AN DELIMO

CIVILIZACIJA
RENESANSE

Preveo s francuskog
ZORAN STOJANOVI

IZDAVAKA KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIA

SREMSKI KARLOVCI NOVI SAD
2007
 SADRAJ

UVOD..........................................................................................................5

Prvi deo
GLAVNE CRTE
GLAVA I
RASPAD HRIANSKE MAGLINE....................................................... 15
GLAVA II
AZIJA, AMERIKA I EVROPSKA KONJUNKTURA............................43
GLAVA III
RENESANSA I A N TIK A ........................................................................... 85
GLAVA IV
RENESANSA KAO REFORMACIJA CRKVE.......................................131

Drugi deo
MATERIJALNI IVOT
GLAVA V
TEHNIKI NAPREDAK............................................................................167
 GLAVA VI
TEHNIKA POSLOVANJA...........................................................................227
GLAVA VII
PRVOBITNI KAPITALIZAM .................................................................... 248
GLAVA VIII
GRADOVI I SELA ........................................................................................283
GLAVA IX
DRUTVENA POKRETLJIVOST. BOGATI I SIROMANI................ 319

Trei deo
NOVIOVEK
GLAVA X
SNOVI RENESANSE................................................................................... 287
GLAVA XI
JEDINKA I SLOBODA................................................................................ 379
GLAVA XII
DETE I OBRAZOVANJE............................................................................. 407
GLAVA XIII
VASPITANJE, ENA I HUMANIZAM.....................................................428
GLAVA XIV
RENESANSA I PAGANIZAM................................................................... 455
GLAVA XV
OD VRADBINA DO NAUKE.................................................................. 485

DOKUMENTARNI INDEKS 518

 UVOD

USPON ZAPADA

Kada bi se iz istorijskih knjiga uklonila dva srod

na - i na srodan nain netana - izraza: srednji vek i
renesansa, bilo bi znatno olakano nae razumevanje raz
doblja koje se protee od Filipa Lepog do Anrija IV. Napus
tio bi se u isti mah itav niz predrasuda. Oslobodili bismo
se, posebno, ideje da nekakav nagli prekid odvaja vreme
tame od razdoblja svetlosti.
Pojam vaskrsenja knjievnosti i umetnosti, za
hvaljujui otkriu drevnosti, koji su stvorili talijanski hu
manisti a preuzeo ga Vazari, bio je zaelo plodan, kao to
su to svi manifesti koje tokom vekova objavljuju pobed-
niki mladi narataji. Taj pojam oznaavao je mladost,
dinaminost, volju za obnovom. Imao je u sebi onu nunu
nepravednost oporih izjava mladih ljudi koji prekidaju,
ili veruju da prekidaju, sa ukusima i mentalnim kategori
jam a svojih prethodnika. No, izraz renesansa, ak i u us
kom smislu humanista, koji su ga poglavito primenjivali na
knjievnost i plastike umetnosti, danas nam izgleda nedo
voljan. Izgleda da on kao varvarske odbacuje one istovre
meno stamene i tajanstvene tvorevine romanske umetnosti,
ili one tananije iz gotskog razdoblja. On ne uzima u ob
zir ni Dantea, ni Vijona, ni flamansko slikarstvo XV veka.

5
 Postao je naroito nepodesan od kada se, nakon romantike
istoriografe, proirio do razmera itave jedne civilizacije.
Burkhart, koji o ekonomiji nije vodio rauna, tvrdio je pre
jednog veka da renesansa, u sutini, nije bila vaskrsavanje
drevnosti. A ako se ekonomskim i tehnikim injenicama
da mesto koje im pripada, Burkhartov sud postaje jo vero-
dostojniji. Jer, povratak drevnosti nije ni u emu doprineo
izumevanju tamparstva i mehanikog sata, usavravanju
artiljerije, dvostrukog knjigovodstva ili menice, niti organi-
zovanju bankarskih vaara. Rei su, ipak, ilave i nametnu
nam se uprkos naem otporu. ime da zamenimo re rene
sansa? Kojom drugom reju da oznaimo tu krupnu pro
menu, koja je nae pretke dovela do vie nauke, vie saz
nanja, boljeg vladanja prirodom, vie ljubavi prema lepoti?
U nedostatku boljega, dakle, sauvao sam tokom itavog
ovog izlaganja izraz posveen upotrebom. Ali, valja znati da
re renesansa ne moe dalje da uva svoj izvorni smisao.
U okviru jedne potpune istorije ona moe samo da znai
uspon Zapada u doba kada je evropska civilizacija ostavila
daleko za sobom ostale uporedne civilizacije. U doba prvih
krstakih pohoda, arapska i kineska tehnika i kultura bile
su jednake i, ak, nadmaivale zapadnu. Godine 1600. to
vie nije bilo tako. Moja namera je, dakle, da ovde prouim
zato i kako je dolo do uspona Zapada u trenutku kada je
izgradio tako nadmonu civilizaciju da se ona potom malo-
pomalo nametnula itavom svetu.

*
**

Koliko istoriara, toliko razliitih mesta pripisanih

renesansi. Iz moga ugla, problemi periodizacije - jedan od
komara istoriografije kada se lati meurazdoblja koje je
razdvajalo feudalno doba od doba Dekarta nisu imali na
roitu otrinu. Ja sam se opredelio za dugu istoriju, ne idui
za time da ustanovljujem vetake prekide. Sve to je dopri

6
nosilo napretku, prikazano je u prostranom krajoliku to se
protee od kraja XIII veka do u osvit XVIII stolea, i od
Bretanje do Moskve. Zauzvrat, poto svaka istorijska kon
strukcija nuno iziskuje odbacivanja i preutkivanja, naj
ee sam ostavljao po strani inioce stagnacije, koji su nei
zostavno optereivali jednu civilizaciju bogatu promenama.
Poto smo tako odredili opti okvir, oigledno je da ovde
ponuena renesansa nee biti ni posebno umetnika, ni na
roito talijanska. Naglasak je stavljen na dinaminost itave
Evrope. Slikarska nauka Van Ajka i minijaturiste kralja
Renea, izum visoke pei i ostvarenje jedrenjaka, proroke
anticipacije Nikole Kuzanskog i erazmovski irenizam, ini
mi se, oznaavaju uspon Zapada isto kao i prouavanja
perspektive Pjera del Franeska i Leonarda. Ostaje, ipak,
tano d aje Italija, sa svojim humanistima, umetnicima, po
slovnim ljudima, sa svojim inenjerima i matematiarima,
bila zemlja predvodnica i glavni inilac velikog evropskog
poleta.
Istoriar ostaje zbunjen pred dinaminou koju Za
pad ispoljava ve jedan milenijum. Tokom ovde prouavanog
razdoblja, tromost seoskih struktura i tehnika, konzerva
tivnost korporacija, sklerotinost sholastike tradicije, sve
to nije moglo da pretegne nad pokretakim snagama, ija
se mo ispoljila sa novom energijom. Odakle potie ta
energija? Naslee grko-rimske civilizacije, plodonosni
doprinos hrianstva, umerena klima, rodna zemlja, sve su
to inioci, bez sumnje, pored mnogih drugih, koji su ili na
ruku ljudima okupljenim na zapadu evropskog kontinenta.
Pa ipak, nisu im nedostajala ni iskuenja: jedna prirodna,
poput crne kuge, druga izazvana politikim, ekonomskim
ili religijskim suparnitvima. itav talas nevolja sruio se
na Evropu izmeu 1320. i 1450. godine: gladne godine, po
mori, ratovi, nagli porast smrtnosti, opadanje proizvodnje
dragocenih metala, turska najezda; svi ti izazovi savlada
vani su hrabro i darovito. Istorija renesanse je istorija tih

7
 izazova i odgovora na njih. Osporavanje srednjovekovne
klerikalne misli, demografski oporavak, tehniki napre
dak, pomorska pustolovina, nova estetika, obnovljeno i
podmlaeno hrianstvo - to su bili glavni elementi od
govora Zapada na svakojake tekoe to su se gomilale na
njegovom putu. Izazov-odgovor - to je terminologija A.
Tojnbija, a ja mislim da ona izvrsno pristaje fenomenu re
nesanse. No, dalje od toga neu ii za velikim engleskim
istoriarem. Posmatrana sa visine, istorija oveanstva
uopte, a posebno zapadnog, ukazuje se manje kao sled us
pona i opadanja, a vie kao napredovanje, presecano, bez
sumnje, zastojima i nazadovanjima, ali samo privremenim.
Istina, bilo je tu i tamo delova oveanstva koji su propa
dali, ali, uzeto u celini, oveanstvo je stalno napredovalo,
iz veka u vek, ukljuujui i razdoblja nepovoljne konjunk
ture. Zato sam se, ne zanemarujui prouavanje konjunk
ture u doba renesanse, naroito zadravao na promenama
materijalnih i mentalnih struktura koje su evropskoj civili
zaciji izmeu XVI i XVII veka omoguile da krene putem
svoje neobine sudbine.

*
* *

Ustanoviti jedan put ne znai da e on uvek biti lep,

niti d aje bio jedini mogu. Poto istoriar treba vie da nas
toji da razume nego da sudi, nisam se trudio da saznam da
li treba razdoblje renesanse vie voleti od doba katedrala,
ili mu davati prvenstvo u odnosu na veliki vek. emu
ta neobina, a ipak esta, podela nagrada? Nisam, dakle,
renesansu predstavio takvom d a je u njoj sve samo uspeh i
lepota. Naprotiv, iole trezvenom posmatrau odmah pada u
oi da je u XV i XVI veku na izvestan nain dolo do po
rasta opskurantizma - alhemiara, astrologa, vetica i nji
hovih gonitelja. Otuda krupan znaaj izvesnih tipova ljudi

8
- kondotijera, na primer - i izvesnih oseanja, kao to je
udnja za osvetom, koji su dugo smatrani odlikama rene
sanse, dok su, u stvari, bili zaostatak iz prolog razdoblja.
Vreme mrnje, uasnih sukoba, bezumnih sudskih pro
cesa, doba Plavobradog i Torkvemade, pokolja u Americi
i autodafea, zapanjuje takoe istoriara XX veka svojom
drutvenom surovou. To doba je ne samo otpoelo ukrca
vanje crnaca za odlazak u Novi svet, ve je i u samoj Evropi
proirilo jaz izmeu bogatih i siromanih. Bogati su postali
bogatiji, siromani siromaniji. Nije li se previe isticao us
pon buroazije u doba aka Kera, Mediija i Fugera? Stvar
nost je neto sloenija, jer novi bogatai su hitali da preu u
plemiki sloj, koji se tako poveavao i obnavljao. Postajao
je, istina, sve pokorniji pred kraljem, ali zato nije bio manje
posednika klasa. A, kultiviui se - pojava ija vanost
nije dovoljno istaknuta - on je zapadnoj civilizaciji namet
nuo izvesnu estetiku i aristokratski ukus, ije je nalije bio
prezir prema manuelnom radu.
Retko je tokom jednog istorijskog razdoblja ono naj
bolje bilo u tako tesnom dodiru sa najgorim kao u vreme
Savonarole i Bordija, svetog Ignjacija i Aretina. Upravo
zato se renesansa ukazuje kao okean protivurenosti, po-
gdekad kripavi koncert oprenih tenji, tegobno sustanar-
stvo volje za mo i jo mucave nauke, udnje za lepotom i
nezdravog prohteva za uasnim, meavina jednostavnosti
i zamrenosti, istote i putenosti, milosra i mrnje. Ni
sam, dakle, eleo da osakatim renesansu, pa da u njoj vidim
samo, kao H. Hajdn (Haydn), izvestan antinauni duh, ili,
u obrnutom smislu, kao E. Batisti, samo napredovanje ka
racionalnom. Ona je bila i jedno i drugo. U tome je njena
zbunjujua priroda, njena sloenost i njeno neiscrpno bo
gatstvo. Dajui broju, nakon pitagorejaca, gotovo mitsku i
religioznu prirodu, ona je tim posrednim putem stigla do
kvantitativnog i do nauno plodonosnog pojma da matema
tika ini tkivo svemira.

9
 *
* *

Renesansa je osobito volela zaobilazne puteve. Zato

se i danas varaju dobronamerni duhovi kada doba Leonarda
smatraju povratkom drevnosti i, shodno tome, zameraju mu
to se zadralo na tako udaljenoj prolosti. A, zapravo, pri
vidni povratak na izvore lepote, znanja i religije bio je samo
nain napredovanja. Hramovi Atine i Rima odluno su
opljakani da bi se plenom ukrasili hramovi Francuske,
Spanije i Engleske. Ve u XVI veku u Mikelanelu je pre
poznat najvei umetnik svih vremena. Aristotel je sruen
pomou Platona i Arhimeda. Kolumbo je otkrio Antile
zahvaljujui Ptolomejevim grekama u raunu. Verujui da
obnavljaju prvobitnu Crkvu, Luter i Kalvin su hrianstvu
dali novo lice. Renesansa, koja je uivala u simbolima i
kriptogramima. dugo je svoju duboku izvornost i elju za
novim okvirima krila iza tog hijeroglifa koji jo vara: lane
slike o povratku prolosti.
Kroz protivurenosti i zamrenim putevima, uz to
sanjajui o mitolokim rajevima i nemoguim utopijama,
renesansa je ostvarila izvanredan skok unapred. Nikada ni
jedna civilizacija nije dala toliko mesta slikarstvu i muzici,
niti vinula u nebo tako visoke kupole, ni na razinu visoke
knjievnosti uzdigla toliko narodnih jezika procvalih na
tako malom prostoru. Nikada u prolosti oveanstva nije
razraeno toliko izuma u tako kratkom vremenskom ra
zmaku. Jer, renesansa je naroito bila tehniki napredak;
ona je oveku Zapada dala vie vlasti nad bolje upozna
tim svetom. Nauila ga je da se slui vatrenim orujem,
da prelaenje vremena prati pomou motora, da tampa, da
svakodnevno koristi menicu i pomorsko osiguranje.
Istovremeno - uz materijalni napredak iao je i
duhovni - zapoela je oslobaanje jedinke, izvodei je iz
srednjovekovne anonimnosti i kolektivnih stega. Burkhart
je na genijalan nain istakao tu odliku razdoblja koje je
prouavao. Njegovi naslednici ga mogu samo pratiti na tom

10
putu, ali valja i da istaknu koliko je bolno bilo to raanje
modernog oveka. Njega je pratilo oseanje samoe i nez
natnosti. Savremenici Lutera i Di Belea ustanovili su da su
grenici nepostojani i da im prete avo i zvezde. Postojala je
nekakva seta u renesansi. I, moda nije pogreno, pod uslo-
vom da se iskaz ne uzme u irem smislu, uenje o opravdanju
verom, oznaeno kao romantizam utehe. No, suvie je
malo rei d a j e dolo do otkria oveka. Skoranja istorio-
grafa je pokazala da je renesansa takoe bila i otkrie de-
teta, porodice u uem smislu rei, braka i supruge. Zapadna
civilizacija je onda postala manje antifeministika, manje
neprijateljska prema branoj ljubavi, osetljivija na krhkost i
nenost deteta.
Hrianstvo se tada suoilo sa novim i sloenim
mentalitetom, to su ga inili strah od prokletstva, potreba
za linom pobonou, tenja ka svetovnoj kulturi i elja
da se ivot i lepota uklope u religiju. Religiozni anarhizam
XIV i XV veka doveo je, dodue, do izvesnog prekida, ali
i do podmlaenog i bolje strukturiranog hrianstva, otvo
renijeg ka svakodnevnoj stvarnosti, udobnijeg za svetov-
njake, popustljivijeg prema lepoti tela i sveta. Renesansa je
zaelo bila putena; ak se pogdekad, kao u Padovi, zalagala
za izvesnu materijalistiku filozofiju. Ali, njeno paganstvo,
vie prividno no stvarno, varalo je duhove koji su tragali
naroito za anegdotom i sablazni. Zasenjena lepotom tela,
ona je uspela da mu da njegovo legitimno mesto u umet-
nosti i ivotu. No, zbog toga ona nije teila da raskine sa
hrianstvom. Veina slikara prikazivala je sa podjednakim
uverenjem biblijske prizore i mitoloku nagost. inei to,
nisu imali oseaj da su u protivurenosti sa samim sobom.
Poruka Lorenca Vala bila je sasluana: hrianstvo nije vie
nuno znailo asketizam. Laicizacija i humanizacija religije
u XV veku nisu predstavljale dehristijanizaciju.
Ovo objanjenje zahteva jo jedno, drugaije pri
rode. No, oba potiu iz iste elje - da se potpuno istrai
jedno razdoblje, koje je naroito opsenjivalo svojim deko
rom, svojim sveanostima i prterivanjima. Jer, nismo eleli

11
 da podlegnemo lakoi i od renesanse prikaemo samo otrov
Bordija, venecijanske kurtizane, enidbe Anrija VIII i ba
love na dvoru Valoa. Nau panju, naprotiv, zadrali su
preobraaji, iji je domaaj teko izraunati, sakriveni iza
varki, kakve pruaju sva razdoblja. Nakon Dona U. Nefa
(Nef), ja sam, dakle, istakao uspon onog kvantitativnog,
kao i duha apstrakcije i organizacije, lagano, ali sigurno,
uvrenje jednog mentaliteta koji je bio vie eksperimen
talan i vie nauan.
Izbegavajui utabane staze, anegdotinost i povrnost,
eljan da pruim novu sintezu i novo tumaenje renesanse,
ipak sam stalno nastojao da izbegnem paradoks i iskaze koji
omamljuju, ali ne ubeuju. Pre sam iao za time da doka-
em, razjasnim i itaocu pruim to bogatiju dokumentaciju.
Jedna Kalvinova re esto mi je dolazila u seanje dok sam
pisao ovu knjigu: Prouavao sam sebe do jednostavnosti.
Pokuao sam to da uinim kao on.
Ovo nekoliko uvodnih stranica imale su za cilj da
stvore izvesnu sauesniku vezu izmeu itaoca i autora.
Dugovao sam nuna objanjenja eventualnim itaocima.
Sada je doao trenutak da se sklonim iza predmeta moga iz
laganja, poto, ipak, prethodno ukaem na njegov plan. Prvi
deo ini izlaganje glavnih injenica iz etiri podruja: poli
tike, ekonomije, kulture i religije. Drugi je zalaenje unutar
konkretne stvarnosti svakodnenog ivota. Trei, uporedo sa
drugim, ali u duhovnom podruju, nastoji da omei jedan
mentalitet koji je drugaiji od onoga iz prolosti i da uoi
pomaljanje novih oseanja na svetio.

12
 Prva glava

RASPAD HRIANSKE MAGLINE

Vanost Evrope u doba renesanse ne nalazi se na
demografskoj ravni. Oko 1600. godine ona jo nije imala
100 miliona itelja. Zauzvrat, Indija je, izgleda, tu brojku
dostigla ve poetkom XVI veka, sa 30 ili 40 miliona itelja
u Dekanu i 60 miliona na severu. Kina je oko 1500. godine
okupljala 53 miliona dua, a 1578 - 60 miliona. Dodue,
Afrika i Amerika bile su takoe slabo naseljene, s obzirom
na ogromno prostranstvo svojih teritorija: prva je, smatra
se, poetkom XVI veka imala 50 miliona stanovnika, a
druga izmeu 40 i 80 miliona. No, na ova dva kontinenta su
prostrane pustinje razdvajale dosta gusto naseljena jezgra.
Meksiku vulkansku zaravan (oko 510.000 kvadratnih kilo
metara) naseljavalo je, ini se, 25 miliona itelja u trenutku
kada su se Kortes i Spanci pojavili u taj Evropljanima dotle
nepoznat svet. Carstvo Inka je, kako izgleda, poetkom
XVI veka imalo 8 do 10 miliona podanika. A Francuska,
posmatrana u svojim dananjim granicama, imala je 1320.
godine manje od 15 miliona stanovnika; nije sigurno d a je
1620. godine nadmaila 18 miliona. Izmeu te dve vre
menske granice, demografski napredak u Evropi ostao je
skroman zbog kuga, gladi i ratova. Italija se, verovatno,

15
uveala sa 10 na 12 miliona stanovnika, Nemaka (u grani
cama iz 1937) sa 12 na 15 miliona, panija sa 4 na 5,5 mi
liona. Valja jo istai da su se poetkom XVI veka naj-
mnogobrojniji gradovi sveta nalazili izvan podruja zapadne
civilizacije. Tako su Konstantinopolj i Meksiko, dve pres-
tonice, od kojih nijedna nije znala za postojanje one druge,
okupljali po 250.000 i 300.000 itelja, dakle vie no Pariz
(moda 200.000 dua) i Napulj (oko 150.000). Ali, u Evropi,
a posebno na zapadu kontinenta, nalazili su se dinaminost
i kljuevi budunosti.
Prvi dokaz te unutranje dinaminosti otkriemo
uporeivanjem dve karte Evrope: iz 1320. i 1620. godine.
Kakvih preokreta ima izmeu te dve vremenske gra
nice! Poetkom XVI veka Iberijsko poluostrvo podeljeno
je na pet drava: Navaru, Aragoniju, Kastilju, Portuga-
liju i kraljevinu Grenadu. Portugalija jo nije bila kroila
u Afriku. Ona e to uiniti tek 1415, doepavi se Tangera.
Kastilja, razdirana tokom itavog XIV veka unutranjim
sukobima, podlegla je 1319. godine Grenadi, a 1343. Al-
geziri. Zauzvrat, snanija Aragonija je nastojala da stvori
vlastito sredozemno carstvo.
Francuska pod Filipom VI Valoa, koji je na presto
stupio 1328, protezala se do Ganda i Bria, ali nije obuhva-
tala ni Mec, ni Grenobl, ni Marsej, ni Monpelje, a da ne go
vorimo, naravno, o Strazburu i Perpinjanu. Lion je na gra
nici vojvodine Savoje. Bordo, Bajona i itava Gijena, a uz to
i Pontije, su u engleskim rukama, makar da engleski kralj
jo pristaje da ukazuje ast francuskom suverenu. Bretanja
ini, praktino, nezavisnu vojvodinu.
to se Engleske tie, ona je ne bez tekoa uspela
da pripoji Vels, koji e, meutim, biti potpuno ukljuen tek
pod Henrikom VIII. Ali, ona je u loim odnosima sa kra
ljevinom kotskom, susednom i suparnikom. Irska je ve
neka vrsta engleske kolonije, ali zanemarena, iju je samo
istonu obalu doista nadzirao Edvard III, koji je 1327. pos
tao engleski kralj.

16
 Carstvo je hronino i trajno izloeno neredu i
nemoi. Ali, Hanzeatska liga, nastala sredinom XII veka iz
germanskog prodiranja na baltike obale, predstavlja silu.
Godine 1370. ona e stvoriti federaciju od sedamdeset i se
dam gradova, kadru da danskom kralju nametne, mirom u
Stralsundu, osloboenje od plaanja carine za hanzeatske
lae koje prolaze kroz Sund. Godine 1375. imperator Karlo
IV posvetie veliinu Hanze sveanom posetom Libeku.
Naprotiv, u Nemakoj s poetka XIV veka Brandeburg
jo ne pripada Hoencolernima. Pripae im tek 1415. to
se tie Habsburgovaca, vojvoda od Austrije i Stirije, oni su
doiveli poraze borei se protiv vajcaraca (Konfederacija
potie iz 1291), ne poseduju jo ni Karintiju, ni Karnialu,
ni Tirol. Carsku krunu stei e tek 1440, sa Fridrihom III,
na severozapadu. Holandija kao politika celina tada jo
nije bila nastala. Na istoku je XIV vek sjajno razdoblje za
kraljevinu eku, sastavni deo Carstva, koje je obuhvatalo
i Moravsku i lesku. Dinastija Luksemburga nastanjuje se u

17
 Pragu 1310. Ugasie se tek 1437. Svoj vrhunac dostigla je za
vladavine Karla IV, kralja eke od 1347. do 1378, Germa-
nije od 1346, krunisan za cara 1355. Osnovao je univerzitet
u Pragu.
Carevi su teorijski imali pravo da bacaju oko na je
dan deo Italije. No, ona im je, u stvari, izmicala. Putovanja
Henrika VII 1312. godine i Luja Bavarskog 1328. na Po-
luostrvo zavrila su se neuspehom. Istovremeno bujna i po-
deljena, Italija je sainjena od mnotva dravica, koje vode
zasebnu politiku. Situacija je, dakle, tu veoma nestalna i
izmeu 1320. i 1620. promenie se vie puta. Od Sicilijan
skog veernja 1282, Sicilija pripada Aragoniji, koja je sebi
pripojila Sardiniju 1325. No, kraljevina Dveju Sicilija, koja
je, prema tome, zahvatala i junu Italiju, nastade tek 1442.
Severnije, feudalci su delovali kao gospodari crkvene
drave, iz koje se papstvo 1309. preselilo u Avinjon. U Fi
renci, iz koje je Dante proteran 1302, unutranji sukobi ne
ometaju poslove. Ali, veliki bankarski i tekstilni grad Arno
jo zauzima samo skromno podruje i izai e na more tek
1406, poto je pobedio Pizu. U Milanu su Viskonti otpoeli
jednu karijeru, koja e zasijati naroito krajem XIV veka i
u prvoj polovini XV. Godine 1395-1397, Dan Galearco e
od cara dobiti titulu vojvode od Milana i Lombardije. Prite-
njena s kopnene strane Apeninima, enova je u XIV veku
bogat pomorski grad, ponosna na svoje trgovake agen
cije na Crnom i Egejskom moru. Kasra, na Krimu, gde se
sustiu svi kopneni putevi sa Dalekog istoka, pripada joj jo
od 1286. Naspram obale Male Azije, Lezbos, Hios i Samos
padaju takoe u njen posed izmeu 1340. i 1360. Ona onda
gospodari proizvodnjom i prodajom orijentalne stipse, poto
je IV krtaski pohod duda uinio gospodarem etvrtine
i polovine (od etvrtine) Rimskog Carstva. Godine 1320.
Preasna kontrolie Istru i dalmatinsku obalu, gospodari
grofovijom Kefalonijom, Eubejom, vojvodinom Naksos
i Kritom. Njena trgovina u Konstantinopolju je iva. Go
dine 1470. morae da napusti Eubeju, ali e pre toga zauzeti
Korfu, Modon i Koron. Godine 1489. nastanie se na Kipru.

18
U srednjoj Evropi, Ugarska je u XIV veku velika sila, u ru
kama anujske dinastije od 1308. Ta prostrana teritorijalna
celina obuhvata, osim dananje Maarske, Bosnu, Hr
vatsku, Slovaku i Transilvaniju. Kralj raspolae redovnim
prihodima i snanom vojskom. Luksemburka dinastija na-
sledie anujsku 1387. A zatim e turska pretnja i unutra
nje krize na presto dovesti Matiju Korvina (kralj od 1458.
do 1490), koji e biti sjajni mecena.
U prvoj polovini XIV veka razvila se velika Srbija,
koja je iskoristila opadanje moi Vizantije. Ona se protee
od Dunava do Jadranskog mora, a svoj vrhunac doivela
je pod Stefanom IX Duanom (1331-1355), koji je dovrio
osvajanje Makedonije, zauzeo Albaniju, Epir, Tesaliju,
zavladao Bugarskom i sanjao da zagospodari Konstantino-
poljem. No, sa njegovom smru propalo je i to kratkotrajno
srpsko carstvo. Konano e se sruiti na Kosovu (1389), pod
udarcima otomanskih Turaka.
Grko carstvo, obnovljeno 1261, nije povratilo svoju
nekadanju mo. Nastavljajui borbu protiv Latina koji su
se odrali na Peloponezu, vizantijski kraljevi su se okre
nuli od Male Azije. A tu se raala opasnost. Poetkom XIV
veka proulo se jedno tursko pleme, koje su ka obali po
tisnuli Mongoli: Otomani. Oko 1350. godine zauzimaju, li
cem prema Konstantinopolju, itav istoni deo Mramornog
mora. To podruje, oko Bruse, ima irok pristup Crnom i
Egejskom moru. Poto su zakoraili na tlo Evrope, Otomani
su se doepali Andrinopolja 1362, pobedili Srbe na Kosovu
1389, porazili kod Ankopolja 1396. razuzdane zapadne
krstae, koje je predvodio Jovan bez Straha. Bugarska je os
vojena; Vlaka plaa danak. Nagli upad Tamerlana u Malu
Aziju, poraz koji je Bajazit I pretrpeo od njega 1402. godine
kod Ankare, dae Vizantijskom Carstvu predah od pedeset
godina.
Skandinavija krajem srednjeg veka igra srkomnu
ulogu, uprkos unije izmeu tri kraljevine, zakljuene u
Kalmaru pod okriljem Danske. Zauzvrat, u XIV i XV veku
dolazi do uspona Poljske i povlaenja Tevtonskog reda, koji

19
 je u jednom trenutku gospodario itavom baltikom oba
lom, od Pomeranije do Narve. Godine 1386. paganski voj
voda od Litvanije - jedan Jagelonac - oenio se nasledni-
com poljskog prestola i preao u hrianstvo. Tako se za
naredna etiri stolea ujedinila jedna mala Poljska, to se
sa leve i desne strane Visle pruala od Krakova do Toruna,
i prostrana Litvanija, ijom sredinom je tekao Dnjepar, a
iji su najznaajniji gradovi bili Vilna i Kijev. Godine 1410.
Tevtonski vitezovi pretrpeli su teak poraz kod Grunvalda
(Tanenberg). Gdanjsk se godine 1454. stavlja pod zatitu
Poljske. Tu luku ekao je veliki procvat.
Poetkom XIV veka jo je rano da se govori o Ru
siji. Svoj uspon Novgorod duguje Hanzi, a moskovska
kneevina je vazal mongolske Zlatne horde. Uprkos ve u
to doba u Moskvi prisutnom pravoslavnom patrijarhu, ne
zavisnom od Konstantinopolja, valjalo je saekati Ivana III
(1462-1505), ujedinitelja ruskih zemalja, pa da se Moskva
nametne Novgorodu i oslobodi mongolskog nadzora.

T e o rijs k a g ra n ic o C o rs tv o

na Danska

EVROPA OKO 1620

20
 Okrenimo sada nekoliko stranica istorije. Karta Ev
rope uoi Tridesetogodinjeg rata znatno je uproenija.
Kastilja i Aragonija su se ujedinile 1479, kraljevina Gre
nada je iezla 1492, Navara je anektirana 1512. Od 1580.
do 1640, panija i Portugalija imae istog kralja. Ojaana
stalnim prilivom bogatstva iz Meksika i Perua, panija,
gospodarica dalekih Filipina, raspolaui sada portugal
skim carstvom na Dalekom istoku i u Brazilu, ostaje 1620.
godine, uprkos svojim neuspesima u Francuskoj i Flandriji
i porazu Nepobedive Armade (1588), prva svetska sila. Ona
u Evropi poseduje junu Holandiju, Fran-Konte, Milansku
pokrajinu, ima utvrenja na toskanskoj obali, Napuljsku
kraljevinu, Siciliju i Sardiniju.
Francuska, kojoj je Anri IV vratio samopouzdanje,
ostaje skromnija od panije, ali, istina, homogenija. Kralje
vina zahvata ve etiri petine dananje teritorije. Pokrajina
Dofine je prikljuena 1349, Monpelje 1382, Provansa 1481.
est godina ranije engleski kralj odrekao se francuske krune
i svih svojih poseda na kontinentu, izuzev Kalea, grada koji
je ponovo postao francuski tek 1559. Godine 1491. Ana od
Bretanje udala se za Karla VIII; njegov zet Fransoa I ko
nano je 1532. godine prisajedinio vojvodstvo kraljevini.
Zauzvrat, Francuska se pod Karlom VIII dobrovoljno odre
kla pokrajina Artoa, Fran-Kontea i Rusijona, koje je bila
stekla pod Lujem XI, to je znailo putanje vrapca iz ruku
zarad (talijanskog) goluba na grani. Mazaren i Luj XIV e
brzo ispraviti tu greku. No, 1559. godine pripojene su tri
biskupije, u kojima se govorio francuski jezik: Mek, Tua i
Verden, a Anri IV 1601, da bi oslobodio Lion, osvaja pokra
jine Brese, Vide i Geks. Uprkos krizi izazvanoj Stogodi
njim ratom, neuspehom pohoda na Italiju i dramom ver-
skih ratova, Francuska je poetkom XVII veka ujedinjena i
prostrana zemlja, kakvom je nisu mogli zamisliti Karlo Peti
i Filip II. v
Engleska i kotska, dugo neprijateljski nastrojene
jedna prema drugoj, imale su 1620. ve sedamnaest godina
istog kralja. One su jo slabo naseljene, ali sudbina Brita-

21
naa je ve jasno ocrtana. Od 1570. njihove trgovake lae
preplavile su Sredozemlje; 1588. Elizabetini pomorci su
savladali monu i oholu Nepobeivu arrnadu. Tano 1620,
Oci hodoasnici iskrcali su se u Severnoj Americi.

FRANCUSKA 1328, 1360, 1380.1 1429.

(Prema . Le Gof, Srednji vek)

Carstvo uva svoju labavu strukturu i mnotvo

drava i kneevina, brojnih kao dani u godini. A dve po
rodice, koje e gospodariti pozornicom srednje Evrope sve
do 1918. godine, upravo su kovale svoju mo. Izborna kua
Hoencolerna je uoi Tridesetogodinjeg rata upravo stekla
nove posede na zapadu i istoku: sa jedne strane vojvodine

22
Kiev i Marka (1614), sa druge Pruska, izvan granica Carstva
(1618). to se bekih Habsburga tie, oni u Evropi imaju
manje znaaja zbog carske krune koja ne daruje nikakvu
stvarnu mo nego zbog bloka koji su strpljivo stvarali poev
od XIV veka oko vojvodstava Austrije i Stirije. Oni vladaju,
dakle, teritorijom koja se protee od Jadranskog mora do
granica Poljske, od Forarlberga do krajnjeg istoka Slovake.
A i na zapadu jo poseduju razliite teritorije, naroito u
Alzasu. Poto je poetkom XVII veka postala veim de-
lom protestantska, eka je elela da povrati svoju staru
nezavisnost. Poraz na Belom Brdu (1620) prikljuio ju je za
sledea tri veka sudbini bekih Habsburgovaca.
Hanza je poetkom XVII veka izgubila mnogo od
svoga upliva i svoje moi. Tridesetogodinji rat e joj zadati
smrtni udarac. Holandske lae sve vie zamenjuju hanzeat
ske. Ujedinjene pokrajine predstavljaju jedan od paradoksa
evropske istorije XVII veka. Zamorena flandrijskim ratom,
koji ju je grizao poput raka, panijaje 1609. godine prihva
tila primirje, koje je privremeno priznavalo nezavisnost
maloj kalvinistikoj republici. Godine 1648. postae oi
gledno: dva miliona ljudi, rasporeenih na 25.000 kvadrat
nih kilometara, stajae na elu najveeg carstva koje je svet
ikada video. to se Belgije tie, ona 1620. godine u Evropi
postoji virtuelno. Izmeu 1579. i 1585. Aleksandar Farneze
je za paniju ponovo osvojio junu Holandiju, koja postaje
jedno od glavnih poprita katolike reformacije. Ali, 1598.
Filip II stvara od nje samostalnu dravu i poverava je nad
vojvodama. Bilo da zavisi od Madrida ili, kasnije, od Bea,
budua Belgija, svesna svoje tradicije i svog srednjovekov-
nog prosperiteta, ve predstavlja zasebnu celinu.
I vajcarska je potvrdila svoju osobenost dostigavi
ve krajem XV veka gotovo dananje granice. Evropa je
drhtala pred njenim vojnicima u vreme Karla Smelog, a ona
je postala jedno od sredita irenja Reformacije. Vestfalski
m ir e je zvanino odvojiti od Carstva.
S onu stranu Alpa, Italija ostaje podeljena. Izuzev u
nekoliko pojedinosti, ona je oko 1560. godine stekla izgled

23
 koji e sauvati do Bonapartinog rata 1796. Poev od mira
u Lodiju (1454), stvorena je izvesna talijanska ravnotea,
koja je ve u to doba doaravala evropsku ravnoteu od
XVII do XIX veka. Pet najznaajnijih drava vode glavnu
re: Milansko vojvodstvo, Venecijanska republika, Tos-
kana (postala veliko vojvodstvo 1569, pripavi Mediijima),
papsko svetovno podruje i Napuljska kraljevina. panija
dri u svojoj ruci prvu i poslednju od pet drava, tako da
je sloboda delovanja ostale tri, a posebno malih kneevina,
veoma ograniena. Venecija zlovoljno trpi taj protektorat
Habsburgovaca nad Italijom. Ali, nju more teke brige to
dolaze iz otomanske carevine. Tokom rata 1409-1479. mo
rala je Turcima da prepusti Negrepont, razna ostrva u Egej
skom moru i vie uporita u Moreji i Epiru. Godine 1571,
kada se zbila pobeda kod Lepanta, napustila je Kipar. Ve
oma rano je shvatila ozbiljnost otomanske pretnje i traila
reenja pomou uzajamnih ustupaka. Do velikog venecijan
skog irenja na kopnu dolo je poetkom XV veka: Vienca
i Verona pripojene su 1406, Udine 1421, Breija i Bergamo
1428. Ali, ta je Venecija, a jo vie enova, liena svojih
orijentalnih trgovakih poslovnica u doba panske nadmoi?
Na karti se malo toga vidi. Ali, na razini civilizacije, uloga
Spanije ostaje ogromna, ak i 1620. Pravo govorei, ona je
dominirala tokom tri veka, koji odvajaju Dantea od Galileja.
Na samom poluostrvu, najznaajnije drave nisu nuno i
najsjajnije. Urbino je bio Atina XV veka, a Ferara jedno od
najveih arita renesanse.
S onu stranu Jadranskog mora poinje otomanski
svet, koji se protee na tri kontinenta, od Budima do Bag
dada, od Nila do Krimskog mora, i koji pod svojim okri
ljem dri i jedan deo severne Afrike. Pad Konstantinopolja
(1453), kraj malog grkog carstva u Trebizondi (1461), os
vajanje Egipta (1517), Beograda (1521), poraz ugarskih vi
tezova na Mohau (1526), gde je na bojitu pao i sam kralj,
sistematsko prisajedinjenje egejskih ostrva izmeu 1462
(Lezbos) i 1571 (Kipar) - sve je to sultana uinilo nekom
vrstom muslimanskog Avgusta. On je istovremeno nasled-

24
nik Muhameda, sluga svetih gradova. U Evropi gospodari
Balkanom, juno od Save i Dunava, i veim delom Ugar
ske. Transilvanija, Moldavija i Vlaka plaaju mu danak.
Godine 1480. turska sila iskrcala se u Otrantu. esto se za
boravlja d aje sjajna renesansna Italija drhtala pred turskom
opasnou i da je Otomansko Carstvo svoj vrhunac dosti
glo sredinom XVI veka, pod Sulejmanom Velianstvenim
(1520-1566). ak i nakon Lepanta, turski i varvarski gu
sari nastavili su da pohode tirenske obale. Pogledajmo ra-

PET VELIKIH TALIJANSKIH DRAVA OD 1494-1515.

(Prema . Delimo i D. Hirs, Kraj srednjeg veka, XVI iXVIIstolee)

25
 dije Montenjev Dnevnik sputovanja u Italiju 1581. Re je o
pokrajini Ostiji: Pape, a naroito ovaj (Grgur XIII), digle
su na toj morskoj obali visoke kule ili straarnice, gotovo
nakon svake milje, za osmatranje turskog iskrcavanja, to
se esto dogaa, ak i u vreme berbe groa, kada otimaju
stoku i ljude. Sa tih kula oni se pomou topovskih pucnjeva
tako brzo meusobno upozoravaju da znak za uzbunu za tili
as stigne u Rim.
Jagelonci, sada ujedinjeni poljski i litvanski suvereni
od 1386. do 1572, i dalje nisu imali sree u svojim naporima
da se odupru Turcima: Ladislav Ilije od njih pretrpeo poraz
1444. u Varni; poetkom XVI veka valjalo je Osmanlijama
prepustiti Moldaviju i Bukovinu. Pa ipak, poljski kraljevi
u XVI veku jo vladaju prostranim - ak odve prostra
nim podrujem, bez prirodne odbrane, koje ide od Poznanja
do donjeg Dnjepra i od granica Transilvanije do dananje
Estonije. Postojalo je poljsko zlatno doba u periodu rene
sanse, naroito pod Sigismundom I, koji je vladao od 1506.
do 1548. ena mu je bila iz porodice Sforca, a kraljevski
dvor bio je arite humanizma. Ali, nakon gaenja jagelon-
ske dinastije i vladavine Stefana Batorija (1576-1586),
zemlja, ijom je sudbinom sada upravljala jedna grana po
rodice Vaza, krenula je u susret sve veim tekoama. N e
poslunosti plemstva pridruile su se spoljanje opasnosti.
Poljska je okruena neprijateljima: Turcima, veanima,
Moskovitima.
vedska se 1523, na poziv Gustava Vaze, odvojila od
Danske. Kalmarski savez oduvek je bio nestalan. Jo ne-
stalnije je bilo ujedinjenje Poljske i vedske (1592-1595) u
doba Sigismunda I Vaze. Ovaj katoliki kralj sukobio se sa
ubeenjima jedne veanke, veoma privrene Reformaciji.
Osim toga, ove dve zemlje bile su suparnice na Baltiku. Go
dine 1620, Gustav-Adolf je bio kralj ve jedanaestu godinu.
Sanjao je da Baltik pretvori u vedsko jezero, a Rusima je
ve oduzeo Ingriju i istonu Kareliju.
Poetkom XVII veka naspram veana i Poljaka
nalazila se Rusija, koja je sve vie jaala. Ivan III (1462-

26
1505) oenio se neakom poslednjeg Vasileusa. Dobio je
carska odlija i proglasio se samodrcem i gospodarem.
Godine 1523. Rusi su Poljskoj oduzeli Smolensk. Kasnije su
na zapadu pretrpeli neuspeh. Ali, koristei raspad mongol
skog carstva, zauzeli su Kazanj 1552, a Astrahan 1554. To
je doba Ivana IV Groznog (1533-1584), koji je stupanjem na
presto dobio titulu cara svih Rusa. Nakon njegove smrti
i smrti Borisa Godunova (1605) izbili su nemiri. Ali, osam
godina kasnije, Mihajlo III (1613-1645) osniva dinastiju Ro
manova. Dok su Poljska i vedska sve vie opadale, valjalo
je raunati na Rusiju.
*
* *

Poetkom XVI veka Evropa je jo imala neodreene

oblike i neizvesnu budunost. Naprotiv, 1620. godine poli
tike podele kontinenta postale su, ako ne vrste, a ono bar
u osnovnim crtama jasnije i postojanije. Uprkos trenutnom
iezavanju Poljske krajem XVIII veka, nezavisnosti Grke
nekoliko godina kasnije i izvesnim promenama tu i tamo,
karta Evrope 1850. nee se bitno razlikovati od karte kakva
je bila u trenutku izbijanja Tridesetogodinjeg rata. Ukupno
uzev, doba renesanse, to jest ono veliko razdoblje promena
to ide od Filipa IV Valoa do Luja XIII, jeste doba kada
se Evropa politiki odredila, otkrivi nakon talijanskog pri
mera i kroz francusko suprotstavljanje tenjama Habsbur-
govaca zlatno pravilo ravnotee meu silama. Odnos meu
njima zamenio je ideal evropskog ujedinjenja ostvarivanog
pod vlau imperatora.
U svome delu De monarchia, Dante je pisao, oko
1320: Tamo gde se nema ta eleti, nema ni gramzivosti.
Poto jednom nestanu predmeti za kojima se moe udeti,
nestaju i pobude sa time u vezi. A Monarh (Dante pod ovim
podrazumeva imperatora zemlje) nema za ime da udi,
poto je njegova sudbina oblast ograniena samo okeanom,
to nije sluaj sa ostalim prinevima, ije se oblasti granie

27
 sa drugim oblastima, kao, na primer, kraljevina Kastilja sa
kraljevinom Aragonijom. Monarh je, dakle, od svih smrtnih
onaj koji moe najiskrenije biti podvrgnut pravdi. No, sre
dinom XVI veka, jedan Englez, Don Kork, preuzimajui
iskaze zakonoznanaca Filipa Lepog, oholo je tvrdio: Svi
narodi znaju d a je silni kralj Engleske car svojoj kraljevini
i da ne zavisi od nikoga. Biti car u svojoj kraljevini, to
znai d a je odbaena, u osnovi, feudalna hijerarhija, koja je
negda pravila razliku izmeu suverena i vazala, budui da
je car suveren nad suverenima. Stogodinji rat je pokazao
da feudalni sistem nije vie bio primeren stvarnosti. Kada je
Edvard III godine 1337. uputio svoj izazov Filipu VI, svome
suverenu za Gijenu i Pontije, on je eleo, pre svega, da svoje
kontinentalne posede oslobodi svake zavisnosti. Naime, u
ugovoru iz Bretinjija (1360) zarobljeni Jovan Dobri morao
je svom bivem vazalu da prizna pravo potpunog vlasnitva
- dakle, bez vazalske vernosti - nad gotovo itavim
jugozapadom Francuske. Ne manje znaajan je i ugovor iz
Arasa, zakljuen 1435. izmeu Karla VII i Filipa Dobrog,
burgundskog vojvode. On je prihvatio naputanje engleskog
saveza; zauzvrat Karlo VII mu je dao vie kraljevskih gra
dova i dovotno ga oslobodio svake vazalske pokornosti
francuskom kralju.
Kako bi u tim uslovima imperator mogao sauvati
stvarnu vlast nad evropskim suverenima? Dodue, carski
mit je bio postojan, pa je i dalje opsedao duhove. Fransoa I i
Karlo panski bili su suparnici tokom uvenog izbora 1519.
godine. A, u stvari, Karlo Peti je svoju mo crpeo ne iz svoje
titule, ve iz injenice d a je bio stvarni gospodar znaajnih
teritorija izvan Carstva. Ve 1522. uvideo je d a je teko vla
dati istovremeno srednjom i junom Evropom, pa je svome
bratu Ferdinandu ustupio austrijske teritorije habsburke
kue. Obeshrabren time to nije uspeo da sauva versko je
dinstvo Nemake, on je 1556. podelio svoje teritorije na dva
del, ostavivi Ferdinandu srednju Evropu i carsku krunu,
a Filipu II panskom Holandiju, Fran-Konte, talijanske
posede i Ameriku, to je jo bila isuvie prostrana celina

28
da bi dugo mogla opstati. Budunost je pripadala teritori
jalnim tvorevinama utemeljenim na izvornom nacionalnom
oseanju. . .
Istina, nisu sve evropske nacionalne zajednice us-
pele da se razviju krajem srednjeg veka i poetkom moder
nog doba. To naroito nije polo za rukom u onome delu
kontinenta koji je preplavio osmanlijski talas. Tu su na
rodi vie ili manje utljivo ekali bolja vremena. Stvar je
neto drugaija kada je re o ekoj, koja je umakla tur
skom osvajanju. Njena osobenost se najpre uvrstila u doba
Karla IV, dobrotvora Praga, a jo vie u vreme Jana Husa,
koji je propovedao na ekom i 1409. godine doprineo pro-
terivanju Nemaca sa univerziteta glavnog grada. Husitski
ratovi u XV veku imali su trostruki vid: verski, drutveni
i nacionalni. Poetkom XVII veka eka kraljevina, veim
delom protestantska, uivala je, unutar celine kojom su
upravljali Habsburgovci, povlaeno mesto, a car je voleo
da prebiva u Pragu. Gruba verska politika Ferdinanda II,
njome izazvana pobuna eha (1618), njihov poraz na Be
lom Brdu (1620) i odmazda koja je usledila, izazvali su
pomraenje nacionalnog oseanja u ekoj, gde je kruna
prestala da bude izborna. Dodue, kraljevina je teorijski
sauvala svoju nezavisnost, a naroito je Prag postao u doba
katolike reformacije barokni grad, iji spomenici i danas
uvaju uzbudljivu dra. Uspostavila se neka vrsta saradnje
izmeu eke i nemake elite, tako d aje istorijski pogreno
govoriti da je u XVII i XVIII veku trajala nemacka oku
pacija zemlje. No, delovanje Jana Husa i odmazda koja je
usledila nakon poraza na Belom Brdu ostavili su dovoljno
seanja za nacionalni preporod u XIX veku. Pravo govorei,
u Evropi iz doba renesanse bilo je vie povoljnih ishoda
nego neuspeha u pogledu procvata nacija, bilo da je re o
zemljama na zapadu ili na istoku, o Rusiji ili vedskoj.
Kao prigovor bi se mogao izneti sluaj Italije. Makija-
veli je uzalud u svome delu Vladalac (1516) prizivao ujedi
nitelja koji bi pokrenuo nacionalne energije i ujedinio zem
lju. Doista, Italijom su od kraja XV veka ne samo krstarile

29
 strane vojske, ve su se one, stoje znaajnije, na vie mesta
i trajnije zadrale. Godine 1494. Karlo VIII je preao Alpe i,
kao novi Kir, pobedniki se pojavio u Milanu, Parmi, Fi
renci, Rimu i u junoj Italiji. Krunisao se za kralja Napulja,
Sicilije i Jerusalima. Ali, nekoliko meseci kasnije, poto su
se talijanski prinevi udruili protiv njega, bio je presrean
to je kod Fornua (1495), po cenu estoke bitke, uspeo da
sebi prokri put povratka u Francusku. Pa ipak, Luj XII je
ve 1499. ponovo poslao francusku vojsku u Italiju. Ona je
zauzela Milano, iji je vojvoda, Ludvig Mavarski, dopao
ropstva i prebaen u Lo, gde je i umro. Gospodar enove
i Lombardije, francuski kralj, pregazio je Venecijance 1509.
godine kod Agnadela. Dodue, pet godina ranije morao je
da napusti san Karla VIII i kraljevinu Napulj prepusti Fer
dinandu Aragonskom. Godine 1512. Sveti savez, koji je, po
mirivi se sa Venecijancima, uspostavio Julije II, proterao je
Francuze iz Milana, uprkos nedelotvorne pobede Gastona
de Foa kod Ravene.
Francuski kraijevi su se i dalje zanosili svojim
talijanskim ambicijama. Godine 1515. Fransoa I stupio je
na presto i odneo sjajnu pobedu kod Marinjana. Milano je
ponovo postao francuski grad, ali ne zadugo. est godina
kasnije grad je izmakao iz ruku Vrlo Hrianskog Kralja,
iji su vojnici ubrzo potueni kod Pavije (1525): osam hi
ljada Francuza ubijeno je u bici, ili se udavilo u reci Tesen;
druga strana je izgubila samo sedamsto ljudi. Ugovorom u
Madridu (januara 1526), Fransoa I se prividno odrekao Ita
lije. Ali, nekoliko meseci kasnije sklopio je u Konjaku savez
protiv Karla Petog i pribliio se papi. Pustoenje Rima iza
zvalo je novi upad Francuza u Lombardiju i u pravcu Na
pulja - novi poraz, koji se zavrio mirom u Kambreu (1529).
Ali, 1535. umro je poslednji vojvoda Sforca, koji je samo no
minalno vladao Milanskom pokrajinom. Ona je onda prela
pod neposrednu vlast Karla Petog. Pod vidom zatite i da
bi imao bazu za potonje najezde na jug, Fransoa I je 1536.
godine zauzeo Savoju i Pijemont, gde su francuske trupe
ostale vie od dvadeset godina. Godine 1542. jo je name-

30
ravao da povrati Milano. Pod Anrijem II vojnici francuskog
kralja ratovali su u vie navrata u Italiji. Godine 1551. bo
rili su se protiv Julija III oko Parme i Mirandole. Sledee
godine Sijena se pobunila protiv carske vlasti, viui Fran
cia, Francial A 1557, Fransoa iz Gize, na poziv pape Pavla
IV, kome su pretili panci, pojavio se u Rimu i bez uspeha
preduzeo poslednji pohod na Napulj. Mir u Kato-Kam-
berziju stavio je taku na francuska krstarenja, ali ne i na
prisustvo stranih trupa na talijanskom tlu, poto su panci
stupili na njega 1504. i tu ostali vie od dva veka.
Tako je poluostrvo moralo da trpi prolazak i tegobno
prisustvo francuskih, vajcarskih, nemakih i panskih voj
nika. Gledalo je nemono pljaku Rima 1527. godine. Pre
dvoene jednim Francuzem, carske trupe - to jest nemaki
plaenici, esto luteranci, panci, ak Talijani sadistiki
su pljakale, inile nasilje i poniavale grad koji je nazi
van novim Vavilonom, a kome je zavidela itava Evropa.
Pa ipak, Italija nije izgubila svoju duu. U to doba, uprkos
Makijaveliju, ona nije teila politikom ujedinjenju. Ali,
bila je svesna svoga duhovnog jedinstva i znala da su Alpi
njena prirodna granica. Julije II je izraavao oseanje svo
jih zemljaka, razlikujui Talijane od varvara, koje je va
ljalo proterivati. Pola veka kasnije i Pavle IV je nastojao
da Italiju oslobodi stranih vojski. Ti pokuaji izjalovili
su se. Ali, panci nisu uspeli, pa nisu ak ni nastojali da
asimiliraju Milansku pokrajinu, kraljevinu Napulja i Sici
lije, koje su sauvale svoj jezik, svoju kulturnu batinu i
vlastitu osobenost. Nije li neoprezno govoriti o panskoj
Italiji u XVI i XVII veku? Stvarnost je mnogo sloenija,
naroito kada se pomisli da su Rim, Venecija i Firenca os
tali nezavisni, ak i kada je valjalo da na razini spoljnih od
nosa raunaju na pansku silu. Zato su talijanska umetnost i
duh mogli nastaviti da se razvijaju slobodno na ta tri glavna
mesta zapadne civilizacije. Da li su se toliki lombardijski
umetnici sluajno nastanili u Rimu u drugoj polovini XV
veka? Novi bljesak i pojaano zraenje venog grada u doba
katolike reformacije i u jednom trenutku kada su pape, a

31
naroito Sikst Peti (1585-1590), nastojale da pojaaju slo
bodu delovanja Svete stolice i crkvene drave, svedoe da
je Italija bila sauvala sutinu svoga genija i ostala verna ve
likoj prolosti, koja ju je nekada stavila na elo sveta. Iako
podeljena, ona je uvala izvesnu unutranju povezanost,
koju nikada nije imala raznorodna skupina to je bila pod
vlau Filipa II. Tako je i Nemaka, rasparana, izloena
graanskom ratu, uvala relativno vrste granice, koje su
titile izvesno kulturno blago i kolektivnu svest, iji je Luter
bio reiti svedok.
Zar nedostatak te kolektivne svesti, koja se tako
snano razvila u konfederalnoj vajcarskoj, ne objanjava
dubinski neuspeh nove Lotaringije, koju su burgundske
vojvode htele da ustanove krajem XIV i u XV veku?
Izvlaei posledice iz naizmeninih uveavanja burgund-
skog podruja, a veran politikoj liniji Filipa Dobrog,
Karlo Smeli (14671477) je eleo, zauzevi Alzas, Lotarin-
giju i ampanju, da sjedini svoje posede od severa do juga
i da stvori jedinstveno podruje od Cuiderzea do Makona
i Bazela. Luj XI i vajcarci su sve preduzeli da ga u tome
spree. No, u svakom sluaju, ta prenagljena teritorijalna
konstrukcija izgledala je izvetaeno. itelji Holandije se
nikada nisu oseali Burgunanima; dokaz za to su uestale
pobune Lijea, Bria i Ganda protiv Filipa Dobrog, Karla
Smelog, Filipa Lepog i Karla Petog. Neuspeh burgundske
konstrukcije ukazivao je na budui raspad panskog evrop
skog carstva. Nemiri koji su u Holandiji buknuli 1560. za
elo su bili izazvani verskim razlozima, ali umrtvljivanje
dravnih stalea, koje su provodili ministri Filipa II, i ne
prijateljstvo prema panskim vojnicima, takoe delimino
objanjavaju pobunu itelja Flandrije. Naprotiv, razliite te
ritorije deobom pripale 1556. bekim Habsburzima uspele
su da se tokom vie vekova konstituiu u relativno vrstu
celinu zato to se u sreditu nalazilo jedno vrsto jezgro,
koje je nastojalo da germanizuje okolne oblasti.
Poput propasti nove Lotaringije u XV veku, reita je i
propast francusko-engleske kraljevine, koja je trebalo da se

32
Granica Sve t o g Carstva
Posedi faurgundskih v oj voda p r i l i k o m s tupanj a
na p r e st o Fi l ipa Dobrog K19.g.
P o d r u j a koja j e stek a o F i l i p Dobri ( I 4 1 9 . - H 6 7 g . )

P o d r u j a koja je stekao Karto Smel i (1467.~1477.g-)

Teri tori j e pod b u r g u n d s k i m u t i c a j e m

BURGUNDSKA SILA U XV VEKU

33
rodi iz Stogodinjeg rata. Edvard III, koji je na kontinentu
posedovao Gijenu i Pontije, osporio je 1337. godine Filipu
VI francusku krunu i zatraio je za sebe. Istina, sporazu
mom u Bretinjiju (1360) Edvard III se odrekao te krune,
ali Jovan Dobri mu je ustupio gotovo treinu Francuske.
ezdeset godina kasnije, sporazum iz Troja liio je nasled-
stva prestolonaslednika Karla - budui Karlo VII - i sinu
Henriju V za enu dao Katarinu, erku Karla VI. U tekstu
sporazuma itamo: Dve krune, Francuske i Engleske,
ostae zauvek zajedno, u rukama iste linosti, to jest naeg
sina Henrija, dok bude iv, a posle njega u rukama njego
vih naslednika. Ali, 1453. godine Englezi su u Francuskoj
drali samo Kale.

*
* *

Uzmak Engleza na Ostrvo bio je samo posledica raz

voja u Francuskoj neke vrste nacionalne svesti, iji je uz
budljivi i plemeniti tuma bila Jovanka Orleanka. Ona je
pisala vojvodi od Bedforda 1429: Vratite Devici, koju je
ovde poslao Bog Kralj Neba, kljueve svih gradova to ste
ih u Francuskoj zauzeli i obeastili... Dola sam ovde od
strane Boga Kralja Neba da vas izbacim iz Francuske... I
nemojte verovati da ete ikada zadrati Boju kraljevinu
Francusku.
Englezi i Francuzi su, naime, upravo otkrivali sve ono
to ih razdvaja. Izreka o dvolinosti Engleza izgleda da
je nastala u XIV veku. Pripisivane su im i druge mane. Jo
van Lepi, kanonik iz Lijea (1290-1369), inae naklonjen
Edvardu IV, nije se ustezao da Engleze oceni kao obino
zavidne prema svim strancima kada su ovi nadmoni... Za
vist nikada nije iezla u Engleskoj. Oko 1450. godine je
dan Francuz napisao je Prepirku izmeu glasnika Francu
ske i Engleske, u kojoj je puteno na volju antiengleskim
oseanjima gomilanim tokom Stogodinjeg rata. Slino je
i delo Knjiga opisa zemalja ila Le Buvijea, pisano u isto

34
doba: Ovi ljudi (Englezi) su okrutni i krvnici... I ratuju sa
svim narodima sveta na moru i na kopnu. Oni su takoe po
hlepni, ali vesti trgovci. Sve to steknu po stranim zemljama,
kamo putuju, alju u svoju kraljevinu. Zato je ona bogata.
U napred spomenutoj Prepirci, svaki od dvojice glasni
ka trai razloge nadmoi svoje zemlje. Francuski glasnik se
poziva na geografiju i klimu i izjavljuje svom engleskom su
parniku: Kraljevina Francuska ima veoma dobar poloaj
kakav vi nemate, jer ona se nalazi izmeu toplih i hladnih
predela, a hladni, u kakvima vi ivite, su veoma tetni za
ljudsko telo, jer zima tu poinje rano i traje tako dugo da
ljudi bolno podnose hladnou i ne mogu da rastu kao to ni
kakvo voe ne moe da rodi, a ono to rodi dolazi u ne-
vreme i loe zri. A Francuska je izmeu i na sredini; tu raste
vrlina, a vazduh je blag i prijazan, i svako voe raa u izo
bilju i plemenito je i izvrsno, a ljudi u njoj ive ugodno i
umereno, bez preterane ege ili studeni. Kako smo daleko
do XII veka, kada je Engleska pismenim ljudima Zapada
izgledala kao zajednika otadbina! Kaluer Riar iz Kli-
nija (t 1188) nije nalazio dovoljno pohvalnih rei za Engle
sku, u iju ast je napisao jednu latinsku pesmu:

Engleska, njiva rodna, plodni kutak sveta...

Engleska, zemlja zabava, slobodan narod, roen za
nestaluke
Prijazna zemlja, ta kaem?, zemlja sva od radosti,
Koja nita ne duguje Galima, ali kojoj Galija duguje
Sve to ima draesno i ljupko.

Preprici, koju je sastavio Francuz sredinom XV veka,

odgovara sto godina kasnije Debate between the heralds o f
England and France Dona Koka (Coke). Ostrvski autor,
naravno, hvali kroz usta svoga glasnika ugodnost, sranost i
bogatstvo Engleske. Gospa Opreznost, pozvana da presudi,
moe da se izjasni samo protiv Francuske: Moja presuda je
da kraljevina Engleska treba pre Francuske da pristupi asti
i stane sa njene desne strane; a da vi, gospodine glasnice

35
Francuske, na svim skupovima gde treba da se pokae ast,
zauvek smatrate svojim zadatkom ustupanje mesta glasniku
Engleske.
Engleski nacionalni ponos dobio je krajem XVI veka
sa ekspirom genijalnog pesnika. U Riardu II (oko 1595)
Don od Gonta, neposredno pred svoju smrt, velia Engle
sku: Ovaj ponositi presto kraljeva, ostrvo krunisano, ta ve
lianstvena zemlja, to sredite Marsa, drugi Eden, poluraj,
tvrava to priroda die protiv zaraze i domaaja rata, taj
sreni soj ljudi, ovaj mali svet, biser taj, srebrnim morem
uokviren, to mu slui kao zid ili odbrambeni jarak oko
doma protiv zlobe svih zemalja manje srenih. Bilo je to
posle poraza Nepobedive armade!
Mimo pogrda, hvalisanja i hiperbola, zapaamo da u
doba renesanse veina evropskih naroda stie svest o sebi i
drugima. Oni sada znaju da su raznoliki. Francuze bije glas
da su lakoumni, ivahni i nepostojani. Jovan Lepi tvrdi u
XIV veku: (Oni) uvek obeavaju, a slabo plaaju. Dve sto
tine godina kasnije venecijanski ambasador Mark-Antonije
Barbara ovako ih definie: Francuzi su po prirodi oholi i
ponositi, vrlo hrabri u ratnim poduhvatima; zato je njihov
prvi udar teko podneti... U njihovoj vojsci ima mnogo e
stine, a malo reda. Kada bi uspeli da obuzdaju svoju napra-
sitost, Francuzi bi bili nepobedivi; ali, nedostatak reda kod
njih proistie otuda to ne mogu dugo da podnose zamor i
neudobnost. U svojoj Knjizi opisa zemalja il Le Buvije na
stoji da okarakterie narode, zemlje i pokrajine. vajcarci su
okrutni i grubi ljudi. to se Skandinavaca i Poljaka tie,
za njih se kae da su strani i besni ljudi, krvoloci i uda
raju pre no oni to piju vino. Sicilijanci su veliki hriani
i strasno ljubomorni na svoje ene, Napolitanci neotesani
i surovi ljudi, loi katolici i veliki grenici. Kastiljanci su
opisani kao ljudi koji malo jedu meso i svaalice su, loe
obueni, obuveni i na loem spavaju, ravi katolici, a zemlja
im je veoma plodna. Nasuprot tome, il Le Buvije hvali Fi
rentince: Ovi ljudi dre menjanice po elom hrianskom
svetu i to tu zarade, odnose u svoju Firencu, i zato je ovaj

36
grad tako bogat; to su umni i lepo obueni ljudi i umereno
jedu i piju. ast je takode odata i pokrajini Eno, iji su
itelji asni i plemeniti ljudi, dobro odeveni i veoma dobri
trgovci, zemljoradnici i majstori, a u svojim kuama imaju
lepo bakarno i kalajisano posue.
Sudi se o strancima, ali sudi se i o svome narodu, i to
esto nemilice. U svome spisu Poziv hrianskom plem stvu
nemake nacije (1520) Luter se ne boji da spomene bane-
nja i pijanenja, to je postala osobita mana nas Nemaca,
zbog ega u inostranstvu ne uivamo neki naroiti ugled;
to zlo se vie ne moe izleiti propovedanjem, toliko se ono
ukorenilo i zavladalo nama. Odatle reformator zakljuuje
da protiv pijanenja treba da se bori graanska vlast. Mon-
tenj, sa svoje strane {Eseji, II, 9), na ironian nain odreuje
intelektualnu vrednost i prefinjenost vie zapadnih naroda
s obzirom na njihovo ponaanje u ratu: Neki talijanski
plemi ovako je govorio jednom prilikom preda mnom, na
tetu svoga naroda: da su otroumnost Talijana i ivost nji
hove mate toliko veliki da oni predviaju opasnosti i ne
sree koje im se mogu dogoditi do te mere unapred da ne
treba smatrati udnim ako ih esto vidimo kako se u ratu
staraju za svoju bezbednost i pre nego to primete da su
ugroeni; da mi Francuzi i panci, koji nismo tako vispreni,
idemo dalje i da treba da nam opasnost bude oevidna i ru
kom opipljiva pre nego to emo se uplatiti, a tada gubimo
vlast nad sobom; ali da Nemci i vajcarci, grublji i tromiji,
nemaju oseanje da treba da se predomisle, nego jedva onda
kad su smrvljeni od udaraca.
Ta predstava o sebi i drugome, na razini naroda, obja
njava mnoge stvari u tome razdoblju, kada je roena mo
derna Evropa. Ona objanjava ne samo to to su francuski
baroni odbili 1328. godine Edvarda III, unuka Filipa Lepog,
ali roenog u Engleskoj, ve i to to su Portugalci, umesto
da se 1385. ujedine sa Kastiljom, vie voleli da izaberu za
kralja jedno kopile, Huana I, osnivaa dinastije Aviza, i to
su ti isti Portugalci, dva i po veka kasnije, odbili da zadre
panskog suverena: otuda buna 1640. To osveenje obja-

37
njava i injenicu d a je re - a jo vie pojam - granice,
poev od XIV veka, postepeno zamenio izraz i stvarnost
hoda (dan hoda... ), daje krajem srednjeg veka carina
postala zajedniki izum svih zemalja Evrope, da se raz
vio merkantilizam, koji je ekonomski izraz volje za nezavi
snou, i da je, po uzoru na Talijane, poelo odreivanje
teritorijalnih voda du obala pojedinih drava, a pomor
sko pravo se pojavilo 1360. godine u Engleskoj i 1373. u
Francuskoj.
Kako, sa druge strane, zaboraviti sve ono nacionalno
u religioznom ponaanju zapadnih ljudi poev od XIV
veka? Katarina Sijenska je strastveno zahtevala povratak
pape meu ljude Rima ili Italije. Engleska se razbesnela
kada je videla da je Francuska stavila papstvo pod svoje
staratelj stvo. Uesnici sabora u Konstancu grupisali su se
po nacijama, to je bila revolucionarna injenica. S onu
stranu Rajne, kao i s onu stranu Lamana, sve neprijatelj-
skije se gledalo na oticanje novca ka Rimu i postavljanje
stranaca na poloaje koji se njime koriste. Reformacija koja
je u XVI veku osvojila polovinu Evrope moe se, sa izves-
nog stanovita, opravdano posmatrati kao reakcija nacional
nog individualizma. U svome Pozivu hrianskom plem s
tvu nemake nacije Luter je pisao: Mi (Nemci) nosimo ime
carstva, ali papa raspolae naim imanjem, naom au,
naim linostima, naim ivotima, naim duama i svime
to imamo: tako su Nemci nasamareni i to im je plata za
njihove zablude. Engleski kralj je, pak, 1534. godine od
Parlamenta ovlaen da ispita, otkloni, uredi, ispravi, ob
novi, ukori i kazni sve greke, jeresi, zloine, zloupotrebe,
uvrede i nepravilnosti... da bi sauvao mir, jedinstvo i spo-
kojstvo kraljevine, uprkos svim stranim obiajima, navi
kama i zakonima i bez obzira na svaku stranu vlast.
Tako se taj indivudualizam, o kome emo kasnije
vie govoriti i koji je jedna od znaajnih odlika renesanse,
zapaa najpre na razini evropskih naroda koji su, razlikujui
se i suprotstavljajui se meusobno, ponekad na dramatian
nain, sticali oseanje svoje temeljne osobenosti. Ta svest

38
raala je kritiki duh, relativnost i, prema tome, bila plodna.
Montenjeva metodika sumnja, pre Dekartove, omoguila
je odbacivanje mnogih predrasuda: Stoje s ove strane brda
istina, s one je la. Svakom narodu svoja istina.
Poev od XIV veka ocrtava se novi raspored
univerziteta, to istovremeno izraava i pojaava rastuu
raznolikost u Evropi. Otvaraju se univerziteti u Pragu
(1347), Krakovu (1364), Beu (1365), Kelnu (1388), Lajp-
cigu (1409), Luvenu (1425), Bazelu (1459), Upsali (1477),
Kopenhagenu (1478), Alkali (1499) itd. To mnoenje uni
verziteta, uz posledice velikog Raskola i iseljenje mnogih
svetenika koji su pre Stogodienjeg rata studirali u Parizu,
dovelo je do smanjenja meunarodnog sastava studenata i
ruenja sistema nacija, koji je dotle bio kamen temeljac
univerzitetskog sklopa.
Humanizam je takoe doprineo raanju evropskih
nacija. To moe da izgleda udno. Lorenco Vala je odbio
da umre za svoju otadbinu, skup jedinki od kojih mu ni
jedna nije bila draa od njega samoga. Erazmo, kosmopo-
litski duh koji je pisao samo na latinskom, bio je u godi
nama pred reformaciju neka vrsta predsednika knjievne
republike. Ipak, obnovljeni latinski jezik sluio je naroito
za velianje nacionalne istorije. Podstrek je krenuo iz Italije
sa Flavijom Bjondom, koji je izmeu 1439. i 1453. sastavio
Istoriju propasti Rimskog Carstva (Historiarum ab incli
nations Romanorum imperi de cades) i Ilustrovanu Italiju
(Italia illustrata). Ovaj humanista zakljuio je da su se u
njegovo vreme, zahvaljujui boanskoj naklonosti i svojs
tvim a Talijana, dostojanstvo i slava poluostrva ponovo is-
poljili nakon hiljadugodinjeg pomraenja. Osim toga, on
je u delu Italia illustrata dao prvu geografsku predstavu
itavog poluostrva. U Engleskoj i paniji su Talijani iza
zvali zanimanje za nacionalne starine. Luio Marineo, Sici-
lijanac koji je predavao na univerzitetu u Salamanki, obja
vio je 1495. delo De Hispaniae laudibus, a Polidoro Vergilio
je 1506, na zahtev Henrija VII, zapoeo pisanje svoje velike
Historia anglica. Ponovno otkrie Tacitove Germanie, koju

39
je 1500. objavio Konrad Celtis, podstaklo je u Nemackoj
itavu jednu knjievnost, pisanu na latinskom, ali odluno
nacionalistiku, iji je dobar primer dijalog Arminius, to
ga je U lrih fon Huten sastavio 1520. godine. Arminius je
postao nacionalni junak i simbol nemakog otpora Rimu
- oigledno aluzija na luteransku pobunu protiv papstva.
No, humanisti se nisu zadovoljavali pisanjem na latin
skom. Oboavaoci drevnih pisaca, oni su esto eleli da ih
podraavaju i sa njima se izjednae na svome jeziku. Tako
su novim sredstvima i na temelju mnogo ire kulture na
stavljali delo prvih velikih pisaca: Dantea, osera, Froasara
i drugih, koji su otvorili puteve svojim nacionalnim knji
evnostima. Gotovo se svuda u Evropi u XVI veku uoava
naglaena volja za unapreenje narodnih jezika. U svome
slavnom delu Odbrana i objanjenje francuskog jezika
(1549) Di Bele je oplakivao prezir koji se, ak i u samoj
Francuskoj, osea prema francuskom jeziku: On je name-
njen kratkim beznaajnim anrovima, baladama, poskoi-
cama i drugim slinim sitnicama... A kada treba izraziti
krupne ideje, koristi se latinski. U predgovoru Francijadi,
Ronsar jo savetuje: Koristi esto francuske rei. Agripa
dObinje e kasnije, u predgovoru Traginima, podsetiti na
te Ronsarove rei: Preporuujem vam zavetom da ne dopu
stite da se izgube stari izrazi, da ih upotrebljavate i branite
hrabro od nitkova koji ne smatraju otmenim ono to nije
natrunjeno latinskim i talijanskim jezikom. Tako su fran
cuski pesnici i prozni pisci XVI veka nastojali da sauvaju
stare rei, da smisle nove i da u nacionalnu knjievnost
uvedu krupne anrove, preuzete od drevnih: odu, epo
peju, tragediju, komediju, satiru, poslanicu, ili od Talijana
sonet. Nisu se ustezali da opljakaju Atinu i Rim, kako bi
obogatili hramove i oltare Francuske.
U meunarodnom takmienju narodnih jezika tos-
kanski je, poev od XIV veka, zahvaljujui Danteu, Petrarki
i Bokau, imao znatnu prednost nad francuskim. Ipak, jedan
od oboavalaca Vergilija i Dantea, Sperone Speroni, napisao
je 1542. godine odbranu firentinskog jezika, pod naslovom

40
Dialogo delle lingue, odakle je Di Bele prosto i jednostavno
preveo vie odlomaka u svojoj Odbrani, ali upotrebljavajui
u korist francuskog ono to je njegov talijanski kolega na
pisao u korist toskanskog idioma. I u Portugaliji se veliao
nacionalni jezik. Humanista Antonio Fereira (1528-1569),
kome dugujemo jednu slavnu tragediju (Ins de Castro),
moe se smatrati portugalskim Di Beleom. Jednoga dana
je uskliknuo: Neka cveta, govori se i peva, neka se uje i
ivi portugalski jezik; i svuda gde se uje, neka se pokae
gord i ponosan na sebe. Engleza Rodera Esama (Aseham,
1515-1568), koji je u jednom trenutku bio Elizabetin uitelj
i najglasovitiji nastavnik svoga vremena u Engleskoj, va
lja uporediti sa Di Beleom i Fereirom. Sva trojica su bila
proeta greko-rimskom kulturom. I sva trojica su crpla iz te
kulture elju da ojaaju jezik svoje zemlje i slue mu. Eam
je tvrdio na poetku svoga Toxophilusa da bi vie slave ste
kao sluei se latinskim jezikom. Ali, poto je engleski je
zik jo nie vrednosti, plen neznalica i nesposobnih, eleo je
da doprinese njegovom usavravanju, uvodei u njega obrte
i finou latinskog jezika. Engleska proza, govorio je, treba
da ui od Cicerona i Seneke. U dalekoj Poljskoj, Nikolaj Rej,
koga nazivaju ocem nacionalne knjievnosti, rasuivao
je slino. U svim svojim spisima, a naroito u svome remek-
delu, Ogledalu svih Drava (1568), nastojao je da ukae na
mogunosti poljskog jezika u poreenju sa latinskim.
Ovi napori urodili su plodom. esnaesti vek video je
procvat velike evropske knjievnosti: to je vek Ariosta i Ma-
kijavelija, Lutera i Rablea, Ronsara i Spensera, Kamoensa
i svetog Jovana od Krsta. Servantes i Rable umrli su etiri
godine pre 1620, koju opravdano moemo smatrati krajem
renesanse. No, ta pobeda nacionalnih jezika nije se odra
zila samo na vrhove intelektualne delatnosti. Zapaamo je
i u dubini tekueg ivota naroda. U doba kada je u kra
ljevini Fransoa I uredba iz Vilers-Koterea (1539) naloila
upotrebu jezika Il-de-Fransa umesto latinskog u spisima
sudija i belenika, toskanski je postao jezik Rima, to jest
prirodnog glavnog grada Italije. Renesansne pape, naroito

41
Mediijevci (1513-1521 i 1523 -1534), pozivali su u Rim to-
skanske umetnike i naseljavali kuriju i vatikanske kancela
rije Firentincima i tako odluno doprineli istovremenom
povlaenju latinskog jezika i nareja romanesco. Reforma-
cija je, pak, navodei obian narod da vie ita Bibliju, sna
no doprinela uvrenju i irenju narodnih jezika. Luter je
i nehotice postao glavni tvorac bar relativnog ujedinjenja
nemakih nareja.
U trenutku kada su se uvrivale evropske nacije, po
jaavalo se i jedinstvo zapadne civilizacije: dve naizgled
protivrene a ipak istorodne pojave, ija je dijalektika jedna
od glavnih odlika ovde prouavanog razdoblja. Otkrie i
izrabljivanje egzotinih svetova vodilo je istovremeno oiv
ljavanju napetosti meu Evropljanima i sve oiglednijem
uvianju da im je sudbina zajednika.

42
 Druga glava

AZIJA, AMERIKA I EVROPSKA KONJUNKTURA

Konstantinopolj je 1454. bio ve godinu dana u turskim

rukama; podeljeni, evropski prinevi nisu uspevali da pro
tiv Turaka organizuju kontraofanzivu. Papski legat u Ne-
makoj, humanista Enea Silvio Pikolomini, budui Pije II,
pisao je tuno jednom prijatelju: Vie bih voleo da me sma
traju laovom nego prorokom... Ali, ne mogu sebe ubediti
da u izgledu ima neeg dobrog... Hrianstvo nema vou
kome bi se svi voljno podvrgli. Ne priznaju se prava pape
i imperatora. Nema ni potovanja ni pokornosti. Gledamo
papu i imperatora kao ukrasne figure praznih titula.
Izlino jadikovanje obrazovanog oveka, otvorenog za
novu kulturu, a koji je ipak gledao ka prolosti. Razjedinjena
Evropa, uprkos ili pre zbog svojih unutranjih suparnitava,
upravo je sebi kovala izuzetnu sudbinu, otvarajui vrata
morske puine. Istina, zapadni ljudi su ve odavno teili
da izau van. Zar nije Venecijanac Marko Polo boravio u
Kini od 1275. do 1291? Poetkom sledeeg veka papa je
imenovao jednog franjevakog misionara za nadbiskupa u
Pekingu. Tokom vie od pedeset godina jedan veoma sigu
ran trgovaki put, koji je presecao itavu Aziju i vodio do
enovskih trgovakih agencij a na Crnom moru - Tane i Kafe

43
- omoguavao je priticanje kineskih proizvoda u Evropu.
Na alost, turska napredovanja su, poev od 1350, uskoro
postavila prepreku izmeu Evrope i mongolske Kine. Iskr-
cavi se poetkom XVI veka na obale Nebeskog carstva,
Portugalci su pomislili da su otkrili neki novi svet, kao to
je to uinio Kortes kada je prodro u Meksiko.
No, evropska radoznalost ostala je budna. Dokaz za
to su sto trideset i osam prepisa koji su nam ostali Knjige o
udesima Marka Pola. Henrih Moreplovac posedovao je je
dan od njih, a Kristifor Kolumbo je drao u svojoj biblioteci
jedan od prvih tampanih primeraka slavnog del. Zatvara
nje kineskog puta nije odvratilo najodvanije ljude sa Za
pada od putovanja na Orijent i Daleki istok. Godine 1419.
Venecijanac Nikolo Konti krenuo je na dug pomorski put,
koji gaje kroz Damask, Bofru, Ormuz i Dekan odveo do Su
matre. Portugalac Pero da Kovilhan krenuo je 1487. iz Lisa-
bona u Aleksandriju, odakle je proao Kairo i Crveno more
i stigao u Kalkutu. Na povratku je proao kroz Ormuz, a
odatle stigao u Abisiniju, gde se nastanio. Godine 1493 (ili
1494) enovljanin Hijeronimo di Santo Stefano je, proavi
kroz Kairo, Aden i Kalkutu, stigao u Burmu i na Sumatru.
Dnevnik s putovanja Bolonjanina Lodovika Vartheme, ob
javljen 1510, doiveo je u svoje vreme uspeh slian uspehu
Knjige o udesima. Krenuvi iz Venecije 1502, Varthema je
stigao u Kairo i Damask; potom je, izdajui se za musliman
skog hodoasnika, dospeo u Meku. Odatle je otiao u Ben
gal i Malaku, gde Portugalci tada jo nisu bili stigli. Nije
sigurno da je iao na ostrva sa zainima. Na povratku je
izvesno vreme iveo u Kalkuti, kraj koje je Vasko da Gama
proao 1498. Prvi je od Evropljana u Indiju stigao preko Cr
venog mora, a vratio se preko Rta.
I druga putovanja govore o preduzetnikom duhu
Evropljana pre krupnih pomorskih ekspedicija s kraja XV
veka. Jedan Tuluanin, Anselm Dizaglije, proao je Saha-
rom 1402. i potom deset godina iveo u Gaou, pre no to se
vratio u Francusku. enovljani, braa Vivaldi, pokuali su
1291. godine da u Indiju stignu preko Atlantika. Nikada se
nisu vratili. Naprotiv, njihov zemljak Lanzaroto Maloelo

44
stigao je na Kanarska ostrva poetkom XIV veka. Sredi
nom toga veka enovljani su, verovatno, otkrili Azorska
ostrva i Maderu, ali je njihova kolonizacija otpoela tek od
1420. godine, po nalogu Henrija Moreplovca. Isti taj princ
otpoeo je portugalskim brodovima sistematsko istraivanje
afrike obale. Godine 1445. portugalski jedrenjaci obili su
Zeleni rt. Godine 1471. presekli su ekvator i obili Rt dobre
nade, pod vodstvom Bartolomea Dijaza, 1488.
Zelja za nepoznatim i tajanstvenim privlaila je
pustolovne temperamente i izvan Evrope. itav skup mi
tova i bajki utvrivao je najodvanije ljude Zapada u njiho
voj dvostrukoj elji da se obogate i proire podruje Hris-
tove Crkve. Fantastine prie, koje su se naroito odnosile
na Istok, hranile su tokom itavog srednjeg veka matu
Evropljana. Mnoge od tih pria poticale su jo iz drevnog
doba zbirke legendi i udesnih opisa neobinih ivotinja i
ljudskih grdoba, koje su nairoko koristili enciklopedisti i
letopisci srednjeg veka. Indija je za ljude na Zapadu bila
u pravom smislu rei zemlja udesnog i neobinog. Tu su
se patuljci borili protiv dinova, a divovi protiv adaja. U
njoj su iveli ljudi sa glavom psa, koji groku i laju; drugi
bez glave, sa oima na trbuhu; neki su, opet, sebe od sunca
titili tako to bi legli na lea i podigli jedinu veoma iroku
nogu - itav jedan svet koji e se krajem XV i poetkom
XVI veka ponovo pojaviti na slikama Hijeronimusa Boa. I
hrianstvo je, sa svoje strane, stvaralo istonjake mitove.
Ono je ne samo postavilo Jerusalim u sredite sveta - to
ubeenje delio je i Kristifor Kolumbo - ve je i od Alek
sandra nainio neku vrstu hrianskog viteza (poznato je
izobilje Romana o Aleksandru u srednjem veku), a mesto
zemaljskom raju, odakle izviru etiri najvee reke na svetu,
odredilo u Aziji. Govorilo se d aje Aleksandar, tokom svo
jih pohoda u Indiju, posetio rajski vrt. Smatralo se, takoe,
da u dubini Azije prebivaju dinovi Gog i Magog, voe
stranoga naroda, ija e najezda sudnjega dana izazvati
propast grenog oveanstva. Neto utenije bilo je vero-
vanje prema kome se u Indiji nalaze posmrtni ostaci apostola

45
Tome, kome se pripisivalo osnivanje u Dekanu jedne brojne
i srene hrianske zajednice. U Aziju je smetena i zemlja
Ofir, iz koje su, navodno, potekli zlato i Solomonov nakit
- udesna zemlja koju su potom uporno trali Kolumbo u
zapadnoj Indiji, Sebastijan Kabot u Junoj Americi, i Por
tugalci u istonoj Africi. U Aziji je, napokon, nastao i naj
slavniji od egzotinih mitova srednjeg veka - o sveteniku
Jovanu. Ovaj legendarni kralj, povezujui pobonost jednog
apostola sa bogatstvom jednoga Kreza, prvi put je spome
nut 1145. godine. Njegovo kraljevstvo - prava srednjoveko-
vna Utopija - u kome se istovremeno nalaze Amazonke,
relikvije svetog Tome, izvor mladosti i reke koje valjaju
zlato, srebro i drago kamenje, takoe je smeteno u Indiju.
Odoriko di Pardenone, koji je poetkom XIV veka stigao u
Kinu, tvrdio je da se kraljevstvo svetenika Jovana nalazi
pedeset dana hoda zapadno od Kataja. Ali, od 1340. go
dine smatralo se da se to kraljevstvo nalazi u Africi: otuda
uporno zanimanje Portugalaca u XVI veku za ovaj konti
nent; postojala je nada da bi etiopski suveren, povezan sa
zapadnim hrianima, mogao napasti muslimane s lea. Ne
treba da nas udi to je kraljevstvo svetenika Jovana skliz-
nulo iz Azije u Afriku. Dugo su Egipat i Abisinija smatrani
delom Azije; dugo je Indijski okean bio smatran zatvorenim
morem, kao reka Okeana. Tek je 1415. jedna karta prvi
put prikazala taj okean kao otvoreno more.
Indijski okean i njegove obale bili su, dakle, u mental
nim predstavama zapadnih ljudi srednjeg veka udesan i
egzotian svet, u koji su oni postavili svoje religiozne mitove,
svoje snove o bogatstvu, svoju ljubav prema fantastinom i
svoje elje, vie ili manje potisnute u hrianskoj Evropi, za
slobodnijim seksualnim ivotom (. Le Gof). Na istonoj
granici kontinenta, pet hiljada bogatih ostrva - taj broj
dao je an de Mandevil poetkom XIV veka - ine neku
vrstu biserne ogrlice Azije. Plovei od jednog do drugog
ostrva Malih Antila, Kolumbo je verovao da je pronaao
ostrva o kojima je govorio Mandevil.

46
 BRODOLOM IZAZVAN MAGNETNIM KAM ENJEM SA DNA MORA
(Drvena gravira iz jednog H o r tu s s a n i t a t i s iz 1491. godine)
No, nisu sve udesne zemlje bile smetene na istoku.
Za Eldorado - ili, tanije, Rio dOro (zlatna reka) - najpre
se smatralo da se nalazi u Africi, a ta ilava legenda nastala
je zbog sudanskog zlata, i tek su u XVI veku konkvista-
dori poeli da trae tu zemlju dembeliju u dananjoj Vene-
cueli. to se tie pojma Atlantide, iezlog atlantskog kon
tinenta, iji delovi, ipak, jo postoje, poznato je da on see
do Platona. Ali je bio iv jo u doba renesanse, a oivele
su ga hrianske legende. Prialo se da je poetkom sred
njeg veka sveti Brandan posetio udesna mora i zaarana
ostrva na severozapadu od Irske. Verovalo se, takoe, u
putovanje sedmorice biskupa, koji su, navodno, krenuli iz
muslimanske panije, plovili po Atlantiku i otkrili jedno
sreno ostrvo, na kome su stvorili sedam gradova. To pre-
danje postojalo je jo u doba Henriha Moreplovca: neki ka
petan izvestio je princa da je otkrio ostrvo sedam svetaca.
Sredinom XVI veka panski pustolovi jo su u predelu Mi-

47
sisipija traili nepronalazivi raj nazvan sedam gradova
ibole. to se tie ostrva svetog Brandana, nalazimo ga
5 stepeni zapadno od Kanarskih ostrva, na jednoj karti iz
1755. Sve te varke inile su protivteu strahovima koje su
kod moreplovaca izazivale uasavajue pripovesti. Prialo
se da lae tonu pri prolasku u blizini nekakvih magnet
nih stena, jer magnet izvlai njihove klinove, pa se one
raspadaju. I da more, zato stoje sve toplije prema jugu, na
ekvatoru kljua.
*
* *

Bolje poznavanje grkih geografskih del i shvatanja

takoe je pospeilo velika pomorska putovanja u doba re
nesanse. Karakteristino intelektualno kretanje toga raz
doblja je to d a je u mnogim podrujima povratak prolosti
izazvao ogroman skok napred. Grci su, ve od pitagorej-
ske kole, a potom i sa Aristotelom, tvrdili da je zemlja
okrugla. Nasuprot tome, dobrim delom srednjeg veka smat
ralo se da je zemlja ravna ploa. To shvatanje izgubilo je
mnogo od svoga upliva poev od Alberta Velikog (1200
1280) i Rodera Bekona (1214-1294). Eratosten (276-149 pre
Hrista) je dao zadivljujue taan obim zemlje na ekvatoru
(39.690 kilometara). Ali Ptolomej (127-160 posle Hrista) je
taj obim smatrao znatno manjim - 28.350 kilometara, to
je bila plodna greka, koja je Kolumbu dala hrabrosti da
preduzme svoje veliko putovanje na zapad. Ptolomej je to
kom itavog jednog razdoblja srednjeg veka ostao zabo
ravljen. Zatim je u XIII veku njegova Kosmografija (Alma
gest) prevedena sa arapskog i tako dospela u ruke zapadnih
italaca. Najzad je poetkom XV veka pronaena njegova
Geografija, zahvaljujui istraivanjima humanista, i pre
vedena je na latinski, izmeu 1406. i 1410, to je znaajan
dogaaj. Biskup iz Kambrea Pjer Deji (dAilly, 1350-1420),
koji je pre otkria Geografije sastavio delo Imago mundi,
uzeo je u obzir to otkrie u svome delu pod naslovom Cos-

48
mographiae tractatus duo. Pjer Deji je vie od Ptolomeja
izduio Aziju ka istoku, a smanjio okean koji odvaja Spaniju
od Dalekog istoka. Kristifor Kolumbo, koji je imao u svojoj
biblioteci jedan primerak Imago mundi i na njemu ispisao
obimne beleke, bez ustezanja je smanjio razdaljinu izmeu
Kanarskih ostrva i Kine na 5.600 kilometara.
Grci se nisu izmeu sebe slagali u pogledu broja i pro
stranstva nastanjenih prostora. Za Aristotela je postojala
samo jedna oikoumn, a protee se daleko na istok i jug
Sredozemlja. Ali, Krates sa Malosa, a kasnije i naslednici
helenistike nauke Pomponijus Mela i Makrobije, tvrdili su
da su krajevi zemlje naseljeni. Albert Veliki je delio to mi
ljenje i tvrdio, osim toga - to e kasnije Portugalci prove-
riti - da i u predelu samog ekvatora, za koji se smatralo da
je, zbog preterane toplote, nepodesan za ivot, ima ljudskih
bia. Roder Bekon, koga je Pjer Deji esto prepisivao od
rei do rei, je isto mislio, a pored toga pretpostavljao je i
postojanje jedne nastanjene zemlje - neke vrste produetka
Kine - na dosta kratkom rastojanju od panije. Postoji, da
kle, dosta tesan odnos izmeu ptolomejske nauke, shola-
stikih spekulacija i otkria Amerike.
No, velika pomorska putovanja dala su ploda samo
zahvaljujui sticaju vie drugih prilika i okolnosti, koje
su pojaale stanje duha stvoreno privlanou onoga da
lekog, iluzijama legendi i procvatom zanimanja za grku
geografiju. Kasnije emo se vratiti na izvesne tehnike
napretke, koje valja spomenuti ve sada: izum kompasa,
poboljanje izraunavanja geografske irine, izrada, oko
1420, paroplova, koji je mogao da plovi uz vetar, otkrie
- naroito od strane Portugalaca - pasata i vetrova koji su
omoguili oplovljavanje Afrike, sve su to bili preduslovi za
ekspedicije Kolumba i Vaska da Game. A ti uspesi bili su
ostvareni u trenutku kada je Evropa oseala sve jau potrebu
za zlatom, srebrom, zainima, mirisima i lekarijama. Rat je
postajao sve skuplji, zbog martoloza i artiljerije. Sa druge
strane, zapadna civilizacija sve vie se odavala raskoi. A
trpela je od hroninog nedostatka dragocenih metala. Otuda

49
elja da se dosegnu te udesne zemlje zvane Ofir, Eldorado
i Kataj. Sto se nedostatka zaina tie, on je bio lako obja
njiv. Hrana toga doba bila je veoma jednolina. Da bi je
uinio raznolikom, kuvar je na raspolaganju imao samo ve-
tinu pravljenja sosova. Najzad, u verskim ceremonijama, u
spravljanju lekova, u svakodnevnoj borbi protiv ravih mi
risa i pomora, obilno su se koristile droge i parfemi. Evropa
je, dakle, traila od Istoka ne samo biber, ve i garofan, ci
met, oraak, kamfor, tamjan i druge proizvode koji se na
laze najvie u Indiji, Cejlonu, na Molukim ostrvima. Ve
odavno su ti zaini stizali na Zapad preko Crvenog mora i
Egipta (ili Sirije). Venecijanske lae, ali i one iz Francuske,
Katalonije, Dubrovnika i Ankone, dolazile su u Aleksandriju
ili Tripoli i preuzimale dragocene tovare. Portugalci su kra
jem XV veka pomislili da bi bilo bolje izbei te posrednike
i lino otii na mesto gde se proizvode. A, osim toga, obi
laskom Afrike izbegla bi se turska opasnost, koja je pretila
trgovakim putevima na Bliskom istoku.
Evropska ekspanzija, meutim, nije imala samo ma
terijalne podsticaje. Oslanjanjui se na Etiopiju, koju su
poistoveivali sa kraljevstvom svetenika Jovana, Portu
galci su nastojali da muslimanski svet osvoje s lea, poput
svetog Luja i Inokentija IV, kada su traili savez sa Velikim
Kanom i njegovo obraenje. Nije sluajno Izabela dala Ko
lumbu titulu admirala i imenovala ga vicekralj em zemalja
koje e osvojiti (17. aprila 1492) za manje od etiri meseca
po zauzeu Grenade (2. januara). panci su, naime, imali
utisak da preko mora nastavljaju u Evropi zavrenu rekon
kvistu. Rim je, sa svoje strane, u stopu pratio evropske preko
morske poduhvate. Ve 1493. pojavio se jedan odlomak
iz dnevnika sa prvog Kolumbovog putovanja. Iste godine
papa je pozvan da odredi granicu izmeu novih panskih i
portugalskih carstava. Italijan Pjetro Martire, tvorac izraza
Novi svet, posvetio je Lavu X svoje delo Decades de orbe
novo, objavljeno 1511, a danas jedan od temeljnih izvora za
poznavanje poetaka evropskog prodora u Ameriku. Ime
svetog Franje Ksavijea simbolizuje svo zanimanje koje je

50
rimska Crkva u XVI veku imala za daleke predele to su ih
Evropljani upravo osvajali.
*
* *

Poto je Bartolomeo Dijaz oplovio Rt dobre nade

1488, Portugalcima je otvoren pomorski put u Indiju i na
Daleki istok. Ve 1500. godine jedna flota, sastavljena
od trinaest laa, krenula je iz Lisabona za Indiju, pod
vodstvom Kabrala; 1501. portugalski kralj Manuel Bogati
uveo je obiaj da se svake godine putuje morem na Orijent.
Portugalci su otkrili Madagaskar 1501, podigli svoje prvo
utvrenje u Indiji, u Kosinu, 1503, uvrstili se vojniki i
trgovaki na istonoj obali Afrike u Sofali, Kiloau, Mom-
basi i Mozambiku, izmeu 1505. i 1507. Godine 1510. zau
zeli su Boau, koja je postala glavni grad Estado da India, a

PORTUGALCI U INDIJSKOM OKEANU U XVI VEKU

(Prema . Delimo i D. Hirs, o p . c i t .)

51
sledee Malaku. Iz ove luke, kroz koju su prolazili kineski
proizvodi (lakovi, porculan, svila) i zaini, da bi bili preto
vareni i otpravljeni prema Indiji i Zapadu, Portugalci su ve
1511-1512. krenuli ka Molukim ostrvima. Ternatjeod 1514.
godine bio ivo sredite portugalske trgovine. Godine 1513.
Horhe Alvarez je bio prvi Evropljanin koji je posle XIV veka
dodirnuo kinesko tlo. etiri godine kasnije, jedno zvanino
poslanstvo krenulo je iz Malake za Kinu, ali je loe pri
mljeno. U Makaou, gradu u kome je Komoens otpoeo pi
sanje svojih Luzijada, Portugalci su uspeli da se uvrste tek
1557. Ali su drugde imali vie uspeha. Tako su se u Ormuzu
nastanili 1515, a sledee godine sagradili jedno utvrenje
u Kolombu (Cejlon). Deltu Ganga istraivali su oko 1516,
od 1519. uspostavili trgovake odnose sa kraljevinom Pegu
(Rangun), osnovali izmeu 1517. i 1522. vie naseobina u
Melapuru i Polikatu, na obali Koromandele. Nekoliko go
dina - od 1524. do 1538, kada je preao u turske ruke -
Aden je plaao danak portugalskom vicekralju u Goau. Na
drugom kraju Istoka, Japan su sluajno 1542. godine otkrila
trojica portugalskih trgovaca, koji su pokuali da sa Kinom
uspostave zabranjenu trgovinu i iju je lau oluja odbacila
od kontinenta. ipangu iz srednjovekovnih legendi nestao
je u korist zemlje Samuraja, koju je Franjo Ksavije nastojao
da prevede u hrianstvo. Oko 1560. godine Portugalci su,
ako ne drali u rukama, jer s one strane Malake to su radili
Kinezi, a s ove Arapi, ono bar kontrolisali itavu trgovinu
iz Indije u Indiju, to jest iz jedne u drugu luku Orijenta.
Skupljali su u Goau, gde je evropska flota dolazila po robu,
porculan i svilu iz Kine, garofan i oraak sa Molukih os-
trva, biber sa Sumatre i malabarske obale, cimet sa Cejlona,
pamune tkanine iz Indije, tepihe iz Persije i zlato sa istone
obale Afrike.
Tokom svoga putovanja 1497. i 1498, Vasko da
Gama je krenuo na puinu u pravcu jug-jugozapad, da bi
izbegao golfsku mainu kod Gvineje i struje to teku du
zapadne obale Afrike; tri meseca nije video kopno i tako
preao 3.800 morskih milja. Kristifor Kolumbo je tokom

52
svoga prvog putovanja ostao na puini samo pet nedelja i
preao 2.600 milja, od Kanarskih do Bahamskih ostrva.
Ali, ovom enovljaninu, ueniku Portugalaca (boravio je
dugo u Maderi) pripada zasluga, istina delimice nehotina,
za ostvarenje najsenzacionalnijeg geografskog otkria svih
vremena.
Da li se o Americi pre njega nita nije znalo? Jedna
portugalska karta iz 1448. godine oznaava, jugozapadno
od Zelenog rta, ostrvo sa zagonetnim natpisom: Isola otin-
tica longa a ponente 1500 mia, to se prevodi kao pravo
ostrvo 1.500 milja zapadno (od Zelenog rta). Da li su Por
tugalci ve sredinom XV veka dodirnuli ameriku obalu?
Zagonetno je i putovanje koje je, po nalogu portugalskog
kralja, ini se, izveo 1473. godine jedan kapetan, poreklom
iz Akoresa, oao Vaz Korte-Real. On je, navodno, utvrdio
Terra nova dos bacalhaos, novu zemlju bakalara, koja
bi mogla biti ili Nova Zemlja, ili Labrador, ili Grenland. I,
doista, sinovi toga Korte-Reala su 1500-1502. stigli u te pre
dele. Ali, 1502. godine Kolumbu je to bilo etvrto dugo pu
tovanje u Karipsko more. Ma kakva bila pre njega steena
znanja o Americi i mada Izabelin admiral nije shvatio da
je otkrio jedan kontinent, Kolumbova istorijska zasluga os
taje izuzetna. On je, zahvaljujui nauno voenom podu
hvatu, dokazao postojanje nepoznatih zemalja na zapadu i
svojim primerom izazvao takmienje, koje e ubrzo dovesti
do istraivanja i zauzimanja Novog sveta od strane Evro
pljana. Njegovo prvo putovanje, 1492-1493. godine, imalo je
dvostruki rezultat: najpre otkrie Bahamskih ostrva, Kube
i Santo Daminga; zatim ne manje vano otkrie puta za po
vratak. Tri panske lae su se u odlasku koristile pasatskim
vetrovima. Da bi se vratio u paniju, Kolumbo je krenuo na
sever i na Bermudskim ostrvima potraio vetrove koji du-
vaju prema Evropi. Tako je za etiri sledea veka utvren
put povratka laa (R oni). Drugo Kolumbovo putovanje
(1493-1496), sa sedamnaest brodova, otkrilo je Evropi pos
tojanje Dominika, Gvadelupe, Portorika i Jamajke. Tokom
treega putovanja (1498-1500) Izabelin admiral dodirnuo je

53
ostrvo Svete Trojice, a zatim Venecuelu. Istraivao je ue
Orinoka, reke kojom tee toliko vode da je pomislio kako
izvire u zemaljskom raju. etvrto Kolumbovo putovanje
(1502-1504), u trenutku kada je bio upola u nemilosti, bilo
je najmunije od svih, ali njegov geografski interes je zna
tan. Otkriven je M artinik i oplovljena obala Srednje Ame
rike, od Hondurasa do mesta budueg Nombre de Dios.
Kolumba su poeli vrlo rano da oponaaju i takmie se sa
njime, a mnogi od tih takmaca bili su njegovi saputnici:
Alonso de Oheda, Huan de la Koza, Vincente Janez Pinzon
i drugi. Izmeu 1499. i 1504. godine istraivali su ameriko
primorje od Surinama do Darijenovog zaliva. Do brazilske
obale su gotovo u isto vreme stigli Vespui (1499), Pinzon
(februar 1500) i Kabral (april 1500). Poznato je d a je Kab-
ral iao u Indiju sa jednom portugalskom flotom. U Brazil
je, izgleda, stigao sluajno, zato to je krenuo suvie na za
pad. U svakom sluaju, zaposeo ga je u ime portuglaskog
kralja i ubrzo o tome obavestio Evropu. Otkria i linost
firentinca Ameriga Vespuija sporni su. Izgleda, meutim,
d a je tokom putovanja, koje je 1501-1502. obavio za raun
Portugala, iao du brazilske obale do zaliva Rio i shvatio
da amerike zemlje predstavljaju kontinent, a ne niz ostrva
du Azije.
Uprkos zlatu sa Antila, Amerika je u poetku
razoarala svoje posetioce i pokazala se pre kao prepreka
postavljena izmeu Evrope i Kine, pravog cilja evropskih
moreplovaca. Kada je Balboa proao panamskim tesna-
cem 1513. i otkrio Juno more , postalo je oigledno da
se s onu stranu novog kontineta protee okean. Krenulo
se, dakle, u uporno traganje za pomorskim putem, koji je,
zaobilaenjem oko nedavno otkrivenih zemalja, ili preko
njih, vodio do Azije. Zato je panija 1515. poverila takvu
misiju Huanu de Solisu, pa je on sledee godine krenuo
u zaliv Rio de la Plata, verujui da je to prolaz ka Kini.
etiri godine kasnije Magelan je uao u isti zaliv, u nameri
da nae pomorski put ka zapadu. A, konano ga je otkrio
znatno junije, prolazei trideset i osam dana kroz moreuz

54
koji nosi njegovo ime. Magelanu, Portugalcu prelom u
slubu panije (to mu Kamoens prebacuje u Luzijadamd),
a iji se tab sastojao poglavito od Portugalaca, pripada zas
luga za ostvarenje u herojskim uslovima jednog od najveih
poduhvata renesanse. Na Pacifiku su mornari jeli kone
kaieve sa brodske opreme; jedan mi prodavao se po tri
deset dukata. Dvopek vie nije bio za jelo, ve meavina
praine, crva i mije mokrae, odvratnog smrada. Samo
se jedna od pet laa ekspedicije vratila u Evropu nakon pu
tovanja od hiljadu osamdeset i tri dana (od 20. septembra
1519. do 9. septembra 1522). Od dve stotine osamdeset ljudi,
koji su krenuli, vratilo se njih trideset i pet. Samog Mage-
lana ubili su uroenici na Filipinima. Drugo oplovljavanje,
pod vodstvom Frensisa Drejka (Drake, 1577-1580), bilo je
gotovo podjednako tegobno: trajalo je dve godine i deset
meseci, a samo se jedan od pet brodova koji su isplovili iz
Plimuta vratio u Englesku. Drejk je krenuo Magelanovim
tesnacem, dok je Holananin Jakob Lemer, koji je po trei
put oplovio svet 1615-1616, proao junije, otrkivi tesnac
koji nosi njegovo ime i rt Horn.
Dalekoistono privienje ilavo je opstojavalo. Dok
su panci ve bili osvojili Meksiko, Karlo Peti je zaduio
Sebastijana Kabota 1526. godine da otputuje na Moluka
ostrva, u Tarsis, Ofir, ipangu i Kataj i donese zlata,
srebra, dragog kamenja, bisera, zaina, svile, brokata i dru
gih dragocenosti. A, u stvari, Sebastijan Kabot se zado
voljio izvianjem dananje Argentine i Paragvaja. Tu je uo
za nekakvo basnoslovno carstvo Inka, u koje Evropljani jo
nisu bili prodrli. Uroenici su mu donosili srebrne predmete
koji su poticali iz Perua. Zato je nazvao Rio de la Plata -
srebrna reka - iroko ue koje je otkrio Solis. Za pance
e stvarno bogatstvo Perua ubrzo zameniti vie ili manje
imaginarna bogatstva Kine. Ali, ostali Evropljani, ljubo
morni na panske i portugalske uspehe, traili su vie na se-
verozapadu prolaz ka Dalekom istoku, koji Iberi nisu drali
u svojim rukama. Tako se objanjavaju engleski i francuski
pokuaji u Severnoj Americi.

55
 Prvi su uinjeni krajem XV veka. Godine 1497, otac
Sebastijana Kabota, Don, ije je pravo ime bilo ovani
Kaboto, enovski mornar poreklom iz Venecije, koji je
preao u slubu Engleskoj, primio je od Henrija VII po
velju o otkriu. Tokom jednog tromesenog putovanja
oplovio je, izgleda, junu obalu Nove Zemlje; verovatno
se iskrcao na ostrvo Bretonski rt i vratio se ubeen da je
bio u severoistonom delu Azije. Godine 1498. ponovo je
pokuao da stigne do sredita azijske civilizacije. Naravno
da u tome nije uspeo, ali je moda iao severnoamerikom
obalom do rta Delavare, ili ak do rta Hateras. Ta pretpo
stavka se namee uvidom u kartu Huana de la Koza (1500),
na kojoj je oznaeno more koje su otkrili Englezi, nas
pram severnoamerike obale. Donov sin Sebastijan, koji
je, izgleda, dosta rano shvatio pravu prirodu novog konti
nenta, nastojao je da do Azije stigne oplovivi Ameriku sa
severne strane. Krenuo je iz Engleske 1509. godine na jedno
posebno odvano putovanje, koje ga je odvelo do 67. ste-
pena severne irine, a moda ak i do ulaza u Hadsonov
zaliv. Led i pobuna posade naterali su ga da se vrati nazad.
Mogue je da je onda iao du amerike obale na jug, uza
lud traei neki prolaz ka Aziji. Taj neuspeh duboko je po
tresao pomorsko drutvo u Bristolu, koje je i dalo podsticaj
za ove pokuaje. Putovanje koje je 1524. preduzeo Veracano
- firentinski naunik i humanista, srodnik porodice Ruele,
koji je plovio za raun Fransoa I, a finansijski su ga poma
gali talijanski trgovci iz Liona - takoe je imalo za cilj da
dosegne Kataj i krajnji istok Azije. U stvari, Veracano,
kome dugujemo otkrie Hadsonovog zaliva, samo je uspo
stavio vezu izmeu panske Floride i predela koje su Portu
galci otkrili u podruju Nove Zemlje.
ak Kartije je takoe dobio zadatak da pronae se-
verozapadni put za Kinu i da otkrije neka ostrva i zemlje
gde se, po prianju, nalaze velike koliine zlata i druga bo
gatstva. Tri njegova putovanja (1534, 1535-1536. i 1541
1543) dala su, na izvestan nain, negativan rezultat. Ona su
pouzdano pokazala da Nova Zemlja nije ostrvo i omoguila

56
su otkrie reke Sen-Loran, kojom se uzvodno ilo do iza
Montreala, ali su u isto vreme ubedila Francuze da ona ne
omoguuje prolaz do Kine. Zato se francuski kraljevi posle
XVI veka vie nisu zanimali za Kanadu.
Englezi su upornije od ostalih Evropljana traili se-
verozapadni put do Dalekog istoka. Hamfri Dilbert, polu-
brat ser Valtera Ralega, napisao je 1566. godine Raspravu
o otkriu novog prolaza ka Kataju, koja se veoma itala u
pomorskim krugovima. Jedanaest godina kasnije osnovana
je u Engleskoj Katajska kompanija. Meu upisnicima bila
je i kraljica. Godine 1612. stvorena je jo jedna Kompa
nija londonskih trgovaca pronalazaa severozapadnog pro
laza. Pa ipak, brojni naizmenini pokuaji Frobisera, Dej-
visa, Hadsona, Bajlota i Bafena, izmeu 1576. i 1616, nisu
omoguili da se severno od Labradora nae mesto odakle
bi se, po oekivanju, vode najzad usmeravale na jugozapad.
Zauzvrat, poboljalo se poznavanje severnih predela. Dej-
vis je 1587. godine plovio du Grenlanda do 72. stepena
severne irine, a Hadson je 1610-1611. proao zalivom koji
nosi njegovo ime. Godine 1615. Bajlot i Bafen stigli su do
severozapadnog izlaza iz toga zaliva. Sledee godine ili
su zapadnom obalom Grenlanda, do 78. stepena severne
irine, i vratili se ne znajui da su otkrili prolaz izmeu Ba-
fenovog mora i ledenog Arktikog okeana, koji e se poeti
koristiti tek dva veka kasnije.
Zar zaista nije bilo nekog mogueg severoistonog
puta prema Kini? esnaesto stolee ga je trailo, a kosmo-
graf Plancijus, Merkatorov uenik, potvrdio je 1584. njegovo
postojanje. Trideset godina ranije Englez Chancellor oplo
vio je Severni rt, uao u Belo more i stigao do ua Dvine.
Englesko-ruske trgovake veze dovele su do osnivanja Ar-
hangelska, 1584. Dvanaest godina kasnije Holananin Ba-
renc je poao u pravcu severoistoka. Stigao je do picberga,
a potom do Nove Zemlje, du koje je ekspedicija plovila se
dam stotina kilometra. No, dalje od najsevernije take ostrva
nije se moglo: more je poinjalo da se ledi ve 15. avgusta.
Zimovanje (1596-1597) na 76 stepeni severne irine bilo je

57
veoma surovo. Barenc je umro na povratku. Oigledno je
da su dobri putevi prema Kini bili oni juni. Ali, Spanci su
imali neto bolje od Kine.

*
**

Prvo pansko carstvo u Americi postojalo je izmeu

1496, godine osnivanja grada San Dominga, i 1519, godine
stvaranja Paname i Kortesovog iskrcavanja u Meksiko. Ono
se protezalo na oko 300.000 kvadratnih kilometara i obuhva-
talo je Antile, Panamski tesnac, od poetka junoamerike
obale do ua reke Magdalene, i Floridu, koju je 1513. go
dine otkrio Poncije de Leon. Za tridesetak godina to carstvo
se prekomerno povealo na kontinentu. Glavni njegovi de-
lovi u XVI i XVII veku bili su: Meksiko (Nova Spanija),
Peru i Nova Grenada. etiri stotine peaka, esnaest ko
njanika i est prangija savladalo je Acteko carstvo, koje,
istina, nije znalo ni za konje, ni za vatreno oruje. Meksi
kanci su u Kortesu videli boga osvetnika, iji je povratak
najavljivala njihova pesimistika mitologija. Osim toga,
konkvistadoru su efikasno pomagali i Tlakskalani, koji su

POLOAJ M EKSIKA
(Prema . Delimo i D. Hirs, o p . c it.)

58
teko podnosili acteku dominaciju, uostalom, skoranju.
Tenohtitlan (Meksiko) zauzet je najpre bez otpora, novem
bra 1519. Ali, grad se pobunio sledee godine i panci su
ga morali napustiti tokom jezovite Noche triste (30. juna
1520). Bile su potrebne prava pomorska pobeda - poto je
grad podignut usred jezera - i uline borbe da bi se povra
tila acteka prestonica (13. avgusta 1521). Njen uticaj se pro
tezao na nekih 300.000 kvadratnih kilometara, ali Spanci
su se ubrzo odvaili da krenu i dalje od toga opsega. Go
dine 1523-1524. zauzeli su Jukatan, Gvatemalu i Honduras.
Kalifornijski zaliv izvianje od 1533, Veliki kanjon Kolo-
rada otkrivenje 1540, a zaliv San Francisko 1542. Prialo
se o nekakvoj basnoslovnoj zemlji - zemlji sedam gradova
ibala, na severu Meksika. etiri stotine panaca krenulo
je 1528. iz Floride da bi je nalo; nakon sedam godina puto
vanja, samo su etvorica stigla, preko Teksasa i Rio Grande,
u Novu paniju. Privienje zlatnih predela objanjava i eks
pediciju na koju je De Soto krenuo 1539. godine, sa est sto
tina ljudi. Poli su iz Floride, proli Misisipijem juno od
dananjeg grada Memfisa, brdovitim Ozarkom, i stigli do
ua Arkanzasa i Kanadske reke. Samo se tri stotine ljudi
vratilo u Tampiko. De Soto je stradao na povratku. Ostaje
da su panci tokom XVI veka prokrstarili predelima se-
verno od dananjeg Meksika, od Atlantika do Kalifornije.
Godine 1602. ustanovljena je stalna postaja u Santa Feu.
Ali, u to vreme je najzanimljiviji deo Amerike za pance
bio Peru.
Karlo Peti je 1528. primio u Toledu jednog sitnog
plemia iz Estramadure, Pizara, koji se ve borio u Ame
rici i spremao se za nova prekomorska osvajanja. Sledee
godine imperator ga je naimenovao za doivotnog guver
nera Perua. Zauzvrat, pie Gamara, Pizar je obeao ve
lika bogatstva i velika kraljevstva: mnogo vie no to ih je
poznavao, mnogo manje no to ih je u stvarnosti bilo. Pi
zar je krenuo iz Sevilje 19. januara 1530. sa sto osamdeset
ljudi i dvadeset i sedam konja. Raspolagao je sa tri stotine
vojnika kada se 16. novembra 1532. godine sukobio sa tri

59
deset, ili etrdeset hiljada Indijanaca Atahualpe, u ravnici
Kahamarka. Carstvo Inka palo je toga dana. Ali, njegovo
iezavanje bilo je olakano graanskim ratom, koji je tra
jao ve sedam godina. Otkupnina za Athualpu iznosila je
971.125 pezosa u zlatu i 40.860 maraka u srebru. Neko
liko meseci kasnije pokrten je i pogubljen. Kusko, presto-
nica carstva Inka, zauzeta je 15. novembra 1533. Vojska je
opljakala vrt i Hram sunca. Po zavretku borbe, svaki voj
nik je dobio po osamnaest kilograma zlata. Godine 1535.
Pizar je osnovao novu prestonicu Perua - Limu.
panci su brzo preli granice carstva Inka, kao to
su preli i granice actekog sveta. Ve 1535. Almagro i nje
govi ljudi sili su u pravcu ilea, kamo su stigli po cenu
neuvenih tekoa. Hiljadu i pet stotina Indijanaca, koji
su pratili ekspediciju, umrlo je. Uprkos dugotrajnom ot
poru Araukana, panci su do 1540. osvojili ile, zahvalju
jui Valadiviji, koji je osnovao Valparaizo i Santjago. Go
dine 1553. jedna panska laa plovila je du obale ilea i sa
pacifike strane ula u Magelanov tesnac. Tako su podanici
katolikog kralja za manje od trideset godina istraili itavu
zapadnu obalu June Amerike.
Svoju vladavinu u Novoj Grenadi (dananja Kolum
bija i Venecuela) ustanovili su skoro u isto vreme kada su se
doepali i Perua. Prvi pokuaji kolonizacije u predelu Da-
rijena (1509) bili su obeshrabrujui. Ali, 1524. stvoreno je
naselje u Santa Marti, a 1532. panci su osnovali luku Kar-
tahenu. Nakon toga mogli su krenuti ka unutranjosti, to je
od 1536. do 1539. polo za rukom ekspediciji koju je pred
vodio mladi i energini pravnik Kvezada. Poduhvat su mu
oteavali paklena vruina, dungla, tropske bolesti, krevit
predeo, nedostatak puteva i mnotvo insekata. Ipak, idui
desnom obalom reke Magdalene, proao je umoviti predeo
i stigao u visoke i obraene ravnice. Osnovao je grad Santa
Fe de Bogota, u jednoj savani, gde je naao zlato i veliku
koliinu smaragda. U ravnici Bogote Kvezada je 1539. go
dine sreo jednog nemakog pustolova, Federmana, koji je
stigao iz Venecuele, i panca Balalkazara, koji je dolazio

60
iz Perua. Tako je uspostavljena veza izmeu dva podruja,
koja su za raun panije osvojili Pizar i Kvezada.
Godine 1539. jo jedan panac je preao Ande,
istono od Kahamarke, i stigao do izvora Amazona. Evro
pljani su u predelu izmeu reka Magdalene i Amazona
traili novi Eldorado, ameriko izopaenje i transpoziciju
afrikog mita. Vie se nije kretalo u potragu za zlatnom
rekom, ve za kraljevstvom zlatnog oveka, el Dorado.
Doista, pre 1480. jedan kralj iz predela Bogote mazao se
prilikom izvesnih praznika terpentinskim uljem, pa se za
tim valjao u prahu od zlata i, najzad, ulazio u vodu jednog
jezera, gde je pre toga pobacao smaragde i dragocene pred
mete. Nemaki pustolovi koje su slali Velseri iz Augsburga
oko 1580. godine, a zatim panci od 1530. do oko 1595, nas
tojali su da u prostranim predelima izmeu dananje Ko
lumbije i severnog Brazila otkriju nepronalazivu prestonicu
zlatnog oveka. Kako se za njome dalje tragalo, ona se sve
vie smetala na istok. U svakom sluaju, potraga za tom
legendarnom zemljom dembelijom omoguila je Evroplja
nima da bolje upoznaju junoameriki kontinent.
Jedna ekspedicija, koju je predvodio Goncalo Pi
zar, polubrat osnivaa Lime, krenula je 1539-1541. iz Kitoa
i, posle neverovatnih tekoa, stigla na reku Koka, ije se
vode ulivaju u Amazon. Evo jednog jo uzbudljivijeg pod
viga: jedan od pomonika Goncala Pizara, Orelana, uspeo
je 1541. godine da sa pedeset ljudi, tokom osmomesenog
putovanja, sie brodom niz Amazon do njegovog ua.
Poto se ekspedicija na putu sukobila sa uroenicima, meu
kojima su se borile i ene, Orelana je ogromnoj reci koju je
istraivao dao ime Amazon. Drugi Spanci, takode u potrazi
za Eldoradom, otkrili su, oko 1560, kanal Kasakiri, koji po
vezuje reni sistem Orinoka sa Amazonom, a oko 1590. ili
su uz reku Karoni. Poto je itao izvetaje, prema kojima
se Eldorado nalazio u tom delu Amerike, ser Valter Raleg
(Raleigh) poslao je jednu misiju u Gvajanu 1594, a sam je u
dva navrata dolazio na obale Orinoka i Karonija. Koliko pu
tovanja, toliko razoarenja. Raleg je pogubljen po povratku
sa svoga drugog putovanja, 1618.

61
 Mada nisu drali vrsto u ruci sve krajeve koje su
otkrili, panci su ipak teili da u Americi stvore jednu re
lativno homogenu teritorijalnu celinu. Tokom svoje misije
od 1526. do 1529. Sebastijan Kabot stigao je do Asunsiona.
Veza izmeu Asunsiona i Kuskoa uspostavljena je od 1547.

62
Sledeih godina, ete prispele iz ilea osnovale su, istono od
Anda, Tukuman i Mendozu. Argentina je upravo nastajala.
Buenos Aires, osnovan 1535, pa potom naputen, konano
je 1580. naseljen sa ezdesetak panaca, prispelih iz Asun-
siona, i sa nekoliko stotina Indijanaca Guarani. Ali vicekra-
ljevina La Plate pojavila se tek krajem XVIII veka (1776).
Dotle je to prostrano, a slabo naseljeno podruje, zavisilo
od Perua, koji je u drugoj polovini XVI veka, zahvaljujui
otkriu rudnika srebra u Potozi, postao za paniju najzani
mljivije ameriko podruje. Sam grad Potozi imao je 1580.
godine oko 120.000 stanovnika.
Kao dinamiko jezgro panske vladavine u Junoj
Americi, Peru je tokom XVI veka proirio svoj uticaj u svim
pravcima: ka ileu, Novoj Grenadi, La Plati, ali i ka moru.
Dok je Legaspijeva i Urdanetaova ekspedicija, koja je ko
lonizirala Filipine 1565, krenula iz Akapulka - galeon iz
Manile obino se od tada vraao ka Meksiku znatno se-
vernijim putem no u odlasku - brodovi koji su pokuali da
otkriju prostranu australijsku zemlju, o kojoj su Inke priali
svojim osvajaima, krenuli su naprotiv iz Kalaoa. Ali, Men-
dana, 1567. i 1595. i Kviros, 1605, nisu uspeli u svojim tra
ganjima. Stigli su samo do ostrva u Solomonovom arhipe
lagu, bez ikakvog ekonomskog znaaja.
Dok je krajem XVI veka panska Amerika imala
od 115.000 do 120.000 belaca, portugalski Brazil ih je bro
jao svega 24.000, a u njihovoj slubi je bilo jo 18.000 indi
janaca i 14.000 crnaca. Skromni poeci. Ovde nije bilo ni
carstva Inka, ni konkvistadora, ni legende o Eldoradu. Taj
ogromni i slabo poznati svet najpre je mogao pruiti samo
drvo za dobijanje mrke boje, kojoj zemlja duguje svoje ime.
Malo-pomalo, meutim, nastao je kolonijalni Brazil, upr-
kos neuspehu anktarktike Francuske, koju je, po nalogu
Kolinjija, Vilgenjon nastojao da oivi u zalivu Rio, izmeu
1555. i 1567. Portugalska kolonizacija otpoela je oko 1530.
Stvorene su nasledne kapetanije du obale. Godine 1549.
Tome de Suza, naimenovan za generalnog guvernera kolo
nije, nastanio se u Bahiji. Procvat proizvodnje eera, koji je

63
 JUNA AM ERIKA U DOBA IBERIJSKOG PRODORA
(Prema B. Petrose, T r a v e l a n d d i s c o v e r y in th e R e n a is s a n c e )

uvrstio portugalsko prisustvo u Junoj Americi, obezbedio

je krajem veka bogatstvo kolonijalnom Brazilu. U njemu
je 1570. godine bilo esdeset mlinova za eer, a 1610. go
dine 230, naroito oko Bahije i Pernambuka. Proizvodnja
eera, koja je oko 1560. iznosila 180.000 aroba, dostigla je

64
1600. godine 1.200.000 aroba. Ali se jo nije slutilo da e
Brazil u XVIII veku biti za Evropu jedan od izvora zlata. U
meuvremenu, Peru i Meksiko snabdevali su stari svet to
kom XVI i XVII veka najveim delom potrebnih koliina
dragocenih metala.

PANCII PORTUGALCI U ATLANTSKOM BASENU OKO 1580.

(Prema . Delimo i D. Hirs, o p . c it.)

*
**

Dugo vremena se procvat lepog XVI veka po

vezivao sa prilivom amerikog zlata i jo vie srebra. E.
Hamilton je izraunao da je izmeu 1503. i 1600. - osim
krijumarenja, koje je nemogue proceniti - iz Novog sveta
u Sevilju stiglo 7.440 tona srebra i 154 tona zlata. No, Peru
i Meksiko su mogli izruiti svoje blago Evropi tek nakon

65
 PRILIV AMERIKIH DRAGOCENIH METALA U SEVILJU I
RAST GENA U PANIJI (1500-1650) _
(Prema E. Hamilton. A m e r i k o z l a t o i k r e ta n je c e n a u S p a n iji.)

otkria rudnika srebra u Potozi (1545) i upotrebe postupka

amalgamisanja u obradi srebronosnog minerala u Ame
rici (posle 1557). Samo za deceniju, od 1591. do 1600, vie
od 2.707 tona srebra i 19 tona zlata stiglo je iz Amerike u
paniju. Iz ove zemlje su, i to dosta rano, dragoceni me
tali nestajali iz sanduka i odlazili u druge zemlje Evrope.
Ve 1530. stigli su u Antverpen, onda ekonomsku presto-
nicu Zapada. Prema izvetaju venecijanskog ambasadora,
u prolee 1551. pripremano je da se u Holandiji unovi
800.000 dukata iz Perua. Drugi jedan Venecijanac tvrdio je
1556. da svake godine pet i po miliona zlatnih talira pree
iz panije u Francusku, uprkos trajnom neprijateljstvu
izmeu dve zemlje. Veoma povezana politiki i ekonomski
sa panijom, Italija je jo vie no Holandija i Francuska
bila okrenuta ka amerikim dragocenim metalima. Krajem
1594. godine i poetkom sledee, brodovi koji su iz Havane
trebali da stignu u Sevilju kasnili su neuobiajeno mnogo.
Marta 1595, ambasador vojvode od Urbina u Rimu pisao je
svome gospodaru: Ako brodovi ne stignu, enovski trg

66
je faliit is.sima . Sevilja je postala plua Evrope. No, zlato
i srebro u veku elinija nije pretvarano samo u kovani no
vac. Jedan Francuz pisao je 1620. da je toga takoe bilo u
velikim koliinama po hramovima, u obliku sakralnih po
suda ili kalea, svenjaka, krstova, tapova, raspea, lampi,
a naroito monika i ivota. to je vailo za Francusku,
vailo je a fortiori i za Rim, gde je prvo zlato, pristiglo iz
Amerike, posluilo za prekrivanje tavanice crkve Svete
Marije Velike. Godine 1622. u Rimu je bilo 97 draguljara
i zlatara, 40 pozlatara, 38 izraivaa medalja, 17 tanjilaca
zlata, to samo po sebi mnogo govori.
Porast cena u XVI veku i dalje izaziva veliko zanima
nje istoriara; to je jedan od testova pomou koga istoriari
nastoje da odgonetnu i protumae ekonomsku ekspanziju
Evrope u zlatnom dobu renesanse. U paniji je taj porast
iznosio oko 240 posto za jedan vek (1501/1510-1601/1610).
U istom razdoblju on je izgleda svuda u Evropi premaio
200 procenata i, ak, dostigao 300 posto, s obzirom na to da
su cene industrijskih proizvoda rasle znatno sporije od cena
hrane. Tvrdi se da je nagli rast cena u Andaluziji otpoeo
ve krajem XV veka i bre ili sporije proirio se na ostale
evropske zemlje, shodno znaaju njihovih veza sa panijom;
otuda privlana hipoteza da je taj porast izazvan prilivom
zlata i srebra iz Amerike. Zar isto objanjenje nije dao ve
an Boden 1568? Doista, porast cena dostigao je vrhunac
u paniji, Italiji, Francuskoj i Holandiji krajem XVI veka i
u prvoj deceniji XVII, u trenutku kada su u Evropu stizale
najvee koliine peruanskih i meksikih dragocenih me
tala. Otuda je zavodljivo dovoenje u vezu, sa jedne strane
amerikog blaga, i, sa druge, porast novca, opti razvoj
poslova, poveanje vojnih budeta, rasko i sjajan procvat
umetnosti - to je sve obeleilo XVI vek. S druge strane,
XVII vek, manje napajan amerikim rudnicima od prethod
nog, poto im je proizvodnja opala, bio je na ekonomskom
planu razdoblje recesije, dok je XVIII, naroito posle 1730,
potpomognut brazilskim zlatom i oporavkom proizvodnje
srebra u Meksiku, ponovo dobio izgled srenog veka, a taj

67
povratak poleta odraava porast cena, nakon izvesnog smi
rivanja u vreme Kolbera. Ta klasina ema zaelo sadri je
dan deo istine, ali nju valja iznijansirati, popraviti, dopuniti,
iako se procvat rudarstva u XVI veku otro suprotstavio
iscrpljenosti prethodnog doba.
U XIII veku je u Evropi dolo do pravog monetarnog
preporoda, o emu svedoi obnavljanje kovanja novca (flo
rin i enovski novac 1252, talir svetog Luja, venecijanski
dukat 1284), i, moda jo vie, stavljanje u promet velikih
koliina novca, najpre u Veneciji, a uskoro i u Firenci, Fran
cuskoj, Flandriji, Engleskoj i ekoj. etrnaesti vek i vei
deo XV obeleilo je, nasuprot ovome, izrazito slabljenje
evropske proizvodnje novca. Rudnici, istina veinom dru
gorazredni, u Derbiiru i Devoniru, Poatuu i na Sardiniji,
bili su na izdisaju. Ozbiljnije je bilo opadanje eksploatacije
u srednjoj Evropi: u Maarskoj su rudnici bili aktivni od
VIII veka, a svoj puni razvoj doiveli su u XII i XIII veku;
oni u Goslaru, u Saksoniji, su od X veka bili glavni ev
ropski snabdevai srebrom i bakrom, a rudnici u Frajburgu,
u podnoju Ercgebirga, otvoreni su u XII veku, a svoj vr
hunac dostigli oko 1310. U iznurenost zapali su i rudnici u
Majsenu (kraj Drezdena), u Tirolu, Karintiji, Transilvaniji,
ekoj i Moravskoj.
Potreba za metalima za izradu novanica bila je, kao to
smo rekli, jedan od podstreka na putovanja. Ona posebno
objanjava upornost sa kojom su Portugalci krstarili du
afrikih obala u potrazi za sudanskim zlatom. Poev bar
od X veka, zlato u prahu iz Sudana ilo je transsaharskim
karavanima ka severnoj Africi, odakle je jedan njegov deo
stizao u Evropu. Poto su se nastanili na zapadnoj obali Af
rike i 1481. godine osnovali trgovako utvrenje u Elmini, u
Gvinejskom zalivu, Portugalci su okrenuli ka moru i u svoju
korist taj vievekovni promet. Severna A frika je time izgu
bila, a Portugalija se obogatila: od 1504. do 1507. u Lisabon
je godinje u proeku stizalo 433 kilograma zlata, a od 1517.
do 1519. 444 kilograma. No, umesto da, kao u prolosti,
oivi sredozemnu trgovinu, to zlato je upotrebljavano za

68
plaanje bibera, zaina i bisera na Dalekom istoku. To to
se Portugalija doepala afrikog zlata nije donelo pravog
olakanja zapadnoj privredi. Sreom, ona je, poev od oko
1460, izvukla korist od novog procvata srebrnih rudnika u
srednjoj Evropi.
Taj preporod proistekao je iz tehnikog napretka, o
emu e biti rei neto kasnije. U svakom sluaju, on je bio
zapanjujui, dostigavi verovatno svoj vrhunac tokom de
cenije od 1526. do 1535. Prema proraunima U. A. Nefa,
u Evropi je onda svake godine proizvodeno blizu 85 tona
srebra, to je koliina koja se moe uporediti sa onima iz
XIX veka! Oko 1550. godine u Evropi je, izgleda, bilo dva
naest puta vie monetarnog metala nego 1492. A sredinom
XVI veka priliv iz Amerike od njenoga otkria iznosio je,
ne uzimajui u obzir krijumarenje, nekih 59 tona zlata i
264 tona srebra. Povratak blagostanja u Evropi u doba Di-
rera (1471-1528), Rafaela (1483-1520), Lutera (1483-1546)

TVRAVA SAO HORHE DA MINA (ELMINA), IJA JE GRADNJA

OTPOELA 1481.
(Prema B. Penrose, op. cit.)

69
i Cvinglija (1484-1531) bio je, dakle, pospeen manje ame
rikim blagom, a vie srebrom iz srednje Evrope. Eksploa
tacija je u nekim rudnicima - na primer, u onim kod Sne-
berga, u Saksoniji - dostigla vrhunac osamdesetih godina
XV veka. U drugima, kao u Frajbergu, to se dogodilo tek
sredinom XVI veka. Ali, u veini njih je ona najivlja bila
izmeu 1515. i 1540.
Bogaenje june Nemake, poev od poslednje etvrti
ne XV i tokom prve polovine XVI veka, uspon bavarskih
poslovnih ljudi, umetniko i humanistiko zraenje Nir-
nberga, Augzburga i Insbruka u doba renesanse, objanjava
se naroito injenicom da su se gradovi Bavarske i nemakih
Alpa nalazili u srcu prostranog podruja bogatog srebrom
(Hare, Tirol, eka). Osim toga, nalazili su se na najboljim
putnim pravcima sever-jug u Evropi, pa su bili u mogunosti
da prodaju u Antverpenu kao i u Veneciji, a proizvodili su u
velikim koliinama tkanine kraj Bodenskog jezera, srebro,
bakar i gvoe, sve to u rudnicima srednje Evrope. Naj
krupniji nemaki poslovni ljudi XVI veka najpre su se obo
gatili zahvaljujui rudnicima. Svedok je Jakob Fuger, koji
je 1487. godine, kao nadoknadu za jednu pozajmicu, dobio
od nadvojvode Sigismunda Habsburkog deo koji je ovome
pripadao od proizvodnje njegovih srebrnih rudnika u Ti
rolu, to je bio poetak jednog ogromnog bogatstva.
Uprkos rudarskoj delatnosti u Evropi, pisao je H.
Hauzer, uoi ratova u Italiji vladala je monetarna oskudica.
Doista, banka Mediija je i pre dolaska Karla VIII u Italiju
bila na izdisaju, a Firenca, koja je 1422. godine imala oko
sedamdeset banchi grossi, 1494. sauvala ih je samo pola
tuceta. Uprkos ekonomskom preporodu, ili ba zato, Evropa
je u doba renesanse stalno ivela iznad svojih mogunosti,
otuda estoka kriza od 1557. do 1560, kada su Habsburgovci
iz panije doiveli bankrotstvo, to je bilo pogubno po Fu-
gere. Anri II, pobeen kod Sen-Kentena 1557. godine, osta
vio je na samrti, dve godine kasnije, dug vei od 40 miliona

70
turskih libri*. Bilo je vreme da ameriko srebro, stiui od
sada u paniju u velikim koliinama, preuzme palicu od
srednjoevropskog, koje se upravo iscrpljivalo. Ali, u doba
Lepanta (1571), Nepobedive aramde (1588), verskih ratova
u Francuskoj i Flandriji, i dok su ogromne ume odlazile na
izgradnju Eskorijala i ukraavanje Rima, renesansa na za
lasku, vie no ikada ratoborna i vie no ikada zaljubljena u
rasko i ukras, nastavljala je da troi bez rauna. Spanska
monarhija bankrotirala je jo 1575. 1596. 1607. 1627. i 1647.
Zapadne banke su, dakle, ak i kada se konjunktura pokazi
vala kranje povoljnom, u drugoj polovini XVI veka ivele u
atmosferi razreenog zraka, stalno u opasnosti od guenja,
to jest od propasti. F. Brodel sasvim opravdano pie da je
privreda XVI veka u tako povoljnom poloaju kad se misli
na bogatstvo Novog sveta, bila, ipak, ako ne uvek, a ono
dosta esto, u novanoj oskudici. Pozivajui se na posebno
tipian sluaj Sevilje, F. Brodel dodaje: im, nakon od
laska brodova, ponestane novca (bankama u gradu) zapreti
steaj, budui da su nesposobne da plate svoje dugove, ili
prirodno da nau i najmanji kredit. ive usporeno...; isto
vremeno ive i mrtve, do povratka brodova (iz Amerike),
sline onim mesearskim radnicima iz Velsa, koje uoi
nastupanja nezaposlenosti uspavaju, da bi ih kasnije, kada
trite rada to zatrai, prizvah u ivot.
*
**

Da tokom tri veka, kojima se bavi naa rasprava, pa

i preko toga, postoji veza izmeu proizvodnje dragocenih
metala i konjunkture, u to nema nikakve sumnje. No, da li
su samo zlato i srebro stvarali konjunkturu? Da li su, ak,
oni bili glavni pokreta? Zar ljudi i njihov broj ne doprinose
isto toliko, pa i vie, no zlato i srebro? I jo jedno pitanje,
sloenije od prethodnog: da lije ba sve ilo loe u razdoblju

Novac kovan u gradu Turu. Prev.

71
nepovoljne konjunkture, kada su opadale proizvodnja dra-
gocenih metala i cene?
Ne moe se, meutim, porei da je Evropa prola na
kon 1300. godine kroz teko razdoblje, to je usledilo iza
lepog vremena Gospodara svetog Luja, koje nije samo
Francuskoj donelo koristi. Od XI do kraja XIII veka Za
pad je gotovo neprekidno napredovao. Stanovnitvo se
poveavalo, osvajane su nove obradive povrine, namnoili
su se gradovi i sela, mnogi seljaci umakli su ropstvu, cene
su rasle, trgovina je ponovo procvetala u zlatnom dobu
ampanjskih vaara, u Flandriji i Italiji, naroito u Firenci,
nastala je krupna suknarska industrija, kovao se dobar
zlatni i srebrni novac, gotska umetnost i nastava na veli
kim univerzitetima u Parizu, Oksfordu i Bolonji zraili su
na hrianstvo. No, poev od oko 1270, ta lepa ravnotea
se prekinula. Ruenje kupole katedrale u Boveu, 1284, po
dignute na visinu od etrdeset i osam metara, ak Le Gof
vidi kao simbol nedaa to su potom usledile.
Ve od kraja XIII veka otpoeli su po gradovima traj
kovi i neredi u Flandriji, Normandiji, Bezijeu, Tuluzi. Godine
1302. dolo je do skoro sveopteg ustanka u dananjoj Bel
giji. Namnoili su se potom revolucionarni pokreti seljaka
protiv vlastele, sitnog gradskog ivlja, gdekad predvoenog
krupnim burujima, protiv poreznika ili gradskog plemstva
(popolo grosso u Italiji, bogatai u Flandriji). To vreme
nemira videlo je pokuaje i poraze Kola di Rijence u Rimu
(1347), Etjena Marsela u Parizu (1358), Filipa Van Ar-
teveldea u Ganu (1381). Obeleile su ga etiri parike bune
(1306, 1358, 1382. i 1413), mete ciompa u Sijeni 1371, u
Firenci 1380, pobune po skandinavskim gradovima izmeu
1411. i 1436. ei od onih po gradovima, seoski nemiri su
imali manje vrstine. Radnici sa njiva nisu znali da se traj
nije i delotvornije poveu sa onima iz gradova; otuda poraz
seljaka iz Il-de-Fransa 1358, koji su za Etjena Marsela bili
kompromitujui saveznici, i osvajanje Londona od strane
trupa Vata Tejlora 1381, koje nije dalo nikavih rezultata. Os
taje da su sto trideset godina, to su usledile za XII vekom,

72
bile ispunjene neredima po selima, o emu svedoe, osim
navedenih injenica, ustanak u primorskoj Flandriji (1322
1328), pa u Tusenu, u Langedoku (1380), pobuna Deka
Kejda u Kentu (1450) i, u isto vreme, pokret remensasa u
Kataloniji. Vrhunac nemira, i gradskih i seoskih, bio je oko
1380: itav Zapad, od Engleske do Firence, i od Barcelone
do Zapadne Nemake, zahvatilo je bezvlae.
I drugi pokazatelji doputaju da se sagleda ospeg krize
koju je onda trpeo Zapad, a naroito veliki steajevi talijan
skih banaka, posebno firentinskih, u prvoj polovini XIV
veka: banka Freskobaldi pala je pod steaj 1312, Skali 1327,
Bonakorsi, Uzani i Korsini 1341, Aijaiuoli i Perui 1343,
Bardi 1346. Drugi vaan znak: cene ita stagnirale su ili
opadale. Izmeu 1160. i 1300. one su u Engleskoj porasle za
oko 180 procenata, a od 1380. do 1399. su 21 odsto bile nie
od cena u razdoblju od 1300. do 1319, a ni na poetku XVI
veka jo ih nisu bile dostigle. Ova raunanja, to valja istai,
zasnovana su na nominalnim cenama, a ne na novanim,
jer bi, inae, zbog devalvacije, taj pad bio znatno izraeniji.
Cene rai u Brabantu takoe su stalno padale izmeu 1425.
i 1475. Utisak je isti i u Aragoniji i Valensiji: duga krivulja
pokazuje stagnaciju cena u XV veku. Nestaica dragocenih
metala, koja je usledila nakon obilja u XIII veku, prim o
rala je vlade na one devalvacije koje je prvi otpoeo Filip^
Lepi. Apsolutna vrednost enovske libre opala je od 1288. ]
do 1503. za 75 procenata; vrednost engleske funte bila je i
izmeu 1405. i 1464. 28 odsto manja za zlato, i 33 odsto za '
srebro. Turska libra u Francuskoj, koja je 1250. sadravala
80 grama finog srebra, 1500. godine g aje imala samo 22. -
Istiui depresiju koja je nastupila u XIV i XV veku,
R. Lopez je naglasio i druge injenice. Uzmimo 28 gradova
izmeu Loare i Rajne: oni su od 1100. do 1250. dobili 20 pr
vih bedema i 17 anaca, to ini 37 novih zidina; od 1250.
do 1400. dva prva bedema i 31 opkop, ili 33 novih zidina;
od 1400. do 1550. samo 10 opkopa, a nijedan prvi bedem,
to je, po autoru, oigledan dokaz brzog opadanja gradske
ekspanzije. Osim toga, tako razliiti gradovi, kao to su
Barcelona, Perpinjan, Firenca, Sijena, Venecija, Modena,
Cirih i Albi, nisu krajem XV veka bili dostigli broj stanov
nika koji su imali u prvoj polovini XIV stolea. Proizvodnja
sukna u Firenci opala je za dve treine izmeu 1338. i 1378. jr~
i taj pad nije nadoknadila (100.000 bala sukna 1338, a. satno
14.000 krajem XVI veka). U Ipru je tokom XIV veka pad
suknarske proizvodnje bio jednako poguban kao i u Firenci.
Izvoz engleske vune gotovo naprekidno je opadao od 1350.
Taksa na ulaz i izlaz brodova u marseljskoj luci donosila je
1480. godine samo 35 odsto prihoda koji je imala dva veka
ranije; trgovina u enovi je takoe opala za 70 procenata
imedu 1290. i 1480, a u Dijepu za 65 posto tokom XV veka.
Kako ne zakljuiti, smatra R. Lopez, da je itava zapadna
ekonomija bila onda u krizi?
Tano je da su se ratovi, boletine i gladi sruili
na Evropu krajem srednjeg veka. U svakodenvom ivotu
se od sada moralo dati mesto ratu. Raali su se ljudi koji
nikada nisu saznali ta je mir, ak ni po svedoenju nji
hovih deda i baba (. Dibi). Stogodinji rat, koji je tra
jao vie od jednog stolea i koji su pratile borbe izmeu
Armanjaka i Burgunana, pohodi velikih druina, hu-
sitski ratovi u srednjoj Evropi (1415-1536), rat Dveju rua
u Engleskoj (1450-148.3), graanski nemiri u paniji i Skan
dinaviji, stalna i nesrena borba protiv Turaka - to je bila
sudbina zapadnog oveanstva u tim tegobnim vremenima.
Uzmimo Artoa kao primer. Vojne operacije su tu otpoele
sa pohodima Filipa Lepog; nakon toga njime su krstarile
svakojake engleske ete, koje su polazile iz Kalea; najzad
se stogodinji rat ovde nastavio borbama izmeu francuske
i burgundske kue. Izvetaj o ubranom porezu za godinu
1438/1439. u pokrajini Langl naglaava daje nakon prolaska
Ingleza zemlja ostala opustoena i nikoga nije bilo koji
bi je obraivao i orao; ljudi su iz reene pokrajine otili, a
ostale su samo jadne ene. Godine 1472. ula je francuska
vojska u Artoa i opustoila doline Kons i Oti; tri godine
kasnije nova ekspedicija ide istim putem i stie do Arasa i
Bapoma: prva je opustoila 25 sela ili zaselaka, druga 150.

74
 OPUSTELA NEMAKA SELA U XIV I XV VEKU
(Prema V. Abel)

Trideset i jedna parohija su potpuno unitene tokom ta dva

pohoda. No, sve su se oporavile. Dokaz da se selo moe
uguiti, ali ne i ubiti. A, skoranja istraivanja pokazala su
d a je u zapadnoj i srednjoj Evropi u XIV i XV veku dolo
do masovnog naputanja sela. Prema B. Abelu, od oko
170.000 naselja, koja su postojala u Nemakoj (u granicama
od 1937. godine), oko 1300, 40.000 ili 23 odsto, iezla su
pre poetka XVI veka. U Alzasu su 137 sela naputena
izmeu 1340. i 1500. godine. Provansa je poetkom XIV
veka imala nekih 625 zaselaka ili sela, a 1471. godine 177
bila su nenastanjena. U Navari je od 133 iezlih sela 60 od
sto nestalo izmeu 1348. i 1500. godine. Od ukupnog broja
mesta koja su oko 1300. godine postojala u okolini Rima,

75
 IRENJE CRNE KUGE OD 1347. DO 1350.
(Prema E. Karpantje, u A n n a le s E . S. C ., 1 9 6 2 , br. 6.)

25 procenata je iezlo poetkom XV veka. Najzad, u En

gleskoj su enclosures raseljavale sela ve od poetka XIV
veka, ali je taj pokret dostigao vrhunac u drugoj polovini
XV stolea.
Nisu li u mnogim zemljama crna kuga od 1348. do
1350. i one to su za njome usledile, bile glavni inilac seo
skog pustoenja? U kotaru Pongau, juno do Salcburga, iz
meu 1348. i 1352. godine 66 odsto imanja izgubilo je svoje
stare vlasnike, dok ih je samo 17 odsto sauvalo - za ostale
se ne zna. U Norvekoj, zemlji koju je teko pogodila crna
kuga, obradive povrine u okolini Osla opale su za 40 pro
cenata izmeu 1300. i 1400. godine, a prosena cena zemlje
za isto toliko u drugoj polovini XIV veka, i na istoku i na
zapadu kraljevine. Parohijski registri iz ivrija, u Burgun-
diji, pokazuju d aje polovina stanovnitva nestala 1348. go-

76
dine (680 umrlih od avgusta do kraja oktobra, dok je nor
malan meseni proek bio 5 ljudi, a ukupan broj stanovnika
od 1.200 do 1.500 itelja). U Savoji je od 108 parohijskih
ognjita u Sen Pjer de Susiju iz 1347. godine, 1348. ostalo
68, a 1349. godine 55. Da li ovi podaci bacaju sumnju na
dugo vaeu hipotezu da je tokom kuga smrtnost na selu
bila manja nego u gradu? Ne verujemo. U doba Montenja,
kao i u doba Dekamerona, bogatai su u vreme pomora na
stojali da pobegnu iz grada u selo. Isto su uinili kanonici
iz Sutvela 1471. i 1479. godine, napustivi grad da bi umakli
zarazi. U svakom sluaju, nama su prevashodno poznati
podaci o smrtnosti u gradu, a ona je bila pogibeljna. Fi
renca je 1338. godine imala 110.000 itelja, a 1351. samo
50.000. Stanovnitvo Albija i Kastra opalo je za polovinu
izmeu 1343. i 1357. Smrt je 1350. godine odnela 50 odsto
stanovnitva Magdebruga, 50-66 odsto stanovnitva Ham
burga i 70 procenata stanovnitva Brmena. Naprotiv, ini
se da je smrtnost bila manja u selima, gde su i opasnosti
od zaraze bile manje. Prema tome, za mnoge istoriare ve
liki preokret u ekonomskoj konjunkturi, do koga je dolo
u XIV veku i koji je zaelo potekao sa sela, jer je 90 odsto
ljudi onda ivelo od zemlje, podrazumeva dublje uzroke od
ratnih pustoenja ili kunih pomora.
Evropa je krajem XIII veka bila prenaseljena i, prema
tome, na milost eventualnim nedaama. Tokom razdoblja
demografske ekspanzije naseljavana su pogranina pod
ruja; te pogrene naseobine ubrzo su rasprile preterani
optimizam novodoseljenih svojim slabim prinosima i pred
stavljale su, u gornjoj Provansi, Engleskoj, kao i po plani
nama oko Salcburga, veinu sela to su iezla tokom rece
sije XIV i XV veka. Tako su iscrpljenost tla i slabi prinosi na
mnogim imanjima gotovo neminovno izazivali glad, opada
nje poljoprivrede i stanovnitva. Pomori, ali i rave etve,
dakle klima, kojoj treba priznati pravi udeo, uinili su pogi
beljnim ono prirodno opadanje to se ocrtavalo. Jer, znatno
pre crne kuge, teka glad pogodila je 1315-1317. Englesku,
severnu Francusku, Flandriju, Nemaku i Dansku. ini se

77
da je upravo u tome trenutku nastupio preokret u konjun
kturi velikog del Evrope. U XIV i XV veku gladne godine
su, izgleda, bile ee no u XIII. U Engleskoj je samo u pr
voj polovini XIV veka bilo osam veoma ravih etvi, nas
pram etiri u elom XIII stoleu. U Orvijetu se 1348. godine
crna kuga sruila na stanovnitvo koje je ve tri godine bilo
izmueno kiama i glau. Takoe, u Italiji i na jugu Francu
ske vladala je 1374-1375. prava glad. U Flandriji, Artoa,
Enou i Kambreziju je u XV veku glad harala 1409, 1416
1417, 1437-1439, 1455-1458, 1477-1483 i 1487-1493. godine.
Tako je ekonomskom konjunkturom od 1320. do 1450,
koja se na prvi pogled odlikuje opadanjem proizvodnje dra-
gocenih metala, podjednako ili ak i vie, gospodario du
bok demografski uzmak. Opravdano se moe smatrati da se
tokom XIV veka evropsko stanovnitvo smanjilo za treinu.
Nije onda udno to su, uprkos naglim, ali prolaznim po
skupljenjima tokom vremena gladi, cene ita stalno padale.
Manje je bilo usta koja je valjalo hraniti, prema tome, ma
nja je bila i potranja. Otuda je, u Nemakoj, na primer,
dolo do izrazitog iseljavanja seoskog stanovnitva u gra
dove; u Engleskoj do ubrzanja pokreta enclosures, pri emu
su krupni zemljoposednici iskoristili ekonomsko i fiziko
slabljenje seljaka i zemlju oduzetu od itarica dali ovcama,
koje su tako pojele ljude.

*
* *

A to razdoblje, koje je doivelo toliko nedaa i naliko

valo apokalipsi, videlo je nastanak i procvat humanizma
i umetnosti renesanse. Crna kuga stvorila je Dekameron.
Mazao, prvi veliki slikar talijanske renesanse, bio je ve
mrtav 1428. godine. Bruneleski, genijalni arhitekta, dovrio
je 1434. godine kupolu crkve Santa Maria del Fiore. Prekra
sna CadOro u Veneciji potie iz prve polovine XV veka.
Hoemo li rei da je tu re o jednom povlaenom regionu
i d aje Italija pre drugih evropskih zemalja umakla depresiji

78
- to je, inae, opteprihvaena tvrdnja? Ali, Mistiko jag-
nje, to udo na oltarnom naslonu u Gandu, Van Ajk je nasli
kao izmeu 1413. i 1432. godine. Petnaesti vek je zlatni vek
flamanskog slikarstva. Kada se ovek u bekom Hofburgu
divi raskonoj svetenikoj odedi korienoj u XV veku na
burgundskom dvoru, tokom ceremonija reda Zlatnog runa,
pita se kako je moglo postojati toliko bogatstvo kraj tolike
bede. U Francuskoj su tokom izrazito sumornog razdoblja
izmeu 1380. i 1420. - nastale one blistave iluminacije koje
se nazivaju Knjiga o lovu Gastona Feba i Najlepi trenuci
Bogorodice ili Dragoceni trenuci vojvode od Berija.
Treba li zakljuiti sa K. ipolom (Cipolla) i E. Komin-
skim da nikave depresije nije doista ni bilo u doba renesanse?
Ili, naprotiv, sa R. Lopezom, da se novac usmerava prema
umetnosti kada se ekonomski tokovi suavaju? Ovaj autor
tvrdi i to da su talijanski tirani treenta i kvatroenta gradili
crkve i palate da bi suzbili nezaposlenost. Istina, pogreno
bi bilo a priori povezivati ekonomski uspon i umetniki
procvat. No, valja naroito izbegavati da se sloena sud
bina oveanstva zatvori u odve krute kategorije ekonom
skog stezanja ili irenja. U razdoblju recesije analiza otkriva
povlaena podruja i trenutke. Mogu se tu i tamo pojaviti
znaci prosperiteta, koji bar delimino koriguju delovanje
depresivnih inilaca. ak i kada istoriar uoi krupne os
novne tenje, on, naroito za ovo razdoblje, mora da vodi
rauna i o regionalnim osobenostima. Tako je suknarska
industrija u Brabantu doivela novi procvat u prvim deceni-
jam a XV veka i znatno poveala izvoz u srednju Evropu.
Tako je i ravnica oko Poa, bolje odvodnjavana, izjgleda bila
bogatija posle 1350. godine no to je bila dotle. Sto se Ve
necije tie, nita ne dokazuje da je ona u XIV i XV veku
prola kroz dugo razdoblje recesije. A ako je u Firenci suk
narska industrija posle crne kuge trpela teka iskuenja,
zauzvrat je industrija svile doivela lep procvat. Tano je
i to d a je izvoz engleske vune opao nakon 1350. No, poto
se s druge strane Lamana razvila tekstilna industrija,
Engleska je 1480. godine izvezla 62.500 bala sukna, nasu-

79
grot 27.700 bala 1400. godine. tavie, brojke pokazuju da
je od jedanaest kunih zaraza koje su pogodile London u
XV veku, samo jedna imala odraza na izlazak sukna iz te
luke. to se tie smanjenja povrina pod itaricama u veli
kom delu Evrope, ono je zaelo izazvalo irenje panjaka,
ali i vee gajenje industrijskog bilja: lana, konoplje, hmelja,
uljanog bilja, vrhovnika i broike. Zna se da je seoska in
dustrija onda uinila osetan napredak u Holandiji, na za
padu Francuske i u junoj Nemakoj; otuda uspon proiz
vodnje lanenog i prtenog platna u prve dve zemlje, i porheta
u treoj. Najzad, naglo smanjenje stanovnitva izazvalo je
gotovo svuda znatno poveanje nadnica, poto je bilo manje
radnika. Mnogi istoriari smatraju, prema tome, da su se
proseni prihodi poveali u velikom delu Evrope u drugoj
polovini XIV veka. Rezultat ekonomske depresije bio je
taj d a je sada manji broj ljudi delio isti iznos bogatstva. To
poveanje ivotnog standarda objanjavalo bi porast cena
putera i mesa, relativno skupih namirnica, u trenutku kada
su cene ita padale. Da bi se razumela renesansa, valja na
pustiti ideju da pad cena ita i smanjenje stanovnitva nuno
znae i opte pogoranje drutvenog poloaja ljudi.
Renesansa se, zaelo, zaela u bolu; to treba jasno i gla
sno rei. Poela je usred epidemija, gladi i ratova, u pomet
nji koju je izazvala crna kuga, kada su Jevreji proglaavani
krivim za nedae i ubijani, kada su ulicama krstarile kr
vave povorke flagelanata. Ali je do preporoda dolo zato
to je zapadno oveanstvo savladalo iskuenje i iz njega iz
vuklo najvie to se dalo. Evropska civilizacija, uzeta u ce-
lini, nije nazadovala; nije je zahvatila obamrlost i mlitavost.
Umetnost cvetne gotike dokazuje d a je sauvala svoj polet,
svoju matu i mladost. Pokret laicizacije drutva i kulture,
zapoet pre XIV veka, nastavio se, izotrio i ubrzao. Nasta
vilo se oblikovanje jedinke. tavie, iskuenja tegobnih vre
mena isturila su u prvi plan snane linosti: Etjena Marsela
ili Jovanku Orleanku, koje bi u mirnim vremenima ostale
u send. Polako su stavljeni u pitanje pojmovi i strukture
koji su izgledali veni: feudalna hijerarhija, autoritet Crkve,

80
vrednost svetog trojstva. Moda zato to su u tim vreme
nima gladi i ropstva zemlja i ljudi vie privlaili panju
umetnika, oni su bili osetljiviji na stvarnost no ranije, i to
je bio jedan od osnovnih postupaka renesanse. Zanimali
su se za pejza, za prerspektivu, za individualne crte. Us
red nepopustljivih tekoa, ljudi na Zapadu nastavili su sa
izumevanjem - dokaz su tamparija i razrada postupaka za
drenau rudnika. Znali su i za upotrebu tehnikih otkria
iz prethodnog razdoblja uopte i primene u moreplovstvu
ili poslovnim poduhvatima. Imali su, najzad, hrabrosti da
se suoe sa opasnou okeana i da danima i mesecima ive
izvan bliskog i ohrabrujueg obalskog vidokruga. Ono
odluujue za Zapad odigralo se, dakle, od XIV do poetka
XVII veka. Pogoen nedaama, naroito izmeu 1320. i
1450, on im se mogao i prepustiti. Dodue, bio se uplaio:
Turaka, Velikog raskola, stalno ponavljane najave nemi
novnog stranog suda. No, konano je pronaao obrasce koji
su ga oslobodili. Antika umetnost i knjievnost donele su
mu vie od izgovora, pravi poziv na obnovu; verske refor-
macije XVI veka, protetstantska i katolika, vratile su mu
veru u boga; velika putovanja opskrbila su ga sredstvima
za gospodarenje svetom. No, ponovimo da su ti rezultati
postignuti samo dugim i strpljivim tapkanjem po mraku:
verska obnova XVI veka ne moe se odvojiti od krize izaz
vane Velikim raskolom; verao naslikani predmeti majstora
s kraja renesanse podrazumevaju istraivanja kvatroenta o
perspektivi; otkrie Amerike ne bi bilo mogue bez portu
galskih krstarenja du afrikih obala.

*
* *

Kada je Benoco Gocoli (Gozzoli) oko 1460. slikao na

zidovima palate Medici raskonu i dragocenu fresku Kra
ljevi arobnjaci, Italija je bila izala iz recesije. Na tom putu
je prethodila ostalom delu Evrope. Mada su juna Holan-
dija i hanzeatska Nemaka krajem XV veka jo ivele u

81
atmosferi krize, ekonomski preporod j e u tom trenutku bio
siguran, ne samo u Italiji, ve i u Francuskoj, Engleskoj, na
Iberijskom poluostrvu, u junoj Nemakoj i ekoj. Novi
procvat rudnika srebra u srednjoj Evropi zaelo je u tom
oporavku konjunkture odigrao izvesnu ulogu. Ali, kako
zanemariti oigledan demografski uspon? U XV veku jo
spor, on se u XVI stoleu uvrstio, dajui tako ponovo
ruke poljoprivredi. U Francuskoj su jo pre kraja XV veka
ruevine po selima bile popravljene, zaputena zemlja uzo
rana, a mnoga naputena sela ponovo naseljena. Ruerg je
dao Kersiju, razorenom u stogodienjem ratu, viak svoga
stanovnitva. Gijena, takode opustoena, povratila je snagu
i zdravlje zahvaljujui doseljenicima iz Saranta, Poatua i
Vandeje. ume su ponovo ustuknule; oranice se ire na
raun panjaka, ito stie premo nad vunom i mesom
(E. Le Roa Ladiri). Jedan francuski moralista iz XVI veka
govori o seljacima koji po itav dan pevaju po poljima, a
nou hru po svojim kuercima. Dugo se i esto tvrdilo
da je stanovnitvo panije opalo u XVI veku. Skoranja
istraivanja dokazuju suprotno. Prema popisima je 1541.
godine u Kastilji bilo 891.454 ognjita, a pedeset godina
kasnije 1.315.700, to je 40 posto vie. Gradovi su, kao i
sela, dobili od tog demografskog porasta. Renesansa je vi-
dela nastanak velegrada. Stanovnitvo se onda povealo u
itavoj Evropi. Otuda vea potranja ita i porast njegove
cene u Parizu, Rimu, Londonu, Antverpenu i u Ljvovu.
Treba li dalje povezivati porast cena u XVI veku - koji,
uostalom, nije bio drastian (oko 300 posto su porasle no
minalne cene za jedan vek, nasuprot 35.000 posto u Francu
skoj od 1875. do 1961) - jedino sa prilivom dragocenih me
tala, iz Nemake najpre, a zatim iz Amerike, poev od 1460.
godine u Evropu? D aje to bilo tako onda bi porast cena mo
rao biti ravan devalvaciji monete, srazmerno poveanju za
liha dragocenih metala. A poveanje je, u celini, bilo mnogo
izraenije od monetarne devalvacije. Sa druge strane, sve
cene bi se najednom mestu morale poveavati istovremeno
na isti nain, to nije bio sluaj. Oigledno je da su u tome

82
 CENA PENICE U PARIZU OD 1520/1521. DO 1630/1631
(Prema M. Baulant i J. Meuvret, C e n e i t a r i c a u z e te iz p a r i k i h tr n ih iz v e ta ja )

1 5 0 -

-m
rrr

Iv! X* X* X* I*X
N4
X v Xv * Iv i x :: X v

V :* S : X;I v X
: v!* *X* :-

I X*l x ::
* v .; Xv RAST CENA U RIMU OD
; ': ;X : 1500 DO 1630
V- : Iv. \ X* (Prema . Delimo, E k o
;X; n o m sk i i d r u tv e n i iv o t
1500 1550 1600 R im a u d r u g o j p o l o v i n i X V I
veka)

83
sudelovali i drugi inioci, pre svih demografski rast, urba
nizacija, poveana tranja itarica, ubrzavanje novanog
opticaja, porast novane mase... i raskoi - sve je to odliko
valo privrednu ekspanziju XVI veka, emu treba dodati i
opte zaostajanjej i adnica u odnosu na cene.
, postaviti tako Ameriku na mesto koje joj pripada u
objanjenju konjunkture renesanse ne znai umanjiti ogro
man udeo koji je ona od tada, uostalom zajedno sa istonom
Indijom, imala u interesima, brigama i ivotu Evrope. Velika
otkrivalaka putovanja oznaila su, u kontekstu zapadne ci
vilizacije, trajnu pobedu mora. Od 1504. do 1650. godine
vie od 18.000 brodova plovilo je izmeu Spanije i Amerike.
Od onda su postojale neprekidne razmene izmeu Novog
sveta i Evrope: Amerika je slala srebro, indigo, koenulu,
eer; panija, Portugalija, a uskoro i Engleska, izvozile su
tehniku, knjige, ljude. Jer, renesansa je bila i raanje Ev
rope izvan Evrope, a bila je i - zbog Evrope - raanje Af
rike izvan Afrike. Poto je valjalo obraivati novoosvojena
podruja i poto su potraga za zlatom, a uskoro i gajenje
eerne trske na Antilima, u Brazilu, kasnije i u Severnoj
Americi, zahtevali snane radnike, Evropa, koja nije pres
tala tokom srednjeg veka da koristi robove, poela je ve od
1501. godine da prevozi crnce u Ameriku. Tokom prva tri
veka amerike istorije u Novi svet je ulo etiri puta vie cr
naca nego belaca - ili, oko etiri miliona robova. Renesansa
je, dakle, izazvala crnaki problem s one strane Atlantika.

84
 Tree glava

RENESANSA I ANTIKA
Renesansa je samu sebe definisala kao okretanje
prolosti, to je suprotno naem modernom svetu, usme-
renom napred. elela je da se vrati izvorima misli i lepote.
Petrarka je, bez sumnje, tvorac pojma mrano doba,
koji je dugo gospodario tumaenjem srednjovekovne isto-
rije. On je nazvao drevnim ono doba koje je prethodilo
Konstantinovom obraenju u hrianstvo, a modernim
ono koje je usledilo nakon toga i koje je trajalo jo u XIV
veku. A to moderno doba Petrarka je oznaio kao var-
varsko i mrano, dok se rimskoj prolosti divio strasno
i gotovo romantiki. Zato je esto bio smatran pokretaem
intelektualne revolucije renesanse, obnoviteljem onih studia
humanitatis, preko kojih homo ferus - divlji ovek - dos-
peva do vrednosti civilizacije. Firentinski humanista Leo
nardo Bruni, za koga je knjievni stil mogao biti samo
latinski, sastavio je 1436. godine delo pod naslovom ivoti
Dantea i Petrarke, u kome je, iako je Danteu priznao tale-
nat, izrazio svoju naklonost prema Petrarki, zato to je on
prvi bio obdaren sa dovoljno milosti i duha da je mogao
da uoi i osvetli drevnu otmenost stila, koja se izgubila i
ugasla. U delu Rasprava uenjaka (1490), posveenom Lo-

85
 rencu Velianstvenom, Paolo Korteze (Cortese) je takoe
istakao znaaj Petrarke: On je imao tako veliki duh i tako
iroko pamenje da se prvi usudio da na svetio dana pri
zove prouavanje govornitva. Naime, upravo pod dejstvom
njegovog genija Italija je primila prvi podsticaj, prvi pod-
strek ka prouavanju. No, nastavlja Korteze, Petrarka nije
pisao na dovoljno klasinom latinskom jeziku. Zato se
tome uditi? Coveku roenom u blatu koje su naneli ve-
kovi nedostajali su ti ukrasi vetine pisanja. Od onda je
uinjen napredak.
Kada je, poev od kraja XV veka, humanistiki pokret
zahvatio i zemlje s ove strane Alpa, pojam knjievnog pre
poroda, postignutog povratkom antikim piscima, prihvaen
je i izvan Italije. Francuz an Depotijer (Despautire) je u
predgovoru svome delu Ars versificandi (1516) otvoreno
priznao da je Petrarka, ne bez boanskog nadahnua, oko
1340. godine objavio rat varvarima i, prizvavi odbegle
muze, snano podstakao prouavanje besednitva. No,
rat varvarima otpoeo je s ove strane Alpa sa vie od
jednog veka zakanjenja u odnosu na Italiju. Otuda znaaj
Erazma, koji je, po recima Gijoma Bidea (pismo iz 1517), iz
van poluostrva esto posmatran kao otac poetka do koga
je dolo u nae vreme. To miljenje delio je i ak Saron,
koji je, u predgovoru ponovljenom izdanju Mudrih izreka
(1571), tvrdio: On (Erazmo) je prvi prihvatio knjievnost u
doba kada se ona upravo pridizala i pomaljala iz svog var-
varskog mulja. Pa, ipak, zbog nacionalnog ponosa, mnogi
francuski pisci preporod knjievnosti u svojoj zemlji pripi
sali su kralju Fransoa I. Tako ak Amid u posveti Anriju
II svoga prevoda Plutarhovih ivota slavnih ljudi izjavljuje:
Veliki kralju Francuske, tvoj otac sreno je utemeljio lepu
knjievnost i doprineo njenom preporodu i procvatu u ovoj
plemenitoj kraljevini.
No, izraz renesansa ima jo vie izvestan estetiki
prizvuk, koji duguje humanistima i umetnicima toga doba.
Pionirsku ulogu u tome imao je Filipo Vilani (Villani), koji
je krajem XIV veka sastavio Knjigu o znamenitim iteljima

86
grada Firence. U tom svom delu slavi firentinske slikare
koji su uzvisili izbledele i gotovo ugasle vetine, poev od
imabuea, koji je znao da priblii umetnost prirodi. Poto
je, dodaje on, nakon njega otvoren put ka novoj umet-
nosti, Doto, koji se ne samo moe porediti sa slavnim slika
rima antike, ve ih je po daru i geniju prevazilazio, vratio je
slikarstvu njegovo staro dostojanstvo i najviu slavu. Vi-
lanijevo miljenje o preporodu slikarstva preuzeo je u XV
veku Giberti, u svom drugom Komentaru (1455). to se tie
Leonea Batista Albertija, on je preporod plastinih umet-
nosti pripisivao svojim savremenicima: Bruneleskiju, Dona-
telu, Gibertiju i drugima. U svakom sluaju, za prosveene
Talijane XV veka bilo je oigledno da se pred njima umet
nost ponovo raala iz svoga pepela, to su tvrdili i huma
nisti od ugleda, istiui istovremenost toga vaskrsenja i
preporoda knjievnosti. Marsil Fiini je, ne bez ovinizma,
izjavio: Neosporno je da je zlatno doba ono koje je pri
velo svetlosti ranije gotovo unitene slobodne vetine: gra
matiku, besednitvo, slikarstvo, arhitekturu, vajarstvo, mu
ziku. I sve to u Firenci.
Vazari, slikar i arhitekta koji je dobio humanistiko
obrazovanje, pregao je sredinom XVI veka da napie is-
toriju talijanske umetnosti, koju je nazvao ivoti najveih
talijanskih arhitekata, slikara i skulptora od imabuea do
naeg doba (1550). Vazari je jasno izloio jednu istorijsku
sintezu, kojoj i danas delimino dugujemo. Cilj mu je bio
da prati talijansku umetnost od njenog buenja - rinascita
- do divnog procvata u doba Mikelanela. Ustanovio je
tri razdoblja. Prvo je zapoelo sredinom XIII veka, sa tos-
kanskim umetnicima, koji su, napustivi stari stil, poeli
da oponaaju drevne, poletno i briljivo. Drugo razdoblje
se poklapalo sa XV vekom. Njega su obeleili veliki umet-
nici, poput Bruneleskija, Mazaa, Donatela, koji su naroito
nastojali da podraavaju prirodu, ali nita vie. Doao je
potom XVI vek, razdoblje savrenstva, tokom koga je, to
mogu da kaem sasvim pouzdano, pisao je Vazari, umet
nost ostvarila sve ono to je doputeno jednom oponaatelju

87
prirode i digla se tako visoko da se sada treba pre bojati
njene propasti nego li se nadati daljem napredovanju.
Nije sluajno to je takvu istorijsku shemu sastavio
jedan Talijan. Na Poluostrvu su spomeni na antiku tokom
srednjeg veka bili brojniji i ivlji no drugde. Naprotiv, gotska
umetnost je u Francuskoj dala svoje najlepe izdanke. U
svakom sluaju, ugled talijanske umetnosti u Evropi bio je
takav ve od poetka XVI veka, da je s ove strane Alpa bez
veih tekoa prihvaeno humanistiko, dakle talijansko
shvatanje preporoda umetnosti. Hebreist Rojhlin je posetio
Firencu i divio joj se: njoj, gde su se sve najbolje umetnosti
vratile u ivot. Sam veliki Direr izjavio je d a je slikarstvo
bilo zanemareno i izgubljeno tokom hiljadu godina, koje su
usledile nakon pada Rimskog Carstva, sve dok ga, od pre
dva veka, Talijani nisu izveli na svetio dana. Trojica autora
koji su u XVII veku pisali rasprave o istoriji umetnosti, Fla-
manac Van Manders, Nemac fon Zandrat i Francuz Felibi-
jan Dezavo (des Avaux), prihvatili su u osnovnim crtama
Vazarijevu shemu.
Izraz renesansa, umnogome netaan, ipak je za
istoriara svedoanstvo o svesti koju je jedno doba imalo o
sebi. Firentinac ovani Ruele zabeleio je 1457: Smatra
se da nae doba, poev od 1400, ima vie razloga da bude
zadovoljno no ma koje drugo od osnivanja Firence. Go
dine 1518. Ulrih fon Huten je uzviknuo: 0, veku, o nauke,
radosno je iveti! Seamo se, takoe, Rableove tvrdnje u
Pantagruelu: Vidim da su danas razbojnici, delati, pusto
lovi i konjuari ueniji no to su u moje vreme bili doktori
i propovednici.

*
* *

Renesansni ljudi pojednostavljivali su istoriju, jer sred

nji vek nikada nije potpuno izgubio dodir sa antikom. Sirova
po duhu, ograniena po dejstvu, karolinka renesansa je
ipak stekla zaslugu time to je sauvala i prepisala brojne

88
rukopise antikih autora, to je dragoceno naslee za po
tomstvo. U XI i XII veku dolo je do ponovnog oivljavanja
klasinih studija, pa se i za to vreme, bez sumnje preterano,
govorilo da je renesansa. U Francuskoj, po kolama koje
su cvetale kraj katedralnih zborova, tumaeni su Vergilije,
Ovidije, Juvenal, Stacije, Horacije, Lukijan, Salust i drugi.
U moralnim raspravama autori nisu prezali da navode Ci-
ceronovo delo De amicitia i Senekine poslanice. Slukinje
su odano itale Ovidijevu Vetinu ljubavi; itaocu su na ras
polaganju bili i komentarisani delovi iz Metamorfoza. Da bi
se dokazao opstanak antike, istina, esto izobliene tokom
stolea srednjega veka, je li potrebno setiti se dugotrajnog
uspeha Romana o Tebi, o Troji ili o Eneji? Manje je poz
nata, ali, moda, znaajnija, injenica: Petrarka je imao u
svojoj biblioteci Albrikuso \ Liberymaginum deorum, neku
vrstu mitolokog renika, sastavljenog poetkom XII veka.
Koristio g aje pri pisanju treeg pevanja svoje latinske epo
peje Afrike, koja je veliala lik Scipiona. Tako se humani
zam pri svome raanju nije ustezao da crpe iz srednjove-
kovnih sastava koji se odnose na antiku.
Umetnika del sa svoje strane pokazuju d a je srednji
vek manje zaboravio no to se to dugo vremena verovalo
izvesne antike teme i motive. Romanski vajari nadah
njivali su se statuama, bareljefima, stecima i sarkofa
zima koje je napustila antika tokom svoga povlaenja. Uzor
starog timpana svetog Ursena u Buru, koji prikazuje di
van prizor iz lova, je jedan sarkofag; Herkul u katedrali u
Langru, kapiteli koji doaravaju otmicu Gnimeda u Vez-
leu i jedna borba petlova u Solijeu - sve su to ponovo us
postavljene veze sa rimskom civilizacijom. I sama gotska
umetnost crpla je iz riznice antike. Na otovom zvoniku u
Firenci, pod visokom zatitom Proroka i Sibila, planetarni
bogovi sede u istom redu kao i Vrline, Nauke i Svetotajstva.
Neke statue u katedrali u Remsu, posebno slavna grupa
Pohoenje, izraena oko 1230, ima tako klasinu formu da
su njihovog nepoznatog tvorca nazvali majstor antikih fi
gura. On, bez sumnje, nije nikada iao u Atinu, uprkos hi-

89
 potezi E. Mala, ali je, po svoj prilici, svoje nadahnue traio
po brojnim galsko-rimskim ruevinama u remskoj okolini.
Najbolji uenik majstora antikih figura, Vilar de Ho-
nekur, takoe je radio u Remsu. Njegovi crtei oigledno
pokazuju zanimanja za antiku radionice kojoj je pripadao,
jer ostavio je studije raene neposredno prema galsko-
rim skim bronzama i bareljefima. Lista srednjovekovnih
pozajmica od antike mogla bi se produiti. No, za kraj
ovoga osvrta bolje je podsetiti se da je u Boanstvenoj ko
mediji Danteov voa Vergilije, a da je najvea intelektu
alna graevina srednjeg veka, Suma teologije svetog Tome
Akvinskog, nastojala da pomiri Hristovu poruku i A risto
telovu filosofiju. U zlatnom dobu firentinskog humanizma
ni Fiinijev postupak nee biti drugaiji kada bude nasto
jao da hristijanizira Platona.

*
* *

Nakon humanista i Vazarija dugo vremena se tvrdilo

da je iscrpljena gotska civilizacija krajem srednjeg veka
poela propadati. No, duboka i objektivna analiza pokazuje
d a je ona jo bila oblik jo ive i ak stvaralake kulture
(Galijen Frankastel), koja e potom jo dugo iveti. Mi se
slaemo sa miljenjem L. Okera (Hautecoeur) i nismo sk
loni da u cvetnoj gotici vidimo samo propadanje gotike,
kancerozni nain umnoavanja njenih sastavnih delova.
Naprotiv, nieg trezvenijeg od hora opatije Mon-Sen-Miel
(kraj XV veka). Prenatrpanost, koja komplikuje i ponekad
ini tekim neki zlatarski proizvod ili crkvenu emporu, ne
treba da nam skrije ono bitno. Grandiozni Retable mayor
katedrale u Toledu (poetak XVI veka) die se do vrha vi
soke lae, sa stotinom lica i mnotvom nia i ipkastih bal
dahina, a ipak je sastavljen strogo i jasno. Njegova razlina
uokvirena polja, koja prikazuju ivot Hrista i Device, veoma
su vidljiva i verniku koji se moli u dnu oltara. Srednjove-
kovnu umetnost nakon XIII veka odlikuje napor da izvue

90
sve konsekvence iz gotskih premisa, iz njenih oblika, pos
tupaka, ukraavanja. U velikim crkvama - u Meu, Straz-
buru, Seu - nastoji se da se d vie irine laama i pro
zorskim otvorima. Seku se piloni na tanane stubie, a da bi
lae izgledale vitkije, uklanjaju se kapiteli. Trijumfuje ver-
tikalnost. Poto su kamenoresci vetiji, a alat bolji nego
nekada, umnoavaju se poprene grede i tjerseroni, pa se
tako diu te tanane, zvezdaste ili lepezaste kupole, koje -
naroito u Engleskoj, ali i u Kutnoj Hori u ekoj, ili na ka
peli Fuger u Augzburgu - spadaju u najlepa ostvarenja ev
ropske umetnosti. Vie no ikada nastoji se da prazan prostor
trijumfuje nad punim. Zar to nije bilo u skladu sa logikom
one umetnosti koja je stvorila Svetu Kapelu? Tanane mree
od kamena, koje sada dele prozore i odakle je - tek u XIX
veku nastao - izraz cvetna (gotika), paljivo obraeni ka
men to visi u sreditu kupola, ima svoj funkcionalni razlog,
ali lii na stalaktite arapskih spomenika; zagrljeni lukovi
portala, zakloni koji se kupaju u svetlu, vertikalni otvori i
balustrade, obraeni poput etki, tornjevi, pinakli i cvetovi:
ta sve to dokazuje, ako ne sigurniju tehniku i istananiju
civilizaciju od one to joj je prethodila? Ko e dokazati da
je severni zvonik katedrale u artru, remek-delo elegancije,
podigunut poetkom XVI veka i koji se vinuo do sto petna
est metara u visinu, manje lep no drugi, stroi i zdepastiji,
koji potie iz XII stolea? Sa cvetnom gotikom je kao i sa
rokokoom: bili su to trenuci jedne civilizacije.
U XIV i poetkom XV veka Italija je, sa umetnikog
gledita, jo traila svoj put. A oko 1380, Nikola Bataj
(Bataille) je izatkao svoju slavnu tapiseriju, poznatu pod
imenom Apokalipsa iz Anea, manje udnovatu po svojoj
ipak neobinoj duini - sto etrdeset metara - nego po snazi
crtea i srenom kontrastu likova svetlih boja na plavoj i
crvenoj osnovi. Izmeu 1380. i 1420. cvetala je u Parizu i
u predelu Loare meunarodna slikarska i minijaturistika
kola, koja je proizvodila divne asoslove: prekrasna kom
pozicija strana i udo od tananosti i boja. I opet je oko 1400.
Klaus Sluter vajao u ampolu one snane i u misli utonule

91
proroke, koji nagovetavaju Mikelanelove. Umetnika
plodnost netalijanskog del Evrope trajala je tokom itavog
XV veka. Dovoljno je setiti se samo poezije Devica i anela
muziara Jan Van Ajka, snanog duhovnog ivota Skidanja
s krsta i Stranog suda Van der Vajdena, silovite trezvenosti
groba Filipa Pota, neizvesne i opinjene atmosfere koja iz
bija iz minijatura kralja Renea (Knjiga o zaljubljenom srcu),
bogatstva ljudskog i umetnikog iskustva Vita Stvosa (St-
wosz), koji je u Krakovu, poev od 1477. godine, podigao i
izvajao ogroman oltarni naslon, trinaest metara visok i je
danaest irok, pravu sumu srednjovekovnih istraivanja.
Namerno smo rekli istraivanja. Zato to gotska
umetnost, u svom poslednjem razdoblju, ne samo da nije
postala sklerotina i ivela od steenoga, ve je odluno kre
nula novim putevima. Time je doprinela stavljanju u pitanje
srednjovekovnih vrednosti i izgraivanju civilizacije rene
sanse - koja je, da bi dosegla lepotu, morala proi krivuda-
vim putem stvarnosti. Suvie je pojednostavljen postupak
traiti nastanak moderne estetike samo u Firenci, u doba
Mazaa. Zato izdvajati Firencu, pa i Italiju, od evropske
celine i odricati ostalom delu Zapada uee u izgraivanju
umetnikih i kulturnih vrednosti, koje su zamenjivale sred-
njovekovne? Zato bi flamanski stil i firentinski stil nastali
potpuno nezavisno jedan od drugoga, kad su privredne veze
izmeu Flandrije i Toskane bile este? U stvari, transalpska
gotika je na svoj nain doprinela stvaranju umetnosti re
nesanse, to ne umanjuje injenicu da je Italija, postigavi
sintezu tuega iskustva, vlastitih traganja i pouka, koje je
snanije no pre traila od antike, otkrila estetike i intelek
tualne obrasce koji su najbolje odgovarali tenjama Evrope
onoga vremena.
Zapadna umetnost je krajem srednjega veka u veli
koj meri bila meunarodna i snano trpela uticaj Flandrije
i Francuske. ana Fukea (Fouquet, 14207-1480), koji je po-
setio Italiju izmeu 1443. i 1447. godine i naslikao u Rimu
portret Eugena IV, sami Talijani smatrali su jednim od
najveih slikara toga doba. Jan Van Ajka (f 1441) je bur-

92
gundski vojvoda u dva maha slao u Portugaliju. Njegov stil
i tehnika, kao i stil i tehnika Van der Goesa, nalaze se u
Lisabonu na velikom Oltarnom naslonu svetog Vincenta,
na kome je Nunjo Gonsalves godine 1460. prikazao u pri
rodnoj veliini ezdeset likova kako stoje, ili klee, pred
svetiteljem. Delo je, po uzoru na Flamance, slikano uljem
i, kao na poliptiku Mistiko jagnje, prostrana kompozicija
ne ide na tetu otro izraenog detalja. Snane ekonomske
veze izmeu Lisabona i Holandije krajem XV veka i kasnije
objanjavaju postojanost flamanskog uticaja u Portugaliji u
manuelinskom razdoblju i do oko 1540. Kupovali su se ol-
tarni nasloni i rukopisi u Briu i Antverpenu, a umetnici sa
severa radili su u Lisabonu i Tomaru.
Nije udno to se Nemaka krajem srednjeg veka okre
nula Holandiji, naroito posle pomraenja Praga, znaajnog
umetnikog sredita u XIV veku, zahvaenog potom husits-
kim ratovima. Daleko od toga d aje bila izdvojena, Italija je
takoe imala tokom XV veka estih dodira sa Flandrijom.
U njoj su radili Van der Goes i Van der Vajden. Na poziv voj
vode Federika, iz Gana je u Urbino doao Just i tu boravio
od 1473. do 1475. to se kralja Renea tie, on je sa sobom
doveo u Napulj vie flamanskih umetnika, iji je uticaj na
Antonela da Mesinu, izgleda, bio znatan. Tako su po zapad
noj i srednjoj Evropi, do ratova u Italiji, krstarili umetnici,
ukrtali se i stapali stilovi i estetike. Znaajna su, u tom pog
ledu, pitanja koja pokree Blagovest iz Eksa (1442). Najpre,
da li je autor ovog del bio Flamanac? Napolitanac?, ili pre
Burgunanin, jer odea podsea na Slutera? Ne zna se. A,
opet, Piet iz Avinjona je naizmenino pripisivana jednom
Francuzu sa severa, jednom Kataloncu, jednom ueniku
Nunja Gonsalvesa i jednom ueniku Van der Vajdena. A,
u stvari, to uzbuljivo remek-delo je, verovatno, francusko.
Ali, te nedoumice su dokaz u velikoj meri meunarodnog
karaktera slikarstva XV veka, naroito u takvom kulturnom
i umetnikom sreditu kakav je bio Avinjon.
I muzika je bila meunarodna, ali u njoj su dugo pri
marnu ulogu imali Flamanci, a ne Talijani. Johan Okegem

93
 (Ockhegem, f 1495?), najpre peva u katedrali u Antver-
penu, postao je zatim kapelan Karla VII, Luja XI i Karla
VIII. Zoaken de Pre (des Prs, 1450-1521), roen u Enou, ili
Pikardiji, odgojen, u svakom sluaju, u holandskom ambi
jentu, najpre je radio u Italiji, u Milanu i Rimu, a zatim na
dvoru Estea. Potom je jedno vreme bio u slubi kod Luja
XII. Arkadel (Arcadelt, f 1557?) je rukovodio kapelom Ju-
lija u Rimu pre no to je postao kapelnik kardinala arla
Lorenskog, a zatim muziar kralja Francuke. Jo interna-
cionalnija bila je karijera Rolana de Lasija (de Lassus, 1532
1594), predstavljajui tipian renesansni kosmopolitizam.
Jedno vreme kapelnik u Sen-an-de-Latranu, putovao je
potom u Englesku i Francusku, nastanio se privremeno u
Antverpenu, a zatim postao kapelnik bavarskih vojvoda.
Flamanska polifonija je, dakle, dugo i obilno zraila na
Evropu.
Sa severa je takoe stigla i tehnika slikanja uljem.
Ona je bila poznata ve od XI veka u Francuskoj i Nemakoj.
Prema Gibertiju, njome se sluio i Doto, ali su je razra
dili Flamanci, a naroito Jan Van Ajk, koji je postigao da
ulje bude istovremeno teno i da se brzo sui. Osim toga,
umetnici sa severa oseali su vie potrebe no oni sa juga da
zatite svoje slike od vlanosti. Tajna je iz Flandrije stigla
u Napulj, gde je radio Antonelo da Mesina, koji je, uosta
lom, poseivao Bri. Poto se on oko 1473. godine nastanio
u Veneciji, venecijanski umetnici su taj postupak usvojili.
To irenje jedne osobene tehnike zahteva ire istraivanje.
Dugo vremena se Firentincima pripisivalo otkrie perspek
tive. A ako se paljivo proui slavna Devica sa kancelarom
Rolenom (Luvr), brzo se stie do zakljuka da nije mogue
nikakvo poreenje izmeu Van Ajkove vetine rukovanja
linearnom perspektivom i nesigurnih Mazaovih linija iz
istoga razdoblja. Velika remek-dela linearne perspektive u
Italiji... potiu iz godina 1440-1460, ili ak 1470, dok je De
vica iz Luvra iz 1418 (Galijen Frankastel). Treba li onda
preokrenuti ulogu, pa rei da su Firentinci bili uenici Fla-
manaca? Bolje je zakljuiti da su u doba kada je Firenca

94
ivo trgovala sa Briom dve kole uzajamno uticale jedna
na drugu, i jedna i druga nastojei da spoljanji svet situi
raju u odnosu na oveka, to je humanistiki stav.

*
* *

No, mimo granica i kola, duboki tokovi nosili su

itavu evropsku umetnost ka novim pravcima. Naputajui
postepeno puteve idealizma, umetnici su uoavali svakod
nevnu stvarnost, odmeravali je - otuda istraivanje perspek
tive - zanimali se za oveka, njegovo telo, njegovo lice, ak
i kada je runo, otkrivali pejza. U tome je sutinski pos
tupak renesanse, ali ne samo Italiji svojstven. Slikari su do
zanimanja za pojedine crte doli kada je valjalo da daro-
davce postave na marginu svojih slika, ili da ih, naprotiv,
uklope u kakvo predstavljanje nekom svecu, a ti obrasci
su postali dugoveni: setimo se velikog oltarnog naslona iz
Lisabona, gde vidimo kralja, prineve, vitezove i grenike
predstavljene svetom Vincentu. Zahvaljujui slikanju na
stalku, koje je od 1435. sve vie osvajalo, umetnost port
reta postala je autonomni anr; ona je odbacila anegdotu
i pogled usredsredila samo na lice. Uvrstila se najpre u
Francuskoj, slikom irara Orleanskog, koji je oko 1360. opi
sao iz profila Jovana Dobrog, prazna pogleda i neuredne
brade. Svoj procvat doivela je potom u Italiji i Flandriji, u
doba Mazaa i Van Ajka, ali nije zanemarivana ni u Fran
cuskoj, o emu svedoe Fukeovi Karlo VII i Kancelar Ju
venal od Ursina. Flandrija je pre Italije otpoela portreti-
sanje lica, ili tri etvrtine figure. Firentinski stil je, naprotiv,
dugo negovao profil, koji je pomou isticanja linije snanije
naglaavao otmenost mladih toskanskih aristokratkinja. Pa,
ipak, Pjero del Franeska uinio je besmrtnim lik Frede-
rika, vojvode od Urbina, a da nije nastojao da mu laska.
Izgleda daje, ak, pomou crtea njegovog neobino krivog
nosa, sa zadovoljstvom istakao inteligentnu runou princa
humaniste. Slavna Girlandajova slika Starac i de te, danas

95
 u Luvru, pokazuje istovetnu brigu za istinu. Slikar je bez
ustezanja suprostavio nenost unukovih crta glomaznom
licu, a naroito nosu dede, naikanom bradavicama. Pri
svemu tome on ima izvestan dobroudan izraz i ne plai
dete. Flamanski portretisti XV veka bili su, i vie no Tali
jani, paljivi posmatrai lica svoga vremena. Kako se ovde
ne setiti Device sa kanonikom Van der Paele od Van Ajka,
umetnika koga su ponekad nazivali Jan bez milosti? Na
tom portretu on kanonika nije potedeo nijedne bore, ni
jedne bradavice, nijednog nabora sala ili koe, nijednog
traga zamora i iscrpljenosti. Mogla se, ak, postaviti dijag
noza arterioskleroze darodavca.
Tako je XV vek, ak i u religiozna del, unosio ljud
ski svet sa njegovim bedama i runoama. Postao je oset-
ljiv na raznolikost lica i otkrio je da je u tome neiscrpna
tema za umetnost. Ako je renesansa u svom najdubljem
kretanju bila povratak oveku, onda valja namah zakljuiti
da su portretisti XV veka bili veliki humanisti i autentini
pokretai nove kulture. U svakom sluaju, s jednog kraja
Evrope na drugi pojavio se svakodnevni ovek u delima sli
kara i vajara, a esto je prikazivan bez milosti. Deak iz
muzeja u Drezdenu, pripisan Pinturiiju, ima strog i pod
mukao pogled; Donatelov Zuccone (elavi) ima telo atlete,
ali crte lica degenerika. Na velikom oltarnom naslonu Vita
Stvosa (Stwosz) oiveo je itav narod Krakova, njegove de-
vojke i starci, bogati graani i islueni vojnici, a svi paljivo
osmotreni. Poto je pojedinani ovek - a ne samo njegova
aneoska idealizacija ili dijabolika karikatura - dostojan
zanimanja, umetnici su poeli da predstavljaju sami sebe.
Gibertijeva elava glava odudara od okvira krstionice u
Firenci; konjanik sanjarskog lica na oltaru Sen-Bavona u
Gandu nije niko drugi do Jan Van Ajk. A, evo, majstora
Pilgrama, austrijskog umetnika s poetka XVI veka, kako
je odkrinuo kameni otvor ispod propovedaonice katedrale
u Beu, koju je vajao: nosei svoj alat, ukazuje se sa svo
jim koatim crtama, dugom kosom, usnama koje poka
zuju razoaranje. Uskoro e to biti Mikelanelo, bolni Ni-

96
kodem u Piet iz Firence, ljudska krpa mrzovoljna izgleda
na Stranom sudu u Sikstini. Samo nekoliko od mnotva
primera, jer od 1300. do 1600. godine na stotine umetnika
je sebe prikazivalo, od entile da Fabriana do Veronezea,
preko Rafaela i Direra. Umetnost portreta se oigledno raz
vijala tokom toga dugog razdoblja. U XV veku modeli nisu
pozirali. Umetnik ih prouava hladno, ponekad okrutno. U
XVI veku, naprotiv, dok obim slika raste, portret postaje
manje prirodan. Divna Marija Tjudor - Krvava Marija -
od Antonija Moroa ne moe da sakrije svoju surovu duu i
malu pamet, ali u ruci dri ruu.
Drugi dokaz novog zanimanja za svakodnevni svet:
sve vei znaaj se pridaje pejzau, prirodi, pogdekad
prouavanoj sa gotovo naunikom znatieljom. Dve sto
tine etrdeset i osam likova na poliptihu Mistiko jagnje
odudaraju od prozranog i obasjanog pejzaa, koji moe
izgledati vetaki. Ali, botaniari su na njemu ustanovili
vie od pedeset vrsta biljaka i cvea. to se tie grada koji
predstavlja pozadinu dekora Device iz Otena, takoe od
Van Ajka, on nije grad iz snova; specijalisti su dokazali
d a je to bio Lije. udesni ribolov Konrada Vica (Muzej
u Zenevi) nije poteen naivnih nespretnosti. Ali, ta slika
je u trenutku svoga nastanka (1444) najtaniji prikaz jed
nog evropskog krajolika. Na njoj se, naime, vide ne samo
jezero i grad Zeneva, ve i sasvim prepoznatljiva masa Sa-
leva i, u daljini, sneni vrhovi Alpa. Posebno znaajno delo,
kada je re o mestu koje na njemu zauzima pejza, jeste De-
vica sa detetom ovanija Belinija. Isus i Marija, koji zau
zimaju sredite slike, izazivaju, moda, manje zanimanja
od briljivo doarane poljane iza njih i naizgled bez veze
sa njima. Stoka koja stojei ili leei brsti uz jednu ivicu,
potok sa svojim sistemom za dovoenje vode, oblinje
vaariste na prostranoj uzvisini - sve su to tane oznake,
ak ekonomske, o donjem toku reke Po, gde je gajenje stoke
bilo zasnovano na stalnom, ili polustalnom, dranju stoke
u staji i... organski povezano sa poljoprivredom (E. Sereni).
No, pejza ne moe biti samo dekor. U Knjizi o zaljubljenom

97
 srcu, koja se pripisuje kralju Reneu, drvee, reke i nebo su
tu da stvore izvesnu atmosferu. Na mnogim slikama velikog
majstora podunavske kole Alberta Altdorfera (1480-1538),
a posebno na slici Hapenje Isusa, lie to se kupa u senci
ispod crvenilom izbrazdanog neba doprinosi traginosti
doaranoga prizora. U istom razdoblju, osim Altdorfera, i
Grinevald i Direr preobraavaju tako prirodu na fantastian
nain. Najzad, Leonardo postavlja svoje likove na sve ne
jasniju pozadinu, koja se, nestvarna, gubi u izmaglici. Na
samom poetku modernog doba uoava se i s ovu i s onu
stranu Alpa da je pejza po sebi dostojan zanimanja i da
mu se moe udahnuti dua. Direr slika akvarele na kojima
nema ni ljudi ni ivotinja; orone u uvenoj Buri odbacuje
u dva ugla slike oveka u crvenom i enu koja doji dete;
oiglednu prednost daje liu, reci, mostu, zidinama Kas-
telfranka. Tako je otvoren put holandskim pejzaima XVII
veka. U isto vreme, sve vie do izraaja dolaze prouavanja
svetlosti. Izvesne minijature kralja Renea prikazuju likove
postavljene naspram svetlosti ispred izlazeeg sunca, a u
jednu kraljevsku odaju svetlost dolazi od nevidljivih baklji;
te postupke preuzee iluminatori s kraja XVI i iz XVII
veka. Grinevald i Altdorfer takoe pokazuje izraenu sklo
nost za neobina osvetljenja, gotovo romantina, kakvim e
se nadahnjivati venecijansko slikarstvo.
Tako istraivanja koja su preobrazila evropsku umet-
nost izmeu XIV i XVII veka nisu bila delo samo Talijana.
Ipak, ljudi renesanse imali su oseaj da im Italija donosi
osloboenje, viu civilizaciju, naroito zato to im je vraala
davno zaboravljene vrednosti antikog sveta. To oseanje
nije bilo tek varka.

*
**

Tano je da antika nikada nije bila potpuno zaborav

ljena, ali je bila preobraena. Duvne redovnice itale su Ovi-
dija, ali to je bio moralizovani Ovidije. U Romanu o Troji,

98
ili o Eneju, u minijaturama, antiki junaci postali su vite
zovi, boginje otmene gospe obuene po modi Karla VI, ili
Karla VII. Jedan Cezar izvajan u Pjerfonu poetkom XV
veka prikazan je u liku bradatog ratnika, u icanoj koulji
i sa irokim maem. Humanisti su, naprotiv, nastojali - is
tina, ne uspevajui uvek u tome - da pronau verodostoj-
niju antiku. Prvi meu njima, poev od Petrarke, bili su
istraivai i skupljai rukopisa, koji su pronali Tacitova
del, Ciceronova pisma, Plautove komade. No, antika nije
bila samo rimska; otuda obnovljeno zanimanje za grki je
zik, pospeeno dolaskom u Italiju, jo pre pada Konstan-
tinopolja, vizantijskih putnika i izbeglica. Izaslanici kar
dinala Besariona prokrstarili su sredozemnim svetom u
potrazi za grkim rukopisima. Zan Lakaris (Lascaris) je
dva puta putovao na Orijent, za raun Mediija, tragajui
za helenistikim delima. Vratio se sa svog drugog pohoda,
1492, sa vie od dve stotine grkih rukopisa. Vatikanska
biblioteka je u trenutku stupanja na papski poloaj Nikole
V, 1447, imala tri del napisana na grkom, a u asu nje
gove smrti, 1455, tri stotine pedeset. Toma Akvinski eleo
je da pomiri Isusa i Aristotela, ali nije poznavao grki, to
mu je u XV veku prebacivao Lorenco Vala, uenjak otra
duha. Venecijanski patricije Ermolao Barbara (1454-1493)
odluio je, naprotiv, da napusti stare latinske prevode A ris
totela zarad originalnih tekstova. Tako je sholastikom
peripatetizmu, zasnovanom na arapskim i dominikanskim
srednjovekovnim verzijama, suprotstavio jednog tanije
shvaenog Aristotela (A. Renode). Barbarov uenik Le-
fevr iz Etapla se krajem XV i poetkom XVI veka specija-
lizovao u prevoenju Aristotela. Za intelektualce srednjeg
veka Platon je bio samo ime. Humanisti su ga ponovo ot
krili i to je jedno od najveih dostignua renesanse, a ono
se duguje Firenci.
Tridesetih godina XV veka Sicilijanac ovani Au-
rispa, koji e kasnije biti uitelj Lorenca Vale, doneo je u
Firencu itav sveanj grkih rukopisa, koje je kupio u Kons-
tantinopolju. Meu njima su se nalazila i Platonova celo-

99
kupna del. Nekoliko godina potom, u vreme odravanja
koncila u Firenci (1439-1440), u Italiju je doao vizantij-
ski filozof Gemistos Pleton, Mitrin uitelj. Tu je pobudio
oduevljenje za prouavanje Platonovih Dijaloga i podsta-
kao krupan sukob izmeu Platonovih i Aristotelovih pris
talica, koji e se produiti u XV i XVI veku i kristalizovati
filozofska strujanja toga doba. U takvoj atmosferi je Kozma
Stariji, osetljiv na tenje i ukuse firentinske elite, odluio
da prui podrku prouavanjima Platona. Pozvao je k sebi
dvadest petogodinjeg helenistu Marsila Fiina. Poto mu
se dopao, stavio mu je na raspolaganje 1462. godine vilu
u Kareiju, biblioteku i obezbedio mu prihode. Zauzvrat,
zatraio je od njega da svoj ivot posveti prouavanju Plato
nove filozofije. Takav je bio poetak Akademije u Firenci,
koja e toliko uticati na Italiju pa i izvan nje, u trostrukom
pogledu: filozofskom, religijskom i umetnikom. Kada je
Kozma umro, 1464. godine, Fiini je ve preveo deset Pla
tonovih Dijaloga. Ostale je zavrio tokom naredne etiri
godine. Iz Italije se strast za prouavanje grkog jezika
proirila na zemlje s ovu stranu Alpa. Uskoro je bila na glasu
u Parizu, Oksfordu, Alkali, Luvenu, Nirnbergu. Prevod To-
masa Mora Lukijanovih Dijaloga (1506), Erazmov Novum
Testamentum (1516) - grki tekst je tu bio propraen novim
latinskim prevodom, razliitim od Vulgate - Commenta-
rii linguae graecae Gijoma Bidea, Amioov francuski pre
vod Plutarhovih Uporednih ivota (1559) - bili su dogaaji.
Thesaurus linguae graecae od Anrija II Etjena, spomenik
erudicije, dao je 1578. godine helenistima dragoceno radno
orue koje im je dotle nedostajalo.
Poznavanje hebrejskog jezika meu zapadnim ljudima
srednjeg veka bilo je jo rede od poznavanja grkog. To
kom dugog razdoblja jevrejska kultura ostala je za hriane
zatvorena knjiga, uprkos vezama koje ujedinjuju Hristovu
i Mojsijevu religiju. Pa, ipak, postojala su jevrejska popu-
laciona jezgra u mnogim evropskim velikim gradovima:
Frankfurtu, Toledu, Pragu, Rimu, itd. No, prostorna blizina
ne stvara nuno kulturne veze. Humanizam, koji je u svim

100
podrujima traio povratak izvorima, poneo je krupnu za
slugu za obnavljanje hebrejskih prouavanja, kao i za grki,
uostalom. Ta dva buenja bila su srodna i imala su, kao za
jedniki imenitelj, elju da se uspostavi neposredni dodir sa
Svetim pismom. Mada je Kabala, jevrejsko ezoteriko pre-
danje, bila u XIII veku u paniji velikim delom preraena, a
itava jedna hrianska knjievnost, ali proeta jevrejskom
mistikom, procvala u srednjem veku u sredini panskih
obraenika, meunarodno zraenje hebrejskoj kulturi dala
je tek humanistika Italija. Sredinom XV veka, zahvaljujui
Nikoli V i uenjaku anocu Manetiju, koji je bio u njegovoj
slubi i tragao za hebrejskim rukopisima, Vatikanska bib
lioteka je postala najbogatija na Zapadu ne samo grkim de-
lima, ve i jevrejskim knjigama. Nekoliko godina kasnije,
Piko de La Mirandola (1463-1494), koga su Izrailjci iz Pa
dove i Perue uputili u Kabalu, uspeo je da kod svoje kue
sakupi stotinak jevrejskih del. On je u svome vremenu bio
veliki pokreta hebrejskih prouavanja i imao odluujueg
uticaja na Rojhlina (1455-1494), koji g aje posetio u Firenci.
Kao pisac prve hebrejske gramatike koju je napisao jedan
hrianin (1506) i dva del o Kabali - De arte kabbalistica
i De verbo mirifico - Rojhlin je poetkom XVI veka bio
glavni evropski autoritet za hebrejsku knjievnost. Tako je
mistika proistekla iz Kabale postala sastavni deo filosofske
i religijske kulture renesanse. Bez nje se ne moe razumeti
vizionarska i sinkretika misao jednog ila da Viterbe ili
Gijoma Postela.
Gargantua je pisao svome sinu: Oekujem i elim
da savreno naui jezike. Najpre grki..., zatim latinski, a
potom hebrejski, zbog Svetog pisma. Stoje revolucionarni
program, ako se pomisli da su mnogi tradicionalisti sa Dor-
pijusom, profesorom iz Luvena, tvrdili da poznavanje grkog
teksta jevanelja nije od nikakve koristi za prouavanje Bib
lije. Ali, biti homo trilinguis postao je dosta rairen ideal
u svetu humanista. Otuda stvaranje u Luvenu (1517), Oks-
fordu (1517. i 1525), u Parizu (1530), trojezinih koleda, koji
e stei veliki ugled. Onaj u Parizu, plemenita i trojezina

101
akademija, postao je Collge de France. A, kako zaboraviti
da je jedan od spomenika renesanse, sa dvostrukog gledita
erudicije i tipografije, bila slavna Viejezika biblija iz Al-
kale, sastavljena na zahtev kardinala Cisnerosa? Zamisao
joj je, ipak, bila srednjovekovna. Razliite verzije Starog za-
veta postavljene su u paralelnim stupcima: u sredini je Vul
gata, a sa jedne i druge strane hebrejski i grki tekst Sep
tante. Cisneros je objasnio d aje prihvatio takav raspored da
bi podsetio na mesto koje Rimska crkva zauzima izmeu
Sinagoge i Grke crkve: poloaj analogan Hristovom na
krstu izmeu dva razbojnika! No, humanistiki postupak
ubrzo je pratio revolucionarni stav. Lefevr iz Etapla u Qitin-
tuplex psalterium i Erazmo u Novum Testamentum nisu se
ustezali da Vulgatu isprave, ili je preute. Kako da onda u
tim uslovima reformatori u preporodu antike knjievnosti
i religije ne vide dva povezana i srodna toka? Proitajmo ra
dije predogovor koji je Teodor iz Beze napisao za svoju Is-
toriju reformisanih crkava u kraljevim Francuskoj (1580):
Poto je varvarstvo potpuno sahranilo poznavanje jezika
na kojima su ispisane boje tajne, bilo je potrebno ili da Bog
iznova na udesan nain poalje ljudima dar za jezike, kao
to je na poetku prvobitne Crkve takav dar poslao aposto
lima, ili da ljudima stavi na raspolaganje uobiajena sred
stva za uenje jezika, da bi opet mogli da proitaju natpis
(na tri jezika) koji je Gospodu na krstu stavljen na glavu;
tako su prouavanja slobodnih nauka probudila ranije sas
vim usnule duhove.
Vraanje ugleda, u dotle nepoznatim razmerama,
trima drevnim literaturama, bilo je, dakle, stvarnost u doba
renesanse. U tom smislu su se humanizam i tamparstvo
meusobno ispomagali, mada je tano da je tamparstvo
onda irilo i znatan broj del koja nisu odraavala novu
kulturu: almanahe, viteke romane, itija svetaca itd.
Simptomatino je da je Gutembergov izum u Pariz uveo
1470. godine Gijom Fie (Fichet), koji je bio zaetnik hu
manizma u Francuskoj. Osim toga, zna se da su najvei
tampari toga vremena: Aldo Manucio, Froben, Jos Bade,

102
Etjeni, Kristof Planten i drugi bili svi ugledni naitani ljudi.
Sirili su antika del kod kultivisane publike. tamparija
Aida Manucija u Veneciji objavila je izmeu 1494. i 1515,
ne manje od 27 prvih izdanja grkih autora. Razna Vergi-
lijeva del izdata su od 1460. do 1600. godine 546 puta, na
latinskom i u prevodu. Ako uzmemo da je svako izdanje
objavljeno u proseno 1.000 primeraka, onda je od sredine
XV do kraja XVI veka, na evropsko trite izalo najmanje
546.000 primeraka njegovih del. Godine 1530. u Francus
koj je tampano 40 grkih autora, od toga 32 na grkom, i
33 latinskih klasika. Zanimanje za antike autore raslo je to
kom itavog XVI veka. Za razdoblje pre 1550. godine poz
najemo samo 43 engleska prevoda latinskih i grkih del, a
izmeu 1550. i 1600. bilo ih je 119.
tamparstvo ne bi doivelo takav uspeh da publika nije
bila pripremljena da ga prihvati. Govori se mnogo - bez
sumnje, preterano - o intelektualnoj iscrpljenosti na kraju
srednjeg veka. A, u stvari, kole su se mnoile u tom razdob
lju, koje se smatra dekadentnim: srednje kole, u kojima
su se deca upoznavala sa latinskom gramatikom, glavnim
delovima iz Vulgate, sa Dicta Catonis i izvesnim odlom
cima iz Cicerona, Vergilija i Ovidija; a naroito univerzi
teti. Krajem XIV veka u Evropi je bilo etrdeset i pet studia
generalia. U XV je nastalo trideset i tri novih, a u prvoj po
lovini XVI veka jo oko petnaestak. Ove poslednje nastale
su u zemljama koje ranije nisu imale univerzitete: paniji,
Portugaliji, kotskoj i naroito Carstvu, gde je 1520. godine
bilo osamnaest univerziteta, naspram pet 1400. godine. Hu
manizam je uspeo samo zato to je teren za njega ve bio
pripremljen.

*
**

Renesansa je na umetnikom planu bila uspena zahva

ljujui arheologiji. Istina, ona nije otkrila ni hramove, ni
amfiteatre, ni bazilike. Ali je, sa Sirijakom iz Ankone, ili

103
 ulijanom da San Galom, proirila svoja istraivanja na
ruevine u junoj Italiji i na Siciliji, potom na one u junoj
Francuskoj, Grkoj i Maloj Aziji. Rim je, ipak, posebno pri
vlaio poglede ljudi, sve zainteresovanijih za antike stvari.
Vraajui se sa proslave jubilarne 1300. godine, ovani Vi-
lani se nad prizorom rimskih ruevina zarekao da e postati
istoriar. U delu Dittamondo, koje je oko 1350. sastavio Fa-
cio degli Uberti, sam Rim, u liku stare gospe u dronjcima,
pripoveda imaginarnim posetiocima svoju negdanju slavu
i svoje nekadanje pobede; objanjava im povest o sedam
breuljaka i zakljuuje: Ko moe znati koliko sam bila
lepa! Oko 1430. godine Toskanac Poo pie delo Ruinarum
urbis Romae descriptio, plod njegovih krstarenja gradom.
Po prvi put su ruevine prouavane same za sebe; Poo je,
izlgeda, ak bio sakuplja natpisa. Nekoliko godina kasnije,
1447, Bjondo da Forli pie svoje delo Roma instaurata, u
kome, sluei se antikim autorima, posebno Frontinom,
pokuava da opie nekadanji grad kakvog vie nema.
Njegovo kasnije delo Roma triumphans, ije prvo izdanje
potie iz 1482, ve izgleda kao skica arheolokog rada. I
pape su bile istrajne u tome: Pija II na nosiljci nose u Tusku-
lum, Albu, Tivoli, Ostiju, Falerije. Belei sve to je video;
istrauje stare rimske puteve, drevne akvedukte (J. Burk
hart). Ukazom iz 1462, prva iz dugog niza mera koje nisu
dale nikavih rezultata, zabranjuje da se od tada unitavaju
antiki spomenici. Rafael e 1518-1519. preklinjati Lava X
da zatiti poslednje zaostale tragove antike.
Javljaju se prvi muzeji. Ve je Pavle II (1465-1471) sa
kupio znatnu koliinu bronze, kamenja sa natpisima i sva
kojakih starina. Ta zbirka se, na alost, rasula nakon njegove
smrti. Ali, Sikst V (1471-1484) je dao svoje ime zaduzbini
muzeja na Kapitolu, koji je u poetku imao uvenu etrursku
Vuicu, jednu Domicijanovu bistu i jednog Herkula - obe
od bronze, Lava koji prodire konja, Vadioca trna i Zin-
garu. Uskoro je Julije II (1503-1513) osnovao drugi muzej,
onaj u Belvederu, u koji je smestio niz novootkrivenih sta
tua. Jer, arheoloka istraivanja bila su jedna od velikih

104
novina toga doba. Pod Aleksandrom VI (1492-1503), u
Neronovoj Zlatnoj kui i u Titovom kupalitu pronaene
su groteske, fantastine i zamrene dekoracije koje su
drevni narodi postavljali na zidove i svodove svojih palata,
a koje su se u doba renesanse nale ispod tla, u onome to
se najpre smatralo peinama. U isto doba u Anciju je naen
Apolon Belvederski. Pod Julijem II otkriveni su Laokoon,
Venera iz Vatikana, Torzo, Usnula Arijadna i mnoge druge
statue. Sada je rimska aristokratija elela da ima zbirke koje
se mogu takmiiti sa papskim. Iskopavanja, koja su izmeu
1540. i 1550. preduzeli Farneze u banji Karakala, raunaju
se meu najsenzacionalnija u tom veku. Herkul i Dirseova
grupa (Bik) otkriveni su jo pre 1548. Razgledajui del u
muzeju Farneze, Aldrovandi je 1550. pobrojao najmanje
petnaest statua, ili grupa statua, poteklih iz Banje. U stvari,
Farneze su uskoro imali tri zbirke starina: jednu u svojoj
velikoj palati, na levoj obali Tibra, drugu na desnoj obali,
u Farnezini, a treu u svom vrtu u Palatinu. Oko sredine
veka, porodica del Vale, uz porodicu Farneze, bila je u
Rimu najbogatija starinama. Godine 1535. njihovu palatu
posetio je nemaki zakonoznanac Johan Fihard (Fichard),
ovek suv, taan i nepodloan ushienju, pa ipak nije mo
gao da zadri krik divljenja i izjavio je: Prava riznica an
tike nalazi se ovde. Krajem veka takva pohvala pripadala
je Mediijima. Jedan kardinal iz te porodice, Ferdinand,
koji e kasnije postati toskanski veliki vojvoda, stekao je
1576. godine vilu koju je nazvao vila Medici. Za etiri
hiljade talira (117,600 kilograma finog srebra) kupio je od
Kapranike jednu dosta uvenu zbirku. Zatim je 1583. ku
pio grupu Nioba, nedavno naenu na Eskilinu, a sledee
godine statue iz palate del Vale. Meu njima se nalazila i
slavna Venera, sada u Firenci. Arheoloka otkria obeleila
su itavo razdoblje renesanse. Arecova Himera naena je u
Firenci 1555, sa jednom etrurskom Minervom. U Rimu su
delovi Ara p a d s otkriveni 1568, Aldobrandijski pir 1606.
Istraivani su vatikanski podrumi, gde je Klement VIII vo-
leo da se moli. Godine 1578. nastalo je veliko uzbuenje u

105
 elom gradu kada su pronaene katakombe u blizini via Sa
laria, a uskoro potom i oko itavog Rima.
Rimske zbirke starina, ak i privatne, bile su, ako
ne otvorene za publiku, poput naih dananjih muzeja, a
ono bar dostupne kultivisanim posetiocima, eljnim da im
se dive. Montenj je do kraja boravka u Rimu (1581) video
dovoljno statua da bi mogao da kae koje mu se najvie do
padaju: Adonis koji je kod biskupa Akina, bronzana vuica
i dete koje sebi vadi trn, na Kapitolu; Laokoon i Antinoj u
Belevederu; Komedija na Kapitolu; Satir u vinogradu kar
dinala Sforce. Posetilaca je bilo u dovoljnom broju, pa je
sastavljanje kataloga za njihovu upotrebu postalo opravdano
ve u prvoj polovini veka. Prvi se pojavio 1537. godine. Dva
kataloga bila su naroito znaajna: onaj Ulisa Aldrovandija
iz Bolonje, De lie statue antiche, che per tutta Roma, in di
vers i luoghi e ease si veggono (1556), i slubenog antikvara
kue Farneze, Fulvija Orsinija, Imagines et elogia virorum
illustrium et eruditorum ex antiquis lapidibus et numisma-
tibus expressa.
Poto je uenih turista bilo sve vie, a taj humanistiki
turizam je neto novo, ubrzo je postalo neophodno da im se
stave na raspolaganje del o spomenicima drevnog Rima.
Te knjige su, u podruju arhitekture, odgovarale katalozima
Aldrovandija i Fulvija Orsinija. Rable je, boravei u Rimu,
planirao da i sam napie jedan, ali ga je pretekao Bar
tolomeo Marliano, objavivi svoj Urbis Romae topographia
(1544). Taj uenjak je, ve u to doba, uveo obiaj organizo-
vanja arheolokih etnji kroz Rim: posetioci su pod njego
vim strunim vodstvom razgledali ruevine, itajui po po
trebi odlomke antikih pisaca koji su se odnosili na dotina
mesta. Za ljubitelje antike umetnosti rimski knjiari su, ve
od XVI veka, pravili planove prestonice rimskih Cezara. U
trenutku kada je 1520. godine umro, Rafael je radio na pri
kazu Rima, gde bi ovaj bio uglavnom dat u svom drev
nom liku, u svom prvobitnom obimu i srazmerno svojim
razlinim delovima. Da bi to izveo, pie jedan savremenik,

106
Rafael je preduzeo pretraivanja humki i u dubinama te
melja, a rezultati su se slagali sa opisima i dimenzijama
datim kod starih autora. Taj rad ispunio je papu i sve
Rimljane takvim divljenjem da su svi upirali oi u autora,
kao u bie poslano sa neba da uspostavi Veni grad u nje
govom drevnom dostojanstvu. Plan koji je Rafael pripre
mao trebalo je da sadri esnaest listova, po jedan za svako
podruje Avgustovog Rima. I doista je jedan saradnik ve
likog umetnika objavio 1527. godine prvi arheoloki plan
Rima koji poznajemo. Bio je netaan. Taniji je bio plan
koji je Marliano ukljuio u svoje delo Urbis Romae topo-
graphia 1544. godine. Bilo je i drugih rekonstrukcija tokom
itavog tog veka, naroito ona francuskog rezbara Di Pe-
raka (Du Prac), koji je iveo u Rimu. On je svoje delo Ur
bis Romae sciographia posvetio 1574. godine Karlu IX. Da
li je potrebno posebno naglaavati da su, uprkos stvarnom
naunom trudu, sve te rekonstrukcije velikim delom bile
ispunjene fantazijama?
U svakom sluaju, ponovno otrkie - moglo bi se ak
rei povratak - drevnog Rima u doba renesanse bilo je od
neprocenjivog znaaja za evropsku umetnost i kulturu.
Knjige i bakrorezi, u stotinama hiljada primeraka, upozna
vali su ljude sa ruevinama i statuama drevne presto-
nice sveta. No, Rim je izvozio i neto bolje od slika. Go
dine 1540. Fransoa I je poslao Primatia u Rim, a on je tu
dao da mu se naine otisci najslavnijih antikih skulptura.
Vratio se u Fontenblo sa sto trideset tri sadnuka odlivaka
i mermera. Toskanske i mantovanske vojvode su, od svih
talijanskih prineva, bili najlakomiji na starine, pa su nji
hovi izaslanici kod pape, izmeu ostalih zadataka, imali i
taj da ih redovno obavetavaju o iskopavanjima, otkriima
i prodajama. I Maksimilijan II se zanimao za grko-rimsku
umetnost. Godine 1569. iz Rima su mu poslali jednog Her-
kula, Afroditu, biste Sokrata i Antonija i jednog Merkura.
Te statue prele su preko Brenera u nosiljci.

107
 *
**

Zanimanje umetnika za antike skulpture i spomenike

bivalo je sve vee tokom renesanse. Prirodno je to se ono
ranije ispoljilo u Italiji nego s druge strane Alpa. Da bi izva-
jao propovedaonicu krstionice u Pizi (1260), Nikolo Pizano
se nadahnuo jednim sauvanim sarkofagom u Kamposantu,
na kome su prikazani Fedra i Hipolit. Devica, na ploi po
sveenoj kraljevima arobnjacima, lii na kakvu gospou
iz doba Tita Livija. Pravi nosevi na licima, pravilni nabori
odee, kovrdave brade istonih kraljeva, kao da pripadaju
nekom rimskom delu. U tome je Nikolo Pizano bio pretea,
jer je valjalo saekati poetak XV veka pa da se uoi, naro
ito u Firenci, dosta rasprostranjena naklonost ka podraa-
vanju antike, povezana, uostalom, sa trajnom privrenou
gotskim tradicijama. Bruneleskijev vodi magarca na Avra-
mavoj rtvi ima dranje helenistikog Vadiocatrna. Giberti,
njegov takmac za bronzana vrata krstionice San ovani,
obraujui istu temu, ukraava granicama rtveni oltar,
a nagog Isaka modelira sa ljubavlju i gotovo nasladom.
Giberti je posetio Rim i usrdno se divio antikim delima.
Dobavljao ih je iz Grke za skupe pare. Divei se kod ko
lekcionara raznim aleksandrijskim statuama, zabeleio je
u svojim Komentarima da gledanje u punoj ili priguenoj
svetlosti nije dovoljno da se pojmi sva njihova finoa i da
se ona moe otkriti samo dodirom. U Gibertijevim delima
javljaju se i rimski Togati, aneli sa krunama, koji preu
zimaju motiv Viktorija, to podupiru sliku okruenu lovo
rovim vencem. Vajajui grob Ilarije del Kareto 1406-1407.
godine, Jakopo del Kvera (della Quercia) postavlja ispod
poive, jo srednjovekovnih crta, postolje ukraeno sa putti
povezanim vencima, to je dotle neviena novina. Radei
potom u Bolonji, on golima Adamu i Evi, na bareljefu u San
Petroniju, daje gotovo pagansku telesnu punou. Od tada je
antika postala riznica iz koje umetnici obilno crpu, ponekad

108
gubei i obzira. Gibertijev uenik Filarete radio je bronzana
vrata na crkvi svetog Petra u Rimu (14331445) i pri tom se
nije bojao da na njima predstavi ne samo glave rimskih im
peratora, ve i Ledu i Labuda, Blizance, Marsa i Paladu.
Sa Donatelom (1386-1466), umetnikom drugaijim, genijal
nim, izuzetnog upliva, pouka drevnih bolje je prihvaena,
a uenik je nadmaio uitelje. Goli bronzani David na Bar-
gelu, ilav i vitak, ima stas grkih statua. Za svoju slavnu
Cantoria, na kupoli stone crkve u Firenci, iji je friz ukraen
naizmenino liem od akantusa i amforama, Donatelo se
oigledno inspirisao sarkofazima, ali njegova nestana deca,
koja se guraju u dionizijskom kolu, ivahnija su od Erosa na
grko-rimskim grobovima. U Padovi on radi prvu monu
mentalnu skulpturu toga doba, diui statuu kondotjera Ga-
tamelate (1453), po uzoru na konjaniki tip rimskog Marka
Aurelija. I opet u Padovi radi jednu Devicu koja sedi, neku
vrstu starinskih idola sa gradskom krunom na glavi dok
sedi na Kibelinom prestolu. U isto doba (1444) Bernardo
Roselino die u crkvi Santa Kroe u Firenci pogrebni spo
menik humanisti Leonardu Bruniju i njime daje obrazac re
nesansnog groba, pretvorivi grobnicu u klasino zdanje,
koje dobija izgled trijumfalne kapije. Spomenik ukraavaju
pilastri, frizovi sa palminim liem, antiki orlovi, venci i
rimski sarkofazi.
Da li je Bruneleski, tvorac renesansne arhitekture,
posetio Rim? Maneti i Vazari tvrde da je prouavao i me-
rio spomenike antikog grada. U stvari, njegovo delo po
kazuje da je on vie podraavao ukrase Rimljana no to
je usvojio duh njihove arhitekture. Njegova nena kapela
Pazzi (1429-1446) ima izvesnu dra, koja je esto nedosta
jala rimskim spomenicima. No, u to slavno ostvarenje, gde
se susreu toliki uticaji, on je uklopio brojne elemente po
zajmljene iz antikog renika: korintske stubove sa kapite-
lima, pilastre, zabate, krovne vence. Alberti (1404-1472) i
Bramante (1444-1514), naprotiv, nastoje da prodru u sam
duh antike. Alberti je bio paljivi italac Timeja, a smatralo
se da je bio posveen u platonistike tajne. Njegovo delo

109
 De re aedificatoria (1452), uz Vitruvijevo De architectura
(tampano prvi put 1486), postalo je brevijarom renesanse.
Alberti ui da zdanje treba da ini takvu organsku celinu,
da bi ga svaka i najmanja promena izobliila. Otuda valja
naroitu brigu posvetiti proporcijama, crteu i rasporedu
elemenata. Uporeujui arhitekturu i muziku, on poput
pitagorejaca i Platona preporuuje pribegavanje aritmeti
kim, geometrijskim i harmonikim sredstvima. Poput njih,
i on savetuje upotrebu kruga i geometrijskih firuga. Kao i
drevni urbanisti, nastoji da pravilno postavi zdanje u sk
lopu grada. Autor Hrama u Riminiju, koji okruuje ubogu
franjevaku crkvu mauzolejima i slavolucima, raspravlja na-
dugako u delu De re aedificatoria o stilu koji odgovara
svakom boanstvu: Veneri i muzama odgovaraju zdanja
enstvenog oblika; Herkulu i Marsu snana i muevna.
Platon, Albertijev uitelj, postaje na vrhuncu rene
sanse inspirator najrazlinijih manifestacija umetnosti. On
sugerie ritam i oblik kupola i crkava; on daje Leonardu,
koji organizuje u Milanu 1490. godine Rajsku sveanost,
glavnu temu dekoracije: polusferu koja nadvisuje zodijake
znakove; uz Aristotela, on je u sreditu Atinske kole. An
tika, koja je tokom srednjeg veka preivela neupadljiva
i preruena, sada je zauzela proelje scene. Zahvaljujui
Botielijevom kistu, nena i snena Venera, srameljiva bo
ginja, ponovo izlazi iz sedefastog talasa. Dva Lukrecijeva
stiha i jedna Horacijeva strofa raaju, na Policijanovu su
gestiju, tajanstvenu i primamljivu Primaveru, gde je Flora
druga Venera. Na Rafaelov poziv, Apolon se u gradskoj
Venici pojavljuje tri puta. Bramante, koji se u Milanu
zadovoljavao gomilanjem ukrasa (oslikani pilastri, kapi-
teli sa likovima, frizovi sa medaljonima), menja svoj nain,
poto se nastanio u Rimu i izbliza upoznao antike spome
nike. Tempietto u San Pietro in Montorio, uzor euritmije,
preuzima kruni crte malog hrama u Tivoliju. U vatikan
skom Belvederu podie jednu apsidu, po uzoru na one iz
rimskih toplica. Za novu crkvu svetog Petra predvia ku
polu slinog oblika onoj na Panteonu.

110
 Dok Mantenja (1431-1506) dovodi do uenosti pozna
vanje antikih stvari, dok ulijano da San Galo (1445-1516)
crta svakovrsna rimska zdanja, dok Rafael - o ijem je za-

BRAMANTEOV PROJEKAT KUPOLE SVETOG PETRA

VILA POBIO U KAJANU: EMA PROELJA

(Prema A. Chastel, Umetnost u doba Lorenca Velianstvenog). Ovu vilu
podigao je ulijano da San Galo za Lorenca Velianstvenog.

111
nimanju za arheologiju bilo reci - u vatikanskim loggie-
ama upotrebljava nedavno otkrivene groteske , kako da
Mikelanelo (1475-1564), koji je doveo do krajnjih granica
tenje i protivrenosti svoga vremena, ne primi strastveno
poruku antike? Njegova prva del su: Borba Herkula i ken
taura, ostvareno u esnaestoj godini, Pijani Bah, koji pove
zuje vitkost mladia sa nenou i oblinom enskih oblika
(Vazari) i Usnula ljubav, za koju su smatrali da je antika.
Na Piet, u crkvi svetog Petra, Hrist je Apolon muen za
novu veru. Mermerni David nema nikave veze sa jevrejs-
kom istorijom: to je grki atleta. Mikelanelo se 1496. divio
u Rimu Apolonu belvederskom. No, ta blistava antika nije
mogla zadugo zadovoljiti njegovu nemirnu duu. A 1506.
godine prisustvovao je otkriu Laokoona, u jednom vino
gradu blizu crkve svete Marije Velike. Ti snani miii i
taj tragini stil bolje su se slagali sa njegovim unutranjim
tenjama. Naao je svoj put.
Od tada pa za naredna tri veka, poznavanje mitologije
i antikih del postalo je, najpre u Italiji, a potom i u ostalom
delu Evrope, neophodna propedeutika veini umetnikih
karijera. Tako je odluila publika koja se dala osvojiti, pa
onda nametnula tiraniju svoga ukusa. Primajui porudbinu
od Fransoa I za izradu jednog slanika, elini je tu postavio
ne samo Neptuna i Amfitritu, ve i jedan slavoluk, koji bi
da pokae njegovo tano poznavanje antike. Ticijan u ba-
hanalijama trai pohotljive teme, koje zanose njegov puteni
temperament; a mnogi e ga podraavati. Naprotiv, strogi
Paladio, veliki ita Vitruvija, izvlai iz antikih del pouke
o vedrini i meri. U olimpijskom teatru u Vienci on repro-
dukuje jednu polukrunu dvoranu kod latinskog arhitekte.
Drugde se inspirie Koloseumom i Marcelusovim teatrom.
Kada u nekim palatama, ili vilama, prihvata pravougaoni
plan, to ini da bi vaskrsao atrijum rimske kue.

112
 *
**

Talijanska renesansa je, dakle, imala dva razliita

stava prema antici, shodno vremenu, mestu i temperamentu
umetnika. U prvom sluaju traila je od nje ukrase, dekora
ciju. U Castel Nuovo u Napulju (1451), Dalmatinac Luijano
Laurana uklopio je izmeu kula tvrave u francukom stilu
jedan neoekivani slavoluk, koji podsea na onaj u Poli.
Bujna i fantastina fasada kartuzijanskog manastira u Pa-
viji - tom talijanskom spomeniku Francuzi su se najvie
divili - prava svetkovina mermera i skulptura, daje najbolji
primer sa kakvom je matom talijanska renesansa ponekad
koristila umetniki renik drevnih naroda. Medaljoni sa li
kovima rimskih careva ili istonih kraljeva, alegorijski i
mitoloki prizori, venci, fino rezani pilastri, ukrasi od gran
ica i razne ptice ispunjavaju donji deo, koji potie s kraja
XV veka. No, gonjena dubljim kretanjem, talijanska rene
sansa je otila dalje od dekora i spoljanjeg izgleda grko-
rimske umetnosti. Ona je pobedniki istakla golotinju u
slikarstvu i vajarstvu. Raskidajui sa srednjovekovnom tra
dicijom, ona je nastojala da pronae najskladnije proporcije
ljudskog tela i otkrije duu antike arhitekture, prouavajui
Vitruvija, merei rimske spomenike, dajui novim zdanjima
muziki ritam, koji je preporuivao Platon.
Isti razvoj nalazimo i izvan Italije, ali uz izvesno vre
mensko odstupanje i, shodno mestu, uz vee ili manje razu-
mevanje dubokih vrednosti antike umetnosti. Francuska
je, na primer, bila propustljivija od Nemake ili Holandije.
an Fuke je po povratku iz Rima upoznao Francusku sa no
vim dekorom i u svoja del poeo da ukljuuje pilastre, rim
ske kapitele, slavoluke, stubove torza i inkrustacije u mer-
meru. Poetkom XVI veka pojavljuju se arabeske na portalu
katedrale u Troju i na obrubu hora u artru. Godine 1509.
zavreno je proelje zamka u Gaj onu, gde su vertikalne grede
dobijene nadovezivanjem pilastara ukraenih arabeskama.
Taj tip grede ubrzo se rasprostranio po svim zamkovima

113
 LEONARDO DA VINI: LJUDSKI LIK U KRUGU
Ovaj crte ilustruje kanon ljudskih proporcija kako ih je odredio Vitruvije

PROPORCIJE OVEKA PREMA VITRUVIJU

Otkrie platonikih i pitagorejskih fi-
losofija, kao i bolje poznavanje Vitru-
vijevog del De architectura, imali
su dubokog uticaja na umetnike rene
sanse. najpre u Italiji, a zatim pogla
vito u Francuskoj i paniji. Posebno
su arhitekte (Alberti, Paladio, Filiber
Delorm) nastojali da potuju mate
matiku strukturu lepote: proporcije
zdanja trebalo je da odgovaraju pro
porcijama oveka, koji je mikroko-
smos i saeti izraz svemira to ga je
stvorio Bog.

114
Loare: u Aze-Ie-Ridou, Lidu, amboru, Bloau itd. Krovni
venci sa modiljonima i arkaturama na gradskoj venici u
Bozansiju (Loara), pilastri ukraeni iskoenim stubiima
u obliku kandelabara, koji orkuuju tri arkade Moreovog
lovakog paviljona (danas etalite Alberta I u Parizu), uena
viebojnost dimnjaka kamina i krovnih prozora obloenih
ploama kriljaca iz ambora, sjajna dekoracija stubova fri-
zova, arhitrava, medaljona i kamina u danas iezlom Mad-
ridskom zamku (Bulonjska uma) prekrivenih glaziranom
peenom glinom - sve su to svedoanstva o razdoblju fran
cuske renesanse izmeu 1500. i 1530. godine. Oko 1520. na
vitraima u Buru pojavljuju se rimske ruevine. Manje od
dvadeset godina kasnije, usred Bretanje, u Monkonturu, na
jednom vitrau flamanske izrade, odvija se povest o sve
tom Ivu u antikom dekoru. Dogaaji iz ivota sveca raspo-
deljeni su na devet polja, koja odvajaju glomazni ljebasti
stubovi, torza. Arabeske, koljke, putt i, razne ivotinje, del
fini, na neobian nain daju ivot toj isposnikoj biografiji
jednog srednjovekovnog svetenika.
Renesansni stil je, dakle, u itavoj Evropi najpre bio
samo dekor, pogdekad jednostavno nalepljen na gotsku
arhitekturu. U Spaniji je to novo ukraavanje nazvano
platarskim stilom, jer je po svojoj tananosti bio srodan
kujundijskoj vetini koja obrauje srebro (plata). Javlja se
u Valensiji ve 1420, a dostie vrhunac poetkom XVI veka,
na univerzitetu u Salamanki, u San Pablu, u Valjadolidu, i
na proelju bolnice Santa Cruz u Toledu. Ovu nadvisuje za-
bat, obogaen paljivo obraenim stubovima i stubiima;
iznad dva prozora nalaze se mali tabernakuli u obliku an
tikih hramova; gotski luk naputen je zarad svoda bez pre-
loma uzetog sa rimskih spomenika. Izvan panije i Francu
ske, uspeh novog ukraavanja doao je neto kasnije i manje
celovito. Fugeri iz Augzburga, koji su eleli da budu savre-
meni, poverili su 1519. godine arhitekti Peteru Fletneru
(Flottner), venecijanskom aku, opremanje njihove kapele u
crkvi svete Ane i za to poruili mermer iz Italije. A Fletner
je poprenim gredama, tjerseronima i preklopima, veoma

115
izdeljeni gotski svod povezao sa dve debele grede u polu
krunom luku oslonjene na pilastre. Sa svake strane galerije,
poduprte arkadama, takoe u polukrugu. Gradska venica
u Bazelu, graena od 1508. do 1521, gotsko je zdanje. Ali se
njena dekoracija, u kojoj je uestvovao Holbajn, nadovezuje
na novu estetiku: dva portala iz 1539. godine predstavljaju
jonske kapitele, arabeske, pilastre ukraene maskama.
Gradski arhiv u Briu (1535-1537), u Holandiji, jedno od
najelegantnijih arhitektonskih dostignua iz ovog razdob
lja u tom delu Evrope, sreno povezuje antike elemente -
medaljone, stubove, vajane frizove - sa srednjovekovnom
tradicijom. Prozori su sauvali krstove, dok spiralne volute
preuzimaju pregibe cvetne gotike. ,
No, uskoro, naroito u slikarstvu, antiki dekor i mito
logija preplavljuju svako seanje na gotsko doba. Pozvan u
Fontenblo 1530. godine, Roso (Rosso) je na galeriji Fran-
soa I razdvojio slike nadahnute Homerom, Vergilijem i
rimskom istorijom, pomou ivotinja, satira i boginja na
tukaturama. Merten Van Hemskerk (Van Heemskerck) je
1536. doneo iz Rima u Holandiju znaajne crtee, kojima
e se inspirisati romanisti sa severa. Sam on, slikajui
po povratku Otmicu Jelene, preputa se na toj slici pra
vom arheolokom pijanstvu. Istim izrazom moe se
takoe oznaiti i Pokolj trijumvira Antoana Karona (Ca
ron, Louvre), nastao nekih tridesetak godina kasnije: Tra-
janov stub, Koloseum, Panteon, slavoluci, Hadrijanov mau
zolej, konjanika statua Marka Aurelija, ruevine, antiki
kipovi i razline palate - sve je to nagomilano samo na
jednoj slici i slui kao okvir jezovitom pokolju, sadistiki
obraenom. No, povratak antici izvan Italije dao je jed
nostavnija, lepa del, kao to je, na primer, Direrova slika
Adam i Eva (1507), danas u Muzeju Prado. Direra je du
boko pokretala apsolutna elja. On je smatrao da su Talijani
ponovo otkrili antiki kanon lepote, pa su zato mogli slikati
po antiki. Kao paljivi italac Vitruvija, i on je tragao
za kompasom i uglomerom , harmoninim skladom tela
oveka i ene: Tako, pisao je on, tvoje delo postaje lepa,

116
velianstvena, slobodna i dobra umetnost; veliae ga itav
svet, zato to je apsolutno valjano. Adam i Eva su dvoje
srenih mladih ljudi, puni nevinosti, idealno lepi, ija blis
tava nagost doarava boansko savrenstvo ljudske prirode
pre sagreenja. Arhitektura i skulptura XVI veka su ak
bolje od slikarstva znale da pronau duboki sklad antikih
del. panski purizam toga doba je upravo, na tragu Bra-
mantea, potraga za samim duhom Vitruvija i odbacivanje
dekora kao takvog. On je dao snana del, poput kated
rale sv. Jovana, a naroito palate Karla V u Granadi, koju
je oko 1527. zapoeo i dovrio Pedro Mauka (Machuca),
Mikelanelov uenik u Rimu. Spoljanjost je kvadrat im
pozantnih razmera. Glavno proelje, izvedeno po naelima
stroge simetrije, je velianstveno. Arhitekta je odbacio ko-
rintske kapitele i zamenio ih trezvenijim dorskim i jonskim.
Istakao je vodoravne linije, drage Rimljanima, a sa kojima
je Serlio upoznao itavu Evropu. Unutranje dvorite, je
dinstveno u svojoj vrsti, krunog je oblika. Okrueno ga
lerijom tremova, poduprtom sa trideset i dva mramorna
dorska stuba, ono se inspirie platonskim istraivanjima re
nesanse o glavnoj vrednosti kruga u arhitekturi.
Francuska je bila u pravom smislu reci zemlja kla
sinog otpora prterivanjima u ukraavanju. Vie no
drugde, ovde je ponovo pronaena antika suprotstav
ljena prekomernoj fantaziji ulija Romana i Franeska
Primatiija. Uticaj Sebastijana Serlioa, autora slavne ras
prave o arhitekturi, koji je umro u Fontenblou 1554, irenje u
Francuskoj Vitruvijevih del, koja je islustrovao an Guon
(Goujon), paljivo prouavanje rimskih spomenika, kome
se posvetio Filiber de Lorm (de L Orme), objanjavaju tu
potragu za pravilnou, simetrijom, harmonijom, to odli
kuje francusku umetnost izmeu 1540. i 1560. Nimfe na
Fontani nevinih (1549) imaju telesnu punou, nenost i neu-
siljenost grkih del. Njihove meke draperije podseaju na
one sa Akropolja. U isto vreme Filiber de Lorm, radei u
dvorcu Dane, gradi uveni trem, jedan od prvih primeraka

117
GLAVNA ARHITEKTONSKA OSTVARENJA RENESANSE U FRANCUSKOJ
(Prema Francuska renesansa, i Fotografska dokumentacija)

u Francuskoj, tri naslagana antika niza, koji e se ubrzo

nai i u palati Daseza u Tuluzi (1555-1560). Filiber de Lorm
je i tvorac groba Fransoa I (1552) u Sen-Deniju, spomenika
za koji je s pravom reeno d aje vie grko-rimski nego tali
janski. On je, naime, u obliku antikog slavoluka. Arhitek
tonske linije tu strogo gospodare kompozicijom, a umetnik
je ovde dosledno primenio antiki modularni sistem. Vrhu
nac tog arhitektonskog klasicizma francuskog XVI veka
dostignut je proeljem novog Luvra, na kome su radili Pjer
Lesko (Lescot) i an Guon. To je pravi manifest: svi detalji
su antiki, a jo vie duh, to jest sklonost ka simetriji, od
bacivanje suvinog optereenja, uena gradacija, poev od
jednostavne osnove do polusprata pod krovom, preseenog

118
velikim krivolinijskim zabatom, utiska reljefa i polutame,
strogo proraunate proporcije. Daleko smo od talijanskog
preobilja mate u Fontenblou.
Bolje poznavanje antike, poev od XV veka, izmenilo
je kulturni i umetniki tok Evrope. Vedrina Apolona belve-
derskog uticala je na Rafaela i sve one koji su ga podraavali,
miina hipertrofija i dramatini pokret Laokoona bili su
otkrovenje za Mikelanela, ije delo, poev od 1506, deli-
mino objanjava to otkrie. Vajarsko prikazivanje jednog
M artena Van Hemskerka, koga su sa neto preterivanja na
zvali Mikelanelo sa severa, i mnotvo estokih i uzbur
kanih del baroknog razdoblja, proistiu na izvestan nain
iz Laokoona. Sa helenistikom umetnou, po svoj prilici,
valja povezati vijugavu liniju i izduavanje oblika, koji
odlikuju maniristiku estetiku Parmezana, Korea, elinija,
kole iz Fontenbloa i El Greka. to se tie zamanih opsega
ruevina carskog Rima, one su ostavile snaan utisak na
Bramantea, Rafaela, Mikelanela i, kasnije, Domenika Fon
tanu, arhitektu Siksta Petog; otuda monumentalni, gotovo
kolosalni stil rimske renesanse, a neposredno zatim i itavog
evropskog baroka, nasuprot vie antikoj suzdrljivosti fi
rentinske renesanse. I na poeziju i muziku uticalo je to ob
navljanje naklonosti prema grko-rimskoj civilizaciji. Pes
nici XVI veka, naroito u Francuskoj, nastojali su da svoje
stihove, ak i one pisane na narodnom jeziku, podvrgnu
antikoj meri. Taj ritam odrazio se i na melodiju, jer Ron-
sar je podrazumevao da se njegove ode pevaju kao Anak-
reontove i Pindarove. Talijanska opera, koja je svoj obra
zac nala sa Monteverdijem poetkom XVII veka, roena je
iz uzajamno povezanih istraivanja humanista, muziara i
pesnika, eljnih da pomou muzike vaskrsnu antiki teatar.
Predstavljako, to jest dramsko pevanje doaravalo je, po
njima, glas praen lirom u staroj Grkoj.

119
 *
* *

Divljenje prema antici nije ilo bez preterivanja, naiv

nosti i nepravednosti. Odbacivi svoju mladost, Bokao je
u etrdesetoj godini odluio da pie samo na latinskom, a
za tim primerom poli su i mnogi humanisti iz Italije i s
ovu stranu Alpa, od Leonarda Brunija do Erazma. Jedno
paljivo ispitivanje pokazalo je da se itave Policijanove
pesme sastoje od latinskih citata. V. L. Sonije (Saulnier) je
nabrojao vie od sedam stotina latinskih pesnika u Francus
koj XVI veka. Poznato je zabrinuto upozorenje Ronsara na
poetku Francijade:

Ako nisu Grci ili Rimljani,

Francuzi koji e moje stihove itati,
Umesto ove knjige imae
Samo teki teret meu rukama...

Ne samo da su u Ferari, Bordou i Oksfordu igrani ko

madi Plauta i Terencija, ve su se i u elizabetinskoj Engle
skoj oduevljavali Senekinim tragedijama; veliki je bio nji
hov uticaj na englesko pozorite pre Sekspira. Ove tragedije
nisu bile pravljene za scenu: u njima nema radnje, a jezik
je preterano emfatian. Ali se publici i autorima XVI veka
dopadala njihova preterana reitost, jezovitost prizora. Vo-
leli su veliki udeo uasnih zloina i nemilosrdnih osveta
u njima. Velianje antike i njemu srazmeran prezir prema
kasnijim ostvarenjima uzimali su ponekad obrt koji nas
udi. Montenj je 1581. godine pisao da zdanja tog izroda
Rima u kojem se vidi meavina stilova, iako imaju ime
da se dopadnu naim savremenim vekovima, podseaju na
gnezda vrabaca i vrana koja u Francuskoj vise o svodove
crkava to su ih hugenoti razruili.
No, nemoj da nas sline tvrdnje zavaraju. Rene
sansna Evropa, uzeta u svojoj ukupnosti, nije se povukla
pred antikom. Snane tradicije suprotstavile su se njenom

120
potpunom trijumfu. uveni Kostur Liijea Riijea u Bar-le-
Diku (1547), koji obnavlja srednjovekovnu temu naetog
lesa, samo je dve godine stariji od Fontane nevinih. U
Francuskoj i Belgiji su usred XVII veka svodovi crkava i
dalje podupirani gotskim stubovima. Nemci su, uprkos
vitruvijevskoj estetici, tvrdoglavo ostajali kod svoje ljubavi
za vertikalne linije. Ovde, kao i u Flandriji, silueta visoke
kue malo je izmenjena i lako je bilo zabatne stepenice za-
meniti vijugavim baroknim frontonom. To znai da je an
tika, ak i u Italiji, ostala samo povrno poznata. Leonardo
da Vini i Mikelanelo nisu znali latinski jezik. ekspir,
koji je mnogo itao, ali nabrzinu, za mnoge svoje antike
komade inspirisao se Plutarhom, ali u svojim tragedijama
nije nastojao da uspostavi obiaje i odeu drevnih civiliza
cija. Lokalna boja nije ga zanimala. Kada u Juliju Cezaru
dangube najpre izvikuju ubicu Bruta, a zatim, poto ih je
Antonije okrenuo, brinu u pla nad ubijenim tiraninom,
tu nije doaran rimski plebs, ve prevrtljiva rulja svih vre
mena. Nedovoljna istorijska kultura renesanse izazivala je
pogreke. Fiini je bio manje platoniar nego neoplatoniar
i nije video sve to je misao Plotina, Prokla i Jambliha od
vajalo od misli Sokratova uenika; a, izmeu ovoga i nje
govih dalekih sledbenika proteklo je vie od deset vekova.
Fiini je takoe verovao da Hermetike knjige, sa kojima je
upoznao Evropu i koje su doivele toliki uspeh, obuhvataju
u ezoterikom obliku dragocenu mudrost drevne egipatske
religije. Piko de La Mirandola poinio je istu greku u pog
ledu IVJezdrine knjige, traei bezuspeno od Crkve d a je
prikljui Bibliji. Smatrao je delo iz V veka pre Isusa Hrista
za knjigu koja je oito nastala posle Titovog zauzea Jeru-
salima. Renesansa se, takoe, prevarila i u pogledu Dioni-
zija Areopagita, pa su saputniku svetog Pavla pripisana del
koja nose obeleje neoplatonizma, iji prvi poznati spomen
- u Konstantinopolju - potie iz 522. godine. U celini uzev,
optimistiki humanisti utemeljili su na pogrenoj harm o
niji jednu od glavnih teza renesanse, to jest da postoji os
nova religiozne istine kod svih naroda i da su Haldejci, Per-

121
 sijanci, Grci, Egipani i Jevreji posedovali bitne elemente
otkrovenja. Ljudi XV i XVI veka posmatrali su, dakle,
antiku kao jednu celinu. Nisu dovoljno panje poklanjali
injenici d a je ona trajala vie od jednog milenijuma. Nisu
poznavali gotovo nita od umetnosti iz doba Perikla, niti su
poznavali redosled. Za njih je antika skulptura bila ona iz
helenistikog razdoblja.
Takve greke teko je izbei. No, renesansa je pogde-
kad antiku tumaila po svojoj volji. Bramante, u Rimu naz
van ruinante, prilikom rekonstrukcije crkve svetog Petra,
bez imalo obzira, sruio je devedeset i est korintskih stu-
bova stare bazilike. Pavle III je papskim pismom iz 1540.
opozvao sve dozvole za iskopavanja date privatnicima i us
tupio ih iskljuivo arhitektima i preduzimaima koji su ra
dili na svetom Petru. Godine 1562. sve ploe od porfira i
druge... koje su se nalazile u crkvi SantAdriano (u bivoj
carskoj Kuriji), prenesene su u Vatikan. Sikst Peti (1585
1590) naredio je da se srui Septizonijum Septimija Severa,
na jugoistoku Palatina. to se tie republikanskog foruma,
on je u XVI veku i jo dugo potom ostao panjak za go
veda. Ljudi renesanse nisu znali za arheoloke skrupule,
koje smo mi doveli do krajnjih granica. Poto je pronaeni
Laokoon bio osakaen, zaduen je Montorsoli da mu doda
izgubljene delove, a etrurska Vuica dobila je u XVI veku
blizance, koji se jo i danas vide.

*
* *

Renesansni ljudi su, dakle, na dosta udan nain pove

zivali divljenje prema grko-rimskom svetu sa ponekad sas
vim oiglednim nedostatkom potovanja prema delima koja
je antika potomstvu ostavila u naslee. U svakom sluaju,
imali su elju da urade bolje od nje, a esto i svest da su u
tome uspeli. Ve je Filipo Vilani stavljao Dota iznad antikih
slikara. Za Vazarija je Mikelanelo bio neuporedivi genije,
kakvog pre njega istorija nikada nije upoznala. Bramante,

122
koga je Julije II zaduio da rekonstruie crkvu svetog Petra,
postavio je sebi cilj da kupolu Agripinog mauzoleja postavi
na Hadrijanov mauzolej. Nadahnuti se drevnima da bi se
nainilo neto novo - to je bio cilj. Knjievna i umetnika
del tog plodnog vremena, uzetog u celini, izgledaju sas
vim samosvojna, zato to proistiu iz mnotva raznolikih
uticaja. Fereira, koji je bio iskreno zaljubljen u Vergilija i
Teokrita i koji je prvi u Portugaliji otkrio Anakreonta, ipak
svoj ugled duguje jednoj tragediji, Ins de Castro (1558), iji
je predmet uzet iz nacionalne istorije. Ariostov Besni Ro
lando (1516) bio je jedan od najveih uspeha renesansnog
izdavatva, a re je o sintezi klasine inspiracije i vitekih
tema, tako popularnih u srednjem veku. U XVI veku stvo
reno je mnogo epova, koji nisu imali uspeh Ariostovog.
Ali, Kamoensov spev Luzijade (1572) ostaje jedna od dika
portugalske knjievnosti. On ima antiku, gotovo mra
mornu formu. Od Vergilija je pozajmio izraajna sred
stva, kompozicijski postupak i mitoloki repertoar, ali je
posveen skoranjoj portugalskoj istoriji, a pesnik, koji je
proiveo osamnaest godina preko mora, tano se obavestio
o injenicama kod istoriara i geografa. Niko bolje od ek-
spira ne izraava taj za to doba tako karakteristian sinkre-
tizam: otuda ljubomora jedne koterije purista, proizilih iz
kola u Oksfordu i Kembridu. Uzimajui svoje blago, bez
razlike, iz antike istorije i engleskih i severnjakih letopisa,
on otelovljuje neiscrpnu raznolikost renesanse.
Tu raznolikost nalazimo ak i u talijnaskoj umetnosti.
Arhitekta Bruneleski bio je zaetnik povratka grko-rim-
skoj estetici. On je uveo u modu simetriju, sistematsku
upotrebu modula osnove. Ali, kupola Santa Marije del Fiore
(1434), istina, podignuta bez greda, potpornja i glavnih
podupiraa, ostaje gotska po svome profilu i gvozdenim
utezima koji je uvruju. Za druge spomenike - Spedale
degli Innocenti - pozajmio je od romanskih bazilika arkade
postavljene na stubovima, a na peristilu tog hospicija zame-
nio je rebra kupolicama vizantijske inspiracije. Zahvaljujui
platonistikim prouavanjima, kupola je od kraja XV veka

123
 dobila kosmiko znaenje. Ali, sredinji plan, sa kojim je
bila esto povezana, nije bio samo rimski; rani srednji vek i
Vizantija takoe su ga koristili i s pravom je plan San Celsa
i San Giuliana u Rimu (Bramanteova del) uporeivan sa
planom mnogih vizantijskih crkava.
Renesansna umetnost bila je umetnost sinteze. Naro
ito izvan Italije. Manuelinska ostvarenja u Portugaliji (kra
jem XV i poetkom XVI veka) raunaju se meu najblista
vijima toga vremena. A u manastiru Belem nalazimo
povezane antiku dekoraciju i spoljanje neprelomljene lu
kove sa svodovima sa poprenim gredama i tjerseronima.
Osim toga, portugalska renesansa je na spomenicima u To-
maru i Batalhi dala osobito i sasvim izuzetno mesto po
morskim elementima, ili elementima koji se odnose na mo
replovstvo i kolonijalna osvajanja: uad, sklopljena jedra,
koljke, kosmate alge, korali, astronomski globusi, artioke
(jer su mornari nosili artioke da bi se borili protiv skor
buta). Svuda je nova umetnost morala praviti nagodbe sa
snanim nacionalnim tradicijama. Prekrasni krovni prozori
na zamkovima u dolini Loare predstavljaju arhitektonski
elemenat koji je ostao nepoznat u Italiji. U amboru plan
zdanja preuzima plan srednjovekovne glavne kule, sastav
ljene od kvadratnog bloka sa po jednim tornjem na svakom
uglu, a francuske arhitekte su, uprkos projektu Dominika de
Kortonea, zadrali dvostruke spiralne stepenice. Takoe u
amboru, kapiteli pilastara samo povrno podseaju na one
iz grko-rimskog doba. esto deja glava, kruna ili neka
bista zamenjuju sredinji cvet korintskog kapitela. Stubovi,
kapiteli, antiki obelisci i jedna loa na gradskoj venici u
Anversu (zavrena 1565) podseaju na one iz Italije. Ali,
krov ostaje veoma strm, a velianstvena prednja izboina
je podraavanje tekueg ukusa za srednjovekovnu kulu. Sa
svim opravdano se moe primetiti da je sa Bramanteom i
Rafaelom u Italiji, ocem i sinom Mauka (Machuca) u pa-
niji, Filibertom de Lormom i Pjerom Leskoom u Francu
skoj, umetnost renesanse ila za time da se proisti, da uk
loni elemente koji se nisu nadovezivali na grko-rimsku

124
estetiku. Filiber de Lorm je potovao antiku, ali bez usteza
nja se sporio sa Vitruvijem i veliao lepe crte gotske ar
hitekture. Smatrao je da pouke drevnih umetnika valja pri
lagoditi, voditi rauna o klimi, postupati razumno. Bolje
je, pie on, izneveriti ukrase stubova, mere proelja, no
ona lepa pravila prirode koja se tiu udobnosti, upotrebe i
koristi onih to prebivaju u tim zdanjima. Tako, bar kod
najveih umetnika renesanse, podraavanje antike nikada
nije bilo ropsko. Vrativi se iz Rima, Tintoreto je napisao
na zidu svoje radionoce: Mikelanelov crte, Ticijanova
boja. Otuda se to razdoblje odlikuje podjednako nadmeta
njem umetnosti i ugledanjem na antiku: Alberti je davao
prvenstvo arhitekturi, Leonardo je, naprotiv, isticao bo
ansku prirodu slikarstva, koja postie da se slikarev duh
preobrazi u sliku duha bojeg.
Umetnici renesanse imali su bolju tehniku slikanja od
drevnih, i to su znali. Grki i rimski slikari nisu koristili sli
kanje uljem, mada su drvene ploe premazivali voskom. Is
tina, bilo je, u Pompeji u II i III veku pre nae ere, pokuaja
slikanja perspektive. Ali Pompeja je ostala skrivena od pog
leda sve do XVIII veka. Otuda su prouavanja Flamanaca,
a jo vie Talijana u doba Quatrocenta, u podruju sli
karstva bila sasvim originalna. Istraivanja Mazaa, Pjera
del Franeska, Paola Uela, da Vinija, teorijske rasprave
Albertija i matematiara Manetija i Pacolija, omoguili su
slikarima, ve od poetka XVI veka, da steknu gotovo sa
vrenu tehniku. Znali su da prate iezavanje neke take,
da perspektivu uine silaznom ili uzlaznom, da okreu li
kove. Mantenja koji je bio jedan od tvoraca prividnosti, ost
varivao je udesna skraenja. Leonardo da Vini se naroito
zanimao za vazdunu perspektivu, koja, u skladu sa udalja
vanjem, nadoknauje rastvaranje svetlosti - te svetlosti koja
oivljuje prazni prostor ... i obrauje predmet (A. Sastel).
On je izumeo sfumato, uveno tamno-svetlo, zahvaljujui
kome se likovi pomaljaju iz maglovite senke.
Sigurni u svoj dar i svoje postupke, kako onda umet
nici renesanse ne bi dali originalno delo? Tako je Bramante,

125
inspiriui se danas iezlim teatrom Marcelusa i Septizoni-
juma, uneo duboku novinu ritmikim smenjivanjem greda
nejednake duine, naruavajui monotoniju proelja mreom
izboina, naglaavajui podnoja stubova, koji razdvajaju
nivoe i doprinose arhitetonskoj prozirnosti. Ni namere nisu
bile istovetne sa antikima. Sada je valjalo graditi crkve,
ureivati manastire i ukraavati dvorove koji su se razliko
vali od onih iz antike. Naprotiv, kupalita se nisu gradila.
Bramante je trebalo da izvede samosvojan poduhvat, kada
ga je papa Julije II zaduio da pomou dva uporedna kori
dora duine 300 metara spoji vatikansku palatu sa Belvede-
rom. Grci i Rimljani nisu nam ostavili nijedno delo koje
se moe uporediti sa Mikelanelovim Stranim sudom, koji
pokriva povrinu od 17 13 metara, ili sa sedamdeset pla
tana koja je Tintoreto naslikao za Scuola di San Rocco u
Veneciji. Niti su napisali ijednu knjigu koja lii na Monte-
njeve Eseje. Ili, uzmimo drugi primer. Humanizam i so
net su praktino neodvojivi. A sonet, koji je u modu uveo
Petrarka, zatim u XVI je k u Moro preneo u Francusku,
Garsilaso de la Vega u paniju, Vajt (Wyatt) u Englesku,
nije antikog, ve talijanskog, ili, moda, provansalskog po
rekla. Re je, dakle, u okviru sasvim originalne civilizacije,
o novoj kulturi i novoj umetnosti, uprkos stalnom pozivanju
na antike uzore.

*
* *

Istaknimo sada, na kraju ovoga poglavlja, u glav

nim crtama, razliita postignua renesanse na umetnikom
planu. Videli smo da su u prvo vreme, u Italiji; kao i s ovu
stranu Alpa, umetnici, uprkos divljenju grko-rimskim de-
lima, u velikoj meri pravili nagodbe sa lokalnim tradici
jama: ovde sa vizantijskom i rimskom, tamo sa gotskom, u
Portugaliji sa pomorskom i egzotinom. Iz antikog renika
uzimali su naroito dekorativne elemente. Ta meovita
umetnost imala je mnogo ari i ukusa. Zatim, je nastupio
izvestan purizam, koji se pozivao na Platona. Umetnici su
istraivali matematiki strukturu lepote. Ta trezvena, vedra

126
i skladna estetika razvila se u delima Leonarda, Rafaela,
Bramantea, Filibera de Lorma, Pjera Leskoa i drugih. No,
strogo pokoravanje i mramorna lepota nisu mogli u potpu
nosti zadovoljiti jedno doba, koje je ostalo nemirno i nasli
kalo toliko stranih sudova. Mikelanelo se opredelio za
pokret i ono nadljudsko. Bio je tvorac barokne umetnosti
koja je osobito volela grandioznost - otuda rimska trijum-
falnost - , prostrane kompozicije, herojska del, dramatini
stavovi, korienje dijagonala. Rafael i Mikelanelo imali su
brojne podraavaoce, meu njima i darovite. Eklektinost
brae Karai, koji su Rafaelovim poukama dodali i
Mikelanelove, dala je na plafonu palate Farneze u Rimu
jednu u isto vreme snanu i raznoliku kompoziciju. No,
danas se pokazalo daje evropski XVI vek bio u velikoj meri
maniristiki. Pod maniristima treba, pre svega, podrazu-
mevati umetnike koji su eleli da na sebi svojstven nain,
pomou sasvim linog stila - tako je smatrao Vazari - iz-
begnu uticaju umetnikih divova. Sa njima trijumfuje iz-
vestan antiklasicizam i estetika koji se odluno udaljuju od
prirode i prirodnog. Otuda je pridev maniristika dugo
iao uz onu umetnost koja je teila originalnosti po svaku
cenu i koja je imala toliko uspeha na rafiniranim i precioz-
nim dvorovima Mantove, Fontenbloa i Praga. Maniristi su
eleli da zadive preobilnom dekoracijom - kao ulio da Ro
mano u palati Te u Mantovi - , izborom tema, senzualnom
smelou sa pranglerom, neobinou sa Antoanom Ka-
ronom. Upotrebljavali su kisele boje, osobito voleli tamne
podloge. Nakon Parmezana, poeli su da izduuju forme na
neoekivan nain i pokazali izraeni ukus za disproporcije
- pomislimo samo na elinijevog Hrista na krstu u Esko-
rijalu, na Broncinovu sliku Blagovesti, na karakteristine
El Grekove likove. Danas se, ne bez razloga, u manirizmu
nastoji videti jedna od bitnih dimenzija XVI veka, tokom
razdoblja koje je prethodilo pobedi baroka. Na planu kolek
tivne psihologije on se ukazuje kao svedoanstvo o jednom
razdoblju koje se u svim podrujima udaljuje od tradicio
nalnih uenja i koje je svoj put trailo u mnogim pravcima.

127
 On je izraavao e za obnovom jednog stolea koje nije
nalo svoju ravnoteu i koje se pri bliem ispitivanju poka
zuje tako bogato i tako raznoliko da se ne moe obuhvatiti
na zadovoljavajui nain.
Otuda, kada je re o tako plodnom razdoblju, svaka
klasifikacija ostaje formalna i vetaka. Zato treba posebno
mesto dati venecijanskom slikarstvu. Oko 1500. godine Ve
necija je jo bila gotski grad. Renesansa ovde zaista otpoi
nje tek sa palatom Vendramin, koja potie iz 1509. Tako
je i nakon generacije prethodnika, od kojih je najzanimlji
viji ovani Belini, venecijansko slikarstvo dobilo svoj polet
sa Ticijanom, koji dominira elom prvom polovinom XVI
veka i koji pri kraju svoje karijere stie do gotovo impresioni-
stike tehnike. No, ono je, zatim, ponovo procvalo sa Tinto-
retom i Veronezeom. Venecija je ogromno zaduila evrop
sku umetnost. Rubens, Pusen, Velaskez, Vato i Delakroa,
da navedemo samo neka imena, smatrali su Ticijana majsto
rom u pravom smislu rei, onim koji je znao da uljanom
slikarstvu d njegovu pravu dimenziju i njegovu sjajnu
vokaciju. Venecijanci su vie voleli boju nego liniju; oni
su slikarstvu dali vie gipkosti, vie svetlosnog intenziteta.
Ali, oko 1600. godine u Italiji ivi jedan usamljeni slikar,
koji e ipak stvoriti kolu - Karavao. On prezire antiku,
opire se svim konvencijama, neguje prirodno slikarstvo,
ponekad grubo realistiko. On Leonardovom sfumato su
protstavlja estoke kontraste senke i svetla. Francuski i ho-
landski ilustratori podraavae njegov nain.
Tako su, poetkom XVII veka, slikarstvo i sve ostale
umetnosti dostigle svoju punu zrelost i savrenu tehniku
lakou. Umetnici mogu sve to hoe. A to duguju vie Ita
liji nego antici. U doba kada je dinamina Evropa traila
naine da sebe obnovi, Italija je ponudila mogunost mnogo
korenitijeg obnavljanja no to je to mogla pruiti gotska
umetnost, uprkos zalihama sonosti i snage koje je jo pose-
dovala. Sjaj talijanskog bogatstva pomogao je trijumfu nove
estetike. U svakom sluaju, umetniki new look svuda su
lansirali umetnici pristigli sa Poluostrva. Prva renesansna

128
fasada u Francuskoj, ona na zamku Gajon, delo je jedne
francusko-talijanske vajarske radionice. A poznato je ka
kvu je vanost, poev od 1530, stekla kola koju su u
Fontenblou osnovali Roso i Primatii, koji su prilagodili
manirizam francuskom podneblju. Obrasce nove umet-
nosti u Englesku je doneo jedan Firentinac, Toriano, tvo
rac groba Henrija VII u Vestminsteru. I ako se u Holandiji
Brojgel Stariji, nesravnjivi crta i pejzaista, malo nadah
njivao Italijom i odbijao da prikazuje gole figure, roma
nisti su zauzvrat trijumfovali kod publike tokom itavog
XVI veka. Najsnaniji panski slikar renesanse, Berugete
(Berruguete), bio je Mikelanelov uenik u Firenci, pratio
ga u Rim i za njega crtao Laokoona. Jedan od dragulja XVI
veka nalazi se u Pragu: to je Belveder, vrsta peripternog
hrama koji okruuju vitki jonski stubovi. Njegov tvorac je
Talijan Paolo del Stela (della Stella), uenik Sansovina, a
na njemu je radio od 1534. do 1539. U Krakovu je Zigmund
I (1506-1548), ija je ena bila iz porodice Sforca, pozvao
Talijane da mu sagrade rezidenciju Vavel. Kancelarova pa-
lata u Rimu (kraj XV i poetak XVI veka) pruila je uzor
za dvorita sa arkadama, koja su se krajem XVI i poetkom
XVII veka namnoila po srednjoj Evropi: u Gracu, Lito-
mislu (eka), Krakovu i drugim gradovima.
Negdanja Grka je osvojila svoje osvajae. Italija
je u XVI veku varvarima koji su je bacili pod noge na
metnula svoj ukus, ukus za antiku, ali pregledanu, isprav
ljenu i preobraenu, obogaenu itavim srednjovekovnim
iskustvom. Renesansa je na izvestan nain zaelo pronala
vrednosti grko-rimskog sveta. No, ona je u isto vreme pos
tala svesna nepremostivog rastojanja koje je od njih deli. Po
stavljajui sloj mranog razdoblja izmeu antike i novog
zlatnog doba, ona je definitivno u prolost odbacila, kao
neto proteklo, jednu civilizaciju kojom se elela inspirisati,
ali koju joj je bilo nemogue vaskrsnuti. Renesansa je, da
kle, bila istorijska svest. Ta svest je bila neto novo i znak
novog mentaliteta. Poto je hrianstvo proelo petnaest ve-
kova evropske istorije, mitologija je od sada mogla biti samo

129
album slika, uostalom, veoma bogat, i zbirka alegorija. Bo
govi su napustili hramove. Kada se na nekoj slici roenja
Isusa i vide antike ruevine - a sluaj je est - one su tu
da oznae kako je on dolaskom na svet dokrajio pagansko
doba.

130
 V

etvrta glava

R E N E SA N SA K A O R E FO R M A C IJA C R K V E

Evropske nacije izgraivale su se u isto vreme kada i

naelo i stvarnost apsolutne monarhije, kada su prekomor
ska putovanja i osvajanja preobrazila tokove i ritam ekono
mije, kada su se umetnost i kultura, zahvaljujui sve boljem
poznavanju antike, ali i posveivanju sve vee panje spo-
ljanjem svetu i sve sigurnijim tehnikama, usmerile novim
putevima, a ta sveopta promena snanijeg, urbanizovani-
jeg, obrazovanijeg, svetovnijeg drutva no stoje bilo u XII i
XIII veku, zahvatila je duboko u samu religiju, religiju koja
je upravljala celokupnim svakodnevnim ivotom i dopirala
do svaijeg srca. Usled zastraujuih kuga, stalnih ratova i
uasnih graanskih sukoba, u zapadnoj i srednjoj Evropi,
potresanoj naglim preokretima ekonomske konjunkture,
inilo se da je Hirstova Crkva skrenula ka ponoru. U XVI
veku se povratila, ali je u isto vreme doivela rascep, pa
je na videlo izaao sablanjivi prizor mrnje izmeu njene
dece.
Kada je, vrativi se iz Avinjona u Rim, Grgur XI umro
1378. godine, grupe kardinala, podeljenih na suparnike
frakcije, nametnule su svojim strahovitim pritiskom bolno
zaprepaenom hrianstvu rascep, koji e potrajati tride-

131
 set i devet godina. Nakon poetnih kolebanja, katolika Ev
ropa podelila se na dva del: Francuska, kotska, Kastilja,
Aragonija i Napuljska kraljevina izjasnile su se za Francuza
Klementa VII, ostale zemlje opredelile su se za Italijana Ur
bana VI. Dvojica papa i dva kardinalska zbora, od tada nep
rijatelji, uzajamno su se ekskomunicirali i nastojali da od
vrate zemlje i kraljeve od pokoravanja protivnikoj strani.
Svaka je imala svoje propagandiste i svece. Petar Aragonski
i Katarina Sijenska bili su urbanisti, Vensan Ferije i Kolet
de Korbi (de Corbie) klementinci. Poto su zapali u koloplet,
protivnike pape i njihovi naslednici poslednji su shvatili
da je jedini nain da se raskolu uini kraj njihovo odricanje
od prestola. Tvrdoglavost papa, a naroito Benedikta XIII,
izabranog u Avinjonu 1394, dugo je osujeivala pokuaje
ujedinjenja. Da bi izvrili pritisak na papu u Avinjonu,
francusko svetenstvo i vlada dva puta su donosili odluku
o odbijanju pokornosti. Najpre od 1398. do 1403, a zatim
ponovo od 1408. Benedikt XIII ostao je uporan. Ipak, 1407.
godine izgledalo je da je naelno prihvatio da se sretne sa
svojim protivnikom u Savoni. Dvojica papa krenuli su (la
gano) u susret jedan drugome, ali poslednjih osamedeset ki
lometara koji su ih razdvajali ostalo je neprevaljeno. Mnogi
kardinali iz dva tabora odvojili su se od svojih papa i sazvali
koncil u Pizi (1409). Benedikt XIII i Grugur XII oglaeni
su jereticima i svrgnuti. Izabran je novi papa, Aleksandar
V, koji je umro ve sledee godine, pa g aje zamenio Jovan
XXIII. Sada ih je bilo trojica, poto nijedan od dvojice svrg
nutih nije prihavatio da se odrekne prestola. Jovan XXIII,
ija je prethodna karijera bila vie vojnika i politika nego
verska, a ponaanje pogdekad sablanjivo, nije mogao od
biti kralju Rimljana Sigismundu, priznatom branitelju
svete Crkve, sazivanje novog koncila u Konstanci. Skup
(1414-1418) se ubrzo sukobio sa Jovanom XXIII, koji je ute
kao iz Konstance, bio uhvaen i najzad se odrekao svoga
poloaja. Obeshrabren, i Grugur XII se odrekao papskog
poloaja. Naprotiv, Benedikt XIII, svojeglavi starac, sklo
nio se na jednu aragonsku stenu kod Penjiskole, kao u No-

132
 ZEMLJE KOJE SU PRIZNAVALE RIMSKOG PAPU
ZEMLJE KOJE SU PRIZNAVALE PAPU IZ AVINJONA
NEODREENE ZONE

VELIKI RASKOL: SITUACIJA OKO 1390.

(Prema Opta istorija civilizacija.)

jevu barku, i odbijao svaki kompromis sve do svoje smrti

1423. godine. No, sa izborom Martina V (1417) u Konstanci,
katoliki svet je, praktino, povratio svoje jedinstvo.
Koncil u Konstanci nije sazvan samo zato da se uini
kraj raskolu, ve i da bi se osudila husitska uenja, a jo
vie da bi se ostvarila davno izraena elja da se reformiu
glava i udovi Crkve. Papska nemo i nered koji je vladao u
hrianstvu davali su izgleda na uspeh koncilskom pokretu.

133
On je, pak, nasledio uenja ana de andena (de Jandun) i
Marsila Padovanskog, prema kojima je papski autoritet mo
rao zavisiti od slobodno izraene volje hrianskog naroda.
Jo pre sazivanja koncila u Konstanci ugledni univerzitetski
profesori, kao Pjer Deji (dAilly) i erson, traili su saziva
nje crkvenih skuptina, koje e nadzirati duhovno i svetovno
vladanje Crkvom. Zar e ona postati parlamentarna monar
hija? Federacija nezavisnih nacija koje e se izraavati kroz
povremeno sazivanje Dravnih stalea katolikog sveta?
Zbilja, u Konstanci su se oci okupljali i glasali po naci
jama; pravo glasa dato je i doktorima prava i teologije, a
M artina V izabrala je konklava, gde je dvadeset i tri pri
sutnih kardinala moralo uz sebe prihvatiti i trideset izasla
nika nacija. Da li su ove novine nagovetavale reformu
Crkve? Pravo govorei, taj problem naet je kasno, kada je
nastupio opti zamor - nakon osude Jana Husa i abdikacije
Jovana XXIII i Grgura XII. Ipak, 30. oktobra 1417. godine
izglasano je osamnaest odluka, koje su se poglavito odno
sile na finansijske i pravne zloupotrebe papske sile. No, im
je izabran, M artin V je pohitao da predloi jedan ublaeni
kontraprojekat i da odvojeno pregovara sa pojedinim na
cijama prisutnim na koncilu o privremenim nagodbama
koje su delimino ponovo uvodile crkvene izbore i sma
njivale finansijske zahteve papstva. Koncil se zavrio 1418.
godine, u nemoi i potpunom odsustvu jedinstva. Ipak, do-
neo je jednu temeljnu i dalekosenu odluku: poto je papa
tada proglaen potinjenim koncilu, ovaj se imao od sada
sastajati redovno i automatski. Sazivanje koncila u Bazelu
(1431-1449) bilo je posledica ove odluke.
Volja za obnovom dolazila je poglavito odozdo. Skup
tina u Bazelu privukla je relativno malo crkvenih veliko
dostojnika - manje od sto, ali oko etiri stotine univerzitet
skih profesora, reenih da ne poputaju. Koncil je najpre
zadobio optu naklonost hrianskog naroda i Eugen IV
je, uprkos duboke odbojnosti, morao da ga prizna kanon
skim (1434). Postignuti su znaajni rezultati u mnogim
podrujima. Pod okriljem koncila pomirile su se Francuska

134
i Burgundija, eki utrakvisti pripojeni su rimskoj Crkvi,
a 1436. prihvaene su i odluke o reformi. Ipak, Eugen IV
izaao je kao pobednik iz sukoba sa koncilom. Ekstre
misti jedne skuptine, koja je elela da bude konstitutivna,
poinili su nespretnosti ne predvidevi koji e novac biti os
tavljen papstvu, a naroito svrgavanjem Eugena IV i izbo
rom Feliksa V (1439). Sve je prenerazila mogunost novog
raskola. Karlo VII i francusko svetenstvo, naklonjeni kon
cilu, upravo su bili prihvatili pragmatiku sankciju, koja
je, pod vidom galikanizma i nezavisnosti u odnosu na papu,
zapravo kralja uinila gospodarem prihoda u Francuskoj.
Ali su ustuknuli pred novim raskidom hrianskog jedin
stva. Reakcija je i drugde bila istovetna. Feliksa V priz
nali su samo Bazel, Strazbur, Savoja, Milano, Aragonija i
Bavarska. Umereni su napustili skuptinu u Bazelu, kojoj
je Eugen IV suprotstavio, poev od 1438, drugi koncil, to
je zasedao najpre u Ferari a zatim u Firenci. Imperator iz
Konstantinopolja doao je u Firencu i Eugena IV priznao
za Petrovog naslednika. Uspeh - bez budunosti - koji je
postigao sastanak grke i latinske Crkve (1439) poveao je
upliv Eugena IV. Papina smrt 1447. i dolazak na njegovo
mesto humaniste Nikole V, koji je, posredstvom takoe hu
maniste Enea Silvija Pikolominija, pregovarao o potpunom
prikljuenju Nemake Svetoj stolici, konano su diskredi-
tovali bazelske tvrdoglavce i izolovali Feliksa V, koji je
napustio dalju borbu (1449). Crkveni sabori nisu uspeli da
reformiu Crkvu, ali vie od toga nisu postigle ni pape, koji
su vladali izmeu 1450. i Luterove pobune.

*
* *

Godine 1434. pisao je Eugen IV oima bazelskog

koncila: Nema nijednog zdravog del na telu Crkve, od
pete do glave. Pedeset godina kasnije, jedan crkveni go
vornik na skuptini dravnih stalea u Turu nije bio manje
pesimistian: Svako zna, izjavio je on, da vie nema rada,

135
pobonosti, ni verske stege, i da u itavom svetenstvu
(ima) previe nereda, na veliku tetu itavog hrianstva.
Na tragu tako izriitih optubi, mnogi istoriari su dugo
vremena svakovrsne zloupotrebe, koje su onda hvatale
maha u Crkvi, smatrali glavnim uzrokom Reformacije. I
zbilja, kada je ova izbila, gomilanje nadarbina, komenda i
ne-prebivanje i dalje su bili veoma rasprostranjeni. Propa
danje monakog ivota izgleda neosporno. Piko de La Mi-
randola i Erazmo igosali su ivot po manastirima, gde je
nain prijema bio za aljenje. Da li je potrebno podseati
na Erazmove i Rableove satire uperene protiv svetenika? I
gnusne uloge koju kalueri prosjaci esto igraju u pripove-
stima Margarete Navarske? Osim toga, dominikanci i fra
njevci iscrpljivali su se u sitniavim svaama. Franjevci su
se, sa svoje strane, podelili na dve suparnike grupe - opser-
vante i konventualce. Najzad, prosjaci i svetovnici esto su
se trveli, zato to su prvi nastojali da druge zamene u paro
hijskom ivotu. Tano je daje nie svetenstvo imalo mana.
Mnogi dokumenti o njemu daju neutenu sliku: satire Se-
bastijana Branta i Erazma, besede naprasitih propovednika,
zapisnici o pastirskim posetama, arhivi duhovnih sudova.
U njima je esto re o sirovim i svadljivim svetenicima,
uz to i nalonicima. I to je jo ozbiljnije, oni su sasvim
neuki i bedni, naroito po selima, mnogi ne prebivaju u
svojim parohijama, ve slubu vre upski administratori.
Svetenik, pak, esto mora da radi da bi iveo; ponekad pro
daje svetotajstva. Kultna mesta su slabo odravana, osnove
religije slabo pouavane, svetotajstva slabo i loe deljena.
Z. Tuser (Toussaert) je u jednoj znaajnoj knjizi dokazao
da se u takvoj hrianskoj pokrajini kao to je Flandrija,
vernicima - sirovoj i, po svojim nagonima, jo veoma pa-
ganskoj masi - nudilo hrianstvo sa 80 odsto morala, 15
odsto dogme i 5 procenata svetotajstva . A biskupi sve vie
zaboravljaju da njihovo ime znai rad, budnost, brinost
(Erazmo). esto iz redova plemstva, u Nemakoj uglavnom
ratnici, drugde cenjeni savetnici prineva - od 1436. do
1444. est biskupa sedelo je u savetu Karla VII - , oni se

136
ne libe da ive izvan svojih biskupija i zaboravljaju da ih
poseuju. to se vie uspinjemo stepenicama hijerarhije, to
sablazan izgleda vea. U Rimu, iskvarenom rasipnou re
nesanse, kardinali su vie no ikad satrapi, na konjima pok
rivenim, a uskoro i potkovanim zlatom..., kojima se rugao
jo Petrarka. Brigita vedska je zahtevala da se uklone te
badavadije. to se papa tie, oni svojim utanjem ba
caju u zaborav Hrista, tako govori Erzamo, podjarmljuju
ga zakonima trgovine, izobliuju njegovo uenje usiljenim
tumaenjima i ubijaju svojim sramnim ponaanjem. Sikst
IV puta da Pai kuju zaveru; Inokentije VIII poziva najvie
talijansko plemstvo na venanje svoga sina; Aleksandar VI,
papa simonijak, zbog ega ga je Savonarola prezirao, svo
jim uplivom titi zloine i slavohlepnost svoga sina Cezara;
Julije II, izlapeli starac, predaje se ratu, meutim, sa
mladikim arom. Njegov naslednik, Lav X, miroljubiviji
je, ali pozorite je njegova krupna strast. U doba Lutera bilo
je preih stvari.
Zar je onda udno to tako rukovoeno hrianstvo,
uoi reformacije, ostavlja utisak pometnje? Liturgija odstupa
pred novim obrascima pobonosti. Da li se pre treba drati
svetotajstva ili krunice, mise - koju veina vernika nije ra-
zumevala - , ili krsnog puta, Boga ili svetaca? ini se da
se raao politeizam. Hriani, obuzeti strahom od smrti
i pakla, nastoje da se zaklone ispod velikog ogrtaa De
vice i pokuavaju da se obzebede od prokletstva gomila
njem indulgencija. Pokajanje tako dobija trgovaku prirodu,
a indulgencije se nude kao zgoditak na tomboli. U atmos
feri zasienoj nemirom i dok se ini da avo baza svuda
unaokolo, razvija se u XV veku lov na vetice, koji e se
stiati tek nakon 1648. Kako bi se tako duboko poremeena
i unutranjim sukobima podeljena hrianska Evropa mogla
odupreti nasrtajima nevernika? Ve pobeeni u Nikopolju
(1396) i Varni (1444), hriani nisu mogli spreiti zauzima
nje Konstantinopolja (1453). Ostali su gluvi na potresne, ali
anahrone pozive Kalista III i Pija II, koji su pokuavali da
oive ideju krstakog pohoda. Kriza Crkve bila je, dakle,

137
sveopta. Poto je spalila takva svetaka lica kao sto su bili
Jan Hus (1415) i Savonarola (1498), postoje odbijala da uje
pozive na obnovu, ona se u najgorim uslovima suoila sa
udarom Stoje doao iz Vitenberga: Luter (1483-1546) je sa
Viklifovim teolokim znanjem povezao estinu Jana I lusa. ^

*
* *

Poev od trenutka kada je Brat M artin - bez i naj

manje pomisli o pobuni protiv Rima - zalepio 31. oktobra
1517. svojih 95 teza na vratima crkve u Vitenbergu, rascep
u hrianstvu irio se zaprepaujuom brzinom. Postavi
najslavniji ovek u Nemakoj, Luter je etiri godine potom
bio ekskomuniciran, stavljen pod carski policijski nadzor,
ali ga je uskoro odatle izbavio i sakrio njegov zatitnik Fri
drih jSaksonski. No, pre svog ekskomuniciranja, samo to
kom 1520. godine napisao je etiri temeljna del, koja e
postati osnova protestantske teologije: Rimsko papstvo, Po
ziv hrianskom plemstvu nemake nacije, Vavilonsko rop
stvo Crkve i raspravu O slobodi hrianina. U zamku Var-
tburg Luter je poeo da prevodi Bibliju, a rad nastavio ve
1522, u Vitenbergu, gde se vratio poto mu sloboda vie
nije bila ugroena. Naime, itav jedan deo Nemake izja
snio se za njega: humanisti, kao Melanhton, koji je postao
njegov uenik, umetnici poput Direra, Kranaha, Holbajna,
sitno plemstvo, na elu sa Francom fon Zikingenom i Ulri-
horn fon Hutenom, gradska buroazija i kneevi. Kada je
jedan sabor 1529. godine zaeleo da ponovo vrati Vorm-
ski cdikt, kojim se reformator stavljao pod nadzor carske
policije, protestvovalo je .est kneeva i etrnaest gradova.
- o tudanaziv protestanti. Godine 1530. M elanhtonje sas
tavio Augzburku veroispovest. Poev od i 531, poveo se rat,
sa razTicitnn upehom, izmeu luteranske malkaldske lige
i trupa i saveznika Karla Petog. Poto je Francuska pruila
podrku carskim protivnicima, on je dopustio svome
bratu Ferdinandu da prihvati 1555. godine versku podelu

138
 PRELAENJA U REFORMACIJU U SREDNJOJ I SEVERNOJ EVROPI
(Prema . Delimo, Nastanak i uvrenje renesanse.)

Nemake. U tom trenutku dve treine zemlje ve su bile

luteranske. No, sa druge strane, reformacija se proirila i
daleko izvan Nemake. itava Skandinavija prela je na
protestantsku -stranu. Verski nemir bio je snaan u Holan-
diji. U Strazburu je reformisana verska sluba ustanovljena
ve 1523-1524. Dobar deo vajcarske napustio je Rim: Ci-
rih 1523, na Cvinglijev poziv, Sen-Gal 1524, Bern 1528, Ba-
zel 1529, na podsticaj Ekolampada, Nojatel 1530, eneva
1535, na podsticaj Farela. On je ve 1523, u Parizu, ustano
vio prvu reformisanu crkvu u Francuskoj, a prvi francuski
protestantski muenik pogubljen je te godine. Jedanaest
godina kasnije izbila je afera sa plakatima, koja je tako
estoko razljutila Fransoa I. Tomas Kronivel. koji je nago
vorio engleskog kralja Henrija VII da raskine sa Rimom
(ekskomunikacija suverena i Zakon o vrhovnoj vlasti po
tiu iz 1534), bio je naklonjen Luteru. Godine 1528. umro je

139
 prvi protestantski muenik u kotskoj. U Sevilji i Valjado-
lidu, a jo vie u Napulju, u krugu oko Huana de Valdesa, i
u Ferari, na dvoru Renea od Francuske, Luterovo uenje ui
valo je naklonost. U ekoj, gde je teren bio pripremio Jan
Hus, u Moravskoj, a naroito u Maarskoj i u Transilvaniji,
za reformaciju su pridobijeni iroki slojevi stanovnitva.
Najzad, oko 1555, luteranizam je pridobio brojne pristalice
u Gornjoj i Donjoj Austriji, u Stiriji, Karintiji i Karnioli, u
Poznaniji i Litvaniji.
Luterova smrt (1546) izazvala je, unutar Augzburke
veroispovesti, krizu koja je potrajala blizu etrdeset godina.
No, u trenutku kada se luteranizam zamorio, Kalvin (1509
1564) je reformaciji udahnuo novi ivot i snagu. Farel g aje
u Zenevi zadrao 1536. Dve godine kasnije proteran je iz
grada; enevljani su ga ponovo pozvali 1541, pa se autor
Nauka hrianske vere od tada nastanio meu njih i od grada

PROTESTANTIZAM U VAJCARSKOJ U TRENUTKU KALVINOVE SMRTI

(Prema . Delimo. Ibid.)

140
na Lemanskom jezeru nainio protestantski Rim. Odatle su
kretali pastiri koji su uzeli u svoje ruke brojne loe organizo-
vane male grupe propovednika po Francuskoj i Holandiji.
Sa druge strane, u enevi je boravio i stupio u prijateljske
veze sa Kalvinom Don Noks, koji je 1560. godine doveo
do pobede prezviterstvo u kotskoj. Bio je jo i neto kao
verski savetnik mladog Edvarda VI od Engleske, u kome je
eleo da vidi novog Josiju, ali je ovaj vladao samo est go
dina (1547-1553). Smrt kralja, dolazak Marije Tjudor, koja je
bila katolkinja, pa onda Elizabete (1558), dosta ravnodune
prema pitanjima dogme, pokvarili su u Engleskoj izglede za
reformu vajcarskog tipa. Ipak, XXXIXlanaka iz 1653. koji j
su uvrstili anglikansku Crkvu, povezali su kult i prividno (
katoliku hijerarhiju sa, u velikoj meri, kalvinistikom teo- C
logijom. Osim toga, u Engleskoj se razvio snaan puritanski ^
tok, koji e kasnije dovesti do graanskog rata. On je bio ne
prijateljski raspoloen prema papistikoj idolatriji i bis
kupima koji su smatrani prodrljivim vucima i slugama
Lucifera. Tokom druge polovine XVI i poetkom XVII
veka, cvinglijevsko-kalvinistika reformacija - ovaj izraz
je taniji od kalvinizma - pobedila je u dolini Rajne, gde
je napisan slavni Hajdelberki katekizam (1563), proirila
se na istonu Friglju i postala religija landgrofova od He-
sen-Kasela i brandenburkih izbornih kneeva. Zahvatila je
i podruje Maarske, koje je prelo pod tursku vlast. Pos
tala je zvanina veroispovest Ujedinjenih pokrajina, pobu
njenih protiv Filipa II i odvojenih od Holandije od 1581. to
se Francuske tie, u njoj je, prema Kolinjiju, 1562. godine
bilo dve hiljade sto pedeset reformisanih zajednica, to je
etvrtina tadanjeg stanovnitva kraljevine. Ostaje, ipak, da
je, poev od 1560, irenje protestantizma postalo sporije no
u doba Lutera i d a je katoliki otpor ojaao.
Volja za otporom rimske Crkve, zaelo osakaene, ali
ne i unitene, naroito se uvrstila sa vladavinom Pavla III
(1534-1549). Naime, upravo je on prihvatio uredbu Drube
Isusove (1540), stvorio Svetu slubu (1542), sazvao ekumen
ski koncil u Tridentu (1545), koji je i Luter ivo prieljkivao,

141
 KATOLICI I PROTESTANTI U CARSTVU UOI
TRIDESETOGODINJEG RATA
(Prema . Delimo. Ibid.)

a papa ga nerado prihvatio, zbog ranijih ravih iskustava sa

koncilima u Konstanci i Bazelu. Uprkos tekom opstanku,
protegao se na osamnaest godina; dva puta je bio prekidan,
ali je ostvario znaajan uinak. Uinio je jasnijom doktrinu,
zadrao dobra del - to jest, slobodu - u procesu postizanja
spasa, sauvao svetotajstva, snano naglasio stvarno pri
sustvo u euharistiji, preduzeo pisanje katehizma, obavezao
biskupe da borave u svojim biskupijama, upnike da propo-
vedaju i doneo odluku o stvaranju seminara. No, ovaj koncil
je i odbio da pregovara sa protestantima, konano svrstanim
u kategoriju jeretika. Suprotstavio se enidbi svetenika,
kao i dvojakom prieu dragom Luteru a negda dozvolje
nom ekim utrakvistima. Nasuprot Luteru i Cvingliju, koji
su se rugali indulgencijama i hodoaima, nasuprot Kal-

142
 DELOVI ERAZMOVOG TEKSTA KOJE JE PRECRTALA
KONGREGACIJA INDEXA
(Prema Reformacija i Kontrareformacija, i Fotografska dokumentacija.)

vinu, koji se podsmevao relikvijama, koncil je zadrao sve

tradicionalne oblike pobonosti. Potvrdio je kult svetaca.
Odluio je da Vulgata svetog Jeronima ostane autentini
tekst Pisma i sauvao latinski za vreme slube. Godinu dana
nakon zavretka koncila, Pije IV objavio je prvi Indeks zab
ranjenih autora i knjiga. Erazmo, koji je umro 1536, nala
zio se na njemu sa celokupnim svojim delom, uz napomenu
damnatus primae classis. Ta osuda znaila je odbacivanje
pokuaja humanistikog pomirenja. Erazmo nije odobrio
ekskomunikaciju Lutera, ali je i osudio njegovu preteranu

143
 estinu. Konano se sa njime posvadio 1525, branei slo
bodnu volju, nasuprot luteranskoj zarobljenoj volji. No,
on je prieljkivao Crkvu u kojoj bi teoloko raspravljanje
bilo slobodno i u kojoj bi sukobi meu uenjacima bili
manje vani od upranjavanja jevaneoskih vrlina.

*
**

Stavljanje na indeks autora kome je, trideset godina

ranije, ponuen kardinalski eir - ponudu je Erazmo od
bio da bi ostao slobodan - bila je znak vremena koji je uka-

FRANCUSKE IZBEGLICE U ENEVII STRAZBURU IZMEU 1549.1 1560.

(Prema P. F. Geisendorf.)
Take oznaavaju poreklo izbeglica u enevi, a krstii poreklo izbegliea u Strazburu.

144
zivao na stvrdnjavanje pozicija. Hriani su, izgleda, vie
no ikada verovali da se verski problemi mogu resiti silom.
Ruili su hramove Acteka i Inka, proterivali Mavre iz pa-
nije, zatvarali Jevreje po getima. Mrnja meu Hristovim
vernicima bila je na vrhuncu. Fransoa I je dopustio pokolj
3.000 Valdenana na jugu Francuske. Filip II je panske pro
testante unitio na pet velikih autodafea. Oko 30.000 prote
stanata stradalo je u Francuskoj na svetog Vartolomeja. U
jesen 1572, jezivi vojvoda od Albe, u Flolandiji, naredio je
da se postreljaju protestanti iz Cutpena i opustoi Malini,
koji je pre toga otvorio svoje kapije Viljemu Cutljivom. No,
netrpeljivosti je bilo na obe strane: pogubljenjima koja je
naredila Krvava Marija odgovara otprilike isti broj onih
za koje odgovornost snosi Elizabeta. U XVI veku su go
tovo u itavoj Evropi buknuli ikonoklastiki besovi, koji
su ruili statue, unitavali freske i vitrae: u Vitenbergu
1522, pre povratka Lutera, u Provansi i Dofineu 1560, a na
roito u Holandiji, 1566. Ovde su 1572. godine lupei za
kopavali ive kaluere u zemlju, a samo su im glave virile
napolju, da bi im sluile kao ciljevi pri kuglanju. U elizabe-
tinskoj Engleskoj jo ivim katolikim muenicima parana
je utroba i vaeni su im srce i creva; neka ena koja je bila
sakrila jednog svetenika zgnjeena je daskama na koje je
postavljeno teko kamenje. Ko bi mogao rei koji je od pro
tivnika bio okrutniji i u kojoj zemlji su ljudi postupali naj-
varvarskije? U svakom sluaju, verski ratovi bili su besko
nani. Holanani su nazvali osamdesetogodinjim ratom
(1568-1648) onaj koji je doveo do panskog priznanja njihove
kalvinistike Republike. Anri IV je u Francuskoj verovao da
je Nantskim ediktom .(1598) uinio kraj tridesetogodinjim
bratoubilakim borbama. Ali, one su ponovo otpoele na
kon njegove smrti i zavrile se tek mirom u Alesu (Als,
1629). Pre toga je petnaest hiljada ljudi umrlo od'gfadi u op
koljenom La Roelu (1627-1628). Tridesetogodinji rat, koji
je otpoeo 1618, pobunom eke, velikim delom pridobijene
za reformaciju, protiv ultrakatolike politike Habsburgo-
vaca, bio je sa hrianskog gledita novi i ozbiljni poraz
milosra.
145
 Postoje verska netrpeljivost tada bila uobiajena, lute-
ranci i kalvinisti razmenjivali su estoke pamflete o stvar
nom prisustvu*, ali su slono proganjali sve otpadnike od
protestantizma, a na prvom mestu anabaptiste. Meu ovima
je zaelo bilo miroljubivih i ratobornih. Jedan od zane
senjaka, Tomas Mincer, stao je 1525. na elo nemakih
seljaka pobunjenih protiv svojih gospodara. Luter je dobro
znao da je veina zahteva seljaka bila opravdana. Sta su
oni traili? Slobodan izbor pastora, ukidanje male dese
tine, korienje velike desetine za potrebe seoskih zajed
nica, ukidanje kmetstva, ukidanje lovakih zabrana... Luter
je najpre rekao plemstvu: Protiv vas se nisu digli seljaci,
ve sam Bog. No, potujui graansku vlast, smatrao je,
takoe, da ak i ako su kneevi zli i nepravedni, nita ne
doputa pobunu protiv njih. Za reformatora koji je stvari
posmatrao samo sa verskog gledita, jedino je vana du
hovna sloboda hrianina. Osim toga, mrzeo je Mincera i
zanesenjake koji su ga okruivali; odbacivao je njihovu
apokaliptiku veru i svaki anabaptizam. Najzad, imao je
prijatelje meu voama odmazde (Filip od Hesena). Zato
se konano izjasnio protiv pobunjenih seljaka i uputio ovaj
poziv, koji mu je esto prebacivan: Neka ih podave; kad
se besan pas baci na vas, treba ga ubiti, inae e on vas
ubiti. Otpoeo je progon svih anabaptista, miroljubivih ili
ne, jednako u katolikim kao i u protestantskim zemljama.
Od 877 rtava koje spominju protestantski martirolozi u
Holandiji u XVI veku, 617 bili su anabaptisti. vajcarski
gradovi i kantoni nisu bili manje neprijateljski prema neza
visnim duhovima koji su se udaljavali od nove protestantske
pravovernosti. eneva je spalila Servea. Melanhton, Teo
dor iz Beze i sve vajcarske crkve na sav glas su odobra
vali smrtnu presudu koju je zatraio Kalvin. Kada je 1559.
u Bazelu, protestantskom gradu, primeeno daje bogati gra
anin Jan iz Bria, preminuo tri godine ranije, bio, zapravo,
anabaptista David Joris - pacifista ija je glava, ipak, bila
ucenjena - , iskopan je njegov koveg i uniteni su posmrtni

* Hristovog tela u euharistiji. Prim, prevod.

146
ostaci opasnog pokojnika. etiri godine kasnije, Cirih je
proterao Ohina (Ochino), biveg generala franjevaca koji je
preao u protestantizam, zato to, poput Servea, nije vero-
vao u trojstvo. Ovaj starac od sedamdeset i est godina na
pustio je grad usred zime i otiao u Moravsku, da umre od
kuge. Tako je, nakon tri stolea krize, hrianstvo vie no
ikada bilo izdeljeno.
*
**

Ovo kratko podseanje na nedae Crkve izgleda da

najpre potvruje tezu koja se dugo smatrala klasinom. Sve
brojnije zloupotrebe, povezane sa preteranom rimskom
centralizacijom i odve svetovnim preokupacijama sveten-
stva, izazvale su, posredstvom neke vrste gaenja, prote
stantsku pobunu; ona je, pak, za protivuinak imala prepo
rod onog del hrianstva koji je ostao veran Rimu; no, poto
je taj preporod ostvaren suvie kasno i u antiprotestantskom
smislu, on je samo proirio jaz izmeu dva hrianska
sveta, koji su od tada ostali meusobno neprijateljski. No,
ta teza pokazuje se nedovoljnom im preemo na dogaaje
i zaronimo dublje u hrianski ivot od XIV do XVI veka.
Ona se zasniva na pretpostavci da je glavni deo srednjeg
veka, vreme procvata monakih redova i izgradnje kated
rala, bilo zlatno doba hrianske pobonosti. A, zar tu nije
pomeana vera crkvene elite sa verskim ivotom masa? N a
protiv, nita ne dokazuje d aje on iao silaznom linijom. Sa
druge strane, ako je i neosporno da je Crkva u XIV i XV
veku pokazivala, na svim razinama, sasvim vidljive mane,
nije sigurno da su one bile brojnije nego u doba Grgura VII
i svetog Bernara, kada se nije odigrao nijedan rascep slian
protestantskom raskolu. L. Fevr je pisao da su uzroci refor-
macije dublji od razvrata epikurejskih kanonika, ili razuz
danog temperamenta opatica iz Poasija. Suprotni dokazi
daju za pravo L. Fevru. Erazmo, koji je u Pohvali ludosti
estoko i ironino ibao pape, kardinale, biskupe i kaluere

147
to su svojim ponaanjem izdali jevaneosku poruku, odbi
jao je raskid sa Rimom. I obrnuto, kada je Katolika crkva,
u XVII veku, ispravila veinu slabosti koje su joj, s pra
vom, prebacivane pre Tridentskog koncila, razliite protes
tantske veroispovesti nisu nastojale da se ponovo poveu sa
Rimom. Sto znai da je neslaganje bilo ozbiljnije i nalazilo
se vie na teolokoj nego na moralnoj ravni.
Istina je da protestantski reformatori, da bi povukli za
sobom mase, nisu propustili da iskoriste staro neprijatelj
stvo Nemaca, Engleza i Francuza prema odve gramzivom
papstvu. Ve se u 95 teza Luter sprdao: Zato papa, ija je
torba danas vea od torbe ma kojeg bogataa, to, uzgred
budi reeno, nije bilo tano, ne gradi bar baziliku svetog
Petra svojim novcem, no sa novcem siromanih vernika?
Normalno je to su gomile bile posebno osetljive na sar
kazme protiv novog Vavilona, protiv tiranije i izlinosti
rimske kurije i protiv monakih jazbina. No, uenju o
opravdanju verom Lutera nije odveo prizor prodavanja
indulgencija u blizini Vitenberga. Naprotiv, otkrie te teo
loke teze (oko 1515) u tiini i sabranosti manastira, a za
hvaljujui itanju Pavlovih poslanica, navelo ga je da se
1517. pobuni protiv takve prakse, kojoj je zamerao da ver-
nicima daje lanu versku sigurnost. Zloupotrebe koje
spominje Augzburka veroispovest nisu bile razuzdano-
sti kaluera, ve priest samo pod jednim vidom, misa
uzdignuta do rtve, crkveno neenstvo, zaveti, postovi i
uzdravanja nametana vernicima (cristiani), kao da se ka
tolicizmu prebacivalo ne da je suvie rasputen, ve da su
vie zahteva.
Kritike na raun verskih redova, u doba renesanse za
elo veoma rasprostranjene, ali ponekad konvencionalne i
stereotipne, moraju takoe biti podvrgnute preispitivanju.
Nema sumnje da mnogi redovi, uoi reformacije, nisu vie
ispoljavali onu ivotnu snagu koja ih je odlikovala tokom
srednjega veka. Osim toga, Veliki raskol je jo vie nagla
sio njihovu krizu, njihove unutranje sporove i napetost
izmeu verskih familija. Pa, ipak, istoriar u veini redova

148
otkriva pokuaje obnove znatno pre Tridentskog koncila.
Klarise po uzoru na svetu Koletu, nemaki avgustinci i do
minikanci Holandske kongregacije povratili su stegu jo
pre 1517. Pustinjaci svetog Franje, kasnije nazvani kapu
cini, poeli su da propovedaju 1526. Da lije dovoljno istak
nuto d a je Luter, u Erfurtu, kao i u Vitenbergu, iveo samo
u manastirima u kojima je vladao red i zapt i gde se greilo
pre zbog preteranog ara, a on sam muio je sebe? to se
Kalvina tie, on je bio ak koleda Montegi, najstroeg u
Parizu. Ako, dakle, Crkva pre 1517. nije izvela svoju ve
liku reformu zbog nedostatka podsticaja iz sredita, bilo je
mnogih, ali nepovezanih, pokuaja - as dosta irokoga za-
hteva (panska verska restauracija pod uplivom Cisnerosa),
as neupadljivih (osnivanje poetkom XVI veka Orato
rija boanske ljubavi u enovi, a zatim u Rimu) - koji su
potvrivali iroko rasprostranjenu elju za proiavanjem.
Ta elja je ponekad dobijala vid povratka u prolost.
U krilu verskih redova reforma je oznaavala, uglavnom,
povratak pridravanju pravila i starim obiajima. U tak
vim sluajevima je, izgleda, ideja o prilagoavanju novim
uslovima bila odsutna. Zauzvrat, odasvud su se javljali, is
tina u neredu, podsticaji i poduhvati koji su svedoili manje
o opadanju no o novim zahtevima i izmeni pobonosti.

*
* *

Jedna krupna injenica odlikuje verski ivot na Za

padu poev od XIV veka: uspon i uvrenje narodne po
bonosti. Dotle religija svetenika koja uokviruje i upravlja
pobonu odanost vernika, hrianstvo sada poprima novu
boju. Ono od tada, u civilizaciji koja je postala gradskija,
izraava nezavisniju i kontroli manje podlonu kolektivnu
duu. Postajui svesni tog napretka hrianskog naroda,
teolozi XIV veka: Marsil iz Padove, Viljem Okamski, Dit-
rih iz Nima, nisu se ustezali da zauzmu multitudinistiki
stav. Jedan od njih izjavio je: Papstvo je ukupnost vernika

149
pravno povezanih radi zajednike koristi. Takvo uenje
dovee kasnije protestantske reformatore do tvrdnje, nakon
svetog Petra, da je sveteniko zvanje univerzalno. No, pre
toga, namnoila su se raznolika i esto zbrkana ispoljavanja
masovnog hrianstva: povorke flagelanata, kolektivni
krsni putevi, svakojake procesije, posebno noenja Corpus
Domini, pasije prikazivane pred velikim gomilama ljudi,
mnoenje bratstava, sve vee mesto pevanja u obredima,
osnivanje horova itd. Gomile su, naime, oseale potrebu da
poju svoju veru. Utrakvisti su razvili narodno versko po-
janje. Jedan vek kasnije luteranski korali i muzika pratnja
psalama prevedenih na narodni jezik dali su, na protestant
skoj strani, novu hranu pobonosti vernika.
Propovednici - poglavito franjevaki i dominikanski -
krstarili su u svim pravcima Evropom u XIV i XV veku,
da bi preneli jevaneosku poruku gomilama koje su, ne
sumnjivo, u tom pogledu poele vie da trae. Teko je,
sa sociolokog stanovita, dovoljno naglasiti novu vanost
koju je stekla propoved. Vensan Ferije, Manfred de Vereli,
Bernardin iz Sijene, Olivije Majar, Savonarola dugovali
su svoju slavu uplivu na mase, koje su naizmenino ba
cali iz strave u pla i nadu. Pobuivali su na obraenje,
hukali decu na otmeno obuene ene, organizovali lomae
tatine, dovodili do pomirenja sukobljene strane, navodili
na vraanje nezakonito steene imovine. Svojim misijama
postizali su da gradske vlasti donesu ne samo propise pro
tiv svetogra, ve i zakone protiv raskoi i uredbe protiv
zelenaenja. Znaajno je to d a je ta propoved esto zadobi-
jala socijalnu prirodu. U Engleskoj je ona izazvala nasta
nak lolardizma i bunu 1381. Propovedanje je bilo jedna od
glavnih Viklifovih (1320-1384) briga, pa je retko silazio sa
svoje propovedaonice. Propovedanje mu se inilo hitnijim
od slube boje, pa je on u Engleskoj svoga doba stvorio
sirote svetenike, putujue svetenstvo koje je delilo siro
tinjsku sudbinu i poduavalo gomile. Nekoliko godina kas
nije i Jan Hus (1369-1415) je sebe smatrao propovednikom.
Crkva bi, smatrao je, mogla biti obnovljena samo pomou

150
reci Boje. Tako je prenoenje boanske poruke izgledalo
najdalekovidijim duhovima kao prevashodni zadatak u
Crkvi. Na koncilu u Remsu, 1408. godine, Zerson je pro-
poved prikazao kao prvi pastirski zadatak. Njegov savre-
menik, Bernardin iz Sijene, savetovao je jednoga dana svo
jim sluaocima da pre izostanu sa mise nego sa propovedi,
jer propoved daje veru u misu. Luter i Kalvin rasuivali
su na slian nain. To novo isticanje svetotajstva rei uka
zuje takoe na pravi nedostatak svetenstva u podruju
pastirske besede. Naime, glavna slabost Crkve, u razdob
lju koje je prethodilo reformaciji, nije se sastojala niti u fi-
nansijskim zloupotrebama rimskog dvora, niti u pogdekad
sablanjivom nainu ivota crkvenih velikodostojnika, niti
u raspusnom ivotu izvesnih monaha, niti u zaelo velikom
broju svetenika prilenika. Ona je poivala u odve sla
bom verskom obrazovanju i nedovoljnoj uenosti upnika,
esto nesposobnih da efikasno podele svetotajstvo i valjano
izloe jevaneosku poruku. Reformacija je, verovatno,
roena iz dubokog razlaza izmeu osrednjosti ponude i
nove estine potranje. Oigledno je propovedniki trud u
XV veku ostao ispod potreba. Luter je svedok toga. U jed
noj propovedi iz 1512. godine brat Martin, pet godina pre
afere sa indulgencijama, rasuuje kao Viklif, Hus, Zerson i
Bernardin iz Sijene i istie, sa dalekovidou koju je L. Fevr
sa zadovoljstvom naglasio, krupnu manu Crkve, koja svoju
pastirsku besedu nije prilagodila potrebama hrianskog
ivlja to se budilo: Neko e mi rei: kakvi zloini, kakve
sablazni, sav taj blud, ta pijanenja, ta razuzdana pomama
za igrom, svi ti poroci svetenstva!... Krupne su to sablazni,
jamim vam; treba ih razotkrivati, leiti; a poroci o kojima
govorite, vidljivi su svima; oni su grubo materijalni, padaju
svima u oi; uzbuuju duhove... Vaj, to zlo, ta neuporedivo
otrovnija i okrutnija kuga: organizovano preutkivanje Rei
Istine, ili njeno izneveravanje - to zlo koje nije grubo mate
rijalno, njega ne opaamo; ne uzbuujemo se zbog njega; ne
oseamo uas od njega...

151
 Obe reformacije - protestantska i katolika - bile su
naroito sticanje svesti o tome zlu na koje je ukazo Luter i
napor da se odgovori na religioznu e vernika. One su, ko
nano, bile dva vida istoga kretanja. Protestantizam je od
propovedi nainio glavni deo slube Boje. No, mi smo po
nekad manje osetljivi za podsticaje potekle s rimske strane
da se pobolja prenoenje jevaneoske poruke vernicima.
upnici su primili obavezu da svake nedelje daju po jednu
pouku svojim parohijanima. Crkve graene posle Trident-
skog koncila hotimino su bile skromnih dimenzija: tako
su svi prisutni mogli uti propovednika. Barokna umetnost
ukraavala je propovedaonice u Belgiji i Bavarskoj sa zase-
njujuom raskoi. Kapucini su umnogostruili svoje misije.
No, misije nisu mogle drati ono mesto koje pripada paro
hijskom svetenstvu: o tome svedoi neuspeh propovednika
XV stolea. Glavni problem, dakle, bilo je obrazovanje pa
stira. Poev od XVI veka, on je naet sa obe strane veroispo-
vedne granice. Protestantske akademije i katoliki semi
nari uspeli su vremenom da hrianskom narodu podare
duhovne vodie kakvi su mu dotle nedostajali u njegovom
svakodnevnom ivotu.
Da je kod vernika u doba velike promene, o kojoj je
ovde re, postojala izraena potreba za hrianskom doktri
nom, dokazuje i mnotvo katehizisa napisanih u XVI i XVII
veku, jednako u katolikim zemljama kao i u protestant
skim krajevima. Renesansa se tako zavrila unapreenjem
teologije, a obian svet je od tada morao poznavati bar njene
osnovne pojmove. Pre reformacije svetenstvo je nastojalo
poglavito, ali, izgleda, sa malo uspeha, na moralu. Od XVI
veka obnovitelji hrianstva koristili su obrnutu, isto lu
teransku taktiku: obnavljali su teologiju iz koje je trebalo
da proistekne moral. Luter i Kalvin, Bucer, reformator iz
Strazbura i Bulinger, Cvinglijev naslednik u Cirihu, pisali
su katehizme. Pije IV je, sa svoje strane, dao da se pripremi
objavljivanje Rimskog katekizma, sinteze uenja izloenih
u Tridentu, odakle su potom izvueni mnogi biskupijski
katehizmi.

152
 *
**

Verhici su se tako vie no ranije nametnuli panji cr

kvenih velikodostojnika. Unutar Crkve vernici su sada zau
zimali - a uskoro i traili - sve vee mesto. Znatna uloga
koju su u to vreme igrala bratstva reita je u tom pogledu.
Njihov razvoj, koji se ubrzao u XIV i XV veku, dobio je
karakter evropske pojave. U tim bratstvima, svetenici i
laici bili su povezani; svetenici su uestovali u ivotu - i
na gozbama - pobonog udruenja; tako su prestajali da
budu samo ljudi jedne kaste. Isto vai i za male grupe za
poduavanje, koje su pod imenom Prijatelji Boga cvetale
uz Rajnu u XIV veku. Svetenici i laici, tesno sjedinjeni,
vebali su se tu u upranjavanju savrenog ivota. Sto se
tie Gerta Grota (Groote), koji je 1381. godine u Deven-
teru osnovao Bratstvo zajednikog ivota - kongregaciju
ije je zraenje bilo odluujue u doba prereformacije - on
je bio obini akon. U njegovoj zajednici bili su pomeani
svetenici i laici, a neki njeni lanovi bili su pivari i seljaci.
Latinski je kod Brae bio na maloj ceni: Biblija se itala u
prevodu, a propovedalo se i pevalo na narodnom jeziku.
Dublje su promiljani, dakle, pojmovi Crkve i sveten-
stva. Hrianski narod pojavio se kao sudija hijerarhije i
pastira. V iklif je u svome spisu De ecclesia (1378) dao defi
niciju Crkve, koju e prihvatiti i Luter: universitas praede-
stinorum, nevidljivi skup onih koje je Bog izabrao, prema
tome, znatno razliit od isto oveku vidljive Crkve, koja
je zaelo korisna, ali koju valja nadzirati, popravljati, prila-
goavati. U oima Boga svi izabranici su jednaki i svetenik
nije nita vie od laika. Na praktinoj razini treba odba
citi ravog pastira - ko zna je li on deo nevidljive Crkve?
- oduzeti mu desetinu koju on zloupotrebljava i dati je si
rotinji. Greni ministrant ne daje valjano svetotajstvo. Jan
Hus, koji je takoe sastavio jedan spis pod naslovom De ec
clesia (1413), ne ide tako daleko kao V iklif i, uprkos nekih

153
neugodnih formulacija, prihvata sveti karakter ratoborne
Crkve; ali je papstvo proglasio za isto ljudsku ustanovu,
nastalu u doba Konstantina, i tvrdio da jedan ravi biskup,
simonijak, na primer, nije pravi prelat prema srcu Bo
jem. Bilo je, uostalom, kod Husa izvesne nesavladive od
bojnosti prema svetenikoj kasti. erson je u Konstanci
doprineo osudi ekog reformatora. Pa, ipak, i on se suprot
stavio rimskoj teokratiji, koja je nuno raala despotizam,
pobunu ili ropstvo, duh raskola ili duh idolatrije. Uio je,
dalje, da se veina ne moe varati i da svaki vernik ako to
eli moe da uestvuje na koncilu. Kardinal Zarabela, na
zvan u svoje vreme kralj crkvenog prava, iao je jo dalje
tvrdei: Puna vlast poiva u masi vernika.
Reformatori XVI veka bili su, dakle, naslednici ita
vog jednog toka, koji je gotovo dva stolea obezvreivao
crkvenu hijerarhiju i samog svetenika i postepeno istakao
hriansko dostojanstvo laika. Ve od 1384. godine javili
su se u Engleskoj planovi za oduzimanje crkvenih dobara.
Vik lif ie odbacivao svaku hijerarhijsku crkvu; on je eleo
da svi svetenici budu meusobno jednaki i da budu iritelji
Boje rei; poricao je transsupstancijaciju i vrednost sve-
totajstva, zahvaljujui kojima je svetenstvo, unekoliko,
podjarmilo vernike. Jan Hus je verovao u stvarno prisustvo
i u transsupstancijaciju; no, on i njegovi uenici pregli su
naroito da vernicima povrate priee u oba oblika. Smat
rali su da e tako dati novi znaaj laicima u ivotu Crkve.
Proteklo je jedno stolee od smrti Jana Husa do
trenutka kada je Luter istakao svojih 95 ieza i moe se smat
rati, poput E. Z. Leonara, da ne postoji neposredna veza
izmeu Luterovog ina i delovanja dvojice velikih jeretika
koji su mu prethodili. No, poto je zapao u vrtlog pobune,
Luter je otkrio srodnosti koje su ga povezivale sa njima, pa
se ponaao kao njihov naslednik. On i drugi protestantski
reformatori sakupili su u jedan doktrinarni korpus pogde-
kad rasute elemente jedne teologije, podesne za laike. Nai
nili su pastora, bar pravno, zastupnikom vernika i dozvolili

154
mu enidbu, oduzeli su Crkvi sva njena dobra, smanjili broj
svetotajstava, kao i vanost onih koja su zadrali, dali su
laicima priest u dva vida, dozvolili svakome pristup Pismu
i uklonili iz slube latinski jezik, nerazumljiv masama.
No, pogreno bi bilo verovati da Katolika crkva,
uprkos jaanju njenih hijerarhijskih struktura nakon Tri-
dentskog koncila, nije obraala panju na hrianski uspon
laikata i da ga je sistematski koila. U Tridentu je talijan
ski plemi Nagarola pozvan od strane legata da propoveda
pred koncilskim oima, a uestvovao je i u pisanju odluke
o predanjima. U Francusku je (1604) Karmelianke uvela
jedna udata ena, gospoa Akari (Acarie); jo jedan laik,
vojvoda de Vantadur, stvorio je oko 1627. godine Drubu
svetog sakramenta. Uspon laikog elementa objanjava sav
onaj interes koji je Katolika crkva, posredstvom jezuita,
oratorijanaca, Por-Roajala, ursulinki i pripadnika Reda po-
hoenja, poklanjala obrazovanju. Najzad, itava teologija
jezuita i njihova kazuistika, kojoj se previe rugalo, bila
je usmerena ka razumevanju jednog sveta koji je svakim
danom davao sve vie mesta svetovnim delatnostima.
Jasnija je ravnodunost vernika prema crkvenim auto
ritetima u doba reformacija kada se zna kakvu su vanu
ulogu igrali svetovni autoriteti u XIV i XV veku u svakod
nevnom verskom ivotu. Verska kriza oigledno je olakala
sticanje premoi Drave nad Crkvom. Jo pre nagodbe iz
1516, kraljev savet u Francuskoj stvarao je i davao nadar-
bine, presuivao kod izbora, davao izvrnu snagu crkvenim
zakonima, objavljivao koncilske odluke. Parlamenti su uki
dali zabrane koje su donosili biskupi, proveravali tekst bre
vijara, nadzirali oprotajnice, relikvije i ispovednike. Zbog
slabosti verske administracije, Glavna bolnica u Parizu se-
kularizovana je 1505, a 1519. godine otvorenom poveljom
Fransoa I nareena je opta reforma svih bolnica u kralje
vini. Vek ranije, erson je sastavio veoma pesimistiki Od-
brambeni dijalog. Zakljuujui da nemo koncila povlai
za sobom nemo biskupa, on je traio od kneeva da uzmu

155
 u ruke reformu Crkve, to e ponoviti i Luter u Pozivu
hrianskom plemstvu nemake nacije. Upitana od strane
svojih sudija o Karlu VII, Jovanka Orleanka izjavila je d aje
to najplemenitiji hrianin od svih hriana, koji voli veru
i Crkvu. Prinevi su primali pomazanje pri krunisanju i
njihov verski upliv moe se shvatiti samo ako se ima u vidu
drutvo u kome su se podruja Crkve i drave stalno me
usobno proimala. Ostaje da su oni predstavljali najpre ze
maljsku dravu, a u doba Velikog raskola zemaljska drava
pritekla je u pomo nebeskoj. Sazvavi koncil u Konstanci,
koji je svrgnuo trojicu suparnike pape, Sigismund se mo
gao, ne bez razloga, smatrati spasiocem katolianstva. Ne
treba se, prema tome, uditi to tokom raskola vidimo da
su svetenstvo i vernici razliitih zemalja posluno pratili
svoju vlast u pokoravanju ovom ili onom papi. Naelo cujus
regio, hujus religio, koje e meunarodno pravo prihvatiti
1555. godine, poelo je tako da se primenjuje ve od kraja
XIV veka. Postala je navika da se poglavar drave smatra
glavnim verskim savetnikom u zemlji. Pragmatika san
kcija iz Bura (1438) nije propustila da, iz odbojnosti
prema papskoj centralizaciji, ponovo uvede izbor biskupa
i opata, a svetenstvo koje je glasalo za nju nije se nimalo
protivilo stavu prema kome kralj moe legitimno da iznese
dobrostive i dobronamerne preporuke u korist zaslunih
i revnosnih lica, a za dobro kraljevine. Nagodba iz 1418.
koja je kralju u ruke dala duhovniki prihod francuske
Crkve i pravo imenovanja na glavne poloaje, jo vre
je povezala galikansku crkvu sa suverenom. to se Eng
leske tie, ona se jo pre nagodbe iz 1418. znatno udaljila
u odnosu na papstvo. Kralj je odluivao o imenovanjima i
zadravao duhovniki prihod dok su mesta upranjena. Jo
pre raskola Henrija VIII, Crkva je u Engleskoj postala kra
ljeva stvar i samo je preko njega bila povezana sa Rimom.
Zato je ona tokom itavog XVI veka posluno sledila sve
naizmenine promene svojih suverena u podruju vere.

156
 *
* *

Prinevi su u izvesnoj meri predstavljali narode. A,

zarnovareligioznavanostjednih nije znaila veu samostal
nost drugih u okviru Crkve? to su uskoro potvrdili i rascep
izazvan reformacijom i uvrenje galikanizma i panske i
portugalske pretenzije u pogledu misionarskog patronata.
No, valja poi dalje u prouavanju te vrste usitnjavanja, koje
je odlikovalo religiozni ivot Zapada od XIV veka. Manje li
turgijska, pobonost se sve vie razlagala i postajala sve li-
nija. Razdoblje uoi reformacije doivelo je procvat religio
znog individualizma, to je znaajna istorijska injenica,
povezana sa unapreenjem itave civilizacije.
Delo O ugledanju na Hrista, koje je izmeu 1420. i
1430. sastavio Toma Kempijski, bilo je najitanija knjiga
XV veka; od nje je ostalo nekih sedam stotina prepisa. A
ta knjiga je, u sutini, lino iskustvo, intimni dnevnik
due koja se odvaja od sveta da bi razgovarala sa Isusom i
lake u sebe primila ljubav, koja jedina ini lakim ono to
je teko. U svojoj maloj raspravi O duhovnomprosjaenju,
zamiljenoj kao razgovor izmeu oveka i njega samog, i
u pismima svojim sestrama, erson je doprineo rasprosti
ranju ukusa i navike line pobonosti - pobonost koju je
svako mogao negovati, ak i izvan verskih redova. erson
je svojim sestrama savetovao da se ne udaju, a ne da stupe
u manastir. Jer, hrianska religija se moe negovati, bez
zaveta, na savren, ak veoma savren nain. Unapreenje
laika u okviru Crkve i izgraivanje individualistike du
hovnosti bila su, zapravo, dva lica iste stvarnosti.
O ugledanju i ersonove rasprave nadahnjivali su se
sa Devotio moderna, iji su zaetnici bili Rijsbroek (Ruys-
broek, 1293-1381), Gert Grot (1340-1382) i Braa zajed
nikog ivota, a za koju nije preterano rei da je izmenila
pobonost na Zapadu. Vodei rauna o propadanju liturgije
i o injenici da je sve vie hriana koji bi eleli da se us-
pnu ka Bogu uz pomo drugaijeg vodia no to je monako

157
pravilo, oni su pozivali svetenike i laike na razmiljanja o
ivotu Hrista i Device. Rijsbroek je pisao: Hrist je nae
pravilo; njegov ivot i njegovo uenje su na brevijar kroz
ivot. Ali, da bi bilo korisno, to razmiljanje treba da bude
metodiko i da se oslanja na vebe. Devotio moderna je
nastojala da naorua religioznu svest mreom asocijacija,
ideja i obrazaca podesnih da iskoriste sve izvore psihologije
(E. Delarijel). Ona je povezala Ave Maria sa radosnim ili
bolnim misterijama, uspostavila vezu izmeu Hristovih
rana i rua iz Marijine krune. Sveti Vensan Ferije bio je
u tom pogledu uenik Flamanaca: on je razluio razlina
oseanja - po sedam u svakom odeljku - koja ovek kua
prema Bogu, sebi i drugome; otkrio tri korena siromatva
i tri dela uzdravanja. Vidi se ta Duhovne vebe svetog
Ignjacija duguju toj Devotio moderna. A ona je, zato to je
posebno skretala panju na Isusa, olakala razvoj izvesnog
hristocentrizma (doba u kome su se namnoile slike Hrista
kralja), koji emo potom nai istovremeno kod Lutera i kod
Berila (Berulle).
Zar usmerena meditacija, koju je u modu uvela
Devotio moderna, nije pretila da svetotajstva uini manje
nunim? itav jedan mistiki tok iao je upravo u tom
smeru. Majstor Ekart, Dionizije Kartuzijanac, Tauler eleli
su da se izgube u nedokuivom boanstvu, toj prekomerno
prostranoj, ravnoj, neprelaznoj pustinji, po kojoj stvarno
pobono srce... luta ne gubei se i gubi se bez lutanja, sa
nasladom pada od iznemoglosti i ponovo kree na put, a
da se ne iscrpljuje (Dionizije Kartuzijanac). A, Luter je
bio jedan od uenika rajnskih mistika. Voleo je Taulerova
del. U manastiru je takoe itao anonimno delo Theologia
deutsch, koje na slian nain odraava rajnsku duhovnost.
Objavio je, jedno za drugim, dva njena izdanja. A u delu
Theologia deutsch nije re niti o svetotajstvima, niti o De-
vici, niti o svecima. Luter je, dakle, bio na tragu rajnskih
mistika kada je hrianskom svetu ponudio jedno uenje,
koje je, idui iznad liturgije i hijerarhije, elelo da spozna
bezrazloni dar milosti Spasitelja spaenome.

158
 U jednom prikazu religioznog individualizma ne
moe se prei utke preko drame Jovanke Orleanke. Is
tina, ona je esto pristupala svetotajstvima i elela je da os
tane sjedinjena sa vidljivom Crkvom. Ali, odbijajui da po
rekne svoje glasove, radije je krenula u smrt na lomai, u
devetnaestoj godini. Sud, na elu sa jednim biskupom, koji
je zaelo bio povezan sa Englezima, a u kome su se nalazili
i teolozi sa Sorbone, osudio ju je kao jeretika..., raskolnika,
idolopoklonika, zazivaa avola. Zar se Crkva nije morala
kloniti mistikih dranja? Jedan papa simonijak, Aleksan
dar VI, takoe je spalio Savonarolu, nadahnutog proroka.
Pa, ipak, uprkos pobedi, u delu Evrope koji je postao prote
stantski, jednog shvatanja hrianstva naklonjenog indivi
dualizmu, najlepi cvetovi mistike procvali su, krajem XVI
veka, upravo u katolikom svetu. Tereza Avilska umrla je
mrmljajui: Vreme je da se vidimo, Voljeni moj. A Jovan
od Krsta pevuio je Javnu no, u kojoj se dua sjedinjuje sa
predmetom svoje ljubavi.
*
**

Individualistika religija - to tokom dva stolea to su

prethodila reformaciji znai i novo oseanje line krivice. Sk-
rupuloznost je preplavila savest kao nikad dotle, a to vreme
obeleio je nagli porast ispovedanja. Nedae toga doba:
kuge, ratovi, glad, tursko napredovanje, koje su pokuavali
zaustaviti svakodnevnim deklamovanjem Angelusa, sabla
zan Velikog raskola - stvorile su paninu atmosferu. To
like nevolje mogle su biti samo kazna Boja, a poto se
pojedinana savest - kao civilizacijska injenica - upravo
pomaljala iz tmine, svako se osetio uasno krivim. Opa
ajui zlo svuda oko sebe i oseajui da ih avo ugroava,
moralno i fiziki - strah koga se Luter nikako nije mogao
osloboditi - hriani su vie no ikada verovali u vetija vr-
zina kola i u podmuklo delovanje Jevreja to truju izvore.
Vie no ikada plaili su se boanske pokare: smrt e voditi

159
u beskonane muke. Kad bi neki pokuali da sebe zaglue
i zaborave na skoranji i neizbeni kraj, mrtvaki plesovi -
nijedan nije nastao pre 1400. - podseali su ih na kratkotraj-
nost lanih radosti ovoga sveta. Bolje je bilo pripremati se
za smrt. Zato je verska knjievnost u izobilju irila one ar-
tes moriendi koje su vernika uile da se odupre neizbenim
nasrtajima demona u poslednjim asovima ivota. No, da
li e ovek imati vremena i prilike da umre u krevetu? St
rah od iznenadne smrti, protiv koje su grozniavo molili
svetog Kristofa, muila je nae pretke na razmei srednjeg
veka i modernog doba. Jer, plaili su se, mimo svega, da
se pojave pred Sudijom, a da nisu primili odreenje, koje
bi im pomoglo da umaknu paklu. A nee li se i sam Su-
dija iznenada pojaviti kao munja iz oblaka, zaustaviti tok
ljudske povesti, prepune greha, i okupiti pred svojim su
dom ive i mrtve? Propovednici Vensan Ferije i Savanarola
proricali su neizbeni gnev Boji. Hriani toga vremena
iveli su u opsednutosti krajem vremena i Stranim sudom:
del Van der Vajdena, Hijeronimusa Boa, Luke Sinjore-
lija, Mikelanela i mnogih drugih reito svedoe o tom st
rahu. A, zar Antihrist ne treba da se pojavi upravo pred sam
kraj vremena? Zar se nije ve rodio? Vensan Ferije je to
potvrivao. Zar u vreme raskola nije jedan od suparnikih
papa? Takvo je bilo miljenje Viklifa i ekih reformatora.
Ali, religiozna atmosfera bila je onda tako nabijena nemi
rom da su se ljudi, i poto se raskol zavrio, i dalje plaili
Antihrista. Oko 1500. godine mnoga del pripovedala su
unapred njegov ivot. Nakon raskida sa Rimom, Luter je
poistoveivao papu i Antihrista.
Kako, dakle, postii spas u svetu gde je Sotona tako
silan, a ovek tako slab? Postojalo je jedno reenje tog
munog problema, koje bi se moglo nazvati kvantitativ
nim: navaljivati na nebeska vrata stalnim molitvama i
hodoaima; kupovati oprotajnice, sakupljati indulgen-
cije. U doba kada je oseanje nesigurnosti bilo tako ivo, u
privredi kao i u religiji, indulgencije su predstavljale nain
obezbeenja od prokletstva. Riznica zasluga Hrista i sve-

160
taca izgledala je kao prava banka u kojoj svako moe
imati neki ulog, koji e, moda, na dan Stranog suda
uravnoteiti manjak nastao zbog grehova.
No, ta aritmetika pruala je tek nedovoljnu izvesnost.
Dies irae, tako esto pevan poev od XIV veka, podseao je
vernika na strogost Sudije, a na zidu Sikstine Mikelanelo
je predstavio gnevnog Isusa, kako gestom prokletstva odba
cuje prokletft u pakao. Onda je ponueno jedno novo reenje
za rasterivanje straha od venih muka: uenje o opravdanju
verom. To uenje moe se saeto ovako izraziti: Bog nas
spaava, nama uprkos; tako je bio veliki prvobitni greh,
tako su teki nai svakodnevni gresi, da zasluujemo pa
kao; ali, Bog nije sudija; on je otac; on nam je obeao spa
senje preko svoga sina. To uenje nije bilo novo. Luter g aje
otkrio kod svetog Pavla, koji je pisao Rimljanima: ovjek
e se opravdati vjerom bez djela zakona... Blago onima
kojima se oprostie bezakonja i kojima se grijesi prikrie.
Blago ovjeku kome Gospod ne prima grijeha. U svojim
spisima protiv pelagijanaca, sveti Avgustin je snano isti
cao prvobitni greh i bezrazloni in Boga koji svoje izab
rane povlai iz mase prokletih. Avgustinski tok uticao
je tokom itavog srednjeg veka, proimajui Izreke Petra
Lombaranina (f 1160) i traktate engleskog biskupa Bred-
vardina (Bradwardine, 1 1349). Ipak, on je dobio novi zamah
u doba kada su kriza Crkve i uvrenje linije pobonosti
preobrazili verski ivot na Zapadu. Okamizam, koji je gos
podario sholastikom u XIV i XV veku, veliao je ljudsku
volju, kadru, prema Pjeru Dejiju, da izbegne sve smrtne
grehe bez (pomoi) milosti Boje. A u isto vreme postuli-
rao je nedokuivog Boga, potpuno slobodnog u odnosu na
oveka. Ko moe znati kako sudi Svemogui? Odatle do
ideje o spasenju, udeljenom nezavisno od del, bio je samo
jedan korak. Zato je Pjer Deji mogao napisati: Neko ko nije
dostojan venoga ivota moe to postati apsolutnom moi
Boga, a da se nikakva promena nije zbila u njemu.
Jasno je onda zato je erson, nakon Viljema Okams-
kog, u odreenju video sutinu svetotajstva pokajanja, poto

161
 Bog moe oprostiti grehove nekome greniku i da se on nije
pokajao. V iklif je i vie od ersona i Pjera Dejija uznosio
boansku veliinu - to e nakon njega initi i Luter i Beril
- pa je, prevazilazei okamizam, iz te premise izvukao ue
nje o opravdanju verom. Poto svako dobro dolazi odozgo,
ovek ne moe da zaslui spasenje, koje mu je bezrazlono
darovano; i njegove zasluge su dar Boga. Luterova uloga je
bila da misaono produbi tu krupnu teoloku tezu, da je iz
vue iz okvira rasprava meu specijalistima i da je prui
kao radikalni lek od straha hrianskim masama.
Upostavljajui tako izmeu teologije i kolektivne psi
hologije odnos odgovor-pitanje, bolje razumemo zato
humanistiko reenje nelagodnosti u Crkvi nije moglo za
dovoljiti Luterove savremenike. Poput protestantskih refor
matora, i Erazmo je obezvreivao liturgiju i svetotajstva. A
ta je nudio da bi ohrabrio hriane? Ljubav, jedinu pouku
Jevanelja. Neka vernici Isusovi nastoje da upranjavaju
vrline svoga Gospodara, pa e se graanska i verska zajed
nica uzdii i spas svakog pojedinca bie obezbeen! Dijalog
gluvih, zapravo! Erazmo se obraao naprasitijim i krhkijim
ljudima no to smo mi, gomilama koje su naglo prelazile
iz ushienja u utuenost i kojima je u najveoj meri nedo
stajalo ono gospodarenje sobom, koje e u sledeem stoleu
veliati Dekart i Kornej. Poruka humanista suvie je bila
iskoraila ispred doba. Melanhton, koji je sjajno shvatio
neodgovarajuu prirodu Erazmovih obrazaca, izrekao je
ovaj prodorhi sud: ta mi traimo od teologije? Dve stvari:
utehu od smrti i od Stranog suda. Luter nam ih donosi. A
Erazmov posao je moralno i graansko poduavanje.
Humanisti i protestantski reformatori slagali su se,
ipak, da itav verski ivot treba usredsrediti na propovedanje
i itanje Biblije. Renesansa se smatrala vraanjem izvorima;
a ta volja se posebno ispoljavala u podruju vere. Od Lo-
renca Vale do Erazma, preko Lefevra iz Etapla i Rojhlina,
hrianski humanizam bio je jednoglasan u dvostrukoj elji
da proisti Pismo od pogrenih prevoda i da vernicima da
sam tekst Biblije. Godinu dana pre Luterovog stupanja na

162
scenu, Erazmo je izrazio tu veliku elju: eleo bih da sve
proste ene itaju Jevanelje i Pavlove poslanice. Da oni
budu prevedeni na sve jezike! Da ora peva njihove delove
gurajui svoje ralo, da tka pevui njihove arije uz razboj,
da putnik skrauje svoj put u slinim razgovorima. U toj
taki su humanisti ili u susret dubokim tenjama svoga
vremena. Pobonost, koja je sada bila vie individualistika
nego u prolosti, mogla je samo poeleti taj lini dodir sa
boanskom porukom. A, osim toga, poto se u svetenika
i svetotajstva sumnjalo, a papstvo bilo stavljeno u pitanje,
za ta je mogao ovek da se uhvati ako ne za nepogreivu
Knjigu? Otuda prevod Biblije na engleski, koji je podstakao
Viklif, a objavljenje nakon njegove smrti 1395; otuda je u
ekoj u XV veku bilo vie Biblija na ekom nego na la
tinskom. Meutim, u Evropi, uzev u celini, nije postojao
prezir prema latinskom tekstu Pisma. Naprotiv, od izuma
tamparstva do 1520. godine nabrojano je vie od sto pe
deset i est celovitih latinskih izdanja svetih knjiga. Ali,
u XV veku su se namnoila digests izdanja Svetog pisma,
dostupna obinim ljudima, a uskoro i prevodi na narodne
jezike samog svetog teksta. Izmeu 1466. i 1520. objavljene
su dvadeset i dve nemake i dvadeset i tri francuske verzije
Biblije. Protestanstski reformatori su, prema tome, samo
nastavili u tom pogledu delo prereformacije, nastojei,
ipak, da to vie meu narodima rasprostrane svete knjige.
Nakon protestantske pobune, rimska Crkva se dugo vre
mena uvala prevoenja svetih tekstova na narodni jezik.
Uskraivala je, dakle, vernicima neposredni dodir sa Bib
lijom, smatrajui da hrianski narod jo nije bio sposoban
da ita Pismo. Osim toga, ona je odbacila, kao nespojivo sa
ljudskom slobodom, uenje o opravdanju verom. Znai li to
da ona, sa svoje strane, nije nastojala da nae odgovora na
zebnju hriana? U stvari, da obnovljena Katolika crkva
nije stiala taj veliki nemir kod onih koji su joj ostali verni,
njena obnova ne bi imala uticaja na stanovnitvo. Katoliki
odgovor bi se mogao ovako saeto izraziti: poto ste krteni,
vi niste vie robovi greha; ali je tano da ste slabi i da ete

163
esto podlei; ne gubite hrabrosti, molite se i pristupite sve-
totajstvima - ona su tu da vam povrate snagu: svetenik,
uvar boanskog oprotaja, razreie vas od greha kad
god to zatreba. Dajui vernicima teoloki i moralno pouz
danije svetenstvo no to je bilo u prolosti, rimska Crkva
je i sama malo-pomalo ohrabrila zastraene hriane, koji
su stekli novu svest i o svojim odgovornostima i o svojoj
slabosti. Time je istoriar naveden na zakljuak, gotovo su
protan onome koji se mogao oekivati prema povrinskom
odvijanju dogaaja. Postojali su, zaelo, zbrka i rascep, ali
- moda ak i vie - i teoloko bogaenje i kriza rasta. Ko
zna nee li hriani jedoga dana otkriti d a je rana od prote
stantskog raskola bila spasonosna i da bi bez nje oni, mo
da, slabije poznavali puteve Kalvarije?

164
 Peta glava

TEHNIKI NAPREDAK

U dosadanjem izlaganju ve smo istakli dinaminost

Zapada u doba renesanse. Istorija tehnike, ma kako kratka
bila, donosi dodatni, ali odluujui, dokaz o snanoj vital
nosti Evrope u trenutku kada je poela da ostavlja za sobom
ostale kontinente.
Bilo je zaelo u tom tehnikom napredovanju, i to
kom razdoblja koje razmatramo, jakih i slabih trenutaka.
Petnaesti vek je bio inventivniji od etrnaestog, osobito
nemirnog doba. Odluujui polet trajao je od sredine XV
veka, kada se pojavilo tamparstvo, do 1560. godine, kada
je elini razradio prvu mainu za kovanje novca, vie ili
manje po uzoru na tamparske prese. Vrhunac napredo
vanja bio je, izgleda, oko 1450-1470, jer se za tih dvadeset
godina moe vezati ne samo izum tamparstva, ve i spi
ralna opruga, prvo moderno utvrenje, krilni ekrk (za pre
denje). S druge strane, u drugoj polovini XVI veka dolo je
do izvesnog zamora mate tehniara. No, ova hronoloka
odreenja imaju samo relativnu vrednost: izvesna nepreki
nuta tradicija, mada za ukus istoriara preesto podzemna,
povezuje preko srednjeg veka renesansnu mehaniku sa
antikom. Blok za crtanje Vilara de Honekura (XIII vek) i

167
 rasprave o vojnoj vetini Gija de Vievanoa (de Vigevano,
poetak XIV veka) ukazuju se kao putokazi izmeu del
grkih tehniara Aleksandrijske kole i tvorevina inenjera
XV i XVI veka.
Poto je nakon pada Rimskog Carstva postala za
padna, sredozemna civilizacija je odavno poela da
usavrava svoju runu umenost. Vodenica, poznata jo u
antici, rasprostranila se izmeu X i XIII veka; vetrenjaa,
bez sumnje dola sa Istoka, prihvaena je krajem XII veka.
Plug sa tokovima i odgrtaom, potkovica, poboljanja
zaprege (konjski am, jaram za volove, viestruka zaprega),
uvoenje trogodinjeg plodoreda, a u podruju arhitekture
usvajanje poprene crkvene lae od gotskih lukova - pred
stavljaju znaajne pobede oveka srednjeg veka u njegovom
svakodnevnom naporu da ukroti prirodne sile. Njegov re
nesansni naslednik iao je, dakle, napred jasno ocrtanim
putem, samo brim korakom. Divljenje antici pomoglo mu
je u tom kretanju ka tehnici, jer doba Leonarda i Rame-
lija osetilo je onaj ukus za automate i maine koji su poz
navali grki inenjeri helenistikog razdoblja. Istiui kon
tinuitet tehnikog napretka, elimo da kaemo da zamor
koji se na tom podruju ljudske delatnosti, izgleda, osetio
izmeu 1550. i 1650, nije dramatian. Ostim toga, irenje
izuma vano je bar koliko i razrada novih postupaka i me
hanizama. etrnaesti vek je, moda, malo toga izumeo,
ali tada se rairila upotreba baruta. U tom stoleu, takoe,
namnoili su se mehaniki satovi: onaj u Ruanu (1379), u
Solsberiju (1386) i Velsu (1392), iji su otroumni ureaji
podrazumevali istraivanja vie narataja.
Izumima je potrebna podrka publike, koja na
tehniare vri plodotvorni pritisak. Sve vea upotreba pro
zorskog stakla, izrada koija, postepena zamena sanduka
ormanom, navika upotrebljavan)a viljuki - sve su to no
vine renesanse, koje se objanjavaju poveanjem ivotnog
standarda jedne civilizacije, koja se sve vie bogatila. to
se tie tamparstva, koje je Kina, poto je pre Evrope poz
navala hartiju i pokretna slova, mogla prva izmisliti, ono je

168
zadovoljavalo e jednog drutva za uenjem i podizanjem
svoje intelektualne razine. Za sve izume bi se tako mogle
ustanoviti sline korelacije.
Renesansa je suvie opisivana prema svojim estetikim
ostvarenjima, a zaboravljalo se da njeni najvei umetnici -
Donatelo, koji je izlio prvu konjaniku statuu od antike, Al
berti, koji je sastavio jednu slavnu raspravu o arhitekturi,
Franesko di Bordo, Leonardo da Vini i Direr, sva trojica
slikari i inenjeri - nisu postavljali granicu izmeu umetno-
sti i tehnike. Leonardove belenice obilno pokazuju d aje za
njega visoku intelektualnu delatnost predstavljalo i izume-
vanje zupanika, i crtanje maina za kovanje, tkanje ili gre-
banje, i predlaganje tipova utvrenja, ili izrada hidraulinih
sprava. Poetkom XVI veka, pie D. A. Nef, umetnika
i nauna imaginacija bile su jo tako meusobno bliske da
su mogle biti delovi istog nadahua.
U razdoblju o kome je re dolo je do istinskog unapre
enja tehnike, koje treba, sa P. Frankastelom, postaviti u
okvir ireg kretanja, koje je odvelo Zapad ka novoj sudbini.
Napred smo govorili o zanimanju umetnika, poev od XIV
veka, za ljudsko lice, pejza i uopte za svakodnevni ivot.
Ta panja posveivana bednoj stvarnosti oznaila je duboku
intelektualnu promenu elite, koja se unekoliko okrenula od
sveta sutina ka iskustvenom svemiru. B. Zil (Gille) je
govorio o skretanju civilizacije renesanse ka tehnici, koja
je postala jedna od glavnih preokupacija svih vlada. Sforce
su nastojale da urede tok reke Po i povezale Milano sa jeze
rom Komo pomou kanala Martezana, iskopanog izmeu
1457. i 1460. Fransoa I je 1541. pozvao Talijana Belarmota
da prepravi plan Le Avra, koji je njegov prvi graditelj, Gijon
Le Rua, zamislio suvie ratrkano. Sikst Peti (1585-1590) je
na samrti sanjao da u Koloseumu postavi radionicu za pre
radu vune: ta namera reito govori o novom mentalitetu.
Uvrenje drave i porast njenog upliva na prostranije
teritorije no u feudalnom dobu, povoljno su se odraavali
na tehniku. Vlade su mogle bolje organizovati prostor koji
su drale pod svojom upravom, a raspolagale su i veom ko-

169
 liinom novca za finansiranje krupnih radova, a naroito
za podmirivanje sve veih vojnih izdataka. Jer, nastanak
tehnike politike bio je, oigledno, uslovljen razvojem vatre
nog oruja i nunou odbrane od njega. No, zanimanje za
konkretne i eksperimentalne delatnosti prevazilazilo je vla
dine krugove i postalo civilizacijska injenica, to ve od
XV veka potvruju naslovi tampanih del. Frontin, Vitru-
vije, Vegecije izdavani su vie puta izmeu 1470. i 1500.
No, panja se nije posveivala samo delima drevnih naroda.
Znaajni prirunik o seoskoj ekonomiji Petra Krescentija,
sastavljen oko 1305, pretampavan je trinaest puta od 1471.
do kraja veka. U tom razdoblju objavljeni su i Albertijevo
delo De re aedificatoria (1485), kao i Valturijeva rasprava o
vojnoj vetini, koja je imala ogromnog odjeka, iako je njen
autor, roak porodice Malatesta, bio vie knjievnik nego
inenjer. Tehnika literaturaje u XVI veku posebno znaajno
mesto davala metalurgiji. Bergbiichlein (1505) je bilo prvo
tampano delo koje raspravlja o sastavu i istraivanju me-
talonosnih nalazita. No, njegovu slavu pomrailo je delo
De^ re metallica, koje je Agrikola, Saksonac koji je iveo
u emnicu, sastavio oko 1531. godine. Ova knjiga, objavl
jena tek 1556, ali odmah slavna, za nas je zbir saznanja toga
doba o svemu to se tie rada u rudnicima i obrade metala.
Ovde treba pomenuti i raspravu Biringuija (Biringuccio)
De la pirotechnia (1540). Biringuio je bio sijenski vojni
inenjer, a posebno je prouavao obradu dragocenih me
tala, vetinu topljenja i izradu topova. tampani su i radovi
koji se odnose na vetinu destilacije. Jedna Liber de arte di-
stillandi de compositis, koja se pojavila u Strazburu 1512,
pretampavana je pet puta tokom XVI veka i bila prevedena
na engleski (1527) i dva puta na flamanski (1517. i 1520). U
drugoj polovini XVI i poetkom XVII veka, zanimanje za
maine postalo je neka vrsta zabave, o emu svedoe brojna
del reitih naslova, kao Pozorje orua aka Besona (1578)
i Novo pozorje maina i zdanja (1607) od Zonka (Zonca).
Najreprezentativnija knjiga ovog tipa bez sumnje je rasprava
koju je 1588. godine objavio u Parizu Talijan Rameli, pod

170
naslovom Razline veslake maine. U njoj je opisano i pri
kazano sto deset maina, od kojih mnoge isto teorijski, ali
je bilo i takvih koje su podrazumevale veoma sloene meha
nizme, nezavisno od svoga slabog uinka. No, mimo te preo
bilne mate, vidljiva je nova panja posveena maini i one
se posmatraju kao inioci napretka. Jedan tehniar s kraja
XVI veka bez zazora je mehaniku nazvao najplemenitijom
od svih vetina.

*
* *

Tako je, poev od renesanse, tehnika ne samo privlaila

panju vlasti, ve je postala i sastavni deo kulture. Agrikola
nije bio rudarski preduzima, ve kultivisani lekar. Bio je
optinski inovnik, savetnik jednog kneza, a dopisivao se
sa Erazmom. to se Leonarda da Vinija tie, poznato je
da se on, molei 1482. da mu se da neki posao na dvoru
Ludviga Mavarskog, predstavio, pre svega, kaotehniar:
Izraivao sam planove za lake mostove... Mogu da skre
nem vodu iz aneva mesta koje se opseda... Poznajem pos
tupke koji omoguuju unitenje ma kojeg utvrenja... Znam
da napravim lumbarde koje se lako premetaju... podzemne
hodnike i vijugave prolaze, koji se mogu iskopati bez ikakve
buke... pokrivena, zatiena i sigurna vozila, naoruana to
pom. Govorei potom o delima koja se grade u miru, Leo
nardo je isticao: Siguran sam da se mogu meriti sa svakim
arhitektom, jednako kada je re o graenju javnih ili pri
vatnih zdanja, kao i o tome da se voda sa jednog mesta do
vede na drugo. Tek poto je nabrojao sve te darove, slikar
okonde je dodao: Osim toga, bilo da se radi o slikarstvu
ili obradi mermera, metala ili gline, stvorio bih del koja se
neizostavno mogu uporediti sa delima ma koga drugoga.
Ovo pismo, iji je original izgubljen, i beleke velikog
Firentinca, doprineli su stvaranju legende. Sve do ovih
poslednjih godina, Leonardo je jednoglasno predstavljan

171
 kao univerzalni tehniar, genijalni izumitelj i neuporedivi
pretea. itamo jo u jednom skoranjem delu: Prelistamo
li Codex atlanticus i njegove razliite rasprave, nalazimo za-
prepaujue moderne projekte, anticipacije od kojih se o-
veku zavrti u glavi, udesne intuicije u podruju mehanike.
Maine alati, brod sa tokovima, automobil, aeroplan, pado
bran, podmornica, mehaniki razboj - svi ti moderni izumi,
i mnogi drugi, skicirani su ve kod Leonarda. Radovi P.
ila (Gille), ije emo zakljuke ovde saeti, ne doputaju
vie prihvatanje ovakvih tvrdnji, poto su Leonarda vra
tili u njegovo vreme. Naime, on nije bio prvi od inenjera
renesanse, koji su se delili na dve velike kole, nemaku
i talijansku. Nije bez znaaja podsetiti i na to da je izraz
inenjer, koji je prvi upotrebio Salomon de Kaus poet
kom XVII veka, najpre oznaavao vojnog tehniara. A rene
sansni inenjeri bili su, pre svega, specijalisti za ofanzivno
i defanzivno naoruanje: to vai naroito za Nemce, ali i
za Leonarda. Bili su, takoe, hidrauliari i arhitekte. Ipak,
Talijani su esto pokazivali mnogo veu radoznalost od svo
jih nemakih kolega: Leonardo se zanimao za sve vrste
mehanizama.
Izmeu kraja XIV i poetka XVI veka naroitu panju
zasluuju tri nemaka inenjera: Kjezer (Kyeser), nepoznati
iz husitskog rata i Direr. Kjezerov BelUfortis (1405), koji se
obraa ratnim voama, raspravlja o mainama i oruima
poznatim od davnina: dizalicama, Arhimedovom vijku, vo
denicama i vetrenjaama, mainama za uspinjanje. No, u
toj knjizi je prvi put primenjen sistem prenosnih poluga na
jedan runi mlin sa upravljaem, a runi topovi ve imaju
niane. Nepoznati iz husitskog rata, ije beleke potiu iz
godina oko 1430, takoe je specijalista za vojne potrebe.
Radoznao duh, on je, poput Vilara de Honekura, praktiar
otvoren za otroumne izume. Iz njegovih beleaka saz
najemo za mnoga orua za dizanje tereta, maine za jurie,
ali tu ima i novih: maine za buenje drveta ili zemlje, i za
glaanje dragocenog kamenja, a to je njihova prva poznata
predstava. to se Direra tie, on je bio viestruki tehniar,

172
koji se zanimao jednako za delovanje kiselina na metale -
prvi bakropis koji posedujemo potie od njega - , kao i za
urbanizam ili vojniku vetinu. Njegova rasprava Vetina
utvrivanja gradova i tvrava (1527) postala je znamenita,
pa mu je poverena izgradnja utvrenja u Nirnbergu.
Talijanska kola inenjera bila je u XV i XVI veku
posebno sjajna, a razvijala se u gradovima gde je renesansa
bila u najveem jeku - kao to su Firenca i Rim - i oko
kneeva, vojvoda i mecena koji su pospeivali procvat nove
kulture: Malateste u Riminiju, Sforce u Milanu, Montefeltre
u Urbinu. Prvi narataj talijanskih tehniara - od kojih su
mnogi bili istovremeno i umetnici - poinje sa Bruneleski-
jem (1377-1446) i obuhvata prvih ezdeset godina XV veka;
drugi, to je usledio odmah za njim, zahvata znatno u XVI
stolee. Bruneleski nije bio samo arhitekta kupole Santa
M aria del Fiore. Vazari nam kae da je konstruisao svako
jake maine, posebno za sveanosti. Izumeo je, takoe, je
dan mali optiki instrument koji daje iluziju reljefa. Prvom
narataju pripadaju i Giberti, koji se zanimao za tehniku
bronze, i specijalisti za studije perspektive Paolo Uelo i
Pjero del Franeska, veliki arhitekta i urbanista, koji je ra
dio najvie u Riminiju, zatim lekar Fontana, koji je ostavio
jednu zbirku crtea maina, znatno nadmoniju od slinih
nemakih rukopisa iz istog vremena, i Sijenjanin Takola,
vojni inenjer, koga su njegovi savremenici smatrali za no
vog Arhimeda, a koji je, izgleda, poznavao sve mehanike
sisteme koriene u to vreme. Drugi narataj obuhvata,
takoe, arhitekte porodice San Galo, kojima se duguje
tvrava u Ostiju i ivitakastelani i slavni zdenac u Orvijetu,
zatim Sanmikelija, jednog od prvih majstora za bastionska
utvrenja, Mikelanela, zaduenog za odbranu Firence
1529. i koji je, trideset godina kasnije, sagradio Porta Ria u
Rimu, a naroito Franeska di ora i Leonarda da Vinija.
Sijenjanin Franesko di ordo M artini (1433-1502) poeo je
svoju karijeru u Torinu, Rimu i svome rodnom gradu kao
slikar, vajar i arhitekta. No, ono najbolje dao je u Urbinu,
izmeu 1477. i 1486, gradei tvrave, dovrivi, verovatno,

173
NEPOZNATI IZ HUSITSKOG RATA: MLIN SA RUICOM PO SISTEMU
POKRETNE POLUGE
(Prema B: Gille, Renesansni inenjeri.)

vojvodsku palatu i napisavi za svoga gospodara Raspravu

o civilnoj i vojnoj arhitekturi, koja je u to vreme bila sla
vna, mada je bila objavljena, i to nepotpuna, tek u XIX
veku. Meu novinama koje se nalaze u toj knjizi, otkri
vamo vetrenjae sa kolom, poznati nacrt velikih turbina, pa
hidraulinu turbinu, ija je slava pripisana Leonardu, jedan
kuglini regulator, iji e obrazac tri stolea kasnije preu
zeti Vat, jer e mu omoguiti da suvie ne optereti upravlja
na sistemu pokretnih opruga. Franesko di oro se pos
vetio prouavanju prenoenja kretanja na razliite razine
pomou zupastih tokova; istraivao je mehanizam koji bi
omoguio menjanja brzine i usavrio mehaniki eki za
nabijanje ipova. Njegova rasprava sadri i crtee crpki i
sisaljki, maina za dizanje tereta i samohodna vozila, ko
jim a je nastojao da ugradi tokove, koji e ih istovremeno
pokretati i upravljati. Motor tih automobila je, naravno,
ljudska snaga, koja deluje na pedale.
Ovaj daroviti Sijenjanin izvrio je velik uticaj ne samo
na porodicu San Galo, ve i na Leonarda, koji se vie ne
moe prikazivati kao usamljena figura. Veliki Firentinac
uklapa se u jednu sredinu i jednu tradiciju: bio je jedan od

174
 FRANESKO Dl ORO: SAMOHODNA KOLA
(Prema B. Gille, Ibid.)

umetnika tehniara renesanse - dodue, onaj sa najirom

duhovnom radoznalou, sa gotovo nezdravom radozna-
lou, koja g aje uinila slavnim (B. il). Poto je u radio
nici Verokija stekao solidna praktina znanja, a potom u
Milanu esto poseivao intelektualnu elitu, za Leonarda
se ne moe rei niti da je bio samouk, niti neknjievan.
Nije proao kroz univerzitet, ali je primao obrazovanje
uobiajeno za inenjere njegova vremena, koje je povezi
valo manuelnu vetinu sa istinskom kulturom. Leonardovi
izvori su poznati. itao je Frontina i Vegecija, prouavao
izbliza Valturijevo delo De re militari, a zaelo je koristio
i radove Albertija, Takola i Franeska di ora. Poseivao
je matematiare, posebno kaluera Luku Pakolija, uenika
Pjera del Franeska, koji gaje podsticao da usavrava teh
niku pomou matematike.
175
 Leonardo nije bio inventivni genije, niti su njegova
istraivanja bila univerzalna. Kao tehniar, on izgleda
manje izuzetan sada, kad bolje poznajemo njegove pret
hodnike. Njegovo znanje u vojnom podruju nije bilo is
pred znanja njegova vremena (K. Klark). Artiljerijska pos
tolja, ispusti za vodu i viecevni topovi bili su poznati i pre
njega i javljaju se ve u Kjezerovom Bellifortisu. Njegove
jurine topove, osim izvesnih pojedinosti, nalazimo na
crteima njegovih prethodnika, a maine za uspinjanje, koje
je konstruisao, potiu jo iz rane antike. Njegove studije o
pomorskom naoruanju proizlaze naroito iz umea Fran-
eska di ora, a laa sa tokovima na bone elise, pokre-
tanim pomou poluga, verovatno je rimskog porekla. Tano
je da su stalna istraivanja u podruju utvrenja navela
Leonarda da postepeno smanjuje visinu zidova i prihvati
bastionske forme, koje je nametnula sve vea upotreba arti
ljerije, ali to je bio opti smer u to doba. Kao arhitekta i ur
banista, ne izgleda da je Leonardo bio iznad Albertija, niti
iznad Bramantea, a graevinski materijal koji je prikazao u
svojim belenicama - dvostruke dizalice, aparati sa besko
nanim vijcima ili kukama za dizanje stubova - nalaze se
ve u raspravi Franeska di ora. Sijenski inenjer bio je
naroito specijalista za vojnika pitanja; Leonardo je, na
protiv, bio vie hidraulian Radio je za Sforce na isuivanju

LEONARDO DA VINI: BORNA KOLA

(Prema B. Gille, Ibid.)

176
podruja Vigevano i predloio im da urede tok reke Ada;
osim toga, izradio je projekat regulacije reke Arno i u jed
nome trenutku verovao da e mu poveriti isuivanje pontin-
skih movara. Njegovi crtei posebno pokazuju prouavanje
sprava neophodnih za kopanje kanala, ali koje, izgleda, nisu
bile doista originalne. Nieg novog nije dao ni u pogledu
crpki, a njegove skice brana sa pokretnim otvorima nalazile
su se ve u Albertijevom delu.
*
**

Kao i drugi renesansni inenjeri, Leonardo se stra

stveno zanimao za mehaniku i nacrtao je brojne maine.
Njegove belenice pokazuju d a je nastojao da pobolja sis
tem prenosnih poluga, koristio esto rune ekrke, zamiljao
povezane lance, zanimao se za mehaniku obradu metala.
Prikazivao je maine za valjanje, hidrauline ekie, maine
za predenje, za proizvodnju vijaka, za glaanje povrine
ogledala. Pokuavao je da uini automatskijim toki sa kri-

LEONARDO DA VINI: MAINA ZA POTKRESIVANJE KAPE

Kapa se stavi na kalup koji se okree, dok se makaze naizmenino
sklapaju i rasklapaju.

177
lima, predenje svile, razboj za tkanje sukna. No, ove sprave
ne treba smatrati preterano novim, niti naroito praktinim.
Hidraulini eki postojao je jo u XIII veku; toki sa kri
lima danas vie ne moe biti pripisivan Leonardu; njegov
razboj sadri mnoge nejasnoe. to se tie mehanikog
asovnika sa zvonom, iji je crte ostavio, on je prekopiran
sa onoga koji je izmislio Franesko di oro. Ovaj je takoe
prikazao jedno samohodno vozilo, bolje zamiljeno od
vozila firentinskog inenjera, kome je, osim toga, neoprav
dano pripisivano i oinstvo skafandra i podmornice, dok su,
u stvari, ve od antike - na papiru - pravljene sprave po
desne za plivanje do morskog dna. ta je, napokon, sa Leo-
nardovom leteom mainom, o kojoj se toliko govorilo i
ijih je vie skica izradio izmeu 1483. i 1499? On je najpre
prouavao letenje ptica, zatim je pokuao da skicira teoriju
letenja i, najzad, nastojao da pojmi svoju mainu. Njegovo
osnovno obrazloenje bilo je ovo: ptica je bie sa preobiljem

mimwmmmwm'iiii'

LEONARDO DA VINI: KRILO ZA LEONARDO DA VINI: EKRK

LETEU MAINU (Prema B. Gille, Ibid.)

178
snage, jer joj je dovoljan laki zamah krila da se odri u va-
zduhu, a vidimo i sokola kako nosi patku ili orla kako die
zeca. S obzirom na letenje, ovekovi miii i nervi su za
elo slabiji od ptiijih. No, i on poseduje obilje snage, iji
viak moe da iskoristi za uzletanje. Treba mu napraviti
krila, iji e raspon biti kao kod pelikana, kvadratni koren
njegove povrine. Leonardo je svoga pilota najpre postavio
poloeno, zatim uspravno, sa dva pari krila, kao u slepog
mia, pokretana rukama i nogama. Zatim je, izmerivi gra
nice snage ljudskih miia, konano smislio jedan sloeni
sistem koji koristi delovanje dve lune opruge, koje e po
mou koturova dizati i sputati krila. U stvari, Leonardo se
prevario i u pogledu letenja ptica, ije je tano prouavanje
omoguila tek fotografija, i u pogledu snage koju ovek ima
u rukama i nogama. Ona ne prelazi 20-25 odsto njegove
ukupne teine, dok je kod ptice ona blizu 50 odsto. Osim
toga, kako je Leonardo mogao poznavati razlike u metaboli
zmu izmeu oveka i ptice?
Veliina Leonarda tehniara poiva manje u njego
vim izumima nego u njegovoj duhovnoj radoznalosti i
metodi. On se prvi meu inenjerima svoga vremena za
nimao za industriju tekstila i nastojao da vie mehanizuje
njene uobiajene postupke. Crtei koje je posvetio toj grani
ljudske delatnosti spadaju meu najbolje, studije maina za
grebenanje i strienje meu najoriginalnije i najbolje zami
ljene u njegovim belenicama. No, Leonardo je stalno pre
lazio okvire pojedinanog zanimanja - zanatskog ili umet-
nikog - i zalazio u podruje tehnologije. Zanimajui se
strastveno za mehaniku kao takvu, on je posebnu panju
posveivao sistemu zupanika, nastojei da smisli najvre
i najpravilnije (ne zaboravimo da su oni tada jo najee
bili drveni), crtajui ih konusne i spiralne. Franesko di o-
ro se nije na tako sistematian nain posveivao nekom
odreenom problemu mehanike tehnike. Zupanici su se
mogli koristiti u mnogim granama industrije. Usavravajui
ih, Leonardo je mogao doprineti ukupnom napretku in
dustrijske proizvodnje. Kao arhitekta i hidrauliar, on je po

179
vezivanjem strogih posmatranja i brojanih podataka nas
tojao da doe do optih saznanja, koja se mogu primeniti
na raznolike pojedinane sluajeve. Prouavao je pojavlji
vanje pukotina na zidovima, njihovo ruenje, nastojao da
izrauna izdrljivost etvrtastih i cilindrinih greda, slo
bodnih ili uglavljenih, i raspored teine koju trpi neki luk;
trudio se da d najbolje matematike formule kupola i za-
svoenih sistema. Leonardo je nameravao da napie jednu
raspravu o vodi, ali je ona, poput mnogih njegovih namera,
ostala samo projekt. Meutim, beleke koje je ostavio o hi
draulici, znaajne su. Zanimale su ga naroito tri stvari: st
varanje renih korita, prouavanje vrtloga i kretanje vode.
Doao je do merodavnih zakljuaka o starosti neke reke, s
obzirom na brzinu njenog toka i dubinu korita. Nije znao za
mogunost takvog merenja pomou izlizanosti stena; zauz
vrat, shvatio je da je tok bri u sreditu nego pri obalama,
pa je, pomou ogleda sa bojama, uspeo da razlui razline
mlazove jednog vodopada.
Ogranienja Leonarda inenjera su oigledna. Nedo
staju mu odgovarajui jezik - jedan od krupnih nedostataka
renesanse - i sprave za merenje. No, sa njime tehnika vie
nije posao zanatlije i prevazilazi empirijsko podruje. On
ima metod: najpre posmatra, zatim eksperimentalno re-
konstruie prirodnu injenicu, zadravajui samo njene
bitne elemente, i, na kraju, stie do iskaza koji ima opti ka
rakter. Tako se uzdie iznad ostalih inenjera njegova vre
mena, jer osea potrebu da racionalizuje, da stigne do teo
rije i apstrakcije.

*
**

Sluaj Leonarda osvetljava itavu jednu istorijsku pa

noramu: tehnika civilizacija Zapada prekoraila je jednu
stepenicu u doba renesanse. Simptomatina je injenica da
su se zakonski propisi o patentu na izum razvili od kraja
XV veka, a ve od XVI postoje carske diplome, koje su

180
vaile u itavom Carstvu. Mogao bi se sastaviti itav spisak
neobinih ostvarenja toga vremena. Izmeu 1391. i 1398.
prokopan je kanal koji je povezao Elbu sa Lauenburgom i
tako je po prvi put omogueno da se pree razdelna linija
dva basena, Baltika i Severnog mora. U Bolonji je arhi
tekta Aristotele Fioravanti 1455. godine pomerio za 18 me
tara jedan crkveni toranj, teak 407 tona. est godina kas
nije dovrio je kube na kupoli katedrale u Firenci. U tom
asu Bruneleski je ve bio mrtav. Ali je svoje savremenike
zaprepastio sagradivi, od 1420. do 1436, onu osmougaonu
kupolu, iji je unutranji raspon (43 metra) za 40 santime-
tara manji od raspona rotonde Agripinog pantenona, dok
je ovu u visinu nadmaio za blizu 70 metara. Firehtinci su
gledali sa uenjem i ne bez straha - Giberti je verovao
da e se neminovno sruiti - kako se ta grandiozna kupola
die bez spoljanjih skela, bez potpornih stubova i glav
nih podupiraa. Bruneleskijev ovalni oblik nadograivanja

BRUNELESKI: KUPOLA CRKVE SANTA MARIA DEL FIORE

(Prema 1talijanska renesansa i Fotografska dokumentacija)

181
 omoguavao je gradnju naizmeninih venaca, pri emu su
se jedni prstenovi uglavijivali u druge. Dva svoda, onaj to
pokriva i onaj to nosi, povezani su meusobno poprenim
rebrima od cigala, a unutranji svod je vezan lancem drve
nih greda, sastavljenih gvozdenim ipkama. Kupola crkve
svetog Petra u Rimu, dovrena tek 1590. - zavrni metalni
sloj postavljenje tri godine kasnije - ne predstavlja znaajan
napredak u odnosu na onu u Firenci. Zato je Mikelanelo i
izjavio, govorei o kupoli Santa Maria del Fiore: Teko je
nainiti neto tako dobro, a nemogue bolje. Kupola crkve
svetog Petra ima manji raspon od onoga koji je preraunao
Bruneleski. Poto je sa strane bila manje iljasta, nije mogla
biti izgraena u prazno, pa su bili potrebni lukovi da bi se
postavila poprena rebra. Zauzvrat, zdanje svojim vrhom
dosee visinu od 145 metara i moemo zamisliti zadivljenost
Rimljana kada je 18. novembra 1593. na ogromnu metalnu
kuglu (na kojoj je moglo stati esnaest ljudi), to se die iz
nad kubeta, postavljen pozlaeni krst. Zvonila su sva zvona
u gradu, dok su sa zamka sveti Aneo grmeli topovi. Bilo je
to dovravanje jednog grandioznog ostvarenja. itelji pap-
skog grada su ve nekoliko godina pre toga - 1586, mogli
prisustvovati jednom drugom tehnikom podvigu, kada je
lombardski arhitekta Domeniko Fontana podigao na Trgu
svetog Petra obelisk koji se i danas vidi. Visok je 22,25 me
tara, a teak 326 tona. Postavljalo gaje 800 ljudi i 150 konja,
uz mnogobrojne sprave za dizanje.
Renesansno doba videlo je poetak i dovretak m no
gih drugih znaajnih radova. Zadraemo se na jo dva. Na
zahtev Luja XI, prokopan je od 1478. do 1480. tunel, visok
2,05 metra, irok 2,47 - njime su mogle da prolaze mazge
- a dugaak 72 metra, na nadmorskoj visini od 2.400 me
tara, ispod vrha Vizo, da bi povezao Dofine sa markitvom
Salus (Saluces). Taj tunel u Alpima predstavljao je dogaaj.
Da bi se olakalo navodnjavanje na jugu panije, sagraena
je u Almansi, oko sredine XVI veka, velika brana, koja i
danas postoji. Visoka je 20,69 metara, dugaka 89, a stvara
rezervoar ije su strane duge po 1.500 metara. Sada je zasut

182
peskom, ali je u poetku bio dubok 80 metara. No, od ovih
nabrajanja vaniji su sutinski tehniki uspesi, a naroito
tri glavna izuma, steena ve krajem XIV veka: pokretna
prednja osovinaTvisokape i sistem pokretnih poluga. Prva
je olakala suvozemni transport, druga je omoguila toplje
nje gvozda iTazvoj metalurgije, a trei, zahvaljujui kome
se naizmenino pravolinijsko kretanje hapred-nazad moglo
pretvoriti u kontinuirano kruno kretanje, obrnuto, bio je
najznaajnija mehanika tekovina toga doba. Ona je po-
stakfa procvat mainstva u mnogim granama ljudske delat-
nosti i tako usavrila obradu drveta i metala, poboljala
toki i omoguila izradu crpnih pumpi.
*
**

Izgleda da su borna kola na peatu Franeska da

Karare, s kraja XIV veka, prva predstava kola sa pokret
nom prednjom osovinom. No, taj izum sporo se irio, poto
valja saekati skoro jedan vek - 1470. da bi se u raunskoj
knjizi porodice Volfeg nala druga slika. Praktino ostva
renje toga mehanizma pokazalo se dosta sloenim. Ubistvo
Anrija IV olakala je okolnost to njegova kola nisu imala
pokretnu prednju osovinu, pa su se teko okretala. Naprotiv,
artiljerija je, izgleda, ve od poetka XVI veka prihvatila taj
mehanizam, koji je znatno olakavao prevoz topova. Sistem
amortizera na kolima takoe je usavren u doba renesanse,
jer je drmusanje na putu bilo ne samo neugodno za ljude,
ve i tetno za kola, poto ih je upropaivalo. Najpre se,
krajem XIV veka, dolo na ideju da se gornji deo kola po
stavi na lance, ili remenje. Zatim su, sredinom XVI veka,
ti lanci i to remenje poeli da se zakauju, ne vie za samu
osovinu, ve za opruge postavljene na osovinama. I te
novine su prihvatane sporo. Kola Anrija IV, na dan njegove
smrti, nisu imala taj sistem amortizera. Ipak, najbolji ine
njeri nisu propustili da se pozabave tim problemom i Leo
nardo da Vini je pre Kardana izmislio njihalo, koje i danas

183
 nosi njegovo ime, a sastoji se od dva koncentrina kruga,
ije ose ine pravi ugao. I tokovi na vozilima su se menjali.
Tokovi sa bicama zamenili su pune. a nakon 1500. poeli
su ih okivati gvozdenim inama. Jo od antike tokovi.su
bili privreni za osovinu, koja se okretala sa njima.. Od
XVI veka poeo se koristiti toak koji se okree oko oso
vine. Funkcija toka poboljana je glavinom, pomou koje
se bice naginju malo napolje u odnosu na osu toka. Tako
je pojaana otpornost na truckanje i na teret, a i stabilnost
vozila. Glavinu je, izgleda, izmislio Galio (Galiot), m ini
star francuske artiljerije pod Lujem XI i arlom VIII. Ova
razna poboljanja, uz poveanu rasko, objanjavaju sve
vei uspeh diliansi, ili karuca, naroito u drugoj polo
vini XVI veka. Prve potiu iz XV veka, a koristili su ih,
kako izgleda, Izabela Bavarska, u Parizu 1433, i Fridrih III,
1474. u Frankfurtu. Ali, u Parizu, pod Fransoa I, bile su jo
retke. Zauzvrat, iz jednog poreskog dokumenta vidi se da
je u Rimu 1594. godine 657 vlasnika imalo 883 diliansi;
panski ambasador je imao est. etiri godine kasnije, po
prvi put je na francuskom dvoru viena zastakljena koija,
kakva je u Italiji postojala ve neko vreme.
Kretanje takvih vozila izvan granica bilo je, meu
tim, teko, jer dugo su evropski putevi bili, prema iskazu
R. Aliksa (Allix), vie ili manje krivudavi i loe povezani
krnjotci, to pogdekad prelaze u proste poljske staze. Di
vei se, kraj Fosombronea, jo vidljivim ostacima drevne
rimske via Flaminia, Montenj je pisao: Debela kaldrma...
delom je ve upala u zemlju... Od puta koji je bio etrdeset
stopa irok, ostale su etiri stope. Ipak, kretanje se za
elo povealo od trenutka kada su prevoji Alpa otvo
reni za krupnu trgovinu, to se zbilo izmeu kraja XII i
poetka XIV veka. Putnici i trgovaki karavani napravili
su od vajcarske zaravni veliko raskre evropske trgovine,
obezbedili procvat vaara u ampanji, olakali dolazak bro
jnih Talijana u Avinjon, preko Diranse, i tesno povezali
radnu junu Nemaku sa preduzimljivom severnom Itali
jom. Zahvaljujui planinskim putevima, bankari, trgovci i

184
 KOLA SA KARDANOVIM VEANJEM (XVI VEK)
(Prema U. Eco i G. B. Zorzoli, Ilustrovana istorija izuma.)

umetnici stvorili su na severu Alpa itav jedan svet, koji je

predstavljao meavinu romanskih i talijanskih elemenata
i drugu Italiju, od Augzburga, Ulma, Ravensburga i, ak,
Nirnberga (Brodel). Stvaranje potanskih slubi u drugoj
polovini XV veka i organizovanje prevoza putnika i robe u
sledeem stoleu pojaali su ulogu suvozemnih puteva. No,
njima se i dalje teko putovalo. im je bilo mogue, ak i
unutar kontinenta, koristili su se vodeni putevi. Engleska
roba koja je oko 1550. godine stizala u Veneciju i Ankonu,
ila je Rajnom i Poom. I tako osrednja reka kao to je Tibar
bila je znatno vie koriena nego danas. Jedan specijalista
za suvozemne puteve, ef enovskih pota u Rimu, pisao je
1564: Kad bi se Rimu oduzela njegova reka, on bi za tri
dana skapao od gladi.

*
**

Napredak u navigaciji u doba renesanse bio je daleko

krupniji od napretka suvozemnog transporta, budui da su
velika pronalazaka putovanja i uspostavljanje redovnih
veza sa Amerikom i Dalekim istokom bili krupni dogaaji

185
 toga vremena. U stvari, savremenici Kristifora Kolumba i
Magelana uivali su blagodeti naslea izuma i razliitih po
boljanja, koji su se lagano gomilali tokom vekova. Staro
sidro u obliku slova U, koje je suvie nalegalo na dno, za-
menjeno je jo u doba tapiserije iz Bajea sidrom sa raljama
povijenim napolje. Poev od XIII veka, sve vie u upotrebu
ulazi krm a sa ostavom za meso, koja se nalazi ispod same
povrine vode. Njome se lake rukovalo nego bonim ves
lima, to je omoguavalo bru promenu pravca i laviranje,
to jest, kretanje u suprotnom pravcu od vetra. Busola, sas
tavljena od magnetne igle to se kree prema rui vetrova,
koriena je ve poetkom XIV veka. Arapi su odavno po-
sedovali astrolab i kvadrant, kojima su se sluili na zemlji,
pa su znanje o njihovoj upotrebi preneli i ljudima Zapada.
U XIV stoleu razvila se izrada portulana, karata na kojima
okomito ispisana imena luka ocrtavaju poloaj primorskih
zemalja. Petar IV Aragonski je 1354. godine naredio kape
tanima svojih laa da se snabdeju dvema pomorskim kar
tama, a Karlo V Francuski je 1375. dao da se izradi uveni
portulan, na kome su saraivali Katalonci, poto su kar
tografske kole u Kataloniji i Majorki bile u ono vreme
najuvenije u Evropi. Mada su portulani bili namenjeni
mornarima koji su jo upranjavali priobalnu plovidbu, lae
su nakon XIII veka kretale na sve smelija putovanja. Bila
je to znaajna etapa u ekonomskoj istoriji Evrope, kada su
sredozemne galije krenule na redovna putovanja u Bri, dok
su brodovi iz Gaskonjskog zaliva poeli u sve veem broju
da poseuju unutranje more. Sve vre veze mornara sa
atlantske obale i junih mora objanjavaju napose promene
na brodovima i njihov razvoj ka tipovima koji su postali
zajedniki svim evropskim flotama. No, prelaz sa jednoga
oblika na drugi odvijao se gotovo neosetno. Jedno isto ime
pokrivalo je zaelo dosta razliito graene brodove: otuda
dananje beskrajne raspre o razliitim kategorijama laa.
Nordijci su imali obiaj da najpre sagrade trup broda,
pa tek onda unutranji kostur; ali, tim nainom nisu se mo
gli graditi veliki brodovi. Osim toga, oni su daske na spolja-

186
njoj oplati broda postavljali crepovito, kao to se pokriva
krov. U toku XV veka napustili su ove tehnike, nasleene
od Vikinga i Saksonaca, i usvojili sredozemne, po kojima se
kostur broda gradio pre trupa, a on se formirao od dasaka
sastavljenih tako da se dobije lagana zakrivljenost (sa obru
bom koji je oznaavao dubinu gaza). Zauzvrat, atlantski
jedrenjak zadobio je, poev od XV veka, sve vee mesto
u zapadnoj trgovini, ukljuujui i veze zapadnih zemalja sa
istonim Sredozemljem. F. C. Lane je ustanovio 756 puto
vanja velikih venecijanskih brodova izmeu 1404. i 1433.
Od toga su 425 bile galije, a 331 nave. Ova poslednja brojka
pokazuje da je jedan, u sutini, sredozemni grad bio iroko
prihvatio severni tip broda, gonjen jedino vetrom i ija je
pojava bila znatno nezgrapnija od galije. Neobian poda
tak: 205 nava i 102 galije putovale su ka Siriji, 107 galija
i 18 nava ka Atlantiku. U oba sluaja oekivalo bi se up
ravo obrnuto. Dugo su nordijski brodovi imali samo jedan
jarbol. Ali, od oko 1470. godine evropska laa poela je da
koristi tri jarbola i tako stekla izgled koji su nam vitrai i
rukopisi uinili bliskim. Njene bone strane ile su povijeno
prema spoljanjim rebrima, a svodni luk se pozadi spajao
sa glomaznim okruglim stranjim delom. Jedna poprena
greda drala je srednji deo krme, neku vrstu sanduka
postavljenog na trup i jo loe uklopljenog u lau. Srednji
deo krme sastojao se od jedne trougaone platforme, sa klju
nom na nastrenici.
U dokumentima s kraja XV i poetka XVI veka esto
je teko meusobno razlikovati lae i karavele, a izgleda da
su savremenici ponekad upotrebljavali oba ova izraza, ne
pravei razliku medu njima. Ova dva tipa broda razvijala
su se dalje, tako da su postajali sve sliniji. Poetke kara
vele teko je tano ustanoviti, ali su je usavrili Portugalci
koji su, poev od 1420. godine, ili sve dalje du afrike
obale. Do Kanarskih ostrva dovoljna su im bila nordijska
kvadratna jedra, i za odlazak i za povratak, pod uslovom
da u odlasku potrae vetrove koji duvaju ka zapadu, a u
povratku se dre severoistonih struja. Ali, dalje od rta Bo-

187
 Grim? W*

Stal ni vetrovi * - K . Kolumbo (K92.god)

- *- Promenljivi vetrovi --------D. Bartolomeo (1487.god.)

Morske struje - Kabral (1500 godine)

B * * > * A Granica panskih (zapad) i portugalskih ( istok ) poseda

PRAVCI PREMA JUNOM ATLANTIKU

(Prema Op'sta istorija tehnika.)

jador povratak je bio dosta teak, ako se koriste samo vet

rovi, poto pasati ovde duvaju samo ka jugozapadu. Osim
toga, poto se pree ekvator, kretanje uz obalu pokazivalo
se nemoguim za lae nesposobne da navijaju, ba zbog
junih pasata koji ovde duvaju u pravcu jugoistok-severoza-
pad. A u Sredozemlju je odavno korieno trougaono jedro,
zvano latinsko, kojim se lake rukovalo nego kvadratnim i
koje je omoguavalo korienje svih promena pravca vetra.
Portugalci su prihvatili to jedro za plovidbu okeanom i u
isto vreme unekoliko usavrili nordijski tip broda, tako da
se ovaj bolje odupirao zanoenju. Tako je nastala karavela

188
sa dva, a uskoro i sa tri jarbola: brzo plovilo, nosivosti retko
iznad 150 tona, kadro da se kree uz vetar. Karavelaje bila,
TTpravomsmislu rei, orue portugalskih otkria novih pre-
dela. Bartolomeo Dijaz je upravo sa dva broda toga tipa
oplovio Rt dobre nade. Mornari koji su se ranije plaili da
se vie nee moi vratiti kui, sada su povratili sigurnost.
Pa, ipak, prednosti karavele bile su vie psiholoke, poto
latinska jedra nita nisu mogla protiv struja koje su juno
od ekvatora usporavale kretanje du afrike obale kada bi
se krenulo ka Rtu dobre nade. Zato je Bartolomeo Dijaz,
nakon prvog neuspeha 1486, sledee godine izbegao prio
balne struje i uputio se ka jugozapadu, oko 40 stepcni geo
grafske irine, da bi potraio june pasate, povoljne vetrove,
koji su mu omoguili da se upravi na istok i oplovi Afriku.
Zato Vasko da Gama nije koristio karavele za svoje puto-

OTKRIE ARK.ORA
{Ibid)

189
vanje 1497-1499, nego vee brodove, poto su celim putem
koji je Dijaz otkrio vetrovi duvali u lea. Ista opaska vai
i za prvo Kolumbovo putovanje. On je u Portugaliji i Ma-
deri prouavao reim vetrova izmeu 25. i 35. stepena geo
grafske irine ^znao je da kada se uz pomo pasata ide na
zapad, onda se ka Evropi valja vraati severnijim putem, da
bi se iskoristio povoljan pravac vetrova. Santa Maria je bila
trgovaki brod sa veinom kvadratnim jedrim a, napravljen
tako da koristi leni vetar. Nasuprot njoj, Nina je u poetku
imala opremu karavele sa tri latinska jedra. Znaajno je da
je admiral ovaj brod prepravio na Kanarskim ostrvima i
jedno trougaono jedro zamenio kvadratnim - dokaz da je
Kolumbo unapred znao da nee ploviti uz vetar. Samo je
trei brod iz malog odreda, Pinta, ostao celim putem op
remljen latinskim jedrima, to je Kolumba brinulo, budui
da se njegov kapetan Pinzon, po admiralovom miljenju,
suvie slobodno vladao.
Odlike dva, od tri, Kolumbova broda iz 1492. reito
govore o itavom razvoju. Iz sve veeg pribliavanja kara-
vele i lae, nastao je trgovaki brod u XVI veku. Manje vi-

KOLUMBOVA SNTA MARIA: JEDRO SRAUNATO NAROITO ZA

LEDENE VETROVE
(.Ibid.)
190
 PREPRAVKA BRODA NINA NAKON PRISTAJANJA NA
KANARSKA OSTRVA

tak od prve i manje zdepast od druge, on obino u sredini i

napred ima kvadratna jedra i jedno latinsko, na krmenom
jarbolu. Sve vie se koristilo polukosno jedro, iznad kosa na
jarbolu, dok se ve od prve polovine XVI veka javlja civadi-
jera, malo kvadratno jedro obeeno ispod jarbola na kljunu
broda. Poev od 1580. kosni jarboli postaju pokretni, da bi
se po loem vremenu mogli spustiti. Katel se smanjio, ali je
jo uvek trcao. Neki trgovaki brodovi dosezali su 500, ak
600 bruto-registarskih tona. Ali, to su, ipak, bili izuzeci, a
proek je bio, kada je re o krupnoj trgovini, izmeu 200 i
300 tona. Krajem XVI veka se, osim, moda, na portugal
skoj liniji za Daleki istok, poeo naputati tip teke enov-
ske lae s kraja XV veka, koja je mogla da prenese 1.000
tona robe, u korist manjeg, breg i stabilnijeg broda.
U vreme renesanse dolo je do istovremenog napretka
brodogradnje i moreplovake vetine. Istina, zbog nedo
statka hronometra, izraunavanje zemljine duine nije m o
glo biti sasvim tano pre sredine XVIII veka. Drugaije je
bilo sa izraunavanjem zemljine irine. Plovei du afrikih
obala, Portugalci su u XV veku sticali sve vie zapaanja
o tlu, a izgleda da astronomska navigacija nije postojala
pre 1480. Ali, od te godine zapadni moreplovci su nauili
da izraunavaju irinu na moru, oslanjajui se na poloaj
sunca ili polarne zvezde iznad horizonta. S tim u vezi, oni
su pojednostavili instrumente koje im je u naslee ostavila
arapska tehnika - astrolab i kvadrant - i izumeli nove, po-

191
put luka i Jakovljevog tapa, koji vie ne koristi krunu
skalu, ve luk koji klizi po jednom tapu, pri emu se oko,
gornji kraj luka, i posmatrana zvezda moraju nai u istoj
pravoj liniji. Pa, ipak, tako dobijeni rezultati morali su se
korigovati, zavisno od dana u godini, pomou ugla koji ini
ravan zemljinog polutara sa ravni ekliptike. Portugalci su u
XV veku izradili tablice upravnog odstojanja sunca od ne
beskog polutara u toku godine, pa su se one ve od 1483. go
dine poele tampati u Veneciji, tako da su ih zapovednici
brodova mogli nositi sa sobom. Sline tablice izraene su i
za nune korekcije izraunavanja zemljine irine prema po
larnoj zvezdi. Kadri da izraunavaju zemljinu irinu, ali ne
i duinu, kormilari su morali jo dugo ploviti po slobodnoj
proceni. Kompas im je omoguavao da odrede pravac puta.
No, valjalo je izraunati i brzinu broda, to je omoguio
brzinomer, koji se prvi put spominje 1577. godine. Pusti
se da na povrini vode pluta cilindrini komad drveta ispu
njen olovom, nezavisno od kretanja broda. U mornarevim
rukama klizi pokretni kanap, koji povezuje taj komad dr
veta sa brodom, a na tome kanapu su vorovi podjednako
meusobno udaljeni. Jedan vodeni asovnik odreivao je
vreme koje protekne izmeu dva vora. Za plovidbu po slo
bodnoj proceni koriene su ravne karte, kvadratne ili pra-
vougaone, bez korekcije odstupanja magnetne igle. Zato su

p SUNCE
/

KVADRANT; ASTROLAB I JAKOVLJEV TAP

(Prema Ph. Wolf i FR. Mauro, Opita istorija rada)

192
jo sredinom XVI veka izvesni specijalisti tvrdili da mnogo
odstupanja i nema. Godine 1569. Merkator je objavio svoj
sistem projekcije i cilindrine karte. One su bile naroito
zanimljive za Spance i Portugalce, iji su jedrenjaci plo
vili uglavnom po tropskim morima, podrujima najmanje
iskrivljenim u Merkatorovoj projekciji. No, ona se poela
doista koristiti tek kasnije, u XVII veku, kada je saznat do
voljno veliki broj vrednosti ugla magnetskog odstupanja da
bi se rombi-igle mogli pretvoriti u prave rombe. Tek onda
se pojavila prava loksodromska navigacija.
*
**

Stalno poboljavanje, pre nego prava tehnika revolu

cija - ta opta odlika napretka transporta u doba renesanse
vai jo vie za tekstilnu industriju, prvu po vanosti u pri
vredama staroga tipa. vrsta korporativna organizacija,
nasleena iz srednjega veka, usporavala je inovacije u tom
podruju. Pa, ipak, neke ranije slabo koriene tkanine po
lako su osvajale sebi mesto na evropskom tritu. Dugo
su pamune tkanine uvoene sa Istoka. Ali se u XIV i XV
veku razvila izrada pamunog platna, ili porheta, najpre u
severnoj Italiji (sirovina je stizala iz Venecije), a uskoro po
tom i u gornjoj Nemakoj i vajcarskoj. Slino je bilo i sa la
nenim platnom, ija je proizvodnja cvetala u Enou, Flandriji
i Brabantu, dok se prteno platno proizvodilo u Bretanji i
Poatuu, etamin u Sajeti, u Holandiji, i u podruju Le Mana.
Ove poslednje, lake tkanine od eljanog lana sa propletom,
koriene su najvie za ensku odeu i crkvenu odedu. E.
Kurner (Coornaert), koji je prouavao izradu tih lakih tka
nina u Elondutu, kraj Denkerka, izraunao je da se njihova
proizvodnja poveala sa 15.000 komada u 1485. na 90.000
u 1562. godini. Najzad, svila je postala sve traenija, na ta
emo se jo vratiti.
Osim toga, poboljanja u pojedinostima dala su novi
ritam tekstilnoj industriji. eljanje vune, kojim se ona ne

193
 samo rastresa i izvlai u pramenovima, ve se i meaju
njene razliite boje, bilo je, izgleda, nepoznato do 1300. go
dine. Rairilo se u XIV veku. Za predenje se jo dugo vre
mena upotrebljavala preslica i vreteno. Ipak, ekrk za pre
denje pojavio se u Dueu 1305. irio se sasvim lagano, jer se
po drugi put spominje tek 1362. A krajem XV veka uao
je u optu upotrebu, uz dva znaajna poboljanja: pedalu,
primena sistema pokretne opruge u tekstilnoj proizvodnji
i krilo, koje po prvi put nalazimo 1470. godine, u jednoj ra
unskoj knjizi porodice Volfeg. Krilo, koje je omoguavalo
da se konac bolje uprede, upotrebljavalo se naveliko od
XVI veka. Dva veka ranije, zbog sve vee mode svilenih
tkanina, u Bolonji je razraen mehaniki aparat za predenje
sirove svile. Konac je prelazio preko dve vrste cevi, jedne
uspravne, druge poloene, koje su se okretale razliitim
brzinama. Montenj se 1581. godine u Firenci upoznao sa
tim zanimanjem: Video sam, pie on, radionice predilja
svile, koje se slue vitlovima i pomou kojih samo jedna
ena, okreui ih, namotava istovremeno pet stotina vre
tena. No, ve od renesanse, naroito u Ujedinjenim pokra
jinama, za pokretanje itavog mehanizma koristi se toak
na vodu. Mehanizacija je omoguila, naroito krajem raz
doblja koje nas ovde zanima, osetan napredak u tkanju i do
radi platna. Razboj, zahvaljujui kome je samo jedan rad
nik mogao da tka dvadeset i etiri platna, bio je prethodnik
mehanikog tkanja. Izumeo ga je 1604. tka iz Hondsuta
po imenu Van Zonevelt (Van Sonnevelt). Iz istog razdob
lja (1607) potie prvi crte na kome je prikazan rad jedne
sprave za upanje sukna. Najstariji prikaz maine za ovaj
posao nalazi se u belekama Leonarda da Vinija, ali se
ona nije mogla praktino koristiti. upanje sukna se izvodi
tako to se preko njegove povrine prelazi, da bi mu se iz
vukla vlakna, jednim valjkom sa eljugama. Na maini iz
1607, radnik pokree upravlja kojim se brzo pokreu dva
valjka sa eljugama, izmeu kojih prolazi sukno. Dok se va
ljanje sukna rairilo tek u XVII veku, vrue peglanje, koje
pojaava sjaj tkanine, bilo je poznato u zapadnoj Evropi

194
ve od XV stolea. Istina, propisi su ga zabranjivali, jer su
pomou njega skrivani mane i nedostaci tkanine, no te zab
rane su se pokazale nedelotvornim, pa je u XVII veku vrue
peglanje postalo normalna i bitna faza u doradi kvalitetnog
sukna. to se tie valjanja, koje predstavlja veoma vani
zahvat u obradi sukna, ono se upranjavalo ve odavno,
bar kada je re o grubim tkaninama, pomou mlinova koji
pokreu drvene gredice i njima gnjee sukno. U XVI veku
su se u Evropi namnoile valjavice sa maljevima. Ti ma
ljevi su imali takav oblik da nisu oteivali sukno. Ipak,
valjanje sukna gnjeenjem jo se koristilo u XVII veku za
fine tkanine.
U XV i XVI veku razvilo se u Evropi pletenje i trika-
nje. Nemogue je tano odrediti kada se dolo na pomisao
da se neka tkanina izradi ne pomou osnove i potke, ve
pomou igala i samo jednog konca. Prvi pleteni predmeti -
otkriveni u Egiptu - izgleda da nisu stariji od III veka posle
Isusa Hrista. Uglavnom se smatra da se pletenje, koje je na
Bliskom istoku bilo poznato odavno, rairilo na Zapadu na
kon krstakih ratova. U svakom sluaju, od XV veka umet-
nika del prikazuju Devicu kako plete. Muzeji uvaju vu
nene rukavice iz toga razdoblja. U Engleskoj su pletake
korporacije postojale pre XVI veka. Izraivale su vunene
koulje, kape, vunene arape i ilime, to jest tapiserije.
U Francuskoj je jedno pletako bratstvo osnovano u Troju
1505. Ali, u XVI veku se rairilo pletenje svile, poto su bo
gatai eleli da nose pletene arape samo ako su od svile.
Moda je, bez sumnje, dola iz panije. Poto su najpre ple
tene rukama, drvenim ili kotanim iglama, svilene arape
bile su retke i skupe. Henrih VIII imao je samo dva para.
Darovanje Elizabeti jednog para crnih pletenih svilenih
arapa bio je skupocen poklon. No, sve vea potranja
drutva, koje se sve vie odavalo raskoi, i neophodnost
poveanja proizvodnje, naveli su, oko 1590, anglikanskog
pastora Viljema Lija (Lee) da izmisli prvu mainu za ple
tenje. Jedan niz elinih kukica, naizmenino pokretanih,
stvarao je istovremeno jedan red petlji. Oko sredine XVII

195
veka, dobar radnik, radei dvanaest-trinaest asova dnevno
za pletaom mainom, mogao je da izradi tri para svilenih
arapa nedeljno.
*
**

Izum maine za pletenje svile, uz Leonardova nastoja

nja da se pobolja obrada tekstila, navodi nas da se po
novo vratimo sklonosti ka mainama koje su odlikovale
renesansu. Ideja i sklonost rodile su se iz automatike, kojoj
je asovniarstvo prualo povlaeno polje primene. Us
peh, istina u vrlo ogranienom podruju, ali uspeh bez senke
ljudskog napora... (asovniarstvo je odigralo), u nastanku
sveta maina, ulogu katalizatora, iji je domaaj prevazila-
zio njegov vlastiti opseg (R. Menaz).
Mehaniki asovnici pojavili su se u Evropi u XIV
veku, prvobitno na podruju Engleske, Holandije, srednje
i june Nemake, eke, Francuske, severne i srednje Ita
lije. Podela vremena na jednake intervale moe se izvesti
zahvaljujui jednom njihalu, ili etalici. Ali, zbog trenja i
otpora vazduha, taj regulator tei da se zaustavi, pa mu je
potreban pokreta. Ali, njemu se snaga mora dati u tano
odreenoj koliini i u eljenom trenutku. Otuda potreba za
jednim mehanizmom, postavljenim izmeu pokretaa i re
gulatora, a koji razreava prividnu oprenost izmeu stal
nog okretanja, koje izaziva pokreta, i naizmeninog kreta
nja regulatora. Tako je nastao toki u satu da bi se na neko
vreme zakoio zupanik, a zatim ga pustio. Kazaljke,
najzad, prevode taj ritam na izraze krunog prostora. Geni
jalni izum satnog tokica omoguio je procvat mehanikog
asovniarstva. Moe se smatrati da potie iz prve polo
vine XIV veka, a potvren je dokumentima iz 1335. Ast
ronomski asovnik, koji je u Padovi izradio 1364. godine
ovani da Dondi i koji je oznaavao sate i kretanje planeta,
i slavni asovnik iz Duvra (Duvres) iz 1384, imali su u rudi
mentarnom stanju novi mehanizam. Ova dva asovnika,

196
 DONDIJEV ASOVNIK
(Prema Optoj istoriji tehnika.)

kao i oni u Ruanu, Solsberiju, Velsu i na Sudnici u Parizu

- svi s kraja XIV veka - koristili su kao pokreta sistem
lanaca ili struna namotanih oko pokretakih tokova, koji
su se malo-pomalo odmotavali vueni tegovima. No, taj sis
tem bio je teak i glomazan. Izum pokretake opruge, ve-
rovatno 1459, bio je u pravom smislu revolucionaran, jer je
omoguio izradu asovnika za noenje, a uskoro i runih
asovnika, pa je tako svako stekao mogunost, kakvu ovek
nikada pre nije imao, da uvek pri ruci ima meru za vreme.
Opruga, tanka spiralna ica, ubrzo je postavljena u jednu
zatitnu kutijicu, koja je upravljala i njenim oputanjem.
Prvi satovi u Francuskoj koji su se mogli postaviti na sto
izraeni su za vladavine Luja XI, a prvi runi asovnici
pojavili su se u Evropi pri samom kraju XV veka. Ludvig
Mavarski, vojvoda od Milana, dao je da mu se izrade tri
runa sata, od kojih su dva zvonila. Nemaki sajdija Petar
Henlajn izraivao je oko 1500. okrugle depne satove, koji
su dugo bili poznati pod imenom nirnberka jaja. U to

197
isto vreme, majstori u Bloau su izraivali satove koji su bili
pravi nakit. Izradu asovnika u enevi otpoeo je tek 1574.
godine jedan majstor, stigao iz Otena. Rad prvih satova bio
je veoma nepravilan, poto je pokretaka opruga u poetku
bila suvie snana na poetku oputanja, a suvie slaba na
kraju. Zato je izmeu 1500. i 1550. pronaen nain da se
ta snaga uravnotei, povezivanjem kutijice sa vretenom po
mou vlasi kose (kasnije pomou lanca). Oputajui se, op
ruga postepeno gubi svoju snagu, ali vlakno, delujui na
sve due krakove vretena, prua sve slabiji otpor. Istina,
asovnici XVI veka i dalje su bili nesavreni. Razlika u
vremenu bila je na dan od pola do jednog sata, a izrada
jednog runog asovnika trajala je mesec dana. Ali, bio je
otvoren plodnosan put. Sagradivi asovnik sa etalicom i
izumevi feder za navijanje runih asovnika, Hajgens je
u sledeem stoleu preneo izradu asovnika sa empirijske
na naunu ravan.

*
**

Napredak asovniarstva iao je uporedo sa napret

kom civilizacije, koja je sve vie koristila metal - zlato i
srebro, ali i gvoe, bakar i drugo. Rad u rudnicima je u
doba renesanse doiveo vee promene od industrije teks
tila. Eksploatacija srebronosnih nalazita u Evropi opala
je poetkom XIV veka, zbog estih poplava jama. A, to
su rudarske jame bivale dublje, to je crpljenje vode bilo
sloenije. Nedostatak dragocenih metala doveo je, naroito
u Nemakoj i u kraju oko Lijea, do toga da se razrade
postupci koji su omoguili oporavak rudarstva sredinom
XV veka. Izbacivanje vode olakavali su od tada ureaji
koje je opisao Agrikola: dolapi koje su pokretali konji, ili
hidraulini, crpke pokretane sistemom pokretnih opruga.
Agrikola je u svojoj raspravi opisao jednu dinovsku rever
zibilnu mainu za vodu, od 10,70 metara promera. Bila je
sastavljena od dva hidraulina toka, ije su lopatice bile

198
nagnute u obrnutom smeru. Dva dovoda, sa pokretnim
ustavama, dovodei vodu na jedan ili drugi, okretala su
ekrk u eljenom smeru. ekrci i dolapi sluili su takoe
za izvlaenje na povrinu ulja ili minerala. Da bi se doneo
teret do izlaza iz jame sluilo se i runim kolicima, ili te
retnim kolima, koja su se kretala po drvenom koloseku, a
koja se po prvi put javljaju u jednom rukopisu iz XV veka,
sauvanom u koli lepih vetina u Parizu. Rudnici su se
provetravali pomou odaka na ijem se vrhu nalazila ok-
retaljka, ili pomou runih, nonih ili hidraulinih mehova,
pa i vetrenjaa. Eksploziv za vaenje rude prvi put je upot-
rebljen u emnicu, 1527. godine.
U doba kojim se bavi naa rasprava, drvo je bilo
najvie korieno gorivo, bilo neposredno, bilo u obliku
umura. Meutim, sve vie se koristio i ugalj, naroito u
Velikoj Britaniji, gde su ume ve bile iskrene. D. A.
N ef je izraunao da su se izmeu 1564. i 1634. koliine
kamenog uglja koje su odlazile iz Tajna (Tyne) poveale

199
 etrnaest puta i na kraju toga razdoblja dostigle 45.000 tona
godinje. Izvoz uglja preko luka Firt i Fort rastao je gotovo
istom brzinom. Postignut je napredak i u preradi srebra. Do
sredine XV veka rudarski preduzimai bili su u velikim
neprilikama kada bi imali posla sa srebrnom ilom koja nije
bila ista, jer su teko odvajali dragoceni metal od olova ili
bakra, u ijoj se rudi on obino nalazi. Hidraulini mehovi
olakali su upotrebu nove metode obrade, koju je, izgleda,
uveo oko 1451. izvesni Johansen Funken. Postignuta visoka
temperatura omoguavala je da se iskoristi razlika koja pos
toji izmeu srebra i olova u pogledu take oksidacije i top
ljenja, poto olovo ranije oksidie i topi se. Postupci koje
su koristili Acteci i Inke primenjivali su to naelo. Osim
toga, u sluaju rude bakra, koja sadri i srebro, moglo se,
zahvaljujui ienju pomou olova, izdvojiti srebro iz rude.
To otkrie ne samo da je povealo proizvodnju srebra, ve
je i znatno smanjilo cenu bakra, koji je bio sve potrebniji
bronzanoj artiljeriji. Otuda stvaranje novih fabrika, rela
tivno krupnih, Saigerhtte, koje su koristile vodenu snagu
za mehove i kovanje.
Jo odluniji napredak u obradi srebra bilo je otkrie,
u prvoj polovini XVI veka, postupka pravljenja amalgama,
koji je, izgleda, najpre korien u ekoj i Maarskoj. Ruda
je najpre mrvljena ekiima, pilonima, zatim meana sa so
lju, sumpornom kiselinom i ivom; potom je ceena i filtri
rana kroz sito od prtenog platna. Taj postupak su, verovatno,
nemaki tehniari uveli u paniju, zemlju u kojoj su Fugeri
eksploatisali znaajne rudnike ive u Almadenu. Odatle je
preao u Ameriku, pa je od 1557. primenjivan i u Meksiku.
Dugo se tvrdilo da je nemogue tom metodom obraivati
rudu iz Potosija, pa je peruanska iva iz Huankavelike od
lazila u Meksiko i Gvatemalu. Ipak, od 1572. panske vlasti
uspele su da savladaju duh umalosti koncesionara: nastao
je bum u proizvodnji peruanskog srebra.
U doba renesanse metalurgija je pre svega koristila
srebro i bakar. Ali, obrada gvoa doivela je novi procvat,
a razvoj njenih tehnika bilo je jedno od krupnih dostignua

200
toga vremena. Tokom klasinog srednjeg veka gvoe je do-
bijano tzv. katalonskim postupkom. Ruda je polagana u
naizmeninim slojevima sa umurom u rupu prenika oko
jednog metra, ozidanu od peenih cigala. Gvoe i pepeo
taloili su se na dno pei i izlazili odvodnim kanalima,
zvanim lisiji rep. Tako se pri svakom zahvatu dobijalo
etiri-pet kilograma gvoa i zgure, koja je jo bogata m e
talom, iz koje bi se u XIX veku moglo jo dosta dobiti. Po-
ev od XIV veka, obim pei postepeno se poveavao: pe
Osmund u Skandinaviji i neke u Pirinejima mogle su dati
50-60 kilograma odjednom, ili 15 tona godinje. Tako su se
poele graditi pei visoke pet ili est metara, koje su raspo-
lagale hidraulinim mehovima i od tada mogle da tope
rudu gvoa kao to se topila bronza, to je bila bitna no
vina. Topljenje je polako zamenjivalo gvoe kao sirovinu.
Visoke pei mogle su dati 50 tona metala godinje. Poto se
topljenjem postizala veoma povoljna okolnost, ta d a je m e
tal u tenom stanju, ono se koristilo u mnoge svrhe, kao za
izradu cevi, nadgrobnih ploa i kamina, topova i topovskih
uladi, sidra itd. A, ako se elelo dobiti gvoe, moralo se
pribei jo jednom zahvatu i spaliti ugljenik, koji se nalazio
kao suvian sastojak u otopini. Odlivci su od onda noeni u
susedna ognjita visoke pei, ponovo topljeni i obraivani,
zahvaljujui hidraulinim ekiima. Tako dobijeni proiz
vod, po povoljnoj ceni, konano je zamenio kovano gvoe
dobijano neposredno iz rude, bez topljenja.
Visoka pe se, bez sumnje, pojavila u drugoj polo
vini XIV veka, bilo u kraju oko Lijea, bilo na obalama
Rajne. Seobe radnika rairile su postepeno tu novu tehniku.
Lotaringija, ampanja, Niverne i Normandija poznavale su
je, izgleda, ve od kraja XV veka; Alzas, Fran-Konte i
Bretanja bez sumnje su je koristili sredinom XVI stolea.
Meutim, visoke pei sa pomonim ognjitima ostale su
retke u Evropi sve do oko 1540. godine. Kasnije su se poele
koristiti. Oko 1560. bilo ih je trideset i pet u kraju oko N a
mira. Lijeani su taj postupak sredinom XVI veka doneli
u vedsku, a u Englesku je stigao zahvaljujui francuskim

201
 VISOKA PE IZ XVI VEKA
(Prema Optoj istoriji tehnike)

radnicima. Preokretu u crnoj metalurgiji, izazvanom poja

vom visokih pei, pridruilo se i lagano nastajanje itavog
jednog hidraulinog mainstva. Valjaonice, koje su do XVIII
veka ostale retke, javljaju se, meutim, ve u belenicama
Leonarda da Vinija, a oko 1550. godine koriene su u
predelu Lijea, gde su, izgleda, i pronaene. Topionice su,
verovatno, bile rasprostranjenije od valjaonica. Hidraulini
stroj za izvlaenje ica otkriven je, izgleda, u Nemakoj,
krajem XV i poetkom XVI veka. Prva njegova predstava
data je na Biringuiovoj slici iz 1540. Na njoj vidimo jedan
toak, koji pokree voda, kako namotava icu koja izlazi iz
kalupa. Najzad, proizvodnja belog gvoa najverovatnije je
razraena u Nirnbergu, sredinom XV veka.
. Le Gof je s pravom istakao oskudicu u gvou u
doba srednjeg veka, iji su osnovni materijal bili drvo i ka
men. Sveti Benedikt je jedan lan svoga Pravila posvetio
tome kako kalueri treba da se ophode prema predmetima
od gvoa. U tom pogledu se, poev od XV veka, zbila du
boka promena u svakodnevnom ivotu Evrope. vedska
i Engleska su ve oko 1640. godine proizvodile ukupno

202
nekih 75.000 tona livenog gvoa godinje. Valja, prema
tome, podsetiti, nakon D. A. Nefa, da je onda dolo do
znaajnog porasta potranje metala za opremanje novih
industrijskih preduzea, za izradu novih transportnih sred
stava i razne druge robe. Ameriki istoriar je, bez uste
zanja, tu promenu nazvao prvom industrijskom revoluci
jom, poto obrada metala vie nije bila samo umetnika
stvar. Proizvodnja eera, pie on, piva, sapuna, bojenje
tkanina, eljanje vune i izrada sukna - itava industrija,
koja se brzo razvijala, zahtevala je metalne delove, kao to
su valjci, kotlovi, pei i alat. Maine, pokretane konjima ili
snagom vode, delom su bile od metala. Stotine kotlova za so,
postavljenih na uima Tjuna i Vera i du obale Firt of Fort,
bili su napravljeni od gvozdenih ploa veliine ezdeset sa
sto santimetra, meusobno povezanih oko metalnog del,
iji je prenik pogdekad bivao sedam-osam metara... Za je
dan veliki kotao za so bilo je, verovatno, potrebno gvoa
koliko i za jedan top...
Zbile su se promene u domaim navikama... Veina
ljudi i ena imala je sada potrebe za iglama i ekserima, a
mnogi mukarci za elinim brijaima. Sve vie su se kori
stile makaze. Kao i noevi, naroito za stolom. Pojavile su
se viljuke na stolovima ljudi istanana ukusa, a broj takvih
poveavao se kao nikada dotad... Sa porastom bogatstva u
srednjim klasama, sve vie su se traile gvozdene kapije,
reze, brave i kljuevi, da bi se zatitilo od lopova... Bri raz
voj putovanja kolima poveao je potranju konja, prema
tome i gvoa za vale, kao i eksere i druge metalne delove
karuca...

*
* *

Nema sumnje da su nove potrebe u oruju vrile

snaan pritisak na metalnu industriju i, ak, u sluaju to
pova od bronze, na proizvodnju elika; jer, sredinom XVI
veka jedno postolje za top sa tokovima imalo je vie od sto

203
gvozdenih delova. Ali, no to se pozabavimo spravama
za ubijanje, valja istai d aje i tradicionalno naoruanje zah-
tevalo sve vee koliine metala. Izrada oklopa - naroito
razvijena u Milanu i Augzburgu - pripadala je koliko zanat
skoj, toliko i umetnikoj vetini. Oklopi su pravljeni po meri,
a proizvoa je morao, poput vajara, poznavati u tanine
anatomiju, pokretljivost miia i udova. Te prazne statue
od elika, lepih oblika, esto su bile na leima prekrivane
crteima, graviranim, cizeliranim i pozlaenim. Donatelo,
Leonardo da Vini, Direr, Mikelanelo, elini, radili su
crtee na oklopima, a ponekad su, kao rezbari, uestvovali
u njihovoj izradi. Usled razvoja vatrenog oruja, oklop
je, poev od oko 1525. godine, prestao da bude efikasno
zatitno sredstvo. I pored toga, nosili su ga u borbi i na tur
nirima prinevi i plemii i svi oni ratnici koji nisu podnosili
svakodnevni vojniki umor. Tako je u XVI veku proizve
deno vie oklopa nego ikad ranije. Pa, ipak, ratna vetina
je sada metalnoj industriji upuivala druge zahteve.
Topovi su se prvi put pojavili na bojnom polju u bici
kod Kresija 1346. godine. Ta orua su bila Jo veomajedrio-
stavna, a to su ostala i skoro itav vek kasnije; bila su opa
sna jednako za one koji njima rukuju, kao i za neprijatelje.
Prvi topovi bili su najee sastavljeni od cevi od kovana
gvoa, postavljene na dva gvozdena toka povezana osovi
nom. Takvi topovi proizvodili su se jo krajem XV veka.
Prangija iz Gana, koja potie iz tog razdoblja, bila je teka
14.000 kilograma i mogla je da izbaci kamene kugle od
340 kilograma; imala je stranji deo koji se zarafi na zad
njem delu cevi. Uprkos razvijenoj upotrebi visokih pei, u
poetku su se artiljerijska orua nerado izraivala od li
venog gvoa, jer su lako prskala. Ali, zato, ve od prve
polovine XV veka liveni su topovi od bakra. Oruarnica
u Bazelu uva jedan, koji potie iz 1444. godine. Koristila
se naroito bronza. Bronzana artiljerija je na spektakularan
nain dola do izraaja prilikom opsade Konstantinopolja,
1453. godine, iste koje je i Donatelo dovrio svoga Gatame-
lata, prvu veliku konjaniku statuu stvorenu nakon antike.

204
Mehmed II koristio je usluge jednog maarskog inenjera,
koji je u vertikalnim kalupima izlivao orua teka oko 15
tona, kadra da izbace kugle prenika 75 santimetara, teke
578 kilograma. Njihova izrada trajala je tri meseca. Svaki
top mogao je da opali sedam puta u toku dana i jedanput
u toku noi. Turska artiljerija odigrala je odluujuu ulogu
u napadu na zidine Konstantinopolja, koji se dotle odupi
rao katapultima i planderima. No, ova golema orua nisu
imala osovinu i postolje, a poto ih je trebalo dopremiti iz
Adrianopolja, svako od njih vuklo je po trideset pari volova,
uz pratnju 450 ljudi, koji su popravljali i uvrivali put.
Poto bi se dovezao, top je postavljen na tlo i uvren ka
menjem. Ciljanje je popravljano i podeavano nakon svakog
pucnja.
Tokom sto godina od zauzea Konstantinopolja arti
ljerija se veoma usavrila, postajui svakim danom sve opa
snija. Topovi Karla Smelog, koje su oteli vajcarci u Morau
1476. i koji se uvaju u oruarnici La Novevila, bili su jo
od kovanog gvoa, ali su ve bili postavljeni na postolje sa
tokovima. Za gaanje lakim topovima najpre se koristila
zupasta poluga. Izum osovine - posle 1460. - omoguio je
gaanje ne vie dizanjem lafete, ve delovanjem, pomou
klinova, a zatim i zavrtnja, na zadnji deo topa. Artiljerija je
postala smrtonosnija kada se, oko 1480, barut poeo pobolj
avati granuliranjem. Ranije se koristio nehomogeni ba
rut, meavina praha i itavih komada; otuda se nije mogla

NERONI: TOP SA ZUPANIKOM (XV VEK)

(Prema B. G il le, op. cit.)

205
 VALTURIO: RATNA MAINA U OBLIKU KORNJAE

predvideti snaga eksplozije. Usvajanjem granuliranog baruta

postizani su jednaki uinci. Prva vatrena oruja izbacivala
su kamena zrna, koriena jo i u drugoj polovini XV veka.
Meutim, te kugle bile su nepravilnog oblika i ostavljale
praznine izmeu sebe i zidova cevi. Osim toga, one su se
esto rasprskavale ne izazivajui eljena razaranja. Braa
Biro (Bureau), koji su usavrili artiljeriju Karla VII, uveli

206
su u francusku vojsku upotrebu metalne kugle (od livenog
gvoa). Zatim se vrlo brzo dolo na pomisao da se te kugle
prave uplje i da se pune barutom. Bomba, koja je, izgleda,
nastala u Italiji, po prvi put je opisana u Valturijevoj ras
pravi koja se pojavila 1472. godine. Metalne kugle, iji se
obim od tada podeavao prema topu, stvorile su pojam kali
bra - Karlo Peti i Fransoa I ograniili su svoje artiljerije na
est kalibara - pa se tako poela stvarati rezervna municija.
Odreivanje kalibara i potreba da se strogo odredi promer
topovske cevi imali su za posledicu poboljanje industrijske
tehnike za proirivanje otvora.
Sredinom XVI veka pronaen je idealni sastav
artiljerijske bronze (91 odsto bakra i 9 .kalaja). Upravo je
kvalitet francuske bronze doneo"pobedu vojskama Karla
VIII, Luja XII i Fransoa I, jer su se italijanski topovi esto
rasprskavali. Meutim, nakon 1540. pronaen je nain iz
rade topova od livenog gvoa, sposobnih za due pucanje.
To usavravanje uinjeno je, verovatno, u Engleskoj; u sva
kom sluaju, topovi od livenog gvoa, koje je ova zemlja
izvozila na kontinent u vreme tridesetogodinjeg rata,
obezbedili su odluujuu nadmo neprijateljima Habsbur-
govaca, posebno Holananima. Sa upotrebom topova od
livenog eleza, punjenje spreda zamenjeno je punjenjem
preko zadnjeg del, to je omoguilo da se smanji njihov
kalibar i teina.
Poput borbe na kopnu, artiljerija je izmenila i nain
borbe na moru. Topovi su se na laama koristili - 1338.
u Arnemujdenu i 1340. u Leklizu - jo i pre no to su se
pojavili na bojnom polju, u bici kod Kresija. Najpre su se
upotrebljavali topovi od livenog gvoa, maloga kalibra, po
stavljeni na vrh lae. Oni su gaali ne brodski trup, ve
neprijatelje koji su se nalazili na mostu i u gornjim delovima
neprijateljske lae. Zatim su ti topovi polako zamenjeni
teim, bronzanim, kadrim da gaaju brodski trup. Problem
je bio taj to se moralo paziti da se ne preoptereti vrh lae,
a samim tim i njena ravnotea. Dear (Dcharg), itelj
Bresta, naao je, oko 1500, reenje za to. On je smislio da

207
topove, sada opskrbljene lafetom i osovinom, postavi na
donji most i da probui otvore za cevi, a da ravnoteu odri
stavljanjem tereta na suprotnu stranu. Sve vea upotreba
topova obezbedila je pobedu jedrenjaka nad galijom. Ona
je zaelo imala prednosti: nezavisna od vetrazahvaljujui
vlastitom pogonu, mogla se kretati putem po svome izboru,
mogla je da manevrie u toku borbe, da okupi borce na
platformi i da svojim kljunom napadne neprijateljski brod.
Dugo su jedrenjaci bili bez odbrane prilikom napada bro
dova s veslima. Upotreba artiljerije postepeno je izmenila
tu situaciju. Galija je, ipak, naputena tek u XVIII veku.
Prethodno je bila usavrena. Ve od XVI veka opskrbljena
je sa dve, ak tri katarke, to joj je davalo lep raspon je
dara; povean je broj veslaa - u vreme Lepanta bilo ih je
dve stotine i pedeset, a etiri stotine i pedeset na jednom
venecijanskom galionu; dodati su joj i topovi. No, bitka
kod Lepanta (1571) predstavljala je poslednju pobedu ga
lija. Jer, njihovi nedostaci postajali su sve oigledniji. Poto
su postale jo due i tee, izgubile su lakou manevrisanja.
Njihove bone strane, zauzete veslima i veslaima, mogle
su da nose samo lake topove. Poto se pozadi nalazio tab,
topovi su se mogli smestiti samo na prednjem delu. Jedna
galija sredinom XVI veka nosila je pet topova, dok ih je
jedrenjak imao dvadeset i sedam. Najzad, pravljena za Sre
dozemno more, galija je leala suvie nisko na vodi. U doba
kada se evropska istorija sve vie odluivala na okeanu,
galija je morala da ustupi mesto brodu sa visokim bonim
stranama.

*
* *

Upotreba baruta izazvala je nita manji preobraaj

i u lakom naoruanju. Prve vatrene motke, ili runi
topovi, izgleda da su upotrebljeni u Peradi, 1364, i Augz-
burgu, 1381- U svakom sluaju, prikazani su u Kjesefovom
Belifortisu, sastavljenom izmeu 1390. i 1405. Njima se ru

208
 kovalo teko i uz veliki oprez. Te sprave bile su napravljene
od gvozdene cevi, bez postolja i potpora, a onaj koji gaa
drao ih je obema rukama, dok je jedan pomonik sipao
barut u otvor, smeten na gornjoj strani cevi. i potpaljivao"
ga. To priprosto oruje ukazuje na to da je i dalje posto
jala strela, najee oruje u vreme stogodinjeg rata. Eng
leski strelci su 1415. godine u A zinkuru slomili juri fran
cuske konjice zahvaljujui novoj streli, iji je vrh prodirao
izmeu bakarnih kopi i ploica na oklopu, kakav se tada
nosio. U XV veku nastala je i nova vrsta luka, koja je znatno
poveala brzinu i snagu tog klasinog oruja. Zbog svih tih
poboljanja, u XV veku je, uglavnom, poeo da se izrauje
oklop ceo sastavljen od ploica, ali e ga razvoj vatrenog
oruja ubrzo uiniti izlinim.
Usavravanja runog topa ila su za time da ga
uine podesnijim za rukovanje. Tako je cev privrena za
jedno postolje, a ono najpre stavljano na rame, a potom pod
miku. Time je leva ruka niandije bila slobodna da ga akti
vira, a orujem - od tada nazvanom kremenjaa - mogao
je da rukuje samo jedan ovek. No, orio je jo bilo teko i
neudobno, a dostizalo je najmanje 25 kilograma. Otuda je
bilo nuno da ima neki oslonac. Kada se kod pucanja nije
oslanjala na neki zid ili ogradu, kremenjaa je bila poduprta
rakljastim podupiraem. To poboljanje, koje je nastalo oko'
1520, duguje se pukaru Moketi di Veletri. Ali, o muketi se
naroito govorilo od druge polovine XVI veka. Poboljano
je i paljenje, zgh^ajjujui upotrebi frtilfaudenutogu jednu
spiralu, koja se sputala do anka sa barutomTN6,*kisa Je
mogla spreiti fitilj da se zapali. Kada*se upali, moralo
se paziti da se ne ugasi, da se dune u njega u trenutku pa
ljenja, kako bi se rasplamsao, da se stalno podeava njegova !
duina, kako bi mu vrh padao tano u anak sa barutom.
Nemaki izum jezika sa doboem, oko 1517, nastojao je da
ukloni ove nedostatke. Jedan zupanik, okretan brzo pod
dejstvom spirale, tarao se o komad pirita, ili kremena, koji
su drale psee eljusti. Tako stvorena varnica palila je ba
rut u anku. Ovaj pronalazak, koji je prihvatila konjica, u

209
XVI veku jo nije koristila peadija, ona je u doba trideseto
godinjeg rata upotrebljavala muketu sa fitiljem, koja je,
pak, bila sada neto laka i imala krau cev.

koplje zarad kratke kremenjae ili kubure, oruje nema-

kog porekla, koje se na bojnom polju prvi put pojavilo 1544.
Doivelo je brz uspeh i tokom druge polovine XVI veka po
stalo je, u pravom smislu reci, pomaga politikih ubistava.
Renesansna kubura je imala kratku cev, ovalni okida i do
bo. Punila se sporo, pa su se poele praviti kubure sa dva
pucnja, to jest dve cevi i ^^^ ^. osim
toga, stekli naviku, , n o s e vie kubura. Uprkos toj predo-
stronosti, kada bi u borbi prvi red konjanika ispalio svoje
oruje, brzo je ustupao mesto sledeem redu, a on odlazio
pozadi, da ga ponovo napuni. Zato su se dugo odrale dru
ine konjanika, jer je poetkom XVII veka musketaru bilo
potrebno najmanje deset minuta da napuni i opali kuburu.
Ti relativni nedostaci vatrenog oruja ne treba da nas
navedu na to da zaboravimo duboki preokret koji je ono
izazvalo u istorijskom toku. Uprkos svojoj malobrojnosti,
panci su kod Acteka i Inke izazvali najdublji utisak svojim
ostraguama i topovima koje su nosili sa sobom. Nadmo
francuske lake artiljerije uveliko je doprinela pobedama
Luja XII i Fransoa I u Italiji. Potom su panske Qstrague sa
fitiljem 1525. godine odluile pobedu Karla Petog u Paviji,
kosei luake jurie konjice francuskog kralja. Ovaj je, pak,
dve godine ranije bio odluio da u svojoj vojsci strele za-
meni vatrenim orujem, a ve od 1516. jedna manufaktura
u Sent-Etjenu izraivala je ostrague.
Renesansni ljudi sluili su se novim oruima smrti
neiste savesti i esto su smatrali da je njegova upotreba
nosila veu opasnost od greha nego upotreba luka, koplja
i maa, koji su smatrani manje smrtonosnim i potenijim
orujem. U doba Bajara bilo je vojskovoa koji su uvali
staro shvatanje asti i nareivali da se zarobljenim tobdi-

210
jam a i vojnicima naoruanim kremenjaama odseku ruke.
Humanistika knjievnost nije imala dovoljno grubih rei
protiv topa, te vie paklene nego ljudske sprave - izraz je
Gviardinijev. Polidoro Vergilio je pisao 1499. u svome De
inventoribus rerum: Od svega stoje smiljeno za unitava
nje oveka, topovi su ono najsotonskije. Ariosto, koji je za
otmeni dvor u Ferari rado doaravao podvige hrabrih i ne-
pobedivih vitezova, branio je stari vojniki nain ratovanja.
Obraajui se topu, govorio mu je sa gorinom:

Kako si ti, zloinaki i odvratni izume,

Naao mesta u ljudskom srcu?
Unitio si vojniku slavu.
Zbog tebe je vojniki zanat izgubio svoju ast.
Ti si unitio vrlinu i hrabrost...

I Sekspir je izrazio svoje gnuanje prema vatrenom

oruju
(Henrih IV, I, 3):

... Id a je velika teta - kako jeste -

Sto je nitkovska alitra iskopana
Iz utrobe te zemlje pokvarene,
Sto mnogog dobrog, hrabrog oveka
Ubija podlo...*

No, Sekspirove jadikovke bile su jednako zastarele kao

i Don-Kihotovi podvizi. Razvoj je bio nepovratan, a ratna
tehnika se u doba renesanse ubrzo preobraavala. Ve 1559.
godine kardinal de Granvel (de Granvelle), ministar Filipa
II, odgovorio je izaslaniku engleske kraljice: Vai ljudi su
hrabri i srani, ali kakvu obuku oni imaju ve godinama?
Vetina ratovanja je danas takva da se svake dve godine
mora iznova uiti.

*
Prev. . Simia i S. Pandurovia.

211
 *
**

Korienje novih ratnih orua dovelo je do duboke

promene sistema utvrenja. Trebalo je, naime, ne samo bra
niti se od lakog oruja sa velikim dometom i topova, ija
je snaga bila znatno vea od nekadanjih bacaa kamena,
ve je u odbrani artiljeriji valjalo dati prim arnu ulogu. Ova
poslednja potreba bila je najvanija od svih i ona je navela
vojne inenjere da razrade moderni tip utvrenja. Ali, raz
voj je bio dosta spor. Najpre su - u drugoj polovini XV i
poetkom XVI veka, na primer, u Francuskoj - preinaene
postojee tvrave tako da se u njih smeste baterije i mu
nicija, ili su, pak, izgraene nove, bolje prilagoene no
vim zahtevima ratne vetine, ali zadovoljavajui se samo
izmenom starih obrazaca. Zamkovi u Nantu i Sen-Malou,
kula u Hamu, bastioni u Langru i Tulonu, panski zamak
de Sal (de Salses) u Rusijonu, podignut izmeu 1465. i 1525,
svedoe o toj promeni. Osnova - etvorougaonik sa okrug
lim kulama, ili krunim bastionima na uglovima - ostaje
srednjovekovna. Ali, kule i zidine su nie, jer se na njiho
vom vrhu sada nalazi artiljerija, pa je topovskom gaanju va
ljalo dati najviu moguu delotvornost. Galerije za bacanje
kamenja na napadae postaju izline i uskoro iezavaju.
Zidovi postaju deblji, naroito pri dnu, da bi bolje odoleli
neprijateljskim uladima. Zasvoene podzemne prostorije
sa pukarnicama ureene su tako da prime baterije ije e
se nisko gaanje pridruivati gaanju artiljerije, postavljene
na gornjim zaravnima. One, uostalom, mogu da prihvate
samo dosta lake topove; a odustalo se od postavljanja tekih
topova, iji je broj bivao sve vei, na vrhove kula i iza zi
dina. Sal, ija je gradnja otpoela 1497, bilo je prvo veliko
utvrenje znatno ukopano, kako bi se zatitilo od ravnog
gaanja neprijateljskih topova, a njegova istona i juna
strana imale su otvore u obliku polumeseca. Ostalo je da
se podzemnim utvrenjima da mnogougaoni raspored, koji
omoguuje da se sa svih strana suprotstavi neprijateljskom
gaanju.

212
 Bastion je najpre bio kruni anac ispred zamka, ili
gradskih zidina, a u sebe je primao najteu artiljeriju, koja
se nije mogla smestiti unutar zidina. U doba topova, bas
tion se uskoro pokazao glavnim elementom odbrane, dok je
uloga tradicionalnih bedema postala drugorazredna. Ali, va
ljalo g a je zatititi od vatre protivnike peadije i artiljerije.
Otuda je graen u obliku kljuna (ili trtice), a zatim u obliku
petougla, da bi se mogao sa svih strana braniti od neprijate
lja koji se pribliavao zidovima. Otuda, takoe, prednje
strane naikane kulama, sa otvorima u obliku polumeseca,
koji omoguuju unakrsnu paljbu na neprijatelja. Otuda, naj
zad, skrivene pukarnice, ija je vatra tukla podnoje zidina
i pogaala napadae koji su nastojali da se zaklone u mrtve
uglove, pri dnu bedema. Rastojanje izmeu ispusta na ku
lama bilo je, naravno, srazmerno domaaju kremenjaa,
koji je u XVI veku iznosio oko tri stotine metara. Bastion je
morao biti takav da moe zatititi svoje susede.
Plan srednjeg zida u obliku kleta na utvrenjima
javlja se ve u spisima Franeska di ora. Prve bastione u
obliku trtice sagradili su braa ulijano i Antonio da San
Galo u ivitakastelani (1494-1497), a prvi mnogougaoni na
crt ostvario je Antonio II da San Galo u ivitavekiji 1515.
godine. Najlepe vojne graevine renesanse nalaze se u Ve-
roni i delo su velikog arhitekte Sanmielija (Sanmicheli),
koga su Fransoa I i Karlo Peti uzalud nastojali da pridobiju
za sebe. Radio je naroito za Veneciju, utvrujui Murano,
Lido i mesta kojima je neposrednije pretila turska opasnost:
Kofvu, Kipar, Kandiju. U Veroni, njegovom rodnom gradu,
koja je bila deo venecijanskog kopna, on je preuredio sred-
njovekovne zidine, poveao gradsko podruje, a odbranu je
naroito usredsredio na poligonalne bastione, iji su boni
uglovi i podzemni hodnici za topove omoguavali una
krsnu paljbu i bonu zatitu. Palmanova, grad kraj Udina,
koji je potpuno iznova sagradio Skamoci (Scamozzi) u
drugoj polovini XVI veka, predstavlja grad-tvravu, u ce-
lini izgraen prema novim naelima. Devetostranini od-
brambeni poligon, koji okruuje grad, bio je ukopan i imao
devet bastiona u obliku gvozdenog iljka. Poev od 1525,

213
talijanski tehniari podigli su u Francuskoj - u Troju, Sen-
Pol-de-Vansu i drugde - utvrenja slina onima u Italiji,
dok je Direr, 1527, za utvrenja u Nirnbergu, stvorio basti
one u ravni tla, iroke ance, a topovi koji su pucali iz pod
zemnih prostorija udvostruavali su dejstvo onih to su pu
cali na otvorenom prostoru. Nova usavravanja utvrenjima
krajem XVI i poetkom XVII veka doprineo je flamanski
naunik Simon Stevin (15481620), koji je, u slubi Morisa
de Nasoa, uspeno branio gradove Ujedinjenih pokrajina od
Spanaca. Nastojei da koncentrinom pucnjavom uniti ro
vove i druge pripremne radove napadaa, on je na bok svojih
tvrava postavljao etiri nivoa vatre; artiljerijska pojaanja
dovoena su tu spiralnim prilazom, dovoljno irokim da
se njime kree vojnika komora. Voban je bio naslednik
Sanmielija i Stevina.

PALMANOVA, VENECIJANSKI GRAD-TVRAVA

S KRAJA XVI VEKA
(Prema G. Braun, Civitates orbis terrarum.)

214
 I opsadna tehnika se, oigledno, morala razvijati u
skladu sa novim odbrambenim reenjima. Potkopavanje,
koje je ranije moglo izazvati ruenje visokih zidova, sada
je bilo nedovoljno delotvorno protiv niskih i debelih zidina.
Zato se kombinovalo sa dejstvom baruta i tako je nastala
mina, poznata, izgleda, ve oko 1440. a, u svakom sluaju,
upotrebljena 1495, protiv Castel Nuovo u Napulju. Francuzi
i Spanci raspolagali su, poetkom XVI veka, eksplozivom
za orua koja se nisu menjala do XIX veka.
Moemo rei da se vetina ratovanja ve u doba
Stevina, u neku ruku, stabilizovala za sledea dva stolea,
nakon napretka postignutog tokom renesanse.

*
* *

Duboke promene ratnike vetine u XV i XVI veku ne

treba da iskrive istorijsku perspektivu pa da se poveruje da
je rat, u to doba, bio glavni inilac ljudskog napretka. D. A.
N ef je u tom pogledu s pravom ustao protiv dugo vremena
prihvatane teze V. Zombarta. Vojniki zahtevi nisu izazvali
niti velika geografska otkria, niti procvat metalurgije, a jo
manje asovniarstva ili tekstilne industrije. Naprotiv, pre
e biti da je napredak u postupcima obrade metala uslovio
preokret ratne tehnike. A onda, kako zaboraviti da je jedno
od glavnih otkria renesanse - tamparstvo - , ilo u korist
intelektualnog ivota i, oigledno, proisteklo iz sve veih
potreba za kulturom?
Poev od XIII veka, brojnost studenata i neophodnost
da im se pribave tekstovi koje je trebalo da ue i tumae,
doveli su do stvaranja, kraj univerziteta, radionica profe
sionalnih prepisivaa, gde je posao ve bio racionalizovan.
Da bi se izbeglo umnoavanje greaka, nije se prepisivalo
sa prepisa, ve sa jednog rukopisa koji je sluio kao obra
zac i bio, uglavnom, ispisan dosta krupnim slovima. Takav
rukopis bio je deljen na vie posebnih svezaka (sistem pe-
cia). Tako je vie prepisivaa moglo da radi istovremeno.

215
 Nae biblioteke uvaju oko 2.000 primeraka Aristotelovih
del tako prepisanih u XIII i XIV veku - njihov broj je,
oigledno, znatno manji od stvarnog, jer su neki iezli!
Poetkom XV veka, neki prirunik, koji se koristio na fa
kultetu slobodnih vetina, mogao je jedan knjiar poruiti u
400 primeraka u jednoj ili vie specijalizovanih radionica.
Ali, ta serijska proizvodnja bila je skupa i nije u potpunosti
mogla zadovoljiti potrebe. Otuda se tragalo za postupkom
koji e omoguiti znatno bre i vee umnoavanje rukopisa:
bila je to tamparija.
Njen nastanak i procvat ne bi bili mogui bez uvoenja
u Evropu njene podloge: hartije. Jer, pergament ne bi odgo
varao tampariji. Telea koa je dovoljno tanka i gipka
da bi mogla da proe kroz presu, ali je bila veoma skupa.
Kinezi su jo pre nae ere pravili hartiju od otpadaka svile
ili dudove kore, a od II veka posle Isusa Hrista koristili su
staru konopljanu uad i kartirane ribarske mree, od kojih
se, zbog dugog kvaenja, stvarala konasta kaa. Tajnu pro
izvodnje hartije, poznatu na Srednjem istoku od oko VIII
veka, na Zapad su doneli enovski i venecijanski trgovci.
Od poetka XIV veka, zahvaljujui sve veem gajenju lana
i konoplje, te proizvodnji platna za rublje, bilo je dovoljno
krpa koje su dugo bile sirovina za hartiju. Fabrike su nicale
u blizini reka, jer je voda pokretala mlinove, koji su sit
nili krpe; osim toga, voda je sluila i za proizvodnju same
kae, a morala je biti ista i bez mineralnih soli. Industrija
hartije rairila se po Evropi krenuvi iz talijanskog grada
Fabriana (izmeu Rima i Ankone). Uskoro je izvan Italije
bilo sve vie mlinova za papir. U Nemakoj je prva fab
rika hartije podignuta u Nirnbergu, 1391. Poetkom XIV
veka, hartija pravljena u Evropi, obeleena vodenim zna
kom proizvoaa - ovaj obiaj nastao je u Troju - dostigla
je zadovoljavajui kvalitet i bila etiri-pet puta jeftinija od
pergamenta.
Kinezi, koji su imali hartiju i mastilo - pravljeno od
biljnih materija i ai kuvane sa lepkom tampali su ve
od VII veka, pomou tablica u obliku litografije. Tekstovi i

216
 slike rezani su na stelama. Zatim se na njih postavljala har-
tija, a premaz boje ostavljao je na njoj grafike elemente u
vidu belih linija. Po ugledu na Istok, i srednjovekovni Zapad
je znao za postupak reprodukovanja figura. Talijanski maj
stori su u XII veku znali da na tkaninama otisnu fabrike
oznake i crtee. Prvi otisci u Evropi ostvareni pomou dr-
votiska - krajem XIV veka, uz Rajnu i u burgundskim kra
jevim a - bili su, izgleda, izvedeni na hartiji od drveta, a
namenjeni tekstilnoj industriji. Ubrzo su se, zahvaljujui
ovom postupku, namnoile religiozne slike, kalendari, sati
rini oglasi, gde su uz figure ili sve dui tekstovi. Pojavile
su se i drvotiskom tampane knjige. Koristile su se i tablice
od rezbarenog drveta za izradu pil-karata, koje su od XV
veka bile veoma u modi.
Meutim, tamparstvo nije nastalo iz drvotiska, ve
iz pokuaja poteklih iz metalne struke. A drvoresci uopte
nisu poznavali obradu metala. Ipak, jedan Holananin iz
Harlema, Lorens Janson (Janszoon), po ugledu na postupak
koji su koristili Kinezi, doao je, izmeu 1423. i 1437, na po
misao da upotrebi pojedinana drvena slova, pa da, sastav
ljajui ih, otiskuje tekstove. No, drvo ovde nije bilo podesan
materijal. Gotovo je nemogue isei ga na male kvadrate,
dovoljno pravilno, pa da oni potom vie puta budu slagani u
razliitom poretku. Sa druge strane, teko se uvaju: lome
se, kvare i osetljivi su na vlagu. Ali, poto je ideja o slaganju
bila u vazduhu, nju su preuzeli kujundije i topioniari, od
kojih je najpoznatiji Gutemberg, koji je radio u Strazburu,
a potom u Majsenu. On je imao sudeonike, ali je, izgleda,
bio tehniki rukovodilac udruenja. Meutim, drugi jedan
kujundija, roen u Pragu, Prokop Valdfogel, a nastanjen u
Avinjonu, tragao je od 1444. do 1447. u istom pravcu kao i
Gutenberg i nastojao da razradi vetako pisanje prema
pravom, lakom i korisnom postupku. U svakom sluaju,
u Majsenu je 1455. sloena slavna Biblija u 42 reda, koja
se, uglavnom, smatra prvom tampanom knjigom. Problem

217
izrade pokretnih slova bio je od tada reen. Zahvaljujui ka
lupu od tvrdog metala, koji je u sebi sadravao reljef slova,
izlivala se matrica. Zatim su se, pomou nje, izlivali olovni,
kalajni ili antimonijski redovi. Nakon izvesnog tapkanja u
mestu, za kalup je prihvaen elik, a za matrice bakar. Gu
tenberg i njegovi sudeonici su izmislili ne samo tipografiju,
ve i tamparsku presu. Jedan specijalista, M. Oden (Au-
din), smatra da ta presa, ma koliko njen izgled bio jednosta
van, nije bila samo drvena sprava proistekla iz prese za ulje,
groe ili hartiju, i daje ona ve imala pokretna kolica, koja
su omoguavala izvlaenje sloga, da bi se mogao namazati
tamparskom bojom i na njega staviti list hartije, koji je,
pak, bio dran na mestu pomou asije. Valjalo je stvoriti
mastilo drugaije od onoga, tamno smeeg i retkog, koje se
upotrebljavalo za pisanje, a koje je pod pritiskom prese cu
rilo na metal; nastojalo se, dakle, da se dobije gusta i izrazita
tamparska boja, sastavljena od meavine ai, terpentina i
orahovog ulja, kuvanjem dovedena do gustine firnisa.
tamparstvo je uslovilo znaajan procvat proizvodnje
hartije i u vreme kada je pronaeno smatrano je boan
skom vetinom i simbolom novog zlatnog doba. Zato to
je odgovaralo snanom porivu za saznanjem, koji je dolazio
iz dubine zapadne civilizacije. Negdanju knjigu-dragulj,
iluminacijama bogato ukraenu, ali namenjenu uskoj eliti,
zamenila je korisna knjiga, manje otmena po izgledu i
onome od ega je stvorena, ali znatno jeftinija; ona je pos
tala mono - i doista revolucionarno - sredstvo irenja kul
ture. L. Fevr i A. Z. M arten su smatrali da je ve krajem
XV veka najmanje 35.000 izdanja tampano u Evropi, ili 15
do 30 miliona primeraka. Tokom celog XVI veka tampano
je 150.000 razliitih izdanja, a moda i 200.000. Tako je to
kom tih sto godina na trite izbaeno 150-200 miliona pri
meraka, osim oglasa, broura i letaka.

218
 *
**

Doba renesanse nije se zadovoljavalo samo time da

ljudima na Zapadu ponudi milione tampanih knjiga, ve je
obilno stavljalo na raspolaganje i reprodukcije umetnikih
del, izazivajui time istinsku estetsku promenu u Evropi
i duboki preobraaj odnosa izmeu umetnika i njegove pu
blike. Izraivai slika u XIV veku koristili su za to graviru
u visokoj tampi. Drvo (ponekad i metal) rezalo se tako
da su se skidali delovi koji je trebalo da daju bele povrine,
a ostavljani su oni koji su premazivani tamparskom bo
jom i davali otisak. No, ta tehnika imala je vie nepovoljnih
strana. Osetljivo na vlagu i temperaturu, drvo se krivilo,
pa se nije mogao dobiti veliki broj otisaka. Osim toga, gra
vira u visokoj tampi ostala je ematska; nije mogla da izrazi
nijanse umetnikog del. Ako se koristila metalna ploa,
onda su se teko dubile te iroke povrine. Najzad, bilo da
se koristilo drvo ili metal, na hartiji se rasporeivao jednak
sloj tamparske boje. Sredinom XV veka otkrivena je, mo
da u Italiji, nova grafika metoda, koja je zamenila visoku
tampu, iji je, u neku ruku, bila negativ. Re je o dubokoj
tampi. Ta tehnika je, izgleda, proistekla, iz vetine kojom
su se sluili majstori emajliranja, koji su rezbarili srebrnu
plou, pa zatim u te ureze sipali crni emajl. Novi postupak
predstavljao je rezanje crtea posebnim noem na bakarnoj
ploi, koja se zatim premazivala tamparskom bojom, pa
potom brisala. Preko toga se polagao list, a na njemu se oti
skivala boja iz izdubljenih delova ploe. Prednosti duboke
nad visokom tampom bile su znatne. Metal se noem mo
gao grebati da bi se postigle fine i sloene crte, kao i rezati
u veim povrinama. Vie ili manje duboki urezi primali su
slojeve boje razliite debljine. Tako je od tada postalo mo
gue izraziti plastinost i tananost likovnih del. Ako se e-
lelo samo da se metal izgrebe i na njemu reu plitke linije,
koristila se graverska igla, neka vrsta eline olovke.

219
 Novi napredak ostvarenje sa bakrorezom, koji je, mo
da, prvi radio Direr. Kod te tehnike, alitrena kiselina za-
menila je rad rezaljkom. Bakrena ploa se najpre premae
glazurom na koju ne deluje alitrena kiselina, a zatim na
njoj um etnik crta elinim pisaljkama. Kiselina, zatim, na
griza samo linije na metalu sa kojih je skinuta glazura. Na
kon toga ploa se pere. Gravira je od tada doivela neuveni
uspeh i postala jedan od glavnih inilaca irenja kulture.
Preko nje su upoznata antika del, izgled dalekih gradova,
slike renesansnih majstora. tavie, od vremena kada je Bo-
tieli ilustrovao Boanstvenu komediju, ona je postala novi
nain estetskog izraavanja. Rembrant joj je, u XVII veku,
utisnuo peat otmenosti.

*
. _ * *

Tehniki napredak je, dakle, u doba renesanse snano

uticao na duhovni ivot. On je uzdigao zapadnu civilizaciju,
pruivi joj sredstva duhovne obnove i iroke vidike, a isto
vremeno i vie materijalnog blagostanja i radosti u ivotu.
Tako su umetnika delatnost i uslovi svakodnevnog ivota
znatno dobili uvoenjem novina u obradu stakla. Vitra je
u XII i XIII veku bio mozaik od prozirnog stakla, pri emu
je svaka boja bila predstavljena komadom stakla u boji. Od
XIII veka, pak, poela se upotrebljavati siva nijansa, poja
vile su se sedefaste povrine, dobijene meavinom bakarne
piljevine, elezne strugotine, tucanog stakla i terpentinske
smole, a ta smea se zatim etkom nanosila na uareno sta
klo. Takav postupak korien je da bi se, zahvaljujui ni
jansam a koje je stvarao, prikazala put likova i nabori na
njihovoj odei. No, jedno jo odlunije otkrie iskrslo je u
XIV veku: srebrno-uta boja. Dobija se nanoenjem srebr
nog hlorida i okera na poleinu vitraa i njegovim ponov
nim arenjem. Srebrni nitrat, koji je prodro u staklo, daje
mu utu boju. Nova tehnika pojavila se u Ruanu i artru
izmeu 1310. i 1330, a dostigla vrhunac u katedrali u Ev-

220
reu, oko 1400. Ona je divno prikazivala ute prelive i top
linu odee. Krajem XV veka otkriven je i nain da se iz
razi boja mesa, slinim postupkom nanoenja crvene boje,
pomeane sa sredstvom za njeno rastvaranje. I tako, dok
je klasini srednji vek vie voleo duboke i kontrastne boje,
sledee razdoblje se, naprotiv, okrenulo vie ka prelivima i
svetlosti. Otuda procvat tehnike oblaganja, poznate i ra
nije, ali koja je, usavrena u XV veku, omoguila poveanje
raznolikosti i svetlosti u tonovima. Duvalo se staklo u boji;
zatim se stakleni mehur stavljao u posudu od neobojenog
stakla i nastavljalo se sa duvanjem. Tako se obojena ljuska
lepila za neobojeno staklo. Od tada je crvena boja skoro uvek
oblagana, a nita rede i druge boje. Igra svetlosti dobijala
se delovanjem mehanikim sredstvima (glodalo, builica,
mirgl), bilo na neobojeno staklo, bilo na obojenu ljusku. Ta
razlina usavravanja preporodila su umetnost vitraa. M o
zaik od stakla smenila je slika, koja je sjedinila arhitekturu,
pejza i perspektivu. Blagovesti iz Bura (1450), portret Fi-
liberta Lepog iz Brua, Jesijino drvo iz Bovea (poetak XVI
veka), ogromni vitrai iz Goude, najvei u Evropi (druga
polovina XVI veka) - pokazuju da su se napredak tehnike
majstora stakla i duh renesanse znali sreno povezati. Is
tina je da je u XVII veku nastupila nagla i brza dekaden
cija, jer je barokna umetnost, koja je osvojila Evropu, dola
iz jedne zemlje, Italije, gde su se umetnici tokom srednjeg
veka manje no drugde zanimali za vitra. Ali i zato to se
elelo da crkve budu svetlije, kako bi vernici mogli pratiti
slubu Boju i itati svoje molitvenike. A moda, napokon,
i naroito zato to su Evropljani oseali sve veu potrebu
za svetlou. U XIV veku su domovi prineva i bogatih
trgovaca poeli da se ukraavaju oslikanim prozorima. U
XVI stoleu, a naroito posle 1550, poelo je da se upotreb
ljava staklo, koje je po kuama postepeno zamenilo teke i
skupe vitrae i prozirna platna, ili hartiju stavljanu na pro
zore. Da li je, sa gledita kolektivne psihologije, dovoljno
naglaena pobeda svetlosti u zapadnoj civilizaciji?
Nema sumnje da je staklo jo dugo bilo loeg kvali
teta i nejednako providno. No, ve 1463. - izum je uinjen

221
 u Muranu - znalo se, bar za potrebe umetnikih del, nap
raviti belo staklo, koje su savremenici netano nazivali
kristalom, da bi ga razlikovali od stakla koje je nehotice
bilo zelenkasto ili hotimice obojeno, kakva su jedino dotle
pravljena. U stvari, Englezi su, tek krajem XVII veka, uspeli
da naprave flint-glass, to jest pravi kristal, teak, proziran,
akustian. Pa ipak, venecijansko siliko-alkaliko staklo (si
likat kalcijum-karbonata i krea), belje i prozirnije od onih
to su bila u upotrebi, predstavljalo je neosporan napredak i
doprinelo bogaenju radionica u Muranu, koje su cvetale ve
od XIII veka, ali su svoj najvii uspon doivele u XVI. Tek
sa tim otkriem vetina pravljenja stakla postala je predmet
strogog, ali bezuspenog, nadzora Saveta desetorice.
U Muranu se nisu izraivali vitrai. Zauzvrat, vrlo
rano se otpoelo sa podraavanjem vizantijskog i arap
skog emajliranog stakla, tako da je u XV veku veliki ve
zir poruio u Veneciji etiri stotine svetiljki za damije. To
kom prve polovine renesanse, umetnici lagune bili su na
glasu po proizvodnji velikih pehara od obojenog stakla.
Ukraavanje se najee sastojalo od crepovitog preplitanja
zlatnih ara optoenih crnim linijama i istakanih reljef
nim belim emajlom. Ali, nakon 1530. Murano je napustio tu
vrstu umetnikog rada i posvetio se izradi kristala, koji
se sve vie traio. Radionice na ostrvu su onda stekle iz
vanrednu vetinu u proizvodnji filigraniranog stakla, iji
je kristal ukraavan mreom belog neprozirnog (latticinio)
stakla, ili stakla u razliitim bojama. Takvi proizvodi iza
zivali su sveopte divljenje, pa su strane drave nastojale, i
u tome uspevale, da primame venecijanske majstore. Ve
poetkom XVII veka Venecija je morala raunati sa radio
nicama staklarskih majstora u Pragu i Nirnbergu.
U Muranu su se u XVI veku proizvodile i broja
nice od stakla, obine perle slate u egzotine zemlje, sku-
pocene perle sa sedefastim odsjajem u sredini, koji se do-
bijao nanoenjem sloja ive, i, najzad, ogledala. Jer, na tom
ostrvu lagune razraen je, oko 1503, i postupak nanoenja
na staklo olovnog premaza. Venecijanska ogledala ubrzo su

222
postala veoma traena, a broj radionica za njihovu izradu
tako veliki, daje u Veneciji 1564. godine stvorena jedna nji
hova korporacija.
Napredak u tehnici proizvodnje i obrade stakla izaz
vao je i raznovrsnost u izradi naoara. One su u Evropi
otkrivene - ili u nju unesene - krajem XIII veka. U vreme
kada je umro Roder Bekon (1294), one su ve koriene
u Italiji. Ali, u poetku su izraivane od kristala kamena.
Osim toga, bile su bikonveksne i namenjene samo dalekovi-
dima. Ali, sve vea upotreba belog stakla i usavravanje
orua za glaanje povrine ogledala omoguili su, poev
od XVI veka, izradu konkavnih naoara, za kratkovide.
Cviker koji vidimo u rukama kanonika Van der Paelea
od Jan Van Ajka i koji je svetlosne zrake usmeravao ne ka
sreditu, ve ka periferiji retine, ustupio je mesto moder
nim naoarima, koje, poetkom XVII veka, na El Grekovoj
slici nosi kardinal Gevara. Ve krajem XVI veka, izrada i
prodaja naoara ule su u svakodnevni ivot, naroito u Ita
liji i Flandriji. Mora d a je starost umetnika, intelektualaca i
zanatlija doivela preobraaj zahvaljujui toj spravi, koja je
uskoro postala neophodna. Najzad, obrada soiva od belog
stakla dovela je do izrade prvih durbina, koji su izmenili
nain posmatranja sveta. Piui svome zetu 1609, Gali-
lej mu javlja da je u Veneciji napravio jednu spravu, koja
predmet udaljen 50 milja prikazuje kao da se nalazi na da
ljini od 5 milja. Sa najviih gradskih zvonika uoavali su
se na moru jedra i brodovi na takvoj udaljenosti da bi im, i
ako hitaju svom snagom, bilo potrebno vie od dva asa da
bih ih, bez naoara, mogao ugledati. oveku se sada otvo
rilo podruje beskonano velikog.
*
* *

Bila bi potrebna itava knjiga da se izue odnosi izmeu

umetnosti i tehnike u doba renesanse, njihovo uzajamno
podsticanje - setimo se uljanog slikarstva - i preobraaja

223
 koji je njihovo zajedniko dejstvo izazvalo u svakod
nevnom ivotu. Petnaesti i esnaesti vek bili su zlatno doba
keramike u Faenci (fajans), istih i veselih boja, za koju se
koristio kalajni emajl. Dekor je raen na presnom i suvom
emajlu, a posuda je stavljana u pe tek nakon nanoenja
boja. Uveden u Francusku za vladavine Fransoa I, fajans je
tu doiveo znatan uspeh, naroito u Neversu, a usavrio ga
je Bernar Palisi, koji je koristio manje kalajne soli, a vie
olovnog emajla, koji nakon peenja daje ukasto-belu boju.
Njegove rustine posude, ukraene reljefnim ivotinjama
i biljkama, gotovo su vajarska del. Pa ipak, poto nije bio
vajar, Bernar Palisi je svoje ukrase to vernije pravio prema
kalupu prirode.
Ali, umetniki fajans zahteva nametaj na kome e
biti izloen. Veliko razdoblje evropskog nametaja poinje
u XIV veku. Jer, poev od toga doba, nametaj vie nisu
samo sedita u crkvi ili zdepasti sanduci noeni na leima
mazgi ili konja. Dodue, svetovni nametaj e jo dugo os
tati pokretan , pratei, poput tapiserija, seobe prinevskih
dvorova. Ali, njegov sve vei opseg prisilio je, ve od XV,
a jo vie XVI veka, da se on uva najednom mestu. Onda
nastaju police, da bi se prikazali zlatarski proizvodi, kre-
denci, povezani sa ceremonijom obeda, stolovi, koji su za-
menili daske postavljene na nogare i od XVI veka dobili
produene delove po talijanski, stolice, ili sveana sedita
kojima su dodati nasloni i podupirai sa strane, za ruke, fo
telje , proistekle iz drvenog leaja na sklapanje, pokrivenog
jastucima. Sanduk je jo dugo ostao na ceni i renesansa je
nastavila da ga neguje; ali se i on sa svoje strane razvijao i
dobio jednu ili vie fioka. Dva sanduka, postavljena jedan
na drugi, uskoro su se pretvorila u jednu celinu, orman, koji
je ve u doba Anrija II dostigao impozantan obim i visinu.
Krevet, najpre zatien od promaje zastorima, dobio je kra
jem XVI veka baldahin na etiri stuba, ili visoko ukraeno
uzglavlje. Prelaz od sjajnog ukraavanja, sa mnotvom ar-
katura, tornjia, rozeta, vertikalnih zastora, rasporeenih u
vidu servijeta, na dekor inspirisan antikom, sa pilastrima,

224
slomljenim zabatima, izboenim karijatidama, trakama,
krunama, putti i medaljonima, jasno ocrtava optu liniju
razvoja nametaja ka vie raznolikosti, vie nepokretnosti,
vie udobnosti, vie tehnike virtuoznosti. Sada se znaju
sastaviti stub i ploa pomou kosog preseka, ili uglavlji
vanjem epovima; sada je lastaviji rep tako usavren da
je manje vidljiv. Hrastovina, na velikoj ceni u Francuskoj u
srednjem veku, esto je zamenjivana orahovinom, koja daje
tananiji reljef i dobija lepu patinu. Za retki nametaj ve
se koristi abanosovina, ukraena dodacima od mermera u
boji. Geometrijska istraivanja i talijanski nain inkrusti-
ranja (intarsia) rairili su na Zapadu, u XVI veku, ukus za
drvenim mozaikom i dekorativnim kombinacijama, koje su
nametaj, pod i plafon inile privlanijima.
Taj istananiji dekor u slubi je kulturnijeg drutva,
koje se sve vie zanima za muziku. Aneli muzikanti brae
Van Ajk, Meloca da Forlija i Memlinga daju hor cantorie
u Santa Maria del Fiore, svirai na lumbardama, harfama
i violama na slici Maksimilijanov trijumf, gospe na francu
skim tapiserijama, koje sede za orguljama sred udesnog
vrta samo su neka umetnika svedoanstva o sve veem
mestu muzike u ivotu drutva i raznolikosti korienih
instrumenata. No, i u ovom podruju estetika i tehnika idu
uporedo, bilo da je re o sakralnoj ili svetovnoj umetnosti.
Muzika tipografska tampa u jednoj ili dve boje, ostvarena
ve krajem XV veka, uveala je publiku muziara, pa su se
del kompozitora rasprostirala znatno vie no ranije. Preo
braavaju se instrumenti. Velike orgulje pojavile su se na
Zapadu oko 1325. godine. Ve krajem XIV veka imale su
dve klavijature i pedalu. Najpre su sluile kao pratnja ver-
nicima, ali im je malo-pomalo dato mesto soliste. U XVI
veku su u Nemakoj i Italiji cvetale kole orguljaa, u doba
kada su Gabrijeli, usavravajui recercari, ili preludije, ve
razraivali arhitekturu fuge. Flauta je, uz orgulje, bila naj
rasprostranjeniji instrument u doba renesanse. No, ve je
poetkom XVI veka nastala violina, proistekla iz viole i lire,
a postae kraljica instrumenata poetkom sledeeg veka,

225
kada su majstori iz Verone nauili da je uine sposobnom
da izrazi najtananije prelive i najuzbudljivije naglaske.
Nae doba sklono je da umetnost i tehniku meusobno
suprotstavlja, ali nije tako bilo oduvek. Nikada, moda, nji
hov dijalog nije bio tako plodan kao u doba renesanse.

226
 esta glava

T E H N IK A POSLOVANJA

Tehniki napredak u doba renesanse bio je veoma veliki.

On se, ipak, ne moe uporediti sa napretkom koji je doivela
naa civilizacija nakon industrijske revolucije, jer su jo
uvek delovale mnoge sile koje su nastojale da zaustave raz
voj i ouvaju ono staro. Jednu od takvih, i to ne najmanju,
predstavljale su korporacije, nastale tokom srednjeg veka,
radi odreivanja radnog vremena, kvaliteta proizvoda, suz
bijanja podvale, otklanjanja konkurencije unutar gradova i
odravanja monopola zanatlijske manjine na gradskom tr
itu. Nastale spontano sa porastom gradova, korporacije
su u XIV veku postale politika sila, dok su se pod pukim
pritiskom otvarale za sve skromnije slojeve gradskog sta
novnitva. Zbog oruanih sukoba, sve vee potrebe vladara
za novcem, trgovci i zanatlije su u doba stogodinjeg rata
gotovo uspeli da prinevima nametnu svoje staratelj stvo.
Gradski radnici su u to vreme, izgleda, predstavljali
revolucionarni sloj. Zapravo, uoava se dvojako kretanje.
Bogati graani najnaprednijih gradova, na primer u Pa
rizu u vreme Etjena Marsela, pokuavaju, oslanjajui se za
trenutak na sitni narod, da uu u upravne savete. Sa druge
strane, tekstilni radnici u Flandriji i Italiji i sitne zanatlije

227
-popolo minuto - nastoje da slome ekonomsku tiraniju bo
gataa, plemia ili buruja -popolo grosso - i uspevaju tu i
tamo da za neko vreme preuzmu vlast. Svet rada ispoljava,
dakle, u trenutku raspada feudalnog drutva, grozniavu
dinaminost. Godine 1302. u Gandu se zanatlije diu protiv
sudija; buna se uskoro proirila na Brabant i kraj oko Lijea.
U julu, radnici iz Bria odnose u Kurtreu zauujuu po-
bedu nad vojskom francuskog kralja, upuenu da ih privede
razumu. U Parizu je 1358. godine tri hiljade zanatlija, koje
je predvodio Etjen Marsel, stareina trgovaca, napalo kra
ljevsku palatu i prestolonaslednikovu odaju, pogubili su
dva marala i naterali budueg Karla V da na glavu stavi
eir sa bojama pobunjenog grada. U Firenci su se, dvadeset
godina kasnije, na poziv grebenara Miela di Landoa, pobu
nili ciompi, to jest oni koji nisu pripadali nijednoj korpora
ciji, i za tili as odneli pobedu. Miel di Lando je postao
gonfalonijer pravde. Uz sedam krupnih i sedam malih
korporacija, od tada su postojale jo tri: dve za sitne zana
tlije koji imaju radnje, trea za radnike. Ali, demokratska
uprava se u Firenci nije odrala due od 1382. godine, kada
su, takoe u Rusbeku, gandski tkai pretrpeli poraz. Ovi
su, pod vodstvom drugog Artevelde, Filipa, ve vie godina
vodili pravi drutveni rat protiv svih koji imaju neto da iz
gube. Ne samo u Ipru i Briu, ve i u Ruanu i Parizu, na
rod je vikao: iveo Gand! Jer, i u Francuskoj je gradske
radnike ponovo zahvatio nemir. Smrt Karla V 1380. godine
i poreski zahtevi njegovog nejakog naslednika izazvali su
pobunu buzdovana, pri emu su parike zanatlije i rad
nici provalili u gradsku oruarnicu i naoruali se orujem
i topuzima. I ta buna je slomljena 1382. Trideset godina
kasnije, u trenutku sukoba izmeu Jovana bez Straha i voj
vode Orleanskog, sitne parike zanatlije, koje je predvodila
korporacija kasapa, i njihov poglavar Simon Nazar, zvani
Glavonja, uruili su burgundskom vojvodi jedan dugaak
reformatorski dekret, kojim se izborni sistem protee na sve
administrativne slubenike. Ali, preterani zahtevi pobunje
nika izazvali su preokret parikog javnog mnenja.

228
 Odjek gradskih pokreta nalazimo i u sledeem raz
doblju. Godine 1529, nakon gladi koja je harala itavom
istonom Francuskom i dok su se irile protestantske ideje,
izbila je velika buna u Lionu, a uprava grada prela je
u ruke onih to su se nazivali siromana zajednica grada
Liona. Gand se 1539. otvoreno pobunio protiv Karla Pe
tog, a korporacije su uspostavile demokratsku upravu. Car
je morao lino doi sa snanom vojskom da bi grad priveo
pokornosti (1540). Krajem XVI veka su, inilo se, nemiri
u vreme Lige i opsade Pariza pruali nove politike izg
lede sitnom zanatlijskom narodu. Jedan besednik iz Meni-
pove satire, obnavljajui uspomene iz 1412-1413, izjavljuje:
Kako vam se ine tolike glavonje to su se okupili na pod-
sticaj Boga u Parizu, Ruanu, Orleanu, Troju, Tuluzi, Ami-
jenu, gde vidite da kasapi, krojai, laari, noari i druge
vrste ljudi iz obinog naroda imaju prvi glas u Savetu i
dravnim skuptinama i odreuju zakon onima koji su dotle
bili velikai po rodu, imanju i vrlini?
Neuspeh ovih pokreta ne iznenauje. Nedostatak koor
dinacije meu gradovima u kojima je, u jednom trenutku,
narod preuzimao vlast, neizbena promena dranja krupnih
buruja kada kao u Parizu ili Gandu uvide da im sirotinja
izmie nadzoru, tvrdokorno nerazumevanje gradskih po
bunjenika za one po selima, koji su se esto u XIV veku
dizali istovremeno sa njima, a naroito mali broj zanatlija u
odnosu na masu stanovnitva - sve to lako objanjava zato
su se mnogi nemiri loe zavrili. Ali, prinevi i gradsko
plemstvo shvatili su da se korporacije moraju drati na uzdi.
Nisu ih ukidali - bile su neophodne - samo su ih sve blie
nadzirali. Uklanjajui ih postepeno iz politikog ivota,
oduzimajui im svaku vojniku ulogu, dali su im zauzvrat
poveani upliv u privrednom podruju.
No, i taj upliv ustupljen im je samo uz sve tenji sva
kodnevni nadzor, to e u XVII veku dovesti do Kolberove
cepidlake uredbe. Zar se ne treba uvati, prema recima jed
nog ukaza ana V od Bretanje, nevaljalstva i lakomosti
korporacija i njihove tenje da zagospodare svime? Luj

229
XII, Fransoa I, ari IX, Anri III, neprekidno e optuivati
zanatlije za zloupotrebe, zavere i povlastice. U itavoj Ev
ropi su se kraljevi, poev od XIV veka, a naroito kasnije,
dali na stvaranje zakona o korporacijama, proglaavajui,
kao u Lotaringiji, uredbe bez dogovora sa zainteresovanim
stranama, potinjavajui zanatlije poreskim inovnicima
u Provansi, sudijama na podruju kapetskog kraljevstva,
gradskim vlastima u Buru, Klermonu i Lionu u vreme
Sarla VII i Luja XI, prodajui u sve veem broju majstorska
pisma, tako da e 1600. godine Francuska biti zatrpana dip
lomama koje nije imao ko da kupi. Godine 1582. Anri III
postavio je glavnog suknarskog nadzornika, koji je trebalo
da nadzire sve proizvoae sukna u kraljevini. Vladari su,
naime, eleli da unificiraju korporacijski ivot unutar gra
nica svoje drave. Tako postupaju ve od XV veka an V
od Bretanje i aragonski kraljevi, koji raznim gradovima u
Rusijonu nameu istovetne zanatske uredbe. Takvo kretanje
se u XVI veku jo vie pojaalo. panski kraljevi uveli su u
Kastilju katalonski korporacijski sistem. U Engleskoj je Eli
zabeta izdala 1563. uveni Statute o f artificers, koji odreuje
uslove rada u celoj zemlji. U Francuskoj je Fransoa I, ured
bom iz Vile-Kotrea, obznanio uslove sticanja majstorskog
zvanja, koji su vaili za elu kraljevinu. A naroito su Anri
III, 1581, i Anri IV, 1597, preduzeli sve da sveanim uka
zima reorganizuju i unificiraju itav zanatski ivot Fran
cuske. Time su nastojali da u zemlji stvore istorodnu mreu
korporacija i naredili svim zanatlijama da svuda izaberu
svoje porotnike. Tako je apsolutizam, koji se uvrstio u doba
renesanse, secovao na korporacijski poredak, sada namet
nut odozgo. Otuda zapaamo mnoenje korporacija svuda u
Evropi u XV i XVI veku. Luj XI je za svoje vladavine prog
lasio vie od 60 uredbi koje potvruju, ili ustanovljuju, za-
natlijske zajednice. U XVI veku se u Rimu broj korporacija
poveao sa 32 na 55. U Konu je izmeu 1335. i 1570. nas
talo est novih arti. To komadanje, izvor prihoda za dravu,
poveavalo je zaevice izmeu srodnih zanata, to je sma
njivalo stvarnu snagu zanatlijskog sveta.

230
 Meutim, uticaj korporacijskog sistema na proiz
vodnju i trgovinu nikada nije bio potpun. Suvereni su prvi,
kada bi njihova dobit dola u pitanje, sniavali cenu korpo
racijskih privilegija. Ve 1465. radnici koji su pratili dvor
francuskog kralja dobili su naroitu uredbu. Neto kasnije,
umetniki majstori u galerijama Luvra, zahvaljujui podrci
vlasti, odluno su odbacili uredbe starog parikog cehov
skog stareinstva. Sa druge strane, evropski prinevi, Sikst
Peti kao i Elizabeta, davali su, koporacijama uprkos, pov
lastice i pravo na monopol pronalazaima koji su nudili
tehnike inovacije, bile one valjane ili ne. Bilo je i radnika
koji su radili po sobama, koje su uzalud nastojali da potisnu.
Bilo je i seoskog zanatstva specijalizovanog u izradi platna,
koje se u XIV i XV veku razvilo po selima upravo zato
da bi izbeglo nadzoru gradskih zanatlija. Bilo je rudnika
i metalskih preduzea, rasutih po planinama i umama, i,
prema tome, daleko od svakog nadzora. Postojala je krupna
trgovina i banka, sa njihovim vlastitim ritmom i njihovim
igrama bez granica, koje su mogle cvetati samo u potpu
noj slobodi. Tehniki napredak se ostvario upravo u tom
nenadziranom podruju, podruju novih industrija, koje
jo nisu imale uredbe o radu: tamparstvu, proizvodnji vat
renog oruja, kasnije predionicama i tkanicama pamuka
itd., a u podruju krupne trgovine, znatno pre XVI veka,
nastali su istovremeno kapitalistiki mentalitet i bankarski
i raunovodstveni instrumenti, koji su omoguili tom men
talitetu da se izrazi.
*
**

Razvoj tehnike poslovanja izazvao je procvat krupne

pomorske trgovine, nastao nakon krstakih ratova. Zapadna
privreda, usmeravajui se od tada ka moru, proirila je svoje
vidike i preobrazila svoje metode. Od grko-rimske antike
nasledila je nauticum faenus, ili pozajmicu na veliki ri
zik, pri emu zajmodavac prihvata da mu se dug ne vrati

231
 ako roba ne stigne u odredinu luku. U suprotnom, osim
glavnice, dobija i veliki interes. Takvi trgovaki poslovi bili
su jo esti, u Francuskoj, na primer, i u XVII i XVIII veku,
ali to nije bilo pravo pomorsko osiguranje, ve vie davanje
predujma nekom moreplovcu koji je eleo da kupi dovoljno
robe da svoju lau napuni pred polazak. Osim toga, zato to
se, u naelu, protivila pozajmljivanju uz interes, Crkva je
nuno bila nenaklonjena pozajmljivanju na veliki rizik. U
XIII veku je otkriven obrazac osiguranja zvani cambium
trajectitium, ili pomorska menjanica, pri emu su teolozi
doputali da se u ugovore o razmeni unese i izvestan inte
res. Zajmotrailac je onda obeavao da e vratiti, na primer
u Barseloni, izvestan iznos koji je primio u menjanici u
enovi, pod uslovom da laa sa tovarom stigne u odredinu
luku. Roba je zajmodavcu sluila kao zalog i putovala je uz
njegov signum. Premija za osiguranje zabaurivanaje pod vi
dom dobiti od razmene. Takav postupak, korien u enovi
jo u prvoj polovini XV veka, imao je ozbiljnih nedostataka.
Valjalo je, najpre, da zajmodavac pristane na odredinu luku
u koju je laa plovila. A zatim, kao i u sluaju pozajmljivanja
na veliki rizik, on je sticao dobit samo u sluaju srenog pu
tovanja. Zato je pomorska menjanica postepeno nestala u
XV veku, u korist ugovora o osiguranju. Takav preobraaj
izazvan je sve veim obimom robe prevoene morem i sve
veom potranjom osiguravajueg kapitala. Tako se kre
nulo ka sistemu koji je, u svakom sluaju, davao premiju
za osiguranje i kojim se, prema tome, smanjivao rizik. No,
valjalo je, bar u poetku, zabaurivati premiju koju je Crkva
zabranjivala. U 213 ugovora o pomorskom osiguranju, pot
pisanih u enovi od 1400. do 1440, koje je prouila gospoa
Doehaerd, premija se ne spominje; treba pretpostaviti da
je ona plaena unapred, na ruke. Ugovor o kupoprodaji je
onda izgledao ovako: osiguratelj, ili, pre, osiguratelji, izjav
ljuju da od osiguranika kupuju robu i obavezuju se da e
mu je platiti u odreenom roku; ali isplate nee biti ako kup
ljena roba, koja se nalazi na odreenoj lai, stigne zdrava
i itava na odredino mesto. Uprkos zaobilaznih i sloenih

232
postupaka koje je morao zadrati, novi nain osiguranja
predstavljao je odluan napredak. Osiguravatelji vie nisu
na samom poetku plaali znaajan iznos, koji im je osi-
guranik na kraju nadoknaivao. Sada se novac naplaivao
samo u sluaju nesree. Osim toga, osiguratelj je auto
matski i u svakom sluaju dobijao premiju, iji je iznos od
tada mogao biti snien u razumne granice. Pritisak ekonom
skih nunosti doveo je do popustljivosti. Rizik se prenosio
sa jedne robe na drugu, u sluaju prvog srenog putovanja,
ili na samu lau koja prevozi robu. Sve ee su osigura
vani i laa i teret na njoj. Reosiguranje je postojalo jo pre
poetka XVI veka. Stvorena su osiguravajua drutva, iji
je kapital ulagan istovremeno u veliki broj operacija. Teori
jski je enovska optina zabranjivala enovljanima da osi
guravaju teret koji prevoze strane lae i a fortiori i stranu
robu. A, u stvari, krajem kvatroenta u enovi su osigura
vali biskajski, katalonski i flamanski teret i lae, poto je
strana roba putovala enovskim brodovima, koji su ili do
Londona, La Roela, ili Valensije.
Strunjaci za crkveno pravo morali su priznati, bar
u izvesnoj meri, da rizik zasluuje nadoknadu. A, osigu
ratelju preti opasnost da isplati znaajnu sumu u sluaju
potonua osiguranog broda: otuda opravdanost premije.
Ona se izriito spominje u registrima krupnog toskanskog
trgovca Franeska Datinija. Tu itamo pod 3. avgustom
1384: Osiguravamo Balda Ridolfija i komp. sa 100 zlat
nih forinti za vunu ukrcanu na brod Bartolomea Vitalea,
koji ide iz Peniskole u Porto Pizano. Na tih 100 forinti, koje
osiguravamo od svakog rizika, dobiemo 4 zlatne forinte
u gotovom, to svojerunim potpisom potvruje Gerardo
dOrmauno. Malo nie kae se: Reeni brod stigao je u
luku Porto Pizano i oslobodili smo se spomenutog rizika.
Upranjavanje premije se sve vie irilo. Ve od druge polo
vine XV veka postalo je neto uobiajeno. U raunima koje
su u sledeem stoleu Apostolskom zboru podnosili trgo
vci koji su sa Sicilije dovozili ito za opskrbu Rima, iznos
osiguravajue premije izriito se navodi: 8 odsto od Sicilije

233
do ivitavekije. Taj iznos bio je dosta visok, budui da je
oko 1437-1439, u razdoblju mira u istonom Sredozemlju,
roba putovala iz Konstantinopolja u Veneciju uz samo 4
5 procenata osiguranja. Iznos premije manje je zavisio od
duine putovanja ili godinjeg doba, a vie od politike i
vojne situacije i prisustva ili odsustva gusara. Tokom XVI
veka, naroito pre Lepanta, Turci i Berberi predstavljali su
u Sredozemlju stalnu pretnju trgovini hrianskih naroda,
ime se objanjava visok iznos osiguravajuih premija. Go
dine 1565. se iz Ruana obino plaalo za Lisabon 6 odsto,
za Kadiz i Sevilju 7, isto toliko za Kanarska ostrva i Ma-
deru, 18 procenata za Brazil (odlazak i povratak) i 17 za Li
vorno i Civitavekiju.

*
**

Pored osiguravajue premije, dvostruko knjigovod

stvo bilo je druga veoma vana novina u tehnici poslovanja
u doba renesanse. U razdoblju u kome je kreditiranje bilo
slabo razvijeno i dok je krug ljudi sa kojima je radio bio ogra
nien, poslovni ovek mogao se zadovoljiti i prostim knjigo
vodstvom. U raunsku knjigu unosio je prihode i rashode, a
uz to je mogao i u nekoj vrsti belenice upisivati zajmove i
dugove, kojih je bilo malo. Ali, sa sve veim transakcijama
i procvatom kreditiranja bilo je sve vie takvoga pisanja, pa
je nastala neodlona potreba da se slubeno osoblje specija-
lizuje u knjigovodstvu. Ovo je, pak, moralo omoguavati
vlasniku trgovinskog preduzea, ili odgovornom, da po volji
u svakom trenutku sazna stanje dunika i poverilaca, a njih
je ve od XIV veka moglo biti i preko stotinu. Prema tome,
dolo se na misao da se vode rauni linosti, na kojima su
beleena dugovanja i potraivanja svakog poslovnog sarad-
nika. Time je svaka operacija zahtevala dvojno istovetno
knjienje, to se ubrzo poelo initi u dve razliite knjige.
No, nije se zadovoljilo samo voenjem linih rauna. Ubrzo
su se mogli zapaziti i ovakvi nazivi rauna: trgovina ovim

234
ili onim proizvodima, osiguranja, menjanice itd. Najzad je
jedan dodatni raun - dobitka i gubitka - omoguio da se
prate promene imetka shodno operacijama iz drugih knjiga.
Tako je uvidom u registar renesansni poslovni ovek bio
u mogunosti da u svakom trenutku sazna stanje svoje bla
gajne, stanje svojih transakcija sa ovim ili onim poslovnim
partnerom, ili sa ovim ili onim proizvodom, i iznos svojih
prihoda ili rashoda u celini. Dvojno knjigovodstvo bilo je
poznato pod nazivom venecijansko knjienje. A, u stvari,
knjige Masarija iz enove, koje potiu iz 1340, predstavljaju
prvi poznati primer nove tehnike. Ona, pak, nije odmah
stekla pravo graanstva. Medici je, krajem XV veka, jo
nisu bili u potpunosti usvojili. Ali, otkrie tamparstva ubr
zalo je njeno irenje, bar na najvioj razini ekonomske de-
latnosti, naroito kada je Luka Pacoli objavio, u Veneciji
1494, svoje delo pod naslovom Summa de arithmetica, geo-
metria, proportioni et proportionality u kome se objanja
vao njen mehanizam. Ono to je dotle bilo talijanska tajna,
rairilo se i kod stranih trgovaca. Sa vie ili manje jasnoe,
nastavnici rauna poduavali su od tada venecijanskom
knjienju mladie, da postanu poslovni ljudi.
Razvoj bankarskih tehnika se, poput umetnikog pro
cvata, moe smatrati jednom od odlika renesanse. A i u tom
podruju je Italija odigrala glavnu ulogu. Zato je i re banco
talijanska. U poetku je oznaavala stalak (bane) koji su
menjai postavljali na javni trg, in mercato, i runo menjali
novac. Ti menjai - koje su nazivali i tavolieri, a banku faula
- drali su na postolju jednu knjigu, u koju su upisivali svoje
operacije, a na dohvat ruke kesu sa novcem. Banchi, okup
ljeni u Veneciji na Trgu San-akomo a Rijalto, nazivani su,
poev od XIII veka, bez razlike, taule de cambi ili banchi
de scripta. Jezik ovde ukazuje na razvoj koji se zapaa jed
nako u Firenci i Briu kao i u Veneciji. Oni koji su merili
i menjali novanice, stekli su naviku da primaju uloge od
svojih muterija, radi njihovog daljeg oploavanja; davali
su i zajmove. Time je prebacivanje sa jednog na drugi raun
(giro di partita) jednostavnim knjienjem postalo neto

235
 uobiajeno. Dovoljan je bio nalog jedne muterije i prista
nak druge, uz uslov da obe posluju sa istom bankom. U doba
kada je metalni novac bio jo dosta redak i u svakom sluaju
nedovoljan u odnosu na sve vee potrebe, virmanski promet
doiveo je brz uspon i dao oduka privrednoj delatnosti. Je
dan talijanski poslovni ovek iz sredine XV veka ostvario
je za etiri godine promet od 160.000 enovskih lira, a ra
dio samo sa 11.700 lira gotovog metalnog novca. U poetku
je muterija davala naprosto usmeni nalog za knjienje, a
bankar odmah zatim to zapisivao u svojim knjigama. Ali,
toskanske arhive pokazuju daje ek u Italiji postojao ve od
kraja XIV veka.
Papirni, bankarski novac, takoe. Ve smo rekli da
je u XIV i prvoj polovini XV veka opala proizvodnja dra-
gocenih metala u Evropi. U tim tekim vremenima, srebro
i zlato trpeli su snane promene u meusobnoj vrednosti.
Sa druge strane, mnoga mesna plaanja morala su se odvi
jati bilo u sitnom novcu sumnjivog kvaliteta, bilo u stranom
novcu promenljive i nesigurne vrednosti. Da bi ublaili te
nezgode, bankari su smislili da u svojim knjigama belee
dugovanje i potraivanje svake muterije u jednoj moneti
(moneta di banco) koja je grosso modo vezivana za vred-
nost zdravog zlatnog i srebrnog novca. Takvim postupkom
sluila se ve Amsterdamska banka u XVII veku.
Zato to se nisu zadovoljavali samo prebacivanjem
novca sa jednog rauna na drugi, ve su povereni im no
vac upotrebljavali u trgovini, bankari su se izlagali rizicima
i esto padali pod steaj. Otuda projekat podnesen veneci
janskom Senatu 1356, ali ostvaren tek krajem XVI veka, o
osnivanju jedne dravne banke koja bi se bavila menjakim
poslovima, kupovala dragocene metale za raun drave, pri
mala uloge i prosleivala novac sa jednog rauna na drugi,
ali se ne bi bavila trgovakim poslovima. Dravne banke su
se namnoile, kao to emo videti malo dalje, krajem XVI i
poetkom XVII veka. Ali, bilo ih je i ranije, ako ne u Vene
ciji, a ono u paniji (taulas u Barseloni i Valensiji) i enovi.
uvena Banco di san Giorgio, ustanovljena u enovi 1408,

236
okupila je sve dravne poverioce, a njen glavni cilj bio je da
obezbedi usluge oko dravnog zaduivanja. Poto su deo-
nice toga duga bile prenosive, to je promet sa jednog rauna
na drugi bio veoma iv. U Barseloni, gde su bankari tokom
XIV veka pozajmljivali novac - i to previe - aragonskim
kraljevima, finansijske tekoe suverena izazvale su, poev
od 1380. godine, steaj mnogih banaka. Barselonska optina
je 1401 stvorila Taula de canvi - prvu dravnu banku na
svetu, iji se obrtni kapital u poetku sastojao od obaveznih
uloga vlasnika rudnika pod tutorstvom, spornih zavetanja
i sudskih zaplena. Banka je nadzirala monetu i vrila ulogu
optinskog trezora; primala je privatne uloge i prosleivala
novac sa jednog rauna na drugi. Prema jednom izvetaju
iz 1433. godine, barselonska Taula raspolagala je sa 358.000
Uvri obaveznih i privatnih uloga. U to vreme su 1.494 osobe
imalo raun kod Taula. Poto je grad onda imao oko 30.000
itelja, moe se pretpostaviti daje 20 odsto kunih stareina
koristilo usluge dravne banke; bez sumnje, gotovo svi oni
koji su imali neto bogatstva.
*
* *

Poto se nije bavila trgovakim poslovima, barselonska

Taula niti je izdavala, niti primala menice. A menica je po
etkom XV veka ve bila postala neophodni instrument
krupne trgovine. Njen pronalazak je u podruju poslovanja,
bez sumnje, bio glavna tehnika novina razdoblja koje pro
uavamo. Novac je poeo da se menja jo u ranom sred
njem veku, im se probudio meunarodni ekonomski ivot.
U XII veku je nastao ugovor o menjanju (instrumentum
causa cambii), sastavljan kod belenika. Izobilje vaara u
ampanji doprinelo je procvatu takve vrste razmene novca.
Uzmimo jedan primer. Dvadeset i osmog aprila 1206. go
dine, jedan trgovac iz Remsa, na proputovanju kroz enovu,
priznaje da je primio na pozajmicu, ali pod vidom zamene
(nomine cambii), izvesnu koliinu enovskih dinara, od

237
 u*tem:&& issJ lijcff>

frM.weik4Uu4^^ctIiie t&
^puadauL-fau'tu^e dliswuu^.e(llS(ni^(.nlLTlnitWeef6iali<iis
Jy epitj^tvbttt 1&>"). d tttisiv iis. &^llutlUslLVSvRU&.TUi<
t Xentfulot * o a w k t V

11-1 i ^ M EN IC A
Ova m enica izdata je 1558. u M e
dini del Andreji Ruizu,
itelju B ezansona.

dvojice brae koji ive u gradu u koji je doao. Trgovac daje

re da e tu sumu vratiti u provenskim librama, na slede-
em vaaru u Provenu, bilo lino poveriocima, bilo jednom
od njih, bilo zakonitom zastupniku jednoga ili drugoga. U
operaciji takvoga tipa, R. de Ruver (de Roover) uoava ono
stapanje zamene novca i kreditiranja koje je, zapravo, jedna
od glavnih odlika ugovora o zameni. U ovde navedenom
sluaju, u doba kada su trgovci jo bili putujui, ovaj itelj
Remsa, bez sumnje poslom doao u enovu, eleo je da
se vrati svojoj kui proavi kroz vaare u ampanji. Pre
no to je krenuo iz enove, pozajmio je novac da bi kupio
robu koju je, zaelo, nameravao da proda u Provenu. Tako
e moi da vrati pozajmljenu sumu, a kamata je zabaurena
operacijom zamene novca. Jer, Crkva je prihvatala zakoni
tost dobiti pri menjanju samo ako postoji kupoprodaja mo
neta, ako su razliita mesta pozajmljivanja i vraanja po
zajmljenog novca i ako postoji rizik za poverioca.
enovski, sijenski i marseljski beleniki akti potvruju
daje na vaarima u ampanji postojalo organizovano mone
tarno trite. Menjaki kurs se na njemu odreivao u skladu
sa ponudom i potranjom. No, ti vaari oslabili su pri kraju
XIII veka, zajedno sa karavanskom trgovinom, kojoj su sve

238
vie konkurisale pomorske veze to su od tada spajale Sre
dozemlje sa Severnim morem. Talijanski krupni trgovci - iz
Sijene, Firence itd. - , poto su prestali da putuju, osnivali
su podrunice u najaktivnijim gradovima, poput Barselone,
Pariza, Bria, Liona i drugih. Taj preobraaj trgovakih
metoda odrazio se i na ugovor o zameni novca, pa je us
koro menica zamenila belenike akte (R. de Roover).
Naime, obeanje plaanja, ak i u obliku belenikog akta,
nije moglo prisiliti na plaanje trgovca koji ivi stotinama
kilometra daleko, a koji nije uestvovao u sastavljanju ugo
vora. Da bi on prihvatio da plati nekome, po nalogu trgovca
iz drugog grada, potrebno je bilo da je on, u neku ruku,
dunik toga trgovca.
Ali, prelaz sa instrumentant ex causa cambii na me-
nicu objanjava se delovanjem i drugih uzroka. Razvoj
obrazovanja omoguavao je sve veem broju trgovaca da se
lie belenika. Uz to, poslovnim ljudima se oduvek urilo.
A beleniki akt je gubljenje vremena. Prosta priznanica,
ili polisa (od talijanske rei polizza) predstavlja mnogo bri
nain. Sijenjani i Firentinci su, moda, menicu koristili i
pre kraja XIII veka. Ubrzo je doivljavala sve vei uspeh.
Pri svemu tome, enova i Venecija su jo dugo ostale pri
staroj metodi.
Menica, kojom se izbegavaju rukovanja novcem
i smanjuju opasnosti prilikom transporta, dobila je u XV
veku svoju klasinu fizionomiju, povezujui najee etiri
oveka: davaoca novca, na primer, u Veneciji, koji eli da
uplati nekoj muteriji u Briu i koja daje protivvrednost u ve
necijanskoj moneti, uzimaoca ili vadioca - pretpostavimo
d a je to filijala Mediija u Veneciji, trasata, koji e moi da
bude filijala Mediija u Briu, i, najzad, korisnika, muteriju
u Briu. Transakcija, ipak, moe zanimati samo tri osobe.
To e biti sluaj ako davalac otputuje u Bri i sam urui me
nicu trasantu, ili ako je korisnik filijala Mediija u Briu.
Davalac i uzimalac onda imaju iste muterije. Onovremena
menica obino spominje rok za isplatu. U XV veku je taj rok
bio izmeu Bria i Barselone 30 dana, dva meseca izmeu
Bria i Italije, tri meseca izmeu Londona i Italije. Rene
sansa nije znala za eskontiranje menice. Zauzvrat, prenos,

239
 izgleda, potie iz sredine XV veka, ali se rairio tek posle
XVI stolea.
R. de Ruver je na neosporan nain pokazao da su me-
njanje novca i kreditiranje u ono vreme bili tesno povezani.
Ta veza javlja se naroito u jednom graninom sluaju, u
sluaju asientos koje je zakljuivala panska monarhija u
XVI i XVII veku, a koji su dugo vremena ukratko nazi
vani zajmovima. U ono doba se pravno smatralo zajmom
ako se traeni novac vraa u istu zemlju i istom monetom.
Finansijske operacije francuske monarhije u XVI veku,
poput grand party u Lionu, bile su pozajmice u strogom
smislu rei. Nasuprot njima, asientosi su bili ugovori koje
su sklapali ministri katolikog kralja sa konzorcijumima
banaka, kojima su se ovi obavezali da u nacionalnoj mo
neti - u Nemakoj, Francuskoj, Italiji, a naroito u Holan-
diji, gde je panija morala od 1568. namirivati trokove
jednog iscrpljujueg rata - vraaju novac iji je protiviz-
nos preraunavan u panskoj moneti i isplaivan u paniji.
Asientosi su, dakle, na finansijskoj razini odgovarali ope
raciji zamene novca, a sadravali kreditiranje i prelazak sa
jedne monete na drugu. I, to je najhitnije, kamata koju su
bankari dobijali proisticala je poglavito iz dobiti kod za
mene valute. Ugovori su onda odreivali, u korist poverilaca
krune, menjaku stopu znatno viu od trine. Tako se 1577.
godine za jedan talir koji su asientosi plaali u Francuskoj
dobijalo u Spaniji 470 maraveda, a po trinom kursu 440.

*
**

Ovaj kratki osvrt navodi nas da proirimo istraivanje

o pekulacijama koje su se krile iza zamene novca. Za
elo bismo pogreili kada bismo strogo razdvojili menjanje
novca i trgovinu. Sve razgranatije trgovake veze izmeu
XIV i XVII veka nuno su dovele do sve vee upotrebe
menice kao platenog sredstva. No, zbog neprijateljskog
stava kanonista prema pozajmljivanju uz interes, operacije

240
istog i jednostavnog kreditiranja, a njih je bivalo sve vie,
zabaurivale su se menjakim transakcijama. Uzmimo od
D. Hirsa (Heers) sledei primer: 14. maja 1457. godine, u
Palermu, Galaeco Dorija (davalac) poverio je 60 forinti pa-
lermskih Tomazinu Spinoli (uzimaocu ili vajocu). Ovaj
mu je zauzvrat dao menicu, koju e u Denovi Bartolomeo
di Framura (trasant) isplatiti Demetriu di Nigronou (ko
risniku). Kurs je 37 enovskih kuda za jednu palermsku
forintu. Demetrio bi, dakle, trebalo da primi 2.220 kuda
(111 enovskih lira). Ali, u enovi, u trenutku dospea, 11.
jula 1457, Bartolomeo di Framura odbija da isplati menicu,
koja onda biva protestovana kod belenika. Prema tome, on
pie drugo pismo, upueno u Palermo, Tomazinu Spinoli,
nareujui mu da isplati Galeacov novac Doriju. Ali, kurs
u smeru enova-Palermo je 35 enovskih kuda za palerm
sku forintu. Poto se plate takse, Dorija, dakle, dobija oko
63 forinti. Transakcija izmeu odlaska i povratka trajala je
etiri meseca, tokom kojih je Dorijin novac doneo tri forinte
kamate, to bi inilo 15 odsto za godinu dana. Zamena i
naknadna zamena tako su zabaurile pozajmicu. Spinoli
je bilo potrebno 60 forinti, koje mu je Dorija pozajmio. Da
bi zaobili crkvene zabrane, dva partnera pribegla su ovim
dvema menicama u obrnutom smeru. Zaelo je bilo unapred
dogovoreno da Bartolomeo ne isplati Demetrija, pa je on tu
samo figurirao kao davalac imena. Tako su esto izdavane
trasirane menice, a da provizija nije ila u ruke trasanta, koji
je isplaivao menicu prodajui zavratnu, koju plaa trasant.
Tako je postupao Andrea Barbarigo, venecijanski trgovac iz
XV veka, koji je uspeo da uvea svoj obrtni kapital pomou
menica i zavratnih menica etajui se izmeu Venecije i
Londona (R. de Ruver).
Ponovno menjanje nije nuno bilo i menjanje nasuvo,
to jest zabranjeno sa kanonskog gledita. Dunik - trasant
u napred navedenom sluaju - moda je zaista bio iscrpeo
svoj kapital kod Bartolomea di Framure u enovi, pa je
zato dolo do njegovog odbijanja isplate, protestiranja m e
nice i ponovne zamene. No, izgleda da najee to nije bio
sluaj. Zato su se partneri sporazumevali da menice ne pro-
testuju. Na menicama iz XV i XVI veka esto se javlja is
kaz: platite sebi, upuen trasantu. I ovde se namee jedna

241
 nijansa: davalac i trasant mogli su imati istog poslovnog
partnera, pa je on onda istovremeno igrao ulogu trasanta i
korisnika. No, obino je ovaj izraz skrivao operaciju pozaj
mice zabaurene menjanjem. Nisu se ni trudili da navedu
tobonjeg korisnika, pa je vrena ponovna zamena, sa pro
testom ili bez njega, ali, u svakom sluaju, uz dodavanje
trokova za posredovanje u poetnoj sumi. Srean je bio
dunik koji je bio u stanju da plati u trenutku povratka. U
protivnom, nastavljena je zamena i opet, s jednog mesta na
drugo, ili sa vaara na vaar, dok se dug sve vie poveavao.
Jedan francuski pisac, savremenik Anrija II, ibao je ban
karsku igru: (Oni) etaju reene iznose iz jedne zemlje u
drugu, stalno poveavajui glavnicu za iznos kamate, sve
dok uzimalac ne plati i glavnicu i kamatu. Tako su cedili
kude na nain koji je jo u XIX veku opisivao Balzak u
Izgubljenim iluzijama.
Pri svemu tome, ponovna zamena i svaki povratak
novca na polaznu taku nosili su izvestan rizik, iza koga
su se bankari skrivali od pogleda teologa. Monetarni kurs
je, u povratku, mogao biti za njih nepovoljan, zbog na
glih monetarnih promena, ili zbog poremeaja ravnotee
obrauna izmeu dva mesta, ili zbog pekulacije, ili zbog
nepredvienog uplitanja vlasti. U stvari, dobici i gubici pri
menjanju novca uglavnom su se svodili kroz viak prihoda.
Taj prihod objanjava se organizacijom trita novca u doba
renesanse. Trina ravnotea zahtevala je vii kurs u mes-
tima koja su se smatrala pouzdanim nego u onim koja
su vaila za nepouzdana. U XV veku je izmeu Bria i
Barselone flandrijski talir na ova dva mesta uvek razliito
vredeo u odnosu na katalonski dinar ili su. Bri je, dakle,
bio pouzdan, a Barselona nepouzdana. Ali, talijanske berze
su u Briu smatrane pouzdanim. U XVI veku Lion je kod
svih banaka smatran pouzdanim, osim na takozvanim
bezansonskim vaarima. Trgovina menicama na berzama
obino se odvijala po sledeoj shemi: neki menja kupio je
u Veneciji menicu plativu u Briu, po isteku roka, koji je,
uglavnom, dva meseca, po kursu od 51 flandrijskog groa
za dukat, a svoje potraivanje naplatio po kursu od, na pri
mer, 49 groa za dukat, koji je onda vaio u Briu, to je
iznosilo neto vie od 104 dukata. Nakon etiri meseca on
je, dakle, ostvario prihod od oko 4 procenta, koji predstavlja

242
razlika od 2 groa u kursu dukata izmeu Venecije i Bria.
No, vidimo d aje menjaka operacija zavrena tek poto se
uloeni novac vrati na polaznu taku (R. de Ruver).
Da bi se zatitile od neoekivanih naglih monetarnih
promena, velike bankarske firme nastojale su da u savete
kraljeva postave svoje ljude, koji e ih obavetavati o name-
rama vlasti. Tako je Tomazo Portinari, direktor filijale Me
dici u Briu, bio veoma cenjeni savetnik Karla Smelog. U
sluaju iznenadnih dogaaja koji bi se mogli odraziti na
trite novca, poslovni ljudi su neizostavno svoje partnere
obavetavali, naroito potom. U svakom sluaju, poto su
ve od XV veka postojale regularno organizovane menja-
nice u mnogim mestima Evrope, trgovci bankari su uveli
obiaj da pri dnu pisama koja su slali svojim partnerima
navode valutne teajeve u svome mestu. Tako su poetkom
modernog doba potrebe bankarstva i trgovine, u jednakoj
meri kao i politike potrebe, dovele do stvaranja redovne
potanske slube.
Da bi pozajmio novac, pojedinac nije nuno morao
da izvri dvostruku transakciju zamene i ponovne zamene.
Mogao je da se poslui obrascem privatne rente, koji je u
oima crkvenog prava imao izgled operacije kupoprodaje.

1379 1380 1381 1382 1383 1384 1385 1386' 1387 1388' 1389 1390

MENJAKI K U R SEV I U LIONU K RAJEM X V I V E K A

(Prem a H. Lapeyre, Jedna trgovaka porodica: Ruiz 't)

243
 Taj obrazac korienje esto, ali je bio sloen i zahte-
vao je jedan pisarski akt. Jednostavnije je bilo posluiti se
ulogom (izraz koji ovde ne oznaava novac koji je neki
pojedinac poveravao banci radi njegovog umnoavanja).
Taj postupak svojim poreklom see bar do XIV veka, a u
knjigama Mediija krio se iza izraza discrezione. Ulog je u
XVI veku oznaavao pozajmice date pojedincima ili kralje
vima od jednog vaara do drugog, dakle, po tromesenom
ritmu i uz promenljivu kamatu, zavisno od trita. Taj novi
obrazac pozajmljivanja uz kamatu postao je est u Ant-
verpenu, Lionu, na vaarima u Kastilji i na enovskim
vaarima. No, on je, sasvim oigledno, bio u suprotnosti sa
uenjem Crkve o zelenatvu. Simptomatino je d a je Ludo-
viko Gviardini, istoriarev sinovac, nastanjen u Antver-
penu - poslovni ovek, a ne teolog - , smatrao neophodnim
da optui, 1567, upranjavanje uloga. Njegov tekst, uos
talom dvosmislen, izgleda da se ak odnosio na dve vrste
uloga. Trgovci, pie on, nazivaju sada, da bi prikrili sra
motu same stvari, ulogom, kada se daje izvestan iznos u
dinarima nekome na izvesno vreme i za to dobije odreena
i dogovorena kamata (prema ukazu i dozvoli imperatora
Karla V, potvrene od strane njegovog sina kralja Filipa) od
dvanaest posto godinje. Ova osuda pokazuje koliko je jo
bio snaan uticaj sholastikog uenja na trgovce, koji su se
iskreno trudili da umire svoju savest koristei se varkama
koje nam izgledaju licemernim. No, taj moralni sud bi nas,
bez sumnje, mogao navesti na pogreno miljenje o menta
litetu trgovaca XVI veka. Ludoviko Gviardini pisao je up
ravo po zavretku Tridentskog koncila, za kojim je usledilo
doktrinarno stvrdnjavanje u rimskoj Crkvi. Teolozi i ispo-
vednici su se vie no ikada udubili u bankarske transakcije
i u ulogu zapazili oigledan prestup zelenaenja. Bankari
su onda pribegli prividu koji je dotle uspevao, prividu me-
njanja novca. Ulogom su nazivali menjanje novca od sajma
do sajma. No, takvo tumaenje bilo je prihvatljivo samo
ako je postojala distantia loci. U paniji je to najee bio
sluaj, poto su se vaari u Kastilji odravali svaka tri me-

244
seca, naizmenino u Viljalonu, Medini del Kampo, Medini
de Rioseko, pa opet u Medini del . No, sluaj nije bio
isti sa Antverpenom i Lionom. Jedna drakonska bula pape
Pija V, iz 1571, osudila je, dakle, ulaganje i uopte sva me-
njanja nasuvo .
Papska zabrana nije u punoj meri postigla svoj cilj. U
Lionu se nastavilo unoenje ulagakog kursa na tampanim
teajnim listama, gde su u poslednjem trenutku brojke ispi
sivane perom. Pa ipak, zadat je osetan udarac takvom po
stupanju i bankari su nastojali da nau neko drugo reenje,
koje ranije nije mnogo korieno, a to je bilo ricorsa, ili po
vratno menjanje. Radilo se o tri zamene i ponovne zamene
novca izmeu jednog grada i vaara u nekom mestu, kao to
je Plezans (vaarima u tom gradu krajem XVI i poetkom

Menjonice prvoga reda

Povremene tlt drugorazredne menjamce
O Mesta odravanja enovskih vaiaro

EVROPSKE B A N K A R SK E BERZE
(Prema H. Lapeyre, ibid.)

245
 XVII veka gospodario je enovski novac). Tu su u glav
nim crtama potovane spoljanje forme transakcije zamene
novca - izdavanje i prenos menica itd. - , ali taj spoljanji
izgled imao je za cilj da umiri savesti i prevari teologe. Lice
X primalo je od lica Y izvestan iznos gotovog novca u Ve
neciji i davalo menicu na ime treeg lica Z, u Plezansu, koje
su odabrali dvojica partnera, nareujui mu da na raun Y
uplati na sledeem vaaru u talirima - vaarska moneta -
iznos odgovarajui onome pozajmljenom u Veneciji. Ali,
dunik je znao da nee biti u mogunosti da dug vrati na
prvom vaaru u Plezansu; njegov raun kod Z bie prazan.
Prema tome, dogovoreno je na samom poetku da ne bude
protestvovanja menice, a da e Z prihvatiti menicu, pravei
se da plaa sam sebi, i odmah potom izdae novu menicu
na ime X u Veneciji, nalaui mu da isplati Y. Zajmodavac
je sticao dobit, koja je, kao i u napred pominjanom sluaju
zamene i ponovne zamene, proisticala naroito iz razlike u
valutnim teajevima izmeu odlaska i povratka. Komisija
bankara, koja je na svakom vaaru utvrivala zvanini kurs
u odnosu na vaarsku monetu, normalno je odreivala tako
da cena po povratku u razna mesta bude vea od one u od
lasku. Otuda dobit poverilaca. Sporazum o ricorsa trajao je
najmanje godinu dana, ali je moglo biti i due. Z. Mandiks
je u tanine opisao jednu takvu operaciju izmeu Venecije
i Plezansa, koja je poela novembra 1605, a zavrila se sa
poslednjim povratkom sa vaara avgusta 1611. Pozajmlje
nih 544 dukata postali su na kraju 951 dukat i 8 sua: ili, go
dinja dobit od preko 20 posto za poverioca. Jasno je onda
zato je visoko inovnitvo enove i Venecije, koje je um no
gome zavisilo od bankarskih krugova, branilo ricorsa od
brinog nadzora crkvenih vlasti i nastojalo d a je opravda.
Tako se pokazala izvanredna vanost menice, Pro-
teja sa sto lica, u privrednom ivotu renesanse. Podruje
njenog kretanja irilo se iz veka u vek; pa ipak, ostalo je
dosta ogranieno. U XIV i XV veku glavni bankarski gra
dovi Italije bili su Bolonja, Firenca, enova, Milano, Napulj,
Palermo, Piza, Venecija i rimski dvor. Nijedna zemlja nije ih

246
imala toliko. S ovu stranu Alpa nalazimo Avinjon, Monpe-
lje i Pariz, u Francuskoj; Barselonu i Valensiju u paniji;
Bri u Flolandiji i London u Engleskoj. Stogodinji rat uma
njio je ulogu Pariza. Njegovo mesto zauzeli su vaari u e-
novi, kojima se od 1465. pridruio vaar u Lionu. Konstan-
tinopolj je do 1453. za enovljane i Venecijance igrao ulogu
bankarskog sredita. Ako izuzmemo Konstantinopolj, iz
van zapadne Evrope nije postojalo nijedno organizovano
trite (novca), osim, moda, u Libeku, glavnom hanzeat
skom gradu, a na svim berzama - osim u Libeku - talijan
ske bankarske kompanije drale su monopol (R. de Ru-
ver). U XVI veku krupni kapital je zadobio nove pobede i
proirio polje svojih operacija. Uvrstio je svoje pozicije u
Engleskoj, pie jos R. de Ruver, i zakoraio u Portugaliju,
Kastilju, Andaluziju (dok Valensija i Barselona iezavaju) i
u Nemaku, zemlju koja je dotle bila izvan njegovog uticaja.
Je li nuno tim povodom podseati na ulogu koju su igrali
vaari u Kastilji i Frankfurtu na Majni u meunarodnom
prometu novca? Drugi spektakularni razvoj je udesni pro
cvat Antverpena, koji je za vladavine Karla Petog postao, u
neku ruku, glavno bankarsko sredite zapadne Evrope. Kao
ni pre, menica se u XVI veku nije kretala izvan granica la
tinskog hrianstva: menjanica nije bilo u Moskoviji, kao
ni u islamskim zemljama ili u novootkrivenim prekomor
skim krajevima.

247
 Sedm a glava

PRVOBITNI KAPITALIZAM

Sve snaniji opticaj menica pretpostavljao je sve guu

mreu trgovakih kompanija. Zadrimo se sada na njima,
da bismo razmotrili raznolikost njihovog pravnog ustroj
stva, njihove opsege i delatnosti.
I ovoga puta Italija je pruila uzore: commenda i com-
pagnia; prva, bez sumnje, nastala u primorskim gradovima,
poput Venecije i enove, a druga u gradovima u unutra
njosti, gde se sve vie razvijala industrijska i bankarska
delatnost. Commenda, u Veneciji nazivana i colleganza, ja
vila se u XII veku i predstavljala je prvi korak ka modernim
deoniarskim drutvima; compagnia je predstavljala zae
tak akcionarskog drutva. U ugovoru najjednostavnije com-
mende deoniar, ili pozajmljivao, davao je nekom putujuem
trgovcu, uglavnom za neko pomorsko putovanje, neophodni
kapital za takav poslovni poduhvat. Ako doe do gubitka,
on u celini ide na tetu pozajmljivaa; ako bude dobitka,
deoniar je dobijao svoj deo kapitala, a povrh toga i deo za
rade, esto tri etvrtine. No, deoba kapitala i dobiti mogla
je biti i drugaija. U mnogim venecijanskim colleganze ka
pitalista koji nije putovao ulagao je dve treine kapitala,
a pozajmljiva, uz svoj rad, i jednu treinu. Ako doe do

248
gubitka, on se deli srazmerno uloenim iznosima, ali je do
bitak deljen na pola. Ustanova commenda trajala je tokom
itave renesanse, obogativi njen ekonomski ivot. Mada
su u mnogim udruenjima commenda sume u opticaju
bile dosta skromne, rasprostiranje tih ugovora u mnogim
drutvenim sredinama, unutar privrede krupnih primorskih
gradova, igralo je istu ulogu kao i brojni sitni akcionari u
naim akcionarskim drutvima, u krilu manje industrijske
ekonomije (A. Sapori). U XV veku se veoma rairio tip
commenda pod nazivom commenda in nave implicata.
Nekom kapetanu broda, koji je u to doba esto bio i njegov
kormilar, nedostajalo bi para da ga opremi za put - takav je
skoro uvek bio sluaj. On se onda obrati pozajmljivaima da
mu pomognu da kupi oruje za brod i robu koju e prevoziti.
Neophodni kapital je onda deljen na izvestan broj loca ili
carati, na ravne delove, kojih je retko bivalo vie od 24.
Ulagai novca delili su carati srazmerno uloenim sumama.
Zapovednik broda, kao takav, primao je samo svoju platu,
ali je i sam mogao uzeti izvestan broj deonica u drutvu.
Takav obrazac udruivanja bio je est jo u XVII i XVIII
veku u Nantu i Sen-Malou, kad god je valjalo naoruati neki
trgovaki brod ili gusarsku lau, s tim to je uglavnom bi
valo 32 deoniara. Commenda in nave implicata bila je, po
put drugih commenda, kratkotrajno udruenje, ogranieno
na korienje jednog odreenog broda u toku samo jednog
putovanja. Poto bi se brod vratio i rauni sveli, drutvo
se raspadalo, a za novi poduhvat osnivalo se novo drutvo,
najee sa novim uesnicima, ili bar sa jednim delom njih.
Commenda, dakle, nije imala relativno kontinuirani karak
ter, poput trgovakih ili bankarskih kompanija, koje su zah-
tevale pravu organizaciju i dugoronije planove i obaveze.

*
* *

U compagnia ugovorne strane nisu se povezivale

samo zarad jednog putovanja ili jednog posla, ve za due
vreme, esto tri godine. To je, dodue, ogranien rok, ali
su obnavljanje ugovora, stalno prisustvo istih ljudi - koji

249
 su bili i glavni ulagai - na elu preduzea i znatna mrea
poslovnih saradnika i agenata, koje je jedno udruenje na
kraju ugovora prenosilo onome koje gaje pod istim imenom
nasleivalo, dovodili do stvaranja vrstih organizama, to
je bacalo u zaborav njihovu kratkotrajnu prirodu na pravnoj
razini. Preduzee Bardi trajalo je sedamdeset godina,
banka Mediija devedeset i sedam. Prve kompanije nastale
su u Toskani: u Luci, Sijeni i Firenci. Sijenom su od XIII
veka gospodarile krupne trgovake kue, Tolomei i Bonsi-
njori, koje su igrale veliku ulogu na vaarima u ampanji.
Pa ipak, toskanske kompanije zadobile su novu dimenziju
u doba avinjonskih papa (1305-1377), kada je papska vlast,
u sukobu sa carskom, poveavala svoje poreske zahteve u
jednom dobu novane oskudice. Poto su templari i njihova
mona finansijska mrea bili ukinuti, papstvu su vie no
ikada bili potrebni talijanski bankari. Oni su prikupljali no
vac koji je Svetoj stolici pripadao na temelju njenog prava,
godinje prihode od poreza, ostavtine, desetine, novane
priloge za krstake ratove, prihode svetog Petra, prava kan
celarije i dravne prihode, pa su tako centralizovali kapital,
upravljali njime, plaali papske dugove, prebacivali viak
na raun Apostolskog zbora i pozajmljivali novac Kuriji.
Utoliko je tano da su krupne papske operacije, uprkos
uenjima kanonskog prava, pospeivale promet novca (G.
Le Bras) i d aje Crkva dala svoj doprinos nastanku moder
nog kapitalizma. Da bi sluile Svetoj stolici, plemenske
trgovake kue postale su meunarodne banke.
Firenca je gospodarila ekonomskim ivotom Zapada
u XIV i XV veku, sa svoja tri narataja krupnih trgovakih
kompanija, novim svedocima procvata grada. To su, do ste
aja 1302-1326, najpre bile kompanije Spini, eri,
Freskobaldi i Skali, ije su se operacije izvan Italije od
vijale naroito na vaarima u ampanji, Flandriji i Engleskoj.
Zatim su, znatno moniji u pogledu kapitala i irine svoje
mree, nastupili Perui, Bardi, Aiauoli, papski bankari i
poverioci engleskih kraljeva, ije su se trgovake transak
cije protezale sve do Orijenta. Ove toskanske krupne kue

250
nalazile su se na vrhuncu oko 1330. Nakon bankrotstava,
koja su snano odjeknula izmeu 1343. i 1346. godine, i
jednog razdoblja neizvesnosti i nemira (velike kuge, neredi
u Firenci), firentinske finansije dobile su novi polet. Quat
trocento je doba Gvardija, Strocija, a naroito Mediija.
Sve do XVI veka, uprkos epizodi sa akom Kerom, koja
je ostala bez posledica, krupna meunarodna trgovina i
bankarstvo nalazili su se u rukama Toskanaca. Ali, nakon
1500. novodoli unekoliko bacaju u senku firentinske po
slovne ljude i na tritu zauzimaju bolje mesto: juni Nemci
(Fuger, Velser, Hehteter), panci (Malvenda, Ruiz) i, naj
zad, enovljani (Palaviini, Spinola, Sauli), koji su od 1570.
do 1630. glavni poverioci Filipa II i neogranieni gospodari
evropskih menjanica.
Dva velika tipa organizacije preovladavala su u kom
panijama u doba renesanse: centralizovana struktura, sa
podrunicama, i decentralizovana, sa filijalama. Prva je od
likovala kompanije Bardi i Perui u XIV veku, druga
Mediije u XV. Najvee firentinske kompanije XIV veka
okupljale su do dvadeset i pet lanova sa jednakim pravima
i obavezama, uz obavezu da nee sudelovati ni u jednom
drugom drutvu. Veina lanova posveivala je itavu
svoju delatnost slubi kompanije, bilo u Firenci, kraj gla
vnoga direktora, bilo izvan nje, kao direktori podrunica.
Glavni direktor, u stvari glavni ulaga, zamenjivan je tek
poto umre. Bardi i Perui upoljavali su i do sto dvade
set agenata. Pod agentima su se podrazumevali inovnici sa
redovnom platom, od pisara do glavnog blagajnika firme.
Direktor podrunice - plaeni inovnik - mogao je i biti
i ne biti deoniar. Ako je pripadao grupi deoniara, dobi-
jao je, osim svoga del zarade, i platu inovnika. inovnici
Bardija i Perucija zaelo su uivali izvesnu slobodu na lo
kalnom planu. Zar je i moglo biti drugaije u vremenu spo
rih i nesigurnih veza? Ali, nad njima je vren najstroi
mogui nadzor i esto su smenjivani. Mnogi inovnici pre
lazili su iz jedne podrunice u drugu, ostajui u svakoj i po
etiri-pet godina. To premetanje osoblja moe se posmat-

251
rati kao predostronost kompanija od uspostavljanja tesnih
veza izmeu njihovih predstavnika i klijenata na tetu kom
panija (M. Renuar). Bardi su izmeu 1310. i 1340. godine
imali svoje predstavnike sa radnjama i kancelarijama u An-
koni, Akvileji, Bariju, Barleti, enovi, Napulju, Orvijetu,
Palermu, Pizi i Veneciji, ali i izvan poluostrva: u Sevilji,
Majorki, Barseloni, Marselju, Nici, Avinjonu, Parizu, Lon
donu, Briu, na Rodosu, Kipru, u Konstantinopolju i Jeru-
salimu.

*
* *

Perui, Bardi i firma Mediija nisu, na pravnoj ra

zini, inili kompaniju, ve skup teorijski nezavisnih kom
panija, od kojih je svaka imala svoj posebni ragione svoj
udeo, svoje vlastite knjige i svoj nezavisni kapital. Razliiti
ogranci sklapali su poslovne ugovore jedni sa drugima, kao
to bi to radili sa stranim kuama, a efovi filijala, umesto da
budu plaeni i otpustivi inovnici, najee su birani meu
manjinskim akcionarima (minori). Nisu primali utvrenu
platu, ve su uzimali deo dobiti procentualno, iznad nji
hovog udela u poetnom kapitalu. Mogli su biti otputeni
samo ako se pre isteka roka raskine njihova veza sa filija
lom. Medici su za sebe i zadravali takvu mogunost, ako
je suditi po aktima koji se odnose na drutva u Brizu (1455)
i Londonu (1466). efovi filijala nosili su titulu guver
nera, a lanovi porodice Medici titule glavnih sudeonika
(maggiori). Ta dva naziva dovoljno ukazuju i na nezavisnost
koju su uivali efovi filijala i na nadzor koji je rukovodea
porodica elela sauvati u pogledu najvanijih odluka. Ra
dilo se, dakle, o pravom holdingu, koji R. de Ruver, s pra
vom, uporeuje sa Standard Oilom. Reit je u tom pogledu
proces koji se odvijao u Briu 1455. godine. Jedan itelj Mi
lana, Rufini, nastanjen u tom flandrijskom gradu, tuio je
filijalu Medici u Briu zbog u loem stanju isporuenih de
vet bala vune koju je kupio od filijale Medici u Londonu.

252
 PAPSKA PORESKA
AGENCUA

ORGANIZACIJA KOMPANIJE MEDII OKO 1455.

(Prema R. de Roover, The Rise and decline o f the Medici bank)

Govorei u ime ogranka u Briu, Tomazo Portinari je sudu

skrenuo panju na injenicu da bale vune nikada nisu pri
padale filijali u Briu i da je Rufini trebalo da tui ogra
nak u Londonu. Rufini je odvratio da su ogranci iz Bria
i Londona jedna kompanija i da imaju istog gospdara. Ali
je Portinari pod zakletvom izjavio da oni ine dva odvojena
drutva. Sud mu je dao za pravo i pozvao tuitelja da se ok
rene protiv londonske filijale. Presuda bi bila ista, pie R.
de Ruver, kao kada bi neki Amerikanac tuio sudu Stan
dard Oil o f New Jersey zbog isporuke loe robe koju mu je
prodao Standard Oil o f New York, pod izgovorom da poro
dica Rokfeler kontrolie oba ova drutva. Poput Rokfelera,
i Medici su doista imali vie od polovine udela u svakom
preduzeu firme, ali ta preduzea nisu nuno u svoj naziv
ukljuivala ime ove porodice.
Prema jednom dokumentu iz 1458. u doba vrhunca
banke, pod rukovodstvom Kozme Starijeg (umro je 1464),

253
 Medici su bili veinski akcionari u jedanaest razliitih
drutava: Tavola u Firenci (mesna banka), jednoj manufak
turnoj fabrici svile i dvema sukna, takoe u Firenci, filijali
u Veneciji, Briu, Londonu, enevi, pod nazivom Amerigo
Benci et Fco Sassetti, filijali u Avinjonu pod nazivom Fco
Sassetti et Giov. Zampini, onoj u Milanu i, najzad, jednoj
kompaniji koja je bila na putu nestanka, verovatno u Pizi.
Ovom spisku bi trebalo dodati ogranak u Rimu, mada Me
dici onda jo nisu bili doprineli konstituisanju njegovog
kapitala. Ali, u njemu su imali uloenog novca. Shodno
obiaju onoga doba, ova razliita drutva stvarana su samo
na nekoliko godina i redovno je obnavljan ugovor o njiho
vom osnivanju.
Poto je struktura holdinga Medici bila krajnje gipka,
glava porodice i njegov glavni izvritelj - direktor Tovale
u Firenci, morao je drati vrsto u ruci guvernere filijala.
Ugovori su, dakle, na precizan nain ustanovljavali njihove
obaveze, ukljuujui i zabranu izdravanja ljubavnica i pri
manja poklona. Bili su obavezni da svake godine glavnom
ulagau, sa seditem u Firenci, alju bilans svoje filijale, i to
tano 24. marta - poslednjeg dana godine raunate prema
Utelovljenju. Nisu mogli zapoljavati inovnike i pisare bez
pristanka glavne direkcije. Svake dve ili tri godine pozi
vani su, takoe u Firencu, da bi maggiore obavestili o toku
svojih poslova, a tom prilikom izdavana su im i precizna
uputstva.
Nakon smrti Kozme Starijeg i Petra Kostobolnog
(1469), firmu Medici vodila je znatno manje vrsta ruka.
Lorenco Velianstveni zanimao se vie za politiku i knji
evnost no za banku. Njegov glavni savetnik za bankarska
pitanja, Franesko Saseti - direktor Tovale u Firenci - sledio
je primer svoga gospodara. Poslove je nadgledao samo iz
daleka i suvie esto poseivao je humaniste, a odve retko
svoju kancelariju. Nije primeivao da filijala u Lionu loe
posluje i na vetaki nain naduvava svoje profite; davao
je suvie slobode ambicioznom Tomazu Portinariju, koji je
postao guverner filijale u Briu. U svakom sluaju, propast

254
kompanije Medici bila je brza. Godine 1469. likvidiran je
ogranak u Veneciji; 1478. doao je red na filijale u Londonu
i Briu. Ona u Milanu nije vie postojala kada su 1494.
Medici proterani iz Firence, prilikom dolaska Karla VIII
u Italiju. Taj datum oznaio je kraj preduzea koje je, po
sudu Kominovom, koji je u bonskoj filijali uloio bio svoj
novac, bilo najvea trgovaka kua koja je, verujem, ikad
postojala na svetu. Tvrdnja je, uostalom, preterana, poto
Medici za razliku od Bardija, nisu bili kroili niti na Istok,
niti u paniju, a imali su i manje zaposlenih no oni.
Bardi i Perui su propali zato to su Edvardu III od
Engleske pozajmili ogromne sume novca, koje nisu mogli
povratiti, poto su ratni neuspesi u toku stogodinjeg rata
onemoguili ovoga kralja da bilo ta nadoknadi. I Medici
su imali tu nesreu da pozajme novac nesolventnom, a potre
bitom, Edvardu IV i Karlu Smelom. koji je nestao prerano,
1477.1 drugi inioci, ne uvek jasni, delovali su protiv Medi-
ija, naroito stalno opadanje cene zlatu izmeu 1470. i
1490, to je bilo nepovoljno za krupne trgovce, jer su svoje
raunovodstvo vodili u florinima, i sve vei deficit severne
u odnosu na junu Evropu, u trgovini izmeu Holandije i Ita
lije. Ali, zavera Pacija (1478), uz odobravanje Siksta IV, iza
zvala je oruani sukob izmeu pape i Lorenca Velianstve
nog, koji je zarad finansiranja toga rata morao da unovi
sva svoja potraivanja. Osim toga, Medici su ve nekoliko
godina ulagali ogromne sume - vie od 100.000 forinti oko
1470. - u trgovinu stipsom iz Talfe, budui da su imali pri
vilegiju da je prodaju na itavom Zapadu. Raskinuvi sa
Lorencom Velianstvenim, Sikst IV mu je oduzeo pravo
zakupa rimske stipse i uzaptio mu skladita rude u ivitave-
kiji. Sve su to bili teki udarci za firmu Medici, koja je od
tada pa do konane propasti samo tavorila. Najzad, kompa
nija Medici a, uostalom, i sva druga trgovaka i fmansij-
ska preduzea renesanse, bila su dinovi na staklenim
nogama (A. Sapori), zbog njihovog finansijskog sklopa.
Njihova deonika glavnica bila je znatno nia od sume ko
jom su stvarno raspolagala. Filijala Medici u Briu imala

255
je 1471. samo 300 libri deonike glavnice, ali je iste godine
bila kadra da burgundskom vojvodi pozajmi 6.000 libri.
Osim deonike glavnice, novac je priticao iz tri izvora: od
dobiti koje je ostvarivala svaka filijala i koje su esto sa
kupljane; od suma koje su ulagane, uglavnom od strane
deoniara fuori del corpo della compagnia, to jest osim
i izvan deonike glavnice, a koje su davale pravo na podelu
dobiti, ali po nioj stopi no to je donosila deonika gla
vnica; i, najzad, iz uloga - a discrezione, - i uz plaanje
godinje kamate koju su utvrivali deoniari svake filijale.
Ti ulozi su zaelo dostizali znatne iznose. Prema jednom
letopisu iz XVI veka, Hehteteri su tako u vidu uloga pri
mili milion forinti istina, taj iznos je teko proveriti po-
teklih od seljaka i slugu, kao i od plemia i graana. Banke
su potom pozajmljivale taj novac po vioj kamati, naroito
kraljevima. Ali, ulozi su bili naplativi po vienju i na naj
manji znak uzbune. Koliko li je banaka potonulo zbog na
glog povlaenja privatnih uloga!

*
* *

U XVI veku cvetale su kompanije sa filijalama i kom

panije sa podrunicama. Afajtadi (Affaitadi) su se opredelili
za gipku strukturu, koju P. anen ovako opisuje: godine
1568. kua Giovanni Battista Affaitadi et Cie ima kapital
od 130.000 dukata podeljenih na 130 delova, od kojih 30
deonica pripada filijali u Lisabonu. Oba, Giovanni Battista
Affaitadi i Niccolo Giraldi et Cie, imaju kapital od 97.000
(97 deonica); 12 od ovih deonica pripadaju Naslednicima
ovanija Karla Afajtadija, koje, sa 71 deonicom, dre u
Antverpenu. Druge filijale nalaze se u Sevilji, Valjadolidu,
Medini del Kampo, Rimu i Londonu. U sklopu svake od
njih nalazimo isto ukrtanje uesnika. Talijanske i panske
kompanije XVI veka, poput Afajtadija, uglavnom se radije
opredeljuju za decentralizovanu organizaciju, kojom su fi
lijale imale iru nezavisnost. Nasuprot tome, Nemci su, izu-

256
zev Velzera, vie voleli krutu strukturu preduzea sa po
drunicama. Jakov Fuger, zvani Bogati, eleo je da svoje
agente vrsto dri u ruci i koliko god je mogao nastojao
je da suzi preduzimljivost svojih direktora, zadravajui za
sebe iole vanije odluke. Direktori tirolskih faktorija (u Ins-
bruku, Halu, Svacu i Bolcanu), odakle je skorotea mogao
dosta brzo stii u Augzburg, morali su se u svemu pokora
vati njegovim nalozima. Drugim, udaljenijim faktorijama
strogo je zabranjivao izvesnu vrstu poslova, kao to je pro
daja na kredit. Direktori, koji su mogli biti smenjeni u sva
kom trenutku, dobijali su, zauzvrat, visoke plate - blizu 400
rajnskih forinata oko 1520. godine (to je dva i po puta vie
od plate Makijavelija, firentinskog sekretara) - , a imali su
pravo da ulau novac u preduzee i za njega dobiju kamatu
od 8, 10, pa i 12 procenata. Decentralizovana organizacija
pretila je opasnou od preterane preduzimljivosti efa fili-

ORGANIZACIJA FIRME FUGER OKO 1525.

(Prema L. Schick, Jacob Fiigger.)

257
jale; to se Mediijima desilo sa Tomazom Portinarijem. Ali,
ni struktura kompanije sa podrunicama nije iskljuivala tu
opasnost. Pod Antonom Fugerom, koji je velikim nemakim
preduzeem rukovodio od 1525. do 1560, teret podrunice
u Antverpenu postao je ogroman. Njeni faktori, Vajt Herl i
Mateus Ertel, radili su na svoju ruku i navukli firmu u pre-
terane zajmove engleskom kralju, a potom Filipu II. Tako
obrazac holding nije u potpunosti trijumfovao u XVI veku.
Istina, postojali su prelazi iz jednog sistema u drugi. Bon-
vizi - jedna od krupnih trgovakih porodica iz XVI veka - ,
iako su vie naklonosti imali prema centralizaciji, osnivali
su i nezavisne filijale, na primer u Parizu. Sa razliitim
uredbama, filijale i podrunice radile su, konano, sasvim
isti posao (A. Laper).
Renesansni trgovci-bankari radili su, uglavnom, isto
vremeno oba ova posla. Pogdekad su oni bivali i krupni
industrijalci. Igrali su, dakle, na vie karata. Medici su
prodavali tkanine, naroito svilene i sukno, koje su sami
proizvodili u Firenci, zatim zaine, badem, konje i stipsu,
iju su proizvodnju kontrolisali; u Flandriji su kupovali zidne
ilimove za talijansku klijentelu. Proirivanjem trgovine na
vei broj proizvoda, savladavane su trgovake opasnosti u
doba kada je roba, izuzev kada je re o zidnim ilimima i
drugim umetnikim predmetima, slata bez porudbine. ak
Ker, sin krznarskog trgovca, poeo je svoju karijeru kao za
kupnik poreza kralja u Buru. Zlatar i poverilac Karla
VII, on je takoe prodavao i oruje nevernicima, trgovao
robljem, bio vlasnik manufakture u Monpeljeu, vlasnik
rudnika bakra i srebronosnog olova u bonskom kraju, trgo
vac solju, suknom i zainima, kuevlasnik u vie gradova,
zemljoposednik u itavoj Francuskoj (u najmanje dvadeset i
pet grofovija). Jakov Fuger, potekao iz srednjeg graanstva
u Augzburgu, nije prezirao trgovinu suknom i nakitom;
pekulisao je biberom. Bio je, pre svega, proizvoa i trgo
vac bakrom i srebrom, zahvaljujui rudnicima koje je kon-
trolisao u Tirolu i Ugarskoj. U paniji je zakupio rudnike
ive u Almadenu i srebra u Gvadalkanali. U isto vreme,

258
prikupljao je indulgencije, drao u zakup kovanice novca
u Rimu, postao je glavni poverilac Maksimilijana i Karla
Petog. Velseri (od 1517. su se podelili u dve grane: jedna je
bila u Augzburgu, druga u Nirnbergu) su se takoe bavili
mnogim delatnostima: kupovali afran u Italiji, uestvovali,
od 1505. godine, u velikim portugalskim ekspedicijama u
istonu Indiju i tako sebi osigurali prvorazredno mesto u
trgovini biberom, pokuavali kolonizaciju Venecuele, imali
deonice u rudnicima kalaja i srebra u ekoj, a pozajmlji
vali su i novac suverenima.
Renesansni poslovni ljudi vodili su, dakle, istovre
meno trgovinu, industrijsko preduzetnitvo i finansijske
operacije. Pa ipak, izvestan prisilni razvoj gotovo neodo
ljivo ih je gonio ka ovom poslednjem podruju, ka trgovini
novcem. Bardi i Perui, kasnije i Medici, postepeno su se
pretvorili u bankare kraljeva. Njihovi naslednici iz XVI
veka, ili, bar, najuveniji meu njima, postali su poverioci
Karla Petog, Filipa II, Fransoa I i Anrija II. Tako se odvijala
izvesna specijalizacija. Ljudi koje je jezik onoga vremena i
dalje nazivao trgovcima, napustili su trgovinu i od tada
su se bavili samo pekulacijama na menjanicama i pozaj
micama suverenima. Sluaj Fugera je u tome pravi primer.
Do carskog izbora 1509. godine, on Habsburzima nikada
nije pozajmljivao bez garancije. Obeanja isporuke drago-
cenih metala i bakra sluile su kao zaloga. Ali, u trenutku
Maksimilijanove smrti, ti poslovi - koji su obeavali bogatu
buduu dobit - poeli su da se odugovlae. Da bi ih ubrzao,
Jakov Fuger je odluio da igra na kartu Habsburgovaca. A
izbor Karla Petog kotao je .851.918 forinti (vie od 1.200
kilograma finog zlata), od ega su 543.585 forinti pozajmili
Fugeri, 143.333 Velseri iz Augzburga, a 165.000 razliiti
enovski i firentinski bankari. Jakov je dao tu zamanu po
zajmicu bez ozbiljnih garancija. Istina, uspeo je da u nared-
nim godinam a dobije razne asignacije na prihode iz Tirola,
a u Spaniji je dobio zakup nad maestragose - prihode od tri
velika vojnika reda, kao i zakup rudnika u Almadeni. Ipak,
ta pozajmica bez garancije izmenila je karakter kue Fu
ger: sigurnost poslovanja uz zalog metala smenio je od tada

259
rizik svojstven politikom bankarstvu. Nakon izbora, Jakov
Fuger izgubio je slobodu koju je imao u doba M aksimilijana,
slobodu da odbije pozajmicu kad god zapreti opasnost nje
govoj dobiti i sigurnosti. Poev od 1519, sudbina njegove
kue nala se tesno povezana, i u zlu i u dobru, sa sudbinom
njegova dunika, cara (L. ik). panski istoriar Karande
izbrojao je vie od stotinu pozajmica koje su Fugerovi dali
panskim suverenima. Godine 1563. aktiva banke Fuger
iznosila je 5.661.493 forinti. Od toga iznosa, 4.445.135 fo
rinti bili su dugovi panske krune. Na pozitivnoj strani nije
uraunato 613.000 forinti panskog duga, koje su smatrane
izgubljenim. Da bi pozajmljivali Karlu Petom, Filipu II i jav
nim vlastima u Holandiji, Fugeri su morali da zatrae kre
dit na berzi u Antverpenu. Od 1540. izbacivali su na trite
tzv. Fuggerbriefe, kratkorone obveznice, koje su se pro
davale na berzi. Javnost ih je najpre oduevljeno doekala.
Potom je nastupilo razoaranje. Naizmenina bankrotstva
- istina, delimina - panske monarahije 1557, 1575, 1596,
1608, 1627. i 1647. godine bila su kobna za Fugere, koji su
nestali u prvoj polovini XVII veka. Tako se vek Fugera
zavrio ve ezdesetih godina XVI stolea. Otpoeo je vek
enovljana.
*
* *

enovski bankari najpre su postali poverioci francu

skih kraljeva. Od 1527. preli su na stranu Habsburgovaca.
Prvo pansko bankrotstvo (1557) omoguilo im je da iz
vuku korist iz slabljenja nemakih poslovnih ljudi. Osim
toga, propast Antverpena i vaara u Medini del Kampo,
posle 1570, pospeili su uspon enovskih vaara, zvanih
bezansonski, nastalih 1534. godine. Karlo Peti ih je onda
stvorio u prestonici Fran-Kontea, da bi enovsku trgovinu
oslobodio lionskih vaara. No, oni nisu ostali u Bezan-
sonu i odravali su se naizmenino u Polinjiju, amberiju
i, najzad, u Plezansu, od 1579. do 1621, zadravi svoj na
ziv bezansonski. I upravo zahvaljujui tim tromesenim
vaarima, koje su kontrolisali, enovski trgovci igrali su

260
 krajem XVI i poetkom XVII veka odluujuu ulogu na
evropskim menjanicama. Godine 1580. u Plezansu su sk
lopljeni ugovori na vie od 37 miliona talira; nekoliko go
dina kasnije, 48 miliona, to je u to doba bio basnoslovan
iznos, ravan, otprilike, koliini od 1.440 tona finog srebra,
pri emu je oigledno sistem poravnanja menica i manipuli-
sanja obraunskim novanim jedinicama, scudo de'marchi,
omoguavao da se izbegne stvarni opticaj tolikog novca. U
svakom sluaju, takvi iznosi navode na pretpostavku da se
izmeu 1580. i 1620. veina krupnih meunarodnih opera
cija finansijske i trgovake prirode razreavala na vaarima
u Bezansonu. Upravo su na tom stalno obnavljanom iz
voru kredita (F. Brodel) enovljani crpli, da bi prodrljivoj
paniji mogli pozajmljivati ogromne sume novca. Kada je
i Filip II, 1575. godine, odluio da ukine otplatu kratkoronih
i dugova, denovski poslovni ljudi potraivali su 8.800.000
talira, panski 3750.000, a Fugeri 500.000. Ali, nije bilo
lako otarasiti se panije. Oprezni kralj pristao je da konso-
liduje dugove svojim bankarima samo ako pristanu da sa
njime zakljue nove asientose. Filip II je morao izdravati
sve .skuplju vojnu politiku: borbu protiv Turaka, uplitanja
u Francuskoj, pokuaj iskrcavanja u Englesku, a naroito
beskrajni rat u Flandriji. Nije proputao da, naroito u ovu
poslednju zemlju, alje znatne koliine novca namenjene
plaanju trupa i nabavci opskrbe. U poetku su vree sa ta
lirima i realima, kao pod Karlom Petim, polazile iz luka na
kantabrijskoj obali u pravcu Antverpena. No, ubrzo su eng
leski i holandski gusari presekli taj pomorski put. Otuda se,
poev od 1578, poelo ii preko Barselone, enove, Milana
i dolinom Rajne. Dva miliona talira 1584. godine, 600.000
1586. i 950.000 1588. otilo je tim putem. No takve poiljke
bile su relativno izuzetne. Osim toga, one su zavisile od pri
liva amerikih dragocenih metala u Sevilju. A brodovi iz
Amerike stizali su jedanput godinje, a ponekad su i kas
nili; suvie dugi razmaci izmeu dva priliva kiseonika
(H. Laper). Kralj je, meutim, morao podmirivati svakod
nevne potrebe, to g a je nuno navodilo na asientose. Kon-
zorcijumi banaka, koji su ih zakljuivali, obezbeivali su

261
suverenu redovne isplate od vaara do vaara, a pri kraju
vladavine ak i iz meseca u mesec. Zauzvrat, dobijali su
obeanja otplate na raun zalihe metala koja je tek trebalo
da stigne iz Amerike, ili od asignacija na ubrani porez u Ka-
stilji, sa dozvolom da mogu izvoziti srebro izvan Spanije.
Lae koje su prevozile novac i amerike zlatne ipke iz Bar-
selone u enovu nisu to uvek inile za raun kralja, ve e
sto - moda i ee - za raun privatnika, pri emu su oni
tako uterani novac esto ponovo ulagali u nove asientose.
U svakom sluaju, enova je tokom pola veka (od 1580. do
1630) izvlaila koristi iz svoga posebnoga poloaja. Prihva-
tajui lae natovarene dragocenim metalima i kontroliui
vaare u Plezansu, ona se tako nala tano na raskru go
tovog novca i kredita (F. Brodel). Ali, kada se u XVII veku,
novac iz Amerike proredio, i enovski prihodi su, sasvim
prirodno, iezli.
*
**

I francuska monarhij a je u XVI veku uzimala kratko

rone zajmove na vaarima. Ona se onda obraala berzi u
Lionu i talijanskim, nemakim i vajcarskim poslovnim lju
dima na njoj. Rauna se da je u Francuskoj u XVI veku
bilo 209 trgovako-bankarskih drutava, od toga 169 u
Lionu, a meu njima 143 talijanskih, naroito toskanskih
i 15 nemakih ili vajcarskih. Da bi podmirio trokove
izazivane neprekidnim sukobima sa Habsburzima, Fransoa
I je, dakle, poev od 1536. godine, pozajmljivao redovno,
iz tromeseja u tromeseje, uz godinju kamatu od 14-16
posto, na berzi u Lionu, koji je onda sa bankarskog gledita
bio mnogo znaajniji od Pariza. U trenutku njegove smrti,
1547. godine, dug bez pokria penjao se na 6.860.000 ta
lira, to je, prema R. Duseu, bilo ravno godinjem prilivu u
dravnu kasu. Anri II je najpre vratio znaajne sume novca!
Zatim je i on morao da pozajmljuje, poglavito od dvojice
strazburkih bankara, Minkela i Obrehta. Da bi stanje do
vela u red, vlada je 1555. godine uvela grand party u Lionu,

262
to je zaelo bio novi zajam, ali su se njime obuhvatala sva
ranija dugovanja, a vraanje rasporeivalo na etrdeset ije
dan vaar - deset godina - a kao garanciju zajmodavcima
davao sav iznos poreza za Lion, Tuluzu i Monpelje. Nesrea
je bila u tome to su prekoraivane obaveze i pozajmljivano
je mnogo vie no to je predvieno. Uskoro je kraljev nepo
kriveni dug dostigao rekordan iznos od 12.200.000 talira.
Otuda bankrotstvo 1558, godinu dana nakon bankrotiranja
panske monarhije - uvena upljina iz sredine veka.
Anri II je smanjio svoje otplate dugova za tri etvrtine a, u
najboljem sluaju, davao svojim poveriocima iznos rente na
grad Lion.
Delimina bankrotstva panskih i francuskih kraljeva,
suvie esta ogranienost trita novcem u jednoj civili
zaciji koja je ivela iznad svojih mogunosti i obiaj da se i
na najmanji znak uzbune povlai ulog iz banke, objanjavaju
mnotvo steaja u zapadnoj Evropi krajem XVI i poetkom
XVII veka. Zato je banaka bilo mnogo, ali malo pouzdanih.
Ti steajevi su naveli vlasti da stvaraju dravne banke, gde
e ulagai biti sigurniji da im ulozi nee ieznuti u naglim
vihorima. Osim toga, na uloge u tim bankama nije se mogla
staviti zabrana. Tako su nastale 1587. godine Banco de Ri
alto u Veneciji i Tavola u Mesini, 1593. Banco di SantAm-
brogio u Milanu, 1605. Banco di Santo Spirito u Rimu i
1609, banka u Amsterdamu. Ove banke pruale su garan
cije ulagaima: u Rimu prihode hospicija Svetog Duha, u
Amsterdamu poreske prihode grada. Zabranile su sebi da
oplouju novac na menjanicama, kupovine na veliko i
druge operacije. Ali su vrile plaanja sa jednog rauna na
drugi, pozajmljivale novac zvaninim organima (u Amster
damu Kompaniji za istonu Indiju). Banka u Rimu izda
vala je dravne obveznice. U Amsterdamu, kao i u Veneciji,
dravna banka imala je privilegiju da isplauje menice koje
dolaze spolja, to je, praktino, primoravalo sve iole vanije
trgovce koji su radili sa jednim ili drugim od ova dva grada
da u njima otvore raun. Tako je renesansa u smiraju, nao
ruana bankarskim iskustvom prolih vekova, razradila je
dan obrazac kome je predstojala krupna budunost.

263
 U podruju dravnih dugova moe se takoe pratiti
postupak konsolidacije, koji je upravo bio opisan u bankar
skom poslovanju. Javni zajam je poeo da se organizuje ve
od srednjeg veka, naroito u Veneciji, enovi i Firenci, ali
samo u gradovima. Bio je to sistem monti, pomou koga su
se lokalnoj klijenteli prodavale doivotne ili nasledne rente.
esnaesti vek je tom obrascu dao novi domaaj proirivi ga
na razmere drave. U Parizu je ve od 1522. to bila renta na
optinu; papstvo je prvu monte uvelo 1526, a u drugoj polo
vini XVI veka nastalo je izvanredno rasprostiranje jurosa.
panska bankrotstva sastojala su se, naime, u pretvaranju
kratkoronog zajma, uz visoku kamatu, u konsolidovani
dug, koji se vraao kroz rentu (ili juros), koja je, ako je bila
nasledna, donosila uglavnom 5 procenata. U Rimu su, oko
1600. godine, luoghi di monti, ili rentijerska zvanja, dono
sila godinju kamatu od 6 posto, ako je bila nasledna, a
10 posto, ako je bila nenasledna i, prema tome, vraala
se dravi nakon smrti njenog nosioca. Izmeu 1526. i 1606.
papska drava je pomou sistema monti, kojih je svaku ga-
rantovao deo prihoda Svete stolice, pozajmila novac u visini
od 382 tone finog srebra. to se Filipa II tie, on se nakon
1575, umesto za sistem asientos, radije opredeljivao za sis
tem juros. Prema panskom istoriaru A. Kastilju, od 1515.
do 1556. izdato je jurosa za 12 miliona dukata, od 1556. do
1575. za 16 miliona, a od 1575. do 1600. za 50 miliona.
Kada su bankari odobravali suverenima krupne krat
korone zajmove (asientos, lionska grand party), oni su
neizostavno u to uvlaili ijedan deo stanovnitva, krmei
kraljevske obveznice, koje su dospevale na berze. Grand
party je tako dobila vid javnog upisa. Sluge su donosile
svoje uteevine, ene prodavale svoj nakit, da bi pozajmile
kralju. Pa ipak, sistem renti, bilo doivotnih ili naslednih,
doiveo je znatno vei odjek, jer je pruao vie stabilnosti,
nudio vre garancije i nudio deonice koje je mogao i obi
an tedia kupiti. Rimske zanatlije kupovale su luoghi di
monti, a pobona bratstva su ih esto davala siromanim
devojkama u miraz.

264
 Da su najvei vaari u XVI veku - oni u Lionu,
Antverpenu, Kastilji i bezansonski - bili mesta na ko
jim a se plaalo, a ne trgovalo, da se berza u Antverpenu,
poev od 1540, usmerila na finansijske operacije, to jest,
pozajmljivanja uz kamatu, u njenim razliitim oblicima, za
to ima brojnih dokaza, osim mnoenja rentijerskih zvanja i
sve snanijeg kretanja novca u XVI veku. Bila je to jedna od
odlika renesanse u njenoj poslednjoj fazi. Zato su se, najpre
u Italiji, a potom i na ostalom Zapadu, pojavila klaenja
i igre na sreu. U Antverpenu, kao i u Firenci ili Rimu,
kladilo se besomuno, naroito prilikom poroaja. U Rimu
se kladilo i na unapreenje kardinala, a utoliko pre prili
kom izbora pape. Sikst Peti je, navodno, eleo da zabrani
klaenje u Venom gradu; ali bi svaki put ustuknuo, kau
letopisci, iz straha da ne oslabi berzu, jer je novac oticao
drugde. Grgur XIV naloio je, meutim, 1591. godine
katolikim kraljevima, pod pretnjom ekskomunikacije, da
zabrane klaenja u svojim dravama. ini se da je to os
talo bez dejstva, ali su firentinski bankari iz Rima pre toga
ponudili papi udnu pogodbu: ako poslanica ne bude ob
javljena, dae mu 50.000 talira za izgradnju crkve u jednoj
zloglasnoj etvrti. to se tie igara na sreu, u Francusku
stiglih iz Italije preko Flandrije, i od kojih je Fransoa I najpre
eleo da zakloni svoje podanike, jednako plemie, graane
i trgovce, kao i ostale sklone i eljne igre i nestaluka, one
su postale deo svakodnevice u XVI veku. Godine 1572. je
dan lionski trgovac organizovao je igru na sreu ija su 72
zgoditka bile rente na pariku optinu.
*
* *

Kretanje novca, koje se u zapadnom drutvu sve

vie pojaavalo od XIV do XVII veka, ne treba da zak
loni vezu izmeu menice i trgovine. Menica je, pisao
je Bajron () 1582. godine u delu Rasprava o trgo
vini i savrenom trgovcu, plemenit izum i neto kao sos
ili zain svakom trgovanju, bez ega (kao to ljudsko telo

265
 ne moe da opstane bez bitnih sastojaka) trgovina ne bi
mogla da postoji. A trgovina je, a ne banke, dovela do
najmodernijih udruivanja - takvih kojima vie nije gos
podarila samo jedna porodica i koja su, prema tome, ve
slutila na akcionarska drutva. Mislimo na Merchant ad
venturers, londonsku kompaniju, osnovanu poetkom XV
veka, koja je drala monopol na englesku trgovinu sa Ho-
landijom i drugim priobalnim zemljama uz Severno more.
Ta regulated company ve je imala pravno osoblje i vek ne
zavisan od ivota svojih lanova. Pa ipak, uvala je zanatlij-
ski lik i bratstvenika svojstva. Modernijim izgleda Veliko
drutvo u Ravensburgu, osnovano krajem XIV veka, a koje
je prevazilo i zanatlijsku razinu i porodini stupanj. Od sa
moga poetka ono je okupilo tri porodice nastanjene u tri
razliita grada: Ravensburgu, Konstanci i Bihornu. Istina,
krajem XV veka, od 590.000 forinti, 430.000 pripadalo je
etvorici glavnih deoniara. Pa ipak, izmeu 1380. i 1530.
- istiemo uzgred dugovenost kompanije - to drutvo je
pozvalo 300 deoniara iz 120 razliitih porodica. Oko 1500.
imalo je ispostave, ili podrunice, u Bernu, enevi, Lionu,
Avinjonu, Marselju, Milanu, enovi, Barseloni, Valensiji,
Saragosi, Antverpenu, Kelnu, Nirnbergu, Beu, Budimpeti
itd. Uvozilo je u Nemaku pamuk sa Istoka, svilene tkanine
iz Italije, engleske j flamanske tofoye, eer iz okoline Va-
lensije, afran iz panije i Francuske. Izvozilo je bakar i
srebro iz srednje Evrope, prteno platno i porhet izraene
u Svapskoj. Zamana su bila i enovska drutva XV veka
koja su se posveivala korienju monopola: na prevoz soli
preko Apenina, istonu stipsu, tuniski koral, ivu iz Kas-
tilje, portugalsku plutu, voe i eer iz kraljevine Grenade.
U ovim drutvima kapital je obino bio izdeljen na 24 del,
ili karata, koji su se mogli i dalje deliti i ustupati u svakom
trenutku, bez formalnosti. Kompanija za morske korale iz
Bona (Bone), osnovana u Marselju 1553, a trajala do kraja
veka, bila je srodna enovskim drutvima, poto su i njeni
deoniari drali deo od 25 karata, koji je inio kapital. Ipak,
udruenje je ostalo nedovreno, poto nije imalo utvreni
kapital. Novac se sakupljao za svaku operaciju. Takva je

266
bila uredba i u Moscovy Company, stvorenoj 1555, i Levant
Company, nastaloj poslednjeg dana 1600. godine. Odluan
napredak postignut je sa holandskim drutvom Oost indi-
sche Kompagnie (1602), uprkos mnogim starinskim odli
kama koje je jo uvalo. Njegov kapital penjao se od samog
poetka na zamani iznos od 6.300.000 forinata (ili 69,3
tona finog srebra). Nastajala je u tri obroka (1603-1605), uz
objavljivanje oglasa. Privilegije koje su te nove kompanije
dobijale od vlada, davale su izvesne garancije - uz ta je,
istina, iao i nadzor - tim krupnim kapitalistikim organiz
mima to su nastajali.
*
**

Postavlja se pitanje, kako je to ve uinio L. Derminji,

u kojoj meri su nove kolonijalne kompanije bile doista tvorci
bogatstva. One su pre bile organi dvostrukog predujma, jer
su naplaivale neku vrstu takse od proizvoaa i potroaa
iz Azije i Evrope. Omoguavale su akumulaciju kapitala u
Evropi pomou transfera bogatstva iz Azije u Evropu.
Postaviti pitanje o modernosti prvih kolonijalnih kompa
nija i esto preteranoj dobiti koju su ostvarivale (proseno
vie od 20 procenata godinje isplaenih dividendi akcio-
narima holandske kompanije za istonu Indiju, izmeu
1633. i 1712), to znai raspravljati na optijem planu, o ka
pitalizmu XVII veka i, utoliko pre, u doba renesanse. Na
poetku portugalske kolonizacije u Indijskom okeanu neka
putovanja donosila su i vie nego dvostruko uveanu dobit.
U jednome od najsjajnijih razdoblja svoje istorije, izmeu
1511. i 1527, firma Fuger ostvarivala je prosenu godinju
zaradu od 54 procenta. P. Zamen je s pravom istakao da ti
ogromni profiti, u kojima se esto vidi najspektakularniji
dokaz procvata kapitalizma u XVI veku, svedoe s druge
strane, o slabom razvoju kapitalistikih struktura u eko
nomskom ivotu uopte. Znatne razlike izmeu prodajne i
proizvodne cene objanjavaju se samo nesavrenou ko
munikacija i nepovezanom, neredovnom prirodom trita,
koje je bilo tek u zaetku. Osim toga, kapitalizam se bar

267
 u svom industrijskom obliku XIX i XX veka, oslanjao na
proizvodnju sve brojnijih predmeta. A krupni trgovci ban
kari renesanse radije su se opredeljivali za finansijske po
slove nego za industriju (pozajmljivanje uz kamatu, menine
pekulacije itd.). Otuda finansijska sterilizacija kapitala
koji bi mogao biti aktivan (. Buvije). Valja dodati da je
evropska privreda renesanse, u sutini, ostala seoska i da
je, ak i u gradovima, zanatstvo bilo nadmonije. Treba li
onda poricati svako prisustvo kapitalizma u Evropi od XIV
do XVI veka? Ili smatrati, poput Marksa i Zombarta, da se
on, stidljivo, uostalom, pojavio tek u XVI veku? Dodue,
pojam venog kapitalizma, koji bi se mogao nai u svakom
dobu, ne bi izdrao kritiku. No, ak i ako zadrimo usko
odreenje kapitalizma koje je dao Marks - sistem uteme
ljen na podvajanju izmeu rada i vlasnitva nad sredstvima
za proizvodnju i u kome je radna snaga roba poput svake
druge - mora se zakljuiti d a je on postojao pre XVI veka i
da se razvio u poslednjem razdoblju renesanse. Flandrija i
Italija su u tekstilnoj proizvodnji doivele jo pre XVI veka
podvajanje izmeu rada i kapitala. Tip trgovca fabrikanta,
koji zanatliji pozajmljuje novac, a esto i sirovinu, stiui
time ak i vlasnitvo nad njegovom strunom vetinom,
rairio se u XV i XVI veku u onim krajevima na Zapadu
gde su se proizvodile tkanine: u vapskoj, Holandiji, zapad
noj Francuskoj.
Sline primere nudi i brodogradnja, posebno u Veneciji.
Kada se radilo o gradnji brodova za privatnike, najei sis
tem, izmeu 1425. i 1570, bila je kontrola od strane trgo
vca koji je kupovao brod. On se bavio kupovinom drveta,
nabavkom sirovine, iznajmljivanjem gradilita, najamlji-
vanjem i nadziranjem radnika, raunovodstvom. Tipino
kapitalistiko bilo je preduzee Jakova Fugera u XVI veku,
u doba kada je njegova firma svoje bogatstvo poglavito
temeljila na proizvodnji bakra i srebra. Kontroliui rud
nike u Tirolu i Ugarskoj, Jakov Bogati koristio je najmo
dernije metode toga vremena za obradu minerala i stvorio
tri fabrike za preiavanje: u Hoenkirhenu, u Tiringiji, to
jest na pola puta izmeu Lajpciga, Nirnberga i Frankfurta

268
- znaajna trita metala; u Fugerau, u Karintiji, na pra
vcu Ugarska-Venecija; i u Moovcu, na putu koji je povezi
vao njegove ugarske rudnike u Nojzolu sa Krakovom. Go
dine 1523. uzeo je takoe u zakup rudnike ive u Almadeni,
u paniji, poto je iva neophodna za obradu srebronosne
rude u postupku amalgamisanja. Istina, velika industrijska
preduzea ostala su retka u XVI veku. Pa ipak, broj radnika
obino zaposlenih u oruarnici u Veneciji oko 1560. iznosio
je, prema proceni F. K. Lana, oko 2.000. U vreme vojnih uz
buna mogao je biti vei i od 3.000. Nije dovoljno poznato da
su rudnici stipse u Tolfi, kraj Rima, zapoljavali oko 1550.
godine blizu 800 ljudi, a radili su na vaenju rude i stalnom
i jednolinom pravljenju pogaa od stipse. Poslom su up
ravljale krupne trgovake kompanije - u poetku Medici - ,
koje su sa Apostolskim zborom potpisivale ugovor o dva
naestogodinjem zakupu. I na poljoprivrednu proizvodnju
je sve vie uticao kapital. Tuluski trgovci XV veka, koje je
prouavao F. Volf, davali su seljacima novac na zajam, a ovi
dug vraali ljuskom od vrhovnika. Izazivajui eksproprija
ciju seljatva, pokret enclosures, u kome su uestvovali po
slovni ljudi, bio je za dobitnike operacije izvor prvobitne
akumulacije kapitala. U istonoj Evropi, gde se stanje
kmetstva pogoravalo, a proizvodnja itarica rasla, razvio
se u doba renesanse seoski kapitalizam. Kada je o koloniza
ciji re, ona je izazvala bogaenje na temelju ropstva i proi
zvodnje eera. Jedna od najveih eerana u Brazilu, Co-
legio de Santo Antao, zapoljavala je 1635. godine oko
devedeset crnaca i jo petnaestak ljudi koji su upravljali
poslom.
No, moramo li se drati uske definicije kapitalizma
koju je dao Marks? Istaknimo radije da se od XIII veka
poeo pomaljati, uprkos nepoverenju teologa i podozrenju
naroda, novi i sloeni ekonomski sistem, koji e svoj puni
procvat doiveti tek u XIX veku: trijum f monih sila ka
pitala, pokretljivost bogatstva, irenje kreditiranja, svetske
razmere trgovine, naputanje stega i zabrana u podruju pri
vrede i, prema tome, slobodna konkurencija, krupna indu
strija i, najzad, odvajanje kapitala od rada, sa prevlau

269
prvog nad drugim. Tokom razdoblja kojim se bavi nae
prouavanje, sve konstitutivne odlike kapitalizma nisu bile
podjednako razvijene, ali proces koji e dovesti do njegovog
trijumfa ve je bio poeo da deluje. Tako da izmeu doba
trgovakog i finansijskog kapitalizma s jedne strane, i in
dustrijskog, s druge, nije bilo prekida; jedno je pripremilo
drugo, a vezu meu njima inio je kapitalistiki duh - isti
onaj koji je, znatno pre XVI veka, razradio trgovake, ban
karske, finansijske i knjigovodstvene instrumente kojima se
i danas sluimo.
Brojni istoriari: Veber, Trel, Taunej, Robertson, Fan-
fani i drugi, s razlogom su nastojali da osvetle sadraj kapi
talizma, istraujui ga ne vie samo sa ekonomskog gledi
ta, ve i sa sociolokog. A oni su kod krupnih talijanskih

TRGOVINA STIPSOM IZ TOLFE U VREME AGOSTINA IGIJA

(Prema . Delimo, Rimska stipsa)

270
trgovaca treenta i kvatroenta otkrili izvestan mentalitet
koji se mora, ako reci imaju ikakvog smisla, posmatrati kao
kapitalistiki. Taj mentalitet, radikalno suprotan franjeva
kom duhovnom nazoru, posmatra dobit - izraenu kroz no
vac - kao cilj po sebi, uveavanje bogatstva kao cilj zemalj
skog poslanja, a siromatvo kao nedostatak: Ne drui se sa
siromasima, itamo u jednoj firentinskoj knjizi pod naslo
vom Saved o trgovanju, jer od njih nema ta oekivati.
Zato Dante, ve poetkom toga veka, iba gramzive, za
vidne, ohole, zaljubljene u talir, taj cvet koji je zaveo
ovice i jagnjad. Neto kasnije, jedan firentinski trgovac
poduava mladia koji se sprema za taj posao: Tvoj pomo
nik, tvoja odbrana, tvoja ast, tvoja zarada - to je novac
- novac koji ne treba da lei u sanducima. Drugi Firentinac
savetuje: Ako imate novaca, ne mirujte; ne uvajte ga jalo
vog kod kue, jer je bolje delati, ak i ako nema dobiti od
toga, nego da sedite skrtenih ruku, takoe bez koristi. Nije
li to ve onaj aktivizam koji emo kasnije nai kod purita-
naca? Preduzimljiv ovek, ali hladne glave, talijanski trgo
vac, poev od treenta, veruje u iskustvo, u organizaciju,
u metodu i u onu meavinu raunanja i rasuivanja koju je u
to doba podrazumevala re ragione. Kakva greka, tvrdi
pisac Saveta, baviti se trgovinom empirijski; trgovina je
stvar raunanja (si vuole fare per ragione). Taj mentalitet
izazvao je trgovinsku revoluciju, koja je Evropu dovela
na elo sveta i stvorila nove tehnike poslovanja.
Kapitalistiki duh se posebno jasno ispoljava u
zaecima kartela, koji su se tu i tamo pojavili ve od XV
veka. Godine 1448, u trenutku kada su cene istone stipse
na Zapadu pale, enovljanin Franesko Draperio stvorio
je drutvo koje je kontrolisalo proizvodnju svih stipsarnica
u Maloj Aziji i Grkoj i dralo monopol na njihov izvoz
u enovu, Bri i Englesku. Poto se radilo o tome da se
sprei padanje cene zbog hiperprodukcije, odlueno je da
niko od lanova drutva ne moe da vadi i prodaje stipsu
za svoj raun. O svemu je odluivao administrativni sa-
vet kompanije, sa seditem u iou. Iz raznih stipsarnica
stipsa je sakupljana u iou, a odatle upuivana u krajnja

271
odredita. Ugovore o zakupu brodova sklapao je samo savet
u iou. Tri administrativna saveta, u enovi, Briu i Eng
leskoj, podreena onome u iou, brinula su se o prijemu
i prodaji prispelih tereta. Uspostavljanje te organizacije
doista je dovelo do porasta cene stipse, a taj rast se nasta
vio i u trenutku pada Konstantinopolja 1453. godine. Tursko
zauzee izazvalo je preterani rast cene rude, tako da se za
stipsom poelo tragati na Zapadu. Naena je, naroito na
gori Tolfa. Medici, izmeu 1463. i 1476, i Agostino igi, od
1509. do 1513, pokuali su da sa ovom stipsom ponove ono
to je enovljanima polo za rukom sa onom iz Male Azije
i Grke. Papske poslanice nalagale su hrianskim kralje
vima da kupuju samo rudu iz crkvene drave. Taj monopol
nije uspeo, zato to se turska stipsa i dalje krijumarila, a i
zbog toga to su otkriveni rudnici stipse u Mazaronu, kraj
Kartahene. Ali, pokuaj nije zato manje zanimljiv. Fugeri su
imali vie uspeha sa bakrom, iju su proizvodnju u Tirolu,
Karintiji i Ugarskoj, praktino, prigrabili od 1495. do 1548.
godine. Te godine Anton Fuger prepustio je Mateusu Man-
lihu zakup nad ugarskim rudnicima, pa su se dvojica part
nera sporazumeli o podeli trita. Sporazum je predviao
prava koja svaki priznaje drugome u Francuskoj, paniji,
Portugaliji itd. Kada je re o Holandiji, dogovoreno je da se
zadri postojea cena, a onaj koji je obori, morao je da plati
globu drugome.
*
**

Modernost renesanse, koja se ukazuje u dranju poslov

nih ljudi iz enove, te Mediija i Fugera, bila je neodvojiva
od sve veeg znaaja koliine, to nakon D. A. Nefa valja
posebno naglasiti. Koliina onda postepeno postaje nova di
menzija zapadne civilizacije. ak i ako iznosi iz XIV, XV
i XVI veka izgledaju skromni u poreenju sa onima ko
jim a smo mi navikli da operiemo, oni su, ipak, bili no
vost, bremenita budunou. Naveemo ovde samo uzgred
neke. R. Erenberg je izraunao da su Paci poetkom XIV

272
 veka raspolagali kapitalom koji je bio ravan koliini od 147
kilograma finog zlata; kapital Kozme Starijeg, sredinom
XV veka, dostizao je, smatra se, 1.750 kilograma zlata, a
glavnica Fugera, 1546. godine, 13.000 kilograma. Proiz
vodnja srebra u Fugerovim rudnicima u Ugarskoj popela
se od 1494. do 1526. na 316.832 marke (ili vie od 77 tona
finog srebra). Njihova proizvodnja ugarskog bakra u istom
razdoblju popela se na 818.580 kvintala. Do 1540. oni su
godinje slali u Dancig i Antverpen vie od 10.000 kvin
tala bakra. U njihovom popisu iz 1546. aktiva je dostizala
7.100.000 forinte, a ukupne zalihe robe iznosile su 1.250.000
forinti (jedan milion bakra, 125.000 tkanina). Dve godine
kasnije, firma Fuger obavezala se da predstavniku portu
galskog kralja u Antverpenu isporui 7.500 kvintala mesin-
ganih narukvica i vie od 4.000 kotlova i drugog posua od
toga metala, namenjeno Lisabonu, a odatle je ilo u Afriku,
za trgovanje u Gvineji*. Otuda relativno znaajan broj
uposlenih radnika, naroito u srednjoj Evropi, u rudarskoj
proizvodnji. Prema Karlu Petom, u nemakim rudnicima je
1525. godine bilo zaposleno na stotine hiljada ljudi. Taj iz
nos se ne moe proveriti i verovatno je preteran, ali ve uka
zuje na znaajnu stvarnost. Jer za vaenje rude u okrugu
varca, u Tirolu, 1536. godine je, izgleda, bilo potrebno
angaovati 20.000 radnika i tehniara. Zaposleni su stva
rali zadruge, koje su zajedno kupovale ito u Bavarskoj i po
austrijskim nadvojvodinama. Od 1526. godine u varcu se
svake nedelje klalo po stotinak volova, uvezenih iz gornje
i donje Austrije i Ugarske. Rudnika je zaelo bilo malo, ali
je u Tolfi, kao to smo videli, radnika bilo dosta. Papsko
preduzee, verovatno tada jedinstveno u svojoj vrsti i po
svojim razmerama, proizvelo je izmeu 1464. i 1614. oko
186.000 tona stipse za izvoz.
I druge cifre ostavljaju upeatljiv utisak. Godine 1585.
jedna mala skupina poslovnih ljudi uzela je pod zakup snab-
devanje francuske kraljevine iberijskom solju. Ova grand
party za so predviala je da unajmi brodove od 30.000 tona

Kupovinu robova. Prev.

273
nosivosti. Livurnija, koja je krajem XVI i poetkom XVII
veka postala najvea talijanska luka, primila je 1573-1574.
357 brodova, od tog 45 velikih laa (navi), a 1609-1610,
2.454 brodova meu kojima je bilo 149 navi. U drugom
podruju, zbog znatne rekonstrukcije crkve svetog Petra u
Rimu, izmeu 1506. i 1626, pretvoreno je u gotovinu, uz
najniu cenu, 44 tone finog srebra. Porast trokova i pri
hoda drava prua, moda, najbolji dokaz nezaustavlji
vog poleta koliine u civilizaciji renesanse. Nominalno po
veanje papskih prihoda izmeu 1510. i 1605. doseglo je oko
440 procenata i nadmailo je poveanje cena za pomenuto

KOVNICE NOVCA U FRANCUSKOJ OD 1581. DO 1590.

(Prema F. Sponer, Svetske privrede i kovnice novca u Francuskoj.)

274
razdoblje (300 posto). Prihodi firentinske drave porasli su
za isto vreme oko 365 posto. Godine 1560. uobiajeni godi
nji prihodi Kastilje iznosili su 1.600.000 dukata, a uobia
jeni trokovi 3.200.000 dukata. Godine 1598. ti iznosi su
porasli, sa jedne strane, na 4.800.000 dukata, a sa druge
na 7.500.000 dukata. Rat, pospeen napretkom artiljerije,
od tada je sve vie optereivao dravne finansije i bio je, u
pravom smislu rei, trojanski konj pomou koga se koliina
uvukla u zapadnu civilizaciju. Nemamo nikakvog pouzda
nog svedoanstva da je od XI do XV veka neka evropska
armija imala vie od deset, najvie dvanaest hiljada boraca.
ak i u XV veku je pet, ili est hiljada boraca predstavljalo
lep stroj. Engleska vojska koja je dobila bitku kod Azenkura
imala je jedva est hiljada ljudi, a - nasuprot optem uti
sku - pobeena francuska armija bila je tek neto manja
po broju (D. A. Nef). Poetkom tridesetogodinjeg rata,
trupe ubaene u stroj gotovo su se utrostruile u odnosu na
stanje od pre oko pedeset godina. U XVI veku su pomorske
sile uspele da okupe zamanu flotu i ljudstvo. Nepobediva
Armada je u poetku imala 130 laa, nosivosti 57.868 tona,
s 2.431 topom i 29.305 mornara i vojnika. Njima nasuprot,
Englezi su postrojili 197 brodova i 16.000 vojnika. Hrian-
ska flota koja se borila kod Lepanta bila je jo brojnija od
Nepobedive Armade: 207 galija, 30 brodova, 6 galeona,
sa 1. 740 topova, 43.500 veslaa, 12.920 mornara i 28.000
vojnika (ili ukupno 84.420 ljudi).
esnaesti vek odlikuju, dakle, ire razmere ekonom
skih ili vojnikih poduhvata. Zato su se u doba Fugera, Kor-
tesa i Pizara tkale veze svetske ekonomije, oigledno neza
mislive pre otkria Amerike.
*
**

Raznoliki i sutinski preobraaji izmenili su, dakle,

maunarodnu trgovinu poetkom modernog doba. Savez
hanzeatskih gradova, koji je u XIV veku predstavljao glavnu
evropsku organizaciju, postepeno je propadao. U doba kada

275
 su se uvrivale apsolutistike strukture, nedostajala mu je
podrka jedne snane drave. Protiv njega je delovalo i slab
ljenje Tevtonskog reda, zauzimanje Novgoroda od strane
Ivana III, 1475, propast Bria (Novgorod i Bri su dugo bili
dva stuba na kojima se temeljilo bogatstvo Hanze), procvat
ribolova u Novoj Zemlji, na tetu norvekog, ulazak Fugera
na trite srednje Evrope, koji su ugarskim bakrom istis
nuli vedski, to su ga Hanzeati obino prevozili, dolazak
Engleza u Moskoviju (1555), a naroito holandska konku
rencija. Dodue, Hanza je oko 1600. godine jo bila mona
ekonomska sila. Borei se protiv Ujedinjenih pokrajina,
panski suvereni nastojali su d a je podre. Godine 1590. je
300 nemakih brodova uplovilo u iberijske luke, naroito u
Porto, Lisabon, Setubal, Kadiz i Sevilju. Donosili su drvo,
alitru, oruje i bakar za artiljeriju i kovanje novca, lan i ku-
delju za tkanine i uarsku proizvodnju. Ka Severnom moru
i Baltiku odnosili su so iz Setubala, ulja i sredozemno voe,
egzotine proizvode - zaine, sredstva za bojenje, eer iz
Sao Tamea ili Brazila. Koristei se glau koja je harala Ita
lijom 1591. godine, 25 hanzeatskih laa natovarene itom,
od kojih 21 iz Libeka, obile su Sund te godine, u pravcu
enove, Livurnije i ivitavekije. Brodovi iz Danciga viali
su se u Jadranskom moru, a ili su sve do Krita. Ipak, upr-
kos preporodu, procvat Hanze pripadao je prolosti. Meu
hanzeatskim brodovima koji su dolazili na Iberijsko poluo-
strvo mnogi su, u stvari, bili holandski. Ali su skrivali svoju
pravu nacionalnu pripadnost, da bi trgovali sa neprijateljem.
Holanani i Zelanani poeli su, znatno pre odvajanja 1581,
da razvijaju svoju flotu. Ali, njen napredak ubrzao se na
kon tog vremena. Rauna se d aje krajem XVI veka Hanza
imala hiljadu laa kapaciteta 45.000 lasta (90.000 tona), dok
su Holanani imali najmanje 120.000 lasta. Izmeu 1557. i
1585. vie od polovine laa stiglih iz hanzeatske luke Dan
ciga, koje su prole kroz Sund, bile su holandske. A pos
tepena zamena hanzeatskih brodovima Ujedinjenih pokra
jina podudarala se, u celini, sa pojaanjem trgovine izmeu
baltikih i zapadnih zemalja. Na poveanu proizvodnju
itarica u nemako-poljskoj ravnici, koja je dobrim delom

276
 HANZEATSKA TRGOVINA U EVROPI U XV STOLEU
(Prema F. Dolinger. Hanza.)

izvoena u zemlje zapadne i june Evrope, odgovoreno je

veim uvozom soli i sredozemnih proizvoda iz krajeva s
onu stranu Sunda. Godine 1497, prema najstarijem sau
vanom podatku, bilo je 795 prelazaka brodova kroz danske
tesnace, u oba pravca. Tokom razdoblja 1557-1569, godinji
proek popeo se na 3.280, a u deceniji 1581-1590, na 6.673.
Godinji izvoz rai iz Danciga popeo se sa 10.000 lasta kra
jem XV veka, na vie od 65.000 izmeu 1617. i 1621. Ams
terdam se, dakle, nalazio na dobrom mestu da u XVII veku
postane glavna trnica i krupna berza za preraspodelu ev
ropskih itarica.
Da li je nasuprot toj sve veoj ivosti na Severnom
rnoru - kao na kakvoj klackalici - nastupila oseka u trgo

277
 vini na Sredozemlju u doba renesanse? Dugo se tvrdilo da
je Sredozemlje u XVI veku doivelo opadanje. Nakon ve
like teze F. Brodela, objavljene 1949, istoriari su poeli po
novo da razmatraju ovaj na brzinu izreeni sud i opazili su
da je priobalni pojas ostao iv tokom itavog XVI veka.
U Ankonu, koja je onda bila velika luka, ali iji znaaj ni
sami istoriari dugo nisu zapazali, ulo je od 21. maja do
31. avgusta 1552. godine 319 brodova, koji su, meu osta
lom robom, doneli 470.000 funti bakra, 270.000 funti vune,
111.000 zgure (za staklarsku proizvodnju i izradu sapuna),
128.000 funti voska, 282.000 funti tkanina od vune. Ove
tkanine (panni) dolazile su iz Italije ili Engleske, a ostali
proizvodi sa Balkana ili Levanta. Istina, trgovinska raz-
mena izmeu Italije i Bliskog istoka pretrpela je vrlo rano
udarce, izazvane portugalskim ekspedicijama. Putovanje
Vaska da Game i dolazak zaina sa Istoka putem oko Rta
dobre nade, izazvali su paniku u Veneciji. Petnaestak vene
cijanskih galija i brodova, tokom itavog XV veka, odlazilo
je svake godine u Siriju i Aleksandriju i odande donosilo,
osim pamuka, sve one orijentalne proizvode - najpre biber,
ali i umbir, cimet, oraak, droge i mirodije - koji su se na
Zapadu sve vie troili. Venecijanci su gubitak zaina za svoj
grad uporeivali sa nedostatkom mleka i hrane odojetu.
Portugalski biber prispeo je u Antverpen ve 1501, a u Eng
lesku 1504. Tri godine kasnije kompanija iz Ravensburga je
odluila da ubudue svoj biber kupuje u Antverpenu, gde je
predstavnik portugalskog kralja sada prodavao mirodije
svoga suverena. U godinama 1499, 1500, 1504, 1506, 1513,
1517, 1519, 1523,1524, i 1529, venecijanske lae ili nisu vie
putovale u Aleksandriju i Bejrut, ili su se vraale prazne,
ili gotovo prazne. Izmeu 1496. i 1498. venecijanski tr
govci donosili su svake godine sa Levanta oko 6.730 colli
zaina; u razdoblju od 1502. do 1513. godinji proek pao je
na 600 colli. Venecija je 1515. bila prisiljena da od Lisabona
zatrai dopunsku koliinu bibera, neophodnog za svoje pot
rebe. Dvanaest godina kasnije ponudila je portugalskom
kralju da uzme u zakup sav biber koji je stizao u Lisabon,
osim onoga koji je potreban samoj Portugaliji. Plan se nije

278
ostvario. No, on pokazuje u kakvom je stanju bila Vene
cija 1527. godine i izraava pobedniki uspon lisabonskog
trita (F. Brodel). Meutim, sredinom XVI veka dolo
je do sredozemne osvete i ponovo su oiveli stari putevi
zaina, preko Crvenog mora i Aleksandrije, te Persijskog
zaliva i Sirije. Nakon svojih poetnih uspeha, Portugalci
nisu uspevali da zbilja, ili bar ne u potpunosti, kontroliu
arapsku trgovinu u Indijskom okeanu. U svakom sluaju,
oko 1540. sredozemni biber uticao je na cene u gradu na
eldi. Devet godina kasnije, portugalski kralj zatvorio je
svoju faktoriju u Antverpenu. Od 1555. do 1565. Veneci-
janci su ponovo svake godine kupovali po 11.700 kvintala
bibera u Aleksandriji, vie nego 1500. godine. Tek se kra
jem XVI i poetkom XVII veka Bliski istok zatvorio za
trgovanja zainima, kada su Holanani, koji su u Indijski
okean prodrli prvi put 1596. godine, postali gospodari trgo
vine u tome delu sveta.
No, dok je u istonom Sredozemlju recesija postala
oigledna od 1600. godine, zapadniji Marselj i Livurnija
bili su u punom usponu, a enova je, nakon propasti Ant-
verpena, postala bankarska prestonica Evrope, dok je Italija
od svih evropskih zemalja imala najvie gradova sa vie od
100.000 itelja. Istina, izvesno vievekovno kretanje nas
tavilo je da sa istoka prema zapadu pomera teite sredo
zemne privrede. Premetanje enovskih interesa sa Crnog
mora na Iberijsko poluostrvo, izmeu XIV i XVI veka,
dosta govori o tome. Obnova vizantijskog carstva poetkom
XIV veka omoguila je enovljanima da se vrsto ukotve u
Konstantinopolju i da, ak, preduzmu stvaranje neke vrste
kolonijalnog carstva na obalama Crnog mora, iji su gla
vni gradovi bili Trebizonda, Kafa na Krimu i Tana u dnu
Azovskog mora. Iz priobalnih crnomorskih krajeva glo
mazne enovske lae donosile su ito, so, drvo, soljenu
ribu, krzno i robove. Osim toga, mongolski put, kojim su iz
Kine priticali zaini i svilene tkanine, zavravao je u Tani.
Zahvaljujui tom severnom putu, enovljani su izbegavali
skupo muslimansko posrednitvo, kome su se, obino u
Egiptu i Siriji, obraali Venecijanci, Dubrovani, Katalonci

279
 i Francuzi. Najzad, ve od 1264. godine enovski poslovni
ljudi kontrolisali su trgovinu istonom stipsom. A sva ta tr
govina polako je izmicala iz ruku trgovaca grada svetog
ora. Mongolsko carstvo sruilo se ve sredinom XIV
veka. Otomanski Turci pobedili su hrianske krstae kod
Nikopolja 1396. godine. U isto doba Tamerlan je opustoio
Tanu, a 1403. i Fokeju. Za trenutak je slanje brodova ka
Crnom moru bilo prekinuto, ali su oni ponovo krenuli da
tamo trae, ne vie zaine, ve proizvode iz tih krajeva:
vosak, voe, ribe, so i ito, ponekad svilu. Pad Konstantino-
polja oznaio je za Zapad ne prestanak trgovine zainima -
koja je, kao to smo videli, nastavljena preko Aleksandrije,
Bejruta i Tripolija u Siriji - ve proizvodima iz Turske.
Naputanje istonih rudnika stipse bio je teak udarac za
enovljane. No, oni su ve razraivali obrasce zamene.
Okrenuli su se ka Zapadu, uspostavljajui privredne veze
sa Engleskom, razvijajui proizvodnju napuljskog vina,
groa u Malagi, svile u Kalabriji, u kraljevini Grenadi i
oko Valensije, eera takoe u Grenadi, zatim u Algavri,
u junom Maroku i Maderi, a uskoro i na Kubi i u Novom
Svetu. U doba pronalazaa novih krajeva, pozajmljivali su
Kastiljancima i Andaluanima novac neophodan za opre
manje prvih amerikih flota i pohitali su da se ukljue u
trgovinu crnim robljem. Od 1531. do 1578. drali su pod
zakupom rudnike stipse u Tolfi, u to vreme u punom proc
vatu. Politiki povezana sa panijom od 1528, enova je,
najzad, u pozajmljivanju novca suverenima te zemlje nala
izvor ogromnih profita. Venecija nije, poput enove, us
pela da svoju trgovinu prebaci na Zapad, ali je pokuavala.
Svake godine u XV veku slala je po vie laa ka Flandriji i
zapadnim zemljama. Ali grad lagune, uprkos procvatu Mu
rin a i napretku svoje vunarske industrije krajem renesanse,
bio je odve vezao svoju sudbinu za zaine sa Levanta a da
ga ne bi surovo pogodilo opadanje njihova priticanja.
U XV veku je, dakle, dolo do unapreenja Tirenskog
mora, koje se nastavilo i u XVI stoleu. No, to unapreenje
bilo je samo jedna etapa ireg procesa dinovskog preme-
tanja na zapad. Poev od velikih pronalazakih putovanja,

280
blaga sa drugih kontinenata poela su da pritiu najpre na
krajnji zapad Evrope: u Sevilju, Lisabon, Antverpen, a us
koro i u Bristol i Amsterdam. Nastupala je svetska privreda,
na najveu korist onih krajeva Evrope koje su zapljuskivali
Atlantski okean i Severno more. Oko 1500. godine Evropa je
uvozila oko 17.000 kvintala bibera godinje, a 1560. 27.000
kvintala. Deset godina kasnije samo putem oko Rta ilo je
oko 30.000 kvintala zaina. Casa de la contraction je izmeu
Amerike i panije uvodila sve brojniju flotu. Odlazak i pov
ratak laa izmeu Sevilje i Amerike se, prema P. oniju,
poveao sa 15.680 tona u poludeceniji od 1506. do 1510. go
dine na 273.560 tona u godinama od 1606. do 1610. Da na
vedemo samo jedan primer: godine 1587. armada sa Kopna
i flota iz Nove panije donele su u Kadiz i Sevilju 7.800.000
pezosa, to je iznosilo 327,6 tona finog srebra, zatim 90.000
koa, 25.000 funti indiga, 900.000 funti eera, 22.000 funti
umbira, 4.800 funti cassia fistula, 13.000 kvintala boja,
5.600 arobe* koenila i 64.000 arobe pamuka.
Amerika se tako nala'tesno povezana sa Evropom. U
isto vreme ona je dola u do dir i sa Azijom, takoe zahva
ljujui preduzimljivosti Evropljana. Godine 1564. panei
su se nastanili na Filipinima, naspram Makaoa, gde su se
Portugalci uvrstili 1557. Uskoro je uspostavljena redovna
trgovinska linija izmeu Filipina i Nove panije - svake
godine su dve galije odlazile i dve se vraale. Jedan deo
amerikog novca odlazio je u pravcu Pacifika. Prema
raunanju P. onija, taksa na dragocene metale izvezene
iz Meksika u Manilu popela se sa 1.030 pezosa u proeku
godinje od 1591. do 1595. na 8.411 od 1611. do 1615. U isto
vreme poveavao se i broj azijskih brodova koji su ulazili u
Manilu; 1577. bilo ih je bar 15, 1599. vie od 29, a 1612. go
dine 53. Veina ih je dolazila iz Kine. Tako se po prvi put
zatvorio krug svetske privrede: portugalski put sa Dalekog
istoka oko Rta susretao se u Makaou i Manili sa putem koji
je iz Kadiza vodio na Filipine, preko Meksika i Akapulka.
panska moneta bila je priznata, i uvaavana na svim tim

* panska mera za teinu (12-15 kilograma). Prev.

281
 putevima. Holananin Linoten, koji je putovao Indijskim
okeanom izmeu 1583. i 1589, ovako je opisivao trgovinu
Portugalaca iz Goe: (Oni) su izvlaili veliku dobit iz me-
njanja novca, na taj nain to su pri dolasku laa iz Portu
gaise kupovali velike reale (panski novac), dajui 12 posto
kamate na njih do aprila meseca, kada su se trgovci koji
kreu u Kinu davali u takvu potragu za njima da su plaali
i 20, ili 25 posto vie.
Linoten je bio jedan od onih koji je savetovao Holan-
anima da se uvuku u neki dalekoistoni kraj koji su Portu
galci slabo kontrolisali. U XVII veku itelji Ujedinjenih po
krajina, smenjujui Portugalce, nastanili su se na rubovima
Dekana, u Cejlonu, u Malaki, na ostrvima sa zainima, i
ivo trgovali sa Kinom i Japanom. Englezi su u isto vreme
stupili na tlo Indije i poeli da naseljavaju ogroman deo
Amerike koji nije zanimao itelje Iberijskog poluostrva. Je-
ziak vage istorije pretegao je onda na severnu stranu, a na
tetu naroda evropskog juga. A ve od 1570. godine pred
znaci te preraspodele ekonomskih snaga pojavili su se na
evropskim morima. Poev od pobune Holandije, kada su
njeni stanovnici i Englezi poeli da plene na Lamanu i Pa-
de-Kaleu panske brodove, ili brodove panskih podanika,
junoevropsko brodovlje - iz Venecije, enove, Katalonije
i Baskije - se smanjilo, naputajui ne samo pomorski put
za Flandriju, ve i samo Sredozemlje. Oko 1600. godine
veliki teretni trgovaki brodovi koji su krstarili uz obalu,
bili su gotovo svi holandski, engleski, nemaki, pogdekad
francuski ili skandinavski. Po prvi put Sredozemlje vie
nije bilo sredite sveta. Pri kraju renesanse ono je, ako ne
politiki, ali sigurno ekonomski, pripadalo trudoljubivim i
stvaralakim narodima severa.

282
 Osma glava

GRADOVI I SELA
Spor ili brz, neznatan ili odluujui, napredak koji je
Zapad postigao od XIV do XVII veka u oblasti industrije
i transporta, trgovine i bankarstva, zasluuje, po naem mi
ljenju, da se paljivo razmotri. Zahvaljujui praenju toga
napretka, ustanovili smo pokretake elemente jedne civili
zacije. Treba li, nasuprot njemu, okriviti za nepokretnost
prostrano seosko podruje, ije je stanovnitvo onda na za
padu kontinenta predstavljalo najmanje 85 odsto ukupnog
broja itelja? Stvari, ipak, nisu tako jednostavne.
Na okeanu seoskog sveta dizale su se tada esto bure,
as na jednom, as na drugom mestu; i to nagle i estoke
bure. Ta tri veka, pa i XVII, bila su ispunjena bezumnim
bunama i proplamsajima srdbe, uperenim protiv kraljevih
skupljaa poreza, feudalaca, manastira i drugih ubiraa de
setine, ponekad protiv gradova i stranih doseljenika. Re
volucionarni pokreti flamanskog sela poetkom XIV veka,
akerije u Il-de-Fransu 1359, seljake rulje Vata Tejlora,
koje su se doepale Londona 1381, postavljajui pitanje:
kad je Adam kopao, a Eva prala, ko je onda bio plemi?,
pobunjeni aragonski remensasi u XV veku protiv kraljev
skih poreza, eki, transilvanski, austrijski i slovenaki se

283
 ljaci, ije su se bune nizale od 1419. do 1515. godine (Husiti
su ovde bacili prvu iskru), graanski rat u Nemakoj 1524
1525, kada su seljake trupe, na elu sa Mincerom, nasrnule
na gradove i sukobile se sa vojskom veleposednika, Kriani
pobunjeni protiv venecijanskih feudalaca 1556-1570, nemiri
upereni istovremeno protiv plemstva i otomanskih Turaka,
koji su u drugoj polovini XVI veka izbijali u Dobrudi,
Makedoniji i Hrvatskoj - sve te eksplozije nasilja, i mnoge
druge, ije bi nam nabrajanje oduzelo previe vremena, bile
su kratkog daha i brzo se gasile. Nisu olakavale muke lju
dima. Nisu dovodile ni do kakvog drutvenog poboljanja,
niti tehnikog napretka.
Ispod povrinskih nemira, opseniji i, poput dubokog
disanja, ukazuju se, u zemlji kao to je Francuska, ritam
smrtnosti i raanja, pustoenja sela i njihova ponovna nase
ljavanja. Francuskaje na poetku XIV veka bila prenaseljena.
Nastupile su kine godine i rave etve, a zemlja vie nije
uspevala da nahrani sva usta. Uskoro se na ve iznureno
stanovnitvo okomljuju ratovi i kuga, a to je pusto: nestaje
treina ljudstva. Naputaju se pokrajna podruja, opasna
prebivalita. Tragini XIV vek! Ali, sreni oni koji su prei-
veli! Nenadani naslednici ponovo sastavljaju rasparanu
obradivu zemlju. Od vlastelina, ija su imanja ostala bez
radne snage, uzimaju zemlju u najam, pod povoljnim uslo-
vima. Obradive povrine su manje negovane, ali bolje hrane
desetkovano stanovnitvo. Dok cene ita stagniraju, ili opa
daju, proizvodi se i troi vie mesa - po gradovima stiu
znaaj korporacije kasapa - i poveava se zanimanje za
industrijske kulture. Doseljavaju se ljudi u podruja opu
stoena kugom i ratom. Francusko seosko stanovnitvo tako
ponovo dobija snagu i polet, a od 1480. postaje sposobno
i za ekspanziju. Ocrtava se na vidiku novi procvat, izaz
van prostom akumulacijom endogenih inilaca: nakupila
se hrana dovoljna za due vreme, pa je u takvim uslovima
dovoljna i najmanja iskra (talas dobrih etvi, dodatni priliv
dragocenog metala u novanom opticaju, uticaj novih trgo
vinskih tokova ili stoera uspona gradova, ili, jednostavno,

284
razdoblje mira i bezbednosti) da zapali i svuda razastre
plamen (E. Le Roa Ladiri). Stanovnitvo je opet krenulo;
baca se na obraivanje ugara i parloga. ito ponovo odnosi
prevagu nad vunom i mesom. No, poto se natalitet opet po
veao, uskoro e se obradive povrine ponovo isparcelisati
i selita namnoiti. U seoskoj privredi, gde se tvrdoglava
krutost proizvodnje neprekidno sukobljava sa dinami
kom gipkou stanovnitva, morao je biti zakoen i pro
cvat lepog XVI veka. Verski ratovi, poveanje poreza i
zemljine rente u svim svojim oblicima, a naroito sve vea
pothranjenost ponovo brojnog seoskog stanovnitva - sve je
to nakon 1600. godine dovelo do usporavanja demografske
ekspanzije i oteavanja seljakovog poloaja, koji je, osim
toga, ve od poslednje treine XVI veka pogoravala otvo
rena, racionalna i jednostavna volja zemljinih gospodara
(E. Le Roa Ladiri). Radi se o, u pravom smislu rei, nepo
kretnoj, ciklinoj istoriji seljatva, koje ne uspeva da izae
iz kruga u koji ga je zatvorila prisilna tehnika stagnacija.

*
* *

Istorija evropskog zemljita od XIV veka ipak nije

bila svuda i uvek nepokretna. Dogaale su se trajne, ako
ne i bespovratne promene, koje su bivale as nazadak, as
napredak: naputanje sela po Nemakoj i Alzasu; procvat
kulture industrijskih biljaka (lana u Holandiji, konoplje u
zapadnoj Bretanji, afrana, broi i vrhovnika u krajevima
blizu Sredozemlja); pokret enclosures u Engleskoj; razvoj
stoarstva, na tetu poljoprivrede, u junim Alpima, paniji
i po selima oko Rima. Zadrimo se ukratko na novom zna
aju ovce u doba renesanse. Englesko sukno, koje je od XV
veka nasledilo flandrijsko, izazvalo je na Ostrvu preraspo-
delu delatnosti. U selima je sve manje itelja, dok se uzgoj
ovaca razvija u junim i zapadnim krajevima, blizu veli
kih tkakih centara, poput Londona, Vinestera, Solzbe-
rija, Koventrija i Bristola. S druge strane, itorodni istok

285
 trpi oseku. U junim Alpima, seoske zajednice iz Ubea
i gornjeg Vara stiu naviku da svoje planine svake go
dine daju na licitaciju u zakup graanima iz Barcelonete,
koji ih, opet, ustupaju pravim preduzimaima u gajenju
stoke. U XV veku se tako u Provansi razvilo baijanje, upr-
kos protestima zemljoradnika. Jedan popis iz 1471. nab
raja 24.000 ovaca na osam sela u okrugu Sen-Pol-de-Vans i
vie od 26.000 na etrnaest sela kotora Gras, sto je u veini
sluajeva bilo 100 ovaca na jednu porodicu. to se panije
tie, dugo se verovalo da je procvat stoarstva i meste -
udruivanje vlasnika vie stada, koja se, zatim, poveravaju
zajednikom pastiru - bio posledica opadanja stanovnitva
izazvanog crnom kugom 1348. godine. Stoka je, navodno,
po selima zamenila nestale ljude. Skoranja istoriografija
napustila je tu hipotezu. Poto se, zbog prerade na licu
mesta, engleska vuna sve manje izvozila, enovljani iz An-
daluzije su ve od 1300. godine uveli u paniju afriku rasu
merino ovce, fine bele vune. U svakom sluaju, Kastilja je
krajem XV veka postala neka vrsta evropske Australije, a
vuna kima kastiljanske privrede. Oko 1467. u Kraljevini
je bilo 2.700.000 ovaca. Odgajivai su onda bili okupljeni
u nekih 3.000 mesta, ija su stada redovno baijala od se-
vera do juga i od juga do severa, sledei tri glavna pravca,
canadas, ija je duina iznosila izmeu 270 i 830 kilome
tara. Sudije zaduene za mesta koristile su svaku priliku
da, na tetu zemljoradnika, proire granice puteva kojima
su se kretala ta ogromna stada. Rimska ravnica i Tavoliere
- podruje napuljske kraljevine izmeu Apenina i Jadrana
- takoe se, poev od XIV veka, pretvorilo u panjak za
ovce. Broj stoke koja je svake godine, kada nastupe hladni
dani, silazila u Tavoliere, popeo se sa 1.500.000 oko 1460.
godine na 5.500.000 poetkom XVII veka. Nakon 1300. go
dine razvio se obiaj u rimskoj ravnici da se zimi primaju
stada iz planinskih krajeva. Dok je tokom srednjeg veka u
rimskom kotaru nastalo najmanje 57 sela, u sledeem raz
doblju nastupilo je brzo raseljavanje, poto su krupni zemljo-
posednici nalazili da je ganjenje stoke unosnije od zemljo

286
radnje i nastojali da proteraju ratare. Dodue, vlada je izdala
uredbu koja titi seljake i useve, ali su ovi sami kvarili njen
uinak, nalazei u carini na stoku iz godine u godinu sve
vee izvore prihoda. G. Tomaseti procenjuje da je u selima
u okolini Rima 1300. godine bilo 500.000 itelja, a 1537.
110.000; njihov broj je i kasnije opadao.
Na jednom mestu opadanje, na drugom napredo
vanje. Nema sumnje da je izgradnja kanala u Lombardiji
od 1350. do 1500. izazvala na tom podruju uspon poljo
privrede. to se Venecije tie, ona je tokom itave rene
sanse ulagala znatan napor da povea i pobolja svoje po
ljoprivredno zemljite, isuujui movare izmeu Brente i
Pijave. Od 1440. do 1460. udvostruena su oticanja u obe
reke, a zatim je, izmeu 1500. i 1530, izgraena okomita
mrea sa prirodnim nagibom. Bilo je, zaelo, mestiminih
zastoja, to potvruje Montenj, koji je taj kraj posetio 1580.
godine. Pa ipak, tako je u niskoj padovanskoj ravnici sman
jena opasnost od poplava, olakana je plovidba izmeu Ve
necije i njenog bogatog zalea i omogueno gajenje pirina,
izgleda, poev od 1475, zahvaljujui semenu donesenom iz
Valensije u paniji. Lav X i Sikst Peti krajem XVI veka
pokuavali su, bez uspeha, da isue rimske movare, gde je
malarija sve vie ugroavala stanovnitvo; slian neuspeh
pretrpele su i toskanske velike vojvode, u nastojanju da isue
Val di Chiama. Nasuprot tome, ilavim naporom Holanani
su uspeli da suzbiju vodu istovremeno na obali mora i u
unutranjosti zemlje. Jo pre XIV veka stanovnitvo je us
pelo da nasipom zatiti kraj izmeu ua Ekoa i Meze. Ali,
oko 1300. godine, este bure probile su Ciderze, a u noi
izmeu 18. i 19. novembra 1421. (no svete Elizabete) po
topljeno je itavo podruje u blizini Dordrehta - ili 65 sela
- i 10.000 dua se udavilo. U to doba tek otkriveni ekrci
za ispumpavanje vode omoguili su dosta brzo isuivanje
potopljene zemlje. Izmeu 1430. i 1460. podignuti su na
sipi, pa su tako, poev od 1435. godine, polako stvarani pol-
deri. Metoda isuivanja i poboljanja zemljita, razraena
tokom XV veka, sastojala se u sledeem: dizani su nasipi,

287
 vii od nivoa mora i reka, oko itavog kraja koji je valjalo
isuiti; zatim je unutar toga prostora zemljite deljeno na
kvadrate, a voda izmeu njih kanalima odvoena do na
sipa, a odatle vetrenjaama prebacivana u more. Krajem
XV veka izgraeni su nasipi na ostrvu Valheren, dugi etiri
kilometra, a nakon 1550. dignuti su i u Frigiji. U isto vreme
Holanani su isuili jezera u unutranjosti: Dargmer, Kerk-
mer, Kromvater, Vajdgreb, Ritgreb. Holandski inenjeri su
ve poetkom XVI veka stekli evropsku reputaciju. Izmeu
1528. i 1562. zatraeno je od njih da isue ue Visle, a Anri
IV je 1559. godine poverio jednom Belgijancu da izgradi
brane i kanale u Francuskoj.
Istono od Elbe, vlastelinska reakcija, o kojoj e us
koro biti vie rei, doprinela je, bar, s obzirom na sve vee
potrebe Zapada za itaricama, procvatu ratarstva. Godine
1534. pisali su holandskoj regentkinji: Sva poljska i pruska
velika vlastela ve dvadeset i pet godina rekama alje svoje
ito u Dancig i tamo ga prodaje. I zato su kraljevina Polj
ska i njena vlastela postali veoma bogati. Dalje od Poljske,
Rusija Ivana IV i njegovih naslednika, irei se na jug i is
tok, krila je i obraivala novo zemljite. Izmeu Dnjepra
i Dona naselili su se zemljoradnici u zaleu tek osnovanih
gradova: Brijanska (1560), Orela (1564), Voronjea (1586).
U basenu Kame i srednje i donje Volge, Crkva, plemstvo,
pa ak i krupni trgovci, poput Straganova, dobili su og
romna imanja, na koja su naseljavali seljake. I ovde je to
bilo u zaleu novih gradova: Oufe (1586), Samare (1586),
Saratova (1590).
Uz ekstenzivnu obradu prostrane ravnice istono od
Elbe, ve od vremena renesanse intenzivno se obraivalo
zemljite u Flandriji. U tom, za poljoprivredu ne naroito
podesnom podruju, postignut je, naime, odluujui napre
dak. Flamanska zemljoradnja sluila je za uzor itavoj Ev
ropi. Preobraaj naina obrade zemlje bio je ovde rezul
tat dugog napora, ostvarenog tiho i usred sveopteg

288
 varvarstva. Pravom vrtlarskom vetinom orana je ralom
ilovaa, koja se lepila za noge i alat, odvoena je voda ko
panjem jaraka i kanala. Naprotiv, lakom i peskovitom tlu
dodavani su mulj iz jendeka, glib iz kanala, industrijski
otpaci i ubre to se nakupi u kui, drodina iz radionica
za ceenje ulja, neist iz klozeta (flamansko ubrivo) skup
ljana ak i po gradovima. Ove tehnike srodne su onima to
ih koristi kineska poljoprivreda. Njihova primena mogua
je samo uz veliko uee ljudi; i samo se po cenu mukotrp
nog rada mogao ostvariti zauujui preobraaj flamanske
zemlje (D. Foe). Tako su ve krajem XVI veka, gotovo
svuda u Flandriji, ume, ledine i movare zamenjene nji
vama. B. A. liher Van Bat je izraunao da se u Flandriji
na jedan kilogram posejane penice, rai i jema dobijalo
7,3 kilograma roda, dok se, inae, u ostalom delu Evrope
dobijalo manje od 5 kilograma. Osim toga, zemlja je bila
pogodna za proizvodnju heljde, uljanih biljaka, lana za
tekstilnu industriju, boba, graka, krmnog bilja - deteline
i stone repe - , pa je tako flamanski seljak imao brojniju i
bolje hranjenu stoku no ma koji ratar u Evropi: otuda bolje
ubrene njive i obilnije etve. Nasuprot onome to se vi-
delo na ostalom delu kontinenta, ovde zemlja nije ostavljana
na ugar, zahvaljujui skladnom kombinovanju stoarstva i
zemljoradnje i smenjivanju raznih useva. Flandrija je bila
vrt kome su se svi divili. Ve od XV veka ona je izvozila
luk i kupus u Englesku, a ova zemlja je upravo od Flandrije
u to doba nauila da gaji hmelj. Oko 1570. godine, protes
tanti koje je prognao vojvoda od Albe doneli su u rajnsku
pokrajinu detelinu - burgundsku travu. Posle 1550. dete-
lina se gajila i u junoj Francuskoj. Engleski agronom Bar-
nobi Gud, koji je 1577. godine objavio delo pod naslovom
Foure books o f husbandry, preporuivao je svojoj zemlji
da prihvati holandske metode u poljoprivredi. Ali ga u to
vreme niko nije sluao. Engleska je tek u XVIII veku kre
nula za flamanskim primerom.

289
 *
* *

Italija se takoe bavila vrtlarstvom i nije sluajno

to su prve botanike bate u Evropi stvorene na tom polu-
ostrvu: u Ferari 1528, u Pizi 1544, u Padovi 1546. i u Bolonji
1548. Talijanski batovani su strpljivim radom postepeno
preobrazili neke vrste, a mnoge druge prilagodili svome
podneblju. Poto je postala manje drvenasta, argarepa je
u vreme renesanse postala veoma cenjena. eerna repa
je nastala poboljanjem repe. Artioku su doneli Arapi, a
gajena je u junoj Italiji. Krajem XV i u XVI veku pos
tala je najcenjenije povre kod evropske aristokratije. Dinju
je u Francusku iz Italije doneo Karlo VIII. Mnoga, esto i
skromna poboljanja poljoprivrednih kultura omoguila su,
dakle, izvestan napredak u ishrani, bar kod bogataa. Ze
lena salata se u Francuskoj poela jesti od vremena Karla
V. Nekada sakupljana po umama, jagoda se poela gajiti
po batama i iznesena je na sto Karla V 1368. godine, a na
trpezu burgundskog vojvode 1375. Isto je bilo i sa malinom
i ribizlom.
Na Zapad su donesene nove biljke: karfiol se u naim
krajevima po prvi put spominje u XVI veku, ali su Arapi
znali za njega ve u XII stoleu; karanfili i cimet doneo je
Vasko da Gama; heljda, koja se rairila sa istoka na zapad,
stigla je u Normandiju oko 1460, a u Bretanju oko 1500; beli
dud, poreklom iz Kine, donesen je u Toskanu 1434, a u Pro-
vansi i Langedoku spominje se krajem XV veka; uspevao je
i u paniji, oko Mursije i Grenade. Tokom itave renesanse
prinevi su podsticali gajenje svilene bube: najpre Sforce
u milanskoj pokrajini, a nakon njih i toskanske velike voj
vode, pape, Emanuel Filiber Savojski, a ubrzo i Anri IV.
Ameriki botaniki doprinos Evropi i danas je veoma
sporan. U XVI veku se po poljima na Zapadu, naroito u
podvodnim krajevima, namnoila topola, i nije iskljueno
d aje do toga dolo uvozom neke amerike vrste drveta, bo
lje od one koja je dotle postojala u Evropi. Nije sigurno daje

290
beli pasulj doao iz Amerike. Sporno je poreklo ak i kuku
ruza, mada je on, izgleda, donesen iz Amerike, a u drugoj
polovini XVI veka rasprostranio se u paniji, Italiji i na ju
gozapadu Francuske. S druge strane, krompir i paradajz, za
koji nije sigurno da potie s onu stranu Atlantika - poeli
su se u Evropi gajiti tek nakon renesanse. U celini uzev,
prenoenje biljaka iz Amerike u Evropu bilo je manjeg zna
aja od onog u obrnutom smeru, budui da su Evropljani u
Novi svet doneli penicu, vinovu lozu, limun, pomorandu,
dud, maslinu, eernu trsku, kakao, indigo, a kasnije i kafu.
Ista opaska vai i za gajenje stoke. Biserku su u Francusku
u XVI veku doneli trgovci, ne iz Amerike, ve iz Gvineje.
urka se na Zapadu namnoila u doba renesanse, ali se ne
zna da li je poreklom sa Istoka ili iz Novog sveta. Zauzvrat,
kolonizatori su u Ameriku doneli evropske domae ivoti
nje: konja, ovcu, govee, svinju, magarca, mazgu itd.

*
**

Sve ove opisane promene i izvesna osavremenjavanja

poljoprivrednog alata - brojni metalni raonici, prilagoa-
vanje ramu topovskog podmetaa - ne treba da nas zavaraju,
jer je seoski svet, preziran od strane elite, jo dugo ostao
tehniki i mentalno zaostao. Bernar Palisi je sa aljenjem
uviao kako inenjeri neprestano poboljavaju naoruanje,
ali se ne zanimaju za poljoprivredna orua, koja su i dalje
ostajala ista. Olivije iz Lera, ije je delo Pozorje zemljo
radnje ili obraivanje njive, objavljeno 1600, doivelo osam
izdanja za ivota autora, preporuuje, pre svega, postoja
nost: Ne menjaj nikad raonik, govorio je on seljaku zbog
opasnosti od gubitka koju svaka promena nosi sa sobom.
Gotovo svuda u Evropi, osim kada je re o livadama, odra
van je dvogodinji ili trogodinji plodored sa parlogom:
prvi - ali ne iskljuivo - u junim krajevima, drugi u sever-
nim. Uprkos irenju gajenja ovaca (u Engleskoj, Italiji, na
Alpima i u paniji), gajenje itarica uglavnom je preovlai-

291
 valo. U parikom kraju je, izgleda, odnos izmeu livada i
njiva bio gotovo isti poetkom XVI veka kao i u IX stoleu.
Osim toga, nigde se u Evropi pre XVIII veka nije sejalo na
brazdu, gde se troi manje semena nego sejanjem iz ruku.
Ako izuzmemo Holandiju i Englesku, proseni prinos
itarica po hektaru ostao je isti od 1500. do 1800, retko
prelazei odnos 5 prema 1. Evropska poljoprivreda ostala
je, dakle, zatvorena u tom gvozdenom krugu, koji su njeni
istoriari esto naglaavali: nedovoljno trave, dakle, nedo
voljno stoke, dakle, nedovoljno ubriva, dakle, slabe etve.
Uporeivanje negdanjih prinosa sa dananjima pomae
da se bolje shvate nedostaci poljoprivrede staroga tipa. U
Langedoku su, smatra E. Le Roa Ladiri, etve pre 1725.
davale 8 kvintala zrna po hektaru. Danas su ti prinosi, kod
ekstenzivnog obraivanja zemljita (u Sovjetskom Savezu,
Kanadi) 10 kvintala po hektaru, dok u Francuskoj dostiu
20 kvintala, a u Holandiji i Danskoj 40. Nekada se sejalo 2
kvintala po hektaru. Danas agronomi poljoprivredne kole
u Monpeljeu seju 1,3 kvintal po hektaru. Seljak iz zapadne
Evrope je izmeu 1500. i 1800. orao 0,3-0,4 hektara dnevno.
Danas sa traktorom od 35 konjskih snaga, to je najei
model, ore jedan hektar na sat. Prema raunanjima B. H.
lihera Van Bata, jedna krava je nekada davala 800 litara
mleka po laktaciji i 100 kilograma mesa; od vola se dobijalo
150-200 kilograma mesa. Danas normandijske krave daju
najmanje 3.000 litara mleka kod prvog telenja, a vie od
4.000 kod treega. One daju oko 300 kilograma mesa, a vo
iste rase 400 kilograma.
Zaelo su brojni uzroci stagnacije poljoprivrede. Na
jugu je uz osrednjost tehnikih sredstava iao i individuali
zam seljaka. Osloboeni gotovo svuda ropstva, seljaci za-
kupci smatrali su sebe za nasledne vlasnike. Obraivanje
njiva nisu im - ili nisu vie, osim u izuzetnim sluajevima
- nametala ona uobiajena kolektivna pravila, optereena
robovanjem, kao to je to bilo, naprotiv, velikim delom na
severu Evrope. Svako je po svojoj volji obraivao svoje
parence zemlje, ma kako malo bilo. Samo ako je imao ne-

292
koliko parcela bolje zemlje pod penicom, neki sunani ku
tak vinograda, nekoliko maslina ili rodnih drveta, ovek
se smatrao zadovoljnim (D. Foe). S druge strane, u zem
ljama gde su se zakupci njiva menjali, ne samo daje arenda,
osim u Flandriji, kratko trajala, tako da zakupci nisu imali
interesa da usavravaju svoju tehniku obraivanja, nego su
se seljaci nalazili unutar jednog prinudnog sistema. Oni
koji su njive imali na istom kraju, morali su da ih seju is
tom itaricom, ili da ih svi dre na ugaru. Osim toga, slo
bodna ispaa iskljuivala je obraivanje zemljita, protiv
ega se Engleska bunila. No, tea od ovih zajednikih ro
bovanja je, izgleda, tehnika ogranienost, koju su jedini
Flamanci umeli da prekorae. Ukidanje parloga i stvaranje
vetakih livada - u tome je u Evropi bilo prvo reenje pro
blema gladi.

*
**

Zaostao seoski svet, gotovo stran pismenoj civili

zaciji. Ispitivanja koja je sproveo E. Le Roa Ladiri u Lan-
gedoku s kraja XVI veka, ukazuju na ponor koji je u tom
pogledu delio gradove od sela. Evo registra jednog pisara iz
Monpeljea za vreme 1574-1576: 72 odsto teaka koji dou
kod G. Navara da trae pozajmicu ili saine ugovor o za
kupu, ne znaju da se potpiu. Zauzvrat, 63 odsto zanatlija,
muterija istoga pisara, potpisuju se punim imenom i prezi
menom, 11 procenata inicijalima, a 27 odsto su nepismeni.
Ili, uzmimo ugovore o zakupu zakljuene sa kaptolskim ka
nonicima iz Bezijea i Narbone izmeu 1575. i 1593: oni po
kazuju d aje meu poljoprivrednim radnicima bilo 90 odsto
nepismenih. U grupi zemljoradnika (salaara, napoliara,
sitnih zemljoposednika), nepismenost je manja. Pa ipak, os
taje znatna: na svaka tri zemljoradnika, dva su nepismena.
Nasuprot ovome, od 100 zanatlija u Narboni, 34 potpisuju
puno ime i prezime, 33 koriste inicijale, a samo 33 su ne
pismena. Gradovi se tako javljaju kao ostrvca svetlosti u

293
 okeanu pomrine. Na Zapadu je bilo renesanse - recimo
radije napretka - zato to je bilo uspona gradova. Upravo je
unutar njihovih zidina od tada sazrevala kultura, cvetala su
umetnika del, ovek je uio da sebe prevazie. Zato varo-
anin XV i XVI veka prezire seljaka, jer zna d a je on manje
obrazovan i manje povlaen od njega. Osea se, u izvesnoj
meri, zatien zidovima; u razdobljima gladi, on ima na ras
polaganju sklonita i slubu za opskrbu; ponosan je na svoje
spomenike, na sat na kuli. Ima pravo na sveane priredbe,
to je uskraivano seljacima: doeci kraljeva, karnevali,
pozorine predstave, koje su prikazivali bratstva, putujue
druine, ubrzo i koledi.
Pa ipak, ma kako bili oholi njihovi spomenici, ma kako
mono izgledale njihove zidine, gradovi su oduvek bili ra
njiva bia. to su civilizovaniji, to su zavisniji; to su lepi,
to im se vie zavidi. Rim je 1527. godine to tragino iskusio.
Savremenici su govorili o 40.000 m rtvih meu iteljima i
o 13.600 spaljenih ili opljakanih kua: taj iznos je zaelo
preteran, ali jasno ukazuje na ogromnu nevolju. Pola veka
kasnije, R im uje zapretila nova opasnost - razbojnitvo. To
kom skoro dvadeset godina - od 1578. do 1595. -fu o ru sciti
su u vrstim grupama silazili iz okolnih sela, pustoili pri
laze gradu i skoro svake nedelje presecali via Appia, krhku
vezu koja je spajala Napulj sa papskim gradom i kojom su
prolazile pota i tovari sirove svile i sukna. U vie navrata
su se morale nou zatvarati kapije Rima, kao u vreme rata,
tititi orujem pota i roba i, konano, organizovati prava
vojska za borbu protiv razbojnika.
No, pomori kuge su za renesansne gradove opasniji
od naoruanih ljudi. Dolaze ee i smrtonosniji su. Od
XV veka, kuga je u Evropi postala, uglavnom, gradska po
java. U celini uzev, ona je bila manje opasna nego u pret
hodnom stoleu. Ali, itelji gradova su i dalje trpeli nasrtaje
zla iji se prenosioci, izgleda, nisu poznavali - kuga je ot
rovna para neprijateljskog ponaanja srca, itamo u jednoj
raunskoj knjizi iz XVI veka - i od koga se moglo zatiti
samo izolovanjem zaraenih kua, etvrti ili gradova. Lon-

294
donje izmeu 1407. i 1479. doiveo jedanaest pomora kuge,
ali je samo pet dobilo nacionalne razmere. Tesnim i prlja
vim ulicama nekadanjih gradova kuga se irila kao poar.
Savremenici su o broju rtava bolesti dali brojke sline
onima koje se mogu ustanoviti za Firencu ili Albi u doba
crne kuge: u Konstantinopolju je 1466. godine umiralo 600
ljudi dnevno, u Milanu je u doba Ludviga Mavarskog umrlo
230.000 ljudi, u Veneciji od 1575. do 1577, 50.000, u Me-
sini 40.000 od 1575. do 1578, u Rimu 60.000 1581. godine.
Ove brojke su zaelo suvie velike, ali one nepogreivo
ukazuju na to d a je naglo mogla nestati etvrtina ili treina
jednog grada u doba kada je poznavanje higijene i medicine
ostavljalo ljude bez zatite od zaraze. A te brojke slau se
sa svim priama koje je svako mogao proitati, sa opisima
ulica pokrivenih mrtvacima, kolicima sa nagomilanim
leevima, tako brojnim da se vie ne mogu ni sahraniti
(F. Brodel). Kada se, zahvaljujui arhivskim dokumentima,
ustanove tani podaci, ostajemo zapanjeni ozbiljnou po
mora. U malom gradu lienu, blizu Hanovera, kuga je 1566.
godine odnela 279 itelja, od ukupno 1.180 (23,50 odsto), a
1597. je umorila njih 510, od ukupno 1.540 (33 odsto).
Gradovi su ranjivi, ali ilavi. U nae doba je us
tanak u Varavi to obilno potrvdio. Opustoeni od ruke
neprijatelja, ili desetkovani kugom, gradovi renesanse bili
su, osim nekoliko izuzetaka, poput Firence ili Barselone,
znatno mnogoljudniji 1600. nego 1300. godine. Porast grad
skog stanovnitva naroito je bio znaajan u XVI veku, u
doba demografskog uspona, koji je usledio nakon opadanja
od 1320. do 1450. godine. Samo je pet evropskih gradova
1500. godine imalo vie od 100.000 itelja, a 1600. godine
ih je bilo jedanaest (ili dvanaest). Poetkom XVI veka to je
izgledalo ovako: Konstantinopolj (250.), Pariz (moda
200.000), Napulj (150.000), Venecija (oko 105.000), Milano
(100.000?). |^ . 1 veka7redosled velikih e v rq >
skih gradova, kojih je bilo vie, izgleda da je bio ovakav:
Konstantinopolj (blizu 600.000); Pariz, koji je pre rata Lige
im 30.0 dua, nakon kratkotrajnog opadanja, dostigao

295
 je 161Z-godine, izgleda, 415,000.itelja; Napulj (280.000);
London 225,000, nasuprot 60.000 poetkom XVI veka;
Venecija (140.000); Lisabon (125.000); Milngl M ) ,
fvloskva (vie od 100.000; grad je taj iznos dostigao oko
1530. godine); zatim Rim, Palermo, Mesina, svaki po oko
100.000. U Antverpenu je 156^.godine iveo 104.981 itelj,
od toga je 15.000 bilo stranaca. Ali, nemiri u Holandiji su
smanjili njegovo stanovnitvo. Vodstvo je preuzeo Amster
dam, sredinom XVI veka jo mali, ali ve utvreni grad od
35.000 dua, a 1662. ve sa 104.930 varoana. U Francus
koj su Ruan i Lion, bez sumnje, imali blizu 100.000 itelja
pre verskih ratova, ali je njihovo stanovnitvo opalo nakon
tih ratova. Marselj je 1583. godine imao oko 80.000 sta
novnika. U paniji je najvei grad bio Sevilja, sa 90.000
itelja 1594. godine. Veliki gradovi su se, dakle, u doba re
nesanse nalazili na Zapadu, izuzev Konstantinopolja i Mos
kve, a urbanizacija je najdalje bila odmakla u Italiji. Jer, ova
zemlja je imala mnogobrojna naselja srednje veliine, poput
Firence i Bolonje (svaka sa po neto vie od 60.000 stanov
nika oko 1600) i Verone (oko 50.000). Nemaka, naprotiv,
nije imala velikih gradova. Augzburg na vrhuncu svoga raz
voja nije imao vie od 60.000 stanovnika. Taj broj se posle
1580. smanjio, tako d a je oko 1620. Hamburg bio prvi po
veliini grad u Nemakoj, ispred NirnbergaTK elna (svaki
po oko 40,000.dua). Libek nije imao vie od 25.000 itelja.
Tako iva luka kao to je bio Dancig jedva d a je imala vie
od 30.000 stanovnika oko 1580. godine.
Znaajniji od apsolutnih brojki je ritam porasta. U
XVI veku su zaelo mnogi gradovi doiveli demografsko
opadanje. Bolonja je sa 70.680 stanovnika 1581. godine
spala na 62.840 itelja 1600; Venecija sa 175.000 godine
1575. na 140.000 godine 1600.1 u Antverpenu i Augzburgu
se stanovnitvo smanjilo poetkom XVII veka. Od 1530. do
1594. u Kastilji je takode jedanaest malih ili srednjih gra
dova doivelo opadanje stanovnitva. Ali, na jedanaest koji
su gubili itelje, dvadeset ih je u toj kraljevini poveavalo, i
to u istom razdoblju. Zbirni iznos za taj trideset i jedan grad

296
pokazuje poveanje od 172.440 itelja. to s e .Sevilje tie,
njen porast iznosi 100 posto, poveavi izmeu 1530. i 1594.
svoje stanovnitvo sa 45.000 na 90.000. Demografski rast
Londona, Lisabona i Rima bio je zapanjujui, obilno preva-
zilazei 100 posto u jednom veku. Znatna je bila i urbaniza
cija Holandije. Izraunato je da se izmeu 1514. i 1622. sta
novnitvo gradova ove pokrajine povealo za 185 posto, a
stanovnitvo sela za 110 procenata.

*
* *

Uspon gradova, ali jo vie porast njihovog znaaja.

Grad je u doba renesanse bio razumno bie. Ne samo
doivljavano, ve i miljeno. Pa ipak, u tome podruju, kao
ni u mnogim drugim, ne zapaamo radikalni prekid izmeu
srednjovekovnog razdoblja i onoga koje je za njime usledilo.
Kada renesansni arhitekti ponu da razmiljaju o gradu,
oni ne odbacuju otprve obrasce kojima je njihove empirij-

FRANESKO DE MARKI: GRAD NA OBALI REKE

(Prema M. Morini, Atlante di storia dell 'urbanistica)

297
 FRANESKO Dl ORIO MARTINI: GRADOVI NA BREULJKU
(Prema M. Morini, ibid.)

ske prethodnike doveo sluaj, tapkanje u mestu i raznoli

kost poloaja. Alberti, sa kojim u XV veku poinje nauka
o urbanizmu, mada je eleo da glavne ulice grada budu
strogo prave, sa kuama jednake veliine, poredane prema
pravilu i pod konac, sa jednakim glavnim ulazima, ipak
je uvao krivudave ulice. Unutranjost grada bie pris
tala poput puta koji nije skroz prav, ve kao reka blago kri
vuda, as na jednu, as na drugu stranu, uz vie okuka.
Alberti, dakle, ne tei da svim naseobinama nametne isti
plan. Naprotiv: Potrebno je da opseg grada i raspored nje
govih delova budu drugaiji od mesta do mesta. Franesko
di oro rasuuje na slian nain krajem XV veka. On pri
hvata da se nacrt ulica razlikuje prema poloaju mesta; u
sluaju breuljka, one e moi jednako da se penju spiralno
ili koso, kao i da slede pravu liniju, ili da podleu radiokon-
centrinom rasporedu.
No, srednji vekje gdekad prevazilazio stupanj gradskog
empirizma. Novi nemaki gradovi na severu i istoku, ve
zani za zemljoradnju i trgovinu, u XIII veku su se razvijali
oko trga ispred gradske venice i du pravih ulica, koje su
se sekle pod pravim uglom. Na drugom kraju Evrope, gra
dovi Spanije i Akvitanije, istovremeno tvrave, administra
tivna sredita, ljudske naseobine i gradovi trnice, nadove-
zivali su se na helenistike i rimske tradicije: ograen
prostor, sa etiri kapije i kvadratnim rasporedom i, u sre
dini, glavnim trgom, kvadratnim ili pravougaonim. No ove

298
 DIRER: IDEALNI GRAD
(Prema M. Morini, ibid.)

PLAN LA VALETE NA MALTI

Sagraena izmeu 1566. i 1571, La Valeta je jedno od glavnih ostvarenja
italijanskog vojnikog urbanizma u XVI veku.

panske utvrde i novi nemaki gradovi ostali su izuzetak

u srednjovekovnom urbanizmu, koji se najee odlikovao
raznolikou, odsustvom kompozicije, nagomilavanjem
zdanja.

299
 Volja za gradskom geometrijom, koja se u XIII veku ja
vila po udi sluaja i od koje su jo i Alberti i Franesko di
oro odstupali, rasprostranila se tek u XVI veku. ak i ako
su Direr i brojni talijanski arhitekti ostali verni kvadratnom
rasporedu, oni vie ne zamiljaju novi, ili obnovljeni, grad a
da on ne podlee matematikom naelu i da nije racionalno
nacrtan. Idealni grad, koji je Direr opisao u delu Vetina
utvrivanja gradova, upravo je tip ovih strogih elaboracija,
koje podrazumevaju da se ivot ljudi mora podvrgnuti stro
goj disciplini urbanizma. To je etvorostrani prostor, ije je
sredite rezervisano za kraljevsku palatu, kvadratnog ob
lika. Izmeu zamka i gradskog podruja, grad je izdeljen na
etrdesetak pravougaonih blokova, ije due strane idu upo-
redo sa gradskim zidinama. Obrazac pravougaonog raspo
reda doiveo j e u XVI veku, i kasnije, takav uspeh da su i
danas ostala raznolika svedoanstva o njemu, od Lime (kao
i Paname i Mande u XVII veku) do Zamosca u Poljskoj, od
La Valete (na Malti) do Nansija, preko Livurnije, Gatinara
(u Pijemontu), Valorija, Bruaa i Vitri-le-Fransoa. Reita
odluka: smatrajui da se prvi arhitekta Avra, Gijon Le Rua,
opredelio za osrednji plan i nespretni raspored, Fransoa I je
zatraio od Talijana Belarmatoa da prepravi plan grada u
nastajanju, to je ovaj i uinio rasporeujui zdanja oko dve
velike ulice koje se seku unakrsno.
Korporacije su se u srednjem veku nalazile u specijali-
zovanim ulicama. Renesansa ne samo da nije odbacila taj
obrazac, ve ga je prihvatila, ali ga je uskladila sa novim
pojmom higijene. Alberti savetuje: U zabaene i slabo
poseivane ulice treba smestiti smrdljive zanate, kao to su
koarski i slini. Jo odluniji, Leonardo da Vini trai od
Ludviga Mavarskog, eljnog da ulepa i preuredi kugom de
setkovani Milano, da preraspodeli suvie gusto stanovnitvo:
Ja bih rasprio toliko mnotvo ljudi, koji, tiskajui se jedan
preko drugog poput stada koza i zagaujui svako mesto,
postaju izvor zaraze i smrti. Zamiljajui idealni grad,
Leonardo ne preza od ideje o gradu na dva sprata, koji su
povezani stepenicama, dok je kretanje kola i ivotinja doz

300
voljeno, odnosno mogue, samo na donjem spratu. to se
Direra tie, on ne pomilja na ovakve razliite nivoe, ve
njegov idealni grad, drei se srednjovekovne prakse spe-
cijalizovanih etvrti, pokazuje duh sistema i racionalni
zahtev arhitekte novog doba. Poto su etiri ugla njego
vog grada usmerena prema etiri glavne strane sveta, Direr
istoni ugao namenjuje crkvi, oko koje e stanovati ljudi
koje njihovi poslovi vode mirnom ivotu. Nasuprot ovome,
topionice bronze i bakra postavlja na juni ugao, to jest
na onu stranu gde vetar nosi napolje njihov kuni dim,
a nee se dozvoliti topljenje ni na kojem drugom mestu.
Oko ovih fabrika stanovae svi metalski radnici. Direr, koji
takoe predvia i jednu administrativnu etvrt, rauna i na
zelene povrine, sa kvadratnim ostrvcima na kojima se nee
nita graditi. Ovde imamo posla sa zaetkom planiranja
grada za budunost.
*
**

No, pojmu commoditas renesansa dodaje i pojam vo-

luptas. Grad ne treba da bude samo praktian. Valja da
bude i lep. Alberti zadrava vijugave ulice iz estetikih
razloga: zbog njih e grad izgledati vei i izvrsniji. On,
osim toga, postavlja i ovo naelo: Grad ne treba stvarati
samo radi udobnosti i nunosti prebivalita, ve on treba
da bude i tako ureen da u njemu ima prijatnih i uljudnih
mesta. Po njemu bi lep grad bio onaj koji bi se u svome
rasporedu drao zakona brojeva i pitagorejskog kosmosa.
U svojoj Raspravi o civilnoj i vojnoj arhitekturi, Franesko
di oro preuzima misao d a je grad mesto ovaploenja le-
pote. Valja, pie on, graditi srazmerna i prijatna zdanja...
krasna po izgledu i udobna za boravak. Grad u celini i
svako njegovo zdanje treba da odraavaju prekrasni raspo
red ljudskog tela, poto je ljudsko telo bolje organizovano
od svakog drugog i savrenije... je od ma kojeg zdanja koje
se sa njime moe uporediti. Lepota oveka, lepota grada,

301
 presti arhitekture: tri tesno povezana, ili ponovna otkria
renesanse. Zato je graenje ravno stvaranju. Graenje je,
tvrdi Filarete, sladostrasno zadovoljstvo, kao kad je ovek
zaljubljen.
Je li ve bilo stiglo doba blistavih gradova? Od teo
rije do ostvarenja dugaak je put. Ali, vano je da su arhi
tekte i utopisti - ponekad se oni nisu razlikovali - zamiljali
onda gradove lepe, dobre i savrene prema prirodnom toku
stvari, poput Filaretove Sforcinade, funkcionalne, geo
metry ske i raskone. U stvarnost uvek prelazi poneto od uto
pije - videemo to kasnije. Poev od renesanse, kraljevima
je bilo na srcu da svoje gradove uine praktinijim i lepim.
Ta preokupacija je posebno vidljiva kod papa s kraja XV
i XVI veka. Tekstova koji to potvruju ima u izobilju. U
jednoj papskoj poslanici iz 1473, Sikst IV je pisao: Meu
bezbrojnim predmetima koji prizivaju nau skrb, ne smemo
zaboraviti istotu i ulepavanje naeg prebivalita. Zbilja,
ako ima ijednog grada na svetu koji treba da ija svojom i
stoom i lepotom, to je, pre svega, onaj koji nosi zvanje pre-
stonice svemira. Veliki obnovitelj Rima, Sikst Peti, je istu
misao izrazio u jednom zakonodavnom tekstu iz 1590, koji
se moe smatrati njegovim testamentom u podruju gradi-

FILARETE: PLAN SFORCINADE

302
teljstva: Neoborivo sedite i asni presto blaenoga Petra,
kralja apostola, zaviaj hrianske religije, mati i zajednika
otadbina svih vernika, sigurna luka za sve narode, koji,
iz celoga sveta, tee njemu, Rimu je potrebna ne samo bo
anska zatita i sveta i duhovna mo, ve i lepota koju daju
udobnost i materijalni ukrasi.
Pravougaoni raspored, nasleen od Hipodamosa iz Mi-
leta i rimskog logora, imao je za njega lepotu koja podaruje
svetlost, strogi raspored linija i simetriju. Ali jedna geome
trijska figura moe biti lepa od druge. Glavni teoretiari
renesanse vie su voleli radiokoncentrini raspored od a
hovske table, a da ipak nisu u potpunosti uinili nadmonim
onaj prvi nad ovim drugim. Do XIII veka i pre panskih
utvrda, srednji vek je koristio zvezdoliko zraenje iz jedne
take - zamka ili sa trga - , ulice povezane koncentrinim
arterijama. Ta paukova mrea ostaje vidljiva u Aanu, Avi-
njonu, Bonu (Beaune), artru, Bramu itd. Da li su talijanske
arhitekte imali prilike da posmatraju ova ostvarenja? Pre e
biti da su ovaj zrani sistem otkrili samorodnom refleksi
jom. Mnogi od njih bili su vojni inenjeri. Lako su shvatili
da u jednom gradu, koji se iri poput paukove mree, iz
sredine velikog trga top moe da puca na sve ulice koje
polaze iz centra. Izraunali su, osim toga, da mnogougaoni
raspored gradskog podruja daje vee mogunosti pucanja
na neprijatelja koji opseda grad. Ne treba da nas udi, dakle,
to su najuspelija ostvarenja radiokoncentrinog rasporeda
u doba renesanse bila dva grada tvrave: Palmanova, u po
krajini Veneciji, jedan devetostrani mnogougao, i Kevor-
den u Holandiji, sedmougao okruen zvezdastim sistemom
utvrenja. Oba grada nastala su, praktino, u isto vreme:
jedan je zapoet 1593, a drugi 1597.
Pa ipak, samo vojni razlozi ne objanjavaju novu na
klonost arhitekata prema radiokoncentrinom rasporedu.
U njoj su udela imale i estetike i filozofske preokupacije,
to jest platonike. Kruni ili mnogougaoni grad - jer mno
gougao ukazuje na krug u koji se upisuje - inio im se, poput
Platonovog grada, samom slikom kosmosa, saetim izra
zom divote neba, ovaploenjem u zemlji i kamenu sferinog

303
 PLAN KEVORDENA (UJEDINJENE POKRAJINE) PRE NJEGOVOG
RAZARANJA; OKO 1570, I NAKON NJEGOVE REKONSTRUKCIJE
(POEV OD 1597)

FRANESKO Dl ORIO MARTINI: PLAN IDEALNOG GRADA

(Prema P. Lavean, Istorija urbanizma)

savrenstva svemira. U jednom delu s kraja XVI veka (G.

Lanteri, Due dialoghi... del modo di disegnare le pianti dell
fortezze..., Venecija, 1577), veza izmeu praktinog gledita
- nunosti odbrane - i filosofskog, savreno je istaknuta
posredstvom jednog sagovornika u ovim dijalozima: Poto
u Bogu, kae on, ne postoji ni poetak ni kraj, normalno
je da na isti nain i nebo ima oblik bez poetka i kraja, kakva

304
je krunica. Zato kaem da su sve tvrave i gradovi, koji su
najblii tom obliku rasporedom svojih bedema, vri od
onih koji su od njega daleko. Jedan vek ranije, Franesko
di oro je mislio slino. On je prihvatao vijugave ulice u
gradu na breuljcima, a raspored u obliku ahovske table u
ravniarskom, kroz koji protie reka. Ali, ako odsustvo vo
dotoka i reljef nisu ni na ta prisiljavali arhitektu, onda se
on opredeljivao za radiokoncentrini raspored i nudio os-
mougao, sa osmougaonim sredinjim trgom, iz koga zrai
osam ulica. Filaretova Sforcinada je takoe mnogougao,
ali sa esnaest strana, koje ocrtavaju zvezdu, a njen autor se
pobrinuo da je upie u jednom krugu. Reito ponavljanje:
veina idealnih gradova, koje su zamiljali utopisti rene
sanse, onaj Anonimnog Detajera, Donija, Stiblinov Eude-
mon i Grad Sunca Kampanele preuzimaju kruni oblik,
koji je hvalio Platon.
Da li se sa teorije na praksu prelazilo izvan iznova
stvorenih gradova tvrava? Da li su i na zemlji nacrtani
kraci gradske zvezde? Rim XVI veka prua delimian, ali
odluan odgovor na ovo pitanje. Ne samo da su urbanisti,
preureujui papsku prestonicu, poveali broj pravih ulica,
poput Via ulija, ve su i, svuda gde su mogli, primenili
radiokoncentrini raspored: na izlazu Mosta svetog Anela
na levu obalu Tibra, u zoni Trga del Popola, a naroito u
novom gradu koji je Sikst Peti podigao na breuljcima. A
u ovim sluajevima nikakav vojni obzir nije rukovodio pri-
menu zrane eme. Na to su jedino uticali estetiko oprede-
ljenje i izvesna filozofija grada. Zato su nove, ili prepravljene
ulice bile rasporeene shodno krajnjem ukrasu, usmerene,
ka zdanju koje daje dubinu: ovde zamak svetog Anela,
drugde (Trg del Popolo) fontana i obelisk, neto dalje bazi
lika svete Marije Velike, koja se die na sredini trga, sa obe
liskom ispred.
Radiokoncentrini raspored i njegove varijante - ovde
mislimo na Frojdentat (kraj XVI veka) i arlvil (poetak
XVII), sainjeni od kvadrata koji se uklapaju jedni u druge
- doprineli su znatno znaaju trga, koji je od tada u okviru

305
 NOVE RIMSKE ULICE U XV I XVI VEKU
(Prema J.. Delumeau, Ekonomski i drutveni ivot...)

grada dobio posebno mesto. Spontan i funkcionalan, on je

u srednjem veku bio ukraen vie ili manje sreno postavlje
nim zdanjima. Poev od renesanse, postao je predmet raz
miljanja i elje, pa je slagan i oblikovan po meri grada u
koji se uklapa. Alberti mu proraunava irinu u odnosu na
zdanja koja ga okruuju i savetuje da oko njega budu tre-
movi, ija e irina biti jednaka visini njihovih stubova. Pa-
ladio daje teoriju trga, koji vie nee biti, kao nekad, jed
nostavna trnica, ili predvorje gradske venice. U dobro
ureenom gradu, pie on, iroki prostori su ureeni da
omogue okupljenom narodu da se eta, raspravlja... Dobro
bi bilo da ima vie trgova rasutih po gradu, a utoliko je
nunije da bude jedan glavni, koji bi mogao biti nazvan jav
nim trgom. Ti glavni trgovi moraju biti onoliko veliki ko
liko to zahteva broj graana, tako da ne budu suvie mali
i neudobni, niti da budu suvie veliki, pa da, ako je naroda
malo, izgledaju pusti.
Renesansa je zamiljala trg kao dvorite palate
uveano do razmere grada (P. Lavedan). Otuda je nuno
ulepati ga statuama i ujednaiti njegov dekor. Antonio da
San Galo, radei sedamdeset pet godina nakon Bruneles-

306
kija na Trgu blagovesti u Firenci, ocenjuje d a je neophodno
ponoviti arkade sa Spedale degli Inoenti. Takoe u Firenci,
preduzeo je da se uredi trg koji slui kao predvorje crkvi
Santa Kroe, okruivi ga simetrinim kuama. Zaduen
da prepravi trg Kapitala u Rimu, Mikelanelo smilja trape-
zasti trg sa treom palatom, koja e odgovarati dvema ve
postojeim, dok e etvrta strana biti neka vrsta balkona,
sa koga e se moi posmatrati raskoni i teatralni gradski
krajolik. Trg svetog Marka u Veneciji je savreni primer
dvorita palate uveanog do gradskih razmera, sveana dvo
rana grada (R Lavedan). Poto je Pjetro Lombardo dao uzor
sa Procuratie vecchie (1481), Skamoci je, sto godina kasnije,
preuzeo iste motive za Procuratie nuove, koja je takoe do
bila prizemlje sa nizom kapija i tri sprata. Ali, najznaajnije
ostvarenje programiranog trga u doba renesanse ostaje trg
Vigevano, na kome su radili inenjeri Ambroio de Kurtis,
Bramante i, moda, Leonardo. Prosveeni samodrac u
malom, Ludvig Mavarski je naloio 1492. iteljima maloga
grada da razrue stari trg pijace. Zamenio ga je pravouga-
onikom sastavljenim od kua sa jednakim proeljima, sa
stubovima u prizemlju i pravilno ponavljanim ukrasima.
Tako se strogost utopijskih gradova upisivala u stvarnost.
Tada je bio dat obrazac tih pragmatinih trgova, koji je
itava Evropa oduevljeno prihvatila, u Livurniji, kao i u
arlvilu i Frojdentatu. inei pravougaonik, ili kvadrat, sa
zatvorenim uglovima, u koji se ulazi na sredini stranica, sa
statuom kralja u sredini, on je postao francuski kraljevski
trg u klasinom dobu.

*
**

Pojam urbanizma Evropi je dala - ili, pre, ponovo

dala - Italija, zemlja koja je na Zapadu onda imala najvie
gradova i koja se nalazila najblie grko-rimskoj prolosti.
Zato uviamo da su se u XVI veku, dalje od poluostrva,
znaajni gradovi esto razvijali na zbrkan nain, bez brige

307
 za prostranstvo, red i perspektivu. To vai za London, koji
je 1600. godine bio prestonica bez reda i lepote, gde 100.000
itelja ivi, kao u Moskvi, u drvenim kuama. To vai i za
Pariz. Ulici nove Bogorodice, prepravljenoj od 1507, grad
ske vlasti dodale su 20 stopa irine (6,5 metara), nasuprot 16
i 18 metara koje je Herkul I dEste dodao dvema glavnim
ulicama u novoj Ferari (Addizione Ercolea). Nikakav preo
braaj neke celine ne zbiva se u doba renesanse u Parizu,
koji mirno i po udi sluaja prima i rasporeuje stanovnitvo
to se sa svih strana uliva u njega. Kraljevi prodaju kra
ljevske palate i pretvaraju u teren za gradnju slobodni pros
tor smeten izmeu dananje Ulice Etjen Marsel i Bulevara
Anri IV i Bomarea. Parcelisanje se vri i u predgraima
Sen-Marso, Sen-Medar i Sen-ak. Ali, nikakva ideja vo
dilja ne upravlja tom urbanizacijom. Istina je da Anri II
trai od Belarmata plan za ureenje predgraa Sen-er-
men, koje se, kao i predgrae Sent-Onore, onda iri. Ali,
projekat talijanskog arhitekte je ubrzo naputen. Uprkos iz
gradnji Fontane nevinih, radova Pjera Lekoa i ana Guona
u Luvru i Filibera de Lorma u Tiljerijama, Pariz se u XVI
veku jo nije oslobodio srednjovekovnog empirizma. Duh
renesanse u njemu trijumfuje tek poetkom XVII veka, iz
gradnjom Novog mosta (zavren 1606), iji je projekat ipak
bio prihvaen ve 1578, ureenjem Trga prestolonaslednika
i Kraljevskog trga (dananji Trg Vogeza), pri emu je ovaj
poslednji trebalo da slui, prema izrazu Anri IV, za etnju
iteljima koji su veoma skueni u svojim kuama. Dok se
u unutranjosti, u Ruanu, mnoe fontane, Lion, naprotiv, ne
trai ni higijenu, ni lepotu. A grad, ipak, brzo raste. Jedna
konzulska odluka iz 1542, bez sumnje sa neto preterivanja,
tvrdi: Lion se poveao ne za polovinu, vec za etiri petine,
kako po broju zanatlija, tako i po broju kua koje se u njemu
svakodnevno podiu. Meutim, parcelisanje se vri bez
reda. Dva trga - franjevaca i dominikanaca - izgraena su
1556-1557, na mestu bivih grobalja, ali su nepravilna. Go
dine 1562-1563, baron Dezadre, koji zauzima grad, uredio je
trg na mestu jednog movarnog vonjaka: to je zaetak Trga

308
 Belkur. Ali, njegov tvorac ga je zamislio samo kao vojno
vebalite. Nijedna lepa javna zgrada u Lionu ne potie iz
XVI veka. S druge strane, Antverpen, gde je talijanski uti-
caj snaan, nastoji da povee kvantitet i kvalitet. U prve tri
etvrtine veka on sa arom gradi otmene spomenike: toranj
katedrale (1521-1530), berzu (1531) - prva te vrste u Evropi
- , gradsku venicu (1561-1565) i zgrade korporacije oko
nje. Iz toga razdoblja potie i zid oko grada, koji je Ant
verpen uvao do XIX veka, iji je tvorac, po svoj prilici,
bio neki talijanski arhitekta. Unutar gradskih bedema, je
dan mesni arhitekta, Van onbeke, koji je delovao sredinom
XVI veka, geometrijski je ispresecao plan novog grada, ija
je glavna osa Pivarska ulica, u kojoj je sagradio dvadeset i
etiri pivnice ijednu hidraulinu zgradu, da ih snabdeva vo
dom. Unutar staroga grada oslobodio je prostore za mesna
sredita. Najzad, izvan bedema, blizu Malinskog puta, ku
pio je prostrani teren, na kome je otvorio iroku aveniju. Du
toga puta graene su seoske kue, a svaki vlasnik ugovorom
se obavezivao da e uz svoj posed posaditi drvee.
Ali, nijedan evropski grad nije mogao da se, krajem
renesanse, podii onim to je imao Rim. Retko je jedna
gradska obnova znala tako sreno da povee kvalitativno sa
kvantitativnim. Taj rezultat izgleda ovako:
Tokom XVI veka izgraene su, ili u celini prepravljene,
pedeset i etiri crkve, od kojih je crkva svetog Petra najvea
na svetu.
Dvadeset plemikih vila u gradu, ili u njegovoj bli
zini, potiu iz XVI veka; mnoge od njih su prave palate.
Izmeu 1500. i 1600. godine izgraeno je novih sta
nova za vie od 50.000, a moda i svih 70.000 doseljenika.
Podignute su dve nove etvrti: jedna kraj borgo San
Pietro, druga u blizini Trga del Popolo; gradnja tree otpo
ela je na Breuljcima, oko svete Marije Velike i du ose koja
povezuje tu crkvu sa crkvom svete Trojice na Breuljcima.
Tokom XVI veka izgraeno je trideset novih ulica, od
kojih se samo one za vreme Siksta Petog (1585-1590) proteu
na vie od 10 kilometara. Veina ulica bila je poploana.

309
 Popravljena su tri antika akvadukta, izmeu 1565. i
1612. Njihova ukupna duina dostizala je 108 kilometara.
Ve od kraja XVI veka, Rim je akvaduktima dobijao 86.320
kubnih metara dnevno vode, kojima je od 1612. godine
poelo da pritie jo 94.190 kubnih metara iz Acqua pa-
ola. Od kada je opravljena Acqua vergine, to jest od 1572,
do kraja veka, proradilo je najmanje trideset i pet javnih
fontana.
Zahvaljujui svojim novim i pravim ulicama, velian
stvenim spomenicima, svojim lepravim fontanama i ve
brojnim vrtovima (Kvirinal, villa Matei, villa Medici), Rim
je krajem renesanse bio evropski grad predvodnik. Razum
ljivo nam je divljenje jednog mladog nemakog plemia,
koji je pisao svome ocu 1596. godine: Ovaj veoma lepi
grad zaista zasluuje da se nazove prestonicom sveta.
Avangarde civilizacije - evropski i, naroito, talijan
ski gradovi, postali su to osobito u doba renesanse. A ako je
za svako razdoblje tano da u toj nerazluivoj sprezi to je
zajedno ine grad i selo, ovo drugo pre igra ulogu konice,
a onaj prvi ulogu pokretaa, taj pokreta moe da povue
drutvo samo kada gradovi steknu dovoljno teine i snage,
kada po svome opsegu, po svojim zdanjima i svojoj organi
zaciji postanu beleg u krajoliku. Onda oni usisavaju gru
bog oveka, ljudsku ivotinju, uzimaju ga sa njegovih pla
nina ili njegovih ravnica, teu ga, glaaju, odgajaju za ivot
u kui, na ulici i javnim trgovima (F. Brodel). Nemojmo
zamiljati, meutim, potpuni prekid izmeu seoskog i grad
skog sveta. Sredinom XVI veka selo se jo duboko uvlai
meu gradske zidine. R Lavedan je pokazao d aje pod Fran-
soa I Pariz jo umnogome bio seosko naselje: Ne samo
da njive i livade okruuju grad, ve i unutar grada ima
meu iteljima oraa i vinogradara. Jedna vetrenjaa die
se na ulazu u opatiju Sen-Viktor. Bilo je potrebno vie kra
ljevskih naredaba da se Parianima zabrani gajenje zeeva
i svinja. Fransoa I je u najboljem sluaju podnosio ivinu.
Plan Londona koji je 1570. (ili 1590) izradio Aga, pokazuje,
pomalo svuda, na vaaritu Vestminster, stoku kako pase,

310
ili domaice kako sue razapeto rublje. Rim s kraja XVI
veka, kada g aje posetio Montenj 1580-1581, bio je vie od
dve treine prazan. Na republikanskom forumu su pasle
krave, prodavale su se svinje, pravile dvokolice i jarmovi.
Na freskama iz doba Siksta Petog vide se jo svinje kako
pasu po rimskim ulicama i trgovima.
*
**

No, zanimljivije je obrnuto kretanje: prodiranje grada

u selo i nametanje gradske stege prirodi. Najvei zemljini
posedi oko Pariza u XIV veku u rukama su krupnih verskih
ustanova. Ali, uz njih je i jedna grupa Pariana ve uspela
da sebi stvori znatno zemljino bogatstvo. To jo nisu po
slovni ljudi ili trgovci, ve ona kategorija to dri krupne
dravne, ili crkvene ustanove, kao parlament ili kaptol
Bogorodiine crkve (. Furken). Poto je Pariz presto-
nica, u okolni seoski svet prodiru najbogatiji i najuticajniji
ljudi iz kraljeve blizine. No, gradski prodor u pariku oko
linu najoitiji je od 1560. Onda poinje rasap zaselaka
i doba skupljaa zemlje, od kojih su mnogi bili graani
sa plemikim tenjama. Je li potrebno dodati da ta pojava
nije samo parika, ve neto to se krajem renesanse odvija
oko svih velikih gradova? Druga nova injenica: izgradnja
zamkova i ureenje parkova izazivaju, pogdekad, nesta
janje seoskih naseobina. Priroda je onda postajala lepa,
uredenija, urbanizovanija, samo po cenu nestajanja izves-
nih sela.
Svaka uspela civilizacija rascvetava se u parkovima.
Renesansa nije izmislila parkove, ali su se oni u to doba
namnoili. Nije ona izmislila ni njihov pravougaoni oblik,
koji je, ve 1305, predloio agronom Pjetro de Kresenci, a
koji se uklapa u planove novih gradova i vila XIII veka.
Ali, iskockanost je samo zaetak kompozicije. Franesko di
oro, Bramante i Vinjola uvode perspektivu, meusobnu
hijerarhiju aleja, denivelaciju terena, ueni raspored vodo-

311
 PLAN VRTOVA KAPRAROLA KOJE JE NACRTAO VINJOLA
(Prema P. Lavedan, op. cit.)

skoka. U vatikanskom parku Belvedere, Bramante ne samo

da gradi terase razliitih nivoa, ve stvara i jednu okomitu
stazu u odnosu na palatu i cvetnjake rasporeuje prema njoj.
U Kapraroli, letnjoj rezidenciji porodice Farneze, Vinjola
je zamislio dva kvadratna vrta, a njih podelio na po etiri
kvadrata, pomou aleja sa prekinutim stranama koje tvore
zaravan. Svaki mali kvadrat, sa svoje strane, sainjen je od
etiri del, rasporeena oko aleje, koji ovoga puta stvaraju
nove zaravni sa zatvorenim uglovima. Ovde arhitekta na
prirodu primenjuje urbanistike obrasce. Ali remek-delo
renesanse u podruju vrtlarstva bez sumnje je vila Tivoli,
koju je u drugoj polovini XVI veka uredio kardinal Ipo-
lito dEste. Strogost kompozicije ovde je ublaena obiljem
vode, naizmeninim terasama i uzlaznom perspektivom,
slinom perspektivi na nekoj slici, koja od glavnog ulaza
vodi pogled od umice empresa, od bazena sa vodosko
kom, od stepenita ka glavnom proelju palate. Diskretniji,
kitnjastiji, tananije geometrije, sa mestom za povrtnjak, Vi-
landrijev vrt odraava prisnu nenost Turene. Ali, i on je
izvrsno komponovan, sa svoja tri klaustra, postavljena je
dan iznad drugog, sa iznad svakog od njih po jednim seno-

312
vitim etalitem, ispod zasvoene vinjage ili granate lipe.
Nastojao je, i u tome uspeo, da sve to uskladi sa starim se
lom, susednom romanskom crkvom i polusenama pokrajine
Val-d-Loar. No, taj vrt, veoma uena slika, zaelo je i vrt
ljubavi, iji je i najmanji motiv proraunat. Zato gaje i crtao
Di Karso, pariki arhitekta.
Renesansa je unapredila gradsku civilizaciju, ali je u
isto vreme otkrila i selo. Ono je dugo bilo vilajet straha, a
neto od toga je ostalo i u izvesnim fantastinim pejzaima
flamanskih slikara XVI veka. Istina, svet njiva, reka i uma
nije ni blizu onda naao spokojstvo, bilo da je re o Ita
liji, kojom su do 1559. esto krstarili naoruani ljudi, o
Nemakoj uzdrmanoj ustankom seljaka 1525, ili Provansi i
ampanji, koje su pustoile carske trupe. Ali, razdoblja mira
sada su, u celini uzev, dua; gradovi su snaniji i na sve
ire podruje razastiru urbana; nestaju polako borbe
meu vlastelom i izmeu zamkova. A, umetnici i bogatai,
koje je kultura gradova izglaala i istanala, imali su od
tada dovoljno vremena i slobode duha da otkriju lepotu
sveta smetenog izvan gradskih zidina i da u njega prenesu
gradsku rasko. Ako je, dakle, veoma veliki deo sela os
tao mesto ljudske muke, svakodnevne jednolinosti seoske
bede, drugi je prizvan civilizaciji novcem i kulturom elita.
Tu blista prebujno cvee, tu su vrtovi ljubavi, koncerti, vo
doskoci, palate iz bajki. Otuda je nuno istai sinhroninost
koja je obeleila procvat jedne civilizacije. Otkrie pejzaa
od strane brojnih umetnika, od kralja Renea do Ticijana,
preko dunavske kole i Direra, uspeh turenske tapiserije i
Maksimilijanovih lavova izalih iz briselskih radionica,
preobraaj zamkova koji gube svoj ratniki izgled - , ot
varaju se za svetlost i kite vrtovima, venae vila kojima se
okruuju Firenca, Rim i Venecija, elizabetinske nastambe
to ih plemstvo seje po engleskoj poljani: sve te pojave to
su se zbile u toku nekih sto i pedeset godina povezane su
meusobno i sa usponom grada. Pravo govorei, jedan re
nesansni zamak je grad na selu. Uzmimo samo jedan sluaj:
ambor, u kome je radilo, kau, i do 1.800 ljudi. Ukras te

313
rasa potpuno baca u zaborav dinovski opseg graevine.
Zabati, krovni prozori, osam stotina kapitela, trista ezdeset
i pet dimnjaka, meavina iljaka i tornjia - svim tim elelo
se ovde doarati grad tesnih i ukraenih uliica, u kome je
sredinje kube, visoko 32 metra, oliavalo zvonik. Sa tog
viseeg grada, gospe su pratile sveanosti i turnire, odlazak
i dolazak lovakih druina.
Poto se na selu eleo nastaviti gradski ivot, kretanje
dvora, francuskog osobito, postavljalo je u XVI veku sve
sloenije probleme preseljenja. Bramante tvrdi da se u selu,
po umama..., ophodilo kao da su bili u Parizu. Ali, da bi se
to postiglo, valjalo je preseliti 10.000 konja, mazge, teretne
dvokolice, nosiljke, srebrno posue, tapiserije, nametaj i
itavo mnotvo slugu. Jasno je onda to je Fransoa I objavio
1528. godine svoju nameru da od sada veim delom boravi
u svom dobrom gradu Parizu i okolini. Napustivi ambor,
on je u Il-de-Fransu otpoeo gradnju dve velike kraljevske
kue, u Bulonjskoj umi (Madridski zamak) i u Fontenblou.
Pa ipak, francuski dvor ostao je da luta tokom skoro itavog
XVI veka i esto se vraao u Val-d-Loar u doba verskih ra
tova. Ali, razvoj je neminovno gonio dvorove, koji su pos
tali pokretni gradovi, da se uvrste na jednom mestu. Pa
i ako su se kraljevi jo kretali, dravama su bile potrebne
prestonice.

*
* *

U doba renesanse - a u okviru nje naroito u XVI veku

- zbiva se uspon prestonica: Pariz, London, Moskva, Kon-
stantinopolj, a ve i Madrid. Kada se Mehmed II doepao
Konstantinopolja, grad koji su njegovi itelji delom ve bili
napustili imao je jedva neto.&, 4 ..JOMOft dua. Sul
tani su eleli da mu vrate ivot i sveinu i da u isto vreme
zamene Kairo, prestonicu muslimanskog sveta. U njega su
naselili Turke iz Male Azije, nemuslimane sa Balkana, ljude
sa Kavkaza, Sirijce, Egipane. Doli su, osim toga, Mavri i

314
Jevreji proterani iz panije. Ve 1535. grad je imao 400.000
itelja, kojih je dvadeset godmaTasW e moda bilo 500.000.
Ritam demografskog uspona Madrida takoe je reit: 1530.
godine bilo je samo 4.060 itelja, a 1596. 37.500. Ta biva
arapska tvrava, smetena usred neplodne emlje, bila je
u centru panije: od tada je to bilo dovoljan razlog. Otuda
izbor Filipa II, koji je 1561. godine resio da od nje stvori
prestonicu i da u blizini podigne Eskorijal. Sa neto zaka
njenja, francuski kraljevi preuzeli su obiaj koji je uveo
Fransoa I. Poev od Anrija IV, oni e najee boraviti u Pa
rizu, ili u oblinjim palatama: Fontenblou, Sen-Zermen-na-
Laju, a ubrzo i u Versaju.
Oiti paradoks: u doba renesanse gradovi rastu u tre
nutku kada izgleda da se stapaju u jednu prostranu celinu i
kada se sve jasnije ocrtava propast gradova drava. Slab
ljenju Genta, Libeka i Novgoroda odgovara opadanje vie
gradskih republika, ili kneevina, negda slavnih: Padove,
Vience, Verone, a sve ih je upropastila Venecija, poetkom
XV veka; Pizu Firenca ve 1406; Barcelonu, dravu u
dravi, pokorio je 1472. Jovan II Aragonski; Grenada je
prisjedinjena paniji 1492; u Bolonju je Julije II uao tri
jumfalno 1506; Peruu su trupe Pavla III savladale 1540;
Ferara je pripojena crkvenoj dravi 1598.
Prestonice sa irom okolinom od tada su gradovi, pre
dodreeni za krupan uspon. No, to unapreenje ne sadri
samo prednosti. One gube svoju nezavisnost i trpe teko
tutorstvo vlade. Konstantinopolj je potpao pod neposrednu
vlast sultana. Fransoa I uzima pozajmice na raun prihoda
od Pariza, pape na raun prihoda od Rima. Senat i narod
najslavnijeg grada na Zapadu zadravaju smeno mali deo
gradskih prihoda: prihod drave i prihodi Rima praktino
su pomeani. Tako drava pripaja sebi svoju prestonicu, ali
jo vie prestonica pripaja sebi dravu.
I ovoga puta granini sluaj je Rim. Za svoj prvi akva-
dukt, popravljen 1570, on e vodu traiti na daljini od 12
kilometara, za drugi, zavren 1589, na 30 kilometara, a za
trei, koji potie iz 1612, na vie od 50. etva na okolnim

315
 njivama nije bila dovoljna da prehrani Rimljane i brojne
hodoasnike, koji su svake godine pristizali. Vlada je u dru
goj polovini XVI veka bila prinuena da u udaljenim po
krajinama Romanji i Ankoni - stvori ambare za potrebe
Rima, da esto zabranjuje izvoz ita van granica, da mobilise
proizvodnju ita u celoj zemlji u korist Rima. Uopteno gle
dano, istorija crkvene drave izmeu XVI i XIX veka jeste
istorija osiromaenja provincije u korist Rima. Sluaj je
ekstreman, ali pomae da se shvati ira stvarnost.
Ve od XIV veka Pariz, koji e jedan Venecijanac na
zvati duanom Francuske, iri svoj privredni prostor na
njive Bosenske ravnice i Il-de-Fransa, Brija i Veksena. Mo
(Meaux), Etamp i Melen su itne trnice, koje ive i pos
toje samo zato da bi prikupljale ito neophodno velikom
gradu. Njegove, pak, gazde monopolizuju trgovinu vinom
i tako omoguuju procvat francuskog vinogradarstva. Iz
prouavanja . Furkena o seoskoj okolini parikog kraja
od sredine XIII do poetka XVI veka proistie da je, u
preniku od oko pedeset kilometara oko Pariza, postojao
pariki contado, gde uticaj grada obeleava drutvenu
strukturu, kao i privrednu delatnost. No, upliv Pariza jo
je iri u doba renesanse. Odluke njegovog parlamenta, koji
1499. godine broji 88 inovnika, a jedan vek kasnije ima ih
188, prihvataju se u ogromnom rasponu koji ide od Orijaka
do holandske granice. Najzad, sa stvaranjem dravne bla
gajne kod Fransoa I, pojavom sekcija u kraljevskom sa-
vetu, i dravnih sekretara pod Anrijem II, ve se osea
- i sve vie e se oseati - nunost sredita, odakle e po
laziti i kamo e se vraati izaslanici, zadueni da uje
dine dravu i spoje je sa svojom prestonicom. Francusko
inovnitvo, ak i krajem XVI veka, ostaje, ipak, veoma
zaostalo u odnosu na inovnitvo Filipa II ili Siksta Pe
tog. Naime, oprezni, spori, neodluni i u piskaranje za
dubljeni kralj, ne samo da se okruuje sekretarima, ve i
itavim nizom savetnika, koji pripremaju njegove odluke:
Cons ejo Estado, gde stiu svi poslovi od interesa za celo-
kupnu carevinu i krupna pitanja spoljne politike, saveti Kas-

316
tilje, Aragonije, Italije, Indije - od ovoga zavisi Casa de la
contraction, Ratni savet, Savet inkvizicije, Savet vitekih
redova, Savet hacienda (finansija i privrede). itava pravna
i administrativna hijerarhija est kancelarija, audiencias, i
predsednici optina - nalazi se pod vlau saveta.
Zamana administracija okupljena je i u Rimu, koji ima
dvostruki zadatak: da upravlja dravom i religijom. U doba
Siksta Petog, uz tri tradicionalna suda (Penitencijar, Signa
tura i Rota) i etiri velike centralne slube (Ministarstvo
pravde, Papska kancelarija. Apostolski zbor i Dravna kan
celarija), dodate su jo sedamnaest kongregacija, ili komi
sija, sastavljenih od kardinala i specijalista. Jedanaest ih se
bavi verskim pitanjima, a est svetovnim (snabdevanje na
mirnicama, ratna flota, porezi, javni radovi, Rimski univer
zitet, revizija graanskih i krivinih procesa).
Kraljeva ast i inovnike potrebe nalau onda izgrad
nju ogromnih palata, iji se upliv i rasko prenose i na kralja
i na grad u kome su, ili blizu koga su smetene. Eskorijal,
50 kilometara udaljen od Madrida, graen od 1563. do
1584, istovremeno manastir, nekropola i palata, protee
se na 33.170 kvadratnih metara. Obuhvata jednu crkvu, 16
dvorita, 2.700 prozora. Ali, on je jo daleko od razmera
monumentalne celine koju predstavlja Vatikan ve krajem
XVI veka: tri kraljevska stana, dva kazina, 25 dvorita,
15 velikih dvorana, 228 manjih i, ukupno, 11.500 odaja, ili
55.000 kvadratnih metara povrine bez vrtova, a 107.000
sa vrtovima. Obrazac Versaja dala je, dakle, renesansa. No,
ve od XVI veka francuska monarhija poela je da podie,
na obali Sene, doista kraljevska zdanja, novi Luvr i Tiljerije,
koje je Anri IV pourio da povee. Odve raskone palate
i odve privlane prestonice predstavljaju opasnost. Apsolu
tistiki kraljevi klasine Evrope sve manje e izlaziti iz ovih
pozlaenih zatvora i tako e gubiti dodir sa svojom zem
ljom i svojim narodom. Ali, sjaj gradskog ivota, koji vr
hunac dostie u dvorskim sveanostima, ima bar tu pred
nost to privlai krupno plemstvo, koje u doba renesanse
postepeno naputa vojniki i seoski nain ivota, kakvim

317
je negda ivelo. Znaajna je pojava da nekadanji ratoborni
feudalci, Orsini i Kolona, postaju mirni pomonici pap-
skog prestola . Rim se ispunio palatama koje stari i novi
plemii - stari i novi bogatai - ele jda podignu u blizini
papskih. U Parizu se predgraa Sen-ermen i Sent-Onore
razvijaju u XVI veku i postaju rezidencijalne etvrti, zato
to su u blizini Luvra i Tiljerija. Godine 1545, dok panski
dvor jo prebiva u Valjadolidu, ovek se mogao diviti broju i
bogatstvu skoranjih kua koje su plemii podizali u gradu.
Ali, izbor M adrida od strane Filipa II i njegovih naslednika
ubrzo dovodi do pokretanja plemstva ka novom gradu. Njega
su privukle sveanosti i predstave dvora, te trke bikova
na plaza Major... Ono boravi u gradu, povinuje se raskoi
grada, njegovim obiajima, dugim ulinim etnjama i njego
vom nonom ivotu... (F. Brodel). Pod kraljevim pogledom,
plemii postaju manje opasni. No, oni su manje opasni i zato
to je grad skup. Graditi i opremati palate, igrati ulogu m e
cene, pojavljivati se na dvorskim sveanostima, dati bogati
miraz svojim kerima, darovati crkvene oce - to je postalo
moda u doba katolike reformacije - , voziti se u karucama:
to je finansijski mogue samo onome koji uiva naklonost
gospodara. Samo je onaj koji deli penzije i isplauje dugove
mogao od tada dozvoliti krupnom plemstvu da zadri svoj
poloaj.
Nije nuno urbanizacija, pod starim poretkom, dovela
do stvaranja apsolutistike monarhije: dokaz su Engleska i
Ujedinjene pokrajine. Ali, bez uspona kapitala i urbaniza
cije krupnog plemstva, apsolutistika monarhija ne bi mo
gla pobediti.

318
 Deveta glava

DRUTVENA POKRETLJIVOST.
BOGATI I SIROMANI

U dobahumanizma sve jasnije su se ocrtavala dva naiz

gled suprotna vida zapadne civilizacije: uspon nacionalnih
osobenosti i pojaanje trgovine izmeu razliitih zemalja.
Moe se navesti na hiljade dokaza o tim mnogim meusob
nim proimanjima u podruju umetnosti i kulture. Talijan
ske arhitekte, vajari i slikari XV i XVI veka mogli su se vi-
deti po itavoj Evropi, od Londona do Moskve, preko Praga
i Krakova. Polifonijski stil flamanskih muziara zraio je
na Francusku, Englesku, Nemaku i Italiju. Erazmo, koji
nije voleo putovanja, ipak je prokrstario zapadnu Evropu,
od Kembrida do Rima. Kopernik je u dva navrata studirao
i predavao u Italiji. Od 167 umentika, raznih specijalnosti,
koji su od 1503. do 1605. radili u Rimu, 69 ih je dolo iz Tos-
kane, 24 iz pokrajine Ankone i iz Umbrije, 7 iz june Italije
i sa Sicilije, 43 iz krajeva koji danas pripadaju Belgiji i Ho-
landiji, 10 iz dananje Francuske, 4 iz drugih neitalijanskih
zemalja; samo 17 njih bili su Rimljani, a od toga samo jedan
zaista slavan - ulio Romano. No, tu je re samo o poseb
nom sluaju horizontalne pokretljivosti, koja je bila mnogo
rasprostranjenija. Fransoa Ksavije je umro blizu Kantona,

319
 Kamoens je iveo u Makaou, Servantes je ranjen kod Le-
panta, a na hiljade panaca i Portugalaca prelo je Atlan
tik i naselilo se u Ameriku, gde je 1600. godine ve ivelo
vie od 140.000 belaca. U samoj Evropi su ljudi skromnog
imovnog stanja putovali znatno ee no to mi to obino
zamiljamo, i to na duga putovanja. Godine 1575. u Veni
grad je hitalo vie od 400.000 hodoasnika; 1600. bilo ih je
oko 600.000. Poto je posetilaca u Rimu bivalo mnogo, u
svakom sluaju i van znaajnih godina, morala je biti stvo
rena jedna hotelijerska organizacija - najbolja u Italiji i, ve-
rovatno, u Evropi. Jedan, na alost, nepotpun popis iz 1517.
godine navodi ve 170 hotela, svratita i krmi u gradu. Ali
u popisu iz 1526-1527. njih je 236. Odnos je onda u Rimu
bio 233 itelja na jedan hotel, nasuprot 500 u Kanu 1553. go
dine, 1.100 u Milanu 1587. i 1.488 u Firenci 1561. godine.
Jo zanimljivija od te povremene pokretljivosti je,
esto tiha i slabo uoljiva, seoba ka velikim gradovima.
Zadrimo se jo na Rimu. Popis iz 1526-1527, sprove
den neposredno pred pljaku grada, naao je u njemu
53.897 stalnih itelja, od toga 1.750 Izrailjaca. Zahvaljujui
popisivaima, rasvetljeno je poreklo 3.495 hriana. Odatle
proizlazi da su samo njih 16,40 odsto poreklom Rimljani ili
potiu iz okoline grada. Ostali Talijani inili su 63,60 pro
cenata stanovnitva, dok je neitalijana bilo 20 odsto. Da li
bi se isti odnos pokazao i kada bi se statistika proirila na
celokupno gradsko stanovnitvo? Takva pretpostavka nije
neverovatna, budui da je re o najkosmopolitskijem gradu
toga doba, a pogotovu kada znamo da je Antverpen, drugi
veoma internacionalni grad, 1568. godine imao 15.000
stranaca, od ukupno 104.981 stanovnika (14,40 odsto). U
svakom sluaju, izvesno je da se Rim talijanizovao tokom
XVI veka, uporedo sa poveanjem broja njegovih itelja.
Verovatno je, ak, da se on romanizovao zahvaljujui do
seljavanju seljaka koje su iz oblinjih sela proterali krupni
vlasnici stada. Zbilja, kako bi evropski gradovi rasli u
doba renesanse, s obzirom na veliku smrtnost gradskog
stanovnitva, izazvanu epidemijama, da nije bilo tog demo

320
grafskog priliva seoskog stanovnitva? Odatle proizlazi da
je fizika pokretljivost, ak i po selima, morala biti znatno
vea no to bismo, inae, pretpostavljali. Jedno istraivanje,
koje se odnosilo na dva engleska sela s poetka XVII veka,
otkrilo je obnovu stanovnitva od 50 do 60 posto tokom
deset godina. Ako na smrtnost otpadne 20 odsto, ostaje
30-40 odsto za pokretljivost. Kretanje ka tek raskrenoj i
manje naseljenoj zemlji, kupovina i prodaja imanja, enidba
sa pramenom mesta boravka, odlazak u blii ili dalji za-
mak radi zaposlenja - svi su ti uzroci delovali, ali jo vie
od njih delovala je privlanost grada i njegovog trita
rada. London je, oko 1500, sa 60.000 itelja predstavljao
oko 2 odsto ukupnog stanovnitva EngleskeTVeIsa;T600.
godine, sa 225.06 duaT predstavljao je 5 procenata. To
kom XVI veka, gradovi kao Norvi, Njukasti, Jork i Bri
stol, udvostruili su ili utrostruili svoje stanovnitvo, koje
se od oko 5.000 u svakome od njih povealo na 12.000 ili
15.000. A gradove su esto pustoile smrtonosne kuge. Ona
koja je 1603. pogodila London, odnela je 15 odsto njegovog
stanovnitva; otuda je bilo nuno da se, bar za trenutak,
popuni praznina doseljavanjem. Istraivanja o londonskim
korporacijama potrvruju to stalno pristizanje novodolih u
grad, koji se brzo irio. U dva zanata, krajem XV veka, go
tovo polovina egrta stizala je sa severa Engleske. Izmeu
1535. i 1553. oko 50 odsto egrta koji su u Londonu dobili
pravo na boravak dolazili su iz krajeva zapadno i severno
od pravca Burnmut, Severn, Trent.
*
* *

U kojoj meri je uz tu fiziku ili horizontalnu pokretlji

vost ila i vertikalna pokretiljivost? Oni to su beali sa
sela i nastanjivali se po gradovima zaelo su se nadali da tu
postignu izvestan drutveni uspon, makar i skroman. Ko
liko njih je u tome uspevalo? Sigurno je siromanih i dalje
bilo mnogo. Ali, pruale su im se izvesne mogunosti da

321
umaknu svom prvobitnom poloaju, a te su bile: Crkva, ne
pokretna imovina, trgovina, sluba, iseljavanje u kolonije.
Nema sumnje da su doba renesanse obeleili
zauujui pojedinani uspesi, poput Leonarda da Vinija,
Erazma, Mikelanela i drugih ljudi koji po svome roenju
nisu bili predodreeni za takvu sudbinu. Dolo je, takoe,
do zapanjujueg uspona nekih porodica i brzog propa
danja nekih drugih. Nikada nije bilo toliko novih bogataa.
Medici su se od bankara pretvorili u velike vojvode Tos-
kane i enidbama se povezali sa francuskim kraljevima. Ja
kov Fuger, poreklom iz srednje buroazije u Augzburgu,
odluivao je o carskom izboru 1519, postao palatinski grof
i uveo svoju porodicu u nemako visoko plemstvo. Jedna
devojka iz porodice Velzer udala se za sina imperatora
Ferdinanda 1. Ovi prim ed su samo sjajna ilustracija jedne
optije pojave. Obrazovani ljudi, koji su shvatili znaaj
tamparstva, postigli su za sebe, svoju decu i svoje unuke
zavidan drutveni poloaj: takav je bio sluaj sa dinastijom
Etjena i, moda jo vie, sa porodicom Planten-Moretus.
K ristof Planten, knjigovezaki egrt u Kanu (Caen) 1540,
postao je deset godina kasnije graanin Antverpena; uspeo
je da od 1563. do 1568. objavi 260 raznih knjiga, a nekoliko
godina kasnije i slavnu Biblia regia. Godine 1576. imao je
esnaest tamparskih presa. Za trideset i etiri godine izdao
je 1.500 del. Svoju tampariju ostavio je zetu Moretusu, a
ona je potom ostala u nasledstvo njegovim potomcima, sve
do XIX veka.
Planten savreno predstavlja srednju klasu XVI veka,
koja se brojano poveala tokom renesanse, zajedno sa po
rastom gradskog stanovnitva. Svaki iole znaajniji grad
imao je gomilu zanatlija, trgovaca, matrapaza, gradskih i
novnika, pisara, posrednika, lekara, apotekara i svetenika.
Ve je pod Lujem XI valjalo podeliti zanatlije i trgovce u
Parizu na ezdeset i jednu zastavu ili kompaniju. U
R im u je 1526. na 815 stanovnika bio jedan lekar. U tome
istom gradu je jedan popis zanimanja 1622. ustanovio 6.609
vlasnika radionica ili majstora (sa 17.584 egrta). Dotle

322
nevieni umetniki procvat u XV i XVI veku, naroito u Ita
liji i Flandriji, ne bi bio mogu bez prisustva tih drutvenih
meuslojeva, koji su, naroito po gradovima, zahvaljujui
svojoj runoj vetini, izvesnom obrazovanju i pravoj kulturi,
dali i umetnike i publiku kadru da ih ceni. Nema sumnje da
su talijanski i flamanski bogati graani - svetenici i laici
- bili prijemiviji od kraljeva i plemia za estetike i inte
lektualne vrednosti. Javno mnjenje, koje su oni sainjavali,
nagonilo je suverene na mecenatstvo, koje je postepeno
postalo politika nuda. Ali, renesansa obeleava i trenutak
kada su kraljevi i aristokratija- ona se, uostalom, stalno ob
navljala pridolicama iz graanskog sloja - shvatili pouku
koja je dolazila odozdo i krenuli putem kulture. Nagraivali
su pesnike, poruivali slike kod umetnika, dovodili i jedne
i druge na svoje dvorove. Sve vea rasko aristokratskog
ivota imala je tako udesnu posledicu. Drutveni meusloj,
koji je onda Evropi dao najbolje pisce (Bokao, Makijaveli,
Erazmo, Rable, ekspir), najslavnije umetnike (Fuke, braa
Van Ajk, Leonardo da Vini, Mikelanelo, Palestrina itd.),
pronalazae (Kristifor Kolumbo, ak Kartije) i reformatore
izuzetnog znaaja (Luter, Kalvin, Cvingli), nije uspevao da
se odredi kao klasa i imao je samno jednu elju: da ne os
tane to to jeste.
Postoji za to jedan znaajan razlog. Graanske bune
Etjena Marsela i Artevelde nisu uspele zato to nisu imale
dovoljno pristalica. Evropa toga vremena nije imala ni do
voljno gradova, ni dovoljno velikih gradova. Graanski
sloj je, u sutini, bio prelazna razina, ili, pak, svet u nepre
stanom previranju (R. Butris). Renesansa je, dakle, potvr
dila ranije drutvene strukture i, ak, ojaala ih, primajui u
redove plemstva one koji su po svome bogatstvu teili da tu
uu. Oplemenjeni su, bez sumnje, uticali na to da red koji ih
je primio prihvati malo-pomalo vrednosti koje nisu poticale
iz viteke tradicije: ljubav prema gradu, elju za uenjem
itd. A, zauzvrat, oni su usvojili vrednosti plemstva: elju
za pokazivanjem, privrenost sticanju nepokretnih dobara,
preziranje rada, rentijerski mentalitet. Zato se ne moe prih

323
 vatiti tvrdnja H. Hauzera, koji je uoio preokret drutvenih
vrednosti u XVI veku. Valja pre zakljuiti da se plemstvo
onda manje poburoazilo nego to se buroazija opleme
nila. U svakom sluaju, buroazija nije uspela da ve u re
nesansi stekne klasnu svest zato to je plemstvo ostalo ot
voreno. Buroazija e biti navedena da promilja samu sebe,
u zemlji kao to je Francuska, tek od trenutka - kraj XVII i
XVIII vek - kada su preustrojstva plemstva poela da ome
taju trgovcima, pravnicima i inovnicima pristup najviem
svetovnom redu.
Obnavljanje plemstva se u Evropi moe pratiti tokom
itavog razdoblja od XIV do XVI veka. Bilo da prouavamo
uspon Izalgijea iz Tuluze, osara iz Liona ili Fremoa iz
Lila, uoavamo isti proces drutvenog promaknua graan
skog roda. Menjai iz Tuluze, trgovci suknom iz Liona i
vinom iz Lila stupaju u porotniku slubu; zatim ubrzo na
putaju optinske poloaje zarad slube kod kraljeva, da bi
potom postali njihovi poverioci ili savetnici. Kupuju vlas
telinstva, venavaju svoju decu sa plemikom, pa se i sami
oplemenjuju. Luj XI je 1470. godine doneo veoma vanu
odluku: proglasio je plemiima vlasnike feudalnih dobara.
Tako poinje zlatno doba robnog plemstva, kome e mnoe
nje i nasleivanje inovnikih zvanja u narednim stoleima
davati sve veu drutvenu sigurnost.
Istina je da staro ili novo plemstvo pogdekad do
ivljava iscrpljenost svoje prvobitne dinamike; oni nisu
zatieni od naglih promena konjunkture, od osiromaenja
izazvanog ratnim trokovima, od politikih preokreta. Izal-
gijei i osari, iji je uspon u XIV veku bio brz, zapali su
u dugove poetkom XVI; rasuli su svoja imanja i bili su
na putu da .se ugase. Rast cena u XVI veku doneo je ko
risti onim plemiima koji su iveli od naturalne rente, ali
je tetio onima iji su se prihodi poglavito sastojali od
novane rente. Ratovi u Italiji bili su pogubni za mnoge
francuske ili talijanske plemie, koji su na poluostrvu vie
potroili nego to su stekli. Zar se ratnika estina starog
francuskog plemstva, u oba suprotstavljena tabora tokom

324
verskih ratova, bar delimino ne moe objasniti eljom
da se, zahvaljujui graanskim borbama, povrati ozbiljno
narueno bogatstvo tokom prethodnih pedeset godina u Ita
liji? Kao to rat vitezova, u Nemakoj 1522, nalazi razlog u
propadanju jedne drutvene kategorije koja je pokuavala da
preivi. U Engleskoj je stupanje na presto Tjudora, krajem
XV veka, oznailo nestanak krupnog vojnikog plemstva,
dotle svemonog u unutranjosti zemlje. Mnoge slavne po
rodice koje su mogle dovesti u opasnost novu dinastiju bile
su istrebljene, bez milosti: Stafordi, Kurtenei, Poli, Persiji,
kasnije Hauardi. Na njihovo mesto kruna je podsticala sitne
plemie odane kraljevskoj porodici, ak ljude najskrom
nijeg porekla, kao Tomasa Kromvela i Sesila. Stvaranje
perskog dostojanstva, povezano sa raspodelom oduzetih
manastirskih imanja, jo vie je pospeilo obnavljanje eng
leskog plemstva. Od 61 perskog zvanja, koliko ih je bilo
1559, 26 ih je stvoreno posle 1529. Neuspela buna barona sa
severa 1569. samo je pospeila smenu stare engleske aris-
tokratije skoranjim plemstvom. Iscrpna istraivanja poka
zuju, osim toga, jainu toga pokreta, koji se potom stiao. R.
H. oni je izraunao d a je u deset grofovija, izmeu 1561. i
1640, treina zamaka kupoprodajom menjala vlasnike sva
kih etrdeset godina. Nasuprot tome, od 62 velike porodice
koje su 1640. godine posedovale nepokretna dobra, vie od
polovine ih je imalo i 1878. Otuda je neophodno iscrpno os-
vetliti vertikalnu pokretljivost, koja je bila jedna od odlika
toga vremena, dok je, naprotiv, klasino doba obeleavala
relativna stabilnost steenih drutvenih poloaja.
v Tako je renesansa dovela, u Veneciji kao u Engleskoj,
u paniji kao u Nemakoj, gde gospodare Hanza i gradska
buroazija, do oiglednog uvrenja plemstva. to se ono
obnavljalo po cenu stalnih mezalijansa, to je njegovo pod-
mlaivanje nalagala vlast, iznoenjem na trite markikih i
grofovskih zvanja i titulu kraljevskih konjuara, to su se od
tada pergamentski plemii mnoili kao gljive posle kie,
to se pravo na noenje grba kupovalo na vaaru - to nita
ne oduzima temeljnoj drutvenoj injenici da renesansa

325
nije izazvala pobedu buroazije kao takve, ve je, napro
tiv, uvrstila tradicionalnu hijerarhiju. Previe je pisano da
se francuska kraljevska vlast oslanjala na buroaziju, pro
tiv plemstva. Stvarnost je sloenija. Apsolutistiki kraljevi
pripitomljavali su plemstvo obnavljajui ga, ali nikada nisu
pomiljali da se presto moe liiti okruenja sjajnom aristo-
kratijom, pa su hitali da za najslavnije porodice veu bogate
graane, koje su imenovali ministrima. Monarhije su se,
ve od XVI veka, smatrale neodvojivim od plemstva, iji
su, dva veka kasnije, postale zatoenici.

*
* *

Uprkos postojanju jednog, poglavito gradskog, prela-

znog sloja izmeu naroda i aristokratije, istoriaru renesanse
najpre pada u oi veoma iroki raspon prihoda, odluujua
prepreka stvaranju mentaliteta srednje klase. Jedan spisak
iz 1498. godine od 143 najoporezovanijih poreskih obvez
nika u Augzburgu, pokazuje daje prvi meu njima bio dva
deset puta bogatiji od onih na zaelju, a koji su jo uvek bili
bogati. Tokom XVI veka ta pojava je dobila novu irinu.
Bogati su postali jo bogatiji, siromani jos siromaniji. Ovi
su onda postajali rtve rasta cena i ogromnog poveanja po
reza. Prihodi bogatih su se, naprotiv, poveavali, bilo zbog
irenja trgovine i bankarstva, bilo zato to su im njihova ne
pokretna imanja vie donosila, ili zbog oboje istovremeno,
jer su najspretniji trgovci pohitali da svoje prihode pret
vore u zemlju. Porast poljoprivrednih cena, naime, dono
sio je koristi upravo krupnim zemljoposednicima, a ne
seljacima, esto satrvenim naturalnim rentama i drakons-
kim arendama. Sa druge strane, dizanje cene ita, mesa i
vina bilo je osetnije no porast cena industrijskih sirovina:
drva, gvoa, tekstila i gotovih proizvoda. Taj poremeaj
nepovoljno se odrazio na zanatlije. Konano, plate sporije
rastu od cena. Mada su naa istraivanja u tom pogledu
sasvim nepotpuna, ini se da XVI vek, uzet u celini, nije

326
umakao pravilu i da je onda dolo do velikog zaostajanja
plata. Otuda opte slabljenje poloaja radnika, u gradu kao
i na selu, dok su krupna trgovaka preduzea toga doba i
okupljanje prostranih povrina obradive zemlje u rukama
povlaenih porodica omoguili stvaranje ogromnih bogat
stava. U asu smrti Jakova Fugera, 1525, njegov kapital i
kapital sa njime zdruena etiri njegova neaka, dostizao
je, uz odbitak svih dugova, ukupno 1.602.319 rajnskih fo
rinti. L. ik je izraunao da je to bogatstvo moglo dono
siti oko 100.000 forinti godinje, da su ga Fugeri uloili uz
uobiajenu kamatu. Dvadeset hiljada forinti godinje sva
kome od njih bilo bi ravno 1.300 godinjih plata obinog
radnika (oko 15 forinti), a vie od 650 godinjih plata kvali-
fikovanog (oko 33 forinti).
Iste raskorake uoavamo u Rimu s kraja XVI stolea.
Aleksandar Farneze, neak Pavla III, izabran za kardinala
u etrnaestoj godini 1534, a umro 1589, raspolagao je pri
kraju svoga ivota prihodom od nekih 120.000 talira (3.528
kilograma finog srebra). A u isto vreme, jedan pekar, ili
seja brana u nekoj rimskoj pekari, zaraivao je 42 talira
godinje, istina, bez isplata u naturi. Ako pretpostavimo da
se, uz ove iznose, njihova plata pela na 80 talira godinje to
je, izgleda, gornja granica - , kardinal Farneze je onda ras
polagao prihodom koji je bio 1.500 puta vei od prihoda pe
karskog pomonika. Preimo u paniju i zamenimo talire
ovcama. Suprotnosti izmeu sitnih i krupnih vlasnika stada
mesta nisu manje zapanjujue. Jedan proces iz 1561. otkriva
da su vlasnici stada manjih od 100 ovaca inili 67 odsto
lanova udruenja, a onih koji su imali vie od 1.000 grla
bilo je tek 11 odsto. Da li to ukazuje na demokratsku pri
rodu meste? Zaelo ne, jer je samo manastir Eskorijal imao
40.000 ovaca, Santa Maria de Paular, blizu Segovije, 30.000,
a vojvoda Infantado 20.000. Mo kastiljanske aristokratije i
panskih velikaa sastojala se, zapravo, izmeu XIV i XVI
veka, od raspodela zemlje u ponovo osvojenoj Andaluziji, od
promenljive sree graanskih ratova, koji su doneli koristi
onima to su secovali na Anrija de Trastamare protiv Petra

327
 Okrutnog, od izvanrednog razvoja trgovine vunom i od za
konskog priznanja prava starijeg. Krajem XV veka, don En-
riko da Sotomajor bio je vlasnik poseda od 5.000 kvadrat
nih kilometara, a Estunige, koji su potom postali grofovi od
Plasencije, imali su vie od polovine Estremadure.
I stari i novi bogatai bili su okrutni prema siro
tinji. Ta surovost je osobito vidljiva na granicama zapadne
civilizacije: s onu stranu Elbe ili u Americi. Izmeu 1490.
i 1520, poljsko plemstvo je, uz kraljevsku pomo, pojaalo
svoju vlast nad seljacima. Od tada su oni vezani za zemlju,
koju moraju obraivati. Na sudu ih predstavljaju gospo
dari. U isto vreme, plemstvo je osloboeno plaanja carine
i dabina Dravnoj riznici. U Rusiji su carevi, nakon Ivana
III, stvorili inovniko plemstvo, poreklom iz sitne birokra-
tije, koje je pomoglo u pokoravanju starog plemstva. Ali, da
bi nove plemie bolje drali u ruci, daju im ernozjom,
sa seljacima koji su nekad bili slobodni, a sada vezani za
zemlju. Poto se, meutim, monetarna privreda razvija,
mnoge dabine u naturi zamenjene su dabinama u novcu;
dok kraljevski porezi postaju sve tei, seljaci se gotovo
svuda zaduuju kod svojih gospodara. Oni gube slobodu i,
budui da su plateno nesposobni, postaju sluge, ukoliko ne
pobegnu na istok, gde ima niije zemlje.
I u Americi novodoli stvaraju sebi velika imanja. Ne
kada siromani plemi, Kortes postaje markiz del Vale. U
Kuernavaki, u Meksiku, on je izgradio palatu, uredio divne
vrtove, stvorio plantae indiga, eerne trske, duda, poku
ao da gaji svilene bube i merino-ovce. U Meksiku i Peruu,
kao i u Rusiji, gospodari nasilno prisvajaju zemlju seoske
zajednice. Hacendado s kraja XVI i iz XVII veka je sudija
svojim robovima. Indijanci su teorijski slobodni, a, u stvari,
vezani su za gospodara haciende surovom vezom dugova i
zbog njih su prinueni da rade na njegovom imanju. To su
granini sluajevi. Ali, oni navode istoriara da se zapita
nisu li isti procesi, moda na manje vidljiv nain, delovali i
u samom sreditu Zapada.

328
 Nema sumnje daje u zapadnoj Evropi tokom renesanse
dolo do vlastelinske reakcije, dok su se novi bogatai,
po savetu svojih upravitelja, pokazali jo lakomiji na do
bit i okrutniji prema seljacima. U rimskoj okolini, izmeu
1560. i 1580, novi vlasnici u vie navrata dolaze u sukob sa
seoskim zajednicama. Oduzimaju im pravo da biraju svoje
predstavnike, prisvajaju zajedniko zemljite i vinograde.
Izbijaju onda sudski sporovi izmeu novog gospodara i se
ljaka. Seljaci uglavnom gube i odlaze iz sela. Otkup zemlje
od strane panskog plemstva u XVI veku, komasacija
koja je u parikom okrugu otpoela posle 1560, poveanje
arende gotovo svuda: u Poatuu, Lombardiji, Fran-Konteu,
prilagoavanje feudalnih renti - sve te injenice, uz prosto
i jednostavno oduzimanje poseda od seljaka u Italiji, bez
ikakve sumnje ukazuje na pogoranje poloaja seljaka pri
kraju renesanse.
*
* *

Bilo bi zanimljivo popisati sve injenice koje omoguuju

da se sagleda irenje jaza izmeu bogatih i siromanih, jed
nako u gradu i na selu. Bio bi to dugoroan poduhvat. A
krajem XVI veka mogue je uoiti ve opipljive rezultate
dugog i esto nejasnog razvoja. Obiaj da se kraljevska i
aristokratska prebivalita rasporeuju oko unutranjeg
dvorita i moda zamkova za uivanje i vila imali su za po-
sledicu udaljavanje kraljeva i plemstva od naroda. Prilike
za susrete meu njima bile su sve rede. Dodue, veseli i
sveani ulasci kraljeva u Flandriji, Francuskoj ili Italiji,
karnevali, venanja toskanskih velikih vojvoda - bivali su
prilika za javne sveanosti, kada su se ukraavali gradovi, a
ulicama ile sveane povorke i kola. Ali, teme kojima su se
sluili umetnici zadueni za reiju sve vie su pozajmljivane
iz mitologije, nerazumljive obinom svetu. Da proslave ju
nake dana, pesni i muziari su pribegavali sve uenijoj i
tananijoj estetici. to se tie tapiserija koje doaravaju ra
sko i sveanosti na dvoru Valoa, one za nas vaskrsavaju za-

329
 bave - plesovi u vrtu nekog zamka, sveanosti na vodi itd.
- u kojima, sasvim oigledno, narod nije uestvovao.
U Rimu se tokom druge polovine XVI veka moe pra
titi sve vee podvaj anj e izmeu zabava sirotinj e i zabava boga
tih. Da bi proslavio roenje drugog sina Anrija II, kardinal
Di Bele je 1549. godine priredio veliku sveanost na Trgu
SS Apostoli, zato stoje, kae Rable, koji je pratio kardinala,
posle Agone (piazza Navona) to najlepi i najprostraniji
trg u Rimu. Tako su mnogi itelji, uei po potrebi na
krovovima, mogli prisustvovati tobonjoj opsadi tvrave
u koju su soldati zatvorili jednu nimfu. Dangube su, bez
sumnje, sa neto tekoa, mogli prodreti u dvorite Braman-
teovog Belvedera, tokom velikog turnira 1565, prireenog
u ast venanja Ortenzije Boromeo. Ali, nakon toga, vite
ke borbe najee su se odvijale pred ogranienom publi
kom. Ona kojoj je Montenj prisustvovao u Rimu 1581, odvi
jala se nou, pred aristokratskim gledalitem. Godine 1603,
bankar Tiberio euli udao je svoju ker za jednog Orsinija.
Tim povodom prireena je viteka borba pred njegovom pa-
latom, u prisustvu velikog broja kardinala, poslanika i go
spi. Ali, rimska gomila nije imala pristupa sveanostima;
ulice u toj etvrti bile su zapreene. Znak doba: zvanice koje
su 1600. godine uestvovale na gozbi koju je priredio kar
dinal Aldobrandini u ast napuljskog vicekralja, morale su
na ulazu pokazati svoju pozivnicu (bolletino). Takav razvoj
nije bio svojstven samo Rimu. U Nansiju, tokom venanja
Anrija Lotrinkog i Margarete de Gonzago, 1606, princeza
je sveano ula u grad, ija je glavna ulica bila ukraena
dvostranim portalima ijednom velikom trijumfalnom kapi
jom. Ali, najvanije zabave - vlastelinske igre i balet - odvi
jale su se izvan pogleda naroda. Igrama je mogla prisustvo
vati samo elita graana, dok je balet bio rezervisan samo
za dvor. A, zabave plemstva sve vie su usvajale tehniku
karnevala, jer je za taj balet napravljena maina u obliku
trijumfalnih kola, koju je oslikao i ukrasio Belan; ona je
prikazivala Kupidona i dvanaest boginja. Svuda u Evropi,
a naroito u Francuskoj, poev od vladavine Anrija III, na

330
aristokratskim sveanostima su se plesovi i pozorine pred
stave nadovezivali na sportska nadmetanja i turnire, a unu
tranje zabave na one pod vedrim nebom. Pa je i tu dolazilo
do prekida dodira izmeu dvorova i naroda.
U Italiji je, krajem XVI veka, posedovanje jednih ili
vie karuca postalo, u pravom smislu, spoljanji znak bogat
stva. Poput unutranjih dvorita palata, karuce - koje su,
praktino, sluile samo u gradu, poto su putevi bili isuvie
ravi - doprinosile su izolovanju bogataa od siromanih.
To povlaenje povlaenih iz svakodnevnog ivota imalo
je ponekad zauujue posledice. Gradovi poput Rima
i Venecije - jedina dva talijanska grada u kojima je bilo
manje ena nego mukaraca - bili su tokom itave rene
sanse izloeni poasti prostitucije. Pape nakon Tridentskog
koncila, pa i njihovi prethodnici, sveci poput Injacija de
Lojle, borili su se u Rimu protiv toga zla. Davani su m i
razi siromanim devojkama, a nastojalo se da se kurtizane
zatvore u posebnu etvrt. Pije V je ak pokuao da ih pro-
tera iz grada. One su, meutim, bile manje brojne 1600.
godine nego pod Lavom X i Klementom VII. Pa ipak, po
pisi od 1599. do 1605. kazuju daje u Rimu onda bilo oko 17
prostitutki na 1.000 ena. Ali, za nas je ovde vano da su
one sve vie gurane na dno drutvene lestvice. Tokom prve
polovine XVI veka, Fijameta, Imperia, Tulia dAragon i
Izabela de Luna pozivane su za plemikim trpezama. Ta
kav obiaj prestao je nakon 1560. i nije nam ostalo nijedno
ime neke slavne kurtizane iz druge polovine XVI veka.
Prostitutkama je, izmeu ostalog, bilo zabranjeno da se
voze karucama. Tako je pri kraju renesanse iezla kate
gorija asnih kurtizana, to jest bogatih prostitutki, koje
su ranije suprotstavljane uliarkama. Sve vea izolacija
plemstva dobila je onda vid poneto razmetljivog odba
civanja jednog greha koji se tolerisao kod prostog sveta i
pokuavao lokalizovati na odreeni deo grada.
Krajnji sluaj podvajanja, kakav je etvrt rezervisana
za ene ravog vladanja, u doba kada se Jevreji zatvaraju u
geta, obeleje je mentaliteta koji moralne, religiozne i dru

331
 tvene razlike sve vie promilja u prostornim izrazima.
Dvospratni grad, koji je zamislio Leonardo, podesan je za
to. Prema toj zamisli, gornjim ulicama ne treba da idu ni
kola, ni druga slina vozila: one slue samo za plemie; do
njim ulicama prolazie teretne dvokolice i druga prevozna
sredstva kojima se radi potrebe i udobnosti slui narod.
Sve u svemu, bogatima vazduh, svetlost, mir; sirotinji donji
deo i buka. Da lije paradoksalno rei daje jedan vek kasnije
Leonardov plan doiveo neku vrstu deliminog ostvare
nja? Jer, u Rimu su pape krajem XVI veka nastojale da raz
viju etvrt breuljaka, izmeu crkve Svete Marije Velike i
dananjeg panskog trga, zato to je bio na veoj visini i
zdraviji od prenaseljenog i poplavama izloenog Marsovog
trga. A, na visine se preselila uglavnom aristokratija, po
uzoru na pape, koji su od palate Kvirinale nainili najomi
ljenije obitavalite. Tako su nastale rezidencijalne etvrti.
U renesansnom Parizu bogati ljudi se nisu smetali na bre
uljcima; naselili su predgraa Sen-ermen i Sent-Onore,
u blizini kraljevskih palata, pa su u prestonici sainili stam
bene zone, gde su se lepe oseali.
Takvo dranje podrazumeva prezir prema manuelnom
radu - prezir koji se zaelo pojaao tokom renesanse i koji
je delio i Ronsar. Klod de Ribis iz Liona naziva gadnim i
neuljudnim mesare, obuare, krojae i, ak, tampare i ku-
jundije. Bernar Palisi se izvinjava zbog svoje nitavnosti
i niskog poloaja. Gotovo svuda se u Francuskoj u XVI
veku uvruje pokret koji tei da se iz gradskih izbornih
skuptina i sa optinskih poloaja iskljue zanatlije i ljudi
niskog porekla. U Albiju, poev od 1607, nijedan zanat
lija ili izlaga mehanikih sprava (nee moi) biti izabran
da pokropljuje naforu. Staviti na to mesto obinog oveka,
znailo bi odenuti ga u skromnu odeu. U Parizu je 1569.
zabranjeno pekarima da nose ogrtae, eire i pantalone do
kolena, osim nedeljom i praznikom, kada im je dozvoljeno
da nose eire, pantalone i ogrtae samo sive ili bele boje, i
nikakve druge.

332
 Nema sumnje da su rasko u odevanju i uspon mode
- ona je nastala u Evropi u XIV veku - doprineli poveanju
udaljenosti izmeu bogatih i siromanih. Propovednici su
obeavali oprost grehova onima koji bi na ulici izbrukali
neobino oeljane ene; bunili su se protiv nepristojnih
pantalona i otkrivenog vrata; organizovali su, poput Sa-
vanarole u Firenci, lomae tatine. Svuda su vlasti dono
sile zakone protiv raskoi, nastojale da ogranie sve veu
upotrebu krzna, da zabrane obuu sa zavrnutim vrhovima
i dugake skutove na enskim haljinama, kasnije i da propi
sima urede preteranu upotrebu gajtana i zlatne i srebrne ve
zove. Dodue, krajem XVI veka, pod trostrukim uticajem
Spanije, katolike reformacije i kalvinistike strogosti, crno
je odnelo prevagu nad drugim bojama, a oblici enske odee
postali su krui. Ali, teina i cena korienih tkanina, pre
natrpanih nakitom, nadokanivale su izgubljenu eleganciju.
Odea povlaenih se vie no ikada razlikovala od odee
obinog naroda. On e, u doba sankilota , otkriti sve ono
to na drutvenom planu znai razlika, ne samo u kvalitetu
tkanine, ve i u obliku odee.

*
**

Odluujui trenutak u istoriji odevanja nastupio je

sredinom XVI veka, kada su ljudi, osim odreenih za
nimanja - svetenici, sudije i si. - odbacili dugu i iroku
odeu, koja je dotle odlikovala oba pola. Od tada su muka
i enska odea ile odvojenim tokovima. Ali, u oba sluaja
je nonja delom, ili u celini, imala razreze i, prema tome,
bila je zakopavana ili stezana uzicama. T o je oznailo od
bacivanje oblika starih hiljadama godina. Tokom itave re^-
nsnse~prmn5iv^t mode i bogatstvo ukraavanja odli
kovali su jednako, pa i vie, muku no ensku odeu, to
objanjava injenicu da su kurtizane toga vremena ponekad
oblaile muko odelo.

333
 Muko odelo prihvatilo je grudnjak koji istie stas i
prsa, tesne pantalone, koje su uskoro dobile lic, dok su plat
nene gae postale onda (u XVI veku) donji ve. Od 1440.
pojavio se gornji kaput, duine prsluka. Kabanica, proiste
kla iz kaftana i preko Venecije uvezena sa Istoka, takoe
se rairila Evropom. Napravljena od guste tkanine i dugih
rukava, ona je bila prvi ogrta koji se oblaio u zapadnoj ci
vilizaciji i od nje vodi poreklo dugaki kaput. enska odea
je dobila steznike, bluze, naprsnike, ipkaste okovratnike.
Suknja je postala donja odea, esto dua od one gornje i
razliite boje. Mukarci i ene XVI veka nosili su ipke, a
uskoro i svilene arape. Svi ti novi elementi davali su poleta
mati. Na dvorovima je bavljenje modom postalo vie od
obine razonode, pravilo igre. Odevanje je odjednom dobilo
dotle neuvenu vanost i postalo jedna od glavnih preoku
pacija kraljeva i plemstva. Od tada su se dravni razlog i
drutvene predrasude izraavali, pre svega, kroz odeu.
Filip Smeli je 1389. godine, za ulazak Izabele Bavarske u
Pariz, obukao, tvrdi Fr. Bue, jednu preko druge, etiri
haljine od somota, ukraene zlatnim cvetovima i dragim ka
menjem, jedan aket od crvenog skerleta sa etrdeset biser
nih jagnjadi i labudova, jedan zeleni ogrta sa rukavima
na kojima su bili biserom izvezeni glog i ovce. U isto to
vreme je Valentin Viskonti doneo u Francusku rublje od
tkanine proarane biserom, a na njoj izvezene ptice, cvee,
voe i amblemi.
Razliite zemlje su naizmenino uticale na modu. Bur-
gundski dvor u XV veku, koji je pomou raskonog odeva-
nja izraavao svoje pretenzije na kraljevski poloaj, osobito
je voleo dragocene tkanine, neobine frizure i obilje nakita.
Italija je u evropsku modu uvela ipke, svilene tkanine - da-
mast, brokat, somot, taft - i kvadratni dekolte. Razrezi, ot
vori i urezi su vajcarskog i nemakog porekla. panija
je, na svome vrhuncu, nametnula bogatom evropskom svetu
crnu boju. Ona je izmenila ensku siluetu, koja je napustila
gipke linije u korist krutih. To je postignuto zahvaljujui
vrstim steznicima, koji su izduivali stas stezanjem grudi,

334
 i svitkom za pojaanje kukova, krutom podsuknjom zateg
nutom jakom gvozdenom ipkom, o koju su se drale suk
nje. Reita pojedinost: svitak za pojaavanje kukova nikada
se nije nosio u obinom narodu.
Rasko u odevanju i od tada este promene u odei po
klapale su se sa usponom zapadne civilizacije. Moda je po
stala jedno od uivanja dokonog i bogatog sveta, iji je ivot
postao manje naporan i manje vojniki nego u prolosti. Ali,
istananost se esto pretvara u ekscentrinost, ak u bestid
nost sa ispupenim licevima. Izboene enske frizure u
XV veku, neobino visoke i iroke, sa velikim uima sa
svake strane, navlaile su na sebe grmljavinu propovednika,
koji su se bunili protiv tih rogatih kapa, ispunjenih ko
som mrtvaca, koji su, moda, u paklu. Obian svet se ru
gao visokim poculicama - verovatno satirini izraz koji
je oznaavao frizuru visoku kao zvonik..., niz koju padaju
kovrde kao barjaci. Prsluci su u XVI veku ukraavani
prorezima kroz koje se videla svilena postava ili koulja;
pantalone, esto sa naprslinom, bile su razdeljene, to
jest svaka nogavica bila je drugaije boje. Anri III i njegovi
ljubimci nosili su mufove i minue. Naborana ogrlica, koja
se pojavila oko 1557, bila je najpre mali ris na gornjem za
vretku steznika. Ali se krajem veka poveala i proirila,
pa ju je valjalo podupreti elinom icom. U doba Eliza
bete, koja je, kau, imala 6.000 haljina i 80 perika, odea
je stekla takvo mesto d aje na portretima postala vanija od
lica.
Rasko u odevanju je zarazna i njome je plemstvo pri
vlailo sebi sve one koji su se, na ovaj ili onaj nain, mogli
nadati da e jednoga dana ui u vii drutveni sloj. Graani
su se stideli da budu graani i izigravali su plemie, u
iekivanju da to postanu: otuda se teko stvarala njihova
klasna svest. To podraavanje plemstva od strane graan
stva padalo je u oi svakom posmatrau u doba rene
sanse. Jedan izaslanik vojvode od Urbina, opisujui svome
gospodaru tok rimskog ivota, zabeleio je: ak i trgo
vci odevaju svoje ene kao plemkinje i priuuju sebi sva

335
zadovoljstva, ma kakva njihova cena bila. A Monkretajn
1615. godine dodaje: Nemogue je spolja uoiti razliku. Tr
govac je obuen kao plemi. Istina, ni u jednom od ova
dva sluaja nije bila re o ma kakvom trgovcu. Unutar kor
poracija upravo se izdvajala izvesna aristokratija, to je jo
jedan dokaz opte tenje toga vremena da se jasno odvoji
svet bogatih - plemstva i onih koji bi mogli postati plemii
- od sveta manuelnih radnika. U Parizu su oni koji se bave
najboljim zanatima: trgovci krojakim priborom, suk-
nari, trgovci zainima, kujundije, menjai i trgovci krz
nom, nastojali, poev od kraja XVI veka, da se izdvoje, jer
nikada, kau, nisu ni pripadali obinim zanatlijama,
a po obimu svoje trgovine i bogatstvu ba i zasluuju to
odlije.

*
**

Bilo bi zanimljivo saznati da li su se u doba renesanse

bogati vie no ranije razlikovali po svome fizikom izgledu.
Mada je zapadna Evropa posle 1350. godine troila vie
mesa, mada seljaci na Brojgelovim slikama deru na svo
jim gozbama, uestale seljake bune, gladne godine i visoka
smrtnost kod naroda dovoljno jasno ukazuju da su krajem
XVI veka narodne mase jo trpele glad. Narod je to ponekad
nadokanivao na preobilnim gozbama, bez sumnje veoma
retkim i koje su jo vie isticale skromnost obinog obroka.
Nasuprot tome, likovni dokumenti pokazuju da se, kod bo
gatih, naroito enska figura udebljala izmeu 1450. i 1600.
godine. Pri kraju renesanse Zapad je napustio ideal tanane
lepote, kakav je bio kod Van Ajka, Van der Vajdena, Fukea i
talijanskih umetnika kvatroenta. Botielijevu i Kranahovu
vitku Veneru nasledila su Rubensova glomazna naga tela.
Prelaz se zbio preko Ticijana, koji je na svojim senzual
nim slikama sa uivanjem isticao punou tela. Istina, mani-
rizam se u jednom trenutku opredelio za vijugavu liniju i
preterano izduena tela. Ali, preterivanje je bilo oigledno

336
i verovatno je proizilo iz elje za kontrastiranjem stvarno
sti. Izgleda da se nova enska silueta ocrtala u Italiji, gde
su se mukarcima sve vie dopadale punake ene. Mon-
tenj je govorio: Prave ih debelim i glomaznim. Toj tro
mosti oblika zaelo su doprineli sve vea upotreba karuca
i sve obilnija trpeza. Oblapornost je bila naroito talijanska
mana. Ostala je uvena prodrljivost Katarine Medici. Na
kon jedne gozbe, 1575, mislila je da e cri, tvrdi P. de
Leota! Kau zato to je previe jela trtice i jaja petlova sa
artiokama, na taje bila naroito oblaporna. Obede je od
likovalo izvanredno obilje mesa, naroito ivine i divljai,
iju karikaturu, manje nestvarnu no to se obino misli,
predstavlja veera prireena Pantagruelu u etvrtoj knjizi.
Tek se u XVIII veku, u doba francuske Evrope, kuhi
nja okrenula vie rafiniranosti nego koliini. Obedi u doba
renesanse ne samo da su bili preobilni, ve veoma opreni,
zbog preterane upotrebe zaina i slatkia. Pri svemu tome,
zahvaljujui burgunskom dvoru i Italiji, kuhinja je od XV
veka postala prava umetnost, iji su znaaj tampari ubrzo
shvatili, poto su u Francuskoj objavili Cvet svake kuhinje
od P. Bidua 1540. godine i Veoma izvrsnu knjigu o kuhinji
1542, pretampanu 1570. pod naslovom Veliki kuvar svake
kuhinje. Montenja je veoma zabavio razgovor sa glavnim
kuvarom kardinala Karafe. Pitao sam ga, pie on, da mi
pria o svome poslu. Odrao mi je govor o toj nauci sa ta
kvom ozbiljnou i tako sadrajan, kao da je govorio o ka
kvom vanom teolokom pitanju. Razjasnio mi je razliku
u apetitima: onaj kad se posti, pa onaj posle druge i tree
slube; kako da se on as jednostavno utoli, as podstakne i
otvori; kakvih sve sosova ima i njihova dejstva; razliite sa
late, prema godinjim dobima, koja treba da bude zagrejana,
koja treba da se slui hladna, nain njihovog ukraavanja i
ulepavanja, da bi se jo vie dopale pogledu... I sve to bo
gatim i sjajnim renikom, kakvim se raspravlja o vladanju
u nekom carstvu (Eseji, I, 1). Najslavniji talijanski kuvar
XVI veka bio je Bartolomeo Skapi, koji je sluio vie papa
i 1570. godine objavio u Veneciji delo koje predstavlja naj-

337
bolji dokument o kuvarskoj vetini u doba renesanse. Po
put glavnog kuvara sa kojim je Montenj razgovarao, Skapi
ima visoko miljenje o svome zanimanju: Razborit ku-
var, pie on, i na visini svoga zanata, koji eli da asno
otpone, nastavi i zavri, treba da se ugleda na arhitektu,
koji postavlja temelje i na toj vrstoj osnovi die uda svoga
genija, tek poto je napravio svoje planove. Idealni obed,
prema Skapiju, obuhvata etiri posluenja: prvo se sastoji od
ueerenog voa, dva sledea sadre mnogo mesa i ivine,
to se smenjuju sa slatkim jelima. Pre kolaa skida se stol-
njak i gostima donosi mirisna voda, da operu ruke; nakon
toga na trpezu su se iznosila blaga i mirisna jela, zaeerena
jaja i sirupi.
Nasuprot obilju jela na trpezi povlaenih, u doba La-
zarilja de Torme, svakog dana sve brojnije prosjake mui
glad. Simptomatino je da je glavna tema prvog pikarskog
romana - potie iz 1550. godine - upravo glad, glad konju-
ara koji odbija da radi, jer mu to ne dolikuje, a naroito
glad njegovog sluge, koji je, pre nego to je preao u slubu
kod hidalga, ukrao hleb od svoga gospodara, jednog svete-
nika, poto se paljivo sakrio u sanduk (area). Rastui,
gradovi su u XVI veku primili u sebe mnotvo seljaka, koje
su sa sela oterali vlasnici stada, zakupci zemlje i demograf
ski porast. A renesansa je vie trgovala nego to je proiz
vodila. Otuda se u gradovima poveao broj nezaposlenih.
Time se problem prosjaka u njima zaotrio i to e ostati
tokom vie vekova. Ruan je 1534. godine poeleo da pre
broji svoje nezaposlene itelje. Prema jednoj neobjavljenoj
raspravi L. Rusoa, pobrojano je 7.000 nemonih, 297 pro
sjaka i 225 prosjake dece, ili oko 15 odsto stanovnitva.
Godine 1591. pitalj Ponte Sisto u Rimu okupljao je 1.034
vie ili manje bolesna siromaha. Naime, krajem XVI veka
pape su odluile da u jedno sklonite zatvore sve nespo
sobne prosjake svoje prestonice, a da ostale proteraju. U
tome nisu uspeli, kao ni kasnije Luj XIV. Godine 1613, doz
voljeno je opavima, oravima i sakatima da se okupe u
korporaciju. Da bi imao pravo da prosi, prosjak je od tada

338
 morao pripadati tom zanatskom udruenju i plaati mu
mesenu lanarinu.
Pariz je 1535. godine stvorio Optu milostinju, usta
novu kune pomoi, koja je opstajala zahvaljujui taksi
koju je stanovnitvo plaalo. Elizabetinska Engleska, gde
je rasputanje manastira i raznih crkvenih ustanova unitilo
mnoge zanatlije i pogoralo izdvojenost i naputenost ubo
gih, izglasala je Poor Laws (1563-1601) i stvorila workhou
ses. Svaka osoba koja ima manje od 40 ilinga bila je od
tada obavezna da ivi od zanimanja za koje je obuena i nije ^
se mogla odseliti izvan svoje parohije bez potvrde. Pri dru
gom pokuaju, skitnice su kanjavane smru. egrtovanje je
bilo propisno ureeno, a mirovne Sudije su odreivale plate.
Zakonodavstvo je u naelu obavezivalo da se pomogne
potrebitima, a fiziki sposobne gonilo da rade. Za neza
poslene su otvorene workhouses, koje su bile pravi zatvori.
Mnoenje prosjaka po gradovima, porast razbojnitva po
selima Spanije i Italije, Poor Laws - sve je to ukazivalo na
jednu istu dramu: pogoranje siromatva siromanih, koje
se pokualo ublaiti organizovanjem javne pomoi. Jasno
je onda to se katolika reformacija odlikovala obnovom mi
losra. Svi bogati ljudi nali su se moralno obaveznim da
budu izdani kada su u pitanju dobrotvorna del, kojih je bi
valo sve vie. Ali, to milosre postalo je drutvena nunost
u vreme kada su bogatai i vlasti malo, ili nimalo, ulagali u
industriju.
Od XIV do XVI veka srednje klase su se brojano
uveale, ali nisu dale vladajuu crtu renesansi, koja je bila
aristokratska; toliko je sjaj dvorova i ivota velikaa oduda
rao od osrednjosti obinog sveta i bede proletera. Umet-
nost i knjievnost izraavale su to pogoranje drutvenih
razlika. Dodue, Rableovo i ekspirovo delo nalaze se na
uu vie kultura, narodne i plemike. Takoe je tano d aje
commedia delVarte, nastala u XVI veku, uzimala svoje ele
mente i svoje likove iz svakodnevnog ivota Venecije, Bo-
lonje, Milana, Rima i Napulja. Ali, putujue trupe, koje su
svoj glas stekle idui od jednog grada do drugog, davale su

339
dve vrste predstava: jedne u palatama, druge na trgovima.
Sredinom XVI veka, u Parizu kao i u Rimu, vie se nisu
prikazivala stradanja i misterije. Prie u stihovima, so-
tije, moraliteti i frottola iezli su. Poasno mesto pripalo je
sonetu, madrigalu, mitolokim svetkovinama, prikazivanju
pastirskog ivota, epopeji, tragediji po antikom uzoru, iji
su junaci mogli biti samo velikai. Obian ovek i graanin
zadugo su bili odbaeni u komine uloge. Reita injenica:
Servantesu, sinu siromanog lekara, lepota izgleda povla
stica plemstva. to ehinja iz Madrida iz Uzornih pria
divno svira na baskijskoj tamburi, to iz ruku kao da pro
sipa biser, iz ustiju cvee, to se ima zahvaliti, u stvari,
njenom plemenitom poreklu. Isto vai za Slavnu sudoperu:
Taj nakit nije pravljen za prost okvir krme. I zbilja, to
tako lepo i isto bie je vojvotkinja koja to ne zna.

340
 Deseta glava

SNOVI RENESANSE

Renesansni ljudi su bili veoma preduzimljivi u stvara

nju novih planova. Umnogome realistiko, to razdoblje
koje je stvorilo Komina, Makijavelija i Gviardinija, vi-
delo pljaku Rima i trgovinu crncima - bilo je zlatno doba
utopije. Moda zato to su se bolje poznavali spoljanji svet
i svakodnevno lice oveka, vie se oseala potreba za evazi-
jom. A valjalo je napustiti izvesne varke srednjeg veka:
otuda nunost novih imaginarnih konstrukcija.
Mit o krstakom pohodu bio je na izdisaju, a udaljilo
se vreme pohoda u Svetu zemlju i pastirskih hodoaa.
Poev od kraja XIV veka, ono to je od ideje o krstakom
ratu preivelo, promenilo je lice: postao je defanzivan, uza
lud se trudei - u Nikopolju 1396. i Varni 1444. - da zakoi
tursko napredovanje. To je postignuto tek kod Lepanta 1571.
i jo vise kod Bea 1683. Pa ipak, neki himerini duhovi jo
su sanjali o munjevitoj akciji na Orijentu i o nemoguem po
vratku Konstatinopolja i Jerusalima u hrianske ruke: Pije
II, Karlo VIII, kasnije otac Josif, Rieljeova desna ruka. Ali,
Pije II je obeshrabren umro u Ankoni 1464, pre no to se

343
 ukrcao; Karlo VIII. koji je uzeo titulu imperator Konstan-
tinopolja, imao je muke da izae iz talijanskog osinjaka i
vrati se u Francusku; to se oca Josifa tie, on je naao vou
za svoj krstaki pohod, vojvodu od Neversa, ali ne i trupe.
Fransoa I se bez dvoumljenja povezao sa Turcima, iji su bro
dovi pristajali u Tulon. Sikst Peti je vrlo prozaino sanjao da
od sultana otkupi sveta mesta. Venecija je, izmeu ratova,
trgovala sa Turcima i ak sa Konstantinopoljem odravala
kulturne veze. Zvanino poslat na Istok 1479, entile Be-
lini je tamo slikao portret Mehmeda II. Nema sumnje da se
na Zapadu strahovalo od istonog suseda. Ali se znalo da u
otomanskoj zemlji vlada relativna verska trpeljivost, kao i
da su sultanovi ministri esto bivali hrianski odmetinici,
te da administracija velikog Turina nije nepravednija od
administracije neprijatelja Islama. Krstaki pohod, sa svim
onim to je u sebi sadravao od mesijanskog odlaska: sve
tim zanosom, eljom za neobinim i sumanutim tenjama,
prema tome je san, iz koga su se renesansni ljudi konano
probudili, naroito posle pada Grenade 1492.
Naime, srednjovekovni Zapad je sanjao o jednom
mudrom i silnom caru, braniocu hrianskog imena, su-
diji meu narodima, koji e vladati svetom u punoj slozi
sa crkvenim poglavarom. Kao kakav novi David, on je od
pape primao venac slave, koji ga je stavljao iznad svih
sila sveta. Ali, stvarnost renesanse je znatno drugaija:
cara, gotovo uvek je Nemac, se ili boje ili ga mrze, esto
preziru. U najveem delu Evrope hrianski narodi nepre
kidno meusobno ratuju. Papa je veoma zaokupljen svojom
malom poluostrvskom dravom. Najzad, XVI vek prisus
tvuje logikom zavretku prethodnih raskola i krstakih po
hoda protiv husita; katolika Evropa raspala se na dve, po
snazi jednake polovine: hriani verni Rimu i reformisani
hriani od tada su neprijatelji. To je oznailo kraj carskog
mesijanizma.

344
 *
* *

U XVI veku su se takoe rasplinule one udesne

zemlje, koje su, poput fatamorgane, odvlaile Evropljane
izvan Evrope: Ostrvo sa sedam gradova, gde se sakuplja
pesak pun zlata, ipangu, gde, tvrdio je Marko Polo, koji
tamo uopte nije bio, zlata ima u prekomernom izobilju
i gde su krovovi zgrada od zlata, onih hiljadu ostrva u
moru ipangu, gde je svo drvee mirisno, i tolike druge
izmiljene kraljevine. Valjalo je priznati oiglednost: daleki
predeli nisu bili takvi kakvi su izgledali u snovima. Carstvo
svetenika Jovana, kojim je tekla, verovalo se, reka iz rajskog
vrta, skromno je postalo Etiopija, gde je jedna portugalska
ekspedicija 1540. s mukom zadrala muslimansku najezdu.
Antili nisu bili bogata ostrva i pokazala su se razoarava-
juim. Uzalud su na severu Meksika traeni sedam gradova
imbole, a Eldorado se neprekidno povlaio u unutranjost
Amazonije, pred panskim, nemakim ili engleskim avan
turistima, koji su ga tvrdoglavo traili. Valjalo je ispraviti
karte, povesti rauna o otkriima. Ve poetkom XV veka
reka Okean postala je otvoreno more oko Indije. U pr
voj deceniji XVI veka na kartama se pojavila Amerika, i
to najpre Juna. Sto godina kasnije, ipangu i pet ili sedam
hiljada bogatih ostrva zauvek su potonula u Magelanov i
Drejkov Pacifik. Ali su kartografi i moreplovci poznavali
sada Japan, Filipine, Moluka ostrva; u Indijskom okeanu
su dali mesto Madagaskaru. Bilo bi zaelo izlino pokazi
vati prstom sve manjkavosti karte izraene oko 1600: greke
u irini su brojne, Severna Amerika, iza Nove Francuske i
Novog Meksika, jeste terra incognita, za koju se ne zna ni
gde poinje, ni gde se zavrava na severu. I dalje se veruje
u veliku nastanjenu antarktiku zemlju, iju je smrtnu ka
znu izvrio Kuk. Unutranjost kontinenta ostaje nedovoljno
poznata, pa se, ak, smatra da iz istog izvora potiu Nil i
Kongo. Pa ipak, za sto godina je postignut ogroman napre
dak, koji je zapadnog oveka prisilio na dotle nevieni rea-

345
 lizam. Basnoslovne zemlje ustupile su mesto Novom svetu,
koji je, dodue, imao svojih bogatstava, ali koji je Evroplja
ninu pruio vie fiziki no ljudski otpor, svojim pustinjama,
svojim planinama, svojim beskrajnim prostranstvom. Va
ljalo je ispraviti brojane iznose koje je dao Ptolomej
za obim zemlje, proiriti karte da bi se na njima smestio
ogromni Pacifik. Zuzvrat, sada se znalo da more u toplim
krajevima ne vri i da se na ekvatoru moe iveti. Ljudi su se
suoili sa civilizacijama za koje se nikada nije ni pomiljalo
da postoje: Amerika je bila plodna pouka.
Dodue, takva kakvom se prikazivala, Amerika je
mogla izazivati snove. Kada su se pribliili Meksiku, a
zatim i uli u grad, Kortesovi vojnici bili su preneraeni.
Proitajmo radije ovo svedoenje Bernala Dijaza del Kas-
tilja, Kortesovog saputnika: Kada smo (7. novembra 1519)
ugledali taj put to je vodio pravo u Meksiko, sve te gradove
i sela podignuta na laguni, i druge na suvom, obuzelo nas je
divljenje, pa smo govorili da to lii na aroliju iz pripovesti
o Amadisu. Kule, hramovi, zdanja od kamena i krea sagra
ena na vodi; nai vojnici su mislili da sanjaju. I neka se niko
ne udi to ja ovako priam, jer ja umanjujem utisak, poto
ne umem da ga izrazim, ne umem da to prikaem onako
kako smo videli ono to nikada nije vieno, ni opriano, ni
sanjano.
Kortes je poslao Karlu Petom blago primljeno od Mon-
tezume i Direr g a je video u Antverpenu. I on je mislio da
sanja: Video sam, takoe, pie on, stvari koje su kralju
donesene iz nove zlatne zemlje: jedno sunce, svo od zlata,
iroko jedan hvat; tako isto ijedan mesec, sav od srebra, iste
veliine; tako isto dva ormaria, puna sline opreme; takoe
svakojako njihovo oruje: titove, prangije, neobino od-
brambeno oruje, udnovatu odeu, none haljine i svako
jake neobine stvari razliite namene, mnogo lepe za gle
danje no to su ikada bile udne stvari... I nikad u svome
ivotu nisam video stvari koje su mi toliko obradovale srce,
jer video sam udesne umetnike predmete i bio sam zapa
njen istananim darom ljudi iz tih neobinih zemalja.

346
 Godine 1520. jo se nije slutilo postojanje Perua, koji
je uvao jo vie iznenaenja. U gradu Kusko, u vrtu tik
do hrama Sunca, sve je bilo samo od zlata i srebra. Videle
su se (izraene od tih dragocenih metala) svakojake biljke,
cvee, drvee, male i velike, divlje i domae ivotinje, gmi
zavci poput zmija, gutera, pueva, a takoe i leptiri i ptice
svake veliine, i svako od tih uda postavljeno je na mesto
koje najvie prilii prirodi onoga to predstavlja.
Pa ipak, poto su blaga Acteka i Inka proerdana,
Evropljani su se suoili sa stvarnom Amerikom, kojom je
valjalo proi, naseliti je, obraivati, i to ne bez velikih na
pora. Istona i zapadna Indija je svoj pravi lik stekla ve
sredinom XVI veka. Kamoens je proveo osamnaest godina
van Evrope; boravio je u Goi, Makau, Mozambiku. Ali,
ne zarad svoga zadovoljstva. Poto je na Spasovdan 1552.
godine, u svai, ranio jednog inovnika iz kraljevske pa
late, strogoj kazni mogao je umai samo ako se, kao prost
vojnik, ukrca na brod za Indiju. Za Servantesa, poetkom
XVII veka, Amerika vie nije bila raj. U Uzornim priam a
on je nazivao obino utoite oajnih Spanaca, crkva
bankrota, propusnica ubica, zaklon onih kartaroa koje
veti poznaju kao varalice, mamac za slobodne ene, spas
malobrojnih.
Pri svemu tome, Servantesovom presimizmu suprot
stavlja se, na izvestan nain, optimizam onih koji su, ne
naavi u Americi basnoslovna bogatstva, otrkili u njoj do
brog divljaka - mit koji e dugo trajati. Poznat je slavni
Montenjev odlomak gde se uporeuju Indijanci i Evropljani:
to se tie pobonosti, pridravanja zakona, dobrote,
dareljivosti, odanosti, ini nam se da oni svega toga imaju
vie od nas: tom prednou oni su sebe upropastili i izdali.
Jedan panac, savremenik Servantesa i Montenja, Manio
Sera, i sam je neumorno hvalio Inke: Oni su svojom kralje
vinom tako mudro vladali, pie on, da se kod njih nije
mogao nai lopov, razvratnik, lenj ovek, niti neverna ena;
nemoralnost je proganana, a svako radi svoj asni posao.

347
 *
* *

esnaesti vek, koji je odagnao privienje bogatih

ostrva, zadao je i snaan udarac mesijanskim nadanjima
srednjeg veka. Sveti Avgustin je pri kraju antike razlikovao
zemaljsku od nebeske drave, pri emu je ova primorana
na dugo i teko hodoae na ovom svetu, u kome ostaje
zatoena i strana. Ali, razlikovanje dve drave nametnulo
je pitanje: kada e drava u kojoj je ljubav prema sebi (uz
dignuta) do prezira prema Bogu ustupiti mesto dravi u
kojoj je ljubav prema Bogu (uzdignuta) do prezira prema
sebi? Joakim od Florisa (umro 1202) dao je odgovor na to
pitanje. On je istoriju oveanstva podelio na tri doba. Prvo,
doba Oca, Starog zaveta i porodice, bilo je telesno; drugo,
doba Sina, Jevanelja i svetenstva, istovremeno je i telesno
i duhovno; tree, doba Duha i verskih redova, bie isto du
hovno. Tree doba trebalo je da pone 1260. godine. Nada u
skoranju propast svetenikog sveta, koji je postao istovre
meno bezboan, racionalan i puten, ostala je jo dugo na
kon smrti Joakima od Florisa u srcima kaluera prosjaka,
sumnjivih ili jeretika - setimo se Savonarole, ili, jo pre,
nekih izdanaka franjevakog reda - i sirotinje koja je trpela
njihov uticaj. Izmeu XIV i XVI veka veoma rairen strah
od neizostavnog Stranog suda spreio je stiavanje takvog
stanja duha. Pa ipak, reformacija ga je usmerila u novom
pravcu - u pravcu anabaptizma, tanije reeno, nasilnikog
anabaptizma, jer bilo je i mirnog i moroljubivog anabapti
zma, koji je nadiveo krize XVI veka.
Tomas Mincer je na pozornicu stupio oko 1520. Roen
je 1485, studirao u Lajpcigu i prisustvovao slavnoj raspri
1519. godine u tome gradu izmeu Johana Eka i Lutera.
Pristao je uz Lutera, ali ne zadugo. Uskoro je naao da je
teologija gospoice Martina suvie konzervativna i prete-
rano mekuna, zamerajui mu to je Hrista prikazao bla
gim kao med. Po njemu je, naprotiv, trebalo isticati oporost
krsta i herojski karakter vere, koja hrianinu treba da ulije

348
hrabrost i snagu da uini nemogue. Engels je verovao da
je Mincer samo navukao biblijsku masku. On gaje posta
vio nasuprot burujskom reformatoru Luteru, kao prvog
plebejskog revolucionara modernog doba. Stvarnost iz
gleda znatno drugaije. Mincer se pre nadovezuje na sred
nji vek, a njegova nada na oekivanja Joakima od Florisa.
Poput njega - i to je bitno - on je verovao d aje kraj vremena
blizu i da je dolo doba etve. Izabrani onda treba da se
okupe i da raskinu sa svetom i pokvarenom Crkvom. Kuc
nuo je as da se odvoji ito od kukolja. Ta zajednica sve
taca, u koju se stupalo slobodno krtenjem odrasloga, mo
gla se zadovoljiti time da u najveoj moguoj meri ignorie
svet grenika. Ali, Mincer i njegovi prijatelji, proroci iz
Cvikaua, smatrali su da bezbonici tlae izabrane na
nepodnoljiv nain i da je siromasima, koje Gospod ljubi,
zapreen put Jevanelja i vere zbog njihovog nedostojnog
poloaja. Izjavljujui da bezbonik nema pravo da ivi ako
pravi prepreku pobonim ljudima, smatrajui sebe Ge-
deonovim maem, Mincer je pozivao sirotinju na bunu.
Poverio joj je zadatak da dovede do pobede pravu veru i
istrebi neprijatelje Boga, to jest bogatae i svetenike. On je,
dakle, odigrao prvorazrednu ulogu u seljakom ratu koji
je 1525. opustoio itav jedan deo Nemake, naroito Sak-
soniju i Tir ngiju. Seljaci su pregaeni, poubijani, a Mincer
udaren na muke i pogubljen.
Ali, anabaptizam je ponovo zagazio u nasilje od 1533.
do 1535: bila je to tragedija Minstera. Jedan vapski kozar,
Melkior Hofman, najpre pristalica luteranstva, preobra
tio se u anabaptizam i 1529. godine se sklonio u Strazbur,
gde je proricao, izdajui se za drugoga Iliju. Najavljivao je
kraj sveta za 1533. godinu; Strazbur e biti novi Jerusalim.
U trenutku kada je trebalo da dopadne zatvora, sklonio se
u Holandiju, gde su se, zahvaljujui njegovom propove-
danju, stvorile prve holandske grupe anabaptista, koji su se
nazvali melkioritima. Poto je dola 1533. godina, vratio
se u Strazbur da tu prisustvuje kraju sveta. Uhapen je i
u tamnici ostao do svoje smrti (1543). Hofman se zadovo-

349
 ljavao najavljivanjem neminovne Boje pravde, ali dvojica
njegova uenika, pekar iz Harlema Jan Matija i kroja Jo
van iz Lajdena, odluili su da Bogu pomognu u njegovom
poduRvatu i da unite greni svet. Uz pomo iz Holandije
proteranih anabaptista, doepali su se vlasti u Minsteru, u
,Vestfaliji (1534), opljakali manastire, crkve i biblioteke.
Biskup i gospodar grada preduzeli su opsadu pobunjenika.
Poto je prilikom jednog izlaska ubijen Jan Matija, Jovan
od Lajdena se proglasio kraljem novog Siona. sa zadatkom
da pokori sve zemlje na svetu. U gradu u kome je vladala
neopisiva atmosfera terora i sumanutog oduevljenja, usta
novljeno je biblijsko mnogoenstvo i suvlasnitvo svake imo
vine. Nakon uasnih borbi, biskupove trupe ule su u M ins
ter (24. juna 1535). Voe anabaptista su pogubljene, nakon
okrutnih muenja. Njihovi leevi, stavljeni u gvozdene ka
veze, obeeni su, kao opomena, na vrh jedne kule.
Milenarizam nije sasvim iezao nakon ove dve
dramatine epizode. Kao kolektivna pojava, on se u neto
manjem obimu ponovo javio u Engleskoj, u doba Kromvela
i poetkom restauracije, a profetizam koji je zahvatio
protestantsko stanovnitvo u Sevenu (Cevennes) u doba rata
Augzburke lige, nije bez izvesne veze sa njime. Sa druge
strane, povueni misilioci renesanse, poput Gijoma Pos-
tela, irenikog i sinkretinog duha, a naroito Kampanele,
i dalje su verovali u neminovno ostvarenje carstva Bojeg.
U Gradu sunca Kampanela je na neobian nain pomirio
mesijanska nadanja i platoniku utopiju. Ali, u celini uzev,
nada u bliski dolazak nebeske drave nije se oporavila od
dva krupna anabaptistika poraza, iz 1525. i 1535. Uvi-
dela se druga realistika pouka, slina onoj koju je Ame
rika dala Evropljanima XVI veka - da zemaljska drava,
uprkos svim svojim manama, ima tvrd ivot. Razoarenja
nasilnikih anabaptista su, moda, doprinela razvejavanju
straha od Stranog suda, tako ivog poetkom modernog
doba i koji je ostavio tolike tragove u slikarstvu onoga vre
mena. U svakom sluaju, simptomatino je da je David
Joris, drugi slavni anabaptista XVI veka (1501-1556), ali

350
miroljubiv po prirodi i uenju, iako proglavajui sebe za
treeg Davida u istoriji - drugi i najvei je Isus - spiritua-
lizovao i interiorizovao melkioristiku apokaliptinost. Od
tada e se anabaptisti samo truditi da uspostave vladavinu
duha nebeske drave - duha milosra - u njihovim malim
grupama, odvojenim od zvanine Crkve.

*
* *

Mukarci i ene u doba renesanse bili su gladni roma

nesknog: dokaz da ih je svakodnevna stvarnost, koja ih
je znatno manje privlaila no to se dugo verovalo, neodo
ljivo gonila putevima snova. U Francuskoj je Roman o rui
pretampavan etrnaest puta tokom prvih etrdeset godina
XVI veka, a do 1550. godine tampano je oko osamdeset
drugih srednjovekovnih romana. etiri Emonova sina doi-
vela su dvadeset i pet francuskih izdanja tokom XVI veka.
to se Amadisa od Galije tie, on je u podruju svetovne
knjievnosti, bez sumnje, bio najvei izdavaki uspeh toga
vremena. Nabrojano je vie od ezdeset panskih izdanja
Amadisa u XVI veku, a isti roman doiveo je mnotvo
francuskih i talijanskih verzija, te bio preveden na engleski,
nemaki i holandski. Fransoa I, zatitnik humanizma, nije
se uopte stideo da porui za sebe prevod. Uspeh Besnog
Orlanda Ariostovog, Utopije Tomasa Mora i, ak, Rableo-
vih del, treba povezati sa naklonou koju je doba humani
zma, gotovo uprkos sebi, gajilo prema romanesknom. Napi
sali smo gotovo uprkos sebi, jer Servantes prua upravo
dokaz da se renesansa na zalasku ne bez aljenja opratala
od vitezova skitnica iz epova. Don Kihot je luak, zastareo
junak; njegova viteka forma istroena; on je preiveli iz za-
starele prolosti i za njega vie nema mesta u svetu koji vie
ceni novac nego podvige. Ali, taj luak ima svoju veliinu.
On je ovek koji ima srca. On je sama pravda. Zar Ser
vantes, elei da napie estoki napad na viteke romane,
nije upao u klopku? Don Kihot nije uvek groteskan i pone

351
 kad se pribliava epskom. injenica je da se njegov autor
sam nije izleio, piui tu parodiju, od duboke ljubavi koju
je gajio, kao i itavo njegovo doba, za romaneskno. Posled-
nje njegovo delo bio je jedan viteki roman, neka vrsta anti
Don Kihota, Doivljaji Persilesa i Sigismunda (1616).
Izmeu mnogih burlesknih poduhvata Don Kihota,
Servantes je sa zadovoljstvom uneo pastirske umetke. Zato
to je i Arkadija bila jedna od evazija renesanse. Pastirski
anr je, bez sumnje, bio poznat srednjem veku, kako to sve-
doi Igra Roberta i Marione. Ali je doiveo novu i dugo
tra jn u - slavu nakon Bokaovog Ameta, a naroito nakon to
je humanizam izneo na videlo Teokritove Idile i Vergilijeve
Bukolike. Publika se sve vie zanimala za igru nimfa i lju
bav sred gostoljubive i skladne prirode. Da nae utehe svom
ljubavnom jadu, Sanazaro je svoga pastira Sincera poslao u
Arkadiju, ne na krni deo Peloponeza, ve na zelenu poljanu,
iju ar uveava drvee preterane lepote. Arkadija (1502),
najznaajniji talijanski roman, pisan u prozi proaranoj sti
hovima, dobio je potom izvanredno potomstvo. Pastirski
romani i drame namnoili su se u drugoj polovini XVI i u
XVII veku: Montemajorova Dijana (1559), Tasova Aminta
(1573), Servantesova Galateja (1585), Arkadija (1590) Fi
lipa Sidneja, Guarinijev Pastor fido (1590), Astreja Onore
dUrfea (1607-1627). Te pastirske izmiljotine, ta priroda
koja stalno izmie zimi, ta vena mladost jedne Arkadije,
izvan vremena i prostora - sve to izraava postojanu tenju
ka zlatnom dobu i elju da se poveruje, makar dok se ita ili
gleda pozorina predstava, kako postoji svetli, poetski svet,
gde je sve muzika, sklad i ljubav.
Srednji vek je sanjao o raju. U doba renesanse taj san
je oslabio. Zauzvrat, ovani Belini na svojoj slici Due u
istilitu prua dosta uzbudljiv utisak o tome ta bi mogla
biti, ako ne rajska, a ono bar upokorena zemlja. Delo na
prvi pogled zbunjuje. Kakvu ulogu valja pridati likovima
koji su, izgleda, sveti Petar, sveti Pavle, sveti Sebastijan i
Devica? Pitanje je od male vanosti. Bitno je to skladno
i mirno ostrvo koje jedna plava reka - Leta? - odvaja od

352
uzburkanog sveta, ta gola i nevina deca koja se igraju oko
jedne patuljaste jabuke, te mlade, nepokretne i zamiljene
ene, pa mermerna zaravan, iji je geometrijski pod simbol
reda i vedrine.
Kao naslednik dvostruke, hrianske i paganske tradi
cije, renesansni ovek je silno sanjao o zemljskom raju.
Kako su bili lepi goli Adam i Eva pre sagreenja! Toliko
umetnika ih je doaravalo sa ljubavlju i setom. I, kako je
priroda bila blaga i tiha: plavo nebo, zeleno lie, bistre
vode u zlatnom dobu. I pero Hijeronima Boa za trenutak
se primirilo kad je u Stranom sudu u Beu - ali, samo u
jednom uglu poliptiha - podsetio na blaeno vreme, kada
ovek, prijatelj Boga, jo nije bio krenuo stazom greha. Ali,
prirodno je da sve senzualniji san tei da razdvoji zlatno
doba od prvobitnog greha... Onda se javlja Vrt zemaljskih
naslada (Prado), iju nemogunost Bo, ipak, pokazuje. U
prvom planu sladokusci i gurmanke deru sa velikim apeti
tom dinovske lubenice, trenje i jagode. Na levoj strani
slike, dokone lenine; malo dalje, tate ene posmatraju vla
stitu lepotu. Ovde se zabavljaju vetrenjastim igrama; tamo
se parovi odaju ljubavi, izdvojivi se u koljkama, ili kri
stalnim kuglama. Tolika uivanja psiholoki su uverljiva
samo u svetu vene mladosti: otuda Izvor mladosti, gde
lepe ene - crne i bele - kliu od veselja. Bo je Pakao po
stavio pored Vrta naslada. Ali, na jednoj slici sauvanoj u
Berlinu, Luka Kranah Mlai prikazao je samo Izvor mla
dosti. Njemu se dovode bolesni i kljasti, koji izlaze lepi i ve
seli iz udnog bezdana; onda ponju gozbe, plesovi, smeh.
Renesansa je upotrebila sva sredstva savrene tehnike
i sjajne mate da doara mitoloke rajeve, iji veno mladi
itelji misle samo na ljubav. Policijano je tvrdio da nijedan
smrtnik ne moe da ue u Venerino prebivalite, smeteno
na prekrasnom breuljku koji se die nad Kiprom, ali je i
sam pokuavao da ljude uvede u arobno boravite.
Nema sumnje daje na psiholokoj ravni povratak mito
logiji, poev od renesanse, za zapadnu civilizaciju u velikoj
meri bio nain snivanja o zlatnom dobu. Mnoga del koja

353
prikazuju nestaluke nimfa i pastira, Bahov trijumf, Vene
rin sjaj, Jupiterove podvale, koji se, da bi postigao svoje
namere, pretvarao u labuda, bika, kiu, zlatne predmete
- stvaraju zemlju iz mate, gde mlade i ljupke gole ene
oaravaju oi i ne venu nikada. ak i u romaneskne epove,
gde jo ima izvanrednog hrianina, pesnici unose to je
mogue vie od vetakog raja, za koji italac zna da e ne
stati, jer je delo zloduha, ali je uvek najuspeliji deo knjige, i
to deo koji joj obezbeuje uspeh. Dve vraare, Alkina u De
snom Orlandu i Armida u Osloboenom Jerusalimu, uspe-
vaju na trenutak - ali taj trenutak je kljuni razlog postoja
nja tih poetskih fikcija - da zaaraju hrianske vitezove.
Alkinina palata je po svome bogatstvu iznad svih drugih,
a obline mlade plavue su savrenije no to ih je ijedan sli
kar ikada mogao zamisliti. Armidini divni vrtovi nalaze
se na bogatim ostrvima. Vraara je u njima otvorila bistre
izvore, posejala neobinu travu, zasadila drvee to veno
cvate i u isto vreme daje plodove. U takvom dekoru, izvan
vremena, Renod nezasito uiva u Armidinim poljupcima.
*
**

Ali, pastirski ivot, mitologija i vraare postoje samo

u snovima bogataa. Snovi sirotinje su manje rafinirani. U
doba renesanse sirotinja esto gladuje i mui se. Vetaki
rajevi su za njih, pre svega, mesto gde se nee morati raditi
da bi trpeza bila puna hrane. Tako se objanjava dugotrajna
sudbina zemlje dembelije, poput one koju doarava
Bokao u Dekameronu (8. dan, 3. novela). Pokrajina Bigudi
tu je ovako opisana: To je zemlja gde se vinova loza ko
basicama vee, a za dinar se dobije guska i gue pride. I
tamo ima gora sva od struganoga sira parmezana, i njoj na
vrhu eljad neka okruglice i valjuke sa mesom mesi... A
malo dalje tee potok beloga vina - najboljega to se igda
pilo - i ni kapi vode u njemu nema! esto je pogreno tu
maena slika Brojgela Starijeg Zemlja embelija, sauvana

354
u minhenskoj pinakoteci. U njoj se elela videti epopeja
flamanske prodrljivosti. Delo, u stvari, ima optije i dub
lje znaenje. Ono lokalizuje u Flandriji san itave jedne ci
vilizacije, koja je, ma kako sjajna izgledala, esto doivlja
vala gladi, pomore i ratove. Je li sluajno to delo, iz 1567.
godine, savremeno nemilosrdnoj odmazdi vojvode od
Albe? U pobunjenoj Holandiji to je bila godina bede i os
kudice. Kako, onda, ne zamiljati torte koje klize niz krov,
ograde od kobasica, peenu prasad, koja potpuno peena
tre sa zabijenim noem, to e posluiti da se iseku, guske
pripremljene u tanjirima, kuvana jaja koja idu na malim
noicama? Siti, zavaljeni za stolom na kome se jo nalaze
mnoga jela, vojnik, seljak i student za trenutak zaboravl
jaju stvarnost, koja je suprotna njihovom snu. Italija XVI i
XVII veka nam je ostavila jednu kartu zemlje dembelije,
koja pokazuje da je itavom Zapadu bila potrebna takva
upeatljiva evazija. Na njoj se vide planine od struganog
sira, kako se kupaju u grkom vinu, drvee to daje rod
itave godine, svee, blistavo i prezrelo, peeni arani i je
gulje pripremljene na mornarski nain, uz vino muskat.
Padaju peeni fazani i dobro nadeveni zeevi. U umi bu
ljine nose kapute i odeu. Malo dalje, dvojica straara vode
oveka sa natpisom: Ovaj ide u zatvor zato to je radio. U
Parizu je 1631. godine igrana farsa slinoga duha, pod nas
lovom Gluvarenje po donjoj i gornjoj Dembeliji. Rable je,
pak, sto godina ranije, izmislio zemlju u kojoj se zaraivalo
pet sua dnevno za spavanje i sedam i po za hrkanje. Zem
lja dembelija je izuzetno postajala stvarnost: na seoskim
gozbama, koje doarava Brojgel, ili tokom onoga neobinog
napolitanskog praznika, koji se zvao upravo cucagna. Na
nekom gradskom trguje podizan vetaki Vezuv, iz koga su
povremeno kuljale kobasice, peeno meso, makarone koje
su se, padajui, prekrivale struganim sirom, kojim je brdo
bilo posuto. Narod se rvao da zgrabi pare na toj besplat
noj gozbi. Stvarnost je trajala jedan dan, a san ostali deo
godine.

355
 *
* H!

Vestaki rajevi su opasni: zaboravljajui na svoju duu,

oveku je pretila opasnost da se prepusti uivanjima ula.
To je jedna od omiljenih tema moralistikog slikara H. Bosa
i razlog to je Pakao postavio kraj Vrta zemaljskih naslada.
U ve spominjanom Stranom sudu u Beu, nejvei deo
poliptiha nije posveen doaravanju idiline sree u miru
Edena, ve tijumfu Sotone u zlokobnoj noi, koju tu i tamo
osvetljavaju baklje. Istina, na gornjoj razini, u jednoj rupi
neba, Bog, aneli i nekoliko izabranih, stoje izvan neobuz
danosti uasa. Ali je ovozemaljski svet potpuno ogrezao u
njemu i sasvim je oigledno da ima vie prokletih nego iza
branih. Jedan zli duh, sa glavom dugokljune ptice, odvozi
prokletoga u svome amcu. Drugi nosi tap na ramenu, o
koji je, vezan za noge i ruke, obeen budui itelj pakla, pro-
boden strelom. Sotona, sa turbanom na glavi, ima plamene
oi i njuku krvolone zveri. Kroz raskopanu odeu, na
mestu trbuha, vide se reetke pei. Ima rep i ape pacova.
On prima svoje goste na vratima pakla, a po rubovima vrta
poredalo se niz gnusnih aba. Tako su nalija vetakih ra
jeva jezivi komari. Na slici Trijumf smrti Brojgel Stariji
pronalazi Boovo nadahnue. To delo je opomena greniku.
Ono nitavnosti uivanja, bogatstva i moi suprotstavlja
halucinantnu viziju, koja je istinitija od ovozemaljskih ui
vanja. Ovde se velika kosaica, jaui na mravoj kljusini,
obara na ive. Tamo nosi leeve u prepunim dvokolicama.
Malo dalje gura jo uspavane ljude ka ogromnoj miolovci,
u kojoj jedan kostur udara u talambas.
Takve slike bile su stvarane da bi uinile jak utisak na
jednostavnu matu i uasom potresle bezbrine hriane.
No, Bo, naprotiv, pogdekad ui da bi ovek trebalo da
ostane miran pred inima zloduha, ma kakav vraar on bio.
Jezovita domiljanja koja Sotona ponekad moe da izvede,
u krajnjem sluaju nemaju nikakvu postojanost. Takvo je
znaenje raznih Kusanja svetog Antonija, koja bi pre valjalo

356
 nazvati mukama svetog Antonija. Veliki triptih u Lisa-
bonu je, bez sumnje, najbolje od svih del koja je umetnik
posvetio toj temi, to ju je Zlatna legenda dalje rairila po
narodu. Pred svecem se raa na hiljade privienja: krag
sa apama, starica sa kaputom od kore sasuenog drveta, a
telo joj se zavrava u obliku celera, starca koji poduava maj
muna i patuljka, poklisar koji koristi klizaljke da bi trao po
pesku, bogata trpeza za veselu gozbu, na koju Antonija po
zivaju mladii i devojke. Pustinjak ostaje neosetljiv: samo
Bog za njega neto znai. Uzaludan je sav napor avolskog
opsenara.
U kratkom osvrtu na likovna del renesanse koja doa
ravaju komare, nemogue je ne rei nekoliko rei o Brojge-
lovoj slici Dulle Griet (Luda Greta, Antverpen, muzej Majer
Van den Berg). ta znai, sa poarom u pozadini, ta megera
naoruana maem to sumanuto juri ka paklu i s povorkom
raspomamljenih mukobanja za sobom? Je li to izbezumlju-
jua slika onoga to svet postaje kada je preputen zlobi i
ludilu? Postoji jedno jednostavnije i prozainije tumaenje
koje tu sliku - najbolju Brojgelovu - povezuje sa srednjove-
kovnim priama u stihovima i farsama. Tu bi onda bilo rei
o satiri dangrizave i zapovednike ene. Greta i njene prati
lje nasru na mukarce kojima su se predugo pokoravale;
poto su se oslobodile, one rue sve i okomljuju se ak i na
avola. Tako bi seanja na Boove slike, udesna mata i a
ljiva fantazija, bile u slubi jednog del proetog veoma tra
dicionalnim antifeminizmom. Ova poslednja pretpostavka
je, verovatno, ispravna. Ali, ona ne oduzima nita injenici
da je ta majstorska slika jedan komar. A valja dodati i to
da su itav XVI vek opsedale halucinacije, koje nisu nuno
imale moralno znaenje. Sa zanosom je on svirao na klavi
jaturi metamorfoza. Voleo je da spaja burleskno i opsceno,
parodiju i okrutnost. Uivao je u oprenom, neobinom i
nakaznom. Dokaz su neverovatni zanati Lorenca toera,
kubistiki roboti i neobinosti jednog Braelija, ovekoliki
krajolici nepoznatnog Holananina, gde su obrve dungle,
brada gomila drvea, nos grupa kua; dokaz su takoe oni

357
oderani likovi, sve halucinantniji jedan od drugog, kojima
vrve ondanje rasprave o anatomiji i seciranju. Kogod otvori
dosije fantastinog, lako e se uveriti da je renesansa bila
vreme traganja i nemira, bogato raznim mogunostima i
oprenim eljama, a da jo nije bilo uinilo izbor, niti nalo
svoju ravnoteu.

*
**

Leonardo da Vini i Rable su na svoj nain izrazili

silinu i raznolikost tenji renesanse - odve brojnih da ne bi
bile utopijske. Leonardo je bio izvrstan slikar i prvorazredni
anatom. Ali, kao inenjer nije dao odluujui tehniki do
prinos. to se tie programa studija koji je Gargantua iz
loio svome sinu Pantagruelu, nije dovoljno istaknuto to
koliko je on bio utopijski. Zaboravljalo se d a je tu re o jed
nom dinu koji pie drugom dinu. Rable je znao da samo
jedan ovek ne moe savreno poznavati istovremeno
grki, latinski, hebrejski, arapski i haldejski, sve zakone
astronomije, sve lepe tekstove graanskog prava i da je,
uz to, letimino prouavao sve prirodne nauke i medicinu.
Humanistiko obrazovanje je dobro pazilo da ne krene za
takvim tlapnjama. Ali, one svedoe o jednom dobu koje je
imalo vie slavoljublja nego razuma. Da li je sluajno ba
renesansa stvorila lik Fausta?
Faust je postojao. Poneto sumnjivi nemaki astrolog i
lekar umro je pre 1544. Ali, ve krajem XVI veka postao je
legendarna linost. U jednoj Volksbuch iz 1587, a naroito u
Marloovom komadu (oko 1589), on se javlja kao neka vrsta
natoveka.^ Zahvaljujui Mefistofelu, sve postaje za njega
mogue. ivi raskonim ivotom, a slue ga nevidljivi
duhovi. Pri kraju ivota, drubenica mu je grka Jelena, za
nosna mlada ena zlatne kose i crnih oiju, u stvari jedan
enski vampir. Ali, najvei Faustov greh je to je, pomou
ugovora sa avolom, eleo da zna gotovo koliko i Bog.
Zloupotrebio je dini dar razuma. Tako tema Fausta preu-

358
 TRAGINA POVEST O DOKTORU FAUSTU
(Izdanje Marloovog komada iz 1631.)

zima temu Prometeja. U Volksbuchu Mefistofel kae Faustu

kuajui ga pre no to je potpisao kobni ugovor: Naui od
mene sada da izaziva grmljavinu, sevanje, grad, sneg i
kiu, da cepa oblake, da potresa zemlju i strmene stene i
da ih raspolovljuje nadvoje, da uzburka puinu, natera je
da pobesni i izae iz svoga leita... Naui, Fauste, da leti
kao ja, brzo kao misao, od jedne kraljevine do druge... I u
Marloovom delu san o sveznanju i svemoi zauzima vano
mesto. Mefistofel kae Faustu:
Dobar arobnjak je svemogui bog!
Postani, dakle, Fauste, bog, svojim monim moz
gom! I, zbilja, zli duh je Fausta nauio astronomiji, astro
logiji, medicini i matematici; daje mu dvokolicu koju vue
krilata adaja, pa nemaki doktor leti nad kontinetnima.
Tako Faust stie u predeo Kavkaza, vidi zemaljski raj koji
uva plameni ma jednog heruvima. Sin koga mu je ro
dila Jelena, Justus Faustus, sveznajui je od samog dolaska
na svet. Tako Faust oliava ne samo intelektualca obuzetog
telesnim zloduhom, ve, jo vie, oveka ednog apsoluta i
obuzetog snom da zagospodari svetom. Moda je romantik
pre romantizma; ali je, pre svega, predstavnik jednog ambi
cioznog stolea, opijenog slobodom, slavom i naukom, ije
elje esto izdaleka prevazilaze mogunosti.
359
 *
**

Utopije, (ozbiljni) opisi sveta sainjenog na naelima

razlinim od onih koja vladaju u stvarnom svetu (R. Ri-
jer), cvetale su u doba renesanse. One svedoe o razlazu,
koji su neki vrlo bolno oseali, izmeu tenji doba i sva
kodnevne stvarnosti. Optimizam u pogledu budunosti -
ali udesno daleke - imao je za nalije pesimistiku viziju
sadanjosti. Utopija Tomasa Mora (1516) je najbolji odraz
te dijalektike, u kojoj se koprcala izvesna humanistika
misao. Delo je, naime, podeljeno na dva antitetika del.
Prvi u tamnim bojama opisuje Englesku u doba renesanse;
drugi toj zabrinjavajuoj slici suprotstvalja svetlu viziju jed
nog ostrva bez briga, gde su zauvek ukinute sve politike,
drutvene, ekonomske i religiozne tekoe. S taje Engleska
u doba Henrika VIII? Zemlja u kojoj nejednakost izaziva na
jgore razdore. Prosjaenje, skitanje i kraa su svakodnevna
stvarnost. Dokono plemstvo upropauje asna zanimanja.
Zamenjujui ratarstvo stoarstvom, krupni zemljoposednici
proteruju seljake sa zemlje i poveavaju broj nezaposlenih.
Celokupno zakonodavstvo odraava zaveru bogatih pro
tiv sirotinje. Spoljna politika naroda XVI veka je istovere-
meno ratoborna, skupa i verolomna. Otuda je valjalo hitno
upoznati Evropljane sa udnim i dalekim ostrvom to su ga
otkrili putnici koji su reili da ga napuste...samo sa ivo
tom - ostrvom Utopija.
To ostrvo ima oblik polumeseca i taj prirodni za-
liv prua bezbedno utoite laama. Na njemu su pedeset
i etiri grada, svaki od po est hiljada porodica. Jedan od
njih je prestonica, Amaurote. itelji Utopije, koji su razvr
stani u porodice od po najmanje etrdeset ljudi, na smenu
obrauju njive. A, opet, oni koji se posebno zanimaju za
poljoprivredu, mogu da ostanu na selu itavu godinu. Pri
vrednim ivotom upravlja drava, a vlasnitvo je kolekti
vno. Jednakost je potpuna, plemstvo ukinuto. est asova
rada dnevno dovoljno je da obezbedi sveopte bogatstvo.

360
Ali, niko ne lenari. Lee se u osam sati uvee, a ustaje u
etiri izjutra. Vlast, koja vodi tane dnevne statistike i saku
plja proizvode i prinose u zajednike magacine. zaustavlja
proizvodnju im se pojavi opasnost od zasienosti. Prema
tome, svako ima vremena da se izgrauje. U Utopiji ne pos
toji novac u unutranjem opticaju. Dovoljno je zatraiti ono
to je potrebno, pri emu bogatiji gradovi pritiu u pomo
siromanijima, kao to porodice koje imaju previe dece
daju viak onima koji ih imaju malo. Dragoceni metali su
prezreni. Zlato slui za izradu lanaca za zatvorenike i none
posude. Svakih deset godina svi itelji Utopije sele se, a nova
boravita biraju se kockom. Svaka kua ima vrt. Obeduje se
zajedno. Truba daje znak za poetak. Onda sifograntija- ili
trideset porodica - odlazi u hotel. Mladi i stari sede jedni
kraj drugih, a mukarci naspram ena. Deca opsluuju i
jedu stojei, dok je jedna odaja kraj trepezarije odreena za
majke sa malom decom. Na poetku obeda ita se neko mo-
ralistiko delo; zatim se ljudi predaju prijatnom i trezvenom
razgovoru. Uz veeru svira simfonijska muzika.
V ladaje porodine prirode. Trideset prodicabirajed-
nog sifogranta, a dve stotine sifogranata jednog doivotnog
kneza, ali se u sluaju despotizma moe smeniti. Nita zna
ajno ne odluuje se bez pristanka senata sifogranata. ite
lji Utopije su hrabri u ratu, ali su, inae, miroljubivi. Na rat
se odluuju samo da bi se odbranili ili zatitili napadnute
saveznike, ili da bi kaznili verolomnost trgovaca susednog
naroda. U svakom sluaju, vie vole, ako je mogue, da
vode ekonomski rat protiv svojih neprijatelja. Najzad, da
bi skratili ili izbegli oruane sukobe, nastoje da dou glave
neprijateljskom kralju, ili da potplate sauesnike u protiv
nikom taboru. Ropstvo postoji u Utopiji, gde se, uglavnom,
izbegavaju smrtne presude. Robovi su ratni zarobljenici,
ili zatvorenici zbog graanskih prekraja. Poto je Utopija
jedna velika porodica, posebna panja posveuje se enidbi
i udaji. Brano neverstvo je jedini zloin koji se kanjava
smru. Na ostrvu Tomasa Mora u brak se ne moe stupiti
pre osamnaeste godine, za devojke, i dvadeset i druge za

361
 mukarce. itelji Utopije venavaju se poto se dobro upo
znaju. Verenici, pod brinim nadzorom neke oprezne sta
rije ene i nekog vrlog mukarca, pre no to se venaju,
vide jedno drugo golo od glave do pete. Ako se, ipak, to
kom branog ivota pokau neka neslaganja naravi izmeu
dvoje suprunika, razvod moe biti odobren, ali tek nakon
potanke senatske istrage. U svakodnevnom ivotu muevi
imaju nad enama vlast kao nad decom.
Utopljani ne ive isposniki. Oni cene zdravlje i odaju
se prirodnim uivanjima. Imaju pravo na samoubistvo u
sluaju neizleive bolesti. Hrianstvo je tek dospelo na
ostrvo, poto su ga nedavno otkrili moreplovci Ameriga
Vespuija. Na Utopiji, dakle, postoji vie religija, ali je veina
itelja napustila prostake bogove, decu razuzdane mate,
(i) prihvatili samo jedno veno, neizmerno i nerazumljivo
boanstvo, iji atributi nisu manji od sile i dike. Tom vrho
vnom biu, koje itelji Utopije zovu Mitra, posveenje na
cionalni kult. Uostalom, dozvoljeni su svi privatni kultovi,
a trpeljivost je sveopta. Ljude hvata uas od fanatizma i
bezobzirne zagrienosti. Ateizam je, ipak, zabranjen, a atei
sti iskljueni iz javnih zvanja. Svetenici zadueni za kolek
tivni kult su malobrojni: po trinaest u jednom gradu. Ali,
oni vode svetaki asni ivot. U hramovima slave odravaju
veoma suzdrljive ceremonije, bez prinoenja krvavih rtvi.
Ne upranjavaju maiju i mrze sujeverja. Tela mrtvaca spa
ljuju se tokom pogrebne slube. Na sahranama se ne narie.
a mrtve se moli i Bogu upuuju ivahne molitve. Nakon
srenog ivota, smrt je blaga, jer je odlazak u venu sreu.
Poto je tako dobro iveti na ostrvu, zato ga naputati?
Za odlazak u inostranstvo potrebna je dozvola, a u pasou
se tano odreuje trajanje odsustva. Ako neko otputuje bez
dozvole i bude uhvaen, kanjava se kao dezerter. U sluaju
ponovljenog prekraja, postaje rob. itelj Utopije ne moe
poi u etnju gradom, niti krstariti oblinjim poljem, bez
pristanka svoga oca i svoje ene. Istina, etnje su dozvoljene
u asovima odmora. Ali, ako neko zaboravi vreme odreeno
za veeru, morae da se lii jela, jer vie nita nee nai za
jelo poto se zavri posluivanje u javnom restoranu.

362
 *
**

I Rable je, na izvestan nain, prineo rtvu utopijskom

rodu, mada je teko odrediti njegov dug Tomasu Moru u
tom pogledu. U svakom sluaju on je preuzeo, ali gotovo
iskljuivo u svojoj prvoj knjizi, Pantagruelu (1532), imena
koja je engleski humansita pustio u opticaj: Gargantua...
rodi sina Pantagruela sa enom po imenu Badebek, erkom
kralja Amaurota u Utopiji. Kasnije je Pantagruel, kao stu
dent u Parizu, napustio taj grad, postoje uo da su Dipsodi
(to jest, edni) osvojili zemlju Amaurata. Ostrvo Utopija
nalazi se, po Rableu, negde s onu stranu Indije. Nakon du
gog putovanja - morao je ii oko Rta dobre nade - Panta
gruel napokon stie pred opsednuto ostrvo Amaurota, za
poinje borbu i ulazi pobedniki u prestonicu Utopije. Na
poetku Tree knjige reeno je jo da je Pantagruel, nakon
to je potpuno osvojio zemlju Dipsodiju, preneo u nju
jednu koloniju Utopljana i Utopljanki retke plodnosti, koji
su se u toj istoj zemlji namnoili kao skakavci. Nakon toga
je ostrvo Utopija iezlo iz Rableovog del. Ali, Pantagruel i
njegov saputnik Panurgije nastavljaju da poseuju neobine

TELEMSKA OPATIJA
(Prema A. Blunt, Philibert Delorme.)

363
 zemlje: ostrva Makreonjaka, Tapinoja, Sonanta i Oda, gde
putevi putuju. Izmiljotine, pre glupe no utopijske, kako
je reeno. Izvesno je da se utopija, ukoliko nastoji da kao
stvarno prikae ono Stoje suprotno svakodnevnom iskustvu,
pre sree u nainu na koji provodi vreme Gargantua, koga
ui i obrazuje Panokrat, ili u sumanutom programu stu
dija koji je za Pantagruela sainio Gargantua, nego u pa-
rodijskim i obesnim opisima fantastinih predela. Tako je
i Telemska opatija, u izvesnoj meri, utopijska konstrukcija.
Naravno, arhitektura i dekoracija neobinog manastira je
isto romaneskna, jer zdanje je sto puta divnije od Boni-
vea, ombora ili Santijia . Ali Rable izraava humanistiki
ideal i dostie utopijski anr kada opisuje nain ivota Te-
lemljana, koji je tano obrnut od uobiajenog monakog i
vota. Nema zidina koje bi Telem titile od iskuenja spolja-
njeg sveta; nema sata koji bi odreivao raspored vremena
zajednice (jer, najvei san sveta je da se upravlja po zvuku
zvona, a ne po nalogu zdravog razuma); nema zaveta na
nevinost, pokornost i siromatvo; njih je zamenilo naelo:
brak, bogatstvo i sloboda. Poto se obino u manastirima
primaju samo orave, opave, grbave, rune, lude, bezu
mne, ureene i pokvarene ene i katartini, nedotupavi i
za svoje porodice muni mukarci, u Telem e se primati
samo mlade, lepe, dobro graene i od prirode obdarene
ene i lepi, zgodni i od prirode obdareni mladii. Poto su
ene iskljuene iz mukih manastira i mukarci iz enskih,
Gargantua odluuje da nova opatija bude meovita. Poto re
dovnici i redovinice nakon poloenog zaveta ne mogu da se
vrate svetovnom ivotu, Telemljani e to moi da uine kad
god to zaele iskreno i potpuno. U Telemu vladaju srea
i sklad, zato to nema uredbe. Naelo ini to ti je volja
nije samo Rableov paradoks: dokaz je objanjenje koje on,
sa oiglednom ozbiljnou, daje kada tvrdi da slobodni, od
dobra roda, obrazovani ljudi, koji u asnom drutvu vode
razgovore, imaju po prirodi nagon i smer koji ih navodi na
dobra del, a uklanja od ravih.

364
 Telem je samo jedan fragment o utopiji. Naprotiv, Kra
tak opis drave Eudemonije, grada u zemlji Makariji, koji
je 1553. sastavio Kaspar Stiblin, neznatni profesor iz Se-
leste, jeste potpuna utopija, poput utopije Tomasa Mora. Os-
trvo Makarija se, po Stiblinu, nalazi u Indijskom okeanu;
na njemu se nalaze plodna polja i vinogradi, visoki bedemi
i najlepa zdanja na svetu. Kruni i skladni grad Eudemo-
nija je gostoljubiv prema strancima. Eudemonjani imaju vi
soku graansku svest, ali ona nije utemeljena na jednakosti.
Graani su, naime, podeljeni na patricije i plebejce. Siroti
nja ne zavidi monima, mada je siromahu teko da dospe
do nekog javnog zvanja. I to zato to je plemstvo strogo i
obrazovano i to su odluke Senata, sastavljenog od plemia,
proete dalekovidom mudrou. Poto se narod smatra
neiskusnim, prevrtljivim i pomamnim na dobit, spas drave
moe biti obezbeen samo ako je vlast poverena plemstvu.
Reim je patrijarhalan i konzervativan. Strahuje se, pre
svega, od buna i zavera, koje se strogo kanjavaju. S druge
strane, vrli graani se nagrauju i poastvuju. Graanski
duh uvruju istovremeno trezvene i vesele gozbe, na ko
jim a se pretresaju javni poslovi. Eudemonjani uglavnom
nisu ni suvie bogati, ni suvie siromani. Nepoverljivi su
prema bankarima i trgovcima, vie cene poljoprivredu od
zanatstva, kupuju i prodaju samo po cenama koje je utvrdila
drava, zadovoljavaju se s malim i, prema tome, nemaju po
trebe da rade mnogo. Ostaje im vremena da se izgrauju.
inovnici se boje dodira sa iskvarenim obiajima drugih
naroda i ne vole da njihovi potinjeni putuju izvan ostrva.
U svakom sluaju, strane mode su zabranjene u Makariji.
Svaka klasa i svaki pol ima svoju uniformu. Eudemonska
drava posebno nadzire vaspitanje i obrazovanje dece. Sve
javne kole srene drve ujedinjene su ujedno divno zdanje,
gde se poduavaju antiki jezici, filozofija, medicina, m a
tematika i teologija. Profesori su graani sa najveim pla-
tama. kolski program je obiman, ali aci ne zanemaruju
ni sportska takmienja. Tvrdi hriani, Eudemonjani odba
cuju praznoverice i pozivaju se iskljuivo na Sveto pismo.

365
 Naklonjeniji su pobonosti i smernosti nego dogmatskim
cepidlaenjima. Stiblin u tom pogledu pripada tradiciji era-
zmovskog irenizma.
Grad Sunca od Kampanele (1568-1639), kalabrijs-
kog dominikanca, poteklog iz siromane i nepismene poro
dice, omoguuje da se na tipinom primeru proveri sinteza
srednjovekovnog milenarizma i utopijskih tenji renesanse,
koja se priseala Platona. Poput Joakima od Florisa, on je
verovao u dolazak nebeske drave i to predvideo za 1600.
godinu. Kalabrija je trebalo da bude zemlja gde e se uspo
staviti novo kraljevstvo, a Kampanela je uestovao u jednoj
zaveri koja je trebalo da olaka ostvarenje toga. A u zatvoru,
u kome je ostao dvadeset i sedam godina, dominikanac
je napisao Grad Sunca. udesni grad, sainjen od sedam
koncentrinih krugova, nalazi se negde sred ekvatorijalnih
mora. Podignut najednom breuljku, njega nadvisuje divan
hram Sunca, sa ogromnom kupolom. Sa unutranje strane
kupole predstavljena su sva nebeska tela. Gospodar grada je
svetenik zvani Metafiziar; uz njega su trojica pomonika:
Pon, Sin i Mor, ija imena znae Sila, Mudrost i Ljubav, jer
su te tri vrline atributi Bia. Sila je zaduena za vojsku, Mu
drost za nauku, umetnost i obrazovanje, a Ljubav za sek
sualne odnose, vaspitanje, medicinu, zemljoradnju i snab-
devanje. Sve to itelji Grada Sunca imaju, zajedniko je,
ukljuujui i ene i decu. Poto je samoivost iezla, ne
poznati su i kraa, ubistvo, brano neverstvo, rodoskvrnue
i razvrat. Obrazovanje se daje svoj deci; ono je u najmanjoj
moguoj meri knjiko i temelji se na posmatranju prirode.
Svakih est meseci vlasti oveku odreuju kuu i sobu koje
e biti njegove tokom sledee pola godine. Svaka etvrt ima
svoje zajednike ambare, kuhinje i trpezarije. Obeduje se
zajedno, ljudi naspram ena i u tiini, jer se ita za to vreme.
Svi su obueni u belo. Zemljoradniki poslovi rade se po
grupama, u podesno vreme. itelji Grada Sunca ne rade
vie od etiri sata dnevno, a ipak svega ima u izobilju u tom
srenom gradu, gde su ivot na tu raun i bogatstvo po
djednako nepoznati. Zlato slui samo za ukraavanja. Ali,

366
 tehnika je usavrena, a meteoroloka znanja iroka. Pos
toje plugovi na jedra, brodovi na mehove i koturove i ratne
maine.
Ljubav je, prirodno, inovnik zaduen da nadzire ono
to se odnosi na raanje, to ini uz pomo astronoma. So-
larci poinju da vode ljubav u dvadeset i prvoj godini, a
Solarke u dvadesetoj. U javnim igrama, mukarci i ene
su goli, kao u Sparti, da bi vlasti mogle da ocene koje su
jedinke podesne za pravljenje dece i koje, opet, najbolje
meusobno odgovaraju. Visoke ene sjedinjuju se sa viso
kim mukarcima, ali debele sa mravim, i obrnuto. Polno
se opti svake tree noi, tek poto se okupa, pomoli i svari
hrana. U oekivanju asa sjedinjenja, koji odreuju lekar
i astrolog, mukarac i ena spavaju u odvojenim sobama.
Kada doe trenutak, jedna postarija ena otvara vrata
koja odvajaju dvoje ljubavnika. U ljubavnoj odaji nalaze
se lepe statue slavnih ljudi, da bi ene, gledajui ih, zaele
lepo potomstvo. Deca se posle druge godine oduzimaju od
roditelja i zajedno odgajaju.
Kampanela je uvek izraavao i svoju katoliku pravo-
vernost. Zato se kasnije odrekao ideje da ene budu zajed
nike. Povodom religije Solaraca, teko je rei da li je to
predhrianstvo ili proieno hrianstvo. Recimo da je,
kao kod Tomasa Mora, re o veoma proienoj - prirod
noj religiji, koja instiktivno poima Trojstvo, ohrabruje javna
ispovedanja, post svetenika, pojanje psalama etiri puta
dnevno u hramu. Iz asa u as smenjuje se pred oltarom
Sunca po jedan Solarac, pa se tako ka Venom naprekidno
die molitva grada, kao to je kod nas obiaj, pie Kam
panela, o sveanim etrdestodnevnim molepstvijama.
Nema, dakle, suprotnosti izmeu te religije i Hristove. Ali,
poput religije Morove Utopije, ona nije usmerena ka spase
nju i ne naglaava dramu krsta: Hristos je, pie on, ostao
samo est sati na krstu... Zato da ga uvek sebi predstavljamo
sred muka...? Utopijski gradovi su sreni po definiciji.
Nova Atlantida, koju je Frensis Bekon (1561-1626) ob
javio iste godine kada i Novum organum (1620), nedovreno

367
je delo. Ona prikazuje manje jedno savreno drutvo nego
narod koji je postao srean zahvaljujui uplivu i delatnosti
jedne naune akademije. Bekon povezuje svoje ostrvo Ben-
salem, koje se, po njemu, nalazi u Pacifiku, sa Platonovom
Atlantidom. A ona, nasuprot uverenju grkog filosofa, nije
potonula. Ona je, naprosto, bila Amerika koju je opustoio
veliki potop, unazadivi civilizaciju. Naprotiv, kataklizma
je potedela ostrvo Bensalem. Ve devetnaest vekova ono
upranjava izdvojenost, da bi sauvalo izvornost i visoku
razinu svoje civilizacije. Meutim, svakih dvanaest godina
alje tajnu ekspediciju ka ostalom delu sveta, da bi se oba-
vestilo o onome to se tamo dogaa. Bensalem ne trguje
sa spoljnim svetom i ne slui se novcem. Postoji, ipak, unu
tranja trgovina, putem razmene i privatnih preduzea.
Vlast je monarhijska, a porodini ivot patrijarhalan. Na
ovom ostrvu vole tkanine ivih boja i turske turbane. Ali,
obiaji su isti, a prostitucija je nepoznata. Velika original
nost Bensalema - i tu se iz romaneskne fikcije prelazi u uto
piju - je s te Salomonova kua, ili Nauni institut, koji je
kao kakvo narodno oko. Za naunike koji ine njegov deo
i koji su prave voe Bensalema, tu je manje re o sistemat
skom razraivanju utilitarnih tehnika, a vie o ostvariva
nju svega to je mogue. Ekonomskoj isplativosti oni pret
postavljaju nauku, koja je neka vrsta umetnosti. Imaju pei
sa visokom temperaturom, podzemne laboratorije, astro
nomske naoari i mirkoskope, kule za prouavanje neba i
oblaka, upranjavaju seciranje, pa su tako naunici Bensa
lema postali iscelitelji. Oni stavarajunove biljne i ivotinjske
vrste, ubrzavaju rast drvea, izrauju proizvode nepoznate u
Evropi, prave jestive konzerve. Znaju da plove pod vodom i
da lete. Kadri su da u svojim laboratorijama izazovu pojavu
duhova. Ali se ne slue tom udesnom moi da bi varali na
rod. Salomonova kua ini ekipu naunika, meu kojima
su zadaci potanko razdeljeni. Trgovci svetlou, merca-
tores lucis, preduzimaju (tajno) posmatranje inostranstva,
depraedatores prouavaju knjige, venatores prouavaju za
natske tehnike. Postoje jo eksperimentatori, klasifikatori

368
eksperimenata, izvlaioci zakljuaka. Glavne skuptine
sakupljaju dokumentaciju i zakljuke i nalau odluujue
eksperimente. Svi lanovi Instituta zaklinju se da e uvati
tajnu istine i otkria ije bi objavljivanje moglo biti opasno.
Nova Atlantida ima jedan naunofantastini vid, koji nas
zauuje. Ali, ne modernizujmo preterano Bekonovo delo:
ono manje najavljuje civilizaciju preobraenu tehnikom, a
vie drutvo u kome bi nauka bila na prvom mestu; u tom
smislu ono predstavlja prvi korak izmeu antike i moderne
misli.

*
**

Poto su se renesansne utopije nadovezivale, dalje od

srednjeg veka, na jedan veoma stari misaoni tok i platoniku
tradiciju, one su, po svojoj prirodi, neosporno bile nepri
lagoene svome vremenu. Na izvestan nain, utopisti XVI
i s poetka XVII veka su kasnili za svojim dobom i nisu ga
razumeli. Dok se uvrivao individualizam, omoguujui
procvat jedne nove civilizacije, oni su propovedali strogi
kolektivizam. U asu kada je raslo nacionalno oseanje i
drave se teritorijalno uobliavale, oni su izvan vremena i
prostora konstruisali drave bez tradicije i prolosti - drave
koje su bile samo gradovi ili grupe gradova. A, istorija toga
vremena pokazivala je da gradovi sami nisu kadri da stva
raju istoriju. Evropske knjievnosti bile su u uzletu, a To
mas Mor se dovijao da stvori vetaki jezik. Kapitalizam se
razvijao, a utopisti su odbacivali privatno vlasnitvo i no
vac. Krupna pomorska putovanja dprinela su umnoavanju
trgovinske razmene meu kontinentima i uspostavila vrste
veze meu narodima, a Tomas Mor, Stiblin, Kampanela i
Bekon su uvali u izolovanosti drave iz svojih snova. Naj
zad, renesansa je umnogome bila otkrie prirode; utopije
su, naprotiv, pokazivale otvoreno i nesavladivo podozrenje
prema svemu to je prirodno. ovek tu uvek preureuje
krajolik, a Bekon, koji je izloio apologiju nadometaka, sta-

369
 novnicima Bensalena daje hleb bez ita. Postoje zajednike
odlike renesansnih i antikih utopija, koje se nalaze i kas
nije, u onima iz XIX veka. One predstavljaju izlovane,
autarkine drave. Gaje potpuno poverenje u dirigovanu i
plansku privredu. One od ustanova ine uzrok, a ne pos-
ledicu. Znaju samo za opti interes, zanemaruju pojedince
kao takve i suavaju spektar ljudskih oseanja. Smiljaju
jednoline gradove, gde je sve red i simetrija, gde itav
ivot zajednice podlee strogom rasporedu. Veliku vanost
pridaju obrazovanju, ali ono je, od Platona do Kampanele,
uvek shvatano u odluno konzervativnom duhu. Valjalo je
stvoriti graane koji e odrati savrenu dravu i nee u
njoj nita promeniti. Ukratko, atmosfera u tim srenim
dravama je nepodnoljivo zaguljiva; ivot u njima je
uveo i suv. Kolektivni eudemonizam, koji raa ustanove
preterano pomno razraene, i opasna logika zakonodavca,
imaju neeg uasavajueg. Zato se Telemska opatija, u ko
joj vladaju ljupkost i osmeh, ne moe u svemu izjednaiti
sa utopijskim gradom. Pa ipak, ona to jeste u mnogom po
gledu. Uzalud ona sebe prikazuje kao nalije manastira,
ona je, ipak, manastir, to jest zajednica, i, ak, vrlo tesna
(R. Rijer), koja neizostavno stvara jednolinost. Telemljani
su se, pie Rable, kroz tu slobodu dali u hvale vredno nad
metanje da ine sve one to se ma kome svidi. Ako bi neko,
ili neka, rekli: Pijmo, svi su pili; ako bi rekli: Igrajmo
se, svi su se igrali; ako bi rekli: Hajdemo da skakuemo
po polju, svi su ili. Opatija koju je stvorio Gargantua ima
drugu tipinu odliku utopija, koju smo ve istakli: ona je u
svakom pogledu neka vrsta poricanja svakodnevne stvar
nosti. Najzad, Rable je, poput svih utopista, uz obilje poje
dinosti tano dao arhitekturu nove opatije. Zdanje ima oblik
estougla, sa velikom okruglom kulom na svakom uglu, a
u podnoju severne strane protie reka. Trista sedamdeset
i dva koraka deli jednu kulu od druge. Ima pet spratova za
stanovanje, ispod zemlje su podrumi itd.
Tvorci utopija lako postaju urbanisti, a urbanisti lako
skliznu u utopiju i tee da postanu zakonodavci. I jednima

370
 i drugima je zajedniko ubeenje da okvir svakodnevnog
ivota duboko deluje na duh itelja i da se ljudi mogu pro-
meniti organizovanjem prostora u kome se kreu. Poto
je re o vetakim tvorevinama, koje ne optereuje teina
nikakve prolosti, idealni gradovi su uvek izvueni pod ko
nac i izliveni u savreno geometrijske oblike. Kolonija iji
plan skicira Platon u Zakonima, podeljena je na etvrti, koje
su zrano rasporeene oko centra. Takva je i Sforcinada.
Ali, geometrija arhitekata utopija odgovara jednom veoma
visokom zadatku. Ona mora da od idealnog grada naini
sliku kosmosa i odrazi njegov najvii sklad. Na podu kate
drale Sforcinada, Filarete predvia da ugravira kartu zemlje,
okruenu sa dvanaest meseci; na kupoli, iji oblik je po sebi
slika boanskog savrenstva, Boga e simbolisati sunce
koje zrai. Sredinom XVI veka oni je u svome delu Mondi
celesti - jo jedna renesansna utopija, a nismo ih mogli sve
spomenuti - zamislio grad koji e na tlu ocrtavati sunce, a
imae jedan sredinji hram, sto zrano rasporeenih ulica
i kruno gradsko podruje. Kampanelin Grad Sunca raspo
reen je takoe oko hrama, a nad njime se die dinovska
kupola, oslikana kao nebeski svod. Iz grada se izlazi i ulazi
kroz etiri glavne strane sveta, a podeljen je na sedam kon
centrinih krugova, koji se podudaraju sa sedam planeta.

ANONIM DETAJER: PLATONSKA UTOPIJA (POETAK XVI VEKA)

(Prema Renesansnim Utopijama)

371
 V. ANDRE: KRISTIJANOPOLIS (POETAK XVII VEKA)

Ali, re je o nestvarnim gradovima u vetakim zemlja

ma. Autori utopija su toga esto svesni. Reita su u tom
pogledu imena koja upotrebljava Tomas Mor. Ostrvo koje
namerava da opie otkrio je Hitlodej, ije se ime moe pre
vesti kao raznosa budalatina; Utopija znai nigde;
Amaurot, glavni grad, je grad utvara, ili, bar, nepoznati
grad; on se nalazi na reci Anider, reci bez vode, a u
njemu vlada Adem, kralj bez naroda; nastanjen je naro
dom Alaopolita, graanima bez grada. Zato utopijske
arhitekture nastoje da budu funkcionalne. Kue u platono
voj koloniji slepljene su meusobno na rubovima gradskog
podruja i tako stvaraju bedem, to je krajnje nepraktian
raspored, jer se ne bi moglo ii po zidovima, niti bi se mogli
lako snabdevati branioci. Pa ipak, taj apsurdni detalj nalazi
se najednom crteu s poetka XVI veka, a poetkom XVII
preuzeo ga je Kampanela u svome Gradu Sunca. A, opet,
ma koliko delovao dopadljivo, zrani raspored, nametnut
mnogim idealnim gradovima - a plan Sforcinade je, neo
sporno, veoma lep - ima neeg paradoksalnog i neverovat-
nog. Da bi ovek u Sforcinadi preao iz jedne ulice u drugu,
on mora da pree dug put, jer postoji samo jedna koncen

372
trina avenija, u centru aglomeracije. U gradu koji je na
crtao Anonim Detajer i ta avenija je uklonjena; da bi se pre
lo iz jedne ulice u drugu, valja se ili vratiti na glavni trg, ili
prei etalite do prvog kruga. Osim toga, ulice se na udan
nain ire ka periferiji, jer je izmeu dve susedne avenije
predvien samo jedan red kua. Takve razne besmislice na
laze se u Donijevom sunanom gradu. to se tie Kristija-
nopolisa Valentina Andrea, iji kasarnski izgled neizo
stavno budi nespokojstvo, on pokazuje vie domiljati nego
praktini lavirintski raspored. Ovo je, moda, najneljudskiji
od svih idealnih gradova: kretanje u njemu je stalno pod
zemljom, poto su ulice pokrivene nastanjenim svodovima
i spratovima. I opet valja napomenuti da tu nije re o grado
vima u kojima se moe iveti. Imamo posla sa igrom, ali sa
ozbiljnom igrom, i to je osnovna odlika utopijskog zdanja.
Od trenutka kad se ovek potrudi da zamisli da bi stvari
mogle biti i drugaije, onda sve postaje teorijski mogue.
Sluaj Filareta je ovde veoma reit. Pravei se da veruje
kako mu je milanski vojvoda zatraio da stvori jedan grad,
on se - na papiru - baca na skroz fantastina ostvarenja:
jedno tako raskono sklonite (za bolesne i uboge) kao to
e kasnije biti Versajska palata, jedan luki zamak od pet
naest spratova sa stotinama stubova, jedna kula poroka i
vrlina, preterano visoka i za koju se tano ne vidi emu
bi mogla sluiti, poto je sastavljena uglavnom od beskraj
nog vertikalnog nizanja krunih hodnika. No, nisu samo
slubeni proizvoai gradova-uda gradili takva zdanja iz
snova. Leonardo da Vini u svojim belenicama, Jakopo
Belini crtajui Irodovu palatu, Altdorfer uzimajui za
povod biblijsku temu Suzana u kupalitu i mnogi drugi
umetnici u doba renesanse oseali su potrebu da na tre
nutak pobegnu u svet gde graditelji ne nailaze ni na otpor
materijala, ni na neizvesnosti svakodnevnog ivota, niti na
novanu oskudicu.
Meutim, sve teorijske konstrukcije arhitekata nisu
nuno utopijske. Ako pogdekad tako izgledaju, to je zato to
se njihovom potpunom uklapanju u stvarnost suprotstvaljaju

373
 navike, graditeljska prolost i nedostatak novca. Onda ono
to je mogue ponovo postaje san. I obrnuto, san moe po
stati stvarnost jednoga dana. Poev od Albertija, urbanisti
su grad zamiljali sa pravim ulicama, kuama jednake vi
sine, poredane pod konac, radiokoncentrinih rasporeda, sa
javnim zdanjima koja zadravaju pogled pre no to ovaj od-
luta dugakim avenijama. Samo su retko mogli u potpunosti
ostvariti takve planove na tlu. Ali su zato to nadoknaivali
u pozoritu i tokom gradskih praznika, poto je u to vreme
ureivanje pozorine scene i ukraavanje gradova za kraljev
ske ulaske poveravano uglednim arhitektima. Nita se onda
nije suprotstavljalo antikim zdanjima, linijama koje se
gube u daljini, pravilnim ulicama - one su bile sastavni
deo uobiajenog dekora za talijanske komedije i tragedije
XVI veka. Tako je u sveanim trenucima renesanse grad iz

FILARETE: ZAMAK U LUCI SFORCINADA

374
mate iskrsavao u stvarnosti i za asak je zaklanjao. Kada
je u Urbinu, 1513. godine, prikazivana Calandria, gledaoci
su, tvrdi Kastiljone, imali pred sobom preobraeni grad.
Dve godine kasnije, za ulazak Lava X u Firencu, podignuto
je mnotvo tobonjih zdanja: lana proelja, slavoluci, pira
mide itd. Put je bio obeleen. Tokom itavog veka kraljevski
ulasci su na zapadu bivali povod za preobraavanje gra
dova, za pravljenje varki, za monumentalno proirivanje i
odevanje u antiko ruho starih evropskih gradova.
Zar san nije predoseaj budunosti? Pozorini de
kor je esto delovao na ukraavanje grada, povezivao je
geometriju sa urbanizmom. Tako su i utopije neizostavno
sadravale ukazivanja koja su iskoristili potonji vekovi.
Okreui odluno lea sadanjosti, one su imale dva lica:
jedno koje je gledalo ka prosloti, drugo ka jo dalekoj
budunosti. Uprkos svom nestvarnom vidu, one su bile kao
omota od magle, pod kojim su se (probijale) nove i ostvar-
ljive ideje (R. Rijer). One su skretale panju na sociolo
giju, na plansku ekonomiju, na gradove-vrtove, na vanost
gradskog okvira, na eugeniku. Tvrdile su da bi se priroda
mogla jednoga dana ovekovim naporom u celini organizo-
vati i preuobliiti. Zahtevale su ograniavanje radnog dana,
nunost obrazovanja za sve i da se kulturi prida kljuno
mesto. U doba verskih ratova zalagale su se za trpeljivost;
prirodnu religiju, mir - sve ove ideje u potpunoj su suprot
nosti sa svakodnevnom stvarnou toga vremena, a bile su
jedna od najplemenitijih humanistikih poruka buduim
naratajima. Na toj ravni utopisti su se pridruivali jednom
misaonom toku koji je onda smatran nestvarnim i iji su
predstavnici bivali sve vie proganjani, ali kome nae eku
mensko doba posveuje najveu panju.
Sredinom XV veka Nikola Kuzanski je napisao jedno
neobino delo - De pace fidei. Rajnski uenjak, koji je bio
biskup i kardinal, radio je na ujedinjenju grke i rimske cr
kve i trudio se da pomiri husite sa Svetom stolicom. Nakon
pada Konstantinopolja, umesto da propoveda novi krstaki
pohod, predloio je prijateljsku raspravu izmeu predstav-

375
 nika dve velike veroispovesti. Ali, ideja je bila toliko smela
da ju je izloio u obliku vizije. Revni ovek - to je bio
on - video je kako ka Bogu idu izaslanici razliitih naroda,
molei uspostavljanje jedinstva vere na zemlji, ak i ako
raznolikost obreda mora ostati. Onda je nebeski Otac po
zvao svoje anele, koji su dozvali pred njega sve mudrace
svemira. Re Boja, zatim sveti Petar i sveti Pavle, objasnili
su im krupne tajne hrianstva. Rasprava se zavrila nekom
vrstom nagodbe: mudraci su se vratili svojim kuama, da
bi svoje narode poduavali jedinstvu pravog kulta. Jerusa-
lim bi postao verska prestonica oveanstva. Tako je Nikola
Kuzanski izneo tipino humanistiku tezu o osnovnim
takama oko kojih bi se svi ljudi dobre volje mogli sloiti
- takvo uenje pojavie se jedan vek kasnije, u vreme su
koba izmeu katolika i protestanata. Skoro sto godina posle
Nikole Kuzanskog, 1544, Gijom Postelje objavio u Bazelu
znaajnu rapsravu De orbis terrae concordia, koja je preu
zela veliku ideju Nikole Kuzanskog. Postel (1510-1581) je za
ivota smatran neuravnoteenim duhom. Dva puta je oku
sio zatvor inkvizicije. Rim je njegove knjige stavio na in
deks. Ignjacio de Lojola ga je primio meu jezuite, pa ga
otpustio. Postelje zaelo bio vizionar, naroito od 1547. go
dine, kada je sreo egzaltiranu redovnicu Majku anu, u ko
joj je od tada gledao neku vrstu enskog Mesije. Ali, taj
humanista bio je neobino uen i bio je neko vreme pro
fesor grkog, hebrejskog i arapskog u Collge des lecteurs
royaux. Dobro je poznavao Otomansko Carstvo; hvalio je
trpeljivost Turaka, isticao verovanja koja su bila zajednika
muslimanima, Jevrejima i hrianima. Kako onda da ga
njegovo doba razume? Neka od sada ne bude, pisao je on,
ni papista, ni luterana; uzmimo svi ime Hrista, od koga
oekujemo spas. Budimo svi Isusovi uenici. Onda emo
poeleti da nam prijatelji budu Jevreji i Ismailiani, daemo
im ak i to ime, a na kraju i itavo ovecanstvo.
Sa tog ekumenskog ideala skliznulo se u XVI veku u
apologiju isto unutranje religije, iskljuujui, po samoj
definiciji, svaku netrpeljivost. Prelazimo onda sa grupe ire-

376
 nikih katolika na grupu nezavisnih protestanata, u to doba
esto osuenih da lutaju od grada do grada da bi izbegli
uzastopne progone. Sebastijan Frank (1499-1542) je isticao
nepristrasnost Boga, koji jo i danas voli srdano, bez
obzira na lica, imena i narode, bezbonike kao i Jevreje.
Meu svim narodima, njemu su ugodni oni koji ga se boje
i izvravaju njegovu pravdu. Zato Crkva nije niti neki po
sebni narod, niti neka sekta na koju se moe prstom ukazati,
sekta koja bi bila povezana sa jednim vremenom, jednom
linou, ili jednim mestom; Crkva je duhovna, nevidljiva,
sastavljena od svih onih koji su roeni od Boga... To je za
jednica u koju verujemo i koju posmatramo samo duhovnim
oima srca i unutranjeg coveka.
Jedan vek kasnije, nadahnuti leski obuar, veliki fi-
losof Berne (1575-1624), videe u raznolikosti religija ansu
za oveanstvo. Raznolikost kultova inie mu se slinom
raznilikosti cvea u prirodi: Svakovrsno cvee raste jedno
kraj drugog na zemlji. Meu tim cveem nema svae oko
boja, mirisa i ukusa. Ono puta da zemlja i sunce, kia i ve-
tar, toplota i hladnoa deluju na njega po svojoj volji. Tako je
i sa bojom decom. U tim uslovima, netrpeljivost je kobna
i besmilena. Ona je suprotna najosnovnijim prirodnim za
konima. Ko bi pomislio, pie jo Berne, da sudi pticama
u umi, njima koje slave Boga svih stvari raznolikou
svoga pojanja? Zar e ih duh Boji kazniti zato to njihovi
glasovi ne tvore izmeu sebe savreni sklad? Neka radije
pevaju iz sve snage i igraju u njegovom prisustvu. Po ko
jem pravu se, onda, vlasti meaju i nameu veru svojim
podanicima? Samo Bog ima pravo da sudi duama. Ma
Duha nije telesni ma. Ve 1533. godine mistiki spiritua
list Kaspar venkfeld (1489-1561) izneo je uenje o odva
janju Crkve od drave, koje e zatim preuzeti anabaptisti i
svi nezavisni protestanti: Sve dok vera, doktrina i obredna
slubajiripadaju Bogu, vlast nema ta tu da trai. Godine
1549. Svenkfeld je ponovo pisao: Drava moe zvanino
biti hrianska, ali iz toga ne proizlazi da ona ima vlast nad
Crkvom, ili da nuno mora biti hrianska. Hrianska

377
 drava - taj poreklom skoranji izraz nigde se ne spominje
kod Pavla. Verska trpeljivost, blagonaklonost prema dru
gaijim verovanjima, odvajanje Crkve od drave - sve su
to nestvarne ideje za savremenike Kalvina i Ignjacija de Lo-
jolu, sve zatvorene flae sa porukom baene u more koje
e bura istorije malo-pomalo dogurati do naseljenih obala.

378
 Jedanaesta glava

JE D IN K A I SLOBODA

Poev od Milea, Burkharta i Monijea, obino se smatra

d a je renesansa doba procvata jedinke. U srednjem veku,
pisao je Burkhart, ovek je sebe doivljavao kao deo rase,
naroda, stranke, korporacije, porodice ili nekog drugog op-
teg kolektivnog oblika. Naprotiv, tokom sledeeg razdob
lja, tvrdio je Monije, sve veze su popustile, svi lanci raski
nuti, sve celine razbijene. Onda se, na tim ruevinama,
unapreen, osloboen celine, istrgnut iz tradicije, poto je
stresao sa sebe svoje stege i daleko odbacio svoje koprene,
pojavio moderni ovek. Ne odbacujui u svemu ovu tezu,
valja je blie osmotriti i produbiti.
Pre svega, klasini srednji vek imao je veoma snanih
linosti, da pomenemo samo Poverella iz Asizija, kome su
se verske vlasti njegova vremena istodobno divile i plaile
ga se, te Fridriha II, po imenu hrianskog kralja, a u stvari
gaje privlaio as Koran, as skepticizam. Ponovimo da iz
meu srednjeg veka i renesanse nije bilo naglog i potpunog
prekida. Uostalom, odve je pojednostavljeno odvajati zna
menite ljude renesanse od njihove prirodne sredine. Zna se
ve odavno da su venecijanski humanisti XV veka pripadali
gradskom patricijatu. Ali, jedna nedavna amerika rasprava

379
- od L. Martinesa (Martines) - dolazi do slinih zaklju
aka kada je re o Firenci. Dva najpoznatija humanistika
kancelara Republike, Koluo Salutati i Leonardo Bruni,
nalazili su se meu sto najbogatijih itelja toga grada. Poi
Bracolini je 1458. godine imao kapital koji ga je dizao na
razinu aristokratskih glava porodice. to se anoca Mane-
tija tie, on se jednoga dana poalio Kozmi Starijem da je
za svoga ivota platio Republici 135.000 forinti poreza. Ipak
se nisu svi mogli tako poaliti Patent patriae! Ako sada,
samo probe radi, pogledamo sluaj 45 osoba povezanih sa
glavnim firentinskim humanistima XV veka, otkrivamo da
su njih 36 pripadali krupnoj buroaziji ili plemstvu, 3 su
poticali iz bogatih porodica nastanjenih u kraju pod vlau
Firence, dok su samo 6 poticali iz sitne buroazije. Tako su
firentinski humanisti, i oni koje je k njima privlaila nova
kultura, pripadali povlaenom sloju drutva. ak smo u
iskuenju da kaemo daje, bar u Firenci, snaga humanizma
bila sama snaga vladajuih klasa.
Da li krupne trgovce-bankare renesanse treba smat
rati usamljenicima koji otvoreno preziru crkvene zabrane
o zelenatvu, a veruju i zanimaju se samo za ovozemaljsku
stvarnost? Bila bi to psiholoka besmislica. Na religioznoj
ravni oni su, uglavnom, bili konzervativni. U gradu koji je
preao u protestantizam, Fugeri su ostali katolici. Previe
je injenica koje dokazuju iskrenu privrenost mnogih po
slovnih ljudi toga vremena hrianskoj veri. Franesko Da-
tini je 1399, u esdeset etvrtoj godini, preduzeo devetod-
nevno hodoae, jedui samo hleb, sir i voe, i itavo to
vreme spavajui samo na tvrdoj postelji. Kozma Stariji dao
je znatne sume novca za podizanje crkve San Lorenco, do
vrenje manastira San Marko, proirenje opatije Fiezole i
obnovu crkve Svetog Duha u Jerusalimu. Dvojica predstav
nika banke Medii za severnu Evropu, Anelo Tani i
Tomazo Portinari, poruili su od Memlinga po jednu sliku
Stranoga suda. Osvrnimo se na umetnike i knjievnike:
odmah uoavamo da su Leonardu, Mikelanelu, Ronsaru,
ekspiru i tolikima drugima bile potrebne mecene, bez ko

380
jih bi njihova karijera bila nemogua. to se tie voa re-
formacije - Lutera, Cvinglija i Kalvina - oni zaelo jesu
bili pobunjenici koji su raskinuli lance, ali njih je nosio
itav jedan religiozni tok, koji su oni znali da izraze; oni
su ovaploivali izvesne najdublje aspiracije svoga vremena.
Osim toga, svakodnevno se otrkiva poneto od onoga to
je u njihovom uenju bilo jo srednjovekovno. ak i u doba
renesanse, kada su mnoga banalna predanja i ideje stav
ljeni u pitanje, nije bilo lako ostati sam. Jovanka Orelanka,
taj toliko neobian i privlaan lik, uspela je da se nametne
samo dve godine drutvu koje je jo bilo veoma protivno
eni. Verna svom unutranjem pozivu, umrla je naputena.
Jan Hus, koji u Konstanci vie nije imao podrku kakvu
je uivao u ekoj; pa Savonarola, razoruani prorok,
koga je kritikovao Makijaveli; Miel Serve, koji je poricao
Trojstvo; ordano Bruno, koji se suvie rano pribliio pan-
teizmu - svi oni stradali su na lomai. Oprezniji, Koper-
nik je svoje uveno delo De revolutionibus orbiiim coeles-
tium tampao tek kada je osetio da mu se smrt pribliuje. A
pobrinuo se i da ga posveti Pavlu III. Mudre predostronosti,
jer je jedan vek kasnije inkvizicija primorala Galileja da se
odrekne svojih zabluda i jeresi.

*
* *

Nakon ovih opaski, oigledno je da su u doba re

nesanse popustile drutvene veze. Postali su mogui
ivotni putevi izvan starih okvira. Ljudi koji nisu pripa
dali vladajuim klasama uspevali su da izazovu divljenje i
optu panju. Snane linosti mogle su da se razviju bolje
i u veem broju no ranije. Uestali i krvavi ratovi, ospora
vanje dogmi i autoriteta rimske Crkve, povratak antikih
ideala u umetnosti i knjievnosti, ekonomski napredak i po
rast raskoi, urbanizacija, sve vee irenje kulture, dodir sa
egzotinim svetovima - sve ove injenice ile su u istom
pravcu i najdarovitijim ili najpreduzimljivijim linostima

381
 Flandriji, bili su strah i trepet kraljevima kojima je trebalo
da se pokoravaju. U doba kada su talijanski kondotjeri sticali
slavu, jedan sitni bretonski plemi, Digeslin (Duguesclin),
postao je glavni zapovednik vojske u Francuskoj. Sahra
njen je u Sen Deniju, uz kraljeve. Pesme su opevale njegove
podvige. Tapiserije su u XV veku arama pripovedale nje
govu vojniku karijeru. Jovanka Orleanka je bila obina ne
pismena seljanica, a postala je vojskovoa, povratila hra
brost vojnicima Karla VII, odbila Engleze i povratila krunu
svome kralju.
Tip poslovnog oveka renesanse, koji je, svojom
inteligencijom i delatnou, stvorio sebi izuzetno mesto
u svojoj zemlji, postajao neophodan vlastima i zavravao
kao zatitnik knjievnosti i umetnosti, nije samo talijanska
pojava. Nita bitno, pie R. Klajn, ne razlikuje aka
Kera od Kozme Starijeg Mediija. Nadzornik kovnice no
vca u Buru, zatim u Parizu, ovaj francuski trgovac pos
tao je zlatar Karla VII, proglaen za plemia i uao u
kraljevski savet 1442. Bio je prvi graanin koji je dobio tu
poast. Godine 1448. poslat je u misiju kod pape. Odve
brzo bogaenje i njime izazvana ljubomora prouzrokovali
su njegov pad u nemilost. Ali, misao koje se drao, da hra
brom srcu nita nije nemogue, mogla bi posluiti da se
okarakterie itava renesansa. To je francuska definicija
virtu. Najuveniji trgovac-bankar poetkom XVI veka na
Zapadu nije bio Talijan, ve Jakov Fuger, zvani bogati,
ija je intervencija bila odluujua u trenutku carskog iz
bora 1519. godine. Poto je postao palatinski grof i vlasnik
etiri vlastelinstva, Jakov Fuger je u svome domu u Aug-
zburgu sakupljao knjige i umetnika del. Imao je, na pri
mer, Altdorferove freske.
Tako su svi veliki narodi Evrope, u trenutku nastanka
modernog doba, dali svoj deo izuzetnih linosti. Nemogue
ih je pobrojati. Ali, kako se, ipak, ne setiti Lutera i Kortesa?
Prvi je bio skromnog porekla. Nije teio za slavom. Ali, ube-
en da ne treba samo za sebe da uva uenje o opravdanju
verom, odbio je da uti. Poto gaje Rim ekskomunicirao, a

384
Carevina bacila u tamnicu, preuzeo je na sebe da izazove
rascep hrianskog jedinstva na Zapadu. Jednog dana je re
kao: Dok sam iv, niko me nee prezirati, ako Bog to ne
eli. Kortes - siromani plemi iz Estremadure - spalivi
na meksikoj obali 1519. godine lae koje je trebalo da ga
odvedu na Kubu sa njegovim panskim vojnicima, takoe
je doneo herojsku odluku. Zarekao se da e osvojiti acteko
carstvo sa aicom ljudi. To je i uinio; ne bez muke. Tri
etvrt veka kasnije Lope de Vega stavio mu je ove rei u
usta:

Ja sam Kortes. . .
Dao sam Spaniji palmovu granicu trijumfa
svojim blistavim pobedama,
kralju prostranstvo bez
granica, Bogu due bez broja.

Karlo Peti je odbio da Kortesu daruje titulu vicekra-

lja, jer se plaio njegovih ambicija. Ali, Erazmu niko ne
moe osporiti titulu kralja knjievnosti. Ovo kopile,
sveteniki sin, postao je u zlatnom dobu humanizma prava
sila, kojoj su se naizmenino ulagivali Luter i papa, Fran-
soa I i Karlo Peti. Istina, njemu su zatitnici bili potrebni,
naroito na poetku karijere. Ali, Protej sa stotinu lica,
neuhvatljiva jegulja - tako ga naziva Luter - Erazmo je
uspeo da sauva svoju nezavisnost. Zato je i odbio katedru
koju mu je Gijom Bide ponudio na Kraljevskom koledu u
ime Fransoa I. Zato je, takoe, odbio da pristupi reforma-
ciji i da primi kardinalski eir, koji mu je ponudio Pavle
III. Moda nikada ranije knjievnici i umetnici nisu stekli
u drutvu tako znaajno mesto. Ta pojava moe se objasniti
samo novim irenjem kulture i pritiskom sve brojnije uene
publike. Tako su pisci i umetnici uspeli, uza svu potrebu za
mecenama, a poto bi stekli slavu, da se nametnu svojim
zatitnicima. Nita reitije od karijere P. Aretina. iveo je
samo od potpore velikaa, a sve ih je prezirao. ivot mu je
bio stalna uena. Fransoa I mu je jednoga dana poslao na

385
 poklon zlatan lanac, koji je predstavljao zlobne jezike. Ali,
Fransoa I i Karlo Peti su se otimali o njega; engleski kralj i
poljska kraljica obasipali su ga poklonima. Umalo da bude
naimenovan za kardinala. Ariosto ga je, s pravom, nazivao
biem kraljeva. Tako je jedan nesnosan ovek, koji je po-
begao od kue u trinaestoj godini i nije uio redovne kole,
ulivao strah najviim vlastima, zato to je imao duha, otro
pero i knjievnu slavu. U njegovo vreme nazivali su ga ak
sekretarom sveta.
Slava umetnika prevazila je slavu knjievnika. Va-
zari pie povodom Leonarda da Vinija: Vidimo da pod
nebeskim uticajima pljute najvei darovi na ljudska bia,
delovanjem koje izgleda manje prirodno no natprirodno;
onda se na samo jednog oveka prekomerno nagomilaju le-
pota, ljupkost, talenat, tako da, ma na koju stranu se okre
nuo, svaki njegov gest je do te mere boanski da baca u za
borav sve ostale ljude i jasno otkriva njegovo pravo poreklo,
koje je boansko i ne duguje nita ljudskom trudu. Upravo
to su ljudi videli u Leonardu da Viniju... Dvadeset godina
nakon smrti slikara okonde, elini je uo kako Fransoa I
kae kralju Navare i mnogim kardinalima da nikada na
svetu nije bilo ne samo tako veta oveka u vajarstvu, slikar
stvu i arhitekturi, ve, naroito, tako velikog filosofa.
Leonardo je prvi umetnik koji je u renesansnoj Evropi
uivao tako silan ugled. Ali su se ubrzo digle i druge zvezde,
iji je sjaj bio jo snaniji. Rafael je, pogotovo od 1515.
godine, smatran u Rimu i na ostalom poluostrvu nekom
vrstom heroja, poluboga. iveo je, uostalom, kraljevski.
Kada je umro, na Veliki petak 1520. godine, uzbuenje je
bilo snano u Venom gradu, a Lav X je plakao. Pa ipak,
niko nije nadmaio Mikelanelovu slavu, ija je terribi-
lita zaprepaivala savremenike. U zlatnom dobu mecenat
stva, on se bez dvoumljena vie puta svaao sa naprasitim
Julijem II i svaki put se mirio, na njegovu inicijativu. A.
Sastel istie da je Mikelanelo bio prvi um etnik o kome
je za njegova ivota napisana jedna biografija; prvi koji
je dobio neku vrstu kulta pre smrti; prvi kome je pripala

386
poast zvanine sahrane. Vazari je izrazio opte miljenje
sredine XVI veka kada je napisao: Nijedan umetnik, ma
kako bio izuzetan, nee nikada prevazii to delo, crteom
ili ljupkou... Mikelanela moe pobediti samo on sam.

*
* *

Renesansa je ponovo otkrila antiki pojam Fame,

Slave, koja prkosi vremenu i prelazi vekove. Podigla je
konjanike statue kondotjerima; ostvarila je, ili izradila,
nacrte grandioznih grobnica za Julija II Mediija, cara
Maksimilijana; vaskrsla antike sveane proslave pobeda.
Godine 1443, Alfons Aragonski je trijumfalno uao u Na
pulj na pozlaenim kolima, sred povorke u kojoj su, uz
Vrline, ile burleskne figure. Kapija Castel Nuovo u N a
pulju sauvala je uspomenu na taj mimohod. Nekoliko go
dina kasnije humanistikog vojvodu od Urbina, Federika
de Montefeltrea, je prilikom njegova venanja (1459) Pjero
del Franeska takoe prikazao kao pobednika. Dok sedi
na kolima sa etiri toka, princa krunie Slava, koja stoji iza
njega. Ceremonijal slave postao je od onda jedna od glavnih
preokupacija renesanse, koja ga je prenela dobu Luja XIV.
Lorenco Velianstveni pisao je jednoga dana Frederiku
Aragonskom: Najudesnija stvar u antici je taj ceremoni
jal slave, koji je opijao sve duhove; za to su pravljena kola
i slavoluci, mermerni trofeji, pozorita sa raskonim deko
rom, statue, palme, krune, nadgrobne besede i hiljade dru
gih divnih odlija. Mantenja, umetnik zaljubljen u antiku,
naslikao je izmeu 1482. i 1492. godine za palatu vojvode
od Mantove devet kompozicija posveenih Trijumfu Julija
Cezara. Lorenco Velianstveni je 1491. priredio u Firenci
grandioznu sveanost, koja je predstavljala trijumf Pavla
Emila. Ulasci francuskih kraljeva u talijanske gradove, to
kom ratova za Italiju, preslikavali su antike trijumfe. Pri
likom prijema Luja XII u Milanu 1509. godine, prireen
mu je ulazak, kae jedan savremenik, prema drevnom

387
 obiaju Rimljana, doaravajui sve gradove, zamkove i bi
tke koje je dobio. Ta moda se neizbeno proirila na itavu
Evropu, onako kako su novine talijanske renesanse prela
zile granice poluostrva. Ulazak Anrija II u Ruan 1550. bio
je trijum f po rimskom uzoru, oigledno nadahnut Mante-
njinim platnima. Prenatrpanost i hiperbola brzo su postali
zakon toga anra, jo pre druge polovine XVI veka, kada
je poela da cveta maniristika zamrenost. Velika kola
koja je Direr nacrtao 1515. godine za Maksimilijanov tri
jumf, prevazilaze matu. Preterana alegorinost i nagomila-
vanje najneobinijih ukrasnih motiva (orlovi, glave lavova,
rogovi izobilja, spirale itd.) kao da e uguiti jadnog impe
ratora, kome nedostaje prostora i jedva da se vidi sred pre
bogate kompozicije. U svakom sluaju, renesansa je svuda
na svome prolazu veliala Slavu, antiku boginju koja je
ponovo stekla ast. Na zidovima kapele Bentivoljio u Bo-
lonji, Lorenco Kota ju je 1490. godine prikazao na kolima
koja vuku slonovi, okrueni ratnicima, gospama i slavnim
ljudima. Rimski tip Famae, mlada krilata ena to duva u
trubu i nosi lovorov venae, iskrsao je na javnim zgradama:
tako u Francuskoj, u kapeli i na fasadi Luvra.
Ali, ono to smo napred rekli o knjievnicima i umetni-
cima, dokazuje da za slavom nisu tragali samo kraljevi i
vojskovoe. Na grobnici Marka Antonija del Tore (Luvr),
koju je izradio Andrea Riio, aneo slave proglaava pobedu
knjievnika nad smru, iscereni kostur koji srdito obara
svoju kosu. Dante je u istilitu osudio nezasitu elju za
slavom. A lije Petrarka, pri kraju svoga ivota, napisao, ne
bez tatine, jedno pismo potomstvu. Ubrzo je prihvaeno
da hrianin ima pravo da trai da nadivi sebe u seanju
ljudi. Ronsar je bio ubeen da e njegova slava biti vena
(Ode, V, 36). Jedan od misaonih uitelja renesanse, Mar-
silo Fiini, izjavio je da je oigledno kako se ovek trudi
da ostane u ustima ljudi za itavu budunost. Za slavom se
tragalo sve do koleda: kod jezuita je prvi u razredu bio pri
mus imperator.

388
 Unapreenje jedinke bilo je, dakle, bar na gornjoj
razini drutva, glavna odlika evropske civilizacije u tre
nutku kada se ona udaljavala od obala srednjeg veka. Vrlo
reit je u tome pogledu izraeni ukus doba za izvesnu linu
knjievnost, koju su Rimljani slabo gajili. Humanista Pon-
tano izjavio je jednoga dana: Ja sam sebe sam stvorio!.
Taj iskaz mogli bi, kao svoj, ponoviti mnogi renesansni
ljudi, a Alberti je izneo ovu smelu tvrdnju: Onaj koji ne-
guje svoje line darove, ini krupnu uslugu Dravi, dok
je za Lutera pojedinana sudbina - ak i jednog bednika
- velianstvena i tragina. Naslednik flamanskih i rajnskih
mistika, savremenik doba koje je naglaavalo lini greh i,
prema tome, zabrinut za spas svakog hrianina, Luter je
vie voleo neposredni razgovor oveka sa Bogom, odba
civao je posrednika izmeu spaenog i Spasitelja i svakog
vernika smatrao svetenikom. Tako je reformacija na reli
gioznoj ravni oznaila nezadrivi uspon linosti, mada je,
inae, odricala svaku slobodu grenom oveku.
*
* *

Unapreenje linosti nije teklo bezbolno. Dugo se

zaboravljala duboka i dugotrajna melanholija renesanse -
nuno nalije razvoja koji je odvojio jedinku od tradicija i
hijerarhije prolosti. Ronsar nije ba uvek bio tako ubeen
u venost svoga imena, kao to bi se moglo zakljuiti iz nje
gove V ode (Ljubavi, I, 19).
Danas uoavamo da je postojao izvestan romantizam
renesanse, o emu svedoe Di Beleove Jadikovke. Boravei
u antikim spomenicima najbogatijem gradu i na sjajnom
dvoru, ovaj humanistiki pesnik se ipak osetio nesrenim
(Jadikovke, IX). Mnogi veliki umetnici i knjievnici XVI
veka oseali su se usamljenim i naginjali su tuzi. Rafael je
za Mikelanela govorio d a je bio usamljen kao delat. Je
li potrebno podseati sa kakvom plastikom snagom sta
tue na grobnicama Mediija, koje jje izvajao Mikelanelo,
izraavaju gaenje, bol i oajanje? ak i ako je pesma koju

389
 je umetnik napisao o Noi (Dopada mi se da spavam, a jo
vie da budem kamen... ) delom bila nadahnuta skoranjim
politikim dogaajima - pad republikanskog poretka u Fi
renci - kako u njoj ne videti izraz mnogo dublje zbilje, iji
su koreni sezali do samog vajarovog stranog tempera
menta? A Mikelanelov sluaj nije usamljen. Vazari tvrdi
da su mnogi slikari njegova vremena bili melanholini: Ko-
reo, Pjero di Kaimo, Pontormo, Roso. Ronsar je samog
sebe opisivao kao nedruevna, podozriva, tuna i melanho-
lina. Komoens se slino prikazivao, kao preosetljivo
bie od samog detinjstva, uvek gotovo na suze. U svakom
sluaju, mnotvo je romantikih naglasaka u renesansnoj
umetnosti i knjievnosti. Ali, istina, vie u XVI nego u XV
veku. Direrova Melankolija i slika Luke Kranaha istoga
naslova samo su najpoznatija likovna del posveena toj
temi. Jedna psihoanalitika rasprava o slikama toga doba -
Altdorferovim, Brojgelovim i Tintoretovim - otkriva u nji
hovoj pozadini useene puteve, mrane ume, brda puna
rupa, sve skrovita podesna za meditaciju. . Buske (Bous
quet) dodaje: Sklonosti ka snudenosti odgovaraju i utisci
noi i meseine, mnotvo slika ruevina. A, kao primer,
autor navodi Altdorfera i Mantenju.
Pastirska knjievnost renesanse isticala je smetenost
zaljubljenoga koji ne nalazi odziva svojoj strasti i koji utehu
trai u samoi. Ponavljanje te teme od Sanazara do Onore
Durfea nije sluajno, niti odraz mode. Ta romantika tenja
oigledno se susrela sa sklonou kultivisanog drutva
ka melanholiji. Ali, jo vie pada u oi prisustvo smrti u
knjievnim i umetnikim delima. Dodue, esto je isticano
mesto koje je XV vek davao mrtvakim plesovima, artes
moriendi i trijumfima smrti. Ali, vetaki prekid, koji se,
naroito u Francuskoj, dugo odravao izmeu XV i XVI
veka, nije dozvoljavao da se dovoljno panje pokloni dugo
trajnom prisustvu besede o smrti. Delo Ronsara je, pak, re-
ito u tom pogledu. Neke od njegovih najpoznatijih i najpri-
vlanijih pesama - one koje aci ue u koli - usredsreene
su na misli o bliskoj ili ve prisutnoj smrti. Kad pesnik po-

390
iva mladu lepoticu na ljubav, ini to podseajui je da mla
dost nestaje za tren oka (Ljubavi, 17).
Krajem XVI i poetkom XVII veka, opsednutost
smru je u Francuskoj jedna od odlika barokne poezije.
Nalazei nadahnua u besedi o smrti XV veka, asinje
(Chassignet, f 1635) je jednom od svojih soneta dao naslov
Telo koje su pojeli crvi. Najbolji komentar toj pesmi poiva
u poreenjima na koja upuuje. Mislimo na Le u raspa
danju L. Riijea, na Trijumfe Smrti Hemskerka i Brojgela
Starijeg, na prizor sa groblja u Hamletu (koliko vremena
ovek moe ostati u zemlji pre no to istrune?). Baldung
Grin je naslikao jednu sliku (muzej u Bazelu) na kojoj se
vidi poudna Smrt kako ljubi golu punaku devojku. Gra-
vire Blomerta i Grojtera su krajem XVI veka simboliki pri
kazivale tatinu sveta pomou jednog hibridnog bia: pola
lepa ena, pola kostur. Kako bi se vreme verskih ratova,
tako bogato pokoljima i muenjima, moglo reiti opsesije
smru, koju mu je zavetalo prethodno razdoblje? Montenj
je proveo svoj ivot razmiljajui o smrti: Dok se zabav
ljamo i veselimo, treba stalno da ponavljamo ovaj pripev,
koji nas podsea na ono to nas eka, i da nikad ne dopu
stimo da nas zadovoljstvo zanese dotle da nam s vremena
na vreme ne proe kroz glavu na koliko smo naina u tom
naem uivanju izloeni smrti i na koliko nam naina ona
preti. Tvrdio je da nije melanholina priroda, ali je priz
navao: Oduvek sam se najvie bavio mislima o smrti, ak
i u najraskalanijem dobu svoga ivota... Smrt je bila jedna
od drubenica renesanse.
F. Monije je pre pola veka oznaio kvatroento kao
doba trijumfa ivota i retkih samoubistava. Na istorijs-
kom istraivanju je da proveri to. Za sada to istraivanje
uoava drugaiju stvarnost, istina u neto kasnijem raz
doblju nego stoje ono koje je prouavao Monije. Luter, 1542,
i nadbiskup iz Majensa, 1548. godine, pripisali su avolu
epidemiju samoubistava, koja se onda irila u Nemakoj. U
Nirnbergu se 1563. za tri nedelje desilo etrnaest samoubi
stava. U svakom sluaju, makar i letimian pregled knjie-

391
vnosti XVI veka pokazuje kakav je znaaj u to doba imala
tema oajanja. Ideja da ivot ne vredi napora da bude
ivljen, esto dolazi pod pero pisaca. U Pohvali ludosti
nalazimo ovu neoekivanu tvrdnju, nakon podseanja na
tunu ljudsku sudbinu: Ne moram vam govoriti za koja
su nedela ljudi kanjeni takvom sudbinom, niti koji ih je
rasreni Bog kaznio da se raaju za takve nevolje. Ko do
bro o tome razmisli, odobrie primer miletskih devojaka i
njihovo tako bolno samoubistvo. Ali, ko su, dakle, oni to
su se ubili zbog odvratnosti prema ivotu? Prijatelji Mu
drosti. I Ludost zakljuuje da ona ivot ini snoljivim. Di
Bele je sastavio jednu potresnu Tualjku oajnika, iji is
kreni naglasak ne zavarava:

Sreno je stvorenje
Koje je nalo groba
U majinoj utrobi!
Srean je onaj iji se ivot
Pri dolasku na ovaj svet
Zaneo u venisan!
i

!v

Smrt je ono to eli Tasov pastir Aminta kada je, poto

gaje odbila nimfa Silvija, skoio sa vrha stene - iako, istina,
nije poginuo. Sto se Hamleta tie, on ali to hrianstvo
zabranjuje samoubistvo:

O! kad bi ovo preve, preve vrsto

razloilo se meso, stopilo se,
rastvorilo se sve u rosu samo!
11 bar da vinji zakon ne zabrani
samoubistvo! Boe! Boe moj!
Kako mi bljutav, glup, otrcan, jalov
izgleda svaki korak tu na svetu!
O, pj'uj! O, p fu jf
A u uvenom monologu, biti ili ne biti, Hamletu
ponovo pada na um misao o samoubistvu: Umreti: samo
usnuti; i rei, usniva, da je jadu srca kraj i konac, da je

* Prev. Velimira ivojinovia.

392
onim tisuama trzaja to su prirodni, jer mesu priroeni su
- to bi bio doseg vredan da ovek srcem skruenim ezne
za njim... Oajanje intelektualca, rei ce neko, i pozvae
se na samoubistvo humaniste Bonaventure De Perija (Des
Periers). Ali, u delu Privienja... smrti, objavljenom u Lionu
1538, jedna stara seljanka, oslonjena na tap i okruena sa
dva skeleta, kae:

Uzalud sam ivela dugo

Kad mi se vie ne ivi
Ve smatram za sigurno
Da je smrt bolja od ivota.

Tolike razoarane izjave ukazuju na znaajan pesimi-

stiki tok u sloenim kretanjima renesanse. Brojni su oni
koji su stavili u pitanje vrednost razuma i moralne sklonosti
oveka. Posluajmo najpre Ronsara:

...mi nismo drugo

Do oivljena zemlja, do iva senka,
Predmet bola, bede i muke...
I zato nas Homer izjednauje
Sa liem to u zimu pada sa drveta,
Toliko smo slabunjavi i jadni,
Primajui bez poinka na hiljade zala.
(Himne, II, 9)
Kad je re o kritici razuma, pomiljamo, prirodno, na
slavnu Odbranu Remona Sebonda, koja se nalazi u II knjizi
Eseja. Kad bi neko sakupio naramak gluposti ljudske
vrste, reklo bi se d a je udo... Ali, manje je poznata bolna
Direrova tvrdnja: Mi bismo veoma eleli da steknemo i
imamo istinu o svakoj stvari. Ali, na tromi um ne moe da
dosegne savrenost umetnosti, istine i mudrosti. La je u
osnovi naih saznanja, a mrak nas tako nemilosrdno obavija
da, ak i oprezno se kreui, posremo na svakom koraku.
Na ravni etike renesansa je bila jo stroa, a tekstova koji
to dokazuju ima u izobilju. Erazmova Ludost podsea na

393
 zlo koje ovek ini oveku: upropauje ga, baca u tam
nicu, obeauje, udara na muke, postavlja mu zamke, iz
daje ga. Kad bi se sve htelo nabrojati, zajedno sa uvredama,
optubama, prevarama, znailo bi to brojiti zrna peska.
Makijaveli, a nakon njega i Gviardini, smatra da su ljudi
podli i laovi, i zasluuju jedino da ih lai vode. Ronsar
u jednoj Maskaradi tvrdi da na zemlji ne vidi drugo do
varanja, do pakosti. A Hamlet kae da je svet prostrani
zatvor, u kome ima mnogo elija, samica i kula. Agripa
dObinje priziva stranu ruku Boju na gradove pijane
od krvi, a jo edne...
Petnaesti vek stavio je naglasak na greh i ose-
tio panini strah pred izgledom Stranog suda. Ljudi toga
vremena nastojali su da zaklon nau u zatitnikom ogrtau
Device, da se sakriju iza svetaca. Hvatali su se za relikvije,
hodoaa, zavetne mise, kao za amajlije protiv pakla. Zar
se moe smatrati da XVI vek, u kome je Mikelanelo nadah
nue za sikstinski Strani sud potraio u Dies irae, nije imao
izotrenu svest o grehu? Naprotiv, ta svest je bila jedna od
odlika zapadnog mentaliteta u doba renesanse, u najirem
smislu izraza. Otkrivi d aje usamljeniji no negda, ovek se
onda istovremeno osetio i razoruaniji pred smutnjama So
tone. U naoj zapadnoj civilizaciji i u doba plodne krize koju
prouavamo, unapreenje jedinke i oseanje line krivice
bile su dve nerazluive stvarnosti. Reklo bi se da Brod lu
aka Sebastijana Branta (1494), te Sedam smrtnih grehova,
Leenje ludila i Prostidigitater Hijeronimusa Boa, koji iz
javljuje daje, itav svet sainjen od luaka, predstavljaju
srednjovekovnu zebnju, a poetkom XVI veka ustupaju me-
sto erazmovskoj ironiji. Ludilo gubi onda svoju traginu i
metafiziku prirodu. Ono postaje kritiki duh, razum koji
se izruguje samome sebi. Poziva ljude na razmiljanje; nije
vie strano ovaploenje greha. Ali zbilja pred tim zlom na
stavila je da traje i posle Pohvale ludosti, koja je iz 1511.
godine. Nekoliko godina kasnije, Luter je otkrio uenje o
opravdanju verom: radikalno reenje za sve hriane koji su
se oseali nesposobnim da drugaije umaknu Sotoni. Nasu

394
prot temeljnom pesimizmu protestantske teologije stajalo je
od tada potpuno poverenje u Spasitelja, neka vrsta bekstva u
Boga. Luter je pisao: inei to moe, ovek grei smrtno...
On treba potpuno da oajava nad samim sobom da bi po
stao sposoban da primi milost Hristovu. Tako je u polo
vini Evrope u doba renesanse pobedilo uenje utemeljeno
na oajanju i verovanju u apsolutnu nesposobnost oveka
da sam ostvari makar i jedno dobro delo. Ta izopaenost
(nastala nakon prvobitnog greha), pie Kalvin u svome delu
Nauk hrianske vere nije nikada u nama besposlena, ve
stalno raa nove plodove, to jest (del ploti)... kao to uarena
pe neprekidno baca plamen i iskre, i kao to izvor izbacuje
svoju vodu. ak su se i humanisti, kao Cvingli, Buser i
Margareta Navarska, priklonili uenju o opravdanju verom,
ije su najdublje implikacije, ipak, oprene humanistikoj
filozofiji.

*
**

Renesansa je, dakle, sa zebnjom razmiljala o problemu

individualne slobode, a najbolji duhovi optuivali su pone
kad sudbinu - to jest zvezde - to ih je prisilila na bolno po
stojanje. Zato je to doba nemira i preporoda nerazumljivo
onome koji ne prizna astrologiji znaajno mesto koje je
onda imala. Di Bele, koji je sam za sebe govorio d a je bie
slaboga zdravlja i nastanjen neizrecivom i dubokom tu
gom, optuio je izriito zvezde koje su upravljale njegovim
roenjem:

Prokleta nekje svetlost

to me prva obasjala,
Jer je strogo nebo
Podvrgla moje roenje
Goropadnoj sili
Jedne tako zlosrene Zvezde...
O nesrena nevinosti

395
 Nad kojom toliko moi imaju
Nepravedne zvezde!
(Tualjka oajnika)

Kamoensova ispovest, u jednoj od njegovih Can

zones, koju navodi . Buske, potvruje isto verovanje u
svemo zvezda: Kada sam, umakavi iz majinskog zat
vora, ugledao dan, odmah je mnome zagospodario kobni
uticaj zvezda. Uskratile su mi slobodu, na koju sam imao
pravo. Hiljadu puta sudbina mi je ukazivala na bolje, a ja
sam, uprkos sebi, iao za gorim. A da bi moje muke od
govarale mome uzrastu, one su htele da me, kada sam jo
kao dete lagano otvorio oi, rani jedno dete bez oiju (Lju
bav). U doba kada su napisani, ovi iskazi, kojima ne ne
dostaje izvestan romantiarski kolorit, nisu uopte izazivali
uenje savremenika. Nalazili su se u srodnom astrolokom
kontekstu.
Ciceron je pisao: Zvezde treba smatrati boanstvima.
To miljenje postalo je opteprihvaeno krajem paganske
antike. tavie, pretvaranje mitolokih bogova u zvezde
pomoglo im je da preive, u neku ruku po imenu, rano
hriansko carstvo i srednji vek. Nasuprot tome, novi procvat
zanimanja za paganska boanstva u doba renesanse kao da
im je podario novu mo velianjem maijske snage planeta,
sa kojima su se ona sada meala. Uprkos ogluivanju o te i
njenice, a ponekad i bacanja anatema na njih, Crkva nije us
pela da protera astrologiju iz hrianske civilizacije. Zivele
su zajedno. Sveti Toma Akvinski je prihvatao, kao i Dante,
da zvezde odreuju bar fizike odlike jedinke. U Evropi je
krajem srednjega veka iren jedan prirunik o maiji, sastav
ljen na arapskom u X veku, od helenistikih i orijentalnih
materijala, a na panski preveden u XIII. irenje toga
prirunika uveliko je doprinelo novom procvatu astrologije.
To delo, ije je latinsko ime Picatrix - ini se d a je ovaj na
ziv nastao izobliavanjem imena Hipokrat - temeljilo se na
uenju o zvezdama, tesno je povezivalo duhove i planete,
ukazivalo na to kako im se treba moliti i kako njihovu silu

396
okrenuti u svoju korist. Zanimanje za neoplatoniku filozo
fiju i ezoterika uenja pojaalo je u doba Fiinija verova-
nja u astrologiju, poto se, prema shvatanjima Platonovih
uenika, mikrokosmos i makrokosmos - ovek i svemir -
meusobno podudaraju i slini su. Svet je satkan od tajan
stvenih privlaenja i odbijanja, on je igra ogledala okrenu
tih jedna prema drugima. Zvezde nam daju znakove, pie
E. Garen, i daju znakove jedne drugima, gledaju se meu
sobno i gledaju nas, sluaju se meusobno i sluaju nas...
Svemir je dinovski, mnogostruki i raznoliki razgovor, as
tiho aputanje, as glasan, as tajni, as otvoreni. Nikakva
nauka, bila ona medicina, hernija ili fizika, nije u takvim
uslovima mogua bez poznavanja kretanja planeta u zodi
jaku, bez poznavanja njihovih osobenosti, njihovih ljubavi
i mrnji. Kada u daljem nastavku naeg izlaganja budemo
raspravljali o nauci, ponovo emo se vratiti na taj vid astro
logije. Za sada emo se zadrati na njenim moralnim impli
kacijama i odnosu koji su renesansni ljudi esto uspostav
ljali izmeu planeta i pojedinane sudbine.
Pre svega, svaka planeta upravlja jednim delom sveta,
iji se itelji, prema tome, nalaze pod njenim posebnim uti-
cajem. Indija se, tako, nalazi pod vlau Saturna, dok je Ju
piter gospodar zapadnih, dakle hrianskih zemalja. Otuda
na zvoniku crkve Santa Maria del Fiore vidimo Jupitera,
obuenog u kaluersku odeu, sa krstom i aom u ruci.
Kao kaluer javlja se i u panskoj kapeli crkve Santa Maria
Novella. Na jednoj graviri iz 1492. nosi mitru. Ali, planete
imaju i decu. Dok se, poev od XIV veka, uvrivao
preporod astrologije na Zapadu, javljaju se i mnoe pred
stave planeta i njihove dece na ilustrovanim rukopisima i na
graanskim ili verskim zdanjima. U panskoj kapeli pla
nete se nalaze iznad slobodnih vetina, a oigledna je bila
namera slikara da pokae kako izmeu njih postoji veza
zavisnosti. Na jednom kapitelu Dudeve palate u Veneciji,
M erkur se predstavlja kao profesor okruen acima. On
je zatitnik knjievnosti i nauka, onaj koji daje bistru pa
met i znanje roenima u njegovom znaku. Posebno zanim

397
 ljiv dokument o astrolokim verovanjima zapadnih itelja
krajem XV veka jeste jedna Hausbuch porodice Volfeg,
koja posveuje po jednu stranicu svakom od ovih nebes
kih tela: Saturnu, Jupiteru, Marsu, Suncu, Veneri, Merkuru
i Mesecu. Oni galopiraju nebom jaui na atovima. Ispod
njih, na zemlji, ukazuju se njihova deca. Tako Mars raa
rat, a Hausbuch prikazuje prizore grabei i krvoprolia. Ve
nera prirodno raa ljubav, i zemlja je onda ispunjena pes-
mama, veselim nestalucima i ljubavnim prizorima. No,
poev od XV veka, esto se planete prikazuju na dvokoli-
cama, kao u trijumfima, dok se njihova deca, ispod njih,
bave svojim omiljenim zanimanjima. Tako je na zidovima
odaja Bordije, koje su slikali Pinturiio i njegovi uenici.
Merkur prolazi nebeskim svodom na svojoj dvokolici, dok
na zemlji, u prijatnoj uvali, knjievnici i uenjaci itaju ili
razgovaraju.
Italijanska renesansna umetnost je osobito volela velike
astroloke kompozicije. Na jednoj ogromnoj fresci palate
Radione u Padovi mogue je prepoznati, odozdo na gore:
1. planete i njihovu decu; 2. zodijake znakove i uz njih
dvanaest Apostola i radove tokom dvanaest meseci; 3. na
vrhu, tajanstvene linosti dekane, to jest duhove koji uprav
ljaju podrujima na koja se dele dvanaest zodijakih re-
giona. Raspored mesta je takav da sunce, izlazei, svakoga
meseca na zidu odaje osvetljava ono zodijako podruje
kojim u to vreme stvarno prolazi na nebu. Slavne freske
Franeska del Kosa i Kozme Tura (1469), u palati ifanoia
u Ferari, nude pogledu slian raspored. Gore su naslikani
dvanaest velikih olimpijskih bogova, gospodari meseca.
Svaki od njih vozi se na dvokolicama i okruen je svojom
decom. Pojas u sredini rezervisan je za zodijake znakove
i dekane koji njima upravljaju. Dole je u sveanom dekoru
opisan kalendar aktivnosti vojvode Borzo dEste: odlazak u
lov, razgovor sa jednom dvorskom budalom, itd. J. Sesnec
je sa mnogo tananosti pokazao da su te zone, rasporeene
jedne iznad drugih, samo projekcija sferinog sistema ije
je donje podruje sredinje jezgro, to jest zemlja. Ali kako

398
 sa druge strane ne uporediti freske iz Ferare sa Dragocenim
trenucima vojvode od Berija, koji sadre od vrha do dna zo-
dijake znakove. Sunce na dvokolicama koje vuku krilati
konji i aktivnost vojvode iz meseca u mesec?
Zahvaljujui prisustvu astrologije u doba Rene
sanse, likovna del koja bi mogla jednostavno izgledati lepa
skrivaju i jedno dublje znaenje. To je ono to vidimo u vili
Farnezina u Rimu, vlasnitvo trgovca-bankara Agostina
igija. Svod velike odaje u kojoj je Rafael naslikao Gol
gotu, ukrasio je Baldasare Perui matovito i zanosno. Po-
setilac se najpre divi, ne postavljajui pitanja, Ledi i Bli
zancima, Veneri i njenim pratiljama, itd. Ali ako obrati
panju da se dva sredinja prizora sa svoda odvijaju n a jed
nom zvezdanom polju, odmah u njemu iskrsava pitanje: da
se on ne nalazi moda pred astrolokom kompozicijom? A
upravo se o tome i radi. Perui je eleo da upotrebom po
desnih simbola doara izgled karte neba nad Rimom u tre
nutku raanja Agostina Cigija, 1. decembra 1466. godine.
Postupajui tako, Perui zapravo nije davao nita novo. U
staroj sakristiji crkve San Lorenco u Firenci vidi se, tano
iznad oltara, jedna kupola oslikana mitskim likovima koji
predstavljaju sazvea. Istraivanja su pokazala da poloaj
zvezda, onako kako je naslikan na kupoli, odgovara stanju
neba nad Firencom na dan 9. jula 1422, kada je osveen
oltar. To povezivanje hrianske vere i astrologije moglo
je da odvede daleko. Odvani duhovi pravili su horoskope
Hristu, a matematiar Kardan je potvrdio svoju privrenost
hrianstvu iz astrolokih razloga: Hriani su, pie on,
pod konjunkcijom Jupitera i Sunca, iji dan je dan Gos
poda. Sunce znai pravdu i istinu, a hrianski zakon sadri
najvie istine i najsposobniji je da ljude uini boljima... Ju
piter najavljuje istotu vladanja, potenja, blagost sjedinjenu
sa reitou i velikom mudrou: tako vidimo Hrista kako
u dvanaestoj godini raspravlja u hramu; jer Jupiter daruje
mudrost pre vremena .
ak i kada nije navodila renesansne ljude na tako
udne dedukcije, astrologija je u kolektivnom mentalitetu

399
 podrazumevala - srenu ili nesrenu, zavisno od sluaja
- potinjenost pojedinanih sudbina nebeskim silama. Na
tavanici Farnezine, Slava, duvajui u trubu nasred neba,
objavljuje diku igija. Ona znai d a je bankaru pri roenju
horoskop bio povoljan, a daje karijera tog poslovnog oveka,
prijatelja papa i prosveenog mecene, potvrdila obeanja
zvezda. Ali nemaju svi takvu sreu. Briga je ar onih to su
roeni u znaku Saturna. U Picatrixu je Saturn opisan kao
hladan, jalov, sumoran, kodljiv. Nazvan je jo i razbo
ritim i usamljenim. On ima vie briga od ma koga dru
gog i ne zna za zadovoljstvo ni radost. To je prepredeni
starac koji zna sve lukavtine, varalica je, razborit i pame
tan. U Hausbuchu Volfegovih, Saturnova deca su, osim
oraa, jedan osuenik koga vode na veala, jedan strvoder
koji upravo komada konja, jedna vetica koja prilazi peini
u kojoj su dvojici zatoenika ruke i noge stavljene u okov.
Na jednom crteu Baldunga Grina iz 1516, sauvanom u
bekoj Albertini, Saturn je prikazan kao mrav, raupan
starac, iji se ovekomrzaki pogled gubi u daljinu.
Kako da se onda u tim uslovima ne zabrinu oni koji su
roeni u znaku Saturna? To je bio sluaj Marsila Fiinija,
iji je privatni ivot pomraivao strah od tunoga starca
koji je upravljao njegovim roenjem i osudio ga na usamlje
nost i melanholiju. Direr, koji je 1522. godine samoga sebe
predstavio kao Oaloenog Hrista, izgravirao je osam go
dina ranije slavnu Melanholiju, saturnsko delo koje je
svoju inspiraciju nalo u Marselu Fiiniju, prvu modernu
sliku umetnika, pie A. astel, a koja je i Nervalu priap-
nula njegovo crno sunce melanholije. Sanjarska boginja
u desnoj ruci dri kompas a okruuju je matematike i ine
njerske sprave - jer Direr nije bio samo slikar i grafiar - ,
i tako simbolizuje meditativni ivot i ono nemirno traganje
za istinitim i lepim na koje su osuena Saturnova deca.
Peanik iznad boginje i zvono koje javlja smrt, ukazuju
da u ivotu koji je po sebi suvie kratak nee biti mesto za
druaiju sudbinu. No ako je sudbina ljudi poput Direra i Fii
nija tuga i samoa, oni zauzvrat uza se imaju genija koga

400
doarava malo dete to sedi kraj boginje - isti onaj genije
koga nalazimo na plafonu Sikstinske kapele, kraj proroka
koje je slikao drugi saturnjanin Renesanse, Mikelanelo.

*
**

Uinilo nam se najpre da je Renesansa vie od ma

kojeg ranijeg razdoblja podstakla procvat snanih linosti
- i ta injenica uopte nije sporna. Pa ipak sada uviamo
da su ljudi onoga vremena sumnjali u svoju slobodu. U sva
kom sluaju, postavljali su sebi pitanja o njenim granicama.
Tako je Makijaveli, mada priznajui slobodnu volju, tvr
dio da sluaj upravlja polovinom, ili sa neto vie od po
lovine naih radnji. No ako se prostor za mogunosti osta
vljene oveku pokazuje dosta tesnim, on ipak postoji uprkos
svemu. Dodue Srea je promenljiva i sve slike iz toga doba
prikazuju je sa tokom, simbolom smenjivanja uspeha
i neuspeha. Gviardini neprekidno istie nepostojanost
Sree. A i kraljevi se, tvrdi Makijaveli, moraju znatno me-
njati sa vremenom i okolnostima. A valja koristiti i prilike:
to je jedan od vidova vir tu. Napokon, Srea je ena i ona se
pokorava samo sili i odvanosti. Biti slobodan znai umeti
pokazati istovremeno gipkost i smelost. Iako pod snanim
oseanjem straha od Saturna, Marsilo Fiini je ak i vie od
Makijavelija ostajao pri stavu da sloboda postoji. Tako se
pridruivao miljenjima Laktancija i svetog Avgustina koji
su, iako ne dovodei u sumnju uticaj zvezda, istovremeno
verovali u stvarno postojanje nae slobodne volje. Putem
interiorizacije i svesti dua se uzdie ka Bogu i izmie ma
teriji: to je neoplatonika askeza. Osim toga, od nas zavisi
da na najbolji mogui nain usmerimo na ivot u okviru
kruga koji su ocrtale zvezde. Ove naginju nau sudbinu,
ali je ne odreuju. Onaj koji je roen u znaku Saturna
moi e da koristi - ili da ne koristi - pokazatelje horoskopa
koji mu savetuju da se usmeri prema intelektualnom radu
i umetnikom stvaranju. Tako je Renesansa, naroito njen

401
 neoplatoniki tok. pomirio slobodu i uticaj zvezda. A esto
je u astrologiji videla neku vrstu lukavstva, opreznu igru sa
prirodom. Poto je ljudski mikrokosmos mesto susreta raz
nolikih dejstava poteklih iz makrokosmosa, koji po prirodi
nije razliit od njega, sasvim je normalno upitati za savet as
trologa u trenutku vanih odluka. Treba li se oeniti? K re
nuti na put? Ili, ako je to kralj, treba li zaratiti protiv suseda?
S obzirom na horoskop, nije oveku doputeno da neto
zapone ne gledajui koji je to dan. Astrolog e mu rei ta
je mogue i kada je to mogue. Astrologovo je gledite,
pie E. Garen, daje nuno uveriti, ubediti sile prirode koje
nam prete, povezujui se sa nekima od njih u borbi protiv
drugih, koristei pri tom sve nae snage da bi se nai proti
vnici savladali... Poznajui navike neba, njegova podruja,
podneblja, uticaje, mudrac pribegava sveanostima, koristi
vete taktike finese, ak molitve, obrede, amajlije. On tako
lukavstvo suprotstavlja sili, egzorcizam pretnji, prevaru
zamci.
Astrologija na izvestan nain ukazuje na defanzivnog
oveka, u koga spoljanji svet prodire sa svih strana, a u ijem
okviru on teko moe sebi da stvori mesto. No Renesansa
je, pogdekad po cenu protivrenosti, toj slici oveka koji
vie trpi nego to del pridruila i shvatanje o oveku stva
raocu, gospodaru sveta, arobnjaku. To shvatanje zajed
niko je Piku de La Mirandoli, samom Fiiniju, Lefevru
dEtaplu i Paracelzusu; a potie istovremeno od Avicene
(980-1037) i iz uenja Hermesa Trismegista, kojima je neo-
platonika kola pridala veliki znaaj. U Picatrixu se po
javljuje ideja, koja e u Renesansi postati veoma znaajna,
da zato to je saeti izraz sveta ovek-mikrokosmos moe
da deluje na itav svemir izvodei nove kombinacije, to jest
nove konvergencije sila. Maija od toga doba ima za cilj da
vrati oveku tu mo nad elementima koju je zbog prvobit
nog greha izgubio. Da izmeu maije i astrologije postoji
veza, to je oigledno. Maijsko delo e biti nedelotvorno
ako nije izvreno u trenutku kada su povoljne zvezdane
konjunkcije.

402
 Usred svemira u kome zemlja i nebo tee jedno ka dru
gom, optimizam neo-platoniara, dakle, predstavlja oveka
kao gospodara koji del i predvia da bi delovao. On je
zrnce praine, ali ako poeli moe postati gospodar sveta
koji mu nalii i iji je on saeti izraz. U tome se sastojalo ot-
krovenje tri puta velikoga Hermesa. Ta slika oveka kao
izuzetne tvorevine, iva slika Boga u svetu, sposobnog da
ka sebi okrene i na svoju korist upotrebi sve sile prirode, ja
vlja se u Pimandru, najpoznatijoj Hermetikoj knjizi, kao i u
Knjizi ivota, najsloenijem i najudnijem Fiinijevom delu.
ovek-vra moe da zagospodari elementima: nebeskim, pa
ak i paklenim silama. On nadmauje imbecillitas corporis
koja mu je zajednika sa svim ivim biima, zahvaljujui
inquietudo animi - toj ei za saznanjem i delanjem koja
mu omoguuje da preobraava svet. Svi astroloki i maij-
ski prirunici srednjeg veka i renesanse preuzimali su ovaj
ptolomejev iskaz: Mudrac e pobediti zvezde. Piko de La
Mirandola, koji se dosta udno pobunio protiv astrologije,
dao je u De dignitate hominis (1486) potresnu pohvalu pri
rodne ili boanske maije: Puna najviih tajni, ona
obuhvata najdublje posmatranje najtajanstvenijih stvari i
saznavanje itave prirode. . . Ona otkriva javno, kao da ih
je sama stvorila, udesa u najzabaenijim krajevima sveta,
u krilu prirode, u zabranima i tajnim pretincima Bojim; i
kao to zemljoradnik sparuje brest sa vinovom lozom, tako
vra sparuje zemlju i nebo, to jest donji svet sa vrlinama i
silama gornjeg sveta. Kako onda ne slaviti arobnjaka, to
jest oveka? On je, naime, kae Piko, najsrenije bie. Ne
samo ivotinje, ve i zvezde i zagrobni duhovi zavide mu
na visokom poloaju. On je veliko udo, divno bie.
Otuda i ova tvrdnja, bitna za odreivanje optimistikog
humanizma: Neka vrsta svete tenje preplavljuje na duh
da bismo, nezadovoljni osrednjou, ili za vrhuncima i da
bismo svim svojim silama nastojali da ih dosegnemo, poto
ono to poelimo to i moemo.

403
 *
**

Kritike astrologije bile su pre retke u doba Rene

sanse. A ipak ih je bilo. Pikove i Savanaroline su skoro iz
istog vremena. Neto kasnije, Erazmo se u Pohvali ludosti
ruga srenim vidovnjacima budunosti ija je biblioteka
nebo, a knjige zvezde. Njegov uenik Rable sa svoje strane
odbacuje astrologiju: Ni Saturn, ni Mars, ni Jupiter, niti
ma koja druga planeta... (nemaju na ovosvetske stvari) ni
kakvog uticaja, ako im Bog od svoje volje to ne podari. I
Luter se u izvesnim trenucima podsmevao astrologiji, koju
je nazivao as veselom fantazijom, as kodljivom i bed-
nom vetinom. Ali druge reformatorove rei pokazuju da
se plaio zvezdanih konjunkcija. Iako je priznavao da po
stoji izvesno slaganje izmeu zvezda ili planeta i stanja
ljudskog tela, Kalvin je astrolozima ipak suprotstavljao
argumente crpljene iz najboljih izvora zdravog razuma i
kritikog duha: esto je u nekoj bici na bojnom polju osta
jalo i do ezdeset hiljada ljudi... Pitam se da li svim tim
ljudima koje je smrt tako sastavila treba odrediti isti horo
skop. Ali Kalvin nije uspeo da ubedi svoje doba. Istina
je da je Edmund iz Kralja Lira uno napao astrologiju:
Izvrsna je to ludost ovog sveta: kad se naoj srei smui,
esto usled njene presienosti naim vlastitim postupcima,
mi krivimo za nae nedae Sunce, Mesec i zvezde; kao da
smo mi nitkovi po nekoj neminovnosti; budale po nebeskoj
prinudi; nevaljalci, lopovi i izdajnici zbog nadmoi sfera;
pijanice, laovi i bludnici zbog nametnute nam pokornosti
uticaju planeta; i kao d aje sve u emu smo zli podstaknuto
nekom natprirodnom silom! Divan izgovor za arhibludnog
oveka da svoju pohotljivu sklonost baci na teret neke zve
zde! Ali neposredno pre Edmunda, njegov otac Gloster iz-
neo je tradicionalnu tezu: Ova nedavna pomraenja Sunca
i Meseca ne predskazuju nam nita dobro. M ada ih oveji
razum moe objanjavati ovako i onako, ipak se svet nalazi
pod ibom njihovih posledica. Ljubav hladi, prijateljstvo se

404
 buni, braa se gloe; u gradovima bune, u zemlji nesloga;
na dvorovima izdaja; a veza izmeu oca i sina prekinuta.
Izmeu ova dva oprena miljenja, ekspir se izgleda nije
opredeljivao.
Luter i Kalvin su odbacivali astrologiju, ne zato da bi
spasli slobodu oveka, ve slobodu Boga. Jer doktrina o
spasenju verom ui da zasluge nemaju nikakvog udela u sa
mom spasenju. Postoji, dakle, predestinacija; Luter je pre
Kalvina izrazio tu na prvi pogled paradoksalnu doktrinu:
Ljudska volja nalazi se izmeu Boga i Sotone i puta da
se vodi i gura kao konj. Ako je Bog vodi, ona ide gde Bog
poeli i kako on eli, kao to kae Psalm LXXIII, stih 22:
Kao ivine bijah pred tobom. Ako je se Sotona doepa,
ona ide tamo gde on poeli i kako on eli. A ljudska volja
u svemu tome nije slobodna da bira svoga gospodara: dvo
jica vitezova bore se i otimaju o nju (Rasprava o sputanoj
volji, 1525).
Piui ove otre reenice, Luter je odgovarao na Era-
zmovu Dijatribu o slobodnoj volji. Sukob izmeu njih dvo
jice o slobodi ostao je slavan. On oznaava najviu taku
spora izmeu humanizma i Reformacije. Obasipajui svoga
sabesednika pogrdama, Luter mu je ipak odao ovo prizna
nje: Hvalim te i slavim to si jedini od mojih protivnika
uoio pravi problem nae raspre. Usred razdoblja koje je
steklo otru svest o linom grehu, Luter je eleo da spase
oveka oduzimajui mu slobodu. Erazmo mu je ovu, na
protiv, vraao. Jedan je naglaavao prvobitni greh, drugi je
tvrdio d aje Adamova i Evina greka iskvarila ljudsku volju
i razum, ali ih nije ugasila. Poto je greh oproten Iskuplje
njem, ovek ponovo moe da ide pravom dobru pomou
razuma potpomognutog bojom milou. ovek nije tako
rav kao to smatraju pesimistiki teolozi. Erazmo je pisao:
U svakom oveku ima razuma, a u svakom razumu tenja
ka dobru. Ili: Pas dolazi na svet da bi lovio, ptica da bi le-
tela, konj da bi trao, vo da bi orao; a ovek se raa da bi
ljubio mudrost i lepa dela. ovekova priroda duboko na
gonski stremi i tei ka dobru.

405
 Erazmova misao se uklapa u itav jedan optimistiki
tok, u kome nalazimo Pika de La Mirandolu, samog Fiinija
uprkos njegovom strahu od Saturna, Tomasa Mora, Rablea,
Postela i mnoge druge pisce toga vremena. Pohvala ludosti,
prvi deo Utopije koji na tako opor nain kritikuje renesan
snu Englesku, izrugivanja kojima je Rable obasuo tolike
univerzitetske profesore i kaluere, dokazuju da su njihovi
autori bili veoma svesni slabosti oveanstva. Ali su vero-
vali u njegovu moralnu budunost. Nadali su se da e jed
noga dana ljudska volja postati dovoljno snana da bi mogla
upranjavati jevaneoske pouke. Dekart i Kornej su u XVII
veku veliali skoro stoiku velikodunost onoga koji ume
da savlada svoje strasti.
Tako se u renesansi izgradila jedna filosofija slo
bode uz istovremeni procvat snanijih i brojnijih linosti
no u prolosti. Ali tako dubok pokret, i sa tako krupnim
posledicama, nije mogao izai na svetio dana u zapadnom
drutvu i mentalitetu, a da ne izazove raspre i vrtloge -
borba se vodila za i protiv opravdanja verom - , i da ne za
vije u setu i usamljenost heroje tog individualnog uspona.
Pri kraju XVI veka dva glavna toka sukobila su se oko slo
bode linosti. Protestantski sinod u Dordrehtu (1619) i jan-
senizam nastavili su Luterovim i Kalvinovim tragom. Sni
zili su oveka da bi uzdigli Boga. Optimistika teologija
Jezuita preuzela je, naprotiv, erazmovsku poruku. No ovu
su jo vie prihvatili nezavisni protestanti: Serve, Kurnhert
(Coornhert), Soein, uskoro Berkli (Bercloy), kvekerski teo
log, koji su poricali prvobitni greh - gledite koje je na ra
dikalan nain spaavalo ljudsku slobodu. Na taj nain su
oni otvorili put ka dobu prosveenosti koje je imalo samo
jednu dogmu, dogmu o napretku oveanstva.

406
 D vanaesta glava

DETE I OBRAZOVANJE

Uvrivanje individualizma u zapadnoj civilizaciji

pratilo je otkrie deteta. Ono se odvijalo sporo. Skulpture
i minijature su jo u XIII veku dete uglavnom prikazivale
kao malog oveka: dokaz da se prvom ivotnom dobu nije
pridavala vlastita originalnost. Pa ipak, u doba svetog Luja
pojavilo se nekoliko prikaza mladosti i detinjstva: mladi
aneo, koga potom nalazimo u umetnosti renesanse na sli
kama fra Anelika ili Botielija; mali Isus, sve vie vajan ili
slikan uporedo sa razvojem marijinskog kulta; najzad golo
dete, simbol due u trenutku roenja ili smrti, kada ulazi
u telo ili ga naputa. Druga od ove tri teme je poev od
XIV veka doivela najvei uspeh i upravo zahvaljujui njoj
je detinjstvo uspelo da se izrazi u zapadnoj umetnosti i da
postane svesno sebe. U tom pogledu se Madona sa sinom
na kolenima, koju je fra Aneliko oko 1450. godine nasli
kao na zidovima manastira Svetog Marka u Firenci, moe
smatrati delom-meaem izmeu dva razdoblja. Najlepe
dete jo ima ukrueno dranje: desnom rukom blagosil-
ja, levom dri svemirsku kuglu; kao i majino, lice mu je
okrueno oreolom, a njegove crte izraavaju vedrinu i um-
nost koji prevazilaze njegov uzrast. Ali kaluer-umetnik je

407
 pred detetom-Bogom osetio izvesnu pobonu nenost. Obu
kao ga je u crvenu i belu odeu iji svetli tonovi odudara
ju od tamno-plavog ogrtaa njegove majke; njegovo lice je
okrueno ljupkim plavim uvojcima; zaokruglio mu je obra
ze i bradu. Isus ovde nije vie beba, ve deak. Fra Aneliko
se, dakle, nije usudio da ga prikae golog, jer dugo je ta na-
gost, kada je re o sinu Marijinom, bila uskraena boan
skom novoroenetu, kao to se to vidi na Jan Van Ajkovoj
slici Devica u Otenu, na slici Roenje samoga fra Anelika
i u delima mnogih umetnika toga doba. Ali krajem XV i
poetkom XVI veka, Leonardo, Rafael i Mikelanelo, po
stavili su kraj Device golo dete Hrista koje ve zna da hoda.
Tako je religiozno slikarstvo Renesanse omoguilo zapad
noj oseajnosti da najzad izrazi, po naem miljenju sasvim
prirodno, divljenje pred sasvim novim telom deteta.
Dok je taj razvoj tekao, Marijin sinje izgubio svoju hi-
jeratiku i nestvarnu prirodu. Prestao je da deli blagoslov
da bi postao novoroene kao i sva druga, uurujui se
uz majku (Devica Velikog Vojvode), igrajui se sa malim
Jovanom Kristiteljem (Devica na hridi, Lepa vrtlarica),
zabavljajui se sa cvetom ili pticom (Devica sa tiglicem).
Koreo je znao da na divan nain izrazi razdraganu nenost
odraslih to se igraju sa boanskim detetom. Na Venanju
svete Katarine, Isus stavlja prsten mistikog venanja na
prst svetice. Sveta Katarina, Devica i sveti Sebastijan, pak,
sa osmehom prate istovremeno nespretan i zduan in novo
roeneta. Na slici Madona sa svetim Jeronimom, Kareo
je umiljatom Magdaleninom dranju dao neizrecivu ljup
kost. Njena glava dodiruje punako telo deteta Isusa, dok se
ovaj igra plavim uvojcima svetice.
Tako su umetnici Renesanse brzo oiveli temu religio
znog detinjstva. Osim toga, oni se nisu vezali samo za Isusa.
Roenje Device, vaspitanje Marije koju sveta Ana ui da
ita, igre Jovana Krstitelja ili sinova svetaca, preplavili su
likovnu umetnost u trenutku kada su povesti o deci poele
da se mnoe u legendama i pobonim priama, kao to su
to Bogorodiina uda. Religiozna umetnost je bila izgovor

408
za prikazivanje deteta. Novoroenad koju je Andrea Del
Robia oko 1465. godine naslikao u Spedale degli Innocenti
u Firenci, na medaljonima od peene zemlje, nisu rtve
okrutnog Iroda, ve naprosto lepa odojad dobro popunje
nih obraza, uvijena po modi toga vremena u pelene sve do
ramena. Pri svemu tome je, s obzirom na vreme (1432-1440),
sasvim izuzetno mesto dato detetu u cantorieama, koje su
Luka Del Robia i Donatelo izvajali u unutranjosti kate
drale u Firenci. Pevai, svirai na harfi, gitari i u trubu Luke
Del Robie izraavaju hrianska oseanja koja su odsutna
iz bahantskog kola koje pleu Donatelova razbaruena bam
bini. Ali ova del slave ponovo pronaeno detinjstvo i ra
dost prvih godina ivota. Prava anticipacija gledita o kome
je ovde re. Jer dete je, u stvari, neopaeno ulo u modernu
civilizaciju. Majim korakom je napustilo religiozni okvir,
u kome je bilo najpre zatoeno. Devojica koju je naslikao
Kriveli u jednom uglu svojih Blagovesti (1493) je simbolika
slika toga razvoja. U odaji bogato ukraene palate zrak Sve
tog Duha pada na Devicu koja se moli, dok kod Marije up
ravo ulaze aneo i sveti Emidije. Na drugoj strani ulice, na
vrhu jednih stepenica, jedan svetenik i jedno lice obueno
u crveno razgovaraju oito ravnoduni prema krupnoj mis
teriji koja se zbiva u kui preko puta. Ali meu odrasle se
uvukla jedna devojica od tri ili etiri godine. Srameljiva,
neopaena od strane odraslih, drei se za ogradu na vrhu
stepenica, ona gleda na ulicu. Potrebno je da posmatra
uini izvestan napor da bi uoio tu uznemirenu i poneto
durljivu devojicu koja je najmanje lice na slici. Ona za nas
predstavlja detinjstvo koje, u doba renesanse, jo okleva da
se postavi kao samostalno ivotno doba.
Njegov konani procvat zavisio je oigledno od pobolj
anja optih ekonomskih uslova. A za Starog poretka odve
siromani roditelji nisu imali vremena i uslova da brino
neguju svoju brojnu decu. Svedoenje Tomasa Platera
(1499-1582), humaniste iz Bazela i sina siromanog seljaka
iz Valea, veoma je reito u tom pogledu: Moja majka,
pie on, bila je hrabra i srdana, ali stroga ena; kad joj

409
 je umro trei mu, ostala je udovica; radila je sav muki
posao da bi mogla da podigne decu koja su joj ostala od
poslednjeg mua. Kosila je seno, vrila ito i radila druge
poslove koji pre pripadaju mukarcima no enama. Sama
je takoe sahranila troje od svoje dece, kada su umrla u
jednom velikom pomoru kuge, jer je kotalo suvie skupo
da se za vreme pomora sahranjivanje poveri grobaru. Bila
je gruba i prema starijoj deci, zato smo retko ili kod nje u
kuu... Jednoga jutra bio je pao rani mraz po vinogradima
dok smo brali groe; pomagao sam joj u branju groa i
jeo smrznute bobice; dobio sam takve greve u stomaku da
sam mislio da u cri. A ona se uspravi preda mnom i kroz
smeh kae: Ako ba oe, crkni! to si jeo?... Na stranu
ovo, bila je ona inae asna, pravedna i pobona ena; to
su svi priznavali i hvalili je. Mnogo je ena iz naroda u
doba renesanse liilo na majku Tomasa Platera. Luter, koji
je uvek gajio duboko potovanje prema svojim roditeljima,
alio se da gaje majka esto tukla, i to nizato.
Dok su, dakle, duboke sile gurale dete u proelje dru
tvene scene, druge su nastojale da ga zadre u svetu odra
slih, gde njegova krhkost i sveina nisu privlaile panju.
Tek su u XVII veku otmena deca o drugima naravno ne
govorimo - poela da nose drugaiju odeu od odee odra
slih. Broj gelova slika Deje igre (1560) takoe reito govori
0 tekoama na koje nailazi lagano unapreenje detinjstva
u zapadnoj civilizaciji. Na javnom trgu i na ulici, deaci
1 devojice igraju se s obruem, igrom, vitlom, preskau
jarca, itd. Jedan se popeo na tule, drugi se slue nogarima
kao preagama. Mnoga se tuku izmeu sebe. Prvi je utisak
daje tu re o bezbrinosti rane mladosti, o neuzdrljivoj po
trebi dece za igrom. No, zapaa se i neto drugo: te igre ne
odvijaju se u nekom dvoritu za odmor, to jest na mestu koje
bi bilo posebno odreeno za uenike i uenice. Koliko njih
uostalom ima tu sreu da pohaa kolu? Sa druge strane,
deaci i devojice imaju ne samo odeu, ve i lica odraslih,
sa skoro majmunskom runoom. Da li se to zaista deca
igraju (igra je dugo vremena bila igraka za odrasle)? U

410
svakom sluaju, re je o anonimnoj gomili - Brojgelu draga
tema - , koja veoma lii na onu iz Borbe Posta i Mesojeda,
udno delo na kome vidimo kako deca i odrasli zajedniki
uestvuju u istim burlesknim delatnostima.
Siromano dete e dugo vremena ostati bez lica.
Zauzvrat, dete iz bogatih klasa privlailo je panju umet-
nika ve od XV veka. Razvoj umetnosti portreta omoguio
mu je onda da ue u istoriju. U Triptihu Portinari (1476
1478), Hugo Van der Goes je na kapcima naslikao decu
bankara kraj oca i majke. Gledaju, zadivljeni i razneeni,
veliku misteriju Boia. Kada se u to doba deca tako po
jave okruena svojim roditeljima, onda je to esto na sli
kama ili vitraama uz grupu donatora - pri emu ovi zauzi
maju sve vee mesto u odnosu na religiozni prizor. Tradicija
ovih zavetnih darova odrala se dugo u Nemakoj i Ho-
landiji. Ali to doba, koje je obeleila brza laicizacija sva
kodnevnog ivota, ostavilo nam je porodine slike koje vie
nisu bile namenjene religijskim zdanjima. Takav je portret
suprunika Van Gintertelen (1559), koji bez sumnje potie
iz radionice Dirka Jakobsa. Mu, ije ivotno doba istie
jedan natpis - dvadeset i sedam godina - , oslanja se rukom
o rame svoje dvadesetogodinje ene. Kraj nogu im se igra
njihovo dvoje dece.

*
**

Tako je porodina ikonografija stekla u evropskoj civi

lizaciji novu vanost. Zato to je porodica, u uem smislu
rei, stekla onda vie samostalnosti. Raspad karolinkog
sveta silio je manje grupe ljudi da pribegavaju plemenskoj
solidarnosti. Naprotiv, uvrenje dravnog ugleda, poev
od XIII, a jo vie u XV i XVI veku, oslobodilo je porodicu
i doputalo joj intimniji privatni ivot. Takav razvoj odrazio
se i na likovnu umetnost: najpre ena, a zatim i dete, poste
peno su preplavili kalendare i slike o zanatima. Tapiserije
i molitvenici prikazuju sada enu kako sa mukarcima deli

411
 njihova uivanja i poslove. Prati ih u lov, avrlja sa njima u
ljubavnim vrtovima; a, ako je re o seoskom ivotu, pomae
im kod etve i berbe groa. Sa uivanjem se doarava unu
tranji izgled kua, unutranjost domainstva, rad sluki
nja. Tema godinjih i ivotnih doba postepeno postaje poro
dina istorija. Tako na jednom kapitelu Dudeve palate u
Veneciji, koji potie s kraja XIV ili poetka XV veka i koji
je u vreme svoga nastanka po svojoj modernosti skoro neka
vrsta prethodnice: njegovih osam strana pria ivot jedne
porodice, veridbu, venanje, branu postelju, raanje dece,
smrt jednog od njih, itd.
Raznolika i istosmerna svedoanstva potvruju sve
vee zanimanje za decu. Doba ersona naziva ih nadom
Crkve, a sledei vek napisae za njih brojne katehizme; pri
maju ih u horove koji se u XV veku skoro svuda osnivaju i
doprinose bogaenju seoskih boinih sveanosti; ulaze u
svetilita kao deca iz hora, dok su ranije liturgijsku slu
bu normalno obavljali svetenici. Ali zadrimo se za trenu
tak na prvim pogrebnim slikama koje su ustupile mesto
detetu. Malo ih je iz razdoblja od pre XVI veka. Moemo
biti sigurni da je izvesna ravnodunost prema deci jo za
dugo vremena, ak i u bogatim porodicama, stiavala bol
izazvanu njihovom preranom smru. Zar Montenj nije pisao:
Izgubio sam dva ili tri deteta na sisi, ne bez aljenja, ali bez
zlovolje? Vie je znakova, meutim, koji nagovetavaju po
vlaenje, u XVI veku, te velike vedrine pred smru male
dece. Muzej^ u Gandu uva dva krila jednog triptiha, koji
je naslikao erar Horenbut (umro pre 1541), a na kome su
prikazani Lievin Van Potelberg, savetnik-poreznik Karla Pe
tog, njegova ena i njihova deca. Ovih je pet na broju. Ali
etiri od njih imaju krsti u sklopljenim rukama: to znai
da su bila mrtva u trenutku kada je slika raena. Na slici su
prikazani u ivotnom dobu kada ih je velika kosaica poko
sila. Tako su roditelji odbili da zaborave njihova lica: takav
stav izgleda nam toliko prirodan, ali u ono doba on ipak
nije bio to. On svedoi da se upravo raao novi senzibilitet.
Poev od XVI veka, naime, dete koje je smrt ugrabila javlja

412
se na nadgrobnim spomenicima, kraj svoje majke ili kraj
nogu poivih. U XVII veku e ve imati pravo na odvojen
grob, ako je visokog porekla. Kada je Jakov I, 1606. i 1607.
godine, izgubio dve keri, jednu od tri dana, drugu od dve
godine, kralj je, pie F. Arijes koji je istoriju detinjstva po
drobno izuio, naloio da se one prikau na svojim grobo
vima u Vestminsteru, u svome sveanom ruhu, a usto je
eleo da manja poiva u kolevci od alabastera gde e svi
detalji biti verno prikazani da bi se dao utisak stvarnog:
ipke na rubenini i kapici.
Renesansa nas je nauila- ili ponovo n auila- da opla
kujemo umrlu decu. Luter je iskusio duboku tugu prilikom
smrti svoje esnaestogodinje keri Magdalene. Znaajno je
to d a je najvei poljski pesnik XVI velca, humanista Koha-
novski, najbolje svoje delo, Devetnaest tubalica, posvetio
svojoj maloj Ursuli koja je umrla u etvrtoj godini. Re je,
istina, o razuenoj i uenou esto preoptereenoj poemi.
No zato iskrenost u njoj nije manje oigledna; u njoj ima
najlepih odlomaka, prozirnih i istih kao suze: A ti,
uteho moja, vekovi mi te nee vratiti...
Kada je Malerb nastojao da utei Di Perijea, on je na iz-
vestan nain predstavljao prolost i nedostatak oseajnosti
koja danas udi. Jer pored melodinih stihova dostojnih
Ronsara:

A rua, ona ivi koliko ive rue,

Trenutak jutra. . .

nalazimo i ovu ledenu tvrdnju oca koji je i sam izgubio dva

deteta:

I mene je ve slian grom

Dva puta osakatio,
I dva puta mi je razum tako pomogao
Da se vie toga ne seam.
Tuna mo razuma! Ali XVII vek vie nije u tome video
trijum f razuma. Uoavamo, naime, da se u doba Luja XIV

413
 porodine slike sve vie organizuju oko deteta, koje postaje
sredite kompozicije.
Novo zanimanje za detinjstvo ispoljilo se takoe i kroz
osobitu ljubav sa kojom je umetnost prikazivala puttije. Ta
ikonografija se manje nadovezuje na ikonografiju srednjeg
veka, koja je duu izvan tela prikazivala pomou golog de
teta - ili pre malog oveka - , a vie na grko-rimsku skulp
turu. Ponovno otkrie Antike dobrim delom objanjava
neuveni uspeh koji je tema putto doivela poev od XV
veka u zapadnoj umetnosti, trijumfujui najpre u Italiji, da
bi se potom proirila i preko Alpa i mora. Eros Attis koji je
Donatelo tako neobino nakinurio inspiriui se jednom
antikom statuetom, aneli koga je Rafael postavio ispred
Galateje, punaka deca to se u Trijumfu Baka i Arijadne
u palati Farneze igraju sa tigrovima ili nadleu povorku, pa
deca to svojim osmehom i punakim telima ukraavaju ba
reljefe fontane Nevinih, samo su neki od hiljadu primera
koji potvruju povratak naklonosti prema malim golim
amorima. A putti su vrlo brzo sebi stvorili mesta u religio
znoj umetnosti. Jakopo del Kvera ih je ve poetkom XV
veka postavio na grob Ilarije del Kareta. Uskoro se raj vie
nee moi zamisliti bez prisustva, sred svetaca i oblaka,
bucmastih i guzatih anelia. Vidimo ih na gornjem delu
Prepirke o svetom sakramentu, a naselie i sva neba to e
ih barokna umetnost razviti po kupolama i svodovima ita
vog mnotva crkava.
F. Arijes je s pravom istakao da se naklonost prema
puttou poklopila sa neim dubljim no to je ukus za antiku
nagost, i da je treba povezati sa irokim kretanjem koje je
odvelo do zanimanja za detinjstvo. Naime, to je vee bilo
zanimanje za malo dete, to je radije ono prikazivano nagim:
o tome svedoe tolike fotografije XIX i XX veka. U doba
renesanse se jo nerado istorijskoj deci podarivala nagost
mitolokih amora i anelia. U XVI veku je ipak bilo prvih
smelih pokuaja u tom smislu: Holbajn, Ertsen (Aertsen),
Ticijan i Veroneze. Na slikama ovih slikara, golo dete jo
je blisko puttou. Naprotiv, kada je u sledeem veku Rubens

414
slikao svoga golog sina u naruju Helene Furment, on ne
samo da ga nije posmatrao kao putto, ve mu je stavio kapu
sa perom, koja je u to vreme esto bila sastavni deo deje
odee. Kad je re o prikazivanju male dece (iz bogatih po
rodica) na slikama, situacija se u drugoj polovini XVII veka
preokrenula u odnosu na onu od pre sto pedeset godina: pri
kazivati ih golim postalo je anrovska konvencija.

*
* *

Poto je otkrila dete, renesansa je prirodno posve

ivala posebnu panju i problemu kole. Portret Uenika koji
je Jan Van Skorel naslikao 1531. godine, simboliki izraava
to novo zanimanje. Dvanaestogodinji deak, sa crvenom
kapom na glavi, u jednoj ruci dri pero, u drugoj hartiju.
Ima iroko elo, a lice vedro i sreno. Pogaamo da lako
ui i da ga ne biju esto. Kao dobar uenik humanistikih
uitelja, on ve dobro zna svoj latinski, to se vidi iz teksta
koji je svojom rukom napisao na svojoj hartiji: Omnia dat
Dominus non habet ergo minus, Gospod daje sve, a ipak
zato nije manje bogat. Ovaj iskaz, uz jo jedan ispod slike,
zadobija sav svoj smisao u kontekstu doba. Obrazovanje
ima vrednosti samo ako odgaja; ono treba da stvori ljude i
hriane.
Da li je taj ak novog doba drugaiji od aka srednjeg
veka? Zaelo jeste, a malo dalje emo rei i zato. Meutim,
pogreno bi bilo verovati da postoji prekid izmeu srednjo-
vekovne i renesansne nastave. Programi klasinih sred
njih kola, katolikih ili protestantskih, nisu predstavljali
naslee antike kole. Oni su - pregledani i ispravljeni od
strane humanizma - produavali nastavu srednjovekovnih
latinskih kola. Ove su se, pak, bile razvile u skladu sa po
trebama Crkve: stvarale su svetenike koji su bili potrebni
hrianskom drutvu i koji su naroito morali poznavati la
tinski jezik, koji je onda posmatran kao ivi jezik. Renesan
sni pedagozi su ne samo dali mesto i grkom jeziku, ve

415
su crkveni latinski zamenili jezikom Cicerona i Vergilija.
inei to oni su nesvesno kopali jaz, koji e se sve vie
iriti, izmeu kulture i svakodnevnog ivota. Odbacili su
latinski u prolost i, nasuprot vlastitoj elji, doprineli da se
on skoanji. Pri svemu tome - a to je za nas ovde najvanije
- , oni su u koli zadrali ono bitno iz nastave srednjove-
kovnih vetina koja se sastojala od Trivijuma (gramatika,
retorika, dijalektika) i Kvadrivijuma (geometrija, aritme
tika, astronomija i muzika). U srednjim kolama od XVI
do XIX veka e se zaista nalaziti razred gramatike i raz
red retorike. Istina, dijalektika je kao takva iezla.
Ali zato da bi ustupila mesto logici, ije ime dosta govori
0 njenom aristotelovskom i tomistikom poreklu i koja je
postala sinonim filosofije. Elem, poto bi izuili gramatiku
1 tri najvia razreda gimnazije, aci su, osim u Engleskoj,
zavravali svoju kolsku karijeru uei logiku i fiziku:
ovo gradivo pokrivalo je deo Trivijuma i ceo Kvadrivijum.
Ta postojanost programa lako se objanjava kad
pomislimo da su srednje kole klasinog doba postepeno
proizile, u XV i XVI veku, iz starih fakulteta slobodnih
vetina. Ovi, uprkos svome imenu koje ne bi trebalo da nas
zavara, nisu davali visoko obrazovanje, ve pre ono koje bi
odgovaralo naem srednjokolskom. Oni su pripremali za
druge fakultete viega stupnja, na kojima se uilo pravo,
medicina ili teologija. Taj razvoj moe se najbolje pratiti na
sluaju Pariza, gde se vidi kako su koledi potisnuli fakul
tete slobodnih vetina. U poetku su studenti stanovali kod
ljudi u gradu, esto po vie njih u jednoj sobi. Ali nedisci
plina koja je iz toga proizlazila i siromatvo dobrog broja
svetenika, koje je njihovo studiranje trebalo da odvede
crkvenoj karijeri, izazvali su stvaranje koleda koji su se
poev od XIII veka namnoili u Parizu kao i u Tuluzi,
Oksfordu, Kembridu i Bolonji. Tu je uglavnom bilo rei
o ustanovama koje su stvarale bogate linosti sa ciljem da
se omogui siromanim studentima da pohaaju univer
zitet i da na njemu nastave svoje studije. U Parizu je do
1400. godine stvoreno trideset koleda: Sorbona (za teo-

416
 loge), Harkurt (za normandijske studente), Navara (sedite
Francuske nacije), itd. Stipendije su manje dodeljivane
dekretistima i lekarima, a vie teolozima i vetacima.
U ova dva poslednja sluaja mladi ljudi su se pripremali
za crkvenu karijeru. A sasvim prirodno vetaci su bili
najbrojniji meu stipendistima zato to su bili najmlai.
Tako su koledi sve vie postajali okosnica fakulteta slo
bodnih vetina. U poetku su stipendisti pratili nastavu u
ulici di Fuar u prostorijama iji su podovi bili prekriveni
slamom, kod nastavnika osposobljenih za to. No esto su
ti nastavnici bili sami stipendisti, neto stariji. Oni su, da
kle, nastojali da svoju nastavu izvode u koledima u kojima
su iveli. Iz Istraivanja o Francuskoj (1621) Etjena Paski-
jea saznajemo da su asovi gramatike i grkog i latinskog
prvi napustili ulicu di Fuar. asovi filosofije su to uinili
u XV veku. Ali poto su asovi grkog i latinskog, pie
E. Paskije, malo po malo poeli da se dre u koledima,
tako se slino dogodilo i sa asovima filosofije, zbog ega
se prilikom preustrojstva naeg univerziteta (1452) kardinal
Etutvil alio... Nita nam nije ostalo od te duge drevnosti do
toga da se ovde jo moglo dobiti zvanje uitelja slobodnih
vetina. Taj na Zapadu dosta rasprostranjeni razvoj nije
se, meutim, zbio u Engleskoj, gde je ostala razlika izmeu
grammar schools i univerzitetskih koleda.
Razni pariki koledi su krajem XIV veka okupljali je
dva neto vie od etiristo pedeset stipendista. Ali su u XV i
XVI veku znatno brojniji mladi ljudi traili da se obrazuju,
a da pri tome nisu svi nastojali da budu teolozi, lekari ili
pravnici. Uz izvesnu novanu nadoknadu, njima je dozvo
ljavano da uz stipendiste prate asove u koledima. Ta nova
i buna masa kandidata za obrazovanje neminovno je izazi
vala zabrinutost. Tako se objanjava uvoenje telesnih ka
zni, umesto novanih globa, jednako u koledima Oksforda
kao i koledima Pariza. Godine 1503, Standouk je nastojao
u Montegiju da drakonskim uredbama zatiti pobonost i
odvojenost siromanih studenata i stipendista. Ali razvoj je
uzeo bio nepovratan tok. Studenti sa strane preplavili su

417
kolede koji su morali da se poveavaju, preobraavaju, da
odreuju novu stegu. Jezuiti, koji su paljivo pratili kretanje
novog doba, pomagali su uiteljima i acima da prekorae
tu odluujuu etapu.
Nije se itava nastava knjievnosti u srednjem veku od
vijala na fakultetima slobodnih vetina. Mnogi gradovi koji
nisu imali univerzitet imali su bar jednu kolu, koju bismo
mogli nazvati srednjom i gde se predavala gramatika
i slobodne vetine. Tom tipu pripadaju ustanove koje su
osnovala Braa zajednikog ivota u Lijeu, Deventeru, Se-
lestatu, itd., pravi rasadnici humanista - Nikola Kuzanski i
Erazmo bili su njihovi aci. Tokom renesanse, ove i druge
kole koje su optinske vlasti stvorile - na primer, Gijenski
koled koji je osnovao 1534. godine u Bordou portugalski
humanista Andre Guvea - postali su koledi slini onima
to su proistekli iz cepanja fakulteta slobodnih vetina.
Ovi se, pak, nasuprot onome to se dugo vremena
verovalo i pisalo, nisu sistematski suprotstavljali prodoru
humanistikog duha. Neprijateljstvo najee nije dolazilo
od njih, ve od teolokih fakulteta. Rober Gagen (Gaguin)
je s pravom tvrdio: Na univerzitet ima dve glave, jedna
gleda ka prolosti, druga ka budunosti. Ovaj sud je u celini
taan, ali bi ga valjalo blie odrediti u pojedinostima. Jer,
na Sorboni je 1470. godine postavljena prva parika tam
parija. A meu prvim delima izalim ispod njenih presa na
lazimo Besarionove Besede, Dvoje ljubavnika i Bedu kurti
zana Enea Silvija Pikolominija - budueg Pija II - i jednu
raspravu o besednitvu, Retoriku, koja je predstavljala Fi-
eovo (Fichet) zalaganje za humanistiko obrazovanje. Mo
glo bi se jo podsetiti da je katedra za hebrejski jezik, koja
je na univerzitetu u Bazelu otvorena krajem XV veka, zavi
sila od teolokog fakulteta, a da je Erazmo 1506. godine
proglaen za doktora teologije u Kembridu. No uprkos
ovim nekolikim injenicama, ostaje tano da su teoloki
fakulteti u celini bili protiv humanistikog pokreta, u kome
su videli pretnju pravovernosti. Fakulteti u Luvenu, Kelnu
i Erfurtu opredelili su se protiv Rojhlina, koji je branio he

418
 brejski jezik i rabinsku knjievnost. Onaj u Parizu pokuao
je da sprei stvaranje plemenite i trojezine akademije,
koju je 1530. godine osnovao Fransoa I, po savetu Gijoma
Bidea.
Nasuprot ovome, humanizam je dosta lako prodro na
fakultete slobodnih vetina. Besarion, koji je predavao u
Bolonji, postao je izmeu 1450. i 1455. godine veliki obnovi
telj studija na tom slavnom univerzitetu, na kome je kasnije,
1515, otvorena i katedra za klasine knjievnosti. Italijanski
humanistiki mislioci, poput Gvarina, Filelfa, Vitorina da
Feltrea, predavali su u Padovi, gde je 1463. godine Deme-
trios Halkondilas postavljen za profesora grkog jezika, pre
no sto je svoju nauku preneo u Firencu. Studio u gradu Ar-
nou odigrao je odluujuu ulogu u irenju tog novog za
nimanja za jgrku knjievnost, to je bila jedna od odlika
renesanse. Cak i nakon to je Lorenco Velianstveni 1472.
godine obnovio univerzitet u Pizi, koji je od tada postao
glavni u Toskani, grki naunici nastavili su da predaju u
Firenci. Rimska Sapientia je u doba Lava X (1513-1521)
bila vaan i veoma ugledan univerzitet. Imala je osamdeset
i osam profesora, kao i katedru za istoriju, to je bila isto
humanistika disciplina. Godine 1515, tu je stvoren koled
za grke studije pod rukovodstvom ana Lakarisa, koji je
bio uitelj Gijoma Bidea u Parizu.
I izvan Italije se - uz izvesno vremensko odstupanje
- zapaa takvo otvaranje fakulteta slobodnih vetina huma
nistikog smera. Univerzitet u Alkali, u paniji, koji je 1509.
osnovao kardinal Cisneros, imao je trojezini koled i ob
javio je slavnu Viejezinu Bibliju, gramatiku hebrejskog i
hebrejsko-haldejski renik. U Parizu su studenti dolazili u
gomilama na asove koje je italijanski helenista Aleandro,
uzgred budi reeno jedan veoma koristoljubiv ovek, drao
1511. godine u koledima Kambre i Mar. Pisao je onda,
moda sa neto razmetljivosti: Smatra se da ima oko dve
hiljade prisutnih. Zaista, to se mene tie, ja nisam ni u Ita
liji, ni u Francuskoj video velebniji i brojniji skup obrazo
vanih ljudi. Poto se vratio iz Italije gde je sreo Pika de

419
La Mirandolu. Lefevr dEtapl je prouavao Aristotela u
originalu u koledu kardinala Lemoana. Uskoro e Amio
(Amyot) postati uenik tog istog koleda. Plemenita i tro
jezina akademija, u kojoj su poev od 1530. predavali
kraljevski lektori, u poetku se nije nalazila izvan tradi
cionalnih struktura. Njeni nastavnici su do 1540. godine
nosili titulu lektori univerziteta u Parizu, koju su istina
potom napustili. A koled koji je stvorio Fransoa I nije imao
svoju zgradu sve do XVII veka, tako da su dugo vremena
kraljevski lektori nastavu drali u razliitim koledima
na brdu Svete Genoveve.
Jedno od sredita knjievnog preporoda u Evropi bio
je univerzitet u Luvenu, stvoren poetkom XV veka. Ve
od 1443. godine na njemu se predaje klasina knjievnost.
Rudolf Agrikola, bivi Deventerov uenik i jedan od zaet
nika nemakog humanizma, predavao je na njemu slobodne
vetine. Jedan Erazmov prijatelj osnovao je 1517. godine u
Luvenu koled na kome su tumaeni spisi hrianskih
pisaca, kao i moralni i drugi autori dostojni hvale, na tri
jezika: latinskom, grkom i hebrejskom. Zraenje te
ustanove bilo je snano. Erazmo je ve 1521. godine pisao:
Ne znam da li se ikada kod ijednog naroda knjievnost
bila tako uvrstila kao to je to ovde. Nastava knjievnosti
razvila se i na nemakim univerzitetima. Rudolf Agrikola,
koji je prevodio Demostena, Isokrata i Lukijana, bio je pro
fesor u Hajdelbergu. Njegov uenik bio je veliki humani
sta Konrad Celtis, koji je otkrio del pesnikinje Hrosvite,
umrle oko 1000. godine, i kartu Rimskog carstva koja se
pripisuje Pojtingeru. Celtis je uz Maksimilijanov pristanak
obnovio klasine studije na univerzitetu u Beu, gde je pre
davao poeziju i besednitvo.
I engleski univerziteti su se otvorili prema humani
zmu, a Erazmo je od 1511. do 1514. predavao u Kembridu.
Linakr (Linacre), helenistiki lekar koji je preveo Galena
na latinski, zaetnik je Royal College o f Physicians, lon-

420
donske medicinske akademije. Christs College i St Johns
College, koje je u Kembridu poetkom XVI veka osnovao
biskup Don Fier uz podrku majke Henrija VII, Corpus
Christi College, koji je u Oksfordu 1517. godine osnovao
drugi biskup, Riard Foks - sve su to bila arita iz kojih je
zraila klasina kultura, latinska i grka. Najzad, u srednjoj
Evropi, u Budimu i Krakovu, univerziteti su zahvaljujui
Matiji Karvinu i Jagelonima bili glavna sredita irenja
humanizma. Sve te injenice imaju uzornu vrednost. Nasu
prot suvie pojednostavljenom seckanju istorije, one poka
zuju da se renesansa postepeno uvlaila u srednjovekovne
strukture, koje je malo po malo preobraavala. Istina, bilo
je otpora koji su dolazili ne samo od teolokih fakulteta, ve
i od konzervativnih elemenata fakulteta slobodnih vetina.
Koled Montegi, koji su Erazmo i Rable izneli na tako zao
glas, opredelio se za odbacivanje novina. U Luvenu i Oks
fordu je takoe vladala snana napetost izmeu Trojanaca
i Grka, pri emu su ovi drugi bili pristalice nove kulture.
Ali sve su to bile borbe u pozadini, koje nisu mogle izmeniti
nezaustavljivi razvoj. Jer novi tok je nita manje zahvatio i
srednje kole izvan univerzitetskih gradova, koje su svoje
programe prilagoavale zahtevima humanizma. Don Kolet
u koli Svetog Pavla u Londonu, Johan turm u Strazburu,
Badiel u Nimu, Andre Guvea u Bordou, Kalvin i Teodor iz
Beze u enevi, Melanhton .praeceptor Germaniae, od koga
je pedeset i est nemakih gradova trailo savet prilikom re-
organizovanja svojih kola, najzad Jezuiti u svojim brojnim
koledima - svi su oni napustili srednjovekovni latinski i
dali poasno mesto klasinoj grkoj i latinskoj knjievnosti
i stavili novi naglasak na istoriju, uiteljicu morala, i reto
riku, vetinu dobrog govorenja. U civilizaciji koja je ostala
zajednika uprkos veroispovednim granicama nastalim sa
reformacijom, katoliki i protestantski pedagozi ili su is
tim putem.

421
 *
* *

Poto su koledi, osim u Engleskoj, praktino zauzeli

mesto fakulteta slobodnih vetina, zaelo su univerziteti,
lieni tako svojih najdinaminijih elemenata, u celini uzev
doiveli tokom renesanse opadanje. Koledi su od sada
privlaili mnotvo mladih ljudi kojima nije bilo potrebno
usko specijalistiko obrazovanje. Evropsko klasino doba
je, na dosta paradoksalan nain, prema tome, obeleilo iz-
vesno pomraenje univerziteta koji su, uprkos nekolikim
izuzecima - na primer onaj u Lajdenu, osnovan 1575, a koji
je blistao u XVII i XVIII veku - , povratili svoj stari sjaj i
snagu tek u doba romantizma. Pa ipak, to pomraenje ne
objanjava samo nova sudbina koleda. Nastava medicine je
tapkala u mestu skoro tri veka. Izuavanje crkvenog prava
naputeno je na svim univerzitetima protestantskih zema
lja. Praktino je vie obrazovanje teilo da se ogranii na
teologiju. A ta specijalnost zanimala je, ak i u katolikim
zemljama, relativno manji broj studenata nego u srednjem
veku, u meri u kojoj se svetovna kultura podstaknuta hu
manizmom sve vie irila. Brojni univerziteti stvoreni u
katolikim zemljama krajem XVI veka (Dilingen, 1554;
Due, 1559; Olmuc, 1573; Vircburg, 1575; Pont-a-Muson,
1582; Grac, 1586), zaelo su omoguili rimsku protivofan-
zivu, ali su zraili samo teoloki.
U protestantskim zemljama je reformacija izazvala
na univerzitetima, a posebno kod teologa, pravu pometnju
koja je prevladana tek nakon dugog niza godina. Tome je do-
prinelo otputanje profesora koji nisu prihvatili nove ideje,
kao i opadanje broja kandidata za pastirska zvanja, na ta
se alio Luter. Evo kakav je bio, po petogodinjim razdob
ljima, prosean broj studenata na nemakim univerzitetima,
izmeu 1501. i 1560:

1501-1505:3.346 1516-1520:3.850
1506-1510:3.687 1521-1525:1.994

422
 1511-1515:4.041 1526-1530:1.135
1531-1535:1.645 1546-1550:3.455
1536-1540:2.307 1551-1555:3.670
1541-1545:3.121 1556-1560:4.334

Valjalo je, dakle, saekati godine 1556-1560, pa da se

broj studenata vrati na iznos iz godina 1511-1515. Izgleda
da se isto kretanje odvijalo i u Oksfordu: izmeu 1505. i
1509, godinje je proseno upisivano 150 novih studenata;
izmeu 1520. i 1524, 116; izmeu 1540. i 1544, 70; izmeu
1555. i 1559, 67. U protestantskoj Nemakoj, gde su univer
ziteti otvarani ak i u razdoblju krize (u Marburgu, 1527, u
Kenigsbergu, 1544, u Jeni 1558), svakako je dolo do opo
ravka u drugoj polovini XVI veka. Poboljanje je bilo jo
osetnije u Engleskoj, zemlji koja je izmeu 1560. i 1640.
doivela rekordni priliv studenata u Oksfordu, Kembridu i
na inns o f court (pravnim kolama). No vano je prisetiti se
d a je situacija s onu stranu kanala bila drugaija od one na
kontinentu, i da se u Engleskoj nastava knjievnosti i dalje
odvijala na univerzitetima, dok je ona drugde drana samo
u viim razredima koleda. Ako izuzmemo engleski sluaj,
ostaje istina da evropski univerziteti 1600. godine nisu vie
imali onaj sjaj koji su imali dve ili tri stotine godina ranije.
Od meunarodnih, kakvi su nekada bili, postali su nacio
nalni istovremeno po svojim sluaocima i po svojim profe
sorima. Najzad, bili su tesno potinjeni vlastima. U Mar
burgu su profesori mogli biti otputeni po nalogu kneza,
koji je bio sudija njihove pravovernosti. U Kenigsbergu su
profesori i studenti polagali zakletvu pruskom vojvodi. U
Oksfordu i Kembridu je kancelara praktino postavljao
kralj. U enevi su optinske vlasti tesno nadzirale mesnu
akademiju. Razvoj je bio isti i u katolikim zemljama. Fran
cuski kraljevi su sve vie nastojali da ogranie elje za neza
visnou Sorbone. to se tie koleda kraljevskih lektora,
on je, kao to mu i ime kazuje, bio kraljeva tvorevina, a
nade koje su polagane u njega ostvarile su se tek nakon revo

423
 lucionarnog razdoblja. Nadvojvoda Ferdinand Austrijski
je poev od 1533. godine stavio Beki univerzitet pod svoj
nadzor, a bavarski vojvoda je to isto uinio sa univerzitetom
u Ingoltatu. Nema snanog intelektualnog ivota bez slo
bode: univerziteti klasinog doba su to dokazali.
I druge injenice pokazuju daje u doba humanizma
opala vitalnost vieg obrazovanja proisteklog iz srednjeg
veka. Lion, Venecija i Antverpen, koji su zbog svojih tam
para odigrali veoma vanu ulogu u irenju nove kulture,
nisu bili univerzitetski gradovi. Bazel je imao univerzitet,
ali osrednjeg znaaja, a tako znaajna bazelska tamparija
ne duguje mu bog zna ta. Najznaajniji ne-italijanski huma
nista, Erazmo, stekao je svoja univerzitetska zvanja u En
gleskoj, gde je i predavao, ali njegova karijera, u celini uzev,
bila je karijera nezavisnog knjievnika. Veina krupnih in
telektualaca srednjeg veka, Albert Veliki, Roder Bekon,
sveti Bonaventura, sveti Toma Akvinski, bili su profesori.
Naprotiv, najugledniji predstavnici evropske knjievnosti
XVI veka, Ariosto, Makijaveli, Ronsar, Montenj, sveta
Tereza Avilska, Sarvantes, Tomas Mor i ekspir, stvorili su
svoja del izvan univerziteta.
A akademije su se razvile izvan tradicionalnih okvira.
Ove grupe ljudi povezanih ne samo prijateljstvom, ve i
zajednikim intelektualnim preokupacijama, nisu posto
jale u srednjem veku. Akademije su se u doba renesanse
namnoile najpre u Italiji, potom i u ostaloj Evropi. Najpoz
natija je bez sumnje ona koja se u Firenci okupila oko Fiina.
U XVI veku je oivela u otmenim ali beskorisnim skupo
vima, Or ti oricellari. Rimska akademija, koju je u XV
veku osnovao Pomponijo Leto, a koja je u jednom trenutku
zabrinjavala Pavla II svojom sklonou prema paganstvu,
nastavila je svoja okupljanja sve do pljake Rima, 1527. go
dine. Napuljsku akademiju otvorio je Pontano poslednjih
decenija XV veka i ona je trajala do 1543. No dok su neke
sodaliates iezavale, raale su se druge brojnije, neobinih
naziva: Vignaioli, Padri, Sdegnati u Rimu; Elevati u Ferari;
Accesi u Reijo Emiliji; Sitibondi u Bolonji; Umidi i Ac-

424
cademia della Crusca u Firenci. Ova poslednja, osnovana
1552. godine da bdije nad istotom lepog toskanskog jezika,
postoji i danas. Godine 1591, odluila je da objavi renik.
Primer potekao iz Italije preao je planinske lance. London
je imao svoje Doctors Commons, Anesi svoju Florimon-
tansku akademiju. Istina, ove akademije su, naroito u Ita
liji druge polovine XVI veka, esto bile kruoci besednika,
u kojima se negovala reitost. Ali budunost im je bila lepa.
U XVII i XVIII veku znanje su vie unapredila knjievna i
nauna drutva nego univerziteti.
*
* *

Dok se nastava preobraavala i koledi dobijali novi

znaaj, menjao se ivot i psihologija uenika. U srednjem
veku nisu postojali razredi, a reformi univerziteta u Pa
rizu 1452. godine bila je nepoznata ta re i stvar. Poetkom
XVI veka, Tomas Plater, koji je tokom svojih dugih puto
vanja u jednom trenutku pratio asove u jednoj gramatikoj
koli u Vroclavu, tvrdi d aje devet baccalaurii dralo isto
vremeno svoje asove u istoj odaji. Nije postojala ni stup-
njevitost u nastavi. Gramatika koju mi - poev od XV veka
- posmatramo kao osnovno obrazovanje, koje treba usvojiti
pre svakog drugog, bila je ranije i osnova i nauka. Nije
bila ustanovljena hijerarhija izmeu gramatike i logike, to
jest filosofe. Je li onda udno to su profesori predavali
sve vetine istovremeno, poput naih dananjih uitelja,
posveujui naprosto vie panje na svojim asovima onome
to je njih vie zanimalo? Stari uenici razlikovali su se od
novih, ne po predmetima koje su uili - bili su to isti - , ve
po tome koliko su ih puta morali ponavljati (F. Arijes). Zato
je meu acima bilo meavine uzrasta, to tada ipak nije
izazivalo uenje, poto se svet dece vrlo rano ukljuivao
u svet odraslih. U XII veku je Robert iz Solzberija video u
jednoj parikoj koli decu, odrasle ljude, mladie i starce.
U XV veku se u Nauci o dananjem vremenu (1466) od

425
 Pjera Misoa, profesori obraaju dobrim acima... kako...
starim tako i mladim, zrelim i zelenim. Istina, poetkom
XVI veka ta meavina poela je da izaziva uenje, upravo
ukoliko se poeo uspostavljati izvestan krug uenja. Tomas
Plater se 1518. godine zaustavio u koli u Selestatu, prvoj
gde mi se uinilo da se ui kako treba. Kad sam stupio,
priznaje on, nisam znao nita, ak ni da itam Donat (os
novnu latinsku gramatiku), a imao sam osamnaest godina.
Seo sam meu malom decom i bio sam kao kvoka medu
piliima. A ipak, kada se Ignjacio de Lojola upisao 1527, u
trideset estoj godini, kao student univerziteta u Salamanki,
to jo nije bilo nita neobino.
U XV veku se pojavila, jo u zaetku i na povlaenim
mestima, stupnjevitost nastave i shodno tome podela na ra
zrede, koji su se u poetku nazivali lectiones. Jedan ugovor
sklopljen 1444. izmeu optine u Trevizi i nastavnika jedne
latinske kole, ukazuje u ovom posebnom sluaju na podelu
aka na etiri kategorije, od poetnika do onih koji su ka
dri da se posvete retorici i stilistici. Naknada koju su aci
davali gramaticusu bila je utoliko vea ukoliko je bilo vie
uenika. U koli u Folseteu, koju prikazuje Mio 1466,
dvanaest profesora predaje u jednoj velikoj odaji, svaki
kraj jednog stuba okruenog klupama. Podvojenost meu
razliitim razredima bila je neto vea u koli Svetog Pavla
u Londonu, koju je 1509. otvorio Don Kolet. Od Erazma
saznajemo da se radilo o okrugloj sali sa podom razliitog
nivoa. Bila je podeljena na etiri del - jedna kapela i tri
razreda - pomou pokretnih zavesa. Takav razvoj se sve
vie ocrtavao tokom XVI veka. Badijel u Nimu, Sturm u
Strazburu, Guvea u Bordou, uskoro i Jezuiti u svojim broj
nim koledima, delili su svoje uenike na etiri, est ili se
dam razreda, zavisno od mesta, i sve vie svakome od njih
odreivali posebnu prostoriju i posebnog uitelja. Tako je
nestala meavina uzrasta. ako doba se promenilo i esto
skratilo. Postalo je normalno da se u koled stigne oko
sedme godine, a iz njega izae oko petnaeste ili sedam
naeste. Uilo se bre i bolje, najpre zato to je tampana

426
knjiga olakavala uenje; potom zato to ak novog doba
vie nije skitario, ve se posveivao svom zadatku. U isto
vreme uitelji su izgubili svoju nezavisnost. Nekada su oni
svoju nastavu organizovali tamo gde su hteli i kako su hteli.
Poev od renesanse oni su sve vie uklapani u kolsku usta
novu i podvrgavani rektoru. Jezuiti su takav razvoj doveli
do krajnjih granica, poveravajui uenike uiteljima, a ovi
su, pak, svojim nadreenima dugovali strogu pokornost. U
doba apsolutne monarhije pojam pokornosti postao je jedna
od osnovnih vrednosti evropskog drutva.

427
 Trinaesta glava

VASPITANJE, ENA I HUMANIZAM

Poto bi zavrio predavanje, profesor se u srednjem

veku vie nije zanimao za svog uenika. Njegova uloga
bila je samo da ga obui, da mu prui izvesne intelektualne
mehanizme, da razvije njegovo pamenje - to je bilo nuno
u vreme kada nije bilo tamparstva. Osposobljavao g aje da
ita na latinskom Psaltir i Bibliju, ili, na viem stupnju, da
bude vet kanonist, lekar sa neto znanja, teolog vian ras
pravama. Ali nije nastojao da od njega naini oveka. Na
stava je bila vie funkcionalna, vie tehnika nego moralna:
taj vid esto je jo imala i poetkom XVI veka. Poto izae
iz uionice, ak ili student je inio to je hteo, postajao ono
to je mogao. Iao je od grada do grada, od kole do kole.
Pantagruel je u pratnji Epistemona posetio redom univerzi
tete u Poatjeu, Bordou, Tuluzi, Monpeljeu, Valansu, Aneu,
Buru, Orleanu i Parizu. Drugi primer, ovoga puta uzet iz
van svake romaneskne fikcije: Tomas Plater, mali izglad-
neli uenik, od koga su hteli da naine svetenika i koji je
prema tome morao da zna osnove latinskog, prokrstario je
Svaj carsku i Nemaku u drutvu sa roakom Paulusom,
koji mu je sluio kao zatitnik - zatitnik koji je esto tukao
svog malog saputnika. Njegov posao sastojao se naroito u

428
tome da prosi za sebe i svoga zatitnika, koji je dobijao
najbolji deo. Nakon viegodinjeg zajednikog krstarenja,
poto je porastao, Tomas se odvojio od Paulusa. Surovo de-
atvo! U Vroclavu su, pie Plater, aci u koli spavali na
zemlji. .. Leti, za vruine, spavali smo na groblju; skupljali
smo travu, onu to se leti baca po ulicama nastanjenim go
spodom, pred kuama, subotom; neki su skupljali tu travu
u jednom uglu groblja i na njoj spavali kao svinje u slami. A
kad bi kia poela da pada, beali smo u kolu, pa kad ne bi
bilo oluje pevali bismo skoro elu no. Studenti koji nisu
imali stipendiju bili su, dakle, preputeni sami sebi. Stigav
u Pariz, Pantagruel se raspitao kod jednog uenika o na
inu ivota koji provode obino on i njegovi drugovi. Sa
znao je da pariki studenti provode svoje vreme bazajui po
gradu, hvatajui blagonaklonost enskog pola, poseujui
javne kue, jedui ostatke sa gozbi. Kad su bili u nov
anoj oskudici, traili su od svojih porodica ili zalagali
knjige i odeu. Da li je tu re o rableovskom preterivanju?
Svedoenje Etjena Paskijea izgleda ukazuje da nije. Sobe
su, pie on povodom Pariza, na jednoj strani izdavane
uenicima, na drugoj kurvama; pod istim krovom bila je
ugledna kola i najgori kurvarluk.
Ureenje nastave i nova briga da se omladina moralno
zatiti izmenili su u doba renesanse kolski ivot i polako
ukinuli srednjovekovni nered u tom podruju. Profesori su
od sada podvrgnuti strogoj uredbi, a jo vie aci. Student
j e u srednjem veku prihvatao korporativnu stegu, stari stu
denti su uvodili brucoe u studentski ivot. Ali on se nije
pokoravao, niti se morao pokoravati svojim profesorima,
koji su, naroito kada je bilo rei o slobodnim vetinama,
bili samo neto stariji, primi inter pares. Takvo stanje pot
puno se izmenilo izmeu 1450. i 1600. Opazilo se da su dete
i deak drugaija bia od odraslih, od kojih ih je valjalo za
tititi, otprilike kao to e Jezuiti uskoro nastojati da odvoje
Indijance iz Paragvaja od panskih doseljenika. Pedagozi
novog doba uvideli su da je stega jedini nain da odvoje
decu od pokvarenog sveta i da im podare asne navike.

429
 U isto se vreme shvatilo da je zadatak uitelja ne samo da
obrazuju, ve i da vaspitavaju. Imali su obavezu i prema
njihovim duama i bili su odgovorni za moralno vladanje
buduih ljudi.
Zerson je poetkom xv veka prvi predstavnik tih
novih tenji. On prouava seksualno ponaanje dece, pie
raspravu o Ispovedanju sodomije. Zna da je ona esta kod
malih pokajnika od deset ili dvanaest godina i pita se ka
kav lek tu valja upotrebiti. Uloga ispovednika e zaelo biti
vana. Ali vaspitanje ima bitnu ulogu. Pred decom valja
upotrebljavati samo nevine rei. Deca u igri ne treba da se
ljube, niti da se dodiruju golim rukama. Treba se kloniti da
spavaju u istom krevetu sa starijim osobama. Piui uredbu
za Bogorodiinu kolu u Parizu, erson preporuuje da se
deca ne ue razvratnim pesmama, da u spavaonici treba
nou da svetli lampa, da se deci ne dozvoli da nou menjaju
krevet, da ne dolaze u dodir sa poslugom ije je poseivanje
esto pogubno. Nastavnici treba uvek da nadziru uenike,
a ovi treba da prijavljuju svoje drugove koji govore fran
cuski umesto latinskog, bestidno se ponaaju, psuju i do
laze sa zakanjenjem u crkvu. Kardinal dEtutvil koji je
sredinom XV veka reformisao Pariki univerzitet, takoe
je uneo nove ideje u podruje vaspitanja. I on je, poput er-
sona, smatrao da je sloboda kobna za decu, jer njihovo ae-
tas infirma zahteva veu stegu i stroa naela. Zadatak
nastavnika, tvrdio je, nije samo da prenose znanje, ve da
formiraju duhove i da ue vrlini. Oni, dakle, treba da bi
raju svoje saradnike meu potenim ljudima i ne treba da se
usteu da ispravljaju i kore svoje ake, za koje su odgovorni
pred Bogom. Takva stega moe da vlada samo u okviru
strogog rasporeda vremena. I to uvoenje svakodnevnog
rasporeda bilo je novina. Piui paljivo i potanko 1501. go
dine uredbu za Familia pauperum studentium u Montegiju,
Standok je pokazao brigu za korienje vremena kakva je
bila nepoznata pedagozima srednjeg veka. Kao u monakim
zajednicama, zvono je od sada ritmiki odreivalo itav
dan: buenje u etiri sata; uenje do est sati; zatim misa;

430
uenje od osam do deset; ruak u jedanaest; poslepodnevno
uenje od tri do est, itd. U koledu Sent-Barb, gde je uio
Ignjacio de Lojola, raspored je bio slian. Protestantski i
katoliki koledi - meu ovima su Jezuitski zavodi imali
odluujui uticaj - prihvatili su polako tokom XV veka
svakodnevni ritam i stegu koje su preporuivali erson,
dEtutvil i Standok. Svuda je uvedeno i telesno kanjavanje,
od koga nisu bili poteeni ni odrasli uenici od esnaest
ili sedamnaest godina, niti sinovi visokog plemstva. Bi je
postao nastavniko zanimanje. Da bi se nadzirali i u ruci
drali aci, svuda se pribegavalo potkazivanju, u Engleskoj
jednako kao u enevi ili Francuskoj. Ozbiljniji aci, nazi
vani custodes, praepositores ili excitatores, zaduivani su
da stalno nadziru svoje drugare i da nastavnicima verno
prenose ispade tvrdoglavih. To je bez sumnje bilo prete-
rano, ali mora se razumeti. Srednji vek je bio bacio dete
u svet odraslih, ispunjen bestidnou. Renesansa je izvela
obrnuti pokret i nastojala, shodno svojim sredstvima, da
izdvoji dete, jer je otkrila njegovu samosvojnu i krhku pri
rodu. Poto se radilo o reagovanju protiv srednjovekovnog
nereda i nemira, bez sumnje se ilo dalje od razumnih gra
nica: dete je poniavano biem; a naroito je brkano de-
tinjstvo i mladalatvo, pa se prema deacima od esnaest
godina ophodilo kao da im je sedam ili osam. Ta preteri-
vanja su imala ipak pozitivno dejstvo. Stega u koledima
omoguila je zapadnoj civilizaciji da se uljudi, istana i mo-
ralizuje. Bilo bi zanimljivo videti nije li vaspitanje podareno
u jezuitskim koledima i protestantskim akademijama vie
doprinelo opadanju dvoboja od Rieljeovih ukaza.

*
* *

Strogi nadzor u klasinim koledima i sistem potkazi-

vanja koji je u njima ustanovljen, objanjavaju se i naglim
poveanjem broja aka - ve od kraja XVI veka bilo ih
je esto na stotine u svakom koledu - , kao i injenicom

431
 da je eksternat ostao najei nain kolovanja. Deca ija
porodica nije prebivala u mestu u kome se koled nalazio,
uzimala su esto jednu sobu za vie njih kod nekog stano-
davca, kod koga su se delom i hranila. To su bili isti eks-
ternisti i slobodan su imali samo pijaan dan, kada su se
snabdevali hranom. Oni su bili najmnogobrojniji: otuda sve
vei nadzor koji su kolske vlasti nastojale da proire i na
same stanodavce. Bogatija deca, ili ona o kojima se poro
dica vie brinula, mogla su ipak, ukoliko je bilo slobodnih
mesta, da budu na stanu i hrani kod upravitelja koleda ili
kod nekog nastavnika, a ovaj je, pak, stanovao ili u gradu ili
u samom koledu. Internat, kakav je danas, u obliku reima
primenjenog na masu uenika, razvio se znatno nakon XVI
veka.
Kakvo mesto je u tom sistemu pripadalo kunom uite
lju, o kome su nam u gimnaziji, povodom humanizma,
toliko govorili? Tano je da su italijanski pedagozi XV
veka, Vergerio, Bruni, Vitorino da Feltre i Gvarino, saveto-
vali da se detetu da kuni uitelj, bar pre no to napuni de
set godina. Erazmo, koji je posvetio vie rasprava problemu
vaspitanja, Vives koji je bio najverniji tuma i komentator
Erazma, kardinal Sadole, autor del De liberis recte insti-
tuendis (1533), takoe su preporuivali uzimanje kunog
uitelja, jer su bili nepoverljivi prema kolskim uiteljima
toga doba, a znali su da oevi uglavnom nemaju vremena,
niti potrebnog znanja da bi bili profesori svojoj deci. Poro
dica Tomasa Mora, najkulturnija u Engleskoj u doba Hernija
VIII, upoljavala je kune uitelje. Najzad, Montenj je od
najranijeg detinjstva imao jednog nemakog kunog uite
lja koji je odlino znao latinski jezik. I pored svega toga,
pogreno bi bilo precenjivati ulogu kunog uitelja u doba
renesanse. Vitorina da Feltre i Gvarino da Verona rukovo
dili su odlinim kolama, prvi u Mantovi, drugi u Ferari.
Pantagruel je ve u estoj godini poslat u Gijenski koled.
Dodue, dokumenti XVI veka esto spominju kune uite
lje. Ali valja znati da je taj izraz oznaavao onda najee
bilo nastavnika koleda kome se poveravao ak na stan i

432
hranu, bilo starijeg druga koga je bogata porodica uzimala
uz svoje dete da pazi na njega, titi ga i pomae mu. Ni
u jednom od ovih sluajeva kuni uitelj nije zamenjivao
koled.
Znaajno je to da su humanisti, kada su raspravljali o
problemima obrazovanja i vaspitanja, mislili samo na decu
bogatih porodica. Srednjovekovna nastava se, pak, obraala
deci iz svih drutvenih slojeva, poto je vano bilo samo
da Crkva dobije dobre svetenike. Doba renesanse se za
elo podudarilo sa aristokratizacijom kulture i intelektu
alnih krugova. Mnogi ugledni knjievnici radije su iveli
na dvorovima nego da se bave nastavnikim zvanjem. S
pravom je srednjovekovnom profesoru, koji sedi okruen
acima, suprotstavljen humanista, usamljeni uenjak,
u svojoj mirnoj, prostranoj i udobnoj radnoj sobi, kojom
se slobodno kreu njegove misli (ak Le Gof). Tako je
Karpaio prikazao svetog Avgustina, zatitnika humanista.
Uenjaci su teili da izmeu drutva i sebe postave paravan
od sloenih mitolokih znanja i istananosti odve kitnjas-
tog stila. Najzad, preputajui esto kneevima upravljanje
graanskim ivotom, radije boravei na selu nego u gradu,
neki intelektualci su hvalili otium i okretali se od negotium,
to jest od delatnog ivota, izvora nedaa. Montenj je na
pustio zaduenja i poasti zarad mirnog slikanja portreta
humaniste. Krajem XIV i u prvoj polovini XV veka, kada
je Firenca ljubomorno branila svoju nezavisnost od Viskon-
tija i napuljskih kraljeva, njeni humanisti, Salutati, Bruni, i
dr veliali su delatnost oveka i vaspitanje koje ga stvara.
Bruni je pisao 1433: Najvei filosof treba da moe da pos
tane najvei vojskovoa. Navodei Cicerona, Vitorio da
Feltre je sa svoje strane tvrdio: Sva slava oveka poiva u
delanju. U Italiji je, a naroito u Firenci, od polovine XV
veka, zaelo dolo do uzmicanja humanizma od politike. Ti
ranske vlade i kneevski dvorovi renesanse objanjavaju ve
likim delom to poluodricanje intelektualaca koji su veliali
junake dana ili se povlaili u svoju kulu od slonovae. Fi
rentinski neoplatonizam prikazivan je kao filozofski izraz
politikog stava povlaenja u doba kada su Medici preuzeli

433
vlast u Republici. Ali mnogi humanisti bili su angaovani
ljudi. Nakon izvesnog dvoumljenja, Erazmo je odluno stao
na stranu protiv Lutera. Tomas Mor je stoiki podneo po
gubljenje. Ronsar nije bio ravnoduan prema verskim rato
vima. Oino, Vermilji, Socini, morali su da bee iz Italije da
bi umakli Inkviziciji.
Humanistika poruka proela je itavu evropsku
civilizaciju zato to nije ostala omeena u uskim krugo
vima. Zato valja, uza svo priznavanje napred istaknute
injenice aristokratizacije kulture, uneti ovde blia osvet-
ljenja koja se nameu. Nema sumnje da je u XVI i XVII
veku bilo vie obrazovanih ljudi nego izmeu 1200. i 1400.
godine. Ako je manje dece iz skromnih porodica dospevalo
do relativno visoke razine obrazovanja, zauzvrat je dolo do
gotovo masovnog kolovanja viih klasa drutva: plemstva
i buroazije. Ta injenica je vana i do sada nedovoljno is
ticana. Poev od XV veka, u Engleskoj kao i u Francuskoj,
bogate porodice zgrtale su stipendije zadubina. Ponekad
su te stipendije kupovali svetenici koji nisu bili studenti,
jer su onda uivali prihod u naturi od koleda. U svakom
sluaju, te stipendije, iji je prvobitni karakter nastojao da
sauva Standok u Montegiju, sve vie su skretale od svoje
negdanje namene, koja se sastojala u pomaganju mladih
ljudi da bi mogli da nastave svoje uenje. Postoje brojni do
kazi o tome da su bogate klase pokazivale sve vei interes
za obrazovanje. U Navarskom koledu u Parizu, poev od
sredine XV veka uvedeno je plaanje kolarine i, prirodno,
nagrnuli su plemiki i graanski sinovi. Kada je Aleandro
1511. godine u koledima Kambre i Marka drao preda
vanja, pred sobom je imao osobito visoku publiku: Finan-
sijski inspektori, savetnici, advokati, brojni rektori, teo
lozi, zakonoznanci i dr.. Florimon de Remon tvrdi da je
po uzoru na Fransoa I, oca i preporoditelja knjievnosti,
krupna vlastela prizivala k sebi uene ljude: tako se za kra
tko vreme ovaj grubi i divlji vek zasijao. Istina, ta elja za
kulturom nije uvek bila nesebina. Bogati trgovci, lekari,
advokati i pravnici eleli su da im deca budu obrazovana,

434
da bi ih odenuli u dugake haljine i uinili podesnim za vi
soka zvanja. Svedoanstvo o znanju latinskog jezika bilo
je od sada neophodno svakome koje eleo uspenu karijeru.
Blez de Monlik je smatrao korisnim da na to upozori plem
stvo, a ini nam se da to upozorenje govori mnogo o svome
vremenu. Savetujem vam, pisao je, gospodari koji imate
mogunosti i koji elite da vam deca napreduju pomou
oruja, da im radije pruite knjievnost. Cesto im je to po
trebno radi njihovog zanimanja i veoma im koristi. A sma
tram d aje onaj ovek koji je itao i proitano upamtio, spo
sobniji za lepe poduhvate no neki drugi. Jedan francuski
putnik, Sorbijer, napisae sredinom XVII veka vraajui
se iz Engleske: Englesko plemstvo je gotovo svo ueno i
veoma prosveeno.
Tako su, u civilizaciji koja je postajala sve vie
svetovna, a sve manje vojnika, obrazovanje i svetovna kul
tura dobijali sve veu vanost. To su shvatile i optinske
vlasti pa su, ve od prve polovine XVI veka, pospeivale
otvaranje koleda u Angulemu (1516), Lionu (1527),
Dionu (1531), Bordou (1534). Jezuiti su u katolikim zem
ljama veoma doprineli irenju humanistikog obrazovanja.
Njihov red je 1574. godine imao 125, a 1640. 521 koled.
Izraunato je da su te godine Oci imali najmanje 150000
aka. U svakom sluaju, u Collegio romano ih je 1580. go
dine bilo 2000, a u koledu u Dueu, najveem u Holan-
diji, je 1640. godine bilo 400 uenika klasinih jezika, 600
uenika filosof e i 100 uenika teologije. Nastava kod Je
zuita bila je besplatna. Pa ipak je njihova klijentela veim
delom pripadala bogatim klasama, naroito su to bili sinovi
slubenika. Jer siromana porodica je morala vrlo rano
svoje dete da da nekom gazdi. A kako bi mogla pomisliti
da za njega iznajmi sobu da bi ono moglo da prati asove u
koledu? Brojke koje imamo o univerzitetima u Kembridu
i Oksfordu i o inns o f court, za kraj XVI i prvu polovinu
XVII veka, pokazuju d a je gotovo neverovatan deo aka za
to doba - vei uostalom nego u XVIII veku - iao onda u
te kole: to je omoguilo mnoenje grammar schools. Oko

435
 1630. je 2,5 procenta sedamnaestogodinjih Engleza stu
palo na univerzitet, koliko i 1931. Engleska je pod Carlsom I
bila najpismenija zemlja u Evropi. Iz kojih drutvenih klasa
su poticali ti studenti? Prema oksfordskim upisnim listama
moe se proceniti da je polovina njih bila plemikog po
rekla, 9 procenata su bili sinovi svetenika, a 41 procenat
su bila plebejska deca. Ali po sebi je jasno da je u ovom
poslednjem sluaju bilo reci o bogatim plebejcima: trgov
cima, pravnicima, upravnicima krupnih imanja, itd. Dokaz
za ovo nalazimo u injenici daje od 737 plebejskih stude
nata upisanih izmeu 1622. i 1641. godine u Barseloni, Ori-
jelu, Wadham Collegeu i Magdalen Hallu, samo njih 172, ili
23 procenta, ivelo u gradu. Ostali su dolazili sa sela. Oni,
osim u retkim izuzecima, nisu mogli biti sitni seljaci.
Tako je renesansa izazvala kvantitativnu revoluciju
u podruju obrazovanja, jer je irenje, kako bismo danas
rekli, srednjokolske nastave, onda dobilo znatne razmere.
Ali od tog irenja znanja najvie koristi su imale bogate
klase, plemstvo koje se obnavljalo odozdo i sve monija
buroazija.

*
* *

Humanizam je od obrazovanja nainio osnovno sred

stvo vaspitanja. On je odluno istakao moralnu razinu i to
opredeljenje, do koga je dolo usred renesansne razuzdanosti
o kojoj se previe govorilo, imalo je nesagledive posledice.
Ono je bilo jedno od najkrupnijih stvaralakih opredeljenja
modernog sveta. Vitorino da Feltre, koji je u XV veku pisao
rasprave o vaspitanju, tvrdio je: Nisu svi pozvani da pos
tanu pravnici, fiziari ili filosofi. Nije svakoga priroda ob
darila izuzetnim darovima. Ali svi smo mi, koliko nas je,
stvoreni da ivimo u drutvu i za zadatke koje nam ono
nalae. Svi smo odgovorni za svoj lini uticaj.
Za Vitorina, koji je svojoj koli u Mantovi dao simbo
liko ime vesela kua, retorika i knjievnost pruaju
prava sredstva za formiranje graanina. Lepi klasini la

436
tinski jezik vodi vrlini, jer stvara uravnoteene linosti. U
doba humanizma smatralo se da lepo izraavanje podra-
zumeva lepu misao. Knjievnost ukraava duh. Onaj koji
se napajao dobrim piscima i kome su bliske prefinjene
pesnike slike, bie bolji i kulturniji od nesrenih uenika
sholastikih predmeta. Pogledajte kako Rable suprotstavlja
paa Eudemona, koji je iao u dobru kolu, malom Gargan-
tui koji je dotle uio kod jednog starinskog cepidlake: im je
nastupio, Eudemon izgovara lepu besedu sa tako priklad
nim gestovima, tako otmenim izgovorom, tako reitim gla
som i tako ukraenim latinskim jezikom da je vie liio
na Graha, Cicerona ili Emilija iz prolih vremena nego na
dananjeg mladia. A Gargantua je izgubio prisebnost i
briznuo u pla i poeo da rie kao krava, sakrio lice kapom,
pa iz njega nisi mogao izvui re kao ni iz mrtvog magarca
prde (Gargantua, I, XV).
Erazmo je jo pre Rablea snano istakao moralne
vrline obrazovanja. Ono treba detetu da daruje poznavanje
Svetog pisma, antike mudrosti i, spajanjem ta dva uticaja,
oseanje dunosti i istotu srca, to su sve nuna dobra
koliko i profesionalna umenost. Uitelj - po mogunosti
kuni - treba da poduava latinski neposrednim metodama
i razgovorom (otuda su u to doba bili na glasu dijalozi,
samoga Erazma, Kordijea i dr.). Ali on naroito treba da
iz prouavanih tekstova izvue moralnu pouku koju oni
sadre. U dijalogu Convivium religiosum nalazimo ovo
poverljivo saoptenje: Ne bih mogao da itam De amici-
tia, De officiis ili Tusculanae quaestiones, a da s vremena
na vreme ne poljubim svoj primerak i da se ne poklonim toj
svetoj dui nadahnuto] boanskim dahom. Oseam da pos
tajem bolji itajui del Cicerona ili Plutarha.
Poto je latinski jezik prenosnik celokupne antike i
hrianske mudrosti, uenik bi trebalo teno da govori jezik
Cicerona i svetog Avgustina. Treba ga nauiti i grkom,
ali u drugaijem duhu i ne nastojei da ga savlada tako
veto kao latinski. Humanista iz Roterdama je, meutim,
preporuivao izvesno poznavanje grkog zbog svetlosti

437
 koju on baca na Bibliju, na samu latinsku knjievnost i na
naune predmete. Uz neke razlike u pojedinostima, veina
renesansnih pedagoga, Vives, Sadole, Kordije, turm i
dr., shvatali su obrazovanje poput Erazma i smatrali su da
ono treba da vodi pobonosti i upranjavanju hrianskog
ivota. Sada shvatamo zato je humanistika nastava bez
dvoumljenja uklonila autore koji su dotle bili u rukama
aka. Shvatamo takoe i novo mesto dato istoriji, slukinji
reitosti, pripremnoj obuci za saznavanje ljudskog srca,
riznici plemenitih uzora.
Obrazovanje tako usmereno ka vaspitanju nema ta da
trai od erudicije. A loe se shvata renesansa kada se istie
enciklopedijska kultura Albertija ili Pika de La Mirandole i
ogromni intelektualni zahtevi koje Gargantua stavlja svome
sinu. Montenj je vie na tragu humanistike pedagogije dok
je pisao svoju raspravu O obrazovanju dece (Eseji, I, XXVI):
Veoma je glupavo uiti nau decu poznavanju sazvea i
kretanju osme sfere, pre nego to ih pouimo o njihovim
sopstvenim pokretaima... Tek poto se aku kae ono to
ga ini razboritijim i boljim govorie mu se ta su logika,
fizika, geometrija, retorika; a kako e ve imati izgraeno
miljenje, lasno e savladati nauku koju bude izabrao... Ue
nas da ivimo kad je ivot proao. Stotinu uenika zaradilo
je vrengu pre nego to je stiglo do one glave u Aristotela u
kojoj on raspravlja o uzdravanju.
Ni Rable nije gubio iz vida bitne moralne ciljeve obra
zovanja. Gargantuino pismo Pantagrelu zavravalo se ovim
zakljukom: Ali poto, prema svetom Solomunu, znanje
ne ulazi u zlobnu duu, i poto je znanje bez savesti samo
ruevina due, potrebno je da slui, voli i boji se Boga i
da su njemu upuene sve tvoje misli i sva tvoja nada; i ve-
rom sastavljenom od milosra da mu bude pokoran tako da
te nikad ne onesposobi greh.
Tako vidimo da se u doba humanizma obrazovanje
uvek uklapalo u vaspitni program. Erazmo u svojoj ras
pravi O dejoj utivosti daje ove osnovne - ili nam bar da
nas tako izgledaju - savete za dobro vladanje deteta: da ne

438
mre, ve da nos brie maramicom zakrenuvi se, da ne
naduvava obraze, da se ne smeje bestidnoj rei ili inu, da
ne vara u igri i da ponekad popusti i izgubi, da bi igra
bila zabavnija. Poto je re o tome da se dete odgoji, da se
potedi suvie intelektualistikog obrazovanja, pranjavog
i sholastikog, kako da se onda ne pozabavimo i razvojem
njegove fizike linosti? Jo mlad, a ve vrstan muziar,
Gargantua je znao da jae na bedeviji, panskom konjicu,
kosmatom konju, hitrom konju, da ih tako obode da polete
i preskoe anac, palatu, da se sitno okreu u krug, jednako
nadesno kao i nalevo... Jednog dana je vebao sekirom...
Zatim je vitlao kopljem, mahao maljem sa obe ruke... jurio
za jelenom... igrao se velikom loptom i utirao uvis, i rukom
i nogom .
Rableov savremenik, Englez Tomas Eliot, zalagao
se takoe za celovito vaspitanje u delu koje je bilo veoma
raireno preko Lamana, pod naslovom The Boke named
the Gouverneur (1531). On je, poput Erazma, preporuivao
prouavanje klasinog latinskog, ali je vano mesto u dete-
tovom dnevnom rasporedu davao i muzici, crtanju i fizikim
vebama. Montenj je iz moralnih razloga takoe isticao
nunost jaanja tela: Nije dovoljno ovrsnuti mu (detetu)
duu; treba isto tako ovrsnuti mu miie... Treba da bude
sviknuto na tekoe i surovosti iaenja, kolike, sagoreva-
nja rana, kao i na zatvor, pa i na muenje ( Ogledi, I, 16).
Takve preporuke prevazilazile su kolski okvir. One
su se obraale vie odgajivaima - roditeljima ili kunim
uiteljima koji su se brinuli samo o nekoliko dece. Da bi
se dobro razumele valja ih posmatrati u okviru doba kada
kola u drutvenom ivotu nije imala ono mesto koje ima
danas. Nastava osnovnog obrazovanja nije postojala. Deca
skromnog porekla rano su davana na egrtovanje i uila su
svoj zanat kroz praktini rad. Istina, majstori pisari ili
korporacije organizovali su neku vrstu veernjih teajeva
i uili ake, koji su pogdekad mogli biti i odrasli, pisanju i
raunanju. Ali takva nastava nije bila naroito rairena. U
takvim uslovima je radionica u svakodnevnom ivotu imala

439
 znaajnu obrazovnu ulogu. To se moe bolje razumeti ako
stvari posmatramo na njihovoj najvioj razini. Leonardo
da Vini nije dobio univerzitetsko obrazovanje, ali nije bio
ni neznalica. Kraj Verokija je mogao stei masu teorijs
kih i praktinih znanja koja su se u Italiji vie no drugde
nagomilala. U radionici kakva je bila Verokijeva, budui
umetnici upuivani su u geometriju i zakone perspektive,
a osim slikanja u pravom smislu rei, uila se i vetina
livenja bronze i tesanja kamena, vetina... izrade planova
i kopanja kanala, graditeljska urbanistika vetina (R. Ta-
ton). A. astel je opravdano istakao vanost razliitih ra
dionica za umetniki procvat renesanse. U doba kada su
humanistiki pedagozi irili ideje o vaspitanju dece koja
nisu mogla odmah biti primljena u kole, mnogi su ponaa
nje u ivotu nauili ne u koli, ve u raspravama, iji je
odjek bio ogroman zato to su odgovarale izvesnoj po
trebi. Mislimo najpre na Knjigu o dvorjaninu (1528) Bal-
dasara Kastiljonea, zakonik uljudnosti i otmenosti koji
se obraao samo plemstvu. Njen autor bio je diplomata po-
reklom iz Mantove, koji je iveo na prosveenom dvoru u
Urbinu. Ona ovaplouje aristokratsku otmenost renesanse:
elim, itamo u jednom starom francuskom prevodu, da
na dvorjanin bude roeni plemi i iz dobre kue, zato to
se nekom ne-plemiu ne bi moglo, kao plemiu, prebacivati
da ne vri asna del i da skretanjem sa puta kojim su ili
njegovi preci, kalja ime i ast svoje loze... elim da osim
plemenitosti, dvorjanin bude od prirode obdaren ne samo
duhom i zdravim razumom, lepim dranjem i izgledom
lica, ve i izvesnom ljupkou i, to bi se reklo, svojstvom
da se na prvi pogled dopadne, tako da ga zavole svi koji
ga vide... Smatram da glavno i pravo zanimanje dvorja
nina treba da bude oruje... Da bude ponosan i hrabar pred
neprijateljima i uvek meu prvima, a da u svakoj drugoj pri
lici bude ovekoljubiv, skroman i razborit, klonei se svake
razmetljivosti i glupog samohvali sanja.
Ali fizika svojstva nisu dovoljna, pa su renesansnom
plemiu potrebni i ukrasi duha: Osuujem Francuze to

440
kau da knjievnost kodi bavljenju orujem i smatram da
nikome poznavanje knjievnosti ne pogoduje tako kao rat
niku... Njegov (dvorjaninov) glas treba da bude lep, ni suvie
piskav ili mekan, kao kod ene, ali ni suvie grub i opor,
kao u seljaka, ve zvonak, jasan, blag i suzdran, sa jasnim
i istim izgovorom, uz prikladne gestove i dranje... Ali sve
to nee niemu sluiti ako izgovorene rei i reenice nisu
lepe, umne, prefinjene, otmene i prema potrebi ozbiljne.
Poznata su najmanje esnaest italijanskih izdanja
Dvorjanina izmeu 1528. i 1587. i est francuskih ver
zija od 1537. do 1592, a preveden je jo i 1690. Prevedeno
na engleski 1562, Kastiljoneovo delo je snano obeleilo
elizabetinsko razdoblje. Poznavanje Dvorjanina postalo
je poslovini izraz u Evropi XVI veka. Takav odjek svedoi
o plemstvu koje je sauvalo viteki ideal, ali je ivelo manje
vojniki nego nekada. Zamkovi su prihvatali sve vie udob
nosti, a konverzacija je postala vano zanimanje. Tu se
valjalo asno drati i otuda potreba za knjigom kao to je
Dvorjanin, za ljude koji poetkom XVI veka nisu uvele ili
u kolu, ili su, ako su i ili, vie sticali obrazovanje nego
vaspitanje. Prve stranice Galatea, rasprave o lepim mani-
rima i otmenoj konverzaciji, koju je nadbiskup ovani del
Kaza napisao izmeu 1551. i 1555, otkrivaju promenu koja
je nastupila u ophoenju plemstva. Nemamo uvek priliku,
izjavljuje ukratko del Kaza, da se pokaemo pravednim,
hrabrim i vrlim, ali svakodnevno treba da se ponaamo
tako da budemo zabavni u drutvu i prijatni drugome. Del
Kaza upuuje sasvim konkretne savete plemiu. Ali esto
preuzima Erazmove iz Deake utivosti, koji mogu pogo
dovati i detetu nieg porekla: da ne vri nudu javno, da ne
kija suvie jako, da ne zeva suvie esto pred drugim, da ne
jede oblaporno, da se Stonom servijetom ne slui za brisanje
znoja ili nosa, itd. Glavni deo knjige ipak je posveen kon
verzaciji, u kojoj se valja kretati lako, ali i skromno. Takvi
razboriti saveti vrede, dakle, za svakog mladog oveka koji
e, zahvaljujui svojoj finansijskoj situaciji, moi jednoga
dana da poseuje svetske ljude i njihove salone. Jasno je za

441
to su Jezuiti stavili Galatea u ruke svojih aka, koji nisu
svi bili plemikog porekla. Postao je jedan od vodia ugla
enog oveka XVII veka, koji je polako istisnuo plemia
XVI stolea.

*
* *

Dok su deaci bogatih klasa sve vie kretali putem

koji je vodio u koled, devojice su uglavnom ostajale kui.
Nita bolje od ovoga ne dokazuje, uprkos Burkhartovoj tvr
dnji, da meu polovima jo nije postojala jednakost. Alkala
je bila prvi evropski grad koji je ve od poetka XVI veka
imao jednu ensku kolu. To je bilo predvodniko ostvare
nje, valjalo saekati tek 1574. godinu pa da Ursulinke
osnuju u Avinjonu kolu za uenice - prvu na francuskom
jeziku. Tek je u XVII veku obrazovanje devojica izvan svo
jih kua, zahvaljujui naroito Ursulinkama i kaluericama
reda Pohoenja, postalo injenica od stvarne drutvene
vanosti. Pa ipak, u XVI veku je bilo vie obrazovanih ena
no u bilo kom ranijem razdoblju. Kristina Pizanska se u
doba Karla VI alila na nepravdu koja se nanosi slabom polu
u pogledu obrazovanja: Kad bi bio obiaj, pisala je, da se
devojice daju u kolu i kad bi se one poduavale svemu kao
i deaci, one bi jednako savreno nauile i shvatile tananosti
svih vetina i nauka kao i oni. Isto vajkanje moglo se
ponoviti i sto pedeset godina kasnije. Kada se poetkom
XVI veka opisuje zemlja u kojoj se isto obrazovanje daje
deci oba pola, ta zemlja je izmiljena i zove se Utopija.
Ali ve je postojao dokaz da ene iz visokog drutva, iji
su duh ukrasili u porodinoj sredini, mogu biti jednako
obrazovane i sa jednakim umetnikim smislom kao i mu
karci. erke Tomasa Mora i sestre nirnberkog humaniste
i matematiara Pirkhajmera bile su meu najobrazovanijim
osobama svoga vremena, pa su itale ak i na grkom. ena
tampara Robera Etjena, Pereta Bad, i sama erka tampara,
bila je dobar latinista i pomagala je svome muu u korekturi

442
tekstova. Njihova de su, poput Montenja, govorila latinski
od najranijeg doba. Vitorija Kolona, markiza od Peskare
koju je opevao Mikelanelo, bila je darovita pesnikinja.
Margareta Navarska itala je i razumela talijanski, panski
i latinski. ini se da nije pisala i govorila na ovim jezicima.
Ali je uveliko doprinela poznavanju Platona u Francuskoj,
a njena iva intelektualna radoznalost ostala je budna do
poslednjih dana. Zatitnica knjievnika, i sama spisateljica,
ona je u najplemenitijem smislu rei bila uena ena.
Razlina svedoanstva uveravaju nas, dakle, da je
enska elita sada imala pristupa kulturi, to je neizbeno
zaudilo jednog starog italijanskog pravnika iz XV veka:
Nikad ne bih pomislio, govorio je, da su firentinske
gospe tako upoznate sa moralnom i prirodnom filosofijom,
sa logikom i retorikom. A Rable sa svoje strane tvrdi u
Pantagruelu: Svet je pun uenih ljudi, uenih vaspitaa,
prostranih knjiara... U Lionu je sijala Lujza Labe, lepa
Uarka. Prvi pariki salon otvoren je oko polovine XVI
veka, u palati Zana de Morela, konjikog podoficira Ka
tarine de Medici. iveo je u Italiji i dopisivao se sa Eraz-
mom, a ena mu, lepa, bistra i uena, bila je dua tog elit
nog kruoka. Samu nju i njene tri keri, Kamiju, Lukreciju
i Dijanu, slavili su pesnici u francuskim i latinskim stiho
vima. Neto kasnije, palata Rec postala je u Parizu uvar
lepih manira i lepog jezika. Vojvotkinja de Rec bila je spo
sobna da sastavlja latinske besede; sluila se italijanskim i
panskim jezikom. Najbolji pariki pisci s kraja XVI veka,
slikari i muziari, poseivali su njen zeleni salon, a otac
budue gospoe de Rambuje bio je uobiajeni gost u palati.
Moe li se gajiti knjievnost bez zanimanja za umetnika
del? Izabela dEste, koja je u svojoj najdraoj sobi u Man-
tovi drala srebrnu liru, titila je Mantenju, nastojala da
zadobije naklonost Leonarda da Vinija i dopisivala se sa
najslavnijim slikarima svoga vremena, Peruinom, ovani
Belinijem, Lorencom da Kota, Koreom, Ticijanom i dr.
Kod gradnje svoga zamka u Aneu, Dijana Poatjejska obra
tila se Filiberu de Lormu, anu Guonu i eliniju.

443
 Nema sumnje da su u doba kada je Evropa trpela
duboke preobraaje, ene u drutvu, pa ak i u razvoju
dogaaja, igrale znaajniju ulogu nego tokom klasinog
srednjeg veka. Jedna od njih, Jovanka Orleanka, preokre
nula je skoro beznadeni vojniki poloaj i uputila Fran
cusku sudbonosnim putem. Izabela Katolika, odluna
kraljica, nije dozvolila svome muu da vlada Kastiljom.
Katarina de Medii bila je glavna linost francuske isto-
rije izmeu 1559. i 1574. godine. Njeno ime ostaje tragino
povezano sa pokoljem u Vartolomejskoj noi. Elizabeta I,
inteligentna i uena kraljica, vladala je etrdeset i pet go
dina Engleskom, a za to vreme se razvio njen pravi kult
linosti, koji ju je nadiveo. Ona je bila ne samo politiki
ve i verski voa svoje zemlje i upravo je ona udarila te
melje anglikanizmu i odredila njegov profil. I druge ene
su na religioznoj ravni imale znatnoga uticaja. Margareta
Navarska je podupirala Brisonea i Meov krug. Rene Fran
cuska, vojvotkinja od Ferare, bila je naklonjena Reformaciji
i primila je Kalvina na svoj dvor. S druge strane verske gra
nice, Tereza Avilska bila je veliki mistiki pisac i jedan od
stubova katolike obnove.
Novo mesto pridato eni, bar na vioj razini drutva,
objanjava se naroito razvojem dvorskog ivota. U Fran
cuskoj je uloga Ane Bretonske bila odluujua u tom
pogledu. Brantom je svedok toga: Ona je prva, pie on,
ustanovila veliki dvor dama, kakav se do ovoga asa nije vi
deo; imala je veliku svitu dama i devojaka, i nijednu nikada
nije odbila. Fransoa I je poao njenim uzorom i prevaziao
ga. I povodom njega valja itati Brantoma: Uvidevi da su
dame itav ukras dvora, okupio ih je u veem broju nego
to je ranije bio obiaj. Dvor bez dama je kao vrt bez ijed-
nog lepog cveta, a lepi je dvor nekog satrapa ili Turina od
dvora nekog velikog hrianskog kralja. Navika je od sada
bila steena. U doba Anrija II, Katarina Medici je svakog
posle podneva, kada nije bio predvien lov, okupljala oko
sebe kralja, vlastelu i dame, pa je drala kruok u kome
se razgovaralo. Bio je to, kae dalje Brantom, pravi raj na

444
zemlji i sama uljudnost. Poloaj ene popravio se od trenu
tka kada se poelo imati vremena za razgovor. A renesansa
je plemstvu priutila zadovoljstva u razgovoru.
Zato su dame koje su poseivale kraljevska prebi
valita morale kao i plemii da poznaju Dvorjanina.
Jer Kastiljoneova knjiga - napisana u obliku dijaloga -
posveuje dugake odlomke onoj koja je nazivana donna
di palazzo. Sagovornici koji izraavaju misao Rafaelovog
prijatelja tvrde poput Brantoma da se nijedan dvor ne moe
liiti ukrasa i ari koje donosi ensko prisustvo. Nijedan vi
tez nee uivati u vitekim vebama, niti u njima pokazivati
hrabrost, ako ga ne ispunjava misao na dame. Njegova kon
verzacija bila bi nesavrena bez ljupkih duhovitih odgovora
drugog pola. Donna di palazzo treba zaelo da poseduje iz-
vesna svojstva plemia, ali jo vie treba da se od njega raz
likuje, istiui svoju enstvenost. Ona treba da bude lepa,
mila, nena i prirodno umiljata. Vie od mukarca treba da
pazi na svoje skromno dranje i pristojnost svojih rei; valja
da bude suzdrljiva i dobra. Ne treba da podstie ogovaranje
i opadanje. Da bi zadrala svoje mesto u dvorskom ivotu,
treba da poseduje onu affabilit piacevole - meavinu
ljupkosti, srdanosti i uglaenosti - , koja e joj pomoi da
svakome kae ono to e mu se najvie dopasti. Ako bi u
njenom prisustvu bile izgovorene poneto neotesane rei,
ne treba naglo da ustane i ode - takvo dranje moglo bi
se smatrati licemernim; neka se zadovolji lakim crvenilom.
Ali da bi se pokazala emancipovanom, ne treba sebi da doz
voli neutive rei, niti prostako dranje. Pri plesanju neka
ostane uljudna, izbegavajui preterane i razuzdane pokrete.
Pevajui ili svirajui, neka radije bira skladne i umerene m e
lodije. Uostalom, pre no to prihvati ples, pesmu ili svirku,
neka malo pusti d aje mole. Neka njena lepota, odea, rei i
pokreti budu u meusobnoj srazmeri. Treba da zna ne samo
da plee, ve da ima pojma i o knjievnosti, slikarstvu i
muzici, inae e teko igrati svoju ulogu.
Poto je dvorski ivot istakao vrednost enskog
elementa, sada su i plemii mogli da steknu odgoj i kul

445
 turu. Zahvaljujui tome zapadna civilizacija se uspela za
jedan stupanj. Izvesna istananost dodue skrivala je esto
odve slobodne obiaje. Ali Margareta Navarska je nas
tojala da dvorjanima u Pou i Naraku nametne potovanje
prema damama i njihovom ugledu. Naloila je svim svo
jim blinjima, itamo u njenoj Pogrebnoj besedi koju je
sastavio Sari od Svete Marte, izvesno potovanje zakona
i ponaanja, za ije prekoraenje, ako bi jedan ili dva puta
neko bio opomenut, a ne popravi se, bio brisan iz njene
kue... Uredba i nain ivota koje je ona uvala silili su ih
da se pridravaju svoje obaveze, makar imali izopaeno
srce. Vea istananost manira, sve vea vanost kon
verzacije u svakodnevnom ivotu vladajuih klasa i novo
uvaavanje ene odveli su dvorske ljude i posetioce salona
ka precioznosti. Molijer se kasnije opravdano rugao njenim
preteranostima. Ali, posmatrani u okviru iroke istorijske
freske, pojava uenih ena i precioznosti, kao i mnoenje
koleda, ma kako inae u njima stega bila stroga, - vodilo
je ka manje neotesanom, moralnijem i prema eni i detetu
obazrivijem drutvu. U doba renesanse se Evropom rairio
jedan obiaj koji svedoi istovremeno o istanavanju moral
nih nazora i novom potovanju koje je, bar u najrazvijenijim
sredinama, ena zadobila. Re je o amour dalliance, o
nekoj vrsti uzvienog prijateljstva izmeu mukarca i ene.
Luj XII je tako gajio neku vrstu platonske ljubavi prema
enovljanki Tomazini Spinola. Odravali su asnu vezu i
prijazno razumevanje. Iste prirode bila su Mikelanelova
oseanja prema Vitoriji Koloni, eni gotovo filosofske ene
rgije i ivahnosti, tvrdi jedan savremenik, ali su joj inae
oi bile nesrazmerne, obris lica otar, usta liena ljupkosti i
drai. Za Mikelanela je ona bila posredniko bie izmeu
neba i zemlje.
U Heptameronu nalazimo vie takvih amour dallia
nce. Ali, to je udnije i za razvoj o kome ovde govorimo
reitije, i Montenj, koji nije bio naroito nean prema sla
bom polu, sklopio je takvu vezu sa Marijom de Gurne,
koja je postala njegova duhovna naslednica, a zatim sa

446
posestrimom istom Lips. Takvi obiaji postali su
tako esti u XVI veku da im se Rable izruguje u XI glavi
etvrte knjige. Oni su za nas jo jedan dokaz da su se, bar u
najprosveenijim sredinama, odnosi izmeu polova upravo
menjali.
Kako onda u tim uslovima umetnost ne bi pridala eni
novu panju? Francuska pesma, esto opisna i ponekad hu
moristina tokom prve polovine renesanse - setimo se Bitke
kod Marinjana, Parike dreke, Lovake druine Klemana
an k ena-, otvorila se irom za ljubav, kada su od 1552. go
dine kompozitori poeli da piu muziku uz Ronsarove sti
hove. Razvoj u Italiji je u tome pogledu bio slian. Narodna
i satirina frottola postepeno je iezla pred aristokratskijim
madrigalom, koji je svoje nadahnue crpeo kod Petrarke i
u pastirskoj poeziji. Prvi madrigal sastavljen je 1510. go
dine na dvoru Izabele dEste. Osobita ljubav sa kojom je
renesansa, raskinuv sa srednjovekovnom strogou, prika
zivala ensko telo, predstavlja vanu istorijsku injenicu.
Botielijeve, Ticijanove, Kranahove i pranglerove Venere,
Leonardova Leda, Rafaelova Galateja, nimfe ana Guona
i hiljadu drugih del na svoj nain svedoe o unapreenju
drutvenog poloaja ene. Zato i kako zadrati dogmu o
manjoj vrednosti najlepe stvorenog bia?

*
**

Poto je neo-platonizam, koji je u modu uveo Fiini,

osobito isticao lepotu i ljubav, on je na odluan nain dopri-
neo uzdizanju ene u zapadnoj civilizaciji. Suprotstavljajui
se usahlom racionalizmu aristotelovaca, jedan irok mi
stiki tok je, jo pre pohoda neo-platonizma, istakao ljubav.
erson je pisao: Bolje je voleti nego znati. Takvo je bilo
duboko nadahnue Devotio modernae. Polazei od Platona,
Fiini i njegovi prijatelji su se pridruili preokupacijama se-
vernih mistika. Jedva da su unekoliko izmenili Zersonov
iskaz: za njih je znati znailo voleti. Firentinski filosof

447
je, unutar hrianskog okvira, sauvao platonovsko uenje
o seanju. Tek stvorena dua dolazi Bogu; skrivena u dnu
same sebe, ona nosi seanje na sutinske stvari. Na njoj
je da zemaljsko vreme svoga ivota upotrebi za oslobaanje
tog seanja da bi se uspela ka Bogu, to se moe uiniti
samo traganjem za lepotom.
Fiini je u vie navrata izloio svoje uenje o ljubavi, a
posebno u svoja dva komentara o Platonovoj Gozbi, koji su
objavljeni 1469. i 1475, i u svom komentaru o Fedru (1475).
Osnovna ideja toga uenja jeste d a je ljubav udnja za le
potom. Mi duu ne vidimo, itamo u jednom francuskom
prevodu iz 1578, i (prema tome) ne vidimo njenu lepotu;
ali vidimo telo koje je slika i senka due i odatle izvlaimo
pretpostavku da u lepom telu prebiva lepa dua.
Lepota je zraenje Boga, a ovo je veni izvor lepote.
Ona je, pak, cvet dobrote. Prva otkriva drugu: Nikada ne
bismo pojmili ni udeli za dobrotom u skrivenim stvarima,
kad nas njoj ne bi odveli znaci i obeleja spoljanje lepote.
A u tome je osobiti znaaj lepote i ljubavi, koja je njena
drubenica.
Kao veran Fiinijev uenik, Kastiljone je preuzeo istu
temu u Dvorjaninu: Lepota koja se oituje na ljudskim te-
lima, pa ak i na licima, i pokree tu arku elju koju nazi
vamo ljubavlju, jeste uticaj boanske dobrote koja, poput
sunane svetlosti, ukraava osobu na kojoj se to isto odra
ava i obasjava je ljupkou i udesnom krasotom... Do
bro i lepo su u neku ruku jedno te isto; a lepoti ljudskog
tela najblia je po mome miljenju lepota due, koja kao
deo prave boanske lepote ukraava i ini lepim ono to
dotakne.
Kada je Platon raspravljao o lepoti i ljubavi, mislio je
pre svega na mlade efebe. Renesansni neo-platonizam je na
njihovo mesto postavio enu. Simforijen ampije, koji je e-
leo da Fiinijeve komentare o Gozbi uini dostupnim fran
cuskom otmenom drutvu, naslovio je svoje delo Brod vr
lih gospa (1503). Kae da se latio pera da bi se suprotstavio
onom mnotvu ljudi to zlobno tvrde da su najvee smrtne

448
grehe inile ene. I Brantom je stao u odbranu slabog pola.
Najzad, pisao je on, te jadne ene su stvorenja vie nalik
boanstvu od nas ostalih, zbog svoje lepote; jer ono to je
lepo blie je Bogu, koji je sama lepota, od runog koje pri
pada avolu .
Fiini, iji je privatni ivot bio besprekoran i koji je,
ini se, slabo poznavao telesna iskuenja, bio je veoma strog
prema uivanjima u dodirivanju. Po njemu je lepota ili le
pota due, ili lepota tela, ili lepota zvuka. Prva proizlazi iz
skladnosti vie vrlina, druga iz privlanosti izmeu boja
i linija, trea iz tananog sklada meu glasovima - ljudi ili
sprava. Otuda su razumevanje, gledanje i sluanje jedina
sredstva pomou kojih moemo uivati u lepoti. Druga
ulna uivanja ne mogu odvesti lepoti i Bogu. Seksualna
strast, to jest pohota, vodi ljude neumerenosti i prema tome
neskladu. Zato elja za grljenjem i ljubav ne proistiu iz is
tih ve iz oprenih pobuda. Kastiljone slino tvrdi da se
nikako ne moe u lepoti uivati dodirivanjem. Delia Mo-
risa Seva, delo u kome je Fiinijev uticaj oigledan, takoe
predstavlja odbranu iste vrline (XXVIII):

Ali, o Srce, duh mi se istote

zadovoljstvu velikom i kletom:
i tu sreu proglauje tetom
kojuAm or (lud) raseja*

Ali teko je bilo Fiinijevim itaocima i brojnim

uenicima da se uvek odre na tako eterinoj razini. Osim
toga, neo-platoniko uenje o ljubavi sadravalo je i dvos
mislenosti. Sam Fiini je prihvatio da je udnja za lepim
telom ve ljubav. Kastiljone je doputao da stari dvorjanin,
koji eli samo asne stvari, poljubi mladu gospu i pratao
je ljubav izmeu mladih izvan braka, pod uslovom da pre-
vazilazi polnu strast i sjedinjuje dva bia koja se slau i
dopunjuju. U Kavieovom platonikom romanu II Libro del

* Moris Sev, Delia, Glas, Banjaluka 1981, Preveo Kolja Mievi.

449
peregrino, koji je na francuski preveden ve 1527. i esto
pretampavan, itamo da poto je ljubav u sutini dobra,
iz nje ne moe nita loe da proistekne. Eroeova Savrena
prijateljica, ljupka i loe udata mlada ena, po bojoj volji
nalazi ljubavnika u kome sjaji krasota venog boanstva.
Ona je oigledno zaljubljena u duh i kada ljubavnik umre
nastavie da ga voli vie no ikada oima razuma. Ali
dok je bio iv upoznala je sa njime telesnu ekstazu. Takvo
ponaanje se na kraju, uprkos zaklonu od visokih filosofs-
kih opravdanja, pribliava srednjovekovnoj vitekoj lju
bavi, koja se mogla razviti samo izvan braka. Zato je Mar
gareta Navarska, koja je imala duboko hriansko oseanje
i izotrenu svest o boanskoj milosti, uza svo zanimanje za
platonizam, bila nepoverljiva prema fiinijevskoj teoriji lju
bavi i suvie rairenom verovanju da vrata raja nisu zatvo
rena pravim ljubavnicima.

*
**

A itav jedan humanistiki i reformacijski tok u XVI

veku nastojao je da povrati ast braku, na koji se u srednjem
veku bilo okomilo izvesno svetenstvo. Srednjovekovno
hrianstvo velialo je kontemplativni ivot, koji je jedini
kadar da oveka pripremi za pravi zagrobni ivot. Oenjeni
ovek, itamo u jednom Ogledalu poniznosti, koji se dri
svoje ene, suvie je izloen privlanosti ovosvetskih stvari
i davi se u tome. Posledica te teologije je estoko nepri
jateljstvo - naroito u intelektualnim krugovima - prema
braku i eni. O tome svedoi drugi deo Romana o rui,
Mateolusove tualjke - svetenika koji ali to je napustio
svoju uenost zarad branog ivota - i mnogih pria u
stihovima. To neprijateljstvo ni iz daleka nije bilo iezlo
u XVI veku, iako se, na knjievnom planu, prepirka oko
ena okrenula onda u njihovu korist. Srednji vek je is-
poljavao dvostruku odbojnost prema braku: na jednoj strani
u vitekoj knjievnosti, koja je esto smatrala u branom

450
krugu ljubav nemoguom, a na drugoj strani u satirinom
toku gde su poistoveivani ena i greh, brani ivot i pakao,
ili bar istilite.
Reformacija je, naprotiv, proglaavajui sveteniko
zvanje univerzalnim, ukidajui manastire i religiozne zave-
te, doputajui pastorima da osnivaju porodice, po sili
stvari oznaila novi stav prema braku. Dodue, Luter nije
imao suvie visoko miljenje o branom sjedinjenju. in
raanja u sebi je iskvaren prvobitnim grehom. Re je zaelo
o sveoptoj i neotklonjivoj potrebi, kao to se mora piti, je
sti, pljuvati ili vriti nuda. Ali to je greh; a to zbog njega
Bog ne kara suprunike, to je isto milosre. Luter se,
dakle, oenio da bi se narugao podlacima - kneevima i bi
skupima - koji su dovoljno ludi da zabranjuju svetenicima
da se ene, ali i da bi se narugao avolu. Ovo je dosta
zagonetna reenica, a njen smisao bi mogao biti ovaj: enei
seja u zgreiti, jer je polno optenje greh; ali u ipak umai
zlom duhu, jer e me spasiti milost boja. U svakom sluaju,
trojica protestantskih voa, Luter, Cvingli i Kalvin su se
oenili i tako pruili primer sa nesagledivim posledicama.
Kalvin je pustio da ga Bucer oeni da bi dao primer. A lije o
braku imao mnogo bolje miljenje od Lutera. Onaj ko voli
svoju enu, pisao je, voli sama sebe... Kad neko ne voli
svoju enu, to je protivprirodno... Mu i ena su branom
vezom sastavljeni u jedno, tako da su samo jedna linost.
Koji god se, dakle, dri zakona i uslova braka, ne moe ne
voleti svoju enu.
Kalvinove rei, bliske recima svetog Pavla, uklapale su
se u ire kretanje humanistikog nadahnua koje je teilo
da braku povrati ugled i bolje shvati njegovo hriansko
znaenje. Ve od XV veka u Italiji je nastala filogamna
knjievnost, a meu njenim delima nalazimo raspravu veli
kog arhitekte Albertija, Della famiglia (1437-1441). Ali naj-
lepe i najhrianskije stranice napisane o branom sjedi
njenju u doba renesanse dugujemo jednom bivem kalueru
iz Holandije, Erazmu. Ve u delu Enchiridion militis chri-
stiani (1503), Erazmo je u pravi as podsetio na tu osnovnu

451
 istinu, koju je srednjovekovno svetenstvo ipak ve zabora
vilo, da se ovek moe spasiti u svim stanjima. Kasnije je
holandski humanista u mnogim delima branio brani ivot:
u Pohvali braka (1518), Razgovorima (1523), Hrianskom
braku (1526). Razgovor ena koja se ali na brak pun je jed
nostavnih i mudrih saveta, neprolazne vrednosti. Svojoj pri
jateljici upletenoj u brane prepirke, u braku srena Eulalija
ne krije da je na pocetku svoga braka i sama imala sitne
raspre. Ali su one bile bez ozbiljnih posledica i nisu dovodile
do bura. esto se dogaa da uzajamna ljubav mua i ene
bude krhka sve dok se dvoje suprunika dobro ne upoznaju.
Na to treba neizostavno paziti, jer slogu je teko povratiti
ako se prepirka pretvori u krupan mete. Sa suprunicima
je isto to i sa dva slepljena predmeta: lako se razdvajaju
ako ih suvie udaramo; a naprotiv, nita vre ako je lepak
imao vremena da se osui. Nijedan napor, dakle, ne treba
zanemarivati na poetku braka da bi se uvrstila i ojaala
brana sloga, zahvaljujui strpljenju i popustljivosti naravi.
Nenost zasnovana jedino na fizikim draima imala bi
malo izgleda da traje.
Prema tome, to je ljubav hrianskija, to je dublja i
trajnija. Erazmo je jo pisao u razgovoru Epicureus: Lju
bav je naelo izvanrednog prijateljstva. A da bi se dobro
volelo, valja od svoga srca nainiti Hristovo srce. Voleti ne
znai tragati samo za zadovoljstvom. Recite sebi da je sla
sno potovati lepotu vae ene. Najbolje uivanje nije u kre
vetu. Ono poiva u dubokom sjedinjenju dua, u uzajam
nom poverenju, u uzajamnom velianju vaih vrlina. Ljubav
ne nadivi uvele prve poljupce. Ali ako je hrianska, ona
pobeuje propadanje tela: to je veno zelena palma.
Tako je najistaknutiji predstavnik humanizma veliao
brak nasuprot srednjovekovnoj teologiji koja ga je zabora
vila i izvesnoj crkvenoj knjievnosti koja mu se izrugivala.
Jedan Erazmov uenik, panac Vives, napisao je delo pod
naslovom Poduavanje hrianske ene koje ve u prvim re
dovima u ime hrianstva vraa ast branom ivotu: Ko
e porei, pie on da je brak najsvetija stvar koju je Bog

452
 ustanovio u raju izmeu istih i besprekornih od ljage i be
zakonja? Odabrao gaje za svoju majku i sam ga ukrasio po
kazujui tu prvo udo svoje boanske prirode (na svadbi u
Kani). Uvoenje u poboni ivot je u sledeem veku, samo
za pedeset i sedam godina (1609-1666), prevedeno na se
damnaest jezika zato to je prvi put jedan lan katolike
hijerarhije napisao duhovno delo posebno namenjeno oe
njenima i udati m.
Poruka hrianskog humanizma o braku stigla je do
uske elite. La Contr (1541), monolog napisan kao odgo
vor na La Broderijevo delo Amye de court, izvodi na scenu
erku jednog trgovca koja je nala sree u braku. Imati
samo jednog oveka i za mua i za prijatelja, bio je ideal
i Margarete Navarske koji nisu uzvratili nijedan od njena
dva supruga. Ali i mukarci su u XVI veku hvalili svoje
ene. To je bilo neto novo. La Boesi je izjavio da se oenio
sa sebi slinom. Baron de La Muse, koji je izgubio svoju
enu nakon esnaest godina braka, prezirui predrasude u
modi, usudio se da napie ove uzbudljive reenice: Nikada
ovek nije imao toliko zadovoljstva, radosti i utehe, i telesne
i duevne, kao to sam ja imao sa svojom vernom i odanom
prijateljicom. D aje Bog bio tako milostiv i dopustio mi da
svoje dane dovrimo zajedno, nikada ne bi bilo srenijeg
oveka (od mene). Kad se govori o renesansi esto se zabo
ravlja daje, uprkos izvesnom paganizmu, ona opevala brak
i ljubav. Vitorija Kolona je ostala neutena nakon smrti
svoga mua, u trideset i sedmoj godini. Posvetila mu je
svoje najlepe stihove. Spenser je, krajem XVI veka, pos
vetio dobar deo svoga pesnikog opusa Elizabeti Boji, svo
joj verenici koja mu je postala ena. Njegov Epitalam je je
dan od krupnih uspeha engleske knjievnosti. U toj odi od
dvadeset i tri stance, poletnoj, svetlucavoj, punoj sklada,
pravoj odi radosti, Spenser je opisao dan svoga venanja.
Nekoliko godina ranije, na drugom kraju Evrope, polj
ski pesnik Kohanovski ovako je opisao svoju enu Doroteju,
sa kojom se oenio iz ljubavi, jer mada je bila iz plemike
porodice, imala je slab miraz:

453
 Pletenica ti je lepo oeljana
Plava kao breza mlade kore;
Lice ti je slino ukrasu
Od ljiljana i rue. . .
Usne su ti koral
A zubi prave perle;
Vrat ti je zaobljen, prekrasan,
Grlo punako, ruka bela.

Doroteja je bila lepa i obrazovana; volela je stihove,

a njen mu je imao puno poverenje u nju. Moja estita su
pruga, pisao je, gotova je da sa mnom podnese sve to
nam sudbina dodeli. Sudbina im je uzela malu Ursulu i ve
smo rekli da je pesnik to teko podneo. A taj jad odgovarao
je intenzitetu porodinog ivota u tom gotovo modernom
domu.
Obraajui veu panju no ranija razdoblja detetu,
eni, branoj srei, renesansa je u svakodnevni ivot unela
izuzetno vane klice preobraaja. Ljudi onoga vremena
toga naravno nisu bili sasvim svesni, a humanistiko shvata-
nje o porodici irilo se sporo zbog ekonomskih, drutvenih
i intelektualnih prepreka koje su mu se suprotstavljale. Ali
porodini ivot u dananjem smislu rei poeo je da se raz
vija u doba Erazma, Margarete Navarske i Kalvina.

454
 etrnaesta glava

R E N E SA N SA I PA G A N IZA M

Uzdizanje ene nije u doba renesanse uvek vo

dilo novom shvatanju vrednosti braka. Zar istoriari nisu
dugo vremena obraali naroitu panju na bujanje senzual
nog paganizma, koji se najpre pojavio u Italiji u XV veku,
a potom se rairio u ostaloj Evropi? Sigismond Malatesta
je u Riminiju preuredio jednu crkvu u ast svetog Franje,
ali ju je, po recima Pija II, toliko napunio paganskim de-
lima da izgleda kao da hram pripada ne hrianima, ve
neznabocima koji oboavaju demone. Pa je u njoj podigao
nadgrobni spomenik svojoj nalonici, veoma lep po materi
jalu i izradi, na kome je, prema neznaboakom obiaju,
uklesao ovaj epitaf: Posveen boanskoj Izoti. Lorenco
Velianstveni je Rim nazvao susretom svih poroka. Gole
kurtizane plesale su pred Aleksandrom VI. Jedna bludnica,
Imperija, Rafaelov model i ljubavnica bankara igija, bila je
najistaknutija ena Rima za vladavine Julija II. Pred Lavom
X igranje raspusni komad njegova prijatelja Bibijena, Calan-
dria, senzualno i obeenjako delo, nadahnuto istovremeno
Plautom i Bokaom. Kardinal Bibijena, rafmovani toskan-
ski pisac, vladao se savreno libertenski. Dao je da mu se u
kupatilu naslika Povest o Veneri i Amoru. A bio je najbolji

455
 papin prijatelj, koji je u njemu cenio dobrog znalca antike
knjievnosti, mudrog diplomatu, ljupkog kozera i odlinog
organizatora sveanosti. Da li se Rim vraao paganizmu?
Jo je krajem XVI veka jedan kardinal poruio od Anibale
Karaea mitoloke slike koje su i danas dika palate Farneze,
a koje zauenom posetiocu prikazuju trijum f Baha i Ari-
jane, Kefala koga je ugrabila Zora, jednog tritona kako grli
jednu nereidu.
Odbacivanje asketizma dobilo je oblik manifesta u
delu Lorenca Vala De voluptate (1431) i zavodljivom pozivu
na otkrivanje dobre venerinske prirode u Hipnerotoma-
hijii - ili Polifilovom snu - dominikanca Franeska Ko
lone (1499). Polifilova ljubavnica Polija zavetovala se naj-
pre na nevinost u prisustvu stroge Dijane. Ali se na kraju
sama odrekla te elje. Okusila je onda voe ljubavi, ugasila
baklju uzdravanja i obratila se u venerinsku religiju. Ta
religija imala je u renesansi brojne pristalice. Nijedno drugo
ranije doba nije toliko prikazivalo i uzdizalo lepotu enskog
tela. Maro hvali lepu bradavicu na sisi svoje gospe u jed
noj pesmi koja je potom posluila kao uzor itavom nizu
pohvala enskog tela. Ronsar u Kupanju Kaliroje ali to
ne moe da vreba iz prikrajka svoju dragu dok se kupa.
Ona mu se javlja i u snu, te on vidi njeno telo, trbuh
i slikovitu dojku. ak i u delima koja bi da budu visoko
moralna, iza oglaenih namera probijaju senzualne tenje
njihovih autora i njihova vremena. Tasa je u Osloboenom
Jerusalimu zavela polu-nagost Armidina, iji nemoni veo
to prei poglede, ne zaustavlja ljubavnu misao, koja, ne-
zadovoljena spoljanjom lepotom, prodire i do najskrive
nijih tajni. Puritanac Spenser, koji u svojoj Kraljici vila
eli da odgaja plemie, i sam je pao u zamku i sa nasla
dom posmatra arobnu Akraziju, koja na postelji od rua
lei opruena, klonula od vruine ili sklona slatkom grehu,
skroz pokrivena, ili pre otkrivena, velom od svile i srebra.
Slikari tog neobinog vizuelnog doba bolje su od
pisaca izrazili vatreno divljenje enskoj lepoti. U tome
je jedna od odlika maniristike umetnosti, nakon vekova

456
 stidljivosti srednjeg veka. Alegorija, mitologija, istorija,
Biblija, muenitvo svetaca, pie Z. uske u jednoj zna
ajnoj knjizi, sve je za manirizam povod da se sa ene
skine odea. Venera, Dijana, Muze, Eva, Vitsaveja, Judita,
nevina Suzana, Lukrecija, sveta Katarina na svome toku,
sveta Magdalena u svojoj pustinji. Vrline, Slobodne vetine,
samo su izgovor za obraivanje jednog i istog predmeta:
enskog tela.
Ta erotska^ egzaltacija, koja je onda vladala u itavoj
Evropi - osim panije - , nije ila bez perverznosti. Kranah
i Doj vole da Veneru prikazuju uvijenu u providni veo, u i
rokom eiru ili baroknoj perjanici. Umetnicima se naroito
dopadaju prizori neugodnog iznenaenja: nimfe se igraju
u vodi, kad iskrsavaju satiri; tobo uplaena, Suzana gleda
kako se pribliavaju starci; David gleda poudnim oima
Vitsaveju koja se kupa. U takvoj senzulanoj klimi, homo
seksualnost postaje jedna od varijanti erotizma. Srednji vek
je bio bacio anatemu na grki porok. Sledee razdoblje ga
je, naprotiv, prekrilo draesnim velom helenskih mitova.
Rasprostranio se u italijanskim prosveenim krugovima, u
Firenci kao i u Ferari i na itavom poluostrvu, a potom i u
niim slojevima, uprkos pretnjama propovednika. U jednoj
Bandelovoj noveli, samrtnik cinino izjavljuje sveteniku
koji nastoji da ga ispovedi: Zabavljati se sa mladim dea-
cima prirodnije mi je no to je oveku jelo i pie, a vi me
pitate da li sam greio protiv prirode! Ajte, ajte, milostivi,
ne znate vi ta je dobro pare. Mnogi istoriari optuivali
su Mikelanela za pederastiju, ali optuba je bez sumnje
preterana i bez dokaza. Sigurno je da se u pedeset sed
moj godini zaljubio u mladog Tomaza de Kavalijerija i
da mu je uputio neke od svojih najlepih stihova. Napro
tiv, nema nikakve sumnje u pogledu Leonarda, ije slike
esto prikazuju dvosmislena lica i ija okonda moda nosi
- nedavno je postavljeno to pitanje - muku odeu. to se
tie G. A. Baija (Bazzi), njemu su nadenuli nadimak So-
doma, i on se time diio. Za mladog Isaka koga je naslikao
u katedrali u Pizi reeno je da je sami tip dragana (.

457
Buske). Muka homoseksualnost bila je u modi na dvoru
Anrija III i u elizabetinskoj Engleskoj: o tome svedoe Mar-
loov Edvard II i ekspirovi ljubavni soneti posveeni jed
nom mukarcu. Druga seksualna izopaenost renesanse: da
li tako brojne slike uNemakoj, Italiji i Holandiji, posveene
dogaaju sa Lotom i njegovim kerima, ne navode na pomi
sao o rodoskvrnuu?
Jedna rukopisna zbirka pesama iz doba Aleksandra
VI sadri neobian niz epigrama. Prvi opevaju Devicu i
svece. Zatim se bez upozorenja prelazi na pohvalu najsla
vnijih nalonica toga doba. Ta prostoduna meavina pa-
ganizma i hrianstva bila je jedna od odlika renesanse.
Sanazaro u svojoj pesmi De partu Virginis naziva Boga
oca gromovnikom, Hrista ocem bogova i ljudi, a De
vicu boginjom-majkom i kraljicom bogova. Ova je za
Bemba, sekretara Lava X, blistava nimfa. Humanista Pa
olo Korteze je 1503. godine objavio Kraktak pregled dog
matike, prikaz hrianskih istina kakav je odgovarao ukusu
onoga vremena, i tu opisao pakao na paganski nain, sve
tog Avgustina nazvao pitijskim prorokom teologije, a
svetog Tomu Akvinskog Apolonom hrianstva. Pagani-
zam i hrianstvo stapali su se ne samo u knjigama, ve i u
predstavama upriliavanim za narod tokom praznika. Go
dine 1520, na pokladni etvrtak, sav Rim bio je ukraen u
antikom stilu: u povorci koja je prola pred papom bila je
itava jedna grupa dvokolica koje su predstavljale Italiju,
Iziu, Neptuna, Herkula, Aleksandra Velikog, vuicu sa
Kapitola i dr. Poslednje - kugla sa anelom na vrhu - sim-
bolizovale su trijum f religije. Bilo je to doba kada je jedan
dominikanac uporedio Lava X sa bogom-suncem.

*
* *

Ozbiljnije od velianja paganske senzualnosti i antike

odee u koju je ponekad odevana religija Raspetoga, bilo
je, sa hrianskog gledita, udaljavanje mislilaca od hrian-

458
stva. Prema Vazariju, Leonardo da Vini je u svom duhu
stvorio tako jeretiko uenje da vie nije zavisio od nikakve
religije, trudei se moda pre da bude filosof nego hria-
nin. Makijaveli je napadao ne samo svetenike, ve i sam
duh Jevanelja. Hrianska religija, tvrdio je on, ui
samo patnji, a izgleda da je taj nain ivota uinio slabim
svet i izruio ga na milost zlima. itav jedan antihrianski
tok koji e dovesti do Niea proiziao je iz Makijavelijevog
velianja Drave i volje za mo. Suprotstavljajui se mnogim
pobonim humanistima, firentinski mislilac je odbijao da
se bavi unutranjim popravljanjem oveka i pojedinanim
spasenjem.
Ateisti su bili retki u XVI veku. Lisjen Fevr je to ubed-
ljivo dokazao. Ali okolnosti i verovanja onoga vremena
silili su na zamagljivanje izraavanja odve smelih uenja.
Otuda dvosmislenost mnogih del ija se tumaenja i da
nas meusobno spore. Jedno od takvih je delo Cymbalum
mundi (1537) Bonaventure de Perijea. Da li u M erkuru koga
izvodi na scenu treba videti predstavnika intervencioni-
zma u podruju vere (V. L. Sonije), proroka koji ne us-
peva zbog neprijateljstva teologa i konano se povlai u
utanje ili Isusa optuenog za prevaru odve lakovernog
oveanstva?
U Italiji je Padovanska kola ispovedala osobitu rav
nodunost prema hrianstvu. Verna Aristotelu, ona nije
nastojala da ga pomiri niti sa Platonom, niti sa hrianskom
dogmom. Dugo vremena ga je prouavala u svetlu Komen
tara koje je u XII veku o njemu napisao arapski mislilac
Averoes, a koji su na latinski prevedeni u XIII veku.
Prema Averoesu su materija i kretanje veni i nisu
stvoreni. Postoji aktivni um, duh zemlje i oveanstva,
iz koga crpe svaki pojedinani um, a jedino je on besmr
tan. Pojedinana dua je, naprotiv, smrtna. Da bi se shvatilo
kako je takva filosofija mogla biti predavana u hrianskoj
Evropi, uprkos osudama koje joj je 1240. godine izrekao
univerzitet u Parizu i 1513. Lav X, valja uzeti u obzir njenu
nunu dopunu, uenje o dvostrukoj istini. Padovanci

459
 su, kao i sam Averoes, izjavljivali da se racionalni nazori
protive izvesnim religioznim dogmama u koje treba i dalje
verovati zato to proistiu iz otkrovenja.
Humanistika istraivanja otkrila su jo jednog ko
mentatora Aristotela, Grka Aleksandra iz Afrodizije, koji
je iveo krajem II i poetkom III veka posle Isusa Hrista.
A Aleksandar iz Afrodizije je Aristotela tumaio na jo
materijalistikiji nain no Averoes, i upravo njime se ins-
pirisao najslavniji Padovanac renesanse, Pjetro Pompo-
naci (1462-1525). U svom najpoznatijem delu. De immor-
talitate animi (1516), Pomponaci zapravo estoko kritikuje
averoistiku ideju o kolektivnom umu, duhu oveanstva,
odakle bi crple pojedinane due. Ali podjednako odba
cuje i shvatanje koje smatra tomistikim, a koje je naprosto
hriansko, o umu razlinom od senzitivne due, koji se sa
jedinkam a umnoava i besmrtan je. Takav sistem, prema
Pomponaciju, rui jedinstvo sloene ljudske tvorevine.
Padovanski filosof prihvata, dakle, nakon Aleksandra iz
Afrodizije, tezu d a je dua samo oblik ili entelehija tela.
Ljudski duh zavisi od tela jednako u svojim racionalnim
kao i senzitivnim operacijama. Moe li um da misli bez
slika? Zar se sposobnosti due i tela ne troe sa godinama?
Sve ove tvrdnje su u najveoj moguoj meri udaljene od
hrianskog uenja. Ali se Pomponaci zaklanja iza teorije
o dvostrukoj istini. Kae da je teza boanskog Tome o
besmrtnosti due... tana i veoma vrsta, mada je u supro
tnosti sa Aristotelovim spisima. Tvrdi da se Pismo mora
pretpostaviti svakom razlogu, pa ak i iskustvu. Delo De
immoratalitate animi izazvalo je skandal, Rim g aje osudio,
ali se njegovom autoru, koga je dodue titio Bembo, nita
ozbiljno nije dogodilo.
Jedan znaajan vid Pomponacijevog uenja odnosi se
na udo. U delu De incantationibus - objavljenom tek 1556.
- padovanski filosof ne samo da izlae cikliko shvatanje
istorije, koje naizgled primenjuje na hrianstvo, vei porie
udo, koje objanjava kao retku injenicu, ali ne i suprotnu
prirodnim zakonima ili izvan njih. Poto je mati pripisao

460
glavnu zaslugu za uda, vizije i arolije, Pomponaci iz
nosi dva mogua objanjenja zbilja neobinih injenica. Naj-
pre, svemir zaelo dri u rezervi izvesne nama nepoznate
sile. S druge strane, ovek je mikrokosmos ija priroda ima
udela istovremeno u prirodi viih kao i u prirodi zemaljskih
bia. Poto neke trave i kamenje imaju lekovitu mo, zato
ta mo ne bi pripadala i nekim ljudima?
Pomponacijev uticaj bio je dugotrajan u Padovi, Ferari
i Bolonji, ali i u Francuskoj. U Italiji je jedan od njegovih
uenika bio J. Kardan (1501-1576), matematiar, lekar, as
trolog i neobian duh. On je o dui zaelo imao razliito
shvatanje od svoga uitelja. Povezujui Averoesa i Platona,
smatrao je da je Bog stvorio besmrtne mentes u ogranie
nom broju, pa je ispovedao metempsihozu. No iako je bio
lakoverniji od Pomponacija, i on je predlagao kritiku uda.
Prihvatao je samo malo njih, a ostale pripisivao bajkama
i podvalama. Najzad, zadravajui sutinu Pomponaci-
jeve poruke, suprotstavljao je razum i veru, budui je ova
za duu ono to je san za duh. to je moniji razum, to je
slabija vera, pisao je.
Italijanski lekar Franesko Vimerkati - ili Vikomerkato
- (1500-1570), bio je sredinom XVI veka bez sumnje naj
bolji predstavnik padovanskog racionalizma. Godine 1530.
pozvao ga je u Francusku Fransoa I, pa je postao kraljev
lekar, a uskoro profesor filosofije na Koledu kraljevskih
lektora gde je branio Aristotela od platoniara Ramusa. Uda
ljio se od Aleksandra iz Afrodizije i Pomonacija da bi se
vratio Averoesu, koji mu se inio najboljim komentatorom
Aristotela. Poricao je, dakle, besmrtnost jedinstvenog uma.
Radikalna antinomija, koju je zastupao, izmeu razuma i
vere navela g a je da napadne, poput ostalih Padovanaca,
sklad izmeu filosofije i teologije koji su nastojali da usta
nove srednjovekovni tomizam i renesansni neoplatonizam.
Vimerkati je sa Aristotelom, a protiv Platona i Biblije, za
stupao venost sveta, kretanje nebeskih tela i vremena unu
tar kojega se to kretanje odvija. Bog nije tvorac, ve samo
pokreta od koga zavisi itav svemir. On, prema tome, nije

461
 cilj istorije sveta. Nepokretan, on upravlja kretanjem prvoga
neba. Izmeu njega i ljudi nalazi se dejstvo i uticaj zvezda,
naroito sunca. Pa ipak, postoji jo neto monije to vodi
rauna o tome ta se dogaa u svetu: priroda, skup zakona
koji vladaju rastenjem, ravnoteom i kretanjem bia. Vime-
rkati, dakle, naginje ka determinizmu. On tvrdi da priroda
sve ini sa redom i prema zakonima i da, sa druge strane,
koristi uvek istu koliinu materije, ma kako na povrini po
jave bile raznolike. Ona je slina razboritom ocu porodice
koji ne baca nita to moe da iskoristi. Kako onda da u
tako ureenom svetu bude mesta za udo? Vimerkati tvrdi
da Bog ne ini nita bez utvrenog reda, niti se izvan tako
ustanovljenog reda neto dogaa. Tako Vimerkati pred
stavlja, dakle, na tipian nain laiki i racionalistiki tok re
nesanse. U pet debelih tomova samo je jedanput spomenuo
ime Isusa.
Sluaj Dolea (1509-1546) je manje jednostavan, L.
Fevr g a je ak nazvao beznadenim. Budui tampar je
vrlo rano upoznao Plinija, Lukrecija i Cicerona. U Italiji je
pohaao nastavu na univerzitetu u Padovi. U svojoj najpo
znatijoj knjizi, Commentant linguae latinae (1536-1538),
pokazuje se kao slobodni mislilac. Ali poev od 1542.
objavljuje zaredom Novi zavet na francuskom i petnaestak
jevaneoskih, to jest protestantskih del. Je li dolo do
obraenja padovanskog i bezbonog Dolea? Mogua je
sumnja. Iz Italije je poneo kult Drevnih. Njegove najdrae
knjige bile su Ciceronovo delo De divinatione i De na
tura rerum. Pod izlikom istunstva, izbegavao je upotrebu
rei Crkva, Apostoli, katoliki, raskol, dogma,
Hristos, koje se ne nalaze kod Cicerona. U lanku Sudbi
na njegovih Komentara, itamo: Nita se ne dogaa to se
nije moralo dogoditi, i nita nee nastati iju klicu priroda
ne sadri. udo postaje sve ono to moe da izazove nae
uenje. Sto se tie definicije uda koju hriani danas pri-
menjuju na ono to je dostojno divljenja, Drevni su tu re
upotrebljavali za runo, jer za njih su uda bila udovita
i uasne stvari. Da li je Etjen Dole verovao u besmrtnost

462
due? U lanku Anima, poto je dao etimoloki smisao
izraza (dah plua), on pie: Osim toga znaenja, anima
se upotrebljava da bi se izrazila izvesna nebeska snaga
pomou koje mi ivimo, kreemo se i koja nas ini razum
nim biima. Neki tu snagu pripisuju krvi, a neki drugim de-
lovima tela. Jedni veruju d aje smrtna i da se gasi sa telom,
a drugi su tvrdili da je besmrtna. Kao Ciceronov uenik,
kada kae besmrtnost Dole misli naroito na slavu kod po
tomstva: Marva je a ne ovek onaj koji, kao ivotinja, pro
vede svoj ivot u utanju ne ostaviv spomena koji e rei da
je iveo i da nije umro zauvek. Zato onda jevaneoska
del poev od 1542? Prema L. Fevru, Dole je ostao evemer-
ista*, to jest onaj koji je u bogovima video samo idealizacije
oveka.
an Boden (1530-1596), uenik Padovanaca, bio je
krajem XVI veka drugi ahrist u Frnacuskoj. Sloen o
vek, u izvesnom pogledu vrlo lakoveran, kako to pokazuje
njegovo delo posveeno Demonomaniji vetica, ali s druge
strane slobodan mislilac uPozorjuprirode iHeptaplomerima
(ili razgovoru sedmorice uenjaka). Boden poput Pom-
ponacija i Vimerkatija suprotstavlja veru i razum: Nema
nikoga koji je za ma koju veru dao oigledne dokaze, mada
su mnogi to preduzimali: uzalud, jer gde god ima dokaza
nedostaje vere, a gde ima vere nedostaje dokaza. Prob
lemi besmrtnosti due, privienja i uda Bodena manje za
nimaju nego Padovance iz prve polovine XVI veka. Ali
se okomljuje na osnovne dogme hrianstva. Heptaplomeri
izvode na scenu, u Veneciji, sedam linosti, razliitih veroi-
spovesti, koje konano zakljuuju da je beskorisno rasprav
ljanje o veri, a neophodna trpeljivost. A ta trpeljivost se te
melji na dubokom skepticizmu prema krupnim hrianskim
verovanjima. Evo kako jedan od sabesednika govori o Ute-
lovljenju: Samo hriani i neznalice, ali nikako i filosofi,

* Evemerizam, prema grkom filosofu Evemeru (oko 300. godine pre

Hrista). koji je smatrao da su paganski bogovi ljudi divinizovani nakon smr
ti. Prev.

463
mogu poverovati da je veni Bog, koji je beskrajni milion
godina proveo ne promenivi se, da se taj isti Bog pre neko
liko vekova liio te izvrsne prirode da bi se zaodenuo telom
kao sto je nae, sastavljeno od krvi, mesa, ivaca i kostiju i
dobio novi lik da bi se izloio mukama rune smrti i nedo
stojnoj sili delata, zato da bi vaskrsao i na nebo odneo tu
telesnu masu, u koju nikada ranije nije bio uao. Kako bi
Aristotelov nepromenljivi Bog, koji je i Bodenov, mogao
ne izgubiv nita da se zaodene ljudskom prirodom? Iako
priznaje Hristovu velinu, Boden ga konano postavlja na
ravan ljudskosti.

*
* *

Pa ipak, daleko je od toga da racionalizam predstavlja

itavu renesansu. Liberteni su bili retki u XVI veku, ak i
posle 1550. L. Fevr je opravdano primetio: Najgora je gre
ka i zabluda prikazivati XVI vek kao skeptiki, liberten-
ski, racionalistiki vek i veliati ga kao takvog. Voljom svo
jih najboljih predstavnika, bilo je to, naprotiv, zaneseno
stolee. Stolee koje je na svim stvarima trailo najpre bo
anski odraz. To boansko prisustvo u svetu, umetnici i
pesnici su otkrivali naroito zahvaljujui Marsilu Fiiniju.
Nasuprot filosofiji Padovanaca, filosofija najveeg neo-
platoniara renesanse bila je u sutini spiritualistika. Ona
istie pojedinanu duu i linu sudbinu, a i jedna i druga
se uklapaju u iroko kretanje koje dolazi od Boga i vraa
se njemu. Fiini je od Platona i Plotina pozajmio teoriju o
prelazima - ili emanaciji - koja daje klju za njegov sistem.
Njegova metafizika je naime utemeljena na ideji o lestvici
bia, koja emaniraju od Boga-jedinoga, izvora mudrosti, le-
pote i dobrote. Iznad boanskog sunca, i crpei iz njega
svoje postojanje, nalaze se aneoski duhovi - isti, nedeljivi
i nepromenljivi um. Drugi je stupanj racionalnih i besmr
tnih dua, koje iako su unekoliko podvrgnute promeni,
ipak ne prihvataju da budu podeljene u telu. Re je ovde

464
0 ljudskim duama; ali Fiini osim toga postulira i posto
janje due sveta i dvanaest elemenata i sfera. Ispod dua po
Fiiniju se nalazi svet oblika, delatnih naela iz kojih tela
uzimaju svoju prirodu i njene zakone. To je podruje de-
latnog svojstva, podvrgnuto deobi i promeni. Najzad, na
donjem stupnju stvaranja je troma masa tela.
Zapaa se najpre posebno mesto pridato oveku u toj
hijerarhiji, poto se razumna dua nalazi u sreditu stup
njeva bia, nadvisujui telo i svojstvo, kadra da pree na
razinu anela i Boga. Ona je taka susreta konanog i be
skonanog, vremena i venosti. Stvari koje su iznad ra
zumne due, pie Fiini, su samo vene; one koje su ispod
samo su prolazne, a razumna dua je delom vena, a delom
prolazna. Tako e Paskal definisati oveka kao nitavilo
u odnosu na beskonanost, a sve u odnosu na nitavilo.
Bog se nije zadovoljio samo da iz njega emaniraju bia,
on neprekidno sebi priziva ljudske due. One koje nisu neo-
setljive na taj zov boanske ljubavi, moralnim ienjem iz
vode neophodno obraenje i preduzimaju uspenje - re-
meatio - koje e ih dovesti pred lice Bia u pravom smislu
rei, onoga u kome prebivaju sutinski oblici, uzori i uzroci
svih stvari. Istina, due sjedinjene sa telima sklone su da se
pripoje materiji, da oteaju, da podlegnu igri senki poput
zatoenika Platonove peine. Ali treba znati da je telesni
ivot bolest due koja se mui i sniva. Nae kretanje, del
1 strasti samo su omaglica bolesnika, komari sumanutih.
Spoljanji svet je samo senka. Lepota koja nas opravdano
privlai ima, meutim, smisla samo ako u njoj vidimo odraz
vie lepote. Mrana peina koja nam preti zatoenjem, to je
sve to nas okruuje. Boanska svetlost je naprotiv skrivena
u nama i valja je traiti isposnitvom i meditacijom.
Mada se Fiini znatno vie no to se dugo vremena
verovalo inspirisao svetim Tomom Akvinskim i mada nje
gova Theologia platonica dosta esto ima sholastiki vid,
A. Renode je ipak s pravom istakao tekoe na koje je firen
tinski filosof nailazio kada je eleo da pomiri hrianstvo
i neo-platonizam. Prema teoriji o emanaciji, svaki stupanj

465
 stvorenja dobija svoje bie od stvorenja koja se nalaze nepo
sredno iznad. Ljudske due bi, prema tome, poticale od Boga
posredstvom anela. Fiini je zadrao hriansko verovanje
da je Bog neposredno stvorio pojedinane due. S druge
strane, on ivotinjama pridaje samo smrtnu i kvarljivu duu.
Naprotiv, blii je Drevnosti nego hrianstvu kada elemen
tima i sferama pripisuje razumne, dakle besmrtne i nepro-
padljive due. Time je neo-platonizam mogao odvesti pan-
teizmu. Logika sistema mogla je Fiinija navesti da utvrdi
konanu smrtnost ploti. Ali da bi ostao u okviru hrianske
dogme, on je zadrao vaskrsenje tela. Ali shvatanje pakla
koje izlae na kraju knjige Theologia platonica veoma je
udaljeno od shvatanja Crkve. Pakao je tu prikazan kao
mora neiste due, veno zatoene u umiljenim stravama i
udnjama.. Prokletu duu vie ne mue uas od zla i oseanje
greha, ve otkrie praznine i varljivosti plotskog postojanja.
Tako je Fiini pokuao da u hrianski oblik pretoi bitno
adogmatski spiritualizam. Niti uenje o prvobitnom grehu,
niti dolazak Iskupitelja, nisu nuni njegovoj filosofiji, ve
su joj vetaki pridodati.
Ni filosofija Pika de La Mirandole, kakva se moe izve
sti iz njegovih 900 teza, iz njegove Besede o dostojanstvu
oveka i iz njegovog glavnog del Sedmerostruka knjiga,
izlaganje o sedam vidova stvaranja, ne podudara se uvek
sa hrianskim uenjem. Sa Pikom je kao i sa Fiinijem. I
jedan idrugi predstavljaju sinkretizam renesanse, koji je na
stojao da pomiri antiku misao i hriansku poruku. Fiini
je sastavne delove svoga sistema pozajmio ne samo od Pla
tona i drevnih neo-platoniara (Plotina, Prokla, Jambliha),
ve i iz Hermetikih knjiga, od Zoroastra, Dionizija Areo-
pagite, itd. Piko, koji je poznavao hebrejski i arapski, dodao
je svemu tome i doprinos Kabale. Odatle je nastala meovita
filosofija, ponekad u opreci sa Crkvom. Grofu de La Miran-
doli se izgleda vie sviao jevrejski monoteizam od hrian-
skog Trojstva i bio je u nedoumici u pogledu stvarnog prisu
stva (Hrista). Njegovo shvatanje oveka, ma kako zanosno
bilo, odstupa od shvatanja Jevanelja. Njegov Bog upuuje

466
ove rei oveku: Postavio sam te usred sveta da bi odatle
lake mogao videti sve ono to u njemu ima. Nisam te nai
nio ni nebeskim, ni zemaljskim, ni smrtnim, ni besmrtnim
da bi, slobodan i neogranieni tvorac sama sebe, mogao da
se uoblii i izvaja u obliku koji najvie voli. Bie kadar
da se ponizi na stupanj niih stvari i ivotinja. Ali e biti
kadar i da se, svojom voljom, uzdigne na razinu najviih,
boanskih stvari. Tako ovek moe da postane aneo ili i
votinja. Otuda ni pakao ne postoji, poto se najvia kazna
sastoji u sniavanju na razinu animalnosti i ponitavanja.
Zato je Piko tvrdio u delu 900 teza da greh poinjen u vre
menu ne moe izazvati venu kaznu.
Crkva je najpre osudila uenja Pika de La Mirandole, a
potom ga je Aleksandar VI pomilovao. Naprotiv, jedan vek
kasnije - 1600. - dominikanac ordano Bruno spaljen je u
Rimu zato to je ispovedao filosofiju koja je znatno odstu
pala od jevaneoske pouke. Bruno je doveo do krajnosti ne
prijateljstvo prema Aristotelu i platoniku tezu po kojoj je
svemir emanacija Boga. Izjavio je d a je svet, koji je besko
naan, sadran u Bogu i da se Bog oituje u osetilnim
telima. Prirodna tenja njegove misli odvela g aje, dakle,
uenju o imanenciji i panteistikim shvatanjima. Bog je ap
solutno i savreno jedno, a u krilu tog jedinstva ispoljavaju
se dve supstance: jedna je delatna (natura naturans), druga
trpi delanje. Prva je dua sveta, druga je materija. Bruno
je u celini odbacio ideju o Bogu koji se nalazi iznad pri
rode, koji je tobo stvorio svet izvan sebe i, poput Jehove iz
Postanja, potom zadovoljno posmatrao svoje delo. Pa ipak,
najnoviji komentatori napuljskog filosofa otkrivaju u nje
govim delima, kroz teak jezik i oprene iskaze, izvesno
potvrivanje transcendency e. Svemir je svuda, ali Bog je isto
vremeno svuda i drugde no svuda. Gde je to drugde? Ne
na povrini sveta, ve u njegovom sreditu, na tajanstvenom
mestu koje nemirna dua moe dosegnuti samo ponitava
njem. Od toga tekog pomirenja imanencije i transcenden-
cije do sebe potpuno svesnog panteizma bio je samo jedan
korak, koji e uiniti Spinoza. Zapravo, izjavljujui da je

467
transcendentno nesaznatljivo, poistoveujui saznanje i ra
cionalno saznanje, Bruno je postao jedan od utemeljivaa
modernog racionalizma. Antipaskalovac pre Paskala, is
kljuivao je saznanje srca i odbacivao svako otkrovenje.
Uenje o prvobitnom grehu za njega nije imalo smisla. Pori
cao je boansku prirodu Isusa i izjavljivao da su mu strane
sve dogme. Bruno se zaista bio otisnuo sa obala hrianstva.
Krenuo je na put ka slobodnom miljenju.

*
**

Nakon to se, dvojici ljubavnika u potrazi za isto ze

maljskom sreom, Venera u Polifilovom snu pokazala u
svojoj blistavoj nagosti, podarila im je novo krtenje i daro
vala svoju milost i sveti blagoslov. Ovi su bili napustili
svaku tenju ka nevinosti, odrekli se svake elje za isposni-
tvom. Od sada e sav svoj ivot usmeriti ka procvatu pod
zatitom i osiguranjem boginje. Ovo simboliko krtenje
to ga je darovala Venera oznaava u zapadnoj civilizaciji
neosporno oivljavanje dugo suzdravanih paganskih te
nji. Kao to su, na drugoj ravni, uenje Padovanaca i Bru-
nove naklonosti prema filosofi imanencije oznaili u XVI
veku novi procvat antihrianskih, ili bar ahrianskih shva-
tanja, koja ni u srednjem veku nisu bila sasvim odsutna,
ali su bila prikrivena. Libertenstvo prepredenjaka i fran
cuskih epikurejaca XVII veka - Teofila de Vioa, Sirano
de Bereraka. kao i svetogrdnika Treepartijaca oko Ga-
stona Orleanskog - ne bi bilo mogue bez filosofskih i sen
zualnih drskosti prethodnog razdoblja.
Pesnik Luii Puli, bliski prijatelj Lorenca Velian
stvenog i pisac del Morgante maggiore, za Fiinija je
bio pravi tip bezbonog diletanta koji dogmu izvrgava
podsmehu i ovek ija je zloba tako velika da je tee os
loboditi ga nje nego izvaditi pesak iz mora. Fiini je znao
da se oko njega naslauju itanjem Poijevih ala i Beka-
delijevog Hermafrodita. Prebacivao je njihovim autorima

468
 da su hriansko uenje pretvorili u orue razuzdanosti
i bezakonja. Naroito ga je zabrinjavalo to to vidi kako
je filosofija, sveti dar Boga, u rukama bezbonitva, to
jest peripatetiara. Pisao je svome prijatelju Panonijusu:
itavu zemlju (itaj: italijanske uene krugove) zauzeli
su peripatetiari koji se dele na dve sekte: aleksandriste i
averoiste..., a i jedni i drugi iz temelja rue svaku religiju,
naroito time to izgleda poriu Provienje. Erazmo, sa
svoje strane, nije tedeo talijanski humanizam svojih kri
tika. Na Italiju je ciljao kada je 1517. pisao Kapitonu:
Pod platom obnavljanja drevne knjievnosti, paganizam
pokuava da digne glavu, kao to meu hrianima ima
ljudi koji Hrista prizivaju samo po imenu, a u sebi gaje pa
ganizam. Zamerao je, dakle, Italiji da se suvie iskljuivo i
na suvie paganski nain posveuje bonae literae, pa je bio
naveden da nasuprot odredi svoju vlastitu misiju. Ova se
sastojala u doprinoenju da bonae litterae koja je do sada
kod Italijana bila gotovo paganska, stekne naviku da govori
hrianski. Ponavljajui Fiinija i Erazma, Makijaveli je u
delu Discorsi priznavao, uoptavajui optubu: Da, mi os
tali Italijani, mi smo duboko nereligiozni i izopaeni. Kra
jem XVI veka Italija je jo bila na ravu glasu u moralnom i
intelektualnom pogledu. Za engleskog romansijera Tomasa
Naa, Elizabetinog savremenika, ona je bila Sodoma,
kola ubica, apoteka u kojoj se spravljaju otrovi namenjeni
svim narodima.
Ali meu tim otrovima se, po anglikancu Nau, ve
nalazila katolika reformacija. Jer iz Italije je ona zraila po-
ev od druge polovine XVI veka. Njen uspeh u zemlji Bor-
dija i Pomponacija poziva na razmiljanje. On dokazuje da
je bezbonistvo tu bilo ogranieno na uske krugove i da nije
prodrlo u mase koje su u doba renesanse, u Italiji kao i u su-
sednim zemljama, ostale duboko hrianske. A oni to su
nazivani ateistima, jesu li i dalje bili to? Ovde bi valjalo
ponoviti razlona zapaanja L. Fevra i podsetiti nakon njega
na to koliko je terminologija onoga doba bila nesigurna.
Kastelion i Anri II Etjen svrstavali su Rablea meu ljude

469
 koji ne veruju ni u Boga, ni u Hrista. Tu tezu preuzeo je
poetkom XX veka A. Lefran, koji je u njemu video mea-
vinu Lukijana i Lukrecija, snaan duh koji je otiao dalje
od svih njemu savremenih pisaca putem filosofske i religio
zne opozicije. Ve je 1535, tvrdio je Lefran, Rable prestao
da bude hrianin; vie nije verovao u besmrtnost due;
njegov grohotni smeh prikrivao je namere kakve se stole-
ima niko nije usuivao da gaji. Rable je, pak, suprotno
miljenju Lefrana, jasno izneo svoje verovanje u besmrtnost
due. Godine 1535, on je napisao jedan Godinjak plemeni
tog grada Liana, koji je izgubljen, ali je sauvan jedan odlo
mak u prepisu nekog Rableovog savremenika. Znajui svoje
itaoce kao sumnjiave, znatieljne i pohlepne da saznaju
stanje i raspored ove 1535. godine, Rable ih je opominjao
ovim izrazima: Ako tu arku elju hoete potpuno da uto-
lite, treba da elite... da vae due budu izvedene izvan tog
mranog zatvora zemaljskog tela i predate Isusu Hristu.
Onda e prestati sva ljudska stradanja, bolesti i nesavren-
stva, jer radujui mu se, one e uivati u svakom dobru,
znanju i savrenstvu, kao to je negda pevao kralj David...
Da drugaije kaem, bilo bi lakomisleno s moje strane, kao
i lakoumno verovati u to.
L. Fevr, koji je otkrio ovaj odlomak, sakupio je i na
veo brojne tekstove iz kojih proizlazi da je Rable, kao
Erazmov uenik, bio neosporno hrianin po srcu i da je
njegova vera bila iskrena. Verovao je u Boga Oca i esto
prizivao dragog Sina bojeg, kojeg je voleo da naziva
Tvorcem, Darodavcem svih dobara, Pravednim Sudi-
jom. U Pantagruelu (gl. X) govori o preobraenju, vaskr-
senju i uspenju kao neko ko u to veruje. Najzad - temeljna
razlika izmeu dranja biveg kaluera i Pomponacija
u rableovskom romanu se moli esto i dugo. Moli se jed
nako u izuzetnim situacijama, na primer kada Granguzije
saznaje za Pikrosolov napad, kao i svakodnevno u ivotu.
Svakodnevna molitva je nazvana hvaledostojnim obiajem
meu svetim hrianima. Treba li podseati da su Gargan-

470
 tua i Panokrat svakodnevno molili Boga uvrujui svoju
veru u njega, i slavei ga zarad njegove ogromne dobrote?
Istina je d aje Rable prezirao svetenike i kaluere, od
bacivao hodoaa, kult svetaca i indulgencije. Njegova re
ligija bila je individualistika, ali hrianska. Bio je daleko
od ateizma. Savet L. Fevra bio je mudar: Budimo oprezni
sa negdanjim recima. Sam Rable je Skaligera smatrao
ateistom, Anri II Etjen je istu pogrdu upotrebljavao za Ka-
steliona, Farel za Servea, Ronsar za sve hugenote. Ateista
je u XVI veku bio superlativ od deista, to je ve bila oz
biljna pogrda u ustima i pod perom ogromne veine ljudi
onoga vremena. Te neizvesnosti na razini renika reito go
vore o izvesnom mentalitetu. Njih treba povezati sa anarhi
zmom koji je bio zahvatio hrianska verovanja i filosof-
sko-religioznim sinkretizmom koji je odlikovao evropsku
misao u XV i XVI veku.
Taj sinkretizam, u osnovi optimistiki i uostalom ute
meljen na nedovoljnom poznavanju hronologije antikih
del, otkrivao je u svim pre-hrianskim civilizacijama na-
govetaje hrianstva. Isus je dovrio otkrovenje ije su ele
mente dobili svi drevni narodi, a ne samo Jevreji. Tako je,
s onu stranu dogme, postulirana sloga svih religija. Otuda
prisustvo Hermesa Trismegista na podu katedrale u Sijeni;
otuda Fiinijevo zanimanje za homerske poeme i orfike
pesme; otuda pojava paganskih sibila to naveuju Hrista
na zvoniku katedrale u Firenci ili na plafonu Sikstinske ka
pele. Hrianstvo je, dakle, po miljenju mnogih humanista,
osvetljavalo filosofsku meditaciju i religijsku veru Drevnih
i brojnim paganskim mitovima podarivalo njihov pravi smi
sao. Drevnoj mudrosti ono je donosilo neophodni dodatak
boje milosti. Takvo je bilo upravo miljenje Pija II kada je
pisao sultanu: Hrianstvo je samo nova potpunija pouka
Drevnih o vrhovnom dobru. Glavno Fiinijevo delo, Theo-
logia platonica , ima posebno reit naslov i nije sluajno to
ga je njegov autor napisao oko etrdesete godine, kada se
zaredio. Postoji izvesna analogija izmeu Fiinijeve na-
mere i namere Paskala kada je preduzeo pisanje Misli. I je

471
 dan i drugi nastojali su da ubede libertene. A krajem XV
veka ovi su poglavito bili Padovanci. Fiini je bez sum
nje lino bio zaveden platonizmom (u irokom smislu), i on
je naroito svojim latinskim prevodima, doista upoznao Za
pad sa Platonom. Ali se, osim toga, nadao da e duhovi koji
su se okrenuli od hrianstva moi da mu se vrate ako se na
vedu da platonizam posmatraju kao jednu etapu boanskog
otkrovenja. U celini uzev, radilo se o tome da se, koristei
novi ugled to su ga uivale platonike teme, dokae kao ra
cionalno mogue ono to vera proglaava nunim. Ni Fiini,
ni Piko nisu imali utisak da nude jeretika uenja, mada je
prvi morao da preradi svoja del, a drugi da pretrpi papsku
osudu: Piko je pri kraju svoga kratkog ivota poeo da nali
kuje isposniku. Poslednji trenuci Sidneja (Sydney), koji je
umro 1586, u trideset i drugoj godini, od posledica ranjava
nja pri opsadi Cutpena, osvetljavaju intelektualno traganje
itavog doba: poto je osetio da mu se blii kraj, dao je da
mu se ita pria o Sokratovoj smrti iz Fedona i odlomci iz
Jevanelja.
Valja priznati, sa druge strane, mada to moe zauditi
nae savremenike iji su moralni zahtevi u stvari veoma ve
liki, da su renesansni ljudi esto bez tekoa mirili veoma
paganski stil ivota i snane senzualne preokupacije sa is
krenom i ak arkom verom. Maro, koji je napisao pohvalu
Lepoj bradavici na sisi, prevodio je psalme na francuski.
Ronsar, koji je toliko puta razvijao temu carpe diem, pisao
je o hrianskoj religiji uverljive stihove, koji su oito poti
cali od srca. Ta dva nadahnua su se kod njega doticala.
Poput Ronsara i Maroa, veina umetnika renesanse
prelazila je esto, ne postavljajui sebi mnogo problema,
sa najpaganskijih na dobro poznate hrianske teme. Takav
postupak, koji je izgledao prirodan, bio bi nezamisliv neko
liko vekova ranije. Spomenimo samo dvojicu od tako broj
nih slikara koji su odluno prelazili iz jednog nadahnua
u drugo: Luka Kranah Stariji i Ticijan. Od prvog su ostale
prefinjeno erotske Venere i Suenje Parisu. Ali je njegovo
religiozno delo obimno; on je, osim toga, bio slubeni sli-

472
kar Luterove porodice i ilustrator nemakog prevoda Biblije
koji je objavio reformator. Ticijanje ostavio brojne slike na-
menjene crkvama: Device, Sveti razgovor, Pokazivanje De
vice u hramu, i dr. Ali je voleo da prikazuje i svetlucavo
telo lepih venecijanskih devojaka, a njegova Bahanalija iz
Prada je paganska sveanost na obalama reke kojom tee
vino. Usnula gola Andrijena, u prednjem planu, najsonije
je voe te gozbe.

*
**

Pa ipak, vajana ili slikana nagost u renesansi mnoge je

prevarila. Delo iji je ona ukras esto je bivalo ezoteriko.
Neo-platonizam (u irokom smislu) shvaen kao nagovetaj
hrianstva, i vosokog moralnog znaenja, esto se skrivao
iza prizora koje, prema nameri njihovih autora, nije trebalo
jednostavno procenjivati prema aroliji oblika. Pagani-
zam renesanse znatno je produbljen nakon studija F. Sak-
sla, E. Panofskog, J. Sesneca i E. Vinda; proniknute su tajne
koje su u XV i XVI velcu shvatali samo upueni. Mnoga del
onoga vremena, naime, nerazumljiva su onome koji ne zna
da prema fiinijevskoj filosofiji zemaljska lepota ukazuje
na neto iznad sebe. Ona je samo prvi stupanj udesne le-
stvice koja vodi Bogu, venom izvoru lepote i dobrote.
Prokljuviti namere renesansnih umetnika je, dakle, tanana,
uzbudljiva i pouna igra.
To doba volelo je temu tri Gracije. Posveene su joj
jedna Rafaelova slika (u Santijiu) i jedna Koreova freska (u
Parmi). A zato su tri mlade ene prikazane nagim? Zaelo
stoje prijatno pokazati sjaj arobne lepote njihove mladosti,
ali i zato to odsustvo zaklona ukazuje na odanost, istinu,
odsustvo prevare: takvo tumaenje dao je ve Servije u IV
veku nae ere. Grupa Gracija ima, osim toga, i dva razliita
znaenja, jedno moralno, drugo metafiziko, koja se, uosta
lom, uzajamno ne iskljuuju. Na moralnoj ravni, tri boginje,
esto prikazane kako se dre za vrat, izraavaju tri momenta

473
 dareljivosti. Tako ih je shvatao Seneka: daje se, prima se,
pa se opet daje. Ali na drugoj ravni, tri Gracije, povezane
meusobno vezom uzajamnog milosra, nude takoe doista
savrenu sliku dijalektikog ritma neo-platonikog svemira.
One oznaavaju emanatio, raptio i remeatio, to jest emana-
ciju bia iz Boga, obraenje due ka tvorcu koji je doziva
- boginja koja izraava taj momenat dijalektike okree lea
gledaocu, dakle svetu - i povratak boanskom.
Tri Gracije pleu ponovo u Botielijevom Proleu, za
vodljivom i sloenom delu koje je dugo obeshrabrivalo kri
tiku. Slika zaelo sadri aluzije na istorijske injenice: turnir
iz 1475, koji je svetkovao Policiano i na kome se proslavio
Julijan Medici; povratak mira u Firencu nakon neuspeha za-
vere Pacija u kojoj je ubijen Julijan, a poteen Lorenco.
Umetnik je bez sumnje eleo da doara i nimfe Simonetu
Vetuci i Lukreciju Danti, u koje su dva brata bila zaljubljena.
A meutim, nieg anegdotskog u tim likovima: udaljeni
predeo, nestvarna okolina; kao da smo u drugaijem svetu
no to je svet ivih... velike zagonetke Prirode, Smrti i Isku
pljenja lebde oko sanjarskih oblika Mladosti, Ljubavi i Le-
pote, privienja idealnog Olimpa (J. Sesnec). Desno Zefir,
proleni vetar, goni nenu Hloridu koja eli da pobegne od
njegovih zagrljaja. A im je ovaj dodirne, iz usta nimfe iz
lazi mirisno cvee i ona se pretvara u Floru, blistavog ves-
nika prolea: Bila sam Hlorida, ja koju sada zovu Flora,
pisao je Ovidije u Metamorfozama. Ali taj preobraaj i kre
tanje Zefira ka Hloridi i od ove ka Flori izraavaju, prema
pronicljivom tumaenju E. Vinda, neo-platoniku dijalek
tiku ljubavi. Jer ova raa lepotu discordia concors izmeu
nevinosti i ljubavi. Hlorida je nevinost, Zefir ljubav; nji
hovo sjedinjenje raa prolenu lepotu koja zemlju pokriva
cveem. Ali u Venerinom vrtu jer Vazari je s pravom pre
poznao tu boginju, ma kako ona bila skromna i uzdrana,
u sreditu kompozicije - prisustvovali smo tek prvoj meta
morfozi ljubavi. Naime, iznad Venere, Kupidon sigurnom
rukom, iako zavezanih oiju, gaa jednu od tri Gracije koje
na levoj strani pleu drei se neno za ruke. Sledea rtva

474
boanskog strelca oigledno je ona to se nalazi u sredini.
Ona ne nosi nakit, lice joj je setno, uvojci njene kose imaju
neeg strogog. To je Castitas. Njena desna susetka, koja u
kosi ima bisere, zove se Pulchritudo (lepota); leva je Volup-
tas, najprivlanija od svih. Castitas je od sada upuena u lju
bav od strane svoje dve drubenice, pod zatitom Venere to
smiruje ples tri boginje - koji je sama otmenost i mera. Zato
to ne izraava egzaltaciju senzualnih zemaljskih uivanja.
Castitas namerno okree lea gledaocu i svetu. Ona gleda
ka Merkuru, to jest ka onostranom. Merkur je najtee lice
na slici za tumaenje. Dugo se smatralo da on bere zlatne ja
buke sa drvea u vrtu; u stvari se igra sa oblacima. Drevnost
je Merkuru darovala raznolike uloge: on je najbri i najlu
kaviji od svih bogova. A lije u njemu videla i kolovou Gra
cija, ili tanije glasnika koji povezuje zemlju i nebo, vodia
dua na onaj svet. A na Botielijevoj slici vidimo da mu je
odea posuta izokrenutim bakljama, to je pogrebni simbol.
Najzad, zatitnik gramatiara i metafiziara, Merkur je bio
boanski Mistagog, bog koji upuuje u zagrobne tajne. U
Proleu, Merkur, iji je prst upravljen u nebo i koji u daljinu
razgoni plotske elje kao oblake, upravo je mistagog koji
izabranim duama otkriva tajnu lepotu boanskih misterija.
Otuda naslada kojoj pozivaju Castitas nije od ovoga sveta,
od koga se ona okree. Strela to ju je pogodila jeste strela
transcendentne ljubavi. Tako nam se otkriva neo-platoniko
znaenje Botielijevog del. Opte kretanje slike treba da se
posmatra s desna na levo, a Zefir nije sluajno simetrian
Merkuru. Na jednoj strani - na kojoj se nalazi Flora - sli
kar je prikazao emanatio, silazak boanskog u konkretno
zemaljsko. A u sredini Venerino dete pogaa duu ednu
istine. Castitas, koju su posvetile Pulchritudo i Voluptas,
prihvata ljubav koja je udaljava od zemlje. Puta d a je otmu
(raptio) i okree se ka bogu. Merkur e je neizostavno od
vesti ka kontemplaciji boanske lepote (remeatio).
Botielijeve slike Prolee i Roenje Venere potiu iz
vile Kastelo koja je pripadala mlaem ogranku porodice
Medici, i verovatno su raene za Lorenca di Pjerfraneska,

475
 roaka Lorenca Velianstvenog. A postoji izvesna veza
izmeu ova dva del. To je proleni ogrta kojim e se
boginja na izlasku iz talasa ogrnuti. Ona se raa iz vode,
noena prema obali pomou zefiri amorosi koji predsta
vljaju duh ljubavi to upuuje i oblikuje materiju. More
je tako oploeno nebom, to simbolizuje mistika kia rua
koje izlaze iz usta zefira: u toj slici su renesansni ljudi, a
naroito Piko de La Mirandola, videli alegorijski prevod bi
blijske reenice i duh je lebdeo nad vodama. Poreenje
ove dve Botielijeve slike zahteva - a zahtevalo je zaelo i
od posveenih Firentinaca - uspostavljanje razlike izmeu
dve Venere, koju je nekada predloio Platon, a Piko preuzeo
i dalje razradio. Naga boginja koja se javlja u istoj raskoi
svoje lepote jeste Venus Urania, darovateljka nebeske lju
bavi. A druga, koja upravlja obredima Primaverae, jeste
Venus Pandemos koja ovaplouje ljudsku ljubav. Njena
prolena odea, draesna kakva je, sastoji se od vela iza
koga se nasluuje prava lepota. Ona je senka, zemaljska
slika i predstavnica one vie Venere, ka kojoj treba konano
da odvede svoje ljubavnike.
Nasuprot Botielijevim Venerama, Ticijanova Venera
iz Urbina, uprkos svom istom i nevinom pokretu, samo
je venecijanska nalonica. Kosmiki ogrta koji na firentin
skoj slici zaklanja nagost nebeske Venere, pod Ticijanovim
kistom postao je obina odea koju dve slukinje vade iz
kovega. Ali Ticijanova senzualnost po svoj prilici ne nago-
vetava jedno od njegovih glavnih del: Sveta i svetovna
Ljubav, jednu od najlepih slika na svetu, a koja je dovo
dila u nepriliku svoje tumae. Postoji jedno njeno prozaino
tumaenje: mlada devojka s leva bila bi lepa Violanta koju
je voleo Ticijan, desno naga Venera, govorei u ime slikara,
poziva Violantu na ljubav. Danaji naslov, koji nije stariji od
1700, mada je delimino neodgovarajui, ukazuje meutim,
da su umetniku dugo vremena pripisivane najvie i najta-
nanije namere. Rekli smo da su renesansni neoplatoniari
prikazivali nebesku Veneru nagom. Prema tome, ovde ona,
a ne mlada devojka u irokoj odei, oliava sakralnu ljubav.

476
Zato je ona via stasa od svoje drubenice kojoj se obraa
sa gotovo zatitnikim izrazom. Da li je onda enski lik na
levoj strani ovaploenje svetovne ljubavi? Malo je vero-
vatno. Znaajno je to da ne nosi nakit; zauzvrat, nosi na
glavi venae od myrtus conjugalis. Klju zagonetnog Tici-
janovog del bez sumnje se nalazi na bareljefima koji ukra
avaju izvor ljubavi, kraj kojeg dve mlade ene sede. Tu
razaznajemo jednog oveka koga biuju i konja bez uzde
koga vode za grivu. A konj je za platoniare ovaploivao
platonsku ljubav, libido, koju ovde isteruju. to se prizora
kanjavanja tie, on oigledno doarava obrede inicijacije
i ienja u paganskim misterijama, ali i onu hriansku
nevinost koja se postie isposnitvom. Tako su bareljefi na
izvoru poziv na oslobaanje od mutnih strasti i pristajanje
uz devianske misterije ljubavi. Likovi na slici inili bi
onda klasinu platoniku trijadu, pri emu Amor igra tradi
cionalnu ulogu posrednika izmeu Pulchritudo na levoj i
Voluptas na desnoj strani. Tu bi se, dakle, radilo o uvoenju
lepote u ljubav, ali u preienu ljubav koja se dosee tek
poto se oisti od zemaljskih strasti.

*
**

Pitanje paganizma renesanse valja, dakle, iznova raz

motriti, poto su slike uzimane iz antikih mitova esto
u to doba izraavale pouke koje Crkva ni iz daleka nije
osuivala. Tako je jedna ista pouka mogla biti prevoena
na dva razlina jezika: na jezik grko-rimske Drevnosti i
na jezik hrianstva. Savremenici - bar uena publika ko
joj su se umetnici obraali - izvodila je nuna poreenja i
transpozicije. Znaajno je d aje Aretino nazvao svetog Var-
tolomeja iz Mikelanelovog Stranog suda odranim Mar-
sijom. Bez sumnje je uporeivao prizor na kome se vidi
odrani Apostol kako jednom rukom dri no kojim su ga
drali a drugom svoju kou, sa Marsijinim stradanjem koje
je naslikao Rafael u Cammera de la Signatura. A znaenje

477
 oba del je doista isto. Marsija, Bahov saputnik, koga e je
dan mladi efeb odrati dok drugi stavlja venae Apolonu na
glavu, izraava nuno razdiranje plotskog oveka koji eli
da dospe do apolinijske svetlosti. Da bi se stiglo do te iste
svetlosti, valja se odrei mutnih strasti i oguliti sa sebe sta
rog oveka. Tako i sveti Vartolomej, koji je prihvatio stra
danje, vaskrsava snaan, vedar i besmrtan u raju, a od nje
govog zemaljskog tela ostala je samo koa. Iz dosadanjih
razlaganja proizlazi da se renesansna Evropa manje paga-
nizovala no to se to dugo vremena verovalo. Dodue, dugo
suzdravana senzualnost pojavila se onda na svetio dana, a
ve se ocrtavao izvestan tok libertenske misli, koji e kas
nije dobiti u irini. Ali se on jo ne iri u narodu i zahvatie
ga tek kroz nekoliko vekova. Evropsko drutvo ostaje du
boko hriansko. Umetnost sada daje znaajno mesto sveto-
vnim temama, ali religiozno likovno i vajarsko stvaralatvo
ne opada. ta vie, u doba renesanse dolo je do duboke i
plodne obnove hrianske umetnosti. Osim toga, u tom vre
menu slobodnog ponaanja dolo je do obnavljanja mnogih
crkava kojima je pretilo ruenje. Rekonstrukcija katedrale
svetog Petra samo je najpoznatiji primer u itavom nizu
slinih. Znaajno je takoe d aje Rim kanonizovao devede
set linosti koje su ivele izmeu 1400. i 1520. godine. Reli
giozni nemir koji je izazvao dve reformacije, protestantsku
i katoliku, najpouzdaniji je svedok arke vere jednoga raz
doblja koje je bez sumnje u poetku odlikovao stvarni ne
red u podruju verovanja, a zatim ponovo zavoenje reda i
obnova hrianstva u narodu sa obe strane veroispovednih
granica.
Nije dovoljno istaknuta injenica d a je renesansa dub
lje promislila hrianstvo. I to ne samo preoblikovanjem
njegovih struktura i razbistravanjem njegove teologije, ve
i uvoenjem u hriansku civilizaciju dotle podozrevanih
vrednosti. Tako je zemaljski ivot stekao veu vrednost,
a Zapad od sada usvojio Albertijevu misao: Nae due
raduju se slikama ljupkih krajolika, pristanita, ribolova,
lova i prizorima kupanja, pastirskih igara, cvea i lisna

478
 tog drvea. U srednjem veku prezirano ljudsko telo sada
poinje da velia neoplatonika umetnost i humanizam. To
telo se renesansnim ljudima ukazuje kao najvidljivija taka
boanske raskoi u prirodi (A. astel), poto nijedna druga
vidljiva spoljanjost nije tako podesna da nam prui otkro-
venje lepote. Umetnici i humanisti XV i XVI veka smatrali
su, kao Platon, Euklid i Vitruvije, da svaka mera proizlazi
iz ljudskog tela, i da su u njemu, zahvaljujui unutranjim
tajnama prirode, sve vrste opsega i srazmera. Od sada
je postalo prihvaeno da ljudsko telo saeto izraava sklad
sveta, a Crkva se vie nije protivila egzaltaciji nagosti i sve-
tovnoj umetnosti.
Dok je u XI ili XII veku najveim delom svakodnevnog
ivota, a naroito kulturnom delatnou, gospodrarila reli
gija, od sada je ona prihvatala sve veu laicizaciju drutva,
pa se poev od renesanse razvilo iroko neutralno podruje.
Od 377 francuskih biblioteka s kraja XV i iz XVI veka o
kojima imamo podatke, 105 pripadale su crkvenim ljudima,
a 126 ljudima pravnikog zanimanja i ve 66 trgovcima.
Jedan bogati pariki trgovac je 1529. godine na samrti osta
vio 170 knjiga. U to isto vreme je jedan savetnik parlamenta
u Parizu imao 235 knjiga. Sa druge strane, iz istraivanja
tampanih knjiga vidi se da je bilo sve vie ne-religijskih
del. U Parizu je 1501. tampano 88 knjiga: 53 su bile reli
giozne sadrine, a 35 bila izdanja grkih i latinskih autora
ili radovi humanista. Godine 1549. tampano je 332 del, od
kojih se 56 odnosilo na religiju, a 240 na humanistiku kul
turu. Takve promene izgledale su prirodnim ak i crkvenim
velikodostojnicima.
Odbacujui monatvo i neenstvo svetenika, Lute-
rova reformacija doprinela je, ak i izvan zemalja u kojima
je pobedio protestantizam, premoi negotiuma - delatnog
ivota - nad otiumom - kontemplativnim ivotom koji su
slavili srednjovekovni teolozi. V iklifje izjavio d aje brano
stanje iznad nevinosti, a Koluo Salutati je pisao: Baviti se
asno asnim poslovima jeste svetako ponaanje, a moda
i svetakije no prebivati u usamljenikoj dokolici, svetoj

479
 prostoti koja je sama sebi svrha. Salutatijev savremenik
Gijom Senje, budui kancelar Provanse, posvetio je Mar-
tinu V jednu raspravu protiv neenstva svetenika. Crkva
je tu optuena za oceubistvo prirode, zato to suprot
stavlja svoje zakone, koji su samo zakoni onoga stvorenoga,
zakonima tvorca koji je ustanovio hrianski brak. Povra
tak asti braku i dunosti prema Dravi bili su prema
tome, u civilizaciji renesanse, proizvod istog odluujueg,
mada jo sporog razvoja u delovanju na mentalitet masa.
Reformacija je pospeila taj razvoj, i ovde je vano podsetiti
d a je Kalvin skinuo naelnu zabranu pozajmljivanja uz ka
matu, koju su dotle propovedali teolozi. A kako zaboraviti
ulogu to su je banke igrale kod papstva jo od avinjonskog
doba? I zato preutati da su glavni trgovci XVI veka bili
katolici? itav jedan srednjovekovni misaoni tok veliao
je siromatvo, smatrao prosjaenje neim plemenitim. A u
XVI veku je jedan franjevac, Sikst Peti, postavi papa, nas
tojao da zatvori rimske prosjake u jednom prostranom hos-
piciju i da sposobne prisili na rad. Sire gledano, znaajno je
d aje glavni inilac katolike obnove bio jedan red - Jezuiti
- koji nije bio niti manastirski niti prosjaki, koji je telesna
ispatanja zamenio pokornou i koji se trudio da razume i
prihvati novine koje vreme sobom nosi. I tako, u doba kada
su pisci, umetnici, moreplovci, trgovci i dravnici stvarali
novu civilizaciju, ni religija nije zaostajala. Dinamizam Za
pada zahvatio je i crkvu.
Kritiki duh se u doba humanizma razvio na odluujui
nain, ali esto iz autentino hrianskih potreba. Slo
bodno ispitivanje koje e luteranstvo i kalvinizam uskoro
morati delimino da poreknu, izviralo je iz Luterove va
trene vere i njegovog verovanja u delovanje Svetog duha u
svakom hrianinu. Kao to su i osporavanje Vulgate i za-
menjivanje njenih nesuvislosti tanijim prevodima, prois
tekli iz u osnovi hrianske elje da se postigne tenji dodir
i pouzdanije optenje sa biblijskim tekstom. Erazmo je pi
sao Dorpijusu 1515: Nema opasnosti da emo se odjednom
udaljiti od Hrista ako sluajno saznamo d aje u Svetim knji

480
 gama pronaen neki odlomak koji je neki neuki ili dremljivi
prepisivao krivotvorio ili nekakav prevodilac pogreno pre
veo. Najdublja inspiracija Pohvale ludosti takoe je veoma
hrianska. Ma kako inae zajedljivo, ovo delo se pokazuje
u svome zakljuku kao ponavljanje jevaneoske i pavlovske
poruke: istina je esto sakrivena od velikih i uenih ljudi,
ali dostupna sirotinji i neukima. Mudrost sveta je ludost,
ali je ludost krsta mudrost. Izgleda da nema veih zane
senjaka od onih koje je jedanput obuzeo plamen hrianske
pobonosti: upropauju te budale svoja imanja, zaboravljaju
nepravde, trpe prevare, ne prave razlike izmeu prijatelja i
neprijatelja. .. Zato nije nikakvo udo to su apostoli izgle
dali uvek kao da su se napili mladog vina i to je sv. Pavle
liio sudiji Fetu na luaka. Valja, dakle, na dobra, slavu i
mudrost ovoga sveta gledati kritikim okom razuma prosvet-
ljenog verom. Ako je renesansa esto uivala u ezoterizmu,
naslaivala se simbolima i maskama, ona je istovremeno i
ponekad u opreci sa samom sobom, veliala ueno nez
nanje, tako drago Nikoli Kuzanskom, onih koji u nedosta
tku uenosti raspolau pravednou i jednostavnou srca.
Otuda mudri govori koje ponekad dri Don Kihot; otuda
znaajno mesto koje lude imaju u ekspirovom delu. U Kra
lju Liru prava luda je suveren koji je podrezao svoj zdravi
razum sa obe strane, tako da u sredini nije nita ostalo, a
mudrac je dvorska budala-luda koja ne zna da lae. Krivica
zvaninih Crkava - jednako katolike kao i protestantske
- sastojala se u tome to je indexom i svakojakim inkvizici
jama elela da zaustavi uspon kritikog duha. Na taj nain
su uzaludno nastojale da zaustave talas koji je bar delimino
nastao u dubinama hrianskog okeana.
Naime, kritiki duh se u doba renesanse ispoljavao na
roito u sveanom protestu, u ime Jevanelja, protiv mana
Crkve i dranja laikih ili crkvenih poglavara koji su sebe
oglaavali hrianima, a tek neznatno se pridravali Hristo-
vih pouka. Taj trezveni sud inspirisan najautentinijim
hrianskim milosrem naveo je izvesne humaniste da svo
jim zauenim i nevernim savremenicima izloe reiti ple

481
doaje u korist mira. Ve je Tomas Mor u Utopiji odbacio
svaki ne odbrambeni rat. Ali Erazmo je, kako je tu skoro
veoma ubedljivo pokazao . K. Margolen, bio u svome vre
menu glavni glasnik ne-nasilja. Pohvala ludosti, Razgovori,
Querela p a d s (ili Tualjka mira), Ustanova hrianskog
kralja, Plan rata protiv Turaka puni su ubedljivih stranica
protiv rata, protiv svakog rata. Izreke takoe sadre jedan
znaajan komentar o poslovici Dulce bellum inexpertis (rat
je dobar onome koji ga nije vodio): Ako meu ljudskim
poslovima ima jednog koji valja preduzimati sa ustezanjem
i ak izbegavati ga, otklanjati molitvama, odbijati svim
sredstvima, onda je to jamano rat. Nita nije bezbonije,
zlosrenije, opakije, upornije, odvratnije, ukratko nedostoj-
nije oveka, a utoliko pre hrianina.
U doba kada je Julije II napadao La Mirandolu nosei
kacigu i oklop, kada je kardinal Siner regrutovao vajcar-
ske martoloze za Sveti Savez i kada se pozivalo na spise
crkvenih Otaca da bi se opravdao rat, Erazmo je traio po
vratak Isusovom uenju: Kau: papski zakoni ne osuuju
svaki rat; Avgustin prihvata neke; sveti Bernard hvali neke
vojnike. Ali Hristos, Petar i Pavle svuda ue upravo supro
tno. Zato je njihov autoritet za nas manji od Avgustina ili
Bernarda? Onima koji su jo govorili o krstakom pohodu,
Erazmo je odgovarao: Isus je traio da se borimo protiv
svojih poroka, a ne protiv Turaka. Ali jo vie je osuivao
rat medu hrianima: Za nas koji nosimo ime Hrista, koji
nas je svojim primerom uio samo dobroti; za nas koji smo
udovi jednog tela, jedno meso... koji stremimo vrhovnoj za
jednici to treba da nas sjedini sa Hristom, kao to se sam
on sjedinio sa Ocem, moe li na svetu biti neto tako drago-
ceno da nas navede na rat?
Takva estoka kritika rata u ime Jevanelja nalazi se i
u delu Rablea, vernog Erazmovog uenika. Poto su Pikro-
holove trupe bez valjanog razloga zauzele Granguzijeovu
zemlju, ovaj neprijatelja opominje ovim recima: To podra-
avanje drevnog Herkula, Aleksandra, Hanibala, Scipiona,
Cezara i njima slinih, protivno je propovedi Jevanelja,

482
 koje nam nareuje da uvamo, spaavamo, upravljamo
i rukovodimo svojim zemljama, a ne da neprijateljski
zauzimamo tue; a ono to su Saraceni i Varvari negda na
zivali junakim delima, mi sada nazivamo razbojnitvom i
zloinom. Bila je to preuranjena poruka koju Erazmovo i
Rableovo vreme nije razumelo, ali su je male anabaptistike
grupe sauvale i prenele potonjim stoleima. Veroispovest
koju je u Slatu 1527. godine sastavila jedna od tih grupa su
protstavljala je dranje pravog hrianina stavu graanske
vlasti i zavravala se radikalnim pacifizmom: Svetovna
vlast del prema ploti, hrianin prema duhu... Borba i
oruje svetovne vlasti su plotski i samo upereni protiv tela;
a borba i oruje hrianina duhovni su i upereni protiv zlih
duhova. Ljudi od ovoga sveta naoruani su gvoem, a
hriani bojim oklopom, to jest istinom, pravdom, verom
i reju bojom. Meno Simons, kome se ima zahvaliti to
je anabaptizam u Holandiji nadiveo XVI vek, takoe je
odbacivao smrtnu kaznu i rat. Nagovarao je svoje uenike
da upranjavaju ne-nasilje: Ponovo roeni ne idu u rat i ne
bore se. Oni su deca mira koja su svoje maeve prekovala u
raonike, a koplja u kosire i ne znaju nita o ratu. Hrianska
savest jo nije bila dovoljno istanana da bi se uzbuivala
zbog trgovine crnim robljem. Zauzvrat, suoila se sa novim
problemom prilikom otkria Amerike: kako se treba drati
prema Indijancima? To pitanje doprinelo je stvaranju mo
dernog mentaliteta. Na jednoj strani bile su pristalice do
minacije i strogosti prema narodu Amerike, a na drugoj oni
koji su eleli da se Indijanci posmatraju kao ljudi. Encizo,
koga valja svrstati u prvu kategoriju, pisao je 1513: Dobro
je to kralj (panije) moe da poalje svoje ljude u Indiju sa
zahtevom da mu ti neznaboci predaju svoju zemlju, poto
ju je on dobio od pape. Ako Indijanci odbiju, on ih s pravom
moe napasti, poubijati i zatoiti u ropstvo, tano kao to je
Josija pokorio itelje Kanaana.
Ta tvrdnja je osobito paganska, uprkos hrianskom
ogrtau kojim se zaodenula. Pavle III je, naprotiv, izjavio
1537, nakon Las Kasasa: Sotona je ulio... svojim pomaga-

483
 cima da objave kako Indijanci sa Zapada i Juga, kao i drugi
nedavno otkriveni narodi, treba da budu smatrani sirotom
marvom stvorenom da nam slui i da oni ne mogu postati
hriani. Mi, meutim, smatramo da su Indijanci stvarno
ljudi i ne samo sposobni da shvate katoliku religiju, ve da,
prema naim obavetenjima, arko i ele d a je prigrle.
Novi zakoni koje je Karlo Peti objavio 1542, nali
su odjeka u nalogu Pavla III. Oni predstavljaju jedan od
najplemenitijih pravnih spomenika iz XVI veka. U njima
itamo: Od sada, ni pod kakvim izgovorom, ak ni pod
izgovorom rata, bune ili uene, ne moe se Indijanac baciti
u ropstvo; naa je elja da se prema uroenicima ophodi
onako kako zasluuju, to jest kao prema vazalima kas-
tiljanske krune. Pape i panski kraljevi su ih se praktino
slabo pridravali. Pa ipak, od sada je postavljen problem
egzistencijalne vrednosti oveka ne-hrianina, i to u skladu
sa Jevaneljem.
Tako je renesansa bez sumnje bila paganskija, ali i
hrianskija no prethodno razdoblje. Zar se sa proticanjem
vremena ne ukazuje kao pokuaj da se dublje promisli
hrianstvo i izmire zemaljska i nebeska drava? Zahvalju
jui dvostrukom povratku Bibliji i Drevnosti, ona je una-
predila sporo i teko otkrivanje mira, milosra i oveka.

484
 Petnaesta glava

OD V R A D B IN A DO N A U K E

Zaljubljena u lepotu, renesansa je bila neobino surova

prema staroj eni. Ronsarova bludnica je slika sa koje je
skinuta pozlata. Zubi su joj ankirasti i crni, a kosa
seda; oko joj je krmeljivo, a nos mrkav. Sigonj sta
ricu naziva crnom vranom. U satirinoj poeziji XVI i
XVII veka starija ena ne samo to nakaradno izgleda, ve
joj i iz bezubih usta bije takav smrad da od njega kijaju
make (Majnar). Starija je od potopa, a zbori starinskije
od Amadisa. Ve je kostur:

iva slika smrti, mrtva slika ivota

Bezbojna mrcina, grobni les
Iskopani kostur, gavranov plen.
(Sigonj)

Kako se starice jo usuuju da misle na ljubav? Era-

zmova Ludost se ruga starim namiguama, koje se ne
miu sa ogledala, briju dlake na donjim mestima, pokazuju
smeurane, uvele grudi, pevaju drhtavim i neskladnim gla

485
som, drae dremljivu poudu, piju, igraju s mladim devoj-
kama, piu ljubavna pisma.
Prizor starake oronulosti bio je renesansnim ljudima
utoliko nepodnoljiviji to su novim oima upravo otkrivali
lepotu mladog enskog tela sa koga su umetnici sada skinuli
veo. Otuda ispod njihova pera esta antiteza koja, kao u Di
Beleovom Anterotiku, suprotstavlja odbojnu runou sta
rice arima nene Venere. Kao naslednica Aristofana, Ho-
racija, Marcijala i Propercija, ali i srednjovekovne tradicije
grotesknog opisa starice, renesansa je naroito slikala svo-
dilje (Celestina), uvele i na silu pokajane kurtizane (Di Be-
leove Prostake igre), a osobito vetice. Ronsarova Blud
nica luta:

Tuna, zamiljena i usamljena

Izmeu krstaa na groblju,

a Di Bele se naroito boji stariinih uroka:

Ti moe krvlju da okalja mesec

Ti moe po mrkloj noi
Seni iz svojih grobova da izvue
I da prirodi naudi.

Satirino prikazivanje starosti i antifeminizam

meusobno su povezani. Izmeu 1400. i 1650. godine spa
ljeno je toliko vetica zato to se lako verovalo da je ena
neka vrsta posrednika izmeu oveka i avola. Zar pri pr
vobitnom grehu Eva nije odigrala upravo tu ulogu? Pisci
rasprava o vradbinama - prenger (kraj XV veka) i Bins-
feld (kraj XVI) - ustanovili su sedam uzroka koji enu od
vode vradbinama Neastivoga: lakovernost, radoznalost,
slabija narav nego kod mukaraca, vea zloba, sklonost ka
osveti, lako predavanje oajanju i brbljivost.

486
 *
* *

Unapreenje drutvenog poloaja ene zahvaljujui

hr ianskim misliocima (Erazmo, Kalvin i dr.) i humanistima
proetim neoplatonizmom (Kastiljone), ali i enomrza-
tvo nasleeno iz hiljadugodinje tradicije; novo velianje
enske nagosti, ali i odbojnost prema iznurenom biu ija se
izgubljena lepota i materinstvo bacaju u zaborav: ove proti-
vrenosti su samo tkivo renesanse. Svako doba ima svoje
oprenosti, ali ovo ih je imalo vie od drugih. Ono ne ostav
lja utisak ni one relativne jednoobraznosti i homogenosti
XVII veka. Zato ne pokuavajmo da, poput H. Hajdna i E.
Batistija, u Evropi XV i XVI veka, koja je bila na putu ob
navljanja, razluimo jednu renesansu i jednu anti-rene-
sansu, koje su se tobo kretale uporedo, pri emu je ova
poslednja, prema prvome autoru, bila vie eksperimentalna,
a prema drugome vie barokna od one prve. Recimo radije
da je renesansa bila istovremeno razum i ludost, senka i
svetio. Potonjim stoleima ostavila je ogromno naslee, u
kome su ona mogla da biraju. Vreme Savanarole i Ariosta,
svetog Ignjacija i Aretina, Lutera i Ticijana i dalje zauuje
estinom oprenih tokova koji se u njemu sudaraju. Zanosilo
se lepotom, a ostavilo nam je izvanrednu galeriju groznih i
nezdravih del. Propovedalo je mir, a vodilo krvave verske
ratove. Bilo je osmeh i mrnja, tananost i nezgrapnost, bru
talnost i trpljenje, smelost i bojaljivost. Slino deaku u
kome se silovito bore oprene snage i koji jo nije stekao
svoju ravnoteu, ono je bilo vie ambiciozno nego razumno,
vie sjajno nego duboko, vie napeto nego delotvorno. Rene
sansa je bila raznolikost, igra suprotnosti, vatreno i pogde-
kad nejasno istraivanje okeana novina.
Dijalektika tajanstva i prozirnosti, lakovernosti i kri
tikog duha, mate i strogosti, ivotne snage i metodikog
miljenja, ostaje, dakle, u rukama istoriara Arijadnina nit
koja mu omoguuje da ne zaluta u lavirintu u kome naizme-
nino sree astrologe i naunike, martoloze i svece, Ve

487
 nere i vetice i u kome raznoliki putevi vode as ka parku
Bomarco ispunjenom uasnim likovima, slonovima, lavo
vima, eljustima pakla i adaja , as ka gradovima i zda
njima gde je sve samo red i lepota. Sklonost ka zamrenosti
proimalaje itavurenesansui spajala se sa preoptereenou
oltarnih naslona cvetne gotike i plateresknom dekoracijom
baroknih poruba, preko proelja u Paviji, mode groteski,
Direrovih gravira koje vrve od sitnih pojedinosti i mnotva
kamina, kula i zvonika u amboru. Tokom itavog jednog
razdoblja koje ide od Rune vojvotkinje Kventina Metsisa
do Arimbaldovih alegorijskih kaprica, dolazila je do iz
raaja takoe i volja da se izazove uenje i uas.
Doba Albertija, Bramantea, Rafaela, Filibera de Lorma,
Paladija, koje nam moe izgledati tako strasno privreno
geometriji i jasnoi, nije volelo samo dobro postavljeni
red i stroge srazmere. Ono je bilo ne manje osetljivo i na
tajnu nedovrenog, poetiku apstraktnog i bezoblinog
sna (astel). Kod Leonarda, koji je ostavio toliko nedovre
nih rasprava, pejza se rastvara u izmaglici daljina. Mike-
lanelo je ostavio nedovrenim dva od etiri Roba, name-
njena grobnici Julija II, i potresnu Piet Rondanini. Te skice
simbolizovale su za njega i njegove savremenike stvaralaki
trenutak, trenutak kada umetnik, novi Deukalion, izvlai
oveka iz kamena.
v Od nedovrenoga do ezoterinosti samo je jedan korak.
im istraivanje usmerimo u tom pravcu, namah uoavamo
znaajno mesto koje je renesansa pridavala ezoterinosti.
Piko je glasno rekao da ne treba sve pokazivati i da najuzvi-
enije istine treba da ostanu obavijene tajanstvenou. Zato
su sfinge uvale ulazna vrata egipatskih hramova. Zanima
nje za Pitagoru, za Kabalu i Hermetike knjige proisticalo
je iz tog odbacivanja racionalnog i te enje za neizrecivim,
ela fiinijevska kola bila je ubeena da se Bog izraava
hijeroglifima i da su veliki antiki poznavaoci tajni, poev
od Hermesa Trismegista, takoe u tajnopisima zatoili bitne
istine: to je aristokratsko shvatanje i u osnovi radikalno su
protno Boinoj poruci upuenoj prevashodno pastirima.

488
 Ne samo filosofi, ve i kultivisani ljudi voleli su li
kovne zamrenosti. Znaajan uspeh imalo je delo Hierogly-
phica koje je neki nepoznati Aleksandrin sainio izmeu II
i IV veka, a jedan firentinski svetenik otkrio 1419. godine.
Ono je nadahnulo itavo jedno poglavlje Albertijevog De re
aedificatoria, uticalo na slavu Polifilovog sna, a Aldo Ma-
nucio g aje objavio 1505. Nisu se samo zadovoljavali starim
hijeroglifima ve su smiljali nove - tako Bramante za Ju-
lija II - njima su ispunjavane slike, imprese i nalija me
dalja; ilo se sve do rebusa kojima se zabavljao neumorni
Leonardo (A. astel). U modu su dole zagonetke, akro-
stih, izokrenuti stihovi. Preterivalo se u korienju simbola
u alegorijskim izrekama i knjigama o znakovima (imprese),
a moda mitologije bila je u isto vreme i moda simbolikog
sistema: obino je Venera bila ljubav, a Mars rat. Simbo
lizam rada dvosmislenost. Izvesna renesansa - zvana
maniristika - poigravala se varkama, slepim vratima i
lanim plafonima, stubovima, balkonima. Volela je slike
sa dvostrukim ulazima, Ovidijeve Metamorfoze, mas
kenbale, automate, ovekolike pejzae i zagonetke, poput
Arimbaldovih sloenih portreta .
Takve naklonosti odgovarale su jednom vremenu
koje se plailo vetica i naslaivalo okultizmom. Zar as
trologija i alhemija nisu simbolizam koji je postao delo-
tvoran (. Buske)? Umetnost XVI veka ostavila nam je
brojne predstave astrologa, alhemiara, vraeva i vraara,
poput Kirke Dosa Dosija. Direr, Manuel Doj i naroito
Baldung Grin doaravali su vetice i prizore sabata. Na-
pred smo rekli da Ronsar, Di Bele i Sigonj nisu sumnjali
u stvarnost vradbina. Sanazaro u svojoj Arkadiji nabraja
itav niz amajlija (kamen koji oveka ini nevidljivim, pro
ricanje budunosti poto se pojede ivo srce krtice, itd.),
te bajanja koja izazivaju ili gase ljubav. Od Aretina sazna
jemo za ljubavne napitke koje su rimske kurtizane davale
svojim ljubavnicima. To su meani pupak novoroeneta
i delovi lea sa menstrualnom tenou. Najpoznatiji deo
Celinijevih memoara zaelo je onaj u kome pripoveda pri-

489
 VESTIGE SA IVOTINJSKIM GLAVAMA
(Prema U. Molitor, De laniis et pitheonis mulieribus)

zor zazivanja duhova u kome je u Koloseumu uestvovao

sa jednim sicilijanskim svetenikom, veoma otmena duha
i koji je bio duboko upuen u grku i latinsku knjievnost.
Sred ruevina Koloseuma , pie on, svetenik se obukao
u odedu nekromanta, zatim je poeo da na tlu crta kru
gove, uz najlepi ceremonijal koji se moe zamisliti. Poneo
je bio dragocene mirise, sladunjave lekarije i oganj. Poto je
sve doveo u red, nacrtao je vrata u jednom krugu i uveo nas

490
kroz njih drei nas za ruku..., pa je najzad poeo da zak
linje. Taj obred trajao je vie od jednog i po sata. Koloseum
se napunio legionima paklenih duhova. Celini je traio od
demona da mu pronau njegovu ljubljenu Aneliku, koja je
nestala iz Rima. to su mu oni i obeali. I zbilja, tano me-
sec dana kasnije otkrio ju je u Napulju. Tako je doba u kome
se razvio kritiki duh, u isto vreme bilo i razdoblje krajnje
lakovernosti. an Boden, istoriar prava, ekonomist i pro
tivnik verskih dogmi, napisao je i jednu zbunjujuu De-
monomaniju vetica. Ne moe se, dakle, tvrditi da su se o
pozornicu renesanse otimale dve vrste ljudi, jedna teei ra
cionalnom, druga iracionalnom. Isti duhovi esto su bivali i
kritiki i lakoverni. Kardan je unapredio algebru, a sastavio
Isusov Horoskop. Ambroaz Pare je itavu jednu glavu svoje
knjige O udovitima posvetio dokazivanju da zli dusi pre
bivaju u kamenolomima.

*
* *

Misle i Burkhart su prikazali renesansu kao vreme pre

poroda nauke nakon srednjovekovne tame. Ta sjajna teza bila
je kasnije osporavana: P. D ijem je pokazao d a je Leonardo
bio naslednlk srednjovekovne nauke i njegovu dinaminost
povezao sa dinaminou impetusa sholastiara XIV veka.
L. Torndajk je, sa svoje strane, tvrdio da su se nauka i teh
nika razvijale odvojeno od humanizma i bez meusobnog
uticaja sa njime. Zar nisu humanisti, u naunom podruju,
bili odve skloni da drevnima poveruju na re? Nastavili
su da - poput Lefevra dEtapla i njegovih uenika - pos-
matraju fiziki svet prema Aristotelovim shemama. itali
su sa istom strau i podjednako verovali Pliniju Starijem i
Pliniju Mlaem, mada je strievo znanje bilo daleko iznad
znanja sinovca. Godine 1538. jo je izdavano delo uenjaka
J. Boemijusa, Zbirka razlinih povesti o tri del sveta, kao
da Amerika nije bila otkrivena etrdeset i est godina ranije.
A Boemijusova geografija je na francuskom sedam puta

491
 pretampavana izmeu 1539. i 1558. godine. Dodue, ve
1493. tampano je uveno Kolumbovo pismo koje izvetava
o njegovom prvom putovanju na Antile, a u paniji je Pjetro
M artire poeo 1511. da objavljuje svoje prve Desetine No
vog Sveta. Ali injenica je da su do 1550. godine krupna
geografska otkria, ako izuzmemo Iberijsko poluostrvo, za
nimala samo ogranien broj ljudi. Spisi tampani do sre
dine XVI veka dokazuju d aje u jeku humanizma, dok su se
mnoila izdanja i prevodi drevnih pisaca, obrazovanu pu
bliku vie privlaila antika kultura nego nova geografska
saznanja.
Humanisti su oito bili zatoenici svoga vremena.
Delili su sa njime astroloka verovanja i nedostatak naunog
duha. Februara 1524. godine izgledalo je da konjunkcija svih
planeta u znaku Ribe predskazuje uasne pogibelji, to je
izazvalo mnotvo pisanih rasprava: jednu od njih sastavio je
Pjetro Martire. Nasuprot tome, kod publike je na slab odjek
nailo, nakon petnaestogodinjeg ustezanja, objavljivanje Ko-
pernikovog del De revolutionibus orbium coelestium libri
VI (1543). Valjalo je ekati dvadeset i tri godine da ono bude
pretampano (1566). Kopernikanci su bili retki u XVI veku,
a izlaganja kopernikanskog uenja praktino nije ni bilo. Je
dan Petrus Ramus, estok protivnik Aristotela, koji bi prema
tome trebalo da prihvati Kopernikov heliocentralizam, od
bacivao je novu astronomiju, izjavljujui daje preoptereena
fizikim i metafizikim hipotezama. Nemogue je ne suprot
staviti ova ogluivanja i slab interes renesansnih ljudi za
novatorske radove u podruju nauke, izvanrednom uspehu
Vergilija, Ovidija ili Plutarha. Ovo uvianje, koje emo
neto dalje ispraviti, sklono je tvrenju d a je postojao izve-
stan razlaz izmeu nauke i humanizma.
Doba Fiinija i Rablea bilo je neosporno zakoeno na
putu naunog napretka od antike i srednjeg veka naslee-
nim shvatanjima sveta i oveka - shvatanjima koja je ono
tumailo i menjalo sa vie ambicija nego tanosti. Hrian-
stvo je napustilo - ali videli smo otpore Padovanske kole
- pojam nestvorenog i venog sveta i zamenilo ga dogmom

492
0 postanju. Ali renesansna nauka je sauvala i aristotelov-
sku teoriju o etiri elementa, zemlji, vodi, vazduhu i vatri,
1 njima odgovarajuim osnovnim svojstvima, hladnom,
vlanom, suvom i toplom, pri emu se sva svojstva povezuju
u parovima i odreuju prirodu svakog elementa. Tako je zem
lja hladna i suva, vatra suva i topla, vazduh topao i vlaan,
a voda vlana i hladna. Svemir i ovek objanjavani su, da
kle, pomou ova etiri osnovna svojstva. Razlikovana su
etiri temperamenta, kolerini, sangvinini, limfatiki (ili
flegmatini) i melanholini. Oni su proizlazili iz premoi
u organizmu jednog od etiri glavna raspoloenja. I planete
je odlikovalo prisustvo jednog ili dva osnovna svojstva .
Saturn se smatrao hladnim i suvim: otuda njegovo sporo
okretanje (poto njegova revolucija traje najdue). Mesec se
smatrao vlanim, itd.
No da bi objasnili planetarna kretanja i sveukupnost
postojanja, srednji vek i renesansa uzimali su u obzir i
mnotvo duhovnih sila. Tvrdilo se da se ispod Boga na
lazi dua sveta, a Fiini je tvrdio da postoje dvanaest dua
- ili duhova - elemenata i planeta. Re dua imala
je onda vie znaenja. Mogla je da oznauje, kao u neo-
platonikoj filosofiji, naelo polu-materijalnog ivota ili na
protiv umnu duu oveka. U ovome je esto razluivana
ta umna i besmrtna dua od spritusa, sedita mate, kadrog
da u snovima napusti zemaljski omota, podlonog uticaju
preovlaujuih sokova u naem telu, provodnika ljubavi,
naklonosti, emotivnih kontaminacija, del naeg bia po
glavito dostupnog svirci i pesmi. No proimanje materijal
nog duhovnim ne zaustavlja se ovde. Znaajno mesto prida-
vano je ognjenim ili nad-vazdunim duhovima, zranim
skitnicama, izazivaima uda i ruma ili vragolanima koji
odvode u ponor putnike zalutale u noi, vodenim duhovima
ija graja, diui buru, prestravljuje Jovana od Antomera, i
najzad paklenskoj i podzemnoj trupi koja ne podnosi jasnu
sunevu svetlost i koja nalazi zadovoljstva u podvaljivanju
ljudima (R Delone). Prema tradicionalnom shvatanju,
zemlja koja se nalazi u sublunarnom, to jest donjem svetu,

493
 sadri u dnu svoje utrobe pakao. Kroz otvore toga pakla So-
tonini ortaci ponekad izlaze te kuaju, sluuju i mue jadne
ljude. B. Palisi i Belon di Mans sumnjali su u postojanje
gorskih duhova, ali je verovanje u duhove rudnika koji
duvaju metan bilo sveopte.
Doba renesanse zadovoljavalo se, dakle, eksplikativ-
nim okvirima koje mu je pruala duga antika i srednjove-
kovna tradicija. A ova je poistovetila mitologiju sa slikov
nim komentarom Aristotelove fizike. Neptun se smatrao
duom mora, a Apolon duom srca. Neka paganska pria
ili mitoloka pozadina imala je, prema tome, u stvarnosti
izvesnu naturalistiku pozadinu. Junona, kanjena i raza
peta izmeu neba i zemlje, bila je mitska pripovest koja je
oznaavala boginju duu vazduha. Ovde dodirujemo
demonsko ili vitalistiko shvatanje sveta svojstveno
ljudima XV i XVI veka. Nebeskim telima i svim nebe
skim silama pripisivano je afektivno ponaanje analogno
ovekovom. Kao to je svako ljudsko bie sreno kada se
vrati svojoj kui i tom prilikom puno ovekoljubivih misli,
spremno na uslugu blinjemu, nebesko telo koje se vraa
svome domu, to jest sazveu u kome se nalazilo u tre
nutku stvaranja, takoe je zadovoljno i alje onda na zem
lju blagotvorne zrake. Nebo astrologa odraava, dakle, na
mnogo iroj lestvici, ljudski svet sa svim svojim strastima,
svojim manama, svojim sukobima i strepnjama. Nebeska
tela se vole, mrze, igraju, bore, gone, opsedaju i pale uza
jamno (E. Garen).
Priroda, iz antike misli ponovo na videlo izneseni
entitet, takoe se antropomorfizovala. Natura naturata,
tuma Svemogueg, ovekoveuje boansko stvaranje. Ona
je rodila, kae Rable, lepotu i sklad. Paracelzus je smatrao
da ona kraj bolesti stavlja i lek, tako to u svakom kraju
rastu biljke koje savlauju bolesti to se tu javljaju. U mi
neralnom svetu okuava se u raznim stvarima. U kamenu
daje nagovetaj zvezda (astroites), mozga (cerebrites),
jezika (glossopetres). Belon di Mans je na obalama Sueca
naao kamen na kome je bilo prirodno napisano nekoliko

494
hebrejskih slova. Kardan stenama pripisuje vegetativnu
duu, a itavo doba veruje da se mievi raaju iz prljavih
krpa. Zahvaljujui novom znaaju koji su stekli neoplatoni-
zam i ezoterika uenja, renesansa je jo vie no srednji vek
istakla ivo jedinstvo svemira. Svet je shvaen kao tkanje
tajnih odnosa, skrivenih naklonosti i odbojnosti, kao igra
ogledala koja se meusobno odraavaju, kao razgovor zve-
zda i zodijakih znakova. Svaki ovekov unutranji or
gan reaguje na svog zvezdanog zastupnika. Srcem uprav
lja Sunce: mozgom Mesec; Saturn, koji je hladan, deluje na
uljive, a kao suv na tvrdice; vlani mesec upravlja en
skom fiziologijom; Venera podstie svoje ortake na pohot-
ljivost, Mars na odvanost (P. Delone). Uglavnom se sma
tra da pun i mlad mesec i njegova pomraenja izazivaju
promene u ljudskom telu i kode bolesnicima. ak Peletije
ui da kugu izaziva konjunkcija Saturna i Jupitera, a sifilis,
koji je u XVI veku harao, konjunkcija Saturna i Marsa. Jer,
pie jedan lekar 1501. godine, Saturn izaziva bolest nogu i
drugih udova. A Mars je uzrok zaea... Zato kaem d a je
posledica reene konjunkcije ta bolest.
Naunici, zanatlije i seljaci dele, dakle, isto verovanje
u rasprostranjeni vitalizam svemira. Vodi se rauna o godi
njim dobima i meseevim menama ne samo kod poljskih
radova i rezanja vinove loze, ve i kod putanja krvi, ie
nja, kupanja, ianja kose i brijanja brade, jer nita ne izmie
pogledu i dejstvu zvezda. Od ulaska i prolaza ovih VII
planeta kroz XII zodijakih znakova, tvrdi Vartolomej En
gleski, zavisi raanje i umiranje i sve ono to se po prirodi
dogaa pod nebom. Kako zaboraviti i da planete upravljaju
svetom metala? Svaka od njih osobito je naklonjena po jed
nom metalu: Sunce zlatu; Saturn olovu; Merkur ivi, itd.
Ne moe se nekanjeno izazivati nezadovoljstvo zvezda, a
dragoceno je miljenje onih koji poznaju njihove tajne. Kod
Fiina se dolazilo po savet o najpovoljnijem trenutku za ot
poinjanje radova na palati Sfroca. Julije II, Lav X i Pavle
III vodili su rauna o rasporedu planeta pre no to bi odre
dili dan svoga krunisanja, ulaska u neki grad ili konzistorij.

495
 Lujza Savojska, majka Fransoa I, uzela je za astrologa Kor-
nelija Agripu, najslavnijeg arobnjaka toga doba, a Katarina
Medici je sluala Nostradamusa.
Poto upozna igru zvezda, ovek uspeva da uje Boju
re posredstvom prirode i da na ovu deluje. Otuda Fiinova
i Pikova pohvala oveku-arobnjaku. Dodue, postoji i a
volska maija koja oveka ini robom neistih sila. Re
nesansa je duboko verovala u stvarno postojanje ugovora sa
avolom i doktora Fausta. Ali oni to sebe smatraju posve
enim u krupne tajne veliaju drugaiju maiju. U tom slu
aju, pie Fiini, naziv arobnjak, koga Jevanelje blago
naklono prima, nema nieg kodljivog ni zlokobnog; on
oznaava mudraca i svetenika. Iznosei na svetio dana,
kao iz kakvog skrovita, sile Bojim dobroinstvom rasute
po svetu (prava maija), pie Piko, ne ini toliko uda
koliko predano slui prirodi koja ih izvodi. Svetenik i
tuma prirode, arobnjak ispituje onu harmoniju svemira
koju su Grci nazivali sympathela; on temeljno poznaje od
nose izmeu elemenata; on na svaku stvar primenjuje njoj
primerene ini i bajanja koja smatra podesnim.
Tako je renesansa uveala, od srednjeg veka nasleenu
zbrku izmeu materije i duha. Ne uoava se prirodna razlika
izmeu materijalne uzronosti i delotvornosti duhovnih sila.
Zapanjuje koliko je ogromno podruje preputeno maiji, a
ne vidi se tano kojim e ona praktinim sredstvima zagos
podariti prirodom. U ovome svemiru gde je sve naklonost
i uzajamni odnos, u emu bi se moglo sastojati poznavanje
veza prirodnih elemenata, koje velia Piko? Koji je recept
da se na svaku stvar primene njoj primerene ini? Koja e
bajanja znalcu otvoriti vrata mesta na kome su skrivene
tajne sveta? Protivrenost je oigledna, razlaz ogroman
izmeu ambicija maije i sredstava kojima raspolae, ili
veruje da raspolae. I moderna nauka je imala takav pro
gram. Zato je morala da razlui duhove od prirodnih sila,
da postane skromnija, da napusti kosmike ambicije zarad
strpljivog, konkretnog i tanog prouavanja tako obinih
pojava kao to je padanje tela, da broj posmatra kao orue

496
mere, a ne kao zlatni klju tajanstvenog sveta. No, ako je
humanizam na izvestan nain usporio nastupanje moderne
nauke, on je u drugom pogledu pospeio njen procvat. Ove
dve tvrdnje mogu izgledati protivrene i u izvesnoj meri
one to i jesu. Ali u tome je osobenost ivota da na paradok
salan nain povezuje suprotnosti. Zato je istinito i lano bilo
pomeano u duhu najveih naunika koji su oznaili prelaz
iz renesanse u klasino doba. Kepler je bio ogrezao u mistici
brojeva, verovao je u muziki sklad svemira i na povlaseno
mesto stavljao pet platonovskih pravilnih geometrijskih
tela: kubu, tetraedar, oktaedar, dodekaedar i izodekaedar.
Po njemu su se planetarne putanje podudarale sa ovih pet
geometrijskih tela. Galilej je, pak, odbacio ekliptine pu
tanje koje je izraunao Kepler i opredelio se za kruno kre
tanje planeta. A istorija je, opet, sa krupnih otkria Koper-
nika, Keplera i Galileja skinula svu jalovinu.

*
* *

D aje postojala tesna veza izmeu humanizma i nauke,

dokaz je najpre to to je Italija u ta dva podruja kulture bila
kola Evrope. Ona je dala najznamenitije matematiare, od
Luke Paolija, preko Tartalje i Kardana, do Bombelija; gla
vnog fiziara, Benedetija; prvog velikog anatoma, Leonarda
da Vinija; preteu racionalne epidemiologije, Frakastora,
koji je napisao (u stihovima) jednu znaajnu raspravu o si
filisu. Italija je otvorila prve botanike bate. Kopernik je
bio Poljak, ali je u dva navrata boravio na poluostrvu, pro
veo gotovo tri godine u Bolonji i predavao matematiku u
Rimu. Vezal, posle Leonarda najslavniji anatom renesanse,
poreklom je Belgijanac, ali je bio profesor u Padovi, Bolonji
i Pizi, a u Italiji je pripremio i svoje veliko delo De humani
corporis fabrica (1543). Italija je, napokon, dala i Galileja.
Zato su sredita irenja talijanskog humanizma, Firenca,
Urbino, Milano, itd., bila u isto vreme i mesta u kojima je
napredovalo tehniko i nauno istraivanje. Znaajna je

497
 u tom pogledu slika Jakopa da Barbarija (Muzej Kapodi-
monte u Napulju), na kojoj je prikazan Luka Paoli sa svo
jim mladim uenikom, princom Gvidobaldom od Urbina. U
gornjem levom uglu vidi se polupravilni poliedar, a na stolu
pravilni dodekaedar i razliite matematike sprave.
I izvan Italije je u gradovima najdublje zahvaenim
novom kulturom nauka postigla znaajan napredak. Mis
limo na Krakov, gde je Kopernik studirao i gde je preo-
vladivao talijanski uticaj. Krajem XV veka Krakov je, uz
Bolonju, jedini u Evropi imao katedru posveenu samo
matematici. Mislimo i na Nirnberg, sredite helenistikih,
matematikih i kartografskih prouavanja. Isti ljudi radili
su u tim razliitim podrujima, a pomagao ih je buruj da-
rodavac V. Pirkhajmer, onaj stoje kupio Regiomontanusove
rukopise i tako ih spasio za potomstvo.
Matematiar i helenista, prevodilac Ptolomeja, Regio
montanus je prvi raspravljao o trigonometriji kao posebnom
odeljku nauke, a njegova trigonometrijska prouavanja bila
su dragocena za potonja astronomska izraunavanja. Pi-
rkhajmerovom krugu pripadaju jo dva krupna duha: J. Ver-
ner i A. Direr. Prvi, kartograf i geograf, poznat je naroito
po svom matematikom delu. On je dao prvu raspravu na
zapadu o konusnim presecima i ukazao na trigonometrijsku
metodu kojom se zamenjuje mnoenje dodavanjem i oduzi
manjem. Nju su koristili Tiho Brahe i njegovi saradnici, a
ona je doprinela i izradi dananjih logaritamskih tablica. Di
rer je, pak, 1525. godine objavio Uputstvo za merenje kom
pasom i lenjirom, namenjeno poglavito slikarima, arhitek
tima i majstorima koji ele da naue crtanje geometrijskih
figura. Tu je on raspravljao naroito o spiralama i krivim
linijama, o gradnji pravilnih ravni i o perspektivi.
Mogli bi se navesti i mnogi drugi primeri nejednake
vanosti, koji u razlinim podrujima pokazuju srean spoj
nauke i humanizma. Prvi nemaki humanista, Nikola Ku-
zanski, otvorio je put Koperniku, ordanu Brunu i Galileju.
Rable je bio novator u hirurgiji: izmislio je - ili ponovo iz
mislio - aparate za smanjenje preloma bedrene kosti i za

498
izrezivanje ukljetene kile. Kako ne istai doprinos slikara
i gravera, svojim preciznim crteima, boljem poznavanju
oveka, biljaka i ivotinja? Direr je bio izvrstan slikar ivoti
nja. Najslavniji takav njegov crte - iz 1515. - prikazuje no-
soroga koga je portugalski kralj darovao Lavu X. Najzad,
jedan prosveeni - i veoma dobro opremljeni - tampar
iz druge polovine XVI veka, Planten, zahvaljujui delima
izalim ispod njegove tamparske prese, odigrao je veoma
vanu ulogu u razvoju botanike. Otuda se nameu iznijansi-
rani zakljuci: humanizam i nauka se nisu uvek meusobno
udaljavali. Humanizam je u izvesnim podrujima bio
nauno plodan, a u drugima ne.
Ovde se valja vratiti na tvrdnju iznesenu u III glavi, da
je renesansa prema antici bila slobodnija no to se to esto
verovalo. Hemiar Paracelzus, postavljen za profesora me
dicine u Bazelu 1526, estoko je napao tradicionalnu tera
piju i javno spalio Galenova del. Vezal se takoe u svome
velikom delu De humani corporis fabrica ivo okomio na
nauku Drevnih. Pre njih je Nikola Kuzanski, istiui rela
tivnost svakog ljudskog saznanja, pisao: Nas iznenauje
kad vidimo da pravila koja su postavili Drevni ne odgovaraju
stvarnom poloaju nebeskih tela, onako kako se ona uka
zuju naem posmatranju, zato to mi zamiljamo da su isti
nita njihova uenja o nebeskim telima, polovima i merama.
Dodue, nisu uvek humanisti rasuivali kao Nikola Kuzan
ski i preterano uvaavanje Drevnih ne jednom je zakoilo
napredak nauke. Ali zauzvrat je renesansa, raspravljajui o
drevnim naunim tekstovima na potpuniji i ispravniji nain
no dotle, zaelo doprinela razvoju zanimanja za materiju
prouavanu u tim knjigama. Osim toga, prevodioci drevnih
naunih del pogdekad su bivali istovremeno i novatori, po
sebno u matematici. Najzad, bolje poznavanje grke nauke
omoguilo je da se Drevni meusobno suprotstave i tako
porazi Aristotel.
tampari i humanisti su irili Aristotelova nauna del,
Ptolomejevu Kosmografiju, Hipokratove rasprave i Izreke i
svi su ti radovi imali svoju vrednost, no vie nisu mogli

499
 unaprediti saznanje. Ali oni su objavljivali i tekstove iji je,
ako ne pisac, a ono bar sadraj bio vie ili manje zaborav
ljen. Vredi istai uspeh koji je doivelo Euklidovo delo. Iz
meu 1505. i 1574. ono je izdavano deset puta na latinskom
(jedanput zahvaljujui trudu Lefevra dEtapla), jedanput na
grkom, dva puta na talijanskom, jedanput na francuskom i
jedanput na engleskom. esnaesti vek je praktino ponovo
otkrio Diofantovu Aritmetiku, delo matematiara Aleksan-
drijske kole (325-410). Nju je na talijanski preveo Bombeli,
najbolji aritmetiar renesanse. Diofantovo delo za njega
je bilo neka vrsta katalizatora. Ono je podjednako uticalo
i na Flamanca Stevina i Francuza Vijeta, dvojicu velikih
matematiara druge polovine XVI veka. Novo zanimanje
za Arhimeda bilo je takoe veoma plodotvorno. Jedno ne
potpuno izdanje Arhimeda ugledalo je svetio dana 1503. go
dine, drugo 1543, zahvaljujui trudu Tartalje. Dva potpuna
latinska prevoda pojavila su se 1544. i 1572, iz pera Koman-
dina (1505-1575), lekara i matematiara vojvode od Urbina.
A fiziar Benedeti (1530-1590), koji je izvrio krupan uticaj
na Galileja, suprotstavio je Arhimeda Aristotelu, odbacujui
kvalitativnu i empiristiku fiziku ovoga drugoga i nastojei
da na Arhimedovim statikim temeljima izgradi drugaiju
fiziku, ili da se izrazimo njegovim recima, matematiku
filosofiju prirode.
Tako je povratak Drevnima paradoksalno omoguio
prevazilaenje nauke nasleene od njih. Ovo je samo ilu
stracija opteg toka koji je renesansu doveo do stvaranja sa
mosvojnog del, uza sav povremeni - ne stalni - privid da
se vraa nazad. Sluaj Kopernika je najbolja ilustracija ta
kvog postupka. On je proitao sva grka del koja rasprav
ljaju o sklopu svemira i otkrio je da su Ekfantos, Hiketas i
Heraklid iz Ponta verovali da se zemlja kree. Uprkos pri
vidnoj nejasnoi takvog shvatanja, Kopernik je odluio da
ga proui i na kraju ga prihvatio. A ova tri filosofa bili su
pitagorejci, dok je Heraklid, osim toga, poseivao i asove
Platona. Kopernik je, dakle, do svoga velikog otkria doao
vrativi se, dalje od Ptolomeja i Aristotela, pitagorejskoj

500
misli. Nema sumnje da duboko pitagorejsko nadahnue, sa
svim na liniji renesansnog neoplatonizma, proima prvu
knjigu De revolutionists orbium coelestium, koja sadri
pravu himnu suncu, enici i duhu sveta, njegovom po
glavaru i vidljivom Bogu prema Trismegistu. Tako za
mreni i odve ambiciozni vitalizam najautentinije huma
nistike filosofije nije uvek bio daleko od prave nauke.

*
**

Valja ipak podsetiti u kojim je podrujima napredovala

nauka u doba renesanse. Geografska istraivanja i otkria
omoguila su da se znatno uvea poznavanje nastanjenog
sveta, i u biljnom i u ivotinjskom pogledu. Naunici toga
vremena nisu, dodue, naglo raskinuli sa srednjovekovnim
verovanjima. Ozbiljni kompilatori bili su ubeeni da jedno-
rogov rog ima udesna svojstva, jednako kao i zmijski bosi
ljak iz afrikih pustinja. Paracelzus, ijoj mati ne nedostaje
fantazije, razvija teoriju o signatura plantarum koja postu-
lira analogije oblika izmeu biljaka i ljudskih organa koje
tobo lece: tako jorgovan, koji ima srcasto lie, lei bo
lesti srca. Sa druge strane, a shodno upravo opisanoj emi,
tano je daje napredak ostvaren zahvaljujui boljem pozna
vanju antikih del, koja je tamparstvo umnoavalo. Plini-
jeva Prirodna istorija, tampana ve 1469, pretampavana
je osamnaest puta u XV veku i pedeset puta u XVI. Ali
prouavanje Aristotelovih, Teofrastovih i Plinijevih knjiga,
izazvavi nov procvat zanimanja za biljni i ivotinjski svet,
pospeilo je buenje zoologije i botanike. Taj polet olakao
je, osim toga, napredak drvoreza i bakropisa.
Ne samo da su bolje upoznate ivotinje i biljke umere-
nog pojasa Evrope, ve se javilo zanimanje i za one sa
Severa i Bliskog istoka. Opisana je Kosmografija Levanta i
Osobenosti antarktike Francuske, irafe i vodeni konji iz
Egipta, lame sa Anda, gojava i kokosov orah iz zapadne In
dije. Francuz Niko i Talijan Benconi upoznali su Evropljane

501
 sa duvanom, a ari de Lekliz (1526-1609) prvi je u starom
svetu gajio krompir donesen iz Amerike 1555. U svojim
razlinim delima, ari de Lekliz je zabeleio i prikazao ne
kih 1.585 biljnih vrsta. Gapar Bauhin (1550-1624) iz Ba-
zela, u svojim radovima objavljenim poetkom XVII veka,
prouio je 6.000 biljaka. Sredinom XVIII veka Line je jo
koristio delo Plantarum seu stirpium historia Matijasa de
Lobela iz Lila, objavljeno 1576. Novo izdanje (1581), koje
je sainio Planten, obuhvatalo je francuski prevod, indeks
na sedam jezika, album od 2.491 slike i obavetenje o svim
prethodnim navodima koji se odnose na razliite vrste.
Popis ivoga sveta oigledno je pratilo proirenje i po
boljanje geografskih znanja. Otkriem Novoga sveta geo
grafija je uinila odluujui korak. Znaajan datum pred
stavlja Cosmographia universalis Sebastijana Minstera,
objavljena u Bazelu 1544. Doivela je 46 izdanja na est
jezika za sto godina nakon pojavljivanja. Delo je sadravalo
26 karata i 471 duborez. Autor je ispravio netane poloaje i
ponudio nove ideje o eroziji, zemljotresima, tropskim vetro-
vima i morskim strujama. Za tim delom usledila su dva at
lasa, Ortelijusov i Merkatorov, koji su se pojavili krajem
XVI veka. Obrazovana publika zanimala se sada za geogra
fiju. Do 1550. godine na francuskom je objavljeno samo 83
geografskih del. A izmeu 1551. i 1560. tampano ih je 48,
70 izmeu 1561. i 1580, 76 izmeu 1581. i 1590, 54 izmeu
1591. i 1600 (to smanjenje su bez sumnje izazvali Verski ra
tovi) i 112 od 1601. do 1610.
Napredak hernije i fizike bio je skromniji od napre
tka zoologije, botanike i geografije: to ne znai da je bio
zanemarujui. Formule jednog hemiara - i astrologa - iz
XVI veka, Paracelzusa, nalazile su se u specijalizovanim
knjigama sve do Lavoazijea. Renesansna hernija se moe
podeliti na dva del. Jedan je blizak zanatlijskom radu -
pozlaivaa, kujundija, bojadija i metalurga - i ve je u
XVI veku sakupio izvestan broj recepata. Drugi - alhemija
- ide za jednom starom varkom: pretvoriti obian metal u
zlato, pri emu je filosofski kamen agens tog preobraaja.

502
Alhemiari i zanatlije nastojali su da svoja saznanja o ma
teriji uklope u jedan doktrinarni korpus: koriste egzotini
jezik doba, pozivaju se na sistem podudarnosti izmeu
zvezda i metala, koji su onda prihvatili najbolji duhovi, i
najee nastavljaju da se oslanjaju na staru aristotelovsku
teoriju o etiri nekvarljiva elementa. Paracelzius ih ipak od
bacuje, ali zadrava osnovna svojstva (hladno, suvo, toplo
i vlano) i dodaje im jo tajanstvenu kvintesenciju. On
osim toga uvodi pet naela: iva, sumpor, so, sluz
(neka vrsta vodenaste tekuine) i caput mortium (talog koji
nastaje pri peenju rakije). Po njemu se ta naela sastoje iz
sjedinjenja, u razlinim srazmerama, osnovnih svojstava:
u ivi preovlauje vlanost, u sumporu toplota, itd. Ova
zamrena teorija bila je u duhu optih pseudo-objanjenja
koja je to doba naroito volelo. Poput svih hemiara nje
gova doba - a tako e biti sve do Lavoazijea - Paracelzus
daje poasno mesto metalima. Njih sedam je bilo poznato
i dovoeni su u vezu sa planetarna. Zlato je bilo savren
metal. Za njim su dolazili srebro, gvoe, iva, kalaj, ba
kar i olovo. Paracelzus je, poput svih svojih savremenika,
verovao da se metali na dui rok pretvaraju u zlato u utrobi
zemlje. Ali je - to je znaajna novina - odbacio nadu da
moe ubrzati taj razvoj. Napustio je osnovnu pretenziju
alhemiara na ostvarenje velikog dela. Hernija i metalur
gija morale su se zadovoljiti korienjem metala kakvi su
kada se izvade iz rudnika. Osim toga, Paracelzus se rugao
nauci Drevnih i opredelio se za eksperiment, te tako otvorio
plodonosan put. Ovaj hemiar je napokon, budui i lekar,
nastojao da izlei koristei lekove u iji sastav ulaze metali
i mineralni sastojci. Koristei tako lekove sastavljene od el
emenata uzetih iz mineralnog sveta, on je omoguio razvoj
hemijske terapije. Paracelzus je, dakle, za nas samo olienje
sloenosti renesanse, njenih slabosti, preteranih ambicija i
genijalnih intuicija. Je li bio vizionar, arlatan - tvrdio je
d a je napravio eliksir mladosti i proizveo homonculus - ili
pretea? U stvari, bio je sve to istovremeno.

503
 *
**

Renesansa je u velikoj meri bila pobuna protiv Aristo

tela. To smo rekli povodom neo-platonizma, a tvrdnja vai
i za Lutera. Pa ipak, najbolji duhovi su se s mukom rastajali
od aristotelovskih ideja. Dokaz za to je istorija fizike, mada
je u dobu humanizma postignut osetan napredak u tom
podruju. Priroda se, po Aristotelu, uasava praznine. Za
elo je bio svestan da telo koje pada, ide sve bre i bre. No,
verovao je d aje to tako zato to svako telo u pokretu hita da
to pre stigne na svoje prirodno mesto, a prirodno mesto
tekih tela nalazi se dole, a lakih gore. Aristotel je tvrdio da
postoji apsolutna lakoa i apsolutna teina. Otuda, govo
rio je, predmeti padaju utoliko bre, ukoliko su tei. Drugi
postulat aristotelovske fizike uvodio je razliku izmeu pri
rodnog kretanja - padanja kamena - i nasilnog kretanja
projektila. Povodom ovoga drugog, krajem XV veka se sma
tralo da je putanja snano izbaenog projektila pravolinij-
ska, dok je u drugim sluajevima kriva. Pa ipak su u XIV
veku neki sholastiari iz Pariza i Oksforda izneli izvesne
primedbe na Aristotelovu fiziku. Ovaj je tvrdio da kada se
neki predmet pokree, znai da postoji pokretna sila koja
odrava to kretanje du putanje. Buridan (1300-1358) je,
pak, postavio pitanje: Kada izbacimo strelu, koja sila je
gura tokom njenog puta? Aristotelovci su odgovarali: Va-
zduh pokrenut lukom. Buridan je smatrao jednostavnijim
reenjem da luk daje streli izvesnu zalihu energije, i to uto
liko veu, ukoliko je strela tea. To je uenje o impetusu,
koje je prihvatio Leonardo, pa i Galilej na poetku svoje
karijere.
Revolucija koja je otklonila glavne zablude to su
optereivale fiziku, zbila se tek u XVII veku. No, renesansa
je ipak prokrila put nauci Galileja, Dekarta i Njutna. Nasu
prot istoriarima koji su preterano modernizovali njegovu
misao, Leonardo da Vini nije otkrio niti naelo inercije,
niti zakon padanja tela. Zauzvrat, on je nazreo mogunost

504
 MRANA KOMORA
(Prema G. B. Della Porta, Magia naturalis)

zakrivljenih putanja. Naroito se u sluaju udarca pribliio

otkriu naela jednakosti akcije i reakcije. Zabeleio je da
ako telo udari u neku ravan pod jednim uglom, odbija se
pod istim uglom. Tako je naslutio naelo odranja kreta
nja. Kad je re o fizici, XVI vek je izgleda zanemario Leo-
nardovo delo. U svakom sluaju, ono u to doba nije izvrilo
osetniji uticaj. Isto vai otprilike i za Tartalju, koji je napi
sao dva znaajna del iz fizike: Novo scientia (1537), a na-

NAPREDAK BALISTIKE
(Prema U. Eco i G. B: Zorzolli, Ilustrovana istorija izuma)

505
 roito Quesiti e invenzioni diverse (1546). Dotle se verovalo
da topovska kugla ima najveu brzinu ne na izlasku iz topa
ve neto kasnije. Tartalja je prvi odbacio to verovanje u
poetno ubrzanje projektila. Naroito je napustio pos
tavku o nespojivosti izmeu prirodnog i nasilnog kretanja
i pokazao da putanja lopte ili topovske kugle nema pravih
delova.
Veina naunika njegova vremena nije delila Tartaljina
ubeenja. Ali on je bio uitelj Benedetija, koji je duboko
uticao na Galileja. Benedeti je zamerio Aristotelu to je
poricao kretanje u praznom prostoru, koje je grki filosof
smatrao apsurdnim, jer bi se, u odsustvu svakog otpora, po
stigla, verovao je, beskonana brzina. Benedeti je naprotiv
dokazao da se brzina u praznom prostoru ne bi poveavala
beskonano. Odbacio je takoe i aristotelovske pojmove ap
solutne teine i lakoe. Izjavio je - to je temeljna tvrdnja
- da sva tela imaju teinu, ali da ona zavisi od sredine u
kojoj se nalaze. Pokazao je, uprkos vie od hiljadugodinje
tradicije, da dva tela iste gustine padaju istom brzinom,
ma kakva bila njihova teina. Galilej e proiriti taj iskaz
proteui ga na sva tela i uz to napustiti teoriju o impetusu
koju je Benedeti bio zadrao.
Sto se tie Stevina, Arhimeda XVI veka, i on je bio
novatorski fiziar. Prouavajui ravnoteu jednog tela na
nagnutoj ravni, on je kao mehaniko naelo postavio nemo
gunost stalnog kretanja. Osim toga, on je prvi nakon Arhi
meda postigao napredak u hidrostatici. Ispitujui spojene
sudove - ili dve pumpe od kojih je jedna deset puta ira od
druge - zakljuio je da je iroj pumpi potrebno deset funti
vode da bi u manjoj drala u ravnotei samo jednu funtu.
Odatle je dokazao da pritisak na dno suda ne zavisi niti od
njegovog oblika niti od koliine vode koju sadri, ve samo
od visine. Neka tenost, dakle, moe da vri viestruko vei
pritisak od svoje teine. Radei dalje, Stevin je takoe prvi
ustanovio vrednost pritiska koji tenost vri na zidove po
sude u kojoj se nalazi. Uprkos znaajnim radovima, Stevin
- koji je takoe bio i inenjer - proslavio se u svome dobu

506
time stoje 1600. godine izradio za Morisa iz Nasoa kola sa
jedrom za dvadeset i osam lica, koja su mogla da postignu
brzinu kakvom se ne moe kretati nijedan upregnuti konj.

*
**

Benedeti i Stevin najavljuju Galileja i Dekarta; ipak,

oni su ostali s ovu stranu linije koja odvaja renesansu od
moderne nauke (A. Koire). Benedeti je delio najozbiljniju
Aristotelovu zabludu o kretanju, koje je takoe shvatao kao
promenu a ne kao stanje. Pa ipak, elei da fiziku ute
melji na matematici, Benedeti je ukazao na jedini mogui
put naunog napretka, put koji je pripremila sto pedeset
godina duga matematika meditacija i napredovanje. Jer
ve je Nikola Kuzanski istakao u svom glavnom delu, O
uenom neznanju (1440), da jedino matematika omoguuje
da se dosegne izvesnost i da ona predstavlja osnovu fizike.
Zasluan je, osim toga, to je potvrdio apsolutnu vrednost
naela kontinuiteta i odatle pomou mnogougla sa besko
nanim brojem strana dedukovao krug - to e u XVII veku,
omoguiti procvat geometrije nedeljivih veliina. Ve smo
istakli zanimanje nemakih humanista za matematiku, od
kojih su mnogi bili uenici Nikole Kuzanskog. Oni su naro
ito unapredili trigonometriju. Direr, koji je prouavao spi
rale, bio je takoe pretea Monove deskriptivne geometrije.
Vatreni luteranac Mihael Stifel (umro 1567), Melanhto-
nov prijatelj, doprineo je pojednostavljenju matematikog
jezika izumevi izraz eksponent. Prouavao je odnose iz
meu aritmetike i geometrijske progresije i prvi produio
aritmetiki niz na podruje negativnih brojeva.
Krajem XV i u XVI veku, Italija je, uz Nemaku, bila
najotvorenija zemlja za matematiki napredak. Meutim,
delo Luke Pacolija Summa de arithmetica, geometria, pro-
portioni et proportionalita, zapravo nije novatorsko. Ono je
pre potpuni teaj koji daje sutinu aritmetikih i geome
trijskih saznanja svoga doba. Ni drugo Pacolijevo delo, De
divina proportione, ne daje doista nov doprinos, ve odra

507
 ava matematike preokupacije umetnika i filosofa huma
nista. Inspiriui se jednim neobjavljenim radom Pjera del
Franeska, on ustanovljuje plemenitost boanske propor
cije na osnovu razmatranja uzetih iz Platona i hrianske
teologije, i nalazi je jednako u sklopu svemira kao i u ljud
skom telu. Roeni geometrist, Leonardo je zanemarivao al
gebru. Ali kao uenikNikole Kuzanskog, preuzeo je njegova
infinitezimalna razmatranja i prouavao meusobne trans
formacije geometrijskih tela bez smanjenja ili poveanja
materije. Njegovo najlepe matematiko otkrie ostaje
ipak teite piramide. Ostavio je dosta obilne beleke o lu-
nulama iji mu se estetski vid veoma dopadao i dokazao je
da je zbir lunula konstruisanih na stranicama pravouglog
trougla strogo jednak povrini toga trougla.
Uprkos slavi Leonardova imena, proboj koji se u Ita
liji zbio i zapadnu matematiku nauku digao na stupanj to
ga Drevni i Arapi nikada nisu dostigli, desio se mimo njega.
Taj napredak se najpre sastojao u reenju jednaina treeg
i etvrtog stupnja. Ta pria je uvena. Krajem XV veka,
jedan profesor iz Bolonje, del Fero, naao je reenje jed
nog oblika jednaine treeg stupnja, ali ga nije objavio ve
ga poverio nekolicini prijatelja koji su mu dali re da e o
tome utati. Godine 1535, jedan od njih je izazvao Tartalju
na neku vrstu algebarskog takmienja i postavio mu niz od
trideset problema svodivih na Ferovu jednainu. Tartalja je
reio probleme, proirivi uz to reenjejednaina treeg stup
nja. Ali sada je i Tartalja drao u tajnosti svoje otkrie. Na
scenu onda stupa Kardan, koji 1538. godine priprema jednu
raspravu iz algebre. On trai od Tartalje da mu saopti svoj
izum, dajui mu re da e ga objaviti pod imenom njegova
autora. Tartalja odbija. Sledee godine Kardan objavljuje
svoje delo Practica arithmetica generalis. To je delo vetog
aritmetiara, ali on jednaine treeg stupnja reava tako to
ih svodi na jednaine drugog stupnja. Kardan ponovo moli
Tartalju, koji mu konano saoptava svoj metod - u obliku
stihova. Godine 1545, Kardan objavljuje svoju Ars magna, u
kojoj prikazuje reenja jednaina treeg stupnja, pripisavi

508
ih del Fru i Tartalji. U stvari. Kardan je znatno proirio
otkria svojih prethodnika. Mada je odbio da negativne
brojeve posmatra kao prave brojeve, ipak ih je podvrgao
raunanju. Dokazao je da jednaine treeg stupnja dopu
taju pozitivna, negativna i ak imaginarna** reenja. Ars
magna, koja je sadravala i izlaganja s upravo sprovedenim
istraivanjima mladog matematiara Ferarija o reenju jed
naine etvrtog stupnja, predstavlja krupan datum u istoriji
algebre.
Bombeli je nastavio putem koji su oznaili njegovi
prethodnici. On je dao teoriju reenja imaginarnih brojeva
primenivi na kvadratne korene negativnih brojeva pravila
razraena za izraunavanje kvadratnih korena pozitivnih
brojeva. Raspravljao je takoe vrlo veto o jednainama
etvrtog stupnja i ustanovio njihovih 44 oblika. Pa ipak,
uprkos napretku postignutom u Italiji sredinom XVI veka,
algebra jo nije bila postala dovoljno apstraktna i simbolika.
Bombelija je, na primer, ometalo to to nepoznatu nikada
nije oznaavao simbolom, niti poznate veliine slovima.
Nije, dakle, bio kadar da napie jednu optu formulu. Fla-
manac Stevin i Francuz Vijet radili su krajem XVI veka na
toj simbolizaciji algebre, koja e u XVII veku omoguiti
njen krupan procvat.
Stevin je dao dve kapitalne novine u pogledu pojedno
stavljenja i sistematizacije aritmetike i algebre. Uveo je,
naime, u tekuu upotrebu decimalne razlike, poznate i pre
njega, ali slabo koriene zbog nedostatka sistema oznaa
vanja koji bi omoguio da se sa njima postupa kao sa celim
brojevima. Jer dovoljno je napisati 34.51 umesto 3451/100**.
S druge strane, on je unificirao pojam broja, prihva-
tajui negativni broj kao potpuno legitiman. Po prvi put u
istoriji objavljeno je d a je oduzimanje od pozitivnog broja
jednako dodavanju negativnom broju. Stevin je takoe
*
Kvadratni koren iz negativnih brojeva naziva se imaginarnim.
**
Pa ipak, Stevinova notacija bila je jo dosta glomazna, a pojedno
stavio ju je jedan Italijan 1592. godine, na navedeni nain.

509
utvrdio d aje svaki koren broj, dok su dotle brojevi kao V2
ili V8 smatrani apsurdnim, iracionalnim, neobjanjivim.
Ustanovivi tako radikalnu razliku izmeu apsurdnosti i
nesamerljivosti, on je otvorio nove puteve algebre i anali
tike geometrije.
Sto se Vijeta tie, on se u svome vremenu proslavio
time to je 1593. reio matematiki problem koji je jedan
holandski matematiar ponudio kao izazov itavoj Evropi.
Bila je to jedna etrdeset petostepena jednaina. Sastavio je
jedno znaajno delo iz trigonometrije, Canon mathematicus
(1579), ije je tampanje trajalo osam godina. Izumeo je pri-
menu algebre na geometriju. Izneo je sumnju u nemerljivost
broja 7i i tano izraunao deset njegovih decimala. Ali nje
gova glavna zasluga je odluni doprinos pojednostavljenju
i simbolizaciji algebre, izloen u delu In artem analyticam
isagoge (1591), tako to je sistematski uveo upotrebu slova-
samoglasnike za poznate, suglasnike za nepoznate. Do njega
je algebra pruala primere i pravila, poput gramatike,
a ne formule. Vijet je omoguio algebarsku operaciju.
Sa njime se prelo od stupnja apstrakcije gramatiara na
stupanj apstrakcije logiara (A. Koire). Tako je Dekartovo
stolee moglo poeti.

*
**

U algebri odluujui razvoj, u astronomiji revolucija.

A nemogue je razdvojiti humanizam i astronomiju. Oboje
su radili protiv Aristotela. Ovaj je uio d aje svet, zatvoren i
konaan, u celini sadran u sferi koja obuhvata nepomine
zvezde i da je sastavljen iz dva temeljno razliita del: ne
beskog i zemaljskog sveta. Prvi se sastoji od nepropadljive
sutine, etera, a nebeska tela, pokretana nevidljivim ali
stvarnim sferama, veno opisuju ista kruna kretanja. Ze
maljski svet je naprotiv sastavljen od nepostojane meavine
etiri elementa: zemlje, vode, vazduha i vatre.

510
 ARISTOTELOV I PTOLOMEJEV SVEMIR
(Prema O. Fine, Teorija o osmom nebu i sedam planeta)

Nikoli Kuzanskom pripada ogromna zasluga to je, u

svome delu Ueno neznanje, rasprio uobraenu nauku ari-
stotelovaca. On je odbio da poveruje u zatvoreni i hijerar
hijski ureeni svet i izjavio d a je svet, ako ne beskrajan, a
ono neogranien, te daje njegovo sredite svuda, a njegova
krunica nigde. Time je odbaeno i to da se zemlja nalazi
na najniem mestu u svetu, zato to je najprostije telo. Ni
kola Kuzanski ju je proglasio plemenitom zvezdom.
Nemaki humanista ostao je neshvaen u svome
vremenu, koje se bavilo objavljivanjem Ptolomejevih del,
ali je izvrio izvestan uticaj na Leonarda da Vinija, koji
je tvrdio da je Mesec sastavljen od istih elemenata kao i
Zemlja: to je po njemu dokaz njene plemenitosti. Osim
toga, izgleda da je Leonardo verovao u kruno kretanje
Zemlje.
No, tek sa Kopernikom poinje moderna nauna revolu
cija koja e omoguiti da zatvoreni i hijerarhizovani svemir
Antike i Srednjeg veka smeni na beskonani i homogeni
svemir. U posveti Pavlu III svoga del De revolutionibus
orbium coelestium, Kopernik objanjava zato je ponudio
novu teoriju o planetarnim kretanjima. Zapazio je, kae,

511
 K.0PERM1K.0V SISTEM
(Prema De revolutionibus orbium coelestium)

neslaganje meu matematiarima i bio zapanjen mnoinom

astronomskih sistema i njihovom zajednikom nesposob-
nou da tano objasne prividna kretanja zvezda. Nastojao
je, dakle, da spase jednolino kruno kretanje nebeskih tela
- pogreno polazite, ali e ono ipak odvesti novom promi
ljanju neba.
Tokom sledeih vekova morala su se napustiti mnoga
stanovita kopernikanske astronomije. Jer poljski naunik
je zadrao sferu nepominih zvezda i kristalno jasne puta
nje srednjovekovne kosmologije, u kojoj su planete opto
ene njima kao nakit svojim okvirom. Tvrdei da je
sferini oblik geometrijski najsavreniji i da on moe biti,
bez drugog pokretaa, prirodni uzrok kretanja, smatrao je
da je naelo jednolinog krunog kretanja temelj nebeske
mehanike. Okruglo telo - planeta ili kugla - , postavljeno
u svemiru, okree se automatski oko sebe. On nije prido-
neo toliko pojednostavljenju, koliko je verovao, ptolomeje-
voj astronomiji, poto je, zadravi kruna kretanja, morao
da bi spasao fenomene i uvaio injenice dobijene posma-
tranjem - , da poput Ptolomeja kombinuje ta kruna kre-

512
 tanja. Najzad, ako je Kopernikov sistem heliocentrian, nje
gova astronomija to nije neposredno. Sredite planetarnih
sfera ne nalazi se po njemu u Suncu, ve oko njega. Astro
nomski govorei, Sunce dakle igra dosta beznaajnu ulogu.
Ali ono je veliki izvor svetlosti i ivota u svemiru.
Zauzvrat, Kopernik je odgovorio na stari prigovor pro
tiv krunog kretanja Zemlje. Ako se Zemlja kree, govorilo
se obino, onda predmeti baeni sa neke kule ne treba da
padnu tamo gde su baeni, ili u podnoje kule, ve iza.
Tako bi i vazduh i oblaci trebalo da ostanu pozadi, stvara
jui stalnu oluju koja bi duvala sa zapada na istok. Kopernik
je na to odgovorio da su i vazduh, oblaci, ptice i svi pred
meti zahvaeni kretanjem same Zemlje. Poljski naunik nije
smatrao da je svemir beskonaan, ali je ipak pretpostavio
d aje znatno prostraniji od Ptolomejeva. Smatrao je d aje ne
samo Zemlja ve i zemljina putanja samo taka u odnosu
na sferu zvezda nekretnica. Tako je opseg svemira poveao
najmanje dve hiljade puta.
Kopernik je jasnije od Leonarda video u Zemlji pla
netu poput drugih planeta. U prilog nepokretnosti Zemlje,
sredita sveta, Aristotel i Ptolomej su se pozivali na padanje
tekih predmeta dole, ka prirodnom mestu svih tela.
Kopernik je odgovorio da teka tela ne streme sreditu
sveta, poto je teina samo prirodna tenja delova jedne ce
line, odvojenih od nje, da joj se vrate. Teka tela na naoj
planeti nastoje, dakle, samo da se pridrue svojoj celini, to
je Zemlja. Delovi odvojeni od Meseca nastojae slino da
se pridrue Mesecu, a ne sreditu sveta. Ta uniformizacija
i sistematizacija kosmosa jeste jedan od najvanijih vidova
kopernikanske revolucije. Tako su se sva nebeska kretanja
nala sistematizovana i objanjena jedinstvenim pravilom,
koje kae daje vreme obilaska jedne planete oko Sunca fun
kcija rastojanja te planete od Sunca.
Kopernikovo delo postalo je dosta brzo poznato. Polj
ski naunik pozdravljen je titulom novog Ptolomeja. Ali
njegov sistem nije lako sticao pristalice. Simptomatino je
d aje Tiho Brahe (1546-1601), koji je bio odlian posmatra i

513
koji je odbacivao shvatanje o nepominim nebeskim telima,
ponudio trei sistem sveta, meavinu Kopernikovog i Ptolo-
mejevog. Po njemu se planete okreu oko Sunca... a Sunce
oko Zemlje. Jo je sredinom XVII veka Paskal izjavljivao
da se ne moe opredeliti izmeu ova tri sistema.
Crkvu su poele da brinu posledice kopernikanske re
volucije tek od trenutka kada je ordano Bruno iz nje po
vukao filosofske konsekvence. U delu Cena dette ceneri
(1584), filosof kaluer izloio je snanu i pertinentnu po
hvalu kopernikanske astronomije. Ali kao duhovni nasled-
nik ne samo Kopernika ve i Nikole Kuzanskog, on je ubrzo
utvrdio da je svemir beskonaan. Tvrdokorni protivnik
Aristotela, gonjen ka panteizmu neoplatoniarskom tradi
cijom, ordano Bruno je pretekao Galilejeva teleskopska
otkria. Izjavio je da je svemir neizmeran, bezbrojan,
nastanjen bezbrojnim svetovima slinim naemu. U celini
je, dakle, odbacio pojam sredita univerzuma. Izgubivi po-
vlaeno mesto koje mu je dodelio Kopernik, Sunce je sve
deno na skromniju ulogu sredita nae maine. Postalo
je sunce meu suncima, zvezda meu zvezdama. Bruno,
koji nije bio ni fiziar, ni matematiar, ni astronom, zaelo
je prevaziao okvir nauke i skliznuo u panteizam. Ali on je
jedan od onih to su sruili srednjovekovni kosmos, ije je
granice isprevrtao. Priroda je postala unificirana, svemir
geometrizovan. Dvadeset i tri godine nakon Brunove smrti,
Galilej e postaviti odluujui iskaz: Priroda je ispisana
matematikim jezikom.

*
**

Pokuajmo, dakle, da izdvojimo sastavne delove jed

nog duhovnog sklopa koji je omoguio raanje moderne
nauke. Najpre je to vea panja prema onom konkretnom,
licu, pejzau, biljkama, geografiji. Zatim elja da se orga-
nizuje i savlada prostor. Ve od XV veka, Venecija je slala
svoje trgovake flote u otprilike tano utvreno vreme: oko

514
 15. februara i 15. avgusta ka Levantu, jula za Flandriju.
Lae iz severne Afrike vraale su se krajem godine ili u ja
nuaru, a iz Flandrije u maju ili junu. Ovaj kalendar, koji se
nastojao potovati, upravljao je celokupnim ritmom poslova
u Veneciji. I panci su u XVI veku organizovali kretanje
svojih flota na Atlantiku. Armada iz Nove panije (Mek
sika) naputala je Kadiz izmeu marta i juna, a sa Kopna
je polazila izmeu juna i septembra. Na povratak se kre
talo izmeu jula i oktobra sledee godine, sa susretom u
Havani gde su se dve flote pregrupisavale. Ritam kruenja
konvoja trajao je tako proseno etrnaest do petnaest me-
seci. Ustanovljenje potanske slube svedoi o istoj brizi re
nesansnih ljudi da urede prostor i vreme. Rim kao glavno
potansko sredite toga doba, primao je obino iz Spanije
potu svakog meseca, iz Liona svakih deset dana. Veza sa
Venecijom, Milanom, enovom, Firencom i Napuljem bila
je sedmina; sa Bolonjom dvonedeljna. Papska j)restonica
nalazila se obino na 26 ili 28 dana od sredita Spanije, na
10 ili 12 dana od Liona, na 8 dana od Milana, 6 ili 7 dana
od enove, 4 ili 5 dana od Venecije, 3 ili 4 dana od Bolonje,
Firence i Napulja.
Nije se samo zadovoljavalo merenjem vremena asov-
nicima i savladavanjem mora i kontinenata redovnim kon
vojima i potanskim poiljkama. Zar umetnika istraivanja
perspektive ne otkrivaju svesnu volju za strukturisanjem vi
zije prostora? U svim podrujima se teilo organizovanju.
Renesansa je razvila birokratiju, podvrgla gradove geome
triji strogih planova, uredila religiozni ivot. Crkvene ure
dbe koje je eneva prihvatila 1541. na Kalvinov zahtev,
mnoenje rimskih kongregacija pod Sikstom Petim - poka
zuju volju da se uini kraj hrianskom neredu. esnaesti
vek je u podruju vere bio veliko doba doktrinarnog razbi-
stravanja: u pogledu katehizma i veroispovesti. On je slede-
im stoleima dao uzor metodine meditacije: Duhovne ve-
be svetog Ignjacija. U isto vreme razvio se duh apstrakcije.
To je doba trijumfa dvostrukog knjigovodstva; izuma eks
ponenata u matematici; raunanja negativnim i imaginar

515
nim brojevima; doba koje je nauilo da se sa decimalnim
razlomcima postupa kao sa celim brojevima; doba simboli-
zacije algebre.

*
* *

Usmeravanje ka matematici i kvantitativnoj nauci jeste

jedan od glavnih doprinosa renesanse stvaranju nae civili
zacije. Nikola Kuzanski je sredinom XV veka sastavio je
dan doista proroki dijalog o mernim eksperimentima
koji je, uprkos neizbenim grekama, zacrtao program mo
derne nauke: eksperimentisati i podvri raunu rezultate
eksperimenta; jer, govorio je on, Gospod je sve stvorio
na broju, teini i meri. Predlagao je da se izmeri zemlja,
voda, vazduh, metali, dubina mora, brzina laa (za log se
jo nije znalo), vlanost vazduha, temperatura, snaga strele,
kretanje nebeskih tela, da bi se to lake stiglo do mnogih
istina koje su nam nepoznate. Nije ovde bilo rei samo o
pitagorejskom broju, ve o kvantitativnoj oceni pojava.
Postoji jo jedna poruka renesanse - uveliko zaslugom
neo-platonizrna - koju nae doba, zato to je napustilo sred-
njovekovni asketizam i jansenistiku strogost, bolje razume
no ma koje drugo doba: ubeenje da je zemaljska lepota
dobra, d a je ona boanski odraz. Mikelanelo je tu poruku
snano izrazio u jednoj pesmi: Moje oi zanesene lepim
stvarima, i moja dua zanesena spasenjem, nemaju drugog
naina da se uzdignu na nebo do posmatranjem svakojake
lepote. Sa najviih zvezda sputa se krasota koja k njima
privlai nau udnju: a to se ovde na zemlji zove ljubav. A
plemenito srce nema drugoga daje dozove, zapali i vodi, do
lice koje mu svojim oima nalikuje.
Trea poruka koju nam renesansa i dalje alje jeste Era-
zmova, humaniste istovremeno uvaavanog i neshvaenog,
od koga su se okrenuli i Luter i Rim i svi oni koji nisu eleli
da se seaju da zapovest o milosru predstavlja sutinu nove
vere. Ako ne oprostim svome bratu, pisao je Erazmo Ka-

516
rondeleu 1523, ni Bog nee meni oprostiti... Nee ovek
biti osuen zato to ne zna da lije naelo svetog Duha jed
nostruko ili dvostruko; ali se prokletstvo nee izbei, ako
ovek ne nastoji da zadobije plodove Duha, koji su ljubav,
radost, strpljenje, blagost, vera, smernost, suzdrljivost...
Sutina nae religije je mir i sloga: to se lako moe odrati
samo pod uslovom da se odredi mali broj dogmatskih
taaka, a da se svakome ostavi sloboda da stvori svoj vlas
titi sud o veini problema.
Matematika, lepota, milosre: tri uslova za uspeh ljud
skog poduhvata.

Lezu, o Boiu 1966.

517
 DOKUMENTARNI INDEKS
(Prevela Darinka Hiar)
A ALTDORFER, Albreht (ALTDOR
AKADEMIJE
Renesansna novina, nastala u Ita
liji. Nova formula u doba opadanja
univerziteta. Doivljava veliki uspeh
u XVII veku.
ALBERTI, Leon Batista (ALBERTI,
Leone Battista)
Istaknuti renesansni platoniar i
teoretiar graditeljstva i urbanizma.
Roen je u enovi, 1404. godine.
Pod uticajem Vitruvija, napisao je
uvenu raspravu De re aedificato-
ria (Ograditeljstvu), pozivajui se na
antiku umetnost. Delo je tampano
posle njegove smrti, 1485. godine.
Batista je izradio proelje za crkvu
Santa Maria Novela i nacrt za palatu
Ruele u Firenci; u Montovi nacrt
za crkvu San Sebastijan i Sant An-
drej, a u Riminiju nacrt za Hram Ma-
latesta i proelje za crkvu San Fran-
esko, u obliku slavoluka. Umro je u
Rimu, 1472. godine.
518
FER, Albrecht)
Slikar, grafiar i arhitekt. Roen je
oko 1480. godine, u Regensburgu,.gde
je i umro. 1538. Prvi je u nemakom
slikarstvu radio pejzae, oivljavajui
ih prianjem legendi. Kod Altdorfera
postoj i osnovno shvatanje o neraskidi-
voj vezi izmeu prirode i ljudskih
zbivanja koja se u njoj odvijaju.
AMALGAM
Ovaj postupak se sastoji u izdvajanju
srebronosne rude pomou ive. Na taj
nainje znatno poveana proizvodnja
srebra, najpre u srednjoj Evropi, a po
tom u Americi.
AMBLEMI
Humanistiki ekvivalent antikih
hijeroglifa. Prvi prototip amblema
dao je Aliati, u zbirci iz 1531. go
dine. Amblem je, u stvari, grafiki
prikaz nekog moralnog principa ili
neke filozofske ideje. Slika amb
lema je namerno zagonetna, a njen
smisao se moe otkriti samo pomou
objanjenja koje je prati; komentar
i amblem ne znae nifita jedno bez
drugog.
ANABAPTIZAM
Imenom anabaptisti nazvani su ve
u prvim danima reformacije (1522
1523) hriani koji su zahtevali od
odabranih da se okupe, da prekinu
vezu sa grenim svetom, te da osnuju
zajednice svetih, u koje bi se stupilo
ponovnim krtenjem. U Svajcarskoj,
Nemakoj i Holandiji je dolo do
spontanog osnivanja anabaptistikih
grupa. Odmah su se podelili u dve
struje. Jedni su bili za nasilje, u cilju
istrebljenja bogohulnika i unitenja
njihovih del. Pristalice ovoga digli
su na pobunu nemake seljake, go
dine 1525, i prouzrokovali min-
stersku tragediju (1535). Meutim,
jo pre uguenja ove dve pobune, u
Svajcarskoj, Holandiji, junoj Nema
koj i u Austriji, pojavio se jedan blagi
i miroljubivi anabaptizam. Dva Nizo
zemca, neprijatelji nasilja, David Jo-
ris (umro 1556) i Meno Simons (umro
oko 1561), potajno su irili anabapti
zam u zapadnoj Evropi.
ANRI II (HENRI II)
Roen 1519; sin Fransoa I i Klaudije
od Francuske; kralj od 1547. do 1559.
Katarina Medici je bila njegova sup
ruga, a Dijana od Poatjea ljubavnica.
ANRI III (HENRI III)
Roen 1551; sin Anrija II i Katarine
Medii; kralj Francuske 1574-1589;
poslednji kralj iz dinastije Valoa.
AN Kl IV (HENRI IV)
Roden je u Pou, 1533; sin Antoana
Burbonskog i ane dAlber; prvi
francuski kralj iz dinastije Burbona.
Godine 1572. oenio se Margaritom
Valoa (kraljica Margo), erkom An
rija II i Katarine Medii. Odrekao se
protestantizma i izbegao Vartolomej-
ski pokolj. Ali, ubrzo naputa dvor
i stavlja se na elo Saveza protesta
nata. Od 1589. je kralj Francuske, ali
se vraa u Pariz tek 1594, preavi
ponovo na katoliku veru. Njegov
prvi brak je poniten u Rimu; posle
toga se eni Marijom Medii. Za nje
gove vladavine Pariz se dobrovoljno
opredelio za talijansko graditeljstvo
i urbanizam (Novi most, trg Dofen,
Luvr itd.). Anri IV je ubijen 1610.
(Bibl.: M. Reinhard, Henri IV ou la
France sauve, Paris, 1943.)
ANRI POMORAC
Roden 1394, a umro 1460. godine.
Trei je sin kralja Huana Portug-
laskog. Za vladavine svoga oca
(umro 1443) uestvovao je u osva
janju Ceute: ova pobedaje obeleila
poetak portugalske ekspanzije
(1415). Posle ovog pohoda, princ,
postavi vojvoda od Vizea, nastanio
se u blizini Sagresa, u junoj po
krajini Algravi, gde je prouavao
moreplovstvo, pripremajui se za
duga pomorska putovanja.
ANTONELO DA MESINA (ANTO-
NELLO DA MESSINA)
Roen je u Mesini, oko 1430, gde je
i umro, godine 1479. Obrazovanje je
stekao u Napulju. Mesina je, bolje
nego iko drugi, znao da flamansku
tehniku prilagodi talijanskoj sen
zibilnosti. Boravei u Veneciji go-
519
dine 1475, slikao je u ulju i doprineo
irenju ove slikarske tehnike u gradu.
Njegova najpoznatija del su: Bla-
govesti u Sirakuzi, Sveti Sebastijan u
Drezdenu i Raspee u Lonodnu.
ANVERS
U svome poznatom delu Descrip
tio n di tutti i paese Bassi (Opis svih
nizozemskih zemalja, 1567), Luo-
viko Gviardini nazvao je Anvers
divnim i nadaleko uvenim gra spokojnim ivotom. Godine 1525. se
dom. Anvers je bio jedan od glavnih
privrednih centara u Evropi u XVI
veku. Nije imao mnogo brodova, ali
u njegovu luku svakodnevno ih je
pristizalo mnogo - broj od 300 bro
dova dnevno, koji se ponekad navodi,
verovatno je nestvaran. U Anversu su
bile nastanjene mnogobrojne kolonije
stranaca, osobito talijanskih, pan-
skih i portugalskih trgovaca, ali su
svakodnevno stizali mornari svih
narodnosti, najvie Francuzi. uven
po svojoj moi. ponosan na svoju ve-
lelepnu katedralu, na svoju Berzu,
obnovljenu 1531, grad je bio pravo
srce u carstvu Karla V, a od 1525.
do 1530 veoma znaajna bankarska
berza.
ARIMBOLDO, UZEPE (AR-
CIMBOLDO, Giuseppe)
Roen je u Milanu izmeu 1527. i
1530. godine, gde je i umro 1593.
Vei deo ivota, do 1587, proveo je
u Beu, kao slikar na dvoru Habs-
burgovaca. Njegove bizarne mrtve
prirode su fantastini izraz mani-
rizma, nastalog u centralnoj Evropi,
u drugoj polovini XVI veka.
520
ARIOSTO (ARIOSTE)
Ludoviko Ariosto, zvani Ariosto,
roen je u Redo Emiliji, godine
1474. Njegovo delo nas uvodi u
humanistiku sredinu dvora u Fe-
rari, gde je, kao najstariji brat od de
vetoro dece, posle oeve smrti preu
zeo brigu o porodici i stupio u slubu
kardinala Ipolita dEste, a zatim voj
vode Alfonsa dEste. Usluan, sanjar
i bez velikih ambicija, udeo je za
povlai, ali ostaje u Ferari, gde ivi
sa Aleksandrom Benui Stroci, sa
kojom se kasnije oenio. Umro je u
Ferari, 1533. godine. Napisao je ep
Besni Rolando, delo koje je imalo
najvei uspeh meu knjigama u XVI
veku.
ASTROLOGIJA
Astrologija je, bez sumnje, odigrala
veu ulogu u doba renesanse nego u
toku itavog srednjeg veka, sudei
po ikonografskim i knjievnim
svedoanstvima. Ona vodi poreklo
od vitalistikog shvatanja svemira,
po kome su zvezde bia obdarena
oseanjima, koja prenose biima
roenim u njihovom znaku. Ostim
toga, svaka planeta vlada najednom
geografskom sektoru i upravlja jed
nim delom mineralnog sveta. Astro-
logijaje, prematome, vodilakauskom
shvatanju slobode. Ali, neoplatonista
Fiini je uspeo da usaglasi saturnski
nemir sa ushienjem oveka.
ASTRONOMIJA
Nikola Kuzanski je prvi podrao kon
cepciju o neogranienosti sveta. Ve
u iduem veku, popularnost Pitago-
rinog uenja podstakla je Kopernika
da ispita heliocentrinu koncepciju,
 koju su Pilagorejci odavno urnipre-
dili. Kopernik se opredeljuje za
nju, izlaui je sa revolucionarnom
jasnoom, alije, ipak, u izvesnom pog
ledu, ostao zarobljenik Aristotelovog
i srednjovekovnog uenja o postanku
sveta. Konano je ordano Bruno
potvrdio beskonanost svemira.
AUGSBURG
Augsburg je bio, u doba renesanse,
jedan od velikih privrednih centara
u Evropi i omiljeno boravite Mak-
similijana. Smeten u blizini rudnika
srebra i bakra centralne Evrope, na
domak pokrajina u kojima je vredno
zanatstvo proizvodilo porhet, pove
zan sa Venecijom i Istokom, preko
Brenera, grad je bio na vrhuncu eko
nomskog blagostanja krajem XV i u
XVI veku. To je bio grad Fugerovih i
Velserovih. U toku tridesetogodinjeg
rata, Augsburg naglo propada.
B
BALDUNG GRIN, Hans
(BALDUNG Grien, Hans)
Roen u vebi-Gmindu, godine
1484/ 1485, u porodici uenih ljudi,
Hans Baldung, zvani Grin, proveo
je ivot u Frajburgu na Brajzgau, i u
Strazburu, gde je umro, godine 1540.
Bio je jedan od najpoznatijih i najsa
mostalnijih Direrovih uenika. Nje
gove slike, meutim, vie su barokne
i sklone fantastici nego slike njego
vog uitelja. Slikar, grafiar i crta,
Baldung je radio religiozne teme
i portrete; ali, tema smrti i propa
danja enskog tela, esto povezana
sa temom vradbina, javlja se moda
najee u njegovom delu.
BANKE
U Italiji je na poetku XV veka,
naroito u Firenci, bilo vie vrsta
banaka: zalone banke, male banke,
trgovake banke, velike banke. Prve
su davale zajam na zalog, sa ve
oma visokom interesnom stopom,
zbog ega su ih u XV veku franje
vci nazvali bregovi za potovanje
(monts-de-pit = zalone banke).
Male banke su prilino slabo poz
nate. Njihovo poslovanje se sastojalo,
uglavnom, u prodavanju nakita na
kredit, sa plaanjem na rate, i. rede,
u davanju zajmova zajemenih na
kitom. U Firenci su ove male banke,
ponekad, obavljale razmenu iz ruke u
ruku, ali novac na uvanje nisu pri
male, niti su praktikovale prenoenje
novca s jednog rauna na drugi.
Trgovake banke, naprotiv, bavile
su se razmenom iz ruke u ruku. Pri
male su novac na uvanje, koji se,
na taj nain, umnoavao. Trgovake
banke su esto padale pod steaj.
Banke, poput Bardi i Medii, nisu,
oigledno, bile trgovake: to su bile
velike banke. Godine 1464, Tomazo
Portinari, predstavnik banke Medii
u Briu, je izjavio: Osnovno poslo
vanje nae kompanije je trgovina, u
koju je uloen najvei deo naeg ka
pitala. Ipak, najvee banke u XVI
veku, naroito banke enovljana u
doba Filipa II, pokazale su sklonost
prema poslovima razmene i davanju
zajmova privatnicima i vladarima.
Ali i velike banke su bile nepouzda
ne; zbog toga se osnivaju narodne
banke, koje su, u prvo vreme, bile
optinske. (Bibl.: J. C. Van Dillen,
History o f the principal public bancs,
La Haye, 1934; R. de Roover, The
521
Medici banc, New York 1948; The
rice and decline o f the Medici banc,
Cambridge [Mass.]. 1963.)
BEKON, Frensis (BACON, Franeis)
Roenje 1561, a umro 1626. godine.
Njegov osnovni, esto citiran, prin
cip: Prirodom se moe vladati; samo
je treba sluati, moe se tumaiti
na dva naina: kao nagovetaj mo
derne nauke i kao odobravanje
vitalistikih i astrolokih koncepcija
renesanse. S druge strane, nasuprot
Galileju, on nije shvatio svu korist
koju eksperimentalno istraivanje
moe izvui iz matematike. Ipak,
pogreno bi bilo smatrati Bekona
ovekom prolosti. Osim njegovih
isto knjievnih del (Eseji), njegovo
interesovanje za nauku osporava
takvo miljenje. U stvari, njegova
glavna del su: Rasprava o vrednosti
i napretku nauka, Misli i pogledi na
tumaenje prirode (1605. i 1607) i
Navi organon nauka (1620). Novi
organon, samim svojim naslovom
(nova logika, koja se suprotstavlja
Aristotelovoj) znaio je objavu rata
aristotelizmu. (Bibl.: A. Cresson,
Francis Bacon, sa vie, son uvre,
Paris, 1956).
BELINI (BELLINI)
Porodica venecijanskih slikara, koja
je izvrila presudni uticaj na sli
karstvo u ovom gradu. Jakopo (oko
1400-1470), prvi iz porodice Belini,
mada privren internacionalnom
gotikom stilu, ogleda se i u slikanju
u perspektivi i kopira del antikih
majstora. Imao je dva sina, entila i
ovanija, ijednu ki, koja se udala za
Mantenju. entile (oko 1429-1507) je
bio, pre svega, narator. ovani (oko
522
1430-1516) stoji na elu venecijan
skog slikarstva u drugoj polovini
kvatroenta. Prilagodivi se velikim
toskanskim majstorima (Piero del
Franeska. Mazao) i flamanskim
slikarima koje je poznavao preko del
Antonela da Mesine, Belini je uspeo
da svetlou i intimnim realizmom
Flamanaca ublai realistiki i arhi-
tekturalni nain slikanja Talijana.
BENEDETI, anbatista
(BENEDETTI, Giambattista)
Roden je u Veneciji, 1530, a umro
u Torinu, 1590. godine. Bio je
najvei talijanski fiziar XVI veka.
Predoseajui znaaj kvantitativne
nauke, pripremio je put Galileju.
BERUGETE (BERRUGUETE)
Otac i sin, roeni u Pardes de Nava
u Kastilji. Pedro (14507-1503) je bio
slikar. Podjakim uticajem flamanske
kole, izradio je svoja najbolja del,
izmeu 1474. i 1478, u dvorcu voj
voda od Urbina, gde je dekorisao
radnu sobu (studiolo), zajedno sa Jus-
tom iz Ganda. Alonzo (1490-1561)
je bio prvenstveno vajar. Proveo je u
Italiji oko petnaestak godina i upoz
nao Bramantea i Mikelanela. Naj
bolja su mu del: hor u katedrali u To-
ledu i deo oltara za crkvu San Benito
u Valjadolidu.
BERZA
Izrazberzaje dobio ime po graanskoj
porodici Van der Berze, iji su svi mu
ki lanovi bili berzanski posrednici.
Njihova Palata Berze se nalazila na
trgu koji su poseivali strani trgovci,
najee Talijani. Oko godine 1485.
talijanski trgovci se sele iz Bria u
Anvers. Berza je imala prednost nad
sajmovima, s obzirom na to da so
neprestano odravala.
BIBLIJA
Sve vee rasturanje Biblije u
predveerje reformaeije potvrdio
je Sebastijan Brant, u svojoj knjizi
Brod luaka (1494), u kojoj kae:
Nemaka je kreata biblijama, dok
trinama o spasenju, knjigama svetih
otaca i drugim, njima slinim. Luter
je preveo bibliju pre reformaeije. On
se, kao i humanisti, opredelio za prvo
bitni tekst, napustivi Vulgatu (la
tinski prevod Biblije sv. Jeronima).
Stoga se okruio naunicima, sprija
teljio se sa jelinistom Melanhtonom
i nekoliko puta preraivao svoj pre
vod. Nemaki jezik, kojim se sluio,
u isto vreme pravilan i prost, bio je
pristupaan narodu. Otuda veliki us
peh Biblije ve za ivota Lutera: 94
originalnih izadanja i 253 naknadno
objavljenih.
BIDE, Gijom (BUDE, Guillaume)
Roen je u Parizu 1467, a umro
1540. godine; veoma obrazovan, bio
je najvei jelinista u svojoj genera
ciji. Napisao je nauno delo o rims
kom novcu De asse. Bio je upravnik
kraljevske biblioteke u Fontenblou,
iz koje je nastala Narodna biblioteka.
Po njegovom savetu, Fransoa lje os
novao Kole kraljevskih italaca,
kasnije Francuski kole (Collge de
France). Otvoren prema novim ide
jama, ipak je odbio - za razliku od
svoga sina an-Luja - da pristupi
reformaeiji. Kao humanista, pomi
rio je grku mudrost sa hrianskim
otkrovenjem, budui da se uzajamno
upotpunjavaju, odakle i naslov nje
govog del De transitu helenismi
ad christianismum (O prelasku jeli-
nizma na hrianstvo). (Bibl.: J. Bo-
hatec, Bud und Calvin, Studien zur
Gedankenwelt des frasischen Frh-
humanismus, Graz, 1950).
BODEN, an (BODIN, Jean)
Roenje u Aneu, 1530; advokat i po
slanik, od 1584, kraljev namesnik u
Laonu, gde je i umro 1596. godine.
irina njegovog duha ogleda se u
raznovrsnosti njegovih intelektual
nih interesovanja, te u dubini njego
vih analiza. U svome delu Methodus
ad facilem historiarum cognitionem
{Metoda za lako upoznavanje isto-
rije, 1566) istie da pravnik mora
dobro da poznaje istoriju. U svome
glavnom delu, u est knjiga. Repub
lika (1576), zalae se za apsolutnu
monarhiju, ublaenu skuptinom sva
tri stalea i stalnim senatom. Uka
zuje na znaaj porodice i istie ulogu
koju su u istoriji odigrali podneblje i
klima, najavljujui Monteskijea. Eko
nomist, an Boden pie uvene Od
govore na paradokse G. od Malest-
raa (1568), u kojima utvruje vezu
izmeu amerikih dragocenih me
tala i porasta eena u XVI veku. Iako
je opravdavao proces voen protiv
maija, u svome delu Demonomanija
vetica (1580) zastupa versku trpelji
vost, osobito u knjizi Heptaplomeres.
(Bibl.: P. Mesnard, LEssor de la phi
losophie politique au XVIe sicle, Pa
ris, 1936).
BOKAO (BOCCACIO)
Vanbrani sin firentinskog bankara i
Francuskinje, roenje u Parizu, 1313.
godine. iveo je u Firenci, zatim, u
Napulju, gde je poseivao dvor voj
vode Robera Anujskog, upoznavi
523
 umeren, ali rafinirani nain vota. Za pom je lino poklonio Strani sud, a
ljubio se u kraljevu ker i ovekoveio naklonost Filipa II je pridobio svo
je u noveli Fiameta. Od 1350. ivi jim oduevljenjem za burlesku. Ali,
stalno u Firenci. Tu pie svoje remek- da li je u pitanju samo smejurija? O
delo Dekameron. Preobrativi se u tome daje dublje tumaenje E. Ka
pokajnika, posveuje se klasinim teli, u svome delu Demonsko u umet-
studijama i pie itav niz naunih nosti (Pariz, 1959, str. 68-69), gde
del na latinskom jeziku, od kojih je kae: Boova slika Iskuenja sv.
najpoznatije De genealogia deorum Antonija pokazuje da su iskuenja
gentilium (O rodosiovima poganskih kojima Neastivi izlae oveka, da
bogova). Ipak, Bokaa poznajemo po bi ga unitio, brojna i smiljena, i da
njegovim delima na talijanskom je nagovaranja na zlo ne poznaju gra
ziku, napisanim pre 1350, a to su: De nice. lstorija oveka je, u stvari, isto-
kameron, Fiameta, Fijezolski ninfale rija njegovih neprestanih padova...
(mitoloka idila) i Ameto (alegorijsko (Bibh: L. Van Puyvelde, la Peinture
delo). Bokao je umro godine 1375, u flamande au sicle de Bosch et de
Certaldu, u Toskani. Breughel, Paris, 1962).

BORD1JA, ezare (BORGIA, BOTIELI (BOTTICELLI)

Cesare)
Roen je u Rimu 1457. godine, sin
ljubimac pape Aleksandra VI. Do
bar vojnik, sposoban politiar, ve
oma ambiciozan, lukav i bezobziran,
posluio je Makijaveliju kao model
za njegovog Vladaoca. Cilj mu je bio
osnivanje drave u centralnoj Italiji.
Posle smrti Aleksandra VI (1503) nije
mogao da sprei izbor pape Julija 11,
protivnika njegove porodice. Umro
je u paniji, u slubi svoga tasta ana
dAlbera, vojvode od Navare, ubijen
iz zasede.
BO, Jeronim (BOSCH,
Hieronymus)
Hijeronimus Van Aken, zvani Jero
nim Bo, holandski slikar, roen je
oko 1450, najverovatnije u Hertogen-
bou (Boa-Ie-Dik), a umro 1516. go
dine. O njegovom ivotu se zna malo;
mnoge njegove velike kompozicije su
izgubljene. Za ivota je bio veoma
cenjen, kao i u XVI veku. Filipu Le-
Alesandro di Mariano Filipepi, zvani
Botieli. roenje u Firenci, 1444, gde
je i umro 1510. godine. Uenik fra Fi
lipa Lipija, radio je najpre u zlatarskoj
radionici. itavog ivota je ostao ve-
ran Firenci, osim jednog kratkog pu
tovanja u Rim (1481-1482), gde je iz
radio tri freske za Sikstinsku kapelu.
Po svojim humanistikim preokupa
cijama i sklonosti prema neoplato-
novskom ezoterizmu (nauka o tajnim
stvarima), koji se ogledaju u njego
vim remek-delima: Prolee i Roenje
Venere, Botiel ije prav i ovek k vatro-
enta. Meutim, zanimljivo je da ovaj
slikar, po mnogo emu simbol tali
janske renesanse, stoji po strani od
svoga vremena. Problemi volumena,
perspektive i svetlosti, koji mue nje
gove savremenike, ostavljaju ga go
tovo ravnodunim: pejza ga ne in-
teresuje, njegove figure su potpuno
izdvojene iz prostora, kao na kak
voj tapiseriji. U njegovom delu nema
nijednog osmeha; osim, moda, onog

524
nagovetenog u Proleu: njegove Ve
nere su proete dubokom melanholi-
jom, a njegove Bogorodice sa dete-
tom su beskrajno tune.
BRAMANTE
Donato dAnelo Lazari, poznat kao
Bramante, roenje u okolini Urbina,
godine 1444. Pored Mikelanela, je
dan je od najveih graditelja u doba
renesanse. Njegov ivot se moe po-
deliti na tri perioda: prvi obuhvata
njegovo kolovanje u Urbinu. gde
je, kod majstora Laurane, uio sli
karstvo i graditeljstvo; godine 1477,
poetak drugog perioda. Bramante
dolazi u Lombardiju i tu ostaje 22
godine. U Milanu, privuen Luvi-
gom Mavarskim, podie i ukraava
erkvu Santa Maria preso San Satiro,
gradi krstionieu i hor za crkvu Santa
Maria dele Gracije i sarauje na iz
radi planova za katedralu u Paviji.
Po dolasku u Rim - trei period -
(1499), gradi za manastirsko dvorite
San Pietro in Motorio svoju uvenu
Tempietu, na breuljku Janikule, a
zatim radi u manastiru del Pace i
gradi palatu Kancelara. Papa Julije
II mu poverava zamane poslove na
dograivanju Vatikana, kome Bra
mante pripaja Belvedere i, godine
1506, preduzima graenje nove ba
zilike svetog Petra u Rimu, za koju
je izradio osnovu u obliku grkog
krsta, sa kupolom po ugledu na Ag
ripin hram. (Bibl.: O. Frster, Bra
mante, Minhen, 1936).
BRANT. Sebastijan (BRANT,
Sebastien)
Roen 1458, a umro 1521. godine. Bio
je pretea humanizma u Alzasu. Na
pisao je delo Brod luaka, satiru ko
jom e se inspirisati Erazrno i Bo.
BRI (BRUGES)
U XIV i XV veku Italija i Flandrija
su smatrane avangardom evropskih
zemalja, s obzirom na njihovu eko
nomiju i umetnost. U toku 200 go
dina, pa i u XVI veku, one su bile
dva pola velike kulturne i trgovake
okosnice na Zapadu. U XV veku Bri
ustupa mesto Anversu. Meutim, ne
treba zaboraviti daje on nekada blis
tao ivim sjajem, o emu svedoe sli
karska del zlatnog veka flaman
skog slikarstva. esnaesti vek je vek
brae Van Ajk. Van Der Goesa, Zana
Provoa, erara Davida, Memlinga i
mnogih drugih.
BROJGEL STARIJI, Piter
(BREUGEL, PIETER, Stariji)
Roen u selu Brojgelu, izmeu 1525.
i 1530; najvei flamanski slikar XVI
veka. Posle kraeg boravka u Italiji,
1553-1554, vraa se u Anvers, zatim
se stalno nastanjuje u Brisel gde je
i umro, godine 1569. Brojgel je bio
dugo smatran slikarom seoske sre
dine. ali njegova umetnost umno
gome prevazilazi prosto slikanje
seoskih obiaja. Obnovio je reli
giozno slikarstvo, stavivi ga u okvir
ruralnog seoskog milijea (Pokolj u
Vitlejemu, Brisel), proirio je umet
nost pejzaa, to naroito dolazi
do izraaja u seriji Meseci (Lovci u
snegu, Be, i Kosidba, Prag). Mnoge
njegove slike sa motivima nespo-
kojstva i fantastinim elementima
svedoe o Boovom uticaju na njega.
(Bibl.: L. Van Puyvelde, la Peinture
flamande au sicle de Bosch et de
Breughel, Paris, 1962).
525
BRUNELESKI, Filipo
(BRUNELLESCHI, Filippo)
Roen je u Firenci, godine 1377.
U poetku se bavio zlatarstvom i
vajarstvom. Godine 1401. uestvuje
na konkursu za izradu drugih vrata
na krstionici u Firenci. U Rimu je,
od 1404. do 1415, izuavao antiku
umetnost. Po povratku u Firencu,
smatran je najveim graditeljem
svog vremena; izradio je jajastu ku
polu za crkvu Santa Maria del Fiore,
postavivi je na osmougaoni tambur,
zatim kupolu za staru riznicu crkve
San Lorenco, na etvrtastoj osnovi.
Kapela Paci i palata Piti su njegova
majstorska ostvarenja. Umro je u Fi
renci, 1446. godine.
BRUNO, ordano (BRUNO,
Giordano)
Roenje 1548. godine u blizini Nole,
u Kampaniji. Godine 1562. dolazi u
Napulj i stupa u manastir San Dome-
niko, gde se, 1566, javno zavetuje,
postaje svetenik, a titulu doktora
teologije stie 1575. Ali, optuen
kao jeretik, naputa svoj poziv i bei
iz Italije. Luta po Evropi; boravi
naizmenino u amberiju, enevi
(1579), Vitenbergu, gde predaje filo
zofiju od 1586. do 1588. Posle bora
vaka u Hetetu, Pragu i Frankfurtu,
vraa se u Veneciju, gde ga in
kvizicija zatvara (1592). Dovode ga u
Rim, i tu, posle prvog procesa, ostaje
pod istragom punih sedam godina,
da bi na kraju bio osuen na smrt,
kao jeretik. Spaljen je 17. februara
1600. godine, na trgu Kampo di
Fiori. Bruno je bio jedan od prvih ra-
cionalista moderne istorije. Svojim
filozofskim naelima odvojio se od
hrianstva. Bio je ubeen u veitost
526
materije, ali i u neprolaznost due
sveta koja ga ispituje.
C
CVINGLI, Ulrih (ZWINGLI,
Ulrich)
Roenje u vajcarskoj, u Vildhausu,
1484; studirao je u Beu. a zatim u
Bazelu. Godine 1506. naimenovanje
za svetenika u Glarisu, ali zbog svo
jih propovedi protiv najamnitva mo
rao je da napusti svoju parohiju, 1516.
godine. Kao kapelan hodoasnika u
Ajnzidelnu (1516-1518) ustao je pro
tiv praznovernih obiaja. Izabran za
kanonikog propovednika u Cirihu,
priao je reformaciji. zajedno sa svo
jim parohijanima. Godine 1525. na
pisao je De vera et falsa religione
commentarius (Objanjenje o pra
voj i lanoj veri), vrlo znaajno delo,
koje je posvetio Fransoa I i u kome je
izloio svoju doktrinu. Ipak se raziao
sa Luterom - naroito u pitanju euha
ristije - i ostao u izvesnom pogledu
Erazmov pristalica, sa kojim se sprija
teljio. Ukljuivi se u politiki ivot
Ciriha, nije dozvoljavao odvajanje
Crkve od drave; vodio je dve kam
panje protiv katolikih kantona. Ubi
jen je u bici kod Kapela, 1531. godine.
(Bibl.: J. V. Pol let, Huldryh Zwingli et
Rforme en Suise, Paris. 1963).
ELINI, Benvenuto (CELLINI,
Benvenuto)
Roen je u Firenci, 1500. godine.
Posle jednog dvoboja odlazi u Rim,
gde radi kao zlatar i graver u vreme
pape Klemenla VII. Ponovo se vraa
u Firencu, boravi u Mantovi i po drugi
put dolazi u Rim, u doba Pavla III.
Zbog razuzdanog ivota i ubistava
biva osuen i zatvoren, ali je puten
na slobodu, zahvaljujui Fransoa I,
koji ga dovodi u Francusku, gde os
taje pet godina. Iz tog vremena da
tira njegov uveni Stanik Fransoa I i
Nimfa u Fontenblou. Ponovo u nemi
losti, Celini se vraa u Firencu i radi
za vojvodu Kozima Mediija. Tada je
nastalo njegovo remek-delo Persej.
D je Tiljerije, dvorac u Fontenblou, te
DELA KVERA, Jakopo (DELLA
QUERCIA, Jacopo)
Talijanski vajar, roen oko 1367, u Si-
jeni, gde je i umro, 1438. godine. Je
dan je od prvih podraavaoea antike
umetnosti, o emu svedoi nadgrobni
spomenik Ilarija del Kareto u Luki.
DELA ROBIJA (DELLA ROBBIA)
Porodica firentinskih vajara i kerami-
ara. Luka, osniva porodice (1400?-
1482), bio je pod uticajem Gibertija.
On je tvorac jedne od dveju pevnica
u firentinskoj katedrali i prekrasne
Posete Deve Marije u Pistoji. On je
prvi, 1442, uveo emajliranu terakotu
u monumentalnu skulpturu i popu-
larisao u Toskani toliko omiljene
viebojne medaljone, uokvirene gir-
lanama voa i evea, kojima je de-
korisao kapelu Paci. Neoenjen,
Luka se udruio sa svojim neakom
Andreom, koji je izradio seriju me
daljona sa likom novoroeneta za
Bolnicu za nahoad.
DL L'OKME, Filiber (DE LORME,
Philibert)
Roenje u Lionu, izmeu 1510. i 1515;
umro u Parizu, 1570. godine. Nje
gov otac, preduzima po zanimanju,
poslao gaje u Lion na kolovanje, gde
je uio latinski, grki, matematiku,
prirodne nauke, ak i medicinu, ast
rologiju i teologiju. Boravak u Italiji,
a naroito u Rimu (1533), znaajan je
zbog njegovog oduevljenja estets
kim formulama antikih majstora,
kojima e ostati veran. Pod njiho
vim uticajem, kao nadglednik i ar
hitekt kraljevskih zgrada, gradio
dvorce u Sen-ermenu, Viler-Kotreu
i u Anetu, ija ulazna vrata, zajedno
sa nadgrobnim spomenikom Fransoa
I, predstavljaju njegovo remek-delo.
Pisao je i rasprave o arhitekturi: Nova
otkria za jeftino graenje (1561) i
Prva knjiga o arhitekturi (1567).
(Bibl.: A. Blunt, Filiber de L'Orme,
Paris, 1963).
Dl BELE, Joakim (DU BELLAY,
Joachim)
Roen 1522. godine; jedan od
saturnovaca XVI veka; pesnik
gorkih i melanholinih stihova. Ron-
sarov prijatelj, govornik u ime Ple
jade, napisao je uvene Odbrane
i objanjenja francuskog jezika, u
stvari, delimine izmene spisa Spe-
rona Speronija; pisao je stihove na la
tinskom i francuskom jeziku. Godine
1553. doao je u Rim, u pratnji svog
roaka, kardinala ana di Belea. O
ovom boravku pisao je u svojim e-
lima, istovremeno nostalginim i
satirinim: Stari spomenici u Rimu i
aljenja. Pod njegovim uticajem, so
net je postao omiljena knjievna vrsta
527
u Francuskoj, tipino humanistika.
Umro je u Parizu, u 38. godini
ivota.
DIJAS, Bartolomeo (DIAS,
Bartolomeu)
Roen je oko 1450, a umro 1500.
godine. Portugalski moreplovac,
prvi je otkrio Rt dobre nade i oplovio
Ameriku (1487-1488).
DIRER, Albreht (DRER,
Albrecht)
Roen uN irnbergu, treeje od petnae
stom dece maarskog zlatara. Najpre
je radio u Kolmaru. u radionici on-
gauera, a zatim u Strazburu. Odlazi
u Italiju, gde otkriva antike maj
store: oaran je monumetalnou na
gih tela, plastino izraenih. Najvei
uticaj na njega su izvrili Mantenja
i Polajuolo. Direr je prvi nemaki
umetnik koji je uistinu prostuirao
talijansku umetnost. Prvi je slikar-
rezbar u doba renesanse. Prve njegove
rezbarije su u rvetu, to je niz drvo
reza Apokalipsa, u kojima se gotovo
uje potmula grmljavina oluje. Direr
je vie crta nego slikar. Divni su nje
govi bakrorezi, izraeni dletom i re-
zaljkom - alatom kojim se Direr prvi
sluio. Ovaj vojni inenjer je napi
sao i jednu raspravu o utvrenjima;
Rasprava o proporcijama ljudskog
tela, objavljenaje 1528, godine Dire
rove smrti.
DOLE, Etjen (DOLET, Etienne)
Ovaj zagonetni humanista je roen u
Orleanu, 1509. godine. Studirao je u
Parizu, Padovi, Veneciji i Tuluzi. Naj
pre je radio kao korektor kod Sebasti-
jana Grifa (1534-1538), a zatim ot
vorio tamparsku radionicu, pod
528
firmom Zlatni Duluer. Objavivi
delo Hrianski katon (Cato Christi-
anus), ateistiko, po miljenju nekih,
zatvoren je prvi put 1542. i ponovo
1544, posle objavljivanja niza del
u duhu reformacije, koja su istovre
meno poricala besmrtnost due. Za
davljen je i spaljen na trgu Mober u
Parizu. Da lije Dole biojeretik? Slo
bodni mislilac? Ili samo poslovan
ovek? U svome glavnom delu Com-
mentari linguae latinae (Komentari
latinskog jezika) opredeljuje se
za evemerizam (po filozofu Eve-
meru), po kome je bog ekstrapolacija
oveka. Dole je objavio jo mnoga
del raznovrsnog sadraja, inspirisan
enevskom doktrinom.
DONATELO(DONATELLO)
Donato i Beto Bardi, zvani Dona-
telo, roenje u Firenci, godine 1386;
poeo je kao klesar u mramoru na
gradilitu katedrale. Prva remek-
dela je napravio izmeu 25. i 30. go
dine: sv. Jovana krstitelja, za zvonik
firentinske katedrale, i sv. ora,
za Or San Mikele - skulpture koje
svedoe o snanom tempreramentu
umetnika, ali otkrivaju i umetnikovu
tenju za idealnom lepotom. Oko
1425. zavrava Irodovu gozbu, plitki
reljef za krstionicu u Sijeni, pun
dramske snage. Skulptor se ovde ko
ristio poznavanjem perspektive, koju
je nauio kod svog prijatelja Brunele-
skija. Od 1433. do 1440. nastaju del,
meusobno razliita, Cukone i Pev-
nica, za crkvu Santa Maria del Fiore;
prvo potpuno realistiko, drugo zrai
paganskom radou. esto je teko
pratiti razvoj umetnika. Nagaa se
da je David nastao izmeu 1430.
i 1454. godine. Od 1443. do 1453.
Donatelo boravi u Padovi gdc gradi
prvu konjaniku statuu nastalu posle
antikog doba, kondotijera Gatame-
latu, i oltar za crkvu San Antonio, sa
figurom Bogorodica kojasedi, iji lik
podsea na arhainog idola. Ponovo u
Firenci, radi Raspee za palatu Bar-
gelo, grupu Judita i Holofern (1455),
uvenu Magdalenu, potresnu sliku
starosti (oko 1455), te reljef Skidanje
s krsta za propovedaonicu crkve San
Lorenco (1461-1464). Paralizovan u
starosti, umro je 1466. godine.
DREJK, ser Frensis (DRAKE, sir
Francis)
Engleski istraiva, roen oko 1540,
u Devoniru. Na svojoj prvoj plo
vidbi, pod zapovednitvom Flokinsa,
stigao je do Kariba. S kraljiinim
doputenjem, napao je panske ko
lonije u centralnoj Americi (1570
1572). Na svom drugom putovanju
oko sveta (1577-1580), opljakavi
usput obale ilea i Perua, stigao je
u dananju Kaliforniju i iskrcao se
na arhipelag Sonde. U luci Kadizje,
1587, unitio pansku flotu, a odmah
idue godine rasturioNepobedivu Ar-
madu. Umro je 1596, na otvorenom
moru kod Porta Beloa.
DVOJNO KNJIGOVODSTVO
Naelo dvojnog knjigovodstva poiva
na osnovnom pravilu da svaki stav na
jednom raunu (ili na vie njih) mora
imati suprotan stav na drugom raunu
(ili na vie njih), to znai da koliko
jedan raun, ili vie njih, duguje, to
liko jedan raun, ili vie njih, mora
potraivati. Ali, najvea tekoa, ona
koja zbunjuje, poiva na inverziji oz
naka. U svim knjigovodstvenim knji
gama, osim u knjizi dobitaka i gu
bitaka, sa gledita efa preduzea,
imati, to bi trebalo da znai
potraivanje efa, u stvari je njegova
pasiva, dok duguje mora da od
govara njegovim potraivanjima.
TRGOVAKA KOMPANIJA se,
u odnosu na klijenta, postavlja sa-
vetodavno, jer klijent nije nikakav
strunjak i ne mora da se razume u
raune. Prema tome, imati treba
da predstavlja njegov imetak, a dugo
vanje firme iji je on saradnik, a da
duguje znai njegovo dugovanje,
dakle, potraivanje firme.
DVORCI NA LOARI
Krajem XV i prvih godina XVI veka,
na obalama Loare i njenih pritoka
Indra, Sera, Kosona i drugih, nikli
su dvorci za zabavu: stare tvrave su
prepravljene (Lane, Lo), sruene,
da bi napravile mesto novim kra
ljevskim boravitima (Amboaz), ili su
iznova graene (ambor). Kraljevska
sedita, ali i povremena mesta bo
ravka nove finansijske aristokratije
(enonso i Aze-le-Rido), ovi dvorci,
od iena do Anea, predstavljaju
najlepi skup svetovnih graevina
francuske renesanse, skup, utoliko
znaajniji za istoriju, jer se u njemu
ogledaju sve etape evolucije koja vodi
od feudalnog dvorca gotikog stila -
delimino pod talijanskim uticajem,
(ve od Karla VIII, Bloa) - do novog
arhitekturalnog tipa rane renesanse.
ORONE (GIORGIONE)
Roen u Kastelfranku, godine 1477.
ili 1478, oro Barbareli, zvani
orone, Belinijev uenik i Ticija-
nov uitelj, umro je od kuge, u Ve-
529
 neiji, 1510. godine. On je precizno
i trajno usmerio slikare na Lagu
nama prema zvuku i okolini (A.
astel). orone je jedan od retkih
slikara koji je zanemario sadraj
slike; stav veoma originalan za nje
govo vreme. Ne zna se pouzdano ta
je tema njegove Oluje. Ali, to nije
vano; pejza je pravi sadraj slike i,
moda, neposredni izraz slikarevog
duevnog stanja. Koncert u prirodi
je znaajan trenutak u ivotu velikog
slikara, kae Eli For. Ticijan e se
povesti za njim.
ORO MARTINI, Franesko
(GIORGIO MARTINI, Francesco)
Roen je 1439, a umro 1502. go
dine. Sijenski graditelj, vajar i sli
kar, ali, pre svega, jedan od najveih
inenjera u doba renesanse.
E
EDVARD VI
Roen je 1537; sin Flenrika VIII i
Dejn Sejmur; kralj Engleske i Irske
1547-1553. godine.
ELIZABETA I (ELIZABETH I)
Ki Henrika VIII i Ane Bolen,
roena 1533. Dola je na presto posle
svoje polusestre Marije, keri Kata
rine Aragonske. S obzirom na to da
se nije udavala, njenom smru se
gasi dinastija Tjudor. Na politikom
planu, Elizabetina vladavina se
obeleava reakcijom na prokatolike
tenje prethodne vladavine: angli-
kanizam, posle stavljanja na snagu
Akta o supremaciji (1559), utvren
je kao dravna engleska religija i na
metnut kroz 39 lanova, objavljenih,
1563. godine. Marija Stjuart, kotska
530
katolika kraljica, prieljkujui za
konski krunu, znala je za ovu orijen
taciju. Kada je u kotskoj svrgnuta
s prestola, Elizabeta joj je ponu
dila azil. Kasnije, po Elizabetinom
nareenju, pogubljena je (1587),
budui daje optuena za spletkarenje
protiv kraljice. Izvan zemlje, jedno
drugo rivalstvo, ekonomske pri
rode, ubrzalo je raskid sa panijom,
koji se zavrio uvenom engleskom
pobedom nad Nepobedivom Arma-
dom (1588). Otada Engleska ima
slobodno polje u Evropi, kao i u os
talom delu sveta (Virdinija je osvo
jena ve 1583), za ekspanziju svoje
mlade industrije. U pogledu umet-
nosti, u Elizabetino doba cvetala je
na svim poljima kasna, ali izuzetno
blistava renesansa, koja e se nasta
viti za vlade njenog naslednika, Ja
kova I Stjuarta.
ENCLOSURES (OGRAIVANJA)
Engleska re za ogradu, oznaava, u
irem smislu, zemljini posed nastao
krajem XIII veka. Poetak agrarnog
individualizma, kao i uspeno gaje
nje stoke, glavni su uzroci pojave
zatvorenih panjaka, koji zamenjuju
ograena i neograena polja. Ovi
ograeni prostori, naroito brojni
na prilazima engleskim gradovima,
posledica su oduzimanja zemlje od
siromanih seljaka.
ERAZMO, Didije (ERASMUS,
Desierius)
Roen je u Roteramu, oko 1469,
kao vanbrani sveteniki sin. U
Overiljselu je pet godina (1478-1483)
pohaao uvenu versku kolu; go
dine 1487. stupa u redovne kanonike
manastira sv. Avgustina u Stejnu; za-
vetuje se (1488). Zakletve g a je os
lobodio Julije II i imenovao ga za
svetenika. Godine 1493. postaje
sekretar episkopa u Kambreju, koji
mu, posle dve godine, omoguuje da
slua predavanja na Univerzitetu u
Parizu, gde se pridruio bratstvu siro
manih studenata u koleu Montegi.
Za vreme prvog boravka u Engleskoj
(1449) upoznaje se sa Tomasom Mo
rom i Donom Koleom, koji e na
njega izvriti veliki uticaj. Od 1500.
do 1506. ponovo boravi u Parizu, za
tim u Holandiji i ponovo u Engleskoj.
Godine 1500. objavljuje prvo izdanje
Adages (zbirka od 800 poslovica),
zatim Enchiridion militis christiani
(Prirunik za hrianskog viteza),
1504, a 1505. Annotationes in Novum
testamentum (Objanjenja za Novi
zavet od Lorenca Vala). Od 1506. do
1509. Erazmo je u Italiji, boravei
u Rimu i Veneciji. Ui grki i kod
izdavaa Aida Manucija objavljuje
novo izdanje svojih Adages (4251
poslovica). Naputa Italiju i odlazi
u Englesku; putem pie Pohvalu lu
dosti, koju zavrava u Londonu, kod
Tomasa Mora; delo je objavljeno
godine 1511. Izmeu 1509. i 1514.
Erazmo ivi uglavnom u Engleskoj i
predaje izvesno vreme grki i teolo
giju u Kembridu. Vratio se na konti
nent 1514. Poto je mir izmeu Fran
cuske i Engleske zakljuen, Erazmo
odlazi u Bazel; tu upoznaje Frobena,
svog budueg izdavaa. Od 1516. do
1521. boravi u Holandiji. Naimeno-
van za savetnika Karla I panskog
(budueg Karla V), pie tom prilikom
Institutio principi christiani (Temelji
hrianskih naeta, 1516). Iste godine
objavljuje svoj Novum testamentum
(Novi zavet), posveen Lavu X, delo
koje postie nezapameni uspeh. Go
dine 1518. objavljuje prvo izdanje svo
jih Colloques (Razgovori). Erazmo je
napustio Holandiju 1521, ne vrativi
se vie nikada u nju. Nastanio se u
Bazelu u vreme kada verske svae iz
meu katolika i protestanata razdiru
Evropu. Luter zahteva od Erazma da
ostane neutralan, ali Henrik VIII i
Hadrijan VI vre na njega pritisak da
se umea; Erazmo tada pie knjigu
De libero arbitrio (O slobodi volje,
1524), u kojoj, kao humanista, od
bacuje uenje o predestinaciji. Luter
mu odgovara svojim delom De servo
arbitrio (O neslobodi volje), 1525.
Iako ve dugo bolestan, Erazmo ne
prestaje da radi i u poslednjim go
dinama ivota objavljuje, uz komen
tare, Crkvene Oce. U isto vreme
(1526) objavljuje Institutio christiani
matrimonii (Temelj hrianskih bra
kova), delo posveeno Katarini Ara-
gonskoj; proiruje svoje Colloques
(Razgovore) i u knjizi Ciceronia-
nus ismejava slepe podraavaoce
antikih pisaca. Godine 1530. prelazi
iz Bazela u Frajburg. katoliki grad,
i tu pie raspravu o Slozi crkve, a za
tim Ecclesiastes (Umetnost propove-
danja) i Pripremu za smrt. Opet je u
Bazelu, juna 1535, gde mu Pavle III
nudi kardinalski eir, koji on odbija
da primi. Umro je u noi izmeu 11.
i 12. jula 1536. godine, obdarivi bo
gato porodicu Frobena, siromane i
bolesnike.
ETJEN (ESTIENNE)
Porodica francuskih knjiara i
tampara. Anri I, osniva dinastije
(1470-1520), od 1504. godine radi
531
 samostalno u Parizu, odtampavi
oko 120 knjiga. Rober I (1503-1539),
mlai sin Anrija I, ueni humanista,
kao i otac, naimenovan je za kra
ljevskog tampara knjiga na jevrej-
skom, grkom i latinskom jeziku.
Izdao je veliki broj biblija, jedan la-
tinsko-francuski i jedan franeusko-
latinski renik. Godine 1551. od
lazi u enevu, opredelivi se za
reformaciju i osumnjien od Sor
bone. Anri II. najstariji Etjenov sin
(1531-1598), radi najpre u Parizu,
ali ga naputa (1566), posle objav
ljivanja antikatolikog pamfleta Od
brana za Herodota. Otvara u enevi
tamparsku radionicu, koju spaja sa
oevom posle njegove smrti. Njegovo
delo Thesaurus linguae graecae
(.Riznica grkog jezika), objavljeno
1527, svedoi o tome daje bio veliki
erudita. Za vreme boravka u Parizu,
1579, objavljuje Projekt za knjigu
pod naslovom O savrenstvu fran
cuskog jezika; po povratku u enevu
biva zatvoren zbog nezadovoljstva
koje je u enevi izazvala ova knjiga.
Puten na slobodu, ivi uglavnom u
Nemakoj i Francuskoj. Umro je u
Lionu, 1598. godine.
F ujedinjenje, osvojivi kraljevine
FARNEZE (FARNESE)
Porodica Farneze vodi poreklo iz
pokrajine Bolsene, u rimskoj Tos-
kani. Dala je kardinale, jednog papu,
vojvode od Parme, te jednu pansku
kraljicu.
FERARA (FERRARE)
Jedna od kolevki talijanske rene
sanse. Vojvode iz porodice dEste bili
su, u XV veku, zatitnici slikara Ro
532
zima Ture i Franeska del Kose (pa-
lata Skifanoja), a u XVI veku Bemba,
Ariosta i Tasa. Godine 1598. pripo
jena je papskoj dravi.
FI1NO, Marsil (FICINO, Marsilio)
Roen je u blizini Firence, go
dine 1443, a umro 1499; sin Iekara,
svetenik i jelinista; idejni voa Pla
tonovog kruga u Kareu za vreme
Lorenca Velianstvenog, koji je bio
njegov zatitnik i uenik. Preveo
je sa latinskog Dijaloge od Platona,
Eneade od Plotina, hermetike knjige
iz del Porfirija i Prokla, te Apolo
gist od Dionisija Starijeg; napisao je
Platonovu teologiju i O hrianskoj
religiji. Jedan od velikih mislilaca
renesanse; bio je najzasluniji za ob
novu platonizma.
(Bibl.: R. Marcel, Marsile Ficin, Pa
ris, 1958).
FERDINAND II ARAGONSKI
Roen 1452. godine, jedan od osniva
a panske moi; lukav i energian
kralj, kome se Makijaveli divio.
Oenivi se Izabelom od Kastilje
(1469), ujedinio je dva velika iberij
ska kraljevstva i dovrio pansko
Granadu i Navaru (1492-1512). Ovim
inom je sproveo, s jedne strane,
politiku centralizaciju i, s druge,
osigurao vrstu odbranu katolike
vere. Izvan Iberijskog poluostrva,
Ferdinand je osvojio Napuljsko kra
ljevstvo (1504), Milansku dravu
(1513) i postavio svoje garnizone u
panske karaule u Africi, Oranu, Be-
jati iTripolisu. Umro je 1516. godine.
Nasledio gaje njegov unuk Karlo V.
FILIP II.
Roen u Valjadoliu, 1527; umro jc
u Eskorijalu, 1598. godine. Kralj svih
panskih teritorija od 1556, i Portu
gala od 1580. godine. Bio je oenjen
Marijom Portugalskom (umrla 1545).
Marijom Tjudor (umrla 1558), Eliza
betom Valoa (umrla 1568), te Anom
Habsburkom (umrla 1580). Za nje
gove vladavine panija se utvruje
na Filipinima, pobeuje Turke kod
Lepanta i jaa svoje posede u Ame
rici. Meutim, nije uspeo da ugui
pobunu Ujedinjenih provincija (1568
-1648), doivljava neuspeh u Fran
cuskoj pruajui pomo Ligi, te
biva poraen na engleskim obalama
(Nepobediva Armada, 1588). Ovaj
mudri kralj stvara monu biro-
kratiju i gradi palatu u Eskorijalu.
Poveanje poreza i ameriko zlato
ne mogu da spree polubankrotstvo
monarhije. Ipak, vladavina ovog ne
darovitog kralja oznaava veliki tre
nutak u istoriji Crkve, umetnosti i
knjievnosti panije.
FIRENCA (FIRENZE)
Imala je oko 110.000 stanovnika
pre crne kuge; 50.000 posle kuge,
i samo 66.000 godine 1621. I pored
demografskog osipanja, Firenca je
bila intelektualni i umetniki centar
rane renesanse i glavna bankarska
berza u Evropi XVI i XVII veka. Na
poetku kvatroenta, u doba Saluta-
tija i Brunija, humanistiki grad, sa
ponosnom graanskom klasom, pos
taje filozofski i smeran sa Marsilom
Fiinijem, kada Medii, godine 1434,
osvajaju Republiku. Ponovo je samo
stalna 1494-1512 i 1527-1530, da bi se
definitivno pokorila Mediijevima,
koji postaju vojvode od Toskane.
Domovina ogromnog broja velikih
umetnika, Firenca je bila arite ci
vilizacije jedne nove Evrope, na nje
nom putu ka obnovi.
(Bibl.: A. Chaastel, Art et humani
sante Florence au temps de Lau
rent le Magnifique, Paris, 1959).
FONTENBLO (kola u
FONTAINEBLEAU)
kolu u Fontenblou su osnovali deko
rateri, slikari, mozaiari i talijanski
stukateri koji su na poziv Fransoa I
doli da rade u njegovom dvorcu u
Fontenblou. To su bili: Primatio.
Roso, Pelegrini, Nikolo del Abate i
mnogi drugi. Manje poznati od ve
likih majstora talijanske renesanse,
oni su, u Francuskoj, odomaili ma-
nirizam, sklon ulnim mitolokim
scenama, sa dugim enskim figu
rama, nagim i oputenim, te cvet-
nim dekorima i gipsanim ukrasima.
Na njih su se ugledali: an Guon,
Antoan Karon, oba ana Kuzena i
itava plejada flamanskih, engles
kih, pa i ekih umetnika, ovladavi,
u Francuskoj, tananim i udnim sti
lom prekoalpskog manirizma. Ovu
prvu kolu u Fontenblou iz godina
1530-1550. ne treba meati sa kolom
koja je radila u dvorcu za vreme An-
rija IV, a koja je bila pod uticajem
Flandrije.
FRA ANELI KO (FRA
ANGELICO)
Gvido di Pietro, u monatvu fra
ovani iz Fijezole, zvani fra
Aneliko, roen je 1387. Sa dvade
set godina stupa u manastir domi
nikanaca u Fijezoli, zatim ivi u Fi
renci, gde radi freske za manstir San
Marko, odlazi u Rim i slika kapelu
533
Nikole V i kapelu svetog priea.
Od znaaja je i rad na minijaturi i
ornamentima. Po astelu, tananost
kontura ne iskljuuje nikad umet-
nikovu preokupaciju za volumen
i irinu. Fra Aneliko je umro u
Rimu, 1455. godine. Imao je mnogo
uenika; najpoznatiji su Benoco Go-
coli i fra Filipo Lipi.
FRANSOA I (FRANOIS 1)
Roen 1494; sin Karla Orleanskog,
grofa od Angulema, i Lujze od Sa-
voje; oenio se Klauijom od Fran
cuske i vladao 1515-1547. Pobed-
nik kod Marinjana (1515) i pobeen
u Paviji (1525), Fransoa 1 je, po
put razmaenog deteta, bio u isto
vreme viteki i samovoljni vladar, za
vodljiv, povran i nestalan. Meutim,
dogaaji su ga primorali da donese od
luke vane za budunost Francuske i
da se povee sa Turcima i nemakim
protestantima. Morao je da se povue
iz drava Milana, Pijemonta i Savoje
i da carsku krunu preda Karlu V
(1519), te da se odrekne svojih zah-
teva prema Flandriji, Artou i Napulju.
Stalno ratujui, uspeo je da sauva
svoje kraljevstvo od ambicioznih
habsburkih protivnika. Za njegove
vladavine sklopljen je Bolonjski kon
kordat, a naredbom u Viler-Kotreu
ukinuo je latinski i uveo francuski
jezik u sudove, belenika akta, te u
protokole graanskog stalea. Gradio
je dvorce: ambor, Fontenblo i Mad
rid; bio je ovek od ukusa i duha;
divio se Leonardu a na njegov po
ziv doli su u Francusku Primatie,
Roso i elini; osnovao je Kraljevski
koled i postavio Gijoma Bidea za
upravnika kraljevske biblioteke. Po
savetu svoje sestre Margarite, bio je
534
tolerantan prema protestantima; za
strou versku politiku opredelio se
posle afere plakata (1534). Umro je
u Rambujeu, 1547. godine.
FUGER (FUGGER)
Porodica trgovaca i bankara s kraja
XV i u XVI veku. Osnivai dinastije
su: Ulrih, fabrikant porheta. i njegov
sin Johan (umro 1409), trgovac tka
ninama. Drugi sin Johanov, Jakov I
(umro 1469). osnovao je porodinu
granu Ljiljan, koja je potisnula
granu Jelen. Od Jakovljeve dece
istie se Jakov II, zvani bogati, koji
je stekao bogatstvo dajui zajmove
vladi u Tirolu, naplative u srebru.
Udruivi se sa Poljakom Jovanom
Turzom, mogao je koristiti ba
kar i srebro iz rudnika u Nojsolu, u
dananjoj Slovakoj. Poverilac Mak-
similijana, a zatim i Karla V, glavni
proizvoa bakra i srebra u Evropi,
opunomoenik papske drave za
skupljanje novca od indulgencija, te
zakupac rudnika ive u Almadenu,
Jakov Fuger je bio najvei poslovni
ovek svoga vremena. S obzirom na
to da nije imao dece, nasledio ga je
neak Anton (1490-1560). Posle nje
gove smrti, firma je iako u tekoj
situaciji, zbog stalnih polubankrot-
stava u paniji (1557), dala ogromne
zajmove Habsburgovcima, nastavila
da radi pod Markusom (1529-1597),
ali zapavi u jo vee tekoe, zbog
bankrotstva panskih kraljeva, uga
sila se 1607. godine.
(BibL: R. Ehrenberg, le Sicle des
Fuger, trad, fran., Paris, 1939; L.
Schik, Un grand homme d affaires
au dbut du XVIe sicle, Paris, 1937).
 G GOCOLI, Benoco (GOZZOLI,
GAMA, Vasko (VASCO DE
GAMA)
Roen je u Alenteju, oko 1469. go
dine. Pomorac, istraiva; na svom
prvom putovanju (1497-1498) otkrio
je put za Indiju, oko Rta dobre nade.
Plovei du istone obale Afrike, sti
gao je do Melinde, odakle gaje pilot
Arapin odveo do Kalkute, na obalu
Malabar. Tu je zakljuio trgovaki
ugovor sa malabarskim vladarom.
Vratio se u Lisabon sa velikim tova
rom zaina; tada je dobio ime ad
miral Indije. U toku drugog puto
vanja, 1502, 21 brodom, osnovao je u
Africi portugalska naselja, u Mozam
biku i Sofali, potvrdio je u Indiji trgo
vaki savez koji je Kabral sklopio sa
kraljem Kananorom, a zatim je bom-
bardovao Kalkutu, zbog masakra
nad Portugalcima, i potpisao ugo
vor sa kraljem Kerale. Godine 1503.
vratio se u Lisabon. Pred kraj ivota,
po nareenju Huana III, ponovo pu
tuje u Indiju. Umro je u Kerali, 1524.
godine.
GIBERT1, Lorenco (GHIBERTI.
Lorenzo)
Roenje 1378, a umro 1455. godine.
Firentinski vajar; radio je za crkvu
Santa Marija del Fiore i za Or San
Mikele, te krstionicu u Sijeni, ali nje
govo remek-delo su dvoje bronzanih
vrata na krstionici u Firenci.
G1RLANDAJO (GHIRLANDAIO)
Domeniko di Tomazo Bigordi,
zvani Girlandajo, roen je u Fi
renci, 1449, gdeje i umro, 1494. go
dine. Mikelanelo je uio u njegovoj
radionici.
Benozzo)
Benoco di Lee, zvani Benoeo Go-
coli, roenje u Firenci 1420, a umro
u Pistoji 1497. godine. Poeo je kao
zlatarski egrt; potom je radio sa Gi-
bertijem na vratima firentinske krs
tionice. Bio je i jedan od saradnika
fra Anelika. Gocoli je izradio veliki
broj slika, ali je slavan po svojim fres
kama: Pohod triju mudraca, u kapeli
Medii, Pria o svetom Avgustinu u
San iminijanu, te prizori iz Starog
zaveta u crkvi Kampo Santo u Pizi.
Njegova umetnost predstavlja prelaz
od otove i fra Anelikove kole ka
slikarstvu s kraja kvatroenta.
GRADITELJSTVO
Srednjovekovno graditeljstvo se ni
je moglo razvijati bez izvesne isku-
stvenosti. Gotike lae su se morale
uvrstiti lunim osloncima, a lae ka
tedrale u Boveu su se sruile. U doba
renesanse, graditeljstvo postaje pred
met teorijskog razmiljanja. Ne samo
da su del Vitruvija bila tampana,
ve su i Alberti, Serlio i Filiber de
lOrm pisali rasprave o umetnosti
graenja. Prouavaju se proporcije
antikih spomenika, a Leonardo da
Vini trai matematiko reenje za
pukotine i izdrljivost lukova. Povra
tak grko-romanskoj estetici doveo
je, uglavnom, do pretpostavljanja ho
rizontalnih linija vertikalnim, kojima
je srednji vek bio naklonjen. Neopla-
tonska filozofija je podstakla najvee
graditelje renesanse (Bramante,
Mikelanelo i dr.) da podiu crkve sa
centralnim planom, nad kojim se na
laze kupole.
535
GREKO (GRECO)
Domenikos Teotokopulos, zvani El
Greko, roen je u Kandiji, na Kritu,
godine 1541. Za vreme boravka u
Veneciji, a zatim u Rimu, otkriva
Tintoreta. Od 1574. ivi uToledu, gde
je i umro 1614. godine. Prouavao
je ikone i doao do zakljuka da je
logiki povezana deformacija je
dan od naina stvaranja (A. Malro),
ali nita mu nije bilo toliko strano
kao kruti formalizam vizantijskih
del: Kod El Greka sve je pokret,
ushienje, ivot formi u stalnoj evo
luciji. To je ono to je Italija podarila
njegovom delu (. Lasenj).
(Bibl.: P. Guinard, Greco, Skira,
1956).
GRGUR XIII
Ugo Bonkompanji, roen 1502. u
Bolonji, bio je papa 1572-1585. go
dine i reformator kalendara.
GRINEVALD (GRNEWALD)
Matis Gothard Najthart, zvani Gri-
nevald, je, pored Direra, najvei
nemaki slikar; potpuno zabo
ravljen, otkriven je tek pre stoti-
nak godina. Roen je, verovatno, u
Vircburgu. Najpre je bio zvanini
slikar u biskupiji izbornog kneza u
Majncu; meutim, poslednje godine
ivota je proveo kao proizvoa sa
puna i hidraulini inenjer. Iz nje
govog del, koje nije veliko, izdvaja
se neuporedivom lepotom oltar koji
je radio za manastir antonita u Izen-
hajmu (1515). Grinevald odraava
sve hrianske tenje srednjeg veka,
ali nagovetava i mogunost jedne
moderne umetnosti, koja e se u XX
veku razviti u ekspresionizam. Shva-
tanje o neizbenoj fizikoj i moralnoj
536
patnji, karakteristino za srednji vek,
snano se ogleda u njegovom delu.
Umro je 1528, iste godine kada i
Direr.
GUTENBERG
Roenje oko 1394, u Majncu, a umro
1469. godine. Pravo njegovo ime je
Johan Gensflaj. Glaalac dijama
nata, zatim fabrikant ogledala, Gu
tenberg se, 1434. godine, nastanio
u Strasburu. Tu, u najveoj tajnosti,
radi na svome izumu - tampariji,
koja e, oko 1440, potresti svet. Ori
ginalnost njegovog otkria se sasto
jala u livenju slova pomou kalupa sa
urezanim slovima od metala. Ova
kav postupak je omoguavao dobi-
janje vrlo lepo izrezanih slova, kao
i njihovo beskonano umnoavanje
bez oteenja crtea u kalupu. Na
ovom poduhvatu Gutenberg je ra
dio desetak godina (1438-1448), uz
velika novana ulaganja. Njegov
ortak Johan Fust tuio ga je sudu
zbog neplaanja interesa na predu
jam. Izgubivi proces, Gutenberg os
taje u isto vreme bez tamparije, te
nije mogao isporuiti svome finansi-
jeru primerke Biblije koji su bili u
tampi. tampariju je preuzeo je
dan od njegovih saradnika, Peter
efer, koji je odtampao Majncki
psaltir. Upropaen, pronalaza ivi
teko. Konano ga prihvata Adolf de
Naso, episkop u Majncu, i dodeljuje
mu plemiku titulu. Nacionalna bib
lioteka i Mazarenova biblioteka po-
seduju po jedan primerak Gutenber-
gove Biblije.
 GUON, an (GOUJON, Jean)
Roen u Normandiji, oko 1510; umro
je 1565. godine. Radio je mnogo: ga
leriju za orgulje za crkvu Sen-Maklu,
reljefe za amvon Sen-ermen-lOkse-
roa, za dvorce Ekuen i Anet. u Luvru
i na Fontani nahoadi. Protestant,
morao je da napusti zemlju oko 1562.
Bio je sjajan vajar; pretrpeo je uticaj
kole u Fontenblou.
(Bibl.: P. Du Colombier, Jean Gou
jon, Paris, 1949).
GV1ARD1N1, Franesko
(GUICCIARDINI, Francesco)
Roenje u Firenci, 1483, a umro 1540.
godine. Pored Makijavelija, bio je naj
vei talijanski istoriarX VI veka, am
basador (1512) Firentinske Republike
za vreme Ferdinanda Katolikog. Od
1514. prelazi u slubu Mediijevih;
posebno je bio odan dvojici papa,
Lavu X i Klementu VII, vrhovnim
gospodarima Katolike crkve izmeu
1513. i 1534; ipak je duboko prezirao
vladu prvosvetenika. Guverner
u Romanji (Bolonja), na poziv Kle-
menta VII dolazi u Rim i savetuje mu
da sklopi savez sa Francuskom pro
tiv Karla V; postaje papski namesnik
trupa Svete stolice. Pljakanje Rima
i pad Mediijevih u Firenci potvrdili
su neuspeh njegove politike, i bio je
srean kada su carski peaci, na oba
lama reke Arno, ponovo uspostavili
vladavinu porodice za koju je vezao
svoju sudbinu. U svojim velikim e-
lima Ricordi politici e civili (Politike
i graanske uspomene) i Storia
d'ltalia (Istorija Italije) Gviardini je
otrouman i objektivan posmatra, te
pronicljivi analitiar uzroka i posle-
dica dogaaja.
HENRIK VIII (HENRY VIII)
Drugi sin Henrika VII, roen u
Griniu, 1491, a umro 1547. godine.
Na presto je doao posle smrti svoga
starijeg brata, ijom se udovicom, Ka
tarinom Aragonskom, oenio; vladao
je od 1509. do 1547. U spoljnoj poli
tici sklopio je savez sa Karlom V (oko
1527), a zatim sa Francuskom, protiv
koje se kasnije okrenuo (1545-1546).
Pobedio je kote na Britanskim ostr-
vima, pripojio pokrajinu Vels i prog
lasio se kraljem Irske (1541). Obuzet
dinastikim brigama, ali i stranog
temperamenta, enio se uzastopce
pet puta, nakon to je oterao svoju
prvu enu Katarinu Aragonsku. Kle-
ment VII je odbio da poniti taj brak,
zbog ega se kralj otcepio od Crkve.
Nekadanji Luterov protivnik, kome
je papa Lav X dodelio poasnu titulu
branitelja vere, oteepivi se od Crkve,
proglasio se vrhovnim gospoarem
Crkve u Engleskoj.
HERMES TRISMEGISTOS
Trismegistos: tri puta najvei. To
je ime egipatskog boga Tota (Toth),
koga je jo Herodot poistovetio sa
grkim bogom Hermesom, kome
se pripisuje veliki broj svetih spisa,
koje su svetenici ljubomorno uvali.
Meutim, Platon, u dijalozima Fe-
dar i Fileb, spominje Egipanina
Tota, pronalazaa azbuke i pisma.
Ueni aleksandrijski krugovi su ve
u II i III veku pre Hristovog roenja
ispoljavali probueno intereso-
vanje za Platona, elei da oprav
daju njegovu filozofiju samim nje
nim obelodanjivanjem. Oni su, bez
sumnje dobronamerno, pripisali Tot-
Hermesu hermetike knjige ija se
537
doktrina podudarala sa njihovom i
objavili ih pod njegovim imenom.
(Bibl.: A. J. Festugire, La Rvolu
tion d Herms Trismgiste, 4 vol.,
Paris, 1950.)
HOLBAJN, Hans (HOLBEIN,
Hans)
Roen u Augsburgu, zime 1497/1498,
bio je uenik svoga oca Hansa Hol-
bajna Starijeg i Baldunga Grina. U
Bazelu, gde je najpre iveo, slikao je,
uglavnom, religiozna del, a zatim je
putovao u Francusku i Italiju, gde je
otkrio crte sa tri olovke (Klue). Go
dine 1526. odlazi u Englesku i postaje
dvorski slikar Henrika VIII. Umro je
od kuge, 1543. Njegovo crkveno sli
karstvo je malo poznato; slavuje ste
kao portretima.
HUMANIZAM
Ciceron i Kvintilijan su pod reju hu-
manitas porazumevali duhovnu
kulturu, uljudno ponaanje i, u irem
smislu, civilizaciju. Kada su se ueni
Talijani, poev od Petrarke, vratili
velikim starim piscima, cilj im je bio
da ispitaju kulturne vrednosti koje su
ovi uzdizali. Ovaj povratak je zah-
tevao prouavanje rukopisa, elimina
ciju nepoeljnih tekstova i filozofsku
kritiku knjiga, te prouavanje starih
zaboravljenih jezika, grkog i jevrej-
skog. Neki humanisti su bili izvrsni
gramatiari i istunci jezika. Ali,
nemogue je bilo zamisliti da obelo-
danjivanje misli starih pisaca ne utie
na filozofiju doba u kome je to otkrie
izvreno. Odatle i razvoj humani
stikog sinkretizma, koji je nastojao
da pomiri Jevanelje sa obelodanje-
nom mudrou Platona i Cicerona,
hriansku strogost sa epikurejstvom
538
ili, naprotiv, sa stoicizmom. Ova
tenja za sintezom je karakteristina
za doba renesanse od Lorenca Vale
do Montenja. Humanizam je bio pa-
ganski u veoj meri u Italiji nego s
druge strane Alpa; poprimio je skep
ticizam pod uticajem padovanaca i
Dolea. Ali, u celini, ovaj pravac je sa
Fiinijem, Tomasom Morom i Eraz-
mom bio vie pokuaj - delimino
uspeo - da se hrianstvu udahne lju
bav prema ivotu i lepoti koja je dala
peat antikoj kulturi.
(Bibl.: A. Chastel, i 'Age de l'huma
nisme, Paris, 1963).
I
IGNACIO LOJOLA (IGNAZIO
LOYOLA, sveti)
Roenje 1491. godine; do 1521. ivi
svetovnim ivotom. Ranjen u bici kod
Pampelona. Odrie se sveta i povlai
se u Manrezu, odluivi da se posveti
propovedanju. Osumnjien u Alkali i
Salamanki daje iluminist (prosveen),
biva zatvoren, ali ubrzo puten na slo
bodu. Studira, zatim, u Parizu, polae
zavet na Monmartru i zajedno sa
svojim prijateljima stavlja se u slubu
pape. Pavle III odobrava ovo drutvo
(1540) i Ignacio, svetenik, od 1537,
postaje stareina Drube Isusove.
Umro je u Rimu, 1556. Osim pre
piske, Ignacio je napisao Konstitu
cije (Pravila o ivotu Isusovaca), Du
hovni dnevnik, koji otkriva njegov
mistini temperament, i Duhovne
vebe, protkane, pokatkad, duhom
moderne pobonosti.
(Bibl.: A. Guillermon, Saint Ignace
de Loyola, Paris, 1957).
INKA (carstvo)
Godine 1530. Francisko Pizaro je,
sa sto ljudi i nekoliko konja, krenuo
da osvoji earstvo Inka (keuansko
earstvo u Peruu), koje se tada prosti
ralo juno od ekvatora, na padinama
i u dolinama Anda, obuhvatajui ije
dan deo dananjeg ilea. Pleme Inka
je bila vladajua kasta, iz koje je po
tekao vrhovni gospodar Inka, verski
voa Sin Sunca, gospodar teritorija i
vlasnik jedne treine zemalja; druga
treina je pripadala lanovima poro
dice Sunca, dok su ostatak delili meu
sobom podanici. Inke su svuda za
veli kult Sunca, iako je bilo i lokalnih
boanstava. Veliki hram se nalazio u
Kusku, glavnom gradu, a njegova ve-
lelepna graa, obloena zlatom, ispu
nila je divljenjem panske osvajae.
U vreme njihovog dolaska, carstvo je
bilo poprite borbe izmeu dva rivala
Inka, Huaskara i Atahualpe, to je
pancima olakalo pobedu.
INENJERI
Sreno izabrana formula B. ila, in
enjeri u doba renesanse, oznaava
elu jednu porodicu otroumnih
ljudi, meu kojima su: Alberti, Agri
kola, Leonardo da Vini, Kajter, Ta-
kola, Franesko di oro Martini - u
prvom redu Talijani i Nemci - koji
su, ispoljivi ivo interesovanje za
tehniku, ubrzali njen napredak.
J kue. Ekonomsko opadanje Jevreja
JAKOV I
Roen 1566. godine; sin Marije Stju-
art i barona Darnleja; kralj kotske
od 1567. do 1625. Vladao je pod
imenom Jakov VI. Kralj je Engleske
i Irske od 1605. do 1625. godine.
JEVREJI
Gonjenja (s prekidima) Jevreja su
poela u doba prvog krstakog rata,
uzevi maha u doba crne kuge, vie
u Francuskoj i Nemakoj nego u Ita
liji. Poluostrvo je bilo za njih neka
vrsta utoita, naroito posle njiho
vog proterivanja iz panije, godine
1492. U Rimu, kao nekada u Avi-
njonu, dugo su uivali papsko gos
toprimstvo. Pape: Martin V, Eugen
IV, Pije II, Julije II, Lav X, Pavle III i
Sikst V obraali su se jevrejskim leka-
rima. Jevrejska kultura, nepoznata u
hrianskom srednjem veku, postaje
jedna od komponenti humanizma. S
druge strane, Izraelci, zajmodavci na
zalogu, odigrali su znaajnu ulogu na
ekonomskom planu: oko 1600. u Ita
liji je bilo oko 500 banaka ili poslov
nica jevrejskih zajmodavaca. Ipak.
velike dinastije izraelskih trgovaca
izmeu Istoka i Zapada, poput dinas
tije Nazi (XVI vek), nisu poznate.
One su imale glavna sedita u Vene
ciji, Ferari, Ankoni, te u Carigradu,
u ijoj je luci. oko 1552, bilo vie od
70 jevrejskih trgovaca. Uprkos tome,
nijedna jevrejska porodica se nije, po
svojoj ekonomskoj ulozi, mogla upo-
rediti sa porodicama Mediija, Fu-
gera i Velsera. Osnivanje zalonih
banki, sredinom XV veka. ozbiljno
je ugrozilo jevrejske pozajmljivake
je ubrzala organizacija geta u Rimu,
Bolonji, Ankoni i drugim grado
vima, posle bule Cum Nimis Absur-
dum (1555).
(Bibl.: C. Roth, The Jews in the Re
naissance, Philadelphia, 1959).
539
 JULIJE II
ulijano del Rovere, roen u Albi-
soli, 1443; umro je u Rimu, 1513. go
dine. Neak Siksta IV, kardinal Os-
tije, bio je protivnik Aleksandra VI
i morao je da bei iz Rima. Izabran
za papu, 1503, Julije II osniva mo
dernu papsku dravu. Mecena i vr
hovni verski poglavar, dao je da se
rekonstruie crkva svetog Petra, do
veo u Rim Bramantea, a Mikelanelu
poverio graenje nadgrobnog spome
nika ogromnih razmera, koji je samo
delimino ostvaren. Za njegove vla
davine u Rimu su radili i Pinturiio,
Sinjoreli, Rafael i mnogi drugi, svi
u Vatikanu, dok su del antikih
majstora, tek otkrivena meu kojima
i Laokoon, nala svoje mesto u ga
leriji Belvederea.
JUROS
Nazivi za rente od ukupnog duga
panske drave; ovakvih naziva je u
XVI veku bilo mnogo.
K u Noajonu, 1509. godine. Otac mu
KABALA (KABBALE)
Kabala je, po svom poreklu, jevrej-
ska re i doslovno znai: ono to je
primljeno. To je, u stvari, mistino
tumaenje Biblije, predaja upuenog
upuenom. Kabala, koja je polako
prerastala u doktrinu, u toku ne
koliko vekova (Knjiga o stvaranju
sveta je iz 135. godine pre Hristovog
roenja, a knjiga O sjaju, ili ohar,
datira iz XIII veka), izlae razne faze
u stvaranju sveta. Biblijski tekst, kroz
svoje sastavne elemente - znakove
i slogove - otkriva mistino, prema
Kabali, unutar poruke koju je bog
uputio svome narodu, neku vrstu
540
unutranjeg monologa, koji predaje
svoj oblik boanskog bia, stvore
nog samo od sebe i koje se stvarajui
ostvaruje.
KABRAL, Pedro Alvarez (CAB
RAL, Pedro Alvarez)
Roen je 1460, nedaleko od Santa-
rema. Godine 1500. postavljen je za
komandanta Druge portugalske flote,
otpremljene za Indiju. Odabrao je za
padni put i stigao na istonu obalu
Brazila, koju je zauzeo u ime Portu
gala i dao joj ime Terra da Santa Cruz
(Zemlja svetog Krsta): slina imena
e se otada esto pojavljivati na geo
grafskim kartama XVI veka, na-
menjenim Americi. Nastavljajui put
prema Rtu dobre nade i Indiji, nje
gova flota je pretrpela uasan brodo
lom, ali je ipak stigla, mada oteena,
na cilj. Kabral se vratio u Lisabon
1502. godine, gde je i umro, 1526.
KALVIN, an (CALVIN, Jean)
Zan Koven, zvani Kalvin, roen je
je bio sekretar episkopa i zastupnik
katedralskog zbora kanonika. kolu
je najpre uio u svom rodnom gradu,
a zatim odlazi u Pariz, gde nastavlja
kolovanje u opakom koledu Mon-
tegi. Studirao je pravo na univerzi
tetima u Orleanu i Buru. Vratio se
u Pariz 1531. Posle smrti svoga oca
pohaa otmenu i trojezinu akade
miju (budui Collge de France),
gde stie grko i jevrejsko ob
razovanje. Godine 1532. objavljuje
Komentare Senekinog De dementia
(O milosru), u humanistikom stilu.
Za reformaciju se, izgleda, oprede-
lio 1533-1534. Gonjenja protestanata,
koja su poela u Francuskoj oktobra
 1534, posle afere s Plakatima, pri
moravaju ga da napusti kraljevstvo.
Sklanja se u Bazel, gde priprema.
1535, prvo izdanje svog del Nauk
hrianske vere, koje je proirivao
punih 25 godina. Prvi boravak Kal-
vinov u enevi trajao je dve godine,
1536-1538, i zavrio se njegovim is-
terivanjem. Meutim, njegovi prijate
lji, doavi ponovo na vlast, pozi
vaju ga natrag u enevu. Kalvin se
odluio na povratak tek 1541. go
dine, posle dugog razmiljanja. Od
tada reformator vie ne naputa ovaj
grad. Uestvuje u izradi uvenih
Svetenikih uredbi, koje su propisi
vale religiozni ivot u gradu za dva
veka unapred. Godine 1559. Kalvin
se umeao u suenje Mielu Serveu
i doprineo njegovoj osudi. Obnovio
je enevsku akademiju, budui ve
liki rasadnik Kalvinizma. Umro je u
enevi, 1564. godine. (Bibl.: F. Wen-
del, Calvin, sources et volution de la
pense religieuse, Paris, 1950; A.M.
Sehmidt. Jean Calvin et la tradition
calvinienne, Paris, 1957).
KAMOENS, Luis (CAMOENS,
Louis)
Najpoznatiji predstavnik portugalske
knjievnosti u doba renesanse. Roen
je u Lisabonu, godine 1524. Zapoeo
je blistavu karijeru na dvoru, ali,
odreen da provede pet godina u
slubi u Indiji, naputa Portugal kao
obian vojnik. Na putu za Gou pie
svoju epsku poemu Luizijade (Portu
galci), u kojoj opisuje doivljaje Vaska
da Game i velia portugalska otkria.
Nakon boravka u Goi, uestvuje u
borbama protiv gusara du obala
Malabara i Arabije. Pisao je i istovre
meno se borio; sa maem u jednoj i
perom u drugoj ruci. U istonoj In
diji boravi kratko vreme, u Ternatu,
Bandi, na Amboanu, te uestvuje u
osvajanju Makaoa, u Kini, 1558. Tu
ostaje nekoliko meseei, sastavivi
jezgro svojih Luizijada. Posle seda-
manest godina vraa se, napokon,
u Lisabon. gde ivi do svoje smrti,
1580, od skromne penzije koju mu
je dodelio kralj, u znak zahvalnosti
to mu je posvetio Luizijade. Kamo-
ens je pisao i melanholine poeme i
dramska del.
KARAVAO (CARAVAGGIO)
Mikelanelo Amerigi, ili Merizi,
zvani Karavao. Nadimak je dobio
po gradu u kome je, pretpostavlja
se, roen, godine 1573. Slikarstvo je
najpre uio u Milanu, a od esnaeste
godine u Rimu. Radio je u papskom
gradu i rimskoj pokrajini do 1606.
godine, naslikavi pedesetak slika,
poev od De teta sa vokom (1591) do
Smrti Bogorodice (1605-1606). ini
se da su njegova glavna del nastala
u Rimu: religiozne slike (kapela Sen-
Matje i Sen-Luj de France; Pavlovo
preobraanje i Martirij svetog Petra
za crkvu Santa Maria del Popolo; Ma-
dona iz Lorete zacrkvuSantAgostino
i dr.); svetovne slike takoe, kao Mu
zika i Bahus i Narcis. Neobuzdanog
temperamenta, Karavao je, kao
elini, umean u tue, esto dolazio
u sukob sa zakonom u Rimu. Godine
1606, posle jednog ubistva, morao je
da bei iz Rima. Od tada luta, boravi
u Napulju, na Malti i Siciliji, i napo
kon se vraa na poluostrvo. Umro je
1610. godine, od malarije, u Porto Er-
koleu, ba kada se spremao za pov
ratak u Rim.
541
 KARAVELA
Teko je odrediti kada je, zapravo,
nastala karavela, koja se na portu
galskim brodogradilitima pojavila
oko 1420. godine. Bio je to brod, re
lativno lak. brz, prilagodljiv vetru,
jednom reci. idealan za moreplovce.
KARAI (CARRACCI)
Porodica bolonjskih slikara s kraja
XVI i poetka XVII veka, iji su gla
vni predstavnici bili: Ludoviko. nje
gova dva roaka Agostino i Anibale,
te Antonio, vanbrani Agostinov sin.
Osnovali su u Bolonji, 1585, drutvo
Incaminati - prvu akademiju likov
nih umetnosti u istoriji. Ludoviko
(1555-1619) je bio njen zaetnik. Ova
bolonjska kola je propovedala odme-
renu i skladnu umetnost i, izvlaei
pouke iz XVI veka, koji je bio na iz
maku, nastojala je da Mikelanela
ublai Rafaelom. Agostino je, sa svo
jim bratom Anibaleom, radio na os
likavanju palate Farneze. Od svih je
bio najpoznatiji Anibale (1506-1609),
izvrstan u unutranjem ukraavanju
palate.
KARLO VIII (CHARLES VIII)
Sin Luja i arlote od Savoje, roenje
u Amboazu, 1470. Kralj Francuske od
1483. do 1498. Njegova sestra, Ana
de Boe, vladala je za vreme njego
vog maloletstva. Odluivi da osvoji
Napuljsko kraljevstvo, Karlo VIII
upada u Italiju 1494, osvaja Firencu
i stie do Napulja, 1495. Ali, iste go
dine se vraa u Francusku, pod pret-
njom Venecijanske lige. Era ratova sa
Italijom je poela.
542
KARLO IX (CHARLES IX)
Trei sin Anrija II i Katarine Medii;
roenje u Sen-ermen u Leju, 1550.
godine. Kralj Francuske od 1560. do
1574. Do 1570. vladala je njegova
majka, Katarina Medii. Imala je
jak uticaj na kralja. Organizovala je
pokolj protestanata - Vartoiomejski
pokolj, 24. avgusta 1572. godine.
KARLO PETI (CHARLES QUINT)
Roen je u Gandu, 1500. godine;
maternji jezik mu je bio francuski,
panski je nauio kasnije. Posle smrti
svoga oca. Filipa Lepog (1506), do
bio je u naslee Nizozemsku i Fran-
Konte. Posle smrti Ferdinanda Ara-
gonskog (1516), proglasio se Karlom
I, kraljem panije. Tada je, na tetu
svoje majke, Lude Jovanke, nespo
sobne da vlada, prisvojio Kastilju,
zajedno sa njenim amerikim teri
torijalna, a zatim Aragon, Napulj i Se-
Vi 1ju . Godine 1519. izabran je za cara;
tada postaje Karlo Peti. Primoran da
gui pobune u svojim dravama (po
bunu komunara u Kastilji, 1520
1522, u Gantou 1339-1340, zatim
pobunu nemakih vladara, naklo
njenih reformaciji, 1546-1555), Karlo
Peti je bio putujui vladar. Ipak,
neosporni su njegovi uspesi: pobeda
u Paviji (1526), kojom je dobio Mi
lansko kraljevstvo, izbor njegovog
brata Ferdinanda za kralja eke i
Maarske (1526), osvajanje Tunisa
(1535), pobeda kod Milberga (1547),
koja je oznaila slom lige nemakih
protestantskih vladara, te pansko
zauzee ogromnih amerikih teri
torija. Osnovao je vicekraljevstva
u Meksiku (1535) i u Limi (1542).
Meutim, nije uspeo da ostvari tri
osnovna cilja: kao prvo, nije mogao
da savlada Francusku i da uzme Bur-
gundiju; ak su njegove trupe mo
rale da napuste tri episkopije: za
tim, njegovi pohodi na Turke nisu
unitili otomansku silu; posle zauzi
manja Tunisa (1535), dolo je do
prave katastrofe du obala Alira
(1541) i, na kraju, nije uspeo da po
novo ujedini Crkvu u Nemakoj.
Mir u Augsburgu (1555) znaio je
mirenje Habsburgovaca sa verskom
podeljenou. Iscrpljen, obeshrab
ren, oboleo od kostobolje, Karlo Peti
poinje da se povlai sa politike
scene. Oktobra 1555. godine, u Bri-
selu, odrekao se prestola kao gospo
dar reda Zlatnog runa i vladar bur-
gundskih pokrajina, u korist Filipa
II. U januaru 1556. odrie se, opet u
korist Filipa II, panskih kraljevstava
i njihovih pokrajina. Najzad, sep
tembra iste godine, predao je krunu
svom bratu Ferdinandu, to su birai
potvrdili tek 1558. godine. Povukavi
se u manastir San Justa u Estrema-
duru, Karlo Peti je umro 21. septem
bra 1558. godine.
(Bibl.: C. Brandi, Charles Quint et
son temps, Paris, 1939; J. Babelon,
Charles Quint, Paris, 1947; R. Tiler.
l Empereur Charles Quint, Paris,
1960).
KARPAO (CARPACCIO, Vittore)
Venecijanski slikar, roen oko 1455,
a umro 1525. godine. Posle entila
Belinija, koji mu je bio uzor, postao je
glavni slikar-hroniar Venecije. Slika
Venecije u njegovim delima je u isto
vreme precizna i imaginarna, to ni
jedan slikar posle njega nije postigao,
pa ni Kanaleto. U njegovim ciklu
sima - Legenda o ivotu svete Ursule
i ivotopis sv. Borda i sv. Jeronima,
za koje se inspirisao Zlatnom legen
dom - istorija se odvija poput films
kih sekvenci, sa uvek obaveznim de
korom - Venecijom.
KARTIJE, ak (CARTIER,
Jacques)
Roenje 1491, a umro u Sen-Malou
1557. godine. Preduzeo je tri plo
vidbe za Ameriku, i to: 1534, 1535
1536. i 1541. godine, sa pristankom
ili po nareenju Fransoa I. Ovaj more
plovac iz Sen-Maloa uzalud je traio
na severozapadu put za Kinu. Posle
treeg putovanja, bio je ubeen da je
pronaao zlato i dijamante, koje je sa
sobom oneo u Francusku. Meutim,
to je bilo obino kamenje. Pokuao je
da osnuje koloniju na obalama Sen-
Lorana, to je bilo preuranjeno. Ali,
i pored ovih neuspeha, ne treba za
boraviti da je on otkrio otoje Novog
Kontinenta i rekom Sen-Loran dos-
peo do Montreala.
KASTILJONE, Baldasar (CASTI-
GLIONE, Baldassarre)
Svojim delom Dvorjanin izvrio je
snaan uticaj u svoje vreme. Odlian
vaspita bogatih ljudi, Kastiljone je,
vie nego iko drugi, uticao na tali
jansko i zapadno plemstvo da pri
hvati nove vrednosti civilizacije:
obrazovanje, vaspitanje, drutveni
ivot, potovanje ena. Neoplatono-
vac, i sam je bio savrena linost,
objedinjujui u sebi osobine sjajnog
vojnika, umetnika i diplomate. Roen
543
je u Mantovi, 1478, a umro u Toleu,
1529, godinu dana posle objavljivanja
Dvorjanina.
KATARINA MEDICI .
Neaka Klementa VII i ena Anrija
II, kome je podarila estoro dece. Ro
ena u Firenci, 1519, umrlaje u Bloau,
1589. Sujeverna i bezobzirna, ali bez
dara za politiku, koji joj se pridavao.
Prevrtljiva, izazvalaje Vartolomejski
pokolj i ponovo podstakla graanske
ratove u Francuskoj.
KER, ak (COEUR, Jacques)
Roen je u Buru, 1395. godine.
Pridruio se grupi kovaa novca u
ovoj privremenoj prestonici kraljev
stva. Uloivi novac u trgovinu na Is
toku, putuje u Damask, 1433. godine.
Njegova poslovna baza je Monpelje,
sa svojom lukom Eg-Mort. Dvorski
poverilac, glavni majstor za kovanje
novca (1435), kraljev kujundija
(1440), postaje lan kraljevskog sa-
veta, godine 1442. Ali, raskoan
ivot, te zamani trgovaki poslovi,
izazivaju zavist okoline. Godine
1451. biva zatvoren i osuen na teku
novanu kaznu, kojom mu je sva imo
vina bila oduzeta. Sklanja se u Rim
(1454); papa mu poverava komandu
nad flotom koja treba da brani Rodos
od Turaka. Umro je u toku pohoda na
grko ostrvo Kju.
KLEMENT VII (CLEMENT VII)
ulio di Medii, roen u Firenci,
1534. godine, bio je papa od 1523. do
1534. Zbog rodbinskih veza sa Fran-
soa I, navukao je mrnju Karla V,
ije su trupe opustoile Rim, godine
1527. ak je i Klement VII bio zarob
ljen. Godine 1533. odbio je da poniti
544
brak Katarine Aragonske i Flenrika
VIII, koga je anatemisao, to je do
velo do otcepljenja anglikanske crkve
(1534).
KLUE (CLOUET)
Porodica francuskih portretista XVI
veka. an, zvani Zane, roen oko
1485. godine, tvorac je portreta,
raenog sa tri olovke (kamenom
crnom, zemljanom crvenom i be
lom kredom). Svojom koncepcijom,
crtei su mu vie slikarski nego
crtaki: meko uobliavanje, malo
oseneno, podsea na Leonarda da
Vinija. Posle njegove smrti, njegov
sin Fransoa nastavlja oevim sto
pama. Zane, kako su i njega zvali,
roenje u Turu, 1515, a umro 1572.
godine. Za svoga ivota izradio je
portrete etiri kralja : Fransoa I, An
rija II, Fransoa II i Karla IX. Njegovi
crtei se razlikuju od oevih: Pre
cizniji, oporiji ali privlaniji u svojoj
oporosti, odluan je i detaljan (A.
atle). Fransoa Klue je stvorio novi
tip portreta, od glave do pete, kod
koga precizno prenoenje stvarnosti
ne iskljuuje finou linije.
KOLUMBO, Kristifor (COLON,
Cristobal)
Roenje u enovi, ili Savoni, 1451.
godine; otac mu je bio tka. Ne pos
toji nikakav dokaz o njegovom jev-
rejskom poreklu. Godine 1474-1475.
putuje na Kju (Chio), kao lan posade
brodova koje su unajmili enovski
trgovci. Ve idue godine odlazi u
Englesku, sa trgovakom ekspedi
cijom. Meutim, putem ih napadaju
gusari, zapalivi veinu brodova.
Kolumbo, koji se spasao plivajui,
iskrcava se u Portugalu. Od 1474. do
 1485. godine boravi u ovoj zemlji i
na njenim teritorijama (Madera); s
jedne strane dobija ponudu da pu
tuje u Englesku, Irsku, te na Island,
dok mu, s druge, nude putovanje u
Gvinejski zaliv (1477). Kolumbo
se, 1479, eni jednom udovicom iz
Lisabona, plemikog porekla, ali
siromanom, koja umire ve 1483.
On se tada nastanjuje na ostrvu Porto
Santo, nedaleko od Madere, iji je za-
povednik bio njegov tast Perestrelo.
Ubrzo, podstican od svoga brata Di-
jega, crtaa geografskih karata u
Lisabonu, Kolumbo poinje da sanja
o velikom prekookeanskom puto
vanju. ita Istoriju stvari od Pija II,
Sliku sveta od Pjera dEjija i dolazi do
zakljuka da je obim sveta ui nego
to izgleda u stvarnosti i daje Kina re
lativno blia Evropi preko zapada. Po
to je Huan II Portugalski odbio da fi-
nansira poduhvat za koji je Kolumbo
izradio plan. ovaj prelazi u Spaniju,
gde 17. aprila 1492. godine postie
sporazum sa Santa Feom. Od tog tre
nutka, istorija o Kolumbu, admiralu
okeana, je u stvari, istorija o njego
vim putovanjima. Prvo putovanje na
koje je poao, sa samo tri lae, traje
od 3. avgusta 1492. do 4. marta 1493.
godine, a zavrava se otkriem San
Salvadora, Kube i Tahitija. Drugo
putovanje, od 25. septembra 1495.
do 11. juna 1496, sa 27 brodova, do
vodi Evropljane u Dominiku, Gva-
delupu, Portoriko, te na Jamajku i
jugozapadnu obalu Kube. U toku
treeg putovanja, od 30. maja 1498.
do 25. novembra 1590, Kolumbo
plovi du obale kontinenta, sve do
Orinoka, i stie na ostrva Trinidad,
Tobago i Grenadu. Posle pokuaja da
zatiti uroenike od loeg ponaanja
Spanaca, omrznut od njih, poslan
je natrag u Kadiz. Ferdinand mu
osetno ograniava kredit. Ipak, us-
peva da ostvari etvrtu ekspediciju,
od 11. maja 1502. do 7. novembra
1504, dospevi, ovoga puta, na obale
centralne Amerike, u pokrajinu Be-
len (Panama). Posle nasukavanja
na Jamajci, Kolumba vraaju u San
Domingo, a zatim on sam odlazi u
San Lukar de Baramea. Umro je u
Valjadolidu, 20. maja 1506. godine.
(Bibl.: S. E. Morison, Admiral o f the
ocean sea, 2 vol., Boston, 1492).
KOPERN1K, Nikola
Roenje u Torunu, 1473. godine. Sin
bogatog trgovca, studirao je najpre
u Krakovu, koji je, pored Bolonje,
bio jedini grad u Evropi sa katedrom
za matematiku (osnovanom 1476).
U toku svog prvog boravka u Italiji
(1496-1501), provodi skoro tri godine
u Bolonji, a zatim predaje matema
tiku u Rimu. Po povratku u Poljsku,
postavljenje za kanonika katedrale u
Frauenburgu (Frombork). Ali, ubrzo
odlazi ponovo u Italiju i u Ferari, go
dine 1504, obijatitulu doktora prava.
Od 1504. ivi stalno u Poljskoj. Pret
postavlja se daje Kopernik ve 1515.
zavrio svoju teoriju o astronomskom
sistemu. Meutim, oprezan, saekao
je do 1543, kada objavljuje raspravu u
est knjiga, posvetivi je Pavlu III, O
kretanju nebeskih tela. Kopernik je
umro 1543. godine.
KOREO (CORREGGIO)
Antonio Alegri, zvani Koreo, roen
je u Koreu, kod Parme, oko 1489.
godine. U Mantovi je upoznao del
Mantenje. Razdoblje njegovog bo-
545
gatog stvaranja poinje freskalnom
dekoracijom svoda u manastiru San
Paolo u Parmi, koju je izradio po
narudbi opatice ovane. Zatim radi
freske za crkvu San ovani (Kruni-
sanje Madone i Vaznesenje), te za
katedralu u Parmi (Vaznesenje Bo
gorodice). Oko 1530. dolazi u Man-
tovu, gde za gradski dvarac stika ve
like mitoloke kompozicije: Jupiter
Ganimed. i Leda i Danaja. Umro je
u Parmi, 1534. godine. Koreo je nau
io od Mantenje perspektivno smanji
vanje predmeta i to znanje je spojio
sa svojom umetnou, mekom i ta
nanom, ulnom i ljupkom, fluidnom
i jasnom, prirodnom i slobodnom.
Jedno od njegovih najlepih del je
Roenje, u muzeju u Drezdenu.
KORTEZ, Hernan (CORTES.
Hernan)
panski kapetan, roen 1485. godine
u Medelinu (Estremadura). Godine
1511. uestvuje u pohodu na Kubu,
pod komandom Diega Velaskeza, sa
kojim se ubrzo sukobljava. Sakupivi
11 laa, 500 ljudi i 16 konja, kree
1519. u osvajanje Meksika i unitava
carstvo koje su Acteci osnovali jo
1325. godine, doavi posle Maja.
Godine 1522. postaje vrhovni gu
verner ove Nove panije, koju je
osvojio. eleo je da zavede dravno
ureenje po ugledu na pansko.
Ali, zbog surovosti osvajaa prema
uroenicima, a delom i zbog svoje am
bicioznosti, stekaoje brojne neprijate
lje. kako u Meksiku, tako i u paniji.
Iako vrlo popularan, dvor u Madridu
ga je primio sa izvesnim nepove-
renjem. Pozvan pred Indijski savez,
546
alju ga ponovo u Ameriku, sa novim
poastima, ali sa smanjenom moi.
Vrativi se u paniju, 1541, povukao
se u Kastilejo de la Kuesta, kraj Se-
vilje, gde je umro 1547. godine.
KOZIMO, Stariji (COSIMO)
Kozimo de Medici roenje u Firenci
1389, a umro u Kareu 1416. Najsta
riji sin ovanija di Bii, posle smrti
svoga oca, 1464, preuzima upravu
nad firmom. Pod njegovom upra
vom, a uz pomo Franeska lngira-
mija, generalnog direktora u Firenci,
preduzee Medii. snalaijivije od
firentinskih kompanija XIV veka,
dostie vrhunac, proirivi svoj uti-
caj na itavom Zapadu. Aristokratska
partijaje 1433. prognala Kozima iz Fi
rence. Ali, ve idue godine se vraa
kao pobednik i ubudue upravlja gra
dom preko svojih posrednika. Prvi
poslovni ovek svoga vremena, sk
lon miroljubivoj spoljnoj politici,
Kozimo je u isto vreme i mecena.
Kao humanista, podstie Fiinija da
prevodi Platona, osniva Akademiju i
prikuplja rukopise za buduu Loren-
covu biblioteku; pomae dovrenje
katedrale u Firenci i vrata krstio
nice, gradi palatu Medii de la Via
Larga, vilu Karei, te daje novac
za podizanje crkve San Lorenco, za
dovrenje San Marka i proirenje
opatije u Fijezoli.
KRANAH (CRANACH)
Luka Kranah, zvani Stariji, roen
je u Kranahu, u Franakoj, godine
1472. Mladost je proveo u Beu, a
od 1505. ivi u Vitenbergu. Pret
postavlja se d aje izvesno vreme ra
dio u Direrovoj slikarskoj radionici.
Slikao je za saksonski dvor, sluei
sva tri kralja: Fridriha Mudrog, Jo-
hana Nepokolebljivog i Johana-Frid-
riha Velikodunog. Gradonaelnik
u Vitenbergu i Luterov prijatelj, ije
je brojne portrete izradio, dobio je u
zadatak da ilustruje Luterov prevod
Biblije. Kada je posle poraza kod
Milberga Johan Fridrih bio zarobljen,
Kranah je sa svojim gospodarem pro
veo dve godine u ropstvu, a zatim ga
je pratio u Vajmar, gde je umro 1533.
godine. U delima koja je radio po
narudbini - religijske scene i port
reti - dolazi do izraaja Kranahova
naklonost ka linearnom izraavanju
i uroena ljubav za vijugavi crte.
Ekspresionizam, snaan ponekad
(Raspee u Minhenu), ide uporeo sa
manirizmom, koji oarava, naroito
kod nagih enskih figura.
KUA ZA UGOVORE (CASA DE
LA CONTRATACIN)
Osnovali su je katoliki kraljevi u
Sevilji, godine 1503. po ugledu na
portugalsku Casa da India. Njeno
poslovanje se sastojalo u kontrolisa-
nju primenjivanja odluka u pogledu
amerikog trgovanja, u sakupljanju,
opremanju, snabdevanju, pregle-
danju i otpravljanju brodova za Ame
riku, u kontrolisanju plovidbe izmeu
panije i Novog sveta, te u osigu
ranju potanskih veza sa zapadnom
Indijom. Posedovala je i hidrografski
ured i pomorsku kolu za obuavanje
komandanata brodova; Vespui je bio
jedno vreme pilot-major ove kue.
(Bibl.: C. H. Haring, Trade and navi
gation bet-wen Spain and the Indies,
Cambridge, [Mass.] 1918; E. J. Ha
milton, American treasure and the
price o f the revolution in Spain, 1501
1650, Cambridge, [Mass.], 1934)
KUGA
Crna kuga, doavi sa Istoka, ha
rala je Evropom sredinom XIV veka.
Zadrala se kao endemska bolest, sa
naglim i snanim naletima, koji su
naroito pustoili gradove.
KUZANSK1. Nikola (CUES,
Nicolas)
Nikola Krebs, poznatiji kao Nikola
Kuzanski, roen je u Kuesu, u bisku
piji Trir, godine 1401. U Padovi je ste
kao titulu doktora prava i naimenovan
za svetenika. Uestvuje na saboru u
Bazelu (1431). Kuzanski se zalagao
za ujedinjenje grke i latinske crkve;
kao papin izaslanik u Nemakoj, vo
dio je pregovore na Bekom konkor
datu (1448). Kao kardinal, episkop u
Brikstenu, te papin izaslanik u ger
manskim zemljama (1450), trudio se
da uspostavi red u nemakoj crkvi.
Po povratku u Italiju, postaje gu
verner u Rimu. Umro je u Todiji, u
Umbriji, 1464. godine. Ekumenskog
duha, nastojao je da pomiri Grke i
husiste sa Rimom. Filozofi naunik,
irokih novih pogleda, napustio je
tradicionalni geocentrizam, otvorivi
put Koperniku i Galileju; potvrdio je
apsolutnu vrednost pravila kontinui
teta u matematici i izjavio da je ma
tematika temelj fizike. Delo u kome
je izloio svoje teze - De docta ig-
norantia (O uenom neznanju 1440)
547
- smatra se najznaajnijom knjigom
u doba renesanse. (Bibl.: M. de Gan-
dijak, Filozofija Nikole Kuzanskog,
Pariz, 1941)
L nog Mediija postavio za vojvodu
LABE, Lujza (LABE, Louise)
Roena je 1523, a umrla 1566. go
dine. Pesnikinja iz Liona, sa Erveom
i evom predstavlja knjievnu ob
novu koja se veoma rano pojavila u
tom gradu, pod talijanskim utieajem.
Njeno delo, koje svedoi o njenoj kul
turi, retkoj kod ena iz tog vremena,
odlikuje se spontanou i potpunom
samostalnou, kako u odnosu na es-
tetizam Plejade (donekle didaktian),
tako i prema drutvenim konvenci
jama i ideolokim opredeljenjima.
Njen lirski jezik, tek navlaalegorian
u Prepirci o ludosti i ljubavi (1522),
ne priznaje nikakva ogranienja u
zbirkama Soneti i Elegije.
LASO, Orlando (LASSUS, Orlando
de)
Roen u Monsu, oko 1532. boanski
Orlando proveo je mladost
studirajui u Italiji; ostatak ivota
bio je na dunosti dirigenta dvorske
kapele u Minhenu, gde je i umro,
1594. godine. Njegov genije, sputan
u misama zbog propisnosti teksta,
oslobaa se u motetima, koji su,
bez liturgijske tradicije, raznovrsni
po sadraju; njegovi moteti i danas
predstavljaju najlepe crkvene pesme
holandske polifonije.
LAV X
ovani Medii, roen je u Firenci
1475. godine; papa je od 1513. do
1521. Sin Lorenca Velianstvenog;
548
bio je kardinal u etrnaestoj i papa
u trideset osmoj godini. Mirolju
biv po prirodi, ipak je dopustio da
ga uvuku u ratove u Italiji i potroio
je ogromnu sumu novca da bi jed
od Urbina. Obrazovan, okruio se
uenim ljudima - Bembo, Bibijena,
Sadole - i osnovao, na Univerzitetu
u Rimu, katedru za grki jezik. Ljubi
telj umetnosti i zatitnik Rafaelov,
stavio mu je u zadatak da dekorie
loe u Vatikanu i istovremeno ga
postavio za graditelja crkve svetog
Petra. U Firenci je Mikelanelu po-
verio izgradnju fasade na crkvi San
Lorenco i izradu skulptura za grob
nicu Medii. Umereni duhovnik, nije
sproveo reformatorske odluke V kon
cila u Lateranu, zavrenog 1517, i nije
uspeo da ugui luteransku pobunu,
iju ozbiljnost, bez sumnje, nije sh
vatio. Konkordatom iz 1516, ojaao
je mo francuskog kralja nad galikan-
skom crkvom.
LEFEVR DETAPL, ak (LE
FEVRE DETAPLES, Jacques)
Roen je oko 1450, a umro 1537.
godine. Francuski teolog i huma
nist, profesor filozofije u Parizu, gla
vni vikar episkopa u Meu i privatni
uitelj dece Fransoa I. Odlian ling
vist, proslavio se prevodei Bibliju
i Ariosta i tumaei teologiju sv.
Pavla. Osumnjien daje pristalica re-
formacije, sklonio se u Strazbur. Pred
kraj ivota se povukao u Nerak, gde
gaje prihvatila slobodoumna Marga
reta Navarska.
LEONARDO DA VINI (LEO
NARDO DA VINCI)
Roen u Viniju, nedaleko od Fi
rence, 1442; umro u Kluu, u Francu
skoj, 1519. godine. Bio je vanbrani
sin belenika iz Vinija. Prvi firen
tinski period traje do 1481. godine;
u tom razdoblju, Leonardo je najpre
Verokijev uenik, a zatim slika Bla-
govesti. Portret inevre Bencija i
Poklonstvo kraljeva. Posle ovoga,
nastupa veliki milanski period (1482
1449), kada Leonardo, inenjer Lud-
viga Mavarskog, radi kip Franeska
Sforce, koji nije nikada bio odliven,
studira mehaniku, perspektivu i anato
miju, te slika Bogorodicu u peini i
Tajnu veeru. Posle pada milanskog
vojvodstva, vraa se u Firencu, gde
radi okondu. Bitku kod Angijarija.
Bahusa, Ledu i dve Madone. Opet
boravi u Milanu, provodi dve godine
u Rimu i odlazi u Francusku, 1513,
gde je, posle etiri godine, umro.
Nenadmani slikar sfumata, anatom,
inenjer i filozof, Leonardo je napi
sao Raspravu o slikarstvu i ostavio
beleke koje svedoe o beskrajnoj
radoznalosti njegovog duha. (Bibl.:
M. Brion, Leonarde de Vinci, Paris,
1960).
LESKO, Pjer (LESCOT, Pierre)
Roen je 1515, a umro 1578. go
dine. Vlastelin iz Klanjija, kano
nik Bogorodiine crkve i savetnik
u parlamentu, ali, pre svega, veliki
graditelj, Lesko je radio u Parizu
sa anom Guonom amvon u crkvi
Sen-ermen-lOkseroa, u palati Kar-
navale, i od 1546, u Luvru, na izradi
jugozapadnog krila etvorougaonog
dvorita.
LISA BON (LISBOA)
Sredinom XVI veka broji 65.000 sta
novnika, a vie od 100.000 poetkom
XVILU XVI veku Lisabon su potresla
tri snana zemljotresa, ugrozivi ga,
ali ne u tolikoj meri kao zemljotres iz
1755. godine. Ipak, grad se brzo opo
ravio, zahvaljujui uvozu zlata iz Af
rike, zaina iz istone Indije, drva iz
kojih se dobija boja, a naroito, kra
jem XV veka, osnivanjem Casa da
India e da Guin. Posle povlaenja
portugalske faktorije iz Anversa
(1549), Lisabon e, tokom pola veka,
biti najvei distributivni centar
zaina u Evropi. U doba renesanse
cveta manuelinski stil, koji obje
dinjuje gotsku tradiciju, talijanske
dekoracije i elemente pomorskog i
egzotinog graditeljstva (manastir
jeronimita u Belemu); zatim se poja
vio puristiki stil, u duhu tradicije
Albertija (crkva Sao Amaro).
LONDON
Krajem XV veka, London ima 60.000
stanovnika, a 1600. godine 225.000.
Naseljavanje Hanseata ve 1281,
opadanje sajmova u Sampanji u XIV
veku, te porast suknarske industrije
u XV, objanjavaju uspon Londona,
u kome jaa bogata buroazija. U
XV veku, od 88 gradonaelnika, 61
su bili trgovci ili suknari. U XVI
stoleu se nastavlja razvoj grada i
jaanje engleske mornarice. Ne samo
da Merchant Adventurers potiskuje
Hanseate na obalama Temze, ve
sve povlatene kompanije koje se
tada osnivaju su londonske. Godine
1571. Tomas Geram osniva berzu
(Royal Exchange). Oko 1400. godine
grad - city - se prostire samo od
Londonske kule do mesta na kome
549
 se danas nalazi Palata pravde. Ali,
1666. neprekidni niz stambenih kua
spaja city sa predgraem u Vestmin-
steru, posebno du Stranda. Zbog
prenaseljenosti, prelazi se na drugu
obalu Temze i nastaju predgraa,
istono i severno od grada. Ukidanje
manastira je odigralo vanu ulogu u
istoriji Londona u XVI veku, jer su
oni drali jednu njegovu etvrtinu.
Materijal od njihovih zgrada, koga
je bilo u obilju, upotrebljen je za
graenje naselja. Na mestu nekada
njih vrtova stvorile su se uske
uliice sa prljavim kuama; kuga i
poar su unitili ovo naselje izmeu
1665. i 1666. godine. Renesansa je u
Londonu imala blistav poetak sa ka
pelom Henrika VII u Vestminsteru.
Ali, talijanski utieaj e preovladati
u londonskoj arhitekturi tek u XVII
veku, sa Inigom Donsom.
LOPE DE VEGA
Roen 1562, umro je 1635. godine.
Najplodniji i najpopularniji panski
dramaturg zlatnog veka, najvei
broj njegovih pozorinih komada:
komedija, tragikomedija, te sakral
nih drama, nastao je na samom kraju
renesanse, odnosno u prvoj polo
vini XVII veka. Sam ivot Lope de
Vega - glumca, pisca, putnika, voj
nika i pustolova - ispunjenje naglim
preokretima, kao i njegovi komadi.
Osim etrdesetak sakralnih drama,
od njegovog ogromnog stvaralatva
ostalo je vie od 600 pozorinih ko ostvarenja na politikom i ekonom
mada, od kojih su najpoznatiji: Ka
zna bez osvete, Najbolji je sudija
kralj, Zvezda u Sevilji, Okanjski -
mendator i mnogi drugi.
550
LORENCO VELIANSTVENI
Lorenco I Medici, zvani Velian
stveni, roenje u Firenci, 1449, a umro
u Kareu, 1492. godine. Nasledivi
svoga oca Petra Kostobolnika (1496),
nije odmah pokazao svoju mo i dar
za politiku, koje e kasnije ispoljiti.
Osim toga, u prvom periodu svoje
vladavine upotrebio je silu prilikom
pobune Bernard Nardija i odobrio
pljaku Voltere. Tek posle neuspeha
zavere Paci (1478). sazrevi rano, us
peo je da se suprotstavi papi Sikstu IV
i da se pomiri sa napuljskim kraljem;
otada vodi razumnu politiku, trudei
se da odri mir na poluostrvu. Kao
poslovni ovek, nije imao mnogo us-
peha, kao ni Franesko Saseti, up
ravnik banke: filijale su se zatvarale
jedna za drugom, pozajmivi velike
svote novca porodici Sforca, Edvardu
IV i Karlu Smelom. Kao pisac i pes-
nik, Lorenco je bio zatitnik umet-
nosti i knjievnosti, ipak ne toliko
dareljiv kao to se pria. Osim toga,
oigledno je daje, zbog finansijskih
razloga, manje gradio od Kozima.
Jedino je vila Poo, u Kaanu, bila
umetniko ostvarenje dostojno nje
govog dede.
LUJ XI (LOUIS XI)
Roen 1425. godine; kralj Francuske
1461-1483. U isti mah naprasit i opre
zan, strog i prisan, lukav i realan, Luj
XI, srednjovekovni i moderni vladar,
najsloenija je kraljevska linost u
francuskoj istoriji. Velika su njegova
skom planu. U zemlji je morao nepre
stano da se bori protiv vlastele, ije
su spletke i savezi oprineli preokre
tima na meunarodnoj lestvici. Vie
diplomatskim potezima nego rato-
vima, Luj XI je najee uspevao da objavljuje Poziv za budui sabor
razbije saveze: oslobodio se, jednog (1518). U Lajpcigu je naredne godine
za drugim, vojvode od Berija, svoga odrana uvena Lajpcika debata
roenog brata i vojvode od Burgun- - sa Johanom Ekom -, a 1520. usle-
dije; otklonio je opasnost od Eng dila je formulacija doktrine o uni
leske, prisvojivi u isto vreme teri verzalnom svetenstvu. Glavna Lu-
torije koje su proirile kraljevstvo: terova del su nastala upravo te 1520.
Artoa, Fran-Konte, Rusijon i dr. godine. Lav X je osudio njegovo
Zaveo je politiku i administrativnu uenje: Luter je anatemisan i prog
centralizaciju, zavrio reorganiza nan iz Carstva, godine 1521. Sklanja
ciju vojske, te razvio proizvodnju i
se u Vartburg (1521-1522), gde pre
razmenu sa Evropom, koja je bila u
vodi Bibliju, a zatim se vraa u Vi-
punom procvatu posle stogodinjeg
tenberg. Godine 1525. dolazi u su
rata.
kob sa seljacima koji su se pobunili
LUJ XII (LOUIS XII) zbog njegove enidbe; te iste godine
Roenje 1462. godine; sin Karla Or- se razilazi sa Erazmom u pitanju o
leanskog i Marije od Kleva. Kralj neslobodi volje. Luter je umro u Ajs
Francuske 1498-1515. Vodio je ratove lebenu, 1546. godine. Ipak, preteno
u Italiji, osvojio dravu Milano, ali je je iveo u Vitenbergu. Poslednjih
na kraju morao da napusti poluostrvo, godina ivota bavio se prevoenjem
povlaei se pred Svetom ligom. Biblije (prvo izdanje 1534); objavio
je dva katehizisa i napisao mnogo
LUTER, Martin (LUTHER, Martin) brojne rasprave, besede i komentare
Roen je u Ajslebenu, u Saksoniji. Psalama, Poslanica i Knjiga Proroka.
godine 1483. Uio je kolu u Mage- Luter nije bio samo teolog, ve i ve
burgu i Ajzenahu, a studirao na Uni liki pisac i prvi koji je nemaki jezik
verzitetu u Erfurtu. Stupivi u ere uveo u knjievnost.
mite reda sv. Avgustina, zapoinje
pravne studije (1505). Boravi u Rimu LUVR (LOUVRE)
1510-1511. Godine 1512. naputa ma Godine 1527. Fransoa I je saoptio
nastir u Erfurtu i stupa u manastir sudskom upravniku i optinarima u
u Vitenbergu. Zamenik stareine u Parizu da e ubudue stanovati u Lu-
manastiru, u isto vreme predaje na vru. Odmah je dao da se srui kula,
Univerzitetu u gradu. Tu, prilikom visoka 30 metara, uzor svih francus
tumaenja poslanica sv. Pavla (1515), kih kula; po njegovom nareenju,
otkriva doktrinu o opravdanju ve- krajem vladavine, an Guon i P.
rom. Dve godine kasnije, 31. ok Lesko su poeli graenje zapadnog
tobra 1517, objavljuje svojih 95 teza i junog krila; ovi radovi bie nas
na latinskom, ubrzo razglaenih u tavljeni pod Anrijem II i Anrijem
itavoj Nemakoj; uz njih prilae 97 III. S druge strane, Katarina Medii,
obrazloenja (Rezolucija). Ne prih ostavi udovica, zahteva od Filibera
vata poziv koji mu upuuje Rim. ali

551
 de , 1563, da izgradi za nju
dvorac na mestu zvanom Tiljerije.
Ovaj dvorac e se spojiti sa Fuv-
rom preko Male galerije (odvaja se
od Luvra vertikalno prema keju) i
preko Galerije na obali reke. ije je
graenje zapoela Katarina Medii, a
zavrio Anri IV, dodavi jedan sprat
prvobitnim zgradama.
(Bibl: L. Hautecoeur, Histoir du Lou
vre, Paris, 1953).
MA1JE
avolska maija je izazivanje nat
prirodnih sila sa ciljem nanoenja
zla drugima. Verovanje u maije, lov
na vece. a naroito na vetice. nisu
nikada bili toliko rasprostranjeni u
Evropi kao u vremenu izmeu 1400.
i 1650. godine, o emu svedoe osuda
Jovanke Orleanke. bu\a Summis desi-
derantes pape Inoentija VII iz 1484,
te neke poeme Ronsara i Di Belea,
Uzorne prie od Servantesa i mno
gobrojne umetnike slike.
MAGELAN (MAGALHES)
Portugalac, Fernao de Magalhaes,
roen je oko 1480. godine; sluio
je najpre u portugalskoj mornarici i
uestvovao u bici kod Malake. Zatim,
dospevi u nemilost, prelazi u slubu
Karla V. Njegovo putovanje oko sveta
je znaajno zbog naunog duha, koji
je bio presudan za njegov poduhvat.
Magelan je. 21. oktobra 1510, doplo
vio u moreuz koji nosi njegovo ime.
Ubijen je na Filipinima 1521, u bici
protiv uroenika.
552
MAK1JAVEL1 (MACHIAVELLI)
Nikolo Makijaveli, roen je u Fi
renci 1469, gdeje i umro, 1527. go
dine. Veliki rodoljub, zabrinut zbog
firentinskih razmirica, nastojao je
da iz svog sopstvenog politikog
iskustva, ali i iz knjiga istoriara
antikog doba, izvue principe
vetine upravljanja dravom, koji bi
reili nestalnu politiku situaciju.
Od svih oblika vladavina, izdvaja
dva tipa - monarhiju i republiku -,
istiui vanost okolnosti u kojima
ovi reimi funkcioniu: da bi ojaali
i ouvali vlast, reimi moraju da se
prilagoavaju situacijama, promen-
ljivim zavisno od vremena i zemalja.
Ova praktina razmiljanja nudi u
obliku saveta svome Vladaocu, da bi
u promenljivim uslovima mogao da
ouva vlast. Istina je da sudbina ima,
u velikoj meri, udela u ljudskim st
varima, ali zato postoji mnogo sred
stava za lukavo manevrisanje, sa ci
ljem skretanja dogaaja sa njihovog
toka.
MAKSIMILIJAN I
Roen 1459; umro je 1519. godine.
Rimski kralj I486, i car 1493. go
dine, Maksimilijan je, u isto vreme,
bio realan i sanjar (eleo je da postane
papa i da bude proglaen za sveca),
vitez i humanist. Ujedinio je nasledne
drave habsburke dinastije: Austriju,
Tirol, tajermark, Karintiju i Karni-
olu. Dobio je veliki zajam od banke
Fuger, zahvaljujui kojoj je uspeo da
stvori carsko finansijsko ureenje.
Brana Maksimilijanova politika je
bila lukava i imala je dalekosene
posledice: najpre se oenio Marijom
Burgundskom, erkom Karla Sme-
log, a njihov sin Filip Lepi je uzeo za
enu anu, urku Ferdinanda Ara-
gonskog i Izabele. Otuda i naslee
koje e pripasti starijem aninom
sinu, Karlu Petom. Osim toga, Mak-
similijan je oenio svog unuka Fer
dinanda erkom kralja eke i Maar
ske, drava koje su, posle mohakog
poraza, same ponudile krunu Ferdi
nandu. Na taj nain, brakovi koje je
Maksimilijan zakljuivao obezbe-
dili su Habsburgoveima teritorije na
kojima su vladali nekoliko vekova.
Posle smrti svoje ene Marije Bur-
gundske, Maksimilijan, ne mogavi
da se oeni Anom Bretonskom, sklo
pio je brak sa Marijom Sforea, ime
se moe objasniti njegovo meanje u
politiku Milanske drave.
MANTENJA, Andrea (MAN
TEGNA, Andrea)
Roen je nedaleko od Vienee, go
dine 1431. a umro u Mantovi, 1506.
Bio je oenjen erkom Jakopa Be
linda. Dugo je bio zvanini slikar
porodice Gonzaga u Mantovi. ali je
radio i u Rimu i Ferari, za Izabelu
dEste. Slikar fresaka: Suprunika
soba (Mantova), ivot sv. Jakova
(crkva Eremitani sv. Avgustina u Pa
dovi) i religioznih del: Mrtvi Hristos
(Brera), Hristove make (Luvr), Ago
nija u Maslinovom vrtu i Vaskrsenje
(Tur). Mantenja je bio i vajar, gradi
telj i rezbar. Ovaj slikar, oduevljen
antikom umetnou, jedini se meu
svojim savremenicima neposredno
inspirie mramornim skulpturama,
donesenim iz Grke, ili pronaenim
u Italiji; bio je stalno obuzet bri
gom za istorijsku istinu i za pravi,
neuobiajeni detalj.
MANUIO, Aldo (MANUZIO,
Aldo)
Teobaldo Manui, zvani Aldo
Manuio Stariji, roen je 1450. go
dine. Posle studija u Rimu i Ferari,
boravio je jedno vreme kod Pika
de La Mirandole, iji mu je neak,
Alberto Piko, pomogao da otvori
tampariju u Veneciji (1490). Od
1494. Aldo Manuio je izdava ve
likih klasika, grkih i latinskih, ali
i savremenih pisaca: Bemba, Polici-
jana, Erazma... 1 sam humanist, na
pisao je nekoliko rasprava - Grka
gramatika i Horacijev ivot: godine
1500. osnovao je jelinistiku akade
miju, pod imenom Nova akademija.
Umro je 1515. godine.
MARGARETA OD NAVARE
(MARGUERITE DE NAVARRE)
Roena 1492, umrla je 1549. Ki
Karla Orleanskog i Lujze od Savoje,
starija sestra Fransoa I: udala se,
1509, za vojvodu od Alansona, koji
je umro 1525. Posle dve godine se
preudala za Anrija dAlbera, kralja
Navare. Izvrila je politiki uticaj na
Fransoa 1, u prvim godinama njegove
vladavine. Meutim, slavu kod svojih
savremenika je stekla mecenstvom i
blagonaklonou prema piscima i
umetnieima. Rable joj je posvetio
svoju Treu knjigu (Gargantua). Pi
sala je i sama, veselim i prirodnim
stilom, del u kojima se ogleda njena
duhovna radoznalost, ljubav prema
ivotu i duhovnost koja dolazi do
izraaja ak i u aljivim priama nje
nog Heptamerona, objavljenog tek
1558. Poslednja knjievna del su joj
proeta izvesnom setom i misticiz
mom zrelog doba; Ogledalo grene
due, objavljeno 1531. godine.
553
MARO, Kleman (MAROT,
Clment)
Roenje u Kaoru, 1494. godine. Sin
kurtoaznog pesnika. posle oeve
smrti postaje sobar Fransoa I. Mada
u prisnim odnosima sa vlastelom i
kraljem, izraava slobodoumnost u
Poslanicama i u prevodima sakral
nih del (Psalmi) na narodni jezik.
Osumnjien da je pristalica refor-
macije, zatvoren je u atleu, 1534;
pomilovan, povlai se u Nerak, a za
tim boravi naizmenino u Firenci,
Ferari, Veneciji i Zenevi. Umro je u
Torinu, 1544. godine.
MAZAO (MASACCIO)
Tomazo di Ser ovani, zvani Mazao,
genijalni slikar, roen 1401, umro je
u Rimu 1428, u 28. godini. Bio je pod
uticajem vajara svoga vremena; Gi-
berti, Donatelo, a posebno Jakopo
del Kvera, bili su mu uzori. Kao
slikar, radio je u Rimu i Firenci. Od
celog njegovog del, ostalo je samo
devet fresaka i desetak slika.
MEDICINA
Medicina nije postigla zapaen napre
dak u doba renesanse. Iako neke
bolesti postepeno iezavaju, nova
oboljenja se pojavljuju (skorbut, si
filis, engleska groznica). Sve bolesti
toga vremena nazivaju se optim
imenom groznica, a univer
zalni lek je putanje krvi. Meutim,
zahvaljujui Paracelzusu. izvestan
napredak se osetio u farmakologiji.
Neke bolesti, kao sifilis, bile su po
vod dobrim i korisnim raspravama.
Anatomija napreuje-sa Leonardom
da Vinijem, dok hirurgija postaje
naprednija i ovenija sa Ambroa-
554
zom Pareom. Paracelzus, Pare i Ve-
zal prekidaju, definitivno, sa starom
naukom; ovaj raskid, zajedno sa ei
za znanjem, donee svoje plodove,
polako, ali sigurno.
MEDICI (MEDICI)
Porodica bankara; pojavila se u Fi
renci u XIII veku. Uspon ove po
rodice poinje sa ovanijem di
Biijem, koji se povezao sa narodom.
Njegov sin Kozimo Stariji (1389
1464) brzo je uveao porodino bo
gatstvo i proirio bankarsku mreu.
U doba Mediija, Firenca postaje
prestonica humanizma. Njegov sin
Petar Kostobolnik (1416-1469) uprav
ljao je firmom i gradom samo pet
godina, nastavljajui mudro oevo
upravljanje. Posle njegove smrti, nas-
ledio gaje stariji sin Lorenco 1, zvani
Velianstveni (1449-1492), dok mu
je mlai brat ulijano poginuo, kao
rtva zavere Pacija. Lorenco. me
cena, prouzrokovao je bankrotstvo
banke Medii Monte dei dotti,
koju je opteretio velikim dugovima.
Njegov sin Pietro, prognan, bei iz
Firence pred Karlom VIII i time se
era banke Medii zavrava. Ali, po
rodica se ponovo vraa u Firencu.
ovani, budui papa Lav X (1475
1521). dolazi u Firencu 1512. godine.
Lorenco II (1492-1519), otac Ka
tarine, budue francuske kraljice, do-
bija od pape titulu glavnog poglavara
Crkve i vojvodstva Urbino, koje e
kasnije prisvojiti. Firencom upravlja
kardinal ulio (1478-1534), koji e
postati papa Klement VIII i suko
biti se sa Karlom V. Posle pljake
Rima, Firentinci proteruju Mediije
i proglaavaju Republiku, koja e
biti kratkog veka, od 1527. do 1530.
Poto su se papa i Karlo V pomirili,
Aleksandar I postaje vojvoda od Fi
rence. Ubio ga je Loreneino (1537), a
na njegovo mesto je doao Kozimo 1.
Vojvoda od Firence, zatim veliki voj
voda od Toskane, Kozimo I osvaja
itavu provinciju Toskanu. Nasledio
gaje sin Franesko, koji nije imao mu
kog naslednika. Posle smrti Frane-
ska, na presto je doao Kozimov brat
Fernando I (1549-1609) koji je izgra
dio luku Livorno i ija se neaka Ma
rija udala, 1601, za Anrija IV. Ko
zimo II je vladao 1590-1621, kada
poinje opadanje porodice.
MELANHTON (MELANCHTON)
Filip varcerd, zvani Melanhton,
roen je 1497. godine. Profesor
grkog na Univerzitetu u Vitenbergu;
sprijateljio se sa Luterom i pratio ga
u Lajpcig za vreme uvene debate
sa Johanom Ekom (1519). Napisao je
Loci communes theologiae (Opita
mesta teologije), delo na kome se te
melji protestantska teologija. Objavio
je Augzburku veroispovesl (1530) i
Odbranu veroispovesti (1531). Ali,
humanist i Erazmov prijatelj, Melanh
ton nije nikada potpuno odobrio Lu-
terovu doktrinu o neslobodi volje; bio
je naklonjen sinergizmu (sadejstvo),
teolokoj koncepciji koja doputa sa-
radnju vernika sa spasiteljem. Posle
smrti Oca reformacije, protestanti su
se meusobno podelili na pristalice i
protivnike Melanhtona; pomirili su
se 1580, prihvatajui Formulu sloge.
(Bibl.: R. Stupperieh, Melanchthon,
Berlin, I960).
MEMLING, Flans
Holandski slikar, izraziti predstavnik
graanske klase; roen kod Majnca.
izmeu 1430. i 1440; umro je u Briu,
1494, gde je stalno iveo od 1466.
godine. Memling nije bio novator, ali
je flamansku tehniku slikarstva do
veo do savrenstva.
MEN 1CA
Proizala iz novanih ugovora (instru-
mentum ex causa cambii), menica
zahteva najee etiri osobe: da
vaoca, uzimaoca, trasata i koris
nika; u Firenci i Sijeni je u upotrebi
ve u XIII veku. Kratkorona, iz
van opasnosti od novanog manipu-
lisanja i prenoenja, menica postaje
ve poetkom XV veka neophodno
orue velike trgovine u zemljama la
tinskog hrianstva. Ali. ubrzo se po
kazalo da je ona i znaajan kreditni
instrument.
(Bibl.: R. de Roover, l 'Evolution de la
lettre de change, XIV1- XVIIesicles.
Paris, 1953).
MIKELANELO
(MICCHELANGELO)
Vajar, slikar, graditelj i pesnik,
Mikelanelo Buonaroti je roen kod
Areca, 1475. godine. iveo je i ra
dio u Firenci i Rimu, gde je i umro,
1564. Stojei po strani od svojih
savremenika, koji su ga smatrali
natovekom zbog snage njegovog
genija, Mikelanelo je bio usamljen.
Sam kao delat, itavo njegovo
delo, slikarstvo, vajarstvo, graditelj
stvo i poezija izraz su jedinstvene
snage... (Eli For). Otuda sva jaina
njegove nepodnoljive more, koja se
555
 odraava u njegovim nedovrenim
skulpturama, a naroito na freskama
u Sikstini, na svodu koji je slikao
1508-1512, i najvie u Stranom sudu
(1536-1541). Tri pape su osudile i
naredile da se uniti Strani sud,
pie A. Mario. ipak. ovo delo je
jedno od najmanje senzualnih. Ovaj
vajar, koji je prezirao slikarstvo -
osim fresaka - smatrajui ga dejim
poslom, vie je vajar kada slika, nego
kada klee u kamenu. Umetnost
Mikelanela uzdie se iznad svih
stilova; nju je nemogue efinisati
(A. astel).
MILANO
Krajem XV veka ima 100.000
stanovnika, a neto vie od 120.000
na poetku XVII veka; uzrok ovako
malom porastu broja stanovnika su
ratovi u Italiji i kuga koja je harala
1574. godine. Industrijski grad - sa
razvijenom proizvodnjom oruja, te
zlatnih i srebrnih tkanina - uzdie
se iznad plodnog zemljita, na kome
se, u XVI veku, gaji pirina. Milano
je bio, takoe, jedan od centara ta
lijanske renesanse, u kome su, kra
jem XV veka, radili Bramante i
Leonardo. Od 1470. u gradu deluje
jedna znaajna umetnika institucija
- Dvorska kapela. Dva najznaajnija
dogaaja u istoriji Milana ovoga doba
su: zidanje katedrale (kao i kartuzi-
janskog manastira u Paviji), za vreme
Dana Galeaca Viskontija. vojvode od
Lombardije od 1397, i rekonstrukcija
dvorca, te podizanje bolnice Spedale
maggiore. prve svetovne bolnice u
Evropi, za vreme Franeska Sforce
(1450-1466). U rukama Francuza
556
od 1499. do 1512, Milano i njegova
drava su 1515-1521. ponovo vraeni
sinovima Ludviga Mavarskog. Ali,
Franesko II Sforca umire i Milanska
drava postaje i zvanino vlasnitvo
panije.
MINCER, Toma (MNTZER,
Thomas)
Roen oko 1489. godine. Mincer je
najkontroverznija linost nemake
istorije XVI veka. Po marksistikoj
istoriografiji, prvi je revolucionar
modernog doba, dok ga danas svrs
tavaju u mesijance srednjeg veka.
Zarobljen u bici kod Frankenhau-
zena, pogubljenje 1525. godine.
MONTENJ (MONTAIGNE)
Roen 1523; umro je 1592. godine.
Potie od dveju bogatih trgovakih
porodica: Ejkema. sa oeve strane, i
Lopezovih (portugalskog porekla),
sa majine. Miel Ejkem, zvani
Montenj. nazvao se tako po malom
imanju Montenj u Perigoru, koje je
kupio njegov praded. Otac mu je bio
gradonaelnik u Bordou 1554. Taj
poloaj je on zauzimao 1581-1585,
posle zavrenih studija prava, koje
su mu omoguile mesto savetnika na
dvoru u Perigeu, a zatim u parlamentu
u Bordou. Ali, ve 1571, u 39. godini,
Montenj prodaje ovo svoje poslednje
zvanje i povlai se u dvorac u Monte-
nju. Bogato oenjen, imao je u braku
est keri, od kojih je samo jedna os
tala u ivotu, ali kojom se uopte nije
bavio, kao ni svojom enom. Posle
smrti La Boesija, jedinog njegovog
prisnog prijatelja, Montenj se odaje
itanju, razmiljanju o samom sebi
i pisanju: to su bile beleke name-
njene roacima i prijateljima, koji
e posle njegove smrti uivati a tj. zalona banka, koji datira iz XV
ga opet nau potpunog, istinskog i
jasnog kao dan, u tim zapisima, ko
jima se sav predao, kao u traganju
za apsolutnim. Meutim, prvo iz
danje njegove knjige Eseji postiglo
je izvanredan uspeh; zato objavljuje i
drugo izdanje, u uveanom broju pri-
meraka, u Bordou, 1582, i, konano,
i tree, u Parizu, zahvaljujui brizi
njegove duhovne keri - gospoice
de Gurne. Montenju pripada u francu
skoj knjievnosti, i uopte u francu
skoj misli, posebno mesto: ni rene
sansni ovek, ni klasik-klasicizam
bi me se uasavao - Montenj ostaje
linost potpuno individualistikog
duha.
MONTEVERDI, Klaudio
Roen je 1567. godine u Kremoni,
gde je proveo etinjstvo i mladost. U
23. godini stupa na dvor u Mantovi,
kao svira na violi i dvorski peva;
tu je proveo vie od 20 godina, a za
tim, 1613, odlazi u Veneciju, za diri
genta kapele u crkvi San Marko; na
tom poloaju je ostao sve do svoje
smrti, 1643. Monteverdi se ogle
dao u svim muzikim vrstama. Nje
gova prva melodrama Orfej je izve
dena 1607. godine; meutim, njegovo
najznaajnije delo je opera Kruni-
sanje Popeje. koju je komponovao u
75. godini, poslednjoj etapi jednog
maestralnog uspona.
MONTI
Ime i formula su, bez sumnje, nastali
u Firenci, gde su najpre oznaavali
optinske zajmove. Monti je tada zna
io gomilanje novca - smisao koji
se nalazi u izrazu Monti di pieta,
veka. Papski monti u XVI veku su
bili zajmovi koje je papska drava
traila, a koje e isplatiti novcem od
jasno definisanog godinjeg prihoda.
Optinske rente u Parizu, panski
jurosi, te monti u Italiji, svedoe o
sve veem apelu vlada XVI veka,
upuenom, preko bankara, irokoj
javnosti.
(Bibl.: J. Delumeau, Vie conomique
et sociale de Rome dans la seconde
moiti de XVIe sicle, t. Il, Paris,
1959).
MOR, Tomas (MORE, Thomas)
Roen 1478; umro je 1535. godine.
Pravnik i engleski dravnik; lan opo
zicije pod Henrikom VII: sukobio se
sa kraljem zbog njegove naklonosti
prema Francuskoj i svireposti prema
protivnicima, koju je Mor osuivao.
Vraen na vlast pod Flenrikom VIII,
postaje kraljevski kancelar, 1519.
Ali, katolik, suprotstavlja se kralje
vom razvodu, daje ostavku, a zatim
biva zatvoren i pogubljen zbog ve
leizdaje (1535). Prijatelj Erazmov, ve
liki potovalac starih pisaca, naroito
Platona, napisao je, 1516, delo o naj
boljem ureenju republike, koje je
nazvao Utopija.
MUZIKA
Muzikom ivotu u doba renesanse
poklanja se sve vea panja, naroito
u zemljama zapadne civilizacije. Fla
mand i Talijani su bili na elu muzi
kog pokreta. Posle Gijoma Maoa
(1300-1377), Gijom Difi (1400-1474),
Johan Okeghem (1420-1495) i oken
de Pre (1450-1521) stimuliu razvoj
557
 polifonije i umetnost kontrapunkta,
muzikih del za vie glasova, ili
instrumenata. Palestrina (1526-1594)
je najzasluniji za usavravanje po-
lifonijske muzike i kontrapunktnog
obrazovanja Flamanaea. Crkvena
muzika se razvija, a istovremeno se
otvaraju brojne muzike kole pri
crkvama i prinevske kapele. Or
lando de Laso komponuje 50 misa i
700 moteta ili crkvenih pesama. Sak
ralna panska muzika dosee vrhu
nac sa Tomasom Luisom de Vikto-
rijem (1535:-1608). S druge strane,
Luter se zalae za horske crkvene
pesme za jedan ili vie glasova, koje,
na narodnom jeziku, pevaju vernici.
Novinu u muzikom ivotu pred
stavlja ogroman razvoj svetovne
muzike, koja je bila izraz jedne pro
finjenije civilizacije, svetovnije od
prethodne. Opera nastaje oko 1600.
godine. U doba renesanse vokalno
pevanje prestaje da igra primarnu
ulogu i razvija se instrumentalna
muzika. Velike orgulje sviraju solo;
flauta postaje omiljena, a viole i vio
line se usavravaju. (Bibl.: F. Michel,
Encyclopdie de ta musique, 3 vol.,
Paris, 1958-1961).
N liki ekonomski i kulturni uspon,
NAORUANJE
Defanizivna i ofanzivna ratna op
rema doivljava duboke promene
primenom baruta, proizvodnjom to
pova i graenjem uanenih tvrava.
Na moru, artiljerijski ubojni brod
konano potiskuje galiju.
558
NAPULJ
Najnaseljeniji grad tokom itave rene
sanse. uvena del iz ovog vremena
su: Trijumfalni luk Katel Nuovo
(sredina XV veka) i Kraljevska pa-
lata (1600), na polju umetnosti, dok se
meu piscima istiu Pontano, osniva
Akademije, i Sanazaro. Ipak, Napulj
se u tom pogledu ne moe takmiiti
sa Firencom, Venecijom, Milanom
ili Rimom; a u ekonomskom, i pored
razvijene industrije vune i svile, za
ostaje za Firencom i Venecijom, pa i
Livornom. Grad je esto menjao gos
podare: u rukama aragonske dinas
tije je od 1442, koju smenjuju, 1495,
francuske trupe, da bi na kraju pot-
pao pod pansku vlast, 1495. godine.
NIKOLA V
Tomazo Parentueli je roen 1389.
godine. Papa je od 1447. do 1455.
Osniva vatikanske biblioteke. Hteo
je da Rim bude prestonica rene
sanse: pomagao je razvoj umetnosti
i knjievnosti, zapostavljajui svoje
dunosti crkvenog poglavara.
N1RNBERG (NUREMBERG)
Poetkom XVII veka Nirnberg ima
40.000 stanovnika i, pored Augs-
burga, predstavlja glavno arite re
nesanse u Nemakoj. Krajem XV i
poetkom XVI veka doivljava ve
zahvaljujui svome poloaju izmeu
Sredozemlja i Baltika, blizini rud
nika srebra, te veoma razvijenom
zanatstvu (asovniarstvo, drvorez),
kao i prosveenom plemstvu. Kul
turno je i umetniko sredite; u njemu
ive i rade: V. Pirkhajmer, humanist,
Regiomontanus, matematiar, Mar
tin Behajm, crta geografskih ka
rata, umetnici poput Petera Fiera i,
naroito, Direra. Reformacija je za
vedena u Nirnbergu 1525. godine.
o Ruiz, Paris, 1955; A. Tenenti, Nauf
OPRAVDAVANJE VEROM
To je lan na kome se temelji prote
stantska teologija; doneo gaje Luter,
a preuzeo Kalvin i prema kome ne po
stoji opravdanje elima, ve samo ve-
rom. Po Luteru, praroditeljski greh je
neizleivo izopaio ljudsku prirodu,
a Zakon, koga se ljudi pridravaju ne
potpuno, povrno i povremeno, ima
samo jedan eilj, a to je da dokae
nesposobnost oveka da se opravda.
Jedina mogunost spasenja je pribe-
gavanje milosti koju Bog odobrava
onima koji veruju u njega; ta savreno
blagonaklona odluka nam je otk-
rovenjem saoptena i ona ne moe
biti ni u kom sluaju, po tvrenju
tomistike filozofije, predmet spoz
naje. U pitanju je akt volje na koji
ovek moe da odgovori samo aktom
poslunosti, to jest verom. Stoga Lu
ter suprotstavlja doktrini o slobodnoj
ljudskoj volji doktrinu o neslobodi
volje, budui da je jedina slobodna
volja Boja.
OSIGURANJA
Ugovori o osiguranju, posebno o po
morskom, upotrebljavajuse i razvijaju
u XV veku. Gradovi u unutranjosti,
predstavnici velikih bankarskih
berzi, i kao to su bili Lion i Bur
gos, osnovali su u XVI veku trita
za kupoprodaju osiguranja. Bilo je i
spekulisanja sa pomorskim osigura
njima, posebno u Anversu, gde su se
u XVI veku praktikovala osiguranja
ivota sa kratkim rokom trajanja.
(Bibl.: J. A. Goris, les Colonies mar
chandes mridionales Anvers de
1488. 1567, Louvain, 1925; H. La-
peyre, Une famille de marchands: les
rages, corsaires et assurances marit-
mes Venice 1592-1609, Paris, 1959).
P
PALADIO (PALLADIO)
Andrea di Pietro, zvani Paladio, roen
je u Padovi 1508, a umro u Vienei,
1580. godine. Nadimak Paladio je
dobio od jednog humanistikog pes-
nika, svoga zatitnika. U poetku
je bio klesar; kasnije, oduevivi se
antikim ruevinama, objavljuje Vit-
ruvija i sam postaje teoretiar gra
diteljstva. Paladio je, u XVI veku,
najvei sledbenik Albertija i Braman-
tea, olienje graditeljskog purizma i
jedan od osnivaa klasicizma. Nje
gova najpoznatija ostvarenja su: ne
koliko palata u Vienci, Paladijeva
bazilika i olimpijsko pozorite, iji je
nacrt izradio on, a Skamoci ga sagra
dio posle njegove smrti; u Veneciji tri
crkve, od kojih San oro Maore;
i, na venecijanskom kopnu, divne
vile u antikom stilu, sa ukrasima iz
nad vrata, galerijama sa stubovima i
tremovima.
PALESTRINA
ovani Pjerluii je roen u Palestrini,
nekadanjoj Prenesti, 1505. godine.
Gotovo ceo ivot je proveo u Rimu,
najpre kao peva u Sikstini, a zatim
dirigent kapele u crkvi Sen-ermen
u Latranu, nasledivi Orlanda Lasa,
te dirigent u crkvi Santa-Maria Mag-
giore. Kada je umro, sahranjen je u
crkvi sv. Petra. Palestrina je bio, pre
559
 svega, crkveni muziar: napisao je PARE, Ambroaz (PAR, Ambroise)
103 mise i 300 moteta; zajedno sa La Roenje u okolini Lavala, oko 1509,
som, bio je najvei majstor crkvene a umro u Parizu, 1590. godine. Gla
muzike XVI veka. vni berberin i hirurg u Parizu, godine
1536, zatim vojni hirurg i, najzad, hi
PALISI, Bernar (PALISSY, Bernard) rurg na dvoru Anrija II, Fransoa II,
Izumitelj rustinih predmeta od Karla IX i Anrija III. U poetku je bio
terakote i keramiar u slubi Nje pod uticajem sujevernog uenja svoga
nog Velianstva Katarine Medii i doba. Ali. ovaj praktiar, bez znanja
vojnog zapovednika u Monmoran- stare nauke, bio je osniva moderne
siju, Palisi je roen u siromanoj po hirurgije. On je prvi sagorevanje rana
rodici, oko 1510. godine. Oenio se usijanim gvoem zamenio podvezi
u Sentu; najpre je bio staklar, zatim vanjem krvnih sudova. Njegova Sab
grnar, trudei se punih 16 godina da rano del, objavljena 1575, prevedna
otkrije tajnu talijanskog emajliranog su na nekoliko jezika.
fajansa. Najzad je uspeo i mada je
bio hugenot, stekao je naklonost Ka PARIZ
tarine Medii i vojnog zapovednika Ne postoje tani podaci o broju
u Monmoransiju. Slavni keramiar, stanovnika u Parizu izmeu XIV
proizvoa predmeta od mramora- i XVII veka. Prema F. Dolingeru,
stog fajansa, s pravom je bio smatran grad ima, u doba Filipa Lepog, oko
osnivaem paleogeografije: bavio 80.000 itelja, a prema F. Lotu -
se prouavanjem fosila, zahtevajui 200.000 (ovaj broj je najpre odbaen,
njihovo nauno tumaenje. Ipak je a nedavno potvren). Prva prava
zavrio kao jeretik: zatvoren je u procena datira iz 1673, prema ko
Bastilji, gde je i umro 1589, ili 1590. joj Pariz i njegova predgraa broje
godine.
zajedno 515.000 ljudi u doba rene
PARACELZUS sanse. Posle stogodinjeg rata, broj
Teofrast Bombast od Hobenhajma, stanovnika se primetno poveava,
zvani Paracelzus, roen je u Ajnzi- naroito u predgraima: Sen-Sevren,
delnu, 1493. godine; profesor na Medi Sen-ermen-lOkseroa, Sen-Medar i
cinskom fakultetu u Bazelu. Izazvao dr. U XVI veku u Parizu se mnogo
je zgraavanje javnosti zbog svojih gradi (osim u vreme demografskog
predavanja na nemakom jeziku, a opadanja, zbog ratova Svete lige), ali
naroito zbog spaljivanja del Galena ipak ostaje srednjovekovni grad, po
i Avicene. Umroje u Salcburgu, 1541. svojim uskim, krivudavim ulicama i
godine, pod nerazjanjenim okolno mostovima pretrpanim kuama. Par-
stima. Doprineo je razvoju hernije u celisanje se obavlja na zastareli nain.
doba renesanse. Ali, i pored toga, talijanski uticaj se
(Bibl. : R.H. Blaser, Paracelse et sa iri: kue na mostu Notram, koji je
conception de la nature, Genve, 1500. rekonstruisan, jednoobrazne
1950). su: za trijumfalni ulazak Anrija

560
II (1549) an Guon zavrava Fon
tanu nahoadi. P. Lesko radi u Luvru
1546-1571; Katarina Medii poverava
izgradnju dvorca na Tiljerijama Fi-
liberu de lOrmu (1563); zavrava
se graenje Novog mosta (1604).
Naizgled haotian grad, ali centra-
lizovana prestonica, ijem ugledu
doprinose plemstvo i svetenstvo.
Pariz je u XVI veku grad najivlje
intelektualne aktivnosti, i pored opa
danja Univerziteta.
(Bibl. : Paris, croissance d'une capi
tale (colloque), Paris, 1961.)
PASTORALA
Pastorala doivljava u doba rene
sanse izuzetan uspeh. Odgovarala
je potrebi za beanjem, ukusu za ro
manesknim, ljubavi prema mitologiji
(budui daje pastorala, kao pozorini
komad, ili roman, esto mitoloka), te
profinjenosti jednog drutva na putu
ka precioznosti.
PAVLE III
Alesandro Farneze. roen 1468, papa
od 1534. do 1545. godine.
PAVLE IV
an Pietro Karafa, roen 1476; papa
od 1555. do 1559. godine.
PERUI, Baldasar (PERUZZI,
Baldassare)
Slikar i graditelj, Perui je roen u
Sijeni, 1481; umro je u Rimu, 1536,
gde je doao 1504. godine. Njegovo
najpoznatije delo je Farnezina, prva
palata u predgrau modernog Rima,
sagraena za trgovca i bankara
Agostina igija, prela je kasnije u
vlasnitvo porodice Farneze.
PERUINO (PERUGINO)
Pietro Vanui, zvani Peruino, roen
je kod Perue, oko 1445. Umro je
1523. godine. Uenik Verokijev,
bio je uitelj Pinturiija i Rafaela.
Slikao je sa lakoom, koju je ne
kada i zloupotrebljavao, ali koja je
odraavala jednu od tenji rene
sanse: sklonost ka svetlosti, skladu i
simetriji, genijalno izraene kod Ra
faela. Najbolja del, karakteristina
za Peruijevu umerenu umetnost,
nalaze se u Sikstinskoj kapeli: Pre
daja kljueva svetom Petru, zatim
Venanje Bogorodice, u muzeju u
Kanu, Borba ljubavi i ednosti, u
Luvru, te kompozicije u Kolegio del
Kambio u Perui.
PETRARKA (PETRARCA)
Roen je u Arecu, 1304, a umro u
Arki (kod Padove), 1374. godine.
Petrarka je jedan od najpoznatijih
pokretaa humanistikog pokreta. Po
tadanjoj modi, obrazovao se na raz
nim univerzitetima. Bio je est gost
otmenih i uenih sredina, na dvoru
u Avinjonu i Rimu, gde je, 1341,
sveano posveen za pesnika na Ka-
pitolu. Ova velika poast mu je uka
zana, pre svega, kao humanisti, ep
skom pesniku. nasledniku Vergilija,
otmenom piscu poslanica, te ueniku
Ciceronovom. Slavljen od svojih sa-
vremenika kao pisac na latinskom
jeziku, za nas Petrarka ostaje pi
sac uvenog Kanconijera, original
nih pesama na narodnom jeziku, sa
naglaenim linim izrazom. Poznate
561
su i zbirke poema Rime i Trijumfi, pi
sane toskanskim jezikom.
PJERO DELA FRANESKA
(PIERO DELLA FRANCESCA)
Najvei slikar kvatroenta. zaborav
ljen ve u XVI veku; tek je nedavno
otkriven. Roenje oko 1410, u Brogo
San Sepolkro, gde je i umro, 1492.
godine. Radio je u Urbinu, Ferari,
Riminiju, Arecu i Rimu. Prijatelj Al-
bertija, zastupao je njegovo miljenje
0 matematikom i racionalnom
idealu. Teoretiar perspektive, pie
u kasnijim godinama raspravu o njoj
1 Raspravu o aritmetici i geometriji;
nain izraavanja u ovim delima je
isto intelektualni. Njegova najbolja
ostvarenja su: Bievanje Hrista (Ur-
bino), Hristovo vaskrsenje (Borgo),
Trijumf urbinskih vojvoda (Firenca),
te Legenda o otkriu krsta, freske u
Arecu.
PIJE IV
ovani Anelo de Medici, roen
1499; papa od 1559. do 1565. godine.
PIJE V
Antonio Gizlijeri, roen 1504; papa
od 1566. do 1572. godine.
PIKO DE LA M1RANDOLA (PICO
DELLA MIRANDOLA)
ovani Piko de La Mirandola, ro
en je 1463, a umro u Firenci, 1496.
godine. Bio je sin vladara male
kneevine Mirandole, na severu Ita
lije. Na Univerzitetu u Padovi, Izrai-
Ijac Elia del Medigo. njegov profesor
hebrejskog, arapskog i haldejskog,
uputio ga je u ezoterinu jevrejsku
tradiciju. Boravi u Parizu, zimi
562
1482/83, zatim u Firenci, 1484, gde
upoznaje Fiinija. Po njegovom sa-
vetu prouava Plotina, hermetike
knjige i tekstove Dionizija Areopa-
gita. Godine I486. Piko se susree
sa Flavijem Mitridatom, takoe
strunjakom za Kabalu. Iste godine
javno izjavljuje, na Univerzitetu
u Rimu, da je Kabala samo deo Ot-
krovenja, porie da je pakao kazna
za smrtni greh i osuuje kult maija.
Proglaen je za jeretika, te je pobe-
gao u Francusku, a zatim se nasta
nio u Firenci, domovini neoplatoni-
zma. Podstican od Fiinija, uivajui
zatitu Lorenca Velianstvenog, go
dine 1489. zavrio je svoje glavno
delo - Heptaplus (u kome je u se
dam knjiga izloio svoj pogled na
stvaranje sveta za sedam dana), za
tim, 1491, O biu ijednom. Poslednje
godine ivota proveo je kao asket, u
strogoj povuenosti. Umro je (misli
se da gaje otrovao njegov sluga) go
dine 1494, na dan ulaska Karla VIII
u Firencu.
PINTURIIO (PINTURICCHIO)
Bernardino di Beto, zvani Pinturiio,
roen je u Perui, oko 1454, a umro
u Sijeni, 1513. godine. Saradnik
Peruina; radio je u Rimu (Sikstinska
kapela, Bordijine odaje u Vatikanu),
a zatim u Perui i Sijeni (Biblioteka
Pikolomini). Ovaj zasluni slikar
prenee u XVI vek ljubav prema
raskonoj, ivopisnoj umetnosti
zlatno-ute boje (A. astel).
PIZARO
Najpoznatiji iz porodice panskih
konkvistadora, Franesko, osniva
Lime, roen je u Truhilu, u bli
zini Kaceresa, oko 1474. godine.
Uestvovao je sa Balboom u opas
nim pohodima u Darijenskom zalivu,
a zatim ga je privuklo tajanstveno
carstvo Inka. Preduzeo je dva po
hoda. prvi 1524. i drugi 1526. godine,
koji su se zavrili neuspehom. Po na
govoru Karla V, krenuo je ponovo
u Peru, 1530. Odnevi pobedu kod
Kahamarke, zarobio je Atahualpu i
osvojio carstvo Inka, 1532. Ali, po-
bednici su se sukobili: Almagro je u
sukobu poraen, zarobljen i pogub
ljen, po nareenju Pizara, 1537, koji
je takoe ubijen, u Limi, 1541. go
dine. Gonzale Pizaro, Franeskov
polubrat i guverner u gradu Kuito,
oterao je s druge strane Anda ekspe
diciju koju je Orelana doveo do ua
Amazona. Osvetio je svoga ubijenog
brata, zauzeo Limu, zavladao u Pe
ruu, ali je pogubljen kao pobunjenik,
1548. godine.
POMPONACI, Pijetro (POMPO-
NAZZ1, Pietro)
Roen je u Mantovi, 1462, a umro
u Bolonji, 1525. godine. Filozof
i profesor; predavao je u Padovi,
gde je bio najizrazitiji predstavnik
neoaristotelijanske kole, nazvane
padovanskom. Bio je pod uticajem
uenja Aleksandra Afrodizijasa i
Averoesa. Zahvaljujui doktrini o
dvostrukoj istini, Pomponaci je
pomirio materijalistiku filozofiju sa
katolikom dogmom. Da li se radilo
o opreznosti ili iskrenosti? Bembo
mu je bio naklonjen, ali Rim je osu
dio njegovu raspravu o besmrtnosti
due, Tractatus de immortalitate
animae, 1516. godine. U ostalim de-
lima. De fato (O sudbini) i De incan-
tationibus (O maijama), Pomponaci
podrava miljenje da moral moe
postojati bez straha od pakla, kriti-
kuje uda i svaku iznuenu molitvu.
Izvrio je veliki uticaj na Kardana i
Dolea.
(Bibl.: P. O. Kristeller, Pietro Pompo-
nazi u Revue internationale de Phi
losophie, Paris, 1951).
POZORITE
Renesansa predstavlja zlatno doba
u evropskoj pozorinoj umetnosti.
Kao i srednjovekovno, renesansno
pozorite ostaje, u sutini, narodsko.
Ali, ono se kroz evoluciju zapoetu
u XV veku, postepeno udaljava od
srednjovekovnog i bitno razlikuje u
svemu: njegov karakter postaje izra
zito svetovni. glumci nisu vie ama
teri, a pisci komada postaju ugledne i
samostalne linosti. Ova evolucija je
u svakoj zemlji imala svoju varijantu:
u paniji, gde su se dugo zadrale
srenjovekovne tradicije, sakralno
pozorite e dugo sauvati oblik sak
ralne drame (autosi); u Italiji, gde je
folklor sauvao seanje na antike
obiaje, komedija e izvui iz za
borava nekadanje atelane i preu-
zee od njih sistem stalnih tipova,
prilagoenih modi vremena. Nekada
nje tipizirane linosti, kao Makusa,
Papusa, Dosenusa i druge, zamenie
likovi Poliinele i Pantalonea kome
dije del arte, koje piu ljudi od
zanata; najbolji primer nove rene
sansne komedije ostae, do danas,
Rucante. Ona e izvriti veliki uticaj
na pisce komedija, pa i na samog Mo-
lijera, koji e dugo ostati veran ovoj
koli. U Engleskoj i paniji, uporedo
sa sakralnim pozoritem, razvija se
narodno pozorite: to znai da elo
drutvo zajedno uestvuje u velianju
istorijskih dogaaja ili u oivljavanju
563
 sadanjosti, koja otkriva novu snagu
naroda. ekspirovo pozorite, sa
svojom dubokom pronicljivou,
verno je ogledalo svoga vremena
i, jo vie, jednog naroda i jednog
narodnjatva.
PREDESTINACIJA
Uenje o predestinaciji proizlazi,
po logici, iz doktrine o opravdanju
verom. Ako ovekove zasluge ne
mogu uticati na in spasenja i ako
postoji nesloboda volje, onda Bog
sam odluuje koga e spasiti, od
nosno koga nee. Shodno tome, Luter
je bio vatreni pristalica predsetina-
cije, to nije sluaj sa Kalvinom. Ali,
kada je re o praroditeljskom grehu,
da li je Bog samo dopustio Adamu
da pogrei? Ili gaje sam na to naveo?
Na poetku svoje karijere, Kalvin je,
ini se, zastupao prvo miljenje, ali u
svojoj raspravi o predestinaciji (1552)
odluno se opredelio za drugo.
PRIMAT1E (PR1MAT1CE)
FraneskoPrimatio,zavniPrimatie,
roenje u Bolonji, 1505. godine. Va-
jar, graditelj, te maniristiki slikar
i uenik Julija Rimljanina, odlazi,
1531, u Francusku, na poziv Fransoa
I, gde radi na dekorisanju dvoraca
Fontenblo i ambor. Umro je u Pa
rizu, 1570. godine.
PROTESTANTI
Vormskim ukazom (1521), Luter i nje
govi uenici su proterani iz Carstva,
njihova del osuena-na spaljivanje i
uvedena je svetenika cenzura za sve
tampane knjige. Poto odluke ovog
ukaza nisu bile sprovedene, ponovo
je obznanjen na Saboru u pajeru,
1529. est vladara i 14 gradova su,
564
19. aprila, dostojanstveno protestvo-
vali protiv ove odluke. Odmah su
ih nazvali protestantima. Meutim,
jedna druga etimologija ove rei je
ponekad u prednosti: protestant
dolazi od latinskog pro testari, to
bi znailo zbog.
R
RABLE, Fransoa (RABELAIS,
Franois)
Rable je poreklom iz inona. Nje
gov otac, diplomirani pravnik i ad
vokat, imao je nekoliko poseda, od
kojih jedan i u inonu, gde je Fran
soa, njegov najmlai sin, roen,
1449. godine. Za Rablea su vezane
mnoge epizode. Njegovo detinjstvo
je bilo sreno, ispunjeno itanjem
knjiga i uenjem, te se, iz ljubavi
prema nauci, odluio za sveteniki
poziv. Kao franjevaki, a zatim be
nediktinski monah, oduevljava se
grkim jezikom, tada zapostavlje
nim, te naputa manastir i odlazi na
univerzitet, najpre u Pariz, a zatim
studira na univerzitetima u Tuluzu,
Borou i Monpeljeu. Oduevljava
se medicinom, koja je tada bila vie
obrazovna nego iskustvena grana
nauke. Sjajan lekar, odlazi u Lion,
tada najvei trgovaki, intelektualni
i diplomatski centar posle Pariza.
Dobij a mesto lekara u Lionskoj bol
nici Htel-Dieu i objavljuje nekoliko
naunih rasprava. U isto vreme, pod
utiskom tampanih knjiga namenje-
nih prostom narodu, koje su se pro
davale na jesenjem sajmu, Rable
odluuje da izdavau Nuriju ponudi
svog Pantagruela (1531): za ovo delo
Rable se inspirisao knjigom Velike i
neprocenjive kronike o velikom divu
Gargantui, koja se ubrzo pojavila i
odmah postala najitanija knjiga te
vrste. U meuvremenu. Rable je ne
koliko puta boravio u Rimu, u pratnji
kardinala di Belea i njegovog brata
Lenea, kao njihov lini lekar. Ohra
bren uspehom svoga Pantagruela,
pie dodatak o avanturama Gargan-
tue. kojoj dodaje treu, a odmah i
etvrtu knjigu. Petu nije stigao da za
vri, ali je objavljena posle njegove
smrti. Meutim, ove knjige koje je
Rable pisao za zabavu, namenjene
razonodi bolesnika, pokazale su se
previe slobodnim i, stoga, opasnim.
Sorbona ih je javno osudila. Rable,
koji je monaku mantiju zamenio
za svetovno odelo. optuen je za
otpadnitvo od Crkve i osumnjien
daje ateist. Njegovi ugledni i moni
zatitnici su inili napore da ga spasu,
ali on je jedva uspeo da se skloni pred
gonjenjima. O poslednjim godinama
njegovog ivota ne zna se mnogo;
ostala je ak nepoznata i godina nje
gove smrti, verovatno 1553.
RAFAEL (RAFFAELLO, Sanzio)
Rafaelo Sancio, zvani Rafael, roen
je u Urbinu, 1483, a umro u Rimu,
1520. godine. Bio je Peruinijev
uenik, ali je tokom svoje karijere
pretrpeo uticaj Leonarda (sfumato
na slikama Madona i Veliki vojvoda),
Mikelanela (Poar u Borgu), te ve
necijanskog slikarstva (Bolsenska
misa). Na poziv Julija II dolazi u Rim,
gde radi na dekoracijama papskih
odaja (stance). Posle Bramanteove
smrti (1514) postaje glavni graditelj
crkve svetog Petra i Vatikana, gde
zavrava lode, ukrasivi ih gro
tesknim slikama, po ugledu na one
nedavno otkrivene pod Eskilinom.
Traen na svim stranama, Rafael je
uspeo da uz pomo svojih sve broj
nijih uenika, ostvari ogromno delo.
Ipak, danas nam izgledaju privlanije
njegove Madone i portreti, nego nje
gove velike kompozicije. Radio je pa-
latu Fernezine, napravio nacrt za vilu
Madama i izradio planove u obliku
grkog krsta za crkvu Sant Ediio
deli Orefii, za kapelu igi crkve
Santa Maria del Popolo i dr. Rafael,
slavan ve za ivota, predstavlja,
unutar renesanse, klasinu tenju
kompoziciji, ravnotei, vedrini, te
harmoniji boja.
(Bibl.: F. Brence, Raphal, Paris,
1962).
REFORMACIJA
V. Kalvin, opravdanje vetom, Luter,
predestinacija, protestanti.
RENESANSA
Naziv renesansa se pripisuje Vaza-
riju. Ali, ve poetkom XV veka,
talijanski humanisti su govorili o
procvatu knjievnosti i umetnosti,
zahvaljujui obnovljenoj vezi sa
antikom umetnou. U stvari, ta
veza nije bila nikad prekinuta. U XIX
veku, Burkhart i Mile su rei rene
sansa dali mnogo ire znaenje nego
humanisti. Za njih je ona znaila pre
kid sa religioznim i nazadnjakim du
hom srednjega veka, pobedu razuma
i prirode, ponovno odavanje poasti
paganskom duhu, a istovremeno ot
krivanje oveka i prirode. Meutim,
ovakvo rasuivanje, suvie skueno
i delimino, danas vie nije prihvat
ljivo. Prikladniji bi bio izraz uspon
Zapada za istorijski period od 1320.
do 1620, kadaje evropska civilizacija
565
 umnogome prevazila nivo do kojeg
su stigle antika i ostale civilizacije
tog vremena.
RENTE
U irem smislu, renta znai pravo ubi
ranja zakupnine svake godine, zvane
u starom reimu naplata sa zaostat
kom. Razlikovale su se rente po
ugovoru o zakupu nekretnina, kas
nije, krae, rente od nekretinina
i ugovorne retne. Prve su se sas
tojale u tome da vlasnik nekretninu
iznajmi, sa pravom naplaivanja
od godinjeg prihoda. Iznajmitelj,
dakle, nije u potpunosti ustupao
svoje pravo na vlasnitvo. Ugovorne,
ili novane, rente znaile su ustu
panje za odreenu sumu novca, pri
hoda dobijenog od nekretnine. Ako
tome dodamo klauzulu po kojoj je
uvek mogu ponovni otkup rente od
strane dunika, onda je jasno da se
tu nipoto ne radi o zajmu sa intere
som. Osim toga, Crkva je zahtevala
navoenje nekretnine u ugovoru, koji
overava belenik. Ipak, ugovorne
rente su udvostruile - naroito iz
van trgovakog kruga - zajam sa
interesom.
RIM
Krajem XV veka imao je oko 30.000
stanovnika, a godine 1600. oko
100.000. U Italiji, kvatroento je
bio vek Firence; inkveento je vek
Rima, koji privlai najvee umetnike
sa poluostrva, osim Venecijanaca, te
mnogo umetnika iz stranih zemalja.
Ne samo hodoasnici, ve i mnogi
turisti su nagrnuli u prestonicu
katolianstva, koja je ve tada ras
polagala velikim brojem hotela. Kra
jem renesanse, Rim je najlepi grad,
566
kome se svi u Evropi dive. Barokna
umetnost cveta sa Mikelanelom,
Vinjolom i dr. Na zalasku XVI veka,
bilans urbanistikih ostvarenja u
toku 100 godina je zapanjujui. U
gradu je sve vie doseljenika, pore-
klom iz Crkvene drave, ija je prava
prestonica Rim. U doba Montenja,
Rim je sreno ostrvce usred rims
kih pustih poljana, preputenih ov
cama, pa ak i razbojnicima. Da bi
ulepale Rim i borile se protiv Tu
raka, crkvene vlasti nameu veliki
porez na elom privremenom crkve
nom podruju. Tako jedna skromna
poluostrvska drava mora sada da
upravlja irokom umetnikom i svet-
skom crkvenom politikom. Ali, raz
vija se moderna administracija i pape
meu prvima koriste, na velikoj les-
tvici formula, zajmove (Monti), koje
iroka javnost upisuje. Rim je, defi
nitivno, u XVI veku grad predvodnik
i jedan od pokretakih elemenata za
padne civilizacije.
RONSAR, Pjer (RONSARD, Pierre)
Roenje 1524, u Kutiru, na Loari, a
umro 1585. godine. Prestolonasledni-
kov pa i sin visokog kraljevskog i
novnika, Ronsar e se kasnije dugo
kolebati pre nego to prihvati mesto
dvorskog pesnika. Pod uticajem svo
jih uitelja Peltijea di Mansa, a po
sebno velikog humaniste Dora, Ron
sar stvara vrlo visoko miljenje o
knjievnosti. Sa Baifom i Di Beleom
1547. dolazi u Pariz, stupa u kole
Kokre, kojim rukovodi Dora. Kao
Erazmo, ovi humanisti daju prednost
kulturi, sanjaju o kralju humanisti i
dive se Platonu i Ciceronu, a naroito
Petrarki, koji je o ljubavi pevao na
toskanskom jeziku. Pod uticajam Pet-
rarke, Ronsar pie svoje najlepe lju
bavne pesme, posveene Kasandri:
Ljubavne pesme za Kasandru, 1552,
Mariji: Ljubavne pesme za Mariju,
1556, te razne ljubavne pesme i Sonet
za Jelenu, 1578. godine. Posle smrti
Sen-elea, 1558, Anri III, naklonjen
Ronsaru, postavlja ga kao dvorskog
pesnika. Velike ambicije iz mladosti
ponovo se pojavljuju u njegovim
Besedama, ali ozbiljnost okolnosti
pod kojima ih pie savetuje mu da
ih obuzda i da istinski sagleda svoj
vlastiti genije. Ronsar je bio najvei
francuki pesnik u doba renesanse,
ogledavi se sa jednakim uspehom u
svim pesnikim vrstama.
s raskid izmeu katolika i protesta
SABORI
Hrianski narodi u zapadnoj i cen
tralnoj Evropi su iveli, od XIV do
XVI veka, u nadi da e vaseljenski
sabori zavesti red u Crkvi, koja je
skrenula s pravog puta; promene su,
dakle, bile nune. Stoga su vrsto
verovali da su, i pored neuspeha sa
bora u Konstanci i Bazelu, oni je
dino reenje. Savonarola je zagova
rao skup generalnog sabora, a Luj
XII, u sukobu sa Julijem II, pokuao
je da iznudi osudu za ovog ratobor
nog papu na saboru u Pizi, 1511-1512,
ali je pridobio samo crkvene oce na
klonjene francuskoj politici. Julije 11
je odgovorio istim orujem: sazvao
je V sabor u Latranu, okonan tek go
dine 1517, pod Lavom X. Mnoge od
luke ovog sabora, uglavnom one koje
su se odnosile na suzbijanje crkve
nih zloupotreba, potvrdio je kasnije
sabor u Tridentu. Luter je sa groblja
u Vitenbergu, u prisustvu belenika
grada, uputio poziv buduem ge
neralnom saboru, godine 1518. Za
vreme Lajpcike debate (1519), brat
Martin je ponovo stavio na dnevni red
pitanje o nepogreivosti ekumenskih
sabora. On je bio za slobodni sa
bor, koji ne bi sazvao papa, ve car.
Na tom saboru, svetenici, pa i obini
laici, imali bi pravo glasa; odluke bi
bile donesene samo zasnovane na
tekstovima iz Biblije. Meutim, slo
bodni sabor, koji je Luter eleo, nije
se nikad odrao i reformator je umro
piui otar pamflet protiv papstva
koje je u Rimu osnovao avo i pro
tiv sabora koji je poeo da se okuplja.
Godine 1552. delegati protestantskih
vladara su se sastali u Tridentu, ali
nata bio je ve oigledan. Tridentski
sabor (1545-1563), radei smelo na
rekonstrukciji Katolike crkve, nije
mogao izbei da ne padne u antipro-
testantizam. (Bibl.: Hefele-Hergen-
rcether, Konziliengeschichte, trad,
fran. Histoire des conciles, par Dom
H. Leclercq, P. Richard et A. Michel,
1907; H. Jedin, Brve histoir des co-
nicles, Bruxelles, 1960).
SAJMOVI
U doba renesanse, najvei sajmovi,
odravani u Lionu, Anversu, Kas-
tilji, te Bezansonski sajam, bili su
sajmovi novane, ali ne i robne raz-
mene; sajmovi na kojima su se skla
pali ugovori, bili su u prednosti
nad sajmovima robe; neki sajmovi,
kao pariki, sajmovi u Langdoku,
a naroito u Frankfurtu, predstav
ljali su meunarodna trita knjiga.
Sajmovi su imali svoju sopstvenu
administraciju, sa sudovima koje
567
su birali trgovci, posebnom polici
jom i peatom. Isplate rauna su se
obavljale iskljuivo virmanima i
poravnanjem.
SAN GALO
ulijano da San Galo (1445-1516)
potie iz porodice firentinskih gra
ditelja. Oduevivi se antikom
umetnou, izradio je itav niz
arheolokih crtea. Sagradio je vilu
za Lorenca Velianstvenog u Poi i
riznicu zacrkvu San Spirito u Firenci.
Kao vojni inenjer, pod uticajem
ora Martinija. ojaao je utvrenje
u Borgu (Vatikan) i dao nacrte za
utvrenje u Ostiji. Posle Bramantea,
doao je na njegovo mesto graditelja
svetog Petra. Antonio (1455-1535),
brat ulijana da San Gala, zvanog
Stariji, uenik Bramanteov, poznat
je naroito po svojim graevinama -
crkvama i palatama, koje je podigao
u Montepulanu i Monte San Savinu.
Vojni inenjer, kao i brat, ojaao je
tvravu Civita katelana, te dvorac
svetog Anela (Aneoska tvrava),
Antonio II, zvani Mlai (1483-1546),
neak ove dvojice, izgradio je palatu
Farneze u Rimu; radio je i na crkvi
svetog Petra, od 1520. godine. Gra
dio je i utvrenja u Civitavekiji, nap
ravio nacrte za tvravu u Ankoni. te
izgradio uveni zdenac u Orvijetu.
SAVONAROLA
irolamo Savonarola je roen u Fe-
rari, 1452. godine. Oko 1475. stupio
je u red dominikanaca u Bolonji; kas
nije, kao prior manastira San Marko
u Firenci (1491), svojim strogim pro-
povedima izvrio je veliki uticaj na
graane Firence. U njima je opo-
minjao Firencu - novu Ninivu - da
568
se pokaje i predskazao je dolazak u
Italiju jednog modernog Kira, Karla
VIII (1494). Proglasivi Hristosa
kraljem Firence, Savonarola je, u
toku etiri godine bio vie duhovni
nego politiki voa u gradu. Svo
jim propovedima, kojima je pridobio
za sebe Botielija i Pika de la Mi-
randolu, uticao je na donoenje us
tavnih promena, poreska pobolja
nja, naputanje svetovnih praznika,
donoenje zakona protiv zelenatva,
te ustanovljavanje lomaa tatine.
U gradu, meutim, dolazi do sve
eih sukoba izmeu stranke ne
zadovoljnih, razbesnelih, i Savo-
narolinih pristalica, uplakanih. S
druge strane, Savonarola se okree
protiv Aleksandra VI, koji na napad
odgovara iskljuivi ga iz Crkve i
zabranivi mu vrenje bogosluenja.
Pred razbesnelom gomilom koja trai
da razoruani prorok d dokaz da
mu vatra ne kodi. Savanarola se sa
kriva u manastir San Marko; biva
uhvaen, zatvoren, osuen na smrt,
obeen i spaljen. 1498. godine.
(Bibl.: R. Klein, Le Procs de Sa-
vanarote, Paris, 1957).
SERLIO, Sebastijan
Roen je u Bolonji, 1475, a umro u
Fontenblou, 1554. godine. Graditelj i
vajar; boravi najpre u Rimu i Vene
ciji, a od 1541. ivi u Francuskoj, gde
dolazi na poziv Fransoa I. Radio je u
Fontenblou; izgradio je dvorac u An-
siju-le-Fran. Svojom raspravom Sva
del u arhitekturi doprineo je irenju
Vitruvijeve horizontalne estetike iz
van Italije.
SERVANTES (CERVANTES) firentinskog neoplatonizma (Fiini) i
Miguel de Servantes Saavedra je Petrarke, Sev je napisao zbirku lju
roen 1547. godine, kao etvrti sin bavnih pesama Delia, bie najveih
siromanog hirurga iz Alkale. Imao vrlina, objavljenu 1544. godine.
je buran ivot: u Rimu je, 1569. - u
pratnji kardinala - nauio talijanski SEVILJA
i proitao Ariosta. Godine 1571, u Krajem XVI veka, Sevilja, udaljena
bici kod Lepanta, izgubio je lev u 100 kilometara od mora, je najna
ruku; uestvovao je i u napadu na seljeniji i najkosmopolitskiji grad
Tunis. Na povratku u paniju, turski u paniji. Trgovina se u njemu raz
gusari su, kod Marselja, zarobili ga vila u XIV i XV veku, zahvaljujui
liju; proveo je u tamnici u Aliru pet izvozu voa i itarica iz Andaluzije,
godina, uzalud pokuavajui da po- te uvozu proizvoda portugalskog ri
begne. Konano su ga otkupili mo bolova: zaina sa Istoka i sukna sa
nasi iz reda sv. Trojice. Vrativi se severa. Kapital enovljana i Firen-
u paniju, oenio se 1584. godine. tinaca, preduzimljivih i poslovnih
Jedno vreme je radio kao nabavljao ljudi, otkrie Amerike, osnivanje
hrane za Nepobedivu Armadu, a za Casa de la contratacin, sve vei
tim je bio skuplja poreza u Andalu- broj brodova koji saobraaju izmeu
ziji. Optuen za pljaku crvkenih do panije i Novog sveta, te dolazak
bara, bio je zatvoren i, 1589. iskljuen (1570-1630) dragocenih amerikih
iz crkve. Godine 1605. objavio je prvi metala u ogromnim koliinama
deo romana Don Kihot; uspeh koji je - sve to objanjava ekonomski us
ovo delo postiglo omoguio mu je da pon grada i luke na Gvadalkiviru.
se do kraja ivota posveti pisanju. Umetniki napredak ne zaostaje
Ipak je umro kao siromah, u Mad za ekonomskim: u XVI veku su iz
ridu. iste godine kada i ekspir. 1616. graene Katedrala, Venica i Berza
Ostala Servantesova del su: Gala- (la Lonja). Proirena je palata Alka-
teja, objavljena 1585, Uzorne prie, zar, a izgraene su i privatne kue:
1613, i drugi deo romana Don Kihot, Pilatova je iz tog vremena.
1615. Pisao je i pozorine komade, od (Bibl.: P. Chaunu, Sville et Atlan
kojih su poznati: Numano i ivot u tique (1504-1650), II vol., Paris,
Aliru, napisani, verovatno, pre 1585. 1956-1961).
godine. Pred smrt je napisao i jedan
viteki roman, neku vrstu negira SFORCA (SFORZA)
nja Don Kihota, Postovi Persila i Vojvodska dinastija Sforca, koja je
Sigismunda. vladala u Milanu od 1450. do 1535.
vodi poreklo od dva kondotijera: Mu-
SEV, Moris (SCVE, Maurice) cija Atendole (1369-1424), koji je prvi
Roen je u Lionu, 1500, gde je i dobio ime Sforca, i njegovogsinaFran-
umro, 1560. godine. Slavni predstav eska (1401-1466), koji je bio prvi voj
nik kole kojoj pripadaju Lujza Labe, voda posle enidbe sa erkom Filipa
Marija Viskontija (1450). Kao vladar,
Eroe, te Pontus de Tijar. Pod uticajem
Franesko je bio i vet diplomata i

569
hrabar ratnik; osim toga, ulepao je
Milano i primio grke naunike pro-
terane iz Carigrada, 1453. Njegov
naslednik, najstariji sin Galeaeo Ma
rija (1444-1476) je, kao i otac mu, bio
veliki ljubitelj umetnosti; ubijen je
1476. godine. Nasledio ga je najsta
riji sin, dobivi titulu vojvode, ali je
vladao njegov brat Ludvig Mavarski,
koji podsea na ekspirovog Riarda
III: bratoubistvo, ubistva, spletke -
nije prezao ni od ega da bi se odrao
na vlasti. Bio je veliki politiar-bez
obzira na poslednji poraz kod Na-
vare, 1500, gde ga je Luj XII zaro
bio i zatvorio u tvravu de Lo, gde
je i umro - i veliki mecena, zatitnik
Leonarda da Vinija. Sa njegovim
mlaim sinom Franeskom, koga je
Karlo V svrgnuo, a zatim ponovo do
veo na presto, gasi se dinastija.
SIKST IV
Franesko del Rovere; roen je u
ele Liguri. 1414. godine. Papa je
od 1471. do 1484. Ujak Julija II. Bio
je umean u zaveru Paci. Po njego
voj zamisli je izgraena Sikstinska
kapela.
SIKST V
Felie Pereti; roen 1520. godine.
Papa je od 1585. do 1590. Ovaj
energini franjevac nije mario za
antike starine; bio je jedan od glav
nih novatora urbanizma u Rimu, ali i
tvorac nove administracije Katolike
crkve i papske drave.
SINJORELI, Luka (SIGNORELLI,
Luea)
Roenje oko 1450, u Kortoni, gde je i
umro, 1525. godine. Uenik Piera del
Franeska; odvojio se od njega i preva-
570
ziao ga svojim figurama u pokretu.
Naslikao je veliki broj platna, uglav
nom religioznog sadraja. Meutim,
Sinjoreli je majstor velikih sakralnih
kompozicija, sa snano modelovanim
aktovima: u Sikstinskoj kapeli scene
iz Starog zaveta i Mojsijeva smrt; u
kapeli katedrale San Bricio u Orvi-
jetu ciklus fresaka s temama iz Apo
kalipse - Strani sud i Vaskrsenje iz
mrtvih. Ovim freskama Sinjoreli je
pretea Mikelanela u Sikstini i pos
lednji veliki toskanski slikar fresaka
XV veka.
SLIKARSTVO
Nikada nije bilo toliko velikih slikara
kao u XV i XVI veku, a renesansa je,
pored ostalog, bila glavni pokreta
slikarstva u najrazvijenijem delu Ev
rope. Nemogue je imenovati razne
kole i zapamtiti imena tog udesnog
obilja talenata. Usavravanju sli
karske tehnike doprinosi upotreba
ulja, prouavanje perspektive i tra
ganje za svetlosnim efektima. Po
red slikanja na tafelaju, rade se i
ogromne kompozicije, u Sikstinskoj
kapeli i Dudevoj palati. Evropsko
slikarstvo odnosi pobedu svojom
vernosti prema istini, kojom zrae
divne flamanske slike, paljivo
izraene: u tom smislu se razvija i
umetnost portreta. Ali, razgoliujui
tu istinu, slikarstvo sa Leonardom da
Vinijem, Rafaelom i Direrom zna
da izdvoji i oslobodi idealnu lepotu.
Nezadovoljno, uvek u traenju novog
i neizreenog, slikarstvo se otuuje
sa manirizmom, postaje hiperbolino
i natoveansko sa Mikelanelom, za
etnikom baroka udesno bljetavo
sa Venecijancima, te skueno i tvrdo
sa Karavaom.
SLUTER, Klaus SVETI PETAR U RIMU
Roen u Harlemu, izmeu 1340, i Po savetuL. B. Albertija, Nikola V je,
1350; francuski slikar holandskog jo u XV veku. eleo da rekonstruie
staru vatikansku baziliku, graenu
porekla; umro je u Dionu 1405, ili
324-344. godine. Ali, radovi su
1406, godine. Doaoje u Dion 1383.
poeli tek za vreme Julija II 1506, a
i tu je radio u kartuzijanskom ma zavreni su 1626. Glavni graditelji
nastiru anmol: napravio je Mojsijev bazilike su bili: Bramante, ulijano
zdenac i nadgrobni spomenik Filipa da San Galo i Rafael, Antonio da San
Smelog. Doslean realizmu, prostu- Galo Mlai. Mikelanelo, Vinjola,
dirao je lica Izrailjaca u Dionu pre akomo del Porta, koji je izradio
nego stoje izvajao svoje uvene Pro kupolu, i Maderno. Bramante, An
roke. Mada privren gotikoj umet- tonio da San Galo i Mikelanelo su
nosti, Sluterove figure svojom sna eleli plan za crkvu u obliku grkog
gom najavljuju Mikelanelove. krsta, dok su Rafael, ulijano da San
Galo, pa i Maderno, izabrali izdueni
STIPSA crte u obliku latinskog krsta. Pres
Dvostruki sulfat aluminijuma i kupi radovi su bili, praktino, obu
hirantnog kalijuma; osnovni pro stavljeni posle smrti Lava X (1521),
dukt starih privreda, kada je indu do dolaska Pavla III (1534). Po Bra-
strija sukna prednjaila u odnosu na manteu, povrina crkve svetog Pe
metalurgiju. Stipsa je, dakle, sluila tra imala bi 9.000 kvadratnih me
tara vie od sadanje, koja iznosi
za nagrizanje i bojenje sukna. U
311,50 dunih metara, dok je ukupna
srednjem veku, stipsa koja se upot
povrina crkve 15.160 kvadratnih
rebljavala na Zapadu, dolazila je ug
metara.
lavnom iz Male Azije (Foseja). Posle (Bibl.: P. Le Tarouilly. Le Vatican
turskog osvajanja ove pokrajine, et la basilique Saint-Pierre, Paris,
stipsu su traili na drugim mestima 1882).
i pronali je u Tolfi, nedaleko od
Rima, oko 1461. godine, te u Ma-
zaronu, kraj Kartahene. U XVII i
XVIII veku, engleske, saksonske, EKSP1R, Viljem (SHAKE
lijeke i vedske stipse su odnele po- SPEARE, William)
Roen je 1564, a umro 1616. go
bedu u konkurenciji sa onima u sre
dine. Njegovo relativno nisko po
dozemnim zemljama; u XVI veku,
reklo odudara od sjaja njegove slave:
papske stipsarnice, u punom razvoju, bila je to esta pojava u doba rene
sa kojima je Agostino igi stekao bo sanse, naroito u pozorinim sre
gatstvo, bile su naizmenino davane dinama, osuenim, jo od antikog
pod zakup firentinskim i enovskim doba, na neku vrstu socijalnog ostra-
kompanijama. kizma i pored slave izvcsnih autora,
(Bibl.: J, Delumeau, L'Alun de Rome, oduevljenja publike za po/.orte, te
Paris, 1962). zatite velikih ljudi, koju su esto

571
 uivali. Pozorte je, u prvom redu,
smatrano zabavom, preruavanjem
linosti i dvostrukom varkom stvar
nosti. O ekspirovom ivotu izvan
pozoroita malo se zna. Roenje 22.
aprila 1564. u gradu Stratfordu na Ej-
vonu. Otac muje bio imuni trgovac,
kojijeeleo da postane plemi. O ek je udao svoju erku Juditu, 1616. go
spirovom ivotu od roenja do prerane
enidbe (1582), sa enom osam go
dina starijom, ne zna se gotovo nita.
Njegovo obrazovanje je, izgleda, bilo
povrno, koje je upotpunio proitavi
veliki broj knjiga. Oko 1587. godine
doao je u London, u potrazi za pos
lom. Nakon pet godina postao je lan
jedne pozorine trupe kojaje uivala
zatitu lorda komom ika na dvoru. Tu
je upoznao visoko plemstvo, izmeu
ostalih Sauthemptona i Eseksa,
kraljiinog ljubimca. Bio je glumac
osrednjih sposobnosti, ali dobar pes-
nik - ekspir je pisao sonete - i vet
reiser pozorinih komada. Od 1592.
gospodar je savremenog pozorita, u
kome, ipak, blistaju drugi talenti. Za
svoju prvu veliku tragediju -Riarda
III - inspirisao se Marloom, takoe
piscem komedija. Pozorita u kojima
se prikazuju ekspirovi komadi su
proste drvene tribine, koje podseaju
na dvorita gostionica u kojima su
trupe putujuih pozorita davale
svoje predstave. Slina pozorita
niu jedno za drugim u Londonu:
Ukrteni kljuevi. Labud, Zavesa,
Globus; u njima se od 1600. do 1610.
prikazuje veina ekspirovih ko
mada; konano dobija pokrivenu
salu trpezarije crne brae, a 1601. go
dine daje No kraljeva, u Vajtholu,
pred kraljicom. Izmeu 1604. i 1605.
ekspir je, pred novim kraljem Jako
572
vom 1, prikazao osam pozorinih ko
mada. Zahvaljujui uspesima svojih
del, obogatio se i stekao veliki ug
led. Kupio je kue u Stratfordu i Lon
donu (1613), nakon to je uspeo da
njegov otac dobije plemiku titulu.
Konano se povukao u zaviaj, gde
dine. Umro je nekoliko meseci kas
nije iste godine.
(Bibl.: J. Kott, Shakespeare, notre
contemporain, Paris, 1962; J. J.
Mayoux, W. Shakespeare, Paris,
1966; H. Fluchre, Shakespeare, dra
maturge lisabthain, Paris, 1966).
TAMPARSTVO
Proizvodnja papira, kineskog pronala
ska (oko 200 godina posle Hristo-
vog roenja), koji su na Zapad doneli
Arapi, sve vei pritisak italake pub
like, eljne pisane rei, te veliki us
peh svetovne i popularne knjievnosti
(viteki romani), kao i razvoj tehnike
drvopisa, a zatim metalopisa - pri
premili su put pronalasku tamparije.
Nekadanji nain tampanja, skup i
nerentabilan, zamenila je Gutember-
gova tipografija, tampanje pomou
odvojenih metalnih slova, livenih u
kalupima. U itavoj Evropi, naroito
u Holandiji, Italiji i Francuskoj, otva
raju se radionice, iji se vlasnici, li-
vci ili tampari, trude da stvore tipove
originalnih slova; meu njima su naj
poznatiji: Elzevir iz Haga, Froben iz
Bazela, Klo Karamon iz Pariza, li
vac koji je radio u tampariji Robera
Etjena, te Aldo Manucio iz Venecije,
tvorac kurzivnih slova, i, najzad,
Kristofer Planten iz Anversa.
TVOC. Vit (STWOSZ, Wit)
Roenje oko 1440. Godine 1477. bio
je pozvan iz Nirnberga u Krakov, gde
radi u Bogorodiinoj crkvi, nemakoj
sabornoj crkvi. Tu se i danas nalazi
njegovo najlepe delo, oltar vii od
5 i irok 7,25 metara, na kome je ra
dio sve do I486, godine; skulpture
na ovom oltaru svedoe o njego
vom istraivakom duhu, izraavaju
tenju za novim, ali i privrenost rea
lizmu gotike umetnosti u njenom
poslednjem periodu. Vit tvoc se
vratio u Nirnberg 1496. godine, gde
je i umro, 1533.
(Bibl.: Wit Stwosz, le retable de Cra-
covie, Paris, 1964).
T zvezda, duinu tropske godine, na
TICIJAN (TIZIANO)
Roen u Pievi di Kadore, oko 1485,
Ticijano Veelio je umro od kuge,
u Veneciji. 1576. godine. Najpre je
bio uenik ovanija Belinija, a za
tim orona, sa kojim je radio freske
u Nemakoj fondaciji. Proslavio se
1513. godine kompozicijamaiVeeifo
i zemaljska ljubav - humanistiko
delo, nastalo pod uticajem neoplato-
nizma, tada u modi. Kasnije, u punoj
snazi svoga talenta, Ticijan e ostva
riti zadivljujuu seriju slika. Portre
tist vladara, papa i uglednih linosti
svoga vremena - Karla V, Pavla III.
Izabele dEste - Ticijan je izradio i
veliki broj religioznih del, za crkve
i manastire, koje su oni naruivali,
smatrajui ga zvaninim venecijans
kim slikarom; od njega su ostale sve-
tovne i mitoloke kompozicije, u ko
jima dolazi do izraaja njegova vedra
senzualnost: Bahus i Arijana, Venera
Urbinska, Ljubav i muzika i druge.
TIHO BRAHE (TYCHO BRAHE)
Roen 1546, Brahe potie iz
plemike, ali neobrazovane poro
dice. Svoje prve pojmove o astrono
miji stekao je iz antikih tekstova,
upotpunivi ih tek objavljenim Ko-
pernikovim radovima. On je tvorac
sistema po kome se planete okreu
oko Sunca, a Sunce oko Zemlje.
Tiho Brahe je. pre svega, posmatra
i genijalni tehniar: zahvaljujui
novim instrumentima, ogromnim
kvadrantima i sekstantima, ispravio
je izvestan broj greaka; izraunao
je, sa velikom priblinou za to
doba, poloaj mnogobrojnih velikih
gib ekliptike itd. uvene su njegove
primedbe o kometi iz 1577. godine.
Zahvaljujui dareljivosti danskog
kralja Frederika II, Brahe je podigao
u gradiu Uraniberg, na ostrvu Hven,
odlino opremljenu opservatoriju, u
kojoj je radila itava ekipa strunih
saradnika, koje je sam odabrao. Ali.
lo administrator i veliki rasipnik,
Brahe upada u dugove, mora da na
pusti Dansku i odlazi u Nemaku.
Tu objavljuje izvetaj o svojim rado
vima i istraivanjima - Astronomiae
instauratae mechanica. 1598. go
dine. Car Rudolf II mu izlazi u susret
i Brahe osniva u Pragu svoj opserva-
torijum. Posle njegove smrti, 22. ok
tobra 1601, novi lan ekipe, Johan
Kepler, nastavie njegovo delo.
TINTORETO (TINTORETTO)
Roenje 1518, a umro 1594. godine.
Jakopo Robusto, zvani Tintoreto.
iveo je samo u Veneciji i eleo da
573
upozna samo Veneciju (A. astel).
Njegovo delo je nesagledivo: port
reti, mitoloka platna, biblijske slike
- Slizana se kupa, Be -, te mnogo
brojne freske. Svoje ivotno delo iz
veo je u domu Skuola di San Roko: to
je ciklus fresaka, na kojima je radio
od 1564. do 1587. godine. Ove velike
kompozicije iz Biblije deluju dramski
svojom perspektivom, te svetlosnim
efektima i pokretima.
TRGOVAKA KOMPANIJA
Potie od talijanske rei compa-
gnia, koja vodi poreklo od latinske
cum panis. Od XVI veka ova re
znai skup ljudi, odnosno ugovaraa
sa neogranienom odgovornou
i potpunom solidarnou. Postoje,
uglavnom, dve vrste kompanija:
kompanije sa podrunicama, koje
imaju izvesnu autonomiju, i kom
panije sa filijalama, koje kompanija
kontrolie.
U U srednjem veku, prvi gradovi
UELO(UCCELLO)
Paolo di Dono, zvani Paolo Uelo, ro
en je u Firenci, 1397. godine, gde je
i umro, 1475. On nije bio samo slikar:
freske u katedrali Santa Marija No
vela, Obesveenje Nafore u Urbinu,
tri panoa Bitka kod San Romana,
u Firenci, Parizu i Londonu, ve i
mozaiar i dekorater. Ovaj slikar,
oduevljen geometrijom i prijatelj
matematiara Manetija, zapanjio je
svoje savremenike: U ovim kompo
zicijama vlada svako odsustvo har
monije boja, jer Uelo boji pejzae
plavom bojom, a fabrike i kue crve
nom, te raznim drugim bojama,
napisao je svojevremeno Vazari.
574
Napustivi odluno svaku drugu
preokupaciju osim likovne, Uelo
svodi slikarstvo na njegovu sopstvenu
svrhu: ono postaje nain izraavanja
koji se ne poziva na stvarnost, umet-
nost koja je dovoljna sama sebi. Otk
riven u nae doba, Uelo je jedan od
renesansnih umetnika koji pleni mo
derne stvaraoce.
UNIVERZITETI
Broj univerziteta u Evropi je od XIV
do XVII veka u stalnom porastu, ali
postepeno gube svoj meunarodni
karakter. U doba renesanse dolazi do
njihovog opadanja, delimino zbog
reformacije, a veim delom zbog ot
varanja fakulteta umetnosti, tj. vi
sokih kola (kolea), koje e ih svojim
brojem nadmati i, konano, zame-
niti. Veoma brzo akademije e u kul
turnom ivotu Evrope zauzeti mesto
upranjeno opadanjem univerziteta.
URBANIZAM
graeni po geometrijskom planu
nastali su u istonoj Nemakoj, na
jugu Francuske i u paniji. Ipak,
najvei broj srednjovekovnih gra
dova se razvijao bez ikakvog plana.
Renesansa, prouivi razvaline
antikih gradova i platonovski na
crt idealnog grada, pribegava urba
nizmu. Inenjeri, filozofi i dravnici
ulau napore da osmisle grad, pot
pomagani futuristikim hipotezama
utopista; jedni se opredeljuju za
etvorougaoni plan grada, dok drugi,
vojnici, a naroito filozofi, daju pred
nost radiokoncentrinoj emi. Veliku
panju poklanjaju trgu, koji je cen
tar grada, njegovim dimenzijama i
ulepavanju.
URBINO Grenadi. Platereskna i manuelinska
Jedan od glavnih gradova tali umetnost cvetaju na Iberijskom po-
janske renesanse, zahvaljujui voj luostrvu. Vajarstvo, kao i slikarstvo,
vodi od Montefeltre, veoma obra usvaja pravila perspektive, primenju-
zovanoj linosti, iju su zatitu jui ih naroto na plitkim reljefima,
uivali i humanisti i naunici i koga izdvaja veto figuru iz celine, koja je
je ovekoveio Piero del Franeska. u srednjem veku bila samo jedan od
Njegov sin Gvidobaldo je bio uenik
njenih elemenata i, kao i slikarstvo,
matematiara Paolija. Umetnika
vraa ugled studiji ljudskog tela,
prestoniea, domovina Rafaela i Bra-
mantea, Urbino se ponosi vojvodskim zapostavljenog u srednjem veku.
dvorcem, u kome su radili Laurana,
VALA, Lorenco (VALLA, Lorenzo)
Franesko di oro Martini, Meloco
Roen 1407. a umro 1457. godine,
da Forli, Just iz Ganda i dr. Svetlu-
cavi mozaici u maloj radnoj sobi (stu- Vala je bio jedan od osnivaa ev
diolo) su nadaleko uveni. Baldasar ropskog humanizma. Boravio je u
Kastiljone je rafinirani stil ivota na mnogim talijanskim gradovima;
vojvodskom dvoru smatrao kolom od 1437. ivi u Napulju, a od 1448.
lepog vaspitanja i sastajalitem dvor u Rimu, kao papski sekretar. Nepri
skih humanista. jateljski raspoloen prema Ariostu,
prebacujui sv. Tomi Akvinskom
V njegovo nepoznavanje grkog, Vala
VAJARSTVO preporuuje filoloko prouavanje
Razvoj vajarstva u doba renesanse starih tekstova i povratak klasinoj
nije toliko izraajan kao razvoj sli istoti. Njegovo delo Elegantiae lin
karstva, budui da je tokom celog guae latinae (0 lepotama latinskog
srednjeg veka davalo del od veoma jezika, 1444) uilo se u kolama u
velikog znaaja. Ali, srednjovekovno XVI veku. Ukazujui na izvesne
vajarstvo je prvenstveno crkveno, greke Vulgate, on se u svojoj knjizi
dok je renesansno jednim svojim Annotationes in novum testamen-
delom crkveno: Proroci iz Slutera i tum (Primedbe na Novi zavet), koju
Sv. ore od Donatela, te Mojsije i
e Erazmo objaviti 1505, zalae za
Piet od Mikelanela, a drugim de
reviziju latinskog prevoda Biblije.
lom je mitoloko i svetovno: Eros
atis od Donatela, Koleone od Ve- S druge strane, Vala je ukazao na
rokija, Fontana nahoadi od Zana dvolinost Konstantinove darovnice
Guona. Unutar samog vajarstva, (1440), kojom potkopava zakonske
sada se dogaaju velike promene: temelje papske svetovne vlasti. Nje
nadgrobni spomenici slavnih ljudi govo glavno filozofska-religiozno
grade se u obliku slavoluka; Dona- delo je De voluptate (0 poudi, 1413),
telo promovie konjanike statue; u kome, u ime hrianstva, odbacuje
R. Aleman u Toledu radi u drvetu srednjovekovni asketizam.
epizode o osvajanju kraljevstva u

575
 VAN AJK (VAN EYCK)
Braa Hubert i Jan su, verovatno,
poreklom iz belgijskog Limburga.
0 Hubertu Van Ajku se malo zna.
uveni slikar zapoeo je jedan deo
rasklopnog oltara u crkvi sv. Bavona
u Gentu, ali je umro pre 1432. godine
1 zavrio ga je njegov brat. Jan Van
Ajk, ija se godina roenja ne zna,
bio je slikar Filipa Dobroudnog od
1423. iveo je u Lilu, zatim u Briu,
gdeje i umro, 1441. godine. Nagent-
skom poliptih-oltaru, Van Ajk pre-
vazilazi srednjovekovni idealizam,
koji je diktirao formu; on se okree
ljudima i apstraktnoj ideji daje kon
kretni oblik stvarnosti. Sa njim sli
karstvo govori samo o sebi: svojim
oblicima sugerie ideje i oseanja.
Osvaja opipljivog i duhovnog, on
opipava pore na koi, odmerava vo
lumen. prouava svetlost na licima,
ulazi u njih i otkriva poeziju - Dvojni
portret suprunika Arnolfini. Pre
njega slikari su prvo pravili crtee,
a zatim ih ispunjavali bojom. Van
Ajk koristi sve slikarske mogunosti:
veto se slui suprotnim bojama, a
njihovim postepenim pojaavanjem
postie utisak plastinosti volumena,
daljine i prostora. Detalji njegovih
pejzaa - Mistino jagnje ili Bogo
rodica kancelara Rolina - otkrivaju
sve karakteristike slikarstva zapadne
Evrope.
VAN DER VAJDEN (VAN DER
WEYDEN, Rogier)
Roen je u Turneu, 1399, ili 1400
godine, a umro u Briselu, 1464. Bio
je uenik majstora Flemala. Del
Skidanje s krsta (Prado), triptih Brak
576
(Luvr), te Strani sud (u manastiru
Bom), izraz su slikareve pobonosti,
ali u isto vreme svedoe o snanom
religioznom oseanju XV veka, o
strahu od stranog suda, te o prob
lemu spasenja koje je to vreme name
talo. Slavan ve za ivota, zvanini
slikar grada Brisela, Van der Vaj-
den je putovao po Italiji, oko 1450,
boravei u Rimu, Firenci i Ferari.
VAN DER GOES, Hugo (VAN DER
GOES, Hugo)
Roen u Ganu, oko 1440; godine
1481. je poludeo i sledee umro, u
manastiru avgustinaea Ru-Kloatr,
kod Brisela, gdeje iveo od 1475, kao
preobraenik. Po recima njegovog
savremenika ana Lemera, Hugo iz
Gandaje razborito sudio. Realizam
i stilizacija se meusobno dopunjuju
u delu ovog slikara nemirne due i
vrlo pobonog; njegovo remek-delo
je Poklonstvo pastira (Ofii), triptih
koji je izradio po narudbi Tomaza
Portinarija.
VATIKAN
Najvea palata u Evropi na kraju XVI
veka. Grigorije XI, vrativi se iz Avi-
njona, odluio je da se nastani u skrom
noj palati, podignutoj pored crkve sve
tog Petra, jo u Konstantinovo doba.
Sredinom XV veka Nikola V je dao
da se njegova privatna kapela oslika
freskama i zapoeo graenje nove pa
late. Sikst IV, izmeu 1473. i 1480,
dao je da se sazida kapela Sikstina,
na ijem je ukraavanju radila itava
plejada slavnih slikara, od 1480. do
1485. godine. Inoentije VIII je eleo
da ima vilu na vrhu Belvedera. Bra
mante ju je kasnije integrisao u svoje
rekonstrukcije. Aleksandar VI je
pozvao Pinturiija, koji je ukrasio
est sala Apartmana Bordija. dodao
je i jednu kulu palati Nikole V. Pod
Julijem II. Bramante je dugim hod
nikom spojio malu palatu Inoentija
VIII sa palatom Nikole V - istona
strana velikog dvorca Belvedera. U
isto vreme (1508-1512) Mikelanelo
je slikao tavanicu u Sikstini. Lav X
je, da bi se prikrile neravnine fasade,
dao da se fasada trospratne palate
ukrasi loama, a Rafael ih je osli
kao svojim groteskama; takoe je
oslikao uvene stance. Klement VIII
je dovrio ureenje kortile (dvorita)
San Damazo, postavivi naobe strane
pokrivene galerije (loe). Mikelane
lo je radio fresku Strani sud od 1536.
do 1541, najednom elu oltara u Sik
stini, pod Pavlom III. koji je dao da
se uredi Kraljevska dvorana i Kapela
Paolina, u kojoj se nalaze poslednje
Mikelanelove velike slike. Pije VI
(1559-1564) je naruio da se izgradi
dvospratna fasada i velelepna nia na
palati Belvedere, koju je zapadnim
hodnikom povezao sa glavnom pala
tom. Za vreme Pavla VI izgraen je
kazino u vrtovima. Sikst V je skra
tio grandiozni amfiteatar, namenjen
turnirima i borbama s bikovima, i na
tom mestu sagradio biblioteku, verti
kalnu prema hodnicima (1587-1589);
podigao je i novu Vatikansku palatu,
svetliju i prostraniju, koja se uzdie
iznad Trga svetog Petra. Ovi radovi,
koji su zapoeti 1589, bili su zavreni
pod Klementom VIII (1592-1605).
(Bibl.: P. Le Tarouilly, les Btiments
du Vatican, 3 vol., Londres, 1964).
VELSER (WELSER)
Godine 1476. etiri brata Velser, iz
Augsburga. osnivaju trgovako dru
tvo, koje, uglavnom, posluje sa Itali
jom, a od 1490. trguje i srebrom iz
Tirola. Uspon Velserovih poinje
1490, kada se Anton udruio sa svo
jim zetom u Kompaniju, koja osniva
filijale u glavnim gradovima Evrope.
On trguje vunom iz Engleske, suk
nom iz Flandrije, porhetom iz june
Nemake, srebrom iz Saksonije i
zainima. Velserovi, koji poseduju i
plantae eerne trske u Maderi (kas
nije e se smestiti i na Kanarima), os
nivaju 1505. godine konzorcijum, koji
e odailjati zaine iz Goe u Lisabon,
i finansiraju (uloivi, ipak, manje
novca od Fugerovih) izbor Karla V
za cara (1519). Godine 1531. stiu
plemiku titulu ijedna od Velserovih
e se, 1557, udati za sina Ferdinanda
I. Krajem XVI veka, da bi povratili
deo svojih potraivanja od panske
monarhije, dovedenih u pitanje
polubankrotstvom, sklapaju (1575)
ugovor sa Filipom II (1586-1591), po
kome su oni kupci uvezenih zaina
sa Istoka. Ipak, time se njihova si
tuacija nije popravila i 1614. Matijas
Velser bankrotra.
(Bibl.: R. Ehrenberg, le Sicle des
Fugger, Paris, 1956).
VENECIJA
Oko 1500. godine Venecija ima
100.000 stanovnika, a nakon sto go
dina, 140.000, i pored kuge 1575.
Uznemiravan od Turaka u svom po
morskom carstvu, grad na lagunama
je morao nai nova reenja: stvorio je
kopneno podruje i odailjao redovno
konvoje laa u varvarske drave, u
Eg-Mort i na Zapad. U XV i XVI veku
577
 u gradu se razvija industrija stakla i
platna. 1 pored mnogobrojnih nepri
jatelja sa kojima se sukobljavala od
XIV do XVII veka, Venecijaje znala
da im se odupre, hrabro i pametno.
Dugo je bila veza izmeu Nemake
(Nemaka fonaeija) i Istoka, a njen
Arsenal je bio najvee industrijsko
preuzee u doba renesanse. Otkriva
nje puta oko Rta dobre nade je donelo
neprilike Veneciji u pogledu trgovine
zainima, ali se stanje malo popravlja
sredinom XVI veka. U stvari, naselja
vanje Holanana na Dalekom istoku
zadalo je poslednji udarac venecijan
skoj trgovini zainima. Ipak je grad,
u doba renesanse, blistao punim sja
jem: proirio se i ulepao; zavreni su
Trg svetog Marka i Dudeva palata,
dok su se raskone palate namnoile
do kanala Grande; izgraeni su Stara
biblioteka, most Rialto i mnoge
crkve u novom stilu (San Zakarija,
San oro Maore i dr.). Utoite vi- samo u crkvama i manastirima. Ali,
zantijskih izbeglica, grad Aida Ma-
nucija, centar grke kulture, Venecija
je bila ijedan od glavnih gradova sli
karstva, od Belinija do Veronezea).
VEROKIO (VERROCCHIO)
Andrea di Mikele oni, zvani Vero-
kio, roen je u Firenci, 1435, a umro
u Veneciji, 1488. godine. Po svojoj
univerzalnosti, Verokio je od 1460.
pretea Leonara: slikar, vajar, zla
tar, organizator sveanosti; intere-
suje se za geometriju, muziku, arhi
tekturu i, naravno, za filozofiju. U
monumentalnoj skulpturi, Verokio
se vraa dvema velikim Donatelo-
vim temama, ali sa vie istraivaog
duha i kompleksnosti. To su: David,
mladikog lika, u bronzi, i konjanika
statua Koleona. Impresivna je skulp
578
tura u bronzi sv. Tome nevernog...
skulptura postaje, pre svega, masa
i teina: ona gospodari prostorom
(A. astel). Verokio je takoe vodio
radionicu, u kojoj su uili i radili bro
jni i veliki umetnici, kao: Peroti, Lo-
renco di Kredi i naroito Leonardo
da Vini, koji je 14 godina bio njegov
uenik i saradnik.
VERONEZE (VERONESE)
Paolo Kaliari, zvani Veroneze, sin
vajara, roenje u Veroni, 1528. Ra
dio je najpre u svom rodnom gradu,
a od 1553. godine u Veneciji, gde je
i umro 1588. Potovalac Belinija,
oboavalac Korea i Juiija Rimlja
nina, Veroneze se u Rimu - na svom
jedinom veem putovanju - oduevio
delima Rafaela i Mikelanela. Kao
i njegov savremenik Tintoreto, svo
jim freskama je dao profani karak
ter, iako su one, praktino, raene
njegov raskoni svet neiscrpne ve
drine suprotstavlja se izmuenim
Tintoretovim likovima (A. astel).
Slikar raskoi, jer on je, ipak, samo
svetovni slikar, sa retkim darom za
raspored, pravio je ogromne kom
pozicije sa savreno rasporeenim
linostima, i pored obilja likova i
scena, dok je antiki i mitoloki de
kor bio okvir svakodnevnog ivota
visokog venecijanskog drutva. Nje
gova virtuoznost se ogleda u monu
mentalnim kompozicijama, varljivim
za oko, slinim slikama u vili Mazer.
Veronezeove slike sa temom iz isto-
rije su neuverljive: u Tajnoj veeri
se pojavljuju kepeci, lakrdijai, te
pijani Nemci, ime je duboko uvre-
dio inkvizicijo. Svojim snanim uti-
cajcm na francusko slikarstvo XVII
veka, Vcronczc je pretea galantnih
sveanosti i mitolokih uivanja (A.
astel).
VERSKI RATOVI
Ratovi protiv husita, zapoeti u pr
voj polovini XV veka, nastavili su
se u XVI veku, obuhvatajui veoma
dugi period, od 1546. (borba pro
tiv malkaldske lige) do Vestfal-
skog mira (1648), kojim je okonan
tridesetogodinji rat.
VESPUI (VESPUCCI, Amerigo)
Roen u Firenci, 1454; umro je u Sevi-
Iji, 1512. godine. Po njegovom imenu,
monah Valdzemiler je prvi upotrebio
re Amerika (Cosmographiae
introductio... insuper quatuor Ame
rici Vespucii navigationes, Sent-Di,
1507). Meutim, etiri putovanja
Ameriga Vespuija su predmet za
diskusiju. Godine 1490. doaoje u Se-
vilju i tu se snabdeo opremom i ljud
stvom, preostalim posle druge i tree
Kolumbove ekspedicije, a zatim je
oplovio obale Amerike, na raun Spa-
nije, ili Portugala. On je jedan od pro
nalazaa Brazila. Posle 1508. bio je
pilot major u slubi kue Casa de
la Contratation.
VEZALE (VESAL, Andreas)
Andreas Vezal, zvani Vezale, roen
je 1514, a umro 1564. godine. Porek-
lom je iz Brisela; studirao je u Lu-
venu, a zatim, zavrivi medicinu,
odlazi u Monpelje. Boravi kratko
vreme u Parizu, a zatim se vraa u
Luven, gde radi kao profesor ana
tomije. Pristalica eksperimentalne
metode, bio je jedan od prvih koji je
upranjavao disekciju, zakonom doz
voljenu prc jednog veka, ali svedenu
na samo nekoliko demonstracija go-
diinje na univerzitetima. U svome
uvenom delu De corporis humani
fabrica (1543), u sedam knjiga, nije se
dvoumio da napadne shvatanja stare
nauke i da ukae na njene zablude.
VIKTOR1JA (VICTORIA, Thomas
Luis de)
Delo ovog muziara iz Kastilje, roe
nog oko 1605, predstavlja najvei do
met velike panske polifonije: sastoji
se od 20 misa, 34 himni i divnih mo
litava za Svetu neelju, te za pokoj
due umrlih.
VISKONTI (VISCONTI)
Talijanska porodica koja je vladala
u Milanu i Lombardiji od 1277. do
1447. godine. Prvi lanovi porodice
su bili sitni vlastelini, koji su se ne
kako domogli titule vikonta (vis-
conte). Najpoznatiji meu njima su
bili Oton, koga je papa Urban IV
naimenovao za arhiepiskopa, 1262,
i Dan Galeaco (1351-1402), ija se
ki Valentina udala za vojvodu od
Orleana, brata Karla VI. Galeaco, u
elji da zavlada itavom Italijom, os
vojio je Viencu, Veronu i Padovu,
iznudivi od cara Veneslava titulu
vojvode od Milana, a zatim vojvode
od Lombardije. Pobedivi Firentince,
zauzeo je Pizu, Peruu i Bolonju,
i ve je sanjao o carstvu, kada je
iznenada umro, 1402. godine. Nje
gov stariji sin ovani Maria je bio
ubrzo potisnut od mlaeg Filipa Ma
rie (1391-1447), koji nije imao sinove,
ali njegova vanbrana ki Bjanka
Maria udala se za Franeska Sforzu,
579
koji je postao gospodar Milanskog interesom od svog katolikog protiv
vojvodstva. nika Johana Eka. Kalvin nije, sigurno,
bio naklonjen ovom manipulisanju
VIVES, Huan Luis
novcem i profesionalnim zajmo
Najvei panski humanista XVI
davcima; ipak, on je prvi napravio
veka; roen u Valensiji, 1492. go
razliku izmeu zajma za potronju,
dine. Kao profesor u Luvenu, od
1519, sprijateljio se sa Erazmom. Na koji nije odobravao, i zajma za ula
poziv kardinala Volseja dolazi u Oks- ganje u posao, koji je priznavao.
ford i postaje privatni uitelj Marije (Bibl.: J. T. Noonan, The Scholas
Tjudor. Pristavi uz Katarinu Ara- tic analysis o f usury, Cambridge,
gonsku protiv Henrika VIII, bio je [Mass.], 1957).
kratko vreme u zatvoru. Puten na
ZEMLJORADNJA
slobodu, vraa se u Holandiju. Umro
U mnogim krajevima Evrope obra
je u Briu, 1540. godine. Objavio je
ivanje zemlje zaostaje za gajenjem
delo De civitate dei (O dravi Bojoj)
stoke. Meutim, u Flandriji cveta
od sv. Avgustina, 1522; zalagao se za
jedna gotovo moderna zemljoradnja,
novi nain vaspitanja i obrazovanja
iji je prinos vei nego u ostalom delu
mladih u delu De ratione studiipueri-
Evrope. Pojavljuje se interesovanje za
lis, 1531. Vives je, pored ostalog, bio
gajenje voa i povra, te za industrij
i pobornik hrianskog braka.
ske biljke. Znaaj amerikog dopri
(Bibl.: M. Bataillon, Erasme et
nosa ostaje sporno pitanje.
l'Espagne, Paris, 1937).

Z
OKEN DE PRE (JOSQUIN DES
ZAJAM SA INTERESOM
PRES)
Zabrana zelenatva u doba re
Francusko-nemaki muziar, roen
nesanse smetala je, neosporno, usta
oko 1450, verovatno u Enou; dugo
ljenoj praksi zajma sa interesom.
je iveo u Italiji; umro je u Kondeu,
Crkva je zabranjivala zalagaoniee.
1521. godine. Uglavnomje kompono-
Tekoa je zaobiena, odnosno prob
vao crkvenu muziku. Njegov veliki
lem je reen zahvaljujui meniei i pov
opus ine: 22 mise, bogate po nainu
ratnoj menici, te ugovornim rentama, oblikovanja i kompozicijskoj tehnici,
ije je irenje uzelo maha u XVI veku. 129 moteta i 86 svetovnih kompozi
Luter je bio vei neprijatelj zajma sa cija, od kojih 70 ansona.

580