Kako Razumeti Omladinski Rad PDF

Kako Razumeti
omladinski rad u zajednici
Zahvalnica
Ovom prilikom bi se elela zahvaliti svim kolegama i koleginicama omladinskim

radnicima/cama koji su nesebino pomogli pri uobliavanju publikacije;
Sneani Pupovac, Vinji Pavlovi, Aidi Musi, Sanji Glihi, Sinii Stanivuku,
Mii Sidran, Svetlani Kijevanin, Natai Mari, Milovanu Saviu i Tatjani Keelj.
Vanja Kalaba
-
Sadrzaj
1. Uvodna re............................................................................................................................... 3
2. Mladi kao posebna drutvena grupa i pristup mladima ................................................................ 4
2.1. Definisanje mladih ............................................................................................................ 4
2.2. Mladi kao resurs - a, ne problem ......................................................................................... 4
3. Istorijski razvoj omladinskog rada na naem podruju ................................................................. 7
4. Definisanje omladinskog rada .................................................................................................... 9
4.1. Omladinski rad ili rad sa mladima? ...................................................................................... 9
4.2. ta je omladinski rad?........................................................................................................ 9
5. Tipovi omladinskog rada ........................................................................................................ 12
5.1. Tipovi omladinskog rada prema podruju rada ..................................................................... 12
5.2. Tipovi omladinskog rada prema metodama rada .................................................................. 14
5.3. Tipovi omladinskog rada prema lokalitetu .......................................................................... 14
5.4. Tipovi omladinskog rada prema profilu praktiara omladinskog rada ...................................... 15
6. Filozofija i svrha omladinskog rada u zajednici ........................................................................... 17
6.1. Omladinski rad i vrednosti ................................................................................................ 18
6.2. Omladinski rad i socijalne vetine ...................................................................................... 19
7. Odnos omladinskog/e radnika/ce i mlade osobe ........................................................................ 20
7.1. Viestruka uloga omladinskih radnika/ca ............................................................................. 21
7.1.1. Omladinski radnici/ce kao prijatelji ............................................................................ 21
7.1.2. Omladinski/e radnici/ce kao uzori/modeli ................................................................... 21
7.1.3. Omladinski radnici/ce kao mentori/ke ....................................................................... 22
7.1.4. Omladinski/e radnici/e kao edukatori/ke .................................................................... 22
8. Pristup i metodologija u omladinskom radu .............................................................................. 24
8.1. Proces i produkt .............................................................................................................. 24
8.2. Socijalno obrazovanje ...................................................................................................... 24
8.2.1. Podela dogaaja na manje, smislene celine................................................................... 26
8.2.2. Koristiti postojee mogunosti, radije nego stvarati nove .............................................. 26
8.2.3. Iskustveno uenje.................................................................................................... 26
8.2.4. Drutveni kontekst ................................................................................................. 27
8.2.5. Uee .................................................................................................................. 27
8.3. Razvojni model programa (kurikuluma) ............................................................................. 28
9. Osnovni principi omladinskog rada ........................................................................................... 31
9.1. Centralna tema: lini i socijalni razvoj mladih ...................................................................... 31
9.2. Obaveza pripremanja mladih na uee ............................................................................... 31
9.3. Testiranje vrednosti i uverenja ........................................................................................... 32
9.4. Promovisanje prihvatanja i razumevanja drugih ................................................................... 32
10. Omladinski rad kao etika profesija ......................................................................................... 34
10.1. Etiki kodeks u omladinskom radu ................................................................................... 34
10.1.1. Etiki principi ........................................................................................................ 34
10.1.2. Profesionalni principi ............................................................................................. 35
11. Supervizija u omladinskom radu .............................................................................................. 37
12. Zatita dece i mladih kroz omladinski rad u zajednici ................................................................ 39
12.1. Uloga profesije omladinskog rada u zatiti dece i mladih ...................................................... 39
12.2. Prijavljivanje zabrinutosti/sluaja zlostavljanja.................................................................... 40
12.3. Zdravstveno-sigurnosne mere zatite ................................................................................ 40
13. Vanost omladinskog rada u postkonfliktnim podrujima .......................................................... 42
13.1. Mladi kao vani drutveni akteri u drutvenim promenama .................................................. 42
13.2. Uloga omladinskog rada u postkonflktnim podrujima ....................................................... 42
13.2.1. Konflikt menadment ili reavanje konflikta ili konflikt transformacija .......................... 43
13.2.2. Transformacija konflikta u omladinskom radu ........................................................... 43
13.2.3. Mirovno obrazovanje kroz prizmu osnovnih principa omladinskog rada ........................ 44
14. Mogunosti priznavanja zanimanja omladinski/a radnik/ca ..................................................... 47
14.1. Potreba za omladinskim radom ........................................................................................ 47
14.2. Omladinski rad kao profesija ili zanimanje ........................................................................ 49
14.2.1. Omladinski rad kao profesija ................................................................................... 49
14.2.2. Omladinski rad kao zanimanje ................................................................................ 51
14.2.3. Profesionalizacija omladinskog rada .......................................................................... 51
14.3. Obrazovanje i obuka omladinskih radnika/ca..................................................................... 53
14.4. Profesionalna asocijacija (asocijacija praktiara omladinskog rada) ........................................ 55
15. Zavrna re i pitanja za diskusiju ............................................................................................. 61
Kako razumeti omladinski rad u zajednici UVODNA RE
1. Uvodna Rec-
Omladinski rad je istovremeno vrlo stara i vrlo nova delatnost. Na podruju zemalja bive Ju-
goslavije usled rata, te tranzicije iz socijalizma u kapitalizam, omladinski rad u ovoj formi je jo
uvek u povoju. Ovo zanimanje/profesija za mnoge je jo uvek nepoznanica, iako se kroz pro-
teklu deceniju intenzivno radi na stvaranju okruenja za priznanje i sprovoenje omladinskog
rada na ovim prostorima. Ovo se primarno radi kroz angaovanje nevladinih organizacija,
uei po uzoru na modele iz zapadnih zemalja, ali i transformacijom postojeeg omladinskog
rada za vreme prijanjeg sistema.
Sam naziv publikacije; Kako razumeti omladinski rad ?, reflektuje trenutnu sliku o ra-
zumevanju omladinskog rada. Kada bi upitali, bilo praktiare omladinskog rada sa dugogo-
dinjim iskustvom, same mlade ili sluajnog prolaznika sa ulice, ili pak nekog u Ministrastvu
omladine i sporta, nedvosmisleno bi dobili najrazliitije mogue odgovore na ovo pitanje,
ukljuujui i one koji ne znaju ta je to, ili one koji bi pak povezivali omladinski rad sa pioniri-
ma i omladincima iz sistema samoupravnog socijalizma. Svako od nas ima svoju interpretaciju
i razumevanje koncepta omladinskog rada. Slinu situaciju bi zatekli i u internacionalnom
kontekstu, gde je ak omladinski rad u ovoj formi daleko due prisutan. Razumeti omladin-
ski rad nije nimalo lako, ak i u sluaju da ste, nekim udom, imali luksuz da nita drugo ne
radite, nego da 3-4 godine izuavate raznovrsne teorije o omladinskom radu. Kompleksnost
omladinskog rada lei upravo u sopstvenoj fleksibilnosti sa namerom da se u najboljoj mo-
guoj meri odgovori na potrebe mladih, kako na individualnom nivou mlade osobe, tako i
u lokalnom kontekstu zajednice u kojoj se sprovodi program omladinskog rada. Samim tim
omladinski rad je vien kao iroka, arena lepeza raznovrsnih aktivnosti. No, ak i lepeza pored
svoje arolikosti ima mesto gde se krilca spajaju, te kada je sklopimo dobijamo jedinstvenost
- gde njena arolikost nestaje i ostaje vidljiv samo konstrukt. Isti sluaj je i sa omladinskim ra-
dom, pored svoje raznovrsnosti postoji odreena konstanta na koju se nadovezuju aktivnosti.
Da bi razumeli omladinski rad moramo da razumemo njegovu prirodu, svrhu, metodologiju
i jedinstvenost odnosa omladinskog radnika/ce sa mladom osobom, to predstavlja osnovni
konstrukt omladinskog rada.
Retki su dokumenti na naem jeziku koji objanjavaju ta omladinski rad uistinu jeste, ima-
jui u vidu da je ovo pokuaj da se omladinski rad detaljnije opie, velika je verovatnoa da e
izazvati razliite kritike. To ujedno i jeste jedan od ciljeva, kao i to da se irem auditorijumu
priblii ova delatnost, te da se kod praktiara/ki koji se profesionalno ili na volonterskoj osnovi
bave ovim poslom, podstaknu diskusije. Ova publikacija se smatra radnim dokumentom koji
treba biti predmet diskusija, jer e se jedino na takav nain osigurati kontinuirana refleksija i
razvoj omladinskog rada.
Vanja Kalaba
B.Sc. with major in Education;
Community Youth Work
Forum Syd Balkans Programme 3

MLADI KAO POSEBNA DRUTVENA GRUPA Kako razumeti omladinski rad u zajednici
I PRISTUP MLADIMA
2. Mladi Kao Posebna

-
Drustvena Grupa i Pristup Mladima
2.1. Definisanje Mladih
Na samom poetku, vrlo je vano definisati ko su mladi, i o kojoj starosnoj granici govorimo;
teorijski gledano mladi su osobe koje se nalaze u razvojnom periodu kada im se priznaje psi-
hofizika, ali ne i socijalna zrelost. Dostizanje socijale zrelosti ne zavisi samo od mladih nego i
od sveoptih mogunosti koje drutvo prua mladima kako bi dostigli socijalnu zrelost. Stoga,
imamo razliito definisanje starosnih granica mladih jer mogunosti i uslovi variraju od drave
do drave. Prema Ujedinjenim nacijama i Svetskoj banci, mladi su osobe od 15 do 24 godine1.
Sa druge strane na podruju veine zemalja bive Jugoslavije, starosna granica mladih je neto
pomerena na gore zbog produene adolescencije usled oteanih mogunosti za postizanje so-
cijalne zrelosti.
1. R. Hrvatska; 15-29 godina2

2. R. Crna Gora; 15-29 godina3
3. R. Makedonija; 15-30 godina4
4. Bosna i Hercegovina; 15-30 godina5
2.2 Mladi Kao Resurs - a, ne problem

Nai mladi danas vole luksuz. Imaju loe manire i preziru autoritete; pokazuju nepo-
tovanje prema odraslima, i vie vole da brbljaju nego da ue. Vie ne ustaju kad neko
stariji ue u sobu. Protivree roditeljima, ne umeju pristojno ni da jedu, i tiraniu svoje
uitelje.
Sophocles (V v.p.n.e.)
U sluaju da nije stavljen autor ove poznate izjave, i da smo vas upitali; ta mislite ko je
to rekao i kada je to reeno? - vrlo lako se itav koncept i vienje mladih mogla svrstati i u
dananje vreme, gde je ovu izjavu mogao dati sluajni stariji prolaznik sa ulice koji ide na pi-
jacu. Impresivna je injenica da je nain na koji su mladi vieni i okarakterisani u V v.p.n.e.,
primenjiva i u dananje vreme hiljadama godina kasnije. Ova reenica nam govori mnogo o
mladima, kulturi mladih6 kao i o samom njihovom razvojnom procesu.
Ujedno, dananji mladi se esto opisuju i kao generacija bez perspektive ili izgubljena ge-
neracija, te se sa druge strane govori o njima kao da su vrlo nezreli, sa druge strane opet
ujemo da sazrevaju bre u odnosu na stupanje u seksualne odnose, ili pak da su neodgovorni,
agresivni, sa poremeenim vrednostima. Posmatranje mladih samo kroz skup gore navedenih
karakteristika odn. problema dovodi nas u situaciju da slube koje rade sa mladima kreiraju
kratkorone programe koje sagledavaju parcijalno kompleksnu sliku razvoja mladih, nasuprot
1 Kako da budete aktivni, mladi i sexy Pririnik OIA, Sarajevo 2005.
2 Nacionalni program djelovanja za mlade; R. Hrvatska; (2004)
3 Nacionalni plan akcija za mlade; R. Crna Gora; 2006
4 Nacionalna strategija za mlade; R. Makedonija
5 Kako da budete aktivni, mladi i sexy Pririnik OIA, Sarajevo 2005.
6 Kultura mladih se odnosi primarno na kulturu adolescenata i tinejdera koja se razlikuje od kulture njihovih
roditelja ili zajednice
4 Forum Syd Balkans Programme

Kako razumeti omladinski rad u zajednici MLADI KAO POSEBNA DRUTVENA GRUPA
I PRISTUP MLADIMA
holistiki. Ovakav pristup se naziva problemski orijentisan pristup mladima, te uglavnom

rezultira sa kratkoronim i ad-hok programima koji su usredsreeni na pokuaj gaenja
vatre i reavanja problema gde god da se oni pojave7. Na ovaj nain drutvo pokazuje nemo
da iskoristi i kanalie jedan od najveih potencijalnih resursa za prosperitet. Jedno od osnovnih
iskustava koje saoptava veliki broj mladih je da oni sami gotovo nikada nisu pitani ta ele i
koji su njihovi prioriteti. Kao posledicu, veliki broj mladih navodi da se oseaju iskljueni i
da to dovodi do poveanja pasivnosti i nemoi, da ne mogu da sagledaju i prepoznaju kakva
je njihova uloga u drutvu. Kada analiziraju svoj poloaj mladi esto navode nedostatak i
neadekvatnost informacija i nedostatak slubi koje se na adekvatan nain bave mladima.
(Kijevanin; Markovi; 2007).
Suprotno ovom pristupu, nalazi se razvojni pristup mladima. Mladi su lakmus papir drutva,
samim tim ovaj pristup je usmeren na holistiko sagledavanje mladih u okviru konteksta u
kome se oni nalaze, kao i na prihvatanje mladih kao ogromnog potencijala drutva. Razvojni
pristup karakterie dugorona reenja, prepoznavanje potreba i razvijanje programa u cilju
da se pomogne mladima pri razvijanju svojih punih potencijala, te da iskau svoje kapacitete
kao aktivni graani drutva i omogui drutvu da izvue korist od njihovog intelektualnog
kapitala.
Osnovni principi razvojnog pristupa:
5 Svako ljudsko bie ima znaajni potencijal da bude efektivno u svakodnevnom ivot-
nom iskustvu u razliitim kontekstima.
6 Razvoj ne moe biti siljen, samo podran i negovan
2 Svako ljudsko bie ima svoje snage
3 Svaki pojedinac/ka mora biti shvaen/a u celini, te se na isti nain odgovora na njego-
ve/njene potrebe
2 Etiketiranje i kategorisanje ljudi nije od pomoi pri razvoju i stoga se izbegava
3 Ne postoje eksperti samo uenici/e na putu razvoja
2 Razvoj je doivotan, svi pojedinci/ke imaju kapacitet da se razvijaju i menjaju tokom
svog ivota
3 Pogreke nisu neuspesi, nego mogunosti za uenje i razvoj
2 Svaka kriza je mogunost za uenje, promenu i razvoj
3 Sadanjost i budunost su vaniji od prolosti. Naglasak je na optimalnoj upotrebi
svakog trenutka kako bi se napravio korak napred
2 Kada pojedinac/ka doivi sebe drugaije, on/ona je osposobljen i da se ponaa druga-
ije. Stoga se razvojni pristup primarno fokusira na osposobljavanje ljudi da se doive
drugaije u celost,i kao sposobni u svakom datom momentu8.
Pri razvojnom pristupu koristimo postojee situacije (u datom momentu), gde je fokus na
sledeim koracima, ali ne kao neto to se treba desiti u narednih 10 godina, nego je fokus na
bliskoj budunosti kako bi se savladala izvesna situacija. Ukoliko smo mi ti koji potpomaemo
proces razvoja (facilitiramo), postavljamo osnovno pitanje; ta ova mlada osoba mora da zna
ili mora biti u stanju da uradi kako bi uspeno nastavila svoj rast i razvoj?
Sam razvoj mlade osobe se ne moe siliti, niti se moe kontrolisati, iako katkad mislimo da
moemo, ali se zavaravamo. Ono to moemo uraditi jeste da utiemo na razvoj.
7 Denstad, F. 11 pokazatelja (nacionalne) politike za mlade; Youth Forum Jeunesse

8 International child and youth care network; Aspects of developmental assesment; http://www.cyc-net.org/
today2000/today001009.html

MLADI KAO POSEBNA DRUTVENA GRUPA Kako razumeti omladinski rad u zajednici
I PRISTUP MLADIMA
Sam uticaj na razvoj mladih zavisi od 3 aspekta:
1. Struktuiranog rada na jaanju kapaciteta i vetina mladih ljudi; predstavlja plani-

rani proces razvoja vetina, sposobnosti i znanja odn. poveanja intelektualnih, fizi-
kih, socijalnih i emocionalnih kapaciteta mladih, sagledavajui mlade u celovitosti u
odnosu na njihove individualne potrebe i u odnosu na drutvo kojeg su deo. U ovom
procesu mladi su tretirani kao aktivni uesnici gde iskazuju svoje razvojne potrebe i
planiraju svoj razvoj uz profesionalnu podrku.
2. Konstantnog poveanja pristupa razvojnim mogunostima za mlade; podrazume-
va kreiranje socijalnog, ekonomskog i kulturnog okruenja u skladu sa potrebama
i pravima mladih kao i poveanje kvaliteta, dostupnosti i efikasnosti slubi za mlade9.
3. Kreiranja sigurnog i podravajueg okruenja - podrazumeva kreiranje sigurne
atmosfere gde se mladi podstiu da iskau svoja miljenja i ideje kako bi aktivno
uestvovali u svom razvoju. Mladima se omoguava da koriste postojee situacije za
uenje, pri emu se koristi uenje kroz iskustvo i reflektivna praksa, gde se pogreke
ne smatraju kao neuspesi, nego kao prilike za uenje i razvoj.
Uticaj na uenje je smanjen ukoliko jedan ili vie elemenata manjka, suprotno tome uticaj
dostie svoj maksimum kada su sva tri elementa prisutna. Cilj ovakvog uticaja jeste da se
mladi oseaju da mogu napraviti efektivnu odluku u svakom datom momentu, imajui u vidu
kratkorone i dugorone odluke. Cilj uticaja je povezan sa poveanjem unutranje discipline i
odgovorne odluke koja vodi ka odgovornim akcijama mladih.
9 Kijevanin J.; Markovi J.; (2007); Omladinski rad u Crnoj Gori; Forum MNE

Kako razumeti omladinski rad u zajednici istorijski razvoj omladinskog rada
3. Istorijski Razvoj Omladinskog Rada

- -
na nasem podrucju
Iako vlada uverenje da je omladinski rad novina na naim podrujima, istorijski gledano,
omladinski rad je bio prisutan na podruju bive SFR Jugoslavije. Zaetak see od prijanjeg
sistema u obliku sistematsko-sveobuhvatnog modela koji je noen ideologijom socijalizma.
Naravno, govorimo o pionirima, Savezu komunistike omladine Jugoslavije i Savezu socijali-
stike omladine, kao formalne organizacije mladih koje su bile konsultovane u procesu odlu-
ivanja. Postojale su mere o zapoljavanju mladih, stipendiranju, stanogradnji i sl.10
Formalno obrazovanje je veinski bilo zadueno za sticanje akademskog znanja, a kroz uee
u radu pionira, SKOJ-a i SSO-e kao prvih oblika omladinskog rada, bile su sticane vrednosti.
Ovaj sistematsko-sveobuhvatni model omladinskog rada bio je noen ideologijom samou-
pravnog socijalizma. Bio je iniciran, priznat i podran od strane dravnih struktura, te vien
kao komplementarni deo obrazovanja mladih pored formalnog obrazovanja, gde su odreene
aktivnosti bile ak inkorporirane i u sam formalni sistem obrazovanja. Vanost je viena u
namerno/ciljano obrazovnom karakteru, u promovisanju vrednosti patriotizma, volonterizma,
areligioznosti/ateizma, kolektivizma, bratstva i jedinstva, jednakosti i uniformnosti koji je bio
primeren za postojei sistem.
Ruenjem socijalizma krajem 80-tih i poetkom 90-tih godina prolog veka, nestaje i ovaj
oblik omladinskog rada. Kao drutvo u tranziciji, podruje bive Jugoslavije zateeno je pot-
puno nespremno u odnosu na obrazovanje mladih. Drava kao i cela regija reaguje na postoje-
e stanje po sistemu liste prioriteta, kako bi se uspostavila ekonomska, politika, pravosudna i
socijalna stabilnost. Naalost, mladi nisu bili vieni kao prioritet, te se dravne strukture nisu
bavile sa tom problematikom u dovoljnoj meri.
Sa druge strane EU predstavlja plan da do 2010. godine postane drutvo zasnovano na znanju,
gde promovie pojam celoivotnog uenja kao i formulu obrazovanja u obliku uenja u razli-
itim ivotnim kontekstima, podrazumevajui tri aspekta:
1. Formalno obrazovanje kao hijerarhijski ureen, vremenski stepenovan obrazovni

sistem koji se sprovodi u osnovnim, srednjokolskim, i visokokolskim institucijama.
2. Neformalno obrazovanje kao organizovana obrazovna aktivnost van okvira usta-
novljenog formalnog sistema koja slui razliitim ciljnim grupama i ima odreene
saznajne ciljeve; prua obrazovanje, razvija samostalnost i neguje sistem vrednosti.
3. Informalno obrazovanje kao proces gde svaki pojedinac/ka stie stavove, vredno-
sne norme, vetine i znanja iz svakodnevnog iskustva iz porodice, od prijatelja, grupe
vrnjaka, medija i drugih uticajnih inilaca u svom okruenju11.
EU naglaava da svako uenje koje vodi ka poveanju zaposlenosti, linom razvoju, aktivnijem
stavu u drutvu i razumevanju savremenih evropskih vrednosti, treba vrednovati i uvaiti. Da-
nanje drutvo je drutvo brzih i intenzivnih promena koje zahteva celoivotno uenje. Upravo
zahvaljujui svojoj fleksibinosti i mogunosti da brzo odgovori na potrebe, neformalno obra-
zovanje gde se ubraja i omladinski rad- igra vanu ulogu12, to predstavlja jo jedan razlog
zato se omladinskom radu treba posvetiti vie panje.
10 Lokalna politika prema mladima: Prirunik za lokalne vlasti i mlade, Sarajevo, OIA 2006
11 Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini; Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu u partnerstvu sa
Omladinskim savetom Vojvodine; Novi Sad, mart 2005
12 Neformalno obrazovanje u Evropi-Korak ka prepoznavanju neformalnog obrazovanja u SCG, Grupa Hajde
Da, 2005 Beograd, Srbija i Crna Gora
istorijski razvoj omladinskog rada Kako razumeti omladinski rad u zajednici
Ujedno, sa bolonjskom deklaracijom dravne strukture ulaze u reformu obrazovanja, no usled

nestabilne politike situacije i ekonomskog siromatva reforme obrazovanja nisu u potpunosti
zaivele.
Iako su odreeni pomaci napravljeni te postoje primeri dobre prakse, formalno obrazovanje
je i dalje visokoprocentualno obrazovnog karaktera, a ne vaspitnog. kola ispoljava izvesnu
inerciju, nastavljajui sa starom praksom i kada se zahteva nova. Nastavnici su vaspitavani u
nekom drugom vremenu, pa svoja davno steena, intimna uverenja prenose uenicima ak i
onda kada su kole i obrazovanje formalno reformisani. (Kuzmanovi, B.)13 Na taj nain
je model prijanjeg sistema donekle i dalje na snazi, a vaspitni deo, koji je bio sistematski i
sveobuhvatan kroz pionire, omladince i SKOJ, je nestao. Mladi su ostali na intelektualnom
obrazovanju sa nedostatkom izgradnje kritikog miljenja i organizovanog, sistematskog sveo-
buhvatnog procesa podrke u izgradnji vrednosti od strane drave. Drava i dalje u potpunosti
nije donela odluku o adekvatnoj supstituciji za nekadanji omladinski rad jer je sve jo uvek
u povoju.
Sadanji omladinski rad se primarno sprovodi od strane nevladinih organizacija, koje ue na
modelima zapadnih zemalja, te sa adaptacijama pokuavaju da primene na naim prostorima.
Omladinski rad jo uvek nije formalno priznat, ali su odreeni koraci napretka uoljivi. Prepo-
znavanje za njegovom potrebom se uvia kroz uspostavljanje Nacionalnih strategija za mlade,
kao set strategija i akcija usmerenih ka mladima kako bi se poboljao njihov status u dravi,
te kako bi mladi postali aktivni lanovi drutva. Kroz implementaciju Strategije odreeni deo
programa neformalnog obrazovanja za mlade se finansijski podrava od strane drave. Ujed-
no, recimo u R. Srbiji Ministarstvo omladine i sporta, ini napore kako bi se u to veoj meri
ostvarila sistematska briga o mladima, otvarajui kancelarije za mlade na optinskim nivoima
kao poseban odsek unutar Sektora za mlade, kao i regionalnih kancelarija za mlade. Ovakav
pristup je vien kao pozitivan korak ka ostvarenju ravnopravnih mogunosti za mlade i re-
avanju postojee diskriminiue situacije gde su programi za mlade bili dostupni samo na
podrujima gde je delovala odreena nevladina organizacija koja se bavila ovim pitanjima.
Sa druge strane ne postoji uspostavljen sistem osiguranja kvaliteta. Dakle nije definisano i
usaglaeno na nacionalnom nivou; ta je omladinski rad; koji tipovi/modeli omladinskog rada
postoje, koji je etiki kodeks ponaanja praktiara/ki omladinskog rada, koje su potrebene
kvalifikacije da se radi sa mladima kroz omladinski rad, niti je uspostavljeno krovno telo koje
bi se trebalo baviti ovim pitanjima. Osvrui se na internacionalni kontekst, npr. britanski
model omladinskog rada je definisan kao model koji je baziran na linom i socijalnom razvoju
kroz neformalno obrazovanje, ili pak kanadski i junoafriki, koji su bazirani na brizi o mla-
dima (eng. Youth Care), ujedno sve ove zemlje imaju i uspostavljeno krovno telo koje se bavi
osiguranjem kvaliteta. Zemlje bive Jugoslavije su se zatekle u ovoj situaciji, kao to je vieno
iz istorije, zato to nisu imale kontinuirani razvoj odreenog modela. Posle modela noenog
socijalistikom ideologijom, nastupa nagli prekid i graenje novog modela, bez koordinacije
i usaglaenosti.
Trenutno, u nomenklaturi zanimanja ne postoji omladinski radnik/ca, niti je ovo zanimanje
sistematski podrano od strane drave, to bi bio jedan od pokazatelja sistematske-sveobu-
hvatne brige o mladima od strane drave, te da se omladinskom radu prizna vanost i znaaj
u odnosu na ostala zanimanja/profesije u profesionalnoj mrei brige o omladima. Samim tim
bi se pitanje meusektorske saradnje unapredilo to takoe predstavlja jedan od kljunih pre-
duslova za sistematski-sveobuhvatni pristup pitanjima mladih i njihovu integraciju u drutvo
kao aktivnih lanova.
13 Kuzmanovi B. (1995);Promene vrednosti i vrednosnih orijentacija mladih; Psiholoka istraivanja 7

Kako razumeti omladinski rad u zajednici DEFINISANJE OMLADINSKOG RADA
4. Definisanje Omladinskog Rada

Iako se o potrebi organizovanog rada sa mladima na naem podruju dugo pria i vidljivi su
neki pomaci, ini se da u ovom trenutku jedan od velikih problema predstavlja, kao to je ve
reeno, to to sam termin omladinski rad nema jedinstveno znaenje. (Kijevanin; Marko-
vi; 2007; str.13) Ovaj problem nije uoen samo kod nas nego i u itavoj Evropi. Za jedne,
omladinski rad je voenje omladinskih klubova i radionica za mlade; za druge, uspostavljanje
kontakta sa grupama mladih; za tree, upravljanje projektima koje realizuju mladi, savetovanje
mladih, kao i sprovoenje seksualne edukacije, organizovanje slobodnog vremena mladih ili
pak kulturnih i sportskih dogaaja.
Pitanje koje se postavlja jeste; koji je zajedniki imenilac svim ovim aktivnostima; ta je to to
sve ove aktivnosti ini zajednikima? Neophodno je dati odgovore na neka od kljunih pita-
nja: ta jeste omladinski rad, a ta nije; na ta zapravo mislimo kada govorimo o zanimanju/
profesiji omladinski/a radnik/ca; kako se postaje omladinski/a radnik/ca; koje su neophodne
kompetencije da bi se neko bavio omladinskim radom? Takoe je neophodno definisati uslove
koji su neophodni da bi se ova profesija/zanimanje priznalo, ali i da bi se osigurao kvalitet rada
sa mladima kroz omladinski rad. (Kijevanin; Markovi; 2007; str.13)
4.1. Omladinski Rad ili Rad Sa Mladima?

Na samom poetku vrlo je vano napraviti diferencijaciju i razgraniiti pojmove omladinskog
rada od rada sa mladima. Usled nedovoljnog razumevanja same tematike esto se smatra da
su ova dva pojma sinonimi i da nose isto znaenje, te da je to samo pitanje terminologije i
pitanje razliitog usvajanja pojma u zavisnosti od geografskog podruja ili pak organizacije i
institucije. Iako u pojedinim sluajevima to jeste pitanje terminologije, kao to je primer u R.
Hrvatskoj gde se omladinski rad uistinu naziva rad sa mladima, no sa stanovita omladinskog
rada postoji itekako znaajna razlika.
Rad sa mladima predstavlja iri pojam od omladinskog rada. Pojam rad sa mladima moe biti
vezan za samu ciljnu grupu mladih, te kao takav ujedno obuhvata i omladinski rad, ali i kol-
stvo i policiju u okviru odeljenja za maloletnu delikvenciju ili pak vojsku. Meutim, ukoliko
gledamo obratno, to se sve ne moe smatrati omladinskim radom. Jedinstvenost omladinskog
rada ne lei u ciljnoj grupi, nego u njegovoj svrsi.
-
4.2. Sta Je Omladinski Rad?
Tano definisanje omladinskog rada je vrlo kompleksno, gde su i same Evropske zemlje u
procesu usklaivanja definicije. U Evropskom konteksu ak i naziv osobe koja se bavi omla-
dinskim radom varira od zemlje do zemlje, tako da zatiemo sledee nazive:
4 Omladinski radnik/ca
2 Sociokulturalni/a animator/ka
3 Profesionalac/ka za omladinsku politiku
2 Sociopedagog/kinja (socijalni edukator/ka)14
Omladinski rad moe biti okarakterisan kao meavina aktivnosti koje su bazirane na slo-
bodnom vremenu, neformalnom obrazovanju i socio-politikoj odgovornosti15. Ono to je
14 IARD; Study on the State of Young People and Youth Policy in Europe; Januar (2001)
15 Isto
definisanje omladinskog rada Kako razumeti omladinski rad u zajednici
jedinstveno svim aktivnostima jeste da pruaju mladima obrazovne mogunosti.

U studiji; Socio-ekonomski domaaj omladinskog rada u Evropi; koju je sprovela Evrop-
ska komisija i Savet Evrope, obuhvatajui 10 zemalja Evrope; Estoniju, paniju, Nemaku,
Irsku, Grku, Italiju, Holandiju, Norveku, Rumuniju i Austriju. Osnovni cilj istraivanja je bilo
prikupljanje podataka o stanju u omladinskom radu u gore navedenim zemljama, kako bi se
poveala vidljivost i prepoznatost omladinskog rada.
Kroz istraivanje je uoeno da definicije variraju od zemlje do zemlje, kao i samo polje delova-
nja u okviru omladinskog rada. Analizirajui sve definicije i polja delovanja, Peter Lauritzen je
predloio sledeu sveobuhvatnu definiciju omladinskog rada;
Osnovni cilj omladinskog rada je da prui mogunosti mladima da oblikuju svoju

budunost. Omladinski rad je saeti izraz za aktivnosti socijalne, kulturne, obra-
zovne i politike prirode koje su namenjene mladima. Omladinski rad u pojedinim
sluajevima ukljuuje sport i usluge mladima. Omladinski rad primarno pripada
vankolskom obrazovnom sistemu, to ukljuuje neformalno i informalno obrazo-
vanje. Takoe jedan od ciljeva omladinskog rada je integracija i inkluzija mladih u
drutvo. Omladinski rad pripada kako socijalnoj slubi tako i obrazovnom siste-
mu. U nekim zemljama regulisan je zakonom i administriran od strane dravnih
civilnih slubi, posebno na lokalnom nivou. U svakom sluaju postoji vaan odnos
izmeu profesionalnih omladinskih radnika/ca i volontera, u pojedinim sluajevi-
ma sam odnos je antagonistiki, dok je u drugim kooperativan.
Definicije omladinskog rada su vrlo razliite od zemlje do zemlje. Dok je u mno-
gim zemljama omladinski rad priznat, promovisan i finansiran od strane drave, u
pojedinim omladinski rad ima marginalizovan status, gde je sprovoen na isto vo-
lonterskoj osnovi. Ono to se u nekim zemljama smatra da je tradicionalni posao
omladinskih radnika/ca- bilo profesionalnih ili volontera/ki- u drugim zemljama
isti posao moe biti sprovoen od strane konsultanata ili pak porodica i komiluka
- to uistinu nije est sluaj.
Unutar dravnog sistema, u dananje vreme, oit je problem adekvatnog osigura-
nja dostupnosti obrazovanju, tritu rada, kao i marginalizacija i socijalna isklju-
enost mladih. Stoga, omladinski rad ukljuuje aspekte obrazovanja, zapoljava-
nja, pruanje podrke i facilitacije razvoja, stambena pitanja, mobilnost, zdravlje
kao i ostale vie tradicionalne aspekte poput:uea, omladinske politike, kultur-
nih aktivnosti, profesionalno usmeravanje, slobodno vreme i sport. Omladinski
rad uvek tei da dosegne mlade koji ive na margini drutva. U nekim sluajevima
omladinski rad moe biti i organizovan oko odreene religijske tradicije16.
Gore prikazana definicija svakako jeste sveobuhvatna, ali svi aspekti ove definicije se ne mogu
u potpunosti primeniti na svaku pojedinanu zemlju. Svaka od zemalja ima svoju definiciju
koja je usko specifina. Ova definicija vie predstavlja presek stanja omladinskog rada u razli-
itim zemljama, gde se oslikava raznolikost same prakse i strukture. Ujedno, gledajui ovako
definisan omladinski rad, mora se priznati da izgleda kao jedna superiorna profesija sa najirim
moguem poljem delovanja. Ovde se moraju razgraniiti pojedini aspekti i staviti ogranienja
omladinskog rada. Jedinstvenost omladinskog rada lei u njegovoj svrsi, dakle uzmimo za
primer sport koji se spominje kao jedna od aktivnosti omladinskog rada. Unutar omladinskog
rada postoje sportske aktivnosti, ali krajnja svrha sportskih aktivnosti u ovom kontekstu nije
da od mladih kreira profesionalne sportiste i da je fokusiran na razvoj sportskih vetina. Ni
jedna mlada osoba nee rei; Idem na trening - te doi u omladinski klub da trenira. Sport se
koristi kao alat/metod za postizanje krajnje svrhe omladinskog rada.
16 Youth partnership, Council of Europe, Directorate of Youth and Sport; Strasbourg; Socio-economic scope of
Youth Work in Europe
Kako razumeti omladinski rad u zajednici definisanje omladinskog rada
Smit i Jangova (Smith, M.; 2000; Young, K.; 1999) pokuavaju dati uu definiciju omladinskog
rada, gde se u okviru definicije izdvajaju zajednike karakteristike i opta svrha omladinskog
rada u odnosu na specifinost razvojnog perioda - adolescencije, kao prelaznog perioda iz de-
tinjstva u odraslo doba.
Omladinski rad je proces kreiranja okruenja gde se mladi mogu ukljuiti na dobrovolj-
noj osnovi u aktivnosti koje koriste metode neformalnog obrazovanja. Omladinski rad
je planiran program obrazovanja, kreiran sa svrhom pruanja podrke mladima u pro-
cesu osamostaljivanja tako to im omladinski radnik/ca pomae u linom i socijalnom
razvoju17 kako bi postali aktivni lanovi/nice drutva kojeg su deo. Omladinski rad je:
a) komplementaran formalnom akademskom ili zanatskom obrazovanju i treningu18;
b) sprovoen od strane profesionalnih omladinskih radnika/ca i volontera
Kao to je prethodno reeno, na naem podruju jo nije definisano ta je omladinski rad.

Prvenstveno se mora identifikovati koji sve tipovi omladinskog rada postoje i koje su to zajed-
nike karakteristike kako bi kreirali definiciju koja je usko specifina za nau zemlju.
OSNOVNE KARAKTERISTKE OMLADINSKOG RADA
3 Omladinski rad mora da osigura ravnopravne mogunosti mladima

4 Baziran je na profesionalnom odnosu izmeu omladinskog/e radnika/ce i mladih, nije
nuno vezan za formalno obrazovanje omladinskog/e radnika/ce
2 Tretira mlade kao partnere, odnosno mlade kao svoju ciljnu grupu, nikako ne kao
klijente, uenike/ce i pacijente/kinje
3 Prua podrku mladima da razviju vlastiti sistem vrednosti i socijalne vetine kako bi
potpomogli proces osamostaljivanja i integraciju mladih u drutvo kao aktivnih graa-
na/ki
2 Prua usluge mladima, a da pritom mladi donose odluke da li e uestvovati u omla-
dinskom radu
3 Ohrabruje mlade da budu kritini u odnosu na vlastito iskustvo i svet oko sebe
2 Prua podrku mladima da donesu (informisane) odluke u vezi sa linim odgovornosti-
ma u drutvu i zajednici
3 Upotpunjuje se sa formalnim obrazovanjem kako bi se mladi podstakli na ostvarivanje
vlastitih potencijala
2 Radi zajedno sa ostalim akterima iz svih sektora drutva kako bi drutvo odgovorilo na
potrebe mladih
17 Young K.; (1999); Art of Youth Work; Russel House Publishing Ltd; UK
18 Smith, M. (2001) Definition, Tradition and Change in Youth Work. Encyclopedia of Informal Education.

tipovi omladinskog rada Kako razumeti omladinski rad u zajednici
5. T ipovi Omladinskog Rada

-
5.1. T ipovi Omladinskog Rada Prema Podrucju Rada
U prethodnom poglavlju usprkos svim razliitostima omladinskog rada pokuali smo dati de-
finiciju omladinskog rada koja predstavlja zajedniki imenilac. Sledei korak ka razumevanju
omladinskog rada jeste prepoznavanje da imamo razliite tipove omladinskog rada i pokuava-
nje svrstavanja istih u odreene kategorije. Omladinski rad je uoblien istorijskim, politikim,
socijalnim i ekonomskim faktorima, te otuda i znaajne razlike u prirodi, strukturi i fokusu
omladinskog rada u razliitim zemljama. Razliiti tipovi omladinskog rada su nastali kao od-
govor i mogue reenje na odreenu problematiku ili su pak bili noeni nekom ideologijom.
Postoje razni pokuaji da se klasifikuju tipovi/modeli ili pak tradicije omladinskog rada, te do
danas ne postoji jedna usvojena jasna podela omladinskog rada. Jedan od poslednjih pokuaja
sistematizacije tipova je napravljen u ve pomenutoj studiji Evropske komisije i Saveta Evro-
pe; Socio-ekonomski domaaj omladinskog rada u Evropi; u kojoj se naglaavaju sledei
tipovi/modeli:
1. Vannastavno obrazovanje mladih ili omladinski rad baziran na socijalnom obrazovanju

Vannastavno obrazovanje mladih nudi profesionalne usluge vezane za uoptene politike, soci-
jalne, zdravstvene, kulturne i ekoloke vankolske neformalne obrazovne programe. Programi
su iskustveno-obrazovni kroz individualni rad, grupni rad, projekte ili dogaaje. Veliki broj
programa i usluga u vannastavnom obrazovanju mladih sadri aspekte primarne prevencije.
Mladima se omoguava propitivanje vlastitog ivota, identiteta, vrednosti i ideologije pri emu
se jaa njihovo samopouzdanje i socijalne vetine. Ujedno ovi programi veruju da obrazovanje
moe biti zabavno gde se stie oseaj zadovoljstva. Programi mogu biti bazirani i na problem-
skim intervencijama u sluaju da su mladi ve izloeni jednom ili vie rizinom podruju.
Pruaju se usluge savetovanja i line podrke, kao i kreiranje sigurnog-podravajueg okrue-
nja. U skorije vreme sve vie raste prepoznatljivost da, pored svih ostalih usluga, vannastavno
obrazovanje mladih moe efikasno raditi na podizanju kljunih kompetencija mladih za radni
ivot i zapoljavanje.
2. Internacionalni omladinski rad

Internacionalni omladinski rad je sainjen od profesionalno voenih aktivnosti u profesio-
nalno organiziranom internacionalnom kontekstu. Omoguava mladima iz razliitih zemalja,
razliitog etnikog porekla i kulture da se sretnu i reflektuju iskustva u interkulturalnoj di-
menziji. Mladi proiruju kulturno znanje, grade svoje line vetine i kompetencije (interakci-
ja, komunikacija i razumevanje). Internacionalni omladinski rad je sainjen od vannastavnih
obrazovnih mogunosti i aktivnosti slobodnog vremena koje je obino organizovano tokom
praznika i odmora.
3. Otvoreni omladinski rad

Otvoreni omladinski rad prua prostor (npr. omladinski centar ili omladinski klub) koji je u
principu otvoren za sve mlade iz lokalne zajednice. U veini sluajeva prostor (vreme i pro-
gram) je voen od strane omladinskih radnika/ca koji vode programe, koji takoe pruaju
podrku mladima da oni sami vode programe i aktivnosti. Aktivnosti slobodnog vremena
predstavljaju veliki deo otvorenog omladinskog rada, ali i aktivnosti koje su fokusirane na
socijalno obrazovanje i edukativne zadatke, kao i i outreach19 aktivnosti da bi dosegli to vie
mladih te posebno marginalizovane grupe mladih.
19 Izai napolje, dosegnuti ljude

Kako razumeti omladinski rad u zajednici tipovi omladinskog rada
4. Uee i vrnjako obrazovanje

Uee znai imati pravo, sredstva, prostor, mogunost i podrku (ukoliko je potrebno) za
uee u procesu donoenja odluka i ukljuivanje u akcije i aktivnosti koje doprinose izgradnji
drutva. Akcije koje su kreirane da promoviu uee mladih ukljuuju razliite pristupe za
ostvarenje aktivnog graanstva (npr. preuzimanje aktivne uloge u izgradnji okruenja na lo-
kalnom, nacionalnom i evropskom nivou). Ovaj tip ukljuuje mlade u odgovorne i izazovne
akcije koje su bazirane na istinskim potrebama sa mogunou planiranja i donoenja odluka
te ostvarenja zajednikih ciljeva. Omladinske asocijacije igraju centralnu ulogu u lobiranju
interesa za mlade, pruanju mogunosti za uee i vrnjako obrazovanje. Oni pruaju ne-
formalno i informalno obrazovanje, primarnu prevenciju i mogunosti socijalne integraci-
je, prijateljsko okruenje i drutveni model uenja od vrnjaka. Omladinske asocijacije usled
razliitosti polja delovanja, nude razliite mogunosti mladima. Vano je naglasiti da je rad
omladinskih asocijacija volonterski, samo-organizovan gde se promoviu odreene vrednosti.
5. Prevencija socijalnog iskljuenja/socijalni omladinski rad

Omladinski rad koji je namenjen za prevenciju socijalnog iskljuenja obuhvata savetovanje,
podrku, obrazovanje, treninge i mogunosti zapoljavanja za marginalizovane grupe i poje-
dince/ke. Kroz programe se podrava socijalna integracija, formalno i neformalno obrazovanje
kao i integracija u trite rada i prelazak u odraslo doba.
6. Omladinski rad baziran na slobodnom vremenu (rekreacija)

Aktivnosti bazirane na slobodnom vremenu mogu ukljuiti igre, sport, kulturne aktivnosti,
zabavu i usluge zajednici sa ciljem razvoja fizikih, intelektualnih i dr. potencijala mladih. Ove
aktivnosti obezbeuju specifine mogunosti za socijalizaciju i kreiranje mesta i mogunosti za
uklapanje ivota mladih u moderne strukture. U skorije vreme prevencija i rekreativne aktiv-
nosti su stekle specifinu vanost, jer mladima koji ive u tekim ivotnim uslovima regeneriu
mogunosti. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, ovaj tip ima ciljano obrazovni karakter, gde
kroz skriveni kurikulum mladi razvijaju vrednosti prihvatanja, razumevanja i empatije. Ujed-
no mladi ue putem imitacije u odnosu na omladinske radnike/ce koji/e predstavljaju uzore.
Ponekad, ovaj tip predstavlja prvu stepenicu da bi se mladi aktivno ukljuili u vannastavni
omladinski rad (omladinski rad baziranim na linom i socijalnom razvoju).
7. Savetovanje mladih
Savetovanje mladih je fokusirano na specifina pitanja i probleme mladih. Prua im infor-
macije i podrku koja je bazirana na profesionaloj tehnici savetovanja te ih upuuje na druge
institucije ukoliko je potrebno. Savetovanje moe pokrivati probleme oko kole, profesional-
nu orijentaciju, zapoljavanje, krizne intervencije u odnosima, probleme vezane za porodicu,
zdravlje i pravna pitanja. Savetovanje moe biti vreno u samim prostorijama savetodavne
agencije, omladinskom klubu, preko telefona ili interneta.
8. Informisanje mladih
Informisanje mladih se sastoji od sveobuhvatnih, koherentnih i koordinisanih usluga koje
su lake za koritenje, razumevanje, ekonomski dostupne, te koje se baziraju na specifinim
potrebama mladih. Usluge su obezbeene preko omladinskih informativnih servisa ili centara
i rasprostranjene su kroz sve informativne kanale, posebno one koji su najvie koriteni od
strane mladih kao to su internet i mobilni telefoni. Jedan od ciljeva informisanja mladih je-
ste da omogui na nediskriminatornoj osnovi dostupnost informacija mladima. Informisanje
mladih takoe adresira rastui izazov orijentacije u kompleksnom post-modernom svetu i ui
mlade kako da dou do informacija, kako da ih selektuju i procene. Cilj informisanja mladih
je poveanje mogunosti kroz direktane i indirektane neutralne informacije o javnim pitanji-
ma kako bi osposobili mlade da naprave nezavisne, informisane odluke koje e ih voditi ka
organizovanju vlastitog ivota.
tipovi omladinskog rada Kako razumeti omladinski rad u zajednici
9. Omladinski rad u sportu

Omladinski rad u sportu ohrabruje i podrava mlade da iskuse i da uestvuju u raznim fizi-
kim aktivnostima i sportovima koje promoviu zdrav ivotni stil. Prua mladima mogunost
da naue i da se nose sa uspesima i sa neuspesima, kao i da priznaju uspeh drugima, uestvuju
kao tim, ue da potuju pravila, te da dolaze u kontakt sa mladima razliitih kulturnog, soci-
jalnog i etnikog porekla. Mladi stiu iskustvo linog izazova pokuavajui da poboljaju svoje
izvoenje, stiu nove vetine i iskuavaju nove aktivnosti. Inovativne edukativne metode koje
nose predznak avanture posebno su pogodne za socioekonomsko marginalizovane ili nasilne
mlade.
5.2. T ipovi Omladinskog Rada Prema Metodama Rada

Unutar gore navedenih tipova omladinskog rada, postoji diferencijacija i u odnosu na metodu
koja se koristi, kao i u odnosu na lokalitet i tematiku koja se obrauje.
1. Individualni rad se sastoji od rada sa pojedincima/kama, sa ciljem postizanja njihovog

linog razvoja. Uobiajeni oblici individualnog rada su sastanci jedan na jedan, sesije
savetovanja ili mentorstva, gde se stavlja fokus na osobu i njegove/njene line potrebe.
2. Grupni rad - predstavlja metodu gde nekolicina ljudi radi zajedno u grupi sa ciljem
uenja, gde sami/e lanovi/ce ili voditelj/ka obezbeuju uslove za uenje. (radionice,
treninzi...)
3. Razvoj zajednice predstavlja metodu koja unutar zajednice povezuje, osnauje i
obrazuje pojedince/ke, grupe i institucije da rade zajedno na osnovu zajednikog cilja
i potreba, kako bi se postigla vea efektivnost i bolji rezultati20. Razvoj zajednice je
kolektivna akcija koja se bavi razliitim pitanjima koja imaju uticaj na ivot pojedinca,
grupe i zejednice.
Svaka od predstavljenih metoda je pogodna za odreenu situaciju i postizanje odreenog cilja,

te se ni jedna ne sme zanemariti i zaboraviti u omladinskom radu. Koriste se razliite metode
da bi se dostigao odreeni cilj kao i da bi se odgovorilo na potrebe odreene grupe, zajednice
ili pojedinca. Vanost lei ne samo u odabiru odgovarajue metode, nego i u dobrom planira-
nju i sprovoenju programa21.
5.3 T ipovi Omladinskog Rada Prema Lokalitetu

Vodei se uverenjem da omladinski rad treba da bude prisutan tamo gde su mladi, pri emu se
odgovara na potrebe mladih, samo sprovoenje omladinskog rada se moe odvijati na razlii-
tim lokalitetima; u omladinskim klubovima, kolama, crkvama, na ulici...
1. Rad na ulici (eng. street work), predstavlja omladinski rad izvan omladinskih klubo-
va i organizacija. Ovakav vid rada je vrlo prihvatljiv za sredine gde mladi ne ele da
budu direktno ukljueni u odreene aktivnosti u klubu, za one mlade koji se iz raznih
razloga ne oseaju prijatno u klubu (marginalizovane grupe), te ukoliko klub ne postoji
ili je suvie udaljen od ciljne grupe. Ovde pronalazimo jednu vrlo bitnu stvar, a to je da
manjak prostora ne mora odmah da znai i manjak aktivnosti. Trebamo imati u vidu,
da trenutno na naim prostorima veina omladinskih organizacija koje se bave pitanji-
20 M. Taylor (2005) Draft European portfolio for youth workers and youth leaders working in the context of
non-formal education, Brussels, Council of Europe
21 Radi, D.,(2005); Tipovi omladinskog rada i njihova primenjivost u balkanskom kontekstu;
Kako razumeti omladinski rad u zajednici TIPOVI OMLADINSKOG RADA
ma mladih, ima problem sa prostorom i samim tim ovakav vid rada moe biti veoma
prihvatljiv.22
Pod tipom omladinskog rada na ulici imamo jos dve (2) vrste omladinskog rada:
1.1. Izmeteni (Detached) omladinski rad - Omladinski/a radnik/ca radi na mestima

gde se mladi okupljaju npr. autobuske stanice, haustori, parkovi... Na taj nain
se lake pristupa onim grupama mladih koji ne ele biti deo aktivnosti u omla-
dinskim klubovima ili se ne oseaju prijatno. Omladinski/a radnik/ca u ovom
procesu prua podrku i osnauje mlade putem socijalnog obrazovanja.
1.2. Outreach omladinski rad (eng. outreach-izai napolje i dosegnuti) je kratkorona
aktivnost/projekat sa ciljem uspostavljanja veze izmeu organizacije, institucije ili
agencije i populacije mladih u zajednici. Ovaj tip omladinskog rada tei ka osigu-
ravanju da su mladi upoznati sa moguim uslugama koje se nude, te mogunosti
ukljuivanja mladih u razne aktivnosti, projekte. Upravo ovde lei razlika izmeu
outreach i izmetenog omladinskog rada, jer glavni cilj izmetenog omladinskog
rada nije ukljuivanje u aktivnosti unutar omladinskog kluba.
2. Klupski omladinski rad - Klubovi ili centri se mogu nalaziti u gradskim i seoskim
sredinama, kao i u okviru nevladinih organizacija, crkvi, mesnih zajednica, kola itd.
Boravei u klubu, mladi prisustvuju odreenim specijalizovanim radionicama, gde se
fokusira na lini i socijalni razvoj kroz socijalno obrazovanje i na odreene vetine, npr.
komunikacija, organizacija nekog dogaaja i sl. Ujedno, mladi svoje slobodno vreme
provode u klubu druei se i igrajui razliite drutvene igre kao to je stoni fudbal,
monopol i sl.23
5.4. T ipovi Omladinskog Rada

-
Prema Profilu Prakticara Omladinskog Rada
Smit (Smith; 1988, str. 57-61), omladinski rad svrstava u tri iroke kategorije koje su podeljene
prema profilu praktiara omladinskog rada:
1. Intuitivni omladinski rad (eng. Organic Youth Work) koji je iniciran i sprovoen od
strane ljudi koji nisu profesionalno obrazovani, te koriste metode na osnovu principa
zdravorazumskog delanja i iskustva.
2. Omladinski rad koji je baziran na pokretu (eng. Movement based Youth Work)
koji ima jaku i eksplicitnu povezanost sa drutvenim pokretima poput izviaa, crkve
ili politikih pokreta.
3. Profesionalni omladinski rad; voen od strane ljudi ije zanimanje jeste vezano za
omladinski rad24.Vano je naglasiti da se profesionalni omladinski rad vezuje za samu
prirodu profesionalnog odnosa izmeu omladinskih radnika/ca i mladih, kao i potova-
nje osnovnih principa, metodologije, vrednosti i etike omladinskog rada, te primenjiva-
nja reflektivne prakse, a ne nunost vezivanja za formalno obrazovanje. Profesionalnim
omladinskim radom se mogu baviti osobe koje su stekle potrebne kvalifikacije (razlii-
tih nivoa) za omladinski rad kroz formalno ili neformalno obrazovanje.
22 Lazi, M. (2005); Tipovi omladinskog rada i njihova primenjivost u Balkanskom kontekstu; Esej; Dodiplom-
ski studij; Razvojni omladinski rad u zajednici.
23 Isto
24 Nonviolence and Youth work practice in Australia, Graeme Robert Stuart, Theses submitted for degree of
Doctor of Philosophy, 2003
TIPOVI OMLADINSKOG RADA Kako razumeti omladinski rad u zajednici
U ovom poglavlju smo naveli tipove omladinskog rada i uvideli svu njegovu komplek-
snost i irinu. Ova publikacija e se primarno baviti profesionalnim vannastavnim
omladinskim radom (omladinskim radom koji je baziran na socijalnom obrazovanju).
Odreene karakteristike ovog tipa se takoe odnose i na druge navedene tipove omla-
dinskog rada, ali ipak ne na sve, tako da se ovom prilikom ograujemo.
Kada kaemo profesionalni vannastavni omladinski rad (omladinski rad baziran na soci-
jalnom obrazovanju), onda govorimo o omladinskom radu koji:
1. koristi socijalno obrazovanje kao metodologiju

2. je voen od strane profesionalnih omladinskih radnika/ca koji/kojima:
3 imaju formalno obrazovanje omladinskog/e radnika/ce (razliitih nivoa), ili pak
neko drugo formalno/neformalno obrazovanje gde stiu potrebne kvalifikacije za
omladinski rad
2 omladinski rad predstavlja zanimanje/zaposlenje (to ne znai da u okviru profesio-
nalnog omladinskog rada ne postoji volonterski rad, ali samo institucionalno upravlja-
nje i odgovornost za kvalitet programa lei na zaposlenima)
3 praksu zasnivaju na profesionalnom odnosu sa mladima
2 potuju osnovne principe, metodologiju, vrednosti i etiku omladinskog rada, kao
to i primenjuju reflektivnu praksu

Kako razumeti omladinski rad u zajednici filozofija i svrha omladinskog rada
6. Filozofija i Svrha
Omladinskog Rada u Zajednici
Ukoliko omladinski rad opiemo samo kroz osnovne principe, metode i aktivnosti, mala je
verovatnoa da emo uistinu shvatiti samu prirodu i razloge zato je omladinski rad potreban,
te koji uinak omladinski rad ima na ivote mladih i zajednici. Jedinstvenost omladinskog rada
se moe predoiti samo kroz razumevanje njegove svrhe i prirode.
Omladinski radnici/ce se ciljano i namenski ukljuuju u ivot mladih u njihovom specifinom
razvojnom periodu-adolescenciji. To bi nadalje znailo da se omladinski rad ne bavi mladima
zato to postoji uverenje da su mladi problematini, pa se trebaju sprovesti vaspitne mere
kroz aktivnosti omladinskog rada. Filozofija na kojoj poiva omladinski rad jeste da se mladi
nalaze u adolescenciji kao specifinom razvojnom periodu, gde im je potrebna podrka u fazi
njihovog razvoja jer se nalaze na prekretnici ivota, iz detinjstva u odraslo doba. Sam proces
nosi sa sobom kompleksne promene i mnogobrojne zahteve koje mladi treba da ispune da
bi se postigla samostalnost i odraslost, te iz te perspektive omladinski/e radnici/ce pristupaju
mladima i rade sa njima.
Iako kaemo da je primarni fokus omladinskog rada razvijanje potencijala mladih, pre nego
smanjenje rizinih ponaanja, moramo imati na umu da se mladi esto nau u rizinim situ-
acijama. U skladu sa tim, omladinski rad ima holistiki pristup, pre nego jednodimenzionalni
sa fokusom na jedno specifino ponaanje, npr. konzumiranje psihoaktivnih supstanci ili na-
silje, kraa25.Omladinski rad podrava mlade u razvijanju vlastitih sistema vrednosti i socijal-
nih vetina kako bi se mladima pomoglo da donose informisane odluke, izbegavaju rizina
ponaanja, preuzmu odgovornost za vlastiti stil ivota, te da konstruktivno doprinesu razvoju
drutva kojeg su deo.
Iz ovoga vidimo da ne moemo sagledavati, razvijati potencijale i pruati podrku mladima
izvan konteksta drutva, jer pojedinac/ka jeste deo zajednice kao to su to i problemi sa kojima
se mladi susreu, te im tako treba i pristupiti i razumeti ih.26
Dobrobit Od Omladinskog Rada

Zajednica Mladi
3 Razvoj drutva u kojem mladi imaju izgraene

demokratske vrednosti, te koji su osnaeni da 2 Holistiki pristup razvoju mladih
svesno, aktivno i odgovorno doprinose razvoju 3 Razvoj samopouzdanja i kompetencija
demokratskog, graanskog, uspenog drutva mladih
4 Zaokruen sistem obrazovanja formalno 2 Mladi i ostale ciljne grupe znale bi tano
obrazovanje zajedno sa neformalnim koje mu gde mogu da se obrate
je komplementarno, daju holistiki pristup 3 Mladi dobijaju mogunost da se sa njima
vaspitanju i obrazovanju dece i mladih radi uz primenu inovativnih metoda rada
2 Razvoj multietinosti i multikulturalnosti 2 Vei izbor kvalitetnih institucionalnih i van
3 Struktuirana briga o mladima da bi se razvijale institucionalnih obrazovnih, preventivnih,
strukture koje mlade posmatraju kao resurs i razvojnih programa u razliitim oblastima 26
da bi se dobili aktivni lanovi drutva
2 Prilika za razvoj i osnaivanje pojedinaca/ki, a
jaki/e pojedinci/ke su osnov za razvoj drutva
25 Huskins, J; (1996) ;Quality work with young people

26 Kijevanin, Markovi; Omladinski rad u Crnoj Gori (2007); Forum MNE; Crna Gora
filozofija i svrha omladinskog rada Kako razumeti omladinski rad u zajednici
6.1. Omladinski Rad i Vrednosti
Jedan od osnovnih fokusa u omladinskom radu je razvijanje vrednosti i vrednosnih sistema

mladih, kao i kakvi e ljudi postati? Vanost je u kreiranju okruenja gde mladi mogu da preis-
pitaju svoje ponaanje, ideje, stavove i uverenja i time razviju svoje moralne i etike standarde.
Omladinski rad se bavi linim i socijalnim razvojem mladih, to ukljuuje razliite aspekte emo-
tivnog, mentalnog, fizikog i duhovnog razvoja, gde je osnova preispitivanje svog identiteta.
Jangova (Young, K. 1999) istie da je omladinski rad veba moralne filozofije, jer omoguava i
podrava mlade da postave i odgovore na centralno pitanje jastva: Kakva sam ja osoba? Ko sam
ja? U kakvom drutvu elim da ivim? Kakve odnose elim da imam? - dakle preispitivanje i ot-
krivanje svog identiteta. U omladinskom radu se dugo smatralo da ovaj proces ukljuuje samo
istraivanje slike o sebi i samopuzdanja, no ustanovljeno je da su vrednosti i delovanje u skladu
sa vrednostima centralno pitanje omladinskog rada. Slika o sebi, oseaj uspeha, samovrednosti i
odgovornosti su uslovljene i odreene onim u ta pojedinac/ka veruje da je dobro ili loe, isprav-
no ili pogreno27. Vrednosti utiu na nae interese, elje, preferencije, odobravanja, neodobra-
vanja, ono ka emu teimo, ono to nas ini prijemivim za neke stvari a za druge ne; drugim
reima vrednosti definiu nae akcije i ponaanje. Zbog toga su vrednosti od velikog znaaja za
pojedinca/ku kao i za drutvo u celini. Vrednosti su dakle osnova onoga to osoba jeste.
Ukoliko osoba prestane da vrednuje neto to je nekada vrednovala, te kao rezultat promeni svoje pona-
anje, znai da osoba vie nije ista kao to je nekad bila. Kada promenimo vrednosti, promenimo sebe.

Vrednosti su proizvod vie faktora, gde se pri razmatranju faktora uticaja oslanjamo na Bron-
fenbrenerovu (Bronfenbrenner) teoriju ekolokog sistema28. Teorija govori o tome da se ljudski
razvoj treba sagledavati u okviru konteksta u kojem se razvija (mikrosistem, mezosistem, egzo-
sistem, makrosistem), iz ega sledi da se ljudski razvoj, ukljuujui obrasce ponaanja, vredno-
sti i uverenja, ue kroz porodicu, kolu i druge vidove obrazovanja, grupi vrnjaka, masovnu
komunikaciju i dominantnu drutvenu klimu.
Sa druge strane, adolescencija je period gde se po prvi put stiu vrednosti koje su od veeg
znaaja za nae funkcionisanje u mladalakom i odraslom dobu. Adolescencija kao specifian
razvojni period treba da bude organizovana od strane odraslih, te da postoji sveobuhvatni stra-
teki pristup mladima od strane drave ukljuujui i podrku pri izgradnji sistema vrednosti
kroz formalno, neformalno i informalno obrazovanje.
Omladinski rad spada u neformalno obrazovanje, te predstvalja proces gde mladi postaju sve-
sni svojih vrednosti i integriu ih u identitet i svoje delovanje. Istraivanje vrednosti je dakle bit
omladinskog rada, to je ono to ini omladinski rad vebom moralne filozofije. Ovaj proces je
dakako drugaiji od usvajanja odreenog seta vrednosti kod mladih, to se zamera prijanjem
obliku omladinskog rada na naim podrujima kroz pionire i omladince. Razlog tome je taj
to mladi nisu bili ueni da preispituju i istrauju, nego im je nametnut odreen set vrednosti
u koji su slepo morali verovati, a koji je odgovarao tadanjem sistemu.
Kroz profesionalni omladinski rad mladi stiu vetine da uvide ta je moralno dobro, po pi-
tanju sebe, drugih, drutva, zajednice, kao i ta znai uopteno dobar ivot, te na osnovu toga
izgrauju svoj sistem vrednosti.
Nadalje, pored identiteta i vrednosti lini i socijalni razvoj unutar omladinskog rada se fokusi-
ra i na razvoj socijalnih vetina, te uporedo radi na razvijanju drutva kako bi mladi mogli da
ostvaruju svoja prava.
27 Young, K: (1999); Art of Youth Work; Russell House Publishing Ltd. UK

28 http://pt3.nl.edu/paquetteryanwebquest.pdf#search=%22Bronfenbrenners%20theory%22
Kako razumeti omladinski rad u zajednici filozofija i svrha omladinskog rada
-
6.2. Omladinski Rad i Socijalne Vestine
Kako bi mlade osposobili da imaju svoj glas, uticaj i mesto u drutvu, pored identiteta i vred-
nosti, lini i socijalni razvoj unutar omladinskog rada se fokusira i na druge gore navedene
aspekte. U ivotu svaka naa verbalizacija i delovanje je podlono kritici drugih, tako da je
vrlo bitno da mladi razviju socijalne vetine kako bi mogli da daju obrazloenje i da zastupaju
svoje stavove i delovanje, te tako istinski postanu samostalni/e, autentini/e pojednici/ke u
drutvu.
U ovom poglavlju emo objasniti ta se podrazumeva pod pojmom socijalnih vetina i kako
se one stiu.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), socijalne vetine su sposobnosti prilago-
avanja i pozitivnog ponaanja koje omoguuju osobama da se uspeno nose sa zahtevima i
izazovima koje pred njih postavlja ivot svakoga dana.

Socijalne vetine predstavljaju socijalno prihvatljiva, nauena ponaanja, koja omoguavaju
pojedincu/ki da ostvaruje interakciju s drugima na nain koji dovodi do ispunjavanja svojih
potreba, prava i elja, bez naruavanja prava drugih osoba. Tekoe u ostvarivanju pozitivnih
socijalnih odnosa sa vrnjacima i okolinom esto su posledica ispoljavanja socijalno nepo-
eljnih oblika ponaanja, odnosno deficita odgovarajuih socijalnih vetina. Sa razvijanjem
socijalnih vetina mladi mogu da izbegnu potencijalna rizina ponaanja, npr; podizanjem
samopouzdanja mlada osoba moe lake da se odupre pritisku vrnjaka/kinja, komunikacijske
vetine mogu da vode do smanjenja nesporazuma, a samim tim i konflikata, upravljanje emo-
cijama moe da vodi do kontrolisanja besa, pre nego iskazivanja besa u fizikom obliku.
Prema Haskinsu (Huskins, J., 1999) imamo deset (10) standardizovanih vetina, koje pred-
stavljaju osnovu procenjivanja napretka mlade osobe u omladinskom radu:
1. Samosvesnost/samopouzdanje (oseaji o samom/oj sebi)

2. Komunikacijske vetine (efektivno komuniciranje sa drugima)
3. Interpersonalne vetine
4. Istraivanje i upravljanje emocijama (biti svestan/a emocija, biti otvoren/a za svoje
emocije)
5. Razumevanje i identificiranje sa drugima (empatija, saoseanje)
6. Razvoj vrednosti (ta je ispravno, ta pogreno)
7. Reavanje problema
8. Pregovarake vetine (donoenje odluka sa drugima)
9. Akciono planiranje (sposobnost planiranja unapred)
10. Procenjivanje svojih vetina (uenje iz iskustva)29

Socijalne vetine se poinju sticati u detinjstvu-spontano, metodom imitacije i metodom po-
kuaja i pogreaka. Kasnije, socijalne vetine se utvruju ili menjaju kroz interakciju s ostalim
pojedincima/kama i grupama (vrnjacima/kinjama, kola, radna sredina itd.) i irim socijalnim
okruenjem. (Staub, 1988.) gde se svakako ubraja okruenje unutar omladinskog rada30.
U kontekstu omladinskog rada, neke od navedenih vetina mladi e stei prirodno u grupnom
okruenju, sa ili bez podrke omladinskog/e radnika/ce, ali isto tako postoje svesno planirane
aktivnosti koje su fokusirane na sticanje specifinih socijalnih vetina. Usvajanje socijalnih ve-
tina se ostvaruje kroz primenu razliitih tehnika i metoda; individualni rad, grupni rad, razne
igre, igranje uloga, opaanje, modeliranje, koritenje postojee situacije i primenjivanje naue-
nog u svakodnevnim situacijama, pruanje konstruktivne povratne informacije mladoj osobi.
29 Huskins, J (1996) ; Quality work with young people

30 panja, S. , Interna skripta za predavanja, Liderstvo i razvojni omladinski rad; Forum Syd Balkans Programme
ODNOS OMLADINSKOG/E RADNIKA/CE Kako razumeti omladinski rad u zajednici
I MLADE OSOBE
7. Odnos Omladinskog/e Radnika/ce

i Mlade Osobe
Odnos omladinskog radnika/ce i mlade osobe naziva se srcem omladinskog rada, te je vien
kao najznaajniji alat u ovom procesu, ali i najtei za definisati. Odnos omladinskih radnika/ca
i mladih baziran je na prihvatanju i vrednovanju mladih, iskrenosti, potovanju, poverljivosti,
poverenju i reciprocitetu31.
Omladinski/e radnici/ce moraju biti sposobni, te na njima lei odgovornost da iniciraju, razvi-
ju i odre dugorone odnose sa mladima koji e motivisati mlade da razviju kritiko miljenje,
reflektivan pristup i preispitivanje svojih delovanja, vrednosti i identiteta, kao preduslova za
moralnu dispoziciju. Samim tim se dokazuje mladima da je odnos sa odraslima sa ovakvim
karakterstikama mogu, jer su u veini sluajeva imali iskustva da razviju ovakve odnose samo
sa vrnjacima/kinjama.
esto se govori o razliitim metodama za osnaivanje mladih, ali sama metoda ili tematika
nije u fokusu. U osnovi lei odnos koji je pokreta procesa razvoja i osnaivanja mladih. Mi
moemo sa mladima da radimo kroz kreativne radionice, sport, ekoloke programe, ali odnos
predstavlja bazu na kojoj je omladinski rad izgraen i uz pomo kojeg ostvarujemo ciljeve
omladinskog rada.
Veliki akcenat je stavljen na odnos iz nekoliko razloga; jedan od njih je verovanje da se lini i
socijalni razvoj moe stei samo kroz odnos, jer predstavlja bazu i sigurno okruenje gde mladi
mogu preispitivati sebe i druge, svoj identitet, vrednosti, line odnose sa drugima kao i svoje
mesto u drutvu/zajednici. Drugi razlog je smatranje da ukljuivanje mladih u proces moralne
filozofije ne znai uklapanje mladih u odreeni set vrednosti ili ponaanja, nego osnaivanje
mladih da se razviju u autentine pojednice/ke. Omladinski rad se bavi mladima na osnovu
njihovih potreba, onim to su njima gorua pitanja i problemi, te iz tog razloga omladinski
rad nema strogo definisane programe nego mora biti zasnovan na individualnom holistikom
pristupu koji je mogu kroz odnos, to nadalje ne znai da omladinski rad nema isplanirane
programe i ciljeve, nego da su fleksibilni i prilagoeni pojedincima/kama.
Gledajui iz praktiarskog ugla, namee se pitanje odakle i kako poeti, kako uopte prii mla-
dima i na kraju izgraditi takav odnos? Inicijelno, mladi se ne ukljuuju u omladinski rad zato
to svesno ele da izgrade odnos ili zato to znaju ta je socijalno obrazovanje, oni su privueni
razliitim aktivnostima (odbojka, stoni tenis, grafiti, skejteri.itd) koje su im ponuene kroz
omladinski rad, kao i to to moe biti omladinski klub otvorenog tipa, gde mogu da dou da
provode svoje slobodno vreme i da steknu nove prijatelje. Ovakav tip omladinskog rada kao
to smo ve pomenuli u poglavlju 5 Tipovi omladinskog rada predstavlja omladinski rad ba-
ziran na slobodnom vremenu, koji upravo predstavlja prvu stepenicu ka ukljuivanju mladih
u omladinski rad baziran na socijalnom obrazovanju. Uskoro, mladi uoavaju da u omladin-
skom radu postoji mnogo vie nego to su to na samom poetku mislili; stiu nove vetine,
sposobnosti, spoznaju sebe i druge iz drugaijeg ugla, te doivljavaju omladinskog/u radnika/
cu kao znaajnu odraslu osobu u koju imaju poverenja i dozvoljavaju im da imaju odreeni
uticaj na njihov razvoj.
Ono po emu se odnos omladinskog/e radnika/ce sa mladima razlikuje od ostalih profesija
koji rade sa mladima jeste to je ovaj odnos baziran na volonterskoj osnovi i zato to je ravno-
pravan i fokusiran na mlade. Omladinski radnici pristupaju mladima kao mladima, a ne kao
uenicima, klijentima ili pacijentima. Mladi ne mogu da biraju svoje roditelje ili profesore

Kako razumeti omladinski rad u zajednici ODNOS OMLADINSKOG/E RADNIKA/CE
I MLADE OSOBE
u koli, ali u omladinskom radu oni sami biraju da budu ukljueni zato to prepoznaju da
zadovoljavaju svoje line potrebe iz tog odnosa, jer je pristup koncipiran na individualnom
holistikom pristupu i volonterskoj osnovi, odnosno, mladi rade na onom to ele da rade i
koja je njihova gorua potreba.
-
7.1. Visestruka Uloga Omladinskih Radnika/ca
Jangova (Young, K., 1999) navodi da omladinski radnici imaju viestruku ulogu te su od
strane mladih vieni kao uzori, mentori/ke i prijatelji/ce, gde se jo pored navedenog dodaje
i uloga edukatora/ki.
7.1.1. Omladinski radnici/ce kao prijatelji

esto u razgovoru sa mladima moemo uti njihovo miljenje o omladinskim radnicima i
radnicama: Vi ste drugaiji odrasli, vama moemo rei sve, sa vama se moemo zabavljati,
aliti a i priati o ozbiljnim stvarima. Vi ste nam kao prijatelji/ce ali niste prijatelji/ce, teko
je za definisati.
Upravo zbog gore navedenih karatkteristika mlade zbunjuje priroda odnosa, no ipak
omladinski/e radnici/e nisu prijatelji/ce nego imaju prijateljski odnos. Vieni su kao prijatelji/
ce zbog uzajamnog potovanja, odnosa bez autoriteta, zato to ne osuuju nego prihvataju,
razumeju probleme i gorua pitanja mladih, ne kontroliu mlade, ne govore izriito da je ne-
to pogreno i da treba da rade neto, mladi se ukljuuju u ovaj proces dobrovoljno i zato to
ele. Odreena lina pitanja i dileme koje ne govore svojim prijateljima/icama i vrnjacima/
kinjama dele sa omladinskim radnicima/cama, jer oni imaju imaju vie znanja i iskustva. Sa
druge strane, omladinski radnici/e nisu prijatelji/ce jer mladi nisu deo njihovog drutvenog
ivota, oni imaju strogo izgraen profesionalan odnos i granice, koji je izgraen na etikom
kodeksu koji se mora potovati, te je upravo zbog toga odnos definisan kao profesionalan sa
prijateljskim pristupom.32
7.1.2. Omladinski/e radnici/ce kao uzori/modeli
Zbog samog odnosa i uzajamnog potovanja omladinski/e radnici/e su vieni/e i prihvaeni/e

od mladih kao uzori/modeli. Ovde se moemo osvrnuti na Bandurinu sociokognitivnu teoriju
ili teoriju socijalnog uenja (1974)33, koja kae da mladi i deca ue putem imitacije modela, te
da je ovo uenje zasnovano na unutranjoj motivaciji. Proces opservacije drugih i rekonstruk-
cije svojih ponaanja je primenjiv u raznim ivotnim kontekstima te tako i u omladinskom
radu. U kontekstu omladinskog rada ovde se stavlja poseban fokus na omladinske radnike/ce
koji/e moraju biti dosledni/e u onome to priaju i onome to rade, tj. da i sami sprovode u
delo ono to zagovaraju kako bi zadobili moralni autoritet kod mladih i kreirali etike okvire
za ukljuivanje mladih u proces moralne filozofije. Nadalje, to bi znailo da omladinski rad ne
tei da mladi postanu imitacije omladinskih radnika, nego da sami uu u proces istraivanja
vrednosti i moralnih normi, a omladinski/a radnik/ca predstavlja model koji je proao te
procese i to i dalje ini.

33 Adolescence (Seventh edition); John W Santrock; (1999) Publisher: McGraw-Hill International

ODNOS OMLADINSKOG/E RADNIKA/CE Kako razumeti omladinski rad u zajednici
I MLADE OSOBE
7.1.3. Omladinski radnici/ce kao mentori/ke
Mentorstvo mladih u omladinskom radu u skorije vreme zauzima sve znaajniju ulogu. Klasi-
na tradicionalna definicija mentorstva je da starija, iskusnija osoba koja je prihvaena od mlade
osobe, vodi, pomae i olakava tranziciju u odraslo doba kroz podrku i izazove (Hamilton,
1991; Freedman, 1995). U ovom pristupu istaknut je individualistiki pristup, gde je mlada
osoba odvojena od drutvene mree svojih vrnjaka i gde mentor identificira skrivene potenci-
jale mlade osobe, te radi na razvoju istih kako bi se mlada osoba uklopila u ve postojee dru-
tvene strukture. U ovom pristupu mlada osoba je vie pasivna, te se odnos vie svodi na prenos
informacija i izvravanje zadataka naloenih od strane mentora. U ovom pristupu mlada osoba
je opisana kao osoba sa nedostatkom vetina, znanja i da je predmet pritiska vrnjaka. U ovom
pristupu stavlja se veoma mala znaajnost na potrebe mlade osobe, a vie se stavlja fokus na
prioritete drutva i potrebe drugih34.
Sa druge strane sadanjica donosi brze i intenzivne promene usled globalizacije, te dananji
mladi odrastaju u znatno drugaijem svetu kao to se i susreu sa drugaijim izazovima i pro-
blemima nego prethodne generacije. Sa tom injenicom nekadanji klasini oblici mentorstva
vie nisu funkcionalni, te se pojavljuje potreba za novim oblicima mentorstva, u kome je
sam odnos vie reciproan i koji zahteva aktivnu ulogu mlade osobe. Jedan od tih oblika je
prirodno mentorstvo, gde mladi ulaze u proces mentorstva sa svojim vrnjacima, znaajnim
odraslima, omladinskim radnicima/cama, u grupama itd. U ovom pristupu mladi trae podr-
ku od onih za koje smatraju da imaju relevantno znanje. Sam proces je opisan kao osnaujui,
jer prua mladima mogunost da reflektuju na sopstvene ideje i razmiljanja. U istraivanju
koje je sproveo Centar za obrazovna istraivanja; Univerzitet Aberdin (Centre for Educational
Research, University of Aberdeen) mladi koji su bili ukljueni u ovaj oblik mentorstva nagla-
avaju kljune elemente uspenosti dobrog mentorstva; poverenje, poverljivost, reciprocitet,
uzajamno potovanje, podrka i izazov35. Ujedno, Rasel i Adams (Russell i Addams; 1997)
naglaavaju da je mentorstvo najefektivnije ukoliko:
1 se odvija u kontekstu dugoronog odnosa
2 neformalno je inicirano od strane ukljuenih strana
1 se sve ukljuene strane lino obaveu na proces
Prema tim karakteristikama, omladinski/e radnici/ce se nedvosmisleno ukljuuju u mentorstvo.
Odnos omladinskog/e radnika/ce i mlade osobe je okarakterisan svim gore navedenim kljunim
elementima mentorstva, kao to je i sam odnos neformalno iniciran u kojem su mladi podrani
radi sticanja boljeg razumevanja samih sebe, svojih odnosa i drutva u kojem ive.
7.1.4. Omladinski/e radnici/e kao edukatori/ke
Kao to je ranije spomenuto, formula obrazovanja zastupa meusobno nadopunjavanje for-

malnog, neformalnog i informalnog obrazovanja kako bi se postigao razvoj ukupnih poten-
cijala linosti i usklaenost sa drutvenim potrebama. U dokumentu Akcioni plan politike
za mlade u Vojvodini, obrazovanje je vieno kao doivotni proces sticanja znanja, vetina,
vrednosti i stavova sa ciljem da se omogui mladoj osobi da prepozna i ostvari svoje afinitete i
potrebe te postane samostalna, posveena linost u okviru drutva36.
Ova tri vida obrazovanja nisu meusobno odvojeni, naprotiv, obrazovne aktivnosti esto ima-
ju karakteristike dva ili tri vida obrazovanja istovremeno.
U neformalno obrazovanje se dakako ubraja i profesionalni omladinski rad koji pored gore
navedenih uloga kroz koje se takoe vri obrazovanje i lini socijalni razvoj, omladinski/a
34 Mentoring and Young People; http://www.infed.org/learningmentors/mentoring.htm

35 Ibid
36 Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini; Pokrajinski sekreterijat za sport i omladinu; mart 2006 (str.7)
Kako razumeti omladinski rad u zajednici ODNOS OMLADINSKOG/E RADNIKA/CE
I MLADE OSOBE
radnik/ca ujedno ima i ulogu edukatora/ke. Omladinski/a radnik/ca esto provodi razliite
treninge, radionice sa ciljem sticanja vanih drutvenih stavova i vrednosti ali i specifinih
znanja i vetina poput poznavanja ljudskih prava, upravljanje projektima, osposobljavanje za
rad na raunaru, komunikacijske vetine, kako napisati svoju poslovnu biografiju ili kako se
ponaati na razgovoru za posao, to ga/je bez sumnje ini edukatorom/kom.
4 x P + (R+I) = Formula Odnosa Omladinskog/e Radnika/ce i Mlade Osobe
Prihvatanje i razumevanje mladih - podrazumeva prihvatanje mladih bez predrasuda

sa svim njihovim vrednostima, oseanjima i istorijom koju nose sa sobom, kao to
podrazumeva i to da ne osuujemo mlade bez obzira na nae kulturne i vrednosne
norme. Ovaj princip podrazumeva pruanje podrke mladima ak i u situacijama
kada nama u potpunosti nije jasno ta ele da postignu.
Potovanje - podrazumeva svest o tome da omladinski/a radnik/ca nema automatsko

pravo da se umea u ivote mladih; ovaj odnos se gradi na bazi poverenja i potovanja.
Poverenje - pri ovom principu osnovno pitanje koje moramo sebi da postavimo jeste:
Kako stiemo poverenje, kako postajemo osobe od poverenja? Prvenstveno moramo
da dokaemo da nam je stalo do mladih, ne samo verbalizacijom nego i svojim delo-
vanjima, tako to damo do znanja mladima da smo tu za njih kada nas trebaju, kao i
da delujemo u skladu sa njihovim najboljim interesima. Uz ostvarenje ovog principa
moemo da testiramo i preispitujemo mlade i njihovo ponaanje, stavove i vrednosti,
jer u suprotnom ne bi bilo prihvaeno.
Poverljivost - kao to je gore naznaeno, mladi moraju biti upueni da delujemo u

skladu sa njihovim najboljim interesima, da su razgovori koje vodimo sa njima po-
vjerljivi, osim u sluaju kada nas zakon obavezuje da informaciju prosledimo dalje,
kao npr. prilikom obelodanjivanja zlostavljanja. Vrlo je bitno uputiti mlade o razlici
izmeu tajne i poverljivosti. Ukoliko se obaveemo na tajnu to znai da nikom ne
smemo proslediti informaciju dalje, poverljivost znai da nam mlada osoba daje odre-
enu informaciju na poverenje i nau strunu procenu koju, ukoliko je nuno, mora-
mo proslediti dalje, ukoliko procenimo da je to u njihovom najboljem interesu.
Reciprocitet - omladinski rad ni kao odnos nije jednosmeran nego dvosmeran proces.
Kroz omladinski rad mladi se podravaju primarno zato to se veruje da mladi imaju
potencijale, vetine i odreene ekspertize, stoga omladinski/e radnici/e ue od mladih
kao to mladi ue od omladinskih radnika/ca. Vrlo je bitno naglasiti i biti iskren da mi,
kao omadinski/e radnici/ce nismo eksperti u svemu i da neke stvari ne znamo. Tako npr.
ukoliko radimo neki video projekt sa mladima, velika je verovatnoa da emo nauiti
neto od mladih u pogledu editovanja filma. Samim tim pridajemo mladima vanost,
ime im se podie samopouzdanje jer i oni ue nas odrasle o neemu.
Iskrenost - odnos izmeu omladinskog/e radnika/ce i mladih mora biti zasnovan

na iskrenosti i otvorenosti, kreui od toga ko zapravo jesmo i ta moemo da posti-
gnemo i pruimo kao omladinski/e radnici/ce. U ovom procesu ne postoje skrivene
namere i u svakom koraku se konsultujemo sa mladima pratei njihove potrebe i
uvaavajui njihova miljenja
(Young, K. 1999)

PRISTUP I METODOLOGIJA Kako razumeti omladinski rad u zajednici
8. Pristup i Metodologija
u Omladinskom Radu
8.1. Proces i Produkt
Pristup omladinskog rada koji je baziran na gore predstavljenoj filozofiji, predstavlja proces koji
zahteva vreme, poverenje, potovanje i sigurnost, te kroz koji mladi postiu lini i socijalni razvoj.
Omladinski rad je obrazovnog karaktera, to nije aktivnost koja ima krute i rigidne programe i
stroge zacrtane ciljeve drutveno poeljnog ponaanja. Omladinski rad predstavlja niz procesa
koji moraju konstantno da se procenjuju kako bi odgovorili na potrebe razliitih pojedinaca/
ki, situacija i okolnosti. Obrazovanje samo po sebi je oslobaajue iskustvo koje podrava
reflektivno ponaanje, rast i razvoj, zdravlje, razvijanje pojedinaca/ki i podravanje njihovog
uea u drutvu. Namera omladinskog rada je da oslobodi mlade, te da ih podri u tome
da postanu autentini/e pojedinci/ke sa ispunjenim svojim kapacitetima, a ne da ih stavi u
ustaljene drutvene okvire. Procesi unutar omladinskog rada su reflektivne vebe koje omogu-
avaju mladima da:
2 ue iz iskustva
3 razvijaju svoje kapacitete kritikog miljenja
1 budu ukljueni/e u kontinuirani proces samoreflektovanja kroz koji se preispituju,
spoznaju i razvijaju (Young, K.; 1999.)
U praktinom smislu to znai da se pri obavljanju odreenih zadataka, ne stavlja fokus samo
na zadatak, njegovo izvrenje- tj. produkt, nego se uspostavlja veza i sa nainom KAKO i
svrhom ZATO se zadatak obavlja. U ovom procesu u fokusu je pojedinac/ka, zajednica,
ali i iri drutveni kontekst. Ovakav model tei da usmeri panju na procese koji razotkrivaju
pretpostavke, nedoslednosti i omoguavaju dublje razumevanje i svrsishodno ponaanje kao
odgovor. Produkt je dakle rezultat procesa, koji u radu sa mladima takoe ne smemo zaboravi-
ti. Vano je da mladi vide produkte svog rada jer utie na njihovu motivaciju, samopouzdanje,
te im prua dokaz da mogu promeniti neto. U idealnoj situaciji govorimo o balansu pro-
cesa i produkta, odnosno da su mladi uili kroz proces i da su uspeno obavili neki zadatak.
No, u praksi to nije uvek tako. Ilustracije radi, uzimimo primer da mladi organizuju izlobu
fotografija. Usled neiskustva, velika je verovatnoa da sam produkt odn. sama izloba nee
biti perfektno uraena kao da je organizuje neki profesionalac/ka. Imae verovatno odreene
propuste (npr. mladi mogu zaboraviti da obaveste medije, ili pozovu neke vane ljude, pogree
u finansijskom proraunu itd), no gledajui kroz prizmu omladinskog rada to nee biti vieno
kao neuspeh, jer su mladi kroz proces i reflektovanje stekli odreena znanja, vetine, nauili
lekcije za sledei put kao to su i uspeli da obave niz kompleksnih zadataka kako bi se organi-
zovala izloba.
8.2. Socijalno Obrazovanje
Postoje razliita vienja uloge socijalnog obrazovanja; neki je vide kao ideologiju kojom se
vodimo u naoj praksi, dok drugi socijalnu edukaciju vide kao metodologiju pomou koje
ostvarujemo ciljeve.
Kako navodi Mark Smit u svojoj knjizi Stvaraoci, a ne potroai (Mark Smith; Creators not
Consumers), socijalna edukacija je svesna namera da se pomogne ljudima da steknu znanja,
vetine i oseanja koja su im potrebna da bi mogli da ispune svoje i razvojne potrebe drugih.
Socijalna edukacija omoguava da mladi osnae sebe kao linosti, ali i svoju nezavisnost i
odlunost, tako da u potpunosti mogu preuzeti aktivnu ulogu u svojoj zajednici kako bi uticali
na drutvene strukture u kojima ive i funkcioniu.

Kako razumeti omladinski rad u zajednici PRISTUP I METODOLOGIJA
Osea ja
ji Znan
pr lja
m edsta stav or
za rotivacivlja predza izb se
u e
ad ju baz ta raditi
predstavlja
praktine
metode
za rad
Vetine
Slika 1. Okvir za znanja, vetine i oseanja (Smith, M.; Creators not Consumers)
U prethodnom poglavlju je objanjen odnos procesa i produkta, te da je produkt rezultat

procesa - da bi kroz proces uspeno doli do produkta trebamo imati potrebna znanja, vetine
i oseaje.
2 Znanja: ta osoba mora znati da bi uspeno izvrila neki zadatak? Koju ulogu treba
preuzeti i kako da bi bila uspena?
3 Oseaji: Koje su vrednosti i stavovi potrebni da bi se zadatak izvrio?
1 Vetine: ta osoba treba biti u stanju da uini kako bi se zadatak izvrio?37
Edukativni pristup kroz socijalno obrazovanje omoguava mladima da osveste svoje snage i
slabosti, odnosno da znaju u emu su dobri, a ta treba da unaprede i poboljaju, koji zadatak
e za njih biti jednostavan, a koji zadatak e prevazilaziti njihove mogunosti.
Socijalno obrazovanje u omladinskom radu ukljuuje etiri elementa:
Procena Ohrabrivanje mladih da prepoznaju svoje snage i slabosti.

Postavljanje cilja Definisanje ciljeva za lini razvoj i napredak (ono to bi eleli razvijati).
Uenje kroz rad U ovome delu se znanja, oseaji i vetine koriste za sticanje novih znanja i iskustava
Evaluacija Reflekovanje na ona to se desilo i proveravanje ispunjavanja ciljeva
Po Smitu (Smith. M.; 1982) uloga omladinskog/ce radnika/ce pri primeni socijalnog obrazo-
vanja u praksi je da:
1. Pokuaju podeliti dogaaj na manje, smislene celine
2. Koriste postojee mogunosti, radije nego da stvaraju nove
3. Primenjuju iskustveno uenje
4. Stave rad u drutveni kontekst
5. Uestvuju;
37 Smith, M. ; (1982); Creators not consumers; Rediscovering social education 2e, Leicester: National Associati-
on of Youth Clubs.
-
8.2.1 Podela dogadaja na manje, smislene celine
Uloga omladinskog/e radnika/ce je da zadatak/dogaaj podeli na manje, smislene celine, te da

istrai ko od mladih moe, zna i ta eli raditi. Ujedno, postoji opasnost pri raspodeli zadataka
ukoliko se delegira prelak ili preteak zadatak mladoj osobi, moe se stei utisak da podce-
njujemo sposobnosti mladih ili u drugom sluaju da se mladi demotiviu i da im se umanji
samopouzdanje zbog pretekog zadatka. Stoga su vetine procene omladinskog radnika/ce od
velikog znaaja, kako bi se mladoj osobi dao zadatak koji odgovara njihovim sposobnostima i
koji e ih podstai na dalji razvoj. Ono to je bitno naglasiti da sam dogaaj/zadatak izvravaju
mladi, a ne omladinski/a radnik/ca, te da oni imaju ulogu podrke.
, ,
8.2.2. Koristiti postojece mogucnosti, radije nego stvarati nove
Pod ovim se podrazumeva pokuaj omladinskog/e radnika/ce da odgovori na ve postojee

realne situacije u ivotu mladih, pre nego da stvaraju nove mogunosti za uenje. Koristiti po-
stojee mogunosti nije izgovor za neplaniranje. Kako bi mogunosti bile uspeno iskoritene,
omladinski/a radnik/ca mora dobro razmisliti kako e reagirati na pojedinu situaciju.
-
8.2.3. Iskustveno ucenje
Proces uenja u omladinskom radu ne predstavlja samo reprodukciju primljenih informacija,

nego ono mora biti testirano u realnosti, gde je uenje vieno kao dinamian proces koji vodi
do konkretne akcije.
Iskustveno uenje je bazirano na tri osnovne pretpostavke:

1. Ljudi najbolje ue kada su lino aktivno ukljueni u proces uenja
2. Znanje treba da bude spoznato od strane pojedinca/ke, ako to ima neko bitno znaenje
za tog pojedinca/ku ili ako to ini neki pomak u njihovom ponaanju
3. Uenje je najvee kada osoba slobodno kreira svoje line ciljeve za uenje, (tako se
postie posveenost)
Kolbov (Kolb; 1984) model iskustvenog uenja predstavlja etiri (4) faze koje su potrebne za
ovakvo uenje;
1. Iskustvo mlade osobe
2. Mogunost mlade osobe da posmatra i reflektuje na konkretno iskustvo, ukljuujui
analizu razmiljanja, vetina i oseanja
3. Formiranje apstraktnog koncepta kroz:
1 ispitivanje misli i oseanja u odnosu na konkretno iskustvo
2 sakupljanje relevantnih informacija iz drugih izvora (od omladinskih radnika/ca,
drugih mladih, knjiga, novina, drugih odraslih itd.)
1 integrisanje sakupljenih informacija i svojih misli i oseanja u logian, raconalan
okvir za budue delovanje
4. Testiranje koncepta u praksi

Kako razumeti omladinski rad u zajednici PRISTUP I METODOLOGIJA
1
Iskustvo
4 2
Testiranje Koncepta
u Praksi Opservacija i
Reflektovanje
3
Formiranje Apstraktnog
Koncepta
Slika 2. Kolbov (Kolb; 1984) model iskustvenog uenja
Iako je testiranje koncepta u praksi stavljena kao etvrta-zadnja faza, uenje ne zavrava ovde.
Kroz testiranje koncepata u praksi stiu se nova iskustva, koja generiu nove cikluse. Ujedno,
iskustvo mlade osobe ne mora nuno biti dogaaj koji su oni iskusili i doiveli to mogu biti
informacije ili odreene ideje. U svakom sluaju, mlada osoba se suoava sa novom situacijom,
gde kroz proces reflektovanja i analiziranja stie razumevanje koje kasnije utie na njihove
budue akcije.
-
8.2.4. Drustveni kontekst
Vrlo je vano da omladinski/e radnici/ce shvate, razumeju i prepoznaju da odreeni problemi

mladih nisu reivi prosto kao lini problemi, nego da predstavljaju i javni problem drutva
(npr. nezaposlenost), te im se tako treba i pristupiti.
- - ,
8.2.5. Ucesce
U omladinskom radu postoje etiri (4) participativna stila rada s mladima, koja se primenjuju
u zavisnosti od toga na kom stepenu se nalazi razvoj grupe mladih, odnosno na kom stepenu
se nalaze njihove kompetencije:
1. Prianje - davanje direktnih naredbi
2. Uveravanje - pokuaj uveravanja mladih u vlastite ideje i zamisli
3. Uestvovanje - omladinski radnik/ca i mladi zajedno donose odluke
4. Posmatranje - mladi ljudi rade sve sami, omladinski radnici/ce ne interveniu38
U zavisnosti od stila uea, omladinski/a radnik/ca ima vie ili manje uticaja na doneene
odluke unutar grupe mladih. Nekada, iako uoimo da mladi donose neku pogrenu odlu-
38 Smith, M. ; (1982); Creators not consumers; Rediscovering social education 2e, Leicester: National Associati-
on of Youth Clubs.
ku, trebamo ih pustiti jer to je njihova odluka i treba da snose odgovornost za nju. Greka
ne mora nuno biti negativno iskustvo. Moe biti vredno iskustvo iz kojeg e mladi mnogo
nauiti putem iskustvenog uenja. Sa druge strane, ovo ne moe biti opte pravilo, dunost
omladinskog/e radnika/ce je da proceni i predvidi mogue ishode. Ukoliko je procena da po-
grena odluka moe biti negativna za razvoj mladih, omladinski/a radnik/ca se treba umeati te
pomoi mladima da preispitaju svoju odluku. Omladinski/a radnik/ca treba da prui potrebne
informacije mladima kako bi mladi mogli da donesu informisane odluke.
8.3. Razvojni Model Programa (Kurikuluma)

Kao to je ranije napomenuto, postoje razliiti participativni stilovi rada sa mladima u zavi-
snosti od njihovog stepena razvoja, gde je krajnji cilj omladinskog rada da osnai i osposobi
mlade da mogu samostalno delovati i bez daljnje podrke omladinskog/e radnika/ce. Dakle,
omladinski rad radi na pruanju podrke mladima kako bi preli iz faze zavisnosti u fazu neza-
visnosti i samostalnosti.
Haskins (Huskins, J.; 1996) predstavlja razvojni model programa (kurikuluma) u omladin-
skom radu, kako bi mogli da pratimo razvoj mladih u odnosu na njihov stepen ukljuenosti
u preuzimanju odgovornosti za donoenje odluka unutar omladinskog rada, koji moe biti
primenjiv i u njihovim svakodnevnim ivotima.
Dole predstavljeni model (v. sliku 3), predstavlja alat za identifikovanje:
5 uloge omladinskog/e radnika/ce u pruanju podrke mladima u zavisnosti od nivoa

njihovog razvoja, te kako se ove uloge menjaju i kako se mladi mogu osnaiti za dalji
napredak
6 ta mladi mogu da naue na odreenom nivou, a naroito svest o tome kako se ue-
nje kod mladih znaajno poveava od 5. do 7. nivoa.
2 Ponaanja koja potvruju/pokazuju uenje39

Model dakle, moe biti koriten za navoenje dokaza o promenama ponaanja, te steenim
znanjima i sposobnostima mladih nastalih kao rezultat uestvovanja u aktivnostima omladin-
skog rada.
39 Huskins, J (1996) ; Quality work with young people; (p. 12-13)

Nivo 7. Vodi
Posmatranje Mladi preuzimaju punu odgovornost
Mladi su nezavisni u radu
Nivo 6. Organizuj
Nladi poinju da zahtevaju aktivno uee u procesu i
preuzimaju odgovornost
Mladi vode neke od grupnih aktivnosti
Uestvovanje
Nivo 5. Budi ukljuen
Mladi poinju da rade i preuzimaju odgovornost
Mladi poinju da uestvuju u planiranju i voenju grupe
Mladi poinju da uviaju svoja lina interesovanja i potrebe
Nivo 4. Uestvuj
Program je razvijen na osnovu izraenih i identificiranih potreba mladih
Aktivnosti zadovoljavaju interesovanja i potrebe mladih
Predstavljanje koncepta uea
Uveravanje Nivo 3. Druenje
Mladi izraavaju svoje miljenje, testiraju ideje i trae odgovore
Redovni razgovori kako sa pojedincima/kama tako i sa grupama
Zapoinje izgradnja poverenja
Nivo 2. Ponovni susret

Omladinski/e radnici/e i mladi ostvaruju kontakt i otpoinju interakciju
Susreti/sastanci postaju redovni i lanovi/ce grupe ue imena jedni drugih
Prianje Stvara se poverenje i poinje razmena iskustava i razmiljanja
Nivo 1. Kontakt
Mladi imaju pristup informacijama i mogunostima
Nivo odnosa unutar grupe je nizak
Mladi jo uvek nisu samostalni u grupi
-
Progresivni Model Ukljucivanja Mladih
John Huskins 1995
Slika 3. Razvojni model programa (kurikuluma) u omladinskom radu (Huskins;1996)
29
Vrednosti Socijalnog Obrazovanja
1. Problemi bi trebalo da budu definisani od strane osobe koja ih ima. Problemi bi

trebali da budu samodefinisani. To znai da omladinski/a radnik/ca ne bi trebalo da
definie problem mlade osobe, ve bi to trebalo da uini sama osoba. Mlada osoba
e biti vie motivisana da rei problem kad ga je ona sama definisala, nego kad joj
omladinski/a radnik/ca kae ta treba da radi. Ova vrednost je poznata i kao ljudsko
pravo na samoodluivanje.
2. Videti dobro u svakome. Trebalo bi da prihvatimo osobe onakve kakve jesu, a ne

kao onakve kakvi bi mogli postati. Ono to je kljuno jeste da verujemo u potencijale
mladih kako ne bi ograniavali njihov razvoj. Drugim reima, mi moramo da pokua-
mo da potujemo sve osobe sa kojima radimo.
3. Iskrenost. Mladi treba da razumeju ta se tano deava, odnosno bitna je jasnoa i

otvorenost. Rad bi trebao da se obavlja u duhu otvorenosti, a ne guranjem neega
pod tepih ili uvanjem u rukavu. Pored toga, za omladinskog/u radnika/cu je va-
no da budu autentini, onakvi kakvi zaista jesu, da priaju o svojim osjeanjima i sl.
4. Doslednost. Omladinski/e radnici/e bi trebali/e da budu dosledni u radu sa mladi-

ma. Ovo je potrebno da bi se zadobilo poverenje mladih. Doslednost takoe uklju-
uje menadment omladinski/a radnik/ca treba da ima jasno postavljene ciljeve,
metode rada i evaluacije, odnosno treba da bude disciplinovan/a u svom pristupu.
5. Fleksibilnost. Omladinski radnik/ca, pored toga to bi trebalo da bude dosledan/na,

treba da bude i fleksibilan/na, jer razliite osobe i situacije zahtevaju razliite odgo-
vore. To znai da omladinski/a radnik/ca ne bi trebalo da zasniva svoj rad na uskoj
ideolokoj osnovi, ve da ima na raspolaganju irok izbor teorije i prakse.
6. Zdrav razum. Zdrav razum bi trebalo da bude primenjen u svim situacijama, jer
iako su oseanja veoma vana, bitno je sagledati ih objektivno.
7. Sloboda izbora. Iako je odgovornost omladinskih radnika/ca da ponude pomo,

mladi moraju imati slobodu da izaberu da li e tu ponudu i prihvatiti. Ponuda treba
da bude takva da poveava linu i grupnu slobodu izbora.
8. Jednakost. Poeljni odnosi izmeu omladinskih radnika/ca su dvosmerni i obostra-

ni, a ne voeni-voa odnosi. Omladinski/e radnici/e kao i mladi imaju svoje potre-
be, meutim, u centru omladinskog rada su potrebe i problemi koje imaju mladi i
na njima je da ih definiu. Uloga omladinskog/e radnika/ce je da pomogne mladima
da bolje razumeju svoje potrebe i da preduzmu odgovarajue akcije i mogua reenja,
to moe biti zasnovano samo na jednakosti.
9. Poverljivost. Vlasnitvo nad problemom (privatnost) mora biti potovano. Ono

to omladinski/a radnik/ca uje od mladih bi trebalo da bude potovano i da se pre-
nese ostalima jedino ako se za to dobije dozvola.
(Smith, M.; 1982)

Kako razumeti omladinski rad u zajednici OSNOVNI PRINCIPI OMLADINSKOG RADA
9. Osnovni Principi Omladinskog Rada

-
9.1. Centralna Tema: Licni i Socijalni Razvoj Mladih

Kao to je ve reeno, centralna tema omladinskog rada je lini i socijalni razvoj mladih koji
je kao sam termin prilino irok. Znaenje i ta ono konkretno podrazumeva u odnosu na
sticanje vrednosti, razvoja socijalnih vetina i potencijala mladih mora biti konstantno priloga-
avano. Kulturne, ekonomske i politike promene zahtevaju od omladinskog/e radnika/ce da
odgovore sa adekvatnim intervencijama i planiranim programima kako bi se omoguio lini i
socijalni razvoj mladih u odnosu na njihove potrebe i potrebe zajednice.
Prema dokumentu Model efektivne prakse (Model of effective practice; Youth Work Northern
Ireland) programi i aktivnosti unutar omladinskog rada, fokusirajui se na lini i socijalni
razvoj, treba da pomognu mladima da:
1 doive zadovljstvo i uspeh

2 kreiraju aktivnosti, ispolje i zadovolje svoja interesovanja
1 izgrade samopouzdanje i samopotovanje
2 razviju znaajne odnose sa drugima
1 upravljaju oseajima i konfliktom
2 razviju komunikacione i socijalne vetine
1 razjasne svoje line stavove, vrednosti i uverenja
2 razviju svoj identitet i oseaj nezavisnosti
1 prepoznaju, razumeju i potuju razliitosti
2 reaguju na neravnopravnosti
1 budu ukljueni u zajednicu
2 steknu ivotne vetine i poveaju mogunosti za zaposlenje
1 razviju potovanje prema drugima40
U omladinskom radu postoje 3 osnovna principa kojim se ova profesija vodi u praksi kako bi
se ostvario lini i socijalni razvoj mladih:
1. Obaveza pripremanja mladih na uee

2. Testiranje vrednosti i uverenja
3. Promovisanje prihvatanja i razumevanja drugih
- - ,
9.2. Obaveza Pripremanja Mladih Na Ucesce
Uee je kljuni element procesa omladinskog rada. Odnosi se na nain rada koji omogua-
va zajedniko donoenje odluka mladih i omladinskih radnika/ca, te time promovie lini i
socijalni razvoj. Ukljuuje vrednovanje dece i mladih kao pojedinaca/ki koje su sposobne da
artikuliu svoje potrebe, interese te da se aktivno ukljue u proces izrade i izvoenja sopstvenih
projekata i aktivnosti. Uee se ne odnosi samo na injenicu da mladi uestvuju u aktivnosti-
ma, nego da istinski imaju glas koji se vrednuje i uvaava.
Pristup koji omoguava potpuno uee mladima je ukljuivanje mladih i u sam proces uprav-
ljanja, gde mladi imaju pristup moi. Dakako, ovaj pristup zahteva pripremu i stalnu podrku
mladima od strane omladinskih radnika/ca.
40 Curriculum Development; Model of effective practice; Youth Work NI

OSNOVNI PRINCIPI OMLADINSKOG RADA Kako razumeti omladinski rad u zajednici
Pozitivno iskustvo uea i demokratskog donoenja odluka unutar svoje vrnjake grupe,
moe dovesti do sticanja samopuzdanja i uverenja da mladi mogu neto promeniti, kao i to
ih moe ohrabriti da postanu aktivni u svojoj lokalnoj zajednici i ire.
Uee je inkluzivni koncept koji omoguava da svaka mlada osoba unutar neke grupe, ima
mogunost da u skladu sa sopstvenim kompentecijama preuzme inicijativu i odreene odgo-
vornosti u sledeim poljima:
2 Kreiranje politike
3 Planiranje i sprovoenje programa
2 Menadment i organizovanje
3 Donoenje odluka
Takoe, nezavisno od etnike, kulturne, religijske i seksualne orijentacije, kao i razliitih obli-
ka ometenosti (invaliditeta), svakoj mladoj osobi treba da bude obezbeena mogunost uea
na ravnopravnoj osnovi. U odreenim sluajevima, bie potrebna dodatna podrka i ohrabri-
vanje da bi se postiglo uee na ravnopravnoj osnovi41.
9.3. Testiranje Vrednosti i Uverenja

Vrednosti i uverenja su proizvod vie faktora. Stiu se kroz porodicu, kolu, prijatelje, masovne
medije. Roditelji, vrnjaci, uitelji, profesori, kao i omladinski radnici imaju vanu ulogu u
ovom procesu, jer se deo njihovog vrednosnog sistema prenosi na mlade.
Vaan aspekt omladinskog rada je pomaganje mladima da istrae i preispituju svoje vrednosti
i stavove, kao i da shvate i prihvate tue.
Prihvatanje i shvatanje vrednosti i stavova drugih ljudi moe biti teko za mlade, ali kroz ue-
nje o empatiji, to moe biti oslobaajui proces, kao i sazrevanje i lini razvoj.
Omladinski rad ne uvreava odreeni set vrednosti, nego osposobljava mlade za racionalno i
moralno prosuivanje na osnovu ega oni kreiraju svoj vrednosni sistem42.
Kada se susretnemo sa kontroverznim pitanjima, strategija omladinskog rada je prepoznavanje
predrasuda kod mladih, te ohrabrivanje i pruanje drugih alternativnih informacija kako bi
mladi mogli da preispitaju svoje vrednosti i stavove.
Ujedno je vano biti svestan vrednosti koje se promoviu u formalnom obrazovanju, kako bi
vrednosti kroz programe omladinskog rada bile komplementarne43.
9.4. Promovisanje Prihvatanja i Razumevanja Drugih
Promovisanje prihavatanja i razumevanja drugih je princip koji je potkrepljen sa vrednostima

ravnopravnosti, razliitosti i meuzavisnosti (eng. EDI- Equity, Diversity, Interdependence).
Ono ukljuuje osposobljavanje mladih da vrednuju i potuju sebe i druge, te tei ka cenjenju
razlika i meuzavisnosti ljudi u zajednici/drutvu.
Ukljuuje shvatanje kulturnih razlika kao pozitivne injenice iz koje se obogaujemo, kao i
sagledavanje mladih ometenih u razvoju kao mladih sa potencijalima i sposobnostima.
Proces doivljavanja drugih koji su razliiti a ravnopravni sa nama, nije lak. Zahteva razu-

42 Kerry Young: Art of Youth Work; Russell House Publishing Ltd (1999)

Kako razumeti omladinski rad u zajednici OSNOVNI PRINCIPI OMLADINSKOG RADA
mevanje pojma ravnopravnosti kao i obaveze da se omladinski rad suprotstavlja svakom vidu
diskriminacije.
Osnovne vrednosti koje treba da se razviju u okviru omladinskog rada su prihvatanje, razume-
vanje i empatija kako bi se prevazili predrasude i stereotipi koje stoje na putu razvoja zdravih
meuljudskih odnosa.
Na mlade se gleda kao na faktore promene u drutvu; oni mogu imati jak uticaj na svoje
porodice, vrnjake/inje i iru zajednicu. Jedan od najsnanijih uticaja pri osnaivanju mladih
da se ukljue u ovakav rad, jeste poverenje koje imaju u omladinskog/u radnika/cu. Programi
izgraeni na poverenju nailaze na bolje shvatanje i prihvatanje razliitosti u pogledu religije,
seksualnosti, etnikog porekla, kulture i tradicije, kao i testiranja predrasuda i uspostavljanje
ravnopravnosti i jednakih mogunosti za njih kao i za druge44.
Vrednosti
i
Uverenja
Lini
Uee i
Socijalni razvoj
Prihvatanje
i
Razumevanje
Drugih
Slika 4. Osnovni principi omladinskog rada

(Curriculum Development; Model of effective practice; Youth Work NI)

OMLADINSKI RAD KAO ETIKA PROFESIJA Kako razumeti omladinski rad u zajednici
10. Omladinski Rad Kao

-
Eticka Profesija
Omladinski rad je zanimanje/profesija koja je zasnovana na sutinski etikim aktivnostima i
delima, za razliku od onih zasnovanih na isto tehnikim principima. Tehnike aktivnosti su
viene kao aktivnosti koje se zasnivaju i koje se obavljaju na osnovu memorisanih injenica i
pravila, nasuprot procesu podizanja svesti o sebi u kontekstu drutva. Takav pristup ne obezbe-
uje prostor za reflektovanje, uenje iz iskustva, aktivno uenje kao i fleksibilnost u odnosu na
zadovoljavanje individualnih potreba. No, imajui u vidu da profesionalni omladinski rad spa-
da u pomagake profesije, etiki konflikti i dileme su vieslojni; kako napraviti balans izmeu
dobrobiti pojednica/ke, javnog dobra, potovanja odluka i izbora pojednica/ke, osnaivanja
i kontrole. Dodatna kompleksnost je vrlo iroka i nejasna definicija ta je omladinski rad, ta
sve spada u omladinski rad, kao i vrlo fleksibilna svrha omladinskog rada.
Pod etikom praksom se podrazumevaju akcije/aktivnosti koje vode ka dobrobiti oveanstva

kroz perspektivu vrednovanja ideje istinskog i pravednog delovanja. Etika praksa obuhvata
dobra i pravina delovanja, pre nego pravilna takva praksa doputa ljudima da prekre pra-
vila i konvencije ukoliko prosude da to nee promovisati dobro i pravino(Smith, 1994:76).
U praksi to znai da delovanja omladinskog/e radnika/ce ne mogu biti tehnika - koja se
ponavljaju, nego se svakom sluaju-situaciji mora pristupiti individualno i sagledati dobrobit
mlade osobe, te obrazovne elemente, gde omladinski/a radnik/ca mora da donese etiku pro-
cenu i odluku.
Kao to je ve reeno, svrha omladinskog rada je jasno obrazovnog karaktera gde se pokuava
uticati na lini i socijalni razvoj mladih tako to omladinski radnika/ca omoguava i prua
podrku u tom procesu. Upravo tu lei jedinstvenost omladinskog rada; ne u ciljnoj grupi, ku-
rikulumu, ili metodologiji, nego se omladinski rad vodi vrednostima i etikim kodeksima kao
glavnim zvezdama vodiljama svoje prakse, budui da nema jasno definisani kurikulum nego
radi sa mladima na nivou na kojem jesu i na njihovim trenutnim potrebama.
-
10.1. Eticki Kodeks u Omladinskom Radu
Etiki kodeks se odnosi pre svega na profesionalne i moralne principe koje omladinski/e rad-
nici/ce moraju da potuju i daje osnov za uniformisane i standardizovane principe u radu sa
mladima. Kao to je u prethodnim poglavljima objanjeno i argumentovano, vrlo je teko
napraviti takav striktan kodeks ponaanja koji e biti primenjiv u svim situacijama, i za sve
tipove omladinskog rada. U dokumentu: Etiki kodeks u omladinskom radu(Ethical Con-
duct in Youth Work; National Youth Agency; UK), se navodi da je cilj dole navedenog etikog
kodeksa razvijanje etike svesti i ohrabrivanje reflektivnog razmiljanja, radije nego ukazivanje
profesionalcima/kama kako da deluju u odreenim situacijama.
-
10.1.1. Eticki principi
Omladinski/e radnici/ce imaju obavezu da:
1. Tretiraju mlade ljude sa potovanjem, to ukljuuje;

2 potivanje svake mlade osobe, izbegavajui bilo kakav oblik negativne diskriminaci-
je na osnovu njihove rase, religije, polne/rodne pripadnosti i seksualne orijentacije.

Kako razumeti omladinski rad u zajednici omladinski rad kao etika profesija
3 jasno objanjavanje prirode i granice poverljivosti, te da se informacije poverene

u jednu svrhu, ne smeju koristiti u druge svrhe bez odobrenja mlade osobe osim
ukoliko je vidljiva jasna opasnost za mladu osobu, omladinskog/u radnika/cu ili
nekog/u drugog/u pojednica/ku.
2. Potuju i promoviu prava mladih da donose svoje odluke i izbore, to ukljuuje:

3 informisanje i voenje diskusija sa mladima o razliitim mogunostima i ishodima
odreenih odluka i izbora pre donoenja krajnjih odluka
4 omoguavanje prilika za uenje, kako bi se razvili kapaciteti i samopouzdanje u pro-
cesu donoenja odluka i izbora putem aktivnog uea u procesu donoenja odluka
2 potovanje izbora mladih osim u sluajevima kada je dobrobit ili legitimni interes
njih samih, ili nekog drugog, ozbiljno ugroen.
3. Promoviu i obezbeuju dobrobit i sigurnost mladih, to ukljuuje;

4 preuzimanje odgovornosti za procenu rizika i i bezbednost za mlade u aktivnosti-
ma u kojima uestvuju mladi
5 pobrinuti se za sopstvenu strunost i kompentenciju, kao i za strunost i kompe-
tenciju ostalih zaposlenih i volontera/ki
2 obavestiti odgovarajue institucije (policiju, centar za socijalni rad, itd.), kao i
preduzeti odgovarajue mere ukoliko postoji odreeni rizik i opasnost
3 biti svestan/a balansa izmeu izbegavanja nepotrebnog rizika i dozvoljavanja mla-
dima da ue putem suoavanja s izazovima u obrazovnim aktivnostima
4. Doprinose promovisanju drutvene pravde za mlade i drutvo u celini, to ukljuuje:

2 promovisanje pravednog ponaanja ukljuujui i reagovanje na diskriminatorne
akcije i stavove
3 ohrabrivanje mladih da potuju razliitosti posebno u kontekstu multikulturalnog
drutva
2 osvrtati se na nepravedne politike i prakse i raditi na njihovim promenama
3 promovisanje uea mladih u omladinskom radu, javnim strukturama i drutvu,
posebno onih koji su tradicionalno diskriminisani
2 ohrabrivanje mladih za udruivanje, te da rade na pitanjima koja su od zajedni-
kog interesa45
10.1.2. Profesionalni principi

Omladinski/e radnici/ce imaju obavezu da:
1. Uviaju i razumeju granicu izmeu linog i profesionalnog ivota to ukljuuje:

2 uvianje i razumevanje granice izmeu razvijanja odnosa sa mladima koji prua
podrku i brigu, te nunosti odravanja profesionalnog odnosa
3 nerazvijanje linih odnosa sa mladima, naroito intimnih i seksualnih odnosa u
sluaju ostvarenja takvog odnosa, mora se podneti izvetaj nadreenom koji treba
da preduzme odgovarajue akcije
2 neukljuivanje u aktivnosti koje su povezane sa poslom iz line koristi, te prihva-
tanje poklona i usluga od mladih koje bi mogle kompromitovati profesionalni
integritet
3 paziti da lino ponaanje u javnosti izvan radnog vremena ne narui poverenje
mladih kao i profesionalni integritet
45 National Youth Agency; (2004) Ethical Conduct in Youth Work; NYA; UK

OMLADINSKI RAD KAO ETIKA PROFESIJA Kako razumeti omladinski rad u zajednici
2. Prepoznaju potrebu da budu odgovorni prema mladima, njihovim roditeljima i

starateljima, kolegama, finansijerima, irem drutvu i svim ostalima to ukljuuje:
2 shvaanje da odgovornost prema razliitim grupama moe dovesti do konflikta
interesa, te u takvim situacijama preuzeti odgovornost da se potrai prigodan savet
kako bi se donela odgovarajua odluka
3 biti otvoreni i iskreni kada radimo sa mladima, omoguavati im pristup informa-
cijama i donoenje odluka i izbora koji se tiu celokupnog njihovog ivota kao i
uea u aktivnostima omladinskog rada
2 pobrinuti se da su delovanja omladinskog/e radnika/ce u skladu sa zakonom
3 pobrinuti se da su resursi koji su pod rukovodstvom omladinskog/e radnika/ce
najbolje iskoriteni kako bi se posao/rad efektno obavio
2 vriti prijavu odgovarajuim nadlenim organima u sluaju bilo kakve sumnje
da je mlada osoba pod rizikom i opasnosti - posebno u sluajevima seksualnog i
fizikog zlostavljanja
3 aktivno traiti mogunosti za saradnju sa drugim kolegama i profesionalcima iz
drugih institucija, organizacija i agencija.
3. Razvijaju potrebne vetine i kompetencije koje su potrebne za posao to ukljuuje:

4 preuzimanje samo onog posla i odgovornosti za koje omladinski/e radnici/ce ima-
ju potrebna znanja, vetine, sposobnosti kao i potrebnu podrku
5 traenje povratne informacije od korisnika kao i od kolega o kvalitetu obavljenog
posla, te konstantno unapreivati line vetine, znanja i sposobnosti
2 uvianje kada su nova znanja, vetine i sposobnosti potrebne, te potraiti i predu-
zeti relevantnu doedukaciju
4. Podsticati, te se ukljuivati u etike debate u okviru polja delovanja omladin-

skog rada to ukljuuje:
2 razvijanje svesti o linim vrednostima omladinskog/e radnika/ce i kako to utie na
etike principe omladinskog rada
3 preispitivanje etikih principa, uestvovanje u refleksijama i diskusijama sa radnim
kolegama/inicama, te doprinos uenju organizacije u kojoj omladinski/a radnik/ca
radi, kao i celokupnom razvoju profesije omladinskog rada
2 razvijanje svesti o potencijalnim konfliktima izmeu linih i profesionalnih
vrednosti, kao i izmeu interesa i prava razliitih pojedinaca/ki i etikih principa
omladinskog rada
3 prepoznavanje vanosti kontinuirane refleksije i debate o etikim principima, te
prihvatanje ovog dokumenta kao radne verzije koja treba biti predmet diskusija
5. Rade sa slubama i institucijama koje dole navedene principe razmatraju, procjen-

juju i podravaju:
6 pobrinuti se da su radne kolege/inice, zaposleni/e kao i mladi, upoznati sa etikim
principima omladinskog rada
7 spremnost na ukljuenje u interpretacije, pojanjavanja i diskusije o etikim prin-
cipima
2 spremnost na prigovor stavovima i praksi drugih kolega/inica ili organizacija/insti-
tucija, ija je praksa suprotna navedenim etikim principima46
46 National Youth Agency; (2004) Ethical Conduct in Youth Work; NYA; UK

Kako razumeti omladinski rad u zajednici SUPERVIZIJA U OMLADINSKOM RADU
- ,
Visnja Pavlovic:
11. Supervizija u Omladinskom Radu

Supervizija bi morala biti sastavni i obavezni deo same prakse u omladinskom radu kao i
svim drugim pomagakim profesijama (npr. socijalni rad, omladinski rad, podruja psihologi-
je i pedagogije itd.), te bi se trebala redovno provoditi. Gledajui iz perspektive omladinskog
rada, supervizija predstavlja bitan segment osiguranja kvaliteta rada putem praenja posla koji
treba da se obavi ili koji je ve izvren, osiguranje kontinuiranog razvoja i uenja, te pruene
podrke omladinskim radnicima/cama, a sve u cilju pruanja to kvalitetnije usluge mladima.
Supervizija je sama po sebi metoda podrke osobama koji rade sa drugim ljudima u kontekstu
razliitih pomagakih profesija, gde iskusni pomaga/strunjak/inja pomae manje iskusnom/
oj pomagau/ici da se nosi sa praktinom situacijom zbrinjavanja i tretmana (Ajdukovi i
Ajdukovi, prema Heap, Christiansen i Bang, 1993). Ova metoda se koristi kako za podrku
iskusnim praktiarima/kama tako i u procesu edukacije odnosno obuavanja studenata/kinja
gore navedenih profesija.
Vano je rei da supervizija ima vie komponenti: proces uenja, podupirui proces i nad-
zorni proces (Kadushinov model supervizije prema Dowsonu, 1926).
Kada govorimo o procesu uenja kao komponenti supervizije, onda je glavni cilj supervizora/
ke da podri superviziranog/u (u omladinskom radu to mogu biti; omladinski/e radnici/ce,
volonteri, studenti/kinje) da unapredi svoja znanja, vetine i stavove potrebne za kvalitetan rad
sa klijentima/kinjama, u ovom sluaju - mladima. Supervizor/ka pomae superviziranom/oj
da bolje razume mlade, postane vie svestan/a svojih reakcija na mladu osobu i prema mladim
osobama, razume dinamiku odnosa izmeu njega/nje i mlade osobe s kojom rade, analiziraju
svoje intervencije i posledice svojih intervencija u radu sa mladim osobama.
Podupirui proces kao deo supervizije podrazumeva da supervizor/ka vrednuje superviziranog/u

kao osobu i kao strunu osobu kroz potovanje i podravanje njegovih/njenih potreba (dava-
nje potrebnih informacija, davanje konstruktivne povratne informacije na rad, pomaganje u
noenju sa problemima na koje nailazi u uenju i usvajanju nauenog, pomo u praktinom
radu, te podrka da se uspeno nose sa svojim obavezama). Ovaj aspekt supervizije se izdvaja
od druga dva jer u ovom delu supervizor/ka zapravo pokazuje brigu za superviziranog/u i nje-
gove/njene emocije, potrebe i interese.
U nadzornom procesu supervizor/ka nadgleda korektno izvravanje obaveza koje

supervizirani/a ima u odnosu na definisane akcione/radne planove same organizacije/insti-
tucije, potivanje etike u radu s mladima te prati kvalitet izvrenih obaveza radi potovanja
procedura i politike same ustanove u okviru koje se radi.
Vano je spomenuti da se sva tri aspekta supervizije isprepliu i deavaju istovremeno, odnosno
u toku jedne supervizijske seanse. Tako supervizor/ka brine o profesionalnom razvoju super-
viziranog/ne, daje linu podrku u tom razvoju te ohrabruje superviziranog/nu da preuzme
linu odgovornost u ispunjavanju obaveza ustanove u kojoj radi. Ako se izostavi jedan aspekt
onda postoji velika ansa da to postane proces koji ne doprinosi ni profesionalnom obuavanju
superviziranog/ne niti profesionalnom zadovoljstvu supervizora/ke.
Za supervizora/ku je takoe bitno imati na umu da je glavni razlog supervizije zapravo do-
brobit klijenata/kinja sa kojima supervizirani/e rade. Interes supervizora/ke da to bolje obui

SUPERVIZIJA U OMLADINSKOM RADU Kako razumeti omladinski rad u zajednici
superviziranog/nu za rad s mladim ljudima, lei u brizi za dobrobit mladih osoba s kojima
e oni/e raditi tokom i nakon edukacije/supervizije. Druga stvar o kojoj supervizor/ka mora
razmiljati je odgovornost omladinskog/e radnika/ce prema iroj zajednici. Posao supervizora/
ke (strunjaka/kinje) je da balansira prava superviziranog/ne i potrebe sa pravima i potrebama
ostalih ljudi u iroj zajednici u kojoj ive i rade. Jedan od modela koji se koristi u pomagakim
profesijama je prema Benksovoj (Banks, S.1995: 25 - 46) briga supervizora/ke da u svom radu
sa superviziranima primeni sledee principe rada sa ljudima:
1. Potivanje i promocija ljudskih prava i prava na samoodreenje

2. Promocija dobrobiti svih aktera u zajednici,
3. Potivanje i promocija jednakosti i distributivne pravde.

Kako razumeti omladinski rad u zajednici zatita dece i mladih
-
12. Zastita Dece i Mladih
Kroz Omladinski Rad u Zajednici
-
12.1. Uloga Profesije Omladinskog Rada u Zastiti Dece i Mladih

Deca i mladi su najranjiviji lanovi/ce naeg drutva, stoga trebaju da znaju da imaju pravo na
sigurnost kao i to da se oseaju bezbedno svo vreme.
Jedno od osnovnih prava deteta/mladih je pravo na ivot i razvoj. Svi oblici zloupotreba,
nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja dece/mladih, kojima se ugroavaju ili naruavaju fiziki
i lini integritet deteta/mlade osobe i osujeuje optimalni razvoj, predstavljaju povrede tog
osnovnog prava.
Zatita prava podrazumeva, pre svega, raznovrsne drutvene aktivnosti usmerene na spre-
avanje i iskorenjivanje ovih pojava, kao i organizovanje i neposredno sprovoenje zatitnih
intervencija u konkretnim sluajevima zlostavljanja i zanemarivanja dece47.
Pristup u zatiti dece i mladih zasniva se na multisektorskoj saradnji kako bi se u najboljoj

moguoj meri odgovorilo na ovo kompleksno pitanje. Multisektorsku mreu sainjavaju obra-
zovni, socijalni, pravni, medicinski sistem kao i nevladine organizacije koje se direktno bave
ovim pitanjima ili rade sa decom/mladima.

Omladinski radnici/ce bilo da su profesionalci ili volonteri/ke imaju obavezu da deluju u
skladu sa UN Konvencijom o zatiti deijih prava (1989), koja podrava najbolje interese
deijih prava, osigurava da sva deca/mladi imaju prava da budu zatieni od bilo kog oblika na-
silja i znaajnih ozleda, te da im je pruena adekvatna briga za njihov razvoj. U svim zemljama
bive Jugoslavije zlostavljanje je kategorisano kao povreda zakona, stoga omladinski/e radnici/
ce moraju da deluju i u skladu sa zakonskim obavezama zemlje u kojoj rade i definisanim poli-
tikama i procedurama o zatiti dece i mladih same organizacije/institucije u kojoj omladinski/a
radnik/ca radi. Ukoliko omladinski/a radnik/ca ne prijavi sumnju zlostavljanja ili poinjeno
zlostavljanje, mogu postati predmet zakonske tube.
Kada gledamo multisektorski pristup, profesija omladinskog rada u pogledu zatite dece i
mladih radi u oblasti primarne prevencije. Ovde je vrlo bitno razgraniiti koje su to dunosti
i obaveze ovog zanimanja/profesije, te do koje granice see kompetentnost, kao i nunost pro-
sleivanja sluaja/informacije drugim institucijama koje se bave posebnom ili sekundarnom
prevencijom, te zatitnom intervencijom.
Primarna prevencija podrazumeva:

1. Prevenciju i kreiranje sigurnog okruenja
2. Otkrivanje
3. Uee u prikupljanju podataka (izvor informacija za sistem socijalne zatite,
pravni sistem)
4. Podrka u tretmanu i praenje48
47 egarec, N., Mijanovi, Lj.,Obretkovi, M., Pejakovi, Lj., Simovi, I., Stevanovi, I.,; Zatita deteta od zlo-
stavljanja; Jugoslovenski centar za zatitu deteta; Beograd
48 Ibid
zatita dece i mladih Kako razumeti omladinski rad u zajednici
-
12.2. Prijavljivanje Zabrinutosti/Slucaja Zlostavljanja
Imajui u vidu da omladinski rad tei ka uspostavljanju sigurne atmosfere za mlade kao i samu
prirodu odnosa izmeu omladinskog/e radnika/ce i mladih, velika je verovatnoa da e mladi
iskoristiti tu atmosferu i poveriti se. Ukoliko omladinski/a radnik/ca sumnja ili je informisan/a
o zlostavljanju deteta/mlade osobe, vrlo je vano da NIKADA samoinicijativno ne istrauje
dalje. U takvim situacijama vrlo je bitno da se informacija prosledi nadlenim licima i institu-
cijama. Ukoliko unutar same organizacije postoji imenovana osoba koja je specijalizovana za
pitanja zatite dece i mladih treba informisati tu osobu, ili ukoliko to nije sluaj informaciju
(napraviti prijavu) treba proslediti centru za socijalni rad ili policiji, koji e dati dalje upute
ta treba raditi. Kada dete/mlada osoba obelodani zlostavljanje, uloga omladinskog/e radnika/
ce jeste da prui podrku, te da pre individualnog razgovora sa mladom osobom potvrdi po-
verljivost. Drugim reima da da na znanje da je otvoren/a za sluanje, ali da ima obavezu da
prosledi informaciju dalje nadlenim licima/institucijama.
OMLADINSKI/E RADNICI/E NIKADA NE TREBAJU POKUAVATI

DA REE SITUACIJU SAMI!
Dunost omladinskog/e radnika/ce je da prenesu informaciju dalje (zabrinutost ili otva-

ranje) nezavisno od linih odnosa, kulture, linih uverenja, religije itd.
POLAZNO STANOVITE SU NAJBOLJI INTERESI DETETA
-
12.3. Zdravstveno-sigurnosne Mere Zastite
Zatita dece i mladih ne podrazumeva samo i reagovanje na zlostavljanje. Ono ujedno uklju-
uje neizlaganje dece i mladih rizicima u kojima bi mogli biti povreeni. Stoga, u praksi
omladinskog rada vrlo je bitno razviti procedure u odnosu na zdravstveno-sigurnosne mere
zatite. One ukljuuju pitanja zdravstvenog osiguranja kada se sa mladima ide na neki izlet,
kamp ili ekskurziju, prvu pomo, procedure u sluaju poara, procedure tokom transporta
mladih, potrebne informacije o mladima, korienje bezbednih igara i aktivnosti, pitanje pu-
enja i alkohola itd. Svaka od aktivnosti omladinskog rada nosi sa sobom odreene elemente
rizika, stoga je vrlo bitno napraviti analizu rizika, gde se pravi procena da li je rizik visok ili
nizak, te u skladu sa tim doneti odluku o sprovoenu ili nesprovoenju odreene aktivnosti,
kao i preduzimanje mera predostronosti kako bi se postojei rizici smanjili. Svi ovi elementi
su definisani politikom i procedurama same organizacije, te se u odreenoj meri razlikuju od
organizacije do organizacije.
Deca/mladi koji poznaju svoja prava, bolje su obueni da se zatite

tako to im se daje dozvola da obelodane tajnu ako se zlostavljanje
dogodilo. Stoga je uloga omladinskih radnika/ca da upoznaju decu
i mlade sa njihovim pravima!

Kako razumeti omladinski rad u zajednici ZATITA DECE I MLADIH
Omladinski Rad Bazira Svoju Praksu

- ,
u Oblasti Zastite Dece i Mladih Na Sledecim
Vrednostim, Principima i Uverenjima:
2 Dobrobit mlade osobe/deteta je najvanije polazite

3 Svako zlostavljanje deteta/mlade osobe ukljuuje naruavanje njihovih prava
2 Svaku optubu i sumnju treba shvatiti ozbiljno te na nju treba reagovati adekvatno
3 Sva deca/mladi imaju jednaka prava na zatitu od zlostavljanja i eksploatacije
2 Stanje zatite dece/mladih treba biti poboljano kroz promociju njihovih prava
zasnovanih na UN konvenciji o pravima deteta.
3 Zlostavljenje deteta/mlade osobe nikada nije prihvatljivo
2 Kao omladinski/e radnici/ce imamo obavezu da zatitimo decu/mlade i da ih nika-
da ne dovedemo u opasnost
3 Kada radimo u partnerstvu sa drugim organizacijama/institucijama, partneri mora-
ju preuzeti odgovornost da zadovolje minimalne standarde u domenu zatite dece i
mladih u programima
-
U Omladinskom Radu Treba Da Se Obavezemo Na:
2 Svesnost - da osiguramo da zaposleni/e/volonteri/ke budu svesni i obrazovani po
pitanju zatite dece i mladih
3 Prevenciju - da osiguramo da se kroz svesnost i dobru praksu potencijalni rizici u
odnosu na zatitu dece i mladih svedu na minimum
2 Prijavljivanje - da osiguramo da su zaposleni/e/volonteri/ke upueni u procedure
prijavljivanja optubi, sumnji i zabrinutosti
3 Reagovanje - da osiguramo da se adekvatna reakcija desi u praksi u odnosu na
prijavljenu sumnju, optubu i zabrinutost

VANOST OMLADINSKOG RADA
Kako razumeti omladinski rad u zajednici
U POSTKONFLIKTNIM PODRUJIMA
-
13. Vaznost Omladinskog Rada
-
u Postkonfliktnim Podrucjima
13.1. Mladi Kao Vazni
- Drustveni
- Akteri u Drustvenim
- Promenama
Mladi zauzimaju posebno mesto u drutvu zbog velike mladalake energije i moi transforma-
cije, te razvojnog procesa kao specifinog perioda u odrastanju, gde kognicija jo nije dostigla
svoj vrhunac pa su mladi esta meta zloupotreba i manipulacija. Konsekventno tome, mladi ne
samo da predstavljaju rtve direktnog nasilja, nego su esto i sami uesnici/e nasilja, bilo kao
vojnici/kinje ili kao poklonici/e odreene ideologije koja promovie nasilje. Na koncu su uvu-
eni u krug nasilja koji se infiltrira u njihove ivote, te predstavlja odrednice njihovih stavova,
vrednosti i delovanja. Promene koje se u adolescenciji deavaju, izuzetno su znaajne za dalji
razvoj i delanje odrasle osobe, na osnovu ega se kreira kultura buduih narataja.
Iz gore navedenih razloga, na mlade treba obratiti posebnu panju u dugoronom procesu
izgradnje mira i uspostavljanju alternativnog pristupa nasilju i sukobu. Mladi su vieni kao
agenti socijalnih promena, ekonomskog razvoja i tehnolokog razvoja. Ujedno predstavljaju
rizinu socijalno - demografsku grupu koja ima nesigurnu budunost, iako su vieni kao
najvea drutveno-socijalna nada. Suoeni su sa paradoksom - od njih se oekuje da budu
integrisani u postojee drutvo ali i da predstavljaju silu za transformaciju istog49.
Usled svega moemo primetiti veliki pritisak i oekivanja od mladih od strane drutva, no
ipak, odnos oekivanja i ulaganja u mlade nisu reciproni. U pogledu zadovoljavanja potreba
mladih, njihovog obrazovanja i drutvenog priznavanja kao rizine grupe, ne stavlja se dovolj-
no veliki akcenat, te upravo u odnosu na tu problematiku omladinski rad igra veliku ulogu.
-
13.2. Uloga Omladinskog Rada u Postkonfliktnim Podrucjima
Gledajui istorijski razvoj i geografska podruja gde se omladinski rad baziran na socijalnoj
edukaciji sprovodi, moemo da vidimo da je u velikoj meri naao primenu u postkonfliktnim
podrujima. Naime, tip omladinskog rada koji je baziran na socijalnoj edukaciji predstavlja
britanski model, koji je izuzetnu primenu naao u Severnoj Irskoj, te se sredinom 90 godina
prolog veka ovaj model proiruje na podruje bive Jugoslavije kroz rad vedsko - severnoirske
nevladine organizacije PRONI Institut za socijalnu edukaciju (2004 god. organizacija menja
ime u Forum Syd Balkans Programme, 2007. nekadanji projekti iste organizacije se lokalizuju
i registruju kao 6 lokalnih NVO-a).50
Ovaj model omladinskog rada je vrlo specifian u odnosu na podruje reavanja konflikta, jer
je metodologija preuzeta iz mirovnih studija, kako bi se na to adekvatniji nain odgovorilo
na potrebe mladih koji ive u postkonfliktnim drutvima. Rad ove organizacije je zapoeo u
istonoj Hrvatskoj, a zatim se proirio i na Bosnu i Hercegovinu, Srbiju (Vojvodinu), Crnu
Goru i Makedoniju Koncept je ukljuivao rad u gradovima koji su bili etniki podeljeni, gde
49 http://www.un.org/esa/socdev/unyin/iyd2003.htm
50 R. Srbija; Centar za omladinski rad; Makedonija; Triangle; Centar za neformalno obrazovanje; Crna Gora;
Forum MNE; Centralna Bosna; Centar za edukaciju mladih; Maglaj/Doboj; Centar za omladinski rad i nefor-
malno obrazovanje; Brko distrikt; PRONI-Centar za omladinski razvoj; Brko
je bio zastupljen visok stepen meuetnike netrpeljivosti, vrlo nizak nivo interetnikog dija-
loga, te su se i dalje smatrali kao visoko rizina podruja u pogledu eskalacije sukoba, gde je
omladinski rad naao dvostruku primenu u;
1. Transformaciji konflikta (v. 13.2.1. Konflikt menadment ili reavanje konflikta ili
konflikt transformacija)
2. Mirovnom obrazovanju - koje predstavlja proaktivan pristup, sa ciljem obrazovanja
mladih, kao i drutva za uspostavu dugorone kulture bazirane na nenasilju, toleranciji,
ravnopravnosti, potovanju razliitosti i drutvenoj pravdi.
- -
13.2.1. Konflikt menadzment ili resavanje konflikta ili konflikt transformacija
Brojni teoretiari i praktiari koji se bave konfliktom zagovarju primenu termina konflikt
transformacije nasuprot konflikt menadmentu i reavanju konflikta. Lederach (Lederach,
J.P., 1989) govori da pojam reavanje konflikta upuuje na pretpostavku da je konflikt nega-
tivan i samim tim da se treba razreiti, kao i da je konflikt kratkoroni fenomen koji se reava
putem medijacije, ili drugim intervencijama. Nadalje, konflikt menadment sa pravom govori
o konfliktu kao dugoronom procesu koji se ne moe brzo razreiti, no menadment upuuje
da se ljudi mogu kontrolisati kao da su fiziki objekti. Ujedno menadment navodi da je
osnovni cilj smanjenje ili kontrola nasilja, pre nego bavljenje sa pravim uzrokom problema51.
Sa druge strane pojam konflikt transformacije govori o boljem razumevanju same prirode
konflikta, jer ukazuje da konflikt ne moemo prosto eliminisati ili kontrolisati, nego da ga
prepoznamo i radimo na njemu putem dijaloga. Ovaj pojam opisuje konflikt kao prirodnu
pojavu koja se javlja meu ljudima, te da konflikt obino menja percepciju naglaavajui razli-
itosti meu ljudima i njihovim pozicijama. Konflikt transformacija se bazira na konceptu gde
se kroz dijalog radi na poboljanju meusobnog razumevanja, odn. dolazi do transformacije
percepcije samog problema, slike o sebi, odnosa, akcije ili drugih ljudi ili grupa, ime se me-
usobni odnosi i socijalne strukture poboljavaju kao rezultat konflikta umesto da se narua-
vaju. Lederach (Lederach, J.P.; 1989), govori da konflikt transformacija mora biti primenjena
na linom i sistemskom nivou. Na linom nivou, ukljuuje svesnost, rast i spremnost na pro-
menu koja nastaje kroz prepoznavanje emocija straha, ljutnje, tuge i gorine. Dok sistematska
transformacija ukljuuje proces razvoja pravde, ravnopravnosti u celokupnom drutvenom
sistemu. Transformacija linih odnosa vodi ka transformaciji drutvenog sistema, kao to i
drutveni sistem vodi ka linim transformacijama. Klju obe transformacije jesu istina, pravda,
milosre, kao i osnaivanje i meuzavisnost.52
13.2.2. Transformacija konflikta u omladinskom radu
Olport (Allport,G.; 1954) je formulisao svoju uvenu tezu, koja je postala primenjivana u
svim programima sa ciljem promena odnosa izmeu grupa koje su u konfliktu. On navodi da
se, u cilju ostvarenja intergrupnih kontakata gde se postiu pozitivne promene u ponaanjima
i stavovima, trebaju primeniti 4 principa:
1. Kontakt grupa mora biti baziran na ravnopravnoj osnovi-statusu

2. Kontat mora biti lian i u vie susreta
3. Grupe moraju biti meuzavisne i raditi na nekim viim/zajednikim ciljevima
4. Mora postojati institucionalna podrka da obezbedi ravnopravne norme53
51 Peace education; http://www.answers.com/topic/peace-education
52 Isto
53 Secretary-Generals Youth Employment Network; Finding decent and productive work for young people
everywhere; http://www.un.org/esa/socdev/unyin/iyd2003.htm
Ovi principi su inkorporirani i u omladinski rad koji je baziran na socijalnoj edukaciji pri radu
sa mladima u postkofliktnim podrujima.
Sam koncept obuhvata rad u gradovima koji su etniki podeljeni - prvi korak podrazumeva
rad sa grupama odvojeno - gde se u ovoj fazi radi na preraivanju linih oseanja, graenju
linog i grupnog identiteta, line samosvesti i samopouzdanja, te sticanju vetina i sposobnosti
za konflikt transformaciju. Drugi korak podrazumeva direktan kontakt izmeu dve grupe u
vie susreta, nakon to su grupe dostigle ravnopravan status u odnosu na svoje sposobnosti i
identitet. Susreti dve grupe se deavaju u sigurnoj atmosferi pod institucionalnom podrkom i
profesionalnom facilitacijom, kako bi se obezbedile ravnopravne norme.
U konflikt transformaciji i graenju mira veliki akcent je stavljen na grupni identitet, jer
osnovni problem nije lini nego kolektivni konflikt izmeu dve grupe (razliitog rasnog, et-
nikog, nacionalnog porekla). Meugrupne predrasude su osnove stereotipa, negativnih ose-
aja i diskriminacije prema drugim grupama, koji mogu eskalirati u sukobe. Kroz kontakt sa
drugom grupom uspostavlja se dijalog te se dobijaju informacije o vrednostima, problemima i
oseanjima druge strane - samim tim menja se postojea percepcija i predrasude se smanjuju.
Ovaj tip omladinskog rada radi na individualnim i grupnim identitetima koji su formira-
ni pod uticajem istorije, kulturnog naslea, pokuavajui da obui mlade kako da uivaju u
svojim pravima bez naruavanja prava drugih, kao i da lobiraju i da zastupaju prava grupa i
individua koji pripadaju ranjivim grupama. Ono to je uoeno kao problem kod ovog pristupa
jeste da se rad sa mladima odvija u sigurnom okruenju, a potom se suoe sa drutvom u kom
postoje i dalje hijerarhijska stuktura diskriminacije, predrasuda, mrnje, nepravde, asimetrija
moi. Stoga svaki program pored osnaivanja kapaciteta u kritikom miljenju, mora da tei
i da osposobi pojednica/ku da se odupre veini/drutvu54, i da aktivno sa drugima doprinosi
sistemskim promenama u drutvu.
13.2.3. Mirovno obrazovanje kroz prizmu osnovnih principa omladinskog rada,

-
te potrebna znanja i vestine mladih za transformaciju konflikta
U omladinskom radu mirovno obrazovanje mladih predstavlja uobiajeni programski pristup,

te svakodnevni deo prakse koji se provodi kroz redovne obrazovne aktivnosti i primenu osnov-
nih principa omladinskog rada.
a) Mirovno obrazovanje kroz prizmu osnovnih principa omladinskog rada
Ukoliko se ponovo osvrnemo na osnovne principe omladinskog rada55 i kreiranje sigurnog

okruenja gde se mladi ukljuuju u aktivnosti omladinskog rada na volonterskoj osnovi potu-
jui principe uea, ravnopravnosti, nediskriminacije te promovisanje prihvatanja i razume-
vanja drugih, mladi se prvenstveno ukljuuju u omladinski rad na osnovu zajednikih interesa
i potreba bez obzira na njihovu pripadnost i opredeljenja. U okviru sigurnog okruenja imaju
mogunost i priliku da upoznaju mlade drugaije od sebe prema kojima imaju predrasude i/ili
vrlo nisku interetniku interakciju i dijalog. Kroz socijalizaciju i aktivnosti koje su voene od
strane omladinskih radnika/ca mladi imaju priliku da po prvi put uju drugu stranu - nji-
hova razmiljanja, stavove i razumeju njihova oseanja. Ovaj proces ukljuuje osposobljavanje
mladih da vrednuju i potuju sebe i druge, te tei ka cenjenju razlika i meuzavisnosti ljudi u
54 Secretary-Generals Youth Employment Network; Finding decent and productive work for young people
everywhere; http://www.un.org/esa/socdev/unyin/iyd2003.htm
55 Obaveza pripremanja mladih na uee
Testiranje vrednosti i uverenja
Promocija prihvatanja i razumevanja drugih
zajdnici/drutvu, gde su razlike viene kao pozitivna injenica iz koje uimo i obogaujemo
se. Proces prepoznavanja drugih koji su razliiti a ravnopravni sa nama, nije lak - zahteva
razumevanje pojma ravnopravnosti kao i obaveze da se omladinski rad suprotstavlja svakom
vidu nasilja i diskriminacije.
Osnovne vrednosti koje se neguju unutar omladinskog rada su prihvatanje, razumevanje i

empatija, kako bi se prevazili predrasude i stereotipi koje stoje na putu razvoja zdravih meu-
ljudskih odnosa i konstruktivne transformacije konflikta. Istraivanja su pokazala da se nasilno
ponaanje kod mladih ne javlja usled odsustva vrednosti, nego usled usvojenog sistema vred-
nosti koje opravdava nasilje. Iz tog razloga omladinski rad ima fokus na testiranje vrednosti i
uverenja kod mladih, te, sa druge strane, razvoj socijalnih vetina koje ukljuuju konstruktiv-
nu transformaciju konflikta.
Uporedo, na principu uea kao inkluzivnog koncepta, omoguuje se mladima da postanu

aktivni lanovi/ce unutar svoje zajednice, kroz preuzimanje inicijativa i sprovoenje aktivnosti
i razliitih projekata u skladu sa svojim kompentencijama. Omladinski/e radnici/ce pruaju
podrku mladima u itavom procesu, i zajedno sa mladima i za mlade lobiraju za njihova
prava u drutvu, kako bi se kreirala platforma za rad sa mladima koja omoguuje da se glas
mladih uje i da su njihove potrebe zadovoljene. Imajui u vidu da su mladi vieni kao agenti
promena u drutvu, koji mogu imati jak uticaj na svoje porodice, vrnjake/inje i iru zajed-
nicu - na taj nain doprinosi se socijalnoj rekonstrukciji kao i u izgradnji kulture nenasilne
transformacije konflikta u drutvu.
b) Potrebna znanja i vetine za nenasilnu trasformaciju konflikta
Shvatanje konflikta, te vetine i znanja vezane za transformaciju konflikta su od eminentnog

znaaja, jer upravo tu lei klju kako konflikt pretvoriti u konstruktivan ishod, a ne destruk-
tivan.
Adolescencija kao specifian razvojni period je odreena sloenom meuigrom biolokih, psi-
holokih i socio-kulturnih inilaca. Upravo zbog svoje specifinosti usled multi-procesnog
razvoja, rad sa mladima na polju nenasilne transformacije konflikta podrazumeva neto iri
spektar nego kada bi radili sa odraslim osobama. Pristup mladima u njihovom obrazovanju
kroz omladinski rad je sveobuhvatan, sa viestrukim komponentama. Iz toga sledi da se rad sa
mladima na polju nenasilne transformacije konflikta moe podeliti na dva nivoa:
1. Pruanje podrke mladima u njihovom razvojnom procesu u tranziciji iz detinjst-

va u odraslo doba, koji je vie generalan pristup ali predstavlja preduslov za ustrajnu
primenu vetina i znanja nenasilne transformacije konflikta. Ovaj proces je usmeren na
izgradnju linosti/jastva, sa sveu o identitetu i subjektivnom odnosu prema unutra-
njoj i spoljnoj realnosti, kao i o sopstvenim izvorima delatnosti, gde se ukljuuje:
2 graenje identiteta, samostalnost, samopouzdanje, odgovornost, vrednosti, razvi-
janje kritikog miljenja, emocionalna inteligencija, svesnost o sebi i sopstvenim
potrebama kao i potrebama okoline.
2. Sticanje vetina i znanja koja su potrebna za nenasilnu transformaciju konflikta

Ovaj deo obrazovanja predstavlja nadogradnju na prethodni, kao vie generalni, sve-
obuhvatni te usmeren na pruanje podrke razvoju linosti/jastva kod mladih. Nakon
izgradnje platforme za samostalno delovanje i samouvid, mladi treba da dobiju alat
i potrebno znanje kako da zastupaju sebe i svoje potrebe u konfliktima na nenasilan
nain. Ovaj paket znanja i vetina je primenjiv za razliite starosne grupe, te pred-
stavlja specijalizaciju znanja i vetina potrebne za nenasilnu transformaciju konflikta,

za razliku od prvog koji je usko usmeren na mlade potujui njihov razvojni proces
adolescencije. U ove vetine i znanja se ubrajaju:
2 Komunikacijske vetine (asertivnost, aktivno sluanje, nenasilna komunikacija)
3 Razumevanje sukoba i vetine reavanja sukoba
2 Kreativno reavanje problema
3 Osnove medijacije i pregovaranja
Iz gore navedenog moemo da vidimo da zbog same prirode omladinskog rada zasnova-
nog na socijalnoj edukaciji i vrednostima koji on nosi, omladinski rad u postkonfliktnim
podrujima, ne samo da doprinosi, nego i promovie itav koncept, kao to i predstavlja
odlian alat za konflikt transformaciju u drutvu. Ujedno, ima znatnu primenu i u podru-
jima koja nisu iskusila ratove i konflikte, jer su konflikti opte prisutni u naim ivoima na
razliitim nivoima te je primenjivanje pomenutog pristupa znaajno za dugoronu izgradnju
kulture mira.

MOGUNOSTI PRIZNAVANJA
ZANIMANJA OMLADINSKI/A RADNIK/CA
,
14. Mogucnosti
Priznavanja
Zanimanja Omladinski/a Radnik/ca
Kada govorimo o priznavanju zanimanja/profesije omladinski/a radnik/ca, postoje razliita
miljenja na tu temu. Naime, kao to je i objanjeno u poglavlju 3. Istorijski razvoj omladin-
skog rada na naem podruju, ovo zanimanje/profesija nije formalno priznato niti je uvedeno
u nomeklaturu zanimanja. No, u nekim evropskim zemljama ovo zanimanje postoji ve dugi
niz godina. Sa novonastalim promenama u naem drutvu, evidentne su potrebe za to da se,
formalnom priznavanju omladinskog rada kao zanimanja/ profesije, mora posvetiti vie panje
nego to je to do sada bio sluaj. Priznavanje bio bilo jedan od pokazatelja sistematske-sveo-
buhvatne brige drutva za mlade i organizovane adolescencije, te ujedno i uspostavljanja kva-
liteta rada sa mladima kroz neformalno obrazovanje. Mnogi praktiari omladinskog rada kao
i pripadnici drugih srodnih profesija koji su imali iskustvo zajednike saradnje, miljenja su
da omladinski rad zasluuje da bude priznat kao zanimanje/profesija koje je komplementarno
drugim profesijama koje se bave mladima, jer omladinski rad ima formalano akademsko obra-
zovanje u razliitim oblicima sve do dodiplomskih studija, ima svoju metodologiju, filozofiju,
svrhu, kvalitet rada i profesionalnu etiku. No, ovaj zadatak je prilino kompleksan, jer se suo-
avamo sa nizom problema kako da to ostvarimo, upravo iz razloga to godinama nije postojao
nikakav sistematski pristup. Pitanje priznavanja zanimanja/profesije omladinskog rada zahteva
sagledavanje sledeih aspekata:
1. Potreba i uloga omladinskog rada u profesionalnoj mrei brige o mladima

2. Profesionalizacija omladinskog rada i osiguranje kvaliteta
3. Dostupno obrazovanje za omladinskog radnika/cu
4. Asocijacija praktiara omladinskog rada
14.1. Potreba Za Omladinskim Radom

Kao prvi korak ka uspostavljanju zanimanja/profesije omladinskih radnika/ca istie se potreba
jasnog definisanja uloge omladinskog rada u multisektorskom pristupu institucija koje se bave
mladima. Prepoznavanje njegove potrebe se uvia i kroz uspostavljanje Nacionalnih strategija
za mlade, kao set strategija i akcija kroz neformalno obrazovanje usmerene ka mladima kako bi
se poboljao njihov status u dravi, te kako bi mladi postali aktivni lanovi drutva. Kijevanin
i Markovi u publikaciji Omladinski rad u Crnoj Gori istiu neke od predloga gde zanima-
nje/profesija omladinskog rada moe imati i/ili ve ima ulogu:
kolstvo - prosveta:
1. Uvoenje metoda neformalnog obrazovanja u proces redovne nastave; u ovom trenut-

ku nema neformalnog, kreativnog rada sa decom i u kolama se aktivnosti uglavnom
svode na uenje i nauni rad. U kolama, ali i na drugim mestima, treba da postoji or-
ganizovana podrka kreativnog rada i miljenja kroz izborne aktivnosti ili van nastavne
aktivnosti radioniarskog oblika;
2. Kroz direktnu saradnju i uspostavljanje rada omladinskih radnika/ca u kolama, gde bi
njihova uloga bila uspostavljanje spone izmeu mladih i nastavnika. Trenutno, kontak-
ti koji se uspostavljaju su uglavnom institucionalni i formalni. Uloga omladinskog/e
radnika/ce treba da bude u razvijanju drugaije komunikacije i odnosa mladih i odra-
slih. Razvoj odnosa potovanja i uzajamnosti, ravnopravnosti. Takoe omladinski/e

radnici/e bi radili na identifikaciji potreba i problema mladih, kao i na definisanju

odgovornosti mladih i preuzimanju adekvatnih aktivnosti u cilju reavanja ili smanjenja
prepoznatih problema kod mladih;
3. Uspostavljanje klubova za mlade unutar kola, ime bi se omoguilo kreativno korie-
nje slobodnog vremena;
4. Omladinski/e radnici/e mogu biti znaajan resurs za uspostavljanje novih aktivnosti i
vei obuhvat mladih u celodnevnom boravku u koli. Reformom obrazovanja predvien
je celodnevni boravak u koli, koji se u ovom trenutku realizuje na nivou prvih razreda,
zbog manjka prostornih, tehnikih i kadrovskih kapaciteta. Omladinski/e radnici/e
mogu da obavljaju slobodne aktivnosti u okviru celodnevnog boravka za sve razrede.
Omladinski klubovi i kulturni centri:
Omladinski/e radnici/ce treba da budu inicijatori, kreatori i implementatori razliitog seta

aktivnosti u skladu sa potrebama i interesovanjima mladih.
Znaajna uloga omladinskih radnika/ca prepoznata je u kreiranju i implementaciji aktivnosti

u okviru omladinskih klubova i kulturnih centara. Ovo su mesta koja nemaju jasnu, unapred
odreenu strukturu svojih aktivnosti i gde postoji veliki prostor za kreiranje programa upravo
u skladu sa potrebama i interesovanjima mladih. Ovakvi klubovi i centri su prilika za orga-
nizovanje iroke lepeze aktivnosti kao i mogui prostor za susretanja razliitih grupa mladih.
Klubovi i centri su takoe znaajan resurs za izgradnju kapaciteta i edukovanje veeg broja
kako mladih tako i profesionalaca.
Mesne zajednice:
Kako razmetaj mesnih zajednica pokriva sve oblasti unutar jedne teritorijalne jedinice pre-
venstveno ruralna podruja i prigradska naselja, ono moe biti resurs za pokretanje i razvoj
pomenutih sredina. Prostor mesnih zajednica se moe koristiti vienamenski i biti adaptiran
prema potrebama mladih i ostalih grupa u zajednici.
Sektori relevantni za pitanja mladih:
Jedna od vanih uloga omladinskih radnika/ca treba da bude i uspostavljanje partnerskih od-
nosa sa sektorima koji mogu biti relevantni za pitanja od vanosti za mlade: policija, privatni
sektor, centri za socijalni rad, zdravstvene slube i sl. -uvaavajui pravne regulative i ograni-
enja svake institucije. Uspostavljanje saradnje sa policijom, moe da doprinese adekvatnijem
i blagovremenom odgovoru na odreene problemske situacije, zajednikom definisanju odre-
enih pravila koja su vana za uspostavljanje i odravanje reda i mira.
U odnosu na privatni sektor, uloga omladinskih radnika/ca treba da bude promocija i za-
govaranje za koncept korporativne odgovornosti56, ali i u edukaciji mladih za uspostavljanje
modela za adekvatno korienje postojeih resursa.
Partnerski odnosi sa institucijama koje su relevantne za pitanja mladih, kao to su centri za

socijalni rad i zdravstvene institucije veoma je vaan, kako bi se efekti rada unapredili i kako bi
se na najbolji mogui nain omoguilo da mladi imaju svest pre svega o tome koje su im slube
56 Korporativna drutvena odgovornost predstavlja posveenost preduzea da doprinese odrivosti privrednog
razvoja saraujui sa zaposlenima, njihovim porodicama, lokalnom zajednicom i drutvom uopte u cilju
poboljanja kvaliteta njihovog ivota
www.unido.org/file-storage/download/?file_id=68947

na raspolaganju i koji je najbolji nain da se iskoristi, ali i unapredi njihov rad57.
Omladinski rad ne treba sagledavati kao konkurenciju srodnim profesijama koje se bave
mladima. Kroz prethodna poglavlja objanjena je svrha, polje delovanja i metodologija om-
ladinskog rada, predoene su prednosti ali i ogranienja, i ono to je najvanije evidentna
je potreba za delovanjem omladinskog rada. Priznavanje ovog zanimanja/profesije govori o
komplementarnosti unutar multisektorske sistematske brige o mladima - to e ovaj pristup
uiniti kvalitetnijim i efikasnijim to mladi i zasluuju i na ta imaju pravo.
14.2. Omladinski Rad Kao Profesija ili Zanimanje

Kroz itavu publikaciju se proima omladinski rad kao zanimanje ili profesija. Razlog za ta-
kvo dvostruko definisanje upravo emo razjasniti u ovom poglavlju. Naime, mnogi govore
o potrebi priznavanja profesije omladinskog radnika/ce - kao neto to bi ukazivalo na gore
navedeno, drugi pak govore o zanimanju omladinskog radnika/ce, a trei o profesional-
izaciji omladinskog rada. U pokuaju da naemo odgovor, prvi korak je razumevanje samih
termina i ta oni znae.
14.2.1. Omladinski rad kao profesija
Prema porerovoj profesija predstavlja zanimanje koje ima monopol nad nekim kompleksnim
delom znanja i praktinih vetina, a za koje je potrebno dugotrajno kolovanje, tzv. visoko obra-
zovanje, te tako postaje jasno prepoznatljivo u drutvu58. (porer, 1989,str. 44 i 45).
Ujedno Australijsko vee profesija (Australian Council of Professions) definie profesiju kao:
Disciplinovana grupa pojedinaca/ki koji/e se pridravaju etikih standarda, te koji su priznati od
strane javnosti da poseduju specifnina znanja, vetine koji su proistekli iz istraivanja, obrazova-
nja, iskustva i treninga te koji su spremni da primenjuju iste u interesu drugih59. Sa druge strane,
prema Denholmu (Denholm. C.J.; 1990, str. 56) postoje osnovne karakteristike profesije:
1 Nivo specijalizovanih znanja i vetina

2 Period intezivnog obrazovanja (obrazovni zahtevi)
1 lanovi primenjuju kodeks i profesionalnu etiku
2 Zakonska regulativa koja odobrava praksu
1 Mehanizam za istraivanja i sankcionisanje ponaanja koja kre kodekse ponaanja
2 Kontinurani razvoj u obrazovanju
1 Profesionalna asocijacija koja ujedinjuje polje rada60
Bulatovi ujedno istie da je poreklo profesije vezano za pojavu univerziteta, te da upravo iz tog nje-
nog porekla proizilazi jedna od bitnih karakteristika profesije visokokolsko obrazovanje kao krite-
rijum za prepoznavanje profesionalnog statusa nekog zanimanja. (Bulatovi, 2002, str. 126-130)61.
57 Kijevanin, Markovi; (2007); Omladinski rad u Crnoj Gori; Forum MNE

58 Dr. Alibabi, .; Mr. Ovesni, K; Upravljanje profesionalnim razvojem nastavnika; Inovacije u nastavi,
2/2005, Uiteljski fakultet; Beograd
59 Youth Affairs; Council of Victoria Inc.; (2004); That Old Chestnut; The Professionalisation of youth work
in Victoria-A discussion paper
60 Denholm, C. J. (1990) Canadian child and Youth care 1979-89: Implications for the Australian profession,
Youth Studies, maj 1990, str. 56
61 Dr. Alibabi, .; Mr. Ovesni, K; Upravljanje profesionalnim razvojem nastavnika; Inovacije u nastavi,
2/2005, Uiteljski fakultet; Beograd
Ukoliko razmatramo opciju priznavanja profesije omladinskog rada, moramo se upitati da li

omladinski rad zadovoljava uslove za profesiju, te koje su implikacije na sam rad ukoliko se
prizna kao profesija. Sagledavnje omladinskog rada u okviru navedenih odrednica moramo
uraditi u odnosu na 2 aspekta:
2 ta od gore navedenog postoji u okviru omladinskog rada?

3 Koliko je sistematski sveobuhvatno primenjivo u praksi od strane organizacija koje
sprovode omladinski rad?
U okviru omladinskog rada dakako postoje neki od gore navedenih elementa, ali ne postoji
usaglaenost na nacionalnom nivou, nego na organizacijskom nivou. Dakle, omladinski rad
ima svoj nivo specijalizovanih znanja i vetina, kodeks i profesionalnu etiku, kontinuirani
razvoj u obrazovanju kroz raznovrsne treninge, mehanizam za istraivanja i sankcionisanje
ponaanja, visoko obrazovanje, ali se ne moe rei da svaka organizacija ima gore navedeno,
nego se praksa razlikuje od organizacije do organizacije. Ujedno ne postoji kategorizacija ti-
pova omladinskog rada, niti kreirana standardizacija u odnosu na potrebne kvalifikacije za
sprovoenje razliitih tipova omladinskog rada.
injenica o razliitim tipovima i razliitostima o nivou potrebnih kvalifikacija se odnosi i na
obrazovanje samih praktiara omladinskog rada. Trenutno smo zateeni u situaciji gde omla-
dinski rad sprovode praktiari/ke najrazliitijeg obrazovanog profila;
1. Omladinski radnici koji imaju zavreno visoko obrazovanje usko specijalizovano za

omladinski rad (Dodiplomske studije o omladinskom radu)
2. Praktiari/ke koji imaju razliito visoko obrazovanje (pedagogija, psihologija, menadment)
3. Praktiari/ke koji imaju razliito visoko obrazovanje koji su zavrili univeritetski kurs
usko specijalizovan za omladinski rad (30/60 ECTS )
4. Praktiara/ke koji/e imaju srednjekolsko obrazovanje koji su zavrili univerzitetski
kurs usko specijalizovan za omladinski rad (30/60 ECTS)
5. Praktiara/ke koji/e imaju srednjekolsko obrazovanje, ali su stekli odreeni nivo
znanja, vetina i iskustva kroz neformalno obrazovanje.
Sa druge strane moramo da identifikujemo da omladinski rad sprovode:
1. Volonteri
2. Profesionalni omladinski radnici
Ovakva situacija je slina i u ostalim evropskim zemljama, gde sam procenat zastupljenosti vo-
lontera/ki u omladinskom radu varira od 10-24% recimo u Danskoj, Lihentajnu, Holandiji,
vajcarskoj dok u Vejlsu, kotskoj, Belgiji, Kipru, Nemakoj i Malti procenat dostie i 80-100%.
Iz ovoga je oigledno da volonteri/ke igraju znaajnu ulogu u sprovoenju omladinskog rada.
Ujedno, oigledna je injenica da se u odreenim situacijama kvalifikacijama volontera/ki ne
pridaje dovoljno znaaja, jer se generalno omladinski rad suoava sa manjkom ljudskih resursa.
Dakle, prema porerovoj i prema Bulatoviu priznavanje omladinskog rada kao profesije bi
znailo da se omladinskim radom mogu baviti samo profesionalci/ke koji/e imaju zavreno
visoko obrazovanje usko specijalizovano za omladinski rad. Sa uvoenjem profesije pod ovim
kriterijumom i licence za rad eliminisali bi vie od 95 % ljudi koji se bave omladinskim ra-
dom, jer ne bi ispunili akademske uslove za obavljanje ove profesije. Ovakav postupak bi se
video kao vrlo nepopularan i koji bi rezultirao na tetu mladih ljudi. Omladinski rad se ve
suoava sa problemom da je veliki broj mladih neobuhvaen programima omladinskog rada
zbog manjka ljudskih resursa (i finansija), gde bi se, uvoenjem profesije pod ovim uslovima i
licence za rad, stanje znatno pogoralo.

Nadalje ako sagledamo ostale uslove profesije, jedan od njih je priznavanje od strane javnosti
da omladinski rad poseduje odreena specifina znanja. Prema ovome omladinski rad jo
uvek nema status profesije, iako realno omladinski rad poseduje specifina znanja, vetine
koje su nune za obavljanje omladinskog rada. Omladinski radnici/e su marginalizovani u
profesionalnom smislu zato to druge profesije ne priznaju u dovoljnoj meri znanja i eksper-
tizu omladinskih radnika/ca. Jedan od razloga za ovakvu situaciju jeste to je omladinski rad
relativno novi pojam na naim podrujima i javnost jo uvek nije upoznata sa istim. Sa druge
strane imamo i generalnu prisutnost skepticizma prema radu nevladinih organizacija upravo
zbog dugogodinjeg rada bez sistematizacije, standardizacije i transparentnosti o osiguranju
kvaliteta. Ovo predstavlja jo jedan razlog zato se ovim pitanjem moramo pozabaviti sa daleko
veim prioritetom nego to je bilo do sada.
14.2.2. Omladinski rad kao zanimanje
Nadalje, ako istraujemo koje su nam druge opcije onda govorimo o priznavanju zanimanja
omladinskog radnika/ce, pod im se podrazumeva da je to posao koji pojedinac obavlja kao
svoju svakodnevnu radnu aktivnost kojom osigurava sredstva za ivot, ali iza koga nuno ne
stoji tano odreeno obrazovanje (porer, 1989,str. 44 i 45). Priznavanje zanimanja realnije
oslikava trenutano stanje zbog razliitosti praktiara/ki koji sprovode omladinski rad. No,
pitanje koje se namee pri ovom pristupu je kako osiguravamo kvalitet omladinskog rada, da
li uistinu svi mogu da sprovode omladinski rad? Omladinski rad ima svoju etiku, metodolo-
giju, osnovne principe delovanja, svoje visoko obrazovanje, i neosporno je da osoba mora da
ima odreeni set znanja i vetina odn. kvalifikacija da bi se bavila omladinskim radom. Isto
tako injenica je da postoje razliiti tipovi omladinskog rada koji zahtevaju vei ili manji nivo
kvalifikacija za obavljanje istih.
Dakle, sa jedne strane imamo obavezu za osiguranjem kvaliteta zbog odgovornosti prema
mladima, a sa druge strane imamo drutveni interes i praktini razlog manjka ljudskih resursa
sa adekvatnim visokim obrazovanjem, stoga se ne mogu sprovesti radikalne mere, nego je
odgovor negde u sredini.
Prema analizi trenutane situacije u kojoj se nalazi omladinski rad, praktiari omladinskog
rada mogu da lobiraju za priznavanje zanimanja omladinskog rada, ali sa naglaskom zapoi-
njanja procesa profesionalizacije omladinskog rada.
14.2.3. Profesionalizacija omladinskog rada
Za veinu evropskih drava sa jasnom i ambicioznom politikom prema mladima jedan od

najvanijih ciljeva upravo jeste profesionalizacija sektora omladinskog rada kako bi se on
priznao kao drutveni prioritet. U tenji da uskladi politiku prema mladima meu zemljama
Evrope, Savet Evrope uspostavlja takozvane pokazatelje politike prema mladima. Prva dva
pokazatelja govore o promovisanju neformalnog obrazovanja mladih kao vanog faktora u do-
ivotnom procesu uenja i razvoju obrazovne politike s ciljem jaanja nevladinih organizacija
koje sprovode omladinski rad. Profesionalizacija predstavlja dug proces gde zanimanje uspeva
da tokom vremena dostigne kriterijume potrebne za priznavanje kao profesije. Ovo ukljuuje
poboljanje i napredak statusa profesionalnosti u odnosu na znanje i vetine koje su potrebne
za obavljanje profesionalne prakse. Profesionalizacija je proces promene, stremei ka idealnom
tipu, i kako se zanimanja profesionalizuju prolaze kroz strukturalne promene ukljuujui us-
postavljanje trening institucija, formiranje profesionalnih organizacija kao i ostvarivanje vla-
davine nad odreenim teoretskim znanjem62.
U odnosu na profesionalizaciju postoje podeljena miljenja, zbog situacije u kojoj se omladinski
62 http://www.literacyonline.org/products/ili/webdocs/shah.html; Professionalsation of Indian adult

Education; Dr. S.Y. Shah
rad nalazi sa razliitim obrazovnim profilom praktiara omladinskog rada, mnogi strahuju da
e pri procesu profesionalizacije izgubiti mogunost da nastave sa ovim radom. Ono to je vrlo
vano napomeniti da cilj profesionalizacije nije eliminasanje ljudskih resursa zbog neadekvatnih
kvalifikacija, nego se profesionalizacija zalae za doedukaciju praktiara (ukoliko je potrebno).
Izjave poput; Svi mogu da se bave omladinskim radom, bez obzira na njihovo obrazovanje, -
je vrlo neodgovorna izjava prvenstveno prema svojim krajnjim korisnicima-mladima, jer mladi
zasluuju i imaju pravo na kvalitetne usluge, kao to i praktiari omladinskog rada imaju obavezu
da osiguraju kvalitetne usluge. Profesionalizacija i osiguranje kvaliteta omladinskog rada je od
eminentne vanosti, ne zbog interesa samih praktiara omladinskog rada (kako bi omladinski
radnici/ce sa visokim obrazovanjem osigurali svoj status u ovoj industriji), nego njena vanost lei
u obezbeivanju kvalitetnih usluga mladima i spreavanje primera loe prakse.
Loa praksa u omladinskom radu se ne vezuje za svesnu odluku o sprovoenju loe prakse, ona
se katkad deava prosto zbog neupuenosti ta je dobra praksa i nerazumevanja samog koncep-
ta omladinskog rada i koja je uloga omladinskih radnika/ca u razvojnom procesu mladih.
Omladinskim radom se mogu baviti praktiari razliitih obrazovnih profila, ali moraju stei
minimalni nivo osnovnih znanja, vetina i stavova koji su potrebni za osiguranje osnovnih
kriterijuma za sprovoenje kvalitetnog omladinskog rada. Sa tim se izbegava mogunost
da se napravi vie tete nego koristi na razvojni proces mladih.
Ako se osvrnemo na proces profesionalizacije omladinskog rada u internacionalnom kontek-
stu zatiemo sledeu situaciju:
1. Severna Amerika - uspostavljena profesionalna asocijacija (the Association of Child

and Youth Care Professionals), te je u procesu profesionalizacije u odnosu na nekoliko
aspekata; usvajanje etikog kodeksa, nacionalih standarda kompentencija, registracija
profesije i obavezni trening na nacionalnom nivou.
2. Zemlje Komonvelta (Commomwealth countries) razvijaju i promoviu obrazovanje
i trening omladinskog rada za profesionalizaciju sektora omladinskog rada. (Common-
wealth Youth Programme; 2003-2006 Strategic Plan)
3. Ujedinjeno Kraljevstvo - omladinski rad je vremenski dugo industrijski organizovan,
gde su obavezni treninzi i definicija omladinskog rada (kao neformalno socijalno obra-
zovanje) vrlo dobro ustaljeni. No, ipak etiki kodeks je skorijeg datuma od 1999 god.
usvojen od Nacionalne Agencije za mlade.
4. Wales, Malta, Novi Zeland - razvijen i usvojen etiki kodeks63
5. R. Hrvatska - uvela u nomenklaturu zanimanja; Voditelj rada sa mladima
Na naim podrujima su uvieni odreeni pomaci koje idu u prilog samom procesu profesio-
nalizacije omladinskog rada:
2 Nekada se omladinski rad sprovodio isto na volonterskoj osnovi, sada se situacija

menja gde imamo sve vie ljudskih resursa koji se puno radno vreme bave omladinskim
radom. Ova injenica e pomoi ka kreiranju tela znanja o omladinskom radu
3 Lokalizacija usko specijalizovanog obrazovanja u obliku visokog obrazovanja i univerzi-
tetskih kurseva predstavalja veliki pomak u priznavanju ovog polja delovanja, i ujedno
predstavlja jedan od preduslova za priznavanje profesije/zanimanja
2 Postoji lokalno znanje, iskustvo i vetine koje se mogu iskoristiti za kreiranje i spro-
voenje obaveznih treninga praktiara/ki omladinskog rada za osiguranje minimalnih
kriterijuma kvaliteta omladinskog rada
3 Kreiranje Nacionalih strategija za mlade i izdvajanje finansijskih sredstava za omladin-
ski rad od strane drave
63 Youth Affairs; Council of Victoria Inc.; (2004); That Old Chestnut; The Professionalisation of youth work
in Victoria-A discussion paper
14.3. Obrazovanje i Obuka Omladinskih Radnika/ca
Proces profesionalizacije ija je namera da osobe koje deluju u omladinskom radu poboljaju
kvalitet aktivnosti i usluga koje su usmerene na mlade, u veini evropskih drava je regulisano na
nekoliko naina; kroz kratkorono i dugorono obrazovanje/obuku omladinskih radnika/ca.
Ukoliko pogledamo evropske zemlje u odnosu na obrazovanje i obuku omladinskih radnika/
ca, zatiemo raznolikost ovisno o samoj strukturi i razvoju pojedinih zemalja.
U 14 zemalja lanica EU, postoji nacionalno priznata kvalifikacija za omladinskog radnika/
cu (Austrija, Danska, Engleska, Finska, Francuska, Nemaka, Irska, Lihentajn, Malta, S. Ir-
ska, Holandija, kotska, Vejls). U svim sluajevima imamo kvalifikacije na nivou diplomskih
ili dodiplomskih studija koje se sprovode na Univerzitetima.
Primera radi moemo poblie razmotriti koje sve to studije visokog obrazovanja za omladin-
skog radnika/cu postoje u kotskoj i Malti.
Studijski Programi za Omladinskog Radnika/cu

-
na Malteskom Univerzitetu
4 Diploma u omladinskim studijama

5 Dodiplomske studije omladinskog rada i zajednice
6 Magistarske studije iz omladinskog rada i rada u zajednici
Studijski Programi Za Omladinskog Radnika/cu u Skotskoj

1 Diploma visokog obrazovanja
2 Dodiplomske studije u obrazovanju/razvoja u zajednici
1 Dodiplomske studije iz razvoja zajednice sa omladinskim studijama -
2 Dodiplomske studije u osnovama obrazovanja u zajednici
1 Postdiplomski sertifikat: obrazovanje u zajednici
2 Postdiplomska diploma: obrazovanje u zajednici
1 Magisterij u Filozofiji: Diploma u istraivanju
2 Profesionalne studije
1 Napredni Magisterij Nauke
2 Doktorske studije: Diploma u istraivanju
Ono to je vano napomenuti da su u veini sluajeva usko specifine studije vezane za omladin-
ski rad dizajnirane tako da omoguavaju studentu/kinji da uporedo sa studiranjem radi. Ovaj as-
pekt je vrlo vaan za proces profesionalizacije koji tei ka podizanju kvalitete usluga omladinskog
rada kroz jaanje kvalifikacija omladinskih radnika/ca, pri emu se ne gube ljudski resursi koji
ve rade u sektoru omladinskog rada tokom njihovog studiranja. Na istom principu su kreirane i
usko specifine studije i obrazovanje za omladinskog radnika/cu na naim podrujima.
Dakle, ako govorimo o usko specijalizovanom obrazovanju o omladinskom radu kod nas ima-
mo obrazovanje razliitih nivoa; u obliku programa visokog obrazovanja (180/210 ECTS kre-
dita) i u obliku univerzitetskog kursa (30/60 ECTS kredita).

Trenutno u R. Srbiji postoji visoko obrazovanje za omladinske radnike/ce, na Fakultetu za

trgovinu i bankarstvo Janiije i Danica Kari, Univerzitet Braa Kari; dodiplomske stu-
dije; Komunikolog razvojni omladinski rad u zajednici (180 ECTS kredita). Ovaj program
se izvodi u saradnji sa vedskim Univerzitetom; kola za edukaciju i komunikaciju (HLK);
Jeneping (ve. Jnkping) i lokalnom nevladinom organizacijom; Centar za omladinski rad
(bivi PRONI Institut za socijalno obrazovanje/Forum Syd). 2007 god. upisana je prva gene-
racija sa 15 studenata/kinja koji dolaze ne samo iz R. Srbije nego i iz susednih zemalja. Ovom
visoko obrazovnom programu prethodio je pilot projekat (2004-2007 god.) osnovnih studija
Omladinski radnik/ca u zajednici (210 ECTS kredita), koji je bio sprovoen od strane gore
pomenutog vedskog univerziteta i vedske nevladine organizacije Forum Syd Balkans Progra-
mme. Ovaj pilot projekat je obuhvatio 17 studenata/kinja iz podruja bive Jugoslavije, a sam
program se sprovodio u R. Srbiji, Bosni i Hercegovini, R. Hrvatskoj, vedskoj, Makedoniji,
Crnoj Gori i Velikoj Britaniji.
U nekim zemljama kao to su vajcarska ili Belgija ne postoji nacionalno priznata kvalifikacija
za omladinskog radnika/cu, ali postoje brojne studije u okviru socijalne pedagogije, socijalnog
rada ili kulturne animacije koje kvalifikuju osobu da se prijavi za posao omladinskog radnika/
ce.64 Sa druge strane moramo imati na umu da se polje delovanja omladinskog rada u neki
zemljama, usko preklapa sa recimo socijalnim radom, to je kod nas praksa pokazala da nije
sluaj.
Univerzitetski kursevi

Pored visoko obrazovnih programa na naim podrujima postoji takoe usko specijalizovano
obrazovanje o omladinskom radu na nivou sertifikata koji je akreditovan od gore pomenutog
vedskog Univerziteta. Ovaj program se sprovodio na podruju bive Jugoslavije (izuzev Slo-
venije) od 1996 god. u saradnji sa vedskom nevladinom organizacijom PRONI Institut za
socijalno obrazovanje (2004 god. organizacija menja ime u Forum Syd Balkans Programme,
2007. nekadanji projekti iste organizacije se lokalizuju i registruju kao 6 lokalnih NVO-a65).
Ovaj obrazovni program je obuhvatao 2 nivoa:
1 A nivo (30 ECTS kredita); Liderstvo i razvojni omladinski rad

2 B nivo (60 ECTS kredita - ukljuujui kredite iz nivoa A); Liderstvo i razvojni omla-
dinski rad u zajednici
Trenutno ovi kursevi se sprovode na lokalnim univerzitetima u Makedoniji SEE Univerzitetu;

Fakultet javne administracije; odsek socijalni rad i politika, u Bosni i Hercegovini; Univerzitetu
u Zenici; Pedagoki fakultet; i u Crnoj Gori na Nikikom Univerzitetu; Filozofski fakultet.
Postojanje gore pomenutih Univerzitetskih kurseva, prua nam iroku mogunost u profesi-
onalizaciji omladinskog rada. Postoje mogunosti da se inkorporiraju kao izborni predmeti
na postojeim fakultetima bliskih profesija (npr. pedagogija, psihologija, socijalni rad). Na-
dalje postoji mogunost modifikacije postojeih univerzitetskih kurseva (ukoliko potrebno)
te sprovoenja treninga/obuka van Univerziteta kako bi se osigurao kvalitet usluga, kao to je
sluaj u Francuskoj. Francuska ima kreiran sistem obuke i obrazovanja u odnosu na potreban
posao koji treba da se obavlja u okviru omladinskog rada. Identifikovano je 5 razliitih nivoa
kvalifikacije koje su regulisani od strane Ministarstva omladine i sporta. Programi obuke i
obrazovanja se ne sprovode na Univerzitetima nego ih sprovode nevladine organizacije, ali sva-
64 Training and Education of Youth Workers in Europe A snapshot October 2005, Wales Youth Agency
65 R. Srbija; Centar za omladinski rad; Makedonija; Triangle; Centar za neformalno obrazovanje; Crna Gora;
Forum MNE; Centralna Bosna; Centar za edukaciju mladih; Maglaj/Doboj; Centar za omladinski rad i nefor-
malno obrazovanje; Brko distrikt; PRONI-Centar za omladinski razvoj; Brko
ki program mora biti akreditovan i odobren od Ministarstva omladine i sporta. Dakle, slian
pristup se moe primeniti i kod nas.
Pored gorenavedenih uslova potrebno je ostvariti i sledee aspekte na nacionalnom nivou kako
bi se krenilo u ovom pravcu;
1 Definisanje i usaglaavanje omladinskog rada i tipova omladinskog rada

2 Definisanje potrebnih kvalifikacija za obavljanje razliitih tipova/posla omladinskog
rada (gde se ne mora nuno stavljati fokus samo na formalno obrazovanje, nego da se
kvalifikacije sagledavaju kao set znanja, vetina, sposobnosti, stavova i iskustva, koji se
mogu takoe stei i kroz neformalno obrazovanje)
1 Definisanje minimalnog nivoa obrazovanja/treninga koji svaki praktiar/ka mora da
ima da bi se bavio/la omladinskim radom
2 Definisanje kodeksa ponaanja i profesionalne etike, vrednosti, osnovnih principa, i
politiku zatite mladih u praksi
1 Uspostavljanje Profesionalne asocijacije/Asocijacije praktiara omladinskog rada kao
krovnog tela
2 Uvoenje omladinskog radnika/ce u nomenklaturu zanimanja
14.4. Profesionalna Asocijacija

(Asocijacija Prakticara Omladinskog Rada)
U prethodnom poglavlju smo videli da u internacionalnom kontekstu u procesu profesiona-

lizacije znaajnu ulogu igra uspostavljeno -krovno telo praktiara omladinskog rada, koja se
naziva Profesionalna asocijacija, koje obino ima sledee specifine ciljeve;
1 Promovisanje i izgradnju profesionalnog statusa i prepoznavanje ekspertize

2 Blizak rad sa organizacijama/institucijama/telima koje sprovode obrazovanje (treninge),
kako bi se osigurale potrebne kvalifikacije i vetine za odreeni tip omladinskog rada
1 Obezbediti forum za umreavanje izmeu praktiara omladinskog rada/omladinskih
radnika kako bi se razmenjivale informacije i ideje
2 Razvijanje modela najbolje prakse
1 Biti glas u medijima oko pitanja statusa i prava praktiara omladinskog rada/omladin-
skih radnika/ca
2 Obezbeivanje profesionalnog razvoja svojih lanova
Tipine profesionalne asocijacije/asocijacije praktiara omladinskog rada spadaju u 3 kategorije:
1 PA sa fokusom na pravna pitanja

2 PA sa fokusom na profesionalni razvoj
1 PA koji predstavlja kombinaciju prethodne dve66
Modeli Profesionalnih asocijacija prema dokumentu; Profesionalizacija omladin-

skog rada u Viktoriji; (2004); (Youth Affairs; Council of Victoria Inc.; (2004); That Old
Chestnut;The Professionalisation of youth work in Victoria-A discussion paper);
66 Ibid
Kategorija Pa Osnovni Ciljevi Osnovne Funkcije

2 Pruanje podrke pri pregova-
1 Zastupanje pravnih interesa ranju oko sklapanja ugovora
lanova
pri donacijama i novim
2 Unapreenje uslova zapoljava- projektima
nja i plata
Pravna
1.P itanja
1 Promovisanje prava i zdravstve-
ne zatite lanova
3 Osigurati da lanovi znaju
koja su njihova prava
2 Predstavljati lanove u svim
2 Podravanje lanova i pruanje disciplinskim pitanjima
za konske pomoi oko pitanja
3 Pruanje pravnih saveta svo-
zapoljavanja
jim lanovima
4 Svi koji su ukljueni u sektor za mlade, bilo na puno radno vreme

ili pola radnog vremena, ukljuujui sprovoenje samih usluga,
1.1. lanstvo menadment, politiku, istraivanje u vladinom i nevladinom
sektoru
5 Volonteri/ke
1 Traenje donacija
1.2. Finansiranje 2 Kontinuirano finansiranje od lanarina
1 Visina lanarine je regulisana skalom u zavisnosti od visine plate.
2 Asocijacija je podeljena na podjedinice, gde bi se lanovi ukljui-
vali kroz njihove lokalne podjedinice. Podjedinica bi bila sainjena
od minimalnog broja lanova koji rade na istom geografskom
1.3. Menadment podruju. Svaka podjedinica ima svog regionalnog predstavnika
koji bi prisustvovao regionalnim sastanacima.
3 Asocijacija ima izvrno vee koje bi sprovodilo politike i koje bi
upravljalo Asocijacijom
4 Asocijacija razvija etiki kodeks koji odreuje principe kao smerni-

1.4. Etiki kodeks ce ponaanja i delovanja u praksi
5 Asocijacija ima pravo da sprovodi disciplinske mere ukoliko lan

1.5. Disciplinske narui etiki kodes. Disciplinske procedure mogu biti od upozore-
procedure nja, suspenzije ili iskljuenja iz Asocijacije.

1 Obezbeivanje kontinuiranog
profesionalnog razvoja svojim
lanovima
2 Pruanje profesionalne
podrke u odnosu na pitanja
mladih
1 Upoznavanje ire javnosti o
uslugama omladinskog rada i
profesionalnih pitanja
2 Promovisanje profesije omla- 2 Organizovanje seminara, radi-
dinskog rada onica, treninga i konferencija
3 Promovisanje profesionalnih vezanih za omladinski rad
2. R
Profesionalni azvoj
standarda i primera dobre
prakse u omladinskom radu
1 Rad sa institucijama radi
odreivanja kurikuluma i
2 Promovisanje i obezbeivanje akreditacije programa
mogunosti za profesionalni 2 Standardizovanje odreenih
razvoj treninga i akreditacija
1 Razvoj etikog kodeksa koji
reflektuje vrednosti profesije
i obezbeuje smernice rada
praktiarima/kama
2 Rad na albama u odnosu na
etiku i profesionalnu praksu
1 Uspostavljanje politike rada
za zatitu mladih (zdravstveno
sigurnosna pitanja u praksi)
2 Svi koji su ukljueni u sektor za mlade, bilo na puno radno vreme

ili pola radnog vremena, ukljuujui sprovoenje samih usluga,
menadment, politiku, istraivanje u vladinom i nevladinom
sektoru
3 Volonteri/ke
2 Studenti/kinje koji/e su u procesu sticanja potrebnih kvalifikacija
3 Ukoliko je lanstvo zasnovano na kvalifikacijama, onda postoje
razliite kategorije lanstva;
2.1. lanstvo 1. Pridrueno lanstvo - za studente i one sa kvalifikacijama ali
koji nemaju iskustva u omladinskom radu
2. Praktiarsko lanstvo - za one koji imaju priznato iskustvo
ali nemaju formalno obrazovanje
3. Puno lanstvo - za one koji imaju priznato iskustvo i for-
malno obrazovanje
2 lanstvo u asocijaciji nije obavezno da bi radili u sektoru omladin-
skog rada
1 Traenje donacija
2.2. Finansiranje 2 Kontinuirano finansiranje od lanarina
1 Visina lanarine je regulisana skalom u zavisnosti od visine plate.

2.3. Menadment 2 Asocijacijom upravlja Upravni odbor/vee, sa postojanjem plae-

nog sekretarijata koji obavlja svakodnevne poslove asocijacije
2.4. Etiki kodeks 3 Asocijacija razvija etiki kodeks koji odreuje principe kao smerni-
ce ponaanja i delovanja u praksi
4 Asocijacija ima pravo da sprovodi disciplinske mere ukoliko lan
2.5. Disciplinske narui etiki kodes. Disciplinske procedure mogu biti od upozore-
procedure nja do suspenzije ili iskljuenja iz Asocijacije.
Gore su prikazani primeri iskustva drugih zemalja, kao i dva modela Profesionalne asocijacije,
gde je uvieno da osnivanje jednog takvog tela pomae procesu profesionalizacije, a negde ak
predstavlja i preduslov.
Pitanje koje se postavlja, da li je osnivanje Profesionalne asocijacije jedan od kljunih koraka

i u naem konteksu?
Ako sagledamo realno situaciju, problematika omladinskog rada u zemljama zapadnog Bal-
kana se ne razlikuje mnogo od ostalih zemalja, sa tim to moda u pojedinim aspektima jo
vie zaostajemo. injenica jeste da ne postoji krovno-koordinaciono telo koje bi se bavilo svim
pitanjima omladinskog rada, od samog definisanja, osiguranja kvalititeta, razmene informaci-
ja, kreiranja mogunosti za dijalog, profesionalim usavravanjem, zagovaranjem i promovisa-
njem omladinskog rada. Svi ovi aspekti jesu vrlo bitni kako bi se osigurale kvalitetne usluge
mladima i kako bi odgovorno odgovorili na potrebe mladih.
Ukoliko uzmemo pretpostavku oko usaglaavanja potrebe osnivanja, sledee je pitanje koji
model bi bio najadekvatniji?
Kroz analiznu situacije na terenu, moemo pokuati dati predlog za model kao startnu pozi-
ciju za dalje diskusije i debate.
U odnosu na modele koje su gore predstavljeni, moemo rei da je najadekvatniji kombinova-

ni model (v.dole), ali sa naglaskom da se delatnosti u odnosu na pravne aspekte moraju svesti
na niu stepenicu, poto se nalazimo na samom poetku sistematizacije. Nadalje, u pogledu
naziva tog tela, u internacionalnom kontekstu, vidimo da se primenjuje naziv Profesionalna
Asocijacija, no ako pogledamo situaciju kod nas i debatu oko profesije/zanimanja, moda je
primereniji naziv Asocijacija praktiara/ki omladinskog rada, (dalje u teksu APOR) gde ne is-
kljuujemo praktiare/ke sa razliitim obrazovnim profilom. U odnosu na lanstvo, ono moe
biti sainjeno i od pojedinaca/ki i organizacija/institucija. Ovakav primer lanstva nalazimo u
Severnoj Americi (the Association of Child and Youth Care Professionals), gde kroz ovaj pri-
stup dobijamo olakavanje pri sprovoenju samog osiguranja kvaliteta, jer organizacije mogu
lake da obezbede sistematizaciju primenjivanja etikog kodeksa, vrednosti, osnovnih pricipa
itd. ukoliko je postave kao radnu politiku svoje organizacije.

Predlog modela Asocijacije praktiara omladinskog rada-kombinovani model;
Profesionalna asocijacija poboljava kvaliteta rada omladinskih

radnika/ca; pomae omladinskim radnicima/cama da izgrade pro-
Predlog svrhe APOR-a fesionalne i line kapacitete; promovie, ojaava, te se zalae za
formalno priznavanje omladinskog rada.
1 Koordinacija aktivnosti vezanih za profesionalna i pravna pita-

nja koja se odnose na omladinski rad
Predloeni ciljevi APOR-a 2 Promovisanje profesije omladinskog rada
1 Uspostavljanje monitoring tela i poboljanje standarda prakse
2 Promovisanje etikog ponaanja u sektoru omladinskog rada
1 Uspostavljanje i odravanje kriterijuma za kompentencije

omladinskih radnika/ca, te standarda za kvalitet rada
2 Pruanje usluga monitoringa i evaluacija
1 Obezbeivanje svojim lanovima profesionalne i line
razvojne mogunosti, priznavanje, nagrade, stipendije kao i
grantove za profesionalni razvoj (treninzi, seminari, moguno-
sti supervizirane prakse, itd)
2 Osiguravanje umreavanja i razmenu znanja i prakse izmeu
omladinskih organizacija/organizacija koje se bave pitanjima
mladih
Predloene kljune 1 Sprovoenje istraivanja i objavljivanje publikacija vezanih za
aktivnosti APOR-a OR i pitanja mladih
2 Zagovaranje za uspostavljanje zanimanja omladinskog rada
kao i za pitanja mladih
1 Promovisanje mogunosti za zapoljavanje za svoje lanove
2 Obezbeivanje mogunosti za lini i profesionalni razvoj za
razne korisnike (koji nisu lanovi) [treninzi, monitoring /
evaluacija, supervizija]
1 Saradnja sa vladinim sektorom i drugim interesnim grupama
u svrhu poboljanja kvaliteta delatnosti omladinskog rada
2 Promovisanje profesije/zanimanja OR u iroj zajednici
1 Uspostavljanje web portala koji bi sluio za efikasniju razme-
nu informacija unutar sektora omladinskog rada

1. Pojedinci/ke
1 Svi koji su ukljueni u sektor za mlade, bilo na puno radno
vreme ili pola radnog vremena, ukljuujui sprovoenje samih
usluga, menadment, politiku, istraivanje u vladinom i nevla-
dinom sektoru
2 Volonteri/ke
1 Studenti/kinje koji/e su u procesu sticanja potrebnih kvalifi-
kacija
Ukoliko je lanstvo zasnovano na kvalifikacijama, onda postoje
razliite kategorije lanstva;
1. Pridrueno lanstvo - za studente i one sa kvalifikacijama
- ali koji nemaju iskustva u omladinskom radu
Clanstvo 2. Praktiarsko lanstvo - za one koji imaju priznato isku-
stvo ali nemaju formalno obrazovanje
3. Puno lanstvo - za one koji imaju priznato iskustvo i
formalno obrazovanje
lanstvo u asocijaciji nije obavezno da bi radili u sektoru omla-
dinskog rada
2. Organizacije/institucije
a) Omladinske organizacije
b) Organizacije koje sprovode omladinski rad
c) Institucije koje sprovode same usluge, menadment, politi-
ku, istraivanje u oblasti omladinskog rada
4 Traenje donacija
Finansiranje 5 Kontinuirano finansiranje od lanarina
2 APOR se registruje kao udruenje graana
3 Baziran na lanstvu (individue, organizacije); omladinski
radnici/ce i edukatori, organizacije koje se bave pitanjima
mladih/omladinske organizacije.
2 Skuptina usvaja statut i razvija etiki kodeks ponaanja, vred-
nosti i osnovne principe
Menadment 3 Statut regulie organizacijsku strukturu (upravni odbor,
izvrno telo)
2 Upravni odbor uspostavlja politike i procedure
3 Izvrni direktor/ka - upravlja svakodnevnim operacijama i
poslovima
2 Mali broj zaposlenih (puno radno vreme)
Asocijacija razvija etiki kodeks koji odreuje principe kao smer-

Etiki kodeks nice ponaanja i delovanja u praksi
Asocijacija ima pravo da sprovodi disciplinske mere ukoliko lan

Disciplinske procedure narui etiki kodes. Disciplinske procedure mogu biti od upozo-
renja do suspenzije ili iskljuenja iz Asocijacije

Kako razumeti omladinski rad u zajednici ZAVRNA RE
-
15. Zavrsna Rec-
i pitanja za diskusiju
U ovoj publikaciji smo pokuali kroz osnovne teorije o svrsi i strukturi omladinskog rada
poblie objasniti ta je to omladinski rad, te dati pregled trenutnih problema i mogunosti za
dalji razvoj omladinskog rada kako bi pruili kvalitetnije usluge mladima. Vano je napomeni-
ti da je svrha publikacije da se podstakne diskusija na gore pomenute teme, jer ovo predstavlja
samo jedno vienje, i nikako kranje definisanje. Publikacija moe posluiti kao struktura va-
nih pitanja za dalje diskusije o omladinskom radu. Predloeno je nekoliko akcija kako se moe
dalje podstai razvoj i priznavanje omladinskog rada, ali dalji tok dogaaja zavisi iskljuivo od
nas samih i koji emo put izabrati.
Postoji jo jedna alternativa, a to je da ne radimo apsolutno nita po pitanju svih gore navede-
nih tema. U tom sluaju, se moemo zapitati kakav e to uticaj imati na sektor omladinskog
rada i na same mlade. Pri ovom pristupu postoji zabrinutost da i ovako ve marginalizovan
omladinski rad postane jo vie zapostavljen i gurnut u stranu. Ono to je kljuno u ovom
procesu jeste da se istakne jedinstvenost uloge omladinskog radnika/ce sa mladom osobom i
komplementarnost sa drugim profesijama, te koliko omladinski radnik/ca ima uticaj na razvoj
mladih ljudi zbog svoje specifine prirode odnosa. Sama injenica da imamo uticaj na razvoj
mladog oveka nosi sa sobom veliku odgovornost, koja zahteva pruanje kvalitetnih usluga
mladima i sistem osiguranja kvaliteta. Proces profesionalizacije prvenstveno moramo sagleda-
vati u okviru koristi za mlade i odgovorosti prema mladima.
Pitanja Za Diskusiju
1. Koja je definicija omladinskog rada u naoj zemlji?
2. Koji sve tipovi omladinskog rada postoje?
3. Koje su to potrebne kvalifikacije u odnosu na razliitost tipova omladinskog rada?
4. Da li je proces profesionalizacije potreban u naoj zemlji? Ukoliko jeste koji model
doedukacije praktiara omladinskog rada e se primeniti?
5. Kako e se uspostaviti sistem praenja osiguranja kvaliteta?
6. Koji su formalni koraci u naoj zemlji potrebni da bi se omladinski rad dodao u
nomenklaturu zanimanja? (sa kojim institucijama treba saraivati, da li je potrebno
sprovesti istraivanje u odnosu na uslove priznavanja i ulogu omladinskog rada u
multisektorskom pristupu brige o mladima, ta je potrebno od dokumentacije?)
7. Da li se status omladinskog rada moe podii bez osnivanja Asocijacije praktiara
omladinskog rada
8. Koji bi bio najadekvatniji model APOR-a?
9. Ko treba da sainjava lanstvo APOR-a?
10. Koji je scenario/alternativa ukoliko ne doe do osnivanja APOR-a?

BIBLIOGRAFIJA Kako razumeti omladinski rad u zajednici
Bibliografija
1. Young, K: (1999); Art of Youth Work; Russell House Publishing Ltd. UK
2. Smith, M. ; (1982); Creators not consumers; Rediscovering social education 2e, Leice-
ster: National Association of Youth Clubs.
3. Stuart, G.R., (2003); Nonviolence and Youth work practice in Australia, Theses submi-
tted for degree of Doctor of Philosophy,
4. Huskins, J; (1996) ;Quality work with young people
5. Kuzmanovi B. (1995); Promene vrednosti i vrednosnih orijentacija mladih; Psiholo-
ka istraivanja 7
6. Pokrajinski sekreterijat za sport i omladinu u partnerstvu sa Omladinskim savetom
Vojvodine; (2005); Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini; Novi Sad
7. Grupa Hajde Da, (2005):Neformalno obrazovanje u Evropi - Korak ka prepoz-
navanju neformalnog obrazovanja u SCG, Beograd
8. M. Taylor (2005) Draft European portfolio for youth workers and youth leaders work-
ing in the context of non-formal education, Brussels, Council of Europe
9. John W Santrock; (1999); Adolescence (Seventh edition); Publisher: McGraw-Hill
International
10. Curriculum Development; Model of effective practice; Youth Work NI
11. National Youth Agency; (2004) Ethical Conduct in Youth Work; NYA; UK
12. egarec, N., Mijanovi, Lj.,Obretkovi, M., Pejakovi, Lj., Simovi, I., Stevanovi, I.,;
Zatita deteta od zlostavljanja; Jugoslovenski centar za zatitu deteta; Beograd
13. Kalaba,V.; (2006); Uinkovitost omladinskog rada baziranog na socijalnoj edukaciji
na vrednosnu orijentaciju mladih; diplomski rad; Razvojni rad sa mladima u zajednici
14. Kalaba,V.; (2005); Tipovi omladinskog rada i njihova primenjivost u Balkanskom
kontekstu; Esej; dodiplomski studij; Razvojni rad sa mladima u zajednici
15. Radi, D.; (2005); Tipovi omladinskog rada i njihova primenjivost u Balkanskom
16. Lazi, M.; (2005); Tipovi omladinskog rada i njihova primenjivost u Balkanskom
17. Kalaba,V; (2005) Mladi kao vani drutveni akteri u izgradnji dugorone kulture
nenasilne transformacije sukoba; Esej; dodiplomski studij; Razvojni rad sa mladima u
zajednici
18. Kapor-Stanulovi N.(1988); Na putu ka odraslosti; Zavod za udbenike i nastavna
sredstva; Beograd
19. Lokalne vlasti i mladi: Prirunik o razvoju lokalne politike prema mladima, OIA
BiH (2006.)
20. OIA (2005) Kako da budete aktivni, mladi i sexy; Prirunik OIA, Sarajevo
21. Nacionalni program djelovanja za mlade; R. Hrvatska; (2004)
22. Nacionalni plan akcija za mlade; R. Crna Gora; 2006
23. Nacionalna strategija za mlade; R. Makedonija
24. Forum MNE; (2007); Omladinski rad u Crnoj Gori
25. Kenneth McCulloch and Lyn Tett Professional ethics, accountability and organiza-
tional context of Youth work; (chapter 3, p.38)
26. Kalaba, V., (2006); Is the professional Youth work intrisically an ethical profession
or simply technical one?; esej; dodiplomski studij; Razvojni rad sa mladima u zajednici
27. Youth Affairs; Council of Victoria Inc.; (2004); That Old Chestnut; The Professiona-
lisation of youth work in Victoria - A discussion paper
28. Dr. Alibabi, .; Mr. Ovesni, K; Upravljanje profesionalnim razvojem nastavnika;
Inovacije u nastavi, 2/2005, Uiteljski fakultet; Beograd
29. panja, S., Interna skripta za predavanja, Liderstvo i razvojni omladinski rad; Forum
Syd Balkans Programme
Kako razumeti omladinski rad u zajednici BIBLIOGRAFIJA
30. Sercombe, H.; Youth work and professionalisation; Centrecare Goldfields; Kalgo-
orlie; Western Australia
31. Youth partnership, Council of Europe, Directorate of Youth and Sport; Strasbourg;
Socio-economic scope of Youth Work in Europe
32. Denholm, C. J. (1990) Canadian child and Youth care 1979-89: Implications for
the Australian profession, Youth Studies
Izvori sa Interneta
1. Brofenbrenners Ecological Systems Theory;
http://pt3.nl.edu/paquetteryanwebquest.pdf#search=%22Bronfenbrenners%20theory%22
2. Secretary-Generals Youth Employment Network
Finding decent and productive work for young people everywhere;
http://www.un.org/esa/socdev/unyin/iyd2003.htm
3. Peace educaion;
http://www.answers.com/topic/peace-education
4. Korporativna drutvena odgovornost;
www.unido.org/file-storage/download/?file_id=68947
5. Conflict Transformation;
http://www.colorado.edu/conflict/transform/jplall.htm
6. Mentoring and Young People;
http://www.infed.org/learningmentors/mentoring.htm
7. Professionalisation of Indian adult Education; Dr. S.Y. Shah;
http://www.literacyonline.org/products/ili/webdocs/shah.html

Izdava:
Forum Syd Balkans Programme
Autorka:
Vanja Kalaba
Lektura:
Nataa Atanasijevi
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
Centar za omladinski rad

S W E DIS H INTE RNATIO NA L DE V E LO P ME NT i neformalno obrazovanje
CO O P E RATIO N A G E NCY PRONI Centar za Omladinski Razvoj
tampa:
Standard2, Beograd
Beograd, 2008.

Kako Razumeti Omladinski Rad PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kako Razumeti Omladinski Rad PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Kako Razumeti

omladinski rad u zajednici

Ovom prilikom bi se elela zahvaliti svim kolegama i koleginicama omladinskim

Forum Syd Balkans Programme 3

2. Mladi Kao Posebna

1. R. Hrvatska; 15-29 godina2

2.2 Mladi Kao Resurs - a, ne problem

4 Forum Syd Balkans Programme

holistiki. Ovakav pristup se naziva problemski orijentisan pristup mladima, te uglavnom

Osnovni principi razvojnog pristupa:

7 Denstad, F. 11 pokazatelja (nacionalne) politike za mlade; Youth Forum Jeunesse

Forum Syd Balkans Programme 5

Sam uticaj na razvoj mladih zavisi od 3 aspekta:

1. Struktuiranog rada na jaanju kapaciteta i vetina mladih ljudi; predstavlja plani-

6 Forum Syd Balkans Programme

3. Istorijski Razvoj Omladinskog Rada

1. Formalno obrazovanje kao hijerarhijski ureen, vremenski stepenovan obrazovni

Ujedno, sa bolonjskom deklaracijom dravne strukture ulaze u reformu obrazovanja, no usled

13 Kuzmanovi B. (1995);Promene vrednosti i vrednosnih orijentacija mladih; Psiholoka istraivanja 7

4. Definisanje Omladinskog Rada

4.1. Omladinski Rad ili Rad Sa Mladima?

jedinstveno svim aktivnostima jeste da pruaju mladima obrazovne mogunosti.

Osnovni cilj omladinskog rada je da prui mogunosti mladima da oblikuju svoju

Kao to je prethodno reeno, na naem podruju jo nije definisano ta je omladinski rad.

OSNOVNE KARAKTERISTKE OMLADINSKOG RADA

3 Omladinski rad mora da osigura ravnopravne mogunosti mladima

Forum Syd Balkans Programme 11

5. T ipovi Omladinskog Rada

1. Vannastavno obrazovanje mladih ili omladinski rad baziran na socijalnom obrazovanju

2. Internacionalni omladinski rad

3. Otvoreni omladinski rad

19 Izai napolje, dosegnuti ljude

4. Uee i vrnjako obrazovanje

5. Prevencija socijalnog iskljuenja/socijalni omladinski rad

6. Omladinski rad baziran na slobodnom vremenu (rekreacija)

9. Omladinski rad u sportu

5.2. T ipovi Omladinskog Rada Prema Metodama Rada

1. Individualni rad se sastoji od rada sa pojedincima/kama, sa ciljem postizanja njihovog

Svaka od predstavljenih metoda je pogodna za odreenu situaciju i postizanje odreenog cilja,

5.3 T ipovi Omladinskog Rada Prema Lokalitetu

1.1. Izmeteni (Detached) omladinski rad - Omladinski/a radnik/ca radi na mestima

5.4. T ipovi Omladinskog Rada

1. koristi socijalno obrazovanje kao metodologiju

16 Forum Syd Balkans Programme

Dobrobit Od Omladinskog Rada

3 Razvoj drutva u kojem mladi imaju izgraene

25 Huskins, J; (1996) ;Quality work with young people

6.1. Omladinski Rad i Vrednosti

Jedan od osnovnih fokusa u omladinskom radu je razvijanje vrednosti i vrednosnih sistema

27 Young, K: (1999); Art of Youth Work; Russell House Publishing Ltd. UK

1. Samosvesnost/samopouzdanje (oseaji o samom/oj sebi)

29 Huskins, J (1996) ; Quality work with young people

7. Odnos Omladinskog/e Radnika/ce

31 Young, K: (1999); Art of Youth Work; Russell House Publishing Ltd. UK

20 Forum Syd Balkans Programme

7.1.1. Omladinski radnici/ce kao prijatelji

7.1.2. Omladinski/e radnici/ce kao uzori/modeli

Zbog samog odnosa i uzajamnog potovanja omladinski/e radnici/e su vieni/e i prihvaeni/e

32 Young, K: (1999); Art of Youth Work; Russell House Publishing Ltd. UK

Forum Syd Balkans Programme 21

7.1.3. Omladinski radnici/ce kao mentori/ke

7.1.4. Omladinski/e radnici/e kao edukatori/ke

Kao to je ranije spomenuto, formula obrazovanja zastupa meusobno nadopunjavanje for-