Cigani, iako u prilinom broju zastupljeni, naroito u Junoj Srbiji, ostali su van jugoslovenskog

rasnog amalgama. Samo izuzetno moe da se primeti neto ciganske primese kao najcrnje
nijanse u skali levantiskog crnila. Taj element die se katkad i na visoke poloaje u vie socijalne
slojeve (Jugoslovenski ciganoidi, kao to i ostali istono-evropski i balkanski narodi imaju svoje
ciganoide). Naroito u politici i u trgovini moe da se oseti po koja ciganska kap i po koja jasnija
crta ciganskog mentaliteta.

Taj element koji je ostavio svoju pradomovinu Indiju jo pre nekih hiljadu godina, i danas u krvi i
dui nosi tragove kroz milenije upijanog tropskog sunca. Cigani imaju svoj zaseban jezik, ali od
kakve su rase? Hindusi, Dravidi ili neto tree? Njihova pravilna lica govore za indoevropsku, a ne
dravidsku rasnu podlogu. Meutim njihova psiha otro je i jasno izraena, vie nego i sama rasa.

Njihova skitalaka nomadska krv, toliko protivna svakom smirenom i sistematskom radu, dovela
ih je u njihovoj ciganskoj dijaspori do osobene ivotne formule, podmukle do sri: iveti od ljudi,
ali van ljudskog reda i rada. ergaki nain ivota (moda i tropski preostatak ivljenja u prirodi?)
van svakog ureenog ljudskog drutva njihov je osnovni model; sva druga zanimanja: sviranje,
koritarstvo, produkcije sa dresiranim medvedima, kovanje starog gvoa, ienje obue po
varoima itd. samo je spoljna socijalna mimikrija tog vansocijalnog tipa. Njihova isuvie daleka
rasa pojaala je i njihovu izolaciju, iako na narod nije naklonjen rasnoj mrnji. Nae graanstvo i
seljatvo u Srbiji i Bosni trpi ona njihova tipina neuredna i ivotinjski prljava naselja koja su se
kao ciganske mahale zalepile uz krajeve tolikih naih varoi i sela pa i u samoj prestonici. Ima
u naeg sveta i neumesne boleivosti prema tim runim privescima naih varoi. Ti Cigani
neugodan su teret u svakoj sredini, ne samo u higijenskom pogledu, nego i zbog navike
prosjaenja, krae, pa i povremenih svirepih zloina. Velikim delom sve su to ostaci ranijih
vremena. Dokazano je da su za Turcima u stopu dolazili i rojevi Cigana. Izgleda da je tu bilo i neke
vrste simbioze, jer su Turci oduvek bili tolerantni prema Ciganima koji su dobrim delom prelazili
na Islam.

U tursko vreme Ciganka je bio sinonim za Prostitutka, a i danas se zapaaju tragovi tih odnosa
po naim selima. Izvestan tip seljakih donuana trai po ciganskim mahalama galantne
pustolovine. Humorist Pecija Petrovi obradio je u komediji Pljusak jedan takav motiv. Cigansaka
nomadsko-ergaka psiha obeleena je u prvom redu krajnjom neosetljivou za socijalnu meru i
ukus kao i izbegavnjem svih tereta i obaveza drutvenih. I kada hoe toboe da poteno zarauju,
da budu i korisni, oni i tu ustvari izbegavaju sam rad. Oni taj rad nude toliko nemogunim i
nametljivim nainom da to postaje jo gorim teretom za okolinu nego i direktno prosjaenje.
Njihovi nosai i istai prava su pokora po varoima June Srbije. Pritina nosi rekord u tome
pogledu, a niti carski gradovi Skoplje i Prizren ne zaostaju mnogo. Ti Cigani tre za svojom rtvom
po celoj varoi i samo to ne vuku oveka za noge: istimo, istimo! Ni onda kada npr. stranac
pristane na ienje, da bi se oslobodio, i da dobar baki, ne putaju ga na miru. U grupama se
poreaju pred gostionicom ekaju da se rua i onda ponovo navaljuju, iako vide da nema nikakve
potrebe ienja. Sve je to samo radom maskirano agresivno prosjaenje, u stvari
besposlienje.Mehaniki prisiljavaju oveka da im neto dobaci ako nee deseti put da isti
cipele. Ima li ti i vremena zato, to se njega nita ne tie. Niko u tim varoima ne vodi rauna o
tome da bi svet trebalo osloboditi tih tobonjih radnika, jer nije to ba takva sitnica kako
reavaoci socijalnih pitanja u takvim mestima misle. To je jedna nesnosna, nesocijalna i runa
crta tih mesta, koja inae tee za turizmom. Samom krizom ova se pojava ne moe objanjavati
i pravdati. U srpskog i arnautskog elementa u istim varoima ne vidi se ni traga od ovakvih
pojava, iako i meu njima ima strahovite sirotinje. Lako je zamislite kakvi e sve karakterni i
socijalni kvaliteti izbiti iz ovakvog penetranog elementa kada jednom pone te metode da
prevodi u vie socijalne oblike.

Cigansko primitivno lukavstvo, njihova neukusna nametljivost kao i uopte neosetljivost za

obzire, ustaljene u svakom razvijenom drutvu, deluju na narode meu kojima ive, kao
primitivna forma parazitizma jednog duevno nedozrelog i zaostalog, u mnogom pogledu
detinjastog elementa. Mnogi Cigani ine, kao i Negroidi, utisak velike, zanemarene i nevaspitane
dece. To se vidi iz njihovih pesama na ciganskom jeziku koje ne smemo zamenjivati sa pesmama
naroda meu kojima ive, a na kojima kao profesionalni svirai i pevai posrednici unakazitelji
zarauju. Vidi se to i iz njihovih obiaja i naina ivota, o kome je u nas mnogo pisao Tihomir
orevi.

Na narod prikazuje Cigane u anegdotama i aljivim priicama kao lenje, lakome, kradljive,
plaljive i glupavo prozirno lukave ljude. Npr. priica o Kraljeviu Marku i Ciganinu, o Ciganinu
najamnom radniku koji je traio da pojede jedno za drugim sva tri obroka, pa dosledno posle
veere legao da spava, ili o onome koji je zateen kako upa tui luk pa se izgovorio da se
uhvatio za luk kako ga vetar ne bi odneo. U Bosanskoj Krajini uo sam ovu, verovatno negde i
zabeleenu, priicu o ciganskoj dijalektici. Uhvatili Ciganina u krai i doveli tri svedoka koji su ga
videli kada je krao. Ja u dovesti tri stotine svedoka koji nisu videli! branio se Ciganin. U ovom
stilu ima na narod celu malu literaturu o Ciganima i u njoj jasan pojam o ciganskom karakteru.
Ciganiti re je koju je narod stvorio ne samo za Cigane, i ne samo na Ciganima, nego i uopte
kao jedan karakteristikon koji se po potrebi moe i na Ne-cigane dobro primeniti.