Visoka tehnika kola

strukovnih studija, Ni
Studijski program:
Komunikacione tehnologije

Merenja u elektronici

Mr. Zoran Velikovi

Oktobar, 2009.
Merenja u elektronici

(10)

OSCILOSKOPI

Decembar, 2009
 OSCILOSKOP (1)
U istoriji elektrinih i elektronskih mernih instrumenata
nijedna pojava nekog instrumenta nije imala vei odjek
nego to je to bio sluaj sa osciloskopom.
Razvoj osciloskopa poeo je jo 1879. godine kada je
William Crookes demonstrirao mogunost skretanja
katodnih zraka u vakuumskoj cevi pomou magneta.
Godine 1897, Karl Ferdinand Braun je konstruisao prvu
preteu osciloskopa, koji je svoj dananji oblik dobio tek
1936. godine.
Osciloskop moe svrstati u vrlo brze X - Y registratore
tipa plotera, gde se na y-osi nalazi posmatrana veliina,
ina
dok je na x-osi vreme ili neka druga veliina.
 OSCILOSKOP (2)
Stoga je osciloskop sa katodnom cevi, pre svega,
indikator koji daje mogunost prikazivanja vizuelne
predstave periodinih, neperiodinih i sluajnih talasnih
oblika elektrinih signala u grafikom obliku,
obliku najese
kao analitikih funkcija koordinate vremena.
vremena
Osciloskop verovatno najuniverzalniji elektronski
merni instrument, s obzirom da se sa njim mogu
direktno meriti jednosmerni i naizmenini napon,
napon perioda,
frekvencija, fazna razlika,
razlika i irok spektar karakteristika
talasnog oblika signala, kao nelinearno izoblienje,
enje
amplitudna modulacija,
modulacija vreme uspostavljanja, vreme
opadanja, premaenje, itd., dok se na indirektan nain
moe meriti jednosmerna i naizmenina struja.
struja
 OSCILOSKOP (3)
U konstruktivnom pogledu postoje etiri osnovne vrste
osciloskopa, i to:
Analogni osciloskopi,
Memorijski osciloskopi,
Osciloskopi sa uzorkovanjem (odbirni, sempling osciloskopi) i
Digitalni osciloskopi.
Broj elektrinih signala koji se mogu prikljuiti na
osciloskop radi posmatranja ili merenja zavisi od broja
kanala koje on poseduje.
Osciloskopi imaju jedan (jednokanalni) do najvie osam
kanala, a najcei su oni sa dva kanala (dvokanalni
osciloskopi).
 OSCILOSKOP (4)
Osnovni delovi osciloskopa su:
katodna cev,
vertikalni pojaava,
horizontalni pojaava,
vremenska baza,
okidni sklop, i
izvor visokog i niskog napona.
 Katodna cev (1)
Katodna cev je dvodimenzionalni indikator kod kojeg se
slika ostvaruje pretvaranjem kinetike energije
elektronskog mlaza u svetlost u taki u kojoj mlaz udara
u fosfor.
fosfor
Katodna cev se sastoji od vakuumiziranog staklenog
balona unutar kojeg je pritisak manji od 10-4 Pa.
Osnovne komponente katodne cevi su:
Elektronski top,
Otklonski sistem,
Deo za naknadno ubrzavanje, i
Ekran
 Katodna cev (2)
Elektronski top sadri triodni deo koji ine, katoda K,
upravljaka reetka W, i prva anoda za formiranje
elektronskog mlaza A1, i sistem za fokusiranje sastavljen
od druge i tree anode A2 i A3.
Termojonska katoda od nikla presvuena oksidima
barijuma, stroncijuma i kalcijuma indirektno se zagreva
na oko 830C ime se ostvaruje termojonska emisija
elektrona.
Mlaz elektrona se zatim formira prolaskom kroz prvu
anodu A1 koja se nalazi na pozitivnom potencijalu od oko
300 V u odnosu na katodu.
Sistem za fokusiranje elektronskog topa i otklonski
sistem mogu biti reeni na dva naina, i to
elektrostatikim i elektromagnetskim putem.
 Katodna cev (3)
Kod mernih osciloskopa se primenjuje katodna cev sa
elektrostatikim reenjem, to znai da se na elektronski
mlaz deluje elektrinim poljem.
poljem
Ovo reenje se karakterie:
dobrom linearnou,
veoma malom potronjom,
irokim frekvencijskim opsegom i
dimenziono malim ekranom.
Elektromagnetsko reenje zasnovano na delovanju
magnetskog polja na elektronski mlaz, az omoguava vei
otklon elektronskog mlaza, a time i prikazivanje talasnog
oblika signala na znatno veem ekranu,
ekranu kao i prikazivanje
slike u boji,
boji ali uz veu potronju i sa primenom rastera.
Elektramagnetsko reenje primenjuje se kod katodnih
cevi za televizore,
televizore alfanumerike i grafike displeje.
Izgled katodne cevi
 Otklonski sistem (1)
Otklonski sistem se sastoji od dva para otklonskih
ploa za skretanje elektronskog mlaza,
mlaza obeleenih na
slickama sa Y i X, koje su meusobno upravno
postavljene.
Otklonske ploe jednog para mogu biti paralelne,
paralelne
postavljene pod nekim uglom, delom paralelne a delom
postavljene pod uglom, pa ak i krive.
Jedan par otklonskih ploa se koristi za skretanje
elektronskog mlaza u vertikalnom pravcu (Y), a
drugi u horizontalnom (X).
Oba para otklonskih ploa su postavljena simetrino u
odnosu na osu cevi, a svaki par pojedinano predstavlja
ploasti kondenzator kapacitivnosti reda 10pF.
 Otklonski sistem (2)
Ako na otklonske ploe nije prikljuen napon,
elektronski mlaz udara u centar ekrana.
Ako se na jedan par otklonskih ploa meusobnog
rastojanja d dovede napon U, dobie se elektrino
polje intenziteta U/d koje je normalno na pravac
kretanja elektronskog mlaza.
mlaza
Ako su u pitanju vertikalne otklonske ploe, lako se
dobija da je skretanje elektronskog mlaza po visini Y.

1 U l Y S: Statika osetljivost
Y L S mm/V
2 U3 d U

l duina ploa, L- rastojanje sred. ploa do ekrana

 Sistem za fokusiranje

Deo za naknadno ubrzavanje se primenjuje u cilju

poveanja osvetljenosti slike kod katodnih cevi koje
prikazuju talasne oblike signala frekvencija veih od 10
MHz.
 Ekran katodne cevi (1)
Ekran katodne cevi je prekriven fosforom sa unutranje
strane i na njemu se prikazuje talasni oblik signala koji
posmatramo, a koji se naziva slika, zapis ili oscilogram.
Fosfor ima osobinu fluorescencije, tj. kada na njegovu
povrinu padaju elektroni sa velikom kinetikom
energijom fosfor apsorbuje tu kinetiku energiju i
emituje svetlost.
Razliite vrste fosfora daju razliite boje, od uto-zelene,
preko bele i plave, do zelene (fosfor P 31), razliitu
efikasnost osvetljenosti, od 15 % do 100 % (P 31) i
razliitu perzistenciju, tj. vreme za koje osvetljenost
pogodene take na ekranu padne na nulu. nulu
 Ekran katodne cevi (2)
Perzistencija ili naknadno osvetljavanje je posledica
druge osobine fosfora fosforescencije, tj. nastavka
emitovanja svetlosti za neki period i nakon prestanka
bombardovanja fosfora elektronima.
Kratkoperzistentni fosfori (perzistencija traje nekoliko
mikrosekundi) se koriste za prikazivanje brzopromenljivih
periodinih i prelaznih pojava,
pojava dok se dugoperzistentni
fosfori (perzistencija traje nekoliko sekundi) primenjuju
kod posmatranja signala niske frekvencije kada se eli da
slika bude vidljiva i nakon nestanka pojave.
pojave
Veliina dijagonale pravougaonog ekrana katodne cevi
kod mernih osciloskopa se kree najee od oko 12 cm
do oko 16 cm.
 Princip rada osciloskopa (1)
Elektrini signal iji se talasni oblik eli prikazati na
ekranu osciloskopa dovodi se na vertikalne otklonske
ploe (Y).
Ako se pri tome, na horizontalne otklonske ploe (X) ne
bi dovodio pogodan oblik napona, na ekranu bi se
pojavila samo vertikalna linija duine srazmerne
trenutnoj amplitudi posmatranog signala.
signala
Da bi se ovakva slika "razvukla" po irini ekrana,
potrebno je istovremeno na horizontalne otklonske
ploe dovoditi napon testerastog oblika.
Ovaj napon linearno raste u toku odreenog vremena do
maksimalne vrednosti, a zatim trenutno pada na
poetnu vrednost jednaku nuli.
 Princip rada osciloskopa (2)
Bez prikljuenja bilo kakvog napona na ulaz osciloskopa,
na ekranu se dobija horizontalna linija po celoj duini
ekrana kao posledica kretanja elektronskog mlaza od
levog ka desnom kraju ekrana i vraanja na poetak.
Ovoje uobiajena slika na ekranu osciloskopa po
njegovom ukljuenju.
enju
Pri istovremenom dovoenju posmatranog napona na
vertikalne otklonske ploe i idealnog testerastog napona
na horizontalne otklonske ploe dobie se verna slika na
ekranu.
Ako vremenski interval u kojem testerasti napon pada
sa maksimalne vrednosti na nultu vrednost nije jednak
nuli, moe pojaviti manje ili vie izobliena slika
posmatranog signala.
Testerasti napon
Formiranje oscilograma
 Uslovi stabilne slike (1)
Da bi se dobila nepokretna slika na ekranu osciloskopa
potrebno je jo da perioda testerastog napona bude
umnoak celog broja perioda posmatranog signala.
signala
Ukoliko to nije zadovoljeno, slika se neprekidno kree
manjom ili veom brzinom sa jedne strane ekrana na
drugu i vizuelno posmatranje nije mogue.
Ako je perioda testerastog napona T, i ako na ulaz
osciloskopa dovodimo sinusoidni napon jednake periode
T, na ekranu e biti prikazana jedna perioda
sinusoidnog signala.
 Uslovi stabilne slike (2)
Ukoliko je frekvencija sinusoidnog napona dvostruko vea, tj.
perioda iznosi T/2, na ekranu e se pojaviti dve sinusoide, i
dalje, ako je frekvencija ulaznog sinusoidnog signala n puta
vea od frekvencije testerastog napona, na ekranu e se
pojaviti n sinusoida.
Takoe, ako je frekvencija sinusoidnog signala nia od
frekvencije testerastog napona, na ekranu e se prikazati samo
odgovarajui deo jedne sinusoide.
Pored usaglaenosti perioda, potrebno je i da se fazni
pomeraj izmeu posmatranog signala i testerastog signala ne
menja za vreme posmatranja.
Potrebna usaglaenost perioda ostvaruje se sinhronizacijom,
sinhronizacijom
koja se najjednostavnije postie tako to posmatrani signal
automatski regulie rad generatora testerastog signala.
 Posmatranje prelaznih pojava
Da bi se omoguilo prikazivanje kratkotrajnih prelaznih
signala koji se ne ponavljaju, ili se neperiodino
ponavljaju, potreban je okidni sklop koji startuje
(okida) jednu periodu testerastog napona im se
pojavi posmatrani signal.
Za svako novo startovanje potrebna je nova pojava
posmatranog signala.
U sluaju rada sa okidnim sklopom, slika elektronskog
mlaza na ekranu je ugaena sve dok se posmatrani
signal ne pojavi.
Uspostavljanje mlaza i njegovo skretanje poinje
tek sa pojavom signala, tj. kada okidni sklop
generie kratkotrajni impuls potreban za
startovanje generatora testerastog napona.
 Okidni sklop i posm. signala
Kako je za ovaj proces potrebno odreeno vreme, a
da bi posmatrani signal i testerasti napon bili
sinhronizovani,
sinhronizovani mora se predvideti odgovarajue
kanjenje dovoenja posmatranog signala na
vertikalne otklonske ploe.
Stoga, posmatrani signal deluje trenutno na okidni
sklop,
sklop a preko linije za kanjenje na vertikalne
otklonske ploe.
 Analogni osciloskopi
Analogni osciloskopi predstavljaju najjednostavniji
tip osciloskopa i istovremeno najvie primenjivan tip
u praksi.
Koriste se za prikazivanje talasnih oblika signala
frekvencija do 1 GHz.
Analogni osciloskop se sastoji od:
vertikalnog pojaavaa,
okidnog sklopa,
vremenske baze,
horizontalnog pojatavaa,
linije za kanjenje i
katodne cevi.
Blok ema katodnog osciloskopa
Vertikalni pojaava
 Okidni sklop (1)
Okidni sklop se sastoji od:
diferencijalnog pojaavaa,
mitovog okidnog kola,
diferencijatora i
eliminatora pozitivnih ili negativnih impulsa.
Signal za sinhronizaciju vremenske baze moe doi u
okidni sklop iz tri pravca to se bira okidnim
preklopnikom.
 Okidni sklop (2)
Ako je okidni preklopnik postavljen u poloaj EXT, signali
za sinhronizaciju dolaze iz nekog spol jnog izvora, u
poloaju LINE, ovi signali dolaze iz internog izvora
naizmeninog napona male amplitude i frekvencije
mree, tj. 50 Hz, dok u poloaju INT dolaze iz
vertikalnog pojaavaa, to se u praksi najee koristi.
koristi
U ovom poslednjem sluaju, mitovo okidno kolo daje
pravougaoni impuls koji startuje u svakom trenutku
kada napon koji dolazi iz vertikalnog pojaavaa pree
vrednost podeenog okidnog nivoa u
diferencijalnom pojaavau.
Okidni sklop
 Vremenska baza
Vremenska baza se sastoji od:
bistabilnog kola,
generatora testerastog napona i
kola za zadravanje.
Generatori testerastog napona izvode se kao Milerov
integrator koji koristi negativnu povratnu spregu, ili kao
Bootstrap integrator koji koristi pozitivnu povratnu
spregu.
Negativni impulsi iz okidnog sklopa dolaze na bazu
ulaznog tranzistora bistabilnog kola, koji zbog toga
prestaje da provodi struju, a provoenje struje preuzima
drugi tranzistor.
 Vremenska baza
Usled toga, na izlazu bistabilnog kola se dobija negativan
napon koji prouzrokuje da generator testerastog
napona pone da generie linearno rastui napon.
Kada linearno rastui napon dostigne odreenu
vrednost, posredstvom kola za zadravanje on deluje na
ulaz bistabilnog kola i vraa ulazni tranzistor u provodno
stanje, time bistabilno kolo prouzrokuje prestanak rada
generatora testerastog napona i pad njegovog
izlaznog napona na nulu.
Vremenska baza
 Horizontalni pojaava
Horizontalni pojaava ima ulogu da pojaa izlazni
signal vremenske baze,
baze kada osciloskor radi u svom
uobiajenom reimu rada y-t.
Tada se prekida P1 postavlja u poloaj INT, odnosno da
pojaa spoljni ulazni signal sa X ulaza.
Kada osciloskop radi u x-y reimu rada, u kom sluaju se
prekida P1 postavlja u poloaj EXT.
U prvom sluaju, osciloskop se koristi za standardno
prikazivanje ili merenje elektrinog signala prikljuenog
na Y ulaz osciloskopa, dok se u drugom sluaju koristi za
posebna merenja, na primer za prikazivanje Lisauovih
figura.
Horizontalni pojaava
 Problemi u radu sa analog, osc.
Neke elektrine pojave koje se javljaju samo jednom ili
se vrlo retko pojavljuju, mogu se na klasinom
analognom osciloskopu, zbog ograniene perzistencije
fosfora na katodnoj cevi, posmatrati samo u vremenu
njihovog trajanja.
Kako se to vreme kree od nekoliko mikrosekundi do
nekoliko sekundi oigledno je da posmatranje brzih
neperiodinih signala u realnom vremenu ne prua
mogunosti za njihovo merenje ili ispitivanje.
Slino je i sa periodinim signalima veoma niskih
frekvencija, u kom sluaju se na ekranu vidi samo
svetla taka koja se kree du ekrana, pomerajui se
vertikalno u zavisnosti od ulaznog signala, tako da se na
ekranu ne formira kompletna slika talasnog oblika.
 Memorijski osciloskopi (1)
Ovaj nedostatak konvencionalnih osciloskopa
nadoknaen je razvojem memorijskih osciloskopa, kod
kojih je omogueno zadravanje slike na ekranu za dui
vremenski period, to je pored posmatranja opisanih
signala, otvorilo i mogucnost za poreenje pojava koje
se ne deavaju istovremeno.
istovremeno
Postoje dve osnovne vrste memorijskih osciloskopa i to
su:
Osciloskopi sa memorijskim katodnim cevima i
Digitalni memorijski osciloskopi.
 Memorijski osciloskopi (2)
Osciloskopi sa memorijskim katodnim cevima
koriste posebno konstruisane katodne cevi sa produenim
trajanjem slike.
Najvie se upotrebljava bistabilna memorijska
katodna cev sa dva stabilna stanja fosfora: svetlim
stanjem pod dejstvom slike i tamnim stanjem na
mestima gde je fosfor ostao neispisan.
Ova cev poseduje dva elektronska topa, top za
upisivanje i top za obasjavanje koji uniformno
bombarduje celu povrinu ekrana katodne cevi sa
elektronima male energije.
Radi ravnomemog pokrivanja cele povrine ekrana
ugrauju se dva topa za obasjavanje.
Memorijski osciloskopi (3)
 Digitalni memorijski osciloskopi (1)
Kod digitalnih memorijskih osciloskopa posmatrani
signal se prikljuuje na ulaz Y, a zatim pojaava u
pretpojaavau koji je izmenjivog tipa (plug-in) radi
prilagoenja osciloskopa razliitim namenama.
Izlaz iz pretpojaavaa prikljuen je na A/D konvertor,
gde se analogni ulazni signal pretvara u digitalni oblik i
zatim smeta u poluprovodniku memoriju.
memoriju
Binarni signal, jednom upisan u memoriju, moe se
pomou vertikalnog i horizontalnog D/A konvertora
praktino neogranien broj puta ponovo pretvoriti u
analogni signal i prikazati na ekranu katodne cevi,
cevi nakon
odgovarajueg pojaanja u vertikalnom i horizontalnom
pojaavau.
 Digitalni memorijski osciloskopi (2)
Kontrolna jedinica memorisane slike upravlja radom
A/D konvertora, memorije i D/A konvertorima, i odreuje
brzinu izvoenja pojedinih operacija.
U poreenju sa analognim memorijskim osciloskopima,
katodna cev digitalnih memorijskih osciloskopa je znatno
jednostavnija, tj. koristi se konvencionalna katodna
cev.
Slika na ekranu digitalnog memorijskog osciloskopa je
jasna i svetla, bez bledih ili bleteih delova, mada
se uoava njena digitalna struktura.
Blok ema dig. mem. osciloskopa
 Osciloskopi sa uzorkovanjem (1)
Odnos pojaanje-propusni opseg vertikalnog
pojaavaa i smanjenje osvetljenosti zapisa na ekranu
usled poveanja brzine ispisivanja, osnovni su razlozi koji
ograniavaju frekvencijski opseg konvencionalnog
analognog osciloskopa.
osciloskopa
Ako su signali koje elimo posmatrati ponovljivi, tada se
primenom metode uzorkovanja na tehnoloko reenje
osciloskopa frekvencijski opseg moe proiriti do 18 GHz.
Metodom uzorkovanja koja se bazira na transpoziciji
visokofrekvencijskih signala u niskofrekvencijsko podruje
zaobilaze se mnogi problemi u mikrotalasnoj tehnici koja
obuhvata oblast visokih frekvencija iznad 1 GHz.
Osciloskopi sa uzorkovanjem (2)
 Digitalni osciloskopi (1)
Digitalni osciloskopi se razvijaju u trenutku kada je
razvoj. mikroprocesora to omoguio.
Stoga su digitalni osciloskopi elektronski merni
instrumenti novijeg datuma, jer su se pojavili tek 1972.
U poetku, karakteristike digitalnog osciloskopa su bile
ograniene zbog malog propusnog opsega reda 10 kHz, kHz
ali sa razvojem brzih A/D konvertora, i uvoenjem novih
modela mikroprocesora, uz primenu metode uzorkovanja,
frekvencijski opseg je proiren na 2 GHz.
Digitalni osciloskopi se zbog svoje visoke cene najvie
koriste za namene gde nije mogue upotrebiti analogne
osciloskope,
osciloskope a to su prikazivanje brzih prelaznih pojava
i kratkotrajnih impulsa uz memorisanja podataka.
 Digitalni osciloskopi (2)
Zahvaljujui ugraenom mikroprocesoru, digitalni
osciloskopi u odnosu na klasine osciloskope imaju
dodatne mogunosti, na primer:
brzo postavljanje posm. signala na ekranu katodne cevi,
proirene merne mogunosti,
samokalibracija,
mogunost poveanja i smanjenja prikazanog talasnog oblika.
Rad digitalnog osciloskopa se zasniva na uzorkovanju
ulaznog analognog signala,
signala njegovom pretvaranju u
digitalni oblik, memorisanju i smetanju u memoriji.
Mikroprocesor potom obrauje digitalnu informaciju,
obavlja odreene raunske operacije i numerike rezultate
dostavlja D/A pretvaraima koji ih ponovo pretvaraju u
analogne veliine i dovode na katodnu cev.
 Digitalni osciloskopi (3)
Pored prikazivanja slike na posebnom delu ekrana
prikazuju se i alfanumeriki rezultati merenja.
Digitalni osciloskop ne obavlja samo obradu signala vezanu
za jednostavne raunske operacije, kao to su odreivanje
periode i frekvencije signala, efektivne i vrne vrednosti
posmatranog napona, ili trajanje prednjeg i zadnjeg
prelaza impulsa,
impulsa ve i daleko sloenije.
Tipini digitalni osciloskop ima dvokanalno memorisanje
sa frekvencijskim opsegom od 100 MHz i 8-bitnim A/D
konvertorom u oba kanala punei 1K x 8 bita memoriju,
sa istovremenim uzorkovanjem dva ulazna signala.
Brzina uzorkovanja zavisi od vremenske baze, ali se krece
u granicama od 20 uzoraka u sekundi za vremensku bazu
od 5 s/pod, do 100 106 uzoraka u sekundi za 1 ms/pod.
 Digitalni osciloskopi (4)
Digitalni osciloskop moe da se povee putem IEC
interfejsa sa spoljnim raunarom, to mu omoguuje
prenos slike na ploter ili tampa, prograrniranja rada i
obradu rezultata merenja uz dobijanje razliitih pisanih i
crtanih dokumenata.
Njegovi osnovni nedostaci su neophodno ekanje na
reakciju nakon promene komande i nedostatak
neposrednosti sa posmatranim signalom, s obzirom
da ne radi u realnom vremenu.
U poreenju sa analognim osciloskopom je skuplji i
sloeniji.
 Digitalni osciloskopi (3)
Pored prikazivanja slike na posebnom delu ekrana
prikazuju se i alfanumeriki rezultati merenja.
Digitalni osciloskop ne obavlja samo obradu signala vezanu
za jednostavne raunske operacije, kao to su odreivanje
periode i frekvencije signala, efektivne i vrne vrednosti
posmatranog napona, ili trajanje prednjeg i zadnjeg
prelaza impulsa,
impulsa ve i daleko sloenije.
Tipini digitalni osciloskop ima dvokanalno memorisanje
sa frekvencijskim opsegom od 100 MHz i 8-bitnim A/D
konvertorom u oba kanala punei 1K x 8 bita memoriju,
sa istovremenim uzorkovanjem dva ulazna signala.
Brzina uzorkovanja zavisi od vremenske baze, ali se krece
u granicama od 20 uzoraka u sekundi za vremensku bazu
od 5 s/pod, do 100 106 uzoraka u sekundi za 1 ms/pod.
 Zadaci (1)
Dvokanalnim osciloskopom se meri kanjenje signala
na izlazu (kanal B) u odnosu na ulaz (kanal A)
mernog pojaavaa. Prikazani grafik je dobijen za
sledee pozicije preklopnika faktora otklona: kanal A:
2V/pod. i kanal B: 4V/pod.
Koji grafik odgovara kanalu A, a koji kanalu B ?
Koliko je pojaanje mernog pojaavaa?
Odrediti kanjenje izlaznog signala u stepenima za
prikazanu
frekvenciju ako se preklopnik vremenske baze nalazi u
poloaju 0.02ms/podeoku?
Zadaci (2)
 Zadaci (3)
Osciloskopom se meri dvostrano ispravljen sinusni
napon. Kolika je srednja vrednost ovog napona ako
se preklopnik za faktor otklona nalazi u poloaju 0,5
V/cm, a na ekranu katodne cevi se dobija crta duine
4 cm kada je iskljuen testerasti napon?
Na vertikalni ulaz osciloskopa doveden je napon .
Nacrtati talasni oblik i odrediti periodu testerastog
napona horizontalnog otklonskog sistema za prikaz
pozitivnog dela periode posmatranog signala. Kolika
je vrednost preklopnika faktora otklona hy da bi
visina dobijene figure bila h=50mm?
 Merenja u elektronici

(11)

MERNE SONDE I TRANSDJISERI

Decembar, 2009
 Merne sonde i transdjiseri
Merne sonde su meuspoj izmeu osciloskopa i
mernog kola.
U najoptijem sluaju pod sondama moemo
podrazumevati provodnike kojima se merni signal
dovodi do instrumenta, ali u ovom sluaju pod
sondama podrazumevamo posebni merni pribor
prilagoen odreenom ureaju.
Osnovne zahteve koje treba merna sonda da ispuni
su sledei:
Pouzdano ostvarivanje elektrinog kontakta mernog kola i
instrumenta
Veran prenos mernog signala
Zanemarljiva sopstvena potronja
Imunost na smetnje
 Merne sonde i transdjiseri
Merne sonde se mogu izraivati kao
pasivne ili
Aktivne.
Odnos transformacije ulaznog i izlaznog signala
moe biti najee:
10:1,
1:1,
neki drugi to zavisi od potreba merenja.
Ulazna otpornost osciloskopa je tipino 1M
antirana kondenzatorom od 10-30pF.
Za posmatranje signala visokih frekvencija ulazna
kapacitivnost ne sme biti vea od 20 30pF, to se
postie specijalnim sondama sa atenuatorom.
Merna sonda 10:1
 Merne sonde i transdjiseri
Naponski razdelnik sainjavaju otpornici od 1M i 9M i
njihov uticaj je dominantan na niim frekvencijama.
Naponski odnos e biti tano 10:1 samo ako je odnos
kapacitivnosti takoe 10:1.
Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen (tj. odnos kapacitivnosti
je razliit od 10:1) slabljenje na viim frekvencijama e
biti nekorektno.
Paralelno sa ulaznim konektorom osciloskopa postavljen
je kondenzator 5-30pF za podeavanje odnosa
kapacitivnosti na tanu vrednost.
Ako odnos serijske i antirane otpornosti nije precizno
postavljen na 10:1 frekvencijski odgovor osciloskopa
nee odgovarati ravnoj karakteristici.
 Komenzacija mernih sondi
Efekte neprilagoene sonde moemo lako uoiti na
impulsima sa vema strmom rastuom ivicom.
Posmatrajui prednju ivicu test impulsa i
podeavanjem kompenzacionog kondenzatora
moemo postii ravnu frekventnu karakteristiku.
 Aktivna sonda sa FET-om
Jedna od vrlo korisnih sondi je i aktivna sonda sa FET
tranzistorom.
Naponsko pojaanje ovog FET-a je 1 ali on obezbeuje
pojaanje snage i poveava ulaznu impedansu.
Da bi se dobio eljeni efekt, FET se mora montirati direktno na
naponsku sondu kako bi se eleiminisao uticaj spojnog
koaksijalnog kabla.
FET drajvuje koaksijalni kabl tako da on nije povezan direktno
na veliku ulaznu otpornost osciloskopa ve je zatvoren svojom
karakteristinom impedansom, tako da nema izoblienja
signala nastalih usled kapacitivnosti kabla.
Nedostatak ove sonde je to joj se mora obezbediti napajanje
iz samog osciloskopa.
Aktivna sonda sa FET-om
 Strujna sonda
Strujna sonda omoguava da se izmeri struja kroz
provodnik bez fizikog kontakta sonde i mernog
kola.
Neophodno je ovom sondom obuhvatiti strujni
provodnik kroz koji moe proticati jednosmerna ili
naizmenina struja maksimalne frekvencije od
50MHz.
Strujni senzor se sastoji od dva dela:
konvencionalnog transformatora za transformaciju
naizmenine struje u napon i
senzora sa Hallovim efektom za konverziju jednosmerne
struje u napon
Strujna sonda
 Merenje fazne razlike osciloskopom
Fazna razlika se moe meriti pomou osciloskopa na dva
naina:
direktnim posmatranjem dva signa na dvokanalnom
osciloskopu i
merenjem fazne razlike pomou Lisauovih figura.
Direktno merenje fazne razlike pomou osciloskopa obavlja
se veoma jednostavno, prikljuenjem dva signala ija se
fazna razlika eli izmeriti na ulaze 1 i 2 dvokanalnog
osciloskopa i njihovim posmatranjem na ekranu.
Najpre se meri perioda sinusoidnih signala T, a zatim,
vremenski interval kanjenja tk (prolazak signala kroz
nulu). Metoda primenjena u vebi 1.
Pri tome se vremenska baza osciloskopa razvue to je
vie mogue. Zato?
Merenje fazne razlike osciloskopom

tk
360 0
T
 Merenje frekvencije/periode
Merenje frekvencije osciloskopom sa relativno velikom grekom
(nekoliko procenata) se moe obaviti i korienjem kalibrisane
vremenske baze osciloskopa.
Signal ija se frekvencija meri dovodi se na ulaz osciloskopa za
vertikalno skretanje, a potom se meri duina u podeocima
jednog njegovog ciklusa.
Ova duina se potom mnoi sa postavljenom vrernenskom
bazom na osciloskopu.
Ako je rastojanje izmedu prve i tree nule sinusoidnog signala
l=6,4 podeljka,
vremenska baza je postavljena na KVb = 10 ms /pod,
Perioda ovog signala T= KVb * l=6.4pod*10ms/pod=64 ms,
Frekvencija f=1/T=1/64 ms = 15 625 Hz.
Merenje frekvencije/periode
Merenje stepena ampl. modulacije

ab
m 100 % a U T 1 m b U T 1 m
ab
 Zadaci
Dvokanalnim osciloskopom posmatrani su signali na
ulazu i izlazu mernog pojaavaa. Kada je na ulaz
doveden signal frekvencije f=10kHz izmereno je
kanjenje izlaznog signala od l=1.5 podeoka. Kolika
je fazna razlika izmeu ova dva signala se preklopnik
vremenske baze nalazio u poloaju 0.25ms/podeoku?