ENSKI INFORMACIONO-DOKUMENTACIONI CENTAR

U zoni politikog:
Feministiki odgovori i
inicijative u
savremenoj Srbiji
Jelena Vinji

Beograd, 2011.
U zoni politikog: Feministiki odgovori i inicijative u savremenoj Srbiji

Izdava:
enski informaciono-dokumentacioni centar (INDOK)

Autorke:
Jelena Vinji

Prilog:
Dokumentaciona arhiva INDOK Centra

Dizajn:
Biljana Todorovski

tampa:
Zajkon print

Beograd 2011.

Ova publikacija je nastala zahvaljujui

podrci fondacije
Rosa Luksemburg iz Nemake.

ISBN 978-86-88753-01-2
 Jelena Vinji

U zoni politikog:
Feministiki odgovori i inicijative
u savremenoj Srbiji

Nova feministika istorija: Sluaj Srbija

Iako se danas ini da su nam kljuna prava dostupna (glas, rad,
obrazovanje, abortus i razvod) i neupitna, sistem nam iznova konfiskuje
osvojene teritorije, ukazuje na nestabilnost pozicija i regenerativni
kapacitet patrijarhata. Stvarati prostor znai stvoriti podruje koje e
pomoi ljudima da saznaju gde su i ko su (Elin, 2002: 66), zato i
svesnost o kontinuitetu delovanja, stalno preispitivanje steenih i
izgubljenih pozicija jeste jedan od moguih otpora kontaminaciji
slobodnih prostora. Feministika politika od svog nastajanja proizvodi
razliite strategije u procesu i borbi za emancipaciju ena, ali uspostavlja i
politiki model drutvene solidarnosti sa drugim izloenim sistemskoj
opresiji. Iako ovo jeste paradigma feministikog delovanja, sama
delovanja bila su i jesu razliita.

U vreme Jugoslavije, prve feministike inicijative u Srbiji javljaju se

jo kasnih sedamdesetih godina, a prisutne su i organizacijski jaaju sve
do sad. Prekretnicom u feministikom organizovanju u Srbiji smatra se
meunarodna konferencija Drug-ca ena-ensko pitanje - novi pristup,
koja je odrana 1978. godine u Studentskom kulturnom centru u
Beogradu, kada je po prvi put dolo do javnog propitivanja enskih tema
i kada se u medijima otvorio prostor za feminizam (Papi, 1989).
Konferencija je imala znaaj za razvoj feministikog pokreta na teritoriji
bive Jugoslavije, ali i celokupnog civilnog sektora. U Zagrebu je
formirana enska sekcija Sociolokog drutva Sveuilita pod nazivom
ena i drutvo. Uz podrku Zagrepanki, 1981. godine u Beogradu je
takoe osnovana feministika grupa sa istim nazivom. U Ljubljani je
1987. godine odran prvi feministiki kongres na kojem su uestvovale
predstavnice iz cele Jugoslavije, i time potvrdile postojanje alternativnog
politikog delovanja ena i autentinog enskog aktivizma na ovim
prostorima (ikari, 2010: 122).
3
 Meunarodna konferencija Drug-ca ena-ensko pitanje - novi pristup, 1978., Studentski kulturni
centar, Beograd

Stvaranje enskog feministikog pokreta u Srbiji je proces koji se

pokrenuo zahvaljujui entuzijazmu i energiji relativno malog broja ena,
razliitih profesionalnih orijentacija sa jakim, teorijski utemeljenim
feministikim obrazovanjem. Paralelno sa uvoenjem viepartijskog
sistema jaa uticaj inicijative, ali i raste broj feministikih grupa u Srbiji
koje su pokazale veliki otpor suprotstavljajui se reimskoj politici,
ratovima i narastajuim patrijarhalnim tendencijama poetkom 90-ih.

U Srbiji je ratna situacija izazvala pravu eksploziju feminizma. Ne

prekidajui kontakte sa enama iz drugih sredina - sem kada su
odbijene, feministkinje iz Srbije bile su spremne da govore o
svojoj odgovornosti za rat, u okviru kolektivne odgovornosti
Srbije. Realnu mo su zadobile u periodu intenzivne mobilizacije
1992-93, kada su bile sposobne da se slobodno kreu, i da tako
sakrivaju, sprovode ili preko granice prebacuju srpske dezertere
(Slapak, 1996).1

Pored tradicionalizacije, instrumentalizacije i naturalizacije koje su

1
http://www.yurope.com/
zines/republika/
arhiva/96/145/145-16.html,
pristupljeno 15. 06. 2011.
2
http://rwfund.org/sites/
default/files/
Zen_u_crn_Beog.pdf,
pristupljeno 28.06.2011.
ene pretrpele u naem drutvu (a to se odigralo u celoj bivoj
Jugoslaviji, i u novim dravama), rat u Srbiji je zapravo otvorio
jedan novi slobodan prostor zahvaljui toj pukotini u sistemu.
Zapravo drava nije mogla da kontrolie ili prati drutvene i
humanitarne momente koje je izazvao rat, jer je bila zauzeta
ratovanjem. Tako da su ene iskoristile taj naputeni prostor da bi
ispunile svakodnevne zahteve, ali radei to na neki svoj drugaiji
nain one su izmenile pored svoje svesti i samo drutvo u kome
su delovale (Teanovi, 1999).2
4
 U pokuaju normalizacije i demokratizacije jednog razorenog
drutvenog sistema, u naem sluaju srbijanskog, enske feministike
grupe su u vreme rata i tranzicije pokrenule niz akcija i inicijativa na
alternativnoj politikoj sceni i odigrale jednu od vanijih ulogu u razvoju
civilnog drutva.3 No, bez obzira na aktivnu participaciju u zoni politikog,
rezultati rada feministikih grupa, opozicionih politiarki i svih ena na
3
liniji reformistike ideologije u javnom i medijskom prostoru kontinuirano U tom peridu izgraen je
jedan alternativni kulturni
su injeni nevidljivim. Patrijarhalna strategija proizvodnje manipulabilne prostor (N. uni) u
ene zamenjena je strategijom proizvodnje nevidljive ene. ta i ko se kojem su se nale grupe
razliitih tematskih
izostavlja, ko se favorizuje, dekonstrukcija razliitih nivoa ukljuenja i orjentacija, grupe za borbu
iskljuenja (kao proizvodnih odnosa moi) - jesu metodologije kojima se protiv nasilja SOS-telefon
za ene i decu rtve nasilja,
moe graditi slika opresivnog sistema (Vinji, Lonarevi 2011: 22), i u Autonomni enski centar,
njihovoj primeni postoji kontinuitet u dravnoj politici Srbije. No, Sigurne enske kue, Incest
trauma centar, grupe za
kontinuitet postoji i u feministikim praksama koje su taj sistem manje ili
borbu protiv rata i podrku
vie menjale i uruavale. Feminizam je intervencija u moralnom i stvaranju civilnom drutvu
politikom kontekstu (Zajovi, 2010: 23). Feministiko je politiko, a u ene u crnom, enski lobi,
enski parlament, kao i
ovim zemljama to mora da znai ne samo ono staro 'lino je politiko' obrazovna grupa formirana
nego i da je feministiko antimilitaristiko i antinacionali- 1992. godine Centar za
4
enske studije i
stiko (Zaharijevi, 2010). istraivanja, te prva enska
izdavaka kua
Feministika 94. Svih ovih
Ovaj tekst je pokuaj dokumentovanja jednog iseka intenzivne godina, ove ene su bile
istorije feministikog politikog delovanja na ovim prostorima glasne i u sferi teorije i
aktivizma, opominjale kada
intervencijama u prostoru politikog. Sam okvir istraivanja, odabir su se krila enska i ljudska
inicijativa i feministikih praksi formiran je na osnovu postojeih prava, stalno preispitujui
tampanih i pisanih dokumenata iz arhive enskog INDOK Centra5, iji se drutvene, politike
promene.
sadraj referira na politiki uticaj enskih grupa u savremenoj Srbiji. 4
http://
webcache.googleuserconte
nt.com/search?
q=cache:Khb-
Tehnologija feministikih otpora NLB8W7AJ:www.h-
alter.org/vijesti/ljudska-
prava/zenski-stomak-i-
Stvarati demokratsko drutvo znai kontinuirano stvarati politiku zenska-prava/
kulturu koja podrava aktivnu participaciju i uticaj graanki i graana. print:true+adriana+zaharije
vic+zenska+prava+i+zensk
Sveopta retradicionalizacija devedesetih godina reflektovala se na i+stomak&cd=2&hl=en&ct
rehabilitaciju tradicionalnih, patrijarhalnih stereotipa o ulogama i =clnk&client=firefox-
a&source=www.google.co
obavezama ena u prostoru javnog. Ovaj proces je imao svoje uee i m, pristupljeno 03.07.2011.
upis u stvarnosti ena (i enskoj javnosti), ija tela i identiteti postaju 5
Arhiva dokumenata o
politiki izraz u funkciji kohezije zajednice (Ivekovi, 2000: 10). Jedna enskom pokretu sakuplja i
obrauje pisane i tampane
grupa ena nije mogla nemo i pasivno posmatrati rat, muko i dokumente, promotivne
strukturalno dravno nasilje (ikari, 2010: 124), i kreirala je nove materijale i fotografije
vezane za aktivnosti ena i
politike prostore, politiku na drugaiji nain, ensku politiku. enskih grupa zemlji i u
svetu. Arhiv obuhvata
Prvi viestranaki parlamentarni izbori u Srbiji su odrani 9. dokumentaciju od sredine
decembra 1990. godine. U tom periodu formirano je nekoliko sedamdesetih godina
prolog veka, kao i
feministikih grupa koje su za cilj imale afirmaciju enskih ljudskih prava.
odreeni broj dokumenata
Osnovana je enska stranka (akronim EST-ene, etika, solidarnost, iz ranijeg perioda.
5
 tolerancija) i aktiviran je Beogradski enski lobi. Lobi je uz EST i
feministiku grupu ena i drutvo doprineo nastanku enskog parlamenta
koji je pokretao inicijative vezane za enska pitanja, zakonske inicijative i
monitorisao rad mukog parlamenta. Rad Beogradskog enskog lobija je
bio usmeren na koordinaciju i povezivanje ena u politikim partijama,
organizovanje akcija u predizbornim kampanjama, zastupanje i
zagovaranje enskih prava i interesa u politici. U periodu od septembra
1993. godine do jula 1997. godine lobi se u javnosti oglasio pedeset
devet puta branei individualna i kolektivna enska ljudska prava,
reproduktivna prava, protestujui protiv mukog nasilja, a veliki deo
aktivnosti lobija bio je vezan za antiratne aktivnosti.6 Efekti uticaja ovih
akcija u javnosti nisu merljivi, ali su svakako otvorili prostor drugaije
politike kulture. Sa druge strane, iako su brojne politike partije u to
vreme imale enske predstavnice u izvrnim telima, njihova zastupljenost
u parlamentu je bila niska. Diskriminacija ena se sprovodila u svim
podrujima, pa tako i u podruju politike, i to je inilo polnu razliku
politikom razlikom i osnovom za iskljuivanje ena iz domena politike
moi (Pateman, 2000).

Militantni, nacionalistiki diskurs zvanine politike i sveopta retra-

dicionalizacija poetkom devedesetih mapirale su granice enskog tela,
koje je trebalo da iznova potvruje reproduktivni potencijal i na taj nain
doprinosi uvrivanju nacionalnog identiteta i revitalizaciji tradicionalne
zajednice. Predlog zakona o populacionoj politici iz 1990. godine,
represivne mere u republikom zakonodavstvu i rezolucijama, agresivni
istupi Srpske pravoslavne crkve i Sinoda po pitanju abortusa u javnosti
pokrenuli su u organizaciji feministikih grupa seriju protesta, skupljanja
potpisa i pisanja peticija koje je podrao veliki broj ena u Srbiji.

Prve antiratne demonstracije odrane su ispred zgrade Skuptine

Srbije, a organizovale su ih zajedno tri enske organizacije: enski
parlament, Beogradski enski lobi i enska stranka. ene koje su tog
dana stajale ispred Skuptine postavile su temelj antiratnom pokretu u
Srbiji, koji se spontano razvio sa poetkom ratova na prostoru SFRJ.
Situacija je bila slina i u drugim jugoslovenskim republikama u kojima
su ene igrale avangardnu ulogu u mirovnim pokretima (Liht, Drakuli
1996).7 Paralelno sa krizom, ratovima, vojno-politikim promenama,
6
I pre prvih sukoba u stvaranjem nacionalistikih pokreta u Srbiji rastao je i broj enskih grupa
Sloveniji, lanice koju su se protivile i suprotstavljale ratu, jasno zahtevajui
Beogradskog enskog
lobija i enske frakcije SDP demilitarizaciju, razoruavanje policijskih i paravojnih formacija,
Slovenije su zajedniki zaustavljanje propagande i nasilnog preseljavanja stanovnitva,
izdale i potpisale apel
ene za mir. registrovanje ratnih zloina i osuivanje ratnih zloinaca (ikari, 2010:
7
http://www.filg.uj.edu.pl/ 124). enske grupe su u tom periodu najvei broj svojih aktivnosti
~wwwip/postjugo/ usmerile ka antiratnim akcijama i projektima. Jedna od njih je bila i
files/212/ratirod.pdf,
pristupljeno 28.06.2011. Ceremonija paljenja svea ispred Skuptine Srbije svake veeri od 8.
6
oktobra 1991. do 8. februara 1992. za sve koji su stradali u ratu.
Pokretaice ove akcije bile su dve ene: Nataa Kandi i Biljana
Jovanovi, a ene su bile i najvie prisutne u ta etiri meseca koliko je
trajala ova akcija. Odmah po raspadu Jugoslavije i izbijanju rata
osnovane su ene u crnom i enski centar za pomo rtvama rata (koji
se koncentrisao na ene i decu). Pokret ena u crnom je zapravo kao
pacifistika i feministika grupa bio odgovor na raspad bive Jugoslavije,
koji su podravale nacionalistike stranke prisutne u svim
8
republikama (Teanovi, 1999). Prvo stajanje ena u crnom bilo je 9.
oktobra 1991. ispred Studentskog kulturnog centra, i od tog trenutka do
danas one su na ulici i aktivno promoviu politiku mira i nenasilja,
utemeljenu na suprotstavljanju nasilju, ratu, militarizimu,
fundamentalizmu i nacionalizmu.

Svrgavanje reima Slobodana Miloevia bilo je produkt

kontinuiranog delovanja opozicije i aktivnog graanskog otpora i pokreta.
Predstavnice enskih grupa sve vreme su aktivno participirale u ovom
procesu. Jedan od mehanizama otpora su bili veliki graanski i studentski
protesti protiv reima, koji su trajali irom Srbije od novembra 1996.
godine do februara 1997. godine. Posle krae na lokalnim izborima,
opoziciona koalicija Zajedno organizovala je svakodnevne masovne
proteste graana i graanki u veim gradovima Srbije. Uporedo sa
graanskim otpoeli su i protesti studenata.9 Pitaljke i etnja bile su
karakteristika protesta, to su enske grupe: Autonomni enski centar,
SOS, Feministika 94 i Beogradski enski lobi, iskoristile i pokrenule
kampanju ene zvidite. U pismu podrke protestima na ulicama
Beograda i irom Srbije ene su rekle: kada zvidim, ujem samu sebe,
kada zvidim, drugi me uju, zvidei titim sebe, kada zvidim, jaa
sam! Intenzivni angaman enskih grupa u re/konstrukciji srbijanske
realnosti bio je i ostao potvrda kontinuiteta feministikog delovanja na
ovim prostorima. Istovremeno on otvara nova polja akcije kroz dijalog i
inicijative feministkinja sa razliitom istorijom.

Tokom 1997. godine feministika grupa ena i drutvo se

registruje pod imenom 'Asocijacija za ensku inicijativu' (AIN) i nastavlja
sa irenjem svoje osnovne ideje (poboljanje kvaliteta ivota ena -
8
http://rwfund.org/sites/
jaanjem enskog aktivizma) stvaranjem novih grupa i organizovanjem
default/files/
ena.10 Glas razlike osnovan je 1999. godine okupljajui aktivistkinje Zen_u_crn_Beog.pdf,
razliitih nevladinih organizacija sa idejom da promovie politiku pristupljeno 28.06.2011.
9
ene su, otprilike, inile
participaciju ena u Srbiji i regionu. Zahvaljujui velikom zalaganju
polovinu orgniztor
lanica, aktivistkinja i volonterki, Glas razlike je ubrzo po osnivanju razvio studentskih protest u
prepoznatljivo delovanje usmereno ka promociji politikih prava ena i 1996/1997 (Blgojevi,
njihovom veem ueu u javnom/politikom ivotu kao preduslovu 1998: 359).
10
participativne demokratije. Politiki angaman enskih grupa bio je http://www.awin.org.rs/
istorija, pristupljeno
pojaan godinu dana pre izbora u septembru 2000. godine, a ene su 30.06.2011.
7
imale neposredan uticaj na politike promene koje su se desile te godine.
U toku maja i juna 2000. godine mrea ene to mogu (koju je pokrenuo
AIN zajedno sa radnom grupom za ravnopravnost polova Pakta za
stabilnost jugoistone Evrope) u etrdeset tri grada Vojvodine i Srbije je
izvela program Znanje za demokratiju, iji je zadatak bio edukacija
lanica politikih partija demokratske orijentacije, aktivistkinja lokalnih
NVO, sindikata. Iste te godine u predizbornom periodu na Paliu je
odrana konferencija enska politika perspektiva u organizaciji
UNIFEMA i enske politike akcije, gde su ene iz partija, predstavnice
NVO, medija, sindikata jasno istakle zahtev da ene budu ravnopravne u
sferi politike. ene su orgnizovle etiri predizborne kmpnje n
ncionlnom nivou, est regionlnih i bezbroj loklnih. Glas razlike je
organizovao kampanju Tvoj glas, glas razlike namenjenu enskoj
glasakoj populaciji, tokom koje je realizovana i kampanja "Od vrata do
vrata" u kojoj je u dvadeset osam gradova bilo intervjuisano 45.000
ena. Nakon izborne pobede koalicije DOS (Demokratska opozicija Srbije)
na saveznim parlamentarnim izborima u septembru 2000. godine, koju
reim Slobodana Miloevia nije hteo da prizna, 5. oktobra odrane su se
velike demonstracije ispred Skuptine SRJ u Beogradu. U periodu od 24.
septembra do demokratske mirne revolucije ene su sve vreme bile na
ulicama. No, uinkovitost njihovog znanja, politike, energije u mobilizaciji
graanstva i promeni reima nije bio vidljiv u parlamentu. N izborim u
septembru 2000. godine, ene su osvojile smo 8 od 178 mest u
Sveznoj skuptini. U Sveznoj vldi nijedn en nije bil ministr.
enske grupe su zato nastavile da transformiu politiki i javni prostor u
Srbiji i uee ena u njemu, i nakon promene reima 2000. Jedan od
koritenih metoda je bio i kreiranje izbornih i ekonomskih kampanja, te
kampanja protiv rodno zanovanog nasilja. Kampanja protiv nasilja nad
enama 2001-2010, koju je pokrenuo Autonomni enski centar, je jedina
kampanja na nacionalnom nivou (drava se poslednjih nekoliko godina
delimino ukljuuje u kampanju), koja ukljuuje veliki broj enskih NVO i
aktivistkinja iz itave Srbije. Kampanja predstavlja javno zagovaranje
(informisanje ire javnosti o njihovim pravima) i lobiranje (uticanje na
donosioce odluka), i uspela je da pitanje nasilja unese u politiku agendu.
Glas razlike je pre skuptinskih izbora u Srbiji decembra 2000. inicirao
akciju Biraj da bi mogla da pravi izbore, ensku predizbornu
kampanju od vrata do vrata, u 40 gradova u Srbiji. U saradnji sa
Asocijacijom za ensku inicijativu (AIN), enama na delu i Vojvoankom
(regionalna enska inicijativa iz Novog Sada), a uz podrku radne grupe
za ravnopravnost polova Pakta za stabilnost jugoistone Evrope, OSCE
Misije u SRJ i STAR Network of World Learning pokrenule su kampanju
Ekonomski ravnopravna. U Srbiji su u 2003. odrani i parlamentarni i
predsedniki izbori, a Glas razlike je u saradnji sa enskim nevladinim
organizacijama iz trideset devet gradova Srbije organizovao kampanju
8
Izai i nadglasaj. enske nezavisne grupe pokreu i grnske
inicijtive. Jedna od njih je bila Ne u ne ime (2004) protiv Zkona o
prvim optuenog u pritvoru Meunrodnog krivinog tribunl i lnov
njegove porodice (skupljeno je 18.200 potpis protiv zkon), a potom i
Inicijtiv z bojkot referendum z novi Ustv RS (2006). enske
grupe nastavile su kontinuirane akcije protiv militarizma, nacionalizma i
klerikalizma, vrile su pritisak na ispitivanje ratne odgovornosti i uinjenih
ratnih zloina, podnosile su deklaracije, kao to su Deklrcij o
Srebrenici (2005) i Deklrcij ene, mir, bezbednost (n osnovu
UN Rezolucije 1325, 2006. godine). ene u crnom su tokom 2005 i 2006.
godine pokrenule nekoliko kampanja i zakonodavnih inicijativa, i to za
ukidanje vojnog roka, protiv rastueg antisemitizma u Srbiji, za
kanjivost ratnih zloina i saradnju sa Hakim tribunalom, za
implementaciju Rezolucije 1325/2000 SB UN, za usvajanje rezolucije
ene, mir, bezbednost, protiv Zakona o crkvama i verskim
zajednicama.

Predstavnice enskih grupa uestvuju u pisnju komentr i

mndmn n zkone, nlizirju usklenost zkon s EU
stndrdim, komentriu i monitoriu drvne strtegije i
implementciju zkon, orgnizuju treninge (z edukciju
politirki, institucionlnih mehnizm z rvnoprvnost
polov, z predstvnike drvnih slubi), orgnizuju konferencije
i jvne rsprve, povezujui predstvnice NVO, sindikt,
politikih prtij i medij; stvrju prirunike, trenerske vodie i
publikcije o politikoj prticipciji en (Brankovi, 2007).11

Stalne politike promene, neizvesnost i duboka podeljenost

javnosti, prostor delovanja enskih grupa ine nestabilnim i oteavaju
mogunost promene i unapreenja pozicije ena. enske grupe imale su i
imaju znaajnu ulogu u alternativnoj, intervenisale su u dravnoj politici,
proizvodile uputstva za politiku rodne ravnopravnosti (kroz istraivanja,
komparativne analize, treninge), zagovarale donoenja i/ili izmene
zakona, ali i danas u Srbiji u dravnim i drutvenim institucijama, opstaje
vladajua matrica rodno segregirane participacije i reprezentacije. 11
http://
www.womenngo.org.rs/
images/CEDAW/
srbija_alternativni_izvestaj-
Institucionalizacija feministike politike: Zamke i zabude kombinovano.pdf,
pristupljeno 02.07.2011.
12
2002. je po prvi put
Feministike grupe u Srbiji nakon 2000. godine intenzivno Krivini zakon RS
uestvuju u procesu senzibilizacije javnog prostora za politike rodne inkriminisao delo nasilje u
porodici, kao posebno
ravnopravnosti, istovremeno su aktivne i u stvaranju zakonskog okvira krivino delo, a princip
kroz intenzivno lobiranje,12 formatirajui svoj rad kroz dokumenta i jednake plaenosti, kao
zatitni mehanizam u
institucije Ujedinjenih nacija, pre svega CEDAW, Pekinke deklaracije, kao
procesu rada implementiran
i Platforme za akciju iz 1995. godine. je u Zakonu o radu 2001.
9

13
Zakon o lokalnim
izborima, Zakon o izboru
narodnih poslanika, Zakon
o lokalnoj samoupravi ,
Zakon o radu, Zakon o
penzijskom i invalidskom
osiguranju, Krivini
zakonik (Sl. glasnik RS,
85/2005 i 88/2005 ispr),
Porodini zakon , Zakon o
zatitniku graana, Odluka Vojvodine (2003), Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova (2004),
o pokrajinskom
ombudsmanu, Odluka o
izboru poslanika u
Skuptinu APV, Odluka o
osnivanju pokrajinskog
zavoda za ravnopravnost
polova, Deklaracija o
ravnopravnosti, Ustav,
Antidiskriminacioni zakon,
Zakon o ravnopravnosti
polova
14
http://
www.zamirzine.net/
spip.php?article3135,
pristupljeno 03. 07. 2011.
15
http://
www.womenngo.org.rs/
images/CEDAW/
srbija_alternativni_izvestaj-
kombinovano.pdf,
pristupljeno 04.07.2011.
16
Gls rzlike je predloio ignorisanja nezavisnih enskih NVO (Brankovi, 2007),15 u kojoj
je etrdeset mndmn
koji su se mahom odnosili
definiciju pojmov, oblasti
rd, obrzovnj i
socijlne politike, koji su
bili usvojeni uz podrku
predsednice Odbora za
ravnopravnost polova Lejle
Rudi, ali to svakako nije ekspertska grupa od est profesora pravnog fakulteta. Do neslaganja je
bio lak proces.
17
http://
www.womenngo.org.rs/
images/CEDAW/
srbija_alternativni_izvestaj-
kombinovano.pdf,
pristupljeno 04.07.2011.
Nakon promena na septembarskim izborima 2000. godine
uspostavljeni su elementarni uslovi za poetak procesa izgradnje
institucionalnih mehanizama za rodnu jednakost i unapreenje poloaja
ena, kao i za transformaciju metoda politikog delovanja ena. Nov
metod je bio gender mainstreaming (kao jedna od feministikih
strategija), koji zajedno sa politikama jednakih mogunosti i pozitivnom
diskriminacijom doprinosi ostvarenju rodne ravnopravnosti. Osnovna
funkcija politike mainstreaming-a je rekonstrukcija dravnih institucija
koje e rodnu perspektivu implementirati, kako u svoju strukturu, tako i u
strategije i akcione planove na svim nivoima.
Na nacionalnom nivou Republika Srbija je uspostavila sledee
mehanizme rodne ravnopravnosti: Skuptinski odbor za ravnopravnost
polova (2003), Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije
(2003, odnosno 2004), Zamenicu zatitnika graana za rodnu
ravnopravnost (2008), Upravu za rodnu ravnopravnost (2008). Na nivou
AP Vojvodine funkcioniu: Odbor za ravnopravnost polova Skuptine AP
Pokrajinska zamenica zatitnika graana za rodnu ravnopravnost (2006),
Poverenik za zatitu ravnopravnosti (2010). Tela za rodnu ravnopravnost
formirana su i na nivou pedeset optina do 2005. godine u okviru
projekta OSCE-a, ali ne postoje podaci o njihovima aktivnostima niti
efektima rada, kao ni o tome da li su opstala nakon promene lokalnih
vlasti. U poslednjih deset godina Vlada Republike Srbije je donela set
zakona,13 akcionih planova, strategija, u kojima je prisustvo ena
formalno dekorativnog karaktera i rezultat je pritiska, a ne refleksija
vladajueg vrednosnog sistema i politika.
Institucionlni mehnizmi z ztitu i firmciju princip rodne
rvnoprvnosti u Srbiji nemju mndt d donose obvezujue odluke,
ime se njihova uloga u procesu odluivanja marginalizuje i ostaje
zavisna od izvrne, zakonodavne ili lokalne vlasti, esto ih inei
kozmetikim dodatkom neuinkovitoj dravi (Kneevi, 2006).14 Sa
druge strane, sve vreme je prisutna tendencija marginalizovanja i
institucije zaobilaze i ne koriste nataloena znanja i iskustva enskih
grupa.
Prvi u nizu neslaganja izmeu mehanizama za ravnopravnost
polova i autonomnih enskih grupa se odigrao u procesu izrade Nacrta
zakona o ravnopravnosti polova 2004. godine na kojem je radila
dolo kako zbog konsultativnog procesa koji je ostao zatvoren izmeu
predstvnic mehnizm (Odbor za ravnopravnost polova Narodne
skuptine, Savet za ravnopravnost polova) i meunrodnih orgnizcij
(OSCE, UNDP), tako i zbog odsustva javne rasprave na kojoj bi se bi se
obrzlgli mndmni16 i predlozi enskih NVO (Brankovi, 2007).17
Sledei veliki zajedniki projekat bio je izrada Ncionlnog pln
10
ktivnosti z poboljnje poloj en i unpreenje rodne
rvnoprvnosti (NPA), kojem je pristupio Savet za ravnopravnost polova
zajedno sa predstvnicama trideset tri enske NVO i nezavisnim
ekspertkinjama koje je isti imenovao. Mesta nerazumevanja su se
otvarala oko pitanja transparentnosti i inkluzivnosti procesa, javnosti
rada, uea enskih grupa i mogunosti ostvrivnj realnog uticj.
Ovaj dokument koji je naknadno transformisan u Strategiju za
poboljanje poloaja ena i unapreenja rodne ravnopravnosti, usvojen je
februara 2009. godine. U Izvetaju o radu Sektora za rodnu
ravnopravnost za period januar jun 2008. godine naglaava se znaaj
demokratskog, participativnog i transparentnog procesa sa namerom da
se uspostavi kontinuitet izmeu aktivnosti koje je inicirao vladin Savet za
ravnopravnost polova, i aktivnosti koje je preuzeo Sektor, a kasnije
Uprava za rodnu ravnopravnost, iako se one u svim kljunim aspektima
navedenih karakteristika razlikuju, i to na tetu potonjih
procesa (Jovanovi, Vinji, Ignjatovi, Macanovi 2009: 30).
Zakon o ravnopravnosti polova donet je 2010. godine. U njemu,
kao i u Strategiji za poboljanje poloaja ena i unapreenja rodne
ravnopravnosti, otisak rada enskih grupa je gotovo nevidljiv.
Da bi enske organizacije u saradnji sa predstavnicima institucija
mogle da funkcioniu u skladu sa principima autonomije, odgovornosti,
kvaliteta i efikasnosti, nuno je da se obezbede dobre procedure i
mehanizmi: jasno definisane pozicije odgovornosti (moi), precizna
ovlaenja svakog strukturalnog nivoa/tela, pravila odluivanja, pravila za
usaglaavanje razlika u stavovima i miljenjima, transparentnost i
dostupnost svih informacija, otvorene (po mogustvu podsticane) kanale
komunikacije, posebno izmeu razliitih strukturalnih nivoa (Ignjatovi,
Vinji, 2006: 11).

Feministika politika podrazumeva konstantno ispitivanje steenih i

izgubljenih pozicija, uz svest o kontinuitetu delovanja. Delovanje koje
jeste stalno preispitivanje i promiljanje realnosti, ali i kritika svih
etabliranih naina miljenja, pa i feministikih, jedan je od osnovnih
postulata feministike teorije i politike, i lekcija koju institucije moraju da
savladaju dok integriu dio feministikih zahtjeva u svoje strukture i
pretvaraju ih u dravnu politiku (V. Kesi, 2007:14).

Zakonski okvir, kao i postojanje mehanizama za rodnu

ravnopravnost, nisu uspeli da obezbede stvarnu ravnopravnost ena i
mukaraca u savremenom srbijanskom drutvu. Ono to ostaje u procesu
re/konstrukcije drutvene stvarnosti jeste vidljivost feministikog
politikog angamana i delovanja, koja se postie konstantnim
istupanjem u javnosti, javnim zagovaranjem usvajanja i/ili izmena
zakona i dravnih politika, graanskom hrabrou, kao i otvaranjem
kljunih i osetljivih drutvenih pitanja poput siromatva, suoavanja sa
prolou, ratnih zloina, korupcije, homofobije, itd.
11
 BIBLIOGRAFIJA

Blagojevi, J. (2005) Feministike politike: od politike identiteta do politike razlike

u: ene i politiki uticaj (prir. Ignjatovi, T.), Glas razlike, grupa za promociju en-
skih politikih prava, Beograd

Blagojevi, M. (1998) Ka vidljivoj enskoj istoriji: enski pokret u Beogradu 90ih,

Centar za enske studije, Beograd

Blagojevi, M. (prir.), (2000) Mapiranje mizoginije u Srbiji, Asocijacija za ensku

inicijativu, Beograd

Boli, S. (1994) O svakodnevnici razorenog drutva Srbije poetkom devedesetih

iz socioloke perspektive u: Kulture u tranziciji (prir. Proi, M.), Plato, Beograd

Dobrosavljevi Gruji, Lj. (2001) ene u Srbiji: Da li smo diskriminisane?, Sekcija

ena UGS Nezavisnost, Beograd

Elin, N. (2002) Postmoderni urbanizam, Orion - art, Beograd

Galonja, A., Jovanovi, S. (2001) Gde su ene, Glas razlike, grupa za promociju en-
skih politikih prava, Beograd

Galonja, A., Jovanovi, S. (2001) Sto dana vlade, Glas razlike, grupa za promociju
enskih politikih prava, Beograd

huks, b. (2006) Feministika teorija: od margine ka centru, Feministika 94, Beograd

Ignjatovi, T. (prir.), (2005) ene i politiki uticaj, Glas razlike, grupa za promociju
enskih politikih prava, Beograd

Ignjatovi, T., Vinji, J. (2006) Izmeu ukljuenosti i uticaja, monitoring izveaja

izrade Nacionalnog akcionog plana za ene, Finalni izvetaj nezavisnog
monitorisanja procesa izrade Nacionalnog plana aktivnosti za poboljanje poloaja
ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti.

Ivekovi, R. (1998) to je to feminizam u: Kruh i rue, enska infoteka, Zagreb

Ivekovi, R. (2000) (Ne)predstavljivost enskog u simbolikoj ekonomiji: ene,

nacija i rat nakon 1989. u: ene, slike, izmiljaji (prir. Arsi, B.), Centar za enske
studije, Beograd

Jovanovi, N., Vinji, J., Ignjatovi, T., Macanovi, B. (2009) Mapiranje praznine-
Nezavisni nadzor nad sprovoenjem Zakljunih komentara i preporuka UN Komiteta
za eliminaciju diskriminacije ena dravi Srbiji, Autonomni enski centar, Beograd

Kai, B. (2009) Feministika solidarnost i kultura otpora [Neobjavljeno izlaganje

sa konferencije o solidarnosti odranoj u okviru manifestacije Moje, tvoje, nae,
Rijeka 15-18. oktobar 2009.]

12
Kesi, V. (2007) Feminizam i drava, Cesi, Zagreb

Kolin, M., ikari, Lj. (2010) Ekonomska i politika participacije ena u Srbiji u
kontekstu evropskih integracija, Institut drutvenih nauka, Beograd

Lonarevi, K., Vinji, J. (2010) Solidarnost i feministika politika, Glas razlike,

grupa za promociju enskih politikih prava, Beograd.

Luki, M., Jovanovi, S. (2002) ta kae Evropa?, Glas razlike, grupa za promociju
enskih politikih prava, Beograd

Mili, A. (2002) enski pokret na raskru milenijuma, Institut za socioloka

istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd

Milivojevi, Z. (2006) Civilno drutvo Srbije, Argument, Beograd

Papi, . (1989) Sociologija i feminizam, Istraivako izdavaki centar SSO Srbije,

Beograd

Papi, . (2001) Europa nakon 1989: etniki ratovi, faizacija ivota i politika

tijela u Srbiji u: Trea, broj 1-2, vol. III, Centar za enske studije, Zagreb

Pateman, C. (2000) Spolni ugovor, enska infoteka, Zagreb

Vinji, J., Lonarevi, K. (2011) Politike reprezentacije LGBTTIQ populacije u

medijima Srbije, Labris, organizacija za lezbejska ljudska prava, Beograd

Zajovi, S. (1997) ene za mir, ene u crnom, Beograd

Zajovi, S. (2010) Solidarnost - dvosmerni i ravnopravni odnos u: Solidarnost i

feministika politika (prir. Lonarevi, K., Vinji, J.), Glas razlike, grupa za
promociju enskih politikih prava, Beograd

uni, N. (1999) Pria o feminizmu, enski istraivaki centar, Ni

Internet izvori:
www.awin.org.rs
www.h-alter.org
www.rwfund.org
www.womenngo.org.rs
www.yurope.com/zines/republika
www.zamirzine.net
www.zeneucrnom.org
www.zenskestudie.edu.rs

13
 Plakat za kampanju
Ravnopravno, enski pokret -
enska mrea, Beograd 2000.

14
ENSKI INFORMACIONO-DOKUMENTACIONI CENTAR

Prilog
- Dokumentacioni materijali -

15
 Program enskih zahteva
Beogradskog enskog javnog lobija,
INDOK arhiva D-170/1990

16
17
Protestno pismo
Beogradskog
enskog lobija,
INDOK arhiva
D-248/1990

Promotivni materijal
razliitih enskih politikih
kampanja (bedevi, ibice),
INDOK arhiva L-32/2000

18
 Tribina, Beogradski
enski lobi, INDOK
arhiva D-249/1990

19
 Predlog za
osnivanje enskog
parlamenta,
INDOK arhiva
D-252/1991

Antiratni proglas ena u crnom,

INDOK arhiva L-10/1991

20
ENE ZA MIR ,
predlozi za reenja
krize u zemlji,
INDOK arhiva
D-258/1991

Protestno pismo Narodnoj

skuptini Republike Srbije,
INDOK arhiva D-255/1991

21
Protestno pismo
Vladi protiv
predloga Zakona o
raanju, INDOK
arhiva D-193/1993

Pamflet podrke
ulinim
protestima,
Beogradski
enski lobi,
INDOK arhiva
L-12/1996

22
 Promotivni
materijal enske
nike akcije,
INDOK arhiva
L-28/2000

Proglas povodom
Meunarodnog dana
ljudskih prava, Beogradski
feministiki pokret,
INDOK arhiva L-15/1996

23
Zahtevi za potovanje
ravnopravnosti ena u politici,
Beogradski enski lobi, INDOK
arhiva D-320/1997

24
Pamfleti protiv nasilja i
militarizma, ene u crnom,
INDOK arhiva L-8,9/1997
25
Broura Asocijacije za ensku inicijativu
AIN-INDOK, INDOK arhiva L-59/1999.
26
 Flajer 16 dana
aktivizma protiv
nasilja nad
enama AC,
Beograd 2001.

Pamflet Mree za
prigovor savesti,
ene u crnom,
Beograd 2007.
27
 Izvetaj o
rezultatima
enske
predizborne
kampanje Biraj
da bi mogla da
pravi izbore,
Grupa za
promociju enskih
politikih prava,
Beograd 2000.

28
 Saoptenje za javnost
programske mree
ene to mogu,
Beograd 2000.

29
Promotivni materijal (nalepnica)
kampanje Jednaka prava za sve,
INDOK arhiva L-48/2001

Promotivni materijal razliitih enskih

politikih kampanja (razglednice),
INDOK arhiva L-76/2000

Poziv na tribinu
povodom
kampanje
Jednaka prava
za sve,
INDOK arhiva
D-430/2001
30
Promotivni materijal predizborne politike kampanje
(lifleti), INDOK arhiva, 2000.

Reenje o imenovanje predsednika i

lanova Saveta za rodnu ravnopravnost,
Slubeni glasnik RS br 98, INDOK
arhiva D-174/2004.

31
 Broura programa ene to mogu,
INDOK arhiva L-34/2007
32
 Analiza programa
politikih partija po
pitanju poloaja ena u
okviru njihovih politikih
koncepata, Grupa za
promociju politikih
prava ena, Beograd,
2001.

Promotivni materijal
predizborne politike
kampanje (lifleti),
Beograd 2000.

33
Promotivni materijal razliitih enskih
politikih kampanja (plakat, nalepnica,
pamfleti), Beograd 2000/2.

34
 enski informaciono-dokumentacioni centar
Womens information-documentation Centre
ul. Jastrebaka 39, 11000 Beograd
tel/fax. +381 11 29 90 761
e-mail: indokcentar@gmail.com
web: www.zindokcentar.org
C I LJ E V I
Smanjenje mizoginih i polno stereotipnih sadraja i balansirano
predstavljanje ena i mukaraca u javnosti kroz:
- kreiranje nestereotipne slike o enama u medijima kroz
monitoring analizu i edukaciju medija
- poveanje vidljivosti stereotipa o enama u javnosti kroz
auriranje dokumentacionih i informacionih baza podataka
ISTORIJAT
INDOK Centar je projekat iji su pojedini elementi nastajali
postupno i razvijani u okviru beogradskog Centra za enske
studije, istraivanja i komunikaciju (CSIK). Prvi detaljan nacrt
projekta je izraen 1997. godine, za potrebe CSIK-a.
Projekat koji je razvijen u okviru Asocijacije za ensku
inicijativu prilagoen je potrebama feministike scene u
Beogradu i SR Jugoslaviji za dostupnijim osnovnim
informacijama o aktivnostima enskog pokreta i enskih grupa.
Godine 1999. glavne aktivnosti INDOK-a se usmeravaju ka
monitoringu medija i kreiranje baza podataka i arhiva enskog
aktivizma pratei razvoj enskih organizacija i njihov rad.
Kreiran je bilten Novosti sa enske scene i pres kliping bilten
Presarijum.
Glavni fokus programa INDOK Centra su mediji, zakoni i
poloaj ena u postojeem javnom i politikom konceptu.
Godine 2003. INDOK postaje lanica Regionalne mree
informativno-dokumentarnih centara jugo-istone Evrope
(REWIND Net), dok se 2005. godine pridruuje meunarodnoj
mrei Global Media Monitoring koja okuplja lanice iz vie od
120 zemalja sveta.
INDOK je uestvovao u kreiranju Nacionalnog plana akcije za
poboljanje poloaja ena i promociju rodne ravnopravnosti u
Srbiji, kao jedna od radnih grupa u oblasti ene i mediji.
Godine 2007. kreiran je prvi on-line pres kliping bilten
enerama.
U januaru 2007. godine INDOK Centar je registrovan kao
nezavisna nevladina organizacija enski informaciono-
dokumentacioni centar (INDOK).
35
enski INDOK Centar se bavi
ostvarenjem ravnopravnosti ena u
javnoj sferi, fokusirajui se pre svega na
medije. Kritikom analizom sadraja,
istraivanjima i edukacijom,
ostvarujemo komunikaciju izmeu
samih medija i njihovih korisnika/ca.
Cilj nam je da se na taj nain smanje
mizogini i stereotipni sadraji.
U decembru 2007., INDOK inicira kreiranje enske
Aktivistike Medijske mree sa glavnim ciljem da povea
efikasnost reagovanja na mizogine i stereotipne sadraje u
medijima i promovie strategije i vrednosti mehanizama za
ostvarivanje rodne ravnopravnosti u javnoj sferi.
Od prolea 2008. INDOK postaje saradnik u nastavi na
predmetu Drugost u medijima na Fakultetu za medije i
komunikaciju Univerziteta Singidunum.
U junu 2008. INDOK organizuje panel diskusiju na temu
Studentski pokret 1968. i feminizam u YU - Njegova/Njena
68?, a u oktobru 2008. INDOK je organizovao dvodnevnu
konferenciju posveenu obeleavanju 30 godina prve
feministike konferencije na naima prostorima Drug-ca ena.
U novembru 2008. INDOK je odrao trening za medijski
monitoring za 14 predstavnica sedam enskih nevladinih
organizacija irom Srbije.
U januaru 2009. INDOK je objavio izvetaj Rodna
ravnopravnost u medijima i kroz medije koji obuhvata
rezultate monitoringa lokalnih medija u sedam gradova Srbije.
Godine 2009. INDOK pokree prvi broj internet izdanja koje
se bavi analizom medija 3M Media Monitoring Magazine i
a 2010. pokree svoj prvi blog.
Saradnja sa fondacijom Roza Luksemburg:
Tokom 2009, INDOK je odrao treninge za vie od 50
novinara i novinarki iz razliitih medija u 4 grada Srbije
(Beograd, Novi Sad, Valjevo i Ni) i predavanja za vie od 40
studenata i studentkinja novinarstva irom zemlje.
U junu 2009., u saradnji sa Omladinskim centrom CK 13 i
Alternativnim kulturnim Centrom AKO (Novi Sad), INDOK
je uestvovao u oranizaciji konferencije 1968 i novi socijalni
pokreti u ex-YU.
Tokom 2010. INDOK je snimio dokumentarni film
edukativnog karaktera pod nazivom 12-15% posveen nainu
predstavljanja ena i drugih manjinskih grupa u medijima.
CIP -
,

141.72:32(497.11)
305-055.2:32(497.11)

, , 1976-
U zoni politikog : feministiki odgovori
i inicijative u savremenoj Srbiji / Jelena
Vinji ; [prilog Dokumentaciona arhiva
INDOK centra]. - Beograd : #enski
informaciono-dokumentacioni centar [i. e.]
#INDOK, 2011 (Beograd : Zajkon print). - 36
str. : ilustr. ; 30 cm

Tira 100. - Prilog : dokumentacioni

materijali: str. 15-34. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst. -
Bibliografija: str. 12-13.

ISBN 978-86-88753-01-2

a) - -
COBISS.SR-ID 186277644
36
37