SADRAJ

1. OSNOVNI VIDOVI TERMIKE OBRADE..........................2

2. HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ARENJE....................3
3.SFEROIDIZACIJA MEKO ARENJE...................................6
4.NORMALIZACIJA...................................................................8
5.NEPOTPUNO ARENJE.........................................................9
6.REKRISTALIZACIONO ARENJE.....................................10
 1. OSNOVNI VIDOVI TERMIKE OBRADE

Termika obrada je jedna od vrlo vanih operacija u tehnolokom procesu

proizvodnje gotovih proizvoda. U najveem broju sluajeva, samo uz pomo
termike obrade mogu se postii visoke vrednosti mehanikih osobina elika i na taj
nain obezbediti normalan rad savremenih maina i instrumenata. U zavisnosti od
toga koje zahteve proizvod treba da ispuni, najee se kombinuju termika obrada i
plastina deformacija (termo-mehanika obrada), nekada i hemijsko-termika obra-
da, ukoliko se eli difuziono zasienje povrine nekim elementom.

2. HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ARENJE

Primenjuje se kod odlivaka u cilju uklanjanja posledica neravnomerne

kristalizacije. Kristalizacija sa obrazovanjem vrstih rastvora obavezno je povezana
sa likvacijom. Na slici je prikazan dijagram stanja sa obrazovanjem neprekidnog
niza vrstih rastvora.

Slika 1: Promena sastava vrstog rastvora pri kristalizaciji

U skladu sa dijagramom stanja, sav rastop i kristali vrstog rastvora treba da imaju
sastav koji se opisuje takama preseka izotermske horizontale sa linijama likvidusa i
solidusa. Medutim, u realnom sluaju izjednaavanja sastava kristala vrstog
rastvora, difuzija ne protie do kraja. Srednji sastav ovrsle legure na kraju je jednak

2
sastavu legure I, ali opisani mehanizam ovravanja vodi u realnim uslovima ka
dobijanju likvacione neravnomernosti dva tipa.
Do likvacije dolazi tako, to ranije ovrsle zapremine rastopa na povrini toplotne
razmene ili u centru zrna kao i na glavnim osama dendrita sadre manje drugog
elementa. Kasnije ovrsle zapremine dosta su bogatije metalom B. Usled toga,
neravnomernost sastava u zapremini komada (odlivka) dovodi do zonalne, a
izdvojenih kristala do dendritne likvacije.
Za uklanjanje te pojave neophodno je izvriti termiku obradu radi
izjednaavanja sastava po celoj zapremini komada. Prisustvo likvacije dovodi do
velikih promena osobina, loeg kvaliteta legura, kao i eksploatacionih karakteristika:
mehanikih ili fiziko-hemijskih osobina (plastinost elika je smanjena, naroito
ako se pojavi nofa faza po granicama zrna).
Dendritna segregacija u nizu sluajeva moe biti u potpunosti ili bar u velikom delu
odstranjena procesom homogenizacije.
Homogenizacija (difuziono arenje) se sastoji u zagrevanju do visokih
temperatura. Pri tom je brzina homogenizacije odredena vrednou koeficijenata
difuzije koji se nalazi u eksponencijalnoj zavisnosti od temperature (vidi glavu III).
Zbog toga se za temperaturu homogenizacije bira ona koja je < 0,90-0,95C
temperature solidusa (nekada se uzima i nia temperatura). Homogenizacija elika
se odvija u temperaturnom intervalu od 1100-1250C.
Mogunost izjednaavanja sastava pri arenju u prvom redu zavisi od energije
aktivacije procesa difuzije. to je nia energija aktivacije, time je olakano
izjednaavanje sastava. Nepohodno je biti oprezan pri izboru temperature
homogenizacije jer visoke temperature dovode do intenzivnog obrazovanja oksida,
to dovodi do gubitka metala. Koeficijent difuzije ugljenika u austenitu je upravo
proporcionalan: exp-(16000/T); koeficijent difuzije legirajuih elemenata u austenitu
proporcionalan je: exp-(30000/T). Na temperaturi, T=727C, ta vrednost za ugljenik
jednaka je (exp-16), a za legirajue elemente (exp-30). Za praktian rad, veliki
znaaj imaju podaci o uticaju brzine hladenja na likvacionu neravnomernost. Na slici
je prikazan uticaj pri poveanju brzine, stepen likvacije raste od vrednosti 1, pri
ekstrapolaciji na beskonano malu (nultu) brzinu hladenja, do vrednosti 1,5, pri
brzini od 30C/s.

Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b

3
 Zavrno obogaivanje vrstog rastvora metalom B, odvija se usled difuzije
atoma tog metala iz tenog rastopa u kristale vrstog rastvora. Za brzo hladenje
prenosi rastop u oblast njegovog postajanja u kristalnom stanju.Na taj nain,
hladenje likvacionog rastopa brzinom veom od kritine definie raspored elemenata
svojstven tenom rastopu, ali u kristalnom stanju. U ovim uslovima nema
likvidacije. Uporedivanjem uslova izjednaavanja sastava pri zonalnoj i dendritnoj
likvaciji pokazalo se da su gradijenti koncentracije dc/dx pri dimenzionom
izjednaavanju u sluaju zonalne likvacije sto puta manji u odnosu na dendritnu.
Brzina masenog protoka pri zonalnoj difuziji nije dovoljna za vie ili manje znaajnu
homogenizaciju. Izuzetak pravi difuzija lako pokretljivih atoma u dovoljno tankim
presecima. Nakon homogenizacije treba ostvariti lagano hladenje. Imajui u vidu da
se radi o difuzionom arenju, dobija se krupno zrno, to moe da se otkloni daljom
preradom. Radi smanjenja tvrdoe komada i uklanjanja nekih povrinskih defekata,
cesto se komadi podvrgavaju otputanju pri temperaturi 670-680C u vremenu od 1-
16 asova.

4
 3.SFEROIDIZACIJA MEKO ARENJE

Pod mekim arenjem se podrazumeva dugotrajno dranje elika na

temperaturama malo ispod ili neto iznad Aj-temperature, sa naknadnim laganim
hladenjem (10C/h) u cilju prevodenja Fe3C i karbida u globularni oblik (loptice).
Meko arenje ugljeninih elika se vri u intervalu od 650-750C, si. 62.
Temperature mekog arenja se mogu odrediti prema H.Ruhfusu raunskim putem
prema formuli:
tsferoid C=710 + 20Si - 20Mn + 20Cr + 20Mo -20Ni + 20W + 100V.
Formula vazi za sastave elika ako % pojedinog elementa ne prelazi sledee
vrednosti:
0,9%C; l,8%Si; 1,1 %Mn; l,8%Cr; 0,5%Mo; 5%Ni; 0,25%V i 2%W.
Cilj ovog arenja je postii strukturu koja je pogodna za kaljenje, mainsku ili
obradu plastinom deformacijom. Posle kovanja, struktura elika sa veim
sadrajem ugljenika je preteno perlitna. Ovakvi elici se teko mainski obraduju,
jer se otrice alata brzo troe i tupe na veoma tvrdim lamelama cementita. Pri
dugotrajnom dranju neposredno ispod Aj-temperature, lamele cementita, pod
uticajem povrinskog napona, postepeno prelaze u zrnca. Iz lamelarnog perlita
nastaje zrnasti perlit, u kome su globule cementita proizvoljno rasporedene u feritnoj
osnovi. Mainska obrada je znatno olakana, jer otrica alata see samo ferit, a
globule cementita se pri obradi potiskuju u stranu.
Ako se elik lagano hladi sa temperatura koje su samo neto vie od Aj-pri
dostizanju Aj-temperature, karbid se direktno izdvaja u obliku globula na ve
prisutnim kristalima cementita. Pojava lamelarnog perlita je na taj nain zaobiena.
Sferoidizacija grube mree sekundarnog cementita izdvojene po granicama
zrna, protie vrlo sporo i vodi neravnomernoj veliini zrnaca cementita.
Pri mekom arenju tei se ravnomernoj, srednjoj veliini karbida. Ako su karbidi
veoma fini, tvrdoa elika raste pa se obradivost pogorava. Sa druge strane, elik je
u sluaju grubih nodula isuvie mek, tako da pri obradi daje ilavu strugotinu, pa
opada kvalitet povrine komada. Fini karbidi se pri kaljenju brzo rastvaraju, pa je
potrebno samo kratko vreme drati elik na temperaturi kaljenja, tako daje martenzit
veoma disperzan. Grubi karbidi zahtevaju due vreme za rastvaranje u austenitu, pri
emu austenitno zrno raste zbogpreduge austenitizacije, martenzit postaje grublji, a
poveava se koliina zaostalog austenita.

5
Zbog dugotrajnog arenja, potrebnog pri mekom arenju, nastaje razugljenisavanje
povrine komada ako nisu preduzete protiv mere. Pri jaem razugljenisavanju, u
povrinskom sloju nastaje ferit.

Slika 3: elik sa 1,02% ugljenika

Slika 4: elik sa 1,05% ugljenika

Razugljenisavanjem se elik prevodi iz nadeutektoidnog u eutektoidno ili ak

podeutektoidno stanje. Pri tome klice karbida nestaju, a tokom hlaenja, ovaj sloj se
pri dostizanju Al -temperature transformie u normalni lamelami perlit. Meko areni
elici sa ovakvim povrinskim perlitnim slojem pokazuju malu sposobnost
uobliavanja u hladnom, jer se krti perlit lomi i moe da bude uzrok pojave
povrinskih pukotina. Zavisno od stepena razugljenisavanja, smanjuje se otpornost
na habanje, jer u zakaljenoj osnovi nedostaju tvrdi kristali sekundarnog cementita.
Globularni cementit se stvara veoma lako i brzo ako polazna struktura nije perlit, ve
martenzit ili beinit. Ovaj postupak se uglavnom primenjuje kod legiranih elika koji
se posle valjanja, kovanja ili normalizacije ne transformiu u perlitnoj ve u
beinitnoj ili ak delimino i u martenzitnoj oblasti pa zbog toga imaju veliku
tvrdou.

6
 4.NORMALIZACIJA

Pod normalizacionim arenjem ili normalizacijom, podrazumeva se zagreva-

nje elika do temperatura 30-50C iznad A3 -temperature, tj GOSE linije, si. 65. Na
ovoj temperaturi komad se zadrava samo toliko dok se potpuno ne progreje, a zatim
se hladi na mirnom vazduhu. Dvostrukom a/y-transformacijom, do koje pri tome
dolazi, elik se prevodi u sitnozrno homogeno stanje koje se naziva " normalno " i
koje je karakteristino za odredeni elik ili aru.

Slika 5: Temperature normalizacije ugljeninih elika

Normalizacijom se znatno poboljavaju mehanike osobine elinog liva kao

stoje granica razvlaenja, vrstoa, izduenje, kontrakcija i udarna ilavost.
Struktura koja nastaje pri normalizaciji- utoliko je finija i ravnomernija,
ukoliko je zagrevanje bre izvedeno, temperatura normalizacije blia Ac 3-tempera-
turi, vreme dranja krae i hladenje bre. elik se pri normalizaciji brzo hladi na
vazduhu. Ako se nasuprot ovome, primeni veoma sporo hladenje u pei, tada se
neistoe prisutne u eliku izdvajaju na granicama zrna, usled ega moe da nastupi
znatan pad plastinosti. Ovakav proces se naziva potpuno arenje.

7
Ubrzano hladenje na vazduhu vodi ka razlaganju austenita pri niim temperaturama.
To je uzrok poveanoj disperznosti feritno-cementitne meavine i poveane koliine
perlita (kvazi-eutektoida), sto vodi rastu vrstoe za 10-15% i tvrdoe
normalizovanog elika u poredenju sa arenim. Pored toga, usled usitnjava-nja zrna
raste ilavost.
Jasno je da temperatura normalizacije zavisi od sastava elika. Za nisko-ugljenine
elike normalizacija se kao jednostavnija operacija primenjuje zajedno sa arenjem.
Poveanje tvrdoe nije veliko ali se normalizacijom postie ista povrina pri
rezanju. Za srednje-ugljenine elike, normalizacija se primenjuje zajedno sa
kaljenjem i visokim otputanjem. Mehanike osobine e biti nie, ali proces
normalizacije stvara uslove za manju deformaciju komada u poredenju sa onom koja
se dobija pri kaljenju. Normalizacija sa naknadnim visoko temperaturnim
otputanjem (600-660C), cesto se primenjuje za korigovanje strukture legiranih
elika umesto arenja.

5.NEPOTPUNO ARENJE

Ovaj oblik arenja razlikuje se od potpunog u tome to se elik zagreva do

temperatura koje su neto nie od A j. Za podeutektoidne elike nepotpuno arenje
se primenjuje da bi se smanjila unutranja naprezanja i poboljala obrada rezanjem.
Pri nepotpunom arenju odvija se samo delimina prekristalizacija elika usled
transformacije perlit->austenit. Nastali ferit samo delimino prelazi u vrsti rastvor,
a njegov znatan deo se ne podvrgava prekristalizaciji.
Kod nadeutektoidnih elika nepotpuno arenje se primenjuje umesto potpunog
arenja. Kod ovih elika, zagrevanje iznad A{ posebno je vano za eutektoidni elik
to omoguava da se dobije zrnasti perlit umesto lamelarnog. Tada ovaj vid arenja
predstavlja sferoidizaciju.

Slika 6: Mikrostruktura eutektoidnog elika:

a- ploasti perlit I cementit (mrea)
b- zrnasti cementit

8
 6.REKRISTALIZACIONO ARENJE

Zagrevanjem hladno deformisanog elika iznad temperature rekristalizacije

napregnuto stanje u kome se nalazi ojaani materijal, uklanja se stvaranjem novih,
nedeformisanih zrna, tako da elik ponovo dobija svoju plastinost i ilavost.
Temperatura rekristalizacije (Tr) nije konstanta materijala, ve zavisi od
mnogobrojnih faktora od kojih su najuticajniji:
1-sadraj legirajuih elemenata i
2-intenzitet prethodne deformacije.
Temperatura rekristalizacije opada poveanjem stepena deformacije, sto se moe
zakljuiti iz sledee tabele:

Promena Tr [C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije

Mehanike osobine hladno deformisanog i razliito odgrevanog elika ne menjaju se

kontinualno sa stepenom odgrevanja, ve na temperaturi rekristalizacije dolazi do
strmijeg pada tvrdoe i zatezne vrstoe, kao i do otrijeg porasta izduenja, to se
moe zakljuiti na osnovu vrednosti koje su prikazane u sledeo tabeli:

Osobine rekristalizovanog, prethodno hladno valjanog elika (=90) sa 0,09%

ugljenika

9
10