HIPERTENZIJA

CENTAR ZA
LEENJE HIPERTENZIJE - link ka
novom centru za najsavremenije
leenje hipertenzije

Hipertenzija je stanje u kome je krvni pritiska

povien iznad 120/80 mmHg. Gornja vrednost
predstavlja sistolni pritisak, a to je pritisak krvi na
zidove krvnih sudova koji nastaje prilikom sistole
(grenja) komore, dok je donja vrednost dijastolni
pritisak, tj pritisak izmeu kontrakcija (grenja)
srca kada se zid arterija oputa. Teko je definisati
koji nivo krvnog pritiska je patoloki. Da bi se
definisao, odreuje se veza izmeu krvog pritiska i
morbiditeta tj. obolevanja od bolesti koje su
posledica hipertenzije. Tako se pritisak od 120/80
mmHg smatra normalnim, od 120-140/ 80-90 je prehipertenzija tj.
osobe sa ovakvim pritiskom imaju veliki rizik od progresije ka
hipertenziji. Oni moraju da promene ivotne navike i da redovno
kontroliu krvni pritisak. Kod osoba koje imaju pritisak >140/90 mmHg
dolazi do ubrzanog razvoja ateroskleroze i promena na krvnim
sudovima i drugim organima u telu. Zbog toga pritisak >140/90 mmHg
mora da se sniava.

Hipertenzija je hemodinamski poremeaj. Krvni pritisak je

produkt munutnog volumena srca (volumen krvi koji se istisne iz srca
u toku jednog minuta) i otpora krvnih sudova. Prema tome, krvni
pritisak odreuju faktori koji utiu na minutni volumen srca i
vaskularni otpor.

Faktori koji utiu na minutni volumen srca su: koliina unete

soli, bubrena funkcija, hormoni nadbubrene lezde.
Periferni vaskularni otpor se poveava pod uticajem simpatikog
nervnog sistema, raznih agenasa koji se nalaze u krvi, jona
(kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, produkata metabolizma elija
itd) i lokalno autoregulacijom (u zidu krvnih sudova se lue
brojni peptidi).
 Suavanjem malih arterija (arteriola) dolazi do poveanja krvnog pritiska
preko poveanja perifernog vaskularnog otpora, a suavanjem malih vena
(venula) dolazi do redistribucije krvi sa periferije ka centru, ka srcu i poveanja
priliva krvi u srce kao i minutnog volumena srca.

Uzroci hipertenzije:

U 90-95% sluajeva uzrok nije poznat esencijalna hipertenzija

Sekundarna hipertenzija

Uzroci sekundarne hipertenzije:

bolesti bubrenog funkcionalnog tkiva (2%)

bolesti bubrenih krvnih sudova (2%)

hiperaldosteronizam (poveano luenje aldosterona,

hormona nadbubrene lezde) <0,5%

feohromocitom (tumor sri nadbubrene lezde koji lui

velike koliine adrenalina i noradrenalina)

trudnoa

pojaana funkcija titaste lezde

lekovi: kontraceptivi, kortikosteroidi, ciklosporin, lekovi koji

se koriste za ukapavanje u nos kod kijavice (Ephedrine,
Levmetamfetamine, Naphazoline, Oxymetazoline,
Phenylephrine, Phenylpropanolamine, Propylhexedrine,
Pseudoephedrine, Synephrine, Tetrahydrozoline); neke
droge; stimulansi (amfetamin) itd.

aortna stenoza

kompresija produene modine

Dugotrajno dejstvo povienog krvnog pritiska dovodi do promena na

zidovima aorte i manjih krvnih sudova, srcu, mozgu, bubrezima i
mrenjai oka.
Dejstvo povienog krvnog pritiska:

Slika: pucanje krvnog suda u mozgu (modani udar)

prekomerno rastezanje dovodi do stvaranja slabih mesta u

zidovima krvnih sudova koja su podlona pucanju. Glavni
problemi kod infarkta srca i aneurizmi izazvani su pucanjem
krvnih sudova.
prekomerno rastezanje dovodi do stvaranja tankih pukotina u
zidovima krvnih sudova a na tim mestima se mogu stvoriti
trombi i zaepiti krvni sud. To dovodi do infarkta organa (srca,
mozga) koji taj krvni sud ishranjuje.
 Slika: ateroskleroza

ubrzava se proces ateroskleroze u zidovima krvnih sudova.

Suene arterije slabije snabdevaju tkiva i organe krvlju
(kiseonikom i hranljivim materijama) i dolazi vremenom do
njihovog oteenja i propadanja njihove funkcije. Zbog ishemije
tkiva i organa, srce poveava minutni volumen da bi obezbedilo
dovoljnu koliinu kiseonika, to dalje poveava krvni pritisak.
Stvoreni aterosklerotini plakovi u zidovima krvnih sudova
pucaju i na tom mestu se
stvara tromb koji zatvori
krvni sud.

Elastinost aterosklerotinih arterija je manja, te srce jae

pumpa krv da bi povealo snabdevanje tkiva kiseonikom.
Rezultat pojaanog rada srca je oteenje sranog miia i
zalistaka to dovodi do srane slabosti.

Faktori rizika za razvoj hipertenzije

 Naslee ako su vai roditelji ili bliski roaci imali hipertenziju,
vrlo je verovatno da e se i kod vas razviti. Zato je vano
redovno kontrolisati krvni pritisak. Ne moete kontrolisati
nasledni faktor ali moete preduzeti korake da ivite zdravo i
smanjite faktore rizika.
Godine ivota kako starimo poveava se rizik od hipertenzije.
Krvni sudovi gube fleksibilnost sa godinama zbog razvoja
ateroskleroze.
Pol nakon 45. godine poveava se rizik od hipertenzije kod oba
pola. Nakon 65. godine vei procenat ena ima hipertenziju nego
mukaraca.
Smanjena fizika aktivnost poveava rizik od hipertenzije,
infarkta srca, modanog udara, gojaznosti.
Loa ishrana, uzimanje velike koliine soli ishrana sa velikom
koliinom kalorija, masti i eera dovodi do gojaznosti. Ishrana
sa veom koliinom soli zadrava vodu te se poveava krvni
pritisak.
Gojaznost osobe koje imaju body mass index >30 su gojazne.
Gojaznost predstavlja napor za srce. Raste nivo holesterola i
triglicerida u krvi, a sniava se HDL (dobar) holesterol. Gojazni
ljudi imaju 2-6 puta vei rizik od razvoja hipertenzije od osoba sa
normalnom teinom. Nije vaan samo stepen gojaznosti ve i tip
gojaznosti. Kod nekih osoba se viak masnog tkiva nakuplja u
trbuhu (gojaznost u obliku jabuke), a kod nekih oko kukova i na
butinama (gojaznost u obliku kruke). Kod gojaznosti u obliku
jabuke postoji vea opasnost za razvoj hipertenzije.
Uzimanje veih koliina alkohola ako se svakodnevno uzima
alkohol u veim koliinama (vie od jednog piva ili vie od 150
ml vina ili vie od 45 ml estokog pia) moe dramatino
poveati krvni pritisak.
Stres
Puenje (aktivno i pasivno)

SIMPTOMI

Krvni pritisak se esto postepeno poveava, pa bolesnik ne osea

nikakve simptome sve dok se ne pojavi neka od komplikacija
hipertenzije. Najee su to INFARKT SRCA I INFARKT MOZGA
(log). To je razlog zbog ega se hipertenzija naziva tihi ubica.

Nemojte praviti greku mislei da e simptomi da vas upozore na

problem visokog krvnog pritiska. Neka ispitivanja su dokazala da
hipertoniari ree imaju glavobolje od zdravih ljudi. Svega 17%
bolesnika ima krvavljenje iz nosa. Ovo krvavljenje ee nastaje zbog
suvog vazduha. Neki simptomi mogu biti indirektno povezani sa
visokim krvnim pritiskom, a to su: krvave takice u oima, crvenilo
lica, vrtoglavica, zujanje u uima, umor.

HIPERTENZIVNA KRIZA

To je nagli skok krvnog pritiska >210/120 mmHg, pri emu dolazi do

optereenja vitalnih organa. Ali, znaajnija je brzina porasta krvnog
pritiska od njegovih apsolutnih vrednosti. Tako da neko moe dobiti
simptome hipertenzivne krize sa pritiskom od npr 170/100 mmHg.

Simptomi hipertenzivne krize su:

jaka glavobolja

povraanje

uznemirenost

ubrzano i kratko disanje

krvavljenje iz nosa

ponekad grevi ekstremiteta

KOMPLIKACIJE HIPERTENZIJE
1. Hipertenzivna bolest srca

Hipertrofija (zadebljanje) leve komore srca kao rezultat

progresivnog poveanja optereenja zida komore zbog
povienog krvnog pritiska i otpora krvnih sudova na
periferiji. Pogorava se rastegljivost leve komore, to
dovodi do dijastolne disfunkcije, poveanja pritiska
punjenja komore. Vremenom dolazi do dilatacije
(proirenja) leve komore
 Ubrzan je razvoj koronarne bolesti srca i poveava se
incidenca naprasne smrti uveana leva komora zahteva
vie kiseonika. Hipertenzija ubrzava proces ateroskleroze,
usled ega suene koronarne arterije ne mogu da
obezbede ovako uveanom sranom miiu dovoljnu
koliinu koseonika, te nastaju simptomi angine pectoris pa
ak i infarkt srca

Slika: raslojavanje zidova aorte (disekcija)

 Disekcija (raslojavanje zidova) aorte: dugotrajnim dejstvom
povienog krvnog pritiska na zidove aorte dolazi do irenja
lumena ove velike arterije i ponekad do pucanja njenog
zida.

1. Hipertenzivna bolest bubrega

Benigna nefroskleroza nastaje zadebljenje zidova arterija

bubrega i suenja njihovog lumena, aktivira se sistem renin-
angiotenzin-aldosteron to jo vie poveava krvni pritisak
(renin-angiotenzin-aldosteron sistem je jedan od
mehanizama kojim bubrezi utiu na regulaciju krvnog
pritiska). Pojavljuje se proteinurija (izluivanje vee koliine
proteina putem mokrae) i porast kreatinina u krvi (kreatinin
nastaje kao produkt metabolizma miia, a izluuje putem
bubrega. Kada se bubrena funkcija smanji, kreatinin se
nagomilava u krvi).

Maligna nefroskleroza nastaju suenja arterija bubrega i

posledina ishemija koja dovodi do oteenja funkcionalnog
tkiva bubrega i njegove zamene vezivnim tkivom. Funkcija
bubrega propada i vremenom nastaje bubrena slabost.
Nastaje kod maligne hipertenzija kada je dijastolni (donji)
krvni pritisak obino >130 mmHg.

3. Neuroloke komplikacije

akutne hipertenzivna encefalopatija kod hipertenzivne krize

(nagli skok krvnog pritiska >210/120 uz optereenje vitalnih
organa). Dolazi do proirenja krvnih sudova i poveanja
protoka krvi u mozgu. Uz to se poveava propustljivost krvnih
sudova mozga i tenost izlazi u meuvaskularni prostor.
 Nastaje edem (otok) mozga. Simptomi su: glavobolja,
povraanje, nesvestice, poremeaji vida, grevi.

hronine multipli, mali infarkti mozga, encefalopatija.

Simptomi: demencija.

Slika: pucanje krvnog suda u oku

Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije?

Ako se izmeri krvni pritisak >140/90 mmHg bar 2-3 puta u dva ili tri
razliita vremena, postavlja se dijagnoza hipertenzije. Pola sata pre
merenja treba izbegavati vee fiziko optereenje, kofein i nikotin. Pre
merenja je potrebno mirovanje od bar 5 minuta. Manetna se stavlja
na nadlakticu, naduva se, ruka je u nivou srca, a stetoskop se stavi na
unutranju stranu lakta. Prvi tonovi koji se uju oznaavaju sistolni
(gornji) pritisak (kada se srce gri), a kada tonovi prestanu da se uju,
ta vrednost predstavlja dijastolni pritisak (donji) - kada se srce
relaksira.

Krvni pritisak varira u toku dana (cirkadijalni ritam), zavisi od stanja

budnosti, poloaja tela (leei, sedei, stojei), fizike aktivnosti,
prisustva drugih bolesti, stresa, ishrane itd.

esto se deava da krvni pritisak skoi kada nas pregleda lekar, a kod
kue nam je normalan. To je tzv. hipertenzija belih mantila. Zbog toga,
izmeu ostalog, se radi i 24 h Holter pritiska, a time se procenjuje i da
li je ouvan cirkadijalni ritam pritiska.
Kako se lei hipertenzija?

1. Promena stila ivota

Zdrava ishrana: sirovo voe i povre, hrana bogata
vlaknima (ovsene mekinje, zobena kaa, pasulj, graak,
pirinane mekinje, jeam, citrusno voe, jagode, jabuke),
dijeta sa malom koliinom masnoe, mleni proizvodi sa
1% mlene masti, pilee meso bez koice, riba (naroito
masne ribe koje sadre dosta omega 3 masnih kiselina
losos, pastrmka i haringe) jesti najmanje 2 puta nedeljno,
hrana sa malo soli (<2,3 g kod hipertenzije i <1,5 g kod
osoba koje uz hipetenziju imaju i bolest srca). Izbegavajte
margarin i pavlaku, masne sireve, iznutrice, crveno meso,
pohovano i na ulju preno meso, umesto toga je bolje jesti
kuvano meso ili peeno na rotilju. Izbegavajte kolae,
keks, pogaice, pite, krofne, peeni krompir. Umesto
umanca mogu se dodati dva belanca u receptima koja
zahtevaju jaja. Izbegavajte pia sa dodatkom eera.
Uzimajteod 6-8 aa tenosti dnevno.
Fizika aktivnost preporuuje se srednje teka fizika
aktivnost (to znai da se za vreme te aktivnosti preznojite)
30 minuta ili due, 5 dana u nedelji: rad u kui, u bati, brzo
hodanje itd.
Odravanje normalne telesne teine ako je va Body
Mass Index (BMI) 25 ili vie od toga, ak i mala redukcija
telesne teine moe sniziti va krvni pritisak ili prevenirati
 hipertenziju. Va BMI moete saznati preko interneta tako
to ete na pretraivau ukucati BMI.
Oslobodite se stresa
Smanjiti unos alkohola: Ako konzumirate alkohol,
ograniite unos na dva pia ako ste mukog pola i jedno
ako ste ena. Jedno pie znai: jedno pivo na dan ili 150 ml
vina ili 45 ml estokog pia.
Prestanak puenja

Cilj terapije je:

odravanje krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg kod osoba sa

nekomplikovanom hipertenzijom
odravanje krvnog pritiska ispod 130/85 mmHg kod dijabetiara i
bolesnika sa bubrenom boleu kod kojih je 24 h proteinurija
manja od 1g. (Za ovu analizu se skuplja mokraa 24 h i u
laboratoriji se meri koliina izluenih proteina)
odravanje krvnog pritiska ispod 125/75 mmHg kod bolesnika sa
bubrenom boleu i 24 h proteinurijom veom od 1g.

2. Medikamentozna terapija

Diuretici (Diunorm, Indapres) su lekovi koji izbacuju viak

tenosti i sniavaju krvni pritisak. Koriste se kod
nekomplikovane hipertenzije, sami ili u kombinaciji sa drugim
antihipertenzivima.
Kalcijum antagonisti (Norvasc, Nifelat, Cortiazem, Verapamil) su
lekovi koji blokirajui ulazak kalcijuma u glatke miie arterijskih
zidova ire krvne sudove i na taj nain sniavaju krvni pritisak.
Neki od njih deluju i na koronarne krvne sudove, a neki na
provodni sistem srca, pa se koriste i kao antiaritmici.
 ACE inhibitori (Enalapril, Zorkaptil, Prilazid, Triace itd)
blokiraju stvaranje angiotenzina II, monog vazokonstriktora
(suava krvne sudove i poveava krvni pritisak). Koriste se kao
lekovi prvog izbora kod dijabetiara i bolesnika sa oslabljenom
levom komorom srca.
AT inhibitori (Lorista, Menartan, Diovan itd) deluju slino kao i
ACE inhibitori, s tom razlikom to spreavaju da se angiotenzin
II vee za svoje receptore u miiima zidova krvnih sudova.
Koriste se kod osoba koje ne podnose ACE inhibitore zbog
njihove nuzpojave-kalja, a u poslednje vreme se koriste i u
kombinaciji sa ACE inhibitorima u terapiji hipertenzije, srane
slabosti i prevenciji bubrene insuficinecije u dijabetiara.
Beta-blokeri (Presolol, Prinorm, Byol, Nebilet) blokiraju
vezivanje adrenalina i noradrenalina (hormoni nadbubrene
lezde koji izazivaju skok krvnog pritiska) za beta receptore. Ovi
lekovi usporavaju i provoenje elektrinih nadraaja u srcu, pa
usporavaju sranu frekvencu. Koriste se za leenje hipertenzije,
aritmija, srane slabosti, angine pectoris.
Centralni agonisti alfa-2 receptora (Methyldopa, Clonidin)
kontroliu centar simpatikog nervnog sistema u mozgu. Koristi
se samo kada drugi lekovi nisu dovoljni za kontrolu hipertenzije.
Alfa-blokeri (Alfapres, Ebrantil, Kornam) blokiraju alfa
receptore i na taj nain ire krvne sudove i dovode do pada
krvnog pritiska. Ne koriste se u poetnoj terapiji hipertenzije jer
mogu poveati rizik od infarkta srca i loga, pa se koriste samo
u situacijama kad drugi lekovi nisu dovoljni.
Periferni arterijski dilatatori (Minoxidil) deluje direktno na
glatke miie arterija i irei arterije sniava krvni pritisak.