Obradni Sistemi I Procesi

Osnovne akademske studije Studijski program - Inenjerski menadment
T-5.
OBRADNI SISTEMI I
PROCESI
Tehniki sistemi - Duan B. Regodi

CILJEVI UENJA:
1. Shvatite osnovne pojmove o obradnim

sistemima.
2. Objasnite obradne procese.
3. Koristite maine pri obradi metala rezanjem.
4. Razumete rezne alate, merne i pomone
pribore.
Nastavna pitanja:
1. Obradni sistemi 91
Strana u
udbeniku
2. Obradni procesi 91
3. Maine u obradi metala 93

rezanjem
4. Rezni alati 96
5. Pomoni pribori 106
6. Merni pribori (merila) 111

- -

- -

-

-
n [m/min]
b1
D1 D2 n [/min]
a
r vs = ns [mm/min]
s
s [mm/]

vs [min]
q=asv [cm3/min]
L [mm]
[mm]
r [o ]

[mm]

L
M
O
-
vp
(vp) (vs) [m/min]
vr
(vr)
nL [dh/min]

a vs = nLs [mm/min]
L
s vs
s [mm/dh]
B [min]
[cm3/min]
. . . L B [mm]
a [mm]
r [o ]
r = vp / vr
[mm]

7
-
vs
n [m/min]
n [/min]
D
vs = ns [mm/min]

s [mm/]
L s/2 [min]
b1 [mm3/min]
r L [mm]
r [o ]

[mm]

-
[m/min]
n [/min]

vs [mm/min]

[mm/]
n D s
z
b
am a
[min]
vs
L q=a b vs [mm3/min]
Lt
am=szsin
.
-

D D
n sz sz

t t n t
t
1 a 1 a
vs 3 2 vs 3 2

z - iz -
t - 1=
2=-t
- 3=-2t
=-(i-1)
-
nt nt

nr nr
sa
Fa Fr
vt [m/s]

vr [m/min] Fom
sa [mm/] Fom
Fom - , Fom = F1
Fr - , Fr = F2
F - . Fa = F3
Podela mainskih alata se izvodi na bazi razliitih

kriterijuma i to prema:
1. vrsti obrade,
2. materijalu predmeta obrade,
3. vrsti alatnog materijala,
4. broju reznih ivica,
5. obliku alata i poloaju povrina obrade,
6. tipu alata,
7. nainu postavljanja alata itd.
1.Najea podela alata je prema vrsti obrade i to na rezne

alate za:
struganje, buenje, proirivanje i razvrtanje, glodanje, rendisanje,

bruenje i glaanje, provlaenje, izradu zupanika, oljebljenih
vratila, navoja i sl.
2. Prema vrsti materijala predmeta obrade razlikuju se rezni

alati za obradu:
metala, drveta, plastinih masa, nemetala (kamen, staklo, mermer,

hartiju, grafit i sl.).
3. Prema vrsti alatnog materijala alati se dele na alate

od:
alatnog elika, brzoreznog elika, tvrdih metala, keramikih

materijala, dijamantske alate, alate od super tvrdih materijala i sl.
4. Prema broju reznih ivica razlikuju se:
jednoseni (noevi za rendisanje, struganje, buenje, rezanje navoja i

sl.),
dvoseni (spiralne i ravne burgije i sl.),
vieseni (proirivai, razvrtai, uputai, glodala, ureznici, ...) i
mnogoseni alati (alati za bruenje - tocila).
5. Prema obliku alata razlikuju se:

alati za obradu spoljanjih povrina, izradu otvora, izradu navoja,
oljebljenih vratila i zupanika.
6. Prema tipu alati se razvrstavaju na alate izraene iz:

jedna od alatnog materijala (integralni alati), sa umetnutim reznim
elementima (zubima), alati sa lemljenim i mehaniki privrenim
ploicama.
7. Prema nainu postavljanja na mainu razlikuju se:

alati sa drkom i nasadni alati ili alati sa otvorom.
Najvanije karakteristike reznih alata su:
1. geometrijski oblik, koji je odreen postupkom

obrade kome je namenjen,
2. rezna geometrija, koju ine osnovna geometrija
i geometrija specifina za pojedine alate,
3. materijal alata, materijal od koga je rezni alat
izraen.
Oblik i osnovni konstruktivni elementi reznih alata
Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva

osnovna dela:
1. tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni

klin),
2. drke ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi

postavljanje i stezanje alata na nosa alata i mainu.
Strugarski no sa lemljenom ploicom
Strugarski no sa okretnom ploicom

Noevi sa lemljenim ploicama od tvrdog metala se mogu podeliti na:

pravi savijeni
iroki
ugaoni
unutranji boni
eoni
iljasti
Strugarski noevi sa mehaniki privrenim ploicama od

alatnog materijala
1.Pritezanje ploice uz dno leita u drau (sila stezanja deluje normalno na
gornju povrinu ploice) - oznaka C.
Stezanje odozgo
2. Sila stezanja deluje paralelno oslonoj povrini ploice preko otvora - oznaka P
Stezanje preko otvora
3. Kombinovano stezanje preko otvora i gornje povrine ploice - oznaka M
Stezanje odozgo i preko otvora
4. Stezanje pomou vijka, koji prolazi kroz otvor ploice - oznaka S
Stezanje vijkom
Telo alata sa reznim klinom alata ini jedinstvenu

konstruktivnu i funkcionalnu celinu formiranu na
razliite naine i to kao alat:
1. iz jednog komada (integralno),
2. sa umetnutim reznim elementima (zubima), lemljenom ili
mehaniki privrenom ploicom
Drka odnosno prihvatni i stezni deo, obezbeuje pravilno

postavljanje -baziranje, prihvatanje i pouzdano stezanje alata u
odgovarajui pribor maine. U nizu sluajeva drka se koristi i za
centriranje alata.
Oblik drke zavisi od tipa alata.
Oblici drke strugarskih noeva i cilindrinih alata

Oblici otvora kod nasadnih alata

Oblici i karakteristike reznih ploica
Rezne ploice se izrauju od:

brzoreznog elika,tvrdog metala, rezne keramike,
dijamanta i kubnog nitrida bora, a za nosa alata se
vezuju:
1. lemljenjem (lemljene ploice),
2. mehanikim privrivanjem (okretne ili izmenjive ploice).

Lemljenje ploice od brzoreznog elika ili tvrdog metala se

koriste za izradu strugarskih noeva, burgija, razvrtaa, glodala.
Neki oblici lemljenih ploica

Zahvat izmenjivih (okretnih) ploica

Neki oblici izmenjivih (okretnih) ploica

Okretne - izmenjive ili viesene ploice se mehaniki vezuju za nosa

alata. Nakon habanja jednog seiva menja se seivo, a nakon habanja
ploice menja se ploica
Prema ISO standardu oznaka nosaa ima 14 simbola (12 obaveznih i

dva dopunska),
Alatni materijali
Poetkom XX veka brzina rezanja se kretala u granicama 10 - 20 m/min, da

bi u savremenim proizvodnim uslovima dostigla vrednost i do 1.000 m/min,
pa i vie, u proizvodnim operacijama struganja i eonog glodanja
Uticaj vrste alatnog materijala na brzinu i vreme obrade

Uproeni prikaz razvoja materijala za rezne alate
Maksimalna
Brzina Indeks cene
Materijal Godina radna
rezanja po [cm3]
alata pojave temperatura
m/s strugotine
[o]
Alatni pre 1900 200 10 2
Brzorezni 1900 500 25 1
Liveni TM
1915 700 50 0.5
- stelit-
Sinterovan ~1928 800 100 0.4
TM ~1945 900 150 0.25
Alatna
1955 1000 240 0.16
keramika
Materijali za rezne alate (alatni materijali)

treba da imaju sledee osobine da bi obezbedili reznu sposobnost
i odgovarajuu postojanost reznim alatima:
1. visoku tvrdou i sposobnost zadravanja tvrdoe pri

povienim temperaturama rezanja (zadrane rezne
sposobnosti)
2. visoku otpornost na habanje (naroito pri povienim
temperaturama)
3. dovoljnu vrstou i ilavost (vrstoa na savijanje i
vrstoa seiva)
4. dobre tehnoloke karakteristike (dobra obradljivost pri
obradi deformacijom i rezanjem, posebno pri zavrnoj
obradi bruenjem i pri otrenju)
5. otpornost na promenljiva mehanika i termika
optereenja.
Danas se za rezne alate primenjuju sledee 4 grupe alatnih

materijala:
1. alatni elici
niskolegirani elici 1940, 3840
brzorezni elici
- I grupa elika (volframovi elici)
18% W + 1% V + Co (vezivo) postojani na
- II grupa elika (volframovi elici) visokim
temperaturama
12% W + 2 4% V + Co(vezivo)
Super - III grupa elika (volfram - molibdenovi elici)
brzorezni 6% W + 5% Mo + 1% V + Co(vezivo)
elici - IV grupa elika (volfram - molibden - kobaltni elici)
postojani
na visokim
10% W + 8% Mo + 4% V + 10% Co(vezivo)
temperatur
ama
Brzorezni elik se preteno koriste za izradu alata za buenje, glodanje,

rendisanje, provlaenje i sl., alata koji preteno rade u uslovima
prekidnog rezanja.
Brzorezni elici sa poveanim sadrajem volframa (18 % W, 4 % Cr i 1 %

V) su klasini brzorezni elici.
U savremenim proizvodnim uslovima sve vie se koriste molibdenski

brzorezni elici sa smanjenim sadrajem volframa 5 % Mo, 6 % W i 2 %
V.
Brzorezni elici poveane postojanosti na visokim temperaturama

sadre vei procenat vanadijuma (do 4 %), a brzorezni elici visoke
otpornosti na povienim temperaturama sadre vei procenat molibdena,
vanadijuma i kobalta. To su tzv. super brzorezni elici.
Prema osnovnim legirajuim elementima brzorezni elici se

dele na:
volframove brzorezne elike: 6880, 6881, 6882, 6883,

9782 ...namenjene izradi normalno optereenih reznih alata,
volfram - molibdenske brzorezne elike: 7680, 9780, 9783...

namenjene izradi alata poveanog optereenja,
molibdenske brzorezne elike: 7880, ... namenjene izradi alata za

prekidno rezanje, jer se odlikuju poveanom ilavou,
vanadijumske brzorezne elike: 8780, 9681, 9683, 6981,

9880, ... koje odlikuje poveana otpornost na habanje i visoke
temperature,
kobaltske brzorezne elike: 6980, 9682, 9780, ... koje karakterie

otpornost na visokim temperaturama i namenjeni su izradi jae
optereenih alata.
Savremeni brzorezni elici sa prevlakama, najee titan -

nitrida (TiN) poskupljuju alat za 20 - 40 %, ali obezbeuju i
poveanje postojanosti alata za 2 - 3 pa i nekoliko puta.
Prevlake se izrauju kao jednoslojne ili vieslojne od TiC, TiN,
Al2O3, kubnog nitrida bora ili dijamanta.
Uticaj prevlake na postojanost alata od brzoreznog elika

2. tvrdi metali
Tvrdi metali za rezne alate razvrstani su u tri osnovne grupe u zavisnosti

od vrste materijala koji se obrauje, sa vie sorti u svakoj grupi.
Oznake ovih grupa su:
P - za obradu elika (P01, P05, P20),
K - za obradu SL (K01, K05, K10...) i
M - za teko obradljive materijale (M10, M20...). Brojni deo oznake

oznaava kvalitet tvrdog metala obzirom na fiziko - mehanika
svojstva.
Prema slovnoj oznaci tvrdi metali se razvrstavaju u tri grupe:

1. grupa P (plava) - namenjena obradi elika, elinog i temper liva,
2. grupa M (uta) - namenjena obradi elika, elinog, temper i sivog
liva,
3. grupa K (crvena) - namenjena obradi krtih materijala.
Klasifikacija i oznaavanje tvrdih metala

Tvrdi metali
Tvrdi metali su fiziko metalurka smea tvrdih (osnovni materijal tipa
karbida WC, TiC, TaC, NbC, ...) i ilavih komponenti - vezivnog
materijala (metali Co, Ni, ...).
Tvrde metale odlikuju visoka postojanost i tvrdoa na povienim
temperaturama (i do 1250 oC), to obezbeuje poveanje brzine
rezanja i proizvodnosti.
Prema sadraju volfram - karbida WC razlikuju se:
1. tvrdi metali sa velikim sadrajem WC i neznatnim dodatkom

ostalih karbida TiC, TaC. Namenjeni su obradi tvrdih i krtih materijala,
kada se formira kidana strugotina,
2. tvrdi metali na bazi WC, TiC i TaC (sa poveanim sadrajem TiC i
TaC).
Tvrdi metali
Tehnologijom nanoenja prevlaka nanose se:

jednoslojne i vieslojne prevlake od TiC, TiN, Al2O3, kubnog nitrida
bora, dijamanta i sl.
Prevlake i uticaj prevlake na postojanost alata od TM

3. alatna (rezna) keramika
U zavisnosti od namene alata u osnovni materijal uvode se razliiti legirajui

elementi radi dobijanja keramike odgovarajueg kvaliteta.
ISTA oksidna (do 99,7% AlO3)
MEANA oksidno - karbidna (80% Al2O3 + 20% (TiCa - TaCa))
NEOKSIDNA (nitridna Si3N4)
4. supertvrdi materijali
prirodni dijamant
sintetiki dijamant
kubni bor - nitrid
polikristali na osnovi dijamanata
Najvea primena kod reznih alata su dve vrste alatnih materijala:

brzorezni elici
tvrdi metali, s tim to je primena tvrdih metala u stalnom porastu.
Orjentacioni procenat primene brzoreznog elika i tvrdog metala
Procenat primene [%]

Vrsta obrade
Brzorezni elik Tvrdi metal
Struganje 20 80
Glodanje 65 35
Buenje 80 20
Razvrtanje,
proirivanje,
65 35
rezanje navoja,
provlaenje
Rendisanje 90 10
Uticaj temperature na mehanike Uticaj promene tvrdoe alatnog

karakteristike alatnog materijala materijala na postojanost glodala
Rezna keramika se, najee, javlja u tri varijante - tipa kao:

1. mineralna (ista ili oksidna) keramika, Al2O3 ,
2. meana (oksidno - karbidna) keramika se sastoji od 60 %
Al2O3 i 40 % WC, Mo2C ili TiC,
3. silicijumnitridna keramika Si3N4 .
Prednosti rezne keramike u odnosu na tvrde metale su

vea tvrdoa, otpornost na habanje i otpornost na
visokim temperaturama.
Nedostaci su niska ilavost i visoka osetljivost na

dinamika optereenja i promenu termikih naprezanja.
Nastavna pitanja:
Strana u
udbeniku

rezanjem
4. Rezni alati 96

Uloga i klasifikacija pribora
Pribori su dopunski ureaji koji se koriste pri obradi, montai i

kontroli delova, sklopova i proizvoda. U toku izvoenja procesa
obrade i realizacije pomonih operacija, pribori se koriste za
pozicioniranje i stezanje predmeta obrade i alata.
Prema nameni dele se na:
univerzalne i specijalne.
Univerzalni pribori su namenjeni obradi razliitih pripremaka.

Predstavljaju standardni pribor svake alatne maine.
Specijalni pribori su namenjeni obradi odreenih pripremaka ili

izvoenju odreenih operacija obrade na jednom ili vie delova.
Bazna povrina (baza).

Baze su take, linije ili povrine u odnosu na koje se orijentiu
drugi delovi ili povrine delova u procesu obrade, merenja ili
montae.
Dele se na: konstrukcione, tehnoloke, merne i montane.
Grupu konstruktivnih baza ine:
osnovne i pomone baze, koje, pri konstruisanju (izboru oblika povrina,

njihovog poloaja, utvrivanju dimenzija i normi tanosti i sl.), imaju
sutinski znaaj. U fazi konstrukcije se identifikuju i: funkcionalne i
slobodne povrine.
Karakteristine povrine delova sklopa
rukavac 3(3'),
cilindrina
povrina
stepenica 5(5') poloaj vratila
aura 2(2'),
u kuitu 6(6').
stepenaste
povrine 1(1')
povrina valjka (4).
Tehnoloka baza je povrina koja odreuje poloaj dela u procesu izrade (obrade) u
odnosu na rezni alat i/ili pribor.
Merne baze se koriste u procesu merenja i kontrole gotovog dela. Merna baza je
povrina koja odreuje relativni poloaj dela ili sklopa i sredstva merenja.
Montane baze se koriste za orijentaciju i postavljanje delova pri montai. To su baze
koje liavaju deo ili sklop tri stepena kretanja, na primer pomeranja du jedne ose i
obrtanja oko druge dve ose.
Univerzalni (stezni) pribori:

namenjeni prvenstveno pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji za
postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata razliitih oblika i
dimenzija.
Kao univerzalni pribori koriste se:
1. univerzalna glave za stezanje,
2. iljci,
3. univerzalni steza za alate sa cilindrinom drkom,
4. brzi steza za alate sa cilindrinom drkom,
5. mainske stege,
6. obrtni stolovi,
7. trnovi (vratila),
8. odstojni prstenovi, obrtni prstenovi,
9. stezne aure, elastine stezne aure, magnetne ploe i sl.
Univerzalna glava za stezanje
Univerzalna glava za stezanje sa tri (etiri, retko dve) eljusti je standardni

pribor strugova, glodalica i brusilica,
1. Runo
2. Mehanizovano (pneumatskim,
hidraulinim ili elektromehanikim)
stezanjem.
Slui za stezanje okruglih (esto i prizmatinih) delova ili alata sa drkom

(burgije, vretenasta glodala ...). Razlikuju se po stepenu univerzalnosti,
konstrukciji mehanizma za samocentriranje i stezanje.
Mainske stege se koriste za runo stezanje razliitih delova na

rendisaljkama, builicama, glodalicama i dr.
Razliite konstrukcije stega, okretne u ravni ili prostoru, omoguujui
orijentaciju dela za obradu povrina pod uglom.
Pored runih, postoje i stege sa mehanizovanim stezanjem, najee
hidraulinim.
iljci se koriste za pozicioniranje i stezanje cilindrinih delova veih duina

(odnos duine i prenika L/d iznad 4 do 10), najee na strugovima i
brusilicama za okruglo bruenje.
iljci Pozicioniranje pomou iljaka

Obrtai (srca) slue za prenos obrtnog kretanja sa glavnog vretena na

predmet obrade, kod pozicioniranja pomou iljaka.
Osnovne konstrukcije obrtaa (srca)
Linete se koriste za oslanjanje predmeta obrade u toku rezanja sa ciljem

spreavanja i smanjenja deformacija duih delova, nastalih dejstvom
spoljanjih sila (sila i otpora rezanja, sopstvene mase i sl.)
Pokretne i nepokretne linete
1. Pokretne se postavljaju na
uzduni nosa alata,
2. Nepokretne na voice
nosaa alata odnosno
nosaa iljka.
Trnovi se primenjuju za postavljanje i stezanje predmeta sa centralnim

otvorom veeg prenika i manje debljine zida, odnosno stezanje alata.
Specijalni pribori
Sastoje se od: tela
pribora, elemenata za
postavljanje
(baziranje),
mehanizama za
pritezanje (stezanje) i
elemenata za
povezivanje (ivija,
zavrtanj i sl.)
Nastavna pitanja:
Strana u
udbeniku

rezanjem
4. Rezni alati 96

Osnovi merenja i kontrole
Prema standardima sistema upravljanja kvalitetom serije ISO

9001:
standardima QMS tehnika kontrola kvaliteta izrade
proizvoda (merenje, kontrolisanje i ispitivanje) obuhvata,
izmeu ostalog, i kontrolu:
1. kvaliteta izrade proizvoda,

2. sposobnosti tehnolokih procesa i proizvodne opreme.
Kontrola kvaliteta izrade proizvoda
je provera stepena bliskosti poklapanja pokazatelja

kvaliteta izrade sa zahtevima definisanim konstruktivno
tehnolokom dokumentacijom.



Kontrola sposobnosti tehnolokih procesa (proizvodne opreme)

podrazumeva identifikovanje:
indeksa potencijala (preciznosti):
indeksa sposobnosti (tanosti):
gde su:
T = Xg - Xd, mm - konstruktivnom dokumentacijom propisana tolerancija
izrade;
Tp = 6 , mm - prirodna tolerancija koja se obezbeuje datim procesom
izrade;
, mm - standardna devijacija rasipanja rezultata viestruko ponovljene
procedure merenja posmatrane dimenzije:
, mm - srednja aritmetika vrednost rezultata merenja:
Xi, mm - vrednosti pojedinanih merenja;

n - broj merenja;
, mm - minimalno rastojanje srednje aritmetike vrednosti rezultata
merenja i granica specifikacije (Xd, Xg);
r , mm - veliina podeavanja:
Xs, mm sredina tolerantnog polja:

Merenje je eksperimentalno odreivanje numerike vrednosti fizike

veliine. Vrednost se oitava na indikatorskoj jedinici mernog pribora
Ilustracija postupka merenja

Kontrola je postupak kojim se izvodi provera da li se kontrolisana

dimenzija (veliina) nalazi unutar propisanih granica tolerancije
(maksimalnog i minimalnog odstupanja).
Vrednost kontrolisane veliine je odreena atributima:

u granicama, iznad gornje granice i ispod donje granice.
Rezultat kontrole delovi:

1.usaglaene (u granicama) i
2.neusaglaene (van granica).
Neusaglaeni delovi se mogu doraditi ako je kontrolisana

dimenzija iznad gornje granice kod spoljanje odnosno ispod
donje granice kod unutranje dimenzije.
Prema nameni merila se dele na:

1. etalone,
2. merke,
3. kontrolnike ili tolerancijska merila,
4. univerzalna merna sredstva,
5. merna sredstva specijalne namene,
6. kontrolne ureaje (poluautomate i automate) i
7. merne sisteme.
ematski prikaz operacija kontrole

Paralelna granina merila

Granina merila za uglove po svom obliku mogu biti veoma razliita

(trougaona, etvorougaona i sl.).
Obezbeuju formiranje slogova razliite nominalne vrednosti ugla
(lepljenjem - slaganjem merki).
Granina merila za uglove

Kontrolnici ili tolerancijska merila se koriste za kontrolu dimenzija, jer

obezbeuju proveru da li se kontrolisana dimenzija nalazi u granicama
dozvoljenih odstupanja.
Najpoznatiji kontrolnici su kontrolni epovi i kontrolne rave.
Kontrolnik za duine Kontrolnik za konus

Kontrolne rave za osovine
Kontrolni epovi za osovine
Kontrolnik za dubine
Pomina ili kljunasta merila
spadaju u grupu najee korienih merila u industriji prerade metala, za

merenje spoljanjih i unutranjih mera (prenici, duine, irine, dubine i
sl.), visina, meu osna rastojanja itd.
Standardno pomino merilo

Mikrometar za spoljanja merenja
1 - rava; 2 - nepokretni pipak;

3 - pokretni pipak; 4 dobo sa dopunskom skalom;
5 - mehanizam sa skakavicom; 6 koni.
Univerzalni mehaniki uglomer
Univerzalni mehaniki uglomer se koristi za merenje uglova u rasponu

od 0 360 stepeni sa tanou 5' .
1 - osnovna skala; 2 - dopunska skala; 3 - nepokretni disk;

4 - nepokretni lenjir; 5 - pokretni disk; 6 - pokretni lenjir.
Pitanja ?
HVALA NA PANJI

Obradni Sistemi I Procesi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Obradni Sistemi I Procesi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Osnovne akademske studije Studijski program - Inenjerski menadment

Tehniki sistemi - Duan B. Regodi

1. Shvatite osnovne pojmove o obradnim

3. Maine u obradi metala 93

5. Pomoni pribori 106

6. Merni pribori (merila) 111

Podela mainskih alata se izvodi na bazi razliitih

1.Najea podela alata je prema vrsti obrade i to na rezne

struganje, buenje, proirivanje i razvrtanje, glodanje, rendisanje,

2. Prema vrsti materijala predmeta obrade razlikuju se rezni

metala, drveta, plastinih masa, nemetala (kamen, staklo, mermer,

3. Prema vrsti alatnog materijala alati se dele na alate

alatnog elika, brzoreznog elika, tvrdih metala, keramikih

4. Prema broju reznih ivica razlikuju se:

jednoseni (noevi za rendisanje, struganje, buenje, rezanje navoja i

5. Prema obliku alata razlikuju se:

6. Prema tipu alati se razvrstavaju na alate izraene iz:

7. Prema nainu postavljanja na mainu razlikuju se:

Najvanije karakteristike reznih alata su:

1. geometrijski oblik, koji je odreen postupkom

Oblik i osnovni konstruktivni elementi reznih alata

Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva

1. tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni

2. drke ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi

Strugarski no sa lemljenom ploicom

Strugarski no sa okretnom ploicom

Noevi sa lemljenim ploicama od tvrdog metala se mogu podeliti na:

Strugarski noevi sa mehaniki privrenim ploicama od

Stezanje preko otvora

3. Kombinovano stezanje preko otvora i gornje povrine ploice - oznaka M

Stezanje odozgo i preko otvora

4. Stezanje pomou vijka, koji prolazi kroz otvor ploice - oznaka S

Telo alata sa reznim klinom alata ini jedinstvenu

Drka odnosno prihvatni i stezni deo, obezbeuje pravilno

Oblici drke strugarskih noeva i cilindrinih alata

Oblici otvora kod nasadnih alata

Oblici i karakteristike reznih ploica

Rezne ploice se izrauju od:

1. lemljenjem (lemljene ploice),

2. mehanikim privrivanjem (okretne ili izmenjive ploice).

Lemljenje ploice od brzoreznog elika ili tvrdog metala se

Neki oblici lemljenih ploica

Zahvat izmenjivih (okretnih) ploica

Neki oblici izmenjivih (okretnih) ploica

Okretne - izmenjive ili viesene ploice se mehaniki vezuju za nosa

Prema ISO standardu oznaka nosaa ima 14 simbola (12 obaveznih i

Poetkom XX veka brzina rezanja se kretala u granicama 10 - 20 m/min, da

Uticaj vrste alatnog materijala na brzinu i vreme obrade

Uproeni prikaz razvoja materijala za rezne alate

Materijali za rezne alate (alatni materijali)

1. visoku tvrdou i sposobnost zadravanja tvrdoe pri

Danas se za rezne alate primenjuju sledee 4 grupe alatnih

Brzorezni elik se preteno koriste za izradu alata za buenje, glodanje,

Brzorezni elici sa poveanim sadrajem volframa (18 % W, 4 % Cr i 1 %

U savremenim proizvodnim uslovima sve vie se koriste molibdenski

Brzorezni elici poveane postojanosti na visokim temperaturama

Prema osnovnim legirajuim elementima brzorezni elici se

volframove brzorezne elike: 6880, 6881, 6882, 6883,

volfram - molibdenske brzorezne elike: 7680, 9780, 9783...

molibdenske brzorezne elike: 7880, ... namenjene izradi alata za

vanadijumske brzorezne elike: 8780, 9681, 9683, 6981,

kobaltske brzorezne elike: 6980, 9682, 9780, ... koje karakterie

Savremeni brzorezni elici sa prevlakama, najee titan -