Dr RADE AJDIN

PRIENA TEORUE PLASTICNOSTI

U PRORACUNU ARIRANI
1 PRETHODNO NAPREGNUTI
BETONSKI KONSTRUKCIJA
1
1

PREDAV ANJA NA POSLEDIPLOMSI STUDIJAA

!
'
1
t

1
1
..
1
1

GRADEVINSIO FAKULTET

ll v ~:~
-.JV'Ctutl(a.. 5!'f"(jQ..
GR D, 1991 .
1

1
1
Dr Rade Hajdin
PRIMENA TEORIJE PLASTI~NOSTI U PRORA~UNU ARIRANIH
1 PRETHODNO NAPREGNUTIH BETONSIOH KONSTRUKCIJA

lzdava~i SADRZAJ
Gradevinski fakultet, Beograd, Bulevar revolucije 73 . 1
IDP .. Nau~naknjiga" Beograd, Uzun-Mirkova 5 1 UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

2 D PRORAUNA BEONSKIH KONSTRUKCIJA ............... . 4

Recenzenti
2.1 ~ napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Prof dr Milorad Ivkovic 1 2.2 Prora~un linearnoj teoriji elasti~nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prof dr Mirko Acic 5
2.2.1 Koncept dozvoljenih napona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.2.2 D.tmenZJonlsanJe
. . . 111omu11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Odobreno za ~tampu od strane Komisija za izdava~~ delatnost Gradevinskog fakulteta u Beogra-
du, preporuci Katedre za betonske konstrukc1Je OSNOVE TEORIJE PLASTiNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 7
.1 Plasti~na deformacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
.2 ldealizacija realnih materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Za Gradevinski fakultet
Glavni i odgovorni urednik . Grani~ne t~oreme teorije plasti~nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Dr Srdan Venetanin, docent ..1 Elasto-plasti~no re!enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
..2 Stati~ki dozvoljena re!enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 12
Tehni~ki urednik .. inemati~ki dozvoljena re!enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Savarije Stojarvic .4 lnterakcioni dijagrami - Generalisani uslov plasti~nosti ......... . 16
.5 Neke prakti~ne posledice primene teorije plasti~nosti . . . . . . . . .. 19
Tehni~ka obrada .5.1 Svojstveno stanje napona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Da~aica
'
Peinovic .5.2 Oja~anje konstrukcije . . , . . . . . . . . . . . . . . . . ~ . . . . . . . 20
.6 lnzenjerske metode . . . . . . . . 1' 21
. 7 Uslov plasti~nosti za beton i ar,maturu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
Za IDP ,.Nau~na knjiga"
Dr Blato Perovic
4 NAPONSA POLJA ZA JEDNOSTAVNE KONSTRUIVNE DELOVE 25
Urednik 4.1 Visoka greda (zidni nosa~) ............................ . 25
Branislav Deric 4.2 Uno!enje sile u plo~u napregnutu u svojoj ravni (rasprostiranje
sile) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Tehni~ki urednik 4. Visoka greda optere6ena jednako podeljenim optere6enjem . . .. . 36
Gradimir Savic 4.4 Vitka greda I preseka optere6ena koncentrisanom silom ...... . 9
4.4.1 Rebro ..................................... . 39
Korice
Jovan Bogicevic
4.4.2 Gornja plo~a ................................ . 42
4.4. Donja plo~a ................ .. ............... . 43
Tiraf 500 primeraka 4.5 Greda sandu~astog preseka optere6ana torzionim momentom .. . 44
4.5.1 Dijafragme . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
ISBN 86-23-41060-2 4.5.2 Rebra i plo~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
4.6 Dimenzionisanje nosa~ optere6enog torzionim momentom ..... 46
Stampa
Stamparsko-izdavatko preduzeee .. Bakar"- Bor

' '
 4.7 Uglovi ramova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
4.7.1 Ugao rama; pritisak na intradosu . .. . . .... .. ...... . . 49
4.1.2 Ugao rama; pritisak na ekstradoru . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
4.8 Zidna platna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

5 ZAVR~NE NAPOMENE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

LITERAURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

1 UVOD

lzve~taj [1] tri matemati~ara Le Seur-a, Jaquier-a i Bo~koviea o~te6enjima crkve

Svetog Petra u Rimu te predlog njene sanacije ~tampan 1742. godine vafi sa pravom
kao po~etak modernog gra<1evinarstva. prvi put upotreijena umesto
iskustvenih pravila, ponekad krajnje opskurnih, tada ~ mlada nauka, mehanika.
Ose6aju6i da 6 upotreba mehanike izazvati mnoga negodovanja tri matemati~ra
.
se u samom uvodu svoga izve~taja izvinjavaju "que' molti che non solo preferendo '
la practica alle teorie, ma stimando quella sola necessaria, ed opportuna, queste
forse ancora dannose" - "svima onima koji zanemaruju teoriju u korist prakse,
.;
smatraju6i da ona jedina korisna dok su teorije ~k i ~tetne" .
'.
'
U ovom izve~aju posle iscrpnog opisa o~te6enja, prevashodno prslina, tri
matemati~ara predlafu mogu6i mehanizam deformacije kupole. njemu vrh kupole
se spu~ta pove6avaju6i pre~nik baze kupole. Na sci 1/2 to spu~tanje prikazanao
pomeranjem ta~ke u ta~ku . Zid sa kontraforima prati promenu tog dijametra
i rotira se oko svoje baze. Rad ovih dveju te:!ina (kupole i zida sa kontraforima) treba
uporediti sa radom unutra~njih sila, u ovom slu~aju samo sa radom koji vr!e
ugradeni gvozdeni prstenovi L na slici 1.

Tri matemati~ara su u tu svrhu usvojili ~rsto6u gvo:!da na zatezanje eksperimentalno

odredenu od strane Musschenbroek-a [2]. Po~to deformacija prstena uslovtjena
pomeranjem kupole rad unutra~njih sila se da lako odrediti.

Prora~un pokazao da se kupola mora oja~ti. Tri matemati~ra predlafu

ugracrwanje dodatnog prstena ~irine 5 unci dejine unce i minuta ( u
1
dana~njim merama 9.256.66 cm) u bazi kupole (ta~ka ) .

Nekoliko godina kasnije se pojavio drugi rad [] koji se podrobno bavio

o~te6enjima na kupoli crkve Svetog Petra u Rimu. Objavio ga profesor Poleni 1748
godine. Poleni isti~e u svom dvotomnom iZve~taju da se kupola mo:!e smatrati
sigurnom, da su prsline najverovatnije uzrokovane sleganjem, zemljotresom,
udarcima groma itd. Ovo mi~ljenje i obrazlo:!io kratkim prora~nom: Prvo je,izdelio
kupcilu du:! prslina u trougaone ljuske (poput pomorand:!e) i posmatrao dve nasuprot
postaljvljene ljuske kao luk. Znaju6u te:!ine tih ljuski (uvode6i u ra~un. i promenljivu

..
1
 <

FIG. XIV.

'

'

Stika 1 Slika 2

deijinu zida) sra~unao potpornu liniju za dato opterecenje i ustanovio da se ta

potporna linija nalazi unutar ljuski (slika 2 linija i ), ~to zna~i da su svi parovi tjuski
koje ~inelukove, stabllni. Poleni dalje pravilno zaklju~uje da stoga i cela kupola
staIIna. lpak, na kraju svog spisa, on se sltde sa predlofenom sanacijom tri
matemati~ra, te se kasnije njegovom projektu i ugraduju tri nova prstena.
primitivnlm ili ~k pogre~ni. Zaista, iz perspektive danas preovladujuceg,.uverenja da
se konstrukcije imaju ra~unati teoriji elasti~nosti ovi se postupci mogu tretirati kao
istorijski interesantni ali nikako kao primer dana~njim generacijma infenjera.
1. Cilj ovog teksta , bar svojim dobrim delom, da takva mi~ljenja dovede u pitanje.

1
Sa dana~nje ta~ke gledi~ta mofda se nekom gore obja~njeni postupci ~ine previ~e

 f.
2 METODE PRORACUNA BETONSKIH KONSTRUKCIJA
2.1 Oplte napomene
Cilj svakog prora~una d.a se projektovana konstrukcija u~ni nosivom i
upotrejivom. zna~i, da za projektovani vek trajanja konstrukcije njen fizi~ki
integritet i njeno normalno kori~6ene ne smeju dolazm u pitanje. Od prevashodnog
zna~aja , za ostvarivanje tog cilja realna pretpostavka optere6enja koja mogu
delovati na konstrukciju. Kori~6enjem metoda gradevinske statike mogu se za ta
optere6enja, odrediti naprezanja u svakom delu konstrukcije.
Matemati~ki gledano za re~enje tog zadatka treba postavitj re~iti tri skupine
jedna~ina. Prva grupa jedna~ina su jedna~ine ravnoteze i one obuhvataju iskljuavo
stati~ke veli~ine. Druga grupa jedna~ina su jedna~ine kontinuiteta ili kompatibllnosti
u kojima se kao nepoznate javljaju isklju~ivo kinemati~ke veljane. Tre6a grupa
jedna~ina koje uspotavljaju vezu izmee!u prve dve grupe su konstitutivne ili materijalne
jedna~ine. Njima se defini~e pona!anje materijala. Prve dve grupe jedna~ina su uvek
Qedna~ine kontinuiteta skoro uvek) va%e6e. Razlike u svim danas poznatim
metodama stati~kih prora~una treba tra%iti u tre6oj grupi jedna~ina.
lzbor konstitutivnih jedna~ina zavisi od va%nosti dela konstrukcije odre(fuje napor
koji pri re~avanju zadatka treba uloZiti. U najve6em broju slu~aja jednostavne
konstitutivne jedna~ine koje vrlo grubo aproksimiraju stvarno pona~anje materijala
daju sasvim zadovoljavaju6e rezultate. Pri ovakvom pojednostavljenjima inzenjer mora
naravno, uvek blti svestan nedostatka metode ili fenomena koje izabrana metoda ne
obuhvata. Ukratko, izborom konstitutivnih jedna~ina kao nekim drugim
upro!6avanjima, inzenjer pravi od konstrukcije model ili vi~e modela, koji moraju da
daju odgovor na sva klju~na pitanja u vezi sa nosivo~6u i upotrev1jiv~6u konstrukcije.
Uobltajena praksa da se odredivanju naprezanja delova konstrukcije pristupa
dimenzionisanju istih. Ono podrazumeva oblikovanje konstruktivnog dela tako da
njegova nosivost bude ve6a od sra~unatih naprezanja. Dimenzionisanje, dakle
odreduje konstitutivne jedna~ine ili geometriju konstruktivnih delova. Striktno gledano
prora~un kojim su sra~unata naprezanja nije korektan jer su se ili konstitutivne
jedna~ine ili geometrija promenili. Dimenzionisanje i prora~un se, dakle, uzajamno
uslovljavaju. Uobltajena praksa, meutim da se prora~un i dimenzionisanje striktno
4 5
. Jt\ ' "'1.
odvajaju. tini li se pritom velika gre~ka?
Ovo pitanje biti diskutovano posle pregleda danas uobl~ajenih postupaka
prora~na i dimenzionisanja betonskih konstrukcija.
2.2 Prora6un llnearno) teorljl elastl~nostl
Unearna teorija elasti~nosti pretpostavlja linearnu vezu izmee!u napona i deformacija
kao ~to prikazano na slici .
Slika
Jedini parametri koji stoga ulaze u prora~un su moduo elasti~nisti i koeficijent
poprea,e dilatacije v . Osnovni zadatak teorije elasti~nosti odree!ivanje napona i
deformacija u napregnutom telu ako su poznati oiik, dimenzije tela, materijal od koga
telo napravljeno te spoljne sile koje na njega deluju. Pretpostavlja se da telo nije
bllo napregnuto pre delovanja spoljnih sila, tj. da u njemu vladalo nulto stanje
napona. Ovaj zadatak teoretski jasno definisan sa modernim sredstvima se da
re!m bez proema. Postavlja se pak pitanje da li naponsko stanje koje na bazi
teorije elasti~nosti sra~unato zaista vlada na izvedenom objektu, ~ak i ako
optere6enje potpuno ta~no odree!eno.
Emst Melan na to pitanje dao odgovor ! 1908 godine [ 4]:
" ... zadatak odredivanja napona pretpostav1ja poznavanje zaostalih dilatacija
u datom trenutku. Kako one zavise od delovanja ranijih optere6enja potrebno
poznavati istorjju optere6enja. U praksj optere6enja nastupaju naj~esce
potpuno proizvoljno. Stoga naponsko stanje izazvano istim opterecenjem ne6e
biti isto ako ono usledi nakon sleda drugih optere6enja. Kako taj sled
potpuno proizvoljan, odredivanje stanja napona usled jednog datog
optere6enja nema nikakvog smisla."
Ukrakto re~no, stanje napona u jednoj izvedenoj gradevinskoj konstrukciji se ne
moze odrediti. Ova konstatacija doblja punu o~trinu kod betonskih konstrukcija gde
stanje napona u isprskalom betona sa sigurno~6u nije uporedivo sa elasti~nim
 relenjem. Sa ovog gledilta se dovodi u pitanje celokupna dosadalja praksa
prora~na gradevinskih konstrukcija. Mora se ipak ovom mestu re6i da uobl~ajei
metod prora~na nije pogrelan ili pak opasanl njegovo puno opravdanje se nalazi
u okvirima teorije plastiOnosti.

2.2.1 Koncept dozvoljenih napona

Dimenzionisanje dela konstrukticije na osnovu dozvoljenih napona se svodi

uporec.1ivanje sr~unatih. najats6e glavnih napona sa nekom vrednol6u dozvoljenih
napona koja dobljena na bazi opita i iskustva. OSNOVE TEORIJE PLASTICNOSTI

Premisa ovog koncepta vrlo stara poti~e jol od Navier-a [5]. Njegov stav da
se konstrukcija ima ra~nati na nivou radnih optere6enja i da hipoteti~an kolaps
kontrukcije nije od interesa za prakti~nog in!enjera se vrlo dugo odrfao. Smatralo
se da slgumost konstrukcije jnherentna ukoliko su usled radnog optere6enja
sra~unati naponi ispod odrec.1enog njvoa. Direktna posledjca ovakvog koncepta - da
globalni faktor sigumosti konstrukcije ostaje nepoznat.
3.1 Plastltna deformaclja
Za opjs mehani~kog l materijala se primenjujul u pomanjkanju razumevanja
mikromehani~kih procesal feomenoloiki modeli. Oni se izvode jz posmatranog
makromehani~kog ponalanja materijala tokom eksperimenta. U centru pafnje su

2.2.2 Dimenzionisanje "lomu" ( (

Cilj djmenzionjsanja "lomu'' postizanje propisanog globalnog faktora sigurnosti !,- /, 1

konstrukcije prema kolapsu. se posti!e tako lto se prora~un konstrukcije vrli

nivou granjooog optere6enja koje zapravo radno optere6enje uve6ano za faktor

sigumosti. Naprezanja koja se na taj na~jn prora~uaju se uporec.1uju sa uslovom

'1oma" za eton atljk. 1
1

1 te t
Termin "lom" u potpunostj neadekvatan jer asocira na primenu mehanike loma
etonske konstrukcije. Naprotjv sultinu takozvanog djmenzjonjsanja "lomu" treba
1

trafiti u okvirima teorije plasti~nosti. Uslov "loma" armiranog betonal na primer, pri
dvoosnom ili troosnom stanju napona ima sve osone uslova plasti~nosti i
pretpostavlja preraspodelu uticaja izmec.1u armature i betona pri dostizanju
maksimalne nosivosti.
Slika 4
pritom veze izmedu sila i pomeranja. tj. ve6 pomenute konstitutivne jedna~ne..
Na slici 4 su prikazana dva takva fenomenoloika modela, koja modeliraju ponalanje
materijala pri jednoosnom zatezanju. U modela epruveta se pri naponu 1,
po~nje da deformile bez pove6anja napona. Ovaj fenomen se naziva plastiooo
te~enje. Ukoliko se tokom te~enja epruveta rastereti (na slici duf crtkaste lir.!je) samo
jedan deo ukupne dilatacije ! 6 se povratiti dok ostatak predstavlja plasti~nu
dilataciju epruvete. Rad koji napon f, izvr!io na dilataciji ' prelazi u toplotu i
naziva se disipacioni rad.

Usvajaju6i ovakav model uz pretpostavku da plasti~na deformacija tj. duktilnost

neograni~ena mogu se izvesti grani~ne teoreme teorije plasti~nosti.

6 7

 3.2 ldeallzaciJa realnlh materljala

Ukoliko felimo da primenom teorije plastiooosti tj. primenom grani~nih teorema

dobljemo realne rezuttate stvarno pona!anje betona i armature mora bar. prii!no
odgovarati elasto-plasti~nom odnosno kruto-plasti~nom pondanju (slika 4). Valjanost
primene stati&e (donje) teoreme teorije plasti!nosti zavisi od odnosa izmeCJu
elasti1e dilatacije ~ i plasti~ne dilatacije '. Ukoliko potonja zan~ajno veca od
primena idealizacija materijala kruto(elasto)-plasti~nim pona!anjem opravdana,
samim tim i primena grani~nih teorema.
2 'lt'-]

------ .....__............__
6
,1-
) ) )
1500 ", - .... fpy
!llilr "ethodlw. Slika 6
1 ?JF818:jl

'
1000 1' prira d twd 3.3 Granl~ne teoreme teorlje plastl~nostl
!elik
' ___ _------ =
'\.
'~ ln!enjerska primena teorije plasti~nosti se svodi na primene grani~nih teorema teorije
plasti~nosti. Striktni dokaz ovih teorema dosta zametan. tako da 6 se ovde na
- - elasto -plastino
- - lcruto-p&osto jednom jednostavnom primeru samo pokazati Ata te teoreme iskazuju.

2 20
Jedanput stati~ki neodreCJena re!etka optereeena horizontalnom silom prema

Slika 5 ,
1. r ,L f/2 ,1.

Na slici 5 pokazano realno pondanje grafevinskih ~elika. ! se lako zapaziti

da elasti~na dilatacija neznatan deo ukupne dilatacije (bez oja~anja koje se obl~no s,,t, 6tA2=2 s2,t2 S.t

zanemaruje). Na slici 5 su prikazane idealizacije kruto(elasto)-plati~nim dijagramima ,: 2: : 2 6
za razlitite vrste oolika. 6(=2 s,
,- 3 =1
Pretpostavljeno kruto(elasto)-plastitno pona!anje betona mnogo gruja idealizacija
nego ito to slu~j sa oolikom. Na slici 6 prikazano tipitno pona!anje
betonskog uzorka (standardnog cilindra) pri pritisku za razli~ite ~rstoce betona.

Na slici 6 su prikazane idealizacije pona!anja betona uvofenjem takozvane efektivne

tvrstoee betona. Ova tvrstoca na !alost varira od opterecenja, vrste betona,
armature itd. Uprkos ovim te!koeama brojnim eksperimentima su odrefene granice
efektivnog faktora koji definisan kao odnos efektivne ~rstoce i ~rstoce cilindra Slika 7
pri opitu.
slici 7. Materijal od koga su napravljeni Atapovi elasto-plasti~n sa granicom
U daljem tekstu se vie nece obraeati pa!nja na ovaj proem, vec se uzeti da te~enja .
1
efektivna 6vrstoea poznata i Jednaka ratunskoj ~rstoci 87.

9
8

..
3.3.1 Elasto-plasti~no re~enje S1= (6y'2+5{f0)F 1.056F
9+2v'2+5.f5
Prvo 6 se provesti elasto-plasti~ni prora~un i odreditj ponaanje reetke do kolapsa.
S - (4{2-Sv'S)F -0.24F {7)
2
to ve6 u uvodu napomenuto jedna~ine ravnote!e jedna~ine kontinuiteta su 9+2v'2+5/5
uvek va!e6e te 6emo jh odmah formuljsati. S3 =- (2if0"+3{5)F -0.566F
9+2v'2+5/5
Jedna~ine ravnote!e dobljaju slede6i oik:
Horizontalno pomeranje ta~ke odredeno slede6im izrazom:
S/2.
1 S
L =: +_!_+F=O 6 =!... 8y'2+10{f0"-4/2 2.352]!_ (8}
2 15 (1} ,. 9+2/2+5{5
~ =: S + s,/2 + 2S =0 Prj silj od
~ 2 2 15
Jedaane kontinuiteta su slede6e: F= 9 + 2.f2+Sy'51.765 {9}
/5+2/10
6 ._.{g_-6 1!=6, ~tap S3 se plastifjkuje. Za dodatno optere6enje re~etka postaje stati~kj odredena
2 2

, , ,
11

(2)
6=-&2
. t U2
1 2
6,.-+6 -=-6
~ L ~
3
15 {5

Eliminacijom pomeranja 6 " 6 " dobljamo jedna~inu kompatjbllnosti jzmedu

pomeranja tapova:
' s.2

()

U ~ 10 fazj optere6enja sva tri ~ su elastj~na su konstitutivne jedna~ine:

1
S1 S2 S3
-l,=6, ~=62 l=6 (4)
&, &2 &

Uvode se krutosti ~apova: F

.-41 & .&t
l, =, ~ =2 l = -z=C (5)
Slika 8
Jedna~na kontinuiteta posle zamenjivanja izdu!enja tapova- sa jzrazima iz
konstitutivnih jedna~ina postaje: (slika 8}. Sila u ~tapu konstantna (~ se plastificira} li tretira se kao spoljne
optere6enje. Sile se tako mogu odrediti jz uslova ravnote!e:
!i_~_!.l__ S ~=0 (6)
2 2
2 1 3
I: =: -s,.{g_ __!_+F=O
Na taj na6in doblja se sistem od tri jedna~ine sa trj nepoznate ~jim reAavanjem 215 {10)
dobljamo izraze za sile u tapovima. Za izabrane popre~ne preseke tapova, date
1: v-o: s,i!+s2-~=0
na stici 7, ove sile su: 2 15
Sile u ~tapovima su:

11
10

1
 s1 =(F-_!_)J2 1.8815
{5 (11)

S2=--F
{5
'
Horizontalno pomeranje ~ ta~ke :

~ "=_!__[(2../2+ 1)F-_!_(3+2../2)] (12)

Pri sili
.[5 '
,
t-
0

v t
....

F=..f2+_j_,..1.8615 (13) Slika 10

{5
plastificira se i ~tap 1 i re~etka postaje mehanizam. Veza izmedu sile F pomeranja ~
se mofe izrazjtj pomocu dijagrama na slici 9. s1..f2 +S-1-+F=O
/
2 {5 (14)
/ /
F / / S1 12 +S3 _g_+S2 =0
/// t8615 2 {5
Sva tri ~tapa moraju zadovoljiti uslov plastj~nosti:
-2sS1 s2
-2sS2 s2 (15)
-1 sS3 s1
Smatrajuci silu u ~tapu S2 kao spoljnu silu mogu se odredjtj sile u ostala dva ~tapa
iz uslova ravnotefe:
/ 1..152 lt.SO r
/
0
t s1 =(2F-S.J
/ .. (16)
Slika 9
S3=-(F+S.Jf!

Vertikalno pomeranje tokom opterecenja prikazano na slici 1. Stavljajuci sukcesivno jzraze za sile 51 S3 u nejedna~jne (15) mogu se naci sva.
stati&i oguea re~enja za re~etku. Vrlo pregledno se ona mogu pokazati na
3.3.2 Stati~ki dozvoljena re~enja djjagramu ~ije su koordinate opterecenje F i stati~ki neodredena S2 {slika 11).

Za jedanput stati~ki neodredenu re~etku se moze naci beskona~no mnogo stati~ki
mogucih re~enja (naponskih polja). Za stati~ki neodrefenu veli~inu se f!10fe izabrati
ilo koja od sila S1 , S2 S3 lzabrana sila u ~tapu (na primer S2 ) mora zadovoljiti
uslov plasti~nosti za dati ~tap.
'L-
Svaka ta~ka u poligonu D predstavlja jedno moguce statj~ko re~enje za datu
re~etku prj datom opterecenju. Maksimalan teret kojj se na taj na~in moze sra~unatj
predstavljen ta~kom f tj. presekom pravih pretstavljenih jedna~inama:
.
F+S --=0

2
Sada mofemo napisati uslove ravnoteze: {5 (17)
2F-s2-..!.=o
.[2

12 13
:,
 F 3.3.3 inemati~ki dozvoljena re~enja

Pomeranjem .t~~ke su definisana mogu6a kinemati~ka re~enja ~. polje pomeranja

re~etke na sllcl.7. lzabr~ce se mehanizmi (polja pomeranja) sa jednim stepenom
1.8815 slobode. PostoJe samo trt takva kolapsna mehanizama pri kojima uvek jedan ~tap
ostaje elasti~an odnosno krut.

Jmehanizam

F

) )

Slika 11

Re~avanjem ovih dveju jedna~ina doblja se sila:

F=J2+_!_1.8615 (18)
mmehamam
{5
F
Ovako dobljeno grani~no optereeenje indenti~no onom koje dobljeno elasto- ,~
plasti~nom analizom u poglavtju 3.3.1. Sva ostaJa stati~ki dozvoljena re~enja, kao ~to
se vidi na dijagramu (Siika 11) daju samo donje granice grani~nog opterecenja. Ova
) '
konstatacija ekvivalentna sa stati~kom (donjom) teoremom teorije plasti~nosti koja
glasi: Slika 12

"0ptere6enje izvedeno iz stati~ki dozvoljenog stanja napona (naponskog polja)

koje svuda zadovolja uslov plasti~nosti nije vece od grani~nog optere6enja Pri pretpostavljenom mehanizmu na slici 12 ~tap 1 ostaje krut odnosno elasti~an
(kolapsnog optereeenja)." dok ostala dva vr~e slede6i rad pri nekom inkrementalnom pomeranju 6 :

Treba naglasiti da stati~ki dozvoljeno stanje napona ono stanje napona koje A 1=6~S2+6 S3 (19)
zadovoljava uslove ravnote!e i stati~ke grani~ne uslove. 2 110
Kako su sile u ~tapovima S2 i S3 poznate se ~tapovi plasti~no deformi~u rad tih
Da i se definisala upotreba pojma ''ve6e" ili "manje" za jedno generalisano sila se mo!e sra~unati: '
opterecenje koje se sastoji od vi~e pojedina~nih opterecenja pretpostavlja se da
ono definisano jednim parametrom (proporcionalna opterecenja). A 1=6i2"+6 (20)
v'fO
Rad opterecenja (spoljnih sila) se da lako odrediti:

14
15
 uzecemo istu re~etku kao i poglavlju 3.3 sa tim ~to cemo uvesti u drugi slu~aj
=6J!F (21) opterecenja u vidu vertikalne sile. TrcUe se, dakle sve komblnacije vertikalne
- 2 horizontalne sile koje vode plasti~nom kolapsu konstrukcije.
lzjedna~avanjem rada spoljnih i unutra~njih sila doblja se intezitet sile F:
Do interakcionog dijagrama ova dva opterecenja se u ovom slu~ju najlak~e dolazi
F=2+_.!.3.3416 (22) kinemati~kom metodom. Vec pokazana da za datu re~etku postoje tri mehanizma.
15
Pri pretpostavljenom mehanizmu na slici 12 ~ 2 ostaje krut. Analogno postupku
sprovedenom za prvi pretpostavljeni mehanizam doblja se intezitet sile F:

F=/2+_1_1.8614 (23)

.
I1 rwh:1Rza il
15
F F

~to jednako grani~nom teretu sra~unatom elasto-plasti~nom analizom. _...,..~

Za preostali mehanizam (slika 12) kada ~tap 3 ostaje krut doblja se sila F: ) )

F=1 +_.!. -3.1213 (24)

12
Sva ostala pomeranja ta~ke i izazvala plasti~nu deformaciju sva tri Atapa. Tako
dobljeni rad unutra~njih sila i i sigurno veci od ilo kojeg od tri prethodno
pretpostavljena mehanizma. Samim tim i i intezitet tako sra~unate sile F veci
nego za tri pretpostavljena mehanizma. Mofe se, dakle izvesti zaklju~ak da silaF
dobljena na bazi kinemati~ki dozvoljenih re~enja uvek veea od (u najboljem slu~aju
mmehantzcrn
jednaka) grani~nog (kolapsnog) opterecenja konstrukcije. Ovaj stav ekvivalentan F
kinemati~koj (gornjoj) teoremi teorije plasti~nosti koja glasi:
)
"Opterecenje koje u globalnoj ravnote:!i (princip virtuelnog rada) sa
kinemati~ki dozvoljenim pomeranjima nije manje od grani~nog (kolapsnog)
opterecenja...
Slika 13
3.4 lnterakclonl dljagraml - Generallsanl uslov plastl~nostl
lzjedna~avanjem rada spolja~njih i unutra~njih sila za mehanizam na slici 13 doblja
Za in:!enjersku praksu pitanje interakcije tj. zajedni~kog delovanja vi~e optereeenja se sledeea linerana veza izmedu horizontalne i vertikalne sile:
od izuzetne vafnosti. U okviru teorije elasti~nosti ovo se pitanje praktia,o ne
postavlja jer se naprezanja usled razli~itih opterecenja jednostavno superponiraju, i 3
-2--=0
F,. -F (25)
tako akumulirani naponi uporeduju sa dozvoljenim naponima. v 15
' Sli~an prora~un se mo:!e sprovesti za mehanizam na slici 13. Kako
Odrediti faktor sigurnosti teoriji plasti~nosti pretpostavlja prora~un svih komblnacija pretpostavljeno pomeranje horizontalno to se u izrazu ne pojavljuje ver1ikalna sila:
mogucih opterecenja. Ovakav prora~un i, naravno kod slo:!enih konstrukcija i vrlo
zametan, te se on naj~e~ce i ne sprovodi. Obl~no se komblnuju dva ili najvi~e tri F,.=/2+_1_ (26)
opterecenja ~ija se grani~na stanja prikazuju takozvanim interakcionim dijagramom. 15
Pri izboru tih merodavnih komblnacija inzenjer se rukovodi intuicijom i iskustvom.
~ tre6i merodavni mehanizam (v. sliku 13) kada ~tap 3 krut doblja se sledeci
- -' izraz:
Da i definisali pojam interakcionog dijagrama tj. generalisanog uslova plastia,osti

16 17
 6 !to prikazano na slici 14. Postavlja se pitanje da postojj neka veza izmedu
2FL+F -2--=0 (27)
11 {2 interakcjonog dijagrama vektora pomeranja ta&e . Posmatra se prava

Tri jednaane (25) - (27) zajedno sa odgovarujuCim izrazjma kada se pomeranja 6 2F"F -2-.!..= (28)
v {2
pretpostave u suprotnom smeru od prikazanih na sljci 13 defini!u interakciju SllaF"
i Fv. Ove jedna~ine se mogu grafi~ki prjkazati u oijku jnterakcionog dijagrama na i jedjni~ni vektor duz nje (tangecjjalni vektor):
slici 14.
i {-~;-fs} (29)

Mehanizam na slici 1 daje sledece odnose za jedini~no inkrementalno pomeranje:

8={-fs; ~} (30)

Lako pokazati da su vektori i 6 ortogonalni:

....
i
t6=-2+2=0 {31)
Ovo se naravno moze pokazati i za ostala dva mehanizma.

lnkrementalna plasti~na deformacija pri plastifikaciji sistema se moze stoga prikazati

na interakcionom dijagramu (generalisanom uslovu plasti~nosti) kao vektor
ortogonalan na uslov plastj~nosti.

Generalno govorecj veza izmedu uslova plasti~osti jnkrementalne plasti~ne

deformacije se zove zakon teoonja zapravo potrebna veza izmedu napona
deformacija (konstitutivne jedna~ine). Dobljenj zakon te~enje za ovaj jednostavnj
prjmer se naziva ortogonalnj zakon te~enja.

OrtogonaJnj zakon te~enja se pretpostavlja kod uslova plastj~nostj za ravno ili

prostorno stanje napona jer i ti uslovi plasti~nostj predstavljaju u krajnjoj konsekvenci
jnterakcjju komponenata tenzora napona. Treba istaci da se tu radj . hipotezj koja
se ne moze fizi~ki dokazati, mada su za neke materijale i tu postignuti neki zna~jni
rezultatj.

Druga vafna hipoteza vezana za uslov plasti~nosti pri dvoosnom ili troosnom

naponskom stanju koja se moze intuitivno opravdati na bazi dobljenog interakcionog

Slika 14
dijagrama njegova konveksnost. Na ovom mestu treba ~iti napomenuto da su
konveksnost uslova plasti~nosti ortogonalni zakon te~enja .potrebnj i dovoljnj
lnterakcioni djjagram oivi~ava zapravo konveksnu oast u kojoj su zadovoljene matemati~ki preduslovi egzistencije grani~nih teorema teorje plasti~osti.

nejednaane (15). Za komblnacije opterecenja F~a i Fv koje su unutar ove konveksne

oastj kolaps re!etke nece uslediti. Ukoljko se tokom opterecenja dostigne granica
3.5 Neke praktl~ne posledlce prlmene teoriJe plastl~nostl

ove oastj nastupa kolaps (formira se mehanjzam) re!etke.

3.5.1 Svojstveno stanje napona
Svakoj od pravih koje ograni~vaju oast korespondira jedan mehanizam loma kao
Svojstveno stanje napona se definj!e kao ono stanje napona koje vlada u

18
19

neoptere6enoj konstrukciji . u odsustvu zapreminskjh sjla stat~kih konturnih uslova. Ovaj zaklju~k se ~ini evidentnim i op!tevafecim. On se medutim, ne mofe dokazati
Naravno, ono moguce samo u stati~ki neodredenim sistemima. U primeru na slici u okvirima teorije elasti~nosti.
4 ono i ilo izazvano skracivanjem jednog od Atapova na primer usled temperature.
3.6 ln!en)erake metode
F
ITAI' 3 ~ 'U.STIIt8CU.8 U prethodnim poglavtjima su pokazane na jednom jednostavnom primeru grani~ne
; Q.25; Q.5 t teoreme teorije plasti~nosti. lzra~unato grani~o optere6enje koristeci stati~ku i
kinemati~ku teoremu. Dokaz nosjvosti vec izvedene konstrukcije se upravo na ovaj
na~jn izvodi. Pritom prednost ima kinemati~a metoda jer dovodi brfe do rezultata.
Tako odreeno kolapsno opterecenje medutim samo gornja granica stvarnog

,
/
/ / ~~""- grani~nog opterecenja. lnfenjer se pomafe jskustvom jntuicijom pri pretpostavljanju
iAI' t SE flt "- ......
/ / t.l;- t;-u 0.21 mehanizma loma, Ato sigurno nije jednostavno ako se feJj doblti zadovoljavajuce
reAenje.
".///
U opAtem slu~ju stanje napona pri primeni kinemati~ke metode poznato samo
2 6 8 10 12 u zonama gde dolazi do plastifikacije (gde stanje inkremenata dilatacija poznato).
Provera napona u delovima koju ostaju kruti elasti~ni nije moguca. Qvj nedostaci
zahtevaju stoga da se ponekad trafi i stati~ko reAenje da i se ta~nije odredila
Slika 15
nosivost nekih vafnih delova konstrukcije.

Na dijagramu (slika 15) prikazana veza izmedu sile F pomeranja 6, za razliata U slu~ju medutim da deo konstrukcije treba dimenzionistati za dato opterecenje, !to
svojstvena stanja napona pri kojima se varira sila s2 .
zna~ da se trafi armatura geometrija popre~og preseka, stati~ka metoda ima
po~etna
o~igledne prednosti. Pri pretpostavljenom stanju napona treba odrediti armaturu i
geometriju nosivih elemenata tako da ono uvek zadovoljava uslov plasti~nosti. Stoga
Sa slike 15 se vidi da svojstveno stanje napona ne uti~ na grani~no optere6enje.
za te potrebe zgodno preformulisati donju teoremu teorije plasti~nosti:
Mofe se dakle kon$tatovati da stanje svojstvenih napona pre opterecenja ne uti~e
na generalisani uslov te~enja (interakcioni dijagram). Ovaj stav jma dalekose~ne
"Dimenzionisati konstruktivni deo zna~i izabrati stati~ko polje tako da su
prakti~ne posledice: Sleganje oslonaca. temperaturne razlike, skupljanje, prethodno
jedna~ine ravnote~e 1stati~ki konturni uslovi zadovoljeni dimenzije i armatura
naprezanje itd. nema nikakvog uticaja na intezitet grani~nog opterecnja. Ovo naravno,
treba da budu tako izabrani da njihova ~rstoca veca ili jednaka naponima
podsetjmo se, striktno vafi samo u okviru teorije plasti~nosti. Sa slike 15 se naime
stati~og polja."
mofe videti da pri odredenim svojstvenim naponima potrebna velika deformacija
i samim tjm duktilnost elemenata za dostizanje grani~ne nosivosti reAetke. Ukoliko
Slede6i ovaj korolar stati~ke teoreme teorije plasti~nosti dimenzionisace se reAetka
materijal nije dovoljno duktilan da "odstrani" svojstvene napone plastffikacijom, strikno
sa slike 4 za silu F =2 .
govoreci grani~na nosivost se nece dostici (prevremeni lom). Upravo zog toga
odn~s elasti~ne i plasti~ne dilatacije od izuzetne vafnosti pri odre<.flvanju grani~e
nosivosti (v. poglavlje 3.2).
Predpostavimo da sila u !tapu 2 sila pritiska S2 =- 1 . Jedna~ine ravnote~e su
3.5.2 Oja~anje konstrukcije onda:

Druga v~r. posledica koja se mogla zapaziti pri izvodenju generalisanog uslova S1 ~+S3_!._=2
plasti~nosti da se oja~anjem pojedina~nih Atapova mofe samo poveeati grani~no 2 .f5 (32)
opterecenje. Pod oja~anjem se ovde podrazumev povecanje popre~nog preseka EV=O: S1:!! -1-s-.!. =0
ili izbor drugog materijala za vecom ~rstocom. U prikazanom primeru ovo 2. .f5
o~igledno jer se u slu~aja povecava rad unUtr Anjih sila. lnterakcioni dijagram
Sile u Atapovima se mogu dobiti reAavanjem ovih jedna~ina:
oja~ane kontrukcije sadrfi u sebl interakcioni djjagram prvobltne konstrukcije.

20 21
 , t f/2 ,
L. .7 Uslov plastl~nostl za beton 1 armaturu

Beton se pretpostavlja kao homogen, izotropan kruto(elasto)-plasti~n materijal. Za

uslov plasti~nosti betona se uzima modifikovani Mohr-Coutomb-ov uslov plasti~nosti.
s. s2 S
1=? 2:? =?

- 6tA:2
-fc
.. :-.:.

F=2
....._..........,._.;.....;._;,~'"""- '
Slika 16

s- 10 Stika 17
.2
(33)
S=:/!

Pritom se zanemaruje ~stoea betona na zatezanje (slika 17). Kako se ovaj tekst
isklju~ivo bavi betonom u ravnom stanju napona to cemo se ograni~iti na uslov
Potrebne veli~ine popre~nih preseka: plasti~nosti za ravno stanje napona. Matemati~ki se ovaj uslov moze izraziti sledeCim
nejedna~inama:
-~
1
10
(35)
2 ! (34)
2
3 =_!_ Kada se glavni naponi izraze preko komponenata :, ; i 't ~ uslov plastiroosti za
{5
beton d sledeci oik:
U svetlu stati&e teoreme teorije plasti~nosti primena teorije elasti~nosti tj. prora~un
stanja napona teoriji elasti~nosti doblja svoje obraztozenje. Naponsko potje
dobljeno teorijl elasti~nosti zadovoljava ustove ravnoteze i stati~ke konturne uslove
te se moze primeniti za dimenzionisanje konstrukcija. Ono ., to valja jednom
napomenuti samo jedno od mogucih stati~kih polja. Stoga se smistenost naj~ece
vrlo 1komplikovane elasti~ne analize dovodi u pitanje kada se do stati~ki dozvoljenog
naponskog potja moze mnogo jednoavnije doci.

Jasno da svako stati&o polje nije podjednako dobro sa gledi~ta upotreijivosti

konstrukcije. U nekim stu~jevima se dovqdi u pitanje izlozen koncept kada
U : - ; - -r::,
prostoru se ovaj uslov plasti~nosti moze predstaviti kao dve
elipti~ne kupe kao na slici 18.
noseci element dimenzionisan na bazi izabranog stati~kog polja tek pri velikoj
deformaciji dostize grani~nu nosivost (v. poglavlje 3.5.1 ). Ukoliko duktilnost tog
U armaturi se pretpostavlja da uvek vlada jednoosno naponsko stanje tako da se
elementa ograni~ena moze doci do prevremenog loma elementa. Ne postoji medutim
uslov plasti~nosti moze izraziti sledecim jedna~inama:
nikakav razlog uverenju da . elasti~no re~enje ovim kriterijima najkvalitetnije.

22 23

' '

-!
Slika 18
o"'f/:sy (37)
2:0
Veza izmedu betona i armature se pretpostavlja kao kruta tako da se naponi u
betonu armaturi mogu slobodno komblnovati. Shodno stati~koj teoremi teorjje
plasti~nosti beskona~no mali armjrano betonski element u kQme. vlada. da~o
naponsko stanje zadovoljava uslov plastj~nosti ukoljko se. mo~e naCi kom~1naC1J~
napona u betonu i armaturi koje svako ponaosob zadovoiJaVaJU uslov pl~ta~nosti.
Zblr napona u betonu i armaturj mora naravno biti jednak naponskom stanJu u kome
se nalazi beskona~no mali armirano betonskj element (uslov ravnote!e).
24
4 NAPONSA POLJA ZA JEDNOSTAVNE KONSTRUIVNE DELOVE
U ovom poglavlju 6 se razmatrati jednostavni konstruktivni elementi od armiranog
i prethodno napregnutog . betona primenom donje teoreme teorije plasti~nosti.
Pokuaee se pokriti bar deo proema vezanih za dimenzionisanje kojj se javljaju u
svakodnevnoj praksi. lzabrani su konstruktivni elementi koji su ili plo~e napregnute
u svojoj ravni se sastoje od vile plo~a od kojih svaka napregnuta samo u svojoj
ravni.
Plo~e napregnute u svojoj ravni su jedanput funkcionalno neodredeni nosa~i te se
za njlh pri datom optereeenju mo!e na~ vi~e ili preciznije beskona~no mnogo
naponskih polja. Na osnovu stati~ke teoreme teorije plastj~nosti svako se od tih polja
mo!e izabratj i na bazi njega izvr~iti djmenzionjsanje. Ovaj racionalan pristup, jako se
danas predstavlja kao ne~to kvalitativno novo, vu~e svoje korene ~ iz pro~log veka.
Model r~etke razvijen od Ritter-a [6] i Mrsch-a [7] njje nj~ta drugo do prikaz
rezultanti unutra~njjh sila (napona). Ona daje vrlo zornu sljku ravnote!e unutra~njjh
sila u nosecem elementu. Dalja razrada re~etkastih modela se mo!e naci u radovima
'
Schlaich-a dr. [8). Prva naponska polja bazirana na teorjjj plastj~nosti
konstruisao Drucker [9] te dalje razvijana od st~~ane vi~e autora (hiirljmann i dr. [10]
[11], Njelsen [12], Chen [13] itd.)
Konstruisanje naponskjh polja interaktivan proces koji zahteva uprkos svojoj
jednostavnosti veliku kolianu rada. Pritom taj proces usled velike slobode prj
konstruisanju re~enja teko kompjuterjzovati. Razvoj kompjuterske tehnike i to
prevashodno interaktivnih grafi~kih stanica, medutim i tu otvorio nove mogucnosti
tako da su nedavno razvijeni prvi kompjuterski programi ([14] i [15]) kojima
zna~jno olakiano konstruisanje naponskih polja.
4.1 Vlsoka greda (zldnl nosa6)
Data armirano betonska greda pravougaonog popre~nog preseka ~ su dimenzjje
optereeenje (na nivou loma) pokazanj na slicj 19.
lzabrani materjjal kojj se koristitj u svjm prjmerima u ovom tekstu:
- Beton 30, ra~unska ~rstoca far=20 Mpa
- eljk RA 400/500-2. ra~unska ~rstoca 1"=400
25
--
 1200 kN 1200 kN Ukoliko ~tapovima re~etke dodelimo dimenzije naponi se u njima daju lako odrediti.
Mi cemo pretpostaviti da u ~tapovima dostignuta ~rstoea betona na pritisak. te
po~to deijina grede data preostala ~irina ~tapova se mo!e sra~unati (slika 21).

tt
OOmm

]..

- r ,
800 97
.
3
fce
2lalamm
20020

Slika 19

Ra~unska /rsto6a betona na pritisak zavisi u mnogome od oiika betonskog

elementa. armature. tipa naponskog polja itd. Za primere u ovom tekstu uzeta radi

jednostavnosti ra~unska ~rstoea propisima 87.

Za dati jednostavni primer mo!e se intuitivno naslutiti tok' unutra~njih sila, koji
Slika 21

1200icN
-
kN ~
Konstrukcija naponskog polja u oiasti ~ora prikazana na slici 22. Treba uciOiti
diskontinuitet normalnih napona paralelnim sa stranama trougla. Uslovi ravnote!e su
naravno zadovoljeni. Zato se strane trougla ~esto zovu i linije diskontinuiteta.

~d'
~
',
--------~9~'-' __~~-------'- (
--
fce
1200kN 1200kN
.
Slika 20

prikazan modelom re~etke na slici 20. Formira se direktno oslanjanje izmedu

optereeenja i oslonca putem pritisn~og ~.

Slika 22
Re~etkasti model na slici 20 predstavlja rezultate unutra~njih sila na vrlo zoran na~in.
lpak, on nam ne daje informaciju ' naprezanju u betonu, jer mera naprezanja
jednog materijala, napon. Takvu nam informaciju mo!e dati samo naponsko polje. Treba napomenuti da su linije diskontinuiteta (strane
. -
trougla) uvek normalne na osu
~tapa ukoliko u zoni sa dvoosnim naponskim stanjem vlada izotropno stanje

26 27
 Dvoosno naponsko stanje se ne mofe tako jednostavno izra~unati kao kod polja na
slici 23. Ono se mofe odrediti grafi~ki i analiti~ki. Grafi~ki se stanje napona moze

,(,.
odrediti pomo6u Mohr-ovih krugova (slika 25).
;fl
jl~ ,4'
F'a Fa
) )
t

- O.Sfce

Slika 23
---- -- - -
G

Za ~vor postoje dva relenja u zavisnosti od konstruktivnog detalja. Na slici 23

prikazan detalj kada se predpostavlja da celokupna sila u armaturi ankerovana iza 1
oslonaca, recimo ankernim ~li~nim plo~ama. Sila u armaturi se transformile u
jednoosno naponsko polje pritiska tako da se iznad oslonca stvara izotropno
napo.n sko stanje kao kod ~ora .

Na slici 2 pokazana druga varijanta uno!enja sile u armaturu pomo6u napona

prijanjanja. Sila u armaturi raste duf cele duzine iznad oslonca. Razmotri6emo malo
podrobnije naposko polje kod ovog re!enja. Pretpostavimo da se armatura prostire
izvesnoj lirini d= 11 mm u vidu zategnutog jednoaksijalnog naponskog polja
Slika 25
(slika 24).

Uslovi ravnotefe zahtevaju jednakost normalnih napona upravnih na Jiniji

diskontinuiteta smi~u6ih napona sa strane linije diskontinuiteta (strane trougla).
i se naponi najlak!e odreuju kada se iz pola posmatranog Mohr-ovog kruga
povu~ prava upravna na liniju diskontinuiteta. Tako se dobljaju tri ta~ke , iC
kroz koje mora pro6i Mohr-ov krug dvoosnog stanja napona koje se trafi.

0.8fce Analiti~j se naponi u trouglu na slici 24 odreduju uz pomo6 vektorskog ra~una. Na

slici 26 trougao u kome vlada dvoosno naponsko stanje definisan sa tri vektora ii, G
. Jedinj,e normale na ove vektore obelefimo sa ;;.. , 7i2 i .

Uslovi ravnotefe na linijama diskontinuiteta se mogu napisati vektorski u slede6em

oiku:
Slika 24

'

28 29

 dolazi se kona~no do re~enja prikazanog na slici 23 . Sila u armaturi se uvodi
direktno smi~u6im naponima prijanjanja {slika 27) .

/
1

/
- /
--

..._. ......... ___... .-..- --.-
t t t +t t f t t t t + t
~

k 1
.....-- ...-- ...--
i ~ i t t ~ t ~ 1t t
....--~

!
.1
Slika 26

_. ~_.
: ., = 1 ""1 = 1 1 Slika 27

... 2 {38}
: ~=2""2= 1l Koriste6i prikazane detalje u ovom poglavlju konstruisana su tri naponska polja
_.

prikazana na slici 28.

-
: ~~s== 1l
_.
Potrebna stati~ka armatura za izra~unatu silu zatezanja:

Po!to ' . tenzor ove tri vektorske jedna~ine su zapravo ~est skalarnih jedna~ina. F=974 kN - 5025 - F 0 =982 kN {42)
k su sile 1 2 i 3 u ravnotefi tri od ovih ~est jedn~~ina su linearno zavisne Minimalni geometrijski procenat armiranja razdelnom armaturom propisima
te se gornji sistem jedna~ina mofe re~iti. Tako se doblja vektorski izraz za stanje 87 iznosi u pravca Pm~n=0.10% te se usvaja 08/25. Plan armature za dati nosa~
. napona
dat na slici 29.
, ff!}G- i2fi!
'=---- {39}
d(axll).f Treba zapaziti da armatura mora biti usidrena iza oslonca te zato greda na slici 19
pri ~emu su 1 ff!}G i /i takozvani dijadski ili otvoreni produkti dva vektora d produfena preko oslonca. U slu~ju da se koriste ankerne plo~e ili ukosnice greda
moze imati prvobitne dimenzije.
dejina grede.

Za na~ primer vektori su:

{40}
..
i tenzor napona :

' = [42.35 -4.7 ] {41}

-4.7 -11.53
Smanjivanjem ~irine jednoosnog naponskog polja koje predstavlja uticaj armature

30
31

.

1
,.......

1200kN 1200kN

18/250

'
1 '
\

\ \
\
2425
1200kN 1200kN
dui1na
sidrenja

ankerna p(ota

11 Slika 29

--1 .:..
lz izvedenog primera se mogu izvuci sledeci zaklju~ci:

1. Mada greda opterecenja velikom silom smicanja, uzengije nisu stati~ki

0.6fce neophodne.
1200kN
2. Sila u armaturi ne prati dijagram momenata. Naprotiv ona duf cele

fj-
du!ine optere6ena jednakom silom.

4.2 Unoienje alle u plo6u napregnutu u svo)oj ravnl (rasprostlranje slle)

Vrlo t se u praksi mora u jedan nosivi element uneti jako koncentrisano

optere6enje, kao na primer pri prethodnom naprezanju (ankerne glave). Kako
uobl~jeno da se pri dimenzionisanju samo posmatraju preseci i prese~ne sile to se
zone unoienja takvog opterecenja ne ra~unaju armatura se stavlja na osnovu nekih
empirijskih pravila.

~ 0.6fce [] Posmatrajmo l napregnutu u svojoj ravni sa koncentrisanim opterecenjem (slika

1200kN 1200kN
30). Tok unutra!njih sila se mofe intuitivno naslutiti ili na osnovu eksperimenta i
Slika 28 iskustva odrediti. On prikazan na slici 30 modelom re!etke. !to vec u uvodu
istaknuto takvih tokova unutra!njih sila i shodno tome modela re!etke ima

32 33
-
prvi ovo sk polje kostruisao za potrebe u mahaici tla. Stanje n u
tim trouglima usled simetrije lako odrediti. Napoi u preseku - kao !to se vidi
sa slike 31 se razlikuju od oih koje se za ovo naprezaje dobljaju elasti~om

'
aalizom, te 6 se i armatura razlikovati.

Deo aposkog polja slici 31 i to trouglovi U, 1 W se ~sto koristi kod

razlaganja kocetrisaog optere6enja u dva ili vi!e pravaca. U zavisnosti od
polozaja ta~ke (slika 31) se moze proizvoljno varirati i .dovesti do oblika na
slici 32.
-------

11111 1111811111 11111

,L
, Slika 30

beskona~o mnogo. Za izarani model sile u ~tapovima su odredee pqmo6u

Cremona-iog plana. Poput primera u pro~lom poglavlju ~tapovima re~etke se ) ) )
oodeljuju ~irine odreduju ~ zone.

Slika 32
IA

'
1

--+~, -
Dalja generalizacija daje polja slici 32 i 32. Potonje naponsko polje
kotit.ialo sk polje koje se aziva 1 lepezasto naponsko polje. Sva tri polja
se ~esto kao celia koriste pri kostruisaju slozenijih aponskih polja.

-
N
D

4------+-+--~
- " \ 2z1sincl

N
~
~~

Slika 31

Tako nastaje naponsko polje slici 31 sastavljeo od ~etiri trougla. Shield [16]

34
35
.....

4.3 Vlsoka greda optere~ena )ednako podeljenlm optere~en)em postoji skok u Airini kosnika (slika 35).

Visoka greda (slika 33) optereeena jednako podeljenlm optere6enjem na nivou

11
loma11

1500kN/m

-
8
1
i
? ?

, ,

J,S00 1.

, 200
-tt- (]

i202SkN
Slika 35
Slika 33 Proiem se zapravo svodi na onaj opisan u prolom poglavlju: koncetrisano
. optereenje (donja kraj kosnika) treba razmazati na vecu Airinu (gornji kraj kosnika) .
Analogno primeru visoke grede sa koncentrisanim optereeenjem mo!e se formirati U tom smislu se naponsko polje sa slike 31 mo!e direktno upotrebiti.
model reetke.

1 1
1

1303.1.

\
,-..-------,__~

1
/
.
".

1
1
1 1303.1.
f
1 [kN] 1 [kN]

Slika 34
Slika 36
Na slici 34 prikazan model reetke sa silama u tapovima. DodelujuCi tapovima
sirine zadane geometrijom optereeenja, naponsko polje se ne mo!e dovriti jer Na slici 36 prikazano ovako dobljeno polje zajedno sa rezuttantama tog polja u vidu
reetke. Da desnoj polovini grede su prikazani i sra~unati naponi u trouglovima koji
36
37
-
u~njavaju naponsko polje. 4.4 Vltka greda 1 preseka opterecena koncentrlsanom sllom

Ovako polje me~utim ima jedan tefak nedostatak jer zahteva armaturu u gornjem
delu nosa!Ito sigurno nerealno. Proiem se stoga da retiti koril6enjem detalja
sa sllke 32. Tako se dobija konaooo relenje na slici 37.
Greda na slici 38 optere6enja koncentrisanim silama. k visina grede ista kao
kod visoke grede na slici 19 raspon ve6i to se pritisnuta povrlina popr&OOog
preseka mora poveeati. se mo:!e u~inm uvodenjem plo~ t;. formiranjem
preseka. k sila u pritisnutoj zoni jednaka sili u armaturi, plota se uvodl 1 u
zategnutoj zoni kako bi se ona bez proiema ugradila.

IOOOkN OIOkN

Pretpostavlja se da rezultante napona u gomjoj i donjoj ploi deluju u sredini ploe&

(ravno stanje napona). Tako se greda mo:!e podeliti u .tri ploe& napregnute u svojoj
ravni.

4.4.1 Rebro

Prvo 6 se konstruisati naponsko polje za rebro. Naponsko -polje za rebro ovog

nosa~ se mofe konstruisati potpuno analogno visokoj gredi napadnutoj
koncetrisanim silama. Striktno sa gledilta teorije plastinostl tako konstruisano polje
i trebalo da daje donju granicu grani~nog optere6enja. Eksperimenti su me(futim
pokazali da za izvesne vitkosti grede armirane na osnovu ovakvog rehnja (to znaei
bez uzengija) imaju daleko ni:!u nosivost. Razlog ovde le:!i sa sigurnol6u u
nedovoljnoj duktilnosti betona.

Ukoliko se me~utim ugrade uzengije 1tako pove6a ne samo nosivost ve6 i duktilnc:>st
plasti~na relenja daje odli~ne rezultate.

39
38
 .....--- -- -- --.- - - -
-
1
1
1 m ~{38'
1
1
1 (t]
1 1151
1
-- t20 )

1
1
-
...
1 -.~ ..
/
1
1
( ] []

2812.S
t )

-
1 r-
t 1.25
'f
[1tla]
Slika 39

Polj~ sa uzegijama se mofe prikazati kao komblnacija tri stati&a sistema koja smo
ve6 obratftvali u pro~lim primerima (slika 39}. Razlika samo u tome to krak sila
ostaje uvek konstanta jer se pretpostavlja da se sita pritiska sukcesivno uvodi u
plo~u.

Gotovo aponsko polje prikazao slici 40 zajedo sa rezultantama u vidu

[kN]
modela re~etke (slika 40}. Nagib dijagoala re~etke proizvoljno izabran. Njegovim
smanjivajem se smajuje potreba broj uzegija brfe unosi sila u podumu
armaturu.

Alterativo naponsko polje takot1e prikazao slici 4 uz kori~ooje lepezastih

naposkih polja. ..." d)

Slika 40

40 41

'
4.4.2 Gomja piOO& Ugao rasprostiranja se mofe slobodno irati. U ovom konkretnom slu~ju izabran
ugao od g (tan =0.8) . Uz pomo6 armature se ovo polje pod uglom od 39
Polto tormlrano naponsko polje za rebro te su poznate sile smicanja koje se ponovo rotira u polje koje paralelno sa osom nosa~. Armatura deluje duf linije
prenose sa rera na piOOu mofe se pristupiti konstruisanju naponskog polja za . Osnova pri celoj ovoj konstrukciji raspodela napona u sredini nosa~ koja se
gornju piOOu. Na slici 41 prikazano Airenje tih sila u gornjoj ploo. prethodno usvaja.
fut
r
fe.n 4.4.3 Donja l
1 11
~
Rasprostiranje smi~u6ih sila u donjoj plo~i u potpunosti analogno rasprostiranju
u gornjoj ploo. lzabran isti ugao tako da i podeona armatura jednaka (slika
42).Podufna armatura se dimenzionife na bazi rezultanti naponskog polja ~. sila u
- !tapovima modela re!etke i mora biti ankerovana iza linije .

--------781.21
. . - - - - - - - - - - Ul

[11]

Slika 41

t '" f.

'
111 111
~

17.0

..
.....- - - 11.10
17.0
----~~------~~
[ ]
..... -!-
,,.

Slika 42

42 43
-
4.5 Greda aandu~astog preseka optere~ana torzlonlm momentom 4.5.1 Dijafragme

U praksi su retki gredni elementi optere6eni ~istom torzijom. Naj~ee torzija Posmatra se djjafragma iznad oslonca na slici 43. Po!to se nosa~ tretira kao
komblnovana sa savijanjem. Uprkos tome ovde za primer uzeta greda optere6ena sistem plo~ napregnutih u svojoj ravnj zanemarj6e se deijina pojedinih plo~, tako
~jstom torzijom kako i se razjasnio tok unutrdnjih sila u sadu~om nosau usled da oslona~ka sila deluje koncetrisano u presek srednje linije dijafragme i srednje
ovog optereeenja. linije zidova sanduka.

Konstantan !Ok smicanja se uvodi u sanduk tako !to se polovina torzionog momenta
uvodi pomo6u dijafragme u gornju donju plo~u kao spreg sila. Naponsko polje koje

150
-
~ prenosi polovinu torzionog momenta u gornju donju plo~u prjkazano na slici 44.

-,
o.as 800 Jlli..

-
_ 1
/ 0.15 . m 880

.,";'
~
~/
L ~/~
ar 1200kN

t -
/~
~/

3000 3000 3000 ~/

~
8
1200kN 1'~

-
//
1.-/

850 , 810

L,~t: SOOL l Slika 44

'r ~ 1200kN
Na istoj sljci su prjkazani naponj u betonu i armaturj odvojeno. Treba uo~iti da uprkos
tome !to u plo~i vlada stanje ~jstog smicanja jednoaksijalno polje napona u betonu
1200kN nije pod uglom od 45 po!to mehani~kj procenti armjranja u horizontalnom i
Slika 43 vertikalnom pravcu nisu jednakj.

Na sJjci 43 prikazana greda sandu~stog popre~og preseka optereeena sa dva
sprega sila (torzioni momenat) . lzborom oslonaca i optereeanja se koncentrisane sile
wode direktno u rebra da i se izbeglo savjjanje gornje donje plo~. lznad oslonaca
na mestu delovanja koncentrjsanjh sjla su postavljene dijafragme koje omogu6uju
ravnomemo uno!enje torzionog momenta u popre~nj presek.
Kod uvodenja koncentrjsanjh sjla u sredjnj raspona djjafragma vr!i jednaku ulogu kao
i iznad oslonca. Naponsko polje za ovu dijafragmu samo rotirano za 180 .
4.5.2 Rebra plo~e
Posmatraju se rebra plo~e jsmedu dve djjafragme. Sve ~etiri plo~ su napregnute

na ~isto smjcanje. U zavisnosti od izbora popre~ne podu!ne armature menja se

Da se konstruisalo naponsko polje nosa~ 6 se razfo!iti u sistem plo~a
napregnutih u svojoj ravni. Razmatra6e se zasebno uloga dijafragmi te zidova
sandu~tog nosa~a.
nagjb jednoosno naponsko polje pritiska u betonu.
Za rebra (slika 45) jzabrano naponsko polje u betonu pod uglom od 45 tako da
armatura u rebr jednaka u pravca. Na slici 45 su prjkazane rezultante
naponskog polja.

44
45
 4.7 Uglovl ramova

Mozda se najveci zna~j i prednost primene stati{:ke teoreme teorije plasti{:nosti u

tome ~to omogi6ava unificiran koncept dimenzionjsanje za sve delove konstrukcije.
Da dosada~nja praksa ne zadovoljava ovaj neophodni uslov svedoci slede6a opaska
Schlajch-a [ 17]:

"Neke delove konstrukcjje oiikujemo sa ~k preteranom brizljivo~6u, za druge

primenjujemo nejasna pravila ili jskustvo. Svi delovi konstrukcije su medutim
od priiizne va!nosti. Zato nam treba jedinstveni koncept koji vaZi z
protivure{:nosti za sve delove i tjpove konstrukcjja."

Bezmalo svakj diskontinujtet u jednoj konstrukcjji (ugaoni ramovi, promena popretnog

preseka, otvorj i sl.) predstavlja skoro nepremostiv proiem koji se ili zanemaruje ili
re~ava uz pomo6 nekih iskustvenih pravila. Neka nedavna istra!ivanja su pokazala
da oko 90% svih ~teta prouzrokovano manjkavjm oijkovanjem ovih diskontinuiteta.
Slika 47 U ovom poglavlju 6emo se pozabaviti uglovima ramova kao primeru ovakvih detalja.
Re~enja koja iti ponudena za uglove ramova se mogu uz male modifikacije
primenjtj za druge pomenute slutajeve.
{47)
4.7.1 Ugao rama; pritjsak na intradosu

tok smjcanja: Posmatra se ugao rama na sljcj 48 napadnut momentom savjjanja.

V= (48)
2
u zavjsnosti od izabranog ugla jednoosnog naponskog polja u betonu naponi koje
i
....
mora primiti armatura duznom metru su:

' .=v tan~ .= - tan~
~ 8 2 8 ~~

fJIOd.1=v oot~ ,= 20 oot~ 1 , ,

t.JIO 1.

Slitna razmi~ljanja se prjmenjuju kod djmenzionisanj~ punog preseka. ~atj nosat

punog popre{:nog preseka se zamenjuje sandu~sttm nosatem ..sa ttm ~to se
deijina plota proizvoljno blra. Pri armiranju se naravno mora vod1t1 r~tun~ ~ ~
armatura nalazi u centru izabrane deijine. Moze se takode do~~att egztstenci}
optimalne deijine koja daje maksimalnu nosivost nosata na torztont morenat.

Sljka 48

Pritisnuta zona izabrana tako da u njoj 6vrsto6a betona na pritisak iskori~6ena.

49
48
 Na pritisnutoj strani ugla vlada stoga izotropno stanje napona (slika 49) 1 2 f na $1ici 51.

'720
"'
' '"'~~
' 'r----'12---
---
0.51

t17
21
+ - ~ ,...1
1 --20
1
[] 1 (kN)
1 [kN)
-
20 []
Q) )

Slika 49
Slika 51
Rezultante naponskog polja su prikazane na slici 49.
U naponskom polju su kori!cena lepezasta naponska polja. Naponi u tim poljima sU
samo kvalitativno odredeni o<3igledno da su oni mnogo nizi od napona u
pritisnutom uglu rama.

..... fl/1!50 ,.lf.?L ~

:

,
...
/
1

Slika 50
. '
11200
Sli<3na procedura se moze primeniti ako su grede nejednake visine kao na slici 50.
Nagib dijagonalnog polja, medutim i kod ovakvog odnosa visina i suvi!e strm.
Eksperimenti su pokazali da za uspostavljane ovakvog polja duktilnost betona nije
dovoljr:'\a. Zato se ovde predlafe jedno povoljnije reenje uz kori!cenje uzengija.
!

Slika 52
/'>

Odgovarajuce naponsko polje sa rezultantama u vidu modela reetke prikazano

Na slici 52 prikazan plan armature dobljen na bazi konstruisanog naponskog polja.

50 51
4.7.2 Ugao rama; pritisak ekstradoru
Opiti su pokazali da se dimenzionisanju ugla napadnutog pozitivnim momentom mora
posvetiti veea pa!nja nego !to to slu~j kada opterecen negativnim momentom.
Devijacija pritisnutog naponskog polja za 90 nije jednostavna prevashodno zbog
nedostatka prostora.
Jedn~a~sijalno naponsko polje pritiska se tu skrece pomocu ankernih plo~. Ovaj
detaiJ I . bez pr~iema !to su opiti pokazali. Naime, u vrlom ranom stadijumu
opterecenja d~laz1 do_ _otpdanj~ celog . loka izn~d pritisnutog jednoaksijalnog
naponskog poiJa na sl1c1 53. lst1na u naJveeem broJu slu~ja (mehani~i procenat
armir~nja m~nji od .~) ! dostignuta plasti~na nosivost (plastifikacija armature). u
slu~aJu da mehan1~k1 procenat armiranja veci od 0.5 dolazilo redovno do
prevremenog krtog loma.

---------
Re!e~j~ ovog proem~ treba tra!iti u utezanju uzengijama celokupne zone ugla
-.-20 rama 1t1me poveca dukt1lnost celokupnog detalja. Na slici 54 pokazano naponsko
720
4"/ polje za ovaj detalj uz kori!cenje uzengija. Opiti su pokazali da ovako oikovan ugao
dostize plasti~nu nosivost bez proema (otpadanja delova betona, iirokih prslina
/ itd.). Na slici 54 su prikazane rezuftante ovog naponskog polja kao model re!etke.
120
4.8 Zldna platna
1
1
1 IA
[2] 1 [kN]
~ 1 kN

~~ ~ V&OOm
3)
-
'

.~- - - -
",'\
1 --=.:.....
------==--~- ~ . ~ :::::;:;; -=::;:"' - ~

Slika 53 ""-:s20
'\ 20,... 1-
\
'\R
'\ D)

' \
\,

-=--10
------
~\

'\
720 - -- - --- - --
. -
"
-- ... ~ .. ~------ f - - - ...

l
1
1
,l
[] [kN] iA

Slika 55

Uobl~ajena praksa da se zidna platna dimenzioniiu na osnovu gotovih obrazaca

Slika 54 koji su izvedeni upro~cavanjem nekih gotovih elasti~nih re~enja. Primenjivost ovakvih
obrazaca tj. provera da li su njegove pretpostavke (oslonci, opterecenje itd.) u skladu
naDednostavnije re~enje se namece naponsko polje prikazano na slici 53. sa datim problemom se retko dovodi u pitanje. Posledica ovakve prakse da ~ak
ni uslovi ravnoteze nisu korektno zadovoljeni. Situacija nije mnogo bolja ni kada se
sprovede korektna elasti~na analiza recimo kona~nim elementima. Tako dobijeno
52
53
sk polje istia u ravotefi ali dimezioisanje osovu g zameta
posao. Strikto govoreci zahteva armaturu u pravcu glavih n zatezaja. soo lsoo
Ne treba posebno isticati da postavljaje takve armature te!ko izvodljivo. lstia
! ~
d!i propisi dozvoljavaju da se takva armatura zameni ortogonalom mrefom ali
---- .. - -
',
to vec postupak koji se mofe opravdati samo teorijom plasti~osti. '!'.

'
1.2e.l.
Broji opiti su me~utim pokazali da se uz pomoc razumih aponskih polja ovi 1
',,
',122/.

,
elemeti mogu racioalo oiikovati, i da se mane dosada!nje prakse mogu izeci. ,
1 '
-
~.,
r--..
....
u poglavlju 4.1 vec obra~eno d zidno platno kao visoka greda. Ovde eemo
se pozabaviti zidovima u zgradarstvu iji zadatak da pored vertikalnog tereta prime
'N\
'N
~~
i horizotalne sile usled zemljotresa, vetra itd. ipino re!erjje za ove osive elemente 1 ~

' '\
'
pokazacemo jedom primeru (slika 55). 1 ~
N
(kN]
\
Kako rezultata vertikalog i horizotalog opterecenja R izlazi v zida to \
vertikala armatura hd. Za aponsko polje slici 56 vertikalna armatura 61.8.1 2018\
\
izvedea u obliku uzengija duf celog nosaa.
\
- - - - - \
. - -

--...:::::::::::::::::::::::.:uiJar:ma~tu:::;;;;:=][i [
\181.3
kN

Slika 57

i se polovia horizotale sile prevela levu poloviu s~. Ovo se moze lepo
videti modelu re!etke prikazaom 11 slici 57. Sila u ovoj armaturi duzii
s prikazana u vidu dijagrama na slici 56. Naponsko polje slici 56 treba
smatrati u smislu d teoreme teorije plastiosti samo kao d moguce stati~ko
!. Za ovo isto ! moguce kostruisati razli~ita, bolja r! uz

+ kori!cenje lepezastih naposkih polja.

111
t
1.71
[]

___,_ - - - - - -
L 6()D L
t ,

Slika 56

Treba zapaziti da horizontala armatura neophoda na gorjoj ivici nosaat kako

55
54
 1

LITERATURA
5 ZAVRANE NAPOMENE

Ovim tekstom u~njen poku!aj da se danas sve aktuelniji prora~un armirano [1] . Le Seur, F. Jacquier, R. . Bo!kovic: Parer di tre mattematici sopra i danni,
etonskih i prethodno napregnutih konstrukcija stati~koj teoremi terije plasti~nosti che si sono trovati nella cupola di S. Pietro sul fine dell'anno 1742, Roma, 1742.
prii!i u. nekim normama [18] ovakav prora~un postao obavezan za
[2] . v. Musschenbroeck: Physicae experimentales et gomtricae dissertationes,
in!enjere u praksi. lstina naponskim poljima se joi uvek koriste samo odabrane
grupe infenjera. Razlog tome najverovatnije ograni~eno znanje teorije plasti~nosti Leiden, 1729.
kod in!enjera u praksi, te otpor takozvanog elasti~nog na~ina razmiiljanja. Osnovni
(] G. Poleni: Memorie istoriche della gran cupola del Tempio Vaticano, Padova,
proiem predstavlja pluralizam re!enja koje dozvoljova stati~ka teorema. Medutim
1748.
promenom nastavnih programa i uvodenjem novih normi se ova situacija sigurno
ubrzo promeniti. (4] Ernst Melan: Der Spannungszustand eines Mises-Henkyschen Kontinuums i
veranderlichen Belastung, Sitz. der Akad. Wiss. t. lla, 147 (1938), strana 7- 87.
Mora se ipak istaCi da se primenom teorije plasti~nosti ne re!avaju svi proiemi
prora6una etonskih konstrukcija. Teorija plasti~nosti samo model ili jednostavnije [5] . L Navier: Resume des lQons sur l'application de / mecanique, .
re6eno alat kojim se fizi~ki fenomeni daju lepo ra~unski obuhvatiti. Vec su ranije izdanje, Paris: Dunod 1864.
napomenuti slu~evi gde stati~ka teorema teorije plasti~nosti samo uslovno
primenjiva. U tim slu~jevima in!enjer se mora rukovoditi iskustvom kao i nekim [6] W. Ritter: Die auweise Henneique, Schweizerische Bauzeitung 17, 41 - 43,
drugim modelima prora~una (teorija elasti~nosti, mehanika loma itd.) i konstruktivnim 49-52, 59-61 , 1899.
merama poolj!ati duktilnost. Ovo tim pre !to se krti, nenajvljeni lom mora svaku
cenu lzeCi. Kvalitetni objekat mora, to ~ak danas i norme zahtevaju, imati veliki
[7] . Mrsch: Die Eisenbtonau - Seine Theorie und Anwendung, Verlag von
Konrad Wrtwer, Stuttgart, 1920 i 1922.
kapa~et deformacije bez gubltka ~rstoce. Samim tim primena teorije plasti~nosti
neizbe!na.
(8] . Schlaich, D. Weischede: Ein praktisches Verfahren zum methodischen
ss und Konstruieren im Stah/etonau, Comite Euro-lnternational du Beton
(), Bulletin d'lnformation No. 150, Prais 1982.

[9] D. . Drucker: Structural Concrete and the Thorems of limlt Ana/ysis,

lnternationale Vereinigung fuer Bruecken und Hochbau (IVBH), Zurich, Abhandkungen
21, 49-59, 1961.

(10] . hurlimann, . Marti, . Pralong, . Ritz, . Zimmerli: Anwendung der

auf Stah/eton, lnstitut tar Baustatik und Konstruktion,
Plastizitatsthorie Zurich,
Kurs za infenjere iz prakse, April 1983.

[11] . Muttoni, . Schwartz, . hurlimann: Design and Detailing of Reinforced

Concrte Structurs Using Stress Fi/ds, Lecture Notes, Swiss Federal lnstitute of
Technology, Zurich, 1989.

56 57
[12] . . Nielsen: UmitAna/ysis and rt Plasticity, Prentice-Hall, Englewood
Cliffs, New Jersey, 1984.

[13] W. F. Chen: Umit Ana/ysis and Soil Plasticity, Elsevier Scientific Puiishing
Company, Amsterdam, Oxford, New York, 1975.

(14] .Schlaich: Computruntrsttzt Bmssung von Stah/tonschin mit

Fachwrkmodlln, lzve!taj Br. 1, Professur fOr lnformatik Zurich, 1989.

[15] .Hajdin: Computruntrsttzt Brchnung von Stah/tonschin mit

Spannungsfldm, lnstitut fOr Baustatik und Konstruktion, lzve~taj 175, 1990.

[16] . . Shield: Strss and vlocity fields in soil mchanics, . Math. Physics,
33(2), strana 144-156, 1954.

[17] . Schlaich: ss und Konstruirn mit Stwrkmodlln, DAfSt

Kolloquium 23-24 Februar 1987, lnstitut fOr Massivbau der Universitat Stuttgart.

[18] Schweizerischer lngenieur- und Architekten- Verein (SIA): Norm SIA 162
8etonauten",Ausgabe 1989, Zurich.
11

58