J. W.

Goethe, Faust:
Ko neto ivo hoe da kako treba shvati,
Duh najpre iz toga mora isterati.
U ruci tada delove on ima,
Al' duhovne, ah! veze nema meu njima.

"Bolesti potiu iz kraljevstva prirode, a ozdravljenje dolazi iz kraljevstva duha" Paracelsus

-"Svaki izbor ima svoj uzrok, ali ga uzrokuje onaj koji bira" -Magda B. Arnold

- Porivi i nagoni guraju, ali razlozi i smisao vuku.

- Tajna bezuslovnog smisla ivota, to znai da se smisao moe nai ak i u patnji i u smrti.

Berajev

Prisutnost boanske slike u ovjeku upuuje ovjeka prema deifikaciji: "Odistinski ljudsko u
ovjeku je ono to nalikuje Bogu, to je boansko." (Dijalektika ivota).

Preko filozofije slobode, Berdjajev dosee mistiku razinu. Polazite mu je egzistencijalno:

"Ne moe se sagledati dubina duha doli na egzistencijalni nain, ivei traginu sudbinu,
prolazei kroz patnju, tjeskobu, smrt, ljubav, stvaranje" (Duh i zbilja). Samo unutarnje
iskustvo vodi neposrednom sueljavanju s tajnom. ovjekova drama sastoji se u tome da
prihvati svoju vremenitost koja ga baca u konano i ogranieno istodobno osjeajui u sebi
beskonano i neogranieno. "Istina ne postoji izvan nas i iznad nas, mogua je jer smo mi
istina... Bog je istina" (Eshatoloka metafizika). Mistik ne mora izai iz sebe, ve mu valja
doprijeti do svog unutarnjeg ja. Postoji "ljudska enja za Bogom i boanska enja za
ovjekom". Tako je "mistika pobjeda nad poloajem bia. U njoj participira samo duhovni
ovjek, zahvaljujui duhovnome naelu koje je u njemu sadrano" (Duh i zbilja).

Stvaralaki in ovjeka ne odnosi se na kulturne vrijednosti, rast ili razvoj, ve na promjenu

razine, transfiguraciju. Tako ovjek preobraava univerzum i omoguuje dolazak Kraljevstva
Bojeg.

"Osoba je povezana sa svijeu o poslanju. Svaki je ovjek obvezan shvatiti to poslanje

nezavisno o mjeri nadarenosti. To je poziv da se u individualno neponovljivom obliku d
odgovor na Boji poziv i stvaralaki iskoriste darovi.

Osoba svjesna sebe slua unutarnji glas i podlae se jedino njemu. Ona se ne pokorava
vanjskim glasovima. Najvei meu ljudima uvijek su sluali jedino unutarnji glas, odriui se
konformizma u odnosu prema svijetu.
Osoba je povezana takoer s askezom i pretpostavlja askezu, to jest duhovno vjebanje,
koncentriranje unutarnjih moi i izbor, neslaganje s mijeanjem s ravnodunim moima i
unutar ovjeka i u okolnom svijetu. To uope ne mora znaiti prihvaanje svih tradicionalnih
oblika askeze povijesnog kranstva, nekih ak neprijateljskih spram osobe. Askeza u biti
mora znaiti aktivno iskazivanje i uvanje oblika osobnosti, njenog lika, aktivno
suprotstavljanje vlasti svijeta koji eli razoriti osobu, porobiti je. Askeza je borba osobe protiv
ropstva i samo u tome smislu ona je dopustiva. Kad se askeza izokree u ropstvo, to je tako
esto bivalo u njenim povijesnim oblicima, mora biti zabaena i protiv nje se mora provesti
borba, borba koja trai istinsku askezu. Askeza uope nije pokornost i poslunost, ona je
nepokornost i neposlunost osobe, ispunjenje svoga poziva, odgovor na Boji poziv.

Osoba je u svojoj biti nepokorna i neposluna, ona je suprotstavljanje, neprekidni stvaralaki

in. Istinska askeza povezana s osobom herojsko je naelo u ovjeku. Ropska askeza je
gnusoba. Karakter pretpostavlja askezu sposobnu za izbor i suprotstavljanje. Ali karakter
oznaava nepristajanje na ropstvo, odricanje od porobljivakih zapovijedi svijeta."
http://moji-tragovi.blogspot.com/2011/02/buon-giorno-principessa.html

Nikolaj Berajev - O OVEKOVOM ROPSTVU I SLOBODI - I

O LINOSTI OVEKOVOJ
FILOZOFIJA

Michelangelo Buonarroti
Stvaranje Adama, detalj svoda sikstinske kapele

ovek je zagonetka u svetu i , moda najvea zagonetka. ovek nije zagonetka kao
ivotinja i kao socijalno bie, ne kao deo prirode i drutva, nego kao linost, upravo
kao linost. Ceo svet nije nita u poreenju sa linou, sa jedinstvenim ljudskim
likom, a njegovom jedinstvenom sudbinom. ovek proivljava agoniju i hoe da zna
ko je on, odakle je doao i kuda ide....

Linost je univerzum u individualno neponovljivom obliku. Ona je sjedinjenje

univerzalno-beskonanog i individualno-osobenog. U ovome se ogleda
protivrenost bia linosti.... Linost je nepromenjivost u promeni, jedinstvo u
mnogolikosti.....

Linost nije bioloka kategorija ili psiholoka kategorija, ali je kategorija etika
i duhovna. Ona ne moe biti poistoveena sa duom. Linost ima stihijsko-nesvesnu
osnovu. ovek je u podsvesti zaronjen u pobesnesli okean praivota, i samo je
delimino racionalizovan. Nuno je u oveku razlikovati dubinsko JA i
povrinsko JA. Povrinsko JA ovekovo, veoma socializovano,
racionalizovano, civilizovano, nije linost u oveku, ono moe da bude i
unakaenje ovekovog lika, zatvaranje njegove linosti. ovekova linost moe
da bude razbijena, ovek moe da ima mnogo likova i njegov pralik moe da
bude neulovljiv. ovek u ivotu esto igra ulogu, ali deava se da ne igra svoju
ulogu....

Linost nije deo drutva, kao to nije ni deo plemena. Problem oveka, problem
linosti, stariji je od problema drutva. Pogrena su sva socioloka uenja o oveku,
ona poznaju jedino povrinski, objektivizirani sloj u oveku. Potpuno uenje o oveku
 linosti moe da izgradi jedino egzistencijalistika filozofija, to nisu u stanju ni
socioloka, ni bioloka filozofija. Linost je subjekt, a ne objekt meu objektima,
ona je ukorenjena u unutranjem planu postojanja, u duhovnom svetu, u svetu
slobode. S egzistencijalistike take gledita, drutvo je deo linosti, njena socijalna
strana, kao to je i kosmos deo linosti, njena kosmika strana. Linost nije objekat
meu objetima, ve subjekat meu subjektima i njeno pretvaranje u objekat znai
smrt.

Linost se suprostavlja svakoj determinaciji spolja, ona je determinacija iznutra.

Linost ne moe istovremeno da bude determinisana i iznutra i Bogom. Odnos
izmeu linosti i Boga nije kauzalan odnos, on se nalazi izvan carstva
determinacije. on je unutra carstva slobode. Bog nije objekat za linost, on je
subjekat kojim se uspostavljaju egzistencijalni odnosi. Linost je apsolutno
egzistencijalno sredite. Linost sebe odreuje iznutra, izvan svake
objektivnosti, i samo odreenost iznutra, iz slobode, i jeste linost. Sve
odreeno spolja, sve determinisano, sve zanovano na vlasti objektivnosti nije u
oveku lino, nego bezlino.

Linost je stvaralaki in. Svaka objektivizacija je bez-linost, izbaenost oveka u

detemisnisani svet. Postojanje linosti predstavlja slobodu, tajna slobode je tajna
linosti. A ova sloboda nije sloboda volje u uem smislu, nije sloboda izbora kaoja
predstavlja racionalizaciju. Dostojanstvo oveka je linost u njemu i samo linost ima
ljudsko dostojanstvo, koje predstavlja osloboenje od ropstva, osloboenje od
ropskog shvatanja religioznog ivota i odnosa izmeu oveka i Boga.....

Linost kao egzistencijalno sredite pretpostavlja srce za patnju i radost.....

Odustajanje od linosti, pristajanje na rastvaranje u svetu koji ga okruuje,
moe da umanji ovekov bol, i ovek lako na to pristaje. Pristajanje na ropstvo
umanjuje bol, nepristajanje uveava bol. Bol u ljudskom svetu je raanje linosti,
njena borba za svoj lik. Ve individualnost u ivom svetu boli, Sloboda raa patnju.....
Linost je povezana sa pamenjem i vernou, ona je povezana sa jedinstvom
sudbine i jedinstvom biografije. I zbog toga je postojanje linosti bolno. ...

Personalistika filozofija mora da prizna da duh ne generalizuje nego individualizuje,

da ne stvara svet idealnih vrednosti, vanljudskih i optih, nego svet linosti s
njihovom kvalitativnom sadrinom, da formira linost. trijumf duhovnog naela ne
oznaava potinjavanje oveka univerzumu, nego rasvetljavanje univerzuma u
linosti. Ako zamislimo da smo obdareni najviim univerzalnim kvalitetima uma,
genija, lepote, prijatnosti, svesnosti, ali uz pomeranje egzistencijalnog sredita sa
"JA" na univerzalna kvalitativna naela, onda je isto kao kada bi "JA" ovim kvalitetima
obdarilo drugo bie, drugog opazilo takvim. Jedinstvo subjekata i biografije isezava.
U tome je la idealistike filozifije vrednosti i idealnog bia.

ovek je bie koje sebe prevazilazi, transcendira. Ostvarenje linosti u oveku je

neprestano transcendiranje. ovek eli da izae iz zatvorene subjektivnosti, i to se
uvek zbiva u dvama razliitim, ak suprotnim pravcima. Izlazak iz subjektivnosti zbiva
se putem objektivizacije. To je put izlaska u drutvo s njegovim opteobavezujuim
oblicima, to je put opte obavezna nauke. Na ovom putu se dogaa otuenje ljudske
prirode, njeno izbacivanje u svet objekata, i linost sebe ne pronalazi. Drugi put je
izlazak iz subjektivnosti preko transcendiranja, prelazak na transsubjektivno, a ne na
objetivno. Ovaj put lei u dubini postojanja, na ovom putu se dogaaju egzistencijalni
susreti s Bogom, s drugim ovekom, s unutranjim postojanjem sveta. To nije put
objektivnih kontakata, nego egzistencijalnih dodira. Linost u potpunosti sebe
realizuje samo na ovom putu. To je neobino vano shvatiti, radi poimanja odnosa
izmeu linosti i nadlinih vrednosti. .... Odnos linosti prema nadlinim vrednostima
moe se dogaati i u carstvu objektivizacije i tada se lako raa ovekovo ropstvo, ili u
egzistencijalnom carstvu, u transcendiranju, i tada se raa ivot u slobodi.
Objektivizacija nikada nije transcediranje, jer se tada ovek nalazi u vlasti
determinizacije, u carstvu bezlinosti. Kod transcendiranja ovek je u carstvu
slobode, a njegov susret s onim to ga prevazilazi nosi lini karakter, a nadlino ne
gui linost. I tu je osnovna razlika. Za linost je karakteristino da ona ne moe da
bude nezavisna i samodovoljna, za njeno postojanje neophodno je drugo, vie,
jednako ili nie, jer bez toga nije mogue saznanje razliitosti. Odnos linosti prema
drugome, najviem, ne oznaava odnos dela prema celini. Linost ostaje celovita,
niuta ne ulazi, ak ni u njenim odnosima prema najviem drugom.

Egzistencijalni susret
Transcendiranje ne znai da se linost potinjava bilo kakvoj celini, da ulazi kao
sastavni deo u nekakvu kolektivnu realnost, da se prema drugome, viem, prema
viem biu odnosi kao prema gospodaru. Ono je aktivni, dinamiki tok, to je
imanentno ovekovo iskustvo u kojem on preivljava katasrtofe, prelazi preko
provalija, iskuava diskontinuitet u svom postojanju, ali se ne eksteriorizuje, nego
interiorizuje. Transendiranje u egzistencijalnom smislu jeste sloboda, jeste ovekovo
oslobaanje od robovanja samom sebi. ali sloboda tu nije lakoa, nego tekoa, ona
prolazi kroz traginu protivrenost. Problem linosti nije problem sasvim drugaijeg
poretka nego to je kolski problem odnosa due i tela. Linost uopte nije dua
razliita od tela koje oveka povezuje sa ivotom prirode. linost je celovit lik oveka
u kojem duhovno naelo ovladava svim duevnim i telesnim moima ovekovim.
Jedinstvo linosti stvara se duhom. Ali i telo pripada ovekovom liku. Duevni ivot
proima itav ivot tela, kao to i telesni ivot deluje na ivot due. Dualizam ne
postoji izmeu due i tela, ve izmeu duha i prirode, slobode i nunosti. Linost
ljudskog tela je ve pobeda duha nad prirodnim haosom. Oblik tela uopte nije
materija, uopte nije pojava fizikog sveta, oblik tela niuje samo duevan, ve i
duhovan. ovekovo lice je vrh kosmikog toka, njegov najvei plod, ali ono ne moe
da bude jedino plod kosmikih sila, ono pretpostavlja delovanje duhovnih sila koje
nadmauju kruenje prirodnih sila. To je stupanje linosti u svetski tok s njenom
jedinstvenou, jednokratnou, neponovljivou.