INFOTEH-JAHORINA Vol. 12, March 2013.

Razvoj i arhitektura Web GIS aplikacije

Adela CrnianinDepartman za tehnike nauke Petar Spalevi
Dravni univerzitet u Novom Pazaru Fakultet tehnikih nauka
Novi Pazar, Srbija Univerzitet u Pritini
acrnisanin@np.ac.rs Kosovska Mirovica, Srbija
petar.spalevic@pr.ac.rs

Dejan Rani/Marko Micalovi

Elektronski fakultet
Univerzitet u Niu
Ni, Srbija
dejan.rancic@elfak.ni.ac.rs
marko.micalovic@elfak.ni.ac.rs

SadrajBroj web GIS aplikacija se poslednjih godina naglo
poveao. U ovom radu je dat predlog arhitekture za razvoj jedne
web GIS aplikacije. Opisane su razliite tehnologije za
mapiranje, sistemi za upravljanje bazama podataka i standardi
za razvoj web GIS aplikacije. Cilj ovog rada jeste da se ispita
upotreba open source GIS reenja za razvoj web GIS aplikacije.
U radu je predloena arhitektura sistema sa potrebnim
komponentama. Razmatran je GeoServer maping server i
PostgreSQL/PostGIS sistem za upravljanje bazom geografskih
podataka.
Kljune rijei- Web GIS aplikacija, geografski informacioni
sistem, arhitektura Web GIS, GeoServer, PostgreSQL/PostGIS
I. UVOD
Geografski informacioni sisitem je skup alata za
prikupljanje, analiziranje, obradu i prikaz prostornih podataka.
Korisnik geografskog informacionog sistema moe da
kombinuje podatke dostupne na Internetu sa lokalnim
podacima kako bi vrio upit i analizu nad podacima i iste na
kraju i prikazao. Obzirom da su prostorni podaci dostupni svim
lanovima drutva u odgovarajuem obliku, Web GIS je
mehanizam koji omoguuje raspoloivost geografskih mapa u
elektronskom formatu na Internetu. [1]
Osnovne specifikacije ukljuuju Hypertext Transfer Protocol
(HTT), Uniform Resource Locator (URL) i HypertextMarkup
jezik (HTML), koji su postali gradivni blokovi za druge W3C
specifikacije poput Document Object Model (DOM),
Extensible Markup Language (XML), Extensible Stylesheet
Language Transformations (XSLT), Scalable Vector Graphics
(SVG) i Cascading Stilska (CSS).
Danas mnoge popularne Internet stranice imaju u sebi
ugraene neke geoprostorne podatke. MapGuide i MapQuest
su pioniri web mapiranja. U kasnim 1990-im, MapQuest je
posedovao online trite u oblasti web mapiranja. U narednim
godinama su se pojavili mnogi drugi proizvodi, kao GeoMedia
WebMap, Sharp Map, ka-Map, MapServer, GeoServer,
Multimap, ArcIMS, OpenStreetMap, Google Maps, Bing
Maps, Yahoo Maps, itd.
Danas postoji veliki izbor alata za web mapiranje. Neki od
njih su komercijalni, ali veina od njih su besplatni i otvoreni
za korienje. Najpopularniji su Google Maps od Google-a i
Bing Maps od Microsoft-a. Meutim, veoma je ograniena
mogunost korienja aplikacionog programskog interfejsa
ovih aplikacija za prikaz nekih naih linih prostornih
podataka.

Za razvoj jedne veb aplikacije geografskog informacionog III. WEB GIS

sistema (GIS) potreban je odgovarajui softver, hardver i
podaci koji se obrauju (karta). Komercijalni softver je skup.
Nasuprot komercijalnom, open source GIS softver je raspoliiv
besplatno. Uz to je i pouzdaniji, nudi veu fleksibilnost u
prilagoavanju specifinim potrebama aplikacije. U radu je
data arhitektura jedne ovakve veb GIS aplikacije. Posebno je
dat pregled GeoServer servera za mape i pregled standarda
koje on implementira i PostrgreSQL/PostGis sistema za
upravljenje geografskim podacima u bazi.
II. ISTORIJA RAZVOJA WEB GIS-A
World Wide Web Consortium (W3C) je 1994. godine
razvio tehnologije (specifikacije, smernice, softver i alati) koji
bi uskladili i minimalne razlike u web standardima. To je
oznailo poetak web mapiranja kao standardizacije za web.
Web GIS je bilo koji GIS koji koristi web tehnologije.
Najjednostavniji WebGIS bi trebao imati bar server i klijent,
gde je server Web aplikacioni server, a klijent je web
pretraiva, desktop aplikacija, ili mobilna aplikacija. [2]
Najvie korieni tip arhitekture Web GIS aplikacija jeste
trslojna arhitektura koju ine: sloj korisnikog interfejsa, sloj
servera aplikacije i sloj baze podataka.[3],[4],[5]. Takoe
popularna je i etvoroslojna arhitektura, gde je sloj integracije
dodat na arhitekturu WebGIS, koji se temelji na web servisima.
[6],[7].
Sloj korisnikog interfejsa slui kao grafiki korisniki
interfejs (GUI) koji predstavlja rezultat prostornih podataka i
obezbeuje krajnjim korisnicima interakciju sa udaljenim
servisima.

- 880 -
 S servera aplikacije
Sloj a kom
municira s vie izvora podaataka zajednike problleme i reeenja u objek ktno-orijentisaanom
prekko sloja za inttegraciju podaataka i komunnicira sa krajjnjim voju. Dizajn uzori
razv u su postaali vrlo populaarni, jer oni mogu
m
korissnicima radi analize
a i upravvljanja podaciima koji dolazze od olak
kati razvoj sooftvera. Oni prruaju opta reeenja za probbleme
provvajdera usluga. koji se obino deavaju. K Koristei temp plejte je moogue
razjaasniti veze izm
meu rezliitihh entiteta jedn
ne web aplikaccije .
S baze poddataka je skupp udaljenih podataka
Sloj p i serrvisa.
Ovajj sloj nudi skuup interfejsa preko
p kojih kllijentske aplikkacije Primeri
P uzoraa u softverskkom inenjerrstvu su: Abstract
moggu preuzimati podatke
p i upraavljati njima. facto
ory, Factory method,
m Buildeer, Lazy initiaalization, Singlleton,
and Prototype. Oni se mogu kkoristiti u web b GIS aplikaciijama
IV. STAN
NDARDI ZA RAZVOJ WEB GIS
S APLIKACIJE za standardizacijju odgovarajjueg dela aplikacije,
a tto bi
S
Standardi za razvoj
r web aplikacije
a razvvoja su vaann deo prou
uzrokovala da web aplikacijja da rade bolje.
svakke web aplikaacija. Oni obeezbeuju standdarde zaduenne za B. Standardi
S za razvoj
r aplikaccije
stvarrni razvoj weeb aplikacija i zahtevaju razliite
r tehnike i
tehnnologije koje, ako se koriiste efikasno, mogu pobooljati OCG(Open
O g
geospatial connsortium) je razvijen
r 19944 kao
perfoormanse web aplikacija. Onni se mogu poodeliti u standdarde OpeenGIS konzorcijum. OCG G je meunarodna, neprrofina
za diizajn i standarrde za razvoj. orgaanizacija za standardizacijju prostornih podataka i Web
visa. OCG je 1997 poeo sa razvojem standarda za web
serv
A. SStandardi za dizajn
d aplikacije mappe (kartografiju). OCG je 22000. godine razvio
r WMS (Web
(
S
Standardi za dizajn su zaddueni za razvoj strukture web mappping service) verzije 1.0.0. Poslednja veerzije WMS-a 1.3.0
applikacije i obbno se o njima odluuuje pre saamog je raazvijena u jannuaru 2004. goodine. Danass skoro svako open
kom
mercijalnog ravvoja web aplikkacije. sourrce i komercijalno Webb kartografssko reenje nudi
impllementiran WMS.
W WMS je iroko podran formaat za
1) Web wirefrraming kartee(mape) i GIS S podatke kojiima se pristup
pa preko Internneta i
W
Wireframe jee kostur kom mponenata strranice, elemeenata koji se uitavaju u GIS softver nna klijentskoj strani.
interrfejsa i navigaacionih elemennata. Wirefram
me moe imatii vie
oblikka - od teksttualne interprretacije do vrrlo sloenih skica.
s OCG
O je 20066. godine razvvioWMS-C(Tiled maps) veerziju
Najbbolji i najkorriteniji wirefframe-ovi su vrlo jednosttavne WM MS-a. WMS-C C zamenjujee proizvoljnu u rezoluciju Web
skicee. Za izradu wireframe-ova
w se mogu uesstvovati celi tim
movi karto
ografskog priistupa sa ploastim tile kartama
k kojimma se
- prre svega ljuudi bez znannja programirranja (menadderi, upraavlja u ke mehanizmu
m sooftvera. Ovo omoguava razvoj
dizajjneri). Wirefraames je mestoo gde svi ueesnici u izradi web Web b GIS aplikaccija koje su bbre od aplik kacija koje kooriste
GIS aplikacije mogu m razgovvarati i poddeliti svoje ideje.
i WM MS pristup za dobijanje karrti. OGC je u junu 2011. goodine
Dizaajneri mogu kreirati
k vizuallno okruenjee a programerri na pred
dloio novi ttiled standardd zvani WMTS(Web Mapp Tile
osnoovu toga razuumeju kako da d implementiiraju odgovaraajue Servvice). WMT TS omoguaava bolje performansep GIS
osobbine. aplik
kacijama sa viie simultanihh zahteva. To uspeva
u na taj nain
n
to da
d umesto za svaki zahtev kreira novu slliku, WMTS vraa v
M
Miller (2008) je opisao weeb wireframess kao 'jednosttavne malee, prethodno generisane sslike(PNG ili JPEG) ili koristi k
linijsske crtee' koji
k pokazujuu poloaj ellemenata na web iden
ntini predhoddni zahtev kojji sadri disk kretni skup plloica
strannici. Web wireframing
w slui kao vizzualni vodi koji matrrice.[8] Primer ploaste slikke je dat na Sl. 2.
pokaazuje veze izmmeu razliitihh stranica webb aplikacije. Ispod
I
je dat
d primer wireframe
w skicce web GIS aplikacije, Sl.S 1.
Dosttupni alati zaa izradu wireeframe-a su Adobe Illustrrator,
Miroosoft Visio i ProtoShare. Za Z izradu dizzajna aplikaciije je
korien Cacoo onnlajn alat.

Slika 2. Dijagrram ploaste map

pe

Slika 1. Upproeni dizjan web

w GIS aplikacije - Wireframe V. ARHITEKTURA
A WEB GIS AP
PLIKACIJE
Troslojna
T klijeent/server arhiitektura Web GIS-a se sastooji od
2) Uzori za diizajn web GISS aplikacije korisnikog interffejsa kao prvvog sloja, drugi sloj je slojj sloj
C
Chambers (20000) je opisaoo uzore u dizaajnu kao skoraanje G sistema i trei je sloj prrostornih podaataka.
posllovne logike GIS
inovvacije u sofftverskom innenjerstvu kojik objanjaavaju [9]. Prvi sloj sadri funkcije korrisnikog interrfejsa za korissnika.

- 881 -
 Sloj poslovnee logike Webb GIS-a obuuhvata sve fuukcije VI. CE GIS TEHNO
OPEN SOURC OLOGIJE
posloovne logike i funkcije prristupa. Sloj podataka
p izvrrava
funkkcije kontinualnog skladiteenja podataka. Srednji sloj (sloj A. GeoServer
G veb
v server za m mape
posloovne logike) obraje poddatke za GIS i logiki izzoluje U radu je korien open souurce web map p server GeoSeerver.
klijeentsku stranu od
o sloja podataaka. GeooServer moe da radi sa rrazliitim form matima fajlovvima:
Shap pefile, GeoTiiFF, ECW, A ArcGrid, JPE EG2000, GDA AL i
N taj nain srednji
Na s sloj umanjuje
u kommpleksnost prisstupa mno ogim drugim. Pored odlinne podrke za z rad sa PosstGIS
podaacima i poveaava sigurnost pristupa bazi podata.
p sisteemom za uprravljanje podaacima, GeoSeerver nudi i dobru d
W GIS arhittektura je prikkazana na Sl. 3.
Web 3 Serverska sttrana, podrrku za rad saa ArcSDE, Orracle Spatial, DB2, SQL Server S
kojaa se sastoji od map
m servera GeoServer,
G Toomcat aplikacionog sisteemima za upravljanje
u isstim. GeoSerrver implemeentira
serveera i Apachhe web servvera omoguuuje da se take t ndardne Web protokole kkoji su standaard OGC-a: Web
stan
prommatranja poveu i sa drugimm slojevima GIS podatakaa kao Featture Service(W WFS), Web C Coverage Serv vice (WCS) i Web
to su
s zemljine povrine, reke i granice. Map p Service (WM MS). [10]
GeoServer
G taakoe podravva OpenLayeers tehnologijju za
O je osnovnna funkcija weeb GIS sistem
Ovo ma koji omoguuava brzuu i jednostavnuu izradu karti. Kreiranje uppita nad prostoornim
korissnicima da se kreu po podrujima od innteresa na karrti na podaacima sa GeeoServer-om je mogue u kombinacij iji sa
ma odabranim podrujima. GIS
razliiitim udaljennostima prem PosttgreSQL / PosstGIS SUBP-oom. Pored Geo oServer-a, efikkasan
aplikkacija je u mogunosti da uppravlja zahtevvima koji dolaaze sa open n source IM MS je i M MapServer. Uporedna
U annaliza
Interrneta i da ihh prebacuje nan GeoServerr ili PostGIS S, po perfformansi izmeeu GeoServerr-a i MapServ ver-a je data u radu
potreebi. [11]. Geoserver ima user-frieendly adminisstratorski inteerfejs.
W klijent innterfejs e biti razvijen korienjem Java, PHP
Web Web b interfejs je vrlo
v interaktivvan i jednostaavan za korienje.
i PoostgreSQL-a. Preko klijentta e se uspostavljati vezza sa Za MapServer, korisniki
k intterfejs i funk
kcije mapiranjja su
bazoom podataka i omoguiti koorisnicima da vre
v pretragu mapa
m ograaniene, jer je napisan u C pprogramskom jeziku i razvijjen je
na web-u,
w izvavvaju prostornne upite, korisste razne servvise i pommou CGI (C Common Gatteway Interfaace) program ma. U
overrlaying osobinne slojevite maape. me uvremenu je razvijen novij iji GeoServer, koji se temelji na
J2EE E-u .
U vreme izvvrenja, akcijee koje izvrrava korisnik se
pretvvaraju u HTTP mou JavaScrippt koda i rasterskih
P zahtev pom B. SUBP
S - PostrggreSQL/PostG Gis
podaataka. Na osnnovu izbora parametara
p odd strane korissnika, Baza
B podatakaa je bitan deoo web aplikacije. Kada je radi
r o
geneerie se SQL upit koji se alje serveru baze podatakka za webb GIS aplikacciji, baza poddataka je jo vaniji deo zbog
izvrenje. zahtteva za smetaanjem geograffskih podatakaa. Geografki podaci
koji se nalaze u bazi podataka sslue za prikaaz u obliku karrte na
R
Rezultati izvrenja se dobijaaju od aplikaccionog web serrvera
webb aplikaciji. Performanse
P baze podatak ka imaju direektan
i preetvaraju u Javva format za prikaz na weeb pretraivau na
uticaaj na perform manse web aaplikacije. Posstoje mnogobbrojni
klijeentskoj strani.. GIS upit see prenosi kao GET ili POST P
sisteemi za upravljanje bazama ppodataka kao i mnoge tehniike za
zahteev.
optim mizaciju kakoo bi se poboljale performan
nse baze podattaka.
Z
Zahtev se aljee GIS aplikaciiji i dalje prossleuje GeoSeerver-
K tehnike optimizacije jako je bitno
Kao o dobro iskooristiti
u kooji tumai upiit, sastavlja SQL
S u skladuu sa PostGIS-om i
normmalizaciju relaacija u bazi poodataka, sklad
ditene proceddure i
aljee ga sistemu za
z upravljanje bazom podataaka (SUBP). Kada K
indeekse. Normalizacija otklannja redudantn nost i obezbeuje
SUB BP izvri upit, rezultati prikuuplja GeoServver kako bi krreirao
integ
gritet podatakka u bazi podataka. Skladitene proceduure su
odgoovor. Ovaj odgovor
o se alje
natrag klijentu
k u HT TML
objeekti baze poodataka koji drastino poveavaju
p b
brzinu
form
matu.
dobiijanja podatakka iz baze. One takoe mogu da um manje
L
Lista svih apliikacija koje see koriste za izzradu predloenog mreni saobraaj,, pogotovu kaad je sloj bazee podataka smmeten
sisteema su sledeee: PostgreSQL L/PostGIS, GeeoServer , Apaache, udalljeno od web aplikacije.
a
Javaa, OpenLayerss i QGIS..Softtver odabran za z ovo istraivvanja
Kada
K vei broj
b korisnikka pristupa aplikaciji, mreni
m
je biio izabran nakon perioda istrraivanja svakke od komponnenti.
saobbraaj je velliki i u ovoom sluaju je j dobro kooristiti
sklaaditene proccedure koje izvravaju odgovarajui
o upit
jednnom i otklanjaaju potrebu dda web aplikaacija alje upitt kao
odgo ovor na svakki zahtev koorisnika. Ind dekse je poggodno
koristiti nad odgoovarajuim koolonama koje ses ee pretrauju
i kooriste za aplikkaciju, to u ssluaju web GIS
G aplikacijee daje
velikku prednost.
PostGIS
P je doodatak za prosstorne podatkee PostgreSQL open
sourrce relacionomm sistemu zaa upravljanje bazama podaataka.
Bazaa podataka se onda moe kooristiti za sklaaditenjs i upite nad
prosstornim podataacima (take, linije i poliggoni). PostGIS S ima
dobrru podrku za rad sa GeoSerrver-om.
Slikka 3. Aritektura Web GIS aplikaacije

- 882 -
C. OpenLayers
OpenLayers je JavaScript biblioteka za prikaz podataka sa
dinamike mape na veb stranici, nezavisno od serverske strane.
OpenLayer je open source. Implementira JavaScript
aplikacioni interfejs(API) koji omoguava izradu bogatih web
GIS aplikacija. Slian je Google Maps aplikacionom interfejsu,
s tim to je OpenLayers besplatan softver.
OpenLayers trenutno ima podrku za OGC WMS, WFS,
GML i mnoge druge slojeve, navigaciju, simbole, markere i
izbor slojeva. OpenLayers omoguuje laku izradu aplikacija
pomou slojeva od razliitih provajdera geo-referencijalnih
podataka.
D. Quantum GIS (QGIS)
Quantum GIS je open source GIS koji radi pod razliim
operativnim sistemima (Linux, Unix, Mac OSX, Windows i
Android). QGIS podrava rasterski i vektroski format kao i
prostormi format kod baza podataka kao to je
PostgreSQL/PostGIS, kao i ostale funkcionalnosti ovih
formata.Quantum GIS prua veliki broj mogunosti uz pomo
osnovnih funkcija i dodataka (plugins). Moe se vriti
vizualizacija, upravljanje, ureivanje i analiza podataka i izrada
mapa za tampu.
VII. ZAKLJUAK
U radu su opisane razliite tehnologije mapiranja,
standardi baza podataka i standardi razvoja web aplikacija
relevantni za razvoj Web GIS aplikacija.
Izbor SUBP-a je PostgreSql sa PostGIS podrkom za rad
sa prostornim podacima. Normalizacija, skladitene
procedure, i indeksi baza su vani kada se radi sa bilo kojom
bazom podataka, ali oni nisu korisni u svakoj situaciji. Indeksi
nisu korisni kada su table baze podataka velike jer se moe
poveati vreme kod umetanja i brisanja.
Normalizacija je korisna samo kada web aplikaciji u radu
nije potrebno esto spajanje velikog broja tabela, jer je za spoj
potrebno vreme.
Na isti nain, skladitene procedure e se poveati
vrijeme odziva web aplikacije ako veliina tabela baze
podataka velika. Posebna panja je potrebna kada se koristite
u web GIS aplikacijama.
Wireframing i dizajn uzori su korisni u izradi efikasnih,
lako primenjivih i korisnih web GIS aplikacija pa bi trebali
biti vaan deo izrade svake web-based GIS aplikacija.
Razliite razvojne tehnologije su dostupne a njihova upotreba
u razliitim razvojnim okruenjima je detaljno objanjena.
Predlae se koritenje zajednikog komunikacijskog
protokola (SOAP) sa objektno-orijentisanim programiranjem
za razvoj efikasnih web GIS aplikacija.
- 883 -
ZAHVALNICA
Ovaj rad je delimino finansiralo Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnolokog razvoja Vlade Republike Srbije u okviru
istraivanja na projektima TR 32023, III-44007 i III-43007.
LITERATURA
[1] Saurabh Tiwari, ISPRS, Design and Implementation of Distributed
WebGIS Architecture, ISPRS, TC/IV Symposium November 25-27,
2009, Hyderabad, India.
[2] P. Fu and J. Sun. Web GIS: Principles and Applications. ESRI Press,
2010.
[3] J. Baumann. Future of Web GIS: An Interview with Pinde Fu.
GeoConnection International Magazine, April 2011.
[4] H. Shunfu. Web-Based Multimedia GIS for the analysis and
visualization of spatial environmental database. Proc. Symposium on
Geospatial Theory, Processing and Applications, 2002.
[5] M. Frehner and M. Brandli. Virtual database: Spatial analysis in a
Web-based data management system for distributed ecological data.
Environmental Modelling & Software, vol. 21, 2006, pp. 1544-1554,
doi:10.1016/j.envsoft.2006.05.012.
[6] S. Zongyao and X. Yichun. Design of Service-Oriented Architecture
for Spatial Data Integration and Its Application in Building Webbased
GIS Systems. Geo-spatial Information Science. vol. 3, n. 1, 2010, pp. 8-
15, doi:10.1007/s11806-010-0163-7.
[7] Li Luqun, Li Jian, Tian Yu, The study on Web GIS Architecture based
on JNLP, Computer Center of Shandong University of Science and
Technology, Taan, China 271019
[8] http://www.opengeospatial.org/node/1395.
[9] Xiong hanjiang, Gong jianya. The Design of Three Tier Client/Server
Web GIS Journal of Wuhan University. Science Information Version.
Vol.26(2), 2000.
[10] GeoServer, GeoServer. 2013. from http://geoserver.org
[11] Ming-Hsiang Tsou and J. Smith, Free and Open Source Software for
GIS education. 2011, National Geospatial Technology Center of
Excellence.
ABSTRACT
There is an increase in the number of web-based GIS
applications over the recent years. This paper presents a
proposal of architecture for the development of a GIS web
application. Various technologies for mapping systems,
database management and standards for the development of
web GIS applications have been described. The aim of this
study is to investigate the use of open source GIS solutions for
the development of web GIS applications. In this paper, an
architecture with the necessary components have been
proposed. Geoservers mapping server and PostgreSQL /
PostGIS database management system of geographic data have
been discussed.
AN ARCHITECTURE AND DEVELOPMET OF WEB
GIS APPLICATION
Adela Crnianin, Petar Spalevi, Dejan Rani, Marko
Micalovi