V.

Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

PRIMER 4
U prethodnom izdanju ovaj primer nije bio ukljuen u sadraj, papiri pisani rukom deljeni
su studentima na asu. Naime, industrijske hale trebalo je da su obraene na prethodnom
kursu betona, da su studentima poznati svi pojmovi, tako da se u okviru ovoga kursa samo
preciziraju neki pojmovi u vezi zemljotresa. Na alost, te godine je zbog bombardovanja
nastava bila prekinuta, tako da su studenti ostali uskraeni za osnovne pojmove u vezi hala. U
takvoj situaciji, studentima je pripremljeno desetak strana osnovnih pojmova o halama, sa
uputstvima za izradu zadatka na ispitu.
Pripremajui kompletno 'elektronsko izdanje' skripti, prva ideja je bila da se i jedna hala
uradi kao kompletan brojni primer. Meutim, u elji da se studentima prui to vie
raznovrsnih informacija, zadran je originalni koncept, pa su razliiti problemi i primeri hala
izloeni kroz 'priu'. Primer zapoinje postavkom jednog jednostavnog ispitnog zadatka, ali se
potom pria odvija svojim tokom. Iako nemaju brojni primer, studenti imaju sve potrebne
informacije potrebne za razumevanje materije i uspenu izradu godinjeg zadatka kao i
polaganje pismenog dela ispita, to potvruje i iskustvo iz proteklih pet godina.
Naravno da je prvobitni tekst ovom prilikom proiren, a delom i izmenjen. Konstrukcije
hala su detaljnije objanjene, neki pojmovi su preciznije formulisani, i dosledno je krutost
stubova i okvira opisana krutou na pomeranje, umesto sa krutou preseka na savijanje EI,
na ta se problem svodi u posebnim sluajevima. Detalji i pravila armiranja ovom prilikom
nisu posebno prikazani, studenti se upuuju na Primere 1 i 2 gde mogu da nau odgovarajua
uputstva i primere armiranja stubova i greda.

4-1
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

PRIMER 4
Za AB okvirnu konstrukciju industrijske hale potrebno je uraditi idejno reenje konstruk-
cije objekta, prema sledeim podacima:
- ista visina hale, od poda do donje ivice konstrukcije krova - H0= 12,0 m;
- da bi se omoguilo naknadno produavanje hale, kalkani su nezavisne eline kon-
strukcije postavljene uz krajnje poprene okvire, u vrhu bono pridrane AB kon-
strukcijom krova;
- u ravni podunih okvira, hala je zatvorena horizontalnim fasadnim panelima koji se
kae za stubove

Kalkan Poduni okvir Popreni okviri Kalkan

(glavni nosa)
)

B=15,0 m
rov
S1 (k
POS2
PO

S1 (stub)

L=7l=7x5,0=35,0 m

Slika 4.1 - Dispozicija hale - osnova

Za proraun usvojiti sledee podatke:

- teina izolacije krova qi= 1,50 kN/m2
- teina fasadnih panela qf= 1,20 kN/m2
- sneg s= 1,00 kN/m2
- vetar, osnovno dejstvo w0= 0,70 kN/m2
- zemljotres: VIII zona
tlo I kategorije
Plitko fundiranje: doputeni napon 0= 0,3 MPa za osnovna optereenja odnosno, z=
0,4 MPa u sluaju zemljotresa.
1.- Usvojiti reenje konstrukcije i skicirati dispoziciju sa pretpostavljenim dimenzijama
elemenata.
2.- Izvriti potrebne proraune i dimenzionisati stub POS S1.
3.- Odrediti potrebne dimenzije temelja stuba POS S1.
4.- Skicirati plan armature stuba POS S1.

4.1 KONCEPT KONSTRUKCIJE I ANALIZE

Idejnim reenjem treba definisati dispoziciju konstrukcije objekta: konstrukcijski mate-
rijal (u ovom sluaju beton); prostorni koncept konstrukcije koji treba da obezbedi pouzdan i
jasan prijem vertikalnih i horizontalnih optereenja-prostornu stabilnost; veze pojedinih ele-
menata kao i nain graenja (montaa, izrada livenjem na licu mesta), iz ega proistie
statiki sistem elemenata, kao i konstrukcije u celini.
U zadatku je definisan poloaj stubova, njihov osovinski razmak u poprenom (B) i po-
dunom pravcu (), kao i ista visina unutar hale - rastojanje od poda do najnie donje kote

4-2
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

konstrukcije - H0, slika 4.2. Korisnik objekta ili projektant tehnologije hale propisuje potrebne
gabarite, B0H0 ili BH0. Od svih moguih konstrukcijsih reenja, na ispitu se treba odluiti
za ono koje je korektno, i koje se moe reiti u datom vremenu. U konkretnom sluaju, kao
globalni concept konstrukcije usvojen je sistem horizontalne konstrukcije krova (krov moe
da ima nagib gornje konture zbog odvodnjavanja, pri emu se nagib usvaja prema
karakteristikama odvodnjavanja izabranog krovnog pokrivaa) oslonjene na vertikalne
stubove - za prenos vertikalnih optereenja, kao i grupe poprenih i podunih okvira - za
prijem horizontalnih optereenja, slike 4.1 i 4.2.b.

POS2
dk

DH0
POS FG

H=H0+dp+DH0
POS S1

H0
H0

B B
ds B0 ds ds
KP ~KP-dp
df
dp

dp

a. b.
Slika 4.2 - Gabarit hale (a), i popreni okvir hale (b)

4.1.1 Konstrukcija krova i poprenih okvira

Poeljno je da je konstrukcija krova kruta u svojoj ravni, da bi se uticaji vetra i
zemljotresa raspodelili na sve stubove, kao i da bi se izbeglo 'guvanje' konstrukcije krova u
svojoj ravni i lom oslonakih veza elemenata, slika 4.3.a. U ovom primeru, kao i kursu u
celini, podrazumeva se da je na odgovarajui nain obezbeena krutost konstrukcije krova u
svojoj ravni. U obzir dolaze sva poznata reenja - montana, livena na licu mesta ili meovita.
Da bi se obezbedila krutost krova, reenja sa ronjaama obino zahtevaju postavljanje
spregova u ravni krova (zavisi od krovnog pokrivaa), slika 4.3.b.
B
B

L a. L b.

Slika 4.3 - Fleksibilan (a), i ukruen krov u svojoj ravni (b)

4-3
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

POS1 POS1 a POS1 a POS1 a

d1
d
POS2 POS2

d
POS2 POS2

d
POS IG
POS IG POS IG POS IG
POS FG POS FG POS FG POS FG

POS S1 POS S1 POS S1 POS S1

H0

H0
ds ds ds ds

H0

H0
a. b. c. d.
dp

dp

dp

dp
Slika 4.4 - Varijante glavnih nosaa POS2 - 'rigli' poprenog ovira: a.) monolitna konstrukcija plo e sa
gredama; b.) reetka, ronjae i krovni pokriva;c.) prethodno napregnuti nosa, ronjae i krovni pokriva; d.)
dvopojasni nosa, ronjae i krovni pokriva

Pri izboru konstrukcije krova i poprenog okvira, na ispitu je najracionalnije pretpostaviti

da je glavni nosa krova POS2 greda - 'rigla' zglobno vezana sa stubovima, slika 4.4. Popre-
ni okvir formiraju dva konzolna stuba i glavni nosa POS2. Popreni okviri u praksi mogu da
budu i ramovske konstrukcije, sa krutim vezama stubova i greda, ali ovi sistemi zahtevaju vie
vremena za analizu, i zbog toga se ne preporuuju za usvajanje na ispitu. U ravni upravnoj na
popreni okvir, vrhovi stubova obino se povezani fasadnom gredom - POS FG na slici 4.4.
Da bi se zatvorila hala, obezbedila bona stabilnost glavnih nosaa POS2 i oformio oluk za
odvodnjavanje, u ovom primeru postavljena je i ivina greda - POS IG na slici 4.4, koja je deo
konstrukcije krova, i nije vezana za stubove hale.
U idejnom reenju na ispitu je dovoljno da se usvoji konstrukcijsko reenje i raunom
odredi potrebna visina ronjae ili debljina ploe (d1 na sl. 4.4.a), odnosno visina glavnog
nosaa d i dimenzije gornjeg i donjeg pojasa, u sluaju reetkastih nosaa. Proraun u preseku
maxM je dovoljan. Cilj analiza je procena dimenzija nosaa, kako bi se definisala njihova
teina potrebna za analizu uticaja zemljotresa.
Reenjem konstrukcije krova definisano je gravitaciono optereenje stubova, kao i glavni
deo mase konstrukcije. Pored toga, utvrena je i visina stubova - H, odnosno statike dimen-
zije poprenog okvira BH na slici 4.2.b, koji prihvataju sva horizontalna optereenja koja
deluju u ravni poprenih okvira.

4.1.2 Poduni okviri

Horizontalna dejstva upravna na poprene okvire prihvataju se konstrukcijom podunih
okvira, slika 4.1 i 4.5. U praksi, poduni okviri koji su ujedno i fasada - 'fasadni poduni
okviri' mogu da se izvedu na razliite naine, slika 4.5.a. Stubovi poprenih okvira ujedno su i
stubovi podunih okvira. Da bi se problem pojednostavio, u ovom kursu se pretpostavlja da su
stubovi podunih okvira povezani gredama samo u vrhu - POS FG na slici 4.4 i 4.4, a da je
zatvaranje fasada izvreno montanim 'fasadnim panelima' postavljenim horizontalno, slika
4.5.b, ili vertikalno, slika 4.5.c. Ukoliko se paneli postavljaju horizontalno, bonim veziva-
njem za stubove, tada se sopstvena teina panela gp (kN/m2) prenosi kontinualno na stubove,
slika 4.5.b. Linijsko optereenje stuba po visini od teine panela iznosi g0 = gp l . Ukoliko

4-4
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

se paneli postavljaju vertikalno, u jednom komadu, tada se teina panela prenosi na temeljnu
gredu POS TG, slika 4.5.c
G,P POS FG POS FG

V,S
g0 gp

gp
POS TG
g0

l l l a. l l l l l l
b. c.
Slika 4.5 - Elementi konstrukcije podunih okvira

Iako se paneli obino postavljaju ispred stubova, kao na slici 4.5.b, na ispitu se moe
pretpostaviti da su paneli centrisani u osama stubova - ne unose momente u stubove. Mogua
su reenja i sa oslanjanjem horizontalnih panela na temeljnu gredu - paneli lee jedan na
drugom i bono su pridrani stu-
G,P POS FG G,P d bovima da se sprei preturanje.
Proizvoa panela definie potreb-
V,S ne veze, koje projektant kon-
V,S
strukcije treba da obezbedi i stati-
ki interpretira.
H

Statiki sistem podunih okvi-

bs bs ra definisan je usvojenim vezama
stubova i temelja, odnosno stubo-
l l l a. l l l b. va i fasadnih greda. Pretpostavlja
se da su paneli fleksibilno vezani
Slika 4.6 - Poduni okvir sa montanim fasadnim gredama u vrhu
za konstrukciju i da ne u ukruuju
podune okvire. U ovome primeru
G,P POS FG G,P d i kursu usvojeno je da su stubovi
kruto vezani - ukljeteni u temelje.
Ukoliko je veza fasadnih greda i
V,S V,S stubova zglobna (sluaj montanih
dg

fasadnih greda, slika 4.6), statiki

Hi

sistem podunog okvira je niz

bs konzolnih stubova u vrhu aksijal-
bs
no povezanih gredama koje obez-
l l l a. l l l b. beuju jednaka pomeranja d vrho-
va svih stubova, slika 4.6.b. Dui-
Slika 4.7 - Poduni okvir sa monolitnim krutim fasadnim na izvijanja stubova u ravni podu-
gredama u vrhu nog okvira iznosi 2H .
Ukoliko je veza fasadnih greda i stubova kruta, slika 4.7, statiki sistem podunog okvira
je pomerljiv ramovski sistem. U sluaju da je krutost fasadne grede znatno vea od krutosti
stubova (krutost je funkcija momenta inercije preseka ali i raspona elementa), tada su vrhovi
stubova praktino ukljeteni u 'beskonano krutu' pomerljivu fasadnu gredu, slika 4.7.b.
Duina izvijanja stubova u ravni podunog okvira isnosi H1 . Dva navedena primera su
ekstremi, zgodni za analizu u idejnim reenjima i na ispitu. U raealnosti, mogua su sva
reenja izmeu ova dva - sa 'fleksibilnim vezama'.

4-5
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

4.1.3 Kalkani
Kalkanima se obino nazivaju konstrukcije koje zatvaraju ela hale. Izbor materijala i
konstrukcije kalkana zavisi i od uslova eksploatacije objekta. Ako se hala gradi u svom defini-
tivnom obimu, tada se kalkani obino formiraju kao sloene ramovske konstrukcije sa meu-
stubovima i zavrnom fasadnom riglom, koja zamenjuje glavni popreni nosa POS2.

Izolacija
4 Krovni pokriva
Ronjae

2
6
1 Kalkan

Temelj 5
kalkana

l l l l l l
a. b.
Slika 4.8 - Konstrukcija demontanog, privremenog kalkana: 1 - kalkan; 2 - bona veza kalkana i krova; 3 -
glavni nosa poprenog okvira; 4 - krovni pokriva sa ronjaama; 5 - stub; 6 - fasadna greda

Ukoliko se predvia naknadno produenje hale, obino se hala zavrava uobiajenim

poprenim okvirom, koji treba jednoga dana da primi dodatak optereenja usled produavanja
konstrukcije. U tom sluaju kalkani se izvode kao privremene, demontane konstrukcije, i
mogu da se postave ispred zavrnog poprenog okvira, slika 4.8. Konstrukcija kalkana sama
nosi svoju teini, oslonjena na nezavisne temelje kalkana, slika 4.8.a. Da bi se spreilo pretu-
ranje, konstrukcija kalkana se u vrhu bono vezuje za krutu konstrukciju krova hale, detalj 2
na slici 4.8.a, pri emu se obino formira vertikalna dilatacija, da bi se spreilo naslanjanje
konstrukcije krova na kalkana pri dejstvu snega, na primer. Ako se kalkan bono oslanja na
nedovoljno krutu konstrukciju krova, tada treba postaviti spreg u prvom polju hale, ili
obezbediti poseban spreg kalkanskoj konstrukciji oslonjen bono na podune okvire, itd.
U stvarnosti, konstrukcije kalkana se posebno analiziraju, od sluaja do sluaja. Kruta
konstrukcija kalkana u svojoj ravni moe da proizvede efekat zida - 'ajbne' na krajevima
hale, sa tendencijom da sva horizontalna optereenja u pravcu poprenog okvira gravitiraju ka
kalkanima kao najkruim elementima u tom pravcu. Jednostavnosti radi, u ovom primeru
(preporuka i za ispit) usvojeno je da je konstrukcija kalkana nezavisna - 'samostojea', i da ne
utie na ponaanje glavne konstrukcije hale pri gravitacionim i horizontalnim optereenjima.
Uloga kalkana je samo da prihvati dejstvo vetra i da ga prenese na glavnu konstrukciju hale.

4.1.4 Procena dimenzija stubova bs /ds

Na dimenzije preseka stubova utiu: normalna sila od gravitacionih optereenja (poznata,
prethodno odreena); vitkost stuba (poznata je duina izvijanja l0 = 2H u ravni poprenog
okvira, tj. l0 = 2H, odnosno l0 = H u ravni podunih okvira, slika 4.6 odnosno 4.7); momenti
savijanja usled dejstva vetra (poznati, jer zavise od gabarita objekta), ili momenti savijanja
usled dejstva zemljotresa (nepoznati, jer zavise od krutosti stubova ije dimenzije za sada ne

4-6
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

znamo). Pored toga, ne zna se unapred da li je za odreivanje dimenzija stubova merodavan

sluaj optereenja usled vetra ili zemljotresa. U principu problem se reava u iteracijama.
Iako je dozvoljena vitkost stubova 125, na ispitu se dozvoljava, i preporuuje, da se
pretpostave dimenzije preseka stuba tako da vitkost iznosi 75, da bi mogli da se primene
jednostavni dokazi efekata drugoga reda - metoda dopunske ekscentrinosti prema BAB-u. Da
bi stub poznate duine izvijanja l0 imao traenu vitkost l, potrebna dimenzija stuba b u ravni
izvijanja iznosi b=l0 12 /l . Na alost, te dimenzije ne moraju da budu dovoljne i za
obezbeenje nosivosti pri vetru odnosno zemljotresu, ali su obino dobra pretpostavka za
polaz. Voditi rauna da se efekti drugoga reda proveravaju samo za dejstva gravitacionih
optereenja i vetra, ali ne i u sluaju zemljotresa. Ovi efekti postoje i pri pomeranjima usled
zemljotresa, ali algoritam propisa Yu81 ne daje potrebna reenja za odreivanje pomeranja i
efekata drugoga reda u sluaju zemljotresa.
Budui da po Yu81 stubovi moraju da zadovolje uslov duktilnosti
P/(0,7k F) 0,35 Fmin= bs ds P/(0,7k 0,35)
gde je: P - aksijalna sila usled gravitacionog optereenja pri zemljotresu; bk - marka betona,
to su i minimalne dimenzije preseka stuba limitirane, i treba ih unapred proveriti, pre prelaska
na analizu uticaja vetra i zemljotresa.
Ako se usvoji da su stubovi konzolni i u ravni podunog okvira, slika 4.6, tada bi prak-
tino ista vitkost sugerisala izbor kvadratnog preseka stuba, pa bi pri istim krutostima stubova
seizmiko optereenje u oba pravca bilo isto. To se obino ne radi, jer se u ravni podunih
okvira stubovi uvek mogu ukrutiti fasadnom gredom, a i uticaji vetra su izraeniji u
poprenom pravcu, jer je vea izloena povrina. Prema tome, pravougaoni presek je bolje
reenje, u kom sluaju se, na ispitu, preporuuje dispozicija podunog okvira prema sl. 4.7, sa
krutom fasadnom riglom POS FG. Lako se reava, i koliko-toliko simulira poveanu krutost
podunih okvira. Uslov vitkosti 75 primenjen na obe ravni izvijanja u tom sluaju daje ds=
2bs.

4.2 PRORAUN UTICAJA USLED ZEMLJOTRESA

S obzirom da su krutost konstrukcije i raspored masa dvoosno simetrini u osnovi, centar
mase CK i centar krutosti CK se poklapaju - prema Yu81 nema torzionih uticaja usled dejstva
zemljotresa, slika 4.9.

Y
B
POS my
CM 2
Sx CK
H/2

POS FG
B

ky
H

Sy X Fasadni ds
A
paneli
POS S1

1 2 3 4 5 6 7 8

L a. b.
A B

Slika 4.9 - Poklapanje centra mase CM i centra krutosti Slika 4.10 - Raunska masa m y konstrukcije i
CK u sluaju simetrine konstrukcije hale dinamiki model u ravni poprenog okvira

U optem sluaju, pomeranja bilo koje take krute konstrukcije krova u svojoj ravni
mogu da se opiu sa tri parametra, dve translacije i rotacija - sistem ima tri stepena slobode

4-7
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

kretanja. S obzirom da nema efekata rotacije, uticaji zemljotresa mogu da se analiziraju kao
dva vremenski nezavisna sluaja: translacija u podunom X-pravcu, odnosno translacija u
poprenom Y-pravcu. Za odreivanje pomeranja i naprezanja stubova u sluaju zemljotresa u
poprenom Y-pravcu, priblian dinamiki model je konzola sa ukupnom masom my koncen-
trisanom u vrhu konstrukcije, sa ukupnom, zbirnom krutou na pomeranje ky u Y-pravcu,
slika 4.10. Svaka 'estica' mase osciluje pri zemljotresu, pa tako i masa fasadnih panela
osciluje zajedno sa kontinualnom masom stubova. Za ocenu pomeranja i naprezanja stubova,
dovoljno je tano da se masa fasada i stubova sa gornje polovine visine objekta H/2 pripie
dominantnoj masi krova na visini H, slika 4.10.

mx

~H/2

~H
kx
bs

1 l 8 a. b.
Slika 4.11 - Raunska masa m x konstrukcije i dinamiki model u ravni podunog okvira

Analogno, za odreivanje pomeranja i naprezanja stubova u sluaju zemljotresa u podu-

nom X-pravcu, priblian dinamiki model je konzola sa ukupnom masom mx koncentrisanom
u vrhu konstrukcije, sa ukupnom, zbirnom krutou na pomeranje kx u X-pravcu, slika 4.11.
Krutost sistema u X/Y pravcu obino nije ista k x k y , pa e se i ukupno seizmiko
optereenje u ova dva pravca razlikovati. Za oba dogaaja masa je ista, mx =my =m, ali se
relativnim pomeranjima ukupne mase pri zemljotresu u poprenom Y-pravcu suprotstavlja n=
8 poprenih okvira, a pri zemljotresu u podunom X-pravcu pomeranjima se suprotstavljaju
n= 2 poduna okvira u osama A i B.
Odgovarajui period oscilovanja moe da se srauna preko poznatih izraza:
m
T1= 2 ; T1= 2 md ; T1 2 d
k
gde su: m-masa; k-krutost na pomeranje; d-pomeranje usled jedinine sile ('fleksibilnost
konstrukcije'); d-pomeranje (u metrima) usled teine gm usmerene horizontalno. Poslednja
dva izraza su optija i pogodnija za proraun. Uoiti da trei izraz u sluaju konzolne
konstrukcije daje:
QH 3 mgH 3 1 H 3
T1= 2 d = 2 =2 =2 g m 2 md
3EI 3EI 3EI
gde je g= 9,81 m/s2 g = 3,132

4.2.1 Popreni, Sy - zemljotres:

Ukupno seizmiko optereenje Sy u Y- pravcu iznosi
Sy= = k0 ks kp kd Q gde su:
Q ukupna raunska teina (=mg)
k0 = 1,0 koeficijent kategorije objekta, objekat II kategorije
kp = 1,0 T1< 2,0 s (koeficijent duktilnosti, lan 27 Yu81)
= 1,6 T1 2,0 s

4-8
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

ks= 0,025 koeficijent seuzminosti, VII zona

Napomena: Ukoliko je zadatkom zadato ubrzanje tla ag na
osnovnoj steni sa povratnim periodom 500 godina, tada je:
ks ~ 0,25ag /g
kd= 0,5/T1 1,00 koeficijent dinaminosti, tlo I kategorije
0,33

Y bs d

dy
P=1 my= m
B

CM
ds

CK
m

B
ky

H
X
Sy A

1 2 3 4 5 6 7 8 a. b.
L

Slika 4.12 - Proraun efekata zemljotresa u poprenom Y-pravcu

Od parametara koji definiu ukupno seizmiko optereenje Sy, svi su jedonoznano defi-
nisani propisima za date uslove zadatka, osim vrednosti koeficijenta dinaminosti kd, koji je
funkcija nepoznate vrednosti perioda oscilovanja u prvom tonu T1.
Vrednost perioda oscilovanja T1 moe da se odredi na osnovu poznate ukupne mase
my=m i ukupne, zbirne krutosti ky konstrukcije na pomeranje u Y-pravcu. S obzirom da su svi
stubovi (ukupno n=16 stubova) istog, konzolnog sistema, to je pomeranje bilo kog stuba i , sa
momentom inercije preseka Ii =bs ds3/12 i visine Hi , usled delovanja jedinine sile u vrhu
P=1, jednako
i= 1Hi3/3EIi
Prethodni izraz definie 'matricu fleksibilnosti', dok je krutost konzolnog stuba i na pomeranje
jednaka
kiy = 1 / di = 3EIi / Hi3
Krutost ukupne konstrukcije na pomeranje jednaka je sumi krutosti svih pojedinanih stubova
16
ky= k
i =1
iy

m
pa je period oscilovanja u prvom tonu T1= 2 , gde je m ukupna masa.
ky
U optem sluaju, pomeranje d vrha konstrukcije konzolnih stubova sa ukupnom
krutou ky usled dejstva jedinine sile P=1 u vrhu iznosi
1 1
d = 1/ k y = 16 = 16
3EI
1 ki y 1 H 3i
i

4-9
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

U konkretnom sluaju, svi stubovi su istih visina H, i istih momenata inercije preseka I, pa je
1 1 H3
d = 1/ k y = = =
16 16
3EI 16 3EI
k 1
iy 1 H 3i
i

odnosno, T1= 2 md ,gde je m ukupna masa.

Sa sraunatom vrednou perioda oscilovanja T1 odreuje se vrednost koeficijenta dina-
minosti kd , odnosno vrednost ukupnog seizmikog optereenja Sy.
Generalno, pri istim pomeranjima y vrhova stubova, raspodela poznate horizontalne sile
Sy na pojedine stubove vri se srazmerno njihovim krutostima na pomeranje kiy . Svaki stub i
prima deo sile Siy
Siy = Sy kiy / ky
U sluaju stubova istog sistema-konzola, istih visina i istih poprenih preseka, odnos krutosti
na pomeranje se svodi na odnos momenata inercije poprenih preseka, pa je
16
Siy= Sy Ii / I i
i =1
U konkretnom sluaju, Siy= Sy /16, ukupna sila se ravnomerno deli na ukupno 16 stubova.
Prema Pravilniku Yu81, potrebno je proveriti i 'pomeranja' vrha konstrukcije pri zemljo-
tresu, usled dejstva raunske sile Sy :
16
y= Syd=Sy H3/(3EI I i ) H/600?
i =1
Potrebno je da su raunska pomeranja vrha manja od H/600. Ukoliko je y>H/600, na is-
pitu ne treba korigovati proraun poveanjem krutosti elemenata, dovoljno je to konstatovati.
U sluaju industrijskih hala, obino se dozvoljavaju vea pomeranja, zavisno od opreme i
konstrukcije fasada.

4.2.2 Poduni, Sx - zemljotres:

Ako je krutost fasadnih panela i njihovih veza sa stubovima zanemarljiva, pomeranjima u
X-pravcu opire se opet svih 16 stubova, ali organizivanih u dva poduna okvira, slika 4.13.
Masa sistema je ista kao za Y-pravac, ali krutost sistema nije ista: razlikuje se moment inercije
preseka stuba oko druge ose, i razlikuju se konturni uslovi krajeva stuba - usvojeno je da su
vrhovi stubova kruto vezani za 'beskonano krutu' fasadnu gredu. Zbog razliite krutosti,
razlikovae se i raunsko seizmiko optereenje Sx u X-pravcu.

Y bs
B Sx/2 m/2 dx

CM
ds

CK dx
B

Is1 Is2 Is3 Is8

H

Sx
m
bs
X
A l

1 2 3 4 5 6 7 8 a. b.
L

Slika 4.13 - Proraun efekata zemljotresa u podunom X-pravcu

4-10
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

S obzirom da su svi stubovi (ukupno n=16 stubova) istog sistema (pomerljiva, obostrano
ukljetena greda), to je pomeranje bilo kog stuba i , sa momentom inercije preseka Ii =dsbs3/12
i visine Hi , usled delovanja jedinine sile u vrhu P=1 , jednako
i= 1Hi3/12EIi
Prethodni izraz definie 'matricu fleksibilnosti', dok je krutost stuba i na pomeranje jednaka
kix = 1 / di = 12EIi / Hi3
Obostrano ukljeten stub je etri puta krui od konzolnog stuba. Krutost ukupne konstrukcije
na pomeranje jednaka je sumi krutosti svih pojedinanih stubova
16
kx= k
i =1
ix

m
pa je period oscilovanja u prvom tonu T1= 2 , gde je m ukupna masa.
kx
U optem sluaju, pomeranje d vrha konstrukcije obostrano ukljetenih stubova sa
ukupnom krutou k usled dejstva jedinine sile P=1 u vrhu iznosi
1 1
d = 1/ k x = 16
= 16
12 EI
k1
ix 1 H 3 i
i

U konkretnom sluaju, svi stubovi su istih visina H, i istih momenata inercije preseka I, pa je
1 1 H3
d = 1/ k x = = =
16 16
12 EI 16 12 EI
k
1
ix 1 H 3 i
i

odnosno, T1= 2 md , gde je m ukupna masa. Sa poznatom vrednou perioda oscilovanja

T1, potrebno je odrediti odgovarajuu vrednost koeficijenta dinaminosti kd, i raunskog seiz-
mikog optereenja Sx za X-pravac dejstva zemljotresa.
Pri istim pomeranjima x vrhova stubova, raspodela poznate horizontalne sile Sx na
pojedine stubove vri se srazmerno njihovim krutostima na pomeranje kix . Svaki stub i prima
deo sile Six
Six = Sx kix / kx
U sluaju stubova istih konturnih uslova, istih visina i istih poprenih preseka, odnos krutosti
na pomeranje se svodi na odnos momenata inercije poprenih preseka, pa je
16
Six= Sx Ii / I i
i =1
U konkretnom sluaju, Six= Sx /16, ukupna sila se ravnomerno deli na ukupno 16 stubova.
Prema Pravilniku Yu81, potrebno je proveriti i 'pomeranja' vrha konstrukcije pri zemljo-
tresu, usled dejstva raunske sile Sx :
16
x= Sxd=Sx H3/(12EI I i ) H/600?
i =1
U prethodnoj analizi, krutost sistema odreena je kao za Y-pravac, na bazi pojedinanih
krutosti stubova. Ako se konstrukcija posmatra kao dva poduna okvira istih krutosti, tada
svakom podunom okviru pripada pola mase m/2 , odnosno polovina ukupne seizmike sile -
Sx /2.
Period oscilovanja jednog podunog okvira iznosi T1= 2 mx d (isti je i za drugi okvir,
naravno), gde je mx= m/2 (m= Q/g- ukupna masa objekta). Na osnovu prethodno prikazanih

4-11
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

d
optijih izraza, pomeranje jednog okvira
Si
koga ini osam identinih stubova usled
M=SiH /2 jedinine sile u vrhu iznosi
8
= 1H3/(12E I i )
i =1
8
Q=Si
H

gde je I
i =1
i =8Is , u ovom sluaju.

Usled sile Si na jednom stubu, uticaji

M=SiH /2
u stubu prikazani su na slici 4.14. U
Slika 4.14 - Statika podunog okvira principu, u stubovima podunog okvira
pojavljuju se i aksijalne sile usled zemljo-
tresa, koje su u srednjem delu podunok okvira u ovom primeru zanemarene.

4.3 PRORAUN UTICAJA VETRA

Kao i u Primeru 3, deo 3.11, u ovom kursu se za potrebe izrade idejnog reenja konstruk-
cije hale koriste jednostavni stavovi starih propisa za vetar. Optereenje vetrom definisano je
tzv. 'osnovnim dejstvom - w0', slika 4.15, koje je definisano za teritoriju drave, slino
seizmikoj rejonizaciji. U zadatku je data vrednost osnovnog dejstva vetra- w0= 0,7 kN/m2.

w0
Pritisak Sisanje
w+= 0,8w0

w-= 0,4w0
w+= 0,8w0

w-= 0,4w0

Objekat-poduni presek

B
H

L a. L b.

Slika 4.15 - Dejstvo vetra na objekat, prema starim propisima

Pritisak na direktno izloenu povrinu iznosi

w+= 0,8w0= 0,80,7= 0,56 kN/m2
Podpritisak, ili siue dejstvo na naspramnu povrinu iznosi, slika 4.15.
w-= 0,4w0= 0,40,7= 0,28 kN/m2

POS FG POS2

POS FG
0,8w0l

0,4w0l
aw0l

POS S1

B
S1

l l l a. b.
1 2 4
Slika 4.16 - Dejstvo vetra na horizontalne fasadne panele podu nog okvira

4-12
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

Osim intenziteta vetra, optereenje elemenata konstrukcije zavisi i od naina prenosa sila
vetra sa fasade na konstrukciju. U sluaju horizontalnih fasadnih panela podunog okvira, sile
vetra se sa panela prenose direktno na stubove, kao podeljeno optereenje po visini stuba,
slika 4.16.

POS2
POS FG
~aw0H/2

0,8w0lH/2 0,4w0lH/2
POS FG
S1
H

H
POS S1

POS TG
B
0,8w0lH/2 0,4w0lH/2
~aw0H/2
l l l a. b.
1 2
Slika 4.17 - Dejstvo vetra na vertikalne fasadne panele podu nog okvira

U sluaju vertikalnih fasadnih panela podunog

okvira, stubovi nisu direktno izloeni vetru, ije se
reakcije prenose delom u ravan krova, a delom u nivo
Rw+ temelja, slika 4.17. Svaki popreni okvir prihvata deo
vetra iz ravni krova na duini l , slika 4.17.b.
0,8w0

U ovome primeru usvojeno je da je konstrukcija kal-

kana takva da se dejstvo vetra na konstrukciju hale pre-
nosi kao i u sluaju vertikalnih panela, delom na temelje
kalkana a delom u ravan krova, slika 4.18 i 4.19.
l l Konstrukcija kalkana optereenje vetra predaje krutoj
1 2 krovnoj ravni na rasponu B, da bi se potom sile vetra iz
ravni krova unele u podune okvire, i preko njih u
Slika 4.18 - Dejstvo vetra na kalkan temelje. Isti mehanizam prenosa vai kako za pritiskujue
dejstvo vetra, tako i za 'siue'.

4.3.1 Uticaji vetara u podunom, X- pravcu

S obzirom na simetriju, po pola reakcije vetra sa kalkana prihata svaki od podunih
okvira A odnosno B, slika 4.19.

Y Pw /2 Pw /2
B
Okvir B
Rw-
B

Is1 Is2 Is3 Is8

H

Rw+
bs
Okvir A X
A
Pw /2 l
1 2 3 4 5 6 7 8
a. b.
L

Slika 4.19 - Dejstvo vetra u podunom X-pravcu

4-13
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

Uz pretpostavku da su stubovi kalkana ukljeteni u svoje temelje, i zglobno oslonjeni na

krov, reakcije kalkana u ravni krova iznose:
Rw+ 3w+H/8= 30,8w0H/8 (= 0,30w0H kN/m )
Rw- 3w-H/8 = 30,4w0H/8 (= 0,15w0H kN/m )
Rezultanta vetra na ceo krov iznosi
Pw= (Rw++ Rw-)B= (3/8)(0,8+0,4)w0HB (kN)
Uticaji u stubovima odreuju se kao i u sluaju zemljotresa (Pw Sx), razmatrajui
konstrukciju sastavljenu od 16 pojedinanih stubova, ili kao sluaj dva poduna okvira. U
odnosu na zemljotres, razlika je samo u poreklu optereenja, na dalje se statiki proraun
zasniva na istim principima.

4.3.2 Uticaji vetra u poprenom, Y- pravcu

Za analizu je jednostavniji sluaj zatvaranja fasade vertikalnim panelima, prema slici
4.17. U ovome primeru usvojeno je da optereenje usled vetra horizontalni paneli prenose na
glavne stubove poprenih okvira, sa pripadajue irine l qw = w, prema slici 4.16.
Y
Uticaji u stubovima od vetra u pop-
0,4w0
renom pravcu, slika 4.20, posledica su dva
B
stanja: direktnog dejstva vetra na stub sa
pripadajue irine l, slika 4.21.b, i uticaja
usled pomeranja vrhova stubova zbog
pomeranja krova kao krute ploe, slika
B

4.21.c.
U terminima 'metode deformacija',
X
A
direktni uticaji vetra na stub dobijaju se
analizom 'nepomerljivog sistema', kome je
0,8w0 privremeno dodat horizontalni oslonac u
1 2 3 4 5 6 7 8
ravni krova, slika 4.21.b. U ovom koraku
L treba odrediti momente i transverzalne sile
stuba-grede ukljetene u temelj, i zglobno
Slika 4.20 - Dejstvo vetra u poprenom Y-pravcu oslonjene o ravan nepomerljivog krova.
Moment u ukljetenju stuba u osi A, izlo-
enog pritiskujuem dejstvu vetra iznosi
Msw1=(0,8w0l)H2/8
slika 4.22.a, dok je reakcija stuba u ravni krova
Rw= 3(0,8w0l)H/8

EF Pw=SRw
Rw
0,4w0l
0,8w0l
0,4w0
0,8w0

SIA SIB = + SIA SIB

H

A B a. A B b. A B c.
Slika 4.21 - Odreivanje uticaja od vetra u stubovima popre nog okvira: a.)dispozicija; b.) lokalno dejstvo vetra
na jedan okvir; c.) sumarno dejstvo vetra u ravni krova na konstrukciju u celini

4-14
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

Momenti, odnosno reakcije naspramnog stuba u osi B, usled 'siueg' dejstva vetra iznose
50% uticaja u osi A. Ukupna reakcija oba stuba jednog poprenog okvira u ravni
nepomerljivog krova iznosi Rw= 3(0,8+ 0,4)w0lH/8.
Da je konstrukcija krova stvarno nepomerljiva, horizontalno pridrana krutim kalkanima,
na primer, to bi bili i jedini efekti vetra na stubove poprenog okvira. Poto nagomilanu
ukupnu reakciju SRw svih poprenih okvira u ravni krova nema ko da prihvati, krov e da se
pomeri za iznos 'deformacijski nepoznate veliine-horizontalnog pomeranja d ', i da se
oslobodi neuravnoteene reakcije SRw.
Hwi
Do istog rezultata se dolazi ako se zamisli da oslonac u ravni
krova stvarno postoji, ali je privremen. Kada se taj oslonac ukloni,
akumulirana ukupna reakcija Pw= SRw mora da se preraspodeli na
sve stubove poprenih okvira, slika 4.21.c. Zadatak se reava kao i
w + u sluaju preraspodele seizmikog optereenja - srazmerno
Is Is krutostima stubova, deo 4.2.1. Na jedan stub deluje dodatna sila
vetra usled pomeranja
Msw1 Msw2 Hwi = Pw kiy / ky
Slika 4.22 - Komponenete U sluaju stubova istog sistema-konzola, istih visina i istih
savijanja stuba direktno poprenih preseka, odnos krutosti na pomeranje se svodi na odnos
izloenog vetru
momenata inercije poprenih preseka, pa je
16
Hwi= Pw Ii / I i = Pw /16
i =1
Moment savijanja u ukljetenju stuba u osi A iznosi Msw2=HwiH, slika 4.22.b.
Ukupni uticaji u stubu direktno izloenom vetru dobijaju se superpozicijom lokalnog
dejstva vetra direktno na stub, i uticaja usled pomeranja krova, Msw=Msw1+Msw2.
Izloeni algoritam je samo predlog kako da se problem rei 'peke'. Problem je jasan, sva
poznata i priznata reenja dolaze u obzir.

4.4 MERODAVNA KOMBINACIJA OPTEREENJA-DIMENZIONISANJE STUBA

Za tipian stub S1 treba nacrtati dijagrame M,N,Q usled stalnog optereenja, snega,
zemljotresa i vetra, za oba pravca dejstva.
S obzirom da su dejstva vetra i zemljotresa alternativna, stubovi se armiraju simetrino.
Usvojena armatura treba da je dovoljna da stub sa zahtevanim koeficijentom sigurnosti
pouzdano izdri sva mogua stanja optereenja koja se mogu pojaviti u fazi graenja i
eksploataciji. U sluaju stubova hala, obino nije mogue samo na osnovu veliine uticaja
usled vetra odnosno zemljotresa zakljuiti koja je kombinacija optereenja merodavna za
proraun potrebne armature: nisu isti koeficijenti sigurnosti, a za uticaje usled vetra u analizu
treba uvesti i efekte drugoga reda. Najjednostavnije je da se potrebna armatura srauna
posebno za oba sluaja optereenja, za oba pravca dejstva optereenja, i da se usvoji vea od
sraunatih. Na ispitu je dovoljno da se proraun izvri samo u preseku u ukljetenju stuba.
Ukoliko se ispostavi da su pretpostavljene dimenzije stuba nedovoljne za smetaj armature uz
potovanje maksimalnih dozvoljenih procenata armiranja, u principu bi trebalo promeniti
dimenzije preseka i ponoviti proraun, jer je promenjena krutost sistema i nivo seizmikog
optereenja, a i vitkost stuba se menja, pa i time i uticaji drugoga reda u kombinaciji sa
vetrom. S obzirom da se radi o 'idejnom reenje', na ispitu se dozvoljava da se usvoje koriguju
dimenzije preseka, bez ponavljanja statikih prorauna.
Komentar: Merodavna kombinacija uticaja definie kapacitet nisivosti preseka u
ukljetenju. Za razumevanje ponaanja konstrukcija, treba imati u vidu razliku u filozofiji
dimenzionisanja potrebne nosivosti preseka u sluaju dejstva vetra odnosno zemljotresa.

4-15
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

H d H d H d
Se H Se H Hw H

2
1,8Hw 1,3Sd
Hw
2 1 Se
Sd
1,3Sd 1,8Hw
1 2
Sd Hw 1
dmaxw dmaxs d dmaxw dmaxs d dmaxs dmaxw d
a. b. c.
Slika 4.23 - Merodavna optereenja: a.) vetar merodavan za nosivost; b.) zemljotres merodavan za nosivost;
c.) zemljotres zanemarljiv

U sluaju dejstva vetra, iznos optereenja je determinisana veliina, koja ne zavisi od

ponaanja konstrukcije, bar u sluaju uobiajenih objekata (kod vitkih konstrukcija to nije ba
tako). U eksploataciji se oekuje da se pri dejstvu vetra konstrukcija ponaa elastino, bez
oteenja, sa maksimalnim pomeranjem dmaxw pri optereenju Hw, slika 4.23.a. Potrebna
nosivost elemenata i preseka konstrukcije odreuje se tako da kapacitet nosivosti bude bude
vei od uticaja oekivanih u eksploataciji, 1,8Hw na primer. Od konstrukcije se uopte ne
oekuje da u eksploataciji dostigne kapacitet nosivosti, pa obino nije ni bitno da li do loma
preseka dolazi iscrpljenjem nosivosti armature ili betona - da li je lom preseka duktilan ili krt.
Za razliku od vetra, optereenje konstrukcije usled zemljotresa bitno zavisi od odgovora
konstrukcije pri pomeranjima. Ukoliko bi se konstrukcija pri zemljotresa ponaala elastino,
bez oteenja, maksimalno pomeranje bi bilo reda veliine dmaxs pri optereenju Se , slika
4.23.a. Obino su to znatna optereenja, pa se uobiajeni objekti projektuju tako da kapacitet
nosivosti pri zemljotresu bude nii od elastinog odgovora, Sd < Se , slika 4.23.a-b. Pri
dostizanju kapaciteta nosivosti, konstrukcija prelazi u plastini mehanizam otvaranjem
potrebnog broja plastinih zglobova. Zbog razliitih nepouzdanosti analize, nosivost se
odreuje uvoenjem koeficijenata sigurnosti, 1,3Hw prema Yu81, na primer. Prema konceptu
jednakih pomeranja, videti 3.4-deo A, maksimalna oekivana pomeranja pri zemljotresu dmaxs
su istog reda veliine, bez obzira da li se konstrukcija ponaa elastino ili nelinearno, linija 1
na slikama 4.23.a-b. Usvajanjem nieg kapaciteta nosivosti Sd , u konstrukciju je ugraen
'osigura' koji treba da je zatiti od preoptereenja, ali je neophodno obezbediti i potreban
kapacitet post-elastinih deformacija - duktilnost, tako da konstrukcija izdri oekivana
pomeranja dmaxs bez ugroavanja sigurnosti ljudi ili opreme.
Prema tome, u sluaju vetra konstrukcija se obezbeuje da se ne dostigne kapacitet
nosivosti preseka, dok se u sluaju zemljotresa upravo oekuje da konstrucija dostigne
kapacitet nosivosti i pree u plastini mehanizam. U sluaju kada je opetereenje vetrom
merodavno za odreivanje kapaciteta nosivosti, 1,8Hw > 1,3Sd , rezultat moe da bude da e
pri zemljotresu konstrukcija prei u plastini mehanizam, ali pri kapacitetu nosivosti
odreenom na bazi uticaja vetra, linija 2 na slici 2.23.a. U ovom sluaju zemljotres nije
merodavan za odreivanje kapaciteta nosivosti, ali je potrebno da se detalji konstrukcije ipak
obrade tako da se obezbedi izvestan kapacitet post-elastinih deformacija. U sluaju kada je
projektno optereenje usled zemlotresa merodavno za odreivanje kapaciteta nosivosti, stvar
je jasna, slika 4.23.b. Zemljotres definitivno nije merodavan ni za odreivanje nosivosti, niti
za obezbeenje kapaciteta post-elastinih deformacija (duktilnosti) u sluaju kada je nivo
elastinog odgovora konstrukcije pri zemljotresu nii od optereenja vetrom, Se < Hw , slika
4.23.c, to je est sluaj kod visokih i vitkih konstrukcija.

4-16
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

4.5 RAZLIITI SLUAJEVI KONSTRUKCIJA HALA

4.5.1 Jednobrodna hala sa AB zidovima za ukruenje u podunim okvirima

esto se u ravni podunih
Kalkan Poduni okvir Popreni okviri Kalkan okvira postavljaju spregovi za

dZ
ukruenje i prijem horizon-
Z1 (zid) talnih dejstava usled vetra,
zemljotresa, sila koenja krana

(glavni nosa)
) itd. Kada su u pitanju armira-

B=15,0 m
ov
1 (kr nobetonske konstrukcije, mo-
S

POS2
PO
gue je napraviti i reetkasti
spreg, kao u elinim kon-
Z1 (zid) strukcijama, ali je jednostav-
nije u nekom polju podunog
okvira postaviti konzolni AB
dZ

S1
L=7l=7x5,0=35,0 m zid, zid Z1 na slikama 4.24-
4.25. Stubovi hale se obino
Slika 4.24 - Dispozicija-osnova hale
zadravaju, zbog oslanjanja
glavnih krovnih nosaa POS2,
kao i potrebne krutosti poprenih okvira u Y-pravcu. Ivini stubovi i zid debljine dz izvode se
monolitno, tako da u ravni podunog okvira AB zid Z1 radi kao simetrini I-presek.
R2 R2 R2 R2
H ~H mx

H
Z1 bs kZ

1
l l
8 a. b.
lZ

Slika 4.25 - Poduni okvir i dinamiki model

to se tie analize uticaja vetra i zemljotresa u poprenom Y-pravcu, sve je isto kao u
prethodnom primeru, krutost hale obezbeuje 16 konzolnih stubova, dok se krutost na savija-
nje rebra zida Z1 debljine dz oko slabije ose zanemaruje, kao da ga nema.
U ravni podunih okvira, prisustvo zida-sprega bitno menja ponaanje i naprezanja stubo-
va. Konzolni AB zid duine lz i visine H obino je znatno krui na pomeranja od zbirne
krutosti stubova, tako da se moe usvojiti da sva horizontalna optereenja u ravni podunog
okvira prihvata konzolni AB zid Z1. Krutost 'beskonano krute' grede u vrhu je dovoljna da
vitak stub bude praktino ukljeten u vrhu, ali ne i zid Z1 koji se deformie praktino kao
konzola. Dinamiki model je konzola sa jednom masom, sa krutou na pomeranje kz
jednakoj krutosti samo konyolnog zida, slika 4.25.b. Za potrebe prorauna perioda
oscilovanja, za raunski presek mogu da se usvoje karakteristike I-preseka, a isto tako i
karakteristike pravougaonog preseka dz / lz gde je 'visina' preseka preseka lz=l+bs . Zbog
pojave prslina pri zemljotresu, efektivna krutost preseka pada, pa je aproksimacija samo
pravougaonim delom preseka uobiajena u praksi. Prema tome, analiza efekata vetra i

4-17
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

zemljotresa u ravni podunih okvira vri se uz zanemarenje prisustva ostalih stubova u toj
ravni. Pri odreivanju aksijalnog optereenja zida Z1, voditi rauna da na jedan zid padaju
dve reakcije R2 glavnih nosaa POS2, slika 4.25.a.
U ravni podunih okvira, ostali stubovi prihvataju samo uticaje gravitacionih optereenja.
Stubovi su preko fasadnih greda vezani za vrh krutog zida, pa se moe smatrati da su vrhovi
stubova za uticaje gravitacionih optereenja praktino nepomerljivi u ravni podunog okvira.
Vitkost stuba u ravni podunih okvira zavisi i od ostvarene veze stuba i fasadne grede u vrhu,
slika 4.25. Ako je veza zglobna, duina izvijanja moe da se usvoji u iznosu 0,7H, a ako su
stubovi u vrhu ukljeteni u fasadnu gredu 'beskonane krutosti', duina izvijanja teorijski
Fax/2 Y Fax/2
M x d X M x

d
Fax/2 l Fax/2
b b
a.
4 V,S 5

(Fax /2) Rf10/20 (Fax /2)

Rf10/20
20
d

d
V,S DFay - dodatna M y DFay
armatura
(Fax /2) l (Fax /2)
b b
b.

Slika 4.26 - Supepozicija potrebne armature za savijanje u dve ravni

iznosi 0,5H, ali se preporuuje da se usvoji 0,7H, slika 4.25.

S obzirom da raunski vetar ili zemljotres prema naim pravilnicima ne deluju

istovremeno iz dva upravna pravca, ista armatura zida Z1 prihvata uticaje iz dva pravca. Usled
dejstva vetra ili zemljotresa u ravni poprenog okvira, u Y-pravcu, potrebna armatura Fax
ivinih stubova zida usvaja se i rasporeuje simetrino u okviru preseka stubova, slika 4.26.a.
Za uticaje vetra i zemljotresa u ravni podunih okvira, u X-pravcu, usvojena armatura Fax je
deo armature flani I-preseka, i potrebno je samo sraunati dodatnu armaturu DFay , tako da
ukupna armatura flani Fax + DFay bude jednaka sraunatoj za obezbeenje nosivosti I-
preseka, slika 4.26.b. Rebro zida debljine dz i duine lz treba proveriti na dejstvo
transverzalnih sila i armirati prema pravilima za armiranje AB zidova, Primer 3.

4-18
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

4.5.2 Dvobrodna hala sa stubovima

Dispozicija konstrukcije dvobrodne hale prikazana je na slikama 4.27 i 4.28.

Poduni okvir C
C

(glavni nosa)
S1 (stub)

B=15,0 m
Kalkan

POS2
S2 (stub)
Kalkan Poduni okvir B
B
POS2 POS2
b
(glavni nosa)
1,5d

S1 )

B=15,0 m
O
P ro v POS FG POS SG POS FG
POS2

(k Fasadni Fasadni
paneli paneli
Poduni okvir A S1 (stub) d 1,5d d
A POS S1 POS S2 POS S1
b
1 2 3 8
d

A B C
L=7l=7x5,0=35,0 m B B

Slika 4.27 - Dispozicija dvobrodne hale, osnova Slika 4.28 - Dispozicija dvobrodne hale, presek

Za konstrukciju glavnih nosaa POS2 usvojene su dve montane proste grede, mada su
mogua reenja i sa kontinualnim nosaem preko dva polja raspona B. Kao i u sluaju
jednobrodne hale, stabilnost na horizontalne uticaje u poprenom Y-pravcu obezbeuje osam
poprenih okvira sa ukupno 38=24 stuba. U ovom primeru, dimenzije fasadnih stubova POS
S1 u osama A i C iznose b/d, dok su za sredinji red stubova POS S2 u osi B usvojene vee
dimenzije b/1,5d , zbog veih aksijalnih optereenja sredinjih stubova, na primer. U ravni
podunih okvira postavljene su fasadne grede POS FG, odnosno sredinje grede POS SG,
koje, zajedno sa stubovima formiraju podune okvire.

d d d d
m
m
P=1 P=1
EF EF

IsA IsB IsC

ky
H
H

d 1,5d d

A B C a. b.
B B

Slika 4.29 - Dinamiki model u ravni poprenog okvira

Kao i u sluaju jednobrodne hale, deo 4.2.1, vrednost perioda oscilovanja T1 u poprenom
pravcu moe da se odredi na osnovu poznate ukupne mase my=m i ukupne, zbirne krutosti ky
konstrukcije na pomeranje u Y-pravcu. S obzirom da su svi stubovi (ukupno n=24 stuba)

4-19
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

istog, konzolnog sistema, to je pomeranje bilo kog stuba i , sa momentom inercije preseka Ii
=bs ds3/12 i visine Hi , usled delovanja jedinine sile u vrhu P=1 , jednako
i= 1Hi3/3EIi
Prethodni izraz definie 'matricu fleksibilnosti', dok je krutost konzolnog stuba i na pomeranje
jednaka
kiy = 1 / di = 3EIi / Hi3
Krutost ukupne konstrukcije na pomeranje jednaka je sumi krutosti svih pojedinanih stubova
24
ky= k
i =1
iy

m
pa je period oscilovanja u prvom tonu T1= 2 , gde je m ukupna masa.
k
U optem sluaju, pomeranje d vrha konstrukcije konzolnih stubova sa ukupnom
krutou ky usled dejstva jedinine sile P=1 u vrhu iznosi
1 1
d = 1/ k y = 24
= 24
3EI
k1
iy 1 H 3i
i

odnosno, T1= 2 md ,gde je m ukupna masa.

Sa sraunatom vrednou perioda oscilovanja T1 odreuje se vrednost koeficijenta dina-
minosti kd , odnosno vrednost ukupnog seizmikog optereenja Sy.
Pri istim pomeranjima y vrhova stubova, raspodela poznate horizontalne sile Sy na
pojedine stubove vri se srazmerno njihovim krutostima na pomeranje kiy . Svaki stub i prima
deo sile Siy
Siy = Sy kiy / ky
U sluaju stubova istog sistema-konzola, istih visina i istih poprenih preseka, odnos krutosti
na pomeranje se svodi na odnos momenata inercije poprenih preseka, pa je
24
Siy= Sy Ii / I i
i =1
Krui sredinji stubovi u osi B prihvatie i vei deo horizontalnih optereenja.
Prema Pravilniku Yu81, potrebno je proveriti i 'pomeranja' vrha konstrukcije pri zemljo-
tresu, usled dejstva raunske sile Sy :
y= Syd H/600?
Potrebno je da su raunska pomeranja vrha manja od H/600. Ukoliko je y>H/600, na is-
pitu ne treba korigovati proraun poveanjem krutosti elemenata, dovoljno je to konstatovati.
U sluaju industrijskih hala, obino se dozvoljavaju vea pomeranja, zavisno od opreme i
konstrukcije fasada.

Rw Pw=Rw

EF EF EF EF
0,8w0l

0,4w0l

SIA SIB SIC

+
H

d 1,5d d d 1,5d d

A B C a. A B C b.
B B B B

Slika 4.30 - Proraun uticaja vetra u ravni poprenih okvira

4-20
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

U odnosu na sluaj jednobrodne hale, proraun uticaja vetra u ravni poprenih okvira je
principijelno isti, slika 4.30. Razlika je samo u tome to u krutost sistema treba ukljuiti i
sredinje stubove u osi B, koji nisu izloeni direktnim uticajima vetra.
Rw Pw=Rw
0,8w0l

0,4w0l
+

H
MAw1 MCw1 MAw2 MBw2 MCw2
A B C a. A B C b.
B B B B

Slika 4.31 - Komponente uticaja vetra na stubove popre nog okvira

Fasadni stubovi u osama A i C primaju direktne uticaje vetra, slika 4.31.a, dok svi stubovi, pa
i sredinji stubovi u osi B primaju deo uticaja vetra usled pomeranja konstrukcije krova pri
vetru, slika 4.31.b.
to se tie analize uticaja vetra i
Y zemljotresa u podunom X-pravcu, po-
C stupak je isti kao i za jednobrodnu kon-
strukciju hale, deo 4.2.2, samo to u
analizu treba ukljuiti jo jedan poduni
B=15,0 m

okvir, sredinji okvir u osi B, slika 4.32.

Zbog potpune simetrije, centar mase i
CM
Sx CK centar krutosti se poklapaju u oba
pravca, tako da prema Yu81 ne treba
B
analizirati efekte rotacije odnosno torzi-
m
dx je hale u osnovi.
B=15,0 m

Na ispitu je najjednostavnije pret-

postaviti da su sva tri poduna okvira
konstruisana na isti nain, sa krutim
X vezama stubova POS S2 i sredinjih
A
greda POS SG, na primer, slika 4.33a-c.
1 2 3 8 U tom sluaju konturni uslovi krajeva
L=7l=7x5,0=35,0 m svih stubova su isti, pa je i definicija
krutosti na pomeranje kix pojedinanih
Slika 4.32 - Analiza uticaja u podunom X-pravcu stubova i ista
kix = 1 / di = 12EIi / Hi3
Ukupna krutost na pomeranje nekog podunog okvira jednaka je sumi krutosti svih
pojedinanih stubova koji pripadaju razmatranom okviru
8
kAx= k
i =1
iAx

8
kBx= k
i =1
iBx

8
kCx= k
i =1
iCx

4-21
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

gde je kAx, kBx, kCx - zbirna krutost okvira u osama A, B i C, a kiAx, kiBx , kiCx - krutost
pojedinanih stubova u osam A, B i C. Ukupna krutost sva tri okvira u podunom X-pravcu
jednaka je zbiru krutosti pojedinih okvira
kx = kAx + kBx + kCx
odnosno, jednaka je zbirnoj krutosti svih pojedinanih stubova
24 24
12 EI i
kx= kix =
i =1 1 H i3

SC dx SC dx

H
H
IsC IsC
bs bs

l c. l c1.
SB dx
SB dx
H

IsB

H
bs IsB
bs
l b. l b1.
SA dx
SA dx
H

IsA

H
bs IsA
bs
l a. a1.
l

Slika 4.33 - Razliita reenja podunih okvira: a., a1 - okviri u osi A; b, b1 - okviri u osi B, c, c1 - okviri u osi C

U sluaju da su fasadni stubovi u osama A i C ukljeteni u fasadne grede, a da su sredinji

stubovi POS S2 u osi B zglobno vezani za montane sredinje grede POS SG , krutost
fasadnih i sredinjih stubova se razlikuje, o emu treba voditi rauna, slika 4.33.a1-c1. Zbirna
krutost svih podunih okvira tada iznosi
24 16 8
12 EI i 3EI
kx= kix = 3
+ 3i
i =1 1 Hi 1 Hi
gde se prva suma odnosi na 16 fasadnih, obostrano ukljetenih stubova, dok se druga suma
odnosi na 8 sredinjih stubova, zglobno vezanih u vrhu.
Problem odreivanja efekata drugoga reda pri dejstvu vetra je u ovom sluaju malo
sloeniji nego u primeru jednobrodne hale. U sluaju jednobrodne hale, svi su stubovi imali
isti presek i iste konturne uslove u vrhu. U tom sluaju dovoljno je tano pretpostaviti da se
svaki pojedinani stub 'izvija' sa svojom aksijalnom silom, pa se analiza vri za razmatrani
izolovani stub. Ako se krutost pojedinih stubova razlikuje, kao u ovom sluaju dvobrodne
hale, i/ili konturni uslovi krajeva svih stubova nisu isti, kao na slici 4.33.a1-c1, za ocenu
efekata drugoga reda pri dejstvu vetra korektnije je primeniti stavove BAB-a u vezi 'prosene
vitkosti stubova istog sprata pomerljivog okvira', knjiga 2, strana 210 /2/. Za prosenu 'vitkost
sprata', u ovom sluaju prizemne hale moe da se usvoji vrednost
li = 12d1 As / H
gde su: li - prosena vitkost stubova hale, jednaka za sve stubove; d1 - pomeranje krova u
razmatranom pravcu usled dejstva jedinine sile H=1 koja deluje u ravni krova, sraunato za

4-22
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

vrednost modula elastinosti betona Eb=1 ; As - ukupna povrina svih stubova hale, ukupno 24
stuba u ovom primeru; H - visina stubova, jednaka za sve stubove. Pomeranje d usled
jedinine sile, ali za punu vrednost modula elastinosti betona sraunato je ranije, pa je
1 1
d 1 = 1/ k y ( Eb = 1) = 24 = 24 = Ebd
3I i
1 kiy ( Eb = 1) 1 H 3
i

Stubovi manje krutosti podloniji su 'izvijanju', pa ih krui stubovi donekle pridravaju,

to sve oteava ocenu vitkosti pojedinanog izolovanog stuba, to se prevazilazi primenom
prosene vitosti svih stubova. Na ispitu se, kao priblino reenje prihvata da se analizira
pojedinani stub sa svojim aksijalnim optereenjem i imperfekcijom, ali se vie ceni i
nagrauje primena postupka prosene vitkosti sprata, koja je predmet ranijih kurseva
betonskih konstrukcija.

4-23
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

4.5.3 Dvobrodna hala sa AB zidovima za ukruenje u fasadnim podunim okvirima

Poduni okvir C Ovaj sluaj trebalo bi da je

C jasan na osnovu svega do sada
Z1 (zid) iznetog. Podsetimo, osnovna pret-
S1 postavka analize je da je kon-

B=15,0 m
Kalkan
strukcija krova kruta u svojoj ravni,

POS2
pa se raspodela horitontalnih opte-
S2 reenja vri srazmerno krutostima
Kalkan Poduni okvir B
pojedinih elemenata-stubova.
B
Kao i ranije, moe da se pret-
b POS2 1,5d postavi da sve uticaje u podunom
S1 )

B=15,0 m
P O ro v
X-pravcu primaju samo dva AB
(k zida POS Z1, dok uticaje u pop-
S1
renom Y-pravcu primaju ukupno
Poduni okvir A
Z1 (zid) 24 stuba, slika 4.34.
A Komentar: Krutost zida znatno
1 2 3
b
8
je vea od krutosti jednoga stuba,
d

ali sa poveanjem broja stubova

L=7l=7x5,0=35,0 m njihova ukupna krutost uopte ne
mora da bude zanemarljiva, niti
Slika 4.34 - Dispozicija dvobrodne hale sa zidovima za ukru enje mala u odnosu na zidove. Za
vebu, proveriti ovaj primer. U
ovom primeru (preporuka i za ispit), za osnovni nosei sistem u podunom X-pravcu usvojeni
su samo zidovi Z1, i dimenzionisani kao da e sami morati da prime sva optereenja. Zbog
prisustva znatnog broja stubova, realna nosivost i krutost konstrukcije su vei, videti i analizu
u Primeru 3, deo 3.13.3.

4-24
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

4.5.4 Nesimetrina dvobrodna hala sa zidovima u fasadnim podunim okvirima

U sluaju nesimetrinih konstrukcija
hala u osnovi, po pravilu se ne poklapaju
Y
centar masa i centar krutosti, pa je potrebno
C na neki nain uvesti u analizu i rotaciju
Z1 (zid) Kalkan odnosno torziju hale u osnovi, primer na
S1

B=15,0 m
slici 4.35. Ukoliko bi hala imala samo
POS2

stubove, bez dodatnih vertikalnih spregova-

Kalkan S2 AB zidova Z1, tada bi stubovi prihvatali
sve uticaje, usled translacije kao i usled
B rotacije krova, to za posledicu ima koso
Kalkan savijanje stubova. Reenje je mogue, ali

B=15,0 m
ne i na ispitu, mada se uz pomo dijagrama
POS2

interakcije /3/ i dimenzionisanje na koso

S1 savijanje moe savladati.
Z1 (zid) X
A Zadravajui pretpostavku da u sluaju
zajednikog pomeranja krutih AB zidova i
1 2 3 8
stubova praktino sve uticaje prihvataju
L=7l=7x5,0=35,0 m kruti zidovi kao osnovni sistem, problem se
moe pojednostaviti, i uraditi na ispitu,
Slika 4.35 - Dispozicija nesimetrine hale u osnovi
slika 4.35 i 4.36. Centar krutosti CK odre-
uje se na osnovu krutosti dva zida u podu-
nom X-pravcu, i krutosti dvadeset stubova u poprenom Y-pravcu.
Pri dejstvu zemljotresa u podunom X-pravcu, redukcijom inercijalne sile sa centra masa
CM na centar krutosti CK, kao rezultujue dejstvo dobija se seizmika sila Sx i moment torzije
Mx=Sxex , gde je ex ekscentricitet u X-pravcu centra mase u odnosu na centar krutosti, slika
4.36.a. Uz pretpostavku da se sila Sx raspodeljuje samo na dva zida Z1 u osama A i C, uticaji u
zidovima usled translacije krova iznose Sx /2. Moment torzije u osnovi mogu da prime i ok-
viri, kao niz spregova sila naspramnih okvira, ali je u ovom primeru dosledno usvojeno da

Y Y
RCx =Sx /2-Mx /2B RCy =My /2B
C C
Z1 (zid) Z1 (zid)
B

CK My=Syey
Mx=Sxex
Sx CK
B B

CM Sy
ex

ex
B

ey
B

CM ey

Z1 (zid) X Z1 (zid) X
A A

1 2 3 RAx =Sx /2+Mx /2B 8 1 2 3 RAy =My /2B 8

a. b.
L=7l=7x5,0=35,0 m L=7l=7x5,0=35,0 m

Slika 4.36 - Koncept prijema uticaja zemljotresa u podunom X , i poprenom Y-pravcu

4-25
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

moment torzije Mx primaju samo zidovi Z1 kao najkrui elementi. U tom sluaju, optereenje
zidova usled torzije iznosi Mx /2B. Ukupni uticaji u zidovima su zbir uticaja translacije i tor-
zije, slika 4.36.a.
Pri dejstvu zemljotresa u poprenom Y-pravcu, moe da se usvoji da komponentu
translacije Sy prihvata 21 stub kao da je hala simetrina, a da moment torzije My=Syey opet
prihvataju zidovi Z1, slika 4.36.b.
Analogno se reava i problem prijema vetra, samo to rezultanta vetra ne prolazi kroz
centar mase, pa su i odgovarajui ekscentriciteti rezultante vetra u krovu u odnosu na centar
krutosti razliiti.

4-26
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

4.5.5 Opti sluaj jednog nepravilnog okvira

U optem sluaju, stubovi okvira mogu da imaju razliite poprene preseke odnosno
momente inercije, razliite visine kao i razliite konturne uslove na krajevima-na vezama sa
temeljima odnosno fasadnim gredama, slika 4.37.

G,P G,P d

V,S Zglob V,S

I1 I2 I3 I4 I5 I6 I1 I2 I3 I4 I5 I6
H1

H1
H

H
H2
H2
Zglob

1 2 3 4 5 6 a. 1 2 3 4 5 6 b.
Slika 4.37 - Dispozicija jednog nepravilnog okvira

Mada je to ve prikazano kroz prethodne primere, ovde se daje pregled-rezime postupka

analize okvira na dejstva horizontalnih sila usled vetra (V) odnosno zemljotresa (S).
Pretpostavlja se da je gornja fasadna greda 'beskonane krutosti' na savijanje.
Krutost pojedinih stubova na pomeranje prema slici 4.37.b iznosi:

12EI1 12EI 2 3EI 3 12EI 4 3EI 5 3EI 6

k1 = k2 = k3 = k4 = k5 = k6 =
H13 H13 H3 H3 H 23 H 23

Za visinu stubova 1-4 usvojeno je rastojanje do teine linije fasadne grede, a za stubove
5-6 je usvojena realna visina stuba do zgloba u vrhu. Sasvim je prihvatljivo da se za sve
stubove usvoji rastojanje do teine linije fasadne grede.
Ukupna krutost okvira k na pomeranje jednaka je sumi parcijalnih krutosti pojedinih
stubova
6
k= k
i =1
i

Sa poznatom krutou i masom, mogue je odrediti period oscilovanja, vrednost

koeficijenta dinaminosti kd kao i seizmikog optereenja S. Pri jednakim pomeranjima
vrhova stubova za iznos d, raspodela poznate sile vetra V odnosno zemljotresa S po pojedinim
stubovima vri se srazmerno krutostima na pomeranje
Si = S ki /k
Za proraun efekata drugoga reda pri dejstvu vetra vie ne pomae ni postupak 'prosene
vitkosti stubova istoga sprata', razlikuju se visine kao i konturni uslovi stubova. Problem se
moe reiti primenom 'priblinog P-D postupka' za analizu pomerljivih okvira, videti BAB,
knjiga 2, strana 243 /2/.

4-27
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

4.5.6 Okviri kao osnovni elementi konstrukcije

U sluaju nepravilnih osnova, esto je preglednije i jasnije da se kao osnovni element
konstrukcije hale usvoji kompletan okvir stubova i greda u istoj ravni. Takav koncept koriste i
tradicionalni softveri kao to je 'TABS', na primer.
Konfiguracija stubova jednog
Y okvira moe da bude proizvoljna, kao
kC
na slici 4.37. Jedini uslov je da su
C vrhovi stubova vezani za krutu kon-
strukciju krova na istoj koti - da krov
lei u jednoj horitontalnoj ravni. Za

B=15,0 m
svaki od 11 okvira 1-8, A-C prema
slici 4.38, na prethodno prikazani
kB nain moe da se odredi krutost okvi-
B ra 'i' na pomeranje ki (kN/m) u
njegovoj ravni. Sa poznatim
k1

k2

k5

pojedinanim krutostima, okviri

B=15,0 m mogu da se izbace i da se zamene sa
po jednom elastinom oprugom u
k8
k6

kA ravni krova, ija je krutost jednaka

X krutosti okvira ki, slika 4.28. Za
A
poloaj opruge bitno je da se nalazi u
1 2 3 5 6 8 ravni odgovarajueg okvira, u bilo
kojoj taki na datom pravcu. Prema
L=7l=7x5,0=35,0 m
slici 4.38, ukupna krutost opruga u X-
Slika 4.38 - Koncentrisane opruge kao zamena za okvire pravcu iznosi
kx=kA +kB +kC
dok je ukupna krutost opruga u Y-
pravcu
ky=k1 +k2 +k3 +k4 +k5 +k6 +k7 +k8
Poloaj centra krutosti definisan je uobiajenim izrazima

xCK =
k yi xi = k yi xi
k yi ky

yCK =
k y = k
xi i xi yi
k k
xi x

Sa poznatim pojedinanim krutostima opruga, kao i ukupnim krutostima u X/Y pravcu,

dalja analiza je u svemu analogna analizi prikazanoj u Primeru 3, kao da je svaka od opruga
prizemni AB zid odgovarajue krutosti. Rezultat analize je naprezanje pojedinih opruga -
okvira. Raspodela naprezanja okvira na pojedine stubove okvira vri se na ve prikazani
nain, prema krutostima pojedinih stubova.

4-28
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

5 Ilustracije ponaanja okvira pri zemljotresu

Primer oteenja jedne montane hale u izgradnji prikazan je na slici 4.39. Uoljivo je
krivljenje stubova, razvoj oteenja - plastinih zglobova u dnu stubova, kao i oteenja veza
stubova i rigli-nosaa krova.

Slika 4.39 - Oteenja hale u izgradnji (Turska 1999.)

Slika 4.40 - Oteenje veze stuba i grede

Za montane konstrukcije hala tipino je

oteenje veze stubova i glavnih krovnih
nosaa, slika 4.40, esto i veza ronjaa i glav-
nih krovnih nosaa. U ekstremnom sluaju
moe da doe do kidanja veza i pada
horizontalnih elemenata konstrukcije, slika 4.41. Slika 4.41 - Pad horizontalnih konstrukcija zbog
kidanja veza sa okvirima (SAD 1994.)

4-29
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

Slika 4.42 - Detalj povijenog fasadnog okvira nakon pada tavanica (SAD 1994.)

Na slici 4.42 prikazan je detalj fasadnog okvira oznaenog strelicom na slici 4.41. Nakon
kidanja veza i propadanja tavanica, prvobitno vertikalni fasadni okvir se dramatino povio ka
unutranjosti objekta. Na stubovima prizemlja uoljive su naglaene prsline-pukotine, ali
konstrukcija deluje 'ilavo', mada je neupotrebljiva. Zahtev da tavanice budu krute nije samo
radi 'elegantne' analize, krute tavanice koje pouzdano povezuju sve vertikalne nosee
elemente su osnovni preduslov pouzdanog ponaanja konstrukcija pri zemljotresu.

4-30
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

4-31