GLAVA I

FILOSOFIJA I NJENA METODA

l.
Osnov i tIo na kome poCivaju sva nasa znanja i nauke jeste one
Neobjasnjivo. Stoga se na njega uz pomoc vise ili manje posred-
nih Clanova svodi svako objasnjenje, kao sto se na moru uz pomoc
viska ponekad na manjoj, a ponekad na vecoj dubini, uvek mora
dotaCi tlo. Ovo Neobjasnjivo pripada metafizici.

2.
Gotovo svi Ijudi 0 sebi uvek misle kao 0 tom i tom coveku (tis
anthropos), uz sve korolarije koje iz toga proizilaze. Sa druge strane,
to da je svaki od njih covek uopste (ho anthropos) , sa korolarijama
koje iz toga slede, njima gotovo nikada ne pada na pamet; a to je
ipak glavna stvar. Onaj mali broj koji sebe doiivljava vise na drugi
nego na prvi nacin jesu filosofi. Ostali ljudi su skloni da u stvari-
rna uvek vide one pojedinacno i individualno, a nikad one opste.
Sarno izuzetno obdareni pojedinci, i to u skladu sa stepenom svoje
izuzetnosti, u pojedinacnim stvarima vide one opste. Ova vaina
razlika proiima Citavu saznajnu sposobnost u toj meri da se pro-
stire i na svakodnevne predmete. Zato su ovi predmeti u svesti is-
taknutog pojedinca nesto drugo i razliCito od istih predmeta u gla-
vi obicnih ljudi. Ovako shvaceno opste, u kome se uvek pojavljuje
pojedinacno, poklapa se sa onim sto nazivam subjekt saznanja i
koga.odredujem kao korelat platonovskih ideja. Dok je saznanje,
oslobodeno volje, uvek usmereno na opste, predmeti htenja uvek
su smeSteni u pojedinacne stvari; stoga je. saznanje iivotinja uvek
strogo ograniceoo na pojedinacno, pa je zato njihova pamet uvek
I 6 I ARTUR SOPENHAUER

i iskljuCivo u sluzbi volje. Sa druge strane, duhovna usmerenost na

opste predstavlja nezaobilazan uslov za svako ozbiljno dostignuee,
kako u pesnistvu i filosofiji, tako i u naukama i umetnosti uopste.
Za intelekt koji je u sluibi voije, koji je, dakle, prakticno usme-
ren, postoje samo pojedinacne stvari. Za onu pamet koja se bavi
umetnoseu i naukom, koja je po sebi delatna, postoje samo opsto-
sti - to jest rodovi, vrste, klase, ideje stvari. Cak i likovni umetnik
teii da u pojedinacnom prikaie ideju, odnosno vrstu. Ovo poCiva
na tome da je voija neposredno usmerena samo na pojedinacne
stvari; one su njeni istinski predmeti, jer samo one imaju empi-
rijski realitet. Medutim, pojmovi, klase, vrste, mogu da budu njen
predmet samo posredno. Stoga sirovi i prosti Ijudi nemaju smisla
za opste istine. Genij, naprotiv, zanemaruje i izostavlja ono indivi-
dualno; nuino bavljenje pojedinacnim kao takvim, koje saCinjava
sri prakticnog iivota, on dozivljava kao nepodnosljivi kuluk.

3.
Bavljenje filosofijom zahteva dye stvari: prvo, da imamo do-
voljno smelosti da nijedno pitanje ne ostavimo na sreu, i drugo, da
steknemo jasnu svest 0 onorn sto se sarno po sebi razurne, i to shva-
timo kao problem. Konacno, da bismo se istinski bavili filosofijom,
moramo raspolagati duhovnom dokolieom; nas duh ne sme biti
potCinjen volji i usmeren na pojedinacne eiljeve, vee se eeo mora
predavati znanju koje mu pruiaju culni svet i sopstvena svest. Me-
dutirn, profesori filosofije posveeeni su svojim licnim koristima i
dobieima, kao i onom 5tO do njih vodi: za njih je to glavna stvar.
Zbog toga oni nisu u stanju da vide mnoge jasne stvari, niti im ikad
pada na pamet da se posvete istinskim filosofskim problemima.

4.
Pesnik pred nasu fantaziju iznosi slike iz iivota, ljudske ka-
raktere i situaeije, zatim sve to stavlja u pokret i Citaoeu prepusta
 PARERGA [ PARALlPOME NA 7 I
da ih dozivi u skladu sa svojom duhovnom snagom. ZahvaljujuCi
tome, pesnistvo zadovoljava ljude najrazliCitijih sposobnosti: kako
mudrace, tako i budale. Filoso! medutim, ne izlaze zivot na takav
naCin, vee iznosi gotove misli koje je iz njega apstrahovao, i od ci -
taoca trazi da razmislja isto kao ion. Zbog toga je njegova publika
vrlo mala. Pesnika, prema tome, treba uporediti sa onim ko dono-
si cvece, a filosofa sa onim ko donosi miris, kvintesenciju cveca.
Druga velika prednost pesnickih pred filosofskim dostignuCima
leii u tome da sva poetska dela mogu, bez ikakvih medusobnih
smetnji, da postoje jedna pored drugih, ida u njima mogu uzivati
i ceniti ih i medusobno potpuno razliCiti duhovi. Sa druge strane,
svaki filosofski sis tern tek sto dode na svet, poput nekog azijatskog
sultana pocne da sprema propast svoje brace kao uslov sopstvenog
stupanja na vlast. Jer kao sto u kosnici moze da postoji samo jedna
kraljica, tako i u duhovnom svetu moze da vlada sarno jedna filo -
sofija. Po svojoj nedruzeljubivosti, filosofski sistemi lice na pauke
od kojih svaki sedi u svojoj mrezi i gleda koliko ce se muva u nju
uhvatiti, ali se ustremljuje na svakog drugog pauka cim ga primeti
u svojoj bIizini. Stoga, dok pesnicka dela zive jedna pored drugih
mimo poput jaganjaca, filosofski sistemi su nalik na grabljivice, i
po svom nagonu za unistenjem lice na skorpije, pauke i larve nekih
insekata, koje se pre svega ustremljuju na pripadnike svoje vrste.
Oni na svet stupaju poput oklopljenih ljudi nastalih iz zmajevih
zuba koje je Jason posejao, i isto kao i oni satiru jedni druge. Ova
borba traje vise od 2000 godina: da Ii ce iz nje proizaCi konacna
pobeda i trajni mir?
Zbog ove sustinski polemicke prirode, ovog bellum omnium
contra omnes 1 filosofskih sistema, filosofu je neuporedivo teie ne-
go pesniku da stekne duzno postovanje. Pesnicko dele od svog Ci-
taoca ne trazi nista drugo do da posveti nekoliko sati njegovim

1 Rat still protiv svij~.1 ~ Sve izreke i tekstove napisane na starogr&om, engleskom i fran -
cuskom jeziku, ako nije drukcije naznaceno, preveo je Slobodan Damnjanovic, a tek-
stove napisane na la~iflSkom jeziku prevela je Ana Damnjanovic (prim . prev.).
I 8 I ARTUR SOPENHAUER

zanimljivim i uzvisenim slikama. Sto se tice filosofskog dela, one

nastoji da u potpunosti promeni naCin misljenja svog citaoca i
zahteva od njega da sve sto je do sada naucio, u sta je verovao u
ovoj oblasti, proglasi za gresku, izgubljeno vreme i uzalud utrosen
nap~r, ida zapocne iznova; u najboljem slucaju, filosof ostavlja ne-
ke rusevine dela svojih prethodnika da bi na osnovu njih postavio
sopstvene temelje. Pored toga, imamo situaciju u kojoj novonastali
sis tern u svakom profesoru ima protivnika po sluzbenoj duznosti,
i u kojoj ponekad cak i driava odredeni sistem uzima u zastitu i
svojim mocnim materijalnim sredstvima sprecava pojavu drugih
nacina misljenja. Ako sad uzmemo u obzir da se velicina filosofske
publike prema pesnickoj odnosi kao broj Ijudi koji zele da uce pre-
rna broju onih koji hoce sarno da se zabave, onda mozemo shvatiti
pod kojim znamenjem nastupa filosof. Sa druge strane, filosofi do-
bijaju priznanje mislilaca, istaknutih Ijudi iz drugih doba i drugih
zemalja, bez obzira na nacionalnost: a go mila tek postepeno po-
Cinje da postuje autoritet njihovih imena. U skladu sa tim, i zbog
sporog ali dubokog dejstva filosofije na Wav Ijudski rod, istorija
filosofa razvija se uporedo sa istorijom vladara, ali je prvih sto put a
manje nego drugih. Stoga je velika stvar ako neko u njoj sebi stvori
trajno mesto.

5.
Filosofski pisac je vodic, a njegov citalac je putnik. Ako treba
da zajedno stignu na ciIj, oni pre svega moraju zajedno i da kre-
nu, to jest, autor mora svog Citaoca da povede na put sa stanovi-
sta koje im je obojici zajednicko: a to ne moze biti nista drugo do
empirijska svest, koja nam je svima zajednicka. Ovde ga on cvrsto
hvata za ruku, i razrniSlja koliko ga, iduCi planinskorn stazom, ko-
rak po korak, visoko iznad oblaka moze dovesti. To je Cinio jos
Kant. On polazi od opste svesti - kako 0 sopstvenom ja, tako i
o drugim stvarima. Medutim, obrnuto postupa onaj koji za isho-
disnu tacku uzima stanoviste navodnog intelektualnog opazanja,
 PARERGA 1 PARALfPOMEN A I 9 I

hiperfizikalnih odnosa ili eak dogadanja, odnosno stanoviste uma

koje opaza natculno, iIi apsolutnog uma koji misli samoga sebe: jer,
sve to znati da se ne polazi sa stanovista neposredno shvatljivog
saznanja, vee sa stanovista za koje Citalac nikako ne moze da sazna
da li je blisko autoru, iii je od njega miljama udaljeno.

6.
Nasa licna, ozbiljna meditacija i unutrasnje posmatranje stvari
odnose se prema razgovoru sa drugim kao sto se zivi organizam od-
nosi prema masini. Jer, u prvom slucaju, sve deluje kao da je iseceno
iz jednog komada, iii odsvirano u jednom tonskom redu; u njemu
se moze dostiCi potpuna jasnost, razgovetnost i istinska povezanost
i jedinstvo. U drugom slucaju, heterogeni komadi sasvim razliCitog
porekla spajaju se jedni sa drugima, prisilno ostvarujuCi izvesno
jedinstvo kretanja koje se cesto i neocekivano kvari. Nairne, covek
jedino sebe potpuno razume; drugog razumemo tek polovicno - u
najboljem slucaju mozemo postiCi sarno zajednistvo pojmova, ali
ne i zajednicku opazajnu osnovu iz koje one proizilazi. Stoga dubo-
ke filosofske istine nikada na svetlo dana ne izlaze tokom dijaloga i
zajednickog razmisljanja. Medutim, to je vrlo korisno za prethodno
uveibavanje, za pronalazenje problema, njihovo filtriranje, a zatim
dokazivanje, proveru i kritiku uspostavljenog resenja. U tom smi-
slu sastavljeni su i Platonovi Dijalozi, pa je shodno tome iz njegove
skole proizaslo skepticko usmerenje druge i treee Akademije. Kao
oblik saopstavanja filosofskih misli, pisani dijalog ima smisla sa-
rno tamo gde predmet raspravljanja dozvoljava dva iii vise potpu-
no razlicitih stanoviSta, 0 kojima iii Citalac moze doneti sopstveni
sud, iIi su ona takve prirode da, uzeta zajedno, dopunjuju celovito
i ispravno razumevanje stvari: u prvi slucaj spada i pobijanje upu-
eenih prigovora. Ali, onda izabrana dijaloska forma mora postati
dramska forma; da bi se temeljito istakla i razradila razlicitost sta-
novista, u njoj stvarno moraju govoriti dye strane. Bez takvog cilja,
ona se, sto se uglavnom i desava, pretvara u dokonu igru.
I ]0 I ARTUR SOPEN HAUER

7.
Ni nasa saznanja, ni nasi uvidi nikada se neee posebno uve-
eati kroz poredenje i raspravu sa onim sto su drugi kazali. Ter, to
uvek lici na presipanje vode iz jednog u drugi sud. Uvid i saznanje
istinski se mogu obogatiti sarno kroz posmatranje samih stvari:
jer sarno je ono uvek spreman i blizak zivi izvor saznanja. Stoga
je vrlo cudno videti kako samoproglaseni filosofi uvek idu prvim
putem, dok onaj drugi, Cini se, uopste i ne poznaju; kako se uvek
bave onim sto je ovaj kazao i onim sto je onaj u stvari hteo da kaze;
pa tako u neku ruku stalno naopako prevreu stare sudove ne bi li
utvrdili da li je u njima os tala jos neka kap; a za to vreme zanema-
ruju zivi izvor koji tece ispred njih. Nista toliko kao ovo ne odaje
njihovu nesposobnost, i ne pokazuje lazljivost njihovih pretenzija
na znacaj, dubokoumnost i originalnost.

8.
Oni koji se nadaju da ee proucavanjem istorije filosofije i sami
postati filosofi, treba u stvari da iz tog proucavanja nauce da se fi-
losofi - isto kao i pesnici - radaju, ali sarno mnogo rede.

9.
Cudna i nedostojna definicija filosofije, koju, medutim, i sam
Kant prihvata, jeste ona po kojoj je filosofija nauka sastavijena od
Cistih pojmova. Ali, ako je u pojmovima sadriano sarno ono sto je
u njih smeSteno posto je dobijeno i isprosjaceno od culnog sazna-
nja, da Ii su oni onda istinski i neiscrpni izvor svakog uvida? Stoga
se istinska filosofija ne moze ispredati iz Cistih, apstraktnih poj-
mova, vee se mora zasnivati na unutrasnjem i spoljasnjem posma-
tranju i iskustvu. Isto tako, u filosofiji se nista istinito ne postize ni
kroz pokusaje kojima se sluze sofisti naseg doba - Fihte i Seling
- a sa najveeom mukom i Hegel, kao ni pokusaj u koji se u oblasti
morala upustio Slajermaher. Ona, isto kao i umetnost i pesnistvo,
 PARERGA I PARALIPOMENA I II I
svoj izvor mora imati u opazajnom shvatanju sveta: pritom je po-
trebno sacuvati bistru glavu, ali ne i biti toliko hladnokrvan da one
sto smo saznali ne prode kroz citavo nase biee, dakle i kroz glavu
i kroz srce, i da ga iz temelja ne potrese. Filosofija nije primer iz
algebre, za nju vazi one sto je rekao Vovnarg: Les grands pensees
viennent du coeu~.

10.
U sustini, filosofiju svih vremena mozemo shvatiti kao neku
vrstu klatna koje se kreee izmedu racionalizma i iluminizma, tj. iz-
medu koriSeenja objektivnih i subjektivnih izvora saznanja.
Racionalizam, ciji je organ intelekt, prvobitno odreden da slu-
zi sarno voiji, pa stoga uvek usmeren napoije, najpre nastupa kao
dogmatizam, koji sebe shvata kao nesto sasvim objektivno. Onda
se smenjuje sa skepticizmom, i konacno prelazi u kriticizam, koji
nastoji sa sukob resi kroz isticanje subjekta - to jest, postaje transce-
dentalna filosofija. Pod ovim pojmom shvatam svaku filosofiju koja
polazi od toga da njen najbliii i neposredni predmet nisu stvari, vee
iskljuCivo ljudska svest 0 stvarima, koja se nikako ne sme ispustiti
iz vida. Ovaj pristup Francuzi dosta netacno nazivaju psiholoskom
metodom, i suprotstavljaju je cisto logickoj metodi - pod kojom
shvataju filosofiju, zasnovanu na objektivno misljenim i od pred-
meta nezavisnim pojmovima. Ali, kad do de do ove tacke, racionali-
zam dolazi i do saznanja da njegov Organon obuhvata sarno pojave,
ali da nikad ne doseie do poslednje, unutrasnje sustine stvari.
Medutim, na svim svojim stadijumima, on protiv sebe ima
iluminizam, koji je sustinski usmeren ka unutrasnjosti, ciji je or-
ganon unutrasnje prosvetljenje intelektualno opazanje, visa svest,
intuitivni urn, Bohja svest, sjedinjenje itd., i koji 0 racionalizmu sa
omalovazavanjem govori kao 0 "prirodnoj svetlosti". Ako se u nje-
govoj osnovi nalazi religija, on postaje misticizam. Njegov osnovni

2 Velike istine dolaze iz srca.

I 12 I ARTUR SOPENHAUER

nedostatak jeste u tome 5to njegovo saznanje nije saopstivo; delom

zato 5to za unutrasnje opazanje ne postoji merilo identiteta objeka-
ta razlicitih subjekata; delom zato 5to se takvo saznanje moze izra-
ziti sarno preko jezika, koji je stvoren radi spoija usmerenog sazna-
nja intelekta, koji se sluzi apstrakcijama, pa je potpuno nepodoban
da izrazi sU5tinski razlicita stanja koja cine materijal iluminizma.
Stoga je iluminizam prinuden da izgradi sopstveni jezik, 5to opet,
zbog vee navedenih razloga, nije moguee. Ali, buduti neprenosivo,
ovo saznanje je takode i nedokazivo, 5to dovodi do ponovnog na-
stupa racionalizma - ovog puta u obliku skepticizma. Iluminizam
se tu i tamo moze naslutiti vee kod Platona; ipak, upecatljivije se
pojavljuje u filosofiji neoplatonicara, gnostika, Dionisija Areopa-
gite, kao i Skota Erigene; prisutan je i kod muhamedanaca, kao
ucenje sufija; u Indiji on dominira u Vedanti i Mimamsi. Njegovi
najodlucniji zastupnici jesu Jakob Berne i svi hriscanski mistici.
On nastupa i onda kada racionalizam, ne postigav5i svoj cilj, dode
na kraj jedne faze; tako se na kraju sholasticke filosofije, kao njena
suprotnost, izmedu ostalih pojavio kao mistika, pre svega Nemca
Taulera i autora Nemacke teologije; u najnovije doba, on se kao su-
protnost kantovskoj filosofiji pojavio kod Jakobija, Selinga, kao i
kod poznog Fihtea. Ali, filosofija treba da bude saopstivo saznanje,
pa stoga mora biti racionalizam. Shodno tome, ja sam u svojoj fi-
losofiji, zapravo u zakljucku, ukazao na oblast iluminizma kao na
nesto 5tO postoji, ali sam se cuvao da u toj oblasti napravim i jedan
korak; stoga nisam ni pokusavao da izvedem krajnje zakljucke 0
bieu sveta, vee sam isao sarno do one tacke do koje je moguce doti,
iduti objektivnim racionalistickim putem. Iluminizmu sam pre-
pustio njegov prostor, gde je u prilici da na svoj nacin reSava sve
zagonetke sveta, ali mu pritom nisam pruzio priliku da mi stane na
put iii polemicki nastupi protiv mene.
Medutim, cesto se desava da se u osnovi racionalizma nalazi
prikriveni iluminizam, na koga se onda filosof osvree kao na tajni
kompas, dok pritom tvrdi kako svoj put odreduje prema zvezdama,
 PA RERGA I PA RALIP O M ENA I 13 I
to jest prema spoljasnjim predmetima, i da sarno njih uzima u ob-
zir. Ovo je dopusteno jer on ne pokusava da saopsti neposredno
saznanje, vee njegovo saopstavanje ostaje Cisto, objektivno i racio-
nalno. Ovo je mozda slucaj sa Platonom, Spinozom, Malbransom
i nekim drugim. Ali, to se nikoga ne tice - jer je to tajna njihovog
srca. Meautim, bestidno i sramno deluje glasno pozivanje na inte-
lektualno opazanje i drsko prepricavenje njegovog sadriaja, praee-
no pozivanjem na objektivnost, sto nalazimo kod Fihtea i Selinga.
Uostalom, uzet po sebi, iluminizam je prirodan i utoliko
opravdan pokusaj zasnivanja istine. Spolja usmereni intelekt pred-
stavlja puki organon za ciljeve volje, pa je prema tome sekundaran,
odnosno predstavlja sarno deo naseg celovitog ljudskog biea: on
pripada pojavi, njegovo saznanje je prilagoaeno sarno njoj , buduCi
da on postoji sarno radi tog cilja. Sta onda moze biti prirodnije ne-
go da se, kada intelektualna saznajna moe pretrpi neuspeh, za po-
moe obratimo svom citavom bieu, koje je i stvar po sebi, odnosno
koje pripada istinskoj sustini sveta, pa stoga na neki naCin mora u
sebi nositi resenje svih zagonetki; sta nas sprecava da budemo po-
put starih Nemaca, koji su, kada sve prokockaju, konacno zalagali
i sopstvenu licnost? Ali, jedini ispravan i objektivno vazeCi naCin
da se to postigne jeste da se shvati empirijska Cinjenica volje, koja
u nasem unutrasnjem bieu postoji kao sarna njegova sustina, i da
se ta Cinjenica primeni na objektivno spoljasnje saznanje, kao sto
sam ja to ucinio. Meautim, iluministicki put, iz vee poznatih raz-
loga, ne dovodi nas do postavljenog cilja.

11.
Cisto lukavstvo osposobljava nas sarno za skepsu, ali ne i za
filosofiju. Meautim, skepsa je u filosofiji one sto je u skupstini opo-
zicija; ona je ne sarno dobrodosla, vee je i neophodna. Uopsteno
gledano, ona poCiva na tome da filosofija nije u stanju da pruZi
oCiglednost koju ima matematika - isto kao sto covek u sebi ne-
rna onu nagonsku snalazljivost, koja je u zivotinjama a priori data.
I 14 I ARTUR SOPEN H AUER

Stoga se protiv svakog sistema uvek moi e istaCi skepticki staY. Ali,
njegova tei ina u odnosu na sistem toliko je mala da tom siste-
mu ne nanosi vise stete nego sto to aritmetici Cini aproksimativna
vrednost kvadrature kruga.
Ono sto znamo dobija dvostruku vrednost ako znamo one sto
ne znama. Jer, na taj nacin se one prvo oslobada sumnje koja nas
obuzima kada, poput Selinga, na primer, tvrdimo kako znamo one
sto zapravo ne znamo.

12.
Sudavi uma jesu oni pouzdani iskazi za koje svako, bez prethod-
nog istraiivanja, smatra da su istiniti, i koje, cak i kada bismo to hteli,
ne bismo mogli da dokaiemo, jer bismo u tom slucaju morali prvo
da u njih posumnjamo. Ovi sudovi su tako cvrsto poverenje u svoju
vrednost stekli zato sto su u nama prisutni od onog trenutka kada
pocnemo 0 necem da mislimo i govorimo. Navika da se njima slu-
limo stara je isto koliko i navika da mislimo, pa zato nismo u stanju
da te dye navike odvojimo jednu od druge; one su, da tako kaiemo,
srasle sa nasim mozgom. Ovo sto smo rekli toliko je istinito da je
davanje primera za njega s jedne strane suvisno, a sa druge opasno.

13.
Nijedno shvatanje sveta, zasnovano na objektivnom opaianju
stvari i doslednom izvodenju, ne moie biti u potpunosti laino, vee
je u najgorem slucaju sarno jednostrano: takvi su, na primer, do-
sledni materijalizam, apsolutni idealizam itd. Svi su oni istiniti; ali
svi su istovremeno istiniti, sto znaci da je njihova istinitost rela-
tivna. Nairne, svako takvo shvatanje istinito je sarno sa odredenog
stanovista, kao sto se neki predeo na slici prikazuje sarno sa jedne
tacke posmatranja. Ako se, medutim, uzdignemo iznad stanovista
nekog takvog sistema, mi shvatamo relativnost njegove is tine, to
jest njegovu jednostranost. Apsolutnu istinu moie nam pruiiti sa-
rno one stanoviste koje se uzdii e iznad svega i sve uzima u obzir.
U skladu sa tim, istinito je, na primer, kad sebe posmatram kao Cist
 PA RER GA I PA R A Lf POMENA I l5 I
vremenski proizvod prirode, koji je nastao i koji je osuden na pro-
past - kao 5tO to Cini Propovednik: ali je ostovremeno istinito i to
da sam ja sve 5to je bilo i 5to postoji, i da izvan mene nema niceg.
Isto je tako istinito kada ja, po ugledu na Anakreonta, za najvi5u
sreeu smatram uzivanje u sada5njosti; ali istovremeno je istinito
kada lekovitost patnje i nistavnost i propadljivost svakog uzivanja,
kao i samu smrt, doZivljavam kao cilj svog zivota.
Sve se ovo zasniva na tome da je svako dosledno sprovedeno
stanovi5te sarno jedno, u pojmovima izrazeno objektivno shvatanje
prirode. Ali priroda, tj. one 5tO se opaza, nikada ne laze i ne protiv-
reCi sebi, jer njeno biee takve stvari iskljucuje. Protivrecnost i laz
postoje sarno u misljenju koje se ne zasniva na objektivnom shvata-
nju, na primer u optimizmu. Medutim, objektivno shvatanje moze
biti nepotpuno; tad a ga ne treba opovrgavati, vee ga treba dopuniti.

14.
Ljudi neumorno prekorevaju metafiziku, zato sto uporedena
sa prirodnim naukama ostvaruje tako beznacajan napredak. Vee
je Volter uzviknuo: Oh, metaphysique! Nous sommes aussi avances
que du temps de premiers DruidesP Ali, koja je druga nauka u svim
vremenima imala protivnika ex officio (po sluzbenoj duznosti),
narucenog driavnog tuzioca, pobednika na kraljevskom turniru,
koji u punom oklopu neprekidno nasree na nju, li5enu i odbrane i
oruzja? Ona nikad neee pokazati pravu snagu, sposobnost za na-
predovanje, sve dok joj pod pretnjom budu pripisivali nesposob-
nost da se izbori sa tako velikim teretom dogmi. Prvo nam vezu
ruke, a onda se rugaju na50j nemoCi.
Religije su sebi prisvojile metafizicke sklonosti Ijudi, pa su
ih delom blagovremeno oslabile utiskivanjem svojih dogmi u
njihovu svest, a delom su zabranile i uskratile njihovo nepristra-
sno izrazavanje, tako da je slobodno istrazivanje najvaznijih

3 O. metafiziko! los llvek smo tamo gde smo bili II doba prvih Drllida!
I 16 I ARTUR SOPENHAUER

najzanimljivijih problema biea po sebi ili direktno zabranjivano,

ili direktno sprecavano, ili subjektivno onemogueavano kroz vee
pomenuto slabljenje. Tako se desilo da najuzvisenije ljudske sklo-
nosti budu u okovima.

15.
Uslov da budemo tolerantni prema neobicnim i neprihvatlji-
vim shvatanjima, i strpljivi prema onom koji nam se suprotsta-
vlja, jeste moida svest 0 tome koliko cesto smo mi sami 0 istom
predmetu isticali uzajamno nespojiva misljenja, i koliko smo bas
ta misljenja menjali, ponekad u vrlo kratkom vremenu; svest da
smo cas jedno, cas drugo misljenje odbacivali, pa opet prihvatali,
jer nam se predmet pokazivao cas u ovom, cas u onom svetlu. Sto-
ga za pristup misljenjima koja protivrece nasim uverenjima niSta
nije podesnije od govora tipa: "lsto to sam ranije i ja mislio, ali ... ".

16.
Pogresno ucenje, bilo da je nastalo iz pogresnog pristupa iIi da
je rezultat rdave namere, uvek racuna na specijalne okolnosti, od-
nosno na odredeno vreme; istina vaii za sva vremena, cak i onda
kada ne znaju za nju Hi nastoje da je uguse. Jer, tim se u dusi pojavi
malo svetlosti, iIi u nju spolja dode malo sveieg vazduha, odmah
se nade neko ko ee to obnarodovati i braniti. Bu.duCi da is tina ni-
je proizvod namera neke stranke, u svakom dobu nati ee se neka
izvrsna glava koja ee je zastupati. Jer, ona je nalik na magnet koji
uvek u na svakom mestu pokazuje na jednu apsolutno odredenu
tacku; a pogresno ucenje je kao kip koji rukom pokazuje na drugu
statuu, ali koji, kada se od nje odvoji, gubi svaki znacaj.

17.
Ono sto najvise sprecava otkrivanje is tine nije u stvarima
utemeljeni laini sjaj koji nas vodi u greske, niti neka neposredna
 PARERGA 1 PARALlPOMENA I 17 I
slabost razuma, vee je to unapred stvoreno misljenje, predrasuda
koja se a priori suprotstavlja istini i liCi na protivan vetar koji brod
nosi u pravcu suprotnom od onoga gde se nalazi kopno - i zbog
koga kormila i jedro nicemu ne sluze.

18.
Geteove stihove iz Fausta:
Ona sta si ad starih nasledia,
Sam steci, da se tvajim smatra
komentarisem na sledeCi naCin. Ono sto su mislioci pre nas vee ot-
krili, a sto smo nezavisno od njih, koristeCi sopstvena sredstva, sami
saznali, ima veliku vrednost i korist. Ono sto smo sami smislili razu-
memo mnogo dublje od onoga sto smo nauCili. Ako ga kasnije pro-
nademo kod nekog prethodnika, ono neocekivano postaje potvrda
is tine od strane priznatog autoriteta; na taj naCin sticemo pouzdanje
i ubedenje koje smo spremni da branimo od svakog protivnika.
Medutim, ako smo nesto prvo pronasli u knjigama, pa ga za-
tim potvrdili sopstvenim razmiSljanjem, mi nikad nismo sigurni da
smo to sami smislili i izrekli, a ne sarno ponovili reci prethodnika i
pronasli ono sto je vee pronadeno. U pogledu izvesnosti same stva-
ri, ovo predstavlja veliku razliku. Jer, u krajnjoj liniji mogli smo da
ponovimo gresku koju je nas prethodnik napravio, kao sto voda la-
ko nalazi korito kojim je vee tekla. Ako dvojica racunaju nezavisno
jedan od drugog, pa dodu do istog rezultata, taj rezultat je sigurniji
nego kada jedan racuna, a drugi sarno pregleda racunski postupak.

19.
Zbog prirode naseg intelekta koji je proizasao iz volje, ne mo-
zemo se uzdriati da svet ne shvatimo ili kao ciij, ili kao sredstva.
'Prvo znati da se biee sveta opravdava njegovom prirodom, i da
se, prema tome,:'pretpostavlja njegovom nebiCu. Medutim, ovo
uverenje potkopava svest da je on sarno 'zborno mesto smrtnih i
 18 I A R TUR SOPENHAUER

napaeenih stvorenja. Ne mozemo ga shvatiti ni kao sredstvo, jer bi

u tom slucaju beskrajnost vremena koj e je vee proteklo omogueilo
da se postigne svaki ciIj koji se moze postiCi.
Iz ovog proizilazi transcedentnost primene prepostavke naseg
intelekta na celinu svih stvari, odnosno sveta kao takvog. Transce-
dentnost znati da ona vai i u svetu, ali ne vazi za njega. Na osno-
vu toga postaje jasno da ona proizilazi iz prirode intelekta, koji,
kao sto sam pokazao, nastaje radi guzenja pojedinacnoj voljU koji
je, prema tome, upucen iskljuCivo na ciljeve i sredstva; sve ostalo
ostaje izvan njegovih saznajnih i pojmovnih sposobnosti.

20.
Kad bacimo pogled izvan sebe, i kada ugledamo neizmerno
veliki svet i bezbrojna stvorenja u njemu, nase ja - kao puki indi-
viduum - postaje nistavno, i cini se da nestaje. Pod pritiskom ove
mase i broja mislimo da je na pravorn putu sarno ona filosofija koja
je usrnerena napolje, pa je, dakle, i objektivna filosofija. U pogledu
ovoga najstariji grcki filosofi nisu irnali nikakvu surnnju.
Ako, naprotiv, pogledamo U sebe, onda vidimo pre svega da se
svaki pojedinac zanima uglavnorn za sebe sarnog, da je sarnorne sebi
vredniji nego sve ostalo, uzeto zajedno. Iz toga proizilazi da on sebe
sarnog saznaje neposredno, a sve ostalo sarno posredno. Ako uz to
jos usvojirno da se svesna i saznajuca bica apsolutno rnogu zarnisliti
sarno kao individuumi, da stvorenja lisena svesti imaju sarno polo-
vicno, posredno bice, onda shvatarno da individuurni poseduju istin-
sko i pravo postojanje. Ako pritorn jos pomislirno da je objekt uslo -
vljen subjektorn, onda shvatarno da onaj neizrnerni spoljasnji svet
svoje biee ima sarno u svesti saznajuCih stvorenja, da se zasniva na
bicu pojedinaca, svojih nosilaca, i da je to zasnivanje takve prirode
da se svet rnoze shvatiti kao dodatak, akcidencija individualne svesti.
Ako, dakle, sve ovo imarno u vidu, onda dolazirno do uverenja da
je ispravna sarno ona filosofija koja je usmerena unutra, na subjekt,
kao na ono sto je neposredno dato; sto znaci da je ispravna sarno
 PARERGA I PARALlPOMENA I 19 I
novija, postkartezijanska filosofija, a da su stari mislioci prevideli
glavnu stvar. Ipak, potpuno ubedenje u one sto smo rekli dobieemo
tek onda kada, duboko poniruCi u sebe, steknemo svest 0 oseeaju pr-
vobitnosti, koji postoji u svakom saznajnom stvorenju. Pa cak i vise
od ovoga. Svaki, pa cak i najbeznacajniji covek, u svojoj jednostavnoj
samosvesti sebe dozivijava kao najstvarnije biee, u sebi nuzno nalazi
istinsko srediste sveta, pa cak i praizvor celokupne stvarnosti. Moze
Ii ova prasvest Iagati? Njen najjaci izraz predstavIjao je reCi Upani-
sada: Hae omnes creaturae in totum ego sum, et praeter me ens aliud
non est, et omnia ego creata Jeci 4 , koje onda predstavljaju prelaz ka
iluminizmu, pa cak ka misticizmu. Ovo je, dahle, rezultat posmatra-
nja usmerenog ka unutra. Za posmatranje koje je usmereno na spo-
Ijasnji svet nase biee pretvara se u prah i pepeo. s

21.
o podeli filosofije, koja je posebno vazna za njeno izlaganje, po
mom misljenju treba reCi sledeee.
Filosofija se zasniva na iskustvu, ali, za razliku od drugih na-
uka, to nije ovo iIi one odredeno iskustvo, vee iskustvo uopste, is-
kustvo kao takvo, sa svojim moguenostima, oblastima, suStinskim
sadriajem, svojim unutrasnjim i spoljasnjim elementima, formom
i materijom. Da filosofija, prema tome, mora imati empirijske te-
melje i da se ne moze ispredati iz apstraktnih pojmova, detaljno
sam dokazao u 17. glavi drugog tom a svog glavnog dela. To sam na
sazet nacin izlozio i u 9. odeljku ovog rada. Iz navedenog iziaganja
dalje sledi da filosofija prvo mora posmatrati medijum u kome se
iskustvo uopste predstavlja, a zatim i formu i sadrZaj tog iskustva.

4 fa sam u celini sva ova tvorevina, i izvan mene ne postoji nijedno bice, ja sve stvaram;
Oupnekh, J, p. 122.
S Konacno i beskonacno jesu pojmovi koji znacenje dobijaju tek u odnosu na prostor i
vreme; stoga su i jedno i drugo beskrajni i beskonacno deljivi. Ako ova dva pojma pri-
menimo na druge stvari, onda oni moraju ispurlJavati prostor i vreme i ucestvovati u
rtjihovim o~'obinama': Iz ovoga se moie utvrditi velicina zloupotrebe koju su filosofCiCi
i hvalisavci ovog velUi sa tim pojrt1ovima ucinili.
I 20 I ART U R SOP E N H A U E R

Ovaj medijum je predstava, saznanje, dakle - intelekt. Stoga svaka

filosofija mora da zapocne sa ispitivanjem saznajnih sposobnosti,
njihovih formi i zakona, kao i njihove vrednosti i granica. Takvo
istraiivanje time postaje philosophia prima (prva filosofija). Ona
se deli na razmatranje primarnih, to jest culnih predstava, deo ko-
ji moiemo nazvati dijanologijom, iIi ucenjem 0 razumu, i na raz-
matranje sekundarnih, tj. apstraktnih predstava i zakona njihovog
delovanja; taj deo nazivamo logika, odnosno ucenje 0 umu. Ovaj
opsti deo obuhvata - iIi, bolje receno, zastupa - i one sto se ranije
zvalo ontologija, sto se shvatalo kao ucenje 0 najopstijim i najsu-
stinskijim svojstvima stvari uopste, i kao takvo se izlagalo. BuduCi
da kao osobine stvari po sebi smatramo sarno one sto im pripada
u vidu forme i prirode nase sposobnosti predstavljanja, buduCi da
se sve sto shvatamo mora predstaviti preko tih sposobnosti, onda
je sigurno da sve sto je saznato mora imati njihove osobine. To
mozemo uporediti sa situacijom u kojoj se boja stakla pripisuje
predmetima koje gledamo kroz njega.
Filosofija u uiem smislu, koja proizilazi iz ovih istraiivanja,
jeste metafizika; ona stvari ne proucava, ne ureduje i ne posmatra
u njihovim medusobnim vezama, kao nesto sto prosto postoji, kao
prirodu, vee im pristupa kao datoj i uslovljenoj pojavi, u kojoj se
ispoljava od te pojave razliCita sustina, odnosno stvar po sebi. Ovu
sustinu ona nastoji da bliie ispita. Sredstva ovog ispitivanja delom
su povezivanje spoljasnjeg i unutrasnjeg iskustva, a delom postiza-
nje razumevanja celokupne pojave, uz pomoe pronalaienja njenog
smisla i odnosa - sto se moie uporediti sa desifrovanjem nekog
zagonetnog, nepoznatog spisa. IduCi ovim putem, ona od pojave
dospeva do onog sto se pojavijuje, do onog sto se krije iza nje, dakle
do ta meta ta physika. U skladu sa tim u njoj razlikujemo tri dela:
Metafiziku prirode,
Metafiziku lepog i
Metafiziku morala.
 PARERGA I PARALlPOMEN A I 21 I
Medutim, izvodenje ove podele vee pretpostavija metafiziku.
Ona, nairne, pokazuje da se stvar po sebi, unutrasnja i poslednja
sustina pojave, nalazi u nasoj volji. Zatim se, posle razmatranja na-
Cina na koji se ona pokazuje u spoljasnjoj prirodi, ispituje njena
sasvim drukCija i neposredna manifestacija u nama samima, iz ce-
ga proizilazi metafizika morala. Ali, pre toga se razmatra najpot-
punije i najCistije shvatanje njene spoljasnje, odnosno objektivne
pojave, koje daje metafiziku Iepog.
Racionaina pSihologija iIi ucenje 0 dusi ne postoji. Posto je
Kant dokazao da je dusa transcedentna i kao takva nedokaziva i
neopravdana hipostaza, rni suprotnost izmedu "duha i prirode"
prepustamo filistrima i hegelijancima. Sustina coveka moze se
shvatiti sarno zajedno sa sustinom svih stvari, odnosno sveta u ce-
lini. Stoga vee Platon u Fedru kroz Sokratova usta postavija pita-
nje u odricnom smisIu: Psihes oun fysin axios logou katanoesai oiei
dynaton einai aneu tes tou holou fyseos? - Animae vera naturam
absque totius natura sufficienter cognosci osse egsistimas?6 Nairne,
mikrokosmos i makrokosmos se medusobno osvetljavaju, pri ce-
mu se u sustini pokazuje ista stvar. Ovo razmatranje povezano sa
unutrasnjim bieem coveka koje prozima i ispunjava Citavu meta-
fiziku u svim njenim delovima ne moze se izdvojeno razmatrati
kao psihologija. Medutim, antrapologija se moze izgraditi kao is-
kustvena nauka, ali je ona delom anatomija i psihologija, a delom
cista empirijska psihologija, tj. na posmatranju zasnovano sazna-
nje moralnih i intelektualnih ispoljavanja svojstava ljudskog roda,
kao i individualnih razlika koje se javljaju u ovoj oblasti. Tri dela
metafizike iz ovoga, kao empirijski materijal, preuzimaju ono sto
je najvaznije, pa ga dalje obraduju. Ono sto preostane zahteva fino
razmatranje i produhovljeno shvatanje, pa i posmatranje sa jed-
nog viseg stanovista. Pod tim mislim na jedinstveno razmisIjanje

6 Mislis Ii da je moguce kako treba poznati prirodu duse, bez poznavanja prirode vasi-
, one?, PlatQn, !jon, Gozba, Pedal; prevo M, Durie, Beograd, 1970, str. 169.
I 22 I ART U R SOP E N H A U E R

koje se moze pronaCi u spisima prefinjenih duhova kakvi su bili

Teofrast, Montenj, Larosfuko, La Brijer, Helvecije, Samfor, Adison,
Seftsberi, Senston, Lihtenberg i drugi, ali ga ne treba ni traziti ni
trpeti u zbornicima profesora filosofije, koji ne samo sto su liseni
duha, vee su i njegovi neprijatelji.