TA JE TO KONFLIKT?

U dananje vreme konflikt je re koja se jako esto upotrebljava, ula je u svakodnevni govor, ujemo
je na medijima. Laiko miljenje obino konfliktu pridaje negativnu konotaciju, oznaava ga kao jedno
neprijatno stanje zaraenosti dve ili vie strana sa oekivanim destruktivnim posledicama. Kada se na
medijima upotrebi re "sukob", to najee znai da je dolo do takvog nivoa eskalacije neprijateljstva
gde se zaraene strane otvoreno konfrontiraju nasilnim sredstvima.
to se teorije konflikata tie, u poetku je postojao koncept slian laikom miljenju. Meutim,
vremenom su konflikti izgubili svoj negativni predznak i poelo se na njih gledati kao na fenomene koji
nisu sami po sebi negativni ili pozitivni, ve da mogu imati samo konstruktivne ili destruktivne
posledice, zavisno od toga kako se njima upravlja.
Ne moramo biti psiholozi da bismo znali da su konflikti sastavni deo ivota. Svi smo imali iskustvo
bivanja u konfliktu, bilo interpersonalnom, bilo intrapersonalnom ili intergrupnom. Moemo s punim
pravom rei da su konflikti oekivana pojava, budui da se ljudi razlikuju po mnogim kriterijumima -
veri, naciji, muzikom ukusu, psiholokim karakteristikama, vrednostima, trenutnim potrebama,
trajnim nastojanjima i eljama, itd. U interpersonalnom odnosu tj. susretu dve osobe njihova razliitost
e se pre ili kasnije, ali sasvim sigurno manifestovati. Desie se konflikt. ta moemo uiniti stojei na
toj taki, suoavajui se sa razliitou drugog oveka?
Ovaj rad ima za zadatak da razmotri nain (naine) tretiranja konflikta koji e voditi obogaivanju
naeg ivota i linosti razliitou drugog oveka, koji e voditi ouvanju i unapreenju
interpersonalnih odnosa. Akcenat e biti stavljen na interpersonalne odnose, jer oni mogu posluiti kao
jednostavniji okvir za istraivanje konstruktivnog upravljanja sukobima.
Da se vratimo sada na definisanje konflikta. Kao i za veinu fenomena socijalne psihologije, na
raspolaganju su nam brojne definicije razliitih autora. Meutim, ako potraimo kljune rei naiiemo
na rei kao to su "neuskladivost pozicija", "neslaganje", "nekompatibilnost", "razliitost",
"divergentnost interesa" koje uglavnom oznaavaju onaj takorei "vidljivi" deo konfliktne situacije,
ono to dve strane kau da ele tj. njihove pozicije. Prilikom definisanja konflikta ne smemo zaboraviti
i onaj manje vidljivi deo koji se sastoji u uverenjima sukobljenih strana da je nemogue ili malo
verovatno da se moe nai reenje koje e zadovoljiti obe strane. Ovo je trenutak, tj. taka koja
predstavlja prekretnicu za teoretiare konlikata. Smatraju da je pozitivno ili negativno uverenje jedan
od faktora koji dovodi do konstruktivnog odnosno destruktivnog ishoda konflikta. Oblast uverenja ili
percepcije neuskladivosti ciljeva je oblast koja se moe menjati i na kojoj se moe raditi. Ali, o tome
emo vie priati u nastavku ovog rada.
Za ovu priliku, koristiemo se definicijom Rosa Stagnera, koja sadri sve navedene elemente konflikta i
pri tome ga tretira kao fenomen koji nema pozitivan ili negativan predznak sam po sebi. Prema ovim
autorima, sukob je "situacija u kojoj dve ili vie osoba/grupa/entiteta tee da ostvare svaka svoj
cilj/interes/potrebu, ali se kao ostvarljiv opaa samo jedan, a ne oba. Za sukob moraju postojati bar
dve strane gde svaka mobilie energiju da dostigne cilj (eljeni objekat ili situaciju), ali drugu stranu
doivljava kao prepreku ili pretnju)" (preuzeto iz knjige Maje Uzelac "Za svemire", str. 7)

MODEL DVOSTRUKE BRIGE I KONFLIKTNI STILOVI

Izuavajui raznovrsna ponaanja ljudi u konfliktnim situacijama, dolo se na ideju o mogunostima

stvaranja klasifikacije tih ponaanja tj. odreivanja i opisivanja tzv. konfliktnih stilova. Naini
ponaanja u konfliktnim situacijama koji pokazuju izvesnu trajnost i doslednost nazivaju se konfliktni
stilovi.
Prema modelu dvostruke brige stilove reavanja konflikata odreujemo na osnovu dva kriterijuma, tj.
dve dimenzije: briga koju vodimo o sebi i briga koju vodimo o drugoj strani u konfliktu.
1. Briga za sebe je stepen u kojem osoba nastoji da ostvari svoje ciljeve i interese, mera koliko joj je
vano da zadovolji svoje potrebe.
2. Briga za drugog podrazumeva stepen u kojem osoba vodi rauna o potrebama druge strane u
konfliktu, koliko joj je stalo do dobrog odnosa sa tom osobom.

Imajui u vidu da i briga za sebe i briga za drugog mogu u odreenoj konfliktnoj situaciji (ili u
zavisnosti od karakteristika aktera konflikta) biti slabog ili jakog intenziteta, kombinacijom ove dve
dimenzije ( tj. njihova 4 pola) dobijamo 5 razliitih stilova interpersonalnih konflikata: poputanje,
dominacija, izbegavanje, integracija i kompromis.

1. POPUTANJE - ovaj stil karakterie mala briga za svoje interese, a velika briga za interese i potrebe
druge strane. Ogleda se postepenom smanjivanju svojih zahteva u sukobu zarad ouvanja dobrih
odnosa sa drugima. Osoba koja poputa negira svoje potrebe,ciljeve i interese u korist suprotne
strane. Narodna izreka "pametniji poputa" moe imati smisla jedino u sluajevima kada jedna strana
ustanovi da nije u pravu ili kada joj predmet sukoba i nije toliko vaan kao suprotnoj strani. U
drugaijim okolnostima, ovaj konfliktni stil se pokazuje kao loa strategija, posebno gledano na duge
staze, jer se tako kod osobe koja poputa gomila nezadovoljstvo koje e kasnije kontaminirati odnos i
dovesti do destruktivnih posledica u narednim konfliktima. Ovaj stil se u nekim referencama naziva jo
i obavezivanje, a na donjoj slici je slikovito prikazan medvediem.

2. DOMINACIJA - ili kako se u nekoj literaturi jo naziva - nadmetanje, kompetitivno ponaanje, krut
stil. Kako sam naziv ukazuje, u ovom stilu "dominira" sopstveni interes, tj. karakterie ga visok stepen
brige za svoje interese a nizak za potrebe drugog. Dominirajua osoba tei da ostvari svoje ciljeve
zanemarujui potrebe druge strane, nastoji da pobedi u konfliktu. Osoba sklona kompetitivnom stilu
ima uverenje da u konfliktu samo jedan moe da pobedi, dok drugi gubi tj. briga o sebi i briga o
drugome se meusobno iskljuuju. Ovaj stil nije nuno negativan, njegove dobre strane su :
efikasnost, tedi vreme i energiju, ne troi ih na dugotrajne razgovore, brz. Meutim, ukoliko predmet
konflikta nije neka trivijalna stvar, ovaj stil ponaanja se na duge staze pokazuje kao razoran po
kvalitetne i bliske interpersonalne odnose. ivotinja koja simbolizuje dominaciju je ajkula.

3. POVLAENJE (izbegavanje) - ovaj stil odlikuje nizak interes kako za sebe, tako i za potrebe drugog.
Osoba sklona povlaenju se po pravilu ne uputa u konfliktne situacije, ili pokazuje potpunu
neaktivnost (odsustvo ulaganja) u samom konfliktnom procesu. Problem se tako ne smanjuje, ve
naprotiv pogorava se, jer osoba koja ima izbegavajui stil ne uspeva da zadovolji sopstvene
interese, a pri tom drugu stranu takoe ostavlja uskraenom za nekakav pozitivan ishod (za razliku od
poputanja). Ovaj stil moe biti adekvatan u malom broju situacija kada se procenjuje da bi samo
suoavanje sa drugom stranom donelo vie tete u odnosu na dobit steenu razreavanjem konflikta.
Na slici je predstavljen kornjaom.

4. INTEGRIRANJE - naziva se jo i integrativni, kooperativni pristup, saradnja (suradnja), reavanje

problema, win-win stil, principijelan stil. Integrativni pristup reavanju konflikta odlikuje se velikom
brigom za sopstvene interese, ali se veoma vodi rauna i o potrebama druge strane. Podrazumeva
otvorenost prema drugoj osobi ali i otvorenost za nove ideje i kreativna reenja, razmenu informacija,
istraivanje razlika kao i traganje za obostrano prihvatljvim reenjima. Ovaj pristup moe voditi i
kreativnim ishodima. Na slici je predstavljen irafom prema modelu nenasilne komunikacije (Marala
Rozenberga). irafa je simbol snage da se izbori za svoje interese, simbol empatinosti jer ima veliko
srce tako da vodi rauna i o potrebama druge strane, i simbol nesebinosti, konstruktivnosti i
racionalnosti jer ima dugaak vrat pa moe da vidi "dalje" od svojih potreba.

5. KOMPROMIS - ovaj stil podrazumeva polovinu brigu o sopstvenoj i tuoj strani, gde obe strane
neto daju, i obe neto gube kako bi se dolo do uzajamno prihvatljivog reenja.. Meutim,
kompromisni pristup je adekvatan ukoliko je situacija takva da su interesi obe strane uzajamno
iskljuivi. Ovde bi valjalo pomenuti da neki autori kompromis ne ubrajaju u konfliktni stil tj. ne
ubrajaju ga u nain reavanja problema, ve smatraju da je kompromis samo jedna vrsta reenja.
Nezgoda sa kompromisnim reenjima je to moe obe strane ostaviti sa oseanjem gubitka, umesto da
se tragalo za reenjem koje e vie zadovoljiti obe strane. Ovakva varljiva priroda kompromisa
predstavljena je slikovito u liku lisice na sredini slike.

NAINI PONAANJA U KONFLIKTU

(Preuzeto iz knjige Maje Uzelac "Za svemire", str.55)
Prvu konceptualnu emu klasifikacije stilova reavanja interpersonalnih konflikata, zasnovanu na ovom
modelu daju Blake i Mouton, a kasnije je revidiraju Thomas i Rahim i Bonoma (prema Pokrajac,
str.107).

INTEGRATIVNI PRISTUP

Pruit i Rubin definiu integrativni pristup(reenje) kao "ono koje miri (tj. integrie) interese dveju
strana" (Pruit i Rubin, str.144). Integrativni pristup podrazumeva ukljuivanje interesa i potreba aktera
u konfliktu (tretirajui ih kao jednako vredne i jednakih prava), kao i traganje za solucijama koje e
zadovoljiti obe strane. To je stil koji vodi win-win ishodu.
Putem razmatranja razliitih naziva za ovaj pristup u literaturi moemo stei uvid o nekim njegovim
karakteristikama:
- kooperativni stil - osobe koje tee integraciji kao stilu jedna drugu doivljavaju kao saradnike, a ne
kao prepreku ka ostvarenju svojih interesa. Osobe u konfliktu su partneri koji zajedniki tragaju za
izlazom iz konflikta, a ne za traenjem krivca.
- reavanje problema - integrativni pristup u konfliktnoj situaciji stavlja fokus na problem, a ne na
osobu. Drugim reima, energija obe strane u konfliktu se usmerava na reavanje problema, a ne na
napad druge osobe (optuivanje, okrivljivanje, prisiljavanje i sl.)
- win-win pristup - ovim pristupom se ne eli eliminisati kao smetnja osoba koja drugaije misli, ili ima
drugaije interese i potrebe, ve se tei iznalaenju reenja kojim e obe strane zadovoljiti svaka svoju
potrebu.
- integrativni pristup - ovaj naziv upuuje na izvesnu mentalnu irinu potrebnu za ovakav pristup
konfliktu. Podrazumeva sposobnost da se obuhvate razliitosti obe strane, da se one uzmu u obzir
prilikom kreiranja odgovarajueg reenja.

Sutina ovog pristupa je u promeni naina posmatranja konflikta kao meusobnog napada i borbe na
pobedu u gledite koje podrazumeva kooperaciju. Osobe tako postaju tragai za novim, esto
kreativnim reenjima i idejama, i itava konfliktna "atmosfera" u odnosu se menja u stvaralaku.
Kada bismo pravili parole za ovaj pristup, jedna od njih bi svakako bila : "Ja elim da pobedim, ali
takoe mi je stalo da pobedi i ti". Drugim reima, osoba vodi rauna o svojim potrebama i interesima,
ali ne gubi iz vida i drugu stranu. Osoba integrativnog pristupa e u konfliktnoj situaciji rei: "Meni
odgovara to i to. ta je tvoj izbor? ta je ono to tebi odgovara?" (delovi reenice preuzeti iz
"Pametniji ne poputa", str.37)
Da bismo pojasnili neke elemente procesa dolaska do integrativnog reenja, moemo pogledati sledei
strip:
(Preuzeto iz knjige Maje Uzelac "Budimo prijatelji", str.90)
Gledajui ovaj simpatini strip sa magarcima, moemo primetiti da integrativni pristup obino nije prvi
koji nam se spontano nametne kao dobitni u jednoj konfliktnoj situaciji. Potreban je aktivan napor, a
ponekad i bolno iskustvo (kao na slici) da bismo zastali i zamislili se nad svojim prvobitnim rigidnim
pristupom konfliktu. Takoe, potrebno je da uvidimo da nismo sami u konfliktu, da nisu samo nae
potrebe one koje s punim pravom treba da zadovoljimo. Kada doemo do take da se zapitamo "ta
mogu da uradim pa da dobijem ono to elim, a da istovremeno sauvam dobar odnos sa drugom
osobom", tada se otvara prostor za win-win ishod. Otvorenost je jedan od velikih kvaliteta osoba koje
usvajaju integrativni pristup.

PRINCIPI INTEGRATIVNOG PRISTUPA

Integrativni pristup poiva na nekoliko vanih principa:

A) Prepoznavanje i pridavanje vanosti individualnim razlikama - drugim reima, strane u konfliktu se
moraju "videti", tj. percipirati kao jednako vane, sa razliitim ali "jednakopravnim" interesima.
B) Uverenje da je pobedniko reenje zapravo win-win reenje, tj. opcija u kojoj obe strane dobijaju.
C) Silazak sa pozicija na diskusiju o interesima ili potrebama aktera - najvaniji win-win manevar kojim
se menja pravac upravljanja konfliktom je razmatranje potreba koje stoje u osnovi zahteva, umesto
krutog dranja do svoje pozicije.
D) Fleksibilnost i spremnost da se adaptira pozicija (prvobitni zahtev) ili preformulie problem usled
razmenjenih stavova, interesa, potreba.
E) Napad na problem, a ne na osobu - drugim reima, energija se usmerava na pronalaenje reenja
koje e obuhvatiti interese obe strane, umesto da se druga osoba tretira kao protivnik, pretnja ili
prepreka u konfliktu.
F) Otvorenost za traganje za novim, ponekad ak i kreativnim reenjima. Doivljavanje konflikta kao
procesa koji nas moe odvesti u neoekivanim pravcima. Ovaj pristup podrazumeva odustajanje od
uverenja da se mogu unapred znati i predvideti najbolja reenja. Jedino to je unapred potrebno je
dobra volja i spremnost da se istolerie tenzija usled neizvesnosti ishoda procesa.

Ovi principi nam ponovo ukazuju na injenicu da konflikti nisu destruktivni sami po sebi, ve da mogu
imati razarajue ili obogaujue (konstruktivne) posledice zavisno od toga kako se njima upravlja.
Prema Maji Uzelac "Upravljanje sukobom NIJE izbegavanje sukoba, nego vrlo veto, kreativno
reavanje problematine situacije u kojoj se sueljavaju dve ili vie osoba po pitanju interesa, stavova,
miljenja, potreba, prava itd. To je jedna vrsta pozitivne ivotne strategije ili umea u kojoj
problematina situacija konfrontiranja dva interesa ne eskalira u napad na drugu osobu, nego u napad
na problem." (preuzeto iz knjige "Za svemire", str.7)

TIPOVI INTEGRATIVNIH REENJA

Kada se dve osobe u konfliktnoj situaciji susretnu u ravni saradnje tj. na mestu gde im je veoma stalo
do svojih potreba, ali i do potreba drugog, razmene svoje pozicije, analiziraju interese i potrebe, onda
se pristupa traenju integrativnog reenja.
Pruit i Rubin navode puteve koji dovode do pet tipova integrativnih reenja, nabrojanih i objanjenih
na osnovu toga koliko se teko prikupljaju informacije za dolaenje do odgovarajue win-win solucije:
uveavanje kolaa, obeteenje, ja tebi-ti meni, smanjivanje gubitaka i premoivanje. (Pruit i Rubin,
str.145)

1. uveavanje kolaa - podrazumeva takvo reenje koje se postie uveavanjem nekog sredstva u
kojem se oskudevalo. Uzroke konflikta moemo nai ponekad u tome to jednostavno posedujemo
ogranieno vreme za neto, ogranien prostor, koliinu novca itd.
Primer koji daju gorepomenuti autori ( preuzevi od: Follett,1940) je o dve mlekare koje su obe htele
da prve istovare kante na platformu za utovar/istovar. Problem je reen tako to je proirena sama
platforma, pa su obe strane bile u potpunosti zadovoljne. (Pruit i Rubin, str.146)
Reenje u tom sluaju moemo pronai uz malo otvorenosti, nakon toga to obe strane razmene svoje
pozicije (zahteve). Nije potrebno u ovom sluaju silaziti do interesa i potreba koje stoje u osnovi
zahteva, nisu potrebne dodatne informacije.
Uslov za ovo reenje je da sredstva mogu da se poveaju, to esto nije sluaj. Drugi vaan uslov je da
osobama u konfliktu tu predlog jeste prihvatljiv, ali da ga odbija jedino iz tog razloga to prihvatanje
tueg predloga znai odustajanje od sopstvenog interesa koji je za njih poeljniji (npr. ukoliko jedna
osoba ne eli da gleda film u bioskopu, jer to znai da nee moi da prati vanu fudbalsku utakmicu
kod kue ).

2. obeteenje - princip obeteenja je da se u potpunosti ispunjava interes jedne strane, ali pri tome
druga strana dobija takvu nadoknadu koja e u potpunosti kompenzovati odustajanje od sopstvenog
interesa. Primer koji navode autori je da nadzornik svom slubeniku isplati premiju ukoliko slubenik
propusti veeru da bi posao bio obavljen na vreme. Takoe, odreivanje adekvatnog obeteenja moe
da odredi i sama strana koja odustaje od ispunjavanja svoje pozicije (npr. slubenik moe postaviti
uslov da prekovremeno radi u udobnijem postoru za rad). (Pruit i Rubin, str. 146)
Ovde su potrebne dve vrste informacija: koliko e ustupak pogoditi datu osobu i koja vrsta
kompenzacije e za tu konkretnu osobu biti adekvatna tako da i ona bude zadovoljna ishodom
konflikta.

3. ja tebi - ti meni - Ovaj tip reenja pre svega barata sa odreivanjem prioriteta u svojim zahtevima
od strane svake osobe u konfliktnoj situaciji. Reenje ovog tipa se postie na taj nain to svaka strana
pristaje da popusti u onim segmentima koje joj nisu na vrhu liste prioriteta, koje joj nisu sutinske i
najznaajnije komponente zahteva, a koje su pri tom za drugu stranu jako vane. Tako svaka osoba
dobija ono to smatra najvanijim. Ovo reenje je takorei vrsta obostranog obeteivanja.
Uslov za dolaenje do ovog tipa reenja je da akteri konflikta imaju razliite prioritete i da se predmet
sukoba moe ralaniti na vie spornih taaka. Ovde je pored pozicije vana i informacija o prioritetima
osoba u konfliktu, tj. saznanje o prirodi interesa, o vrednovanju nekih elja.
Na primer, za nekoga na godinjem odmoru moe da bude najvaniji udoban i skup smetaj, a drugoj
strani je najvanije mesto gde e se otputovati, npr. more.

4. smanjivanje gubitaka - je takav tip reenja gde jedna strana dobija ono to eli, ali su pri tom gubici
druge strane u potpunosti odstranjeni ili smanjeni na minimum. esto se deava da strana koja
preputa drugoj da ostvari svoj zahtev, dobija zauzvrat specifinu nadoknadu koja zadovoljava ba one
potrebe ije je zadovoljenje bilo uskraeno. Za to je vano znati koje su glavne primedbe na reenje
druge strane.
Na primer, ako ena ne eli da ide na planinu (ve na more) ponajvie zbog toga to tamo nema
morske hrane, reenje se moe nai tako to se ide na planinu (to je interes mua) ali da se pronae
hotel u kome postoji takva hrana.(Pruit i Rubin, str. 148).
Vrsta informacije koja je ovde potrebna je informacija o prirodi gubitka.

5. premoivanje - ovakav ishod podrazumeva da nijedna strana ne postie ono to je bila njihova
prvobitna pozicija (zahtev), ve se stvara nova opcija koja zadovoljava potrebe i interese koji lee iza
tih zahteva.
Primer koji daje Follet (1940) o dve ene u itaonici, gde jedna eli da prozor bude zatvoren, a druga
da bude otvoren. (Pruit i Rubin, str.149). Silazei do potreba saznajemo da prva osoba ima potrebu da
ouva svoje zdravlje tj. da se ne prehladi usled promaje, a druga osoba eli da pobolja svoju
koncentraciju za itanje time to e pustiti ist vazduh u prostoriju. Reenje se moe nai u tome da se
prozor otvori u drugoj prostoriji. Time se ostvaruje potreba obe strane da ima istog vazduha, a da
nema promaje. (napomena: ovaj primer e biti detaljnije razraen u narednom segmentu teksta).
Ovakva vrsta reenja se postie najpre analizom interesa i potreba obe osobe, a potom se problem
reforumlie tako to se uzmu u obzir potrebe, a ne poetne pozicije.

INTEGRATIVNI PRISTUP U PRAKSI

-jedan praktian primer dolaenja do integrativnog reenja-

Da ne bismo dozvolili da ovaj rad ostane na pukom iznoenju teorijskog materijala, ovo je prilika i
prostor da se integrativni pristup i potraga za integrativnim reenjima oproba u praksi.
Tehnika koja se koristi za ovakav put reavanja konflikta naziva se MAPIRANJE KONFLIKTA. Ovom
tehnikom se konflikt analizira kroz sledeih pet koraka :
1. definisanje problema tj. u emu se sukob zapravo sastoji - ovde je vano da formulacija problema
bude neutralna i da bude prihvatljiva za sve aktere konflikta.
2. odreivanje aktera konflikta tj. identifikovanje strana koje su ukljuene u sukob
3. identifikovanje potreba i strahova svakog aktera u vezi sa datim problemom tj. trai se odgovor na
pitanje "zato je njima taj zahtev vaan? koju potrebu tim zahtevom ele da zadovolje?" Tu je vano
podvui kljunu razliku izmeu pozicija i potreba, a takoe imati svest o tome ta jesu potrebe, a ta
nisu. Pri formulaciji potrebe treba voditi rauna da one ne ukljuuju oseanja, niti zahtev.
4. utvrivanje hijerarhije potreba i strahovanja - ovaj korak se primenjuje u sluaju da imamo vie
potreba koje stoje u osnovi jednog zahteva.
5. preokviravanje problema - problem se iznova definie, ovog puta u svetlu potreba, a ne u svetlu
zahteva .
Nakon ovog procesa kree se u traganje za moguim win-win ishodima.

S obzirom da je sutina ove tehnike u sistematinom silaenju sa povrinskog nivoa zahteva, ka

dubljem nivou - nivou potreba i interesa, prilikom razmatranja praktinog primera smatram da bi bilo
korisno ukljuiti jedan dodatni korak, koji e uslediti nakon take 2, u kome e se jasno definisati
zahtevi tj. pozicije sukobljenih strana. Takoe, umesto kratke definicije problema, pokuau da dam
neutralni opis problema, koristei se jezikom injenica i obuhvatajui korak 1 i korak 2.

Opis problema: dve koleginice sede u itaonici u studenskom domu i ue. Nakon 2 sata koleginica A
hoe da otvori prozor. Koleginica B eli da prozor u itaonici ostane zatvoren.

Pozicije
Pozicija osobe A: Osoba A eli da se otvori prozor u itaonici.
Pozicija osobe B : Osoba B eli da prozor ostane zatvoren.

Potrebe i strahovi
Osoba A: ima potrebu da pobolja svoju koncentraciju prilikom uenja. U osnovi zahteva za
otvaranjem prozora stoji njen interes da ue ist, sve vazduh koji e joj pomoi u ostvarenju njene
potrebe.
Osoba B: ima potrebu da ouva svoje zdravlje. Njena osnovna zabrinutost je da se ne prehladi. Ona
strepi da bi otvaranjem prozora nastala promaja koja bi uzrokovala njenu prehladu.

Redefinisanje problema
Opcija 1 (koja uzima u obzir njihove interese): kako postii da u prostoriju ue sve vazduh, a da
istovremeno ne doe do promaje ?
Opcija 2 (koja ide jedan korak dublje od interesa, tj. na nivo potreba): na koji nain postii da osoba A
pobolja svoju koncentraciju za uenje, a da istovremeno osoba B ouva svoje zdravlje?
Za ovakav vid konflikta ini mi se da je opcija 1 adekvatnija jer je konkretnije postavljeno pitanje, te je
tako podsticajnije za traganje za praktinim reenjima. Takoe, za opciju 2 su nam potrebne i dodatne
informacije ( npr. o razliitim nainima na koji osobe zadovoljavaju svoje potrebe kako osoba A moe
zadovoljiti svoju potrebu osim otvaranjem prozora, ili kako osoba B moe ouvati svoje zdravlje
prilikom boravka u itaonici osim na onaj ve navedeni zahtev). Za opciju 1 imamo dovoljno
informacija.

MOGUI WIN-WIN ISHODI

- da se u susednoj prostoriji otvori prozor

- da osoba B ode na pauzu onda kada se provetrava (osobi A nije nuno da prozor bude stalno
otvoren, ve je dovoljno i povremeno... )
- ...
Putem mapiranja konflikta imali smo prilike da vidimo kako se konflikt transformie iz tzv.
pozicioniranja (tvrdoglavog ukopavanja u svoj zahtev koji nadalje samo vodi u "rovovski rat" i
eskalaciju sukoba) u partnerski poduhvat traganja za integrativnim reenjem. Ono to je takoe
vidljivo, a Maja Uzelac lepo forumlisala je da "imamo dar govora zbog razgovora i dogovora, zajednike
odluke (a ne zbog kritike, napada)"( Uzelac, "Za svemire", str.8). Uloga rei, vetina jasnog i preciznog
izraavanja je ovde od velike vanosti.
O ostalim vetinama koje su vane za konstruktivno upravljanje konfliktom bie rei u narednom
podnaslovu.

KVALITETI I IZAZOVI INTEGRATIVNOG PRISTUPA

Sam izbor teme ovog rada ukazuje na to da autor nije nepristrasan kada su u pitanju konfliktni stilovi.
Vie puta su naglaavane dobre strane integrativnog pristupa, pre svega da obe osobe izlaze kao
pobednici, da integrativna reenja imaju veu verovatnou da e biti trajnija i stabilnija budui da su
obe strane njime zadovoljne. Zatim, treba pomenuti korisnost integrativnog pristupa po kvalitet
odnosa dve osobe koje su se nale u konfliktnoj situaciji. Integrativnim pristupom osobe nisu
neprijatelji, ve partneri koji neguju saradnju ulaui svoju energiju u traenje najboljeg reenja. Iz
konflikta izlaze sa sveu da je njihov odnos postao jai i bogatiji za jedno vano i pozitivno iskustvo.
Govorei o zamerkama integrativnom pristupu, pre svega moemo uoiti da proces dolaenja do win-
win reenja trai vreme. Ponekad predmet konflikta nije toliko znaajan da bi se toliko vremena
utroilo na traenje idealnog reenja za obe strane. Takoe, integrativni pristup trai i odreen nivo
razvijenosti odreenih sposobnosti i vetina koje strane u konfliktu u tom trenutku moda ne poseduju
(razvijenu sposobnost sluanja, decentracije, jasnog izraavanja svojih potreba, precizno definisanje
svojih pozicija ili interesa...). I konano, neke situacije su konceptualno zamiljene tako da svojim
pravilima podravaju kompeticiju a ne saradnju - npr. sportska takmienja ili konfrontacija prilikom
debatovanja.
Uprkos zamerkama, valjalo bi ipak naglasiti da integrativni pristup ima veliku primenljivost, budui da
postoje raznovrsni odnosi u koje ljudi stupaju i koje mogu biti oblast konflikta,a pri tome nam je
ouvanje tih odnosa veoma vano(porodini, brani, partnerski, poslovni, prijateljski i drugi odnosi).
Osim u oblasti interpersonalnih konflikata, ovaj pristup je sastavni deo medijacije (ueu tree osobe
u konfliktu), pa i pregovaranja.

MOGUNOSTI RAZVOJA INTEGRATIVNOG PRISTUPA

Pitanje koje je usko povezano sa razmatranjem kvaliteta i izazova integrativnog pristupa je pitanje
razvoja. Drugim reima, da li je integrativni pristup mogue razvijati kod ljudi? Odgovor je
nedvosmisleno DA. Ono to svakako moe da se naui su vetine potrebne za ovakav pristup
konfliktnim situacijama. Takve vetine su : aktivno sluanje, davanje povratne informacije, empatsko
sluanje i saoptavanje emocija, asertivno izraavanje svojih oseanja, potreba i zahteva, sposobnost
decentracije (stavljanje u poziciju drugog), itd.
Takoe, jedno pozitivno iskustvo pronalaenja win-win reenja i uvianje njegovih dobrobiti kako za
obe strane tako i za njihov odnos bie snaan podsticaj da se ovom pristupu i dalje tei. U dananje
vreme razvijene su brojne edukacije nenasilne transformacije konflikata, nenasilne komunikacije,
asertivnosti koje su velika podrka usvajanju i razvoju integrativnog pristupa

ZAKLJUAK

Na osnovu svega proitanog i reenog o konfliktima, ono to sigurno moemo rei je da su konflikti
sastavni deo ivota, odrastanja i sazrevanja. Ova injenica nas stavlja pred 2 mogunosti: da stanje
konflikta tretiramo kao slepu ulicu po interpersonalni odnos (vodi ga u orsokak destruktivnosti), ili da
ga doivimo kao izazov koji otvara prostor za kreativne solucije.
Videli smo da kada konfliktu prilazimo sa radoznalou, otvorenou i spremnou za saradnju, tada
nas susret sa drugim i drugaijim moe podstai na rast i razvoj, kao i na produbljivanje naeg
odnosa.
Integrativni pristup reavanju konflikta nam omoguuje da konfliktnim situacijama prilazimo sa
uverenjem da ne samo da su neizbeni po prirodi stvari , ve da su ponekad i potrebni potrebni za
razvoj. Neki autori kau (Rahim i Bonoma, 1979) da premala koliina konflikta ili njihovo nepostojanje
dovodi do stagnacije u nekom odnosu (oni su prevashodno mislili na organizacijsku
efikasnost).Umerena koliina konflikata je upravo potrebna za produktivno i konstruktivno
funkcionisanje neke grupe ili organizacije - smatraju Rahim i Bonoma (Pokrajac, str.115). Kada ovu
informaciju prenesemo na ravan interpersonalnih konflikata, moemo rei da konflikti zapravo podstiu
ljude da angauju u veoj meri svoje kapacitete, da se razvijaju kao linosti kroz tenju da ree
konflikt i da tako razvijaju odnos inei ga dubljim i kvalitetnijim.
Zahvaljujui integrativnom pristupu put ka konstruktivnom reavanju konflikata je otvoren za svakoga
koji eli da odbaci prethodna loa iskustva bivanja u konfliktu sa destruktivnim posledicama i da se
oproba u ovom izazovnom susretu sa interpersonalnim razliitostima.

LITERATURA

1. Pruit,D. i Rubin, J. (1996) : Reavanje problema, u knjizi Popadi D. (urednik): SOCIJALNI

KONFLIKTI, Grupa MOST i Centar za antiratnu akciju, Beograd
2. Popadi, D. (urednik) (1998) : PAMETNIJI NE POPUTA, Grupa Most i Centar za antiratnu akciju,
Beograd
3. Uzelac, M. (1994) : BUDIMO PRIJATELJI, Slon, Zagreb
4. Uzelac, M. (2000) : ZA SVEMIRE, Mali korak-Centar za kulturu mira i nenasilja, Zagreb.
5. Vukosavljevi, N. (urednik) (2000): NENASILJE?- prirunik za treninge iz nenasilne razrade
konflikata, Centar za nenasilnu akciju, Sarajevo
6. internet stranice www.crnhq.org , www.crinfo.org - poseene avgusta 2004.
7. Rozenberg, M. (2002): JEZIK SAOSEANJA, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd
8. Fitzduff, Mari - COMMUNITY CONFLICT SKILLS, a handbook for group work in Northern Ireland.
9. Hollier, F.,Murray, K., Cornelius, H.(1993): CONFLICT RESOLUTION TRAINERS' MANUAL 12 SKILLS,
The Conflict Resolution Network, Chatswood
10. Pokrajac, A (1992): Konflikti i faktori njihova rjeavanja, u knjizi: GODINJAK ZAVODA ZA
PSIHOLOGIJU,Vol. 1, Rijeka, 115-121
11. Pokrajac, A., Kardum, I. (1992): Mjerenje stilova reavanja interpersonalnih konflikata u razliitim
socijalnim interakcijama: adaptacija i validacija skale, u knjizi: GODINJAK ZAVODA ZA PSIHOLOGIJU,
Vol.1, Rijeka, 107-113
12. Rahim, M.A. (1983): A measure of styles of handling interpersonal conflict, Academy of
Management Journal, Vol.26, No.2, 368-376

AUTOR:
Sanja Markovi
Grupa "Hajde da...", Beograd, SCG
manja@Eunet.yu