O}, ako r=O;
w ) 2+( -
Re -
3 Elipsa {w ( - w )s = 1}, u osta1tm
Im - . s1ueaJevnna.
. .
1 r+k2 /r r-k"/r "
5.1.14. Ako tacka z opisuje jedinicni krug u svojoj ravni, sta opisuje u svojoj ravni
z"-az
tacka w = --.-., gde realna konstanta?
az-1
Reienje. Kako
- z 2 -az - 2
lzl 2 =zz=l, w=--, w=-_-_-,
-az z i ww
1-a;-az+a2
.
az-1 az-1 a1 -az-az+1
Dakle, ako z opisuje krug {zllzl=l}, taCka w takode opisuje krug {wllw1=1}.
5.1.15. Ako .tacka z opise krug { z/ /z! = 1}' sta trajektorija tacke
(1) w=(a+b) z 2 +(a-b) z-2 (, R)?
Reienje. Tacku z kruga {z!lz/=1} predstavicemo u obliku z=eit (O~t<2n). Zamenom ove
vrednosti u (1), dobljamo
w=2a cos 2t+i 2 sin 2t (O~t<2n),
odakle sleduje da trajektorija ta&e w dva puta u direktnom smeru ponovljena elipsa
{w l(-Rew)2 + (Im
-- w)z =1.}
2 2
5.1.18. Ako tacka z opisuje u svojoj ravni krug {z//z/ = 1}, sta trajektorija tacke
() - '= z(2z-:~)?
2-z
Na sta se preslikava transformacijom () podrucje {z!/z/<1}, ... sta po-
druCje {z//z/> 1}?
5.1.17. Ako tacka z opisuje krug {zl/zl=l}, sta opisuje tacka

w=-+-+c (, , )?
z-1 z+1
5.1.18. Sta opisuje tacka

w=--2 +--+ (, , ),
(z-1) z+l
ako tacka z opisuje krug {z/ /zl = 1}?
5.2. TRANSPORMACUE OBLASI
5.2.1. Na sta transformacija w==(l-i)z preslikava oast {llm z~ 1} ravni tacke z?
5.2.2. Na sta se transformacijom w=(1-i)z preslikava u w-ravni oast

{z\Im z~O}?
Re:zultat. Na oast {wJRe w+Im w~O}.
5.2.3. Na koju se oast u w-ravni preslikati oast
{(x,y)jlxl<1 lyl<l}
pomocu transformacije w=4iz+2-i?
5.2.4. Na koju se oast G preslikava oast
{z\l~lzl~2 - : ~argz~ :}
transformacijom w=z2 ?
Odrediti velicinu povrsine oasti G.
15
Re:zultat. area G = - .
2
5.2.5. Tranformacijom w= - -
4
preslikati krug {111=1}. Na !ta se presli-
Cz+l)1
kava unutrainjost ovog kruga?
5.2.6. Transformacijom
2z
W=--
1-z2
preslikati na w-ravan oast, definisanu sa

{z/lz-11~'\/'2 lz+Il~v'2}.
105
5.2. 7. Ispitati da 1i se transformacijom

z2 -i
W=--
z2+i
oast {zlRez~O Im z~O} preslikava na olast {wl/w/~l}.
5.2.8. Na sta se transformacijom
p1eslikava u w-ravni oast
{zjlzl ~1 R z~O}?
Rezultat. {wJim w~O}.
5.2.9. Transformacijom w=ez preslikati oast
{z/IRe z+Im zl ~1 jRe z-Im ~/ ~1}

na w-ravan.
Rezultat. Duzi , , CD i DA (videti sliku) preslikavaju se u delove logaritamskih spirala
'', '', C'D', D'A', cije su jednacine redom
'': = 1 -t cos t, v=e 1-t sin t,
'': =-t cos (1- t), v=e-t s~ (1-t),
C'D': =t- 1 cos t, v= -et- 1 sin t,

D'A': =t cos (t-1), v=et sin (t-1),
gde O~t~t.
5.2.10. Funkcijom z~ w(z)=z+ez preslikati pojas {z/-.n~Imz~.n}.

Rezultat. Pojas {zJ-n~Im z~n} preslikava se funkcijom w na celu w-ravan.
1
W=-- (>1)
a-e-iz
_J>r~slikati na w-ravan oast z-ravni
{z/O~Re z~.n O~Im z~log }.
. z+
w=exp ( -nt-- 1)
z-1
preslikati na w-ravan oast
5.2.13. Na koju oast w-ravni funkcija z + w=tg z preslikava pojas
{zj- : <Rez< : }?
Rezultat. {vJilwl <1}.
5.2.14. Preslikati na w-ravan pojas, definisan sa {zlO<Rez<n, Imz>O} pomocu

transformacije w= -ik cotg !... (k realno).
2
5.2.15. Ispitati na sta se preslikava oast {z \ \Re z\:=:;;, Im z>O} transformacijom
z i-+w=sin z.
Rezultat. {w 1 Im w~O}.
5.2.16. Dokazati da se oast {z\ Im z>O} transformacijom zw=~ iog z-l

:ni z+ 1
gde log z=1og\z\ +i arg z (O<arg z<2 ), preslikava na olast {w\ O<Re w<l}.
5.2.17. 1 Odrediti oast D w-ravni na ko.iu se preslikava oast Gn={z\ O<arg
(z+n)< : , nEN} pomocu transformacije z i-+W= ( 1+ : )n
2 Dokazati da se transformacijom z i-+w=ez oast G, koj()j konvergira niz
oasti Gn, preslikava u oast D.
5.3. BILINEARNA TRANSFORMACDA
5.3.1. Na ita se funkcijom z ~w= _!_ (z=x+iy) preslikava:

z
1 hiperbola {(, )/ 3 - 2 =1}; 2 parabola {(, )/2 =2} (>)?
s..2. Ako tacka" z opisuje x-osu .z-ravni, sta opisuje tacka

1-iz
w=--
z-i
u w-ravni?
5.3'.3. ::ompleksni brojevi z (=x+iy) w ( =+iv) vezani su jednacinom

a+z
w= -- ( realno. =F-0).
a-z
Kad tacka z opisuje y-osu, sta putanja tacke w?
.Rezultat. Krug {wllwl=l}.
S.3.4. Ako tacka z opise duz cije su krajnje tacke ( - 1, ), ( 1, ), sta trajek-
.. ta\,;xk w = -1-iz?
tor1Ja -. .
z-i
-iz+l
Ri. Transformacija z !-? w= . . ilinearna i vrednost njene determinante
z-i
( -i) ( -i')-1 1 = - 2, se prava z-ravni preslikava u krug ili pravu w-ravni. Kako w ( -1) =
-1, w (O)=i i w (1)=1, prava {z/Im z=O} preslikava se u jedinicni krug {.ollwl=l}, odakle sle-
duje da slika du!i, cije su krajnje tacke Z1 = -1 i Z2= 1, polukrug {w\lwl = 1 Re w~O}.
5.3.5. Ako z opi~e duz cije su krajnje tacke ( -1) - 1) i ( 1) -1 ), koju putanju
ta1.,;x.k w= -l+iz"'
opisUJe -. r
z+i
5.3.8. Komplcksni brojevi z (=x+iy) i w ( =+iv) vezani su jednakoseu

z-1
W=-.
z+l
Dokaza~i da pravama {(,v)l=2} i {(u,v)lv=2} u w-ravni odgovaraju z-rav- .
ni dva kruga koji 11 seku pod pravim uglom.
108
S. Konformno preslikavanje 109
5.3.7. Dokazati da transformacija () w= -~ preslikava pod1ucje {zl Im z~O}

1-z
z-ravni na podrucje {wl Im w~O} w-ravni.
Na sta se transformacijom () preslikava w-ravni; 1 krug {z/lzl.=1};
2 unutrasnja oast ovog kruga; 3 spoljasnja oast ovog kruga?
5.3.8. Ako tacka

w=+iv= __. (#)
x+iy
opisuje prave
{(, v)l=a}, {(, v)\v=,8} ( i ,8 realne konstante, ,8 #),
dokazati da tacka z ( =x+iy) opisuje dva kruga koji se seku ortogonalno.
5.3.9. 1 Proveriti da 1i istinito ovo tvrdenje: Transformacija

az+b
(1) w=-- (, , , dE R, ad-bc=FO),
cz+d
ako ad-bc>O, preslikava poluravan {yly>O} na poluravan {v\v>O};
ako ad-bc<O, preslikava poluravan {yly>O} na poluravan {vlv<O}.
2 Na sta preslikava transformacija (1) w-ravni: krug {zl!z\= 1 ~ }
unutra8njost ovog kruga; spoljasnju oast ~stog kruga?
Resenje. 1 Kako su , , , d realni brojevi, ta~ka z=x+iy preslikava se hortiografickom tran-
sformacijom (1) tacku
((+) (cx+d)+acy 2 )+i (ad-bc)
w=~~~~~~~~~~~~~
(cx+d) 2 +(cy) 2
odakle sleduju implikacije
>d-> ~ v>O, >0d-<0 ~ v<O.
Kako se granica oasti z-ravni (realna osa) preslikava realnu osu w-1avni, tvrdje-
nje 1 istinito.
2 Krug {z /1z\= 1 ~ /}, tj. z= ~ eit (O~t<2n) preslikava homograficka transformacija

d
(1) pra,'11 w-ravni jer za t=n tacka z= - - tog kruga preslikava tacku w= . Ova prava

v ad-bc (
sadrz1 na primer tacke: w 1 = - - za t=O, z 1 = -
d) adi+bc ( di)
i w 2 = - - . za t= - , z2= -
2cd cd(1 +i) 2
traze11a prava
(2) w=w 1 +(w2 -w 1)t,

gde t proizvoljan realan parametar. Prava (2) deli w-ravan na dve poluravni. Spoljanja oast
kruga {z l\z\ = 1 ~ IJ preslikava se jednu od ovih polavni i to onu koja sadrzi tacku w= ; ,
tj. sliku tacke z 8 = . Razume se da sc urtutranjost kruga {z [ 1z\= \ ~ \} preslikava na drugu
poluravan, kojoj se nalazi tacka w-1= .~ (to slika: tacke z 4 =0).

110 Koipleksna analiza
5.3.10. Data bilinearna transformacija

z+2i
w=--.
2iz-1
Ako tacka w opise krug {wl/wl=l} sta opisuje tacka z?
Resenje. Jednacina kruga {wl/w/=1} moze se napisati u oiku ww=l. Stoga
z+2i -Z-2i
(1) ---=1.
2iz-1 -2i-z-1
Kada se u (1) izvr8e naznacene operacije, doija se zz= 1, sto znaCi da trazena trajek-
torija jedinicni krug.
5.3.11. Dati su krugovi

{z\ lz--al=la-al}, {z\lz-,81=1,8-a/},
gde su , , f kompleksni brojevi koji zadovoljavaju uslov
la-al=la-,8\+lf-al.
1
Oast koju ogranicavaju dati krugovi preslikati transformacijom w= - - .
z-a
5.3.12. Zajednicku oast dva kruga
(1) {zJ/z-a/=la-al}, {z\/z-fI =lb-,81},
gde
(2) /-/= lb-a/, /b-fI = /a-fI, # ,
preslikati funkcijom
z-a
(3) Z~W=--.
z-b
Resenje. Na osnovu (1) i (2) zakljucujemo da se krugovi (1) seku u tackama z=a i z=b. Bili-
nearnom transformacijom (3) tacka z=a preslikava se u tacku w=O, tacka z=b u w= . Odatle
sleduje da se lukovi koji predstavljaju granicu date oasti
(4) {zi/z-a/=/a-a/ /z-P/~/b-P/}
(5) {z//z-P/=/b-P/ /z-a/ ~/-/}

preslikavaju u dve poluprave koje poCinju tacki w=O. Potrebno odrediti jos jednu njihovu
tacku. Neka pomocna prava sadrzi tacke z=a i z=P. Oznacimo presek ove prave sa lukovima
(4) i (5) redom sa z=z 1 i z=z 2. Na osnovu
z 1 -a - Z2-P -(3
--=--
- z 1 - -(3 Z2-f3
imamo
Z1=a+ V(a-a) (-). /z1.-f3/ < /-/),
z2=P+V(a-{3) (-) (/z 2 -a/ </-/).
Z1-a
Luk (4) preslikava se u polupravu koja pocinje
w=O i sadrzi tacku w(z1)= --.-.
z 1 -b
Z2-a
Analogno tome, luk (5) ima za sliku polupravu koja pocinje u w=O i sadrzi tacku w(z2)= - - .
Z2-b
Ove dve poluprave dele w-ravan na dva dela, od kojih treba uzeti kao sliku zadane oasti
z 3 -a
onaj u kome se nalazi slika w (z3 )= - - neke tacke z 3 iz unutrasnjosti oasti (1), na primet
Za-b
1
Z= -(z1 +z2).
2
5.3.13. Data bilinearna transformacija

bz+l
() W=a-- ( ( =F ), , ( =F 1) 6 ).
z+c
1 Odrediti uslove pod kojima se unutrasnjost kruga {z/lz/ = 1} pomocu
transformacije (), preslikati na unutrasnjost kruga {w\lwl=l},
2 Pod kojim se uslovima, transformacijom (), oast {z\/zl < 1} preslikava
na oast {w\/w> 1}?
Resenje. 1 Iz () sleduje
a-cw
z=--.
w-ab
Uslovu jzJ < 1, tj. uslovu z z< 1 odgovara nejednakost
(1) (~-1) ww-(-) w-(ac-ab) iil<aa (-1).
Ako su ispunjeni uslovi
(2) - -= , - =, -1>0,
(1) postaje
(3)
-
ww<----
(-1)
--1
Prve dve relacije u skupu (2) svode se na =, dok treca relacija kazuje da lcl> 1. S ob-
zirom na uslov = izlazi da i 1 > 1.
Prema v nejednakost (3) doija oik
-
(4) ww<aa.
Postavljeno pitanje pod kojim se uslovom oast {zJ1z1<1} preslikati u oast {w!lwl < 1}
pomocu transformacije (). Prema (4) zakljucuje se da vec navedenim uslovima treba pridruziti
nov uslov aa=l, tj. ial=l. .
Prema tome, transfonacija
bz+l
w=a - - Clal=l; =; lbl>l)
z+c
preslikava oast {zjlzl < 1} na oast {w!lwl < 1}.
Primedba. ZadrzavajuCi transformaciju (), odrediti uslove pod kojima se unutrasnjost kruga
{zjlzl=r} preslikava u unutrasnjost kruga {wjlwJ=R} (razlikovati slucajeve: R>r; R=r; R<r).
5.3.14. Oast prvog kvadranta zravni; koja ogranicena lucima krugova

2 2 2
{(, )/(-'.1) + = }, {(, )l(-2-)2+ 2 =2},
{(, y)I (--) 2
+ 2 =(+)2},
1
preslikati na w-ravan transformacijom w= -.
z
112 Komplebna. aualll:a
5.3.15. Odrediti najopitiju ilinearnu transformaciju kojom se krug {zl /z/ = 1

preslikava na realnu osu w-ravni.
az+Q.ia
Rezultat. w= - - . - (~ proizvoljan kompleksan broj; realan broj).
z+e'"
5.3.16. Data transformacija w= z+ (c=FO; ad-bc=FO).

cz+d
Ispitati: 1 da 1i z opisuje pravu koja prolazi kroz tacku z=- .!:.... ako w opi-
c
suje ma koji krug i1i ma koju ravu koja prolazi kroz taCku w= !!...;

2 da 1i z opisuje krug ako w opisuje pravu i1i krug koji ne prolaze kroz tacku

w=-.

Ako a=d, sta opisuje tacka w kada z opise krug {(, y)lx2+y2 +2x=O}?
5.3.17. Potreban i dovoljan uslov da i transformacija z= aw+b preslikavala krug

. n+d
{zjlz/=l} u pravu /al=lc/>0. Dokazati.
5.3.18. Na sta se preslikava oast
{zjim(; -=_~) >0}

2 (z 1 i z 2 razliciti fiksni kompltksni brojevi)
transformacijom w= az+b, gde ad-bc=FO?

cz+d
5.3.18. Ispitati da li se oast
{z!lz-ir/ ~r}
preslikava na oast {w/ /wl ~ 1} funkcijom
. rei (z-a)
Zl-?-W (r (>0) i () R; ).
r2 -(z-ir) (a+ir)
Da li se na osnovu navedenog rezultata moze obrazovati funkcija z1--:;..w=f(z)
koja preslikava oast {zllm z~O} na {w/lwl ~ l}.
Odgovor. Ako r-++ , doblja se trazena funkcija
z-a
z ~ f(z)=b--= (//=1).
z-a
5.3.20. Ako bilinearna funkcija preslikava par koncentricnih krugova na kon-

centricne krugove, ispitati kako se menja odnos polup1ecnika krugova pri ovom
preslikavanju.
Rese.nje. Pretpostavimo da bilinearna funkcija
Az+B
z~w=w(z)=--
Cz+D
preslikava krugove
(1) {zjlz-al=r} i {z\lz-a/=R} (r=l:R)
redo1 na krugove
(2) {wjlw-bl=r 1} i {wjlw-bl=Ri}.
Kako su tacke z=a i z= verzne u odnosu na kruga (1), tacke w=b i w= u
odnosu na kruga (2), mora iti i1i w(a)=b i w(oo)=oo i1i w(a)=oo i w(oo)=b, tj.
+
= --=
D
ili
D
--= -= (::/:0).

, u dva mogucna slu\ja,
Odatle izlazi da
Az+Db-Aa
w(z) D (=;),
odnosno
bz+B 1
w(z)=-- ( 1 +::/:).
z-a
U prvom slucaju
(3) lw (z)-bl= 1~\ lz-a/,

u drugom
I1+1
(4) lw(z)-bl=---.
lz-al
Prema (3) i (4), posmatrana funkcija u slucaja preslikava ne samo krugove (1) nego
i sve krugove sa centrom u . na krugove sa centrom u .
Iz (3) i (4) takode izvodimo zaldjucak da u prvom slucaju odnos poluprecnika ilo koja
dva kruga sa centrom u pri preslilvanju ostaje nepromenjen, u drugom slueaju ovaj odnos
za ma koja dva kruga sa centrom u pri pres)ilqivanju uzima reciproenu vrednost.
5.3.21. NaCi ilinearnu transfonnaciju koja preslikava krug {z//z/~2} na krug

{wjlw+ll=l}, tacku -2 u pocetak i pocetak u tacku i.
z+2
Rezultat. w =
z (1 +z)+2i
Uputstvo. Iskoristiti invarijantnost dvorazmere cetiri tacke
Z1-Z1 Z-Z:a
(z1, Z2, Z3, Zc)=--: - - -
Z1-z, Z3-Z4
u odnosu na ilinearnu transformaciju (i ovo dokazati) i Cinjenku da ilinearna transformacija

preslikava par inverznih taCaka u odnosu dati krt.lg u ir:iYerzne tacke odnosu na sliku tog
kruga.
5.3.22. Naci homograficku transformaciju koja tacke .} i 1 redom prevod.i u

tacke , 1 i . Na sta se tom transformacijom preslikav-a gornja po]uraYan?
Resenje. HomografiCka transformacija
az+b
w= - - (ad--bci:O)
cz+d
+
-=, -=1 i --=,
d c+d
odakle sleduje da ; trazena transformacija
1
Z~W=--.
1-z
Realna osa {zJim z=O} ovom transformacijom prevodi se u realnu osu {wJim w=O}.
1
Kako tacka z 1 =i, ko;a pripada gorn;o; poluravni {z!Im z>O}, ima za sliku tacku w 1 = +i, koja
2
takode pripada gorn;o; poluravni {w!Im w>O}, zakljuc;emo da se gorn;a poluravan preslikava
na samu sebe.
5.3.23. Naci sva ilinearna preslikavanja pri kojima tacke 1 zadrzavaju svoj
polozaj.
Reienje 1. Preslikavan;e
az+b
w=w(z)=-- (ad-bc=l=O)
cz+d
treba da zadovoI;i zahteve
+ -+
(1) w(l)=-=1 w (-1)=--=-1,
c+d -c+d
sto pretpostavl;a da
c+d=l=O, -c+d=l=O
(iz a+b=c+d=O doilo i se ad-bc=O; isto tako i iz -+= -c+d=O).
Iz (1) izlazi
a+b=c+d, -a+b=c-d =::} =, a=d.
Dakle, trazeno preslikavanje treba da ima oik
az+b
(2) W=--
bz+a
Ocigledno ; da doijeno preslikavanje zaista ima trazenu osoinu. Prema tome, fo1mulom
(2) dat opsti oblik takvog preslikavanja.
Resenje 2. Sva ov1:: preslikavan;a data su jednacinom
w-1 : 1
--=K- ( =1= kompleksna konstanta).
w+1 z+1
5.3.24. Odrediti najopstiju transformaci ju

. az+b
Zi-:?'W= - - (ad-bc:Fb)
cz+d
pomoeu koje tacke z 1 i z 2 (z 1 #=z 2) ostaju invarijantne .
. Na sta se preslikava prava koja prolazi kroz tacke Z1 i Z2 pomocu tako doijene
transformacije?
Resenje. Uslov invarijantnosti tacaka z 1 i z 2 glasi
az1+b az 2 +b
W1=---=Z1, W2=---=Z2,
CZ1+d CZ2+d
odakle se eliminacijom, na primer i d, doija tra~ena transformacija
(cz1 +cz 2 +d) 2:-cz 1z2

(1) w=---------
cz+d
Kako (1) homograficka transformacija, zadana prava koja sadrzi tacke z 1 i z 2 preslikava se u
pr3vu ili u krug. Najprostije za trecu tacku zadane prave uz-:ti z 3 = , cija slika tacka
d - z 2 -z 1
w 3 =z 1 +z 2 +-. Ako su tacke w 1 , zc 2 i w3 kolinearne, tj. ako -.-- realan broj, zadana pra-
c z 2 +~

va invarijantna pri transformaciji (1), inace se preslikava u krug koji sadrzi te tri tacke.
5.3.25. Odrediti opsti oik transformacije

az+b
(1) w=-- (ad-bc#O)
cz+d
prema kojoj oast
(2) {zllz-1--i/ ~2}

invarijantna.
Resenje. Uslov da krug {zj/z-1...,-i/=2} invarijantan pri transformaciji (1)
.- ,r;,.i{J (1 +i+ vf ia )+
(3) 1+z+ 2 = _ . ,
(1 +i+y2 1 )+d
pri cemu su i f proizvoljni realni brojevi. Da i oast (2) ila invarijantna potrebno uslow
(3) dodati uslov koji obezbeduje da slika oasti (2) unutrasnjost kruga {wJ/w-1-i/=2}
U tu svrhu treba uzeti jednu tacku z 1 z-ravni, na primer van kruga {z/lz-1-i/ =2}, i napisati uslov

da njena slika w 1 = w (z 1) takode van kruga. Neka z1 = ; tada w 1 = -, dopunski

uslov
(4) 1~ -l-i1~2.
Eliminacijo iz (3) doijamo trazenu trans{ormaciju
a(z--(l+i+vfeia ))+(l+i+yTeiP) ( (1 +i+Vf eia)+d)

W= - - - - - - - - - - ' - - - - - - - - - - - - - - - -
cz+d
pri cemu 17 -1-i l2.

5.3.26. Proveriti da 1i su homograficke transformacije:
z+l
- z + ' z (cos -;-2+ z.s
. 2)

Z~-, z ~ ~ --;; z, z~----
z z
periodicne.
116 Kompl~ksna anallza
imedba. Kaze se da transformacija

az+b
Zl-+--
cz+d
periodina ako postoji prirodan broj takav da
Dovoljno odrediti najmanji broj sa takvom osoblnom. Svaki broj oika kn (k= 1, 2, ...)
zove se period transfonacije.
5.3.27. Transfonacija
lc d #=
az+b 1 1 )
zi-+~
(
cz+d
periodicna ako ispunjen jedan od uslova:
(a+d) 2 =ad-bc, (a+d)~=2 (ad-bc), (a+d) 2 =3 (ad-bc).
Proveriti ovo i odrediti period transfonacije za svaki od ovih slucajeva.
Sta iti ako (a+d) 2 =k (ad-bc) (k prirodan broj)?
5.3.28. Dokazati da skup svih ilinearnih transformacija

az+b
(1) w=--,
cz+d
gde realni brojevi , , i d zadovoljav.aju d-= 1, ci11i grupu u odnosu na i
namu_()peraciju * definisanu sa W1* w 2 =w 1 (w 2(z)), gde 1 transfonacije w1 i
w2 olika (1).
Reienje. Neka
a 1 z+b1
(2) W1=
C1z+d1
gde a 1d 1 - 1 c 1 =l i 2d 2 - 1 11 =1. Na osriovu definicije operacije * imamo
Az+B
W1 * Wz= Cz+D'
gde =1 2 +1z, =12+d12, C=a1c1+c1d 2, D= 1c 2 +d1d2 . Kako AD-BC= 1,

to operacija * zatvorena u skupu datih bilinearnih transformacija.
Svakoj ilinearnoj transformaciji (1) mozemo, sa tacnoseu do jednog skalarnog mnozi-
telja, pridruziti jednu matricu (~) definisanu sa
(w)= 11; ~11

Neposredno se proverava da (w 1 * wJ=M (w 1) (wa).
Koristeci se ovim svojstvom, na osnovu .iednakosti
(Cw 1 * wz) * w 8)=M (w 1 * wz) (w3)=(M (wi) (wJ) (wJ

= (wi) ( (wz) (w8))=M (wi) (w 11 w8)
= M(w1 (w 11 * wa))
5. Konformno preslikavar1je 117
(u Cijem se dokazu koristi asocijativnost matricnog mnozenja) sleduje jednakost
(w1 * W2) * W3=W1 * (w2 * ZV3).

Time dokazana asocijativnost operaciJe *
Ispitajmo dalje da li mogucno odrediti bilinearnu transformaciju w 1 definisanu sa (2),
gde a 1 d 1 - 1 1 =1 tako da ie
(3) W*Wi=W
za svaku ilinearnu transformaciju oika (1 ). Iz (3) sleduje
tj.
(4) ( 1 -1)+ 1 =, ( 1 -I)b+b 1d=O, c1a+(d 1 - l)_c=O, C1b+(d1 -1)d=0.

Kako sistem (4) s obzirom na uslov ad-bc= 1 ne moze imati samo trivijalna resenja, to
za determinantu toga sistema vazi
1 -1 1
1 -1 1
=0,
1 d1-l
1 di-1
odakle doijamo ((1 -1) (d1 -1)- 1 1 ) 2 =0, StO UZ uslov a1d1-blc1=l daje
Ako iz ovoga uslova izrazimo d 1 i smenimo ponovo sistem (4) doijamC\
(1-+1=, c 1a+(l-a 1 )c=O, (a1-l)b+b 1d=O, c1 b+(l-a 1)d=O.

Kako s obzirom na uslov ad-bc= 1 brojevi i ne moraju iti zavisni to dobljamo da sis-
tem jednacina
( 1 -1) x+bt.Y=O,
mora iti zadovoljen za proizvoljne realne brojeve i , tako doijamo da 1 =1, 1 = 1 =0
sto uz (5) daje d 1 =1. Konacno mozemo zakljuciti da (3) vazi za svako w samo ako w 1 =z cime
dokazana egzistencija i jedinost neutralnog elementa za operaciju *
Potraiimo inverzni element date operacije. Neka data transformacija (1) i neka
verzni 1ement za w oznacen

v
- . d 1z
xz+y
sa w- 1 = - us1ova w * w- 1 =z s1 d

uz+v
+=1, +v=, -'dv=1.
Kako determinanta gornjih sistema jednaka ad-bc= 1 #:, sistem ima jedinstveno
resenje x=d, = -, U= -, v=a, tj.
dz-b
w-1=---,
-cz+a
cime dokazana egzistencija i jedins~enost inverznog eleme11ta.
Time dokazano da dati skup grupa_ u odnosu 11: _defiisanu opei~ciju.
5.4. RAZNE TRANSFORMACIJE
5.1. Dokazati dafunkc:ijaz~w=z 2 +2z+3 iunivoko peslikava oast {z\/zl < 1} .

Reienje. Dovoljno dokazati da funkcija z ~ w (z) = z 2 + 2z + 3 dYema razlicitim tackama
unutrasnjosti kruga {zl lzl = 1} ne moze imati jednake vrednosti.
Zaista
/w(z1)-w(z2)I =1Z1 2 +2z1 -z2 2 -2z2 J = lz1 -z2i lz1 +z2+21 ~lz1 -z2I (2-lz1l-lz2I).
Ako iz1I <1, /z2I < 1 (z1 #z2), doijamo Jw (z1)-w Cz2)I >0 ~ w (z1)#w (z 2), cime .
tvrdenje dokazano.
5.4.2. 1 Ako tacka z opisuje pravu {(,)=}, sta opisuje tacka

z2- l
() W=-~?
z 2 +1
2 Ako tacka z opisuje pravu {(,)\= -}, sta opisuje tacka w?

3 Na sta se preslikava transformacijom () deo ravni definisan sa 2 -2>0;
na sta deo ravni definisan sa 2 - 2 <?
5.4.. Dokazati da se transformacijom
(1) W= (l+z)2
1-z
oast {zllzl ~ 1, Im z~O} preslika.va na oast {wl Im w~O}.
Reie11je. Umesto ttansformacije (1) posmatrajmo dve transformacije
l+z
(2) =--, (3)
1-z
Transformacijom (2) oast {z\Jzl.~1, Im z~O} pteslikava se C-ravni oast
(4) {CIRe ~,, Im ~}.
Ako se upotrebe polarne koordinate (C=r ' (), tada se oast (4) definise sa
1
:;;;:;;; -.
- - 2
118
Transformacija (3), tj.

w =r 2 (26i),
preslikava oast (~~ ~ } na sledecu oast w-ravni
{w!O~arg w ~:i:},
tj. na oast {\Im w}, kao sto i trebalo dokazati.
preslikati oast {z\lzl ~1, Im z~O}.

2
5.4.4. Transformacijom w= (z-
z+1
1
)

z 2 -iz-1
(1) z~w= ------,
2iz
gde z=exp (ifJ) (fJ tealno).
1 Dokazati da w realna funkcija od .
2 Ako fJ uzima sve vrednosti iz segmenta [, ~ koj11 putanjuopisujetacka w?
Resenje. 1 S obzi1om da \z\=1, tj. zZ=1, iz (1) sleduje

(zz) z-i (zZ)- z z-i-z 1
W=
2izz 2i =- 2.
Prema tome
1 1
x=cos , y=sinO, =- -=sin --' v=O.
2 . 2
.
2 Za ::;;;:::;: - Jednakosti
0
- - 2
1
=sin 6- - , v=O
2
definisu odsecak [ - +,+ na u-osi.
5.4.6. Na sta se preslikava oast {zl Im z> } transformacijom

(1) W=eai -
z-i
- ( R)?
z+i
Resenje. Transforaciju (1) mozen razloziti na sledece dve:
z-i
Zi--J>-,(Z)= - . , ( R).
z+i
'
Prva transformacija bilinearna i tacke z ~ -1, z= i zc= 1, koje su na realnoj osi z-
ravni, preslikava tacke ' =i, '= -1 i k= -i. Kako kod ilinearne transformacije slika
prave uvek krug ili prava, zakljucujemo da se prava {z\lm z=O} preslikava u krug {'\1'1=1},
koji sadrzi tacke ' ' i '. Kako se tacka zD=i, koja pripada oasti {z\Im z>C}, preslik::t\ra
tacku '=, koja pripada unutrasnjosti kruga {~\i,\=1},imamodase oast {z\Imz>O} pre-
slikava oast {'11~\<1}.
Kako realna konstanta, druga transformacija predstavlja rotaciju za ugao . Prema
tome, oast {zl Im z>O} transformacijom (1) preslikava se oast {w\\w\<l}.
5.4.7. Ako tacka z opisuje svoj.oj ravni prave paralelne koordinatnim osama,
sta opisje tP.cka
a-bez
W=-- (, )?
1-ez
5.4.8. N sta se preslikava duz

(1) {zl Re z=p,-n~Im z~n} ( R)
pomocu transformacije
4eZ-3i ;>
(2) '=--.
5ez+6i
Reienje. Transformaciju (2) razlozicemo na dve uzastopne transformacije z 1-+l;(z)=ez i

41;-i . .
l;i-+w= ,+i-. Uociceri pet tacaka na zadanoj duzi (1) z-ravni
5

ZA=P-in, z=P-i-' z=+i.
. 2
Prva transformacija z i-+ t; (z) preslikava tacke z-ravni redom sledece tacke l;-ravni
t;A = -, l;= -ieP, l;c=eP, l;n=ieP, = -.
Proizvoljna tacka duzi (1) z=p+i Im z (-n~Im z~) preslikava se neku tacku kruga
{~//t;l=eP} l;-ravni, jer realna konstanta.
Druga transformacija t; i-+ w ( t;) ifu.tearna, krug t;-ravni preslikava u pravu ili krug
w-ravni. Dovoljno da utvrdimo kako se ovom transformacijom preslikavaju svega tri tacke,
na primer l; l; i l;c. Redom doijamo
20 2 -18 39 4+
WA= 25 2 + 36 +i 2s 2 +"6' w= -.-,
SeP-6
wc=wA.
Odavde sleduje da se duz (1) preslikava:
1 U pravu{w 1 Re w= ~} ako p=log ~, jer w= i wc=FwA.

. 20 5
2 U krug tw l lw-al=r} ako p#;log ~, jer wc= WA i Im w=.
k se xk wD
ta~
4-
=- +3 na1az1. na rea1. os1. w-ravm,. za cent:ar kruga 1. 1upre~xnik r .
11m
SeP-6
20 + 18
2
1 1 1 39 1
= 2 (w+w)= 25-' i r= 2 lw-wnl = 251-36 .
5.4.9. Sektor
{z \lz/~1, O~arg z~ f }
preslikati pomocu transformacije
(1 +z)2-i (1-z)t
'= . .
1 +z?+i 1-z)2
Uputstvo. Koristiti uzastopne transformacije

W2-%.
w=--.
W2+i
5.4.10. Na sta se preslikava oast {z \ lz\ < _!__} transformac1jom

1 2
w(z)= (1-4z)
1-z
2
?
5.4.11. Preslikati oast
{z\\z\ ~r, Re z~O}

funkcijom
z 2 -r 2 +2rz
Z~W=---
z2-r2-2rz
Uputstvo. Posmatrati jedno za drugim preslikavanja:

.W2-i
W=t~-
W2+i
ili pak
1 r 1
= - z- - - ,
2r 2 z
5.4.12. Dokazati da se transformacijom:

1 w=z 2 prvi kvadrant z-ravni preslikava na oast {w!Im w>O};
2 w=ez pojas {z :O<Im z< ~} preslikava na prvi kvadrant w-ravni;
3 w=cos z pojas {z\-f <Rez< ; preslikava na oast{w\Rew>O};

oast {z\Im z~O} preslikava na oast
1
4 w= - -.
z+i
{w\(Re w) 2 +(Im w) 2 +Imw~O};
5 w= ~-+z prvi kvadrant z-ravni preslikavana oast {w!\w!<l /\Imw>O}.

% z
5.4.13. Svaku od navedenih oasti z-ravni preslikati na w-ravan pomocu trans-

formacije koja pored nje navedena zagradi:
1 {z 1 Im z> 1, \z\<2}
(w=( z-v'
z-v'~ (1-i))
6
2 {z \ lz\ > 2, \z-v'2\ <v12} );
2 (1 +i)
(w=-( 2z+v'~+~)
3
3 {z \ lzl < 1, Jz+il> 1} );
2z-v' +~
(w=( 2z+v~+i) );
3
40 lz+il<l}
2z-v +i /
50 {zJizl <2, O<arg z< >) (-,=(::~::;
60 2mz) ;
{z!lz/<2, lz-11> l} ( w=exp --
z-2
70
80 {zlizi>2, /z-31> 1}
90 {zla<Re z<b} (, R) ( w=exp ( ~ (z-a)));

10 {z IRe z>O, O<Im z<a} (>)
(iv=C~::~::~ )}
Primedba. Pro.veriti da li se navedene oasti pomocu odgovarajuce transformacije preslikavaju
na jednu od oasti
{wllw>O}, {'lollm w<O}.
5.4.14. Odrediti duZinu s slike kruga {zi /zl = 1} pri preslikavanju funkcijom
Z~W=\/z+I.
_
Rezultat. s = -v2 (- , -1)
-- ( beta funkcija).
2 4 2
5.4.15. Na sta se preslikava kruzni kvadrant

(1) {z:/z/ ~l, Re z~O, Im z~O}
funkcijom
1
(2) z~w(z)= , ?
v1+z2
Za z~vl +z2 uzeti g1-anu koja za z=O doblja vednot 1.
Reienje. S obzirom na dodatni uslov w (0)=1, duz z=x (O~x~l) preslikava se funkcijom (2)
1 1 .
naduiw= yl+x 2 (0~x~l), tj. {zo;yZ ~Rew~l;\Im=O}.Duzz=iy(O~;y<l)preslikaYa
1
se napolupravu w= V l-y 2
(~< 1), tj. {w/Re w~l I'lv=O}. Tackaz-=ipreslikavaseutacku
. Luk z=eit ( O~t< ~)

0
w= ima za sliku krivu
t t
cos- - i sin -
W=7= _ _ _ __ 2 2
-v2 cos t
5. Konform.no prestikavanje 123
',
gde ~t < 2" . Eliminacijom parametra t d.obljamo da se luk {z\ izl = 1 Re z > Im .z ~}
preslikava u deo lliperbole
{wl (Re w) -{lm w) 2 =~ Re w> Im w~o}.

2
Kako se tacka z= , koja ne pripada oasti (1), preslikava u tacku w=O, zakljucujemo da
se oast (1) transformacijom (2) uz dodatni uslov w ()= 1 preslikava u oast
{wl (Re w) -(Im w)z~ ~ Im w~o}.

2
Reio D. V. Siavic.
5.4.16. Od1editi jednu- analiticku funkciju zf--?w=f(z) koja ispunjava uslov f(O)= 1
i preslikava oast
{z/ /zl <1,- ~ n<arg z< +}

na ast {w: 1w1 < 1}.
5.4.17. Obrazovati jednu analiticku funkciju z!--?w=f(z) koja preslikava oast
{z \ 1z1 < 1, < arg z < ~ }

na oast Im w> , pod uslovom da f(O) =0.
5.4.18. Odrediti analiticke funkcije z !---? w=f(z) (z=x+iy) koje krive () iz

xy-ravni peslikavaju na krive () uv-ravni tako da :
1 Ugao izmedu tangente krive () u preslikanoj tacki (0 , v0) i u-ose jednak
uglu izmedu tangente i potega krive () u posmatranoj tacki (0 , 0);
2(; Ugao izmedu tangente i potega krive () u presHkanoj tacki (0 , v 0 ) jednak
uglu izmedu tangente i potega kriYe () .u posmatranoj tacki (., 0);
3 Ugao izmed11 tangente i potega krive () korespondentnoj tacki (~ vo)
jednak uglu izmedu tangente krive () u posmatranoj tacki (0 , 0) i x-ose.
Rezultat. l' w=a Log z--; 2 w=bza; 3 w=bea::: (>; kompleksna konstanta).
Primedba. Ovaj proem sastavio V. Janekoski.
124 Kompleksna anaUza
5.4.19. Dokazati da svaka transformacija kompleksne ravni koja. ne pomera

pocetak i odrzava sva rastojanja, i1i rotacija i1i rotacija komblnovana sa ogleda-
njem realnu osu.
Relenje. Ako w=f (z) transforma~ija kojoj rec, formulisani uslovi mogu se izraziti jed-
nakostima
(1) /f(zJ-f(zJ/ = /z1 -z,/,
(2) /(0)=0.
Iz (1) i (2) najpre s.leduje da za sva z
(3) lf(z)/=/z/.
Dalje, za svako z 1 i z 1 vazi
jf(lz1/)-/Cz1l)j = jlz1l-/z2lj = /IJ<lz11)j-lf(lz2!))j,

to znaci da , pod pretpostavkom z 1 :#, z 11 :; ,
(4) /(lz1l)//(lz11/)>0.
Iz (3) i (4) izlazi
(5) f(lz/) = lz/tzi,
gde argument ne zavisi od z.
Prema (1)
(6) jf(z)-f(lzl)l=lz-/zl/.
Ako se stavi, s obzirom na (3),
(7) Z=/z/e8i, j(z)= /z/ePi (, / R),
gde funkcija od z, i s jedne strane, zbog (5),
(8) lf(z)-f(lzl)/=/z/ /ePi~eai/=2/z/ 1sin {~ 1,

s druge strane
(9) lz~/zl/=lz/:eSi-1/=2/z/I sin~I
Prema (6), (8) i (9), za z:;CO,
Odavde izlazi da mora iti zadovoljena jedna od jednakosti

fJ=a+8+4k, P=a-8+2(2k+1)n, fJ=a-0+4kn, fJ=a+8+2(2k+1)n (k.~ Z).
Moze se, dakle, eti d~
(10) =+ i1i =-8.
Pri tome, za odredenu funkciju z i-+ f(z) zadovoljena jedna od jedntosti (10) za svako
z. U protivnom sluaaju i po$toj8Ii konipleks~ b~ojevi
Z1=/z1/ef'1i i Z1=/Z1/Ai
cakvi da 01 :;k, 8 17'/ur (ke Z) i
s. Konformno preslikavanje 125
Medutim, tada i iz jednakosti

\ \lz 1 \e(a+,)i- \z 2\e(a-B2)i\ 2= \!Cz1)-ICz2)i 2 = \z1 -z2\ 2 ~ \ lz 1 JeO~i-\z 2 jeB2i \2
\, posle sredivanja, cos (8 1+0J=cos (01-0 2), izo da ili 8 1 +8 2 =8 1 -8 2 +2.k ili 01+8 1 =
~81+02+2kn,
tj. i1i 01 =kn ili 2=kn, sto u protivrecnosti sa pretpostavkom.
Dakle, prema (7), u sluc.aju { =+ 8 za svako z
f(z)=\z\eOi eai=zeai,
u slueaju {=-0
(z)=\zje-Bieai=ze-ai za svako z.
Time ustanovljeno da posmatrano preslikavanje predstavlja ili rotaciju rotaciju kom-
inovanu s_a ogledanjem realnu osu.
Primedba. Uz pomoc geometrijskih rasudivanja moze se dati kraCi dokaz. prethodnog izla-
ganja i , medutim, cisto analiticko tretiranje proema, shvacenog kao zadatak nalazenja op-
steg resenja funkcionalne jednacine (1) pod uslovom (2).
5.4.20. Odtediti krive linije u z-ravni koje se trarisformacijom z t+W=z+_!_ pre-

z
slikavaju krug {wl lwl =2 }.
,2
5.4.21. Neka data transformacija z t+W=z+ - (>). Dokazati sledece oso-
z
ine te transformacije:
1 Par konjugovanih tacaka z i i preslikava se u par konjugovanih tac,ka
w i w;
2 Tacke z1 i z2 koje su simetricne odnosu na imaginarnu osu z-ravni
preslikavaju se tacke w1 i w2 koje stt simetricne odnosu na imaginarnu osu
w-ravni;
3 rug {z l lzl =} preslikava se dZ {w\-2 c<Re w~2 , Im w=O}.
2
5.4.22. Neka data transrmacija z t+W=z+ ~ (>). Ispititati na sta se pre-
z
slikava
1 krug koji. saddi tacke (, ) i (-, );
2 krug koji sadrzi tacku (-,, ), t:acka (, ) se nlazi unutra8njosti

tog kruga.
5.4.23. Odrediti harmonijsku funkciju (, ) i-+u (, ) koja neprekidna oa
sti G={(x,y)\ \x\< ;, .>} i kcja zad<?voljava konturne uslove (-;,)=

=(~ ,)= (>) i (, 0)=1
RelenJ~ Pretpostavimo da postoji hanonijska funkcija sa navedenim svojstvima. Tada po-
stoji furtkcija v takva da z=x+iy 1~ f(z)=u(x,y)+iv(x,y) anaUtiCka funkcija. S obzirom na
zadate konturne uslove zak.ljueujemo da vaii
(>),
f(x)= 1+iv(x, )
Odatle neposredno sleduje da se oast G funkcijom f preslikava na oast G1={w 10<

<Re w<l}, se postavljeni proem svodi na odredivanje an::liticke funkcije ~ preslikava
oast G oast G1.
Oast G preslikavase transformacijom z1-+w1=sinz oast G'={w11 Imw1>0} (vi-

1 W1-l
deti zadatak 5.2.15), oast G' transformacijom w11-+ w=-_log--, gde log t=logltl +
nz w1+l
+iarg t (~ g t<2n) na oast {w 1O<Re w<l} (videti zadataks.2.16). Stoga trazena funkcija
.f glasi
1 sin z-1
/(z)=-,log-.--.
ni s z+l
Odatle, posle kraceg racuna, doijmo
2 (cos \
(1) (, y)=Re f(z)=- arctg - - } .
shy
Primedba. Moze se dokazati da funkcija , definisana sa (1), jedinstveno resenje postavljenog
proema.
6. KOMPLEKSNA INTEGRACIJA
6.1. Dokazati jednakost

z~
z n+I_z n+1
z, zndz= 2
+l
1 ( Z, n # -1 ).
Primedba. Ako negativno, putanja kojoj se vrsi integracija ne sme da sadrzi tacku .
6.2. Dokazati jednakost

~ dz=- f d,=1,
1 1
pod uslovom da kontura u z-ravni kojoj .se vrsi integracija ne sadrzi tacku .
6.3. Neka je-g realna diferencijailna funkcija na intervalu [, ], i neka kom-

pleksna neprekidna funkcija na [g (), g ()]. Dokazati formulu
g(b)
f f (g (t)) g'(t) dt= f f (t) dt.

g(a)
6.4. Izracunati integral z sin z dz, gde duz koja spaja tacke i i.

6.5. Izracunati lz-llldzl.

jzj=l
6.6. Dokazati da
. ~- 2nr__
(lal :Fr).
1
1Z1-
;f, lz-al 2 -lla\ 1 -r2 \
6. 7. Dokazati da integral funkcije z ~ 2- duz polukruga koji spaja tacke -1

z
i 1 jednak -i, odnosno ni, zavisno od toga da 1i polukrug lezi iznad ili ispod
realne ose.
127
6.8. Neka su 1 i 2 dve zatvorene konture, tako da kontura 2 potpuno obuh-

vacena konturom 1 , i neka tacka pripada oasti koja se nalazi izmedu ovih kon-
tura. Dokazati jednakost
f(a) =~ " /(z)
1
dz-- . f(z)_dz,
2ni " z-a 2ni '; z-a
gde neprekidna zatvorenom prstenu, i regularna otvorenom prstenu koji

ogranicen krivama 1 i 2
6.9. Neka su funkcije f i g regularne unutar zatvorene konture . Dokazati

z z
f (z)g'(z) dz=f(z)g(z)-f (a)g(a)-Jf'(z) g(z) dz,

gde se integracija vrsi ilo kojoj konturi koja pripada oasti int .
6.10. Neka regularna funkcija oasti {z/lzl <R 1}, i neka la/ <R<R1
Dokazati jednakost
(l) () =~ "
1 ,', R2 -aa
(z-a) (R 2 -za) f(z) dz,

gde C={z/lzl=R}.
Na osnovu formule (1) i~vesti Poissonovu formulu
2
1
2 2
__ . f(rei 6 ) = - R -r (Rei'P)

dtp (O<r<R).
2 R -2Rr cos (0-rp)-r2
2

6.11. Koristeci se Cauchyevom integralnom fonulom, izracunati sledece integ-

rale:
C={z\lz+i/=3};
C={z!lz/=2};
~dz, C={z\lzl=2};
f z 2 -:--l
40 1 dz C={z!lz+ll=l};
f (1 +z) (z-1)3 '
50 eZ dz ~1= {z\/zl= ~},

Ci z (1 ....:..z)s
-2= {z/lz/ = ~},

3 = {z\lz-11= ~};
6. Kompleksna integracija 129
1 d.z C={zpzl=r, /a/<r</b!} (nE N);

' [ (z-a)n(z-b) '
70 co;z d.z, C={zpz/=1};
go ~os z d.z, C={zj/z/=l}.

z 2 +2z
6.12. Neka funkcija regularna disku {zjlz-a/ <R}. Dokazati da tada

za O<r<R
2:r
'()= .!. (6) -i d(J,
nr

gde (6) oznacava realni deo od (a+1ei 8).

Reienje. Uop~te, ako
{1
(1) () d6=0,

gde 61-+rp ()= (O)+iv (8) kompleksna funkcija realne promenljive , tada takode
{1
(2) f; () dO=O.

Zaista, (1) povlaci

{1 {
() dO= v (0) dO=O,

odatle sleduje (2).

Pod uslovima zadatka,
2
0= f (z) dz=ir f (a+rei 8) ei8 dO.

1 z-a /=r
Odatle, prema prethodno ustanovljenom, imamo
1 2 .
(3) 0= - (a+rei8) e-8 dO.
2r

S druge strane, prema Cauchyevom integralnom obrascu za prvi izvod, doijamo

2
f' ()= f (a+rei8) -i d.

1
(4) - - (
2nr
Sablranjem jednakosti (3) i (4) doija se

2n
!'()= _!_ (0) -~ d(J,
r
0
9 Ko1npleksna analiza
130 . Kompleksna anaUza .
oduzimanjem
. 2
f'(a) = ~ Q () -i8 d(),
:
gde Q () oznacava imaginarni deo od f (a+rei 8 ).
6.13. Neka su z 0 , z 1 , ~ zn-i afiksi tacaka kojima krug {z/1z-a/=r} pode-

ljen na j'ednake delove.
Proveriti da li tacna jednakost

2: 1czk)
lim k_=_o_ _ = ~ - f (z) dz
n-++co 2ni /z-al=r z-a
i navesti za koje funkcije ova jednakost vazi.
6.14. Izracunati krivolinijski integral
__!:____11 dz,
': 1+z .
duz konture koja se sastoji od duzi i polukruga nad .
, . .. . . aez + be 2 z + e3 z
6.15. Za koJe vrednost1 koef1c11enata 1 tegral funkc11e zi-+ - - ---
. z -3z+2
2
iti uniformna funkcija promenljive z?
6.16. Odrediti modul i argument funkcije , definisane sa f(z)=ezm ( N) i od-

rediti granice kojima teziti modul kada se z beskrajno udaljava raznim prav-
cima z-ravni. Kolika vrednost krivolinijskog integrala
1c:=i)mdz,
gde elipsa sa centrom tacki z=O?
6.17. Izracunati kompleksan integral = z dz, gde proizvoljna zat-

c
vorena kontura.
6.18. Odrediti oiku realnih od.1enih integrala realni i imaginarni deo krivo-
1inijskog integrala
lm= ( +z) ezz-m dz (mE N),

gde = {z/lzl=r}.
6. Kompleksna integracija 131
Koipleksnom integracijom takode izacunati realni i imaginarni deo datog

krivoliriijskog integrala.
Izracunati brojne vrednosti integrala za m=5, 6, .. 1, 11 i uociti jednu
aritmeticku pravilnJst brojiocima tako dobljenih vrednosti, kada su one svedene
na najprostiji oik.
6.19. Dokazati da se Cauchyeva nejednaost (videti 0.2.25.) svodi na jednakost

ako i samo ako f(z)=Czk, gde su i k konstante.
6.20. Izracunati integral
1 . f(z) dz (a=F 1),

2ni (z~ 1) (z-a)

gde zatvorena kontura koja ne sadrzi tacke z= 1 i z=a, funkcija f regu-

larna oasti U int .
6.21. Ako _ polinom ciji stepen najvise , dokazati da
---'--- dz=O,

P(z)
zn+i (z-a)
={z l lzl=r},
gde aE{z l lzl <r}.

6.22. Neka z ..+f (z) regularna funkcija na disku {z l lzl<l}. Dokazati da
. f(z) dz= {!(), ako lal <1,

z-a f ()-! (1 /), ako lal > 1,
gde ={z l lzl =1}.
6.23. Neka deo deo glatka kriva i neka njena slika dobljena p('lmocu
z ..+z, tj. pomocu simetrije odnosu na x-osu.
1 Dokazati da funkcija z ..+fcz) neprekidna na ako funkcija z ..+f (z)
neprekidna na . .
2 Dokazati da
f(z)dz= f (z) dz.

3 Dokazati da
:f1 (z)dz= -: !~:) dz,

gde C={z l lzl=l}.

132 Kompleksna alializa
6.24. Neka polinom stepena ~ 1, i neka .G jedno~truko povezan ~~t

kojoj pripadaju sve nule polinoma . Pretposta,v1mo da f regularna funkc1Ja
u oasti G. Stavimo
R(z)=-1 f(t) P(t)-P(z) dt, Q(z)=
2ni (t) t-z
-1:
2ni
f(t) -~ -dt
(t) t-z
(zEG).
G G
1 Dokazati da R polinom stepena <-1 ida Q regula.rna funkcija u G.

2 Dokazati jednakost
(1) f (z)=P(z)Q(z)+R(z) (zEG),
gde par (Q, R) definisan datim integralima jedini. par koji obrazuju regularna
funkcija i polinom stepena <-1 za koji vaZi (1).
Ako g racionalna funkcija ciji polovi pripadaju osti G, 'dokazati da
0
polinomni deo te funkcije definisan sa

E(z) =~ g (t) dt (zE G).
2ni t-z
G
Reienje. 1 Izraz (P(t)-P(z))/(t-z) polinom t i z, stepena~n-1. Stoga -R'polinom
z stepena ~-1. ' . . . .
Kako t1-f(t)/P(t) neprekidna funkcija na G, Q regulania funkcija u G. Zaista, imamo
Q(z)-Q(z') . 1 f(t) 1
z-z' = 2.i P(t) (t-z} (t-z') dt,
G
i postoji gramcna vrednost ovog izraza kad z'~ z.
2 Imamo 1 f(t) P(z) + P(t}-P(z)

P(z)Q(z)+R(z)=-. --) dt
2ni P(t t-z
G
=.~ f(t) P(t) dt = ~ f(t) dt=f(z),

2ni P(t) t--z 2ni t-z
G G
na osnovu Cauchyeve integralne form~e.
Pretpostavimo da PQ+R=PQ1+R1, gde par (Q1, R1) zadovoljava iste uslove kao
par (Q, R). Tada P(Q-Q1)=Ri-R. Izraz na desnoj strani ove jednakosti polinom ste-
pena ~-1 koji se anulira u svim nulama polinoma , dakle bar puta. Stoga Ri-R=O,
odakle neposredno sleduje Q-Q1 =.

3 Ak stavimo
' g= / = Q + R., gd
' R 1'1nom stepena. <
=-. 1, imamo
.
Q(z)= ~ 1
f(t) - - dt= ~ g(t) dt.
2ni P(t) t-z 2.~ t-z
G . G
Medutim, kako R polinom stepena ~-'1, zakljucujemo da Q(z)=E(z), odakle sleduje
1
E(z)=-. -
g(t)
- dt.
2.~ t-z
G
Nastavak na strani 280.

7. TAYLOROV 1LAURNOV1D
7.1.1. Nekaje(z71) =(+i11 ) nizkompleksnih brojev:atakavda : ~ i neka. su

+ + +
redovi L Zn L z,.2 konvergentni. Dekazatida tada i red Ilz\ ~konvergentan. 1
n= 1 = 1 n=-1
+ +
Reienje. Iz konvergencije reda L Zn . sleduje konvergencija reda L ~ iz konvergencije

n=l n=l
+ +
reda L z" sleduje konvergencija reda L ("-'-). Na osnovu pretpostavkex 11 ~ imamo

n=l n=l
2
(L ~k) = L: Xk
1
+2 L ~pXq~ L Xk2 ~0 (m>n).
k=n k=n ~<q~ k=ta
+cxi + 1
Ako ~ + , tada nalazimo da ostatak reda L xk" i veci od ostatka reda ( L1\,1}
k=l k=l
+ +
to znaci da iz konvegencije reda L ~k sleduje k9nvergenclja reda L: xk"

k=l k,,,;,1
Stoga iz jednakosti
+ + +
L lzl" = 2 L Xk"- L (Xk ~ 1

Yk
1
)
n=l k=I k=-1
sleduje tvrdenje, s obzirom da su. reda na desnoj Sti'ani ove jednakosti .konvergentna.
7.1.2. Dokazati da za sve konacne vrednosti z vde formule:

+ +.
. tn+l
l
o ~ zn
18-= ~ !; 2.sin z= '' (-J)n (2n+l)!
~
z. ;
= n=O
+ +0
3 cosz= ~ (- J)n ztn ; 4 ch z= ~ z2n

~ (2n)I ~ (2)!
n=O =
133
7.1.3., Dokazati da r~voj.

+
(1+z)a= 2 (%) zk ( )
k=O
vaZi za svako z za koje /zl < 1, pri cemu uzeta ona grana funkcije z1-+(l +z)a
koja za z=O uzima vrednost 1.
1
7.1.4. Funkciju z1-+f(z)= - -2 razviti u Taylorov red u okolini tacaka:
l+z
1 z=O; 20 z- 1.
--, 3 z=-1.
2
Takode razviti u red funkciju f u okolin1 njenih polova.
U svim slucajevima odrediti poluprecnik konvergencije reda.
Reienje. 1 Koristeci se formulom za zblr konvergentne geometrijske progresije imamo
1 +
f(z)= 1 +z2 = L (-l)k.z2k
k=O
za svako z za koje lzl < 1, tako da poluprecnik konvergencije R= 1.

2 Kako vazi identitet
+ .
= f 2 (-l)k(~)k+i ((+-i)k - (+.)k) (z-+(,
k=O l . . :'~,
to
data funkcija razvijena u potencijalan red u okolini tacke - . Poluprecnik konvergertcije
' .2
moze se odrediti kao odstojanje tacke razvoja doi najizeg singulariteta date tunkcije. Tako do-
.
ijamo R= -
-v
, s obzirom da su singulariteti u tackama z=i, z= -i.
.
2 .. ' ~. . '. . . .
3 Slicno, imamo
1 . i ( 1-i l+i 1 )
1+z2 = 2 -2- 1-i - -2- ~i--
1- - ( z + 1) i"7" - . (z+l)
2 ' . 2
+
1 . '
=i
2
k=O
--((1'7'-i)k+l_(l+i)k+l)(z+l)k,
2k+2 ' .

gde poluprecnik konvergencije R =v2.
7. Taylorov i Laurentov red 135
Singulariteti date funkcije su z=i, z= -i.

Razvoj date funkcije u potencijalni red u okolini z=i doijamo na osnovu transformacije
+
1 i 1 1 1
--=
1+ z
2
-- --+
2 z-i 4
.
i
- z-i2.+-'(.!_)
4L 2
'k
(z-i)k.
1--(z-i) k=O
2
Poluprecnik konvergencije R=2.
U okolini tacke z = - i imno
1 2 1 1
--= --+-----
1 +z
2
z+i 4 i

2 cz+i)
Poluprecnik konvergencije R=2.
7.1.5. Proveriti i obrazloziti rezultate:

+
10 sh z _ 1 +
7--;
..2: (2k+l)!z
1 k-l 2
(lzl>O);
k=I
1 1 2
5 2
20 ---=-+1---z--z
z (z +1)
2
+ z 2 6
(0<\zl <1);
+
30 1 - 2:zk~2 (O<lzl<l);
z2 (1-z)
k=O
+
= - Lz-k- (lzl> 1);

k=O
/ 40 z-1
z2
=
+
2: (-l)k (k+ 1) (z- I)k+1

k=O
(lz-1\<1).
7.1.6. Razviti funkciju f potencijalni red okolini tacke z 0 , gde :
10 1
f(z)= 1+z+z2' z 0 =0, z 0 = 1+i;
20 f(z)=sin 2 z, z 0 =0, z 0 =-1;
30 f(z)=VZ, z 0 = 1, z 0 =i:n;
40 f(z)=V z 2 -1, z 0 =0;
z-n
50 f(z)=-. -, Zo=:7t;
s1n z
60 log (iz+V' 1-z2 ), z 0 =0, Zo=i;
70 /(z)=arctg z, z 0 =1.
Primedba. Ako funkcija multiformna, napisati razvoje za sve mogucne grane funkcije.
7.1.7. Razviti funkcije

0 1
1 z~--, 2 z~---
ez+1 2 chz+I
u potencijalne redove u okolini tacke z=O i odrediti njihove poluprecnike konver-
gencije.
7.1.8. Dokazati da razvoj funkcije

z z2 +--zk)
z~f(z)=l-(l-z) (-+-+
1 2 k
u okolini tacke z=O oika
f(z)=bk+1 zk+1+k+2 zk+2+ ... '
gde su svi koeficijenti bk+l' bk+ 2, ... pozitivni.
7.1.9. Proveriti da li tacan razvoj:

__1_ _ _ _1_ (_!_+~+ ... +_!:_+~+ , ) (< //< lz/ < /bl),
(z-a) (z-b) - z z2 2
1 (- -
2 2
=--+-+
- z z 2 3
).
(0</al<lbl<lz/).
Resenje. Iz identiteta
(z-a) (z-b)
sleduje razvoj koji vec naveden u tekstu zadatka.
Z3_/zl > lbl doblja se
2
1 ( 1 1 ) 1 (- -2 )
-- - = - - + - - + ...
(z-'a) (z-b) - z-a z-b - z 2 z3
7.1.10. Razviti funkciju z ~ stepenima osnove: 1 z-a i 2 z-b.

1
(z-a) (z-b)
Resenje. 1 Kako
1
(z-a) (z-b) (z-a) 2
---,
-
1--
z-a
za lb-al<lz-al vazi razvoj
(z-a) (z-b)
Za lb-a/ > lz-al imamo
1
(z-a) (z-b) a-bz-a z-a
1 ( 1
- z-a
-+ L
+
(z-a)k )
.
(b-a)k+i
1-- k=O
ih-a
7.1.11. Proveriti da li su u vainosti razvoji:

1 +
1 - = -
z-2
""'-z-
L 2
(lzl<2),
n=O
+ 2"
= ""'-
L z Clzl>2);
n=O
+
2 (z ~ I)-1 (z-2)- 1 = 2: (1-2-n- 1) z" (lzl<I),

n=O
+ +
=- 2 2-n-l zn - 2: z-n (1 < lzl < .),

n=O n=l
(lzl>2);
1 + .
3 - - =
(z-1)'
2 (+l) zn
=
(lzl <1),
= L (-1) z-n (lzl> 1);

n=2
4 _1_=
~-~
(-)-( 1 +;;
L
(m+l) lm+n-1) Z'')'
! ~
(lzl<lal),
n=l
+
= _!___ + ""' (+l) (+-1)
(lzJ> lal);
zn L
n=l
! zm:rn
gde mE N.
Uputstvo.
1 -1
1 Za lzl<2 poci od - = .
z-2 2(1--i)
1 1
Za lz1>2 poci od - - .
z-2 z(1-~)
7.1.12. stepenima osnove z dati sve Laurentove razvoje funkcije

1
z~----- (/al<Il<lc/).
(z-a) (z-b) (z-c)
7.1.13. Razviti funkcije :.

1
1 z~--; 2 z~--- ( )
z+a 1+2z-z1
redove oika
( )
i odrediti njihove poluprecnike konvergencije.
7.1.14. Ako /zl < 1, dokazati

+ z2
1 arctg z= "" ( -1) - - - ;
~ 2+1
n=O
+ . 1 1 z2n
2 (arctg z) 2 =) (-I)- 1 ( 1+-+ +--)-.
- 3 2-1
n=l
7.1.15. Ako lzl> 1, dokazati

arctg z=(sgn Re z) _::_ (__!_--1-+~- )'.
2 z z 3 5z"
7.1.16. Razviti funkciju z1~cos (-z-)'

1-z
Laurentov red u o!{olini tacke z= 1,_
koji konvergentan u oasti {zi \z[ > 1}.
7.1.17. Ako niz brojeva 0 , 1 , definisan pomocu jednakosti
(1+ ~
2!
+ z2 + .. )-1 =
3!
~
!
+1 ! z + 2!az2 + ... '
i
dokazati sledece formule:
+ 22
20 cotg z= "" (- I) _ _2z2-1
L (2)! '
=
30 th z= ~ 22 22 _ 1) 2 z2-1.
n=l (2)!
Primedba. Brojevi 0 , ... nazivaju se Bernoullievi brojevi.
7.1.18. Dokazati formul

+ '
( ~ ( z - : )) = 2 zn,
. n=-oo
2
gde =_!_ Jcos (nO-csin)d.

2

7.1.19. Dokazati da za > vazi forula

+:
(z + 2: 2
) = L z,
=-
. 1
(--) 2
gde . .
2
f cos ( sin () (1-cos ())-) ec(coslJ+cos' ) dO.
2

7.1.20. Dokazati da
-1.
ch (z + ~ ) =+ ~ ( Z + ~ ) ' 11
=l.
gde
1 2:
,1 = -- cos ch (2 cos fJ) du, .
2.

i ispitati konvergenciju datog d.
7.1.21. Data funkcija , definisana sa
(l) (~)= (l~z)2

1 Razviti funkciju Taylorov red okolini tacke , i odrediti poluprecnik
konvergencije.
2 Dokazati da funkcija univalentna oasti G={zijzj<l}.
1
R esenje. 1 Neka g (z) = - - . Tada
(1-z) 2
z 1 +:
f. g (z) dz= -
1-z
= ""zn
L..
(lzl < 1).
=
Stoga
g (z)= 2 zn-i,
n=l
najzad imamo
+:
(2) f (z)=zg(z)'= L z (lzl < 1).

n=1
Poluprecnik konvergencije reda (2) 1.
2 Da ismo dokazali da funkcija f univalentna, dovoljno dokazati da iz f (z)=f (w)
sleduje z=w. ,
Neka f (z)=f (1), tj.

z w
(3)
(1-z)2 = (1-w) 2
Iz (3) dobljamo zw 2 -(l +z 2) w-+-z=,0, odakle nalazimo w=z i w= - .

z
Medutim, kako lzl < 1, imamo da 1 ~z 1 > 1, ~to znaida tacka _..!._ pripadaoasti G.
z
Prema tome, jedino resenje jednacine (3) u oasti G ro=z. T.Une smo dokazali da t'unkcija /
univaler.tna oasti G.
Primedba. Funkcija f vezi sa uv Bieberbacovom hipotezom, koja glasi:
Ako funkcija F, predstavljena Taylorovim redom
+
F(z)=z+ ,Lanzn,
n=2
univalentna u disku {z 1 lzl < 1}, tada vaZi nejednakost_

(4) lanf ~n (=2, 3, . ).
Funkcii /, definisana sa (1), predstavJja granicni sluaj u Bieberbachovoj hipo.tezi, jer
zan;u vaii =n (i prema tome Janl=n). funkcija se naziva Koebeova funkcija. Jednakost
u (4) vaZi i za fu"nkciju z-:e-nf(enz), gde / Koebeova funkcija i aER. znci da nejeda
kost (4), ako tana, l moguena.
-Ispostavilo se da Bieberbachova hipoteza veoma slozen proem. Iake po8'tavljena jos
1916. godine, do sada ; dokazana samo u sledeCim slueajevima.: n= 2 (Bieberbach. [11},. n= 3
(Lowner [2}), n=4 (Garabooian-Schiffer [}, n= 5 (Pederson-Schiffer [4]},, i n= (Pederson [51
i Ozawa [6, nezavisno jedan od drugog). Elementaran dokaz Bieberbachove hipoteze za n=4-
dali su Charzynski i Schiffer [7], za n= 6 Ozawa [8}. .
Medutim, data su razna ogranicenja za koeficijente univalentne funkcije koja su sla-
ij, ili specijalnija, od postavljene hipoteze" Tako, primer, Littlewood [9 dokazao da
lanl <; Dieudonne [10] dokazao Bieberbachovu hipotezu pod uslovom da su koeficijenti
realni. Milin [11] dokazao nejednakost lanl < 1.243,. Fitzgerald [12']: ' dao bolju ocenu
la1"I ~ V7/6 ,...,1.0802, Horowitz [13] jos bolju ocenu lanl ~(209'/140) 1 t 6n< 1.0691,.
Takode su dokazane lokalne ocene koeficijenata kao i ocene. za Re: , pod~ dopunskim
uslovima. Takvi su, na primer, rezultati (v!deti [14], [15], [16]):
lasl~6 i l1~8 ako . 0~2-la2l~e;,
Re 8 .~8 .ako a2ER i 2~0;
3 3 5
Re as ~-8 ako :;-4 a 2 2 ER, 4-2 0-2 3 + -8 a2 3 ER i larg 2 < 7 .
Drugi podaci u vezi sa Bieberbachovom hipotezom, i uopste sa univalentim funkcij ama
mogu se naCi u knjizi [17] ili u ekspoziciji [18] koja sadrzi oimnu literatu. Istrazivanja koja
se odnose Bieberbachovu hipotezu daas predstavljaju veoma aktuelnu proematiku~.
Literatua
1. L. Bieber.ba: die Koejfizienten d jenigen Potenzeichen, we/Che eine schlichte

Abildung des nheitskeises vemitteln. . P:reuss. Akad. Wiss. Berlin, Sitzung-
berichte (1916), 940-955.
2. . Lwer: Untesuchungen schlichte konf Abbildungen des Ei1iheitskeises /.
Math. Ann. 89 (1923), 103-121.
3. . R. Garabedian and . Schiffer: the.Biebebach t / the fouth
coejficient. . Ratioal Mech. Anal. 4 ( 1955), 427-465.
4. R. Pederson and . S'chiffer: proof the Bieberbach conjectue-jor the fifth coefficient.
Arch. Rational Mech. Anal. 45 (1972), 161-193.
5. R. Pederson: the ih t the sixth coejficient. Arch. Rational
Mech. Anal. 31 (1968), 331-3-51.
6. . Oza..wa:. the Biebehach t / the sixth coe.fficient. KOdai Math. Sem.
Rep. 21 (1969), 97-128. -.
7. Z. Charzynski and . Schiffer: w proof the Bieberbach cojecture or the ourth.

coef!iciet. Arch. Rational Mech. Anal. 5 (1960), 187-193.
8. . Ozawa: elemetary prooj the i'eberbach coj'ecture or the sixth coefficiet..

KOdai Meth. Sem. Rep. 21 (1969), 129-132.
9. . . Littlewood: iequalities i the theory juctions. Proc. London Math. Soc.
(2) 23 ,1925), 481-519.
10. . Dieudonne: Sur lesjoctions uivalents. . R. Acad. Sci. Paris 192 (1931), 1148-1150.,
11. 1. . Milin: k koeficientov odolistih jukcii. Dokl. Akad. Nauk SSSR 160
(1965), 769-771.
12. . . Fitzgerald: Expoentiation certai quadratic i'equalities jor schlicht juctios
Bull. Amer. Math. Soc. 78 (1972), 209-210.
13. D. Horowitz: Coefjicient estimates jor uivalent polyomials. . Analyse Math. 31 (1977)
112-124.
14. . Ozawa: local maximality jor the coefficiets and . KOdai Math. Sem. Rep.
. 20 (1968), 440-441. .
15. . Ozawa and . Kubota: the eighth coefjicient uivaletjuctions. . Anal. Math.
22 (1970), 323-352. .
16. .Ozawa and . Kubota: the eighth coef!icent uivaletfunctios . ~Odai Math.
Sem. Rep. 23 (1971), 1-59.
17. 1. . Milin: Odolistm'e fukci(i ortoormirovaie sistei. Moskva 1971.
18. S. . Shah: Analytic junctions with uivalent derivatives and entire junctions ex-
ponential type. Bull. Amer. Math. Soc. 78 (1972)~ 154-171.
19. . Landau: Ober schlichte Funktionen. Math. Z. 30 (1929), 635-638.
20. G. . Goluzin: koefficientah odnolistnih junktii. Mat. Sb. 22 (64) (1948),
373-380.
21. I. . Bazilevic: Ulucsenie ocenok koefficientov odnolistnih junkcii. Mat. Sb. 22 (64)
(1948), 381-390. .
22. 1. M.-ilin: Ocenka koejficientov odnolistnih junkcii. Dokl. Akad. Nauk SSSR
160 (1965), 769-781.
23. D. . Horowitz: refinement jor coefficient estimates univalent junctions. Proc.
Amer. Math. Soc. 54 (1976), 176-178.
24. D. . Horowitz: jurther refinement jor coefjicient estimtes univalent junctions.
Proc. Amer. Math. Soc. 71 (1978), 217-221.
25. N. . Lebedev, 1. . Milin: koefficientah nekotorih klassov analiticeskih junkcii.
Dokl. Akad. Nauk SSSR 67 (1949), 221-223.
26. N. . L~b~dev, 1. . Milin: koefficientah nekotorih klassov analiteceskih junkcii.
Mat. Sb. 28 (70) (1951), 359-400.
27. 1. . azilev1c: teoremah iskazenija i koejficientah odnolistnih junkcii. Mat. Sb.
28 (1951), 147-164.
28. . S. Robertson: remark the odd schlicht junctiolls. Bull. Amer. Math. Soc.
42 (1936), 366-370.
29. R. Askey, G. Gasper: Positive Jacobl polynomial sums . Amer . Math. 98 (1976),
709-737.
30. . . FitzGerald: The ieberbach conjecture: Retrospective. Notice. Amer. Math.
Soc. 32 (1985), 2-6.

7.2. IZOLOVANI SINGULARIETI
7.2.1. Date su funkcije

1 - cos z ez - 1 - z
z r+ f (z) = ---- , z r+ g (z)= . ( ).
zG za
Za razne vrednosti parametra odrediti singularitete ovih funkcija koji se

nalaze na konacnoj daljini.
zr+ G(z)= _z_.

z-1
Ispitati singularitete funkcija: z r+ G (z), z r+ eCz), z r+ Log G (z).

Kakva za njih tacka z= ?
7.2.3. Odrediti singu1aritete funkcije f, definisane sa:

1 f(z)=(1-:-z) 2 sin -
1
-; ~ f(z)= _1_.
1 --z
sin -
z
Relenje. 1 Funkcija f ima singularitet tacki z = 1. Da ismo odredili prirodu tog singulariteta,
razvijmo furi.kciju f Laurentov red okolini te tacke. Nalazimo ,'
+ 1 )2+1 . + (-1)7i ( 1. )2-1

f(z)=(1-z)2 L (-l)n
n=O (2+1)!
(
-1-z = L ---- -
n=O (2+l)! 1-z
'
odak1e zakljucujemo da z= 1 esencijalni singularitet funkcije /.
Da tacka z= 1 esencijalni singularitet funkcije f moze se dokazati na osnovu sledeceg
opsteg tvrdenja:
Ako pol k aaliticke fukc~ie, tada moze iti tacka nagomilavanja / te funkcije.
1
Funkcija f ima nule: 1--- (= 1, 2, ... ). Tacka nagomilavanja tih nula Z= 1.

Prema tome, z= 1 ne moze iti pol funkcije /, vec esencijalni singularitet.
142
Da ismo ispitali prirodu tacke z= , uvedimo smenu z= 1 /t. Funkcija t 1-+F(t)=

1 ) (t-1)2 . t . . . . . ~
=! ( - = - - - sin - ima pol prvog reda tack1 t=O, odakle zakl)ucemo da ) tacka
t t2 t-1 .
z = pol prvog reda funkcije /.
2 Funkcija/ ima proste polove u tackama z=__!_ (= 1, 2, ... ) i tacki z= . Tacka

z= nije izolovani singularitet funkcije /, jer ona tacka nagomilavanja njenih polova. Dr~im
reCima, funkcija moze se razviti u Laurentov red u okolini tacke z=O.
7.2.4. Odredi ti singulari tete funkcij :
10 z f--+
s
. z-

2; 2 Zf--+ - -- .
Log (z-i) '
3 zf--+ VArsh z ( N).
Ispitati prirodu tacke z= .
7 .2.5. Neka z=a esencijalni singularitet funkcije f. Uvedimo oznaku

() = max \! (z) \.
lz-al=u
Dokazati da za svako k > vazi
lim ek ()' = + .
Q-+0
7.2.6. Neka C={tl\tl=} i neka funkcija tf--+f(t) regularna oasti

{tl ltl ~}. Izracunati
F(z)= _!__ f(tz) dt.
2ni sin (t+z)-sin (t-z)
7.2.7. Koliko od koordinatnog pocetka udaljen najizi singulaet funkcije

z f--+ f(z) cos 2z, ako r poluprecnik konvergencije razvitka funkcije t 1-+ f (t)
Taylorov red okolini tacke t=O?

1 ez-1
Zf--+f(z)=-; log (-z-) .
Ispitati prirodu njenih singulariteta. Konstruisati krivu y=f(x) za realne
vrednosti . Videti da 1i ta kriva ima sredista simetrije i u koliko tacaka ona preseca
pravu = za >.
7.2.9. Data elipsa sa velikom poluosom i ekscentricitetom . Naci povrsinu
obrtnog elipsoida dobljenog kad se data elipsa obrce oko svoje ose $imetrije na
kojoj se nalaze zize. Smatrajuci tu povrsinu kao funkciju od i stavljajuci e=z,
ispitati tu funkciju.
1 Naci singularitete te funkcije i vrednost za z=O..
2 Razviti ovu funkciju u red stepenima z.
7.2.10. Integraliti diferencijalnu jednacinu dy =(-1) cotg .

dx
Za koje vrednosti konstante integral ostaje realna funkcija za sve realne vred-
nosti promenljive ? Ispitati onaj integral za koji takva konstanta najveca. Naci
sve njegove singularitete i ispitati kako taj integral varira kad opise zatvorenu
putanju koja obuhvata 1, ... , uzastopnih singulariteta.
7.2.. Neka su z~P(z) i z~ Q (z) dva polinoma koji nemaju zajednickih nula.
Odrediti vrednosti promenljive z koje i mogle da budu polovi funkcije
1 d 2u . (z)
z~f(z)=--, gde =-.
dz 2 Q (z)
Ako nula reda k polinoma , sta za funkciju f?
7.2.12. Naci opsti oik one analiticke f1kcije z~f(z)=f(x+iy) Ciji realni
deo nekafunkcija od +. Ako (0)>0, i ako jef'(O) cetvrtom kvadrantu :ravni
f(z), kom se kvadrantu nalaze singulariteti funkcije z~ - -?
1
f(z)
7.2.13. Neka jedan pr'Jizvoljan 1 oika =Re'Pi (R i realni i R,,.'> ).

1
Odrediti sve korene transcendentne jednaCine ez = (z=x+iy). Dokazati
da svi oni leze na krivoj
1
x2+ys- --=,
log R
i da ih ima beskonacno, mnogo okolini pocetka. Dokazati da tacka z=O esen-
1
cijalni ~ingularitet funkcije i~ez.
7.2.14. -Odrediti singularitete funkcije f, definisane sa

1
f(z)= (z+1) (e 11z+1) .'
i osnovu toga odrediti oast konvergencije Taylorovog reda funkcije f oko-
lini tacke. z=O.
Naci najveci realan broj R takav da Laurentov red funkcije f okolini tack.e
z=-1 konvergira za svako z koje pripada oasti {zlO<lz+l/<R}.
Izracunati integral
1 dz
f (z+l) (e 11z+l) '
gde_je = {z\ \z+ll= ~ }

7.2.15. Ako f analiticka funkcija .oasti koja ogranicena konturom ,
.
kojoj ima polove Pi> ... , i ako Gk ( --) glavni deo Laurentovog reda funk-
1
. Z-Pk .
cije f tacki Pk (k= 1, ... , ), dokazati d~
!()= i
k=lr
Gk ( -- )
1
Z-Pk
+ _!_. .1 (z) dz,
2nz z-t;
gde proizvoljna tacka pomenute oasti.

7.2.16. Ako funkcija ima esencijalni singularitet tacki , dokazati da i funkcija

z~ - -
1
takode ima esencijalni singularitet u toj tacki.
f(z)
7.2.17. Data diferencijalna jednaCina
Odrediti opste resenje w=w (z, ) ove jednaCine za n=, 4 singularitete

ove funkcije.
Primedba. Za n=2 videti:
D. S. Mitrinovic - . Gross\vald: r 4932. Amer. Math. Monthly 68 (1961), 1013
-1014.
7.2.18. Odrediti opste resenje w=1 (z, ) jednacine
( R)
i singularitete nkcije z 1-+ w (z, ).

Primedba. integraciji ove diferencijal~ jednaci11e videti:
. Kamke: Differenti"algleichungen. Losungsmetlioden tmd Lszmgen:i Bd. I, 6. Auflage. Leip-
zig 1959, S. 540.
7.2.19. Neka anaticka funkcij koja tacki z==a ima izolovani singulari-
tet. Dokazati da ako f(z)=O(lz-al-n) kad z-+a, tada ie tacka pol funk-
cije .f ciji red nije veci od .
7.2.20. Odrediti singularitete fnkcija
zez
z~--- z~-----: ( parametar)
z sin az sin az
prosirerj kopleksnoj ravni.
7.2.21. Neka funkcija ima otklonjiv singularitet u tacki z:.=0. Dokazati da

ako Jeg11la1-na prstenu {z!O< Jzl <R} i ograicer oasti {zl\21 <R}, tada
na jedinstve nacin mogucno doptiniti definiciju fukcije I u tacki z=O tako
da I d regulama u svirn. tackama oasti {zilzl<RJ.
Reienj12. Neka fkcija g definisana sa g(z)=z 2 /(.z). FtJc:ja f; : J!:p1:-:::kid~1a i diferenci-
jailau svakoj tacki oasti {zi lzl<R} i vazi g(O) =. T<>.k:o,Je ;1.~" -
g 'ro)
, = 1n -
g (z)
- :.= 1, .~: (z)
, = .
z-+0 Z z~O
Na osnov toga zakljucujerno fk.cija g re?,U.ra u ~~l:-~; { "'i jzi < R} i d vR;~i
l:(z) ~=b 2 z-l 3 z3 + ,
s obzii01 1ia g(O)=g'(O)=O. O<iatle eposredo sie(luje da
f(z)=b 2 +b3 z+ ,
1 Kompleksna analiia
to nas primorava da definiciju funkcije u taCki z=O dopunimo sa (0)= 2
Literatura
. Flanders: Removae singulan'ties analytic functions. Ame1. Math. Monthly 69 (1962),
654.
7.2.22. Neka su funkcije : R--*R i F: ~ definisane sa
()=(- : 2 ) , =i=O (xER) i ()=;
F(z)=exp (-z1 2
), z =i=O (zEC) i F(Q)=O.
Ispitati prirodu tacke za funkcije i F.

Rezultat. Funkcija f diferencijailna u tacki =, i svi njeni izvodi su neprekidne funkcije
u toj tacki.
Funkcija F ima esencijalni singularitet u tacki z=O.

8.RACUN S
8.1. IZRACUNAVANJE OSTATAKA
8.1.1. Odrediti ostatak funkcije z ~ (z+a) eZ ( konstanta) za pol z=O.

. z'
8.1.2. Odrediti ostatke sledecih funkcija:
1 z~~, 2
0
z~-7'
cos z
z'-1 z
3 z ~ sec (nz), 4 Z ~ z 2 (z- 8).
8.1.3. Uniformna funkcija f ima tacku z=a kao pol reda . Koji uslov treba d.a
bude ispunjen, da z ~ ff(z) dz bude uniformna funkcija okolini tacke z=a?
Resenje. Kad razvijemo funkciju f u Laurentov red, doijamo
- ~ ( ) _1 _
J(z)= 0 + 1 (z-a)+A 2 (z-a) 2 + + -z-a + + (z-ar
- -
Funkcija z ~ f(z) dz uniformna ako _ 1 =0, tj. ako ostatak za pol z=a jednak
nuli. ostatak ima vrednost
1 dn-1
- - lim - - ((z-a)n f(z)).
(-1)! z-+a dzn-i
8.1.4. Data funkcija g, definisana sa

(c-a)k (-)" (z)
g(z) (k, 'llE N),
(z-a)k (z-b)"(c-z)
gde f regularna funkcija i gde su , , tri razlicite konstante, takve da
f(a) f(b)f(c) :;60.
Odrediti ostatak funkcije g tackama z=a i z=b.
8.1.5. Odrediti ostatke funkcije

e11z z1'
z~F(z)=- ( N)
1+z
za njene polove i esencijalne singularitete u prosirenoj kompleksnoj ravni.
147
Reienje. Tacka z=O esencijalni singularitet, z= -1 pol prvog reda funkcije F. Stavimo
li z= lft, doijamo
F(z)=F ( ~) = tn-i ~: +t)

Tacka t=O, tj. z= , pol reda -1 (> 1) funkcije F.
Da ismo izracunali ostatak za singularitet z=O, podimo od redoya
+:>
z+1
="'L"' (-li
___!__ zk Clzl<l).
k=O
Proizvod ovih redova jedan LaurentoY red, konvergentan za Jzl < 1 (z =/=-). Koeficijent
1 .
uz - -
zn+1
1 1 1
(+l)! - (+2)! + (+3)! - ... '
tj.
1 1 1 1
(1) - - -2! + -3! - + -! ( neparno);
1 1 1 1
(2) - - + - - - + + - ( parno).
2! 3! !
Prema tome, ostatak funkcije F za z=O (1), odnosno (2).

Ostatak za pol z= -1 (-l)n -1.
Kako zir svih ostataka funkcije f u proirenoj ravni jednak nuli, imamo
Res f(z)=- Res f(z)- Res f(z),
Z=cx:> Z=0 Z=-1
odakle sleduje
1 1
-- Resf(z)= - ( - - - - + + (-1)......:.1 +(-l)n+i -1) -(-1)
. 1
- ,
z=cx:> ! (-1)! 2!
tj.
1 1 1
Resf(z)=- - + - - - -(-1)-.
z= ! (-1)! 2!
8.1.6. Odrediti ostatak funkcije

z 1-+ _!_ ( 1+ _1_ + __1 - + ... + _1- )
z z+1 (z+1) 2 (z+1)n
u tacki z=-1.
Rezultat. - .
8.1.7. Neka su/ ig dve regularne funkcije i neka z=a nula drugog reda funkcije
g, i uz. to f(a) ;i:O. Dokazati da .
f(z) 6/'() g"(a)-2/(a) g"'(a)
Res-= . .
z=a g(z) g"()"
Ako z=a prosta nula funkcije g i ako f(a) #=, dokazati da tada
Res f(z) = f'(a)g'(a)-f(a)g"(d)
z=a g(z) 1 g'(a)8

8.2. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI
8.2.1. Izracunati
gde = {(x,y)lx 2 +y2 --2x-2=0}.

z
Resenje 1. Funkcija z"+j(z)= na konacnoj daljini i;:aa dva pola z=l dru-
(z2-1)2(z2+1)
gog reda i dva pola z = i prvog reda.
Tri od ovih polova nalaze se u krugu , dok rol z= -1 izvan kruga. Primenimo
Cauchyev metod ostataka, imamo
1=2ni L Resf(z),
gde L Resf(z) zbir ostataka funkcije f za polove z=l z= i. Ostatak funkcije f za pol
drugog reda z = 1 ima vrednost:
~(cz-1)2 )=-_!_,
lim z
z4-l dz (z 2 - l) 2 2
(z +1) 8
1
Za pol z=i ostatak - . Najzad za pol z= -i
8
.1 ni
ostatak - . Tako doijamo = - ,
8 4

Reienje 2. Uzmimo krug sa sreditem u tacki z=O,

dovoljno velikog poluprecnika. Prema slici imamo
jednakost
f(z) dz= f(z) dz+ f(z) dz

(c={zj/z+ll=e}, gde takvo da lezi izmedukrugova i ).
Integral f(z) dz tezi nuli, kada poluprecnik kruga neizmerno raste. Integral !(z) dz

trazeni integral . Najzad integra1 f(z) dz ima vrednost 2ni z!.e:_ f(z).
1

149
Prema tome, imamo

ni
J+2ni Res f(z)=O ==91= -
z=-1 4
Varijanta resenja 2. Kako

Res f(z)+ Res f(z)+ Res f(z)+ Res f(z)+ Res f(z)=O,
z=OO z=i z=-i z=l z=-l
imamo
2ni ( Res f(z)+ Res f(z)+ Res f(z)) = -2ni ( Res f(z)+ Res f(z)),
z=i z=-i z=l z=oo z=-1
tj.
f(z) dz= -2:ni(z~e~ f(z)+ z~~s f(z)).

1
No, kako z= nula petog reda funkcije , imamo Res f(z)=O, stoga
Z=OO
f(z) dz= -2ni Res f(z)= ::!_.

';f Z=-1 4
Ovu varijantu resenja 2 dao Z v

Pop-Stojanovic.
t=u+iv
Resenje 3. Ako izvrsimo smenu z 2 = t,
doijamo
1 . dt
= 2 '; (t-1) 2 (t+1)
,
( 1 kontura prikazana na slici).

1 1
Kako Res = -
(t-1) 2 (t+1)
t=-1 4
1 1 . d ..
Res = - - , 1 bu uc1
t= 1 (t-1) 2 (t+ 1) 4
da pol t = -1 obuhvacen konturom 1
dva puta, i
l=~.2ni(2~ - ~)= ~
Trece resenje dao D. Dokovic.
8.2.2. Tacka z opisuje krug () poluprecnika r sa centrom u tacki z= 1. Odre-

diti sliku ovog kruga pri preslik~vanju funkcijom z '+(z)= +z i ispitati kako va-
. 1-z
rira ova slika kad r varira.
Ispitati da li integral f(z)dz zavisi od r.

Rezultat. Vrednost integrala -8.ni.
., . kv
8. 23 I zracunatl . 1lJS
.. k'1 integra
. 1 .
';
sin z dz
\z\=2 1 +z+z2+z
8. Ra~u ostataka 151
8.2.4. Izracunati krivolinijski integral

1- dz (nE N)
'
lzi=l
(z-a)"(z-b)"
slucajevima:
1 /al<lbl<1; 2 /al <1</bl; 3 1</al<lbl.
2ni (2-2)!
Rezultat. 1 1 =; 2 1=(-1)"-1 --------- 3 1=0.
(-1)! (n~l)! (a-b)tn-1
Generalizacija. Ako r=l=a i :F, izra~unati dati integral duf kruga {z/lzl=r}.
8.2.5. Izracunati tg z d.z ( N).

lzl=n
Rezultat. - 4ni.
8.2.6. Izracunati krivolinijski integral - 1- dz, gde pozitivan broj r nije oika
' shz
lzl =
(nE N).
8.2.7. Neka funkcija definisana ~ f(z)=cotg ~-

iz
1 Odrediti singularitete funkcije ;
2 IzraCunati integral 1= f(z) dz, gde = (z jlzl = : .
8.2.8. Izracunati krivolinijske integrale:

e2iz_5z __z _(2_z2_-_1_)_ d.z.
--d.z z d.z
z+2i ' ' (z2 + 1) sin (n/z 11 ) ' ' Z-1) 11 cr-1)2
12z-ii=2 lzl=r lz\=r

1
f---dz,

2-cos z

gde segment prave koji spaja tacke ilog _!_i log 2.

2
Uputstvo. Staviti (iz)=t.
8.2.10. Proveriti rezultate:
---dz=2ni
10 cotgz .
(cotg 1-1);
z (z-1)
Jz!=2
2 -1 -dz= -l-~~, ={(,)/ 2 -+ 2 ++=0}.

t 1+z" 2v2
8.2.11. Konstrui~ati krivu () definisanu jednacinom \ ~\ = i izracunati integral
= = dz duz petlje krive ().

Reltat. = 2m.
~.2.12. Dokazati
sh(1z+_!_ )
~
~
ch zcotgz dz=2ni
1
2
.
(n=O, 1, 2, ... ).
lzl= (+~) sh2-
Relenje. U oblasti {z/1zJ ~( +~ )} (=, 1, 2, ...)funkcija z - /(z)=ch z cotg z ima polove

prvog reda u tackama z=k (k=O, 1, ... , n). Ostaci za ove polove su:
Res/(z)=ch k (k=O, 1, ... , n).
z=ktt
Prema tome, imamo
sh(+~)
f(z)dz=2ni(1+2Lchkn)=2ni ,
1
11 ( +1)
z= k=1 sh-
2
2
to i trebalo dokazati.
8.2.13. Izraeunati sin z dz, gde elipsa

z 2 (z11 -1)'
{~l/zl+lz-il==k, k>I, k=FI+v2}.

8.2.14. Izracunati krivolinijske integrale:
.
s-
11= ~dz, (r>O; , ; lbl #r2).

\z\=r z +
(1) = (Z-a)- 1 (b-z)- 1 (z2 +z-2)dz (O<lal<r<lbl).

lzi=r
Reienje. Kako zz=r2, integral (1) postaje
(2) l= z'+l dz
lzi=r (r 1 -az) (bz-r 2)
.. z'+ 1 . r 11 r2
Funkc1Ja z 1-+ nna polove z 1 = - 1 z 2 = - , od koiih samo z 2 lefi u
2
(r -az) (bz-r 2)
krugu {zjJzl =r}.
8. Ra~un ostataka 153
r 8 + 4
Prema tome = 2ni - - - -
4r2 (-)
Re~~enje R. . LuCica.
Primedba. Posatrati takode slucaj kada r< lai i r< ibl.

G~neralisatC
8.2.16. Izracuati krivolinijskj integral
= (z) ( __!.._ + __!_ + + --1- ) dz,

lz!=r z z-- 1 z-k
gde
P(z)=a0 +a 1 z+a 2 z 2 + +ak zk,

i gde r ( :f: 1, 2, ... , k) pozitivan broj.
Resenje. 1 Ako O<r< 1, tada se konturi naJ.azi samo d singularitet funkcije
k 1
z r+ f(z)=P(z) ""' - ,
~ z-v
11=0
to esencijali singulari tet z=O.

1
Ostatak funkcije I za z=O lcoeficijent uz - u razvoju
z
1
( + i z-t- +akzk) ( 1+ -z -1 zii-1 + )
+ 2!
njeg_ova vtednost
1 ak
Res f(z)=ao+ -
z=O. 2!
+ + - -
(k+l)!
Prema t
k 1 k

'
(P(z)""'
~
- ) dz=2ni'
-~
""' - " .
~ (v+l;!
(O<r<l).
+! =r v=O v=O
2" Integral moze se napisati u ik
lv= P(z) z-~v dz (<<.

lz-v\=r;i
Integral lv ima vrednost
1
Da ismo odredili ostatak, stavimo z-v=t u P(z) -- , doijamo
z-i
P"(v) 1 1 1 1 )
e11 tP(t+v) =
, P'(v)
( P<._v)+ -1-!
t+ ~~. t 2
2!
+ +. ~-
P<k)(v) ) (
k!
tk 1+ - - + - -1 + .
1! t 2 !. t
1
Koeficijent uz -
t
1 1 1 1 1 1
P(v)+ - - P'(v)+ - - P"(v)+ + - - - p(k)(v)
1 ! 2! 2! ! k! (k+l)! .
Iz ovog sleduje
k 1 1
J"=2m' - _ _ p(s) (v).
~ s! (s+l)!
s=O
Ako v<r<v+l, tada
" k 1 1
=2'' "' - _ _ p(s)(p).
L L, s! (s+l)!
p=Os=O
Ako r > k, tada
k k 1 1
J=2ni L L. s.I -~-,P(S)(p).
(s , 1).
p=Os="O
Generalizacija. Izracunati integral

izl=r
(2, , a"zm-v )(k2 " 1) dz,
v=O v=O
z-v
gde r pozitivna konstanta #: 1, 2, ... , k.
eaz
8.2.17. Dokazati da integral - 1 - 2 d.z uzet duz prave {(, )!=} (>) od
2i z
- de+ ima smisla za sve realne vrednosti parametra i jzacunati njegovu
vrednost za <, =, > .
8.2.18. Funkcija definisana sa j(z)= J- - .

2z-1
z+l
1 Koliko vrednosti ima ta funkcija proizvoljnim tackama? Koji su njeni
singulariteti i kakva tacka z~ ?
2 Pomocu racun~ ostatakai zracunati integral - 1 (z)
z
dz duz kruga {zj/zl =2}.
3 Odrediti nekoliko prvih clanova tazvitka red funkcije okolini tacke

z= i odrediti poluprecnik konve1gencije tog reda.
8.2.19. Odrediti onaj parikularan integral diferencijalne jednaCine

dw 2
- +2zw+Aew +Aw w2 =0
dz
( kompleksan broj sa pozitivnim realnim imaginarnim delom) :~-oji za z=O
doblja vrednost w= .
])okazati da taj integrat ima beskonacno nog(} polova i da svi oni leze na
jednoj pravoj koja prolazi koz pocetk z-ravni.
8. Racun ostataka 1.55
Izracunati krivolinijski integral = w d.z, uzet duz kruznog kvadranta

Ciji poluprecnik R, i izraeunati lim .
R-++co
8.2.20. Odrediti opstu analiticku funkciju f, ciji realni deo ima oik (, )=
g (x+y)+h (-). Odrediti funkciju f tako da integral
_1 f(z) d.z
2ni z 2 -1 ;
uzet duz kruga {z \lz-p\ =lp\}, bude jednak ili 1, prema tome da 1i <
i li >.
8.2.21. Odrediti opstu analiticku funkciju f Ciji realni deo ima oik
(, y)=g(x2-y2).
Odrediti zatim funkciju F zadatu integralom
z
F(z) = f (! (z)-f ()) d.z.

Kolika vrednost integrala

z2
()= F(z)-F(l) d.z,

koji uzet duz kruga sa centrom u tacki a.i poluprecnikom 2. Odrediti () za

sve poloz tacke u kompleksnoj ravni.
8.2.22. Neka luk deo kruga K={z\\z-z0 /=r} cije Re krajnje tacke 1, 2
doijaju kao presek dve poluprave, sa pocetkom u tacki z 0 , koje zahvataju ugao
i kruga . Pretpostavimo da luk ~ negativno orijentisan, i da ()i argument
tacke Pi (i= 1, 2).
Dokazati sledeca tvrdenja:
1 Ako
(1) lim (z-z 0 )f(z)=A,
z-+zo
.tada
(2) lim f(z) d.z= -iAa.
-+0
2 Ako lim (z-z 0)f(z)=A, tada

Z-+CO
lim f (z) dz= -iAa.

R-++co
CR
3 Neka z 0 =0, 1 =0, 2 =n. Akp
(3) Iimf(z)=O,
Z-+CIO
tada
(4).
156 Koiple.ksna analiza
kdsenje. 1" Na osovu (1) mozemo staviti

(z-z 0 )f(z)=A -t-g(z),
gde lim g(z)=O. Odatle dobijamo
z-+.::o
g(z)
f(z) = -- +---,
Z-Zo Z-Zo
tj.
f(z)dz = -
1
-dz+ g(z) dz.
Z-Zo Z-Zo
Stavimo z=z0 +eei. Imamo

.
1
{5) f

- - dz=iA dO=iA (0 2 -0 1)= -iAa.
z-zo ,
S druge strane
--dz
(6) g(z) 1
~ sup /g(z)/=a sup /(z-z0 )f(z)-AI ~ ( ~).
Z-Z0 , 8
1

Iz (5) i (6) sleduje (2).

2 Dokaz potpuno analogan dokazu tacke 1, te ga stoga izostavljamo.
3 Imamo
emiz f(z) dz= emiR (cos o+i sin ) ! (Rei) Reii d.

CR
Na osnovu pretpostavke (3) za dato > postoji R 0 tako da //(z)l<s za sve z za koje
/z/>R 0 i.O<arg z<n. Preina tome, kako /emiRcos/=1, za R>Ro imamo

\
CR
emiz f(z)dz \ ~ eR f -R d -R

sin = R ( ] in 'd8 + l
2
-mR '
10
'd8)'.
Ako poslednjem integralu stav1mo =-t, doijamo
:;
2
1 emizf(z) dz 1 ~2eR -R sin dO.
CR
Medutim, na osnov_u Jordanove nejednakosti, imamo

"'
2 2 '
2R e-mRsindO;;;; 2eR. (- 2
mRO) dO= ~ (1-e-mR)< ~.

Oda tle sleduje (4).
Priinedba. Tvrdenje 3 ( ponekad i tvrdenja 1 i 2) cesto se naziva Jordanova lema.
Nastavak strani .
8.3. INTEGRALI TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCUA
8.3.1. Ako su i realni, tada

211
dt 2

a-ib ~os t =' 2 +2 (>),
2
(<).
Resenje. Stavi li se eit=z, dati integral postaje
2dz
lzl=;-1 bz2+2aiz+b
i(~v- 2)
Nule funkcije z ~ bz2 +2aiz+b su z =
Ako >, tada se jedino n\Ila Z1 nalazi u krugu {zl\z\=l}. Ako <, tada se jedino
nula z 2 nalazi u ovom krugu.
Primenom Cauchyeve teoreme ostacima neposredno se doijaju napred navedene for-
mule.
Interesantno da vrednost integrala realna, mada podintegralna funkcija imaginar11a.
Primedba 1. Izr~Cnati ovaj integral bez primene raeuna ostataka.
2 dt
Primedba 2. Izraeunati integral (, R).
+ cos t
0
8.3.2. Naci analiticku funkciju f koja na krugu {z!lzl=l} ima vrednost

1
(q; argtlffient promenljive z; realna konstanta).
a+icos<p
Primenom racu.na ostataka, na osnovu gornjeg, izracunati
2 d<p
I(a)=f--
a+i:. cosm

Ispitati ponasanje integrala I () kad tezi ntili.

Priedba. Videti zadatak 8.3.1.
157
8.3.3. Data kompleksna funkcija F koja zadovoljava sledece uslove: FCz2 =0

z
za z=O; F(z) realno za z realno; F analiticka funkcija i nema singulariteta za
lzl~l.
Ako f(x, y)=Im F(z) (z=x+iy), dokazati da , za /t/ <
2 (}
(1) I- t s f (cos , sin ()) d()=:iF(t).
1-2tcos+t2
0
Re8enje. Najpre imamo
2 t sin t sin () F (eif:J)

1- (Im F (i)) dfJ= Im ( . dfJ).
1-2t cos O+t 11 .1-2t cos O+t2
0 0
lzvrsimo li smenu ei=z, dobljamo
l=Im ( zs-1 F~z) dz )

lzl=l 2 (z 2- ( t+ +)z+l)
Jedini singularitet podintegralne funkcije koji se nalazi u jedinicnom krugu pol z=t,
na osnovu Cauchyeve teoreme
t 11 - l F(t))
l=Im ( 2ni =Im (inF(t))=nF(t),
2(r-+) t .
jer na osnovu pretpostavke F(t) realno.

Redigovano prema resenju D. Tosica i D. Dokoviea.
8.3.4. Izraeunati integral

:rr
l= sin2 nx dx ( nula i1i prirodan broj).

Reienje 1, Ako se pode od fo.rmule
sin2n = (;!~~ (
COS 2nx- (~n) COS (2n-2)x+ (~) COS (2n-4)x+
1 (2n)I)
+ (-l)n2 (n!)I
neposredno se doija
l - .:: (2)!
- 22n (nJ)I
Relenje 2. Ovaj se integral mofe izraeunati pomoeu raeuna ostataka. U tom cilju posmat-
rajmo integral
+2il= sintn-1x (cos x+i sin ) dx= eix sinan-1x dx.

-:rr -:rr
8. Racun ostataka 159
Ako se stavi eix=z, doija se

. (- l)n (z2-1)m-t
ln+2il= --- ------dz.
22-1 z2n-1
\z\=1

2
Koeficijent uz _..!._ u izrazu (z -l)m-i ima oblik (- l)n ( 2n-l), jer
z zm-1
Prema tome
ln+2il= 2
::_ 2 (
2
n;l) ~ ln=O, _ _ _ (2-1)
1- 22-1
Doili smo, dakle, isti rezultat kao ranije, jer
2(2-1) = (2)!.
(!)2
Resenje 3. Integral In mozemo izraeunati i na sledeci naCin. Smenom eix=z, integral 21 postaje
(-1)" (z2-J)2n
21= 22ni '.1 z2n+i dz.
\z\=1
Ostatak za pol z=O (-1)" (';,"), jer
Prema tome ln= ~ .

( 2 ) isti rezultat koji smo ranije doili, samo sada u dru
22"
goj formi.
Resenje 4. Formula
:
(1) 1 = sin2"x dx= ~

2
(2)

((~) bro;)

moze se dokazati matemati&om indukcijom.

Pretpostavimo da formula (1) taC:na za neko , posmatrajmo integral
: :
In+ 1 = sin 211 +2 dx= sintn+i.x (sin dx)

: :
= -sin 211 cos / +(2n+l) sinua cosx dx

=(2+ 1) I-(2+ 1) l+.
Odavde se doija
2+1
In+i=--1".
2n+2
Na osnovu (1) 1
:; (2) 2+ 1 :; (2+2)
ln+1= 22 2+2 = 22+2 n+l .
Dakle, formula (1) tacna za +1 ako tacna za .
Formula (1) tacna za n=O.

Ovim zavren induktivnj.: dokaz.
8.35. Pomocu racuna ostataka izracunati integral

2
= cos2 nx cos 2rx dx (, r=O, 1, 2, ...).

Resenje. Najpre
2
1
= 2" cos 2nx cos 2rx dx,
::
-2
:r
2 1 2
1
J+il= 2" cosmx ( 2rxi) dx {I = .2" cos 2nx sin 2rx dx).

-2 -2"
Ako se stavi e2i"=z, doija se
- i (z+1) 2n
J+il= - - ----dz.
22 zn-r+i
l.r.l=l
d n-r= " z ~ (z+.. l) za 1 z=

2
........0, ostatak fiu nkCIJe . ( Zn ' . Z taJ. sIu\;.. d !Jaxno
- zn-r+l -1
Ako n-r<O, tada =.

Prema tome, imamo rezultat
(~1),
(n~r-1).
Generaliacija. Izraeunati integral

2
cosmx cos dx (,=, 1, 2, ... ; m+p parno).

8.3.6. Izracunati integrale:

2
10 r cosmx dx 2 sin sin dx; cos dx;
1-2 cosx+a 2 ' 1-2 cos + 2 1- cos
0 0
4 (sin mx)log(l-2a cos +2) dx; 5 (cos ) log (1-2 cos +2) dx,

gde N i 6 R.
Reienje. 2" Podirno od kompleksnog integrala
. .
sin imx

sm cos

s s
l1+il 1 =
-
1-2 cos + 2
dx+i
-
1-2 cos
-
+11
dx=
f
-
1-2 cos + 2
dx.
Ako se stavi ix=z, posledn}i integral postaje

. 1 (zZ-1) zm--1
l1+il1 = - dz.
2 (az-l)(z-a)
/zl=l
Vrednost ovog krivolinijskog integrala
mRes/(z) (lal <1),

z=a
i1i
Re~ /(z) (ial > 1),
ni
z=a
1
(z 2 - l) zm- 1
gde f(z)=
(az-1) (z-a)
Kako
Resf(z)=am-1 , Re~
1 f(z)=a-m-
1
,
z=a z=a
doijamo
_!_ -1
------dx=
sin sin 2
(mEN).

1-2
cos + 2
1 _
2
1
--1 Clal > 1),
8.3. 7. Dokazati formulu

2
1 dx= 2nlcl
f

( cos + sin +) 2 ( 2 -2-2)i2
. dz . .
Resenje. Uvedimo smenu e1x=z, dx= -:- i posmatraJrno tegra1
iz
l= ~ _z_dz,
i ' P(z) 2
\z\=l
- '\/2- 2 -- 2
gde P(z)=(a-i)z 2 +2cz+(a+i), Z1,2=
-i
1 1 Kompleksna analiza
182 Kompleksa analiza
Kako z 1 z 1 = a+ib
dna d nu1 z 1 11
samo
- . - i /z 11 /z 2 1=1, to 1 z 2 u d"lS k u
a-ib
{zl/z/<1}.
Prema tome
1=8:n: Res/(z).
Kako

Res f(z)
z=zi
2::
1 za > lz1I < lzal I==:_ (-"-)3/3 ;
2::
2 za < /z 2/<z1/paje/=- ( 2 - 2 - 2)3 ,
odakle dobljamo
2:: lcl
1=-----
(-2-2)3/3
8.3.8. Izracunati integral

d.x

sin2x
( =1= ; =1= 1).
(1-2 cos +") (1-2 cos + 2 )
.
Resenje. Smenom ix=z integral

sin2
]=
f
-
(1--"-2 cos + 2) (1-2 cos
.
+ 2)
~
svodi se na .kompleksan integral

1 ~ (z 2 -1) 2
- 4i ' z (az-1) (z-a) (bz-1) (z-b) dz.
lzi=l
(z2-1)2
Funkcija zi-+f(z)= , ako =.0, #-1, #-, ima pet
z (az-1) (z-a) (bz-1) (z-b)
1 1
polova prvog reda: , , - , , -

Ostaci funkcije f za ove polove imaju sledeee vrednosti:

1
Res f(z) = -;
z=O
2 -1
Res f(z) = - - - - -
z=a (ab-l)(a-b)
2 -1
Res f(z) = ;
z= (-1) (-)
1- 2
Res f(z) = ;
z=l/a (-) (1-)
l-b2
Res f(z) = .
z=t/b (-) (1-)
Primenom Cauchyeve teoreme ostacima, ako :F , :F 1, #- , doija se:

sinax
(1-2a

------------dx=---
cos + ) (1-2 cos + )
2
2 (1-) 2
(lai < 1, lbl < 1);

(lal > 1, lbl < 1);

2(-)
=--- (lal < 1, lbl> 1);

2 (-)
(lal > 1, lbl > 1).

2 (-1)
Treba prouCiti slucajeve koji su iskljueeni iz posmatranja.
8.3.9. Izracunati integ ral

(1-2r cos x+r )n

lsin xl d.x ( N; rE R, r<l).
2
8.3.10. Izracunati integral l= cos d.x ( ti ( i= ) R; , N).

(cos x+ch )

- -
Re:rultat. In 1 =(- l)n - - ; In 8 =(-1f--(n sh a+ch );
sha 8 sh a
~
Ina=(-1f--. (Cn8 -l) sh2a+ ch2a + sh ch ).
2sh6a
8.3.11. Izracunati
]= f sin sin
(1-2 cos +2) 1
dO ( N; (-1, 1)).
-
sin eP8i
Resenje. Podimo od integrala =
-
f - - - - - -1-
(1-2 cos1
dO, ciji
+ )
imaginarni deo .
Smenom e8i=z integral t
z-1 zP_!._ ~
2iz iz 1 (z2 - l) zP
z2+1 ).dz=-2 11=1 (az2-(a1-l)z+a)dz.
( 1-.2 -2z- +
18t :ompleksaa 811z
(z1 -1) zP
Funkcija z i-+ . ima polove dtugog reda u tatkama z 1 =, z 1 = - .
(az -(a1 + 1) z+a) 1
1

Kako lal<l, samo se Z1 nalazi u disku {zl/zl<l}. Prema Cauchyevoj teoremi ostacima
1 . (z1 -1) zP . . (z-1) zP
= - - 2i Res = -ni Res - - - - - - -
2 1 1
z=a (az -(a +1) z+a)
2
z=a (
" (z-a)1>. z- -
1)z

ni . d ( (zl-1) zP ) . -1
=- - lim - (z-a) =i - - .
z~dz
1
1- 2
1
(z-a) 11 ( z- -1 ) .

- 1
Kako = Im , dobljamo na kraju = l -a
8.3.12. Pomocu raeuna ostataka izraeunati odredeni integral

cos (-1) dx
( N; R(/al #: 1)).
(1-2 cos + 11)"

Rdenje. Uporedo sa ovim integralom posmatrajmo integrale:
(1-2acosx+a
sin (-1)
(1-2acosx+a
: cos (n-l)x dx
11= 1)n ' J:r= . dx, 11
)n
- -'
kao i kompleksan integral
Ako stavimo i"=z, dobljamo

1
l1-il1= -
z-ndz
1
i(-a)n
dz
(z-a)n (z-a- 1 )n"
i lzl=l (1- (z+z- 1 )+a2 )n lz =1
1 1
Ostaci funkcije z i-+ f(z) - - - - - - za polove i - imaju vrednosti:
1 )
. (z-a)n ( z--;
1 dn-1 ( 1 )-)
Resf(z)= ( - - .- - - z - -
z=a (-1) ! dz'l-1 z=a
= (-l)n-1 (+1)

(2-2)
(--1)-2+1
(-1)!
=- (-l)"-i (2:-1-2) (a1-1)1n-1;

atn-1
a1n-1
Res /(z)=(-l)"-1 ( 2- 2 )---~.
1 -1 (l-a2)2n-1
z=-
a
Prema tome, ako lal < 1, i
-iJ = -2 ( 2~~ )""'' .;;;.. _"_.-_1_

i 11 -,1' (Q'i1.;..;;.. 1)1n-1
Odavde se doija
(1-2acosx+a )n
cos (-1) d.x _ ( 2-2) -~
(la/<1).
2 - -1 (l-a 2)m-i

Ako lal > 1, tada
te
cos (n-l)x ( 2-2) -~

f (1_:._ 2acosx+a2)n dx=

n- 1 ( 2 -1)2-1
. .

Rezultat se moze sazeti formulom
cos (n-l)x ( 2-2) -~

(1-2acosx+a )n d.x= -1

2 /l-a 2 lm-i
( 2 ~ 1; N).
Primedba 1. Da se prilikom izraeunavanja datog integrala polo od kombinacije J 1 +iJ2, ne

od 1 -iJ 2, postupak i se komplikovao. Zaista, tada
Smenom eix=z doija se integral

1 zlll-Z
J1+il2 =- --
i(-a)n (z-a)n (z...:....a- 1)n
dz
'
lzJ=l
koji tefe izraeunati nego 1 -iJ s
Primedba 2. R. Lucic primetio da se navedeni postupak uspeno primenjuje i na izraeunavanje

integrala oblika
2
sin (-1)
2
cos(n-l)x n
f
0
--------d.x,
(+ cos + sin ) f - - -cos- - -sin- - d.x,
0
(+ + )
gde su , , realne konstante takve da /al+lb/+lcl>O; =1, 2, 3, ..

Primedba 3. Videti zadatak 8.3.13.

cos d.x
-

. (1-2 cos + 2)"
( R (la/ :F 1); , nE N).
Reienje. Ako dati integral oznacimo sa i uzmeino u da funkcija

sinmx
x~------
(1-2acosx+a2)n
neparna, doicemo
.
'~
= f
(1-2 cosx+a 2
)"
dx.
-
Posle zamene eix=z ovaj integral postaje

1 ~ zm+n-1
]=~~
i(-a)n
lz =1
( 1
(z-a)n z--;
)n dz (.:;:).
Ako podintegralnu funkciju oznacimo sa /, onda pomoeu Cauchyeve teoreme doijamo
2
(1) l = - - Res f(z),
(-) z=zo
gde z 0 onaj pol funkcije f koji se nalazi u konturi integracije.

Polazeci od (1), izracunacemo dati integral na dva .razlicita nacina i uporediti rezultate.
I. Neka lal<l i z 0 =a. Na osnovu Leinizove formule za izvod proizvoda
2 L (-1) -----am+n-v-1(-l)n-v-1
-1
(+-1)! (2n-v-2)
_ _ _ _! - - - - - -
1
(-a)n (-1)! v=O v (+-v-1)! (-1)! (a-(-v-
-1
= ~' (-l)n-v-1 (+-1) (2n-v-2) am+an-2v-2
(-a)nL v -1 (a2-1)2n-v-1"
v=O
Poslednjem izrazu mozemo dati oblik

-1
(2)
2+11n- , . (+-1) (2n-v-2) (l-a2 )v (lal <1).
(1- 2)- 1 L v -1 11
v=O
Potpuno analogno doijamo
(3) (lal>l).
. Uzmimo opet slueaj lal < 1 i z0 =a. Posmatrajmo funkciju

zm+n-1
z~h(z)= .
(z-a)n(z-b)n
Da ismo izraeunali Res h(z), razvicemo h u Taylorov red u okolini tacke z=a.
z=a
Stavimo 1i z=+, doijanio
(+~+-1
h (z)=g ()= (- l)n (b-a-u)n
Odavde sleduje
(4) g(u) -
. 1 m+n-l
"" (
+-1
) us +-~-1 "" (
+ n-l+i) (
. --
)i
- (-l)nun(b-a~ ~ s .~ -1 . -
s=O 1=0
1
Kako Res h(z) koeficijent uz - u redu (4), dobljamo
z=a U
n-1
1 (+-1) (2n-v-2) am+n-v-1
R~~~=
z=a (-1)" (-) v=O
2 v n-1 (b-a)n-v-1
.
1.
StavljajuCi = - , dobljamo

-1
Resf(z) +-
2
""' (+-1) (2n-v-2) ( 1-a
2
)v.
z=a ( -1)" (l-a 2) 2n- 1 L.. v -1 2
V=
Na osnovu (1) odavde sleduje

-1
(5) l= 2~ ""' (+-1) (2n-v-2) ( 1-a2)v (lal <1).

(1-2)2-1 L.. v -1 2
v=O
Formula (5) istovetna sa formulom (2). Na sliean nacin dolazi se i do formu1e (3).
Redigovano prema reenju D. Dokoviea i R. LuciCa-.
8.3.14. Pomocu racuna ostataka izracunati

:rr.
2
= cos"x cos d.x ( nula ili prirodan broj).

Resenje. Kako funkcija 1-+ cosnx cos parna, integral moze se izraziti u obliku
1
1=-
2
1
Smenom + - n=t integral postaje
2
. 1 1 1
= 2" sinnt ( cos nt cos +sin nt sin ) dt.
(1)

2 2
Razlikovacemo slueajeve: 1 n=2k i 2 n=2k+1 (k prirodan broj ili nula).
1 BuduCi da cos kn=(-l)k i sin kn=O, integral postaje
(-l)k
l2k = - - sin2kt cos 2kL dt.
2
Kako t 1-+ sin2kt cos 2kt parna funkcija t, poslednji integral moze se napisati u obliku
(-l)k n
tk = - -
4
f sinzkt cos 2kt dt.
-
68 Komplea anaUza
Uporedo sa ovim integralom uocimo integral
(-l)k +
I = - - sintit sin 2kt dt
4
i kombinaciju
(-l)k + .
J2k+il2k= - -~ sin:tkt et.kti dt.
4 -
Ako se stavi it=z,. poslednji integral svodi se na

. . ~ (z1 -l)t.k
lzk+il2 k= - i 2-zk-a ' dz.
\z\=1 z
Ostatak za pol z=O 1, stoga
J 2 k+il2 k=2-t.k- 1 n.
Odavde se doija
2 Za n=2k+ 1, integrai , definisan sa (1), postaje
(-l)k
J"k+i = - - sin2k+ 1 t sin (2k+ l)t dt,
2
. . 1 1 k
Jer cos -(2k+ l)n=O i sin -(2k+ l)n=(-1)
2 2 .
Dalje
(-l)k +
fzk+1 =- - sink+it sin (2k+ l)t dt,
4
-
buduCi da integrand parna funkcija t.

Ako se f ormira kominacija
(-l)k + .
lak+ilsk+i = -- sin:tk+1te(t.k+i)t dt,
4
-
gde.
(-l)k +n
lsk+1 =- - sint.k+it cos (2k+I)t dt,
4
-
tada se, posle smene (it) =z, doija
I2k+i +ilsk+i = -2-t.k- 3 _: (~1 -1)~+1 dz.

. \z\=1 z
(z'-l)t.k+i
Ostatak funkcije z i-+ za pol z=O (-t)t.k+i. Na osnovu Cauchyeve teoreme
z
Iak+1 +il =m 2-t.k- ,
tj.

111k+1 =0, 12k+1 = 22k+2

Prema tome, dati integral 1 ima vrednost zn+i ( nula ili prirodan broj).
Geneali:eacija. Navedenim postupkom izracunati integral
n/2
lnr = cosnx cos rx dx (, {0, 1, 2, ... }).

8.3.15. Kada su i prirodni brojevi, dokazati formulu
1= cosmx cos dx= (im (-;- (:)) (+ (~) parno),
(u ostalim slucajevima).
+n
Resenje 1. Primetimo najpre da 2l = cosmx cos dx forrnirajmo kompleksni integral
-
(cosmx cos +i cosmx sin ) dx

-
tj.
+ +
2/ +il = emxcosmx dx (1 = cos'nx sin dx) .

-:71 -:71
Ako stavimo ix=z, doijamo
21 +il = ~ - z""'"m- 1 (z 2 + l)m dz.

t2 lzl=l
Ako --1 > -1, tj. n-m>O, prema .Cauchyevoj teoremi ostacima-ice
2l+i1=0, tj. 1=0, 1=0.

Ako --1~-1, tj. -~, tada tacka z=O pol reda m-n+l funkcije
z~---
(z 2
+ 1)'"
Ako -- parno, tada polinom (z 2 + l)m ima oblik
zvn+ () ztm-2
- 1
+(m)
2,
z2.1n-+ ... +(
3
t )
(+)
zzm-(m+n) +... + (m~t) z2+1.
Pretna tome, kada - parno, ostatak za pol z=O ima vr~dnost (-;- (::)) ,
(
2I+il=- 1
)
2m-1 (+)
Odavde sleduje
=.
:n
Za m=n doblja se /= - .
2
Resenje 2. Integral / mozemo takode izraeunati, polazeCi od f'ormule
cosmx=
2~_ 1 ( cos + ( ) cos (-2)+ (~) cos (-4)+ ) ,
tj.
cos (m-2k)~.
Iz ove formule se vidi da se cosmx cos moze predstaviti kao linearna kompozicija izraza
oika cos cos qx (, q prirodni brojevi; jedan od ovih brojeva moze iti jednak i nuli).
Ako se zatim sv~ od ovih izraza napise u oiku
cos cos q~= f( cos (p-q) x+cos (p+q)x)
ima na umu da
:rr .:rr
cos rx dx=O (r#=O); cos rx dx=n (r=O),

.
zakljueuje se da od interesa samo onaj clan cos rx ~gde r=O.

Uocimo izraz
(1) (~) cos (m-2s)x cos = ~ (~) ( cos (m-n-2s)x+cos (+-2s)).

-
Ako m--,-n-2s=O, tj. s= - - , izraz (1) postaje
2
_!_
2 7
( 1 (
-
)) (1 +cos 2).

Izraz ( +~)) ima smisla ako ~ i ako su i iste parnosti.
Medutim, ako i se uzelo, polazeei opet od (1), da m+n-2s=O, dobilo i se

1 1
s= - (+)> - ,
2 2
1
sto nemogueno, buduci da s zadovoljava uslov ~s ~ .
2
Ako m<n, integral / jednak nuli bez obzira na to da 1i su i iste ili razlicite parnosti.
Ovaj integral jednak nuli i kada ~, ali su i razlicite. parnosti.
Na osnovu izlozenog, ako - (~) parno, doijamo
1= 2: (-;- (~)) 2: (~ (~))

=
Bolje upotreiti ( +(":_)) nego (-;- (m~n)), jer u prvom sluaju izraeunavanje izis-
kuje manji broj operacija.

2
= f eeosx cos (sin ) cos dx (nE N).

Resenje. Uporedo sa integralom uocimo integral

2
1= ecosx cos (sin ) sin dx (nEN)

i njihovu kominaciju
2
(1) +il = ecosx enxi cos (sin ) dx.

Izraz ecosx cos (sin ) moze se napisati u obliku
1
- (ecosx+isinx+ecos x-isinx), tj. -
1 ( .
(")+ {-1)
. . )
2 2
Ako se stavi xi=z, kornpleksni integral (1) postaje
. 1
(2) li lzi=l
zn-1 (ez+ez) dz.
Kako n~l, integral (2) ima vrednost Res (zt'-1 ez).

z=O
BuduCi da
1
ez =1+_!_ _!_+ ... +_!_ _!_+ ...
1! z ! z1'
. 1
ostatak ) - .
nl

Prema tome 1= - i 1=0 (N).
!
Primedba. Izraeunati integral za n=O. Takode izrafunati integral

2
cosx sin (sin ) sin dx (nEN). ,

Bez tekoce se izraeunavaju i neto optiji integrali:

2 2
eacosx cos ( sin ) cos dx, eacosx sin ( sin ) sin dx (a=const).

172 :ompleana analiza

:
= (2cos t)n+k cos (n-k)t dt=(ntk) (, kE N}.
Polazeci od navedene formule, izvesti

1 21
(2-1)!!
l= r dx (nE N).
_: (1-2)111 (2)!!
1
Relenje. Ako se stavi (2it)=z, izraz
l+i (2 cos t)n+k sin (n-k)t dt, tj. (2 cos- t)n+k ( (n-k)ti) dt,
u
postaje
i (z+l)n+k
1*=-
2i
zk +1 dz.
/z/=1
(z+l)n+k ,
Ostatak za pol z=O reda k+ 1 funkcije z 1-+ -zk+i
Primedba 1. Da 1i poslednja formula vaZi ako n=O i k~O, ili k=O i ~, n=o i k=O?
Pritnedha 2~ Izraeunati polazeCi od
+:
21 = (2 cos i)"+k cos (n-k)t dt

-:
i~stavljajuCi (it)=z.
8.3.18. Dokazati
2

2"
cos ( sin -) dx = - - (nE N; R).
!

Uputatf.10. Obrazovati kompleksan integral
eacosx cos ( sin -) dx+i eacosx sin ( sin -) dx

i ovde staviti eiX = z.
8.3.19 . Dat integral

2
ln= cos nt 'dt

(r 1 -2ar cos t+a 1) (r1 -2r cos t+)

( nula ili prirodan broj; , R; /a/>r>/b/).

Dokazati jednakost
2
r2 I-(+) r ln+l + In+ 2 =-
(-) ri+ 2
Izracunati integral .
Rezultat. D. Dokovic izracunao In (=, 1, 2, ... ):

2 ((a2-r2) ,1-1 _(r2-2) r2n)
ln= - - - - - -2 - - - -2 - -1 -
(-) (ab-r 2 ) (a - r 2) (r 2 -b ) an- rn
2:-r ( r )-2
- - (C+l)a 2 -(n-l)r 2 ) (ab=r 2 ).
(2-r2)

+
_ 1,_
2
(2cos-
1
2
1
t)ncos (-n-k)t

dt= ( ()
k,
2
(n~k)
(, ke N).
-
(n<k)
Uputstvo. Ako se pode od identiteta
) = (+it -{it ) = Ln () ( +it)n-v( -fit )v = L _v) t

11
1 +
(

) ;(_!_2 11
( 2cos-t
2 v ~ '
v=O v=O
doija se

( 2 cos ~ t) = 2 (:) cos ( ~ n-v) t.

v=O
8.4. INTEGRALI POLUKRUGU
8.4.1. Pomoeu racuna ostataka izracunati integral

+
( ) . dx (>).
= (4+ 1) (2+2)2
-
Resenje. Posmatrajmo krivolinijski integral
; dz
' (z4+ 1) (z2+a2)2
r
duz konture naznacene na slici.
Poluprecnik r kruga treba uzeti dovoljno velik
da u ovoj konturi budu polovi
v
Z1=-(l+t),
.
'2
Za=-(-l+i'), z 8 =ia,
2 2
tj. poluprecnik kruga r treba da veci od max (1, ).
Prema teoremi ostacima
(1)
Kako
/
irei d 1 rd
(r4e4Bi+1) (r2e2Bi+a2)2 ;:;;;; lr4e.i.!H+ l l lr2e2Bi+a212'

posle primene formule
---< '
lz1 +zal -\iz1l-lz2i\
i
174
Prema tome, ako r-++ , formula (1) ~ostaje

3
J(a)=2ni ~ Res
1
.
~ z=zk (z"+ 1) (z 2 +a 2) 2
k=l
Ostaci su:
3
1 ( 4ia 1)
-4i (i"+a 2 2
) ' 4 2 (1 +") 1 +" - '
se, na kraju, doija
5 4 + 1 + 3 .2 ( 4 -2 2 -1)
() 2 (1 +")2 .
Primedba. Kolika vrednost integrala () kada <?

+>
sin (-) sin (-) dx=n sin (-)
f
->
- - -
(m>n>O; , R).
8.4.3. D okazati formulu

+>
f _c_o_s_a_x_ dx= ~ sin (2- + 2-) (-

l+x2 +x 4 2 6
__!_
2
v) (>).
Kako glasiti ova formula ako proizvoljan realan broj?
8.4.4. Neka data racionalna funkcija

0 +1+ +
1-+ f( ) = --------
+1+ + "
pod uslovom da polinom xi-+ 0 + 1+ +.n nema realnih nula; tada
+>
f(x) dx=2ni 2 Res f(z),
->
gde L Resf (z) zblr ostataka za sve polove funkcije koji se nalaze polu-
z=ak
ravni > . Dokazati!
Primedba. Da li ovo vazi ako su ak, bk kompleksp.i brojevi?
8.4.5. Pomocu racuna ostataka izracunati integral

+>
cos dx.
f
-)
(1 +2)
Reienje. Posmatrajmo krivolinijski integral

iz
1= (1 +z2) dz'

gde kontura naznacena na slici u zadatku 8.4.1. (0=0=>1);
Prema Cauchyevoj teoremi moze se pisati:
+r . . .
eir eiz eiz
(1) =
f
-r
(1 +z)
d +

(1 +z2)
dz = 2i Res
. z=i (1 +z2)
.
Pokazacemo da
iz f 1'
eir (cos +i sin ) ii
(2) 1]*1 =
f

(1 +z2) dz =

(1
.
+2 z~) dO
re-rsin
sf .
- (2-1)
dO<
. (2-1)
(1-e-r)-+0 (-++).
Iz jednakosti

2 2
-rs!n dO= e-rsin dO+ e-rsin d0=2 e-rsin dO
:rr
2
:rr
2
( e-rsindO smenom O=n-t postaje - e-rsintdt, tj. e-rsindO)
:rr
2 2
posle primene Jordanove nejednakosti
~~sino~o (~~ ~ ),
dobljamo
2 2
20r
(- sin ) dO < (--;;) dO= ~(1-e-r).

Ovim formula (2) dokazana.

Ako u (1) pustimo da r-++ , tada (1) postaje
+
eir eiz
(3)
-
f ---dr=2niRes
(l+r2)s
.
z=i (1 +zz) .
U konturi se nalazi pol treceg reda z=i. Ostatak ima vrednost

2
1 d ( eZi ) 1i
2 ~~ dz 2 (z+iY' = 16;'
8 Ra~un ostataka 177
Prema tome, iz (3) sleduje

+ +
cos r 1 sinr
-
f (1 +r2) dr=Se, f ---dt=O.
(1 +rt)
elZ
Primedba 1. Ostatak se moze naCi i razvijanjem funk.cije z ~f(z) u okolini taCke
(1 +z2)
z=i. Ako se stavi z=i+t, funkcija f postaje
et 3 (2i) 3 (1 +t/2i?
Odavde
Primedba 2. Integral * moze se majorirati bez priene Jordanove 11ejecJ1.1akosti na sledeci

nacin:
(1-~+ ),
8 .4.6. Izracunati integrale
(, >).
- -
tf1i.2:
Resenje. Podin od kompleksne funkcije z ~ f(z)=--- i integ1-alimo dZ konture
. zs+s
date ~ ~adatku 8:4.1. Funkcija f ima samo dva singulariteta na konacnoj daljin to su polovi
Z1 =i 1 Z2= -bi.
Neka r (>) poluprecnik polukruga. Prema Cauchyevo; teoremi i
+r
(iar (cos O+i sin 0)) . id.a ----
(iax) dx-
- 2. R es 1~(,z.)
(1)
f

- - - - - - . - - ---ire v+
rll 21+2
-r
z+11. z=i
Za modul prvog integrala ( =l) u (1) v<lZi majoratna f01:r.:1Ja
111 ~-r- ( ( ~ar sin 0)) d.

rz-2
.
Ako se primeni Jordanova nejednakost, tada
1 :
11! <- --(1--')-+ (r-7;+ ).
r 2 -b2
Kad r-++ , (1) postaje
+
-,
r (iax~dx=~e-<'Zl'.
2 + t
12 Kompl~ksna anrJiza
178 K~leklaa aaaliza
Odavde sleduje
+ +
sin
--.-dx=O.
cosax dx -

-
+ = '
-
+
Primedba 1. Da li se diferenciranjem leve i desne strane jelnakosti
-.
moze izrafunati integral

+

cos dx?
(2+ tf+1
Opravdanost dikrenciranja treba obrazloziti.
Primeda 2. Videti primedbu 2 u zadatku 8.4.5.
8.4. 7. Dokazati formulu

+

_x~-dx-Sn.y2
('+') 3
128
(>).
Kako glasiti ova formula ako . ( ;l: ) ma kakav realan broj?
8.4.8. Izcunti integral

+

1= f

-dx.
+1
Resenje. Posmatrajmo krivolinijski integraJ
~dz
' z +1
8 '

gde kontura . sastavljena od odseCka x-ose od - do + i od polukruga {z\\zl=r, Imz~O}.

Modul integl'ala duz polukruga ima vrednost (z=rei)
1
i
1 7 7i dO
r8e 88i+1
1
~
- 1 8-1 r'
- - d 8 =8- -
.~"
-r -l
(r>l).
Prema tome, doijamo
+r
~-~dz=
' z8+1
8+1
~dx+o(l).
_"
Kad r ~+, poslednja jednakost postaje

+

(1) -
8 +1
dx=2m L Res f (z),
z=zk
-
gde se sumiranje odnosi na polove koji leze u konturi .
u konturi ima cetiri pola i oni su definisani formulom
zk=exp (~+1
--
8
.) (k =0, 1, 2, ).
Ovim polovima odgovaraju ostaci
Res f(z)= ~ (- 2k+l )

z=zk 8 8
i njihov zir
1 ( 5 7) 1 ( 5 7)
- cos - +cos - +cos - +cos - - -i sin - +sin - +sin - +sin -
s s s s s s s s s s
Kako
7 5
cos - +cos - =0 cos - +cos' - =0,
8 8 8 8
zir ostataka
- S1 i ((
sin S + sin S
7) + ( sin 5)')
S +sin. S
tj.
1 ( ) 1 1 -:...
- - i cos- + cos- = - - i 1+-v2.
4 8 8 4 2
Na osnovu ovog (1) postaje
+

8
1+-Vf,
1
-8d x = -
+1 2 2 '
-
1=-
1+-v2.
1 ~
4 2
+
Geneali:acija. lzraeunati integral x n-s dx ( N).

2
xzn+1,

+
xi
v.p. f -dx.
11
+1
-
180 KompleksJ!a analiza
z2
Reienje. Integralimo funkcijt\ zr-+f(z)= - - duz kJnture naznacene na slici.
z 5 +1
Jedini singulariteti funkcije f su polovi.

Njih ima pet:
2k+ 1 )
5
Zk=exp (-- (k=O, 1, 2, 3, 4).
Od ovih polova u kontri se nalaze samo

dva: z 0 i z 1 Ostaci za ove polove su:

1
Res f(z) = - zk - 2 (k=O, 1).
z=zk 5
Prema teoremi ostacima imamo (r> 1)
r2 2i -1- 2
(1)
fr 5
5 i +1 irei dO + -- dx+
+1 5
f(z) dz
- "-
2 2
+ ----dx= - ni (z0-2+z 1 -2) malo)
5 +1 5
-t+e
(duz malog polukruga integracija u negativnom smislu).
Za prvi integral 1 u ( 1) vazi
nr3
111;;;;---+0 (r-++ ).
5 r -l
Ako pustimo da r-++ i -+0, (1) postaie
tj.
+ .

2
1 2 ( 1 4 2
(2) v. . 5+1 dx= S i+ S ni - 2' -2isin S cos S),
-
jer
- 2ni - i 2 2
z 0-2+z 1-2=e 5
+ 5
= ( cos S + cos S) -i (sin 5 +sin S)
4 2 4 2
= 2 cos - cos - - 2i sin - cos -
5 5 5 5
1 4 2
=- - -2isin - cos-.
2 . 5 5
Formula (2) postaje
+

'2 4 4 2 4:: 2
() v. . - - dx= - sin - cos - = - sin - cos -
-

5
+1 5 5 5 5 5 5
dx
a2+2zxz+czx'
2 3 v 2+
(, , >; ->).
8.4.11. Pomocu racuna ostataka izracunati integrale:

+ +
1 f -l+xs

1
-dx; 20
f
2
-dx.
1+ 6
-
1t 1t
Rezultat. 1 - ; 20 -
3 3
3.4.12. Primenom racuna ostataka proveriti fonulu
cos
(l+x )n+i
2
dx= - 1 ""' : : (2n-k)!
! 22n+1 ~ k! (n-k)!
k=O
Takode izracunati opstiji integral
(> R, ttE N).
8.4.13. Proveriti rezultat

+ _..!!!!___
,,12: s1n
. (--,---=-
--
cos d.x _ , )
--
_00 -' 4 2
Kako glasiti formula ako su i kakve realne konstante?
8.4.14. Pomocu racuna ostataka proveriti rezultat:
+ sinll dx =_!_ :; (1 +-2).

2 (1+2) 4
0
1
Uputstvo. Umesto sin2 x stavitl - (1-cos 2).
2
8.4.15. Pomocu konturne integracije prov~riti ~ezultat:

+ .
(1)
s
(11 + 2)
dx=_.::_ (l-e-a)
22
\>
Kako glasiti formula (1) ako <?
iz
8.4.17. Integraleci __. duz podesno izabrane konture, ispitati da li
z-ia
+ .

cos + s dx=2ne-a
(>).
2+2
-

+ d.x
-
(2 +2) (2 +b2)n (, N).
8.4.19. Proveriti rezuliat

+ x2m_x11n 2+l 2+1
dx= -(cotg --n-cotg--n) (, , N; , n<p).
- 1- 2
2 2 .
8.4.20. Proveriti formulu

+ .
sin cosn dx=_::(l- _!_) (=, 1, 2, ...).
2 2
0
8.4.21. Proveriti
-k --k
(>>; k>O).
2 ( 2 - 2)
Da li ova formula vZi ako su i (=/:) kompleksni brojevi takvi da

Rea>O, Re >?
8.5. INTEGRALI PRAVOUGAONIKU
8.5.1. Pomocu racuna ostataka izracunati odredeni integral

+ "
--dx
l+e"
(O<a<l).
-
R+21rL
Resenje. Posmatrajmo kompleksan integral
eaz i
'Y--dz (<< 1),

l+ez
-R R
uzet pozitivnom smislu duz pravougaonika koji
nacrtan na slici.
tflZ
Funkcija z ..
f(z)=-- ima samo jedan singularitet u pravougaoniku: pol z=m. Os-
1 +ez
tatak funkc:ije za taj pol - (~).
- Prema Cauchyevoj teoremi
+R tfl" 2 tfl(R+iy)
(1) f(z) dz = 1
+" dx+ 1
+eR+iy d(R+iy)
-R
-R (~+ 2ni)
tfl(-R+iy)
+ f- - - d(x+2m)+
1 +"

l+e-R+iy
. d(-R+iy)= -2niema.
+R 2
Kako
dobljamo
i f2 1tfl(R+iy)
+eR+iy
dy
1
~
-
2 tflR
---
2R
11-eR1 dy=---
eR-1.
1 '
Na sliean nacin nalazimo
tfl(-R+iy) 1 2-R
i 1 +e-R+i.Y. dy -~--.
1-e-R.
1 2
183
Kad R-++ , tada

1
efJR
~-+0, jer << 1.
--1
Kad R-++ , tada
e-aR .
- - R - -+0, jer << 1.
1--
Kako integral postoji kao esvojstven, jednakost (1) kad R-++ postaje
+ efJX + 4 .
+ " dx'- e2nia + " dx = ~ 2nie111a.
1
-
Odavde izlazi
+
efJX :r&

-
1 +" dx=-si11
Primeda 1. Ako se ovde stavi e"=t, doblja se
(O<a<l).
Primedba 2. Da li ovaj rezultat v~zi ako kompleksan broj takav da < Re < 1 ~
.5.2. lzracunati integral
k
gde su ,(~ , =0) i , (>0) (v=I, ... , k) realne konstante.
Reienje. Ako integralu 1 1 dodamo il 2, gde
dobljamo
+ . .
~1+ ... +Ak eiakx
I1+i.l2=
1
. . dx.

Posmatrajmo integral

A1eia1z+ ... +Akeiakz
1= dz,
z

gde kvadrat cija su temena (, ), (R, ), (R, R), (, R) (R>O).

8. Racun nstataka 185
Na osnovu Caucr1yeve teoreme ie

R ia R ia 1-'R+iy) iak(R-1-iy)
A1eia1x+ ... +Ake k + + .i?
l= ----- --- dx +

--1 '
R +iy
.
--- r. dy

111
+ R) + ...
i +Ake iak rx+iR)
.
1-- 1 + ... + Ake --aky
+
R
.
x+i.R
. dx +

--------

dy=O,
k .
z
jer funkcija Zi-+Z- 1 L Ave t<l
v singulariteta na konacnoj daljini. k z=O njen prividni
v=l
k
singu1aritet zbog uslova )' Av =.

~
v=1
Ako R _,.. + , iz poslednje iednakosti sleduje
+ iakx + -
. 111+ ... -1-Ake 1-1+ ... +A.ke k
I1+1.l2= --------_;----dx = dy,
:
jer integral duz strane kvadrata koja spaja take (R, ) i (R, R) tezi nuli kada R -r+ , kao i
integrl duz Strane koja spaja tacke (1~, R) i (, ). Da ismo ovo dokazali, podimo od nejedna-
kosti
R A1eia1(R-f-iy) + ... +k/ak(R+iy) ! R IA1! -1+ ... +IAkle-aky
1 f R+iy
-- i dy < f r+2)112
----- dy
1 ! ~
1 R
< R (\1\-'+ +iAkl~aky) dy

1 (IA11 -1 R iAk\ -akR) 1 (1! \Akl)

=-- -
1
+"+-- +- -+"+--.
R .
__ R 1 ak ak
Ako R -r + , poslednji izraz tezi . Slicno i za drugi in.tegral.
k
S obzirom na uslov L Av=O" itnamo
v=I
l1+il2=
. +
r. .i':l)
.
(

-, 'V
- -
-'\
,
dy+ ... + f -4.
+
~ k
( -aky
-
-.)
dy.
"
Stayimo
+( -ai.y - -)
(1) 1=

dy.
-, _ - + -1 _ -
Funkcije 1 r - + - - - - - i 1 1-+-- 1 su neprekidne. Dalje, dykonver-
y
+
gira za svako 1 >0, dok -- 1 <iy i.iformno konvergira u odnosu na 1 Stoga se (1)

moze diferencirati 1 i doijamo

+
-, Ydy=--,
1
r
.
-
1

Isto i za av, tj.
av= -log av (v= 1, ... , k).

Na osnovu toga
Tako , na primer,
+

cos ax-xcos
- - - - - - dx=log - (>, >).

{)
Generalizacija. Izraeunati
+
+ +Ak sin akx

1 sin 1
- - - - - - - - - - - - dx,
2

pod uslovom
k k
L "=0
v=l v=1
)
~
av Av=O. (av>O; v=l, ... , k).
Da li se i ovaj zadatak moze dalje generalisati?
Ovo resenje D. D. Tosiea.
8.5.3. Dokazati
+. +
(1) s dx=
+
f~
l+x
dx
2
(>).
0 0
eiz
Reienje. Integralimo funkciju z ~ - - duz kvadrata koji obrazuju prave
z+a
=, =, x=r, y=.r.
Prema Cauchyevoj teoremi ostacima i
r eix r eri-Y ix-r . -

(2)
f -dx+ J---idy+ dx+ f-idy=o.
+ r+iy+a x+ir+a iy+a
r r
Pretpostavlja se da r (>) dovoljno veliko.

8. Raci ostataka 187
Bez teskoce dolazi se do sledecih nejedriakosti.
1 eri-y 1 ., e-Ydy r - 1
1 r+iy+a idy

::;;;
-

((r+a)2+y 2)1 12
<
--dy

r+a
<-
r
(1-e-r)--*0
eix-r 1 e-r dx -1 r
dx ::;;; < - dx=e-r--*o (r~+ ).
16 x+a+ir - ((x+a) 2+r2)'/ 2 r
0 0
Prema tome, kad r~+ , relacija (2) postaje

+ . +
' i"e-Y
-+ dx- -.- dy=O,
0
iy+a
0
tj.
+ + . +
cos s (ia+y) -
f

--dx+i
+
--dx-

dy=O.
+ 2+2
Odavde
+ + + +
cos -

. sin -
-dx= --.dx,
+ 2+2
-dx=
+
--dy.
2+2

Stavi li se =, poslednja jednakost doija oik
+ . +
s1n

-
~dx= - d x (>).
+ 2 +1
0 0
8.5.4. Polazeci od krivolinijskog integrala

enz-1 eiz
1 ----d z
enz+ 1 1 +z
2 '
gde pravougaonik cija su temena tacke r, rj-2mi (r>O; mE N), i pusta-

juci da r->-+ i ~+ , dokazati formulu
+

th- sinx
dx=ch e-sh log (2 sh ).
2
l+x2

8.5.5. Polazeei od krivolinijskog integrala
( R),
gde pravougaonik cija su temena tacke r, r+2ni (r>O) i pustajuci da

r~+ , dokazati formulu
+ 1 2- 1
-
. ~~-+ 2 +::1 dx= 41 +::2 - 1 +
. z2+2
8.5.6. Izracunati kompleksan integral - - dz, gde kontura koju obrazuju
zchz

prave ((x,y)lx=r\ (r>O) i {,)/=} i dokazati da
,. f unA<:ClJU
8 5 7 I ntegra11 1 " z !--* - -
z(z-i) ( z=x +.iy) duzv
pravougao
'k v"
1 su teme-
ch nz
na tacke -r, r, r+i, -r-t-i ('t> ), dokazati formulu
+ 2 1

~-d=- 3 .
chx 8
8.5.8. Integraleci fukciju z 1--* f(z) = eaz duz pravougaonika cija su temena tacke
ch :nz
r, r+i, dokazati da
+ 1
(1)

-
. _e_dx= sec
chnx
-
2
(-<<).
Ako se umesto stavi -, doija se nov integral koji, komblnovan sa (1),

daje
+
ch 1
- - - d.x = sec-a
f
-
chnx 2
(-<<).
1
Resenj. Funkcija f datom pravougaonikt1 ima samo jedan singularitet: ! z= i. Ostatak
2
za taj pol .
1 _!_ia
Res (z) = --: 2

1 ni
Z=21
Prema Cauchyevoj teoremi
+r 1 ea(r+iy) -r (+ ea(-r+iY) ..!.ia

(2)
J- dx+j---idy+ dx+J idy=2e 2
chnx ch.n(r+iy) chn(x+i) chn(-r+iy)
-r +r 1
Posmatrajmo module drugog () i cetvrtog (IV) integrala u (2) i procenimo njihove vred-
nosti.
Za modul integrala vazi majorantna formula
1
zear dy 2 ear
IIII ~ enr-e-nr enr-e-11r
.
Kad r~+ , tada 111/~ jer pretpostavci a<:n.
Za modul integrala IV vazi majorantna f ormula
2e-ar
IIVI~---
Kad r-++ , tada !IVl-+0, jer pretpostavci -:it<a.

Kako integral (1) postoji kao nesvojstven, jednakost (2), kad r-++ , postaje
1.
+ 2 ia
chnx dx= eia+1
-
Prema tome doijamo
+ 1
(3) --dx=sec -
r (-n<a<n).
chnx 2
-
Ako u (3) umesto stavimo -, imamo

+
1
(4) --
f chnx
-
dx= sec -.
2
-
Iz (3) i (4) sairanjem doijamo
+
chax 1
-
f --dx= sec-a
chnx 2
8.5.9. Integraliti funkciju z !-+ z dZ pravougaonika ClJa su temena tacke r,

r+i (r> , R), i, pustajuci da r-.-+ , izvesti formulu
+
(1) -% cos 2 dx= v-.

-
Resenje. Uzecemo najpre da >. Prema Cauchye\'Oj teoremi ostacima
+ -r
(2) - dx+ e-(r+iy)i dy+ e-(x+ib) dx+ -(-i) idy=O.

- +
Buduci da
e-(r+iy)2i dy= --). e-2rty i dy,

doija se

(3) / ~-(r+iy) 2 i dy 1 <-2 ' dy.

Kako 2 dy konacno ako konacno, iz (3) sleduje

/ e-Cr+iy) i dy \ -+ (r-++ ).

Analognim postupkom dokazuje se

1 e-<-r+i)l)3 i dy \-+ (r-++ ).

+ +
Kako integrali -" dx

3
-(+i) 3 dx postoje kao nesvojstveni, jednakost (2), kada
- -
r-+ + , postaje
+ +
(4) e-X3dx - -(+i)3 dx=O.

- -
Buduci da - dx= ;: (4) doblja oblik

-

3
-3 (cos 2bx-i sin 2) dx=y;;,
-
'Odavde izlazi
+ +
-3 (cos 2) dx =';-- 3 ; -"3 (sin 2) dx=O.

-QO -
Kako f-+ -"3 cos 2 dx parna funkciia za ma kakvo realno , doblja se formula
-
(1) koju trebalo dokazati.
1
8.5.10. 1 KoristeCi se funkcijom z1-+
.
.
e21tJZ_}
, pomocu kompleksne integracije
+
1
sumirati red L..,
"" '.
n=1
2 Istim postupkom doci do relacija izmedu vrednosti (2) Riemannove

+
C-funkcije ( (z)= L ~z, gde Rez > 1} i Bernoullievih brojeva 2

=1
3 Na osnovu prethodnog dokazati da su Bernoullievi brojevi B 2m (m= 1,

2, ... ) naizmenicno pozitivni i negativni i da im moduli teze beskonacnosti kad
~+ , i to monotono za dovoljno velike vrednosti . Koristeci se Stirlingovom
formulom, dati asimptotsku procenu brzine rascenja njihovih modula.
Relenje. 1 - 2 Podimo od jednakosti
1) z1~tp(z)= -z-
ez-1
1
=1--z+
2
L --z'IA
+
Bzk
(2k)!
(lzl<2n),
k=1
8. Ra~un ostatab 191
gde su (=, 1, 2, ...) Bernoullievi brojevi. Oni se .redom izrafunavaju pomotu rekurentne
foriule
+l
(2) Bo=l, L (ntl) 11 =+1 (n=l, 2, ...)

11=0
, simboliCk.i napisano,
0 = 1, (+ 1)+~=n (n= 1, 2, ..).
Jednostavno rasudivanje pokazuje da su svi Bemoullievi brojevi s neparnim indeksima,
sem prvog, jednaki nuli, iz (2) doija se
1 1
(3) 12= 6, .8,=-30,
Stavimo
1 f(z)= tp(z)
V'(J')=~1' z2111
(m=l, 2, ...).
-
Prema (1),
1 .
(4) f(z)=-. z-2m.-1q> (.2,,-z)
2ni
+
=-1-. (z-2m-1 (1-niz) + ~ (- l)k 2zk ntk ak ztk-21n-1) (lzl < 1).
2ni Lt (2k)I
k=1
U taCki z=O funkcija f ima pol reda 2m+l. Odgovarajuci rezidium, pren'a (4), iznosi
1 B2m
(5) Res f(z)=- (- l)m221nn21n - - .
z= 2ni (2)!
Od singulariteta funkcija f ima polove prvog reda u taCkama (= 1, 2, ...).
Odgovarajuci rezidiumi su
(6) 1 -.
Res f(z)=-. 1-1 =1- - 1 (n=l, 2, ..).
z=O 2 2: 1 z2m z= 2ni n:un
Oznacimo sa kvadrat sa temenima u taCkam.a ( + ~) ( 1 ). U njemu funkcifa od

singulariteta ima tacke , 1, 2, ... , n, prema (5) i (6)

f(z) dz=2
1
(7) .

L
11=1
_ +(- l)m 22m zm - - .
v2m (2)!
S druge strane, na horizontalnim delovima putanje ,
na njima
!" 111 lle2n:iz+111
IV'(z)I~ t 2n:iz_l +2 +2=2 etniz_'l +2
1
=~ (lcotg zl+l)= ~(/cotgn ( xi (+~)) / +1)

~~(coth (+~)+l) ~~(coth~+l )
Na vertikalnim delovima
z=(+~ )+iy,

1 1 1
IV'(z)I= . ----<1.
-2
(( + 2 ) +iy)
1 1 -2
2ni 1
- ~1 +1
-1
Dakle,
/tp(z)I ~ =max ( ~ ( coth ~ + 1), 1) za z . 11 (=1, 2, ...).

Odatle,
8(+~)
(8) f(z) dz 1~ IV'(z)I ldzl ~~ ldz\ -+0 (-++ )
1
' . 1z12m 2 ' 2111
,,
11~1.
Iz (7) i (8) sleduje
+
1 2
0=2
2 -+ (-
v::= 1
v2m
l)m 2: t _ _
(2m)!
iodatle
22m-1 2m
(9) (2) = (- l)m-l. 2 (m=l,2, ... ;.

(2)!
Ovo su trdene relacije izmedu (2) i Bsm

Za m= 1 i m=2 iz (3) i (9) izlazi
+ +
1 '. 1 '
(2)=
2
n=l
- 2 = -,
6
(4)=
2
n=l
- = -.
' 90
Prvi rezultat moze se doblti na razlicite nacine, drugi traien t~ckom 1 zadatka.
3 Kako (2m)>0 (m=l, 2, ...), iz (9) izlazi da su Bernoullievi brojevi ", (m=l, 2, ... )
naizmenicno pozitivni i negativni.
Iz nejednakosti
k + k +
0<2)-1= , _ 1 +"" _1 ~'-1-+'

~ vzm ~ pllm L 11 2111 ~ "21 (;;;l)
,=2 ~-k+l ,=2 v=k+1

doija se, putajuci da -+ + ,
+
~ ( (2)-1)~ ~
1
lim
m-++oo L v 2
,=k+1
+
i odatle, kako ' moze iti proizvoljno malo, imamo

L v2
v=k+1
(10) lim 2)= 1.
nt-++OO
8. Ra~un oatata. 183
Odatle i iz jednakosti (9), napisane u obb"ltu
(11) = <-1rr-1 (2m) ! (2m),

sm 21m-1 nlm
izlazi
IB2n1l-++oo (m-++ ),
i takode
(2+ 1) (2m+2) (2m+2)
4 1 (2m) -++ (m-++ ),
, za dovoljno veliko, imamo

IB1ml > \Baml
tj. niz IB.,,.I monotono raste za dovoljno velike vrednosti m.
Komblnovanie1n rezultata (10) i (11) sa Stirlingovom formulom
+.!...
! ....... 2
e-nv (-++ ),
doblja se
tj.
2+.!...
1Bsml-4n Ve (;;
)
2
(-++ ),
!to predstav1ja trazenu asimptotsku procenu.
8.5.11. Definisuci Bernoullieve brojeve kao koeficijente u razvoju

+o:i
(1) --1
ez-1
- -
z
1
+ -
2
1
= Im=t <-1yn-1 - - zlm-1,
(2m)!
dokazati Hermiteovu formulu

+: 1 (2)"
(2)
L k1m = 2 (2m)! ,,..
.'l=1
R!lenje. Ka.ko inkcija /" data sa

] 1 1
f(z)= - - - - - +- ,
..r--1 z 2
neparna, zak1jufujemo da u Taylorovom razvoju funkcije f u okolini ta&e z ne figuriu parni
stepeni promenljive z. Ova anjenica uzeta u obzir u (1).
Koristeci se formulom za koeficijente .aylorovog reda, doijamo
(3) ( -- l)"'-i
(2m)!
= .!_ ~
2ni r _1 (-1-. __!_z + _!_)
z "-1 2
dz,
gde i' krug sa centrom u koordinatnom. po~tku i polupremikom manjim od ..
13 ml uializa
194 Kolliplena anaUza
Oznaamo sa " kqnturu kvadrata . su temena

z 1 =(2n+l)n(l+i), z 1 =(2n+l)n(-l+i), z 1 =(2n+l)n(-1-i), z,=(2n+1)n(1-i).
FUnkcija z ~ z- f(z) osim pola z=O reda 2 ima proste polove
_ z=21mi (k= 1, 2, ...)
aji su ostaci
(-l)m 1
R11 = lim (z-2km)z-amf(z)= - - - (k= 1, 2 ...).
-+2kni (2n)lm k!m
Prema tome, vdi jednakost

1- z-1m f(z) dz= z-un f(z) dz+2ni k~n R,

11 ) k:PO
tj.
(4) .\
'.1
z-un f(z) dz= 1- z-'l.m f(z) dz+(-l~- 1 (2)z
~ L- ""
4 .
-
1
k 1111

. " k=1
Na segmentu [z 1 , z 11] (segment u kompleksnoj ravni ciji su krajevi z 1 i z 2 ) vazi ocena
(5) lz-am /(z)l<((2n+l) )-1m 1+ (2n+l)n + ( 1 21) <2-((2+1). )-1m.

d z na segm~ntu [z 1, z,], va!i ocena
(6) 1z-11n1 /(z)I< ((2+1) ) -1!171 ( e(zn+i)1 _

1 1) -
+ (2n+l) + 2 <2 ((2+1) ) 1m.
1
.k funkcija Z ~ z-zm f(z) neparna, OCene (5) i (6) vaze i na citavoj korifuri ".
Na osnovu toga mozemo dati sledeeu ocenu za integral koji figie na desnoj strani jed-
nakosti (4):
lt ."" 1 f(z) dz <16 ((2n+I) )-'"'"

Odavde sleduje
lim .ffi z-'l.m f(z) dz=O.

n-++co :.
"
Prema tome, ako u (4) pustimo da n-+ + , dobljamo
4 + 1
.\
'.1
z-zm f(z) dz=(- l)m-1 ~ " "
(m)Zm L.
-
klm
k-1
Unosea ovaj izraz u (3), dolazimo do jednakosti (2) .

Ovo dokaz D. 2. Dokovi6!.
.,
. ',".
L
8.6. INTEGRALI NEKIH MULIFORMNIH FUNKCIJA
8.6.1. Ako su ispunjene sledece pretpostavke

1 ]Real<l, ;{:0;
2. Funkcija f analiticka kompleksnoj ravni kojoj moze imati konacno
mnogo singulariteta z 1 , . . , Zn;
3 Na polupravoj {zllm z=O, O<Re z< +} funkcija f regularna;
4 lim za+l f(z)=lim za+lf(z)=O,
z-+O z-+OO
dokazati formulu:
+ 2ni
f(x)
(1)
f--

dx= . ""' Res za f(z).
1- e2nia k~ z=zk
=1
Resenje. Neka ={z\lzl=R}, =:= {z//z/=e}, d={z/Im z=O, e<Re z<R}, gde R dovoljno
veliko da krug obuhvata sve singularitete funkcije /.
Neka = yudu -du. Na osnovu Cauchyeve
teoreme ostacima imamo
(2) zaf(z) dz=2ni

L:" R:_s zaf(z).
k=l Z-Zk
Medutim,
() zaf(z) dz= zaf(z) :

+ XZ/(x)dx-:-e27tia XZJ(x) dx
d d
+ za f(z) dz.
)'
k 1im za+i/(z)=lim z f(z)=O, osnovti zadatka 8.2.22. zakljuujemo da

...-+Q Jl-+CIO
lim
-+ )'
I zaf(z) dz=O, lim
R-..+ao
zaf (z) dz=O.

!95
i98 Kompleksna ~
Prema tome, iz (2) i (3), pustaju.:i da -?-0, R-?-+ , nalazirno

+
(1- 2i) x4f(x)dx=2ni L Res zaj(z),

k=l z=zk
odakle sleduje (l).

Primedba. Navescemo jos tri tipa integrala koji se odgovarajuCim smenama svode na integrale
oblika (1).
1. Integral oika
+
(4) 1 (') dx,

-
gde O<Re <, Jim 2 ()=, i gde funkcijaf regularna polupravoj {z!Im z=O
~
1 + ~--1
O~Re z< +}, svodi se smenom =t na integral - l f(t) dt.

2. Integral oika
+rr,
(,,_) log"'x dx,

gde priroda11 broJ, realan broj, lim xa+i f(x)= lim x4+1f(x)=O, svodi se ita integra]
~ ~+
4() dx, jer

+~ . +
r

"() log'nx dx=-= - ..

r

;...f() dx.
-
3. Integral oik;a
+."
() dx
-
gde O<Rea<b, neN, lim ()=, svodi se na integral (4), jer

-+
+ +:~
e4"f(til") dx= !::__

tr'
f . x"e4Xf(J'") dx.
- -
8.8.Z. Izracunati integr~e

+ + .
1 XJ1ogx

J -dx; (+) 1 +~5i ctx,

gde 0<<2; R.
. . . za
B-..V.. Primenimo fonnulu (1) iz prethodnog ~datka na funkciju definisanu sa.f(z) = - -
. ' . ~+~
Neposredno doijamo
8. Raaaa oatataka t87
Specijalno,
+ 1 1
zaa=O imamo (x+c)dx=~;
.
1 +~ 1
za =- -
2
imamo f
\IX"(x+c)
dx= - - ;
'2cs~
+ Vx
za = 2"
1
imamo ! (x+c) 1 dx=
1r
2~.
Ako integral 1 diferenciramo na , doijamo
+ .x<Jlogx ( aifZ ) :i .1+alogc acos )

(+)1 dx=-; ~

sin = 1 - ( sin :
- n 2 sin :a

8.6.3. Dokazati da pod pretpostavkama:

1 Funkcija f analitiCka u kompleksnoj ravni; njeni singulariteti su oznaceni
Z1, 'Zn;
2 Funkcija f regulama na duzi {z / z [, ]} ;
3 lim z+I f(z)=A :/= (/rl < 1, lsl < 1),
z..+oo
vafi .formula
~
(1) (t-)'"(-)' /()

dx=-.-n-( 2 Res (z-aY (b-z)s f(z)-A).
SJn ns k=1 z=zk - .
Resenje. N K={zllzl=R}, gde R dovoljno ve-.
liko da krug saddi sve singularitete funkcije /,

k 1 ={zllz-al=e}, k 1 ={z/lz-b/=e}, i neka =u,
gde kontura prikazana -na slici.
Na osnovu teoreme ostacima imamo ___,--
(2) (z-a)r (b-z)S f(z) dz

.
= 2ni L Res (z-a)r (b-,z) f(z).
k=1 z=zk
5
Medutim,
-1
(3) (z-a)r (b-::::_)5/(z}dz=;_eim (x-a)r (-)5 f () dx

"- -
- ,,.-~
-e-im (x-a)r (-) 1 f(x) dx+. (z-a)r (b-z) 1 f(z) dz

- ~
+ (z-a)r (b-z)Sf(z) dz+ (z-;-a)r (b-zY f(z) dz

-
=2 i sin ns (x-a)r (-)1 f(x) dx+ (z-a)r (b-z)s f(z) dz

- -. k1
+ (z-aY (b~z)'f(z) dz+ f (z-a)r (b~z) f(z) dz. 5
ll:a
Kako
lim (z-a) F(z)=Iim (z-b) F(z)=O,

z-+a z-+
gde F(z)=(z-a)r (b-z)s f(z), na osnovu zadatka 8.2.22, zakljufujemo da
lim r (z-) (b-z) f(z) dz=O, 1

lim (z-a)r (b-z)s f(z) dz=O.
-+0 e-t-0 ~
ki
Dalje, kako , prema pretpostavci 3,
lim zF(z)=A,
z-+CO
na osnovu zadatka 8.2.22, imamo
lim (z-a)r (b-z)s f(z) dz=2niA.

R-++co
lz jednakosti (2) i (3), putajuci da -+0, R-++ , doijamo
2i sin ns (-) (b-x)s f(x) dx+2niA=2ni 2: Res (z-a)r (b-z)s f(z),

k=l z=zk
odakle sleduje (1).
Primedhe.
1. Formuli (1) moze se dati i ovaj oblik

r (-) (b-x)S f(x) dx= - ._ ' Res (z-a)r (b-z)S f(z)
ns L., sin

gde se sumiranje vri svim singularitetiina funkcije f ukljueujuCi i taCku z= .

2.- Ako lim zr+s+i f(z)= , tada treba poCi od integrala
z-+CO

(-.) (b-x)s f(x)
f

(1- )k .dx,
k dovo1'JDO veliki. pnro

gd dan roJ .takav da. lim z (z-a)r (b-z)S
,k
f(z) u d k ona"'no,

1 staviti
.8-+ (1-z
. .
(x-a)r (b-x)s f(x) dx=~ (-~:~~~ f(x) dx.

Geneali:iacije
1. Ako r, odnosno s, pozitivno, pretpostavka 2 moze se oslablti; jer se moze dozvoliti

da funkcija f ima prost pol u ta&i , odnosno .
2. Ako funkcija f ima konacno mnogo singulariteta 1 , , u oblasti {zllm z=O,
<Re z <}, tada vdi formula

v.p. (x-ai (b-x)s f(x) ~

=-.-.

-z
Res(z-a)r(b-z)Sf(z)+cotgns
s1n ns '"=l z=zk
Res(z-a)r(b-z)Sf(z),
k=-I z=ak
L

.
gde se prva suma odnosi na sve singularitete (ukljueujuci i ) funkcije f koji ne pripaiju inter-
valu [, ].
Literatura
. G. Garnir, . Gobert: Fonctions d'une variae l. Louvain-Paris 1965.

1
1 dx; 2 v'(x-a) (-) dx.

(-) (-)
1
Resenje. 1 Stavimo u forrnulu.(1) zadatka 8.6.. r=s= - - , f(x)=1. Tada lirn zr+s+1f(z)=1,
2 Z-+00

1
v'Cx-a) (-) dx=1.

2 Da ismo izraeunali integral 1= (-) (-) dx, po(firno od integrala

v'Cx-a) (-)
] () = .r (1- ) 2 dX'.

Kako
z 1
lim V(z-a) (b-z) = -).
2
'
z-+oo (1- z) 2
na osnovu prethodnog zadatka, doijamo
d ( )1 ; 2-(+).-2(1-) (1-)
1 ()= - - v'Cz-a) (z-b) - - =- .
- 2 dz / z=_!_ z 2 2 (1-)(1-)
).
Medutim, 1 =Iim (). Dvostrukorn prirnenorn L'Hospitalove teoreme nalazirno

-+0

.
r(-)(-) dx= :!_
8
(-) 1

8.6.5. Dokazati jednakosti

1 1
1 f. 1 dx= 1 dx= 2 ;
~v'x2 (1-x) Vcx+l) 2 (l-x) v'
-1

20 ~dx = (2m-1)!! z
2 - 2 2!
-
8.6.6. Akp :
1 Funkcija z~ f(z) realna i neprekidna za z=x;
2 Za realno vaZi f(-x)=-f(x);
3~ Funkcija f regulna otvorenoj gornjoj poluravni, osim u konacno
mnogo polova z 1 , , z";
4 Za neko vaZi
(z -log-z) + _:z
1
f(z) = (lzl ~+),
dokazati da
+ +11
1= f(x) log x-l dx= -2 Im L ~:8 f(z) log (z+ 1).
1 ~
- k=1 k
Reienje. Dokazimo prvo da integral 1 postoji. Kad -+ + , imamo

1
1+-
log1x+l1=log-x-
-1 1
=~+(_!_)'
3
1-- -

te prema 4 vidimo da integral 1 konvergira u taCki + .

U tacki =1, s obzirom na 1, wnesto integrala 1 dovoljno ispitati ponasanje funkcije
1-+ log lx-11 u okolini tacke -1; irnamo
2 2
log (-1) dx=cCx-1) log (-1)-(-1)) \ -+-1 (-+0+ ).

+ l+
Prema tome, stavljajuti = - , i koristeci se -osobinom 2, vidimo da
1= lim
r~+oo
(I 0
f(x) log l l+x 1 dx)
1-
r r
= lim
r~+oo
( f(x) log ll+xl dx- f(x) log 11-xl

dx)
r
= 1im ( f(x) log ll+xl dx+ /() log \l+yl dy)

r~+oo -r
r
= lim ( f(y) log ll+yl dy)
r~+oo
-r
r r+l -r+l
= 1im (
r~+oo
f(z-1) log lzl dz+ f (z-1) log 1zl dz- f(z-1) l~g lzl dz)
-r r -r
S obzirom na 4 , imamo
f(z-J) log lzl =0 ( ~ log r) -+0 kad r -++,

, stoga,
r
1= lim f(z-1) log lzl dz '

r~+oo
-r
- ,.....;.~ ~ ( f(z-1) log \z\ dz+ f(z-1) log \zl dz )

-r
jer smo vec dokazali konvergenciju integrala u taCki .
Dakle, s obzirom na 1,
f (z--1) log lzl =! (z-1) Re log z=Re ( (z-1) log z),
tako da
(2) 1 = lim lim Re (r, ),

-++ -+
-
gde smo sa (, ) oznacili f(z- l) log z dz+ f(z-- 1) log z dz.

-r
Neka Ce={z\izl=e, Im z~O}, i neka

<< min lzk+ll~ max lzk--11\<r.
t;;;;k~n 1~k~n
KoristeCi se teoremom ostacima i 1 i 3, imamo

-
(3) f(z-1)1ogzdz- f(z-1) logzdz + f(z-l)logzdz+ /(z-1) logzdz

- 8 Cr

= 2ni 2:
k=l z=zk+l
Res /(z-1) log z
=23" L:
k=l z-zk
~es f(z) log (z+ 1),
tj.

(4) J(r,E)=H(e)-H(r)+'l:i 2:
k=l z-zk
~es f(z)log(z+l),
gde
()= f(z-1) log z dz

= 1 <eei0 -1) c1og e+io) eei6 i do

= i log g (eci) d8 - Og (eei6) d8,

gde stavljeno g(z)=zf(z-1).

Kad z-+ , imamo g(z) = O(z). Odatle, kad -+, imamo
(e)=i g (eei 6 ) log (e+i8) d= ( log )= (1).

Kad lzl-++ , prema 4, imamo
)=+(--),
1
g(z)=_!!__+o( z
z-1 (z-1) log lz-1 \ . log lz\
gomja jednakost vazi uniformno u zatvorenoj gornjoj poluravni.
Prema tome, doijamo
c=g(z)+o (1), = lim g(x)= lim xf(x-1),
1 -++ -++
to znaCi. da realno.
S druge strane, kad r~ + ,
H(r)=i log r (+ Cogl r ')

). d8- 1(+ Cog r) /
1 )
dO
2
=i log r+o (1) - 2.
Iz (4), kad r~+ , sleduje
2
(r, )= -nic log r + - + (1)+2i L~ Resf(z) log (z+ 1).
2 k=1 z=zk
Kako realno, imamo

2
Re (r, ) = -
- + (1) + 2 Im ""'
L Res f(z) lQg (z+ 1).
2 k=I z=zk
Najzad, iz (2) i (3) doijamo (1).
Literatura +
L. Schoenfeld: integrals
. of type f(x) log 1 x+l dx. SIAM Review 1 (1959), --=- !
154-157. 1
8.6.7. Ispitati da 1i
1
xz+x-a
dx=-sec- (-l<a<l).
- 1+ 11 2 2
0
Resenje. Podimo od integrala (videti zadatak 8.5.1.)
+ r.zx
(1)
-
-dx=--
1+e" sin
(O<a<l).
Stavimo li ovde " = t 2, doijamo
+ t2a-1 :
f -d t=-- (O<a<l).
0 1+t2 2 sin
Ako ovde umesto 2-1 stavimo , imamo

+ ta
(2)
1 + i 2 dt = + 1 - - - - = - sec -
2 2
(-1 <a<l).
2sinn - - 2cos -
2 . 2
Rezultatu (2) mozemo dati sledeCi oblik
1 ia + :

f -.
1+
. t
dt+ 2

1
( --dt=-sec-
1 + t 2
2 2
(-1<<1).
1
Drugi integral u (3) posle zamene t= -, postaje

+ ta - dx 1
-
f i+t\I dt= - --1--;2 = f xll dx.
1 1+ -11
Na osnovu ovog rezultata, iz (3) sleduje

1
~+-
11
dx= - sec- (-1 <a<l).
0 l+x 2 2
8.6.8. Primenom racuna ostataka izracunati

+
-l+x
~-1
1= dx (O<a<l).

Resenje. Posmatrajmo kompleksnu funkciju

za-1
Zf-'J.g(z)=-.
1+z
Jedini njeni singulariteti na konacnoj daljini su: z= -1 (pol) i z=O (kriticki singularitet). Pret-
postavicemo da argument promenljive z varira od do 2. Ovako odabrana grana funkcije g
uniformna u i na konturi naznacenoj na slici zadatka 8.6.1. gde R (> 1) poluprecnik veceg kruga
i ( < 1) poluprecnik manjeg kruga. Oznacimo sa f izabranu uniformnu funkciju.
Prema Cauchyevoj teoremi
za-1 za-1 za-1 dz + za-1

(1)

I.. -1+z dz +
-.-dz.+
1+z
' '
--
l+z
''
--dz=2m Res f(z).
1+z s=-1
Za << 1, i
2 2
1

. za-1dz1=1
1+z
I Ra-1 (-1~/ RieidO

1+Re0
1<I~dO=2nRa -+0

R-1 R-1
(R-++ ).
Analogno ovome dokazuje se
/ f(z)dz /-+ (-+ ).

''
Integraliti d\d d\di znaci staviti z=x ( realno) i uzeti z od do R. Dakle,

R
za-1 ~-1

I - - dz
1+z
=--
1+
r
dx.
Kad tacka z, polazeCi od , stigne u ', njen argument u ta&i ' 2.

Prema tome, d\d odseCka ''
za-1 = (-1) Oog 1s1:ni) = ei:ni (-1) (-1) ios 1s1 = -1 et.ni (-1) (\zf=e).
Stoga
za-1 (- 1 )
Ir f!Z-1 de.
''
I -1+z- dz=et.n R
--
1+
Ostatak funkcije f za pol z= -1

lim za-l=(eni)a-l=eni (-1),
Z-+-1
jer argument, uCinjenoj konvenciji, jednak 7r u tacki z= -1.
Ako sada pustimo da R~+ i r~O, jednakost (1) postaje
+
_ri-1 . _ri-1 .
__
.

r _ _ dx+e2n1 (-1)
-

+>
l+x
= 2:rienr (-1),
odakle
+ .
_-1 e:-rr (-1) _ .
f

1 + dx=2i 1- e2:ri(a-1) = sin (- J):r .
Kako sin ( - 1):r = - sin , poslednja formwa postaje

+
_-1 :r
f

--dx=--
1 -t-x sina
(<< 1).
Primedba. Da Ii ovaj rezultat vazi ako kompleksno tako da O<Re < ?
8.6.9. Primenom racuna ostataka izracunati

+
. d.x
f

l+x 2
(-1 <a<I).
za
Reienj_e. Posmatrajmo funkciju z ~
g(z)= - - -2 kompleksne promenljive z. Jedini njeni sin-
. l+z .
gulariteti na konacnoj daljini su z= i (polo-vi) i z=O (kriti&i: singularitet).
f'unkcija g multiformna, jer
eaLog z
g(z)=---.
1+z2
Ako argument pwmenljive z varira od
do 2, tada
z~logz=log lzl+i (~<)
uniformna funkcija.
8
Prema tome, funkcija
e(log :zl +i arg z)
z~f(z)= ------ (~ arg z<2n)
1 +z 2
uniformna u i na konturi K=UB'A'UyUAB (videti sliku).
Tacka z opisuje konturu u direktnom smislu polazeCi od taCke . DZ odsecka
r~z~R ( i R poluprecnici krugova i to r< 1 i R> 1).
Argument tacke z kad stigne ' . Stoga , duz odseCka '',
(log !zl +m). e'fri(!a
z~f(z)= ----- - - - (e=lzl).
1 + (lzl~i)2 1 + (!2
8. Ra~uu oatataka 205
Ostatak funkcij~ f za pol z=i

ea(log lzl+iargz)
lim----- (O~arg z<2n).
z-+i z+i

U posmatranom slueaju lzl=l, argz=
2, te
" . 1
Res f(z)= -. 2
z=i 2i
Prema Cauchyevoj teoremi i
(1) f(z) dz+ f(z) dz+ f(z) dz+ f(z) dz=ne2 .

' '
Uocimo modul
f(z) dz 1=1 Ra eaOi Riei d8 I ~ Ra+1 d8= Ra+l .

I
1~
1 +R 1 :1 1

R1 -1 R1 -l
R
Kad R ~ + , kolicnik -+- ponasa se kao R0 - 1
Ako < 1, tada
R 2 -1
1 f (z) dz -? ako R-7+ .

Na analogl?-i naCin utvrduje se da za -l<a vaZi
) lf(z) dz -? ako r~O.

'
Jednakost (1), ako R-?+ i r-?0, postaje

+ ani
(2)

-,- dx-ea" 1
l+xa
sx!l
+
--
1+ 2
d,x=ne2 ,

jer d\lZ' odseCka '' imamo z=e"i/zl=-e==-~

Iz (2) izlazi
i
+ -
, 2

f 1 +' dx= 1+eani'
tj.
+
x!l .
f l+x'

dx= 2 sec 2. (-l<a<l).
8.1.tO. Primenom raeuna ostataka izraeunati:

+ 2
10 l:x dx; . 20 f 1+ dx
1
1

Resenje t. 1 Funkcija 1-+ - -6 neparna. Zbog ovoga podim.o od kompleksne funkcije
l+x
z
z 1-+ w (z)= - -8 log z (-n<arg z ~ )
l+z
izraeunajmo w(z) dz ( kontura na slici u zadatku 8.6.9.).

Jednacine pojedinih delova konture su redom
za odseCak z=x (r~x~R),
za polukrug z=Reti (O~t~.n),
za odseCak ' ' Z=-X (r~x~R),
za polukrug z=reti (O~t~.n).
Kako funkcija zi-+w(z) u oasti ogranicenoj krivom (r<l; R>l) ima singularitete u
tackama
ni Sni
6
z 3 =e
sa ostacima
ni 1ni
. -6 .nt 5. 6
Res w (z) = - Res w(z)= - : Res w(z)= - ,
Z=Z1 36 z=Z3 12 z=z3 36
prema Caucl!yevoj teoremi
~ ;-
.n2v
(1) 'w (z) dz=2.ni 2:
~es w (z)= - i - - .
k=1 z-zk 9
Buduci da
'
- w(z) dz= w (z) dz+ w (z) dz+ w(z) dz+ w (z) dz

R r
----
= log dx+ w (z) dz+
(log +) dx+ w (z) dz
1+~ 1+~
R
= --- dx+ Jw.(z) dz+ w (z) dz,

1+ 8
r
primenom (1) doijamo
R .
-ni l:x8 dx+ w(z)dz+ w(z)dz=:._i.n ~,
1
(2)
r
Kako

1

w (z) dz = 11 1 reti (log r+.ti)

1 +r eti
rieti dt 1 ~r2

log r+t dt-+0
1-r
(r-+0),
1 w(z)dzl=1 Reti(logR+tt)

1+R e ti
Rietictt1-~R2J logR+t dt
.-

R -1 6 6

6
R 2
< -6 - (log R + n)-+0 (R-++ ),
R -l
jednakost (2) kad r-+0 i R-++ postaje
+
__ dx=

1+ 6
f.
9
+ +
Reienje 2. 1 Kako jeJ-x-dx=~ - 1-dx, posmatracemo konturni integral

1 + 6
2 1-\- 3

= ~ -
1
- dz, gde kontura sastavljena od
'; l+z 3

odsecka z=x (O~x~R),
,,-....
kru.Znog luka z=Reit (O~t~2n/3),
2.ni
odsecka z= (O~x~R).
Imamo 21!.
3
2
R 3

- e2ni/3

1 iReit
]= l+x.dx+ l+R3eitdt+ l+xdx.
R
Kad R-+ + srednji integral tezi nuli, te dobijamo
2ni +
1
l=(1-e
3
) -l+x dx. 3

ni
1 -
S druge strane, posto funkcija z1-+---3 konturi ima samo pol z=e 3 ciji ostatak
2 i l+z
1 -3-
3 , i
l _ 2ni 2 -~
1=2ni - 3 = - 6 .
3 3
Uporedujuci dve poslednje jednakoi:;ti, doijamo
+~ - +

1 _ 2V
l+x3 dx=-9- ~
dx ~v
1+6 =-9-

+
Uputstvo. 2 Uzastopnim smenama dati integral svescemo na R () dx, gde 1--*R () nepar-
o
na racionalna funkcija.
2 1
Smenom x=l-+ t integral 1= -l-d posta,e

l+x3 J f 1
l+(l+t) 3
dt, ova,. smenom t=-
1
U

+
postaje d.
3 +(+ 1)3
1
Ako, zatim, izvrsimo smenu =v+ 1, doijamo
+
v+l d
f

(1 +v) 3 +(v+2)3 v.
Smenom v='l' 2 najzad doijamo
+
( 2 + l)'t'
1=2
f

(1 + 2) + (2 + 2)
d.
2 (2+1)
Kako funkcija i-+ (l +z)+( +2) 2 neparna, za izraeunavanje integrala mozemo
2
primeniti postupak naveden pod 1.
Primedba 1. Navedenim postupkom ispitati mogucnost izraeunavanja integrala

R(x) dx ( i konstante, xi-+R(x) racionalna funkcija).

1

sinx
Primedba 2. Ispitati mogucnost izraeunavanja integrala
f

---;- dx i slicnih integrala na navedeni
nacin.
Ovo zadatak i resenje S. Presiea.
8.6.11. Dokazati da
+
l= logx .dx=-_!_n2 v2.

(l+x3) \! 9

Uputstvo. Primeniti Primedbu 2 zadatka 8.6.1. na funkciju z i-+zO log z, zatim staviti
l+z3
1
=--.
4
8.7. BROMWICHOVI INTEGRALI
rivolinijski integral funkcije F pravoj l= {z\Re z=c} oznacava se

c+ib c+ic:o
(1) lim F(z) dz= F(z)dz
->-+: c-ib c-ic:o
i naziva s~ Bromwlchv integral Bromwich-Wagnerov integral jer su ga u lite-

ratur11 uveli n~zavisno jedan o:l dru5og Bromwich [1] i Wagner [2] 1916. godine.
Prava l se cesto naziva prva Bro:nwichova kontura, u oznaci r i integral
(1) se pise F(z) dz.
1
Literatura
1. . . I'a Bromwich: Proc. London. Math. Soc. (2) 15 (1916), 401~
448.
2. . W: Wagner: Archiv. f. Elektrotehnik 4 (1916), 159-193.
8.7.1. Ako :
1 > 1;
2 Funkcija f analiticka u oasti D={zlRe z<c}, u kojoj ima konacno
mnogo singulariteta z 1, , Zn;
3 Na pravoj {z_!Re z=c} funkcija/ moze imati samo proste polove 1 , , ;
4 lim f(z)=O (z D),
lzi-++c:o
dokazati formulu
c+ic:o
(1) v.p. az f(z) dz=mi L ReS az f(z)+ni L ~es az f(z).

c-ic:o k= 1 z=zk k= 1 z-ak
Reienje. Stavimo z=c+ix. Tada

c+ic:o +: +:
(2) v.p. az f(z) dz=v.p. e<c+ix)log~ (c+ix) i dx = iac v.p. ix log f(c+ix) .
c-ic:o -
Dalje imamo
+
(3) v.p. eix log f(c+ix) dx=2ni L Res eixlog (c+ix)+ni L Res ix log f(c+ix),
-
14 Kompleluna amliu 209

gde se prvo sumiranje vri svim singularitetima funkcijex r-+ix log f(c+ix) u gornjoj otvorenoj
poluravni, drugo prostim polovirna te funkcije na realnoj x-osi.
Iz (2) i ()
sleduje
c+ioo
(4) v.p. azf(z)dz=-2nac,LRes ixlogaf(c+i"x)-nacLRes ixloga f(c+ix).
c-ioo
Medutim,

(5) -2 L Res ixloga f(c+ix)=2m L Res ie<c+ix) loga f(c+ix)=2ni L ~es az f(z),
k= 1 z-zk
gde drugo sumiranje uzeto svim singularitetirna funkcije r-+ie<c+ix) li:>g f(c+ix) u otvorenoj
gornjoj poluravni.
Takode

(6) - L Res ix log f(c+ix) =ni L Res ie (c+ix) log af(c+i"x)=ni L ~es az f(z),
k=l z-ak
gde druga suma uzeta svim prostim polovima funkcije ~ie<c+ix)Ioga (c+ix) na
realnoj x-osi.
Iz (4), (5) i (6) sleduje (1).
Primedba. Ako << 1, tada oast D treba zameniti sa D 1 = {z!Re z> } i doija se
c+ioo m
v.p. f
za f(z) dz = - 2i L Res za f(z)- ni Res za f(z). L
c-ioo k=l z=zk k=1 z=ak
Posledica. Ako zamenimo sa et, tada integral

c+ioo
v.p. etz f(z) d.z
2ni
c-ioo
definise funkciju t i-+ g(t) koja , pod izvesnim uslovima, invezna Laplaceova
transformacija funkcije f, tj.
f(z)= e-ztg(t) dt.

8. 7.2. Izraeunati
c+ih
.
11m -1 I - dz
-- (<<; > 1).
-+ + 2i az sin z
c_.:.ib
1
Rezultat. - - .
1+
8.7.3. Ako > prirodan broj, dokazati da

1 c+ioo xz
2i f
c-'iOO.
----dz=O
z (z+ 1) (z+n)
(<< 1),
8.7.4. Neka ~F(p) Laplaceova transformacija funkcije t ~ f(t). Odrediti funk-

ciju f, ako
10 1 20 F(1)= 1
F(p)=-,
+ (+) (+) '
2-2 1
30 40
F(p)= (2+2)2' F(p)= +)4'
-2
-3
50 F(p)=-, 60 F(p)=
+ 2 +2+5
8.7.5. Proveriti sledecu taicu za inverznu Laplaceovu transformaciju:

c+ico
F(p) ~.. { etP F(p) dp
2ni
c-i~
eai-er
(c>max (Re , Re ))
(-) (-) -
aeat-bJlt
(c>max (Re , Re ))
(-) (-) -
+ +
(c>Re a+Im , Im >) Aeat cos bt + - - ~t sin bt
(-)2+2
, tE (, )
(>) .. (t-a)n-1
{ tE (,+ )
(-1)! '
e-at
(>-)
+
-a2/4t
-av'P- (>) --

2tv;i
-av'P- . 1 -a2/4t
-
(>) v;t
vi +
logp
(>)
eai (loga+ e:\tx)
-
at
+
1
-log(p2 +1)
2
(>) f : dx
t .
+~

Iog (+ 1) ;~-
(>) . . -dx

8.8. RAZNI INTEGRALI
8.8.1. Pomocu racuna ostataka dokazati da ie

+ ~ 1- ~ -1
-- dx= ~

(1 + 2) 2 8
Uputstvo. Prethodno izvrsiti smenu x=t1
8.8.2. Primenom kompleksne integracije dokaz.i da

1
lim
-++
1+ (
-+-
1 )1 d.x =n.
.
-- 2
Uputstvo. Poci od integrala kompleksne funkcije

Logz
zi-+------
(a-z+ ~)
2
1+
duz putanje date u zadatku 8.6.9.
8.8.3. Proveriti rezultate:

:
+ 2 -
4
1 n\/2 .
---dx=
2 4
-
(1 + ) 32 ' r
1.f-sin2x dx= - 4 - '
.

2 +
1-cos 2
2+cos
dx=Sn (1-.!v)
2
; r --
log2 d _ 1
X--n,
3

0 1 tx
2
0
8
2 .
cos 2 dx = (l-+)
(lal<l; R).
1-2 cos 2+ 2 1-
0
212
&. R'811 ostataka 21S
8.8.4. Dokazati da
+
:
I= f --1
dx= - (v5-I)
+
5
5
-
Uputstvo. Izvrsiti smenu x=t 2 , primeniti ra<:un ostataka na novi integral.
8.8.5. Neka su i q pozitivne konstante i prirodan broj. Integraleci funkciju

z ~z- 1 eC-p+iq)z duz podesno izabrane zatvorene konture,_ dokazati Jormule
+ ( -1)1
xn-l - cos qx dx= Re (p+iq)n,
f

(q2)
-
+ xn-l - sin qx dx= (n-l)! Im (p+iq)".

(p2+q2)n
-

3z
z~f(z)=--.
z 3 +1
Neka su:
(1) polukrug {z/ /z/=R}n {zl Itnz~O};
(2) duz {zl-R~Rez~-1-r} n {zl Imz=O};
( 3 ) polukrug {zl lz+ll=r} n {zl Im z~O};
(4 ) duz {zl-l+r~Rez~R} n {zl Im z=O}.
Izracunati _
1 f(z) dz

2 lim f(z) dz;

R-++oo ,
3 lim j(z) dz.

r-i-0
Na osnovu doijenih rez11ltata izracunati Cauchyevu glavnu vrednost integ

rala
+
= f ~dx.
3+1
-
Rezultat. 1 ('+i"); 2 ; 3 :ni; v. . - +1

-,
3
dx=:nv.
-
8.8. 7. Pomocu racuna ostataka izracunati integral /
2
sin2 dx {>>).
- cos
Dokazati jednakost
f '1=2 dx= _!_2

1
-
-1
Re:zultat. = ~
2
(-\f 2 - 2).

+. - + +
10 \ix-1dx 20 logx dx; 30 _ cos (ax 2)-sin ( 2) dx

(>).
4-1 ' +14
4 +1
1
Uputstvo. 1 Izvrsiti smenu - 1= t 2

Re:zultat. 2
--v12
I
2:
"' "'
1 cos 3 dx;
2+cos 20 (4 cos ~+s) dx; 30 l+cos dx;
1 +cos 2

2:i
40
f 1 +cos dx;
(13-5 cos ) 2
50 f"' 1
5+4 cos
dx.
0-,
(15~~)
5
Re:zultat. 10 20
27; 3 \12; 40 - 50 -.
-v' 48' 3
8.8.10. Integraleci funkciju z 1-+_!._ (eiz) konturi koja se sastoji od polu-

z
krugova
{;!/z/=r, Im z~O}, {z\/zl=R, Im z~O}
i od odsecaka
{z//Re z/ ~r, Im z=O}, {z\IRe zl ~R, Im z=O},
dokazati da
+ .
cos sin (sin ) __;. dx= __!_ (-1).
2

+ +
+1 log (1 +)
f

log--dx;
w-1 f

_+1
(O<a<l).
8. Racun osta:taka 215

1
- (1-)/6 ( 2 )

f - - -l+xz
--dx=-
2115
1-cotg-n.
5
1-
Uputstvo. Izvrsiti smenu - - =t i na doijeni integral

-1 +(1
t/5
---dt
8
+t)

primeniti raeun ostataka.
Generalizacija. Izracunati integral
1
-1n (1-x)m/n dx
.

r 1+
(, , N; m<n; pG:2).
10
:;
2
2 cos (l+cos )
8
dO= _!_ ( 4+2V2 log (l+V2)+v!2);
(1 +cos 2 0) 2 16

8.8.14. Primenom racuna ostataka dokazati formule

+ +

_-1 cos d= () cos 2' .- 1 sin d=() sin ,

2
gde gama-funkcija i O<a<l.
8.8.15. Dokazati fonnulu

+
(2 -2+2)/
.1 dx . .
= \12 s s


+
1= ~ dx (>; , (6+2) N)
~+

pomocu racuna ostataka, integraleci funkciju

zm
Zl--+--
z+a
duz konture sastavljene: 1 od dela realne ose od tacke z=O do z=r; 2 od luka
kruga {z]lzl =r} od tacke ciji argument do tacke Ciji argument i 3
2
od potega tacke .
Rezultat. = ----
--1
-- . (+ 1)
s--

8.8.17. Izracunati integrale :

+ 2
1 sin2 ~ log ( 2 sin2 ~ +2 cos2 ~) dx; 2 log (2 .sin2x+2 cos2x) dx.

8.8.18. Pomocu racuna ostataka izracunati integral

+
1
dx
+2 cos + 2

za one vrednosti parametara i za koje on ima smisla.
8.8.19. Pomocu raeuna ostataka proveriti rezultate:
10 cosnx dx=O (n=2v+1),

+ sin
-
(-1)"2-(-~)
(n=2v),
n.'2-.2
gde >>; v=O, 1, 2, ... ;
2 sinm cos (2+ l)x dx=O (, n=O, 1, 2, ... ) ;

3 (1-2 cos +2) sin dx=O. (, n= 1, 2, ...);

----dx= - - - -
cos kx -k cos ka
40 (k>O; >);
(-)2+2
-

:; (2-1)!!
50 cos 2 nx d.x= - (n= 1, 2, ... ) ;
2 (2)!!

+
2-1
60
-
(ax +2:+c)n+i
2
=-----
2 - 2
-
(2-1)!! ____ ,
(2)!! ( --b2)n+i 12
gde >; -2 >0; nE N;

2
10 cos d.x = 2 (> 1).

(a-cosx) 2 ( 2 -1) 3 1 2

Primedba. Kako glasiti formula 4 ako ne vaze ogranicenja > i k>O, vec samo ;:?

+
d.x-

~ 2 + 1 (-) cotg -(::-) cotg
2
( -2 cos + 1) ( -2 2
cos + 1) cos a-cos

precizirati za koje vrednosti i vZi.
8.8.21. IntegraleCi funkciju F, definisanu sa

ei<azbz) c+dz4
F(z)=----- (~, ~, +#, m>O, n>O; , dE R),
z 4+4z4
konturi prikazanoj na slici, izracunati integrale

+
c+dx4 d.x,

cos ( 2 +):- cos 2
4+44
R
+

sin ( 2 + )+- sin 2 c+dx4 d.x.
+ 4 4

Reienje. Od svih singulariteta funkcije F na konacnoj r ~

daljini samo jedan unutar konture , i to pod uslovom ,
r R

da R> - i r< - .

l+i
pol prvog teda z 1 = - --
1l V2
Tada Cauchyevoj teoremi ostacima imamo
F(z) dz=2:n:i Res F(z),
z=z,
11
1
tj. 1
R
F(x) dx+ F(z) dz+ F (iy) idy+ F(z) dz=2ni R!s F(z).
r R 1 z-sti
Integral delu konture 11 moze se oceniti:
-2- 2 2oi 1
i<aR +R
. F(z) dz
1 1
;;; RefJi
2
~ icl + idiR
4R4-4
4
f e-aR2 sin 20-R sin d6.

Kako uslovu zadatka ~ i ~, i kako su funkcije 6 ~ sin 6 i 6 ~ cos pozitivne

za 0<0<
2 , vazi:
-aR 2 sin 26-bR sin 0=-R sin (} (2 R cos +)~- R si11 (),
tako da za integral doijamo sledecu majorantu:
< lcl + ldlR4 -R sin dO.

1

f F (z) dz 1
4R4-4

.
Kako za funkciju 6 ~ f(sin 6) vaZi

7t
7t 2
f (sin 6) dO =2 f (sin 6) d(),
~
na integral se moze primeniti Jordanova nejednakost:

7t
1
e-bR sin dO < bR (1- e-bR),

tako da
F(z) dz/ < lcl + ldlR~ --~(1--R) -.+ (R-++ ).

IJ
.
n4 R 4 -m4 2bR
(U slucaju ako =, tada uslovu >, se na integral moze direktno primeniti Jorda-
nova nejednakost.)
Da ismo naSli v.rednost integrala delu konture 1 , gde se integracija vrsi u obratnom
smeru, potrebno da razvijemo funkciju F u Laurentov red u okolini tacke z=O. Posto z=O
.
pol prvog reda, razvoj ima samo jedan clan oika ~' gde 0 ostatak funkcije F (z) za tacku
z
z=O, koji iznosi:
. eicaza+bz) c+dz4
0 = 11m z - - - -4 - -4 = -4.
z-+za z m +n 4
z m
Preia tome, Laurentov red glasi:
1
F(z)= - 4 -+A 0 +A 1z+A 1 z 2 + .
z
8" R.acun ostataka 219
Integracijom reda doijamo
JF(z)dz=~ Joreii~O + ~(krk+iiJoei(k+1)de).

1
4 ; rei
k=O
~
n
Kada r-+0, usled konacnosti integrala ei(k+i) dO, integral konturi 1 postaje
:
lim
r~O
F(z) dz = m~ dO= - ~ !!!,
4
2 4
1
2
posto citava suma tezi nuli. Prema tome, kada R-++ i r-+0, Cauchyeva teorema daje:
+()
lim
R-++ ()
( F(z) dz) = F(x) dx+ F(iy) idy-.;

~2 =2i Res F(z),
Z=Z1
-.+ +()
gde ostatak iznosi:

ei(az'+bz) c+dz4
Res F(z)=lim (z-z1) - - - - - 4 - 4-4
z=z1 z-+z1 z + z
4
=_ - _?'!!__
d 4 -~-(~+~)
.2
+i sin -
( cos-----=: )
-- .
4 4 4 2 2
Razdvajanjem realnih i imaginarnih delova. u poslednjoj jednakosti doijamo sledece realne
integrale:
+() m ( )
cos ( 2 +)-- cos ( 2 ) -~+dx 4 dx= ~ ~ 4 -! 4 --;; ;+.:. sin .!!!:.._;
f 4 +4 4 2 m4 n 4 12

kaoi
+() ( )
sin(ax2+bx)+e-xsin(ax 2) _c+d:~dx=~-~~n 4 -~4e-; -;;+.2 cos~
f
4+44 24 2 4n4 ~
'V
!z.
Primedba. Interesantno i ilo prouciti kakve sve realne integrale sadrzi ovaj rezultat. Navescemo
jedan redosled kojim se iscrpljuju sve mogucnosti ovog Z;idatka, kao i neke specijalne slueajeve:
1 =;
2 d=O;
3 d= -1, c=m 4 , n= 1. Doicemo sledece vrednosti
+() (
cos(ax 2 +bx)-e-xcos(ax 2)m 4 -x4 - am+.y2) .
f
- - - - - - - - - - - ---d=
4 4
+
'
is - ,
vz
+() ( )
sin ( 2 +)+- sin .( 2 ) 4 - 4 - + v2
f

4 +4
dx=--
2
cos - -
v2'
4 c=d, m=n:
+
cos ( 2 +)-- cos ( 2)
f

----------dx=O:

+
sin ( 2 +)+- sin ( 2) _ .

-
r
dx--,
2
5 =;
6 =:
+ -
2 sinax
2
-~~dx 4 dx=~-~ cn 4 -dm~ -:;:.
m4 + 4 4 2 4 2 4 4

Iz ovog rezultata, smenom x 2 =t, za specijalne vrednosti konstanti c=l2 , d= -1, '=l 2,
n= 1, moze se doiti kao specijalan slueaj
+
2 2
t - l sin at ( -al 1)
f

- - - - dt=n
t2+z2
--
t 2
(:>, l>O);
7 =, =;
8 =, =;
9 d=O, =;
10 d=O, =;
11 c=d, m=n, =. Doijamo klasicne rezultate:
+
cos --
f

-----dx=O

(>),
+
sin
f

--dx=-
x ~2
~
(>);
12~ c=d, m=n, =:
+ 21
i

. s ::
---dx= - (>),
4

~to takode poznat rezultat;

13 =~ =, m=n:
+ . - _
--(e-bx_cos ) dx= - '\1'2 siri (>),
l+x 4
2 '2
0
+ - __
--sinbxdx= -
i+x4 2
'\1'2 cos -
-v2 (>);
14 =, =, m=n:
+
f --

sin ( ) dx= - - 2 (>);
4
l+x 4

15 d=O, =, m=n;
16 d=O, =, m=n:
(>).
Literatura
D. Dimitrovski: Primena racuna osttA.taka izraeunavanje nekih odredenih integrala. I~a
brana poglavlja iz matematike 11. Matematicka iioteka sv. 22. Beograd 1962, str.
61-70.

+ 1
s ,, ) ( ) s 1
1= ( -.- cosbkx -x-dxr=
(1)
v=l k=l
2 av,
v=l

ako su ,., bk, takvi realni brojevi da > L lav\ + L lbkl

v=l k=l
Reienje. Podimo od funkcije

sin z ' bzi
z~~F(z)= ( ~) ( cos bk z)z-
v=l k=l
i l.zraeunajmo F(z) dz, gde kontura prikazana na slici u zadatku 8.6.9. ( i su polu-
c
krugovi poluprecnika r i R).
Funkcija F u oasti koju ogranicava nema singulariteta, F(z)dz=O.

Kako z = pol prvog reda funkcije F, i
lim F(z)dz=-niResF(z)=-ni av.

r-+0 ' z=O v=l
Pokazimo da lim F(z) dz=O. Zaista, za zEmozemo stavfiti z=Reti (O~t~n),

R-++oo
. R ti
:rc
s( Reti). . 1
1
F(z) dz = ( R:ti ) ( cos (bk Reti)) Reti Rieti dt

1
1
1 1 v=l k=l 1
1 ;i . .
~ Rn ( 1 sin (" Reti)I) ( 1 cos (bk Reti)I) 1eibReti1 dt
v=l k=l
'.
~ R~ ( ela"IRsint) ( elbk!Rsint) e-bRsintdt,

v=l k=l
222 Kompleksna analiza_
jer
: /R sin t
cos ( k R t")I,,...-
. /bk/Rsint R ti -bRsint
lsin (" ReU)I ~ " , 1 1 ~ , 11 l=e .

Uslov > 2 la,,I + 2 !bkl moze se ovako napisati

v=l k=l

2 la"I+ 2 lbkl-b=a (<).
v=l k=l
Buduci da
sin t ~ ~t za t [, ~ ] ,
doija se
2 2aRt
2 --
:-:; Rn
- dt= - - - (eaR-1).
aRn+i

Odavde sleduje 1im F(z) dz=O.

_ R-++oo
Ako u jednakosti
.ffi
~ F(z) dz= ! F(z) dz+ !R(
~ --
sin ,,) (
. cos bkx
) ef1xi
--;- dx+ F(z) ~z
r sin e-bxi
+ f ( ~) ( cos kX)-;-dx=o
R v=l k=l
pustimo da r-+0 i R-++ , posle svodenja, doijamo (1), sto . i trebaJo dokazati.
Redigovano prema resenju . Anicina i S. Presica.

9. PRINCIP ARGMENTA
9.1. U kojim se kvadrantima nalaze koreni jednacjne

z 4 +z3 +4z2+2z+3=0?
9.2. Ako su i realni brojevi, odrediti r korena jednaCine

z2n +"z2~1+2=0
Ciji realni deo pozitivan.
Rezultat. -1 ako neparno; ako parno.
9.3. Odrediti sve korene jednacine z = 1 ciji se moduli nalaze izmedu 2 i 9.
9.4. Data } algebarska jednacina z 5 -16z+ 1 =0. Odrediti priiZan polozaj

njenih kompleksnih nula primenom Roucheovog stava, podelivsi prethodno sa z.
U kome se razmaku nalaze njeni realni koreni?
9.5. 1 Dokazati da jednacina

eZ=azn (nE N)
pod uslovom > ima tacno koreri.a u krugu 1zl lzl = 1}.
2 Dokazati da jednacina
(1) z8 +3z+z+5=0
ima tacno dva korena u prvom kvadrantu.
Uputstvo. Primeniti Roucheovu teoremu.
Primedba. Moze se dokazati da jednacina (1) ima u svakom kvadrantu dva korena.
9.6. Dokazati da jednacina z4+az+b=O (, >) u prvom kvadrantu komp-

leksne ravni ima jedan i saino jedan koren i da ~jegov argument veci od ~.
Resenje. Posmatrajmo konturu sastavljenu od
1 segmenta {zlz=x} (O~x~R),
2 kruznog luka {zlz=Re 8i} (~()~/2),

3 segmenta {zlz=iy} (O~y~R),
i oznacimo sa LI LI 2, 8 varijacije argumenta polinoma z ~ f(z)=z&+az+b kad z opie redom
navedene delove konture .
223
Prema tome
(1) rgf(z)=1+11+.
Poto f(z) realno i pozitivno na pozitivnom delu x-ose, i 1=. Ako R dovoljno
veliko, i f(z)=z 4 +o(z4), odakle izlazi 1..+2 (R-++ ).
Kako na delu 3 konture -
f(z)=f(iy)=Y 4 +b+iay (>),
vidimo da 3-+0 kad R-++ .
Iz (1) izlazi lim argf(z)=2n.
R-++oo
Prema tome, u prvom -kvadrantu polinom f ima samo jednu nulu.
Ako ta nula oznacena sa z1, tada 1>0, 1> i f(z 1)=0. Odatle sleduje Imf(z 1)=

=4X 1Yi ( 1 2 - 1 2)+1 =0 i 1 2 --12 = -.:-- . Prema toine, imamoYi>X odakle zakljueujemo
41
9.7. Ako realno, dokazati da jednacina z 5 +z+a=O ima cetiri imaginarna

korena i to jeda11 u svakom kvadrantu u z-ravni.
9.8. Dokazati da se sve nule funkcije , definisane sa

(1) A(z)=z5 -12z2 + 14,
nalaze prstenu { z/1 ~lzl < f } Koliko se nula funkcije (1) nalazi p1stenu
{zll~lzl<2}?
5
Reienje. Stavimo f(z)=z 5, g(z)=-12z2 +14. Tada za lzl=- imamo
2
3225
lg(z)l=l:--12z2+141 ~121zi2+14=89, i j/(z)l=lzl 5 = n'
tj. lg(z)l<lf(z)I, na osnovu Roucheovog stava funkcije/i/+g imaju jednak broj nula u oast
D = Hlzl<f}
znaCi da se sve nule funkcije nalaze u -oasti D.
S druge stra11e, ako uzmemo F(z)=14, G(z)=z -12z2, za lzl=l imamo IG(z)l=lz6-
6
12z21~ 13 i IF(z)l=14, tj. IG(z)l<IF(z)I, u oasti {z/ lzl<l} funkcija nema nijednu
nulu.
znaci da se sve nule funkcije nalaze u prstenu {zl 1 ~ lzl < f}.
Najzad, uzmimo da h(z)=z6+14, k(z)=-12z 2 Za lzl=2 imamo lh(z)l=lz6+141~46

i lk(z)I = l-12z21=48, tj. lh(z)I < lk(z)I, na osnovu Roucheovog stava funkcije i k imaju
jednak broj nula u oasti {zl lzl <2}, tj. imaju dve nule.
Prema tome, funkcija ima u prstenu {z/1 ~lzl <2} dve nule.
9.9. Odrediti broj korena polinoma 'z ~ _Q(z)=z5 +5z-1, koji leze u disku
{zilzl<l} i u prstenu {zll<lz/<2}. -
Relenje. Neka
f(z)=5z i neka g(z)=z5 -1. Na krugu /zl=l} imamo lf(z)l=5 {J
lg(z)l~lzl 5 +1=2, 1/(z)l>lg(z)I.
Stoga na osnovu Roucheove teoreme sleduje da polinom Q ima u disku {zllzl<l}
isti broj nula kao i polinom z -5z, tj. jednu.
9. Princip arguinenta 225
Slicno na krugu {zllzl=2} vazi lz5 1=32 i 15z-11~11, tj. lz5 1>15z-11, u kruznoj ob-
lasti {zl!zl <2} polinomi z i-+z5 i z i-+z5 +5z-1 imaju isti broj nula tj. pet nula. Medutim kako
polinom Q ima jednu nulu u disku {zllzl<l}, u prstenu {zll<lzl<2} polinom Q ima cetiri
nule.
9.10. Koliko korena ima jednacina

(1) zn+ao z 2 +a 1 z+a2=0
u d.isku {z/lzl<l} ako laol> I+Ja 1 l+la 2 1, gde prirodan broj?
Reienje. Ako uvedemo funkcije zi-+f(z)=a0z 2 i z1-+g(z)=zn+a 1 z+a 2 tada u datoj oasti imamo
1/(z)l=laol i lg(z)l~l+la 1 l+la2I odakle uz datu nejednakost za 0 , 2 dobljamo/f(z)/>lg(z)I.
Stoga na osnovu Roucheov:og stava sleduje da jednacina aoZ 2 =0 ima broj korena jednak broju
korena jednacine (1). Na taj nacin mozemo zakljuciti da jednacina (1) ima dva korena u datoj
oasti.
9.11. Neka ni jedna od nula polinoma

z ~ Q(z).-zn+a1 z- 1 + ... +
ne lezi na imaginarnoj osi. Dokazati da ako se z krece duz imaginarne ose od tacke
+ioo do tacke -ioo tada prirastaj argumenta Q(z) jednak k7t., gde k
broj, iste parnosti kao i , pri cemu lkl ~. Dokazati takode da pri tome polinom
z ~ Q(z) ima +k korena u poluravni {zl Re z ~}.
2
Uputstvo. Predstaviti polinom Q u oiku
Q(z)=zn ( 1+ ~ + + ~)
i primeniti princip argumenta u oasti {zJlzl <R, Re z>O} gde R dovoljno veliki, pozitivan,
broj.
9.12. Neka z~f(z) meromorfna funkcija unutar oasti G i regularna na granici

L oasti G. Neka kompleksan broj takav da
(1) lal>max lf(z)/.
zEL
Tada unutar oasti G funkcija z~ f(z) ima onoliko polova koliko korena ima
jednacina f(z)=a. Dokazati.
Reienje. Funkcija z 1-+ w=a-f(z) preslikav z-ravan u w-ravan. U w-ravni uocimo krug
(2) {wl!w-al =maxlf(z)I}.
zEL
krug, s obzirom na uslov (1), ne obuhvata taku w=O. Neka se funkcijom z 1-+ w=
a-f(z) L preslikava u krivu Lw. Kriva Lw se sadr7,i u kgu (2) promena argumenta pri
obilasku krive Lw jednaka . Na osnovu principa argumenta dobljamo da N'-P=O gde N
broj nula jednaCinef(z)~a, broj polova funkcije z1-+ v;=a-f(z), unutrasnjosti oasti G.
9.13. Ako r> bilo kako mali realan brbj, dokazati da se tada za dovoljno ve-
liko sve nule funkcije f definisane sa
f(z)=l+ _!_
1
z
+ + n!z11
--
nalaze u d.isku {z/lzl<r}.
S Kompleksna analiza
Uputstvo. Kako niz funkcija z r+ f (z) konvergira ka funkciji z r+ z u celoj kompleksnoj ravni
osim u tacki z=O to za svaki krug sa centrom u tacki z;i:O, koji ne sadrzi koordinatni pocetak
u svojoj unutrasnjosti ili na svojoj granici, pri datom s > mozemo naCi takav prirodan broj N
da lf (z)-e~I <s za svako n>N i sve tacke kruga . Preos.taje jos da se s izabe1e tako da
s< min ~ ! gde rub kruga i da se primeni Roucheov stav.
1
zeC
9.14. Ako r<l, dokazati da polinom Qn definisan sa

Q(z)= 1+2z+ +z- 1 ,
nenia korena u disku {zjlzl <r} ako dovoljno veliki prirodan broj.
Uputstvo. Pri resavanju ovog zadatka primeniti isti metod kao u zadatku 9.13.
9.15. Neka su i Q polinomi definisani sa
Pod rezultantom polinoma i Q podrazumevamo polinom R, definisan sa

R(z)=anbnzn+ +0 0
1 Ako vazi nejednakost
(1) lambml> // + '' +/+1.+1/ -l-/am-lbm-11 + '' +//= 2 laibi/
.. . ~
(~-~), tada rezultanta R ima nula unutar kruga C={z\/z/=1} i - nula
izvan kruga .
2 Iz nejednakosti
(2)
i:, i;a!:m
sleduje da rezultanta R ima: nula unutar kruga i - nula izvan kruga .
3 Ako polinimi i Q imaju k, odnosno , nula (kt=m) unutar kruga ,
njihova rezultanta R ne mora imati nijednu nulu unutar kruga .
4 Iz nejednakosti
(3) /aml> L /;/, lbml>max lb;/
i::/=m
i:f:.m,
sledrije da rezultanta R ima nula unutar kruga i - nula izvan kruga .
Literatura
R. Dacic: Ojednoj posledici Roucheo'lJog stava. Mat. Vesnik 6 (21) (1969), 157-160.
9.16. Ako polinom , definisan sa (z)=ao+ + zn nema nula disku

{z\/z/<1}, dokazati da polinom Q, definisan sa
Q(z)=P(z)+C1am1zm1+ ... +Cramrzm,
9. Princip argumenta 227
(!Cj!<l, 0<m 1 < <mr~n) nema nula disku {z/lz!< ~ }, gde k> 1 rese-
nje jednacine
Resenje. Sve nule polinoma z ~ p(z)=zn ( ~) pripadaju disku {zilzl ~1}. Prema tome
imamo

(2) p(z)=c (z+zv),

v=l
gde lzvl ~1 (v= 1, ... , ). Kako se polinom moze predstaviti i u obliku
(3) p(z)=an+ + z",
izjednaeavanjem koefic'ijenata uz zn-m, iz (2) i (3) doijamo
,= (Z1Z2 Zn-m,+Z1Z. Zn-m1+1+ . .. ).

Prema tome, ako 1~ 1 \<1 i" /z/=k, imamo
l~1am, zn-m,I ~/cl (; kn-m,,
S:no za !C;I <1 i /z/=k, doijamo
(4) \; ; zn-m;I ~!! ( ~-) kn-m; (=2, ... , r).

1
Iz nejednakosti (4) sleduje
~
~ l';am;Zn-m\
1
1~
~ ;;Zn-m. I
//~ -1 ~ _1=_1_ _ __
r r
2: (;.) kn-m; 2: (~.) kn-m;
j=l 1 j=l 1
Ako ko> 1 resenje jednacine (1) tada za lzl =k>k0 imamo

/p(z)I ~/cl (k-1)= lcl (k-1)"

v=I
r
Na osnovu Roucheove teoreme zakljueujemo da polinomi i z~q(z)=p(z)+ 2 ;~; z~m;
=1
imaju jednak broj nula u disku {z!lzl ~k}, tj. polinom q ima nula u tom disku. Stoga polinom
z~Q(z)=znq(~) ima sve nule u oasti {zilzl~~} za svako k>ko, sto znaCi da se sve nuie
.polinoma Q nalaze u oasti { z \ 1z\ ~ ~ }

Primedba 1. Moze se dokazati da jednacina (1) ima jedno i samo jedno resenje koje vece od 1.
Primedba 2. specijalne slueajeve gornjeg tvrdenja imamo:

1 Ako polinom z~P(z)=ao+ + z nema nula u disku {zilzl<l}, tada polinom
z~Q(z)=P(z)+aazn za lal<l nema nula u disku {zjJzl<~}
2 Ako polinom z~P(z)=a0 + +aznnema nula u disku {z;izl<l}, tada polinom
z ~ Q(z)=ao+ +ar-1 zr- 1 +ar+~ zr+i+ + zn (r>O) nema nula u disku { zjlzl < ~},
gde k> 1 reenje jednacine (k-l) = ( ~) kn-r.
Literatura
Q. 1. Rahman: The influence / coefficients the zeros / polynomials. Journal London Math.
Soc. 36 (1961), 57-64.
9.17. Odrediti
1 max
lz'~1
\z2 +2z+i\; 2 max \sin
!zl~1
z\; 1z1~1
I
3 max. arcsin ~1-
2
9.18. Da li vazi teorema maksimumu modula za visestruko povezane oasti?
9.19. Neka funkcijaf regularna unutar konture , i neka na vZi O<M~/f(z)/,

gde dati realan broj. Neka dalje z0 E int , i neka /f(z0 )l<M. Dokazati
da funkcija f mora imati bar jednu nulu unutar konture .
,oristeci se gornjim rezultato, dokazati osnovnu teoremu algebre.
9.20. Neka funkcija f uniformn.~ i regularna u oasti {z/r 1 ~lzl ~r3}. Neka
dalje r 2 realan: broj za koji vZi <r 1 <r 2 <r3 Oznacimo sa () maksimum
funkcije z ~/f(z)I na krugu {z/lzl =r;} (= 1, 2, 3). Dokazati nejednakost
(1) log M(r2)~ logr-logr, log M(r1) + logr2-logr1 log (r).

log r 3 -log r 1 log r 8 -log r 1
Primedba 1. Gornji rezultat naziva se Hadamardova teorema tri kruga.

Primedba 2. Pod kojim uslovima vazi jednakost u (1)?

10. ANALICKO PRODUZAVANJE
10.1. Funkcija f definisana sa

+
(1) f(z)= Lzn

n=O
razvijena u Taylorov red u okolini tacke , gde \\< 1. Za koje taj razvoj
predstavlja analiticko prodt1Zenje funkcije f?
+
Resenje. Kako ""zn=--

1
(lzl<l), imamo
L
n=O
1-z
(2) "" (z-a~

f(z)= L (1-a)n+i'
=
Poluprecnik konvergencije reda (2) 11-al.
Da i ied (2) predstavljao analiticko prodZenje funkcije definisane sa (1), pottebno i

dovoljno da bude
(3) lal + 11-al > 1,

jer poluprenik konvergencije reda (1) iznosi 1.
Ako stavimo a=reit (r<l; O~t<2n), nejednakost (3) postaje r+V 1+2 -2 cos t>l, tj.
(4) cos t<l.
Nejednakost (4) ispunjena za svako t, gde 0<t<2n.

Prema tome, (2) predstavlJa analiticko prodZenje za (1) ako fE [, 1).
10.2. Suma potencijalnog reda

+
(1) f(z)= L: ~
n=1
1.
razvijena u Taylorov red u okolini tacke Na koju oast funkcija f
2
definisana sa ( 1) analiticki produzena tim razvojem?
229 /
Reienje. Kako f(z) = -log (1-z) (izl < 1), Taylorov razvoj funkcije f okolini tacke
1 .
- - glas1
2
(2) f(z)=log~+ L(~ )" ~(z+~

n=l
(
3
Poluprecnik konvergencije reda (2) - .
2
Prema tome, funkcija f analiticki prodZena ~ oast {zl lz+ ~' < f}. _
10.3. Dokazati da za funkciju f, definisanu sa
+
f(z)= 1 + L z n, 2
,,,,;
krug {z\ /z/ = 1} prirodna granica.

Relenje. Data funkcija f {zl lzl < 1}. Kada su i q prirodni brojevi, ne pos-
analiticka u oasti
2.ni
toji granicna vrednost limf(z) kad z tezi jednoj od taCaka _:__ Svaki deo kruga {zl \zl = 1} -
- 2q
bez obzira koliko mali, sadrzi tacke tog tipa.
d i postojalo analiticko produzenje funkcije /izvan kruga {zl\zl = 1}, morala i da pos-
toji funkcija F koja analiticka svuda u okolini neke tacke kruga. Medtim, u unutrasnjosti kruga
{zllz\=1}, mora da vazi F(z)=f(z), i u tackama koje pripadaju toj okolini. Odatle izlazi da
2ni
granicna vrednost lim F(z) kad z tezi taCki- __f_ ne postoji u toj okolini. Drugim re&na,
2q -
F nije analiticka funkcija u pomenutoj okolini, cime - dokazano gomje tvrdenje.
10.4. Dokazati da red

+>
Lz~
n=l
konvergira za Re z> 1 i da njegova suma ima prirodnu granicu Re z= 1.
10.5. Dokazati da krug {z/ /zl = 1} prirodna granica svake od sledeeih funkcija
+
2-
2 z~ "
~" - - -
z-e2V2nni
==
10.6. N~ koju se oast funkcija , definisana sa

f(z)=z- zi
2
+ z33 - (lzl <1),
moze analiticki prodZiti pomocu reda
log 2 _ 1-z _ (1-z)1 _ (1-z)a _ ?
2 2. 21 3 2:
10. Analiti~ko produfavanje 231
i0.7. Dokazati da funkcije i g, definisane redom sa

z2 z . (z-2) 2 (z-2) 3
j(z)=z+ - + - + , g(z)=tn-(z-2)+ -
2
- - -
3
- +
. 2 3
predstavljaju analiticka produzenja jedne iste funkcije.
10.8. Ispitati da 1i funkcije i g, definisane pomocu

f(z)=I+az+a2z2+ .. , g(z)= _1_ - _(1_~)z_ + (1-a)zz - ..
1-z (1-z) 2 (1-z)
predstavljaju analiticka produzenja jedna druge.
10.9. Neka su funkcije i g definisane redom sa

+ +
f(z) = 2: z" (lzl <R1) i g(z) = 2: D z1' (lzl <R~.

n=O n=O
Pretpostavimo da funkcija ima singularitete 1 , , , i da funkcija g

ima singularitete 1, ... ) "f'
Sta se moze reci singularitetima funkcije F, defi..,
+
nisane sa F(z)= L z?
=
Literatura
. Hadamard: Theoreme sur les series entieres. Acta Math. 22 (1899), 55-64.
10.10. Neka su funkcije i g definisane redom sa:

+ +
f(z) = L z" (lzl< 1)

n=O
i g(z)= L :~ z.
=
Dokazati da funkcija F, data sa

+
F(z)= e-t g(tz) dt,
predstavlja analiticko prodliZenje funkcije kroz bilo koji luk kruga {zl /zl = 1},
na kome funkcija regularna.
Literatura
. Borel: Lons sur les series divergentes. Paris 1928 .
.
10.11. Proveriti rezultat iz prethodnog zadatka za funkcije
1 1 '1
ZI-+--, ZI-+--, ZI-+--.
1- z 1- z 1- zj
10.12. Ravan sa zasecima polupravama ~< +, = k; ,gde k=O, 1,

2, ... , preslikati na gornju poluravan.
1
.
Uputstvo. Funkcija z 1-+ e21 z preslikava traku < < - na gornju poluravan z 1-+ arcsin z
2
~ .
preslikava gornju poluravan na polutraku - - < < - ,v > . Funkcija z 1-+ arc sin e21 z
2 2

preslikava traku na polutraku, preslikavajuci pri tome poluprave =, - <<; = - ,
2
.
- << u odgovarajuce poluprave =
- , << +; = - - , << +. Primenju-
2 2
juCi neogranicen broj puta princip. simetrije mozemo se uveriti da funkcija zi-+arcsine 2 iz vri
trafeno preslikavarije.
10.13. Preslikati unutrasnjost parabole {(,) ly2=4a2(x+a2)} na gornju polu-

ravan i na jedinicni krug.
Uputstvo. Napraviti zasek osi simetrije parabole i zatim preslikati gornju polovinu parabole
pomoeu funkcije z 1-+ VZ: na polutraku, zatim na poluravan i primeniti princip simetrije.
10.14. Ravan sa paralelnim zasecima -~~, =~ +kn (k=O, 1, 2, ... )

2
preslikati na ravan sa zaseciia u oiku duzi na [kn-b, kn+b] (k=O, 1, 2,
... ; << ~) na realnoj osi.
2
Uputstvo. Napraviti zasek imaginarnoj osi. Jednu od obrazovanih oblasti preslikati na gor-
nju poluravan. i primeniti princip simetrije.
ish z
barcsin--
ch a
Rezultat. w= - - - - -
. 1
arcsm-
cha
10.15. Neka su G1, ... , .Gn oasti koje sadrze neprazne intervale (1, 1), ... ,
(, )realne ose i neka,. funkcija (z1, ... , z) ...F(z1, ... , z) definisana za
ZkEGk (k= 1, ... , ). Ako F(z1, ... , z)= kad ~(ak, bk) (k= 1, ... , ),
dokazati da tada F(z1, ... , z)=.
, 10.16. Neka gama funkcija definisana za z>O pomocu integrala
+
(ii:)= -1.-- dt.

Dokzati da se funkcija moze analiticki produziti na celu kompleksnu ravan

osim taca,ka z=O, -1, -2, ....
11. NEANALITiE FUNKCIJE
11.1. Neka t~F(t) realna, dva puta diferencijabilna funkcija, z~f(z) regular-
na funkcija, i (, )~ (, ) harmonijska funkcija. -Dokazati formule:
1 ~F(u(x,y)) =F'((,));
z z
2 ~ F (IJ(z)I) = _!_ F'(IJ(z)l)/j(z)I f'(z) ;

z 2 f(z)
~::. F ( (, )) =F" ( (, )) 1 \
1
3 ;
zz z
4 z _ F (lf(z)I)= _!_ lf'(z)l 2 (F"(IJ(z)I) + - 1-F'(lf(z)I)) .

z z 4 lf(z)I
Izvesti zatim formule koje odgovaraju formulama 1 i 2, s tim sto izvod
dom - .
- zamenJen 1zvo
z z
Relenje. 1 KoristeCi se formulom

-(_ 1
- (x,y)+iv (, )) = - (x+vy+i (v-)),
z 2
imamo
F( (,)) = F'((,)) 1 . )
.i -
-z 2
(x-iUy)
z
(,)= -
2
(- ,
odakle sleduje tvrdenje 1.

2 Neposredno imamo
~F(J/(z)i)= ~ 11)=F' (Vf/) 2~(7~ +! :~)

= F'(lfl)
2
1
v11
(fl' +! -(~))
z
= F'(lf/).
2
I. f!'= F'(lfl) I. [_.
!! 2 !
3 Neka funkcija (,) ~ (,) harmonijska. Diferenciranjem dobljamo

1
1 1 ( 1F()' F() )
1
--F()=
zz
- F()= - - -
4 2 4
+

-
- 1
2
1
=-
4
(F "(()
- + ())

- +F, (lu
- +lu))

- . 1 1
233
~ za funkciju vazi u=, imamo
2F(~ = F" ( (~)2 + (~)2) = F" (~ -i ~) (~ -i ~) =F" . (~) . ~

z z 4 4 z z
1
]2
= F"() z
4 Pri dokazu ove formule postupa se slicno kao u prethodnim slucajevima.

Za izvoden} formula analognih formulama 1 i 2 sa izvodom umesto izvoda
z z
mogu se koristiti rezultati iz zadatka 11.3.
11.2. Ako w (z, Z)= (i, y)+iv (, ), dokazaii sledece jednakosti:

1 = ._!_ ( ~~ + w + w + w) ; 20 = _!__ ( w - w - w + w);
2 z z z z 2 z z z z
v = _ _!_ (w _ w + w _ w); 4 v = _!_ (~!!! + ~~ _ w _ w)

2 z z z z 2 z z z z
11.3. Dokazati da za kompleksnu funkciju w, koja ima parcijalne izvode w

z
. w
1-
v
vaz1 -w = (w)
- 1. -w = (w)
- .
z ' z z z z
11.4. Neka .regularna funkcija. Dokazati formule:

1 ~ .(Jf(z)I) = _!_ / f(z) /f'(z); 2 ~ (Ref(z)) =_!_ f'(z);
z 2 /(z) z 2
4 ~ eP/f(z)/ = !_ eP\f(z)I ( +-.1 -) lf'(z)/~.

z z 4 1! (z)I
Izvesti zatim odgovarajuce formule gde se umesto izvoda :z pojavljuje
Resenje. 1 Ako u formulu 2 iz zadatka 11.1: stavimo F(t)=t neposredno doijamo tvrdenje
pod 1.
3 Neka f regularna funl . Tada imamo
v 1 1 1 1
- = - (vy+ivx)= -. (-vx+ivy)= -. (y+ivy)= -J'(z),
z 2 2i 2i 2z
gde s obzirom na pretpostavljenu regularnost funkcije f koriscen uslov -v=.
4 Ako u formuli 4 zadatka 11.1. stavimo F(t)=ePt, tj. F'(t)=pePt i F"(t)=p 2ePt, doijamo
tvrdt:nje pod 4.
11.5. Neka su , v konjugovano-harmonijske funkcije. Dokazati jednakosti

. v . v
(1) - =t. - , - =-i-.
z z z z
Resenje. Kako su i v konjugovano harmonijske "funkcije, to funkcija f definisana sa

(2) f(z)=+iv
.analiticka funkcija, funkcija g definisana sa

(3) g(z)=u-iv
11. Neanaliticke funkcije 235
c-analiticka funkcija. Diferenciranjem (2) z doijamo
v
(4) - + i-=0,
z z
diferenciranjem (3) z doijamo
v
(5) - -i-=0.
z z
Iz jednakosti (4) i (5) sleduje tvrdenje (1).
11.6. Pod kojim uslovima izraz oika F(u, v, , )= definise jednu uopstenu
analiticku funkciju zr+f(z)=u (x,y)+iv (,), tj. kompleksnu funkciju za koju
vazi
(1)
Reienje. Diferenciranjem date jednakosti F(u, v, ,)= respektivno i doijamo
Fx+Fu x+Fv Vx=O, Fy+F .11 +Fv Vy=O

to uz (1) daje
Fx+Fu (vy+au+bv)+Fv Vx=O, Fy+F (-vx+cu+d~)+Fv Vy=O.
Reavanjem ovog sistema vx i vy doijamo
((cu+dv) Fu+Fy)-Fv ((+v) Fu+Fx)

v = ,
2+v2
((+v) F+Fx)+Fv ((cu+dv) Fu+Fy)

Vy=
ps+pv2
tj.
(2) Vx~g 1 (, v, ,), Vy=g 2 (, v, ,),
gde su funkcije g 1 i g 2 poznate ako F data funkcija. Ako eliminiemo iz F (, v, ,)= i (2),
doijamo
(3) Vx=f1 (v, ,), Vy=f2 (v, ,).
Diferenciranjem jednakosti (3) respektivno i , s obzirom da Vxy=Vyx' doijamo jednakost

fi /1 f1 f2
(4) - +!2 - = - +!i -.
v v
Mogu nastupiti dva slucaja:

Slucaj 1. Jednakost (4) identicki zadovoljena. Jedriacine (3) imaju beskrajno mnogo reenja
koja su izrazena preko jedne funkcije koja sadrzi jednu proizvoljnu realnu konstantu. U ovom
slueaju kazemo da su jednacine (3) potpuno integrailne.
Slucaj 2. Jednakost (4) nije identicki zadovoljena. Za v moze da se uzme samo funkcija odredena
sa (4). U tom slucaju treba proveriti da li tako izabrana funkcija v reenje sistema (3).
U afirmativnom slucaju imamo jedno reenje proema, koje partikularno, bez integracione
konstante.
11.7. Dokazati da funkcionalna determinantatransformacije zr+w(z)=u (,)+

+iv (,) jednaka
1
(1) l= D(u, v) =lw1 2 -.:w,2.
D(x,y) z.. z
Reienje. definiciji
(2) l= Vy-Uy Vx
S druge strane, kako
l
(3) w'l2 -lw/2 = w .~w _ w w
z z z z z "i
kako vtiZe formule
w w
smenom - i .- iz tih fonnula u (3) doijamo
z z
1~:(-\~~/ =xVy-UyVx,
2
(4)
to se proverava mnozenjem. Ako uporedimo (2) i (4), doijamo (1).
11.8. Neka w i-+z(w) funkcija inverzna funkciji z 1-+ w(z).
Dokazati jednakost
w v
(1) dz= z dw+ z dw.
1::\'-1:;1 1::1-1:1
Reienje. UoCimo sistem jednacina
w w - w w
(2) - dz+- dz=dw, -dz+-dz=dw
z z z z
w w iii w
dz i di. Determinanta ovog sistema D= - - - - - , to se, s obzirom na jednakosti
z z z z
w w iii w
- = - , - = - , moze napisati u obliku
z z z z
S druge strane, kako determinanta [) 1 za dz data sa
w w
D 1 : - dw- - diii.
z z
. dz = Di
1z - s1eduJe
. (1).
D
Primedba. Na 'sliean nacin se iz sistema (2) moze doiti formula za d.i analogna formuli (1).
11. Neanaliticke funkcije 237
11.9. Dokazati sledece jednakosti
max 1~:1=1~:1+1 :;, min \~:\ =l\~:1.-1:;11

11.10. Funkcija Zl--?W (z, z)= (, y)+iv (, ) vrsi afino preslikavanje z-ravni na
w-ravan ako
(1) (, )=++, v (,)=++ i #.
Dokazati da se pri afinom preslikavanju paralelne prave preslikavaju paralelne

prave, familije krugova familije elipsa. Kakav uslov treba da zadovolje koefici-
jenti , , , , , da i se krugovi preslikavali krugove?
Uputstvo. Ako .i:iomnozimo prvu jednakost u (1) sa , drugu sa , i zatim ih oduzmemo, doi
jamo
Au-av+aC-cA
(2)
-
Slicno, mnozeci prvu jednakost (1) sa i drugu sa , oduzimanjem doijamo
Bu-bv+ -
(3)
-
U z-raYni neka data kriYa

(4) (x +y )+qx+ry+s=O.
2 2
Smenom (2) i (3) u (4) doijamo
(5) Mu2+-Nv+Pv 2 +Q+Rv+S=0,
gde koeficijenti ~, N, , Q, S zavise od koeficijenata , , , , , . Za dato , q, r, s kriva

(4) moze iti krug ili prava, sto se na odredeni nacin odrazava na koeficijente , N, , Q, R, S,
tj. na tip krive (5) -ravni.
11.11. Dokazati da se sistem jednacina

(1) x-vy+a+bv=f,
gde su , , , d, , g neprekidne funkcije promenljivih , moze predstaviti

oiku
w -
(2) --+Aw+Bw=F.
z
Izraziti , , F pomocu koeficijenata datog sistema jednaCina.

Resenje. KoristeCi se f mulom
1
z=-z(x-vy+i (+v~)),
gde w=+iv mozemo, mnozeCi :ugu jednaCinu u (1) sa i i sairajuci sa prvom jednacinom
(1), da pisemo
w a+ic b+id f+ig

-- + - - +-- v= - - .
z 2 2 2
Ako stavimo A=p+i'q i B=r+is, uz w=u+iv imamo
Aw+Bw=(p+r+i (q+s)) +(s-q+i (p-r)) v,

, ako zelimo da (3) olika (2), mora iti
a+ic b+id J+ig

Aw+Bw= --+--v F=--,
2 2 2
d
odakle dobljamo da p+r=-2' q+s=
2 , s-q=2, p-r=2' tj.
11.12. Odrediti reser1je sistema diferencijalnih jednaCina

v v
---=, -+-=-,
.
kome ucestvuje jedna proizvoljna funkcija i jedna proizvoljna. konstanta.

Resenje. Ako pomozimo drugu jednaCinu ovog sistema sa i i dodamo prvoj, dobljamo
- _ -v + i. (
- + -v) = + i. ( - ),

tj.
w 1- i -
-==-z+-(z+z)
z 2 4 '
gde stavljeno w=+iy , z=x+iy. Neposrednom integracijom nalazimo
w= -
1-
z2 ..L
1 -
i -
zz + -i..:.z2 + (z)
4 4 8 '
gde proizvoljna analiticka funkcija. RazdvajajuCi realan i imaginaran deo funkcije w dobl-
jamo trZeno resenje postavljenog sistema:
1 1
=- (x2-y2+xy)+f(x,y), v= -( 2 + -) +g(x, ),
2
4 8 .
gde A(z)=f(x,y)+ig(x,y).
12. RAZNI PROBLEMI
12.1. 1 Ispitati da li funkcija z f-7 f(z) =eiiz cosec nz zadovoljava funkcionalnu

jednaCinu
f(z)-f (z-I)=2ieiz(z~O.
2 IntegraleCi funkciju I duz paraielograma cija su temena tackama
1 !!!
- re 4 (r veliko),
2
dokazati da
+
-~ dt= 1.
.....()
3 Takode, integraleci funkciju duz paralelograma cija su temena tackama

. _.!_2 reii/4, dokazati da :
+
J-e- 2
nt COS (2nt) dt= ~
-
4 BirajuCi na pogodan n.acin konturu in.tegracije i integraleci duz nje funk-

ciju f, dokazati da :
+
e-nt' sin 2 cos (nt 2 cos 2) dt=cos (; -)

-
e-nt sin 2 sin (nt2 cos 2) dt=sin (: -)

-
Primedba. Tackama 3 i 4 zadatak dopunio D. Dokovic.
12.2. Data analiticka funkcija z!--'? w=f(z)= ~.

z'+4
1 Odrediti nule ove funkcije kao i polozaj i vrstu singulariteta.
2 Odrediti ostatke funkcije f singularnim tackama.
3 Izracunati integral - f (z) dz.
lzl=2
239
4 tacke w-ravni odgovaraju tackama z=O, z=vi~ z=iv2koje leze

z-ravni? N sta se preslikava kruzni kvadrant
{z llzl ~ v2' ~ arg z ~ ~}

transfo1macijom w=f(z)?
4
Uputstvo. Koristiti sukcesivne transformacije z 1 =z2, z 2 =z1 + - , w= - .
Z1 Z2
12.3. Data funkcija
Ako ie lzl = 1, dokazati da /f(z)I = 1.

Resenje. Kako zz= lzl 2
= 1, imao
(i, k=O, 1, ... , ),
L aiak zn-i -zn-k
f (z) f (z) = _k=_o_ _ _ _k_=_o_ __ i, k=O

=1,
71
L iiak zi'-zn
k=O k=O i, k=O
odakle neposredno sleduje tvrdenje.
Resio student G. Kalajdzic.
12.4. Data funkcija

1
z r-+ (z)- -z-2 +-2-z---1 ( pozitivna konstanta).
1 Odrediti singularitete funkcije i p1irodu tacke z= .

2 NaCi vrednost integrala -(z) dz duz kruga {zJ/zl=l}.
3 Rastavl~ajuci ovaj integral na realni i imaginarni deo, izracunati realni
integral
/
dt
I

sin2 t+ . 2
4 U okolini tacke z= razviti funkciju z r-+ z 2 f(z) Laurentov red.

5 Dokazati da koeficijent od z-n polinom stepena . Odrediti korene
tog polinoma i dokazati da se oni nalaze na imaginarnoj osi.
12. Razni proemi 241
12.5. Dokazati jednakosti:

+
1 (x2+a2)-n(xn-(~)xn- 2 a 2 + (~)xn- 4 a4 - )dx=O,

-
2 (2+2)- ( (7) ,-1_ (;) ,- 2+ (~),-& 4- .. ) dx=O,

-
gde > 1 prirodan broj i >.
12.6. Ako tacka z opisuje putanju
/z+ :1 = (>; ),
kolika najveca i najmanja vrednost /z/?

Rezultat. Ako = 1, tada
max lzl = ~ (v'a2+4+a) , 1 (~/-

min /zl= - v 2 +4-).
.
2 2
Primedba. U casopisu (N 5, 1960, str. 265-266) postavljen i
resen gornji proem za slueaj kada = 1.
Do resenja se moze takode doci ako se pode od
/zl = / z+ !!_ - !!_ / ~ / z+ !!_ / + ~ =+ ~

z z z lzl lzl
D. Dokovic naveo sledece resenje.
Stavimo li z=eei8 , b=Beif1 (, >), jednacina putanje postaje
/ cos + ~ cos <P-tJ)+i ( sin +.; sin <-0)) = 1
ili
2
(1) 2 + 2 = 2 -2 cos <-20).
Proucimo funkcije

(2) x~y=f(x)=x+ - (>),

(3) x~y=a 2 -2Bcos(P-20).
Funkcija f ima dve asimptote: y-osu I pravu = i ima samo jedan minimn fmin=2B
za =.
Jednacina (3) predtstavlja pravu paralelnu sa x-osorn, cije se rastojanje od x-ose u. funkciji
parametra menja izmedu 2 -2 i . 2 +2.
Za izabrano apscise presenih tacaka krivih (2) i (3) daju kvadrate odgovarajucih vrednosti
f!. Zakljueujemo da se za , pri odredenom , doijaju dve vrednosti.
Ekstremne vredn.osti za ( prema tome i za ) dobljaju se kad prava (3) najudaljenija od
x-ose. U tom slueaju njena jednacin.a glasi:
(4) =2 +2.
242 Kompleksna an_aliza
Izjednacavanjem desnih strana jednacina (2) i (4) i zamenom = 2 doijamo jednacinu

2
2+ - =2+2,
2
koja odreduje ekstremne vrednosti za .

Pozitivni koreni ove jednacine su:
+vr+4E
=
2
Prema tome
1 1
min \z\= - (2+4 \\ -), - (ya2 +4 lbl +).
maxlz\= 2
2
Ostavlja se citaocu da detaljnijom analizom izvuce potrebne zakljucke obliku krive
1 z+ ~ 1 = za razlicite vrednosti parametara i .
12.7. 1 Pretpostavljajuci da izraz ez (z=x+iy) definisan jednakoscu ez=eXe(y),

gde () oznacava izraz cos y+i sin , na elementaran nacin dokazati da
(1+ :(-~ez (n-+ +)
za svako kompleksno z.
2 Koristeci se redovima, dokazati da u svakom krugu {zl lzl ~R < + }
niz ( 1+ :) n uniformno konyergira .ka ez..
Resenje. 1 Podimo od jednakosti
1) ~ =1+.:. +i ~ =(1+

-=-) (i 2-).
+
Drugi faktor moze se predstaviti u obliku
(2) = ( 1+ --
l+i-- 2 - )1/2 ( arctg --) ,
+ 2
(+) +
gde se zbog pozitivnosti realnog dela uzima glavna vrednost funkcije i-+ arctg . Prema (1) i
(2)
( 1+ - -)n12 ( narctg--).
-z )" = ( 1+ - )" ( 1 +yz .
(+) 2 +
Prvi faktor konvergira ka r, drugi ka jedinici kad n-++ .

Kako kompleksna funkcija realne promenljive ~ () neprekidna, imamo
lim
n-++co
( arctg __!____) = ( 1im
+ n-++co
arctg 2-) = ()~
+
Dakle,
lim(l+ ~)n =r 1 e(y)=ez.

n-++co
12. Razni .proemi 243
2 Ako poluprecnik R posmatranog kruga volji izabran i potom f.iksiran, tada za proiz-
voljno (>0) postoji takav prirodan broj da
+
""' R" < _: .

~ v! 2
11=m+I
Kako
( )v ;f1 = (-1) .(n-v+l) . _!._ =

vl "
(l- .!.).(i-

~) ... (l- v-1) .!_ (v::;;;n)
v! - '
za /z/ ~R i ~ doijamo
Prvi clan poslednjeg izraza tezi nuli kad ~+ . Stoga postoji no~m takvo da za n~no
8
vrednost ovog .clana manja od . Za n~no
2
(/z/~R).
12.8. Ako kvadratna jednacina z 2-2pz+q=0 ima jedan realan koren, dokazati
da
4 (-' (pq-pq)=(q-q)2.
12.9. Odrediti tako da koreni z 1 , z 2 , z 3 jednacine

z 3 +12 (I+ivJ) z+a=O
leze na jednoj pravoj.
Rezultat. Tacke z 1 , z 2 , z 3 su kolinearne ako i samo ako realno i uz to // ~32 '2.
12.10. Ako koreni z 1 i z 2 jednacine

z 2 +pz+q=O (, qe )
zadovoljavaju uslov /z 1 /=/s 2 /, tada pq=p/q/.
Dokazati ovaj stav i ispitati da 1i. va:li. obrnuti stav.
Reienje. Kako
= -(z1 +z1),
doblja se
(1) plq\-pq=(z1+z2) z1 Z2-(z1 +z2) lz1l lz2I = lz11 2 z2+ lz21 2 Z1 -(z1 +z2) \z11 lz2 \.
Kako lz1i = lz 2\, izraz lq\-pq se anulira, to znaci da stav tacan.
Da obuti stav ne vazi, zakljueuje se na jednacini za koju q=O i p::fiO.
12.11. Ako koreni z 1 i z 2 jednacine z 2 +pz+q=O zadovoljavaju uslov lz1 lz 2=

lz2lz1' tada pq=plql.
Dokazati ovaj stav. Da li vazi obrnuti stav?
12.12. Data kv.:adratna jednacina z 2 -2pz+q=O (, qE ). lspitati d,a li

jednakost
pq=p (/p/2+/p2-q/)
potreban i dovoljan uslov da i moduli korena ove jednacine ili jednaki.
12.13. Data kvadratna jednacina

(1) z2-2pz+q=0,
gde su i q kompleksni brojevi. Odrediti potrebne i dovoljne uslove koje moraju
zadovoljavati koeficijenti i q iko da korena z 1 i z 2 jednacine (1) budu na
jedinicnom krugu.
Resen}e. Izvecemo najpre neke obrasce koji kasnije iti potrebni.
Iz (1) izlazi
(2) lz1I lz2I = lql.
-- .
Kako
lz1l 2 =>+VP 2 -q) (i+ylp 2-q)=IPl 2 +2Re CPW-q)+ \p2 -ql,

(3)
lz2l 2=<P-Vp2 -q) (P-'\iP 2 -q)=IPl 2 -2Re ylp 2 -q)+\p2 -q\,
sablranjem dobljamo
1
(4) - (lz1!2+lz2l 2)=IPl2+!p2 -q\.
2 .
Osim toga, vaze jednakosti
(5) 2p=z1 +z2, 2pq= lz2\2 Z1 + lz11 2 Z2.
Pretpostavimo sada da \z11=1, \z2j = 1. Tada iz (2) i (4) doijamo
(6) \ql=l, IPl2+lp2 -q\=1.
Prema tome, ako jednaCina (1) ima korena na jedinicnom krugu, uslovi (6) moraju iti
zadovoljeni, ~to znaci da JU ,oni potrebni.
Uslovi (6) su i dovoUni, jer ako su oni zado~oljeni, tada iz (2) i (4) izlazi
lz1l lz2l=l, lz1\ 2 +lz2 \ 2=2,
tj~
Drugi sistem potrebnih i dovoljnih uslova doblcemo na sledeCi nacin:

Pretpostavimo da fz1 1=1" fz2 1=1. Tada iz (5) sleduje p=p-q. Osim toga, iz 2p=z1+z2
doija se
1
IPI ~ 2 Cfz1I + fz,I)= I:i
iz Zi z~=q sleduje lql = I.
Prema tome:i traZeni uslovi su
(7) lqr=.
Alro p=F-0, ovaj poslednji uslov moze se izostaviti" jer sleduje iz prvoga.
Da ismo dokazali da su ovi uSiovi takode dO'Val!i;nii tj .. da iz: (7} slecj.e: lz11=1" lz21=1
primetimo da iz (7) izlazi
q=io,. =i/2 (~ ~1).
JednaCina (1) u tom slutaju postajc
z 2-2ef/ff/'l z+e6i=O
i njena r!. su
ZJ."z= (ei Vl- ;/2 ,

odakle.
Primeda 1. Uslovi (6) i (7), prema prethodnom, ekvivalentni su, sto se moze i neposredno
dokazatL
Tako, 112. primer; iz (7) sle:luje P2 =iPl 2 q, tj. p 2 -q=(JpJ 2 -1) q, s obzirom na IPI ~1 i JqJ= 1
imamo IP2 -qJ=1-JPl 2
Prema tome, iz (7) sleduj,e (6).
Da bismo dokazali i obmuto da iz (6) sleduje (7), dovoljno posmatrati slueaj kad #.
Iz (6) doblja se,najpre /Pl~l. Dalje, iz /p 2 -q/=1-JpJ 2, tj. iz (p 2 -q)(p2 -q)=(l~Jpj 2) 2 , sleduje
p2q+pzq=2 lpJ2,
jer /qJ = 1. Osim toga
pzq. paq= IP'I

Iz ove dve jednacine neposredno izlazi
-
tj. pq=p.
Ovim smo dokazali da iz uslova (6) izlazi (7).
Primed~a 2. Videti sledeCi proem. Uporediti rezultate i metode.

Redigovano prema resenju R. Bojaniea.
12.14. Data
kvadratna jednacina:
(1) z2-2pz+q=O (p:;i:O),
gde su i q kompleksni brojevi. Odrediti potrebne i dovoljne love k9Je moraju
zadovoljavati koeficijenti i q tako da: . /
1 jedan i samo jedan koren jednacine (1} ima modul r (>0);
2 korena jednacine ( 1) imaju modul r (>);/
3 bar jedan koren jednacine (1) ima modul r (>0); ,
4 koreni jednaci11e ( 1) imaju jednake module. (
Resenje. 1 Pretpostavimo da Jz1! =r i !z2! #r, gde su z 1 i z 2 koreni jednacine (1). Tada
z 12-2pz1 +q=O =::? z1 z1 z1 +qz1 =2Pz1 :Z1.
Odavde sleduje:
(2)
Poslednje dve jednaCine posmatracemo kao sistem z 1 i z 1 Determinanta tog si5!ema
=r 4 -qq=r4-jqj 2=r 4 -lz1\ 2 \z21 2=r 2 (r 2-lz21 2)#0,
sto znaci da sistem (2) ima jedinstveno resenje:
(3)
- 2r2 I q 1 2:,.2 (prz-pq) Z1 = 2r2 I :2 ~ '1- 2r2 (pr2-pq).
Z1- - '
q r2 r4- lql2 q r4-Jql2
Na osnovu (3)
(4) 2r !Pr 2 -pql=lr4 -lql 21:#:0.

Dokazali smo da su uslovi (4)'potrebni. Da su ovi uslovi i doYoljni sleduje iz toga sto oni
osiguravaju egzistenciju resenja (3).
2 Neka lz1l=lz2l=r>O.
Posmatrajmo identitet
(5) 2( JqJ-pq)=(z1+z2) lz1i lz2\-z1z2(z1+z2)
=(z1 +z2) \z1\ lz2i- lz11 2 Z2 lz21 2Z1
= lz1I (z1iz2i -z2iz1i) + lz2I. (z2iz1I - Z1\Z2I)
= (lz2l - lz1I) (z2iz1l -z1iz2I).
Na osnovu uCinjene pretpostavke i identiteta (5) doijamo jednakost
(6) r2p-pq=O.
Qya jednakost izrazava potreban uslov da i ilo lz1l=lz2 l=r>0, ali nije dovoljan. se
moze naslutiti iz identiteta (5), jer ako se u (5) anulira leva strana, ne mozemo tvrditi da se na
desnoj strani anulira prvi faktor. Zato detaljno .ispitati polozaje korea jednacine (1), kada
ispunjen uslov (6).
Iz (6) sleduje
lql = lz1I izl =r 2
Prema tome, dopunski uslov treba da obezbedi vaznost jednakosti
(7) lz1i = lz2i
Iz (6) izlazi
r2
q=r2-= = _. 2>
IPl2
jednacina (1) postaje
Odatle
(8) z1=p(1+ 1- r
\2
2
),
Na osnovu poslednjih foxmula zakljucujerno da jednakest (7) vafi ako i samo ako
12. Razai prolemi 247
Tako smo najzad d do rezultata: Da i ilo lz1 1= lz8 1=r>O, potrebno i dovoljno
da budu ispunjeni uslovi:
(9) r2 q-pq=O, IPl~r.
3 Trazeni uslovi za O'vtj deo zadataka mogu se doblti uzimajuCi u obzir rezultate iz 1 i 2.
Da i bar jedan koren jednacine (1) imao modul (>), potrebno i dovoljno da budu
ispunjeni uslovi:
2 lpr1 -pql=l,..-lql 11 I,
IPI ~ samo kad lql =r1
Kad Jql #r2 drugim uslovom se ne zahteva nita.
4 Da ismo odgovorili na poslednje pitanje, koristicenio se rezUJ.tatima iz taCke 2, tj.
uslovima (9). Smatrajuci u (9) (>0) proizvoljnim, nalazimo da su uslovi:
-
(10)
pq.
- rea1an poz1t1van
.. .
roJ,

potrebni i dovoljni da i ilo lz1 1= Jz 2 1.

Uslovi (10) mogu se kondenzovati u jedan jedini uslov
IPl 2 :s;;~=p q2
2
tj. IPI' ~p 2q.

- IPl '
Redigovano prema reenju D. Dokovica.

Primedba. Dokazati da poslednja relacija ekvivalentna uslovu navedenom u zadatku 12.13.
12.15. Date su dve jednacine z:

(1) f(z)=zn+a 1 zn- + 1
+=,
(2) g(z)=zn-la1/z"-1 - -lanl=O,

gde su koeficijenti ak (k= 1" .... , ) realni ili .kompleksni i gde 1 :;if0 i #0.
1 Dokazati da jednacina (2) ima jedan i samo jedan pozitivan realan koren,
koji oznaciti sa r.
2 Dokazati da vazi IJ(z)I ~g(lzl).

Dokazati takode da su svi realni ili kompleksni koreni jednacine (1) modulu
manji ili jednaki r. Dokazati da su svi realni ili kompleksni koreni jednacine (2)
koji su razliciti od r manji modulu od r.
f:leienje. 1 Kako lanl #, pretpostavci nije koren jednacine (2), vdi

(3) 1 = ~lakl,
Lzk
k=l

to ekvivalentno sa (2). Funkcija z~ _L!::' za z>O striktno opadajuca i neprekidna i pri

k=l
tome opada od + do , jednacina (3), tj. njoj ekvivalentna jednacina (2), ima jedan i samo
jedan koren r>O. Tako ako lzl =Fr neposredno irnamo
(4) g (lzl) (lzl-r)>O.
2 Na osnovu ejednakosti + bl ~ 1al - lbl, koja vazi za proizvoljne kompleksne brojeve,

imamo
Jf(z)l=/z 11 + iakzn-ki~lznl-1 iakzn-kl

1 k=l k=l

~Jzln-1 2 lakl lz\'z-k=g (Jzj).

k=l
Stoga, ako z koren jednaCine (1), imamof (z)=O, iz dokazane nejednakosti :leduje g(Jzl)~O,
sto osnovu (4) daje Jzl ~1"
Literatura
Revue math. spec. 74 (1963), 100-107.
12.16. Qdrediti broj resenja jednaCine

(1) tg z=az ( R; z=x+iy).
Reienje. Grafickim putem uveravamo se da jednacina (1) irna beskonacno mnogo realnih resenja.
Pretpostavicemo sada da =F .
Stavimo z=x+iy u (1) i izjednacimo realne i imaginarne delove, doijamo
sin2x sh2y
(2) ------, .
cos 2x+ch 2 ~ 2x+ch 2
Ako x=FO, iz (2) sleduje
sin 2 sh2y
--=--.

Ova jednakost nemogucna, jer za svako ( =F ) i ( =F ) vaze nejednakosti

sin 2 sh2y
~<1, -->1.
2
Prema tome, ostaje mogucnost =. 1, prema (2), za odredivanj.e imamo jednacinu

sh2y
(3) , tj. thy=ay.
1.+ch 2
=Grafickirn putem dolazi se do ovog zakljucka:
1 Ako ~ i],i a~l, jednacina (3) irna samo jedno resenje, i to =, koje smo iskljucili
iz razmatranja;
2 Ako << 1, jednacina (3) ima dva realna resenja razliCita od nule, tj. tada ednacina
(1) ima dva resenja, koja su cisto irnaginarni brojevi.
12.17. z resiti jednacinu

(1) (z+I)n=e 2 nai ( R, nE N):
-1 -1
Izracunati sin (+ k:), odredivsi pretliodno zk, gde su zn koreni jed-

k=O k=O
. nacine (1).
12.18. Dokazati da jednaCina ez =z ima beskonacno mnogo imaginarnih resenja.
12.19. Odrediti oiku +i (, realni brojevi) sva resenja jednacine
cos 2 z= _!_ (1 +i).

2
12.20. Odrediti kompleksne brojeve koji zadovoljavaju jednacine:

z+1
1 z =1-i, 2 tg z=eJli (kE R).
12.21. Odrediti opsti oik funkcije, regularno-analiticke disku {zi /zl< 1} koja
zadovoljava funkcionalnu jednacinu
(1) f(z)f(-z)=f(z 2 ).
Reiene. Stavljajuci z=O u (1), dobljamc
() (()-1).=0 ~j(Oj=lY._j(O)=O.
Ispitajmo prvo slucaj (0)=1.
Funkcija f u disku {z/lzl < 1} nema nula jer ako z 0 jedna nula, tada i takode ile nul~
i Zo2 , zo&, z 0 6 , ,
to dovodi do
f(O)= lim f(z 02n)=O,
~+
ovo u .kontradikciji sa ucinjenom pretpostavkom.
Zato mozemo staviti f(z)=e"(z) ( (0)=0).

Iz (1) izlazi da funkcija zadovoljava funkcionalnu jednacinu
(2) (z)+u (-z)= (z").
Neka
(3) (z)= ;z
+
k=1
ak zk.
ZamenjujuCi red (3) u jednacini (2), nalazimo

" ak
= 2 ~ ak2n = 2 .
Prema tome, red (3) mozemo predstaviti oiku:
+ + + + +
(4) (z)= L_,

"" ""
L_, (2n+ 1)2
kzC2n+ 1)2k = "" ""2 (z2n+1)2k
L_, L_, 2k
= ""2n+l F (ztn+i) '
L_,
n=Ok=O n=Ok=O =
. gde smo stavili

+ k
(5) F(z)=
k=O
2 ~k.
250 . Kompleksa aoaliza
Prema tome
- +
/(z)=exp ( L tit+i F (z2n+i)).
=
Ako /(0)=0, mozeio stavitif(z)=(-l)kzkg(z) (g(O)=FO), jednacina (1) postaje

g (z)g (-z)=g (z 2).
Kako g () =F , na oovu prethodnog slueaja zakljufujemo da funkcija g ima oblik
+
g(z)=exp ( L iitn F (z2n+1)) .

=
Prema tom~, sva resenja jednacine (1) koja s analiticka u disku {zi /zl < 1} imaju oblik
+
f (z)=(-l)k zk ( 2: z F (z n+i))
2 (k=O, 1, 2, ... ),
n=O
gde su a2 n+i proizvoljne konstal'lte koje obezbeduju analiticnost reda (4) disku {zl/z/ < 1} i
F funkcija definisana redom (5).
Primedba. Ovo udatak . Ruseva i I. Dimovskog, resenje D. Dokovica.
Videti: Fiziko-matematicesko spisanie, Sofija, knjiga 4, 1961, str. 305.
12.22. 1 Ako postoji analiticka funkcija z ~f(z) (= (, y)+iv (, )) realni

deo
sin 2
(,)~ (,)= -----
cos 2x+ch 2
odrediti odgovarajuci imaginarni deo v koji zadovoljava uslov v (, 0)=0.
2 Ako mogucno, razviti funkciju potencijalni red okolini pocetka.
3 Odrediti z tako da bude f(z)= 1 +i.
.1.2.23. Koristeci Cauchyev obrazac za odredivanje koeficijenata Taylorovog reda

jedne funkcije, dokazati da ni za kakvu celu funkciju z~f(z) i ni za kakav broj
integral
2
(~) = f (aeti) e"'"tx dt

ne moze iti takva funkcija promenljive koja i imala kao svoje nule vrednosti
x=ki (k=O; 1, 2, ... ).
12.24. Ako ~ () cela funkcija, dokazati da integral
()= lim !z) (~) dz,

R-++ao z '
R
gde R = {z/ /z/ =R}, predstavljati celu funkciju promenljive .
Pomocu datih koeficijenata reda
f(x)=ao+a 1 + 2 2 +
12. Razni proemi 25.1
odrediti koeficijente reda

()=0 + 1 + 2 2 + .
Primeniti ovaj postupak na integral
-= ( ) f az+b~zctz,

gde su i konstante i odrediti vr~tu cele funkcije .
12.25. U kompleksnoj ravni date su tacke () i (). Ako tacka (z) ma

koje resenje jednaCine
(z-a) 4 +(z-b)4 =0,
tada IPAl=IPBI.
Dokazati ovo i generalisati.
12.26. Odrediti koeficijente 1 , 2 , , ak tako da z=O bude nula, reda k+ 1,

funkcije
z 1-+ f(z)= 1-(1-z) ( 1 z+a 2 z 2 + +ak zk).
1
Rezultat. 11 = - (v= 1, ... , k).
v
12.27. Neka f kompleksna funlrcija kompleksne promenljive z, definisana za

svaku konacnu vrednost z. Pretpostavimo da postoji konstanta k (O<k< 1) takva
da lf(z)-,-4(w)I ~klz-wl za svako z i w.
Dokazati da postoji j~dno i samo jedno resenje jednacine z=f(z)+a, gde
proizvoljna konstanta.
Resenje. Za k< 1 postoji konacna vrednost od z, na primer z 0 , takva da }
lf(O)+a 1
---=lzol
1-k
Tada se doijaju jednakosti
lf (zo)+a\ = lf (zo)-f ()+ (O)+al ~lf (zo)-f (0)1 + IJ ()+\ ~klzol + lf (O)+al = lzo/,
tj.
1f (zo) 1~ 1Zo 1.
Prema tome, oast R. definisana sa 1 z 1~ 1z 0 I i neprekidno preslikana transforma-
cijom z "+ f (z)+a .u samu s~be. Prema Brouwerovoj teoremi u oasti R postoji bar jedna tacka
Z za koju Z=f(Z)+a. Medutim, ne moze postojati vise takvih tacaka. Doista, ako i i za
Z'#Z ilo Z':--=f(Z')+a, imali ismo
lf (Z)-f(Z')i=IZ-Z'\,
sto protivureci pretpostavci da
IJ (Z)-J (Z') 1<1Z-Z'1 ~

Resio D. . . Marsh.
252 Komplekna-analiza
12.28. Dokazati da .r;ed

z z z' 2
-+-+---+
1- z 1 - z'
2 1- z 8
(z=x+,Y)
konvergira ka __!_ ako lzl < 1, i ka - 1

- ako lzl> 1.
1-z 1-z
Reienje. Kako
z2k
(k=O, 1, 2, ... ) ,
l=~k+i = l-z k 2 - 1-z2k+i
sablranjem ovih jednakosti za k=O, 1, 2, ... , doblja se

z z2 z 2n-i zt!I z z.zi
S= --+--+
1-z 1-z
... +--+----=---
2 4
1-zt" l-z2"+i 1-z
.
- ---
1-z.zi
Odavde izlazi
z 1
Iim S=-- (lzl<l), Iim S=-- (lz[>l).
n-++ao 1-z n-++ao 1-z
+ ~ -
12.29. Dokazati da Lambertov red "" - - konvergentan za fzl < 1, diver-
~ 1-z"
n=1
gentan za /zl ~ 1.
Reienje. Za n=l, 2, ... i lzl<l jedna za drugom vZe- nej.ednakosri:
Prema tome, imamo

+ +
2 \1~znl ~ l~lzl 2 izin.

n=l n=l
Na osnovu ove nejednakosti zakljufujemo da Lamertov red konvergenta. za l.zl < 1.
Za lzl ~1 red divergira, jer njegov opsti clan teZi nuli.
12.30. Dokazati da koeficijenti , ai, az, . .. u. razvoju 1
1
+1 z+aaz2+ ...
1-z-zt
obrazuju Fionacciev niz 1, 1, 2, 3, 5, 8~ . r. i da
1
12.31. Ispitati da li fz-pl =2fzt jednacina kruga ciji centar u tacki -:- ,
poluprecnik ~ fpJ.
3
D:!kle, jednacine lz-pl=2 .

lzl i lz+f =lPI su ekvivalentne, cime dokazano tvrdenje,
1 2
. 2 1 2
jer {z lz+~l=lPI} krug Ciji centar u taCki - , poluprecnik IPI
1
12.32. Dokazati da se za dva kruga 1 i 2, koji se nalaze jedan van drugoga,

moze odrediti takva bilinearna funkcija
az+b
z~w=- (ad-bc:FO)
cz+d
pomocu koje se krugovi 1 i 2 preslikavaju u dva koncentricna kruga 1 i 2
(neka krug 1 lezi u krugu ;).
Reienje. Neka su krugovi 1 i 1 redom dati jednacinama:
Skup centara krugova () koji ortogonalno seku krugove 1 i 1 radikalna osa datih
krugova predstavljena jednaCinom:
2Re (z CZ1-z1))+ lz1l 2-lz21 2 =r12 -r22

Neka su z 0 i z 0 ' taCke u kojima krug , jedan od krugova koji sU: ortogonalni na 1 i 1 ,
sece pravu koja prolazi kroz tacke Z1 i Z2, pri cemu ZoE int 1 i Zo' int Kz.
Tada su tacke z 0 i z 0 ' simetriene u odnosu na krugove 1 i 2 Bilinearne transformacije
Z-Zo " z-z 0'
W'=1--, Wo =2--'
z-z 0' Z-Zo
gde su . 1 i 2 proizvoljni, s obzirom da
Wo'(z 0)=0, w 0'(z 0')= , w 0"(z 0')=0, w 0"(z 0)= ,

preslikavaju krug u pravu koja prolazi kroz tacku w=O. Neka
Z-Zo
\.2) Wo=--,
Z-Zo
edna od takvih bilinearnih transformacija.

Kako su slike krugova 1 i 2 , doijene pomoeu (2), krugovi ko)i su ortogonalni na slici
kruga , dakle, na pravoj koja prolazi kroz taCku w=O, zakljueuje se da su slike od 2 krugovi
1 , 2 , respektivno, ciji su centri tacka w=O. Pri ovome preslikavan;u tacke iz unutranjosti
kruga 1 preslikavaju se zajedno sa z 0 Cija slika zv=O, u unutranjost kruga dok se sve tacke
od 2 , koje se nalaze izvan kruga 1 , preslikavaju u spoljanjost kruga 1 Dakle, 1 int 2
Prema tome, relacija (2) odreduje tr~enu homograficku funkciju.
Redigovano prema reenju R. Luciea.
12.33. Data funkcija z~f(z)~--. (> 1).

1
a-e-z
1 Ispitati singul~ritete funkcije u zatvorenoj kompleksnoj ravni.

2 Integraleci funkciju z~zj(z) duz pravougaonika cija su temena tackama

n i n+iR i pustajuci da R~+ , izracunati
( 1) sin d.x
1 + 2 -2 cos

3 Funkciju f razviti u red stepenima od e-iz. lspitati u kojim oastima

z-ravni ovaj red konvergira u oblcnom smislu, apsoltno i uniformno.
4 Iz reda dobljenog pod 3 izvesti trigonometrijski (Fourierov) red za funk-
ciju
sinx
xi--------
1+ 2 -2 cos
i, koristeci se ovim poslednjim, izracunatl na drugi nacin integral (1).
12.34. Neka f operator definisan jednakoscu

f(z)=_!_(z+/z/) (z=x+iy)
2
i neka
f 2 (z)=f (J(z)), ... ' f(z)=f U-1(z))

Izracunati lim f(i).
n-++oo
2
Rezultat. - .

Primedba. Op~tije, doija rezultat

Imz
lim f(z)=- (arg z;i!:O arg ze (-, +n)),
n-++oo argz
=z (arg z=O).
12.35. Posmatrati niz kompleksnih brojeva z 1, , z, koji se formiraju pomocu

1
zk = - - (k=2, 3, ... , ).
1
Zk-1
1 Ako z 1 =1 +i, odrediti z 2, z 3, , Z

2 Koji argument treba da ima z 1 da i Zn ilo realno pocev od N (2~N~n)?
3 Odr~diti z 1 tako da bude za=z 1
4 Dokazati da se tacke Mk, ciji su afiksi zk (k= 1, ... , ), nalaze na kri-
voj cija jednacina ima oik r=tfl (r, p.olarne koordinate). Da li ova kriva od-
redena ako 1 dato?
12.36. resiti jednacinu

+
L (xi)"i=A ( data konstanta; i imaginarna jedinica).

n=l
lspitati realnost re8enja.
12. Razni problemi 255
12.37. Koju konturu opisuje tacka w=z2 kada tacka z=x+iy opisuje pravougao-
nik cija su temena u tackama
3 +ty,
z=- z=x -
4 "\
4 5
Ako su 1 i 2 oni koreni jednacine z 4 = 1 koji se nalaze unutrasnjosti te kon-
ture, odrediti za koje vrednosti promenljive z integral
+
J(z)= cos t . dt
(t-a 1 z) (t-a 2z)

ima odredenu i konacnu vrednost. Izracunati tu vtednost primenom racuna os-

tataka u slucaju kada Re z #.
12.38. Neka funkcija u zatvorenoj kompleksnoj ravni ima od singulariteta je-

dino polove z 1 =-1 (prvog reda), z 2 =2 (drugog reda) i neka im redom odgo-
varaju ostaci 1 i 2.
Ako uz to f(O)= 2- i f (1)= ~' odrediti funkciju f i razviti u Laurentov
4 2
red u prstenu {z\l<lz\<2}.
12.39. Odrediti funkciju datu sa

+
-3
f(z)= -. -3 eti
. -3 dt.
2ni t -tz
-
Kakva funkcija f? Ispitati njenu modularnu povrsinu =lf(z)I i konstru-

isati familiju njenih nivo linija.
12.40. Svesti odredeni integral

2 . ti
= e-ti+ae-t log ( 1- 2 ) dt (a=const)

na jedan krivolinijski integral uzet duz kruga opisanog oko pocetka. Odrediti vred-
nost ovog integrala razvijanjem u red i primenom racuna ostataka, zatim utvr-
diti za koliko raznih vrednosti za dati integral imati jednu datu realnu vred-
nost .
12.41. Neka kompleksna funkcija f definisana sa

f(z)=P (x,y)+iQ (,),
gde su , Q neprekidne funkcije, i neka K={z\lz\=1}.
1 Dokazati jednak.ost
1) 1cz) dz=-
.

f <:)
1
z
dz.
2 Ako funkcija f regularna u oasti {zllz/~l}, dokazati da

- {2nif(O) za //<1,

z-a
f (z) dz=
2.ni
(-
f(O)-f(a-)
-1-) za //>1,
gde dati kompleksan broj.
Relenje. 1 Kako
J!Cz) dz= Pdx-Qdy+i Qdx+Pdy,

i kako na krugu
z=cos t+i sin t, dz=(-sin t+i cos t) dt,

X=COS t, dx= -sin t dt,
y=sin t, dy=COS t dt,
imamo
2 2
. f(z) dz= - ( sin t+Q cos t) dt-i (Q sin t-P cos t) dt.

Stoga
2 2
(2) f(z) dz = - ( sin t+Q cos t) dt+i (Q sin t-P cos t) dt.

S druge strane, imamo

-- 2
(P-iQ) (-sin t+i cos t)
() f f (z)
-dz=
__ . :z (cos t+i sin t) 2
dt

2 2
= ( sin t+Q cos t) dt-i (Q sin t-P cos t) dt.

Iz jednakosti (2) i () neposredno izlazi (1).

2 Uvedimo oznaku
1= f(z) dz.
z-a
.
~ osnovu.(1), itnatilo
(4) l=- f(z) dz=- J-_J(z) ~

(z-Q) z 2
z(l-az)
.
)er /z/=1.
Iz (4), koristeCi se teorelOl ostacima, doblj_amo:
1. za //< 1, 7= -2nif (0), odakle sleduje I =2nif ();
2. za //>1, _T=-2ni(f(O)-!(~)), odakle sleduje I=2ni(J(o)--'"f(~))

Literatura
. Parodi: Exercices de mathematiques appliouees l'art de l'ingenieur 11. Fonctions de vari-
ae l. Paris 1968.
12.42. Odrediti sve analiticke funkcije f koje zadovoljavaju jednacine

1 lf (x+iy)/ 2 = 1! (x)l 2 + 1! (iy)/ 2 ;
2 /f(x+iy)l=lf(x)+f(iy)/;
3 /f(x+iy)/=/f(x)l+lf(iy)I,
gde su i realni brojevi.
Resenja i rezultati. 1 Funkcionalnu jednacinu
(1) 1! (x+iy)j\1= 1! (x)l 2 + 11 (iy)/ 2
reio . Hille [1] u skupu analitickih funkcija. On dokazao da su sve analiticke funkcije f
koje zadovoljavaju jednaCinu (1) oika
f (z) =Az, . f (z) = sin bz, i1i (z) = sh bz,
gde su , R proizvoljne konstante.
2 Koristeci se potencijalnim redovima, do istog zakljucka doao R. . Roinson [2] za
jednacinu
lf(x+iy)I = lf () +f (iy)\.
3 Odredicemo reenje funkcionah1e jednacine
(2) 1/ (x+iy)I = 1/(x)I + /f(iy)/
metodom koji dao V. I. Levin [].
Ako stavimo F(x,y)=f(x+iy), jednacina (2) postaje

(3) F (,) =F (, O)+F (0,),
tj.
(4) F(x,y)=g(x)+h(y),
gde g (x)=F (, ) i h(y)=F (0,). Neposredno utvrdujemo da g (O)=h (0)=0.
Funkcija z~log//(z)/ je.realan deo jedne analiticke funkcije, i stoga zadovoljava Laplaceovu
jednaCinu
(~+~) log (g(~)+h ())=,

'
tj.
(5) (g"(x)+h"(y)) (g (x)+h (y))=g'(x) 2 +h'(y) 2
Stavljajuci = u (5), doijamu
gg'' -g'z+as,g=a12,
gde 1 =h'(O), a 1 =h"(O). Integraleci gornju jednaCinu, nalazimo
(6) g'=Ag2+2a1g-a12,
gde proizvoljna konstanta. Slicno doblja mo
(7) h' 1 =Bh2 +2..h-b 1 2 ,
gde proizvoljna konstanta, 1 =g'(O), b"=g"(O).

StavljajuCi = u (6) i (7), nalazilno 1 2 + 1 2 =0, odakle sleduje 1 = 1 =0. Stoga imamo
(8) g' 11 =Ag"'+2a 1g, h'z=h2 +2 2.
258 Kompleksna ana1iza
DiferencirajuCi prvu jednacinu iz (8) doijamo 2g" = 2Ag + 2 2 , odakle za = nalazimo

1 ;= 1 =,gde proizvoljna realna konstanta.
Prema tome, imamo
(9) g'2=Ag2+2cg, h'2=Bh2+2ch.
ZamenjujuCi (9) u desnu stranu jednacine (5), doijamo
Ag'+Bh1
(10) g"+h" = +2,
g+h
odakle, stavljajuCi =, i zatim =, izlazi
(11) g"=Ag+c, h"=Bh+c.
Iz (10) i (11) sleduje +=. frema tome, g i h zadovoljavaju jednacine
(12) g"=Ag+c, h"=-Ah+c,
sa pocetnim uslovima
(13) g (O)=g'(O)=O, h (O)=h'(O)=O.
Neka A,:.k2 >0. d iz (12) i (13) izlazi

g ()= - (ch kx-1), h(y)= - (1-cos ky),
k2 k2
i dalje

(14) F (, )= - (ch kx-cos ky).
k2
Slicno, za A=-k2 <0, doijamo

(15) F (, )=- (ch ky-cos kx).
k2
. cxz cyz
Za =, imamo g(x)=- ,h(y)=-:-
2 2

(16) F (, )= - 2
( + ). 2
2
Pri tome, u svim izrazima za F treba uzeti da >, jer F (,)>.
Da ismo dobili funkciju /, stavimo = u (14), (15) i (16), zamenimo sa z, i pomn<>Zimo

strane tih jednakosti-sa
ei0, gde proizvoljna realna konstanta. Nalazimo da su sve analiticke
funkcije koje zadovoljavaju funkcionalnu jednacinu (2) date sa
ch kz-1 2 kz
f(z)= sh2 -
k2 k2 2'
ili
1-cos kz 2 kz
f(z)=C = -sin2 -,
k2 2 k 2
ili
1
f(z) = - Cz2,
2
gde ie-ki=O proiivoljan realan broj, ( = ~i 0 ) proizvoljan }{ompleksn broj.
Liteatua
1. . ille: Pythagoreanfunctional eguation: ns of Mathematics 24 (1922), 175-180.

2. R. . ;R.obinson: curious tigonometric identity. Amer. ath. Montl11y 54 (1957), 83-85.
3. V. I~ Lev: odim funkcional'nom uravnenii. Matematiceskoe .prosvescenie 5 (1960),
149-151.
12.43. Neka f cela funkcija koja. realna ako z realno, i koja zadovoljava
uslove:
/f(z)I = (elzl) i /f(z)I ~ 1 za realno z.
Dokazati nejednakost
/f(z)l 2 +/f'(z)] 2 ~ch (2 Im z).
Literatura
R. . Duffin and . . Schaeffer: Some inequalities coerning functions exponential type.
Bull. Amer. Math. Soc. 43 (1937), 554-556.
12.44. Dokazati nejednakosti

(1) L mk 1zo-zk1 2 < L mk/ z-zk 11zo-zk1 <L mklz-zkl 2 ,

k=l k=l k=l

gde zo = L mkzk i mk>O (k= 1, ... , ).

k=I
Ispitati kada vaZi jednakost u (1).
12.45. Neka P(z)=aozn+a1zn- 1 + ... + (*) polinom takavdaje 1 P(z)/ =

=const za svako z koje zadovoljava uslov /zl = 1. Dokazati da P(z)=aozn.
Uputstvo. Posmatrati IP(z) 12 uz uslov z= 1/z.
12.46. Neka P(z)=Aozn+Aizn- 1 +... . i P(z)=Aozn+.A1zn- + ... +~. 1
Stavimo
R(z)=aoz +a1zn-1 + ... +, S(z);=bozn+b1zn- 1 + ... +,
gde Ak=ak+ibk (k=O, 1, ... , ).

1 Ako se sve nule polinoma nalaze u poluravni {z /Im z>O}, tada poli-
nomi R i. S imaju samo realne nule.
2 Ako sve nle polinoma pripadaju disku {z l lzl <1}, tada sve nule poli-
noma z++P(z)+azn P(l/z), gde //=1, pripadaju krug {z/ /z/=1}.
Primedba. Tvrdenje 1 naziva se Biebler-Hermiteova teorema, tvrdenje 2 Schurova teorema.
+)
12.47. Neka f(z)= L anzn za, zE {z l lzl <R}, i neka M(r)= sup /f(z)/.
n=O lzl=r<R
1 Dok~a.ti da ra.stuca i neprekidna funkcija promenljive r;
2 Ako R= +, dokaza,ti da je.f polinom ako i samo ako
lim sup log (r) < + ,

-+> log r
i da taj limes jednak stepenu polinoma /.

260 Kompleksna anallza
+
12.48. Neka potencijalni red L z u oasti {z l lzl <R} definise funkciju /.

=
Dokazati nejednakost
+
(1) L lanl2r2 <M(r)2,
n=O
gde O<r<R i M(r)=sup l/(z)I.

1z l=r
lspitati kada va.Zi jednakost u (1).
12.49. Ako funkcija . i-.exp {az++) gde , bER, ima Laurentov razvoj
+ +
L z+ L z- u olasti {z l lzl >0}, dokazati da

n=O n=t
f <+>
2t
= ___ t cos ((-) sin t-nt)dt (=, 1, 2, ...)

2

naci slienu formulu za ( N).

12.50. Neka f regularna funkcija oasti {z l lzl < 1} i neprekidna u {z l lzl < 1}.
Ako f(z)=O za sva.ko zE {zl lz\=1, O<argz< 2 n, nEN}, dokazati da .

f(z)=O na disku {z l lzl < 1}.

12;,51. Neka f regularna funkcija u oasti G koja sadrzi tacku z=O .i nekaje
l/(- 1)1 <2-n (nEN)~ Dqkazati da /(z)=O kad zEG.
12.52. Bilinearna tra,nsformacija ima tacno jednu fiksnu tacku u prosirenoj
kompleksnoj ravni . Dokazati da -1: ima samo jednu fiksnu tacku u ,
gde ilo koja ilineama transformacija.
Na osnovu prethodnog dokazati da postoji ilinearna transforma,cija takva
da transformacija =- 1 definisana sa C(z)=z+, gde ie =FO.
12.53. Bilinearna transformacija .ima, tacno dve .fiksne tacke u prosirenoj kom-
pleksnoj ravni . Dokazati -da za proizvoljnu ilineamu trartsformaciju , trans-
formacija - 1 ima .dve fiksne tal:ke u .
Na osnovu prethodnog dokazati da postoji ilinearna transformacija takva
da transformacija =- 1 definisana sa C(z)=kz, gde k =;60 i k :;61.
12.54. Ako / regularnafunkcija u oasti {z \ \z\ <r},/(0)=0, \f(z)\<M za \zl <r,
(1) \ J(z)I <~lz\

r
(lz\ <r).
Ako u. (1) vzi jednakost samo u jednoj tacki :;i=zoE{z l lz\ <r}, dokazat1
da jef(z)=kz, gde k konstanta oika Me''/r (aER).
Primedba. Navedeno tvrdenje naziva se Schwarzova lema.
12.55. Neka regularna funkcija sa pozitivnim realnim delom u oasti {z l lzl < 1}
i neka f(O)=ia (>). PrimenjujuCi Schwarzovu lemu na funkciju z ~F(z)=
=(f(z)-ia)/(f(z)+ia), dokazati nejednakost
al-/z 1~/f(z)l::=;;a1 +lz/ Clz/<1).

l+/zl 1-/z/
Takode dokazati nejednakost /f'(O)I <2.
12.56. Ako parna analiticka funkcija, dokazati da Resf(z)=-Resj(z),
z=a z=-a
gde pol funkcije .

Dokazati d. za neparnu analiticku funkciju vazi Resf(z)=Resj(z).
z=a z=-a
12.57. Dokazati da svi koreni jednaCine z 4 +z3 +4z2+2z+3=0 pripadaju p1stenu
{z 1 + < lzl <3}. Takode dokazati da nijedan od ovih korena

negativnoj realnoj osi niti imaginarnoj osi i, na osnovu principa argumenta,
pripada
dokazati da svi koreni date jednaCine imaju negativar1 realan deo.
12.58. Dokazati da sva resenja jednaCine z 4 n-2+az 4 n-+b=O (nEN, , bER)

pripadaju oasti {z l lzl < 1 +max (, )}.
Takode dokazti da data jednacina ima 2-2 resenja sa pozitivnim realnim
delom. _
12.59. Odrediti aaliticku funkciju w za, koju Re w=f(x+ 2 + 2 ).
12.60. N aCi analiticku funkciju koja na krugu {z 1 1zl = 1} ima vrednost
f(z) ~ (0=arg z, aER).

+ i cos
12.61. Odrediti singularitete funkcije
z1-_!__(-
z
-+ ". +--
1
z+l
1
-),
(z+l)n
kao i ostatak tacki z =-1.

12.62. Neka jef=+iv analiticka funkcija kompleksne promenljive z=x+iy=re~e.
Ako funkcija samo od r, dokazati da v funkcija samo od 6, i odrediti sve
funkcije sa navedenom osoinom.

DODATAK
1.1. OPERACIJE SA KOMPLEKSNI BROJEVIMA

(nastavak sa strane 18)
1.1.23. Ako SU Z1, z 2, z3 kompleksni brojevi Za koje vazi \ Z1\=\Zz\=1z3 \=1

i ~ arg z1 ~ arg z2 ~ arg z3 ~ 7t, tada
( - Z3 Z1 + Z1 Zz + Zz Z3) <1 Z32 - z12\+1 z12 - Zz2\+1 Zz2 - Z32 \)

=z22 \z2-z12\+z2\z12-z22\+z12 \z22-z2\.
Literatura
. S. lamkin, . Meir: r/ 80-15. SIAM Review 22 (1980), 364.
1.1.24. Resiti sistem jednacina
( 1) --1 z2 - 2i1 = 4,
1 z-1-1
z+l+~1=1.
Rele11je. Neka z=x+iy (, yER). Iz druge jednacine sistema (1) sleduje
(z+l +i)(z+l-i)
1
(z-1-i) (z-1 +i)
odakle, posle kraeeg ra~una, izlazi +=.

Iz prve jedna~ine sistema (1) sleduje
(z 2 -2i) (z 2 +2i)=l6,
tj. posle sredivanja,
(2 + )
2 2
-8-12 =.
Ak.o u po:;lednju jednacinu uvrstimo = -, doijamo
4 +22 -3=0, tj. (2 +3) (x 2 -i)=O.
Kako xER, ova poslednja Jedna~ina ima samo dva re8enja: x=l ili =-1.
Dakle, izsistema (1) izlazi z.;,.1-i ili z=-l+i. Neposredno se proverava da dcblje-
i brojevi zaista zadovoljavaju sistem (1), su to sva re8enja datog sblema.
262.
Dodatak 263
1.2. PRIMENA KOMPLEKSNIH BROJEVA NA ELEMENTARNU

GEOMETRIJU
1.2.35. Ako tacke zl' z2 , z3 , z4 Jeze na jedinicnom krugu, tada su te tacke

temena pravougaonika ako i samo ako z 1 + z2 + z 3 + z4 =.
Primedba. Videti zadatak 1.2.27.
1.2.36. Neka 1z1 1#, 1z1 1#1 i neka tacke , zp z 2 nisu kolinearne. Krug
koji sadrzi tacke z1 , z2 , l/z1 ima centar u tacki
Z1(1+1 Z2 l2)-Z2(1+1Z112)
z, Z2-Z1 Z2
poluprecnik kruga jednak
l,z1-z2l ll-z1 z2I

lz1 Z2-Z1 z2I
Da li tacka 1/ z2 pripada krugu ?
1.3. POLINOMI 1 JEDNACINE

1.3.27. Nekaje polinom stepena definisan sa (z) = 0 + 1 z + + z,

i neka 1(z)1 ~ kad 1z1 = 1. . Visser dokazao da tada
1 1+ 11 ~ .
Sledece uopstenje dao Q. 1. Rahman. Neka su P(z) = 0 + 1 z +
+z i Q(z)=b0 +b1 z+ +b~zm polinomi stepena , odnosno , takvi da
1P(z)1 ~ 1Q(z)1 kad 1z1 = 1. Ako sve nule polinoma Q pripadaju oqlasti
{zl lzl ~ 1}, tada
laol + lanl ~ lbmJ (za m<n),
(1) !+ lanl ~ Jbol + lbml (za m=n),
max (laol, lal)~lbol-Jbml (za m>n).
S druge strane, ako sve nule polinoma Q pripadaju oasti {z // zJ ~ 1},

tada vazi nejednakost (1), takode i nejednakosti
11 + 11 ~ 1 \ (za m<n),
max (laoJ, \al)~\bml-lbol (za m>n).
Literatura
D. S. Mitrinovic: Analiticke nejednakosti. Beograd 1970, str. 216-217.
1.3.28. Neka z 1-+ az2 + bz + polinom sa nenula kompleksnim koeficijentima.

Tada nule ovog polinoma leze u oasti
Literatura
D. S. Mitrinovic: Analiticke nejednakosti. Beograd 1970, str. 217.
1.3.29. Neka z i-+ z + 1 - z- 1 + +-~ z + polinom sa nenula komplek-

snim koeficijentima i neka su zk (k = 1, ... , ) nule tog polinoma. Tada
/zk/~max(2Ja1 J, 2/2 1, . ,-2, -~,,/_!!!!____/}

max
1::;k:$ h1 1 - 2 - 1
Literatura
1.3.30. Neka polinom stepena sa nulama z1 , , z

... , z-i' nule polinoma '. Tada za ~ 1 va.Zi
Literatura
1.3.31 Neka koipleksan polinom stepena ciji slobodan clan realan

r i neka JRe P(z)J ~ 1 za JzJ ~ 1. Tada za Jzl ~ 1 vazi
2 (2k-1)n
JimP(z)I~
.
- 2
n+l k=l
ctg
2_+2
,
gde m=[~ (+ l)J

Literatura
D. S. Mitrinovic: Analiticke nejednakosti. Beograd 1970, Etr. 223.
1.3.32. Neka su z i-+ Q(z) i z 1-+ P(z) = 0 + 1 z + + z polinomi. Ako

nule polinoma leze u disku {z 1zJ~1}, nule polinoma Q u poluravni
{z / Re z ~ ~ }' tada nule polinoma . .
z1-+H(z)=a0 Q(O)+a1 Q (1')(z)+ +Q()z
leze disku {z \ Jzl ~ 1}.

Ako nule polinoma leze olasti {z \ Jz J~ 1}, nule polinoma Q u
1
poluravni {z \ Re z ~ ; }' tada nule polinoma leze u oasti {z 1 z 1 ~ 1}.

Dodatak 265
Ako nule linoma leze na krugu {z 11 z 1 = 1}, nule linoma Q na

pravoj {z Re z = ; }' tada nule polinoma Ieze na krugu {z / 1z1 = 1}.
Ovo generalizacija jedne Laguerreove teoreme koju dao Obreskov.
Literatura
L. Iliev: Nuli celi jukcii. Sofjja 1979, str. 125-126, teorema 5.7.17.
1.3.33. Ako koeficijenti polinoma , definisanog sa

(1) P(z)=a0 +a1 z+ +anzn
zadovoljavaju nejednakosti
0<0 ~ 1 ;?. <,
tada svi koreni jednacine (z) = pripadaju oasti {z 11 z ~ 1}.
Ovaj rezultat, koji dao S. Kakeya [1], precizirao . Egervary [2.
dokazao da ako koeficijenti polinoma (1) zadovoljavaju nejednakosti
0 >0, rak+ 1 -ak>0 (k=0,1, ... ,n-1), r>O,

tada svi koreni jednacine P(z) = pripadaju oasti {z 11z1 <r}. Sta v1se, ako
neka od razlika rak+ 1 - ak jednaka , tada neki koreni mogu lezati na kru-
gu {zllzl=r}.
Literatura
1. S. Kakeya: the limits the roots algebraic equatio with positive coeffici
ets. Thoku Math. . 2 (1912), 140-142.
2. ; Egervary: generalisation theorem Kakeya. Acta Litt. Sci. Sect. Sci.
Math. Szeged 5 (1930/32), 78-82.
1.3.34. Ako polinom Q stepena irna proste nule z1 , , zn koje se nalaze u

poluravni D = {z 1 Im z> }, tada svaki polinom F za koji vazi
F' (zk) __ Q" (zk)
(1) (k= 1, ... , ; C=const)
F (zk) Q' (zk)
ima bar jednu nulu u poluravni D.

Primer 1. Ako stavimo F(z)=P (z) Q' (z)-Q (z) ' (z), tada jednakost (1) ispunjena za
C=l, polinom z 1-+ (z) Q' (z)-Q (z) ' (z), gde proizvoljan polinom, ima bar jednu
nulu u poluravni D.
Primer 2. Ako su i proizvoljni polinomi i ako proizvoljan kompleksan broj, tada
brojilac racionalne funkcije
(z-)- 1 ~ (: )+ (-1) (z-a)n- 2 ctn-l ()+~

. dzn Q , dzn - 1 Q Qn - 1
n+l
=--
zadovoljava (1), gde
2
Literatura
. Dieudonne: Sur /es zeros des derivees des jractios rationne/les. . R. Acad. Sci.
Paris 203 (1936), 767-769.
266 Kompleksna anath:a
1.3.35. Ako z0 nula kompleksnog polinoma z ~ z11 + 1 z11 - 1 + + 11 , tada

-m~Rez~M,
gde jedinstveni pozitivan koren jednacine

x 11 -(Re a1)x11 - 1
-I a2 I 11
-2 ~ -1 a11 :.... 1 I-1 a11 I =0,
jediilstveni pozltivan koren jednacine
x 11 +(Re az)x11 - 1 -j a2 I 11 - 2 - -1 d,1-1I-1~1 =0.
Literatura
. Detitsch: r/ 6237. Amer. Math. Monthly 87 (1980), 496.
1.3.36. Ako z0 nula kompleksnog polinoma

(1) z~z +a11 _ 1 z 11 - 1 +
11
+a1 z+a0 ,
tada
1z0 1~max(rk, 1+1 ak+ 1 I, 1+ 1ak+ 2 I, "., 1+1 a11 _ 1 I).

gde kE{O, 1, ... , -1}, rk jedinstveni pozitivan koren jednac~ne
zk+ 1.-lak 1zk-lak-1 I zk-l _ -111 z-11 =0.
Ako z0 nula kompleksnog polinoma {1), t~da
jz0 \~max(l, la1 1+ +\akl, 1+lak+ 1 \, "., l+la11 _ 1 1),
gde kE{O, 1, ... , n-1}.
Literatura
. Deutsch: Bounds for the zeros / polynomials. Amer. Math. Monthly 88 (1981),
205-206.
1.3.37. Neka su = 1 + 2 i, = 1 + 2 i, = 1 + 2 i (ak, bk R) takvi komplek-

sni brojevi da / nije realan broj. Dokazati da jednacina 2 + += ima
realno resenje ako i samo ako
(1 2 - 2 1 ) 2 = (1 2 - 2 1 ) (1 2 - 2 1 ).
Ako ovaj uslov ispunjen, realno resenje jedinstveno i glasi

=- 1 2-2 Ci
1 h2-a2 h1
1.3 .38. Ako sve nule polinoma leze u disku D = {z 11 z 1~ 1}, tada sve nule
izvodnog polinoma ' takode Ieze u disku D. Ovo tvrdenje sleduje iz jedne
Gaussove note iz 1836, precizno ga iskazao i dokazao Lucas 1874. godine
(vid eti 1.3.24).
Ako umesto svih nula polinoma , i svih nula polinoma ' posmatramo
samo jednu nulu polinoma , i samo jednu nulu polinoma ', tada se moze
postavi ti sledece pitanje: Ako Zo nula polinoma , koliko se daleko od nj 1
nalazi najliza nula izvodnog polinoma '?

odatak 267
U vezi sa ovim pitanje~ postavljena sledeca hipoteza:

:\
Ako z 0 / U , cije sve l leze disk D, tada bar d

/ izvodog polioma ' lezi disk {z 11 z- z 0 1 ~ 1}.
Ova hipoteza uneta u zirku istrazivackih proema [1], i poznata
kao hipotez~ Ilijeva, jet autor pomenute zitke cuo za nju od llijeva. Me-
dutim, ovu ~ipotezu postavio . Sendov kpji 1962. na Medunarodnoin
kongresu mdtematicara upoznao sa njom izmedu ostalih i Mardena (videti [2]).
U clanku [2] koji se i~medu osta1og bavi i h1pot~zom Sendova navedeno da
od 1968.1 do 1978. objavljeno 14 radova u v~zi sa tom hipotezom. Hipo-
teza u trenutkn stafnpanja clatika [2], aptila 1983, ostala nepotvrdena.
Mard~n (2] navodi dva jednostavna primera koji ukazuju na to da hi po-
teza Sendova moze iti tacna.
Primer l. AJto (z) = z-1, tada sve nule ovog polinoma leze krugu {z 11zl=1},
jedina nula lzvodnog polinoma ', z= , Iezi svakom od krugova {z 11z-zk1 = l}, gde
Zk=e2lmi/ (k=O, 1, ...) .
Primer 2. Ako (z) = 0 + 2 z2 + + z, tada ' (0) =, i ako z0 neka ula poli-
noma koja lezi u disku {zl /z/~1}, tada OE{zl /z-z0 l~l}.
Literatura
1. W. . Hayman: Research proems i ti theory. Lodon 1967, . 25, pro-
em 4.5.
2. . Marden: Cojectures the critical poinrs polyomial. Amer. Math. Month-
ly 90 (1983), 267-276.
1.3.39. Ako se sve nule polinoma zi-+P(z)=a0 +a1z+ + z nalaze u dis-

ku {z\ lz\ ~r}, tada se sve nule polinoma zi-+P(z)-a nalaze u disku
{zl lzl ~ r+ 1/l1 1}

Primenom ovog rezultata nalazimo da gornja granica nula polinoma
zi-+P(z)- data izrazom
- 11/ + 1 - 1 /(- ) +"+ 1 -

0 1 1 1
--2 \ 1 + 1-~1
1 2
-- .
1
Literatura
. L. Walsh: the location the roots certain types polyomials. Trans. Amer.
Math. Soc. 24 (1922), 163-180.
. L. Walsh: iequality for the roots algebraic equatio. Anals of Math. (2)
25 (1924), 285-286.
1.3.40. Ako polinom stepena cije sve nule leze u disku {z 11z1 ~ 1},
tada za svako q > vazi
1
(1) ( IP(ei1)lqdt) 1'q~(Aq) 1 fq max IP'(z)I,

\z\=1
.. ( 2q+l
.L
1 )
. Ova nejednakost najbolja mogucna, jednakost vazi u (1) ako i samo

ako P(z) =z+, gde 11=1 .
Ako polinom stepena , tada
m~x (1 ' (z) 1 + Q' (z) /)=n max 1 P(z) /,
lzl=1 jzl=1
gde Q(z)=zn P(1(z).
Literatura
. . Malik: integral estimate for polynomials. Proc. Amer.Math. Soc. 91
(1984), 281-284.
1.5. NEJEDNAOSI
1.5.19. Ako 1 z 1 y'S, Re z 1, tada za svako N vazi
(1) 11 +z+ . .. +z 12>1zn12 ( 1+2Rez-1.~)'

1z12
ako , uz to 1Imz1 ~Rez-1, tada
(2)
Relenje. Neka z=x+iy (, yER). Za n=l imamo
ll+z 12=(l+x)2+y2=I z 12 (1+ ~:;1)'

su nejednakosti (1) i (2} tacne.
Za n=2 imamo
l l+z+z212=1 zl 2\ ~ +l+z/
2
2 +2+1--'-2 )
2 2
=lzl2 ( /zl2+2x+1.+ lzl2
2-1)
> 1 z2 \
2
( 1 +~ , za proizvoljno
{ 2+1)
1 z2 /
2
( 1+~ , za \ \~-1.
bodatak 269
Stavimo z=reit. Tada
(zn+1_l) (:zn+t_l)
(z-1) (:Z-1)
1zn+112+l-(zn+1+:zn+1)
r2 -2 x+l
1 zn 12 (r 2 + ,- 2 -2 r 1 - cos (+ 1) t)
r 2 -2 x+l
Stog., ako n~3, imamo
1zn12 (r2-2 ,-2)
11 + z + ... + zn 12 > '
r 2 -2+1
i uz pretpostavku r~VS iz poslednje nejednakosti izlazi (1), dok uz pretpostavku 1 1 ~-1

sleduje nejednakost (2).
Primedba. Nejednakosti (1) i (2) su poostrenja nejednakosti (1) iz zadatka 1.S.14, ali one
vaze pod dopunskim uslovima 1 z l~VS, odnosno 1 Imz l~Rez-1.
Literatura
W. L. McDaniel: Perfect Gaussian integers. Acta Arithmetica 25 (1974), 135-144.
1.5.20. Neka n> 1 prirodan i r> 1 realan broj za koje vazi

7t' ,2
(1) cos-<----
4 2
n r -r +1
Ako su z1 , , zn kompleksni brojevi koji zadovoljavaju uslov 1 zk \ ~ r (k =
= 1, ... , ), -tada
(2) f:r \z1zk-1 \ ~ ( ' r:-l ).

, k=l
2
-1
#k
Primedba.1. Specijalan slucaj ovog rezultata : Neka n>l prirodan i r>l realan broj za
koje vazi
1
(3) r<l+--.
lOn
Ako su z1, , Zn kompleksni brojevi koji zadovoljavaju uslov \ Zk \~r (k=l, ... , n), tada

(4) \ZjZk-l 'l~nnr2n(n-t).

, k=l
#k
Primedba 2. Nejednako ti (2) i (3) dokazao Cassels [1]. U clanku [2] Alexander do-
kazao da nejednako_t (4) vazi i z uslova (3). ~ stvari, on dokazao opstiju nejednakost

(5) 1 ZjZk-w/wk \~nr2n(n-t),

), k=l
#k
koja vazi samo pod pretpostavkama \ zk \~r, 1 wk l~r, gde r>l, i za wk=l (k=l, ... ,
iz (5) se doblja (4).
Sto se tice uslova (1), pod kojim vazi nejednakost (2), Alexander naveo da se taj
moze zameniti uslovom
7t
izneo i hipotezu da nejednakost (2) vazi i z dopunskih ograni~nja za cos - .

Literatura
1. .
W. S. Cassels: prohlem / Schizel d Zassehaus. . Math. Sciences 1
(1966), 1-8.
2. R. Alexander: iequality / . W. -S. Cassels. Amer. Math. Monthly 79
(1972), 883-884.
1.5.21. Za proizvoljne kompleksne brojeve zk=xk+iyk(xk, YkER; k= 1, ... , )

vazi
~: (1 Xkl+I k=l
2
Ykl)~I k=lZk1~1 k=lXkl+I k=li Ykl
k=l
Ako su svi brojevi xk, takode i svi brojevi Yk istog znaka, tada
1 log 2~log 111

-- 1 /zk/~O.
~ zk 1-log ~
2 k=l k~l
Literatura
. Petrovic: Module d' somme. Ens. math. 19 (1917), 53-56.
1.5.22. Ako realan i , pozitivni brojevi, tada
( 1) beia + / ~ ( + ) cos ~ .
Relenje. Nejednakost (1) sigumo tacna ako cos ~. Pretpostavimo da cos ~>.
0
2 2 .
Tada
(beia +) (- ia +) = 2 + 2 cos + 2
=(bz+cz) ( cos 2 +s1n

. 2 ) +2 ( cos 2 -sin2
)
2 2 2

=( + ) 2 cos 2 -+ (-) 2 sin2 -,--
2 2

~(+) 2 cos2 ,
2
odakle jzlazi (1).
Dodatak 271
1.5.23. Ako su Z1' ... ' zn kompleksni brojevi takvi da 1Z11 = ... = 1zn1 = 1,
tada
Literatura
. Leenman, R. Tijdeman: Bounds for the maximum modulus of the first k power
series. Proc. Kon. Ned. Akad. Wetensch. 77 (1974), 387-391 ==Indag. Math.
36 (1974), 387-391.
1.5.24. Neka g () = 2: ak zkm, gde su ak pozitivm brojevi i zk kompleksni

k=l
brojevi, takvi da \ ik \ = 1 (.k = 1, ... , ) . .Ako M>n, tada
max \g(m)\~g(O)
1 1 )1/2.
(1)
t;;;:;;;;;:; (-

--

Primedba. Ako ~ E.tavi 1 = ==l, =2 , tada nejednakost (1) postaje
max
1;;;:;;;;:;2
i zkm 1~ (~--1
1k=l 2
/ ~'
)1/2 = \2
koja ostrija od nejednakosti iz prethodnog zadatka.
Literatura
. . Smyth: Some inequalities for certain power sums. Acta math. Acad. Sci. Hungar.
7_8 (1976), 271-273.
1.5.25. Za proizvoljne kompleksne brojeve zl' ... , z proizvoljan prirodan

broj vazi
1 Z1 +" +z 1 :;::;: 1 Z1 1 + ... + _L:d__ .
1 + 1Z1 + ... + Zn 1- 1 + 1 Z1 1 1+1 Zn 1
Literatura
1. Rosenberg: RozhJedy 52 (1973-74), 41.
1.5.26. Ako su z1 i z2 kompleksni brojevi takvi da 0< \ z1 \~1, <\ z2 \ ~ 1,

tada
Resenje. Neka zk=rk (itk) (k=l, 2). Na osnovu teoreme srednjoj vrednosti imamo
1
1Jogr1-logr2l=1 '1-r2 l~I r1-r2 I,
gde <~< 1. S druge strane, imamo

1z 1-z2 l2 =r12+r/-2 r 1 r2 cos (t1- t2)
=(r1 -r2)2+ 2 r 1 r2 (1-cos (t 1- t2))
272 KomplJ.'ksna analiza
1
=(r1-rJ 2+4 r 1r2 sin2 - (t1-t2)
2
~(r1-rJ2+r1 '2 (t1-tJ2
~(r1-rJ2 + (t1-tJ2
~(log r 1-Iog rJ 2+(t1- t2) 2
= 1 Iog z1-Iog z2 12
Primedba. 1. Ovaj dokaz dao Meyer kao resenje proema koji postavio Hern. Resava-
j uci isti proem, Evans dokazao ostriju nejednakost
21 Z1-Z2 /
(2) /logzlogz2 1~ I I ,
1 Z1+ Z2 /
koja vazi za sve nenula kompleksne brojeve z 1, z 2
Primedba 2. Iako logaritam multiformna funkcija, nejednakosti (1) i (2) su ta~ne bez obzira
koje vrednostj uzmemo za log z 1 i Iog z2
Literatura
. Hern-H. Meyer, R. . Evans: Prohlem 2319. Amer. Math. Monthly 79 (1972),
1035-1037.
1.5.27. Ako su z1, z 2 kompleksni broje.vi, ako pozitivan broj, tada
(1) lz1+z2l2~(l+c)/z1l2+(1+ ~)lz2l2,

pri cemu jednakost vazi ako i samo ako z2 = cz1
Primedba 1. Ovu nejednakost dokazao Bohr [1], ~tr. 78. U knjizi [2] nalazi se sledeee
uopstenje nejednako_ti (1):

Ako ~.u 1 , , pozitivni brojevi takvi daje .L; 1/ak=l, i ako su z 17 , Zn kom-
k=l
pleksni brojevi, tada
~ ~k=l
~
2
2
(2) 1 Zk 1 ak 1Zk1
k=l
Jedan dokaz nejednakosti (2) dat u knjizi [3]. U stvari, (2) neposredna posledica
Cauchyeve nejednakosti. Zaista, ako u Cauchyevu n~jednakost
sto , uz u~Iov .L; 1/ak=l, upravo nejednakost (2).

k=l
Dodatak 273
Primedba 2. U poslednje vreme vise puta su razmatane mogcne generalizacije Bohrove ne-
jednakosti, od kojih se najcesce pominje (videti [4]):
gde p~l, al' ... , > i L: ak=l.

k=1
Nedavno su (videti [5]) najavljene sledece generalizacije:
1 Ako >, tada
1n+l
L:zk 12 ~(1+na)\z 1 \ 2 (
+ 1+-
) lzn+ 12 + L;
1
n-1( 1+(n-k)a+-k) lzk+ 1 2
\ ;
1 k=1 k=1
2 Vazi nejednakost
2>k IP~2(n-l)(P-1) (i Z1+1 jP)+ ni,2 2k (-1) Z2 1 Zn+1--k \,

l k=l k=l
koja takode generaliSe nejednakost iz 1.5.28;

flo Ako >, nejednakost
\z1 +-~ 2 J 4 ~(k+(8-k)a)jz 1 \ 4 + .k+-~- !z2 ( 8-k)' i4

vazi za k=, 4, 5, 6, 7.
Interesantno i ilo dokazati nejednakosti pod. 1 "\ 2, 3.
Literatura
1. . Bohr: Zur Theorie der fastperiodischen Funkionen !. Acta :ath. 45 (1924)
"29-127.
2. . W. Archbold: Algebra. London 1958, . 75.
3. D. S. Mitrinovic: Analiticke nejednakosti. Beograd 1970, str. 305-306.
4. Notices Amer. Math. Soc. (1983), 759; 31 (1984), 164 i 282; 32 (1985), 9.
5. . . Rassias: generalization of triangle-like inequality due to . Bohr. Ab-
stracts Amer. Math. Soc. 5 (1984), 276.
1.5.28. Ako su z1 , z2 kompleksni brojevi i ako r ~, tada
/ Z1 + Zz /r ~ Cr (/ Z1 /r + 1 Zz /r),
gde
1 (O~r~l),
=
" { 2r-l (r> 1).
Literata
D. S. itrirvic: Analiticke nejednakasti.,Beograd. :~970, str. 3.31.
1.5.29. Neka su Zp z 2 kompleksni brojevi i neka su , v r.;;:aJi vi takvi

da ~~~, v:;i:O, u+v=f:O. Tada
l~L+z2 \2 ~l:J:.+ 1 z2 l2' ako _!_+_!_>,
+v v v
18 Kompleksnaanaliza
Jednakost vazi ako i samo ako VZ1 = UZ2
Literatura
D. S. Mitrinovic: Analiticke nejednakosti. Beograd 1970, str. 308-309.
1.5.30. Neka su Z1, ' zn kompleksni brojevi, i neka su al, ... ' pozitivni
realni brojevi. Tada za r>O imamo
pri cemu jednakost vazi ako i samo ako 1 1 Z1 1r-l = = 1 Z ,,-l i Zk Zj ~

~ (k, = 1, "., ).
1
Primedba. Ako pretpostavimo da z ak
k=1
1
- r =1, tada (1) postaje
(2) 1, Zk 1';:;;, Ok 1 Zk /',

ova poslednja nejednakost se za r=2 ~ vodi na nejednakost (2) iz 1.5.27.
Ako u (2) ttavimo 1.= == 1 - 1 , tada (2) predstavlja uopstenje nejednakosti iz
1.5.28 za r>1.
Literatura
. . Vac:ic, . D. Keckic: Some inequalities for / numbers. Math. Balkanica
1 (1971), 282-286.
1.5.31. Ako su zl' z2 kompleksni brojevi i ako r 2, tada
2 (/ Z1 /' + /Z2 I') ~ /Z1 + Z2 /' + /Z1 - z2 I'

Literatura
1.5.32. Ako su zl' z 2 kompleksni brojevi, tada
/ Z1 - Z2 / ~ (/ Z1 / + /Z2 /) , , :: i~ i !'
::
pri eemu jednakost vazi ako i samo ako / .Z1 / = / z2 /.
Literatura
D. S. Mitrinovic: Analiticke nejednakosti. Beosrad 1970, r. 310-311.
Dodatak 175
1.5.33. Neka su i pozitivni brojevi i neka kompleksan broj takav da

=
f (z) azz + bz + Z +~ , za svaki kompleksan broj z. Tada
~, f (z) ~(+ c)(l + zz).
Literatura
D. S. Mitrinovic: Ana/iticke nejednakosti. Beograd 1970, str. 311.
1.5.34. Ako z=ei1 cost, gde O<t<_::_, i ako (n=t=I) prirodan broj,
2
tada
J1-zJ<J 1-znJ.
Literatura
D. S. Mitrinovic: Aaliticke nejedakosti. eograd 1970, str. 315.
1.5.35. Neka i imaginarna jedinica. Ako z = 1 z eit, t realan broj, ako

proizvoljan realan broj, tada
z - eit ~ 1 z - eia 1 ~ \ z + eit \.
Ako z kompleksan broj i ako proizvoljan realan broj, tada
1 z-Re z \ ~ z-a \.
Ako su i realni brojevi, tada
l x-~
x+z
_ -~\~\-.
y+z
1.5.36. Dokazati nejednakost
JRe(z/+ +z2 ) 1 ' 2 \~JRez1 \+ +\Rezl
Literatura
Amer. Math. Monthly 87 (1980), str. 637, 640.
1.5.37. Neka su zl' ... , z kompleksni brojevi takvi da zk = 1 !k = 1,

... , ), i neka
=
l~j<k~n
\zk-zjJ 2

Birch postavio hipotezu da ~ , pri eemu jednakost vazi ako i

samo ako su zk (k = 1, ... , ) temena pravilnog n-tougla upisanog u jedinicni
krug.
Mordell [1] dokazao da hipoteza tacna za = 3, Chalk [2] do-
kazao da ona nije tacna za ~ 6. Dakle, osta.je da se ispita da Ii hipoteza
vazi za n=4 i n= 5. '
Literatura
1. L. . Mordell: discriminant inequality. Canad. . Math. 12 (1960), 699-704.
2. . . . ChaJk; note discrimiat inequality. Canad. Math. BuJI. 3 (1960),
. 7-9.
18*
1.6. SUMACIJE 1 PROIZVODI

1.6.19. Za svaki prirodan broj n> 1 va:Zi

n-1(
(z+a) 2n-(z-a)2 n=4naz z2 +a2 cotg2 ~).
k
k=I 2n
2. KOMPLEKSNE FUNCIJE
2.31. Izracunati lim sup 1(2+3 i)n -(2-3 i)n j1fn.

-+
Literatura
. R. Halmos: Prohlem 2921. Amer. Math. Monthly 89 (1982), 63.
2.32. Dokazati da funkcija z 1-+ z lm zn, gde .su i nenegativni celi bro-
jevi, neprekidna u svakoj tacki kompleksne ravni.
2.33. Neka t 1-+ z (t) = (t) + i (t) kompleksna diferencijailna funkcija realne
promenljive tE(a, ), takva da z(t)=FO za tE(a, ). Tada
~ ar z (t) = (t) ' (t)-x' (t) (t) ,
d.t g 1z(t)12
~Jz(t)J= x(t)x'(t)+y(t)y'(t).
dt Jz(t)J
2.34. Ako z kompleksna funkcija realne promenljive tE [, ], koja ne-

prekidna na [, ], tada vaze nejednakosti:

1 z (t) dt / ~ ( - ) max 1z (t) 1;

tE[a, ]
\ z (t) dt \ ~ \ Re z (t) dt \ ;

/ z (t) dt 1~1 Im z (t) dt / ;

,
/ z (t) dt \ ~ 1 Re (

eia z (t)) dt 1 (aER).
i.1k.
2.35. Neka su f i g komplekSn.~ funk9ije realne promenljive t, neprekidne na
segmentu [, ] i diferencijabl~e na otvorenom intervalu (, ). Tada postoje
Dodatak 277
brojevi ~ 1 , ~ 2 , ~ 3 (, ) i nenegativni brojevi l' 2 , 3 , takvi da 1 + 2 +

+ 3 = 1, i da vazi
3
L kf
k=l
1
(~k)
f(b)-1 ()
I )...kg'(~k) g(b)-g(a)
k=l
3. ANALIiKE FUNKCIJE
3.46. Odrediti analiticku funkciju f oika
f(z) = g 1 () h1 ()+ ig2 () h2 () (z = + iy)

gde su g 1 , h1 , g2 , h2 funkcije koje treba naci.
3.47. Odrediti analiticku funkciju zr-7 f(z), ciji imaginarni deo v definisan sa
v(x, y)=log(x2 +y2 )+x-2y.
3.48. Ako (, )~(, ) harmonijska funkcjja, tada su:
0 (, ) (, )
2 ----+---,
.
takode harmonijske funkcije.
3.49. Ako funkcija

. \ ( ) sin cos
( X,YJ~U , = - - -2-
cos2 x+sh
harmonijska, odrediti z ~f(z) = f(x + iy) = (, )+ iv (, ) pod uslovom da

f analiticka funkcija.
4. ELEMENTARNE FUNKCIJE
4.34. (nastavak) U vezi sa funkcijom (z, ') r-7 E(z, ) poznato da za podesno
izabrane konstante , vaze sledece nejedna:kosti
(9) log / E(z, ) 1~1 z / (/ z 11, z=F 1),

(10) log / E(z, ) 1~1 z /+ 1 (/z/~1, z=F1),
U clanku [ 1] Cohn dokazao da najbolja konstanta za koju vazi

(10) data sa
= log (2 sin __) + ~ _!__ cos~'

4+2 k=l k 2+1
dok za najbolju konstantu , za koju va.Zi (9), imamo

.7423<~ 1.2785.
Primedba. Cohn ne citira vazne tekstove [2]-[4] koji se odnose na ove nejednakosti.
Literatura
1. . . . Cohn: Two primary factor inequa/ities. Pacific Journal of Mathematics
44 (1973), 81-92.
2. . Denjoy: Sur les products canoniques de genre infini. . R. Acad. Scj. Paris 146
(1908), 1384-1386.
3. . Blumenthal: Principes de [ thiorie des fonctions entieres d'ordre infini. Paris
1910, str. 131-147.
4. . Blumenthal: Einige Anwendungen der Sehnen- und Tangent-entrapezformeln. Chri-
stiaan Huygens 1923-1924, str. 1-17.
4.40. Neka funk'cija f definisana sa f (z) = z2 + 1, pri cemu f () = 1.

Ako z opisuje krive 1 i 2 prikazane na sl. 1 i 2, odrediti /(1).
-i
SI. 1 SI. 2
Relenje. Ta~ke grananja funkcjje f su z= i. Ako stavimo

(1)
imamo
(2) (kEZ).
Iz jednakosti (1) vidimo da kad z~O. tada r1 =1, 01 =3n/2, r2 =1, 02 =n/2. stoga
iz (2) doijamo . , .
f(O)=l=eni ekni=e(k+l)ni,
odakle izlazi k=-1 (ili k=l, 3, ...), (2) postaje
f (z)= -v''1 '2 i(1+2)/2.
Dodatak 279
1 Kada tacka z opisuje krivu 1 od tacke z=O do z=1, r 1 se menja od 1 do

v'2, 81 od /2 do -/4, r 2 od 1 do v'2 i 82 od /2 do /4. Stoga
1<1)=-vv2v2 (-~+~)/2 =-v2.

2 Kada tacka z opisuje krivu 2 od do 1, tada se r1 menja od 1 do v'2, 81 od
/2 do 7 /4, r 2 od 1 do v'2 i 82 od /2 do /4. Stoga
711 11) /2
(-+-
/(1)=-vv'2v'2 4 4
=Vl.
4.41. Neka funkcija f definisana sa f(z)='\/1 -z2 pri cemu /{0)= 1. Do-
kazati da kad tacka z varira od tacke z = do tacke z = > 1 na realnoj osi,
tada tacka w = f(z) varira od 1 do - i '\/2 - 1.
z --~
/ ' "\
/ \
F
Relenje. Neka tacka z opisuje putanju ABDEF, gde BDE polukrug prikazan na slici. Uz
oznake naznacene na toj slici imamo
1-z=rcos 8-irsin 8,

~1-2 =v(1-z)(1+z)=v
yl-z ~1-- ~i-( r cos 8 -isin ) \/2-rcos8+irsin8.
2 2
Na duzi imamo
Z=X, r=1-x, 8=0 i y1-z 2 =Vl-xy1 +x=v1-x2,
na duzi :
Z=X, r=x-1, 8=n i yl-z 2 =-ivx-f .Yx+1=-ivx2 -1.

Stoga kad z varira od (gde =) do (gde =), w=V1-z 2 varira od 1 do -iyp 2 -l.
4.42. Za svaki kompleksan broj w vazi

(1) Log(l +w) ~log(l + w ),
gde levo ma koja grana logaritma, desno realna vrednost logaritma. Jed-
nakost vazi samo za w = w .
Relenje. Nejednakost (1) ekvivalentna sa
(2) elLog(l+w>l~t+I w/.
Ako nejednakost
(3) ellog(l+w)l~l+/ w1
tacna, tada , tim pre, tacna i nejednakost (2).
Ako u (3) stavimo log (1 +w)=z, tj. 1 +w=ez, tada (3) postaje
1 z 1 -1 ~ 1 ez-1 .
Posle razvijanja u Taylorov red funkcije z i - ez u okolini ta~ke z=O, zaklju~ujemo da
nejednakost (1) ta~na.
Redigovano prema dokazu koji su d.li . Ostrowski i . Mahler.
6. KOMPLEKSNA INTEGRACIJA
6.25. Ako polinom stepena ~ , ako - 1 l<r, tada

(z)

\ z\=r
-----dz=O.
zn+i (z-a)
6.26. Ako 1 \ >r, tada

1
log \ reit - \ dt = 2 log 1 \.

6.27. Ako 1 Z1 1 = . . . = 1 zn 1 = 1, tada
~ ldxdy;;;;;~,
1
-
1
k=l Z-Zk 18
1 z\<1
gde z = + iy.
Literatura
D. . Newman: /ower d for area integra/. Amer. Math. Monthly 79 (1972),
1015-1016.
6.28. Neka f regularna funkcija na krugu = {z 11 z 1 = r} pri cemu se ni f

ni f' ne anuliraju na . Ako z=reit, tada
Da i u (1) nastupila jednakost, potrebno i dovoljno da izrazi

Re ( zf' (z)) i Re ( 1 + zf" (z))
f(z) !' (z}
imaju isti znak ali mogu da se anuliraju kad z opisuje krug .
Literatura
. Biernacki: Sur inega/ite entre les 1 de1 derivees logarithmiques. Mathe-
matica (imi~oara) 23 (1947/48), S4-S9.
Dodatak 281
6.29. Ako f regularna funkcija unutar kr1Jga = {z / i z- 1 = r}, tada

2
(1) !'()= __ e-it Ref (+ reit) dt.

nr

Relenje. Ako u Cauchyevoj formuli
!' ()=-1-
2 i
f f (z} . dz
(.z-a) 2

stavimo z=a+reit, f.. (t)=Ref(a+reit), / 2 (t)=Imf(a+reit), dobljamo

2
(2) /' (a}=-

1
2nr
-f (fi (t)+if2 (t)) e-it dt.

S druge strane, imamo f(z) dz=O, tj.

(!1 (t)+if2 (t)) eit dt=O,

, zamenjujuci i sa -i,
2
(3) (/i (t)-if2 (t)) e-it dt=O.

Iz (2) i (3) neposredno doijamo (1).

Primedba 1. Formula (1) eesto se naziva Schwarzova formula.
Primedba 2. Videti .12.
Literatura
G. Julia: Exercices .d'ana/yse, t. 2, deuxieme edition. Paris 1947, . 58-59.
6.30. Neka funkcija f regularna u disku {z 11 z-a J<R} i neprekidna u zat-

vorenom disku {z / 1 z - 1 ~ R}. Tada vazi jednakost
2.
(1) f ()= -2 f(a + Rei1) dt.

1
Primedba. Ovo tvr'1enje se naziva teorema srednjoj vredosti.
6.31. Ako su i realni brojeyi i z kompleksan broj, tada
(1) 1 z - eaz 1~1-11z1 -m(,),
gde x=Re z>O.

Relenje. Ako u Darbouxovu nejednakost
\ f(z) dz 1~ \f(z) \ 1 dz l~ML,

gde M=max l/(z) 1 i L duzina Iuka konture , stavimo da f(z)=ez i da duz

z
cije su krajnje tacke A=az i B=bz, dobljamo
(2) 1 ez dz 1~1bz-az1 max 1ez1 =1-1!z1 (, ).

zEAB
S druge strane imamo
(3) 1 ez dz / = 1ebz_eaz1,

iz (2) i (3) sieduje (1 ).
Primedba 1. Ako x=Re z<O, tada
1ehz_eaz 1~1 - 11 z 1 min (, ).
Primedba 2. Sta iti ako su i kompieksni brojevi?
6.32. Ako su i realni brojevi i <, tada
1
--
1
1
1 1+z

dz/~lb-a/--,
2
l+a 2
gde duz cije su krajnje tacke i .
Up"tst,o. Primeniti Darbouxovu nejednakost.
6.33. Ako funkcija f regularna u oasti {z / i z / ~ 1}, ako f(O) = 1, do-

kazati da
ln
rf
"

(ei1) cos 2 !_ dt = ~ (2
2 2
+f '()),
ln
f(ei sin 2 !_ dt = ~ (2-f' ()).

1)
2 2

6.34. Neka f regularna funkcija u oasti {z 1 1z/~1}. Tada vaze nejedna-

kosti [1]:
1

-1
/f(z) Jk dz~ ~
-
/
f(ei 1) /k dt. (k = 1, 2, ... )
/!' (z) dz~ ~ 1 .{ /!' (ei 1) !dt.

-1 -
Integrali na levoj strani uzeti su od - 1 do 1 na realnoj osi.

Dodatak 183
Polazeci od prve nejednakosti za k = 2, dolazi se do Hilbertove nejednP.-

kosti:
.gde su 0 , 1 , , ak pozitivni brojevi.

generalizaciji po~lednje nejednakosti videti [2].
Literatura
1. L. Fejer, F. Riesz: Ueber einige funktfonentheoretische Ungleichungen. Math. Zeits-
chrift 11 (1921), 305-314.
2. D. S. Mitrinovic: AnalitiCke .nejednakosti. eograd 19}0, str. 348-349.
6.35. Ako polinom stepena , da Ii vazi nejednakost
(1)
"
r 1'1
l+IPl2
\ dz 12~-}-~
1z1<1
(A=const) za neko >.
Primedba. Ovo. neresen proem objavljen u clanku -[1]. Littlewood 1952. dokazao ne-
jednakost (1) za = i =.
L'iteratura
1. . Giroux, Q. 1. Rahman: Research pro/ems in function theory. Ann. Sc. Math.
Quebec 6 (1982), 71-79.
7.1. RAZVIJANJE FUNKCIJE U RED

{nastavak sa strane 141)
7.1.22. Dokazati da funkcija f, definisana .sa
f(z)=~ l~zArctg~ l~z'

analiticka u okolini tacke z =, i izracunati poluprecnik konvergencije njenog
Taylorovog reda u okolini tacke z =.
Dokazati zatim da funkcija f zadovoljava diferencijalnu jednacinu
2z(1-z)f' (z) = f(z) +z
sa pocetnim uslovom f(O) =, i na osnovu toga dokazati da za \ z < 1 vazi
f(z) = (2 k)!! . z2k+ i

.k=o (2k+1)!!
7.1.23. Ako funkcija f regularna u disku . { z \ \ z 1 < 1}, i ako su ispunjeni

uslovi Ref(z)>O, f(O) = 1, tada za koeficijente Taylorovog reda funkcije f u
okolini tacke z = vazi
(n= 1, 2, ".)
7.1.24. Ako funkcija f ispunjava uslove iz prethodnog zadatka, tada vaze ne-
jednakosti
1-jzj ~lf(z)j~l+jzj;
1+/zl 1-jzj
Ref(z)~l-lzl. !Jm/(z)I~ 2Jzl . 1
-1+/zl' 1-/zj 2 '
1argf(z)1 ~ arcsin ( 21 z i ) .
1+1z12
Literatura
. . MacGregor: Geometric /s in ~ analysis. Amer. Math. Monthly 79
(1972), 447-468.
7 .1.25. Razviti funkciju z ~ u Laurentov red u oasti:

1
(1 + z2 ) (2 + z 2)
1{z/1 <!zi<v'2}; 2 {z/izl>v.

1 1 1
Rezu/tat. 1 z- 2 -z--z- 6 - --+-z2 --.z4 + ...
2 4 8 '
+
2 2 (-1)k (2k-1_1) z-2k.
k='l
7.1.26. Napisati Laurentove razvoje za grane funkcije z y(z- a)(z- )

u oasti {z/ jzj>max(/a!, )}.
00
Rezultat. 1 (+)+ +2
( z-- a_kz-k ) , gde
-- 2 k=I
. a-(n-1)=(-J)n ((1/2)
(1/2 )(1/2)
+ -1 1 -1++ (1/2) )
".
7.1.27. Ako f regu1arna funkcija u okolin:i ta.cke z0 i ako f(z 0 ) = w0 ,

f'(z 0 )=j:.O, tada jednacina f(z)=w ima j~.dno re~enje, koje regularno u oko-
lini tacke w0 , i ono se moze predstaviti u oiku
+ (w W ) dn-1 {
(1) z ~~- z + L.,
"' --~
1
lim - - . g(z)n),
dn-1
n=1 n. z~zo Z
gde f(z)- w0 = z-zo .

g(z)
Primedba. Formulom (1) dat razvoj inverzne funkcije za funkciju f u Taylorov red.
7.1.28. Ako z log z+v_;+ on~ anali-ticka grana funkcije koja realna
za z> 1, tada u oasti {z / lzl> 1} vazi razvoj
z+y1z2+1
log - - - - = log 2 + 2 -(-1)n+1
-1
- - ~ .-
- ~ '-( -
~ --1)
- - 211
z .
z n=-:> 2 (-n)!
Dodatak 285
+
7.1.29. Neka Laurentov red 2: (z- ). konvergira u zatvorenom prstenu
n=-oo
{z r ~ z -
1 1 1 ~ R}. Tada vazi nejednakost
1 l~(,-+R-) (nEZ),
gde konstanta koja ne zavisi od .
+ +
7.1.30. Neka Laurentovi redovi 2 (z - ) i 2 (z - ) konvergiraju

=- n=-oo
ll prstenu {z r<lz- a/<R} redom ka funkcijama z
1 _ (z) i z B(z). Tada
+
Laurentov red L: (z- )", gde
n=-oo
+
= 2 ak -k'
k=-co
konvergira tom istom prstenu ka funkciji z ~ (z) B(z).
7.1.31.. Ako funkcija z razvijena u Laurentov red z, tada

A-Bz--
z
constantan clan jednak (2- 1 12.
'lesenje. Imamo
1
---(;-. +
2 --1(z+z-1)= +
2 -r-s-1
(r+s)
r rcszr-s,
A-Bz-- n=O r, s=O
z
) konstantan clan jednak
:iteratura
L. Carlitz: r 10-12. SIAM Review 12 (1970), 288 i 13 (1971), 255-256.
+
r.1.2. Neka potencijalni red f (z) = 2 ak zk za 1 z 1 < 1 konvergentan i ogra-
k=O
~icen. Tada postoji jedna konstanta , tako da
l.f(z) 1~ za 1z1< 1.
Ako = 1, tada za = 1, 2, ... , va~e nejednakosti:
1 . ... (2 k-1)
+2 '
. 1
1 + ... + ~ 1
k=l 24 .. (2 k)
\ ( + 1) 0 + 1 + + 1 ~ + 1.
Ove rezultate su dokazali . Landau i L. Fejer.
Literatura
. Szasz: Ung/eichungen fr die Koeffizienten einer Potenzreiche. Mathematische Zeit-
schrift 1 (1918), 163-183.
7.1.33. Ako f regularna funkcija u disku D = {z 11z1 < R}, tada
(1)
gde < r < R, i su koeficijenti njenog :aylorovog razvoja.

+
Resenje. N~ka funkcija f u disku D predstavljena Taylorovim redom f(z)= L z. Imamo

=
+ +
f (reit) = L r eit' f(reit)= L r-it.

= =
Kako su ovi redovi uniformno i apsolutno konvergentni za svako t, pod uslovom

r<R-e (>), oni se mogu pomnoziti i njihov proizvod ima iste te osoblne, se moze
integraliti clan clan. Dakle, iz
+
1i(reil)12= I ,+ e<m-)it
, =
sleduje
\
2 2
(2) f (reit) 12 dt= drm+n e(m-n) it dt.

,=

Medutim, jednostavno se. utvrduje .da
e(m-)1t
.dt= f2n
~
(m=n)
(mi=n)'
\
iz (2) dobljarno
I . .
2
f

1f(reU)1' dt= r'" 2,
odakle neposredno sleduje (1).
7.1.34. Ako funkcijaf regular~a u ~isku D={z\ lzj<R}, i ako O<r<R,

tada za svako > vazi
1
2 ~ lf(rei IP dt ~!) IP,

1
(1) )

Dodatak 287
pri cemu jednakost vazi ako i samo ako f (z) = const. Posebno, ako fun-
kcija f neprekidna na krugu {z / i z = R}, tada (1) vazi i za r = R.
Reienje. Navodimo dokaz ovog tvr'rtenja samo u slucaju =2. Neka u disku D funkcija f
predstavljena Taylorovim redom
+
f(z)= 2 z.
n=O
Na novu jednakosti (1) iz prethodnog zadatka, imamo
1
1 +
-
2
lf(rei1)l 2 dt= L lanl
n=l
2
r 2 n~laol 2 =lf(O)l 2 ,

pri cemu jednakost vazi ako i samo ako , = 2 = =0, tj. ako f(z)=a 0
Literatura
G Julia: Exercices d'ana/yse, t. 2, deuxieme edition. Paris 1947, str. 107-109.
7 .1.35. Neka
Z-Ck + k

k=l
---2=
1-Ck
2 akz'
k=O
gde 1ck1~1 za k = 1, .. , . Da li vazi jednakost

max 1 ak 1 = max \ ak \?
k~O O~k~1n-1
Primedba. Ovo neresen proem objavljen u clanku:

. Giroux, Q. I. Rahman: Research pro/ems in function theory. Ann. Sc. Math.
Queec 6 (1982), 71-79.
7.1.36. Neka funkcija f regularna u disu D = {z \ 1z1<1} neka z. zE D

+
vazi: f(z) = 2 ak zk.
k=O
Funkcija g, definisana sa g(z)=ef<z>, takode regularna u D se moze
+
razviti u Taylorov red: g (z) = 2 bk zk.
k=O
Koeficijenti 0 , .. , mogu se izracunati pomocu rekurentne formule
bn+l = ~ ( 1-~)
k=O n+1
an+l-k bk (k=O, 1, ... ),
pri cemu 0 = 0
Literatura
. Pourahmadi: Tay/or expansion / ( ak zk) and some applications. Amer. Math.

k=O
Monthly 91 (1984), 303-307.
7.2. IZOLOVANI SINGULARIEI

\
7.2.23. Odrediti sve singularitete funkcije f i ispitati njihovu prirodu, gde
1 1 1
1 - tg-
1 f(z)=--e-z; 20 f(z)=e z; 3 f(z) = sin - - 1
ez-1 cos-
z
Rezu/tat. 1 z=1 esencijalni singularitet; z=2kr:i (kEZ) su prosti polovi; z= tacka

nagomilavanja polova.
2
2 z - - - su esencijalni singulariteti, z=O njihova tacka nagomilavanja.
(2k+1) :
2
3 z su esencijalni singulariteti, z=O njihova tacka nagomilavanja,
(2 k+l) :
z = otklonjiv singularitet.
7.2.24. Funkcjja f definisana sa

1
f (z) = - - _ _!_ + __!_
eZ-1 Z 2
ima otklonjiv singularitet u tacki z = i neparna . Stoga
(1)
Izr.a.cunati poluprecnik :onvergencije reda na desnoj strani jednakosti {1)

dokazati da lim sup V = + . 1 1
-+
Primedba. Videti zadatak 8.5.10.

+
7.2.25. Neka funkcija f definiana u reda f(z) = L z ciji polu-
=O
prec11ik konvergencije 1, i neka S = 0 + 1 + +. Ako lim S = +
-+
lim s = - ' tada z = 1 singularna tacka funkcije f

_.,+
7.2.26. Neka f neprekidna i pozitivna funkcija na segmentu [, 1]. Tada

funkcija F, defin"isana sa
1
F(z) = f(.t) dt,

z-t
,
regularn~ u oasti {z 1 Imz>O}, ima singularitete u tackama z=O z= 1,
Dodatak 289
7.3. UNIVALENTNE FUNKCIJE
Ovaj kratak odeljak posvecen univalentnim funkcijama (videti definiciju 0.1.24), s

tim ~to treba primetiti da i proemu 7.1.21, koji se odnosi na Bieberbachovu hipotezu,
tako!te mesto u ovom odeljku. proem , u stvari, nastavljen proemom 7.3.1.
S. D. ernardi objavio u izdanju Courant Institute of Mathematical Sciences, New
ork University: i/iography / sch/icht functions, i to u dva dela. Prvi deo, objavljen 1966,
obuhvata Jiteraturu do 1965. zakljucno i sadrzi 1694 iiografske jedinice, od kojih se 94,
odno i na Bieerachovu hipotezu. Drugi deo, objavljen 1977, obuhvata literaturu od 1966.
do 1977. zakljucno, i -adrzi 1563 iiografske jedinice, od kojih 63 posveceno Bieberbach-
ovoj hipotezi. Nedavno isti autor objavio: Biliography / sch/icht functions. Mariner, Tampa
Fl. 1983, koja verovatno obuhata ::.vu Jiteraturu do 1983.
Iz ovoga ~. vidi da ra te interesovanje za proucavanje_ univalentnih i multivalentnih
funkcija, kao i da do 1975. objavljen 161 rad Bieerbachovoj hipotezi.
7.3.1. (nastav~k proema 7.1.21). Navodimo dokaz Bieberbachove hipoteze u

slucaju kada su koeficijenti u razvoju
+
(1) '.f'(z) = z + L z
=2
realni brojevi.
Neka f(z) = (z) + iv (z), gde (z) R, v (z) R. Kako su koeficijenti
u razvoju (1) realni brojevi, i kako
+ +
! (re 11) = L: , cos t + ; L: , sin t
n=1 =l
zakljucujemo da
+
- v (re 11) = L: , sin t
n=l
da v (rei1) ne menja znak kad < t < . Stoga

11
1 rn 1 = 1 ~ v (rei 1
) sin nt dt 1

~ ! v (rei1) sin t / dt = nr
2
: (O<r< 1),

jer /sinnt/~nsint. Kad r~l, dobljamo: /a,il~n.

Bieberbachova hipoteza, postavljena 191 " godine, l JI': (~ 1984. potvr-
dena za = 2, 3, 4, 5, 6. Pored toga, dobljene su 11ejednak1;t:i. oika. \ <kn, 1
gde k> 1 ko11stanta cija vrednost posteper s~1.iiva.:1. U taici na

sledecoj strani dajemo istoriju pokusaja d.a se sanji ko11stant. k.
Takode su doijene i sledece nejedakos'!i:
Lebedev-Milin [25], [26]1: 1 l<_!_en+ 1.80~ 1.3592+ 1.80

2
Bazile,lic [27]: 11 <__!_ +-1.51~1.3592 + 1.5
2 "
1
Refe1ence su date na strap.ai:na 140 -- 141.
piizna
Autor Godina k
vrednost
Littlewood [9] 1923 2. 7183
Landau [19] 1929 (~+~) 2.2244
3
Goluzin [20] 1946 - 2.0388
4
: (~ 1~i:x

Bazilevic [21] 1947 dx+0.2649) 1.9240

Milin [22] 1964 _!__ (1. _ 1)112 1.2427

1.6
FitzGen.ld [12] 1971 (:) 1/2 1.0802
Horowitz [13], [23] 1975 -~~)1/6 1.0691

140
Horowitz [24] 1977 659164__1~)1/14 1.0657
681080400
Najzad, posle punih 68 godina, Biebe1bachova hipoteza kcacno

potv1dena. Naime, americki matematica1 francuskog porekla Louis de Branges
dokazao 1984. godine da Bieberbachova hipotez~L tacna za svaki prirodan
broj . De Brangesov clanak proof of the ieberbach conjecture jos nije
objavljen (pojavice se u martovskom broju casopisa Acta Mathematica ze:t 1985),
ali nam_ autor poslao rukopis svog rada.
U stvari, pored Bieberbachove hipotez~ poznate su u literaturi i sledece
dve hipoteze:
+
Robertsono1 hipoteza [28]. Ako redom 2; 11 z 211 - 1 predstavljena univalentna

n=l
funkcija u disku {z 11z1<11}, tada vazi nejednakost
+
2: 1k 1 ~ 1 1 1
2 2

k=l
Milinova hipoteza [26]. Ako za uivalentnu funkciju f u. disku {z 11 z 1< 1}

vazi razvoj
f(z) ~zf' () ( 2}; c.z)
tada za svaki prirodan broj r vazi

.r r 1
2: (r+ 1-) 111 1 2
~ 2; (r+ 1-)-.
n=l n=1 .
Takode poznato da iz Milinove hipoteze izlazi, kao posledica, Robert-

sonova hipoteza,"a da iz Rpbertsonove izlazi Bieberbachova hipoteza.
De Branges u svorn radu dokaZfl.O da Milinova hipotez& tacna, cime
su potvrdee i RobertsoiiVa i Bieberbachova hipoteza. Ort koristio Lownerov
rezult~t i metod pomou koga Lower [2] .potvrclio Bieberbachqvu hipotez
za = 3, i jednu nejednakost koju su u radu [29] dokazali Askey i Ga.sper.
Dodatak 291
U stvari, kljucna mesta u de Brangesovom dokazu su: Lownerov rezultat,

zatim nejednakost Lebedeva i Milina kojom se utvrduje da Bieberbachova
hipoteza posledica Milinove hipoteze, i najzad Askey-Gasperova nejednakost
pomocu koje se utvrduje da Milinova hipoteza tacna.
Interesantan clanak W. Gautschia Reminiscences of involvement in
De Branges' proof of the ieberbach conjecture u kome opisana zavrsna faza
utvrdivanja da Bieberbachova hipoteza tacna.
Naime, pocetkom februara 1984. de Branges zamolio Gautschia koji
inace strucnjak za numericku matematiku, da na kompjuteru pokusa da
ispita da li za prirodan broj vazi sistem od nejednakosti
1
(2) tn-k-1/2pk< 2 - 2 k,1)(l-2tx)dt>0 (k=O, 1, ... , -1),

gde << 1 i k<. Jacoiev polinom stepena k sa parametrima , . De

Branges , u stvari, dokazao da ako (2) vazi za neko , onda Bieberbachova
hipoteza tacna za + 1.
Numericka proveravanja pokazala su da su nejednakosti (2) verovatno
tacne za = 1, ... , . ubedilo Gautschia da (2) tacno za svako nEN,
ali pre nego sto preduzeo izradu boljeg programa za preciznije verifikovanje
nejednakosti (2), on se obratio R. Askeyu, strucnjaku za nejednakosti i specijalne
funkcije, i pitao ga da li moze analiticki da dokaze (2). Istog dana Askey
javio da (2) posledica jednog rezultata iz [29].
Takode treba istaci da de Branges tokom aprila, i juna 1984.
radio u Lenjingradskom seminaru za geometrijsku teoriju funkcija, gde uz
pomoc . G. Eme1janova, G. V. Kuzmine i 1. . Milina proveravao svoj dokaz.
Prema tome, ma koliko da de Branges zas1uzan za konacnu potvrdu
Bieberbachove hipoteze, ipak taj uspeh, na neki nacin, proizvod zajednickog
rada. sto vec pomenuto, posebno su vaznu ulogu u nalazenju tog dokaza
imaJi Lowner, Lebedev i Milin, Askey i Gasper i najzad Gautschi kao i mnogi
drugi matematicari. .
!) Branges odaje svima njima priznanje u svom clanku koji zavrsava
recima: Dogadaji koji su vezi sa 1 erifikacijom ieberbachove hipoteze dokazuju
1
vrednost interdisciplinarnih i medunarodnih saradnji.

Resenje Bieberbachove hipoteze izazvalo veliko interesovanje u svetu,
tome pisala cak i dnevna stampa (na primer, New York ime 4. 9. 1984
Chigaco Times 16. 11. 1984, itd). W. Gautschi napisao vec pomenuti clanak,
ali ne znamo da li objav1jen, dok FitzGerald [], koji i sam uspesno
radio na proemu Bieberbachove hipoteze, napisao kratak prikaz tog proema
i de Brangesovog dokaza.
Pomenimo jos da nemacki matematicar Ludwig Bieberbach umro 1. IX
1982. godine, nepune dve godine pre nego ~to njegova hipoteza potvrdena.
7.3.2. Neka f regularna i univalentna funkcija u disku {z / 1z1<1 }, pri cemu
/()= , f' ()= 1. Ako / z / = r(O <r< 1), tada
-'--:$; /f(z) / : $ ; - ' -

(1 + ) 2 - - (1-r) 2 '
-1-r
--:$; /f;()'
z 1 : $1+r
;--
(1 +r)3- - (l-r) 3 '
1--r . :$; 1 f' (z) 1 :$; 1 +r
r (1 + r) - , /(z) - r (l-r)
U svim navedenim nejednakostima jednakost vazi ako i samo ako
/(z) z (tER).
(1-zeit):z.
Literatura
W. . Hayman: Multiva/ent functions. Cambridge Tracts in Mathematics and Mathe-
matical Physics N2. 48. Cambridge 1958.
7 .3.3. Neka polinom stepena defini~an sa (z) = z + 2 z2 -:- + z.

Ako z1 modulu najmanji koren jednacine ' (z) =, tada polinom
univalentan u oasti {z 11z1~1z1 1 sin ;} .
Ovaj rezultat dokazao S. k.
Literatara
S. Kakeya: zeros / polynomial and its derivatives. ThJku Math. . 11 (1917), 5-16.
7 ..4. Ako polinom f definisan sa /(z) = z + 2 z2 + + zn univalentan u

disku {z 11 z 1< 1}, tada poJinom definisan sa
z
P(z) = +f(t)dt

univalentan u disku {z 11 z 1<2 sin ;} , _ polinom Q definisan sa -

z
Q<z>= ~ f(t)dt

univalentan u disku -{z 11z1<2 sin __::____}.

n+l
Za n=, polinom z~zf'(z) univalentan u disku {zl lzl<.J,}
Literatura
. rzyz, Q. . Rahman: Univalent po/vnomials / small degree. Ann. Univ. Mariae
Curie-Sklodowska Sect. 21 (1967), 79-90 (1972).
7.3.S. Poluprecnik univalentnosti funkcije f ,- definiciji, najveci pozitivan

r r takav da funkcija f univalentna u disku {z 11z1 <r }.
P~luprecnik univaletnosti polinoma , definisanog sa
P(z)=z+a2 z 2 + +z, .
najveci pozitivan broj r takav da unutar kruga {z 11 z 1= r} jednaciria w:
sin 2t sin nt
1 + a2 w-.-+ +w - 1 -s1n.-t = 0
s1n t
nema resenja, pri cemu < t <n.
Relen}e. Ovo tvrdenje neposredna posledica cinjenice da ako r poluprecnik uni' alentnosti
polinoma , tada na krugu {z 11z1 =r} polinom uzima bar dva puta jednu istu vrednost,
do1' to ne vazi ni za jedan krug {z 11z1 =}. gde e<r. .
Dodatak 293
Neka su zl' z2 dve razlicite tacke koje leze na krugu {z 11z1 =}. Ako w rediste 1uka
ogranicenog tackama z 1 i z2 tada z,=weit, z2 =we-it (O<t<n). Prema tome, jednacina
(z 1)=P (z2 )
moze se pred taviti u oiku
sin 2t sin nt
1 + 2 w-.-++ w- 1
-.-=,
s t ~. t
i tvrdenje sleduje na osnovu pomenute osoine poluprecnika univaJentnosti.
Ovaj rezultat dokazao . Dieudonne (videti, na primer [1] i1i [2]). U clanku [11
Dieudone naveo sledece specijalne slucajeve:
1 Ako (z) =z + z 2 + z, tada
22 .
r~ - - (za. n=3); r~0.697 (za n=4); r~0.6158 (za n=5);
3
1
r~0.57734 (za n=6); r~--- (za n~7).

2cos-
n
2 Ako P(z)=zt-zm+cz, tada
-11
r~ '\ (ako se -1 ne sadrzi u -1);
.mV-l_n ~.in-
r~ ___ (ako ~ -1 ~adrzi u -1).
.
~in-
n

,::;:~--.
-2+ 1
Literatura
1. . Dieudonne: Sur / rayon d'univa/ence des polynomes. . R. Acad. Sci. Pari;
192 (1931), 79-81.
2. . Montel: Le~ons sur les fonctions univalentes multivalentes. Paris 1933, . 22-27.
7.3.6. Neka S klasa svih univalentnih funkcijaf koje su analiticke u jedinicnom

disku i za koje vazi f () =, f' () = 1. Za funkciju f kaZemo da i-univalentna
ako i ona i njena inverzna funkcija pripadaju klasi S.
Ako funkcija f definisana sa f(z) = z + 2 z2 + 3 z3 i-univalentna
oasti D={z! iz!<l}, i ako 2 , a 3 ER, tada
2 4
1 2 ~ ~ 1- , 1 1 ~ - '
27 27
pri cemu ova druga nejednakost najbolja mogucna.
Ako funkcija f definisana sa f{z) = z + z i-univalentna u oasti D,
i ako realan ili kompleksan broj, tada
(n-l)-1
(1) 11 ~
.'
pri cemu ova nejednakost najbolja mogucna za = 2, 3.
Otvoreno pitanje da li nejednakost ( 1) VaZi za koeficijente proizvoljnog

bl-univalentnog polinoma stepena .
Literatura
. V. Smith: i-univalent polynomials. Simoh Stevin 50 (1976/77), N2. 2, 115-122.
7 .. 7. Funkcija , definisana &
z
(1) f(z) = (l -i-zn)k (, k = 1, 2, ... )
univalentna u disku Dr={zJJzJ<r}, sa maksimalnim poluprecnikom r=

1
{ nk-1
Funkcija f regularna u disku D 1 ={z11z1<1}. Neka su z1, z2 (z1 #z 2 )

dve proizvoljne tacke diska Dr (r ~ 1). Tada
f(z )-f(z) = z 1 (1 +z2n)k-z2 (1 +zk .
1 2 (1 +z1n)k (1 +zk
Ponovljeno.rii upotrebom nejednakosti 1;.....11~1+1~11+1 dojamo

.
/z1)- f(z2) > /Z1 - Zz I (l +r) 2k '
gde
:r1-(;) (n-1)rn-(~)(2n-1)r 2 - ... -(:)(kn-1)rk

=(I-(nk- l)rn) (1 +rn)k-1.
Ako > , sto ispunjeno za r < 1lf!nk - 1, vazi implikacija z 1 # Zz =>
=> f(z1) # f(z2)
Kako za nule zp(p= I" ... , ) funkcije imamo lzpl= Ijf/nk- I, za-
kljucujemo da tvrdenje tacno.
Primenimo slican postupak na opstiju funkciju f, definisanu sa
(2) f(z) = z (ak#O),
1 + 1 z+ +akzk
koja sadrzi, kao specijalan slucaj, funkciju (1).
Imamo
(3) f(z 1)-f(z2) =
l-z1 z2 (2 +3 (z1 +z2)+ +ak (z 1k- 2 +z1k- 3 z2 + +z/- 2 ))
= ( Z1 -Z2 ) '
(1 + 1 z 1 + +'tlk z 1k) (1 + 1 z.2 + +ak z 2k)
(4) jf(zi)-f(z2)l>I Z1-z2l 1-r2(la21+2rlal++(k-1) laki rk-2).

(1+la11 r+ +/ak/ rk) 2
Ovde z1 i z2 opet oznacavaju proizvoljne tacke diska Dr, gde Dr treba
izabrati tako da polinom , definisan sa (z) = 1+ 1 z + + ak zk nema
nula u D,.
Dodatak 295
Ako
(5) 1 -i 2 1 r 2 -2 ia 3 r 3 -1 -(k-1) l! r">O,

tada izraz na desnoj strani nejednakosti ( 4) pozitivan, implikacija
z 1 -=Fz2 ~ .f(z1 )-=Ff(z2 ) tacna.
Kako
f' (z) = 1- 2 z2 -2 3 z3 - -(k-1) ak zk

(1 + 1 z+ . +ak zk) 2
nule funkcije f' odredene su jednacinom
(6) (k-I)akzk+ +2a 3 z3 +a2z2 -1=0.
Da is odredili maksimalni poluprecnik univalentnosti funkcije (2),
potrebno da znamo odgovarajuce podatke korenima jednacine (6) i
jednacine
(7) l-Ja 2 lr 2 -2Ja 3 lr 3 - -(k-l)Jaklrk=O.
v. jednaCina ima tacno jedan pozitivan koren, koga oznacavamo sa r0 Ako
(8) la 1 /~/a 3 /r 0 2 +2la4 lr 0 3 + +(k-2)1aklr/-1,

tad. poliom nula u disku D,0 , jer za 1 z /< r 0 vazi
IP(z)i~ l-ja1i /z/-Ja2l /zl 2- -lakl /zlk

>l-la1Jro-la2Jro2 - -laklr/
~ I -la2I '0 2-2 lal 3 - -(k-1) lakl rok
Ako su 2 , , " realni nenegativni brojevi, tada r0 takode koren
jednacine (6). Na osnovu prethodnog zak1jucujemo:
Ako ispunjen uslov (8), jedinstveni pozitivan koren jednacine (7) polu-
precnik univalentnosti funkcije (2). Ako , pored toga, 2 , , ak ~, tada r0
maksimalni poluprecnik univalentnosti funkcije (2).
Ako su al' ... , 1 pozitivni brojevi, tada jednacina (6) ima samo jedan
pozitivan. koren koji ~ istovremeno pozitivan koren jednaCine (7).
Primer. Neka
z
(9) f(z) 1 +z+zz'
Tada jednacine (5) i (6) glase: r 2 -1=0 i z=l, odakle ~leduje r=l (drugo resenje za-
nemareno) i z= 1 (u ovim tackama funkcija f nije univalentna). Funkcija f ima dva pola,
1
tackama z= (-1 i \/3) koji leze krugu {zJ 1 zJ =1}. Stoga maksimalni paluprecnik
2
univalentnosti funkcije f, definisane sa (9), izncsi r=l. ,
Primedba 1. U Mardenovoj monografiji [1] navedena sledeta t~orema;

Sve nule polinoma Zf-+ 0 + 1 z+ +ck zk (0 :#:0) lez~ krugu
zj. lzl= .
m
i- } ,
--
=1, .. , k 0 +
{
iJi izvan njega.

Na osnovu ove teoreme, svi koreni jednacine (5) i (6) leze oasti {zl lzl~r}, gde
(10) 1 1 )
1+2 lal' ' l+(k-1) lakl
Ako polinom nema nula disku D,, tada jedan p:>luprecnik univa1entno' ti
funkcije (2) dat sa (10), ali to r ne mora iti maksimalan poluprecnik.
z
Primeimo ovu teoremu na funkciju z 1-+ f (z}= k. Nule polinoma ,
" 1 +z+z 2 + +z
definisanog sa (z)= 1 + z+z + ... +zk date su sa
2
(n=l, ... , k)
i one sve 1 na krugu {z 11z1=1 }. Jednacine (5) i ( 6) u ovom slucaju gla

2 3 2 3
1-r -2 r - -(k-1) rk=O, 1-z -2 z - -(k-1) zk=O,
Primenjujuci pomenutu teoremu, dobljamo
1 1 1 ) 1
r=min (-- - -, l+(k-1) =-,;
1+0' 1+2
Prema tome, funkcija f univalentna disku {z z\ < ~}, ali ovaj p:>1uprecnik uni-
/
valentnosti nije maksimalan, sto prirodno, jer smo primenili teoremu koja ne daje naj-
bolje mogucne rezultate.
Primedba 2. Ako primenimo izlozeni postupak, zajedno sa t~oremam koja navede1a u
Primedbl 1, za funkciju f, defini ;anu sa
0 + 1 z+b 2 z 2
(11) /(~ 2 '
0 + 1 z+a 2 z
dobljamo sledeci rezultat:

Ako 0 1 - 1 b0 =l=O 0 =1=0, funkcija (11) univalentna u disku {z 11 z/ <=
=min (r1 , r 2}}, gde
Ne moumo tvrditi da maksimalni poluprecnik univalentnosti.

Primedba 3. Posmatrajmo sada funkciju f denisanu sa
z+b 2 z 2 +b3 z 3
0 + 1
(12) f(z) .
0 + 1 z+a 2 z 2 +a3 z 3
Jednacine koje odgovaraju jednacinama (5) i (6) u ovom slucaju gla~:e
(l3) \ (0 1 ) -21 (0 2) \ r-(3 1(0 3)1+1 ( 1 2)1) r -2 I ( 1 3 ) 1r 3 -j ( 2 3 )1 r4=0,

2
(14) ( 0 bi)+2 (0 2 ) z+(3 ( 0 3 }+( 1 2)) z 2 +2 ( 1 3 ) z 3 +(a2 3 ) z 4 =0,
gde , definiciji,
(i=O, 1, 2; =1,- 2, 3).
Dodatak 297
pe>linomu iz jednacine (13) odgovara:

. ( 1 ( 1) 1
' 2 =m l<laob1)1+21 (aob2)I'
1 ( 1) 1
Kako
13 ( h)+(1 2) 1~31 ( ) 1+1 (12)1,

r2 takode odgovara polinomu iz jednacine (14).
Funkcija (12) univalentna u disku {z l Jzl<e=min (rp r 2)}.
Posmatrajmo sada najopstiju racionalnu funkciju

L: ;zi
(15) z ~ f(z) = _i=_O_ _

L a;zi
i=O
gde polinomi u brojiocu i . imeniocu ne moraju iti istog stepena, ali se doi
jaju simetricne formule ako se funkcija f posmatra u oiku (15). Pretposta-
v ljamo da polinomi u imeniocu i brojiocu nemaju zajednickih nula.
Neka su Zp z2 razlicite tacke diska D,, i posrnatrajmo razliku

L: ;z1i L b;z/ L a;z2i_ L b;z2l. L a;z1i

(16) f(z1) -z2) - _i=_o_ _ i=O i=O i=O i=O

L a;z1i 'az;
L.. 1 2 L a;z1i. L a;z2i
i=O i=O i=O i=O
V. Kocic dokazao da
(17) 'bzit'.L..
.L.. i
'az 1 ' bi z
; 2-.L.. i' ;_ '(ab)zjzj(zi-j_zi-1)
2'.L..O;Z1-.~ ': i 1 2 1 2 '
1=0 1=0 1=0 1=0 }, 1=0
i>}
gde (1 ;) = 1 ;-; 1 .
Transformisemo sada sumu na desnoj strani jednakosti ( 17) na s]edeci
nacin:
def
=' (a.b.)zjzl(zi-j_zi-j)
L., 1 1 2 1 2
i,}=0
i>j

= (0 b1)(z1 -z2) + .L (0 ;) (z1' - ~2 1) + . ? (1 ;) z/ z/ (z/-1 -z2i-i)

1=2 hl=l
i>j
+
,
z
i=I
(1 ;) z/ z/ (z/-j- 1+ z 1i-j- 2 z 2 + . . + z;.,i-j-1).
i>j
Za vaze sledece procene
IA 1$;;;1 Z1 -z2 I (1 ( 1) 1-
1
i 1( bt) 1(lz11 1- 1
+ lz1 l1- 2 lz2I + + lz2l 1- 1)
-i }, 1=1
1 (a1b;)ll Z1 /1 /z2/ 1 (/z11 1- 1- 1
+ /z1 l'-1- 2 I Z2 I + + 1 z2 li-l- 1) )
i>}
>lz, -z21(1(.,)1- ,i 11(.,)1 r'-'-1.~1(i-j)1(11)1 ,1+) ..

i>J
Neka
dcf
=/(0 1 )1-2 i/(a0 b1)lr1-

i=2
1-
,
2i=I (i-l(a1 b 1)lri+J- 1

i>J
Ako > za dovoljno malo r, imamo

lz1-z I
11(z1 ) - /(Z 2) 1 > (//+/ / r+ 2+// rn)2
1 '
odakle sleduje implikacija z1 =Fz2 ::::> f(z 1 )=Ff(zJ.
Za izvod f' imamo
Ova formula izvedena na sledeci nacin>. Posmatranjem specijalnih slucajeva

ustanovijeno da polinom i polinom
imaju takvu strukturu da se, polazeci od moze formirati . Ovo zatim

dokazano u opstem slucaju pomocu matematicke indukcije.
-
Prema tome, tri jednacine 2 1 z1 ,;,, , = i =, tj.
i=O
(19) (0 1 ) + .2 i (0 1) z1- 1 +. ? (i-j)(a1 1) zi+J-,l =,

1=2 hl=l
i>J

(20) 1(0 1 )1- .2 i/ (a0 b;)I r 1- 1 -.? (i-j) 1(1 1 )1 r 1+1- 1 =

1=2 , 1=1
i>/
Dodatak 299
(slicno kao u Primedbl 4) sluze kao osnova za odredivanje poluprecnika uni-

valentnosti, cak i za odredivanje maksimalnog poluprecnika univalentnosti
racionalne funkcije f definisane sa ( 15).
Specijalno, za m=7 jednacine (19) i (20) imaju sledeci oik:
(0 1 )+2 ( 0 2 ) z+( ( 0 3 )+( 1 2)) z +(4 ( 0 4 )+2 ( 1 3 )) z 3

2
+(5 (0 5 )+3 ( 1 4 )+( 2 3 )) z 4 +(6 ( 0 6 -4 ( 1 5 )+2 ( 2 4 )) z 5
+(7 (0 h 7)+5 ( 1 6 )+3 ( 2 5 )+( 3 4 )) z 6
+(6 ( 1 7 )+4 ( 2 6 ) +2 ( 3 5 )) z 1 +(5 ( 2 7)+3 ( 3 6 )+( 4 5 )) z 8

+(4 ( 3 7)+2 ( 4 6 )) z 9 +(3 ( 4 1)+( 5 6)) z 10 +2 ( 5 1) z 11 +(a6 7) z 12 =0,
1 ( 1) 1-21 ( 2) 1r-(31 ( ) 1 + 1 (12)1) r 2 -{4 I ( 4) 1+21 (1 ) 1) r 3
-(5 I (0 5 ) 1+3 1(14)i+1 ( 2 3)1) r 4 -(6 I ( ) / +41 ( 1 5 ) / +2 1( 2 4) 1) r$

-(71 ( 0 ,)1 +51 (1 ) 1+ 1( 2 bs) 1+1 ( 4) 1) r 6
-(61 ( 1 b1 )I +41 ( 2 6) /+21 ( 3 5 ) !)r'+{5 I ( 2 ,) + I ( 3 ) l+i (a4bs) l)r8
-{41 ( 3 1)1+21 ( 4 6) \) r 9 -{3 I (4 1 ) / +i (as 6 ) 1) r 10
-2 /(, ,) 1 ,11_ 1 ( ,) 1 ,12=0
Ove formule ocigledno imaju visok stepen simetrije.
Primedba 4. Ovaj tekst redigovan na osnovu clanka [2].
Literatura
1. . Marden: Geometry polynomials. Providence R. I. (USA), 1966, . 126.
2. D. S. Mitrinovic: the univalence rational junctions. Univ. Beograd. u. Elek-
trotehn. Fak. Ser. Mat. Fiz. N2 634 - N2 677 {1979), 221-227.
8.1. IZRACUNAVANJE S
8.1.8. Ako f neparna funkcija, tada
Resf (z) = Resf (z);

z=a z=-a
ako f parna funkcija, tada
Resf (z) = -Res/ (z).

z=a z=-a
8.1.9. Neka zk = ( k + ~ ) , k Z, i neka funkcija f regularna nekoj

oasti koja obuhvata realnu osu. Tada
.1.10. Vaze jednakosti

z-a
ResLog- =-; Res V(z-a)(z-b)= _!_(-) 2 ;
z=oo z-b Z=OO 8
sin 2z . 1 143
Res--=
3
-2s2; Resz3 cos--=-.
i=oo (z+ 1) z=co z-2 24
8.1.11. Neka funkcija f definisana sa

f(z) = Q (z) (nEN),
(z)
gde polinom stepena , i neka z = prosta nula polinoma , tj. pol

reda funkcije f. Tada
Res/ (z) = _ 1 ,
z=a
ak=k1! Q<k>(a), =-1_p<k+O(a) (k=O, 1, ... , -1).

k (k+ 1)!
Literatura
. . Sachdeva, . Ross: Evaluation / certain real integrals contour integration.
Amer. Math. Monthly 89 (1982), 246-249.
8.2. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI

8.2.23. Neka parabola = 2 , orijentisana u pravcu rasta promenljive ,

i neka zl--? 11 + z2 ona grana korena koja ima pozitivan realan deo u des-
noj poluravni i u okolini tacke z =. Ako z = + iy, tada

(1 + z 4 )
~-
1+z
dz=_!_ni~
2
2
1 +12.
:. 1
dz, gde C={z 1z1=2}.
v'z2 +z+1

Relenje. S obzirom da podintegralna funkcija multiformna, vrednost integrala zavisi od

izbora grane te funkcije. Izaerimo onu granu koja pozitivna kada z realno i pozitivno.
Izabrana grana funkcije z ~ 1/V z 2 + z + 1 uniformna i analiticka u oasti { z / / z 1>1},
te se moze razviti u Laurentov red:
1 ( 1 1
1 +-+-
)-1/2=---+
1 1-
...
z z z2 z 2 z2
Prema tome,
:. . dz= :. .!.._ dz- :. ~ dz+ =2 i.

1
Vz 2 +z+1 z 2z

Dodatak 301
Literatura
G. Julia: Exercices d'analyse, t. 2, deuxieme edition. Paris 1947, str. 157-162.
8.2.25. Neka f regularna funkcija u otvorenom disku {z i z [<r} (r> 1). Iz-
1
racunati
C={z\[z[=r}.
2
.!(2l+z ) f(z)dz (nEN), gde
z zn+1

8.8. RAZNI INTEGRALI

8.8.23. Jednakost
+
- dx = _!_2 -Jn
2
(1)
.

oicno se dokazuje metodima realne analize. U nekim knjigama cak pise da

se jednakost (1) ne moze dokazati konturnom integracijom (videti, na primer,
[1] ili [2]). U stvari, to nije tacno. Postoji vise dokaza jednakosti (1) pomocu
kompleksne integracije, ali se ne zna ko dao prvi takav dokaz. U privatnom
saopstenju, koje nam uputio 3. 6. 1971, profesor Copson kaze da 1935.
godine, odmah posle objavljivanja njegove knjige [2], neko izracunao integral
(1) pomocu racuna ostataka, ali da on vise ne :zna ko to i.
Tako, na primer, Mordell [3], P6lya [4], Cadwell [5], Mirsky [6] doka-
zali su jednakost (1) pomocu kompleksne integracije. Njihovi dokazi nave-
deni u knjizi [7]. Dajemo ovde direktan dokaz jednakosti (1) koji dao Sri-
nivasa Rao [8].
iz 2
exp-
funkcija f definisana sa f (z) = kontura
2
Neka , i neka
e-zVn _ 1
ABCDEFGA prikazada na slici, tj. paralelogram ADEG, ulujen kod koordie
natnog pocetka. U stvari, ako su R i r pozitivni brojevi i r< R, tada -
= -R-iR, = -r-ir, C=r+ ir, D= R+ iR, = R+i(R+-Jn), F=i-Jn
G= -R-i(R--Jn).
lmamo
-R2 V -R2
::;: e-Rtdt=_!.___R _,,..
-1-e-Vn:R
(R_,,.. + ).
Slicno se dokazuje jednakost
(3) lim f(z) dz =.

R-+oo GA
S druge strane, imamo,

-r
D f (z) dz = (1 + i) ~-;
1
dx,
-(1+1) - l
C -R
-r R

-2
dx~(l +i) dx,
il+i) V - l
odakle izlazi
R
f(z) dz+ f(z)dz= -(1 + i) - 1 dx.

CD
Slicno doijamo
R
f(z)dz + f(z) dz = i (1 + i) - 1 dx.

GF FE
Najzad, za integral polukrugu nalazimo f(z)dz=iJ"n.

Funkcija f nema u oasti int singularitete. Stoga f f(z) dz =.

-
Medutim, u vaznosti jednakost
f z)dz= f(z)dz+ f(z)dz+ f(z)dz+ f(z)dz+

. CD DE
+ f (z) dz + f(z) dz + f(z) dz.

El'' FG GA
Prema tome, imamo
R R
i y'1i- ( 1 + i) - dx + f(z) dz - i ( 1 + i) -2 dx + f(z) dz =,

2
DE GA
odakle, ako R-+ + i r-+ , s obzirom (2) i (3) nalazimo

+ +
i -" -(1 + i) -2 dx-i(1 +i) -2 dx =,

tj. (1) ..
(iz 2 cos 2 a)
Primedba 1. Integraleci funkciju z -+ _ paralelogramu koji nagnut na
11
e-v2iizcosa_ 1
realu pod uglom ( ~< i). doijamo na sli~an na~in f ormulu
adx= ; \f y
+ 1 1. /
( 4) -2 sin 2 a+ix2 cos 2 , e-i

Dodatak 303
Formula (4) sadrzi za = Fre-nelove integrale

+ + V2n
cos (2) dx= ~in ( 2 ) dx=--
4

za a=n/4 integral (1).
Primedba 2. Dimitrovski [9 izracunao integral (1) pomocu ra~una tataka, ali indirektno.
+
Na siican nacin Dekker [10] izracunao Gaussove integrale -2 x 2 k dx (kEN).

Primedba . Jedan metod izracunavanja integrala (1) pomocu racuna tatka koji i nave-
den u knjizi [7] dat u. [11].
Literatura
1. G. N. Watson: /:: integration and Cauchy~s theorem. Cambridge Tracts in

Mathematics and Mathematical Physics, No. 15. London 1914. Prestampano u
New Yku (bez oznake godine), . 79.
2. . . Copson: introduction to the theory of functions of / variae. Prvo
izdaje: London 1935; Prestampano 1944, 1946.
+
. L. . Mordell: The value of the definite integral (eat2+bt dt)/(ect + d). Quarter]y
-)
.
Math. 48 (19~0);--329-342.
4. G. 61: Remarfs-::-on computing the probabllity integral in and two dimensions.
Proc~edings of the Berkeley Symposium on Mathematical Statistics and Proba-
ility. Berkeley and Los Angeles 1949, str. 63-78.
5. . . Cadwell: Three integrals. Math. Gaz. 31 (1947), 239-240.
6. L~ Mirsky: The probabllity integral. Math. Gaz. 31 (1947) 279.
7. D. S. Mitrinovic, . D. Keckic: The Cauclly method of residues - Theory and appli-
cations. Dordrecht-Boston-Lancaster 1984, . 158-168.
8. . N. Sriniva: Rao: contour for the Poisson integral. Elem. Math. 27 (1972),
88-90.
9. D. S. Dirriitrovski: Sur quelques formules relatives des integrales impropres. Ann
Fac. Sci. Univ. Skopje. Sec. 15 (1964), 27-42.
10. . Dekker: unconventional calculation of Gaussian integrals. Simon Stevin 50
(1976-1977), 145-153.
11. R. Remmert: Funktionentheorie 1. Berlin-Heidelerg-New York-Tokyo 1984,
str. 297.
z"
8.8.24. Integraleci funkciju z r+ - - - -2 duz kruga = {z 1zi=1} izvesti
1 +4 iz-z
formulu
iaz
8.8.25. IntegraleCi funkciju z r+ - -
2
-
2
podesno izabranoj konturi, doka-
z (z +1)
zati da
+
----
sin 1 ( + 2) -
d X=-1i--n
1 (>).
(2 +1) 2 2 4

z
8.8.26. Integraleci funkciju z + - -
1 +2 iz
krugu = {z 11z1 = 1}, dokazati da

2 cos 4 t-sin 5 t dt = !!_.
5-4 cos t 12

8.8.27. Laguerreov polinom Ln definisan pomocu jednakosti Ln (z) =

= ez ~ (zn e-z). Dokazati da
dzn
n! : wne-W
(1) Ln (z) = 2n i (w-z)n+1 dw,

gde neka zatvorena kontura w-ravni koja opkoljava tacku w = z.

Na osnovu (1) zakljuciti da
Ln () ~ ! ( 1 + ), .
8.9. IZRACUNAVANJE KONACN 1 BESKONACNI SUMA
Racun cstataka se uspesno primenjuje na izracunavanje konacnih urna, cemu rani-

jim izdanjima ove knjige nije ila poklonjena dovoljna paznja. Dva takva prirnera navedena
su u 8.5.10 i 8.5.11, teorijska osnova data udzeniku D. S. Mitrinovic: Kompleksna
analiza, peto izdanje. Beograd 1981, ~tr. 216-221, gde su takode ::umirani redovi
+ 1 + (-l)n + 1
L --
./l=~co (+)2' n=O z+az
(>),
.
L 2k zk (:>, kEN).
n=l +
U ovom ncvcm odeljku dajemo nekoliko zadataka i proerna iz ove materije.

+ 1
8.9.1. Izracunati sumu reda "" - - gde realan broJ koJ'i niJe ,
n=~oo (a+n)
na osnovu toga dokazati jednakost
+ 1 :;4
2: 4 =90
n=l
8.9.2. Sumirati redove

+ (-l)n
L:-2.
n=1
8.9.3. Dokazati jednakosti:
1 1
n=-oo
t
2 ++l
2 ::_
V3
th :: v ;
2 .
ctgn a-ctgn
20 :n;2----- (, b(fZ);
n=-oo (n-a) (-) na-nb
+ (-l)n 1 ( 1 1 )
n~l 4 ---4 = 2 4 4 3 sinn + shn '
30
-
gde a=F n,in (n=O, 1, ... )

Dodatak 305
2k-1
8.9 .4. Ako a-=f - - (k Z), do kazati jednakost
2
+ (-l)n (2 n+l)
~ (
+-
1 )2 -
2 = cos
2
8.9.5. Ako Jzl<(k- I)k- 1/kk, tada
(kn) zn = 1+ w 0 ,
n=O 1 1-(k-1) w0
gde w0 jedinstveni koren jednacine 1 --z(l +'v)k=O koji pripada disku

1
{w 1 \wl <- -}
k-1
Primeri.
2: (2 ) 10-n=--
v
00
20 +
n=o , 3
Literatura
D. S. Mitrinovic, . D. Keckic: Cauchyjev racun ostataka sa prime,mma. BeJgr-ad 1978,
str. 193-194.
8.9.6. Ako su 1 , , ; 1 , , 11 medusob110 razliciti realni brojevi, tada
(<-1)
(m=n-1)
Literatu1a
D. S. Mitrinovic, . D. Keckic: Cauchyjev racun ostataka sa primenama. Beograd 1978,
str. 193.
8.9.7. Ako x:t=O, vazi jednakost
_l_(cothk-nx+x 2 coth k)=~(4 +5 2 + 1).

k=l k3 90
Literatura
D. S. Mitrinovic, . D. Keckic: Cauchyjev 1 mta/aka sa pime;rncr. Bcog1ad 1978,
sti. 197.
8.9"8. Vazi jednakost

+
"-.
-~
+
. ._~. . ---
1 (r+s- 1)(r+s-1.t) r s.-
UV--
r~I s~ r+s-1 r .i:
=+ (1-u--v- ,;i-i (+11"+

"
(u-.v) 2) ..
Uputstv,fJ. Primeiti jednakost

(1 +zy-~s-
( r+s-1)=-:-~--:
s
~!
:r 1.7t'J
----~-dz
zS+l

gde neki krug sa 11t u Ia.Cki z~~o.

20 Kom[.ilcksa anali:v.;
Literatura
G. . Weiss, . Dishan: method for the evaluation certain sums involving blno-
mial coefficients. Fionacci Quart. 14 (1976), 75-77.
8.9.9. Ako su i uzajamno prosti prirodni brojevi, tada
(--k2
7t; ) =eni/4 (~") -
1
2
n- l - 2 ( 7tki 2) .
--
k=O n k=O
Specijalno, ako = 2 i ako neparan prirodan broj, doijamo

Gaussov rezultat
n-l
2 -
(2ti
k2
) =---=-:-
1 ; -
.
k=O n 1-i
Literatura
D. S. Mitrinovic,. . D. Kecki~: Cauchyjev racun ostataka sa primenama. eograd 1978,
str. 187.
8.9.10. Ako at[:.Z, tada
Literatura
D. S. Mitrinovic, . D. Keckic: Cauchyjev racun ostataka sa primenama. Beograd 1978.
- str. 176.
9. PRINCIP ARGUMENTA
9.20. (nastavak)
Relenje. Funkcija z~za f(z), gde aER, regularna u prstenu P={z r 1 ~! z 1~r3 }, i ako
nije- konstantna, njen modul moze dostiCi svoj maksimum !'samo na granici oasti . S ob-
zirom da r 1 <r2 <r3 zakljucujemo
r2 M(r2)~max (r 1 (r1), r3 M(r3)).
Odredimo tako da bude r 1M(r 1 )=r3 M(r3 ), tj. &tavimo
log (M(r1)/M(r3)}
(2) .
log (r1/r3)
Nejednakost

r 2 (r2)~r 1 (r 1)=r3 (r3)
posle logaritmovanja p~staje
(3) log (r2 )~a (log r 1 -log r 2 ) + Jog (r1),

i kad u (3) zamenimo (2) doijamo (1).
Dodatak 307
Primedba 3. Nejednako:t (1) moie ~ napisati u oiku
(r 2 )~M (r 1)P (r3 )q (>, q>O, + q=1),
ili u oiku
l log r 1 log (r 1)
(4) log r2 log (r2) ,
l log r 3 log M(r 3)

koja ukazuje da funkcija r~ log (r) konveksna funkcija promenljive log r.
Prema tome, zakljucujemo da jednakost u (4), stoga i u (1), vazi ako i famo ako
r~log (r) linearna funkcija promenljive log r, tj. kad f(z)=Czk ( proizvoljna
konstanta, k realan broj).
Primedba 4. GeneraJizaciju Hadamardove teoreme tri kruga daJi su F. i R. Nevanlina kao

i . Ostrowski.
Literatura
G. Julia: Exercices d'analyse, t. 2. deuxieme edition. Paris 1947, . 99-103.
9.21. Ako funkcija f regularna u oasti {z 11 z /> 1} i neprekidna u zatvorenoj

oasti {z 11z/1) i ako limf(z) konacan, tada funkcija zi:-+lf(z) 1 dostize
z-+oo
maksimum u tacki z0 koja lezi na 1 z != 1.
9.22. Ako polinom stepena i ako 1 (z) 1 ~ u oasti {z 11 z /< 1},
tada u olasti {zl /z/>l} vazi: IP(z)l~Mlzln.
9.23. Dokazati da jednacina (z+ 1)e-z=z+2 nema resenja koja pripadaju
desnoj poluravni.
9.24. Neka O<lal<l i neka nEN. Dokazati da jednacina (z-l)n=ae-z
ima tacno prostih korena sa pozitivnim realnim delom, i da se svi nalaze u
disku {z 11 z - 1 1< 1}.
9.25. Ako 1ak1=1(k=1, ... , ) i ako 11<1, dokazati da jednacina
'ri
k=l 1-ak
z-ak
z
=
.
ima tacno resenja koja pripadaju jedinicnom disku.

Relenje. Stavimo
z-ak
F(z)=---.
k=l 1-ak z
Akoje lzl=l, tada lz-akl/ll-tikzl=l, IF(z)l=l>lbl na krugu {zli.z.1=1}.

Na oovu Roucheove teoreme, funkcije F i z~F(z)-b imaju jednak broj nula u jed:cncm
disku, to n.
9.26. Neka funkcija f regularna u oasti D, ogranicenoj konturom , osim

sto ima prost pol tacki z = Zo, i neka neprekidna u zatvorenoj oasti
DLIC""-{z0 }. Ako lf(z) 1=1 za zEC, tada funkcija f oasti D uzima
tacno jednu vrednost , gde proizvoljan broj takav da 1 1> 1.
12. RAZNI PROBLEMI

12.63. Odrediti najopstiju meromorfnu funkciju F ciji su jedini singulariteti:

1 prosti polovi u tackama z = , pri cemu Res F(z) = (nEN);
z=n
2 prosti polovi u tackama Z=an, pri cemu Resf(z)=an(lal>l, nEN);
z=an
3 prosti polovi u tackama z = yn pri cemu Res F(z) = 1 ( =, 1, ...);
z=Vn
4 polovi drugog reda u tackama z = , pri cemu glavni deo Laurentovog
reda u okolini tacke z=n ima oik n(z-)- 2 (nEN);
5 polovi drugog reda u tackama z = , pri cemu glavni deo Laurentovog
reda u okolini tacke z=n ima oik n 2 (z-n)~ 2 +(z-)- 1 (nEN);
6 polove u tackama z = , gde Res F (z) = ( N);
z=n
7 polove u tackama z = , gde Res F (z) = 1 ( Z);
z=n
8 polove u tackama z= -, gde Res F(z)= 1 (=, 1, ...);
z=-n
9 proste polove u tackama z = - , pri cemu Res F (z) = ( - l) ( N).
z=-n
+ z2 + z
Rezultat. 1 F(z)=H(z)+ 2 ---
n=l (z-n)
2 F(z)=H(z)+ 2 -- ;
n=l z-an
1 + +
L z (2n-z)
Z
3 F(z)=H(z)+-+
2
L 4 F(z)=H(z)+ ;
.z n=l (z-Vn) n=l (z-n) 2
2 -- - l - -2z+ -z-n
00 2
+ ( 1 1)
5 F(z)=H(z)+ .-+- ;
2
n=l (z-n)
+ 1 1 + 2z
6 F(z)=H(z)+2z 3 2
n=l (z2-n2)
; 7 F(z)=H(z)+-+
z
2 --;
n=1 z2-n2
1 + 1 +
(-1)n
8 F(z)=H(z)+--z
z ~=t n(z+n)
2 ; 9 F(z)=H(z)+ 2 --,
n=l z+n
gde proizvoljna cela funkcija.
12.64. Neka F regularna funkcija. u oasti D i neka CCD zatvorena

kontura koja obuhvata sve nule z1 , , .zn reda kl' ... , kn funkcije F. Tada za
proizvoljnu funkciju f koja regularna u D vazi jednakost
(1) L: k"f (z") = -2nz

v=l
1

F' (z)
. : f ( z ) - dz.
F(z)
.
Reienje. Funkcija z~f(z)F' (z)/F(z) ima polove reda k" u tackama z=z" (v=l, ... , ). Kako
u okolini nule z" vazi
F(z)=(z-z")k" H(z), gde H(z")#=O,

Dodatak 309
imamo
F' (z) kv ' (z)
--=--+--,
F (z) z-zv (z)

F'(z)
Res f(z) --=kv f(zv) (v=1, ... ,n).
z=zv F(z)
Stoga, na osnovu Cauchyeve teoreme .tacima imamo

11
F' (z) F' (z)
: f(z)--dz=2ni
F(z)
2 Resf(z)--=2ni L kvf(zv),
v=l z=zv F(z) v=l -

odakle izlazi (1).
12.65. Ako SP oznacava zblr p-tih stepena nula polinoma , d.~finisanog sa

P(z)=a 0 +a1 z+ +anzn, tada
( =, 1, ...)
gde R = {z 11 z = R}, i R > dovoljno veliko tako da se sve nule poli-

1
noma nalaze unutar kruga CR.

Primedba. Ov.:> direktna posledica jednakcsti (1) iz prethodnog zadatka. Pokazimo sada
kako se na osnovu cve poslednje jednakosti mogu izvesti rekurentne formule za izracuna-
vanje S 0 , S.1,
Gornji integral ne zavisi od R, jednak i granicncj vredno ti kad R-+ +. Ako
uvedemo smenu z=l/w, doijamo
S =--
1 .
11m \ - . -1
f 1 a1wn-1+2a2w-2+"+na-1
dw
2niR-++CXJ wP-t- 0 w+ 1 w- 1 ++
Ct/R
1 a 1 z- 1 +2a 2 z- 2 ++na-i)
= R es ( - - .
z=O zp+i 0 z+ 1 z- 1
+ +
. .. . .. 1 z 11 - 1 +2a2 z 11 - 2+ +-~
Odatle ~leduje da Sp koef1c1Jent uz zP
razvoJu funkc1Je z i - + - - - --------
aozn+a1 z-1+ ... +"
Taylorcv red. Vrednosti S 0 , SI'... mogu se, dakle, dobiti iz identiteta
1 z-i+2 2 z- 2
++-~ =(S0 + S 1 z+ ) (0 z+ +-~ z+a0),
odakle izlaze Newtonove formule
S 0 =n
S 1 +- 1 S 0 =(n-1) - 1
S 2 +"_1 S 1 +- 2 S 0=(n-2) - 2
Primetimo da jednakoscu S 0 =n izrazena tzv. novna teorema algebre .

. Odgovarajuce formule mogu se izvesti .,za sume SP, gde =-1, -2, ... , ali tada
moram'J pretpostav;ti da a 0 #0,jer z=O ne sme blti nula pJlinoma . Stavime> Tp=S-p(PEN).
Tada na c.snovu jednakosti. (1) iz lZ.64 irnamo
(pEN)
gde takva zatvorena kontura da funkcija z~ 1/zP unutar te konture regularna. Stoga
cemo uzeti da se sastoji od kruga CR={z 11z1 =R}, gde R>O dovoljno veliko tako da
se unutar CR nalaze sve nule polinoma , i od kruga cr={z 11z1 =r}, gde r>O dovoljno
malo tako da unutar kruga , nema nula polinoma . Tada
=--
1 f- 1 a 1 +2a2 z++na"z"- 1 d 1 11 a +2a2 z++na"zn- 1
z--- - 1 dz.
2 i zP 0 + 1 z+ +" z" 2. i zP 0 + 1 z+ +" z"
CR Cr
Prvi od ovih integrala o~igledno jednak nuli, jer ako ~ uvede fmena z= 1/, doblja
~ da taj integral jednak
1
--
f wP- 1
a 1 wP- 1 +2a2 wP- 2 ++na"
dw
2 i 0 w"+a 1 wn-i ++"
Ct/R
podintegraina ,funkcija u ovom integralu regularna u oa~ti int Ct/R Stoga

1
1 a 1 +2a 2 z++na"z"- }
~=-~S-
( '
z=O zP 0 + 1 z+ +" z"
koeficijent uz zP u razvoju funkcije
1 +2a2 z+ +na"zn- 1
z~
0 + 1 z+ +" z"
u Taylorov red. Iz jednakosti

1 +2a2 z+ +na"z"- 1 =-(T1 + 2 z+ -) (0 + 1 z+ +" z"),
redom dobljamo
1=-1
1 1 +0 2 =-2 2
2 1 + 1 2 +0 3 =-3 3
Literatura
. G. Garnir, . Gobert: Fonctions d'une variale /. Louvain-Paris 1965. .
83-85, 213-215.
12.66. 1 Odrediti resenje diferencijalne jednacine
(1) zw" +(2+ l)w' +zw=O (nEN)
u oiku konturnog integrala
w=f ez1 G(t)dt.

2 Stavljajuci w = zr W, za podesno izabranu konstantu r odrediti resenje

jednacine
(2) z 2 W" +zW' +(z2 -n2)W=
u oiku konturnog integrala.
Relenje. 1 Ako stavimo
W= f .ezt .G (t) dt

Dodatak 311
gde zatvorena kontura, G funkcija koju cemo kasnije odrediti, formalno dobljamo
w' = f tezt G (t) dt, w" = f 12 ezt G (t) dt.

Pretpo~ tavimo sada da funkcija G takva da su vrednosti ilo koje od gornjih

podintegralnih funkcija jednake u tacki z0 , i kad shvatimo kao pocetnu i kao krajnju
tacku putanje integracije. Tada primenjujuci parcijalnu integraciju nalazimo
zw= f zezt G (t) dt=ezt G (t) 1::-f ezt G' (t) dt= -f ezt G' (t) dt,

(2n+l)w'=f (2n+l) teztG(t)dt,

zw" = f zt ezt G dt=ezt G(t)1::-f ezt (t G (t)}' dt

2 (t) 12 2
= -f ezt (t G (t)}' dt. 2
Prema tome, leva ~trana jednacine (1) postaje
f ezt (-G' (.t) + (2+ 1) tG (t)-(t 2 G (t))') dt,

ovaj poslednji izraz i jednak ako , na primer, integrand jednak , tj. ako
-G' (t) + (2 + 1) tG (t)-(t G (t))' =0, iii G'

2 (t)
2
< n-l)
12 + 1
t G (t).
1 .
. n--
Posle integracije dobljamo G (t)=A (t 2 +1) 2
, gde proizvoljna konstanta, trazeno
resenje jednacine (1) glasi
1
W=A f ezt (t + l)n-l dt.
2
2 Ako stavimo w=zr W, tada
zw" + (2 + 1) w' + zw
=zr+ 1 W" + (2rzr + (2 + 1) zr) W' + (r (r-1) zr- 1 +(2+1) rzr- 1 +zr+ 1) W,
jednacina (1) ekvivalentna !:
z W" + (2r + 2 + 1) zW' + {z 2 + r2 +2nr) W=O.

2
Ako sada uzmemo da ,;;. -, tada se ova poslednja jednacina svodi jednacinu
(2), cije resenje u oiku konturnog integrala stoga glaSI
1
W=zn W=Azn f ezt (t 2 +1)
n--
2
dt,

gde proizvoljna konstanta.
12.67. Odrediti opste resenje jednacine " - 3 ' + 2 = pomocu konturne

in tegracije.
Primedba. Metodi resavanja ocnih i parcijalnih diferencijalnih jednacina pomocu konturne
integracije detaljno su izlozeni u knjizi
1
D. s. Mitrinovic, . D. Keckic, Cauchyjev raczm OS/ataka sa primenama. Beograd 1978

str. 202-226.
12.68. Red oika L z-n

n=O
asimptotski red (asimptotska reprezentacija) za
funkciju f ako za svaki prirodan broj vazi
(1)
z-
lim zM(f(z)-

~
n=O
a"z-")=o.
+
U tom slucaju pisemo: f(z),-..J _2a"z-n.

n=O
+
Iz uslova (1) ne sleduje da red L " z-n konvergentan.

n=O
Primedba. Asimptotski redovi, kao i formule u kojima se tak:vi redovi p:Jjavljuju (tzv. asim-
ptotske forrnule), veoma su korisni, na primer, za izracunavanje vredno~ ti funkcije za veJiko
z, sto i inace ilo znatno slozenije. Cak i u slucaju kad asimptotski red divergentan,
uzimajuci prvih nekoJiko clanova cesto rnozemo doblti dobru aproksimaciju funkcije.
Navodimo jedan metod za nalazenje asimptotskog razvoja za funkciju f
koja se moze predstaviti integralom
(1) f(z) = ezF(t) dt,

gde neka kontura u t-ravni. Kako F(t)E:C, mozemo uzeti da zER. Me-
tod se sastoji u sledecem:
1 Odrede se one tacke kojiina F' (t) =. Pretpostavimo da t0
jedina takva tacka (u slucaju kad ih vise, metod se moze modifikovati);
2 Pretpostavimo da funkcija F regularna u okolini tacke t0 , i uve-
. dimo promenljivu pomocu jednakosti
+ p(n) (t)
(2) F(t)=F(t0 )+ L
n=2 .
1 (t-t 0) =F(t0 )-u2
11
Deformisimo sada konturu tako da prolazi kroz tacku t0 i koja takva

da ReF(t) najvece za t=t0 , dok ImF(t) mozemo smatrati da jednako
konstanti ImF(t0) okolini tacke t 0 z te pretpostavke, promenljiva
realna i dobljamo
+
f (z) = ezF(to) -z1 (::) du,

-
gde se osnovu jednakosti (2) mog odrediti konstante 0 , ... takve da
dt +
(3) -=
du n=O
L
".
3 Kad (3) zamenimo u (2) i izvrsimo integraciju, doijamo trazeni

asimptotski razvoj
Dodatak 313
12.69. Ako z dovoljno veliko i ako -n<argz<n, tada
(1) (z+ 1),....,,y2nz zz e-z (1 +---+-

z
1
12
---~+ .).
z 288
1
2 51840 z 3
Uputstro. Gama-funkcija definisana integralorn
+
(z+l)= sz e-s ds,

koji posle smene s=zt postaje

+
(z+l)=zz+i ez(logt-t)dt
(
i ima oik (1) iz 12.68, gde F(t)=Iogt-t.

Primedba. Formula (1) naziva se Stirlingova asimptotska formula za gama funkciju. Speci-
jalno, ako dovoljno veliki realan broj, tada
(+1)=V2 /(t2> (O<lkl),
ako dovoljno veJiki prirodan broj, tada n! ,_,12 :~ - .
12.70. Za Besselove funkcije vazi asimptotski razvoj
Jn(z),._~~z(P(z)cos (z- ~-~ )+Q(z)sin(z- ~-~ )),

gde
P(z)= l + +i 2 2
(--l)k(4n 2 -l2)(4n -3 )"(4n -(4k-1)
2 2
)
k=l (2 k)! 26k z2k '
. + (-l)k (4 n2 -l2)(4 n 1 -3 2) 00
(4n2 -(4 k-3)2)
Q(z)= k~l (2k-1)!2k-z2k-1 '
pod uslovom da izJ dovoljno veliko i da -n<argz<n.

z
vn-J e-
2 12
12.71. Za funkciju greske erf, definisanu sa erfz=- dt, vazi asimp-

totski razvoj
(1) erf z~ 1+ ze-z' 'i (-1)/{k-~) ,

:~ k=l z2k
:~ :~
pod uslovom da JzJ dovoljno veliko i da --<arg z<-. Ako
2 2
~<argz<~, tada formula (1) vazi kad se na desnoj strani z zameni sa -z.
2 2
12.72. Za funkciju Ei definisanu sa Ei z ~ ~' dt vaii asimptotski razvoj

z
+ (-l)k kl
1 z,._e-z L;
. k=O zk+i
pod uslovom da z / dovoljno veliko da -n<argz<n.

12.73. Cauchyeva teorema ostacima moze se upotreblti za izracunavanje ma-

tricnih funkcija. Naime, ako f analiticka funkcija definisana na spektru ma-
trice , tada (videti [1])
(1) /() = -1- . .i f(t)(tl-A)- 1 dt,

21

gde 1 odgovarajuca jedinicna matrica i zatvorena kontura koja obu-

hvata spektar matrice .
Primer. Odredimo (mEN), gde
=/1: ~11 (, , , dEC).
U ovom slu~ju imamo
(11-)-t=P(t) 1
1 /'1-d 1-bll ,
gde (1)=1 2 -(a+d) 1+ad-hc=(l-a)(1-p). Formula (1) za f(l)=l postaje
=_1 : ~111-d lldl

2niJ P(t) 1-

-1 i f
2
(t-d) 1
(t)
dl -
1
2ni
1 1
-dt
P(t)

-1
2 i
f t
- dt
P(t)
-1
2ni
1 (t-a) 1
P(I)
dl

Primenjujuci Cauchyevu teoremu ostacima, za -:1- doijamo:
1 11 (a-d) -(/3-d) (-) 11

= - (-) (-) -(/3-)
za =:
(+l)-d- 1 -'1. 11
= .
11 - 1 (m+ 1) -- 1
Neka karakteristicni polinom inatrice tipa , i neka
(;= za i=l=j),
tako da = 1 + + ,. U clanku [2] Tanaka definisao sledece poli-
nome 1 , k stepena - 1:
k(t)=
1.' 1
(mk-1)!
(mk-1) lim dnik-1-J
z-'+ak dz~k-1-1
(P(z)-P(t)
z-1
(z-ak)mk)
(z)
Koristeci _se ovim polinomima, on doio eksplicitne forle -za matricne

funkcije. Naime, za /(), umesto (1), Tanaka doblo sledece izraze
r mk-1
f(A) = ~ ~ J<i> (ak) 1, k ();
k=l =
Dodatak 315
Navodimo neke specijalne slucajeve koji su dati u [2]:

r k-1 r (k-1 1 )
--4 = L e k =
k=l
L 1 , k ()= k=l
0
L tfk =
L --:;
.
( -ak J)i 0 , k ();
r k-1 ( .)
sin = k~l ~ sin
1 ak + ~ 1 , k ()
cos = L k-1
L cos ( ak + ;) 1 , k ()
r
k=l =
Pozitivne i negativne potencije matrice , Tanaka izrazio kao linearne

komblnacije matrica /, , ... , - 1 Naime, ako
P(t)= (t-.)1 (t-a,)r = t + 1 1- 1 + . +,
ako ~ , tada
(2) = -1 _ -1(1 + -1 + ... + 1 -2)

--2 (]+ -1 + ... + - 3
)- ...
gde
kontura koja obuhvata spektar matrice . Specijalno, imamo
Da1je, ako nije karakteristicna vrednost matrice (sto znaci da po-

stoji inverzna matrica - 1 ), tada za ~ 1:
-=-1 _+1(l.+-1 +.. . +2-2)
-+ 2 (l+_ 1 + + 3 - 3 )- .
gde
1
Yv=- -dZ=
1.z-.v Lr 1 .
11m
dmk-1 ((z-ak)mk z-v)
2 i (z) .k=l (m.k-1)! z-ak dzmk-1 (z) '

ima isto znacenj .kao i ranije.

Primer. Ako = ill \ tada koristeci se formulom (2) za m2 imamo:

,1 d
1 ako =1=, tada

- -1_-1
=--- l;
- -{
2 ako =, tada =- 1
A-(m-l)am [.
Primedba. Konturni integral (1) prvi put upotrejen za predstavJjanje matricne funkcije u
clanku []. Treba primetiti da Gantmaher [1] ne pominje. _Poincarea, mada njegova knjiga
sadrzi vise od referenci. Videti takode [4].
Literatura
1. F. R. Gantmaher: Teorija matric. Moskva 1966.
2. . Tanaka: Some applications the complex analysis to matrix junctions. .
School Sci. Engrg. Waseda Univ. 41 (1977), 103-119.
. . Poincare: Sur les groupes continus. Trans. Cambridge Phil. Soc. 18 (1899),
200-225.
4. D. S. Mitrinovic, . D. Keckic: The Cauchy Method Residues. DJrdrecht-B.:>~ ton-
-Lancaster 1984, . 103-107.
12. 74. Neka funkcija f regularna jedinicnom disku, neka f(O) = 1 i

neka R, pri cemu < 1. Ako za z D vazi nejednakost
Re (z2!" (z) + 3 zf (z) - af(z) 2) >- 1,
tada Ref(z) >.
Literatura
S. S. r: r/ 6416. Amer. Math. Monthly 91 (1984), 446-447.
12.75. 1 Odrediti maksimalnu vrednost izraza

= i Z1 z 2+z2 Z 3 +z3 Z 4 +z4 Z5+zs z 1 2
!Zr Z2 Z3 +z2 Z3 Z4 +z Z4 Zs +z4 Zs Z1+zsz1 Z2 2 '
gde SU Z 1 , , z5 kompleksni brojevi Za koje vazi /Z11 = = 1Z5 1=1.

Resenje. Ako imenilac podelimo sa :z 1 z 2 z 3 z 4 z 5 /, osnovu jednakosti 1/zk=Zk (k=l, ... , 5)
dobljamo
5 5
=: L ZkZk+i ~ ,L ZkZk+r=5 (z6 =Z 1).
1 k=I k='I
Literatura
Math. Magazine 52 (1979), 265.
+ 1 k:. k;
12~ 76. Izracunati zir red'a I -tg-- tg --- (, :: N).
k=lk2 . 11
1 Proemi od broja 12.75. do broja 12~99. dodati su u toku rada na kor.ekturama.

i stoga nisu k1asifikovani' odgovarajucim odeljc ima.
Dodatak 317
Uputstvo. Opsti clan datog reda definisan samo kad su neparni brojevi. Ako se
funkcija f, definisana sa
nz nz
f(z)=- tg-tg- cotgnz,
z2
integrali kvadratu cija su su temena (+ ~ )i(+f), i.zatim uzme da -+,

doblja se
k n 2 (
00
+ 1 kn 1)
k~l k2 tg-;; tg-;-= --;;:-
gde q najmanji zajednicki sadrzalac brojeva , .
Literatura
. . Gregory, . . Metzger, . Zwier: r 1039. Math. Magazine 52 <)979,,
260-261.
12.77. Ako svi koreni polinoma sa kompleksnim koeficijentima imaju po-

zitivan realan deo, dokazati da i svi koreni izvodnog polinoma ' takode
imaju pozitivan realan deo.

Reienje. Neka (z. = -zk) (Re zk>O). Tada

k=l

P'(z,= L (z-z ) (z-zk_ 1 )(z-zk+ 1 )(z-z).

k=l
Pretp()stavimo da polinom ' ima koren z 0 takav da Rez0 ~0. Tada mora iti z 0 =1=
=l=zk (k=l, ... ,n), i imamo
= ' (z0 ) =
(Zo)
_1_= ~
k=l Zu-Zk
z0 -zk .
k'"::l 1 Zo-Zk / 2
Neka xk=Rezk (k=O, 1, ... , ). Tada
Literatura
Math. Spectrum 8 (1975/76), 65.
12.78. Odrediti uslove koje moraju ispunjavati kompleksni brojevi i q da
i funkcija , odredena sa f(z) = sinpz-cos qz, imala, osim prostih nula, i
nule drugog reda. Kada su trazeni uslovi ispunjeni, navesti ule drugog reda.
Rese1ije. Iz
(1} sinpz=cos qz
direktno sleduje da f ne moze imati visestrukih nula u slucajevima 1 = q, 2 =, q=I= ,
3 /:-0, q=O. Stoga iz daljih ispitivanja iskljuciti ove slucajeve. Jednacina (1) ekviva-
letna sledecoj
. (p-q) z--(n/2) ( +q) z+(n/2)

2~n ~
2 2
su sve nule funkcije f date sa
(2)
(p-q) z-(n/2)
------ (mE ),
z
2
(3) (p+q) z+(n/2) (2n+l)~ (nEZ).

.2 2
Da i nula ila visestruka, moraju istovremeno vaziti jednakosti (2) i (3), elimi-
nacijom z dobljamo trazene uslove u oiku
(4) 2 (-)=(2(+)+1) q.
TraZena nula drugQg reda odredena sa (2) (jer ako VaZi (4), jednakosti (2) i (3) se
svode na jednu). -
Literatura
D. S. Mitrinovic, . Markman: r 208. Nordisk Mat. Tidskrift 9 (1961), 138.
12.79. Ako funkcija f ima prost pol tacki , dokazati da

+
{1) lim f(rei1)re11 idt=ifJResf(z) (O;:;;;;a~argz;:;;;;a+fJ<2n).

r-+0 z=O
Relenje. Kako prost pol funkcije f, okolini tacke z=O vaZi razvoj
+
(2) /(z)=A_ 1 z- 1 + 1 Akzk.
k=O
Neka r dovoljno malo tako da disku {z 11 z1 ~r} funkcija f ima od singulariteta

samo pol u tacki z=O. Tada iz (2), integracijom luku kruga {z l 1z1=r} odredenim sa
O~a~argz;:;;;;a+P<2n, dobljamo
+ + + +
(3) f(reit) reit idt=A_ 1 idt+ 1 Akrk iekitdt.
k=O
Ako r-+ , iz (3) d.obljamo (1).

12.80. Odrediti analiticku funkciju z ~ f(z) = (, )+ iv (, ), ako funk-
cija promenljive = ..2 + 2 + , v funkcija promenljive q = ..2 + 2 - .
Rezultat. f(z)=A vZ+B, gde su i proizvoljne konstante,
12.81. lntegraleci funkciju z ~ f(z) = ~ / podesno izabranoj konturi, do-

1
v l+z4
kazati jednakost
+ 1
v_1 _ dx= ..J2f ,-- dx.

1 1
+4 1- 4

12.82. 1 Odrediti sve singularitete funkcijef, definisane sa/(z) = e~z/(..jz (1 + z2))

kao i njene ostatke polovima.
+
cosx-sinx
2 Izracunati integral

Q
~
v 1 x(l+x2 )
dx.
Dodatak 319
3 Ako
-
_"rV _1
cos
(1 +2 )
d , =
1
sinx
V (1 + 2 )
dx
'

izraziti integral 1 = f(z) dz pomocu i , gde kontura ABCDEFDA,

prikazana slici i yz uzima vrednost pocetnoj tacki = (1,0).

Resenje. 1 Funkcija f ima proste polove tac-
kama i i - i, pri cemu su odgovarajuci ostaci:
1
r 1 = Resf(z)=---_-(1 + i);
Z=i 22
(1)

r2 = Res f(z)=----= (1-i).
Z=-i 2 2
Pored toga, funkcija f ima kriticki singularitet u

tacki z=O.
2 Neka kontura definisana i prikaza-
na u zadatku 8.6.1. Tada
f(z) dz=2i (r 1 + r 2).

Kada R - +, - , iz poslednje jednakosti dobljamo

+
cos + i sin
-2

0
Vx (1 + ) 2
d=2 i (r 1 + r2 ),
tj. s obzirom na (1), F Cl'-o--.,.-+------=:::-,

+
cos + i sin
[ - - - - 2- dx= - - (sh 1 + i chl).
. (1 + ) v2
Stoga
+
-.- -+-) dx=--(shl-ch1)=---

cosx-sinx
.

v2 (1 2
. ev2
3 Kako
f(z) dz- f(z) dz=2 irp f(z) dz=-2 ir2 ,

ABCDA DEFA
zakljucujemo da
1= f(z) dz+2 i(r1 - r2)

1
cos + i sin
vx
2 i
=-2 dx+ --(sh 1-i ch 1)
(1 + ) 2
v2
=(n\12ch1-2 )+ i (\/2sh1-2 ).
Primedba. Ovo zadatak sa pismenog ispita Univerzitetu Grenou iz juna 1919. Vi-
deti: Nouv. . Math. (4) 20 (1920), 222-225.
12.83. Neka funkcija f regularna unutar zatvorene konture i neka

neprekidna na , s tim sto moze imati polove u tackama !' ... ' (~ int ,
pri cemu rk = Resf(z), k= 1, ... , . Ako L duzina konture , i ako
Z=Ok
lf(z) 1 ~ kad zEC, dokazati da
1
1 2 1 ML.
rk 1 ~-
1 k=l 2
Literatura
. . Guillemin: The mathematics of circuit alta!ysi!J'. New York-London 1949, . 431.
12.84. Neka su rl' ... , r ( ~ ) ostaci u polovima (koji ne moraju biti pros-
ti) racionalne funkcije f, definisane sa
f(z) = 0 + 1 z+ + zm
0 + 1 z+ +z
i neka = {z 11 z i = R} krg sa dovoljno velikim poluprecnikom R tako da
se svi polovi funkcije f nalaz~ Unutar .
1 Dokazati nejednakost

2
2 2 1rk1 ~ R jf(z) dt (z= Rei1) ;

k=I

2 Ako n>m+ 1, dokazati jednakost 2 r"=O.

k=l

3 Ako = + 1, dokazati da 2 rk = /;
k=l
4 Izvesti formulu za zir ostataka k 1 + + kP u slucaju kada

n<m+ 1.
Literatura
. . Guillemin: The mathematics of circuit analysis. New York-London 1949, .
431-432.
() ~ )" dx ( N).
00
12.85. IzraCunati integral L (';:
Resenje. Vaze identiteti
~-1
(-)t 2 2- 1 sinnt= ) cos(n-2k)t+~ (-l)n/ ) ,

2
2 (-I)k ( 2( parno
k=O k / 2 n/2
n-l
(--l)(n-1)/ 2 2n- 1sinnt= 2 2 (-l)k (). si(n-2k)t, .

k=O k
Dodatak 321
Zbog toga funkciju f defiriisemo sa f (z) = Fn (z) -:-_ 3 (z), gde

-~-1
:~. (-J)k(:) ,-', parno;

F" (z) =
-1
k=O
(-I)k(n)ei(n-2k)z,
k
neparno,
i gde -~ _ 3 polinom stepena -3 takav da funkcija z~z-nf~(z) regularna celoj

ravni. osim u tacki z=O, pri C:?mu
1
Res (z-nf,,(z))=--,J~n-I) (0).
z=O (n-1 ).
Ako ovu funkciju integrlimo duz konture sastavljene od gornjih polukrugova krugova
{z {z z ! =r} i odsecaka ( -R, -r], [1, R] realne ose, zatim R - -:- ', r -,
z =R}.
doijamo

--1
( - l)n/2;rr ill
2 . . / )
---.- ) (-i)kl (n-2k) 11 - -1 , parno;
+<
2n(n-l)! k"::o ~k
(
sin ).
L(n)= ~- dx=
-1

(-l)(n-t)/2in-1 2 (\
L (-l)k 1(n-2k)n- 1 , neparno.
2(-1)! k=O k1
3 , 115
Specijalno, imamo L (l)=L (2)=-, L()=-, L(4)=--, L(5)=---.
2 8 3 . 384
Lite1atura
. . . Wang, R. L. Young: Prohlem 1064. Math. Magazine 53 (1980), 181-183.
12.86. Odrediti koeficijente 0 , 1 , , poJinoma z -- (z) =+ 1 z +

+ ... + zn, ako su poznate vrednosti (zk), gde su Zo' Z1, ... ' zn koreni
jednaCine z11 + 1 -1=0. Ako jP(z)j~M na krgu {z!jz:=l}, dokazati da
Pk ! ~ (k =, 1, ... , ).
L" zk= L zk2= ... = L zkn=O; L zkn+'=n+ ].

k=O k=O k=O k~-o
Prema tome, za ;;;,k-;;;.,- dobljamo

L zkn i-rp(z1.)~.0(11 l)p,.,

k=O
odak\e izlazi
= L~ :_~z_~ (r=O, 1,". , rr).

k=O :~;/
Ako za : z = ! vazi i (z) i ~ , tada ~
: (Zk): . . -
, --- =i (ZkJ ! -;,
i .zk ! .
. . . ( + 1)
odakle dobljamo. iPkls------=M.
- (n+l)
21 Kompleksa am1liza
322 Kompleksna anali za
Literatura
Revue math. speciales 62 (1951-1952), 273.
12.87. Neka funkcija f definisana sa f(z) = (z)/Q (z), gde su i Q poli-
nomi. Ako z = pol reda k funkcije f, odrediti glavni deo Laurentovog
reda funkcije z ~ g (z) = !" (z)/f(z) u odnosu na pol z =.
k
Re:ultat. N eka /( z) = (z) + L
v=l
-v , gde regularna funkcija okolini tacke z =.
(z-a)v
1 Ako k>l, glavni deo Laurentovog razvoja glasi
k(k+1) 2kA_k+i
(z-a) 2 A _k (z-a)
2 Ako k=I, tada glavni deo Laurentovog razvoja glasi
2 2 ()
(z-a) 2 _ 1 (z-a)
Literatura
Revue math. speciales 62 (1951-1952), 259-260.
12.88. Neka su koeficijenti 0 , 1 , , polinoma z ~ (z) = 0 + 1 z +

+ ... + z realni, i neka
(eix) = U () + iV (), (xER),
k
gde U () R, V () R. Ako su poznate vrednosti U (xk), gde xk = +
1
(k=O, 1, ... , ), odrediti koeficijente polinoma .
Literatura
Revue math. speciales 62 (1951-1952), 14 i 277-278.
12.89. Dokazati da svaki homogeni polinom stepena dve promenljive
, ,koji harmonijska funkcija, ima oik
Re ( + i) + Im ( + i) (, = const).
12.90. Integraleci funkciju z~ez/z duz kruga {z\ \z\=r}, dokazati da integral
2
(rei1) dt ima vrednost nezavisnu od r.
12.91. Neka /: [, ]-+ R monotona, G: R-+ diferencijailna, ograce

na funkcija takva da funkcija g, definisana sa g () = G' () integrailna
na [+ q, + q], gde su ( :f. ) i q realni brojevi. Tada

IJ.f(x)g(px+q)dx\ ~
1
2
(\f(a)l+\f(b)\), gde M=sup \G(x)I.
\ \ . xER

Relenje. Neka f rastuca funkcija na [, ]. Tada f' ()~ skoro svuda [, ], f

integrailna [, ] i
11' (x)I dx= !' () dx~/(b)-/(a)~j/(a) 1+ \f(b) i

Dodtak 323
S druge strane, primenom parcijalne integracije nalazimo

1 f () g (+ q) dx =i !__ f(b) G (+ q)-f(a) G (+ q)

1
_!__ JG(px7q)f'(x)dx
.

1
~ip!M(1f(a)
1 lf(x)ldx
+ 1 /(b)1)+~

2
~-((),+ f(b) ).

Primedba. Ova rejednakost dokazana [1]. U slucaju kada g (x)=cos ili g(x)=eix
ovaj rezultat navede.1 u [2].
Literatura
1. G. Kalajdzic: some particular inequalities. U,-iv. Beograd. u. Elektrt>teh'l. Fak.
Ser. Mat. Fiz. No. 498-No. 541 (1975), 141-145.
2. . Ostrowski: Vorlesungen r Differential-und Integralrechnung, Bd. 3. Basel-Stutt-
gart 1954.

12.92. Ako su z 1, ... , z nule kompleksnog polinoma z i-+ (z) = 2 ak zk

k=O
(ak : ; i= ), tada

2 lakl /z/k~ //
k=O
(/z/ + /zk/).
k=l
Resenje. Neka

Q(z)= 2 bkzk=lal (z+lzk/',

k=O k=l
i oznacimo sa sk ( ... , ) simetricnu fu1kciju reda k promenljivih 1 , , , gde
1~k~n.
Kako su -1 zk i nule polinoma Q, na osnovu Vietovih formula zakljucujemo

k ' kb-k
(- sk(lz1j, ... , IZl)={-1) - (h=l/),

tj. -k=/l sk(lz1/, lzl)

a-kl
~ /sk(Zp. , Z)l=lal ~/
1
(k=l, ... , ).
Prema tome, za svako k=O, 1, ... , imamo bk-lak/ ~, nejednakost

2 (bk-lak/) lzlk~o
k=O
vazi za svaki kompleksan broj z.
Literatura
G. Kalajdzic: some particular iequalities. Uiv. Beograd. Publ. Elektroteh1. Fak.
Ser. Mat. Fiz. N2 498-N2 541 (1975), 141-143.
12.93. Cauchy-Riemannove jednacine

v v
(1) -=--, -= - -

imaju jednu znacaJnU osobinu: Ako su (, i 1) i (1' v1) dva esenja siste-
ma (1), tada v1 shvacene kao funkcije promenljivih , v zadovoljavaju istj
sistem:
_!=~..! 1= -~
v v
PolazeCi od ove cinjenice, Picad [1] ukazao na mogucnost uopstenja na-

vedenog ezultata na sledeCi nacin: Naci funkcije f i g sa osoinom da ako
su (, v) i ( v1) dva esenja sistema
f (~, , ~, ~) =, g ( , _ , v v) =,

tada 1 , v1 shvacene kao funkcije pomenljivih , v zadovoljavaju sistem
!( 1 1 v 1 ~)= g(1 1 ~ ~)=

' v' ' v ' ' v' ' v .
U radu [1] Picad posmatao i analogan m u kome ucestvuju

ti funkcije ,v, w promenljivih , , z.
Literatura
. Picard: Sur geeralisation des equatios de la theorie des fonctios d' variale
complexe. . R. Acad. Sci. Paris 112 (1891), 1399-1403.
12.64. Petpostavimo da funkcija t ~ f(t) regularna u oasti {t 11 t ~ 3}

da = {t 11 t = 3}. Izracunati integal
F(z) = - -
1 f(tz) dt.
2i sin(t+z)-sin(t-z)

Koliko udaljen najizi singulaitet funkcije z ~ F(z) cos 2 z od koordinat-

nog pocetka, ako r poluprecnik konvergencije Tayloovog reda funkcije f
u okolini tacke ?
Resenje. Imamo
F (z) =-.-1_ ___f_(_tz_) _ _ _ dt=-1- __ f<_tz_)_ dt

2 i sin (t+z)-sin (t-z) 2 i 2 sin z cos t

4
1
isin z
f f(tz)
--dt.
cos t
r
Dodatak 325
. f .. . 2-1
d integralna unkc11a 1ma proste poJove tackama t=--- (nEZ), unutar
2

kruga 1 alazc se sarro dva pola: - i - - . Kako
2 2
( t-!!_)l(tz) 1(~z)
f(tz)
.
Res --=-~ l1m - - - - -
2
2 ,
. -=-1 2z '
( )
: cos t 'Jf cos t
1 =2 t-+2 -Sin-
2
l(tz) . ( t + _?--)
-
1 (tz)
Res - - = l1m
:; cos t cos t ::
f=-2 l-+--
2
os--:ovu Cauchyeve teoreme ostacima zakljucujemo da
F~z =-~
2 Stn
(1(- :-2 z)-.r(~2 z)).
Z
Za fu kciju G, definisa sa G(z)=F(z)cos2z, imamo
: z ) -1 ( - z ) z ) -.f ( - z ) ) ,
2
cos 2--z ( 1 ( ---
G z =--. 1-2 .sin z ( / ( - -
2 SI .1 Z 2 2 2 SI Z 2 2
z=O singularitet ove funkcije. ujedno i ajizi singularitet koordinat1om pocetku.

Sledeci 1 ajizi si gularitet nalazi se krugu {zl jzj=r}, kome mora da postoji bar je-
da l sirgularitet fu 1kcije f.
Primedba. Ovo zadatak sa diplomskog ispita iz matematike koji juna 1935. O(lrzan r:a
Filozofskom fakultetu u Beogradu.
19.95. Dokazati da i za kakvu nekonstantnu ceiu funkciju f i ni za kakav

pozitivan broj integral
2:
(1) () = f(aei 1) ext dt

moze biti funkcija promenijive koja se anulira za = in ( N).
Resenje. Na osnovu Cauchyeve integralne formule imamo
f(n) (0) =-1- . l(z) dz

! 2 i zn+i '

gde krug {z 1 z =}. Ak:o stavimo z=aeit, iz poslednje jednakosti doijamo
2
1<n> (0) 1 f(aeit) aeit
--=- dt
! 2n (aeit)n+i '

2 :
1<n>
tj. - = -1 -
- -(0) f(aeit) e-nit dt,
! 2::n

odakle izlazi
2
. . j(n) (0)

f(ae 11 ) e-mt dt=2nan _ _ .
n!
Prema tome, r.a os:vu (1) zakljucujemo da
j(n) (0)
J(in)=2nan - - ,
n!
~to z'laci da se fu ;kcija i-+ () moze anulirati u tackama =in (n N), jer ismo u
tom slucaju imali J<n> (0)=0 (nEN), i funkcija f i ila ko:i.stantna.
Primedba. Ovo zadatak sa diplomskog ispita iz rnatematike koji marta 1938. odrzan
12.96. Ako f cela funkcija, dokazati da funkcija , definisana pomocu

() = f f(x) t(:) dz, gde krug {z 11z1=1}, takode cela funkcija.

+
Pomocu datih koeficijenata reda f(x) = ,L ak xk odrediti koeficijente re-
k=O
+
da () = L bk 1'.
k=O
Primedba. Ovo zadatak sa diplomskog ispita iz matematike koji marta 1937. odrzan- na
12.97. Izracunati u oiku realnih odredenih integrala realni i imaginarni deo

f
krivolinijskog integrala = (1 + z) ez z- dz gde krug {z 11z1 = r}.

Izracunati integral i u kompleksnom oiku kad prirodan broj.

Odrediti numericku vrednost integrala za = 5, 6, ... , 11.
Primedba. Ovo zadatak sa diplomskog ispita iz matematike koji oktobra 1937. odrzan
12.98. Neka funkcija f predstavljena Taylorovim redom

+
f (z) = 1 +z+ L akzk
k=2
Tada se funkcija f moze aproksimirati nizoni polinoma ( = 2, 3, ... ), gde

P(z)=1+z+ L akzk.
k=2
Odrediti potrebne i dovoljne uslove za funkciju f tako da su sve nule poli-

noma ( = 2, 3, ...) ne~ativne.
Dobatak 317
Relenje. Ako poHnorni (n=2, 3, ... ) imaju sve nule negativne, tada i polinomi Q (=
=2, 3, ... \ definisani sa

Q (z)=z + z-1 + 2: ak z-k

k=2
=zQ-1 (z)+,
imaju sve nule negativne.

Da i jednacina zQ_ 1 (z)=- imala negativnih resenja; tj. da i polinom Q"
imao negativnih nula, koeficijent ne sme blti v~i od apsolutne vrednost.i 1111. =-;,,"
najmanjeg minimuma polinoma Q. U slueaju kad =-m, polinorn Q im~ jcnu vi~e
struku nulu, tada njegova diskriminanta D ( 2 , 3 , , _ 1, ) jednaka nuli.
Prema tome, nule polinoma x~D ( 2 , 3 , , _ 1 , ) su one vrednosti koeficijenta
za koje polinom Q ima visestrukih nula. Na osnovu toga zakljucujemo:
Potreban i dovoljan uslov da svi polinomi rt imaju sve nule negativne jeste da koe-
ficije:-iti budu manji od najmanje pozitivne nule polioma. x~D ( 2 , 3 , , -i ).
Primetimo da ovim resenjem potpuno odredena funkcija z~ f (z)= lim (z), za
-+
koju postavljeni prolem mogucan. Koeficijente njenog Taylorovog reda dobljamo na. taj
nacin sto ih postepeno odredujemo tako da budu jednaki najmanjoj pozitivnoj nuli polinoma
x~D ( 2 , 3 , , - ) (n=2, 3, ... \
Moze se dokazati da funkcija / oika f(z)=e-z g (z), gde g cela funkcija cije
su sve nule manje od -1.
Primedba. Ovo rezultat . Petrovica [1]. Tekst redigovan prema Karamatinom prikazu [2].
Literatura
1. . Petrovic: Sur classe remarquale de series entieres. Atti del IV Congresso
internazionale dei Matematici, vol. , sezione 1: Analizi, Roma 1909, str. -43.
2. . Karamata: Mihailo Petrovic. Glasnik mat.-fiz. astr. (2) 3 (1948), 123-127.
12.99. Posmatrajmo krivolinijski integral

(1) l =-1_ , !' (z) dz
2ni f(z) '

gde = {z 11 z- al = r}. Ako tacka z = nula reda regularne funkcije f

i ako unutar kruga nema drugih nula te funkcije, tada = . Slicno,
ako z = poI reda funkcije f koja unutar kruga nema drugih singu-
lariteta, ni nula, tada = -.
analogiji sa prethodnim, . Gavrilovic [1] definisao red esenci"
jalnog singulariteta. na sledeci nacin: Ako z = esencijalni singularitet funk-
cije f koja unutar kruga nema drugih singulariteta-ni nula; tada se- broJI"
definisan sa (1), naziva red tog esencijalnog singulariteta. U vezi sa ovom
definicijom, . pomenimo da Weierstrass- dokaiao da integral / ima celobrojw
nu vrednost i u slucaju kad z d::= esencijalni singlaritet.
Ko.risteci se ovim pojmom, ako su ispunjeni uslovi: 1 funkcija f re~
gularna i razlicita od nule na konturi ; 2 funkcija f regularna u {)asti
int u kojoj moze imati konacno mnogo polova i. konacno mnogo esencijal-
nih singulariteta, Gavrilovic dokazao formulu
(2) _l_ ,J !' (z) dz=N-P+E,

2 i f(z)

328 Kompleksaa anaUza
gde su N, , zblrovi redova svih nula, polova, odnosno esencijalnih singu-

lariteta funkcije f. Formulom (2) generalisana poznata Cauchyeva formula
kojom izraZen tzv. princip argumenta.
Primedba. Postoje i druge generalizacije Cauchyeve fonnule ( takoc1e i Jensenove formule)
sli~nog tipa. Videti [2].
U clanku [1] dokazana i sled.eca teorema: Neka funkcija f regu-
larna u oasti int , gde zatvorena kontura, i neka funkcija g ima u
toj oasti izolovane singularitete (polove ili esencijalne singularitete) u taC-
kama 1 , , ". Pretpostavimo da u okolini tacke z = ak v razvoji:
/(z)= z A"k(z-ak)";
+
.....
gde G regularna funkcija u okolini tacke z = ak. Tada
(3) -
1
2 1
. .!f (z) g (z) dz =

zz
+~ 11
11=1 k-1
-
A-1,k B"k.
Formula (3) sadrzi kao specijalan sl11caj formulu (2), kao i poznatu
Cauchyevu formulu ostacima.
Lileratura
1. . Gavrilovic: ostacima jednogranih funkcija. Rad JAZU 139 (1899), 29-39.
2. D. S. Mitrinovic, . D. K~kic: Cauchyjev racun ostataka sa primenama. eograd
1978, str. 73-77.
13.. HURWIZOVI POLINOI
Definicija. Ako r nula polinoma () stepena imaju realan deo nega-

tivan, ostale pozitivan, kazemo da () polinom tipa (r, n-r).
Polinom tipa (, ) naziva se Hurwitzov polinom.
13"1. Pokazati da 1 + + 5 2 + 7 + 4 4 + 8 xs nije Hurwitzov polinom.
13. 2. Za koje vrednosti parametra polinom

1 + + 2 + 3 +4
Hurwitzov?
Rezultat. > 2.
13.3. Pokazati da 1 + + 2 2 +
Huvitzov polinom, dok 2++2 +
. nije.
13.4. Naci one oasti ab-ravni tj. naci sve uredene parove (, ) za koje poli-
nom (+ -1) ++ 2 Hurwitzov.
INDEKS IMENA
Abel, N. . (1802-1829) 10, 54 Gobert, . 199

Adamovic, D. D. (1928) IV Grosswald, . 145
Allen, R. . 56
Anicin, . (1930) 222 Hadamai:d, . (1865-1963) 11, 228, 231
Arhimed (287-212 p.n.e.) 102 Hayashi, . (1873-1935) 56
H~rmite, Ch. (1822-1901) 193, 259
ilert, D. (1862-1943) 53
Banach, S. (1892-1945) 53
Bernoulli, . (1654-1705) 138, 190, 191, Hille, . (1894) 97, 257, 258
192, 193 Horowitz, D. 140, 141
Bieberbach, L. (1896) 140, 141
Ivory, . (1765-1842) 99
Biebler 259
Blij, F. van der 52 anekoski,V. ( 1927) 29, 123
Bojanic, R. 245
Bolzano, . (1781-1848) 70 Janic, R. R. (1931) IV, VII
Jordan, . (1838-1922) , 156, 176, 177,
Borel, . (1871-1956) 231
Bouwsma, W. D. 37 218
Bromwich, . . . (1875-1929) IX, 209 KalajdZiC, G. (1948) IV, 17, 24, 240
Brouwer, L. . . (1881-1966) 251 Kamke, . (1890-1961) 145
Bruijn, N. G. de (1918) 56 Karamata, . (1902-1967) 52, 53
Buhjakovski, . (1804-1889) 55 Keckic, . D. (1943)-rv:-v, v
loosterman, fl D. (1900-1968) 96
Cauchy, . L. (1789-1857) , 6, 8, 9, 10, 140
11, 12, 55, 79, 81, 85, 86, 128, 129, 11, Kubota, . 141
149, 157, 163, 164, 166, 168, 169, 176,
177, 183, 186, 188, 189, 195, 203, 205, Lackovic, I. . (1945) IV, VII, 75
206, 213, 211, 219, 250 Lagrange, . L. (1736-1813) 66
Charzynski, Z. 140 Lambei-t, . . (1728~1777) 252
Cuk, s. (1948) 22 Laplace, . S. (1749-1827) 81, 83, 84, 85,
Cvetkovic, D. (1941) IV 210, 211, 257
Laurent, . . (1813-1854) IX, 5, 6, 11,
Dacic, R. (1930) 226 133, 137, 138, 144, 145, 147, 148, 218,
Darboux, G. (1842-1917) 8 255, 240, 260
Denk, F. 34 Leko, . (1925) 34
Devide, V. (1925) IV Leiniz, G.W. (1646-1716) 166
Diaz, . . (1920) 53 L'ospital G.F. (1661-1704) 199
Dieudonne, . (1906) 140, 141 Levin, V. 1. (1909) 257, 258
Dimitrovski, D. S. (1934) 221 Liouville, . (1809-1882) 10
Dimovski, I. (1934) 250 Littlewood, . . (1885) 140, 141
Dokovic, D. Z. (1938) IV, 29, 34, 47, 150, Lowner, . 140
158, 167, 173, 194, 239, 241, 247, 250 Lucas, . (1842-1891) 44, 45
Dordevic, R. Z. (1933) IV LuCiC, R. . (1934) 153, 165, 167, 253
Duffin, R. . (1909) 259
Dux, . 49 Marsh, D. . . (1926) 251
Farnstrom, S. 50 Metcalf, F. . (1935) 53
Fionacci, L. (1170-1250) 252 ihailovic,- D. (1909) IV
Fjtzgerald, . . 140, 141 Milin, I. . (1919) 141
Flanders, . 146 -- Milosevic-Rakocevic, . 86
Fourier, . (1768-1830) 254 Mitrinovic, D. S. (1908) IV, VIII, 37, 87, 145
Moius, . F. (1790-1863) 4
Garabedian, . R. 140 Moivre, . W. . de (1667-1754) 7, 58
Garnir, . G. (1921~ 96, 199 Morera, G. (1856-1909) 9
329
~
~::.l, 22 Schiffer, . 140

Schug, . L. 17
Ozawa, . 140, 141 Schwarz, . . (1843-1921) 260
Shah, S. . 141
Parodi, . 257 Shapiro, . S. (1928) 55
Pedersen, R. 140 Slavic, D. , (1942) IV, VII, 123, 143
Petrovic, . (1868 -1943) VII, 52, 53 Spira, R. (1927) 55
Poisson, S. D. (1781-1840) 128 Stirling, . (1692-1770) 190, 193
61, G. (1887) 64 ~tolz, . (1842-1905) 73
Pop-Stojanovic, Z. (1935) IV, 150 ~zego, G. (1895) 64
Presic, s. . (1933) IV, 208, 222
Ptolomej (85-165) 26 Taylor, . (1685-1731)IX,ll, ', 134, 139
140, 143, 144, 166, 193, 229, 250
Rahman, Q. I. (1934) 45, 228 Tosic, D. D. (1932) IV, 34, 158, 186
Riemann, . (1826-1866) 6, 8, 34, 79, 81,
85, 86, 190 Ulcar, . (1915-1967) IV, 29
Roinson, R. . 257, 258
Rouche, . (1832-1910) 12, 223, 224, 226, Vasic, . . (1934) IV, VII
227 . Viete, F. (1540-1603) 38, 39, 77
Rusev, . 250
Wagner, . W. 209
Schaeffer, . . (1907-1957) 259 Weierstrass, . I. (1815-1897) 10, 70
Schoenfeld, L, 202 Wilf, . S. (1931) 53
INDEKS ZA DODATAK
Alexander, R. 269, 270 Fejer, L. (1880-1959) 283, 285

Archbold, . W. (1908) 273 FitzGerald, . . 141, 290, 291
Askey, R. (1933) 141, 290, 291 Fresnel, . (1788-1827) 303
Bazilevic, 1. . (1904-1983) 141, 289, 290 Gantmaher, F. R. (1908-1964) 316

Bernardi, S. D. 289 Garnir, . G. (1921) 310
Bessel; F. W. (1784-1846) 313 Gasper, G. (1939) 141, 290, 291
Bieberbach, L. (1896-1982) 289, 290, 291 Gauss, . F. (1777-1855) 266, 303, 306
Biernacki, . (1891-1959) 280 Gautschi, W. (1927) 291
Blumenthal, . (1876-1944) 278 Gavrilovic, . (1864-1947) 327, 328
Boas, R. . (1912) VIII Giroux, . 283, 287
Bohr, . (1887-1951) 272, 273 Gobert, . 310
Bottema . (1901) VIII Goluzin, G. . (1906""7"1952) 141, 290
Gregory, . . 317
. Cadwell, . . 301, 303 Guillemin, . . 322
C~rlitz, L, (1907) 285
Cassels, . W. S. (1922) 269, 270 Hadamard, . (1865-1963) 307
Cauchy, . L. (1789-1857) 272, 281, 309, Halmos, . R. (1916) 276
314, 324, 328 . Hardy, G. . (1877-1947) VIII
Chalk, . . . 275 Hayman, W. . (1926) 267, 292
Cohn, . . . 278 Hern, ; 272
Copson, . . (1901) 301, 303 ilert, D. (1862-1943) 283
Courant, R. (1888--,--1972) 289 Horowitz, D. . 141, 290
Darboux, G. (1842-1917) 281, 282 Iliev, L. (1913) 265, 267
De Branges,. L. 290, 291
Dekker, . 303 i, . G. . (1804-1851) 291
Denjoy . (1884-1974) 278
Jensen, . L. w. v. (1859-1925) 328
Deutsch, . 266 Julia, G. (1893-1978) 281, 287, 301, 307
Dieudonne, . (1906) 265, 293
Dimitrovski, D. (1934) 303
Dishan, . 306 Kalajdzic, G. (1948) 322, 324
Kakeya, S. (1886-1947) 265, 292
Egervary, . 265 Kaplansky, 1. (1917) VIII
Emeljanov, . G. 291 Karamata, . (1902-1967) 327
Erdos, . (1913) Keckic, . D. (1945) 274, 303, 305, 306,
Evans, R. . 272 311, 316, 328
331
lamkin, . S. (1921) 262 l, G. (1887) 301, 303

Kocic, V. Lj. (1953) 297 Poincare, . (1854-1912) 316
Krzyz, . (1923) 292 Pourahmadi, . 287
Kuzmina, G. V. 291
Rahman, Q. I. (1934) 263, 283, 287, 292
Laguerre, . (1834-1886) 265, 303 Rao, S. . N. 301, 303
Landau, . (1877-1938) 141, 285, 290 Rassias, . . 273
Laurent, . (1813-1854) 284, 285, , 322 Remmert, R. 303
Lebedev, N. . (1919) 141, 289, 291 Riemann, . (1826-1866) 324
Leenman, . 271 Riesz, F. (1880-1956) 283
Littlewood, . . (1885-1977) 283, 290 Robertson, . S. (1906) 141, 290
Lowner . 290, 291 Rosenberg, I. 271
Lucas, . (1842-1891) 266 Ross, . 300
Rouche, ! (1832-1910) 307
MacGregor, . . 284
Mahler, . (1903) 280 Sachdeva, . .
Malik, . 268 Schwarz, . . (1843-1921) 281
Marden, . (1905) 267, 295, 299 Sendov, . (1932) 267
Markman, . 318 Sierpins~i, w. (1882-1969) VIII
McDaniel, W. L. 269 Smith, . V. 294 .
Meir, .- 262 Smyth, . . 271
Metzger, . . 317 Stirling, . (1696-1770) 313
Meyer, . 272 Szacz, . (1848-1952) 286
Milin, I. . (1919) 141, 289, 290, 291 Szeg, G. (1895)
Miller, S. S. 316
Mirsky, L. (1918) 301, 303 Tanaka, . 314, 316
Mitrinovic, D. S. (1908) 263, 264, 273, 274, Taylor, . (1685-1731) 280, 283, 284, 286,
27 5, 283, 299, 303, 304, 305, 306, 311, 316, 287, 30~ 31~ 32~ 327
318, 328 Tijdeman, R. (1943) 271
Montel, . (1876-1975) 293 Turan, . (1910-1976)
Mordell, L. . (1888-1972) 275, 301, 303
Vasic, . . (1934) 274
Nevanlina, f. (1894-1976) 307 Visser, . (1910) 263
Nevanlina, R. (1895) 307
Newman, D. . (1930) 280
Newton, I. (1643-1727) 309 Walsh, . L. (1895) 267
Wang, . . . 322
Watson, G. N. (1886~1962) 303
Obreskov, N. (1896-1963) 265 Weiss, G. . 306
Ore, . (1899-1968)
Ostrowski, . (1893) 280, 307
Petrovic, . (1868-1943) 270, 327

Picard, . (1856-;--1941) 324

Kompleksna Analiza PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kompleksna Analiza PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

D. S.

CETVRTO DOPJNJENO IZDANJE

cedovni profesor Univerziteta u eogradu

redovni profesor Univerziteta u Beogradu

1 izdanje 1972. - Tird. 2500

11 izdanje 1979. "'-- Tira~ 2000

Prvo izdanje: 1957, 270 str. Tiraz 2000 primeraka _

Prvo izdanje: 1958, 334 str. Tiraz 1500 primeraka

Prvo izdanje: 1960, 334 str. Tiraz 1500 primeraka

NOVI ZBORNIK ICKIH PROBLEMA

Specijalne funkcije, 1972. i 1978.

1.1. Operacije sa kompleksnim bI"ojevima (1.1.23-1.1.24) 1 262

Indeks imena 1 333

{,, . .} skup koji sacinjavaju eiemenu , ,

log z glavna vrednost funkcije z f-+ Log z

ff(z) dz krivolinijski integrai funkcije f zatvorenoj konturi

jf(z) dz krivolinijski integral funkcije f zatvorenoj konturi uzet u ne-

() ! (z) dz krivolinijski integral funkcije_ f luku od ta~ke do tacke

{zllzl = t} jedinicni krug

int ako zatvorena Jordanova kriva, int oznacava konacnu (unut-

t ako zatvorena Jordanova kriva, t oznacava oast koja sa-

znaCi da za komplek~ne .fuccije f i g, definisane na skupu {zJO<;

f(z)=O (g (z)) (Z-+ ) znaCi da za kompleksne funkcije f i g, definisane na skupu {zJlzl

U periodu od 1957. do 1962. godine objavili smo Zbornik matematickih prob-

Da ismo ostvarili navedeni cilj, odablranje proema za Zbornik vrili smo

* Nije mozda bez interesa navesti da ovaj Zbornik i osnova i za izradu

D, S. Mitrinovic: Elementary inequalities. Groningen 1964;

Ovaj zbornik zadataka i' r i'z kompleksne analt'ze

Ma_terijale za ovu knjigu pripremao sam jos od 1931. godie. Uos-

PREDGOVOR CETVRTOM IZDANJU

Posle znatnih promena u prethodnim izdanjima, ovo izdanje neznatno izme-

0.1.1. Skup svih kompleksnih brojeva, oznaci , skap sv. dn parova

0.1.2. Kompleksa 1 (, ) ZO\~:mo kompleksa nu.la, broJ (1~ ) kopleksna

0.1.4. Reciprocan broj kompleksnog broja z (razlicitog od (, )), oznaci _!_,

0.1.5. Kornpleksan broj (, 1) zovemo imaginara jedinica i oz1acavamo i.

0.1.6. Neka kompleksan broj z=(x, ) predsta,!ljen algebm:skom oliku x+iy

1.8.\1o:iul kompleksnog broja z==x+(y realan ne:aegativarJ. i::r!'O} 1/Xi+ya,

0.1.9. Svaki broj () odreden pomocu jednakosti

0.1.10. Polinom promenljivoj z izraz oika

(z)=ao zn+a1 z- 1 + ... += 2 ak~-k,

i kZe da niz (z)=~, 2 , konvergira ka z 0

0.1.15. Neka funkcija f kompleksne promenljive z definisana nekoj okolini

0.1.16. Neka funkcija f definisana u nekoj okolini tacke z= , osim mozda

0.1.17. Za funkciju z 1--+f (z), definisanu u nekoj okolini tacke z 0 , kZe se da

0.1.19. Neka su: kompleksna funkcija definisana oasti G i L poluprava sa

0.1.20. Neka kompleksna funkcija definisana oasti G. Ako postoji granicna

0.1.21. Funkcija , diferencijabilna svakoj tacki oasti G, osim mozda konacno

0.1.23. Kaie se da funkcija regularna ili analiticka tacki ako regularna

0.1.24. Za jednu funkciju koja regularna oasti G kaze se da univalentna

0.1.26. Realna funkcija (, ).-+ (, )

0.1.27. Ako su i v harmonijske funkcije istoj oasti G i ako z.-+f (z)= (, )+

0.1.28. Eksponencijalna funkcija z .-+ eZ definise se pomocu

.1.30. Funkcije z 1-+ tg z i z 1-+ cotg z definisu se pomoeu formula

0.1.31. Hiperbolicke funkcije z i-+ ch z, z i-+ sh z, z i-+ th z i z 1-+ coth z definisu

coth z= -chz za z ...J.L-

0.1.32. Resenje jednacine ew =z (z #) w nazivamo logaritam broja z (#) i

0.1.33. Opsta potencijalna funkcija z i-+z" (. ) definise se pomocu jednakosti

0.1.35. Resenje jednaCine z=sin w w nazivamo arksinus i obelezavamo Arcsin z.

0.1.38. Preslikavanje koje ima sledece osoine: 1 zadrzavanje (nepromenljivost)

r1 cz) dz 1 cz) dz.

U tom slucaju kaiemo da funkcija f integrabllna duz glatke krive .

Sn ---?- S (n ---?-+), gde Sn = 2 Zk parcijalna SUma reda.

Pored toga, L Ak (z-a)k zove se pravilni deo, L Ak(z-a)k glavni deo