Teorija knjievnosti /skripta za prijemni

Termin knjievnost
-Pre termina knjievnost se koristio termin literatura(od rei-slovo).U 18. veku
Volter odreuje ta je literatura(izvesno poznavanje).Ono to obuhvata
knjievnost:poezija, krasnoslovlje, beletistrika, lepa knjievnost.- Re koja
oznaava sve jezike izraene umotvorine (ira od knjievnosti)- slovesnost.

Knjievnost i srodni pojmovi

-Poezija, pesnitvo, knjievnost..-Tekstovi: jezike tvorevine svake vrste, bile u
vidu spisa, ili usmenih tvorevina.Tekst:splet rei, da li spada u knjievnost, zavisi
od umetnike vrednsoti.-Fusnote(beleke ispod teksta)..-Kontekst:ako se tekst
posmatra okruen drugim drugim tekstovima..-Hipertekst:mesto gde su svi tekstovi
ukljueni u sistematski povezanu celinu, a Hipermedija: neverbalan nosioc
poruke(slika), Hiperkultura.

Ukrtanje estetike i filologije

Pored teorije knjievnosti, vane su : knjievna kritika i istorija knjievnosti.Sve tri
ine: Nauku o knjievnosti. Estetika:filozofska disciplna o tome ta je lepo i
runo.Estetiku zanima ta je zajedniko poeziji, muzici, arhitekturi,
slikarstvu.Knjievnost estetiare zanima kao umetnost. Filologija:Zadatak je
utvrivanje tanog teksta. Tekstologija:Tekstolog nastoji da utvrdi injenice
znaajne za raumevanje nastanka i smisla teksta. Atribucija: reavanje pitanja
autorstva, tekst se pripisuje pravom autoru. Datiranje:U obzir se uzimaju datumi
dogaaja navedenih u spisima, sredstva za pisanje. Kritiko Izdanje: ideal prema
kome tei filoloka obrada teksta.-Filoloka kritika:pripremanje tla za dodir sa
pievom tvorevinom.

Knjievna kritika
-Kritiar donosi sud ija ocena treba da bude rezultat vrednosti.Ona se bavi
neposredno svakim delom pojedinano. Prua obrazloenje kroz Tumaenje dela.
Recenzija:krai knjievni prikaz, daje nekom novom delu preporuku ili ga
osporava, daje obaveenja o njemu.Prikaz koji se previe hvali: Panegerik, a onaj
koji je ista pogrda: Pamflet. Antologija:izbor najboljeg u nekoj oblasti
knjievnosti.U svoj izbor sastavlja antologije ubacuje ono to smatra
najboljim.Antologiar ponekad iznese svoje svoje kriterijume. Lana umetnost,
potkultura, ki ili und-tekstovi slabe umetnie vrednosti. Kanoni:spiskovi koji su
obuhvatali najbolje pisce u odreenim anrovima. Ocena vrednsoti moe biti u
vidu nagrada. Ona se dodeljuje na osnovu odluke kritiara-irija. Knjige kojima
itaoci poklanjaju najvie panje nazivaju se bestseleri. Metodi tumaenja.-
Denvana kritika:prati tekue stvaralatvo u asopisima, emisijama.

Istorija knjievnosti
Bavi se meusobnim odnosima odreenog niza knjievnih dela.Obraa se panja
na prirodne i drutvene faktore koji su uticali na stvaranje knjievnog
dela.Zaetkom Isotirije Knj. smatra se Bibliografija.To je spisak knjiga iz neke
oblasti, odreenog psica, iz izvesnog razdoblja, zabeleen hronolki prikaz po
azbunom redu.-Pinake:spiskovi pisaca u Aleksandriji. Drugi vid I.K. su
Biografije Pisaca. Knjievnoistorijski pregledi prikazuju knjievna dela
odreene sredine ili epohe. Ako je zahvat uzan, radi se o Monografiji- rasprava o
jednom piscu ili pojavi. Isotija nacionalne knjievnosti-prua uvid u knjievno
stvaralatvo jednog naroda. Isprepletanost raznih pojedinanih nacionalnih
knjievnosti predmet su: komparativne knjievnosti.Komparatista se bavi
meusobnim vezama, odnosima izmeu pisaca, prevode dela, uticaji koje su vrili
u drugim sredinama. Istorija Svetske ili Opte knjievnosti najobuhvatnija.Prvi
o njoj govori Gete.Tekovine iz svih krajeva sveta postaju opte dobro. Optu
knjievnost ine ona dela koja su prekoraila svojom vrednou etnike i politike
granice. Periodizacija:kao merilo za izdvajanje pojedinih perioda uzimani su
dogaaji iz opte istorije.Vukovo doba.

Saradnja knjievnih struka

Knjievna kritika je usmerena na odreeno delo, istorija knjievnosti na nizove
knjievnih dela, a knjievna teorija trai ono to je zajedniko velikom broju
knjievnih dela. Nekada su se teorijskim razmatranjem knjievnosti bavile
poetika i retorika. Predmet poetike bile su dela u stihu, tadanje pesnitvo, a
predmet retorike dela u prozi , tadanje besednitvo.Poto poinje da zalazi i u
retoriku, poetika postaje sinonim za teoriju knjievnosti.-Postoje: Eksplicitna
poetika-iskazuju se knjievna naela u pojmovnom obliku. Implicitna poetika-
utvruje se praenjem puta kojim je itao pesnim u svom stvaralatvu. Bogdan
Popovi(Teorijom Knjievnosti), Pavle Popovi(Istorijom Knji) i Jovan
Skerli(Knji kritikom).

Nastanak teorije knjievnosti

Najstarije misli o knjievnosti javljaju se u obliku mitova.Prema Platonu najvie
ljubavi dostojne su mudrost i veita ideja lepote. O pesnikoj umetnosti-
Aristotel. Aristotel je napisao i Retoriku-posveenu govornikoj
vetini.Kasnije retoriku izuavaju: Ciceron i Kvintilijan.Ispitivali su vetinu
ubeivanja.Prvo pronalaenje dokaza koje treba razviti(invencija), rasporeivanje
dokaza(dispozicija) i nain izlaganja(elokucija).- Horacijeva poslanica Pizonu i
njegovim sinovima.Zahtevao je da u pesnikom delu vladaju sklad, jedinsto i
jasnost.Horacije predtsavlja najvei autoritet knjievnosti klasicizma.- U srednjem
veku, u rasprava o poeziji pisci bi polazili od Biblije.Za vreme Humanizma i
Renesanse ponovo se oivljava platonijanstvo.Aristotelova Poetika se prevodi
1498.Aristotel postaje vrhovni autoritet u oblasti pesnike teorije.I njegova
Retorika se prevodi na latinski 1570., podsticaj za predstavnike baroka.Nikola
Boalo(zakonodavac Parnasa) glavni predtsavnik klasicizma u Francuskoj ugledao
se na Horacija.On se zalae za razum.Davao je prednost starim antikim delima u
odnosu na nove.arl Pero-smatra da novi pisci prevazilaze stare po
vrednosti.Smatra da se u umetnosti sve razvija kao i u dr oblastima ivota.
Isotrija kazuje da i ono to je nastalo kasnije ne mora biti bolje od onoga
starijeg.arl Pero je sastavio knjigu bajki.U 18.v javlja se prosvetiteljstvo, ideje su
vezane za racionalizam, a zatim sentimentalizmu u pravcu koji je naznaio an
ak Ruso. Romantizam:nasuprot klasicistikom uzdizanju antikih pesnika, uzrti
usmeno narodno stvaralatvo kao izvor istinske poezije.Vlada naelo slobode
genija da kri sva pravila i daje maha subjektivnosti oseanja.Klasicisti su pozivali
razum, a romantiari vanost pridaju mati.Predstavnici: Herder, eli, braa legel,
braa Grim, Viktor Igo, Vuk Karadzi.Hegel je pisao o romatizmu u delu
Estetika.--- Sredinom 19.v javlja se realizam:trai se u umetnosti istona o
ivotu.Pribliava pesnitvo nauci.Ideje realizma zastupaju-Balzak,
Gonkur.Knjievnost treba da donosi samo ono to je korisno drutvu. ---
Naturalizam: Eksperimentalni roman-Emil Zola.Tvrdio je da romansijer treba
ravnoduno da prati razvoj odnosa u koje stupaju likovi.Naturalisti su okrenuti
prozi.---Intuicionalisti :smatraju da je razumevanju ivota blia poezija nego
nauka.Simbolisti:iskazuju tajnovitost sveta.Futuristi:predani novinama
mainske civilizacije.Ekspresionisti:skloni izraavanju snanih nemira.
Dadaisti:razoarani u sve vrednosti i poneseni talasom nihilizma.
Nadrealisti:smatraju da e preputanje spontanosti preobraziti civilizaciju.Taj novi
talas poetkom 20. V se naziva avangarda.--Knjievnost iscrpljenosti situacija
krajem 20.v. Postmoderna knjievnost:trai oslonac u prethodnoj umetnosti
rei.Pol Valeri, smatra da su pravila i norme najbitniji u pesnikom stvaranju.

KNJEVNOST I CIVILIZACIJA
Imenice poezija, pevanje, pesma, pesnitvo potiu od grke rei koja znai delanje,
stvaranje.U Antiko vreme se razlikovao praktini um , stvaraliki um i teorijski
um.

Pesnitvo i verovanja
Peva Orfej.Finski ep:Kelevala.Obredi i ceremonije postoje da se ostvari neki
praktini cilj.Dodolske pesme...Inkantacija:arolijska upotreba
govora(Sezame, otvori se).Heraklit je bio otri borac protiv vere u istinitost
pesnike rei.

Pesnitvo i nauka
-Pesnitvo se javilo kada su ljudi prestali da veruju u mitove.Kritika misao je
dola do saznanja o optem, o pojmu, naunim istinama.Uenje o idejama je prvi
razvio Platon.On je uzdizao nauku na tetu umetnosti.Naukama se stie putem
usavravanja, a Poeziji se stie drugaijim putem(zanos, inspiracija, nadahnue) za
druge to je intuicija.Nauni pristup je hladan, a pesnkiki uzbueniji.Kant pravi
razliku izmeu suda ukusa i suda razuma.Nauka i pesnitvo nastaju u isto
vreme.Za razliku od Platona, Aristotel smatra da pesnitvo prikazuje vie ono to
je opte nego pojedinano.Homerova Ilijada se u 7.p.n.e. smatrala verodostojnim
ratnim delom.
Pesnitvo i druge umetnosti
--Romantiari tvrde da je poezijamaternji jezik ljudskog roda . Nastupanje hora
sa pesmom i glumom kod starih Slovena se nazivalo lik. U Antici je najvei
ugled imalo vajarstvo.U srednjem veku se razvijaju primenjene umetnosti i
arhitektura.U doba renesanse ugled uiva sliakarstvo.Sinkretizam:vie umetnikih
delova u isto vreme(muzika, ples).Gluma je najvernija pratilja poezije.Glumac i
glumi i recituje, obdareni su za igru i slavne su dram neki napisali.Apoliner je
vizuelnim pesmama dao naziv kaligrami.

Knjievnost i politika
Vlast omoguava prenoenje knjievnih dela ili ih spreava.Drutvo utie na
knjievnost i obratno.Na ispoljavanje umetnikih talenata, pored kolektivnih, u
najveoj meri utiu i lini momenti: temperament, oseajnost, ubeenja.Kada je re
o dru pripadnosti pisca treba razlikovati njegovu politiku ideologiju i njegovu
poziciju u umetnikom stvaranju.Postoji i Angaovana umetnost gde se pesnik
zalae za neke ciljeve, to ne skriva.Na ovaj nain se knjievnost pretvara u
propagandu.Govor u odbranu se naziva apologija.(apologetska knjievnost).
Utopistika literatura:dobila naziv od knjige Tomasa Mora: Utopija.-to je
idealan svet-suprotan postojeem. Subverzivna literatura:kritikuju drutveno
ureenje, ne znaju kako da ree problem.Invektiva:uvredljiva kritika linosti..
Satira:ismevanje drutvenih izopaenosti, ako je estoka onda je to
Sarkazam.Satitina knj se nalazi izmeu poezije i politike.

Knjievnost i moral
Moralna svest, o tome ta je dobro a ta ne.Moralizam u estetici naglatava
vaspitnu ulogu umetnosti.

Knjievnost i jezik
Narodni jezik:To je govor ljudi matenjim jezikom koji su nauili u detinjstvu, ne
vodei mnogo rauna o pravilima.Knjevni jezik:Vetaka naknadna tvorevina
obrazovanih slojeva.On postaje temelj pismenosti, njeme se slui administracija i
kola..Nekada je u nekim zemljama latinski korien kao knjievni jez., a kod
Turaka klasini arapski.U 14. V u Engleskoj povlaen status ima francuski j, dok
u Francuskoj to je latinski. Kod slovena Slovena to je crkvenoslovenski.Jezik
knjievnog dela:izmeu narodnog i knjievnog jez..Moe da sadri elemente
narodnog jez mimo standarda knjievnog jezika.Arhaizam:re koja je bila u
upotrebi, ali je vremenom zastarela.Istorizmi:to su rei koje nisu potisnute
novim, ve su polu-zaboravljene, jer su predmeti koje oznaavaju izali iz
upotrebe.Neologizam(kovanica):suprotna arhaizmu.To su nove rei, mogu biti
doputene i nedoputene.Doputene su one za koje nije postojao naziv.Vremenom
kada se ustale u govoru gube karakter neologizma.Varvarizam(tuica):re
preuzeta iz nekog stranog jezika.Mogu biti: latinizmi, turcizmi, germanizmi,
galicizmi.Narodska etimologija:kada se strana re prilagodi domaoj.--
Dijalektizam: Re iz jezika ue govorne zajednice.Mogu biti provincijalizmi:rei
koje su svojstvene odreenom podruju.Profesionalizmi:rei koje su
karakteristine za neka zanimanja..argoni:rei koje su svojstvene odreenom
krugu ljudi.Familijarizmi:rei koje se koriste u okrilju porodice.

ELEMENTI STIHA
--Eufonija..Onomatopeja:slikanje zvunih pojava pomou glasova.Glasove
koji skladno zvue odlikuje eufonija.Asonanca:Svako uestano javljanje
istog samoglasnika(Od dodo, oj dodole).Aliteracija:pojava istog suglasnika na
poecima istih rei.(Slova slavi Sava).Rima(Slik):podudarnost svih glasova
poev od poslednjeg naglaenog samoglasnika.Moe biti:Muka, enska,
srednja.Kada je izostavljena rima to je-beli stih.Rima moe biti ista(samoglasnici
se podudaraju po akcentu) i neista.Tautoloka rima(brat je brat), Gramatika
rima(plivajui-pevajui).Unutranja i spoljanja.

Ritam
Periodinost javljanja zvunih jedinica.Najzastupljenija je na podruju stiha.
Teorija stiha: metrika i versifikacija(vetina pravljenja stihova)..Poivke:pauze
izmeu reenica, rei i stihova(razmak).Cezura:deli stih na dva polustiha.

Sistem versifikacije
-Postoje sledei sistemi versifikacije:--1)Kvantitativni:Karakteristian za prirodu
starih jezika.Vrema za kratak slog:mora, za dugi slog:dve more.Najmanja jedinica
ritma je stopa(trohej, jamb, daktil, pirih).Metar ili razmer stiha.Metar moe
biti:trohejski,jampski.Stih od 3 stope:trimetar, od pet:pentametar od
6:heksametar.Ako su izmeane razliite stope:logaedski.Najznamenitiji stih antike
je Heksimetar.2)Silabiki:u novijim jezicima, osmerac, deseterac...Najdui stih
u narodnoj poeziji imale su: bugartice.Stih od 12 slogova:aleksandrinac.
3)Tonski-u svakom stihu isti broj naglaenih slogova. 4)Silabiko
Tonski:Najvanija stopa u stihovima na srpskom jeziku je trohej.....Akcenatske
celine:svaka re ili grupa rei koja ima 1 akcenat.Metrike konstante(svi
stihovi naglaeni/nenaglaeni) i Metrike dominante(slogovi
naglaeni/nenaglaeni).

Stih i strofa
-Anambman ili Opkoraenje:mogu biti otrija i blaa.Otriji su :ree ili
prenos i blai kontr-ree.Strofa:metrika celina od vie stihova..Stih koji se
vie puta u pesmi ponovi je refren.Stih se moe javljati i na poetku i na kraju
svake strofe, to je prstenasta strofa.Strofa od dva stiha distih.Distih moe
sainjavati celu pesmu bearac.Strofa od tri stiha tercet(tercina).Strofa od
etiri stiha katren.Vee strofe: 5(kvinte), 6(sekstina), 7(septime), 8(oktava)-
stanca.

Slobodni stih i proza

Slobodan stih ostvaruje ritam mimo svih pravila versifikacije.Pojavljuje se
poetkom 20. v..Proza:suprotnost stihu...Kolon od 7 do 16 slogova.Beseda
treba da ima ritam.

ELEMENTI STIHA
Stil, kako su slova ispisivana.Podela:prost, srednji i uzvieni stil.

Jezik u estetskoj funkciji

Ekspresivnost:Davanje oduka uzbuenjima, pobudama(jao, oh.)
Impresivnost:podrazumeva pozivanje i izazivanje(pevaj, oprosti, ostajte).
Izbor rei
Saoznaavanje(konotacija)-rei koje imaju vie
znaenja(asocijacije).Sinonimija:rei koje su u glasovnom pogledu razliite, a po
znaenju sline ili iste...Pesnik-Pisac-knjievnik-poeta-bard-stihotvorac-sainitelj.

Povezivanje rei i stilske figure

U ivom govoru intonacija bitno odreuje znaenje neke rei.Same rei
ispituje:leksikologija, dok se njihovim povezivanjem bavi sintaksa.
Figura:nastaje kada se odstupa od uobiajenog naina govora, izraz originalnosti i
stvaralaki in...Obian govor je statua koja stoji nepomino, dok figurativni
izraz je statua u pokretu.Figure potiu iz antike retorike...Figure se dele: figure
izgovora, iskaza i kazivanja...Igra reima: (kalambur): paronimi-rei koje
imaju razliito znaenje, a slino glase...Homonimi-rei koje razliito znae, a isto
glase.U svakidanjem govoru dvosmislenost je tetna, zbog
nesporazuma...Dvoznanost homonima(uzdiimo nepismene)...Ponavljanje
rei:u emocionalno obojenom govoru srednstvo pojaavanja iskaza.Figure
ponavljanja su:Anafora, Epifora, Anadiploza, Simploka...1)Anafora:kada se
ista re javlja na poecima uzastopnih reenica(uranila devojka, uranila
jutros)..2)Epifora:kada se ista re javlja na kraju uzastopnih reenica,
stihova...3)Anadiploza:kada se iste rei javljaju na kraju jedne i na poetku druge
reenice.(rano u nedelju, u nedelju prije)..4)Simploka:povezuje epiforu i anaforu,
javlja se kao ponavljanje rei i na poetku i na kraju reenica(nit ja znam kad leto
doe, nit ja znam kad mi zima doe).....Paralelizam:-ponavljanje ne rei, nego
slino ili na neki nain simetrino sklopljene reenice.(listak uz listak-umica,
cigla na ciglu-palata)....Tautologija:ire od paralelizma, ponavljanje iste rei bez
obzira gde ona nastupa.Moe se javiti i bez ponavljanja istih rei, drugijim reima
da se iznese ista misao-reanjem sinonima:sinonimija.(Zato plaem i suze
prolevam)...Figure nabrajanja----Polisindet:kada izmeu svih lanova nabrajanja
doe veznik(i), svaki lan biva jae istaknut.(u onome podrumu ima toliko ljudi, i
starih i mladih, i bogatih i sirotih, i malih i velikih.)...Asindet:prilikom
nabrajanja ako se izostavi ona sveza koja bi se upotrebila ispred poslednjeg
lana.Kao da nabrajanje nije zavreno(zuji. Zvei, zvoni, zvui,)...
Gradacija:dodavanje jedinica nabrajanja u istom smeru, tako da jedna nadmauje
drugu.Klimaks je naziv za gradaciju iji se lanovi reaju od slabijih ka
jaim.Antiklimaks je naziv za gradaciju iji su lanovi razmeteni od jaih ka
slabijima... Inverzija:svaka promena reda rei od uobiajenog za neki
jezik.(Osta danas na Drini uprija-prvo prilog za mesto pa subjekat.)...
Elipsa:izostavljanje rei iz reenice iji se smisao podrazumeva.Ekonomina
upotreba rei, saetost.Za eliptian izraz se kae i lapidaran.(Mi o vuku, a vuk na
vrata).Osobito odgovara modernom duhu, vremenu brzine.Eliptian izraz vie
nagovetava no to kazuje.Hermetini tekstovi, zatvoreni tekstovi...
Anakolut:Slui da ocrta uznemirenost onoga ko govori.Moe da ometa
razumevanje poruke, ali moe i da da na upeatljivost iskazu...
Apostrofa:Prividno obraanje. Kada pesnik eli neposrednije da se obrati svom
junaku.Kada pesnik kae: zografe- eli da iskae bliskost...Retorsko
pitanje:pitanje kojem nije svrha dobijanje odgovora.Kao da je odgovor dovoljno
oigledan.(Zar ne vidi da su tvoji planovi otkriveni ?).Slian retorskom pitanju je
Solilokvijum: kada govornik postaavlja pitanja i sam daje odgovore..

Epitet:obino ih ine pridevi, ree prilozi.Razlika izmeu epiteta i atibuta je: to

to je atribut nuan pridev, a epitet ukrasni pridev.Njegovim izostavljanjem se
ne menja smisao iskaza, samo ivopisnost..Moe se izostaviti bjelo i beli:
(zasukala bijele rukave, zasukala do beli lakata).Prisustvo epiteta je poeljnije u
pesnikom izraavanju nego li u prozi..Stalni epiteti:karakteristini za narodne
pesme, koriste se i u protivrenim situacijama, srasli su sa reima.Banalni
epitet:slikovitost izbledela usled uestale upotrebe(pusti snovi).Redak epitet:u
poeziji cenjen epitet, najvaniji retki epitet :sinestezije :vezivanje osobine koja se
opaa jednim ulom za pojavu koja se opaa drugim ulom.(meki glas, opora
boja).Oksimoron:spoj rei oprenog znaenja(javna tajna, ivi le)

--Perifraza:kada se iskazivanje neega moe iskazati u jednoj rei ili nekoliko, a

to se uini u veem broju rei.Proitivanje izraza.Umesto potpuna pomrina,
perifrastino se kae:ne vidi se prst pred okom.U figurativnom govoru izraz se
proituje pomou perifraze...---Eufemizam:svaki iskaz bezbolniji, od onog koji bi
inae bio na tom mestu.(Mukarce stare, a ene se menjaju).---Poreenje ili
Komparacija:dovodi u vezu jednu pojavu sa drugom u kojoj je neka zajednika
osobina jae izraena.Njom se istie slinost jedne pojave sa drugom.-junak-
hrabar kao lav.ine ga 3 lana:ono to se poredi, sa im se uporeuje i zajednika
osobina.Razvijeno poreenje:niz paralelnih osobina posmatranih pojava.
---Slovenska antiteza:napre se postavlja pitanje da li je neto to se privia
istinito, zatim se daje negativan odgovor, i na kraju tano obavetenje.(ta se bjeli
u gori zelenoj?Da je sneg ve bi okopnio.Nit je snijeg, nit su labudovi).
Antiteza:skroz razliito od komparacije.Otro odudaranje.Sueljavaju se
krajnosti.Ko visoko leti nisko pada.Paradoks:prividna protivrenost.Prazna
je torba tea od pune.paradoksi su velike istine koje se pojavljuju 100 godina
ranije-Ruso.

Figure iskaza kao tropi

Trop(obrt):jeste re koja se uzima u prenesenom znaenju.Umesto odgovarajue
rei, stupila je neka koja joj nije sinonim.---Metafora:Metaforino oznaena
pojava ima izvesnu slinost sa pojavom ije je ime upotrebljeno kao
slika.Komparacija bi bila:O Ahilu: Baci se kao lav, a metafora:Lav se
baci.Pesnik Ahila naziva lavom.-Metafora je skraen oblik poreenja, razliku je
se od poreenja- kod njega se vri poreenje sa premetom koji hoemo da
izrazimo, a kod metafore se predmet stavlja na mesto drugog predmeta.Poreenje
da je ovek uradio neto kao lav, a metafora da je lav...Kukuruz je vitez: a
noge kukuruzu se ute, Vitezima sa sabljom o pasu..-Opredmeene
metafore:slika stvorena na osnovu slinosti upotrebi se u isti mah kao i re u
bukvalnom znaenju.Katahreza:nelogian spoj doslovnog uzetog znaenja
tropa sa reima uz koje se vezuje.moj predele mladi predeo ne moe biti mlad.

--Metonimija:Zasniva se na pravoj bliskosti ili logikoj povezanosti.Metonimije

su najvie omoguene kroz uzroke i posledice...posuda i sadrina-(aa-pie).
Sinegdoha:oznaava metonimiju izvedenu na liniji kvantiteta.Ako re koja
oznaava deo upotrebi da oznai celinu, ili celina da oznai deo, prema odnosu
vie manje.Al Bunapart je onda na Rus poao bio-Rus sinegdoha

--Hiperbola:preterivanje, Hiperbolisanje podrazumeva pripisivanje stvarima neke

osobine koje one imaju u manjoj meri.Umesto prave rei uzima se slik kojom je
izraen vii stupanj neeg postojeeg.Hiperbola ne mora biti uvek preuveliavanje,
moe biti i umanjivanje-Manji od mahovog zrna.

--Aluzija:iskaz putem zaobilaznog podseanja na neto poznato.Kada se danasnja

situacija dovodi u vezu sa nekom preanjom, istorijskom.Kada se trai primer za
neto u prolosti.U naslovima mnogih knjievnih dela aluzije kau
mnogo.Balzakova Ljudska komedija jeste podseanje na Danteove
Boanstvenu komediju.-Kad aluzija nosi kritiku opasku ili optubu to je:
insinuacija.Podmetanje iz pakosti.

SVET LIKOVA I LIKOVI SVETA

Figure kazivanje postaju vidne ako se posmatraju u odnosu na normalno
izlaganje...Tema:udaljavanje od teme je Digresija.

Mit i personifikacija
Neto neivo zamenjuje ivim, lanove biljnog i ivotinjskog sveta prikazuje sa
ljudskim osobinama.(zubato sunce, zub vremena).-Personifikacija: (osoba,
maska).Stariji helenski naziv prozopopeja(pravljenje lica).Mit: prvobitno
govori o natpirodnim biima, bogovima.Helije(Sunce).Personifikacija poiva na
uslovnom prihvatanju izmiljenog, sa sveu da su ljudske crte samo pripisane
neemu to ih nema i ne moe imati.Tipovi oznaavaju nosioce osobina
svojstvenih mnotvu jedinki.(tip moe biti:tvrdica, zavodnik, hvalisavac, Prorok,
Pravednost, Vrlina).Arhetipovi:

Alegorija i ideja
Alegorija:kazuje jedno reima, a drugo po smislu.-Svaka ptica svome jatu
leti.Najmanje skriveno znaenje alegorije je u paraboli.Alegorija sa
najskrivenijim znaenjem je u zagonetki.Alegorino kazivanje je svojstveno
basnama.Priajui o ivotinjama ili zgodama personifikovanih stvari, basnopisac
se uvek osvre na ljudsko iskustvo.Ezopova basna Vuk i jagnje.Prepiravanje:-
kraa ili dua parafraza.Pravi sie dela ne prua sama fabula nego tek nain na koji
je ona uobliena.---Motiv:pobuda, podsticaj.Motivi se u fabuli javljaju uzrono
poezani.Ideja basne je obino neka moralna pouka.
Ironija i humor
Ironija:Treba raumeti obrnuto od onoga to se govori.-Kuenje se u ironiji
izdaje kao pohvala, a stvarno saglaavanje krije se za maskom pokude.Ironija sadi
izvesno citiranje, tui se stav preuzima, kako bi se omalovaio.-Persiflaa:blaga
ironija.-Parodija:Zadrava spoljnu stranu nekog ozbiljnog teksta, parodija njegove
izrazite crte pojaava i dovodi do karikature.Travestija:neki knjievni tekst izlae
podmsehu, stavljajui ozbiljnu sadrinu u neprimeren oblik.Romantika
ironija:Meanje izmiljenog sveta sa svetom poznatim.-Humor:saoseanje sa
predmetom podsmeha.Humorista ima saaljenje za ljudske slabosti.Humor: smeh
kroz suze.

Simbol i nagovetaj
Simbol:nekada znak za raspoznavanje.Pogled se kada je simbol u pitanju zadrava
na onome ta je i kako je predstavljeno.Umesto ideje u simbolikom kazivanju
postoji nagovetaj.Smisao knjievnog simbola se sluti, a nikada se ne da jasno
odrediti.Ako postane odrediv gubi poetsku ar.I postaj amblem.Amblem:lisica-
lukavost, lovorov venac-slavu.---Opis ili Deskripcija:Pesniki opis se
usredsreuje na izgled stvari ili stanja u jednom trenutku, kratkom
periodu.Topos:unapred izgraeni abloni koji se mogu upotrebiti kada treba
predoiti odgovarajuu situaciju.Ekspresionisti su najvie otili sa opisom
unutranjeg stanja.Pisac moe dati pejza(sliku prirode), enterijer(unutranjost
stana), porteret(izgled svog junaka) pa i neku skicu ljudske situacije.---Lik:u
simbolikom kazivanju spaja u sebi crte nekog tipa ljudi i crte pojedinca.Upeatljiv
knjievni lik je nalik pravoj linosti iz ivota, a ipak je razliit od nje.(Ako bi se
gledalac popeo na scenu, mogao bi da dodirne glumca, ali ne-lik).Raznim
knjievnicima prototipi stvarnih linosti slue u delu.Arhetip-slui kao primer.

Groteska i skriveni problem

Meavina ljudskih, ivotinjskih i biljnih oblika.To je sueljavanje neskladnih
oblika.Predmet groteske je suvie neprirodan da bi bio simbol.Za razliku od
simbolike slike koja pokazuje neto prepoznatljivo, u grotesknoj slici celina
zbunjuje.Umesto odreivanju ideje, analizi groteske je bitnije ukazivanje na
problem koji ona zahvata...Burleska:Kada se groteskno kazivanje spusti do grube
ale i lakrdije.Donosi smeh, tako to neku uzvienu temu obrauje na komian
nain, ili neku trivijalnu temu izlae podignutom tonu(daje znaaj).

Apsurd u knjievnosti
Apsurdno, tu biva isturen izvestan smisao besmisla.Apsurdno kazivanje, kao da se
ruga obinoj ljudskoj razboritosti.U 20.v knjievnost apsurda se posebno razvija,
najvie pod uticajem filozofije egzistencijalizma i novog nihilizma.Ironijom se
izvesnom licu otkriva nalije.Simbol je olienje neega.Groteska je
izoblienje.Apsurd pokazuje obezlienost.Ako su sve figure u toj meri vane za
knjievnost i za utvrivanje stila da su dobile ime koje o toj vanosti govori
izriito-stilske figure.Stil je pogled na svet.To nije pitanje tehnike nego vizije.

RAZVRSTAVANJE KNJIEVNIH DELA

Naini podele

Kada je re o tvorcima knjievnih dela mogu se razlikovati: celokupan upus

jednog pisca, stvaralatvo svih pripadnika nekog pravca, neke pesnike generacije
ili kole.---Prema duini tekstova:crtica, kratka pria, roman-reka ili dramska
jednoinka.Sa stanovita prenosilaca: horska pesma, filmski scenario, pozorini
komad, televizijska drama.Prema nameni: crkvena i svetovna knjievnost, zabavna
i pouna, knjievnost za omladinu i decu.Najvanija podela na stih i prozu.Postoji
podela na rodove i vrste.-knjievni anrovi.---KNJEVNI ROD:Obuhvata
najiri skup knjievnih dela sa zajednikom bitnom osobinom.Pesniki rodovi
su:lirski, epski, i dramski, postoji i etvrti(van-pesniki, naziv nema).Platon je
prve 3 odredio.Za lirski kae:pesnik se nikad ne skriva, epski:pesnik nastupa
kao da neko drugi govori, a ne on sam i dramski:meavina 1 i 2.Za lirski oblik
je naveo ditirambe(horski izvoene pesme uz frulu).Za epski je naveo: tragediju
i komediju, a dramski u homerskim spevovima.Boju u epskom pesnitvu daje
pria, lirskom-oseanje, dramskom-radnja.---Julijus Petersen je izcrtao anrovski
toak, gde su rodovi oznaeni kao paoci(vanije vrste), a vrste van kruga.---
KNJIEVNE VRSTE:skupine knjievnih dela sa osobina koje se u drugim
delima ne javljaju.Najslavnija su se dela svojim savrenstvom nametala kao model
anra u nastajanju.
Lirika
Naziv od instrumenta lire, prvo 4 pa 7 struna.U pratnji lire pevane su pesme,
nazvane prvo melika, pa lirika.Vuk je ralikovao:junake i enske pesme.

Lirske vrste
Narodna lirska pesma:deo usmenog stvaralatva, ne uva spomen na pesnika koji
ju je stvorio, i nije obeleena njegovom individualnou.Narodna lirika nosi crte
mentaliteta one zajednice koja ju je prihvatila i prenosila kroz
vekove.Postoje:obredne, poslenike, svatovske, igrake, tubalice, uspavanke,
gozbene.

Umetnika lirika
Najstariji pesnici u Heladi, negovali su 3 vrste pesama: elegiju, jambe i meliku.---
Elegija:potie od tubalice praene frulom.Bila je psoveena pouci, a kasnije seti i
tuzi.---Jampsko pesnitvo:rugalake pesme.Obeleeno estinom i linijim tonom.-
--Melika ili lirika u uem smislu:pevana uz liru ili horski.....Pevane su himne u
ast bogova, epinikije u ast pobenika na OI.Ode-uzor su ime Pindarovi stihovi,
sveane pesme manjene slavljenju neke linosti ili dogaaja..Epitaf:natpis na
grobu.Od epitafa nastaje nastaje epigram-kratka pesma sa
satirom.Idila(Ekloga):obrada sentimentalnih motiva iz ivota pastira.U Provansi
nastaju Trubaduri.U kanconama, trubadur se obraa vlastelinki, i iskazuje
vernost.Sonet, pesniki oblik nastao u Italiji od dva katrena i dva tarceta.Petrarka
je predstavnik, 14 stihova.Sonetni venac-najsloenija celina.-14 soneta.Poslednji
sonet u sonetnom vencu-magistrale.Akrostih:ime koje se iitava vertikalni
nanie, gledajui samo poetna slova stihova.---Rondo, rondel-oreeno koje se
rime mogu gde ponoviti.Manirizam:tendecija baroknog pesnitva da izori
izvetaenost i manir.---Pesma u PROZI:predstavnik arl Bodler...Gazel:kraa
pesma u distisima.Rubaija:misaona pesma od 4 stiha, sa istom rimom u tri
stiha.Pantum:malajski oblik.Haiku:tri stiha od 17 slogova, prvi i trei su peterci, a
drugi sedmerac.---Moderna lirika:Iz romatiarske poetike izvlai:igru fantazije,
natprirodnog, ukus za grotesku i fragment.spajanju nespojivog.Podela lirskih
pesama:ljubavne, rodoljubive, socijalne, religiozne, opisne, misaone.
Vidovi lirike
Osnovni vid lirike predstavlja ista , lirska lirika.Nema u lirskoj pesmi neto to
bi se moglo prepriati.Moe se govoriti o sredinjem motivu u pesmi i o lat-
motivu.Poslednji motiv u pesmi nosi najjai emocionalni naglasak, -poenta.Lirska
pesma ima svoju celovitost-Ciklus pesama.(Zmajevi ilui i ulii uveoci)---
Lirsko epske pesme:Pesme koje kazuju bez pevanja i ne govore o junakim
podvizima, ve o ljubavnim, porodinim zgodama i ljudskim sudbinama.U njima
ima vie lirizma nego u junakim, ali se ipak neto propoveda.(Po Vuku).---
Balada:Ljubavna pesma koja se peva uz igru.Tri strofe sa refrenom i rimama.---
Romansa:Pisana u osmercima, opevala junake podvige.---Poema:I kada je bez
fabule ona naputa svojom duinom beleje lirske pesme.---Dramatske
pesme:mogu biti:dijaloke i monoloke.U dijalokim pesmama uju se
naizmenino dva glasa ili glasovi vie subjekata.Monoloke pesme:njima je
svojstveno pesnikovo nastupanje u ulozi drugog lica.Lirsko ja u monolokoj pesmi
progovara u ime neke istorijske osobe ili u imne nekog tipa ljudi.

EPIKA
Obimno delo u heksametru:epopeja.Osnovno obeleje etike je prianje o
dogaajima.Pirpovedanje:od rei znanje.Epkso kazivanje je okrenuto ka
spoljanjem svetu i usredsreenost je na nekom sluaju iz ivota, stvarnog ili
izmiljenog.Ton epskog stvaraoca je manje lian, mirniji, objektivniji.Odnostajanje
od predmeta pripovedanja svojstveno je klasinom epskom pesnitvu zasniva se na
izvesnoj udaljenosti u vremenu.Pripoveda nastupa kao nosilac znanja o stvarima o
kojima eli da upozna sluaoca ili itaoca.Usporavanje toka radnje-
reterdacija.Opirnost epskih nadahnutih kazivanja- epska irina.(Kada Homer
posveuje mnogo panje u opisivanju Ahilovog tita.)

Epopeja
Umetniki ep-sumnji oko autorstva nema.Usmena epska tradicija je jeako bitna
oko graenja epova.Predanja na koji se veliki epski spevovi oslanjaju proeta su
mitovima, legendama, bajkama, alama, anegdotama.
Legenda i bajka
Klasini mitovi su bili pree o bogovima i svetinjama.Mitski besmrtnik zastupa
prirodnu stihiju ili donosi vane tekovine: vatru, zanate, umetnosti.Mitologija je
najvie zastupljena u mitolokim epovima.(sumersko-vavilonski Gilgame).---
Legende:prie u iju se istinitost veruje.Oslonac u istoriji i greografiji im je
odreeniji od mitova.Legenda je na srednjelatinskom znaila kao naziv za spise o
ivot svetaca(hagiografija).---Bajka:vlada ranim stupnjevima duhovnog razvitka
pojedinca i naroda.Od rei bajati:arati.Junak bajke je okruen arolijama dobrih
vila i zlih vetica.Biva kazivana kao izmiljena pria.Sistematsko zapisivanje i
izdavanje bajki zapoinje u Evropi krajem XVII veka.Najpoznatiji Hans Kristijan
Andersen.Umetnikoj bajci je pisac poznat.

aljiva pria, anegdota i pripovetka

ala:kratka pria usmerena ka izazivanju smeha.Dosetka ili Vic: usredsreuje
svoju panju probijanje, pomou smeha, izvesne napetosti u koju su sluaoci
ukljueni.---Anegdota:usmena knjievnost.Saeta pria koja moe da nasmeje, a
ne mora, u sreditu ima istup neke javne linosti iz istorije.---Novela:Knjievni
ugled noveli je podario ovani Bokao sa svojim Dekameronom(100
fabula).Novela je obuzeta motivima iz svakodnevnog ivota.Novele, svih udesa
liene prie iz usmene knjievnosti, ako se ne svode na alu, anegdotu ili
pouku.Pisci novela izbegavaju duge opise, radnju brzo dovedu do napetosti.Sve to
je krae od novele, odnosno pripovetke je kratka pria.---Crtica:proza opisnog
karaktera.

Roman
Hegel:Savremena graanska epopeja.Nekada je re roman znaila upotrebu
nardonog jezika mesto knjievnog.Stara poetika je smatrala roman za izmiljenu
ljubavnu istoriju, bez stiha i bez poezije.Dok antiki i viteki roman najvie duguje
starim epovima i bajkama, noviji evropski roman se oslanja na tradiciju aljive
prie, anegdote i novele.Kasnije podlogu za roman predstavljaju :dnevnici,
hronike, eseji i pisma.Prethodnici modernog romana su narodne
knjige.Novalis:Roman je ljudski ivot u obliku knjige.U romanu dolaze do
izraaja preobraaji samih junaka. - U pogledu obimnosti:dugaki romani(vie
knjiga)-Zlatno runo(B.Peki) jeste roman-reka. Ciklini roman: vie romana
meusobno povezanih, tako to se u njima pojavljuju isti likovi, ili ista fabula.---
Prema tematici:pustolovni, ljubavni, obrazovni, istorijski, drutveni, psiholoki,
naunofantastini, policijski.

Vidovi pripovedanja:

Postoje dva stava, Platonov(o nemeanju upravnog govora) i Aristotelov(o

meanju).Jedni naginju lirskom izrazu(naginju pripovednom subjektu) i dramski
momenat(povlaenje propovedaka i depersonalizaciju). Klasian pripoveda je
sklon da o svom junaku govori u treem licu jednine.Govorom u 3 licu, te tue
rei, pripoveda prenosi neupravnim govorom, a tek povremeno svojim junacima
daje re, navodei upravni govor.-Metalepsa(promena pripovednog nivoa).
Pripovedanje preteno o sebi.U prvom licu:vidik okrenut svetu biva suen, ali se
svet due bre oivi.Pisca ne treba meati sa figurom kazivaa prie,
priaoca.Skaz:pripovedanje kojim se stvara iluzija usmenog prianja,
podrazumeva upotrebu narodnog jezika.-Govor uivljavanja:Pripovedni subjekat
se u toj meri prenese u prikazivanju situacije i junakov unutranji svet, da
progovara otprilike isto kao to bi junak progovorio.Ugao gledanja, nastaje Ja
dramsko, kao Ja iz monologa sa scene, gde pripoveda nema pristupa.

--Moderan psiholoki roman, poznat i kao roman toka svesti- pribliava se

dramskoj tehnici, jer uklanja pripovedaev lik.Savremeni pisci su izgradili posebnu
tehniku znutarnjeg monologa, ne bi li pokazali pravu sadrinu junakvove
svesti.Razgovor sa samim sobom(solilokvija)-ovek svoje misli ne izgovara, ali ih
oblikuje. Prilikom unutarnjeg razgovora(autodijalog), neizgovorene reenice
takoe bivaju sreene.-Unutarnji monolog:lanac svih onih asocijacija to se
nekontrolisano nadovezuju jedna na drugu.

Dramatika
Obuhvata sve vrste drama.Kod Helena oznaava radnju.Radnja oznaava
delovanje subjekata u oklnom svetu.U dramama se obino postavljaju sudbonosna
pitanja.Svojim ponaanjem nosioci dramskih uloga donose napetost.Dramatika se
vezuje za scensku umetnost.Lica u drami vode razgovor udvoje dijalog, ili
razgovor sa vie uesnika polilog, oni izmenjuju replike.Mogu govoriti za sebe
u prisustvu drugih ustranu, ili bez prisustva drugih lica monolog.Oni
nastupaju bez autorovog posredovanja.Autoru je blii Hor, ili ono to se iznese u
prologu(uvodnom govoru) ili epilogu (zavrnom).Rezoner-lice koje nastupa sa
autorovim idejama.Uputstva, tampana drukijim slogom- didaskalije.Uvodna
stranica(ko je reiser, glumac, ime lika..).Pored nosilaca radnje(protagonista) i
njihovih protivnika (antagonista) nastupa glasnik (obavetava o dogaajima sa
udaljenosti), poverenik(kojem e junak ispovediti ono to mu lei na srcu)., a javi
se i osmatra sa zidina(izvetava o zbivanjima u okolini).Predstave su podeljene
u inove, meusobno odeljene odmorima, nekad su to bili horovi, a danas
sputanje zavese.inovi se mogu deliti na:scene i pojave.Scene:se uglavnom
smenjuju kada pozornica pone da prikazuje drugo mesto, a pojave kad nastupi
nova situacija, dolaskom novog lica, ili odlaskom starog.U okviru celovite radnje u
drami se razliku 5 etapa:ekspozicija, zaplet, kulminacija, peripetija i
rasplet.Ekspozicija:uvoenje publike u situaciju.Zaplet:donosi sukob i napetost
koji raste do Kulminacije.Peripetija ili preokret priprema rasplet kojim se drama
zavrava.

Dramske vrste
Helenska drama na koju e se nadovezati evropska tradicija, nastala je u Atini iz
sveanosti u ast Dionisa.---Tragedija(pesma jarca):nastala u 5v p.n.e.Prvo je bio
samo jedan glumac sa horom.Eshil uvodi 2 glumca, a Sofokle treeg
glumca.Tragedija je iznosila ljudsku nesreu.Junak redovno strada, izazivajui
saaljenje i strah.Prema Aristotelu te 2 emocije kod publike izazivaju
proiavanje(katarzu)-olakanje svojih jada.U Atini tragiari su nastupali
svaki po sa po tri tragedije koje ine trilogiju.Izmeu njih se odigrava satirska
igra.---Komedija-vezana za karnevalsku atmosferu prilikom dioniskih
sveanosti.-kontrast tragediji.Prethodnica komedije je Mim-vrsta glume bez
rei.Predstavnici u Atini su Plaut i Terancije..-Crkvena prikazanja: Misterije su
se razvile iz liturgije.Mirakuli su prikazivali ivote svetaca.Moraliteti su teili
ivotnoj pouci .Duh komike nieg reda su lakrdija i farsa.Komedija karaktera,
komedija zabune(intrige i zabune), komedija naravi(slabosti u nekoj
sredini)....Meanje tragedije i komedije dali su razne podvrste:tragikomedija,
plana komedija, ozbiljna komedija, graanska tragedija.Urnebesnu tragediju je
dao Duko Kovaevi.---Drama u uem smislu ispunjava glavni deo repertoara
savremenog pozorita.Komadi sa pevanjem-zastupljeno vokalna i instumentalna
muzika.-Melodrama-sentimentalni sie i trijumf vrline.---Film:podloga je napisan
scenario.Autor scenarija je pisac dijaloga, opisa,.Dramske serije.

Vidovi drame
Izgraena je teorija tri dramska jedinstva. Jedinstvo radnje, jedinstvo vremena i
jedinstvo mesta.Nasuprot klasinoj dram jvaljaju se:Lirska struna:Izrazitije
okretanje lirskoj drami donelo je intimno pozorite poznog Strindberga.-Epska
crta izbija u ekspirovim dramskim hronikama .

Knjievnost izvan pesnitva

anrovi knjievnosti koji ne pripadaju pesnitvu mogu se grupisati prema
segmentima kulture kojima se pribliavaju.-U knjievne anrove verskog
nadahnua sapdaju:basme-namenjene leenju bolesti, blagoslovi-upueni
ispunjenju elja blinjemu, kletve- sa namerom navlaenje kome jada i
nevolja.Religijskog karaktera su:molitve, tropar-kratka pesma, kanon-niz od
devet pesama, akatist-zahvana pesma Bogorodici.Apokrifna knjievnost.-na
razmeu pesnitva i nauke-filozofski spisi, biografije, istoriografska
knjievnost.-Sentencija:mudra izreka.-Aforizam:sa duhom iskazana ivotna
iskustva.Sokratovski dijalog:filozofsko raspravljanje.-Biografije:ivotopis
odreene linosti, kod nas u istoriji poznat i kao itije.Autobiografija:je
biografski spis autora koji pie o sebi.Memoari:vlastite uspomene, lina priseanja
iz minulog ivota.-Dnevnik:je neka vrsta autobiografije pisane iz dana u dan, moe
biti i istorijsko i ljudsko svedoanstvo. ------Istoriografska proza:anali ili letopisi-
vaniji dogaaji se belee po godinama.Hronika:prikazuje se dogaaji iz
odreenog vremena.Rodoslov:posveen lanovima porodice.

Libreto-tekst za opersko izvoenje.Koreografski zapis:za baletsko

izvoenje.Filmski scenario:za film.Satira:i kada nije politikog karaktera, u sebi
nosi svakodnevnicu.Besednika proza:moe imati politiku boju.Filipike:govori
protiv neke linosti(Demosten protiv Filipa Makedonskog).-Propoved, zdravica,
apologija(odbrana), optunica, reklama i utopija, pmaflet-svode se na
pridobijanje publike ili odvraanje od neega.U moralistiku knjievost se ubrajaju
i poslovice i maksimi.Poslovice su mudre izreke koje se moraju prenositi i ne zna
im se autor-narodne umotvorine.Maksimi:slino pripovetkama, ali im se autor
pamti...Epistola:krai spis namenjen jednoj osobi, ali i irem krugu ljudi.Pisma su
linog karaktera, mogu biti:poslovna, porodina, ljubavna.-Dopis:je manje linog
karaktera.Vaan je u novinarstvu.Dopisnici listova alju izvetaje iz drugih
zemalja.-Reportaa:novinarski izvetaj sa terena o dogaaju vrednom
panje.Feljton:ovakvi tekstovi su u rubrikama posveenim kulturi i
zabavi.Intervju:razgovor u kome novinar postavlja linosti do ijeg miljenja je
mnogima stalo i belei odgovore.Imaginarni intervju:odgovori na pitanja koje
pisac sam sebi postavlja.-Esej ili ogled:pretresanje nekog pitanja, lini ugao ima
vaan udeo.Paraliteratura-meanje na knjievnog i vanknjievnog teksta.

MOGUNOSTI TUMAENJA
Dok u jezikom optenju tuma prevoenjem uspostavlja razumevanje izmeu dve
osobe koje govore razliitim jezicima, tuma pesme, pripovetke ili drame nastoji
da otkrije znaenje dela, pomalo tajanstvenog.U knjievnom ivotu kritiar moe
biti. Recitator, glumac, uenik, nastavnik svako ko pokuava da objasni neko delo.-
Knjievna intepretacija:vetina, slina vetini itanja.Hermeneutika:pokuava
da da odgovore na pitanja kako razumeti i tumaiti delo.Metoda objanjavanja-
egzegeza.Hermeneutiki krug:znai da se u ispitivanju pojedinosti poe od celine
i ponovo vrati na celinu, bolje sagledane.Osnovni vidovi tumaenja u knjievnoj
kririci mogu biti prema piscu, tekstu, itaocu.

Pisac kao oslonac tumau

Tumaenje usmereno prema stvaraocu svojstveno je biografskoj, psiholokoj,
sociolokoj kritici.---Biografska kritika:objanjava knjievno delo u odnosu na
ivot njegovog pisca.Pripada starijoj kritici.Dobro objanjen podatak iz pesnikovog
ivota moe biti dragocen za razumevanje dela.---Psiholoka metoda:-pesniko
delo je izraz ovekovog unutarnjeg ivota.Kritiar oekuje da e bolje razumeti
emocije koje nosi pesma ako pronikne u tajne pesnikove due.Psihoanalitika
tumaenja:tragaju za izrazipa pieve podsvesti.Utemeljiva psihoanalize-
Zigumung Frojd.Karl Gustav Jung:Jungova metoda traga za arhetipima kao
predtsvama svojstvenim samo ljudima.---Socioloka kritika:okrenuta stvaraocu
kao lanu i predtsvniku ire zajednice.Tuma sociolokog usmerenja tumai u delu
klasne, politike odnosno ideoloke motive i tendencije.(Marks i Engles)
Analiza izdvojenog teksta
Ograniava se panja na ono to je u tekstu sadrano.Metoda reda-po-red i rei-po-
re.---Metoda ruskog formalizma:U Rusiji nastaje u 2 i 3 decenijam 20
veka.Viktor klovski uvodi termin oneobiavanje-otklanjanje povrno
raspoznavanje stvari prema njeihovim najupadljivijim crtama.Usmerenost na sam
izraz.---Nova kritika:U SAD i Engleskoj u 4 deceniji 20.v.Ova kritika preporuuje
posbeno paljivo itanje.---Fenomenoloka metoda Nastaje u
Nemakoj.Odstranja sve elemnte ulnosti, eli da se doe do sutine.Estetiari ove
orijentacije razlikuje slojeve.---Strukturalizam:Strukturalisti e nastojati da
otkriju u delima sistem odnosa izmeu njenih elemenata.U odnosima izmeu
jezikih jedinica lingvistika je izdvojila: osu selekcije i osu kombinacije.---
Semiologija ili semiotika:posmatra knjievnost i umetnosti sa ostalim
znakovima(obian jezik, saobraajni znakovi, moda).

italac u sreditu panje

italac za knjievni tekst prvo pokae interesovanje.---Impresionistika
kritika:Knjievni tekstovi se ovde prihvataju kao povodi za razmiljanje i
asocijacije kritiara.Impresionista govori u kritici o tome ta je delo probudilo u
njemu.---Estetika recepcije:Suoavanje sa injenicom da su isti tekstovi u jedno
doba primani kao umetnii, a u drugo kao neumetniki.U sreditu panje ove
teorije naao se pojam horizont oekivanja.Spremnost pievih savremenika da
na osnovu valstitog poznavanja prethodne knjievnosti, prihvate ponueno delo.---
Dekonstrukcije-zagovornici ovakvog naina odbacuju sve predrasude o znaenju
teksta i kontrukcija o njemu nainjenih.Otvoreno delo: gde pstoje simboli i
groteska.