Sesija 6

OD NC MAINA ALATKI I AUTOMATSKIH FLEKSIBILNIH TEHNOLOKIH SISTEMA

DO RAUNAROM INTEGRISANE PROIZVODNJE, AUTOMATSKIH FABRIKA I
VIRTUELNE PROIZVODNJE

FROM NC MACHINE TOOLS AND AUTOMATIC FLEXIBLE TECHNOLOGICAL

SYSTEMS TO THE COMPUTER INTEGRATED MANUFACTURING, AUTOMATIC
FACTORIES AND VIRTUAL MANUFACTURING
Ratko Gatalo1, Milan Zeljkovi, Janko Hodoli, Ljubomir Borojev, Slobodan Navalui
Fakultet tehnikih nauka, Institut za proizvodno mainstvo Novi Sad, V. Peria Valtera 2

Sadraj: U radu se polazi od razvoja maina alatki sa numerikim upravljanjem (NU-NC) odnosno sa
kompjuterizovanim numerikim upravljanjem (KNU-CNC) koje su bile generator fleksibilne automatizacije
u podruju proizvodnog mainstva. Sa druge strane njihov razvoj je svestrano uticao i inicirao razvoj
sistema za automatizovano projektovanje proizvoda, projektovanje tehnolokog procesa, kontrole kvaliteta, i
dao izuzetan doprinos kompleksnoj raunarskoj integraciji proizvodnje (CIM). Paralelni razvoj raunarske
tehnike, informacionih i komunikacionih tehnologija stvorili su uslove i za sasvim nove prilaze i ostvarenja u
svim segmentima raunarom integrisane proizvodnje. Za te prilaze danas se koriste izrazi virtualna realnost,
virtualni proizvod i sl.

Abstract: The paper starts with the machine tools with numerical control (NU-NC), more exactly
computer numerical control (KNU-CNC) development, which has been generator of the flexible automation
in the production engineering field. In the other hand theirs development is versatile influenced and
initiatived on the systems for automated product design development, technological process projecting,
quality control and exceptionally contributed to the complex computer integrated manufacturing (CIM).
Parallel development of computer technique, information and communication technologies creates a
conditions and new approaches and achievements in all computer integration manufacturing segments. For
these approaches the terms as virtual reality, virtual product and etc. are using today.

1.0 UVOD - POLAZNA RAZMILJANJA
Proizvodno mainstvo i proizvodne tehnologije odavno
predstavljaju vrlo zahvalno podruje za primenu najnovijih
dostignua iz podruja informacionih tehnologija. Poznato je
da je npr. mikroprocesor meu prvim primenama doiveo
svoju primenu upravo kod numeriki upravljanih (NC)
maina alatki.
Kroz razvoj maina alatki sa kompjuterizovanim
numerikim upravljanjem poslednjih deset godina, sa jedne
strane, razvoj personalnih raunara i njihove softverske
podrke sa druge strane, uz razvoj savremenih
komunikacionih sistema i tehnika stvoreni su uslovi da
budua proizvodnja skoro uopte nee liiti na dananju a
pogotovo ne na onu od pre dvadesetak godina.
Uz primenu raunara danas se izvodi projektovanje
proizvoda (CAD), inenjerski prorauni i analize (CAE),
projektovanje tehnolokog procesa (CAPP), programiranje
rada NC maina (SAP) i planiranje i praenje, procesa
proizvodnje (PPS).
Sa druge strane, uz predhodno, automatizovana
proizvodnja bazirana na numerikim, kompjuterskim i
adaptivnom upravljanju (CAM) i kontrola kvaliteta takoe
bazirana na numerikom upravljanju i kompjuterskoj obradi
(CAQ) predstavljaju osnovu za proizvodno - informacione
integracije, koje se nisu mogle ni zamisliti pre 15-naestak
godina. Virtualna proizvodnja danas je ve stvarnost.
U radu se pokuava globalno obraditi napred navedena
problematika, a detaljnije se daje naglasak na raunarom
integrisanu proizvodnju (CIM) i sutinu pojma virualne
proizvodnje.
Nedavno je prvi autor ovog rada iniciran da se priseti
odreenih svojih razmiljanja od pre skoro 20. godina.
Priseanje je izazvao gospodin Dejan Ristanovi, urednik
uglednog asopisa PC PRESS svojim uvodnim komentarom
pod imenom MILENIUM2 u kojem izmeu ostalog
komentarie prognoze Ser Artura Klarka o moguim
dogaanjima do 2100. godine. Originalni tekst predvianja -
prognoza nisu nam bile dostupne pa ih navodimo u izvornoj
formi iz navedenog uvodnog komentara.
Naime ser Artur Klark predvia direktnu vezu mozga i
raunara do 2025. godine.
U vezi sa predhodnim predvianjima ini se
interesantnim da se ovde podsetimo na razmiljanja iz rada
R. Gatala tada jo relativno mladog istraivaa koji je u
uvodnom referatu za XVI savetovanje proizvodnog
mainstva (zbornik radova) odranog u Mostaru 1982.
godine pokuao da u okviru poglavlja 2.5.2 (str. 310)
predvidi razvoj NU maina i NU sistema. Ta predvianja u
nastavku prenosimo u potpunosti.
Presek dosadanjeg stanja i tendencija razvoja NU mainama
alatkama u blioj budunosti, ukazali su na inzvanredne
mogunosti NU na planu povienja kvaliteta, proizvodnosti i
ekonominosti u metalopreraivakoj industriji, pri emu je sigurno
da u daljoj budunosti treba oekivati dalji razvoj i svih danas
poznatih tehnika i tehnologija na kojima bazira razvoj industrije
maina alatki i industrije prerade metala. To e svakako dovesti i do
mnogih reenja koja se u ovom trenutku teko mogu i predpostaviti.
Preputajui se razmiljanju samo na osnovu dosadanjih
saznanja o pokuajima da se u automatski integralni sistem
fleksibilnog tehnolokog sistema po ON-LINE principu ukljui i
sistem kompletnog automatskog projektovanja tehnolokog

1
Autor je i profesor na Mainskom fakultetu u S. Sarajevu
2
PC PRESS, #63, januar 2001 (str. 10,12)
 Sesija 6

procesa, nije teko zamisliti da sledea faza u ON-LINE mogu da doprinesu i shvatanju da nas u bliskoj budunosti
povezivanju bude i automatsko projektovanje delova, sklopova itd. oekuje buran razvoj koji e prevazii i najoptimistikija
u ceo sistem. predvianja.
A to onda u tom razmiljanju ne bismo ili i dalje. Video-
tastaturno komuniciranje izmeu oveka i raunara prihvatljivo je
jer smo ve navikli na njega, pa zato ne bi bilo ostvareno i na bazi
2.0 RAZVOJ NC MAINA ALATKI,
interaktivne sprege. Video-memorija raunara ili ak misao- AUTOMATSKIH TEHNOLOKIH SISTEMA I
memorija raunara. Tako bi doli do potpuno automatizovanih MAINA ALATKI NA BAZI NOVIH KONCEPCIJA
fabrika u kojima se uloga oveka svodi iskljuivo na misaono Prve generacije NC maina alatki iz pedesetih i
komuniciranje sa proizvodnim pogonom - sistemom u kojem nema ezdesetih godina, te sloenijih sistema na bazi NC
oveka, a moni raunarski sistem obezbeuje: projektovanje upravljanja iz sedamdesetih godina (DNU-FTS) bazirale su
proizvoda, projektovanje tehnolokog procesa, upravljanje na klasinoj oienoj elektronici. Uvoenjem
celokupnim tehnolokim sistemom uz kompletnu pripremu svih mikroprocesorske tehnike i tehnologije odnosno CNC
elemenata za uspeno funkcionisanje celog takvog sistema.
upravljakih sistema, u periodu osamdesetih godina, unet je
Bilo bi to vrlo lepo, tim pre to bi se uloga oveka svela samo
na zadavanje osnovnog proizvodnog zadatka i mogue donoenje sasvim nov kvalitet u razvoj maina alatki. Mini raunar u
odreenih vitalnih odluka (a zar ne bi mogli oekivati da e ovek sastavu upravljake jedinice stvorio je uslove za upravljanje
dotle toliko uspeti da opameti raunare da to ne mora da radi), no mainama alatkama sa velikim brojem osa upravljanja-
zamislimo samo koliko ljudi, naravno visokostrunih treba da rade kretanja (sl.1),
na tome, da bi jedan jedini vodio bez problema takvu fabriku.
Pomislimo pri tome samo na informacionu bazu , pa programske
pakete, i opet koliko ljudi i napora treba uloiti da bi se sve ovo
proirilo na ceo kompleks fabrika. Sve to pomalo nestvarno izgleda
kada se posmatra u svetlu onoga to sada imamo (misli se na
osnovne proizvodne tehnoologije), ali zar e sve ono na emu se
zasniva ova naa tehnologija obrade (npr. tehnologija obrade
rezanjem) ostati na nivou na koji smo poeli da se navikavamo, uz
samo povienje brzina rezanja. Zato ne bi mogli pomiljati da
jednog dana (a koje godine-to emo videti)moemo oekivati da te
nae konvencionalne metode obrade, bez obzira da li se radi o
obradi postupcima sa ili bez obrade rezanjem, budu prevaziene. sl. 1. Koncepcija struga DVO 4230 firme Boley
(zavren citat).
Bez ikakve namere da se ulazi u polemiku sa vrlo a sa druge strane, uslove za vrlo efikasno povezivanje
uglednim autorom naune fantastike kojem se ne moe veeg broja maina alatki, manipulacionih sistema, merno-
osporiti izuzetno poznavanje i nauke u nastavku ovog rada kontrolnih sistema, te transportno-skladinih sistema u
eli se ukazati na odreena dostignua i pravce u razvoju u jedinstveni sistema fleksibilne namene kojim upravlja
podruju proizvodnje i proizvodnog mainstva koji usput centralni raunarski sistem (sl.2.a i b)
 sl. 2.a FTS za obradu rotacionih delova

sl. 2.b FTS za obradu prizmatinih delova

 Dananja dostignua u razvoju CNC upravljakih sistema
podrazumevaju otvorenu arhitekturu koja je vrlo bliska
arhitekturi PC raunara (sl.3)
sl. 3. Upravljaka jedinica SINUMERIC firme SIEMENS
Paralelno sa razvojem NC maina alatki graenih po
klasinoj koncepciji, koja bazira na kinematici jo od
Moudsli-eve koncepcije iz XIX veka, poslednjih decenija
bolje rei decenije razvijaju se maine alatke graene po
principu paralelnih mehanizama. Ovi mehanizmi u ranijem
periodu su bili od posebnog interesa za robotske
manipulacione sisteme, ali su u poslednjoj deceniji postali
vrlo interesantni za primenu u mainama alatkama
namenjenim za izradu sloenih - reljefnih formi (sl. 4).
Dostignua u razvoju savremenog KNU za klasino
koncipirane maine alatke u velikoj meri mogu da
podravaju upravljanje i ovakvim koncepcijama maina
alatki.
sl. 4 Maina alatka graena po principu paralelnih
mehanizama - HEKSAPOD (firme MIKROMAT)
Jedna sasvim nova oblast razvoja maina i sistema koja
uzgred reeno predstavlja graninu oblast, jesu maine i
sistemi koje pripadaju agilnim (naprednim) tehnologijama
(sl. 5)
sl. 5. Strukturni razvoj tehnologija [13]
3.0 RAUNAROM INTEGRISANA
PROIZVODNJA (CIM) I FABRIKE BEZ LJUDI
Raunarom integrisana proizvodnja (Computer
Integreted Manufacturing-CIM) podrazumeva nadgradnju i
povezivanje - integrisanje automatskih fleksibilnih
tehnolokih struktura (AFTS) sa svim sistemima koji se na te
strukture nadovezuju (sistemi kontrole i ispitivanja, sistemi
montae) kao i sa svim sistemima koji im predhode
(planiranje i praenje proizvodnje, projektovanje
tehnolokog procesa izrade i programiranje izrade na
mainama) te projektovanje proizvoda. Pri tome ne treba
zaboraviti ni sve ostale poslovne funkcije u jednom
preduzeu.
To znai da CIM sistem predstavlja koncept integracije
svih procesa u jednom poslovnom sistemu. Naravno da se
takva integracija danas ne moe ni zamisliti bez upotrebe
raunara. Na slici 6 prikazan je jedan od moguih globalnih
modela CIM sistema [1-].
sl. 6. Globalni koncept CIM sistema
Ovde najnii nivo ine fleksibilni tehnoloki sistemi koji
zajedno sa sistemima montae, kontrole, skladitenja i sl. su
preko centralnog raunarskog sistema koji njima upravlja
integrisani u jedinstveni proizvodni sistem. Za ovaj
kompleks esto se koristi termin fabrika bez ljudi.
Nadgradnjom ovog kompleksa sa CAPP/SAP sistemom,
CAD sistemom, CAE sistemom i svim drugim CAx
sistemima iz domena poslovnih funkcija dolazi se do celine
pojma raunarom integrisane proizvodnje (CIM).
Na Institutu za proizvodno mainstvo (IPM) Fakulteta
tehnikih nauka (FTN) u Novom Sadu jo 1990. godine
postavljena je koncepcija laboratoriskog CIM sistema (sl.7)
bazirana na povezivanju komponenata putem lokalne
raunarske mree (LAN).
sl. 7. Konfiguracija LAN u IPM-FTN
Koncepcija je realizovana 1994. godine. Pri tome je kao
osnova posluila NC oprema (Obradni centar H. Harbeck -
FM-38 i fleksibilana tehnoloka elija INDEX 600),
specijalizovana raunarska oprema (CAD radna stanica - H.
Packard, CAP/SAP radna stanica MicroVAX), PC
raunarska oprema univerzalne namene. Sa druge strane
podrku su predstavljali softverski paketi univerzalne
namene (I-DEAS, ME-10, AutoCAD, H-200,...) i softverski
paketi koji su bili rezultat sopstvenog razvoja (SAPOR-S,
SAPOR-P, SAPOR-K, NOSEL, KINKAR, GLAKAR, itd.).
Tokom proteklih godina koncepcija laboratoriskog CIM-
a je usavravana i osavremenjivana delom raunarskim a
delom softverskim resursima i resursima za spoljnu
komunikaciju. Naalost zbog poznatih problema u
poslednjih 10-ak godina osavremenjavanje u pogledu
osnovne mainske opreme nije ostvareno (sl. 8.)
U ovom momentu ine se vrlo atraktivnim i
impozantnim rezultati vezani za tehnologiju razvoja
virtualnih proizvoda kroz 3D projektovanje prototipova.
Kombinujui korienje "snanih" CAD radnih stanica sa
jedne strane, specijalizovanih softverskih reenja sa druge
strane i specijalizovane optike i sline opreme razvijena su
reenja [11] [9] prostorne vizuelne prezentacije objekta -
proizvoda (npr. Sl. 9) kojem korisnik - projektant moe prii
sa svih strana i pravaca. Ne treba komentarisati ta to znai u
odnosu na 3D prezentaciju objekta na video terminalu -
monitoru.

sl. 8. Kofiguracija Laboratoriske CIM koncepcije IPM- sl. 9. Prostorna vizuelizacija objekta - proizvoda
FTN iz 2000.godine metodom tehnologije virtuelne realnosti

Drugi primer koji se eli izloiti odnosi se na

4.0 VIRTUELNA REALNOST I VIRTUELNA
virtualnu proizvodnju (virtualnu fabriku), koja je koncipirana
PROIZVODNJA
u FTN - IPM u N.Sadu i na ijem se razvoju intezivno radi
Koncepcije virtualne realnosti u podruju mainstva, a
[7]. Naime, bazirajui se na savremenim internim i globalnim
posebno proizvodnog mainstva ve danas se mogu
komunikacionim tehnikama i tehnologijama, koristei se
posmatrati kao dosta irok pojam. Virtualna realnost (VR)
standardizovanim pravilima ponaanja (npr. standardi serije
(Virtual Reality-VR) ili jo ire Virtualna i "proirena"
ISO 9000) mogie je irom zemlje pa i sveta koristiti
realnost (VPR) (Virtual and Augmented Reality - VAR)
raspoloive CAD, CAPP, SAP, CAM, CAQ, ... resurse, koji
postali su vrlo zapaen i ozbiljan predmet interosavanja
se angauju po potrebi i do prestanka potrebe. Integracija u
uglednih naunih krugova u podruju proizvodnog mainstva
fleksibilni tehnoloki sistem ove vrste nazvan je "virtualna
[9].
fabrika" (Sl.10).
Ne ulazei u dublju analizu i elaboriranje
problematike virtualne realnosti ovde se eli dati kratki
globalni osvrt, odreena razmiljanja i ukazati na odreene
osnovne pokuaje u realizaciji u tzv virtualne proizvodnje u
domaim uslovima.
Pojam VPR (VAR) tehnologija u sutini izmeu
ostalog obuhvata ue pojmove [9.]:
virtualna fabrika
virtualna proizvodnja
virtualna maina - proizvod
virtualni prototajping (izrada prototipa)
virtualno inenjerstvo
virtualna organizacija
itd. sl. 10. Virtuelna fabrika za proizvodnju vitalnih delova
jednog ekstrudera za preradu plastinih masa
To su tehnologije virtualne realnosti koje su prisutne u Poseban aspekt razvoja koncepta tehnologije virtualne
vrlo velikom broju profesionalnih oblasti pa i u proizvodnji. realnosti, odnosno obezbeenje njegovog uspenog
funkcionisanja vezan je za koncepciju simultanog
projektovanja (ire posmatrano - konkurentnog inenjerstva).
Odreeni poetni rezultati u ovom podruju ilustrovani su na
Sl.11. [4 6].
sl. 11. Globalna arhitektura eksperimentalnog sistema za
simultano projektovanje
Koncepcija podrazumeva istovremenu CAD(1) /CAD(2)
/CAE / CAPP / SAP/ ... komunikaciju u razvoju proizvoda i
razvoju tehnologije njegove izrade.
5. 0 UMESTO ZAKLJUKA
Proizvodno mainstvo razvija i proizvodi vrlo precizne
maine koje e u sutini proizvoditi sve druge maine. I ne
samo to, tehnologije i maine koje ih podravaju - realizuju,
su vrlo prisutne i u tzv. graninim oblastima. Meutim te
tehnologije i maine su prisutne i u oblastima koje na prvi
pogled nemaju neku posebnu vezu sa proizvodnim
mainstvom.
Ako se to detaljnije analizira onda se lako moe doi do
zakljuka da tu postoje itekako jake veze, a za budunost se
mogu predvideti i oekivati daleko jae veze.
Da bi to potkrepili ilustrovat emo vienje jednog od
autora ovog rada kako vidi blisku budunost autivnosti i rada
stomatologa /protetiara u toku manjih i veih zahvata kod
zubnih struktura.
Procedura bi globalno mogla da bude sledea (naravno uz
aktivno uee strunjaka stomatologa / protetiara) [12] Gatalo R.: Numeriko upravljanje mainama alatkama i NU
1. Snimanje 3D stanja konfiguracije zubnih struktura uz
pomo mehanikih, optikih i laserskih senzora
2. Raunarsko 3D modeliranje rekonstruisanih varijanti
zubnih struktura (uz aktivno uee pacijenata)
3. Statika / dinamika analiza ponaanja /optereenja zuba
kod pojedinih varijanti i izbor najpovoljnije varijante
4. Na bazi 1, 2, 3, odnosno odabrane varijante,
projektovanje i izrada protetikog elementa / implantata
po principima brze izrade prototipa
5. Ugradnja i doterivanje protetikog elementa / implantata
6. Verifikacija (provera) ugraenog reenja kroz statiku i
eventualno naponsku analizu uz korienje
odgovarajuih senzora.
U veini ovih faza naravno da bi aktivno uee imale
maine i ureaji graeni na bazi paralelnih mehanizama, i
odgovarajui senzori za identifikaciju ponaanja.
6.0 LITERATURA
[1] Kalajdi M., Gatalo R., Glavonji M., Luki Lj., Milutinovi
D., Hodoli J., Majstorovi V., Borojev Lj.: Fleksibilni
tehnoloki sistemi u obradi rezanjem - stanje i perspektive
razvoja, Nauna konferencija sa medjunarodnim ueem
Mainstvo za XXI vek, Monografija, Novi Sad, 1995.
[2] Spasi ., Hodoli J., Pilipovi M., Stoiljkovi V., Arsovski S.:
Na putu ka inteligentnoj raunarom interisanoj proizvodnji,
Nauna konferencija sa medjunarodnim ueem Mainstvo
za XXI vek Novi Sad, 1995.
[3] Gaalo R., Hodoli J.: Od numeriki upravljanih fleksibilnih
tehnolokih struktura do raunarom integrisane proizvodnje,
10. Medjunarodna konferencija INDUSTRIJSKI SISTEMI - IS
96, Zbornik radova, knjiga I, Novi Sad, 1996.
[4] Gatalo R., Hodoli J., Zeljkovi M., Navalui S., Borojev Lj.,
Luanin O.: Simultani inenjering - koncepcija, podloge:
dostignua na Institutu za proizvodno mainstvo, 11
Medjunarodna konferencija INDUSTRIJSKI SISTEMI - IS 99,
Zbornik radova, Novi Sad, 1999.
[5] Milai V., Spasi Z.: Kompjuterski integrisani tehnoloki
sistemi - CIM sistemi, Mainski fakultet, Jupiter zajednica,
Beograd, 1990.
[6] Bali J.: Contribution to integrated Manufacturnig, DAAAM
International Wiena, Wiena, 1999.
[7] Toma J., Gatalo R.: Jedan koncept globalne integracije
fleksibilnih tehnolokih struktura, VI Medjunarodna
konferencija FLEKSIBILNE TEHNOLOGIJE - MMA 97,
Zbornik radova, knjiga II, Novi Sad, 1997.
[8] Iwata, K., Onosato M., Teramoto K., Osaki S.: A Modelling
and Simulation Architecture for Virtual Manufacturing
Systems, Annals of the CIRP, Vol. 44. (1) 1995.
[9] Lu, S.C-Y, Shpitalni, M.Gadh R.: Virtual and Augmented
Reality Technologies for Product Realization, Annals of the
CIRP, Vol. 48 (2) 1999.
[10] Koren Y., Heisel U., Jovane F., Moriwaki T., Pritschow G.,
Ulsov G., Van Brussel H.: Reconfigurable Manufacturing
Systems, Annals of the CIRP, Vol. 48 (2) 1999.
[11] Waurzyniak P.: Virtual Models Gain Favor, Manufacturing
Engineering, april 2000.
tehnologija - stanje i tendencije razvoja, uvodni referat, XVI
Savetovanje proizvodnog mainstva, Mostar, 1982.
[13] Kalajdi, M.: Osnovna i primenjena istraivanja u
proizvodnom inenjerstvu, uvodni referat, 26. Jupiter
konferencija, Beograd, 2000. god
[14] Tomovi, R., Stankovski,S.: Pravci razvoja raunarskih nauka,
Nauna konferencija sa meunarodnim ueem, Mainstvo za
XXI vek, monografija, Novi Sad, 1995.
[15] Milai,V.:Intelektualni kapital, Apologija ljudskog
duha, ECPD, Beograd, 1999.