K. G.

JUNG

PSIHOLOKI TIPOVI

S nemakog preveo

MILO N. URIC

M A T I C A S R P S K A
PSIHOLOKI TIPOVI
 UVOD

Platon i Aristotel! To su ne samo dva si

stema nego i tipovi dveju razliitih ljudskih
priroda, koje se od pamtiveka, pod svima kosti
m i m a , viSe ili m a n j e n e p r i j a t e l j s k i o d n o s e j e d n a
p r e m a drugoj. Naroito kroz ceo srednji vek, s v e
do dananjeg dana, tako se borilo, i ta borba je
najhitniji sadraj istorije hrianske crkve. U v e k
je re o P l a t o n u i Aristotelu, iako pod d r u g i m
imenom. Sanjarske, mistine, platonske prirode
otkrivaju iz ponora svoje due hrianske ideje
i simbole koji im odgovaraju. Praktine, srei-
vake, aristotelske prirode grade od tih ideja
vrst sistem, dogmatiku i kult. C r k v a obuhvata
najzad i j e d n u i d r u g u prirodu; jedni se u a n a -
v a j u v e i n o m u kleru a drugi u m o n a t v u , ali
neprestano ratuju jedni sa drugima.

(H. Hajne, Nemaka, 1)

Prilikom svog praktikog lekarskog rada s n e r v o

znim pacijentima ve sam odavno primetio da pored
m n o g i h individualnih razlinosti ljudske psihologije
i m a i tipskih razlika, i to s a m n a r o i t o p r i m e t i o n a j -
p r e dva tipa, k o j a s a m o z n a i o k a o introvertni i eks-
travertni tip.
K a d posmatramo tok ljudskog ivota, vidimo
kako je sudbina jednoga oveka vie uslovljena o b
jektima n j e g o v i h interesa, d o k je sudbina d r u g o g a
vie uslovljena n j e g o v o m vlastitom unutranjou,
n j e g o v i m s u b j e k t o m . K a k o svi m i o d s t u p a m o m a l o
v i e p r e m a o v o j ili o n o j strani, s a s v i m j e p r i r o d n o t o
s m o skloni da sve svaki put r a z u m e v a m o u smislu
s v o g vlastitog tipa.

7
 Tu okolnost s p o m i n j e m v e o v d e da bih, koliko
god mogu, uklonio eventualne nesporazume. Razume
se, t a o k o l n o s t z n a t n o o t e a v a p o k u a j o p t e g o p i s i
vanja tipova. M o r a m u itaoca pretpostavljati veliku
dobronamernost ako elim da me pravilno razume.
Bilo bi relativno prosto kad bi svaki italac znao u
k o j u kategoriju sam sebe ubraja. A l i je v e o m a esto
t e k o p r o n a i d a l i n e k o p r i p a d a o v o m ili o n o m t i p u ;
naroito onda kad je ovek sam u pitanju. Stavie,
kad je vlastita linost u pitanju, sud je izvanredno
zamuen. Te subjektivne zamuenosti suda naroito
su este zato to je s v a k o m izrazitom tipu imanentna
naroita tendencija ka kompenzaciji jednostranosti
svoga tipa, t e n d e n c i j a k o j a j e b i o l o k i c e l i s h o d n a , j e r
tei d a o d r i d u e v n u r a v n o t e u . K o m p e n z a c i j o m n a
s t a j u s e k u n d a r n i k a r a k t e r i ili t i p o v i , k o j i d a j u v e o m a
teku sliku za odgonetanje, tako teku da je ovek
sam sklon da egzistenciju tipova uopte porekne i da
v e r u j e s a m o j o u i n d i v i d u a l n e razliitosti.

T e t e k o e m o r a m istai d a o p r a v d a m i z v e s n u
o s o b e n o s t s v o g d o c n i j e g p r i k a z i v a n j a : m o g l o b i se,
n a i m e , initi kao da bi najprostiji p u t b i o taj da o p i -
em dva konkretna sluaja i da ih ralanjene stavim
jedan pored drugoga. Ali svaki o v e k ima oba m e h a
nizma, kako ekstraversije tako i introversije, i samo
r e l a t i v n o p r e t e z a n j e j e d n o g ili d r u g o g i n i t i p . O t u d a
bi o v e k v e u j a k o j meri m o r a o retuovati da u
s l i k u u n e s e p o t r e b a n r e l j e f , to b i p r e d s t a v l j a l o v i e
ili m a n j e d o b r o n a m e r n u p r e v a r u . O s i m t o g a , p s i h o
loka reakcija j e d n o g oveka jeste u tolikoj meri slo
ena stvar da bi m o j a sposobnost prikazivanja j e d v a
bila d o v o l j n a da o t o m e d a m apsolutno pravilnu sli
ku. Zato se m o r a m nuno ograniiti na to da iznesem
principe koje sam izdvojio iz obilja posmatranih p o
jedinanih injenica. Pri tom nije re ni o kakvoj d e -
d u c t i o a p r i o r i , k a o to b i s e m o g l o p r i i n j a v a t i , n e g o
o deduktivnom prikazivanju empirijski dobivenih
u v i a j a . T i u v i a j i , k a o to s e n a d a m , d o p r i n o s e r a z -
bistravanju dileme, koja je dovela i jo uvek vodi,
ne samo u analitikoj psihologiji n e g o i u d r u g i m o b
lastima nauke, a naroito u l i n i m u z a j a m n i m v e z a -

8
ma ljudi, do nesporazuma i razdvojenosti. Otuda se
o b j a n j a v a zato je egzistencija d v a j u razlinih tipova
v e o d a v n o p o z n a t a i n j e n i c a , k o j a j e u o v o j ili o n o j
formi, bilo poznavaocu oveka bilo mudrovanju m i
s l i o c a , p a l a u o i , ili se p r e d s t a v i l a Geteovoj ( G o e t h e )
i n t u i c i j i , n a p r i m e r , k a o o b u h v a t n i p r i n c i p sistole i
dijastole. I m e n a i p o j m o v i k o j i m a s u o b u h v a e n i m e
hanizmi introversije i ekstraversije jesu v e o m a ra-
zlini i svagda prilagoeni stanovitu individualnog
posmatraa. Iako postoji razlinost formulisanja, n e
prestano izbija zajednika crta u o s n o v n o m shvata-
nju, naime kretanje interesa p r e m a o b j e k t u u j e d
n o m sluaju, i kretanje interesa od objekta p r e m a
subjektu i n j e g o v i m vlastitim psiholokim dogaaji
ma u d r u g o m sluaju. U p r v o m sluaju objekat d e j -
stvuje kao magnet na tendencije subjekta, on ih
privlai i uslovljava subjekat u velikoj m e r i ; tavie,
on otuuje subjekat od njega samoga i menja njegove
k v a l i t e t e u s m i s l u i z j e d n a a v a n j a sa o b j e k t o m u t o l i
k o j meri da bi se m o g l o misliti da je o b j e k a t od vieg,
i u p o s l e d n j o j liniji od p r e s u d n o g znaaja za s u b j e
kat, i kao da je to donekle apsolutno o d r e e n j e i n a
roit smisao ivota i sudbine da se subjekat sasvim
predaje objektu. U d r u g o m sluaju, naprotiv, s u b j e
kat jeste i ostaje sredite svih interesa. M o g l o bi se
rei, ini se kao da u p o s l e d n j o j liniji sva ivotna
energija trai subjekat i stoga svagda o m e t a da o b j e
kat zadobije ikakav p r e m o a n uticaj. ini se k a o da
energija ostavlja objekat, kao da je subjekat magnet
koji h o e da o b j e k a t p r i v u e sebi.
Nije lako prikazati to suprotno odnoenje p r e m a
o b j e k t u na lako r a z u m l j i v i jasan nain, i velika je
opasnost u t o m e to se m o e dospeti do sasvim p a r a -
doksnih formulisanja, k o j a vie donose zabunu n e g o
jasnou. Introvertno stanovite m o g l o bi se uopte
oznaiti k a o o n o k o j e u s v i m okolnostima tei da
subjekat i subjektivni psiholoki dogaaj pretpostavi
o b j e k t u i o b j e k t i v n o m d o g a a j u , ili b a r d a i h p o t v r d i
p r e m a o b j e k t u . O t u d a taj stav d a j e subjektu viu
vrednost negoli objektu. P r e m a t o m e , o b j e k a t stoji na
niem vrednosnom nivou, on ima sekundaran znaaj;

9
tavie, on, k a d se prui prilika, stoji s a m o k a o o v a -
p l o e n j e j e d n e i d e j e , ali j e p r i t o m e i d e j a b i t n a s t v a r ;
ili j e o n p r e d m e t j e d n o g o s e a n j a , ali j e p r i t o m e o s e -
ajmi d o i v l j a j g l a v n a s t v a r , a n e o b j e k a t u s v o j o j
realnoj individualnosti. Ekstravertno stanovite, n a
protiv, podvrgava subjekat objektu, pri e m u via
vrednost pripada objektu. Subjekat ima svagda se
kundaran znaaj; subjektivno doivljavanje pojavlju
j e s e p o n e k a d s a m o k a o s m e t n j a ili i z l i a n p r i v e s a k
objektivnih dogaaja. Jasno je da se psihologija koja
proizlazi iz ta d v a o p r e n a stanovita m o r a raspasti
u dva totalno razlina orijentisanja. J e d n o stanovite
sve posmatra pod uglom svoga shvatanja, a drugo
pod u g l o m objektivnog deavanja.
T i o p r e n i s t a v o v i nisu, p r e svega, nita d r u g o
nego opreni mehanizmi: dijastolsko izlaenje i z a -
hvatanje o b j e k t a i sistolsko koncentrisanje i o t k i d a
nje energije od zahvaenih objekata. Svaki ovek ima
d v a m e h a n i z m a kao izraz s v o g p r i r o d n o g ivotnog
r i t m a , k o j i Gete o d i s t a n i j e s l u a j n o o z n a i o f i z i o l o
kim p o j m o v i m a srane delatnosti. Ritmina izmena
oba ta oblika psihike delatnosti odgovarala bi n o r
m a l n o m toku ivota. Ali ne samo komplikovani s p o -
ljanji uslovi p o d kojima ivimo nego i moda jo
komplikovaniji uslovi nae individualne psihike d i s
pozicije retko doputaju nimalo neometan tok psi
hike ivotne delatnosti. Spoljanje okolnosti i u n u
tranja dispozicija idu v e o m a esto naruku j e d n o m
m e h a n i z m u , a o g r a n i a v a j u ili o m e t a j u d r u g i m e h a
nizam. Otuda, prirodno, nastaje pretezanje jednog
mehanizma. A k o to stanje ma na k o j i nain postane
h r o n i n o , o n d a o t u d a n a s t a j e tip, n a i m e h a b i t u a l a n
stav u k o m e trajno p r e v l a u j e jedan mehanizam, a
d a , r a z u m e se, n i k a d n e m o e p o t p u n o u g u i t i d r u g i ,
jer on neuslovljeno pripada psihikoj ivotnoj delat
n o s t i . Z a t o n i k a d n e m o e nastati i s t t i p u t o m s m i
slu da on i m a s a m o j e d a n m e h a n i z a m pri p o t p u n o j
atrofiji drugoga. Tipski stav znai u v e k samo r e l a
tivno pretezanje jednog mehanizma.
Konstatovanje introversije i ekstraversije dalo
je u p r v o m redu mogunosti da razlikujemo dve

10
obimne grupe psiholokih jedinki. Ali to grupisanje
toliko je p o v r n e i opte prirode da ba nita vie ne
doputa n e g o takvu optu razliku. Tanije ispitivanje
o n i h i n d i v i d u a l n i h p s i h o l o g i j a k o j e p a d a j u u j e d n u ili
drugu grupu pokazuje o d m a h velike razlike izmeu
p o j e d i n i h jedinki k o j e ipak pripadaju istoj grupi.
Z a t o m o r a m o uiniti dalji korak da m o e m o oznaiti
u e m u se sastoje razlike jedinki k o j e pripadaju j e d
n o j o d r e e n o j g r u p i . M o j e i s k u s t v o p o k a z a l o j e d a se,
uopte uzev, jedinke m o g u razlikovati ne samo po
universalnoj razlinosti ekstraversije i introversije
nego i po pojedinim psiholokim osnovnim funkcija
ma. Koliko, naime, ne samo spoljanje prilike nego
i unutranja dispozicija dovode do prevlaivanja e k s
t r a v e r s i j e ili i n t r o v e r s i j e , t o l i k o o n e i d u n a r u k u i p r e -
vlaivanju odreene osnovne funkcije u jedinki.
Osnovne funkcije, tj. funkcije koje se ne samo genu-
ino n e g o i specijalno razlikuju od drugih funkcija, a
k o j e j e u t v r d i l o m o j e i s k u s t v o , j e s u miljenje, osea-
nje, oset i intuicija. P r e v l a u j e li j e d n a od t i h f u n k
cija habitualno, onda nastaje tip koji odgovara. O t u
da ja razlikujem misaon, oseajni, osetni, i intuitivan
t i p . Svaki od ovih tipova moe, osim toga, da bude
introvertan ili ekstravertan, v e p r e m a s v o m o d n o
enju prema objektu na nain kako je gore ocrtano.
O v o ovde protumaeno razlikovanje nisam proveo u
dvama prethodnim saoptenjima o psiholokim tipo 1

v i m a , n e g o sam misaoni tip identifikovao s i n t r o v e r t -

n i m , a oseajni tip s ekstravertnim. O v a zbrka se p r e
ma produbljenom obraivanju problema pokazala
kao neodriva. Da otklonim nesporazume, molio bih
itaoca da pazi na razlikovanje k o j e je o v d e p r o v e
deno. Da bih u tako k o m p l i k o v a n i m stvarima o b e z b e -
dio neuslovljeno potrebnu jasnou, poslednju glavu
knjige posvetio sam definiciji svojih psiholokih p o j
mova.

1
Jung, Contribution a l'etude des types psychologiques.
A r c h . de Psychologie, I. X I I , p. 289.
I d . : Psychological Types. C o l l e c t e d P a p e r s o n A n a l y t i c a l
P s y c h o l o g y . L o n d o n , 1917, p. 287.
Id.: Psychologie der unbevmssten Prozesse. Ziirich, II
A u f l a g e , 1918, p. 6 5 .
 I

PROBLEM TIPOVA U ANTIKOJ I SREDNJO-

V E K O V N O J ISTORIJI D U H A

1. KA PSIHOLOGIJI U ANTICI. GNOSTIARI.

TERTULIJAN I ORIGEN

Uvek je, dodue, bilo psihologije, otkako postoji

i s t o r i j s k i s v e t , ali o b j e k t i v n e p s i h o l o g i j e i m a t e k o d
skora. Za n a u k u ranijeg v r e m e n a vai stav: s u b j e k
tivna psihologija raste ukoliko objektivna nedostaje.
O t u d a s u d e l a s t a r i h , d o d u e , p u n a p s i h o l o g i j e , ali
samo malo toga m o e se obeleiti kao o b j e k t i v n o -
-psiholoko. To bi m o g l o biti uslovljeno osobenou
ljudskih veza u antici i s r e d n j e m v e k u . A n t i k a je
imala, ako se tako sme rei, gotovo iskljuivo b i o l o
ko p r o c e n j i v a n j e blinjih, kao to to svuda izbija iz
ivotnih navika i pravnih odnosa u starom veku.
Srednji v e k imao je, ukoliko je sud o vrednosti u o p -
te n a a o i z r a z , m e t a f i z i k o p r o c e n j i v a n j e b l i n j i h ,
koje je poelo milju o neizgubljivoj vrednosti l j u d
ske due. O v o procenjivanje koje kompensuje stano
vite antike za ocenu line vrednosti, koja jedina
m o e biti o s n o v a o b j e k t i v n e psihologije, isto j e tako
nepodesno kao i bioloko procenjivanje. Nije, d o d u
e, m a l e n b r o j o n i h k o j i m i s l e d a s e p s i h o l o g i j a m o e
pisati i e x c a t h e d r a . D a n a s s u s v a k a k o m n o g i u v e -
reni da se objektivna psihologija ima oslanjati pre
svega na posmatranje i iskustvo. O v a osnova bila bi
idealna kad bi bila m o g u n a . A l i ideal i cilj n a u k e ne

13
sastoje se u t o m e da prue to taniji opis injenica
nauka ipak ne m o e konkurisati kinematografskim
i fetnografskim s n i m c i m a n e g o o n a ispunjava s v o j
cilj i svoju n a m e r u samo u postavljanju zakona, k o j i
n i j e nita d r u g o n e g o skraen izraz za razline i o p e t
kao nekako jedinstveno shvaene procese. Ovaj cilj
p o s r e d s t v o m razumevanja i z d i e s e i z n a d o n o g a to
se m o e s a m o i s k u s i t i , i b i e s v a g d a , i p o r e d o p t e i
dokazane valjivosti, plod subjektivne psiholoke k o n
stelacije ispitivaeve. U n a u n o m obrazovanju t e o
rija i p o j m o v a ima m n o g o od line sluajnosti. P o
stoji i psiholoka lina jednaina, a ne s a m o p s i h o
f i z i k a . M i v i d i m o b o j e , ali n i k a k o n e v i d i m o * d u i n e
talasa. O v a d o b r o p o z n a t a i n j e n i c a n e srne s e n i g d e
uvaavati vie nego u psihologiji. Dejstvovanje line
j e d n a i n e p o i n j e v e p r i p o s m a t r a n j u . V i d i s e ono
to se najbolje moe videti iz sebe. T a k o se n a j p r e
vidi trun u oku brata svoga. N e m a sumnje, trun je
o n d e , ali b a l v a n l e i u v l a s t i t o m i m o d a e d o
nekle spreiti akt vienja. Ja ne v e r u j e m principu
istog posmatranja u takozvanoj objektivnoj psi
hologiji, ma se ograniavala i na naoare hronoskopa,
tahistoskopa i d r u g i h psiholokih aparata. o v e k se
osigurava time i protiv suvie velikog iskoriavanja
psiholokih iskustvenih injenica. A l i jo m n o g o vie
lina psiholoka jednaina dolazi do vaenja u p r i
k a z i v a n j u ili s a o p t a v a n j u o n o g to j e p o s m a t r a n o , a
da i ne g o v o r i m o o s h v a t a n j u i a p s t r a k c i j i i s k u s t v e
nog materijala! Nigde se kao u psihologiji ne p o j a v
ljuje nuan osnovni zahtev da posmatra i ispitiva
b u d e a d e k v a t a n s v o m o b j e k t u , u t o m s m i s l u to m o e
v i d e t i n e s a m o j e d n o n e g o i d r u g o . Z a h t e v d a o n samo
o b j e k t i v n o v i d i i ne treba isticati; j e r to je n e m o -
g u n o . A k o s e n e v i d i suvie s u b j e k t i v n o , o v e k v e
m o e biti zadovoljan. Sto se subjektivno posmatranje
i shvatanje slae s o b j e k t i v n i m injenicama p s i h o l o
kog objekta, to je za shvatanje dokaz samo utoliko
ukoliko shvatanje nikako ne pretenduje da bude o p
te, n e g o eli s a m o da vai za oblast o b j e k t a k o j a je
uzeta u obzir. Utoliko balvan u vlastitom oku o m o g u
uje ba nalaenje truna u bratovljevu oku. U t o m

14
sluaju b a l v a n u vlastitom oku, kao to je r e e n o , ne
dokazuje da brat n e m a nikakva truna u oku. Ali spre
avanje v i e n j a lako bi m o g l o postati p o v o d za optu
teoriju da su sve trunke balvani. Priznanje i u v a a
vanje subjektivne uslovljenosti saznanja uopte, a
naroito psiholokih saznanja, jeste osnovni uslov za
nauno i pravino cenjenje jedne psihe razline od
posmatranoga subjekta. Ovaj uslov samo je onda
ispunjen kad je posmatra dovoljno obaveten o obi
mu i vrsti s v o j e vlastite linosti. A l i on m o e biti
dovoljno obaveten samo ako se u velikoj meri oslo
bodio izjednaivalakih uticaja kolektivnih sudova i
kolektivnih oseanja, i time dospeo do jasnog razu-
m e v a n j a svoje vlastite individualnosti.
Ukoliko se dalje v r a a m o u istoriju, utoliko vie
v i d i m o da linost iezava p o d k o p r e n o m k o l e k t i v n o -
sti. I a k o a k s i e m o d o p r i m i t i v n e p s i h o l o g i j e , n a i
e m o da o n d e uopte ne m o e biti ni rei o p o j m u
jedinke. Mesto individualnosti nalazimo onde samo
k o l e k t i v n o o d n o e n j e ili p a r t i c i p a t i o n m y s t i q u e
(Levi-Bril L e v y B r u h l ) . A l i k o l e k t i v n i s t a v o m e t a
saznanje i uvaavanje jedne od subjekta razline psi
hologije, jer je kolektivno nastrojeni duh upravo n e
sposoban da drukije misli i osea negoli p r o j i c i r a
j u i . O n o to m i r a z u m e m o p o d p o j m o m j e d i n k e
jeste relativno mlada tekovina istorije ljudskog duha
i k u l t u r e . S t o g a n i j e n i k a k v o u d o to j e r a n i j e s v e
m o n i kolektivni stav tako rei sasvim o m e o o b j e k
tivno psiholoko uvaavanje individualnih diferenci
ja, kao i uopte svako nauno objektivisanje indivi-
dualno-psiholokih procesa. Upravo zbog toga n e d o
statka u p s i h o l o k o m m i l j e n j u b i l o je saznanje p s i -
hologizovano, tj. ispunjeno projiciranom psihologi
j o m . Poeci filosofskog objanjavanja sveta daju za
to odline primere. Naporedo s razvitkom individu
alnosti i t i m e u s l o v l j e n o g psiholokog diferenciranja
ljudi ide depsihologizacija objektivne nauke. Ova iz
laganja m o d a e objasniti zato izvori o b j e k t i v n e
psihologije u materijalu koji n a m je predat iz starog
veka v e o m a o s k u d n o teku. Razlikovanje etiri t e m p e
ramenta, k o j e smo primili od starog veka, vie g o t o v o

15
i nije psiholoko tipizovanje, jer temperamenti g o t o
v o nisu nita d r u g o n e g o psiho-fizioloke k o m p l e k s i -
je. A l i odsustvo obavetenja ne znai da o d e j s t v o v a -
n j u suprotnosti k o j e su u pitanju n e m a m o nikakvih
tragova u istoriji antikog duha.
T a k o j e g n o s t i k a f i l o s o f i j a p o s t a v i l a tri t i p a ,
koji moda odgovaraju trima psiholokim osnovnim
f u n k c i j a m a , miljenju, oseanju i osetu. M i l j e n j u bi
odgovarao pneumatiar, oseanju psihiar, osetu hili-
ar. Slabije uvaavanje psihiara o d g o v a r a d u h u g n o -
se, k o j a j e p r e m a h r i a n s t v u u p o r n o b r a n i l a v r e d -
nost saznanja. A l i hrianska naela ljubavi i vere
nisu bila sklona saznanju. P r e m a tome, u okviru hri
anske sfere pneumatiar bi bio slabije cenjen u k o
liko bi se odlikovao samo posedovanjem gnose, sa
znanja.
S m e m o misliti i na diferenciju tipova ako p o -
smatramo dugu i ne bezopasnu borbu koju je crkva
od prvih poetaka vodila protiv gnosticizma. S obzi
r o m na nesumnjivo preteno praktiki pravac prvog
hrianstva, intelektualac je, ukoliko se sledujui
svom borbenom nagonu nije izgubio u apologetskoj
polemici, teko m o g a o da d o e do izraaja. Regula
fidei bila je suvie uska i nije doputala nikakvo sa
mostalno kretanje. Osim toga, ona je oskudevala u
sadraju pozitivnog saznanja. Sadravala je malo jni-
sli, k o j e su, d o d u e , p r a k t i k i b i l e i z v a n r e d n o a r a -
g o c e n e , ali s u s p u t a v a l e m i l j e n j e . S a c r i f i c i u m i n t e l -
lectus m n o g o tee je pogaao intelektualca nego
o s e a j n o g o v e k a . O t u d a j e v e o m a p o j m l j i v o to s u
preteni saznaj ni sadraji gnose, k o j i u svetlosti n a
eg dananjeg razvitka duha ne samo da nisu izgubili
od s v o j e vrednosti n e g o su a k u znatnoj meri i
dobili, morali za intelektualca u o k v i r u c r k v e imati
v e o m a veliku privlanu snagu. Oni su za n j e g a doista
b i l i p r a v o i s k u e n j e s v e t a . N a r o i t o j e doketizam z a
davao posla crkvi s v o j i m t v r e n j e m da je Hrist i m a o
samo prividno telo, i da su celo n j e g o v o zemaljsko
postojanje i patnja bili privid. U t o m e tvrenju p r e
m o n o izbija n a p r e d isto mislena strana nasuprot
o n o m e to j e ljudski opipljivo. B o r b a s a g n o s o m p o -

16
javljuje n a m se najjasnije u d v a m a likovima, koji su
ne samo kao crkveni oci n e g o i kao linosti bili v e o m a
z n a m e n i t i . To su Tertulijan i Origen, s l u a j n i s a v r e -
m e n i c i s k r a j a II v e k a . O n j i m a k a e Sulc ( S c h u l t z ) : 1

Jedan organizam m o e da prima u se hranljivo g r a

divo g o t o v o bez ostatka i da ga asimilie s v o j o j v l a
stitoj prirodi, a drugi ga o p e t isto tako g o t o v o b e z
ostatka i z b a c u j e uz izraze estoke odvratnosti. U t a
k v o j suprotnosti drao se Origen na j e d n o j , a T e r t u
lijan na d r u g o j strani. N j i h o v a r e a k c i j a na g n o s u ne
obeleava samo oba karaktera i njihove poglede na
svet, n e g o je i od osnovnog znaaja za poloaj gnose
u d u h o v n o m ivotu i u religioznim strujama onoga
vremena.
T e r t u l i j a n s e r o d i o o k o 160. g o d . u K a r t a g i n i . B i o
je paganin, predan pohotljivom ivotu svoga grada
sve do s v o j e trideset i pete godine ivota, kad je p o
s t a o h r i a n i n . N a p i s a o j e m n o g o b r o j n e spise, i z k o j i h
oevidno izbija n j e g o v karakter, koji nas naroito
interesuje. Pre svega, jasna je njegova besprimerna
p l e m e n i t a revnost, n j e g o v a vatra, n j e g o v strasni tem-
peramenat i duboka intimnost n j e g o v a religioznog
shvatanja. On je fanatian i genijalno jednostran za
l j u b a v saznanja istine, netrpeljiv, b o r b e n a priroda
kojoj nema ravne, nemilostiv borac, koji svoju p o b e -
du vidi samo u totalnom unitenju protivnika, njegov
jezik je kao blistava sablja k o j o m zamahuje svirepa
vetina. On je tvorac c r k v e n o g latinskog jezika, k o j i
vai vie od hiljadu godina. On kuje terminologiju
m l a d e crkve. A k o se on bio dohvatio k o j e g gledita,
m o r a o ga je, kao da ga iba vojska pakla, provesti i do
njegovih krajnjih konsekvencija, ak i onda ako p r a
v o v e o d a v n o n i j e v i e s t a j a l o n a n j e g o v o j strani i
sav u m n i poredak leao pred n j i m raskidan. Stra-
snost n j e g o v a miljenja bila je tako neumitna da se
o n n e p r e s t a n o o t u i v a o u p r a v o o d o n o g a z a ta j e
d a o k r v s v o j u . P r e m a t o m e , i n j e g o v a etika i m a o p o r u
o t r i n u . O n j e n a r e i v a o d a s e m u e n i t v o trai, a n e
da se bei od njega, nije doputao drugi brak i za-
htevao je da osobe enskoga roda prekrivaju lice.

1
Dokumente der Gnosis. Jena, 1910.

2 Jung, Odabrana dela, V

17
G n o s u , k o j a j e b a strast m i l j e n j a i s a z n a v a n j a , p o
b i j a o je s f a n a t i n o m b e z o b z i r n o u , a s n j o m z a j e d n o
i od n j e ne ba m a l o razlinu filosofiju i nauku. N j e
mu se pripisuje velianstvena ispovest: Credo quia
a b s u r d u m est ( V e r u j e m j e r j e b e s m i s l e n o ) . T o i s t o -
rijski svakako ne bi bilo sasvim tano; on je rekao
s a m o ( D e c a r n e C h r i s t i , 5 ) : E t m o r t u u s est d e i filius,
p r o r s u s c r e d i b l e est, q u i a i n e p t u m est. E t s e p u l t u s
r e s u r r e x i t ; c e r t u m est, q u i a i m p o s s i b i l e est. ( I b o
z i j i sin j e u m r o : u t o s e p o t p u n o m o e v e r o v a t i , j e r j e
besmisleno. I uskrsao je iz groba; to je izvesno, jer je
nemogue.)
Otrinom svoga duha prozreo je svu b e d u filosof-
s k o g i g n o s t i k o g z n a n j a i s p r e z r e n j e m ga o d b i o od
s e b e . P o z i v a o se, n a p r o t i v , n a s v e d o a n s t v o s v o g v l a
stitog unutranjeg sveta, na s v o j e vlastite unutranje
injenice, koje su bile jedno s n j e g o v i m verovanjem.
Njih je on izgraivao i tako postao tvorac p o j m o v n i h
veza, k o j e jo i danas lee u osnovi katolikoga siste
ma. Iracionalna unutranja injenica, koja je za njega
bitno dinamike prirode, bila je princip i postavljanje
o s n o v e p r e m a s v e t u i k o l e k t i v n o p r i z n a t o j ili r a c i o
nalnoj nauci i filosofiji. N a v o d i m n j e g o v e rei:
P r i z i v a m n o v o s v e d o a n s t v o , ili t a v i e s v e d o
anstvo k o j e je poznatije no ma k o j i pisani spomenik,
0 k o m e se vie dogovaralo no ma o k o m e sistemu
ivota, k o j e je vie raireno no ma k o j a objava, v e e
n e g o c e o o v e k , n a i m e o n o to i n i c e l o g o v e k a . P r i
s t u p i m i , d a k l e , o d u o , b i l o da si n e t o b o a n s k o i
v e n o , k a o to v e r u j u n e k i f i l o s o f i u t o l i k o e m a
n j e l a g a t i ili n i m a l o b o a n s k a , j e r s i s m r t n a , k a o
to m i s l i j e d i n i E p i k u r u t o l i k o e m a n j e s m e t i d a
l a e b i l o da si s n e b a d o l a ili iz z e m l j e r o e n a ,
b i l o i z b r o j e v a ili a t o m a s a s t a v l j e n a , b i l o d a u isti
m a h s t e l o m o t p o i n j e s v o j e p o s t o j a n j e ili n a k n a d n o
biva stavljena u njega, ma otkuda ti vodila poreklo
1 ma k a k o pravila od o v e k a o n o to je, n a i m e u m n o
bie, sposobno za opaanje kao i za saznanje. Ali ne
z o v e m tebe, ti duo k o j a u kolama izvebana, u b i
bliotekama obavetavana, u akademijama i atikim
tremovima hranjena i nahranjena, mudrost objavlju-

18
je n e , s t o b o m h o u da g o v o r i m , ti duo k o j a si
p r o s t a i n e o b r a z o v a n a , n e v e t a i n e i s k u s n a , k a k v a si
u onih k o j i nita d r u g o n e m a j u n e g o tebe, sasvim
o n a k v a k a k v a dolazi s ulice, iz ulinog budaka, iz
radionice. Meni je potrebno ba tvoje neznanje.
S a k a e n j e m s v o j e linosti izvrenim u r t v o v a
nju intelekta (sacrificium intellectus) Tertulijan j e
dospeo do bezobzirnog priznavanja iracionalne u n u
tranje injenice, stvarne osnove svoga verovanja.
Nunost religioznog procesa koji je on u sebi oseao
o b u h v a t i o j e n e n a d m a n o m f o r m u l o m : anima natura-
liter christiana. Sa s a c r i f i c i u m i n t e l l e c t u s p a l e su za
njega filosofija i nauka, a sledstveno i gnosa.

U d o c n i j e m n j e g o v o m ivotu pootrila su se
ocrtana obeleja. K a d je crkva sve vie bila p r i m o
rana da s m a s o m pravi k o m p r o m i s e , on se protiv toga
p o b u n i o i postao je pristalica onoga frigijskog p r o
r o k a Montana, e k s t a t i a r a , k o j i j e z a s t u p a o p r i n c i p
apsolutnog porican ja sveta i potpunog o d u h o v l j a v a -
nja. U otrim pamfletima otpoeo je napadati politiku
p a p e Kaliksta I, i t a k o s m o n t a n i z m o m v i e ili m a n j e
d o s p e o e x t r a e c c l e s i a m . P o j e d n o m i z v e t a j u Augu-
stinovu, on je d o o n i j e a k i s m o n t a n i z m o m d o a o u
sukob i osnovao s v o j u sektu.
Tertulijan je tako rei klasian predstavnik i n -
t r o v e r t n o g mislenog o v e k a . N j e g o v znatni, i z v a n
redno otro razvijeni intelekat praen je vrlo v i d n o m
ulnou. Psiholoki proces razvitka, koji mi o b e l e -
a v a m o k a o hrianski, d o v e o g a j e d o r t v e , d o o d -
secanja n a j d r a g o c e n i j e g organa, a ta mitska misao
opet je sadrana u v e l i k o m i p a r a d o g m a t i n o m s i m
b o l u r t v o v a n j a b o j e g sina. N j e g o v n a j d r a g o c e n i i i
organ bio je ba intelekat, i posredstvom n j e g o v i m
dobijeno je jasno saznanje. Sacrificium intellectus
o n e m o g u i o m u j e put p r e k o isto razumskog r a z
vitka, i time se naao p r i m o r a n i m da iracionalnu sna
gu svoje duevne osnove prizna kao fundamenat
svoga bia. Mislenu stranu gnose, n j e n o specifino
intelektualno iskivanje dinamikih fenomena duev
ne osnove, morao je nuno omrznuti, jer je to bio

19
ba put koji je m o r a o ostaviti da bi priznao princip
oseanja.
U Origenu upoznajemo apsolutnu suprotnost
T e r t u l i j a n u . O r i g e n j e r o e n u A l e k s a n d r i j i o k o 185.
god. N j e g o v otac b i o je hrianski muenik. On sam
odrastao je u o n o j naroitoj d u h o v n o j atmosferi u
k o j o j su se meale misli Istoka i Zapada. Imajui j a k u
e l j u z a z n a n j e m , n a u i o j e s v e to j e b i l o v r e d n o d a
se zna, i tako je prihvatio sve to je p r u a o i z v a n r e d
no bogati aleksandrijski misleni svet onoga vremena,
hriansku, jevrejsku, helenistiku, egipatsku m u
drost. Istakao se k a o uitelj u j e d n o j katehetskoj
k o l i . P a g a n s k i f i l o s o f Porfirije, u e n i k Plotinov, r e
kao je o n j e m u : N j e g o v spoljanji ivot bio je ivot
j e d n o g h r i a n i n a i p r o t i v z a k o n i t ; ali s o b z i r o m na
s v o j e m i l j e n j e o stvarima i o b o a n s t v u , on je h e l e -
nizovao predstave Grka i podmetnuo ih tuim m i t o
vima. V e p r e 211. god. d o g o d i l a s e n j e g o v a s a m o -
kastracija; njeni blii motivi m o g u se, dodue, p o g a
a t i , ali s u i s t o r i j s k i n e p o z n a t i . S v a g d a j e b i o o k r u
en uenicima i elom etom stenografa koji su h v a
tali d r a g o c e n e r e i s usta p o t o v a n o g a u i t e l j a . K a o
pisac bio je izvanredno plodan, i kao predava i u i
telj razvijao je veliku delatnost. U Antiohiji drao je
s a m c a r i c i - m a j c i Mameji p r e d a v a n j a o t e o l o g i j i . U
Cezareji bio je glava svoje kole. N j e g o v a uiteljska
delatnost bila je m n o g o puta prekidana dalekim p u
tovanjima. Bio je izvanredno uen i imao udnovatu
sposobnost da se briljivo bavi stvarima. Nanjuio je
stare rukopise biblije i stekao naroite zasluge za k r i
tiku teksta. B i o je velik naunik, tavie jedini istin
ski n a u n i k k o g a j e s t a r a c r k v a i m a l a , k a e Harnak.
Origen, s a s v i m s u p r o t n o Tertulijanu, n i j e se o t i m a o
uticaju gnosticizma; naprotiv, on ga je u ublaenoj
f o r m i p r e n e o u k r i l o c r k v e ; b a r u t o m p r a v c u ila j e
n j e g o v a tenja. Stavie, on je tako rei sam bio h r i
anski gnostiar, po s v o m e miljenju i po s v o j i m
o s n o v n i m s h v a t a n j i m a . N j e g o v p o l o a j p r e m a veri i
znanju c r t a Harnak o v i m p s i h o l o k i z n a a j n i m r e c i
ma: Biblija je na jednak nain potrebna i jednima
i drugima: oni koji veru ju dobivaju iz nje injenice

20
i zapovesti k o j e su im potrebne, a oni koji znaju i
taju iz nje ideje i izvlae iz nje snage k o j e ih v o d e do
gledanja B o g a i ljubavi p r e m a B o g u dakle, da se
sve materijalno pretopijeno duhovnim tumaenjem
(alegoriko izlaganje, hermeneutika) pojavljuje kao
k o s m o s ideja, tavie da je n a j z a d sve u s p o n o m sa
vladano i kao stepen ostavljeno, a jedino preostaje
mirni spokojni odnos od B o g a proizilog duha p r e m a
B o g u (amor et visio). N j e g o v a teologija bila je, za
r a z l i k u od Tertulijanove, b i t n o f i l o s o f s k a , i o n a se
tako rei sasvim uklapa u o k v i r novoplatonske f i l o -
sofije. U Origena p r o i m a j u se sfere grke filosofije
i gnose, s j e d n e strane, i hrianskog i d e j n o g sveta,
s d r u g e strane, na miran i h a r m o n i a n nain. A l i o v a
dalekosena uviaj na mukotrpnost i pravinost d o
vele su i Origena dotle da je doiveo tu sudbinu da
b u d e osuen od crkve. Svakako, definitivna osuda
dogodila se tek posthumno, poto je Origen kao sta
r a c u Decijevu p r o g a n j a n j u h r i a n a b i o m u e n i
u s k o r o p o t o m u m r o o d p o s l e d i c a t o r t u r e . G o d . 399.
p a p a Anastasije I i z r e k a o je s v o j u o s u d u , i g o d . 5 4 3 .
n j e g o v o lano uenje prokleo je sinod koji je sazvao
Justinijan, a e g a su se d r a l i i s u d o v i d o c n i j i h k o n
cili j a .
Origen je klasian predstavnik ekstravertnoga
tipa. N j e g o v a o s n o v n a orijentacija ide na o b j e k a t ; to
se p o k a z u j e u s a v e s n o m v o e n j u rauna o o b j e k t i v
n i m i n j e n i c a m a i n j i h o v i m uslovima, i p o k a z u j e se
u formulisanju onoga najvieg principa, ljubavi p r e
ma B o g u i vienja B o g a (amor et visio dei). Proces
hrianskog razvitka naiao je u Origena na tip ija
je prvobitna osnova odnoenje prema objektima, a
o n o se o d v a j k a d a simbolino izraava u seksualnosti,
zbog ega izvesne teorije i sve bitne duevne funkci
je svode ba na seksualnost. Otuda je kastracija a d e
kvatan izraz r t v o v a n j a n a j d r a g o c e n i j e funkcije. S a
s v i m j e k a r a k t e r i s t i n o t o Tertulijan v r i s a c r i f i c i u m
i n t e l l e c t u s , a Origen s a c r i f i c i u m p h a l l i , j e r h r i a n -
ski proces h o e potpuno unitenje ulne vezanosti za
objekat, tanije reeno: on hoe rtvovanje funkcije
koja je do tada imala najviu vrednost, rtvovanje

21
najskupljega dobra, najjaega nagona. rtva je, b i o
loki posmatrana, donesena u slubi domestikacije, a
psiholoki posmatrana, da razreenjima starih v e z a
n o s t i u v e d e n o v e m o g u n o s t i r a z v i t k a z a d u h . Tertu
lijan j e r t v o v a o i n t e l e k a t , j e r j e i n t e l e k a t b i o o n o to
ga je najjae vezivalo za svetovnost. On je pobijao
gnosu, jer je ona za njega predstavljala stranputicu
u i n t e l e k t u a l n o , k o j e u isti m a h u s l o v l j a v a i u l n o s t .
U z i m a j u i u obzir tu injenicu, nalazimo da se i g n o
sticizam u stvari deli u dva pravca: je d a n pravac g n o -
s t i a r a tei z a o d u h o v l j a v a n j e m k o j e i d e i z n a d s v a
ke mere, drugi pravac gubi se u etikom anomizmu,
u apsolutnom libertinizmu, koji se ne ustee ni od
kakvog razvrata i ni od kakvog ma koliko gnusnog
perversiteta i bestidnosti. Razlikovali su se u p r a v o
e n k r a t i t i ( u z d r i j i v i ) i a n t i t a k t i ili a n t i n o m i s t i ( p r o
t i v n i c i p o r e t k a i z a k o n a ) , k o j i su n a e l n o g r e i l i i
namerno, prema izvesnim naelima, predavali se ra
zuzdanoj rasputenosti. Poslednjima pripadaju n i k o -
laiti, a r h o n t i a r i i t d . i v r l o t a n o n a z v a n i b o r b o r i j a n -
ci. K o l i k o su p r i v i d n e suprotnosti b i l e bliske, p o k a
z u j e p r i m e r a r h o n t i a r a , g d e s e ista s e k t a r a s p a l a u
enkratitski i antinomistiki pravac, od k o j i h je svaki
o s t a o l o g i a n i k o n s e k v e n t a n . K o h o e d a z n a ta
etiki znai s m e o n i u velikim crtama izveden i n t e -
lektualizam, taj n e k a p r o u a v a istoriju gnostikog
morala, i p o t p u n o e shvatiti sacrificium intellectus.
Oni ljudi bili su ba i praktiki k o n s e k v e n t n i , i o n o
do ega su s v o j o m milju doli iivljavali su do
a p s u r d n o s t i . A l i O r i g e n j e r t v o v a o ulnu v e z a n o s t
za svet time to je sebe osakatio. N j e m u intelekat
oevidno nije b i o nikakva opasnost, n e g o pre osea-
n j e i oset k o j e v e z u j e za objekat. Kastracijom se o s l o
b o d i o ulnosti u d r u e n e sa gnosticizmom, i stoga se
b e z straha m o g a o predati bogatstvu gnostikoga m i
ljenja, dok se Tertulijan s v o j o m intelektualnom
r t v o m u s p r o t i v i o g n o s i , ali t i m e i s t e k a o d u b i n u r e
ligioznoga oseanja na k o j u ne nailazimo u Origena.
U o d n o s u n a O r i g e n a o n s e o d l i k u j e t i m e to j e s v a
ku od s v o j i h rei d o i v e o u dubini srca, to ga nije,
kao onoga, zanosio razum, n e g o srce. A zaostaje za

22
n j i m u t o m e to j e o n , n a j s t r a s n i j i o d s v i h mislilaca,
teio za tim da z n a n j e uopte o d b a c i i da s v o j u b o r b u
protiv gnose proiri u b o r b u protiv ljudskog milje
n j a u o p t e , k a e ulc.
O v d e v i d i m o kako se u hrianskom procesu
p r v o b i t a n t i p z a p r a v o o b r n u o : Tertulijan, o t r i m i s l i
l a c , p o s t a j e o v e k o s e a n j a ; Origen p o s t a j e n a u n i k i
g u b i s e n a o n o m to j e m i s l e n o . R a z u m e s e d a n i j e
teko obrnuti stvar i logiki, pa rei da je Tertulijan
odvajkada bio oseajan ovek, a Origen intelektua
lac. Bez obzira na injenicu to time tipska razlika
nije uklonjena, nego postoji i docnije kao i ranije,
obrnuti nain gledanja ne objanjava kako dolazi do
toga da je Tertulijan svog najopasnijega neprijatelja
v i d e o u m i s l e n o m , a O r i g e n u s e k s u a l n o s t i . M o g l o bi
se r e i da su se i j e d a n i d r u g i p r e v a r i l i , i k a o a r g u -
m e n a t za to m o g a o bi se izneti k o b n i rezultat ivota
i j e d n o g i d r u g o g . U o v o m sluaju o v e k bi m o r a o
p r i h v a t i t i d a s u i j e d a n i d r u g i r t v o v a l i o n o to i m
je manje vano, dakle donekle sa sudbinom napravili
jevtin pazar. I to je j e d n o gledite, i n j e g o v princip
i m a valjivost k o j a zasluuje priznanje. Ima, tavie,
m e u primitivcima takvih lukavaca koji staju pred
s v o j feti s c r n i m p i l e t o m p o d r u k o m i k a u : G l e ,
rtvujem ti lepu crnu svinju. Ali ja mislim da nain
objanjavanja koji oduzima vrednost, i pored oevid
n o g o l a k a n j a to g a o s e a o b i a n o v e k p r i o t k i d a
nju od neeg velikog, nije u svima okolnostima pra
vilan, ma koliko se govorilo da je bioloki. K o l i k o
lino poznajemo oba ta velikana u carstvu duha, m o
r a m o rei da je celo n j i h o v o bie toliko ozbiljno da
njihovo hriansko preobraanje nije bilo ni lukavost
ni prevara, n e g o stvarnost i istinitost.
N e e m o se izgubiti na stranputici ako o v o m p r i
l i k o m s e b i p r e d s t a v i m o ta p s i h o l o k i z n a i l o m l j e n j e
prirodnog nagonskog pravca, onako kako se ono p o
j a v l j u j e u hrianskom (rtvenom) procesu: iz gore
r e e n o g p r o i z l a z i , n a i m e , d a p r e o b r a a n j e u isti m a h
z n a i i p r e l a e n j e u j e d a n d r u g i s t a v . T i m e se i o b j a
njava otkuda vodi poreklo motiv koji goni na p r e o
b r a a n j e , i u k o l i k o Tertulijan i m a p r a v o to s h v a t a

23
da je dua naturaliter christiana: prirodni n a g o n
ski p r a v a c s l e d u j e , k a o s v e u p r i r o d i , p r i n c i p u n a j
manje koliine snage. Jedan ovek ima neto vie
sposobnosti ovde, drugi onde. Prilagoivanje prvoj
o k o l i n i d e t i n j s t v a i z i s k u j e ili n e t o v i e u s t e z a n j a i
r a z m i l j a n j a , ili n e t o v i e u o s e a v a n j a , v e p r e m a
prirodi roditelja i okolnostima. T i m e se automatski
i z g r a u j e izvestan n a d m o n i stav, iz k o g a proizlaze
razlini tipovi. Ukoliko, dakle, svaki o v e k kao rela
tivno stabilno bie poseduje sve psiholoke osnovne
funkcije, utoliko bi to bila i psiholoka nunost,
s o b z i r o m na savreno prilagoivanje, da ih o v e k u
j e d n a k o j meri i p r i m e n j u j e . Jer m o r a biti n e k a k v o g
razloga za to to postoje razlini putovi psiholokog
prilagoivanja: oevidno je da nije dovoljan samo j e
dan put, j e r se ini da objekat, na primer, samo k a o
p r e d m e t m i l j e n j a ili s a m o k a o p r e d m e t o s e a n j a
m o e biti shvaen tek delimino. Z b o g j e d n o s t r a n o
ga (tipskoga) stava ostaju u poslu psiholokoga p r i
lagoivanja neke pogreke, k o j e se u toku ivota n a
g o m i l a v a j u , z b o g e g a s e r a n i j e ili d o c n i j e r a z v i j a
ometanje prilagoivanja, i to nagoni subjekat na
kompenzaciju. Ali kompenzacija se m o e postii samo
odsecanjem ( r t v o m ) d o t a d a n j e g a j e d n o s t r a n o g a s t a
va. T i m e nastaje privremeno zaustavljanje energije i
prelivanje u kanale kojima se ovek nije svesno k o
r i s t i o , ali k o j i n e s v e s n o l e e s p r e m n i . D e f i c i t u p r i
lagoivanju, koji je causa efficiens za p r o c e s p r e o -
braanja, subjektivno se primeuje kao oseanje n e
odreena nezadovoljenja. Takva atmosfera vladala je
na prekretnici naeg raunanja vremena. Izvanred
na i udnovata potreba za osloboenjem obuzela je
oveanstvo i dejstvovala na onaj neuveni procvat
svih mogunih i nemogunih kultova u starom R i m u .
Nisu nedostajali ni predstavnici teorije iivljavanja,
koji su mesto biologijom operisali razlozima tada
nje nauke. Covek se nije mogao zadovoljiti ni spe
k u l a c i j a m a o t o m e zato l j u d i m a tako r a v o i d e ;
samo je kauzalizam onoga v r e m e n a bio neto m a n j e
ogranien negoli kauzalizam nae nauke; ljudi nisu
zahvatali samo u detinjstvo n e g o i u k e s m o g o n i j u , i

24
izmiljali su m n o g o b r o j n e sisteme, koji su dokazivali
ta s e s v e u p r a s t a r o v r e m e d e a v a l o , i z e g a s u z a
tim, kao posledica, proizlazila nepodnoljiva stanja za
oveanstvo.
r t v a k o j u su p r i n e l i Tertulijan i Origen j e s t e
d r a s t i n a , s u v i e d r a s t i n a z a n a u k u s , ali o n a j e o d
govarala duhu onoga vremena, koji je bio sasvim
konkretistian. I z t o g a d u h a u z i m a l a j e g n o s a s v o j e
v i z i j e z a i s t o r e a l n o ili b a r k a o n e t o t o s e n e p o
sredno odnosi na realno, a Tertulijan je injenici s v o
ga oseanja priznavao objektivno vaenje. Gnostici
zam je subjektivno unutranje opaanje p r o m e n e sta
va projicirao k a o k o s m o g o n i j s k i sistem i v e r o v a o u
realitet svojih psiholokih figura.
U svojoj knjizi o preobraajima i simbolima li
bida ostavio sam otvoreno pitanje odakle vodi p o
reklo naroiti libidni pravac u hrianskom procesu.
Tada sam govorio o razdvajanju libidnog pravca u
dve polovine, upravljene suprotno jedna drugoj:
o b j a n j e n j e za to proizlazi iz jednostranosti psiholo
kog stava, k o j i je postao toliko jednostran da se n a
metala kompenzacija iz nesvesnog. Ba gnostiki p o
kret u prvim hrianskim vekovima najjasnije doka
zuje izbijanje nesvesnih sadraja u m o m e n t u k o m
penzacije. S a m o hrianstvo znai razaranje i rtvo
vanje antikih kulturnih vrednosti, t j . antikog sta
va. U dananje v r e m e g o t o v o je izlino primetiti da
j e s a s v i m s v e j e d n o d a l i g o v o r i m o o s a d a n j o s t i ili
o v r e m e n u p r e 2000 g o d i n a .

2. TEOLOKE PREPIRKE STARE CRKVE

Nije neverovatno to na suprotnost tipova naila

zimo i inae u istoriji shizama i jeresi rane hrian
s k e c r k v e , t a k o b o g a t e p r e p i r k a m a . E b i o n i t i ili j e -
vrejski hriani, k o j i su m o d a istovetni sa p r a h r i -
anima, verovali su u iskljuivo ljudsku prirodu H r i -
sta i s m a t r a l i g a z a s i n a M a r i j e i J o s i f a , k o j i j e t e k
naknadno svetim d u h o m dobio posveenje. Ebioniti

25
su, p r e m a t o m e , u t o j t a k i e k s t r e m p r e m a d o k e t i -
ma. Ova suprotnost dejstvovala je jo dugo posle
toga. Ona se p o n o v o p o j a v l j u j e u crkvenopolitiki
z a o t r e n o j , ali s a d r a j n o u b l a e n o j f o r m i o k o 320.
g o d . u j e r e s i Arijevoj. A r i j e j e p o r i c a o o d o r t o d o k s n e
c r k v e p r e d l o e n u f o r m u l u TOJ IlaTpi, 6u.oouffi.os- ( j e d n a k
ocu). A k o istoriju velikog arijanskog spora oko h o -
m u s i j e i h o m o jusi je (Hristova sutinska j e d n a k o s t i
sutinska slinost sa B o g o m ) tanije p o g l e d a m o , i z
g l e d a n a m , istina, d a h o m o j u s i j a r a z g o v e t n o s t a v l j a
akcenat na ulno i ljudski opipljivo, nasuprot isto
m i s l e n o m i apstraktnom stanovitu h o m u s i j e . Isto
t a k o b i n a m s e m o g l o i n i t i d a j e p o b u n a monofisita
(koji su zastupali apsolutno jedinstvo Hristove p r i
rode) protiv diofisitske f o r m u l e Halkedonskog s a b o
ra (koji je zastupao nerazdvojivu dvostruku prirodu
H r i s t o v u , n a i m e n j e g o v u s j e d i n j e n u ljudsku i boan
sku p r i r o d u ) p o n o v o p r i z n a l a v a e n j e s t a n o v i t u a p
straktnog i nepredstavljivog prema ulno p r i r o d n o m
u d i o f i s i t s k o j f o r m u l i . A l i u isti m a h u p a d l j i v o n a m
p r e d o i izlazi i n j e n i c a d a j e n e s a m o u a r i j a n s k o m
pokretu nego i u monofisitskoj prepirci suptilno d o g -
m a t i k o p i t a n j e b i l o g l a v n a s t v a r , istina z a o n e g l a v e
k o j e s u g a p r v o b i t n o i z n e l e , ali n e z a i r o k e m a s e ,
k o j e su se stranarski doepale prepirke o d o g m a m a .
Za njih ni u ona vremena tako suptilno pitanje nije
imalo nikakvu motivsku snagu, nego su ih pokretali
problemi i zahtevanja politike moi, a ovi nikakva
posla nisu imali sa teolokom diferencijom. A k o je
diferencija tipova ovde uopte imala kakav znaaj,
o n j e b i o u t o m e to j e o n a d a v a l a v a n e r e i , k o j e
su na laskav nain stavljale obeleje na grube i n
stinkte masa. A l i time ni na koji nain ne treba da
bude ugaeno priznanje injenice da su za one koji
su prepirku raspirivali homusija i h o m o j u s i j a bile
o z b i l j n a s t v a r . J e r iza t o g a , i s t o r i j s k i k a o i p s i h o l o
ki, k r i l o s e e b i o n i t s k o i s p o v e d a n j e d a j e H r i s t isti
ovek s relativnom (prividnom) boanstvenou, i
d o k e t s k o i s p o v e d a n j e d a j e H r i s t isti B o g s a s a m o
p r i v i d n o m t e l e s n o u . I p o d t i m s l o j e m o p e t lei v e
lika psiholoka shizma. S j e d n e strane, t v r e n j e da

26
glavna vrednost i glavni znaaj lei u ulno d o h v a t
ljivom, iji je subjekat, iako ne svagda ljudski-lian,
a ono ipak uvek projicirani ljudski oseaj; s druge
strane, t v r e n j e da glavna v r e d n o s t lei u apstrakt
n o m i izvanljudskom, iji je subjekat funkcija, t j . :
objektivni prirodni proces koji tee u nelinoj zako
nitosti, s o n u s t r a n u l j u d s k o g o s e a j a , t a v i e k a o
n j e g o v a osnova. P r v o stanovite previa funkciju u
korist funkcionoga kompleksa, k a k v i m se o v e k p o
j a v l j u j e ; d r u g o stanovite previa oveka kao n e m i
n o v n o g nosioca, u korist funkcije. O b a stanovita p o
riu glavnu vrednost jedno drugom. to se zastupni
ci i j e d n o g i d r u g o g s t a n o v i t a o d l u n i j e i d e n t i f i k u j u
sa s v o j i m stanovitem, utoliko vie i p o k u a v a j u ,
moda u najboljoj nameri, da jedno d r u g o m nametnu
svoje stanovite i time vre nasilje nad g l a v n o m
vrednou drugog.
D r u g a strana suprotnosti tipova k a o da se p o
j a v l j u j e u pelagijanskom s p o r u , u p o e t k u V v e k a .
O d Tertulijana d u b o k o p r o o s e a n o i s k u s t v o d a o v e k
ni posle krtenja ne m o e izbei greh postalo je u
Augustina, k o j i j e u m n o g o m p o g l e d u s l i a n T e r t u -
lijanu, ono sasvim karakteristino, pesimistiko u e
n j e o n a s l e d n o m grehu, ija se sutina sastoji u p o
u d i , concupiscentia, n a s l e e n o j od A d a m a . 2
Prema
injenici naslednoga greha stajala je u Augustina
spasavalaka milost boja s institucijom crkve, k o j u
je ona stvorila i koja je upravljala sredstvima spase
nja. U t o m e shvatanju vrednost o v e k o v a stoji v e o
ma nisko. C o v e k zapravo nije nita drugo nego bedno,
pokvareno stvorenje, koje e u svima okolnostima p o
stati p l e n a v o l a a k o p o s r e d o v a n j e m c r k v e , k o j a j e
dina daje blaenstvo, ne b u d e uestvovao u boanskoj
m i l o s t i . T i m e j e v i e ili m a n j e o t p a d a l a n e s a m o v r e d
nost nego i moralna sloboda i samoopredeljenje o v e -
k o v o , a z b o g toga je svakako utoliko vie rasla v r e d
n o s t i z n a a j i d e j e c r k v e , to j e o d g o v a r a l o p r o g r a
mu izreenom u augustinskoj Civitas Dei.

2
Pouda; mi b i s m o rekli: neukroeni libido, koji kao
lp.a.Qiivr\, p r i t i s a k zvezda i sudbine, vodi oveka u krivicu
i propast.

27
 P r e m a silnom pritisku koji je dolazio od takva
shvatanja neprestano se uzdie oseanje ovekove
slobode i moralne vrednosti, k o j e ne doputa da ga
d u g o pritiskuje nijedan uviaj, ma koliko dubok, i
nijedna logika, m a koliko otra. P r a v o oseanja l j u d
s k e v r e d n o s t i n a l o j e s v o g a b r a n i o c a u Pelagiju, b r i
t a n s k o m k a l u e r u , i n j e g o v u u e n i k u Celestiju. N j e
g o v o uenje zasnivalo se na moralnoj slobodi o v e -
kovoj kao na datoj injenici. Za psiholoku srodnost
pelagijanskog stanovita sa diofisitskim shvatanjem
k a r a k t e r i s t i n o j e d a s u n a p a d a n i p e l a g i j a n c i nali
p r i j e m u Nestori ja, m i t r o p o l i t a c a r i g r a d s k o g . N e s t o -
rije je naglaavao razdvojenost d v e j u priroda Hristo-
vih p r e m a Kirilovu u e n j u fizikog jedinstva Hrista
k a o b o g o o v e k a , tpucriKifi voocng-. N e s t o r i je n i k a k o n i j e
h t e o n i d a s e M a r i j a s h v a t a k a o SEOT6KO5- ( r o d i t e l j k a
B o g a ) , n e g o s a m o k a o XeicTTOTKog- ( r o d i t e l j k a H r i s t a ) .
Stavie, on je misao da je Marija b o g o m a j k a s p u n o
prava nazvao paganskom. Od njega je potekla n e
stori janska prepirka, k o j a se n a p o s l e t k u zavrila
otcepljenjem nestorijanske crkve.

3. PROBLEM TRANSSUPSTANCIJACIJE

S velikim politikim preokretima, slomom R i m

skoga Carstva i propau antike civilizacije, doao
je kraj i o v i m prepirkama. Ali kad je posle vie v e -
k o v a p o n o v o bila postignuta izvesna stabilnost, p o
javljivale su se i psiholoke diferencije p o n o v o na
s v o j k a r a k t e r i s t i a n n a i n , i s p r v a p l a l j i v o , ali s u
s porastom kulture postajale intenzivnije. Dodue, to
nisu bili vie p r o b l e m i koji su pobunili staru crkvu,
n e g o s u b i l e n a e n e n o v e f o r m e , ali p s i h o l o g i j a k o j a
s e p o d n j i m a k r i l a b i l a j e ista.
O k o s r e d i n e I X v e k a p o j a v i o s e o p a t Pashasije
Radbert p r e d j a v n o u sa s p i s o m o T a j n o j v e e r i , i u
n j e m u je zastupao uenje o transsupstancijaciji, t j .
t v r e n j e da se v i n o i h o s t i j a u z a j e d n i c i p r e t v a r a j u
u istinsku k r v i istinsko telo Hristovo. O v o shvatanje,

28
k a o to j e p o z n a t o , p o s t a l o j e d o g m a , p o k o j o j s e
pretvaranje vri vere, realiter, substantialiter; iako
su, d o d u e , a k c i d e n c i j e , n a i m e h l e b i v i n o , z a d r
a l e s v o j i z g l e d , o n e su, i p a k , p o s u p s t a n c i j i , t e l o i
krv Hristova. Protiv ove ekstremne konkretizacije
j e d n o g simbola osmelio se da iznese suprotno t v r e
n j e Ratraman, k a l u e r u i s t o m m a n a s t i r u g d e je Rad-
bert b i o o p a t . A l i o d l u n o g p r o t i v n i k a n a a o j e R a d -
b e r t u Skotu Eriugeni, v e l i k o m f i l o s o f u i s m e l o m m i
sliocu ranog srednjeg veka, koji je toliko visoko i
usamljeno stajao iznad svoga v r e m e n a da ga je p r o
kletstvo c r k v e stiglo tek posle j e d n o g stolea, kao to
k a e Hase u s v o j o j i s t o r i j i c r k v e . K a o o p a t o d M a l -
m e s b e r i j a b i o j e o k o g o d . 889. u b i j e n o d s v o j i h k a -
l u e r a . Skot Eriugena, k o m e j e p r a v a f i l o s o f i j a b i l a
i prava religija, nikako nije bio slep pristalica a u t o
r i t e t a i o n o g a to j e j e d a r e d r e e n o , j e r j e o n , z a r a z
liku od veine ljudi svoga vremena, m o g a o sam da
misli. On je um stavio nad autoritet, m o d a na j e d a n
v r l o n e s a v r e m e n n a i n , ali p r e m a p r i z n a n j u d o c n i j i h
v e k o v a pouzdano. ak i crkvene oce uzviene iznad
svake diskusije on je samo zato i utoliko drao za
autoritete ukoliko su u n j i h o v i m spisima bila sadr
ana blaga ljudskoga uma. Tako je i on smatrao da
Tajna v e e r a nije nita d r u g o n e g o s p o m e n na o n u
p o s l e d n j u v e e r u k o j u j e Isus slavio s a s v o j i m u e
nicima, to e i inae u m n i ljudi misliti u sva v r e
mena. Ali Skot Eriugena, ma koliko jasno i prosto
ljudski mislio, i ma koliko malo bio sklon da p o b e g n e
od smisla i vrednosti svete c e r e m o n i j e , n i j e se b i o
uiveo u duh svoga vremena i u elje svoje okoline,
a na to m o d a ukazuje i okolnost to su ga ubili n j e
g o v i vlastiti manastirski d r u g o v i . Z a t o j e m o g a o
u m n o i k o n s e k v e n t n o d a m i s l i , ali u t o m e n i k a k o n i j e
imao onakav uspeh kakav je doiveo Radbert, koji,
d o d u e , n i j e m o g a o d a m i s l i , ali j e z a t o o n o t o j e
simbolino i smislom bogato transsupstancirao i
o g r u b i o u ulno, uivevi se o e v i d n o u d u h s v o g a
vremena, koji je traio konkretizaciju religioznih d e -
avanja.

29
 Nije teko u o v o j prepirci prepoznati one o s n o v
ne e l e m e n t e na k o j e s m o nailazili v e u ranije p o m i -
njanim prepirkama, naime na apstraktno stanovite,
ono koje nije sklono meanju s konkretnim objektom,
i na konkretizatorno, ono koje je okrenuto objektu.
Daleko je od nas da s intelektualnog stanovita i z -
r e k n e m o sud koji bi jednostrano oduzimao vrednost
Radbertu i n j e g o v u naporu. Mada upravo ta dogma
mora m o d e r n o m d u h u izgledati kao apsurdna, ipak
ovek ne sme dozvoliti da n j o m bude zaveden da je
i s t o r i j s k i o g l a s i z a b e z v r e d n u . O n a j e , istina, s k u p o -
c e n k o m a d z a s v a k u z b i r k u l j u d s k i h z a b l u d a , ali n j e
na bezvrednost ne proizlazi otuda eo ipso, jer b i s m o
p r e s v a k e o s u d e m o r a l i n a i r o k o ispitati k a k v o j e b i l o
dejstvo te d o g m e u religioznom ivotu onih vekova,
i ta j o n a e v r e m e n e p o s r e d n o d u g u j e t o j d o g m i .
Ne treba, naime, prevideti da ba vera u stvarnost
ovoga uda zahteva razreenje psihikoga procesa od
o n o g a to j e i s t o u l n o , a t o r a z r e e n j e n e m o e ostati
bez uticaja na prirodu psihikoga procesa. Proces
upravljenoga miljenja, naime, postaje upravo n e
mogunost ako ono to je ulno poseduje suvie v i
soku minimalnu vrednost. Z b o g suvie visoke v r e d
nosti o n o postojano prodire u duu, raskida i razara
funkciju upravljenoga miljenja osnovanu ba na
i s k l j u e n j u o n o g a to n e p r i s t a j e u z n j u . I z t o g a p r o
stog razloga sasvim jasno proizlazi praktiki smisao
takvih o b r e d a i d o g m i k o j e se ba s toga stanovita
opiru i isto oportunistikom i b i o l o k o m nainu p o -
s m a t r a n j a , a da i ne g o v o r i m o o n e p o s r e d n i m , s p e
cifino religioznim dejstvima koja je pojedinac d o
ivljavao v e r o m u tu dogmu. Koliko god za nas Skot
Eriugena visoko stajao, utoliko je m a n j e doputeno
da Radbertov napor omalovaujemo. Ali iz toga slu
aja m o r a m o nauiti da je misao introvertnoga i n -
komensurabilna misli ekstravertnoga, jer su oba
oblika miljenja, s obzirom na svoja odreenja, sa
svim i o s n o v n o razlina. M o d a bi se m o g l o rei: m i
l j e n j e i n t r o v e r t n o g a j e umno, a m i l j e n j e e k s t r a
vertnoga programatino.

30
 N e t r e b a m i s l i t i d a j e o v i m i z v o e n j i m a , k a o to
izrino h o u da istaknem, reena stvar o individual
n o j psihologiji i j e d n o g a i drugoga autora. to o S k o
tu E r i u g e n i l i n o z n a m o a to je d o s t a m a l o n i j e
dovoljno da izvrimo pouzdanu dijagnozu njegova
t i p a . O n o to z n a m o g o v o r i u p r i l o g i n t r o v e r t n o g a tipa.
0 R a d b e r t u n e z n a m o t a k o r e i nita. Z n a m o s a m o
t o d a j e o n k a z a o n e t o to s e p r o t i v i o p t e m l j u d
s k o m m i l j e n j u , ali s p o u z d a n o m l o g i k o m o s e a n j a
o t v o r i o o n o to j e o n o v r e m e b i l o s p r e m n o d a p r i h v a t i
kao prikladno. Ova injenica govorila bi u prilog eks
tra v e r t n o g a t i p a . A l i z b o g n e d o v o l j n o g p o z n a v a n j a i
j e d n e i d r u g e linosti m o r a m o se uzdrati od suda,
jer bi naroito k o d Radberta stvar mogla da b u d e i
sasvim d r u k i j a . On bi m o g a o isto tako da b u d e i
introvertan ovek, koji se pored ogranienoga razu
ma ni na koji nain nije uzdizao iznad shvatanja
s v o j e okoline, i ija je logika, pored potpune neorigi-
nalnosti, dopirala ba dotle da najblii zakljuak i z
v u e m o iz premisa k o j e gotove lee u spisima otaca.
1 obrnuto, Skot Eriugena m o g a o je da b u d e i ekstra-
vertan kad bi bilo dokazano da ga je nosila sredina
k o j a s e n e s a m o o d l i k o v a l a o n i m to s e z o v e c o m m o n
sense n e g o i izjavu k o j a je tome odgovarala oseala
k a o o n o to d o l i k u j e i to j e d o s t o j n o d a s e eli. O v o
poslednje ba za Skota Eriugenu nikako nije doka
z a n o . A l i , n a d r u g o j strani, z n a m o i t o k a k o j e b i l a
velika enja onoga vremena za realnou religiozno
ga uda. O v o m karakteru duha vremena morao je
p o g l e d Skota Eriugene izgledati kao hladan i u b i -
stven, d o k se za R a d b e r t o v o t v r e n j e m o r a l o oseati
d a u n a p r e u j e i v o t , j e r j e k o n k r e t i z o v a l o o n o to j e
svako eleo.

4. NOMINALIZAM I REALIZAM

Prepirka o T a j n o j veeri u IX v e k u nije bila

nita d r u g o n e g o p o e t a k j e d n e m n o g o v e e prepirke,
k o j a je d u h o v e v e k o v i m a razdvajala i u sebi sadra-

31
vala nedogledne posledice. To je bila suprotnost i z
meu nominalizma i realizma. P o d nominalizmom
razumevamo onaj pravac koji je tvrdio da takozvane
u n i v e r s a l i j e ( U n i v e r s a l i a ) n a i m e r o d n i ili o p t i
p o j m o v i , k a o to s u , n a p r i m e r , l e p o t a , d o b r o , i v o t i
nja, o v e k itd. nisu nita d r u g o n e g o N o m i n a ( i m e
n a ) ili r e i , p o d r u g l j i v o z v a n i i f l a t u s v o c i s . Anatol
Frans ( A n a t o l e F r a n c e ) k a e : E t q u ' e s t - c e q u e p e n -
ser? Et c o m m e n t p e n s e - t - o n ? N o u s pensons avec des
mots s o n g e z - y , u n m e t a p h v s i c i e n n ' a , p o u r c o n s t i -
t u e r l e s v s t e m e d u m o n d e , q u e l e eri p e r f e c t i o n n e d e s
singes et des ehiens. To je ekstremni nominalizam,
i s t o o n a k o k a o k a d Nie ( N i e t z s c h e ) u m s h v a t a k a o
metafiziku jezika.

Obrnuto, realizam je tvrdio egzistenciju univer-

salija ante r e m , n a i m e d a opti p o j m o v i i m a j u s v o j u
egzistenciju za sebe kao Platonove ideje. Uprkos s v o
j o j crkvenosti, nominalizam je skeptika struja k o j a
hoe da ospori posebnu egzistenciju svojstvenu a p
straktnom. To je vrsta naunog skepticizma u okviru
n a j k r u e dogmatike. N j e g o v p o j a m realiteta nuno
pada sa u l n i m realitetom stvari, ija individualnost
predstavlja o n o to je realno p r e m a apstraktnoj ideji.
Striktni realizam, pak, premeta akcenat stvarnosti
na apstraktno, na ideju, na universalno, k o j e on stav
lja ante r e m (pred stvar).

a) Problem universalija u antici

K a o to p o k a z u j e u k a z i v a n j e n a P l a t o n o v o u e
n j e o i d e j a m a , r e je o s u k o b u k o j i zadire daleko u
p r o l o s t . N e k o l i k o o t r o v n i h p r i m e d a b a u Platona o
starcima koji kasno ue i o siromanima u duhu
ukazuju na pretpostavke d v e j u srodnih filosofskih
kola, k o j e su se r a v o slagale s platonskim d u h o m ,
n a i m e na kiniare i megariare. P r e d s t a v n i k prve
k o l e , Antisten, b i o j e , m a d a n i k a k o t u s o k r a t s k o j
a t m o s f e r i d u h a i a k p r i j a t e l j Ksenojontov, i p a k i z
raziti p r o t i v n i k P l a t o n o v a l e p o g s v e t a i d e j a . O n j e
a k n a p i s a o p o l e m i k i spis p r o t i v P l a t o n a , u k o m e

32
je n j e g o v o ime na nepristojan nain obrnuo u Sdda v.
Z d d w v z n a i d e a k a ili m u k a r c a , ali p o d p o l n i m
a s p e k t o m , j e r o-(idwv d o l a z i od erdihi, p e n i s , a t i m e je
Antisten n a m a d o b r o p o z n a t i m p u t e m p r o j e k c i j e n e -
no nagovestio iju on stvar misli da brani protiv
P l a t o n a . Z a h r i a n i n a Origena o v a t a k o e p r a -
o s n o v a , k a o to v i d i m o , b i l a j e u p r a v o a v o , s k o j i m
je on teio da izie na kraj samokastracijom, posle
ega je preao u bogato ukraeni svet ideja. Ali A n t i
sten je bio dohrianski paganin, k o m e je j o na srcu
leala stvar za k o j u je phallus o d v a j k a d a stavljen k a o
simbol, naime ulni oseaj; ne samo njemu, nego, kao
to j e p o z n a t o , i c e l o j k i n i k o j k o l i , k o j o j j e p o p r a t
ni motiv bio: natrag prirodi! Razloga koji su A n t i -
stenovo konkretno oseanje i opaanje mogli da p o -
mere napred nije bilo malo: pre svega, on je bio p r o
leter, k o j i je od s v o j e zavisti napravio vrlinu. On
n i j e b i o n i k a k a v Iftafzvris, n i k a k a v p u n o k r v n i G r k .
Bio je s periferije; napolju je i uio, pred vratima
atenskim, i trudio se da i m a proletersko ponaanje,
obrazac kinike filosofije. Cela kola sastojala se od
p r o l e t e r a , ili b a r o d p e r i f e r i j s k i h l j u d i , i s v i m a n j i
ma glavni posao bio je razorno kritikovanje tradicio
nalnih vrednosti. Posle Antistena, jedan od najistak
n u t i j i h p r e d s t a v n i k a k o l e b i o j e Diogen, k o j i j e s a m
s e b i d a o n a d i m a k Kuwv = P a s , a i n j e g o v g r o b u k r a
avao je pas od parskog mramora. Ma koliko da je
bila topla njegova ljubav prema oveku, i ma koliko
da je celo njegovo bie bilo puno razumevanja za
l j u d s k u p r i r o d u , o n j e n e u m i t n o o b a r a o s v e to j e
ljudima njegova vremena bilo sveto. Ismejavao ih je
z b o g uasa k o j i je u pozoritu o b u z i m a o gledaoce kad
g l e d a j u T i j e s t o v u g o z b u ili t r a g e d i j u E d i p o v a i n c e s t a :
antropofagija ipak nije tako rava, jer ljudsko meso
nikako ne m o e zahtevati izuzetan poloaj prema
d r u g o m mesu, a i nesrean incestan odnos nije n i
k a k v a n a r o i t a n e v o l j a , k a o to n a m p o k a z u j e v e o m a
pouan p r i m e r naih d o m a i h ivotinja. U m n o g o
strukom pogledu srodna s kinikom bila je megarska
kola. M e g a r a je bila nesrena suparnica A t e n e ! Posle
poetka koji je m n o g o obeavao, i u k o m e se Megara

3 Jung, Odabrana dela, V 33

istakla o s n i v a n j e m B i z a n t i o n a i h i b l e j s k e M e g a r e u
Siciliji, u s k o r o su izbili unutranji nemiri, z b o g k o j i h
je Megara venula sve do s v o j e propasti, i bila n a d
maena od Atene u svakom pogledu. Glupe seljake
dosetke zvale su se u A t e n i m e g a r s k e ale. Iz te
s m a t e r i n i m m l e k o m usisavane zavisti podlonika
m o g a o bi se objasniti ne m a l e n b r o j stvari k o j e su
karakteristine za megarsku filosofiju. I o v a filoso-
fija, k a o i kinika, bila je sasvim nominalistika, k o j a
je stajala u striktnoj suprotnosti p r e m a realizmu
ideja u Platona.
Istaknut predstavnik toga pravca bio je Stilpon
iz M e g a r e , o k o m e je sauvana o v a karakteristina
anegdota: Stilpon je doao j e d a r e d u A t e n u i v i d e o
na A k r o p o l j u udesnu statuu Paladinu, k o j u je izra
d i o F i d i j a . S a s v i m m e g a r s k i , o n j e p r i m e t i o d a t o nije
erka Divova, nego Fidijina. U t o j ali i z r a e n je i
ceo duh megarskoga miljenja, jer je Stilpon uio
da su rodni p o j m o v i bez realiteta i o b j e k t i v n e v a n o
sti; k o , d a k l e , g o v o r i o o v e k u , n e g o v o r i n i o k o m e ,
j e r n e o z n a a v a OUTE T V S E OUTE T V S E (ni o v o g a n i o n o
g a ) . Plutarh mu p r i p i s u j e r e e n i c u : srEpov Etepou JJ,T)
KarnropETcrdcu d a j e d n o n e m o e i z j a v l j i v a t i o d r u
g o m e . Antisten j e u i o s l i n o . i n i s e d a j e n a j s t a r i j i
p r e d s t a v n i k o v e v r s t e o b r a z o v a n j a s u d o v a b i o Anti-
font iz Ramnunta, s o f i s t i s a v r e m e n i k S o k r a t o v . J e d
n a r e e n i c a k o j u j e o n s a u v a o g l a s i : D u i n u niti
v i d i o i m a niti j e m o e d u h o m saznati k o s a z n a j e m a
koje duge predmete. Iz te reenice nesmetano p r o
izlazi p o r i c a n j e s u p s t a n c i j a l n o s t i r o d n o g a pojma.
O v o m naroitom vrstom suda svakako se potkopa
vaju temelji Platonovim idejama, jer u Platona ba
idejama pripada veno i nepromenljivo vaenje i
trajanje, dok je stvarno i mnoina samo prola
zan o d s j a j . A k i n i k o - m e g a r s k i kriticizam sa stano
vita s t v a r n o g razreava o n e r o d n e p o j m o v e u isto
kazuistika i deskriptivna imena bez ikakve s u p
stancijalnosti. A k c e n a t lei na i n d i v i d u a l n o j stvari.
O v u optepoznatu i fundamentalnu suprotnost
Gomperc ( G o m p e r z ) j e j a s n o s h v a t i o k a o problem
inherencije i predikacije:

34
 K a d , na primer, g o v o r i m o o t o p l o m i h l a d
nom, onda govorimo o toplim i hladnim stvari
ma, k o j i m a toplo i hladno pripadaju kao atributi
r e s p . p r e d i k a t i ili iskazi. I s k a z s e o d n o s i n a o n o to
j e o p a e n o i t o s t v a r n o p o s t o j i , n a i m e n a t o p l o ili
hladno telo. Iz v e e g b r o j a slinih sluajeva i z d v a j a
mo p o j a m t o p l i n e i h l a d n o e , a s t i m i n e p o s r e d
no v e z u j e m o neto tvarno, resp. zajedno pomiljamo.
Tako n a m je toplota i hladnoa etc. neto tvarno
zbog odjeka opaanja u apstrakciji. U p r a v o n a m je
teko da tvarno otkinemo od apstrakcije, jer ono na
prirodan nain prianja uza svaku apstrakciju shodno
n j e n o m poreklu. U t o m e smislu stvarstvenost p r e d i
kata je zapravo a priori. A k o sada p r e e m o na n a j
b l i i vii r o d n i p o j a m , t e m p e r a t u r u , o n d a j o i o v d e
bez tekoe oseamo tvarno, koje je, dodue, svoju
u l n u o d r e e n o s t o d l o i l o u n e t o , ali n i u e m u n i j e
izgubilo od svoje predstavljivosti. Meutim, i p r e d
stavi jivost je usko vezana za ulno opaanje. A k o se
p o p n e m o do jednog jo m n o g o vieg rodnog pojma,
n a i m e d o p o j m a energije, o n d a , d o d u e , i e z a v a k a
rakter t v a r n o g a i, isto tako, u i z v e s n o m smislu k v a l i -
t e t p r e d s t a v l j i v o s t i , ali t i m e o t p o i n j e i s u k o b o p r i
rodi energije, n a i m e da li je ona isto mislena, a p
s t r a k t n a , ili j e n e t o s t v a r n o . D o d u e , u e n i n o m i -
nalist naega v r e m e n a u v e r e n je u to da je e n e r g i
j a g o l o i m e i t a n t u z n a e g d u h o v n o g k a l k i l a , ali
ne m o e spreiti da o b i n a jezika upotreba uzima
e n e r g i j u k a o neto sasvim t v a r n o i da u g l a v a m a
postojano izaziva n a j v e u saznajnoteorijsku p o m e -
tenost.
Stvarstvenost isto mislenog, k o j a se tako p r i
rodno uvlai u na apstrakcioni proces i stvara r e a
l i t e t p r e d i k a t a ili a p s t r a k t n e i d e j e , n i j e n i k a k a v v e -
taki proizvod, n i k a k v o p r o i z v o l j n o hipostasiranje
jednoga pojma, nego neto osobito prirodno nuno.
Stvar, n a i m e , ne stoji tako da se apstraktna misao
p r o i z v o l j n o h i p o s t a s i r a i da se p r e m e t a u o n o s t r a n i
svet isto tako v e t a k o g p o r e k l a , n e g o j e stvarni i s t o -
rijski proces obrnut. U primitivaca je, naime, imago,
psihiki o d j e k ulnog oseaja, tako jaka i tako izra-

3" 35
zito u l n o o b o j e n a d a ona, k a d s e r e p r o d u k t i v n o p o
j a v l j u j e , t j . k a o spontana slika seanja, p o n e k a d i m a
i k v a l i t e t h a l u c i n a c i j e . A k o se, d a k l e , p r i m i t i v n o m
o v e k u p o n o v o p o j a v i slika s e a n j a n j e g o v e p o k o j n e
majke, on vidi i uje tako rei n j e n duh. Mi samo
mislimo na pokojnike, a primitivan o v e k ih opaa,
ba z b o g i z v a n r e d n e ulnosti s v o j i h d u h o v n i h slika.
Otuda dolazi primitivna vera u duhove. D u h o v i su
o n o to m i sasvim prosto z o v e m o mislima. K a d p r i
mitivan ovek misli, on zapravo ima vizije, i njihov
realitet je toliko velik da on postojano z a m e n j u j e
p s i h i k o i r e a l n o . Pauel ( P o v / e l l ) k a e : L a c o n f u s i o n
d e s c o n f u s i o n s d a n s l a p e n s e e d e s n o n - c i v i l i s e s est l a
confusion de l'objectif et du subjectif. Spenser
( S p e n c e r ) i Gilen ( G i l l e n ) k a u : W h a t a s a v a g e e x -
periences during a d r e a m is just as real to h i m as
w h a t he sees w h e n he is awake. Sto sam ja sam v i
d e o od psihologije crnca, sasvim p o t v r u j e o n o to
sam naveo. Iz te osnovne injenice psihikog realizma
samostalnosti slike prema samostalnosti ulnog o s e -
aja v o d i p o r e k l o vera u d u h o v e , a ne iz d i v l j a k o v e
potrebe za objanjenjem, koju mu samo Evropljani
pripisuju. Misao ima za primitivnog oveka viziona-
ran, auditivan i stoga i karakter o b j a v l j i v a n j a . Otuda
arobnik, naime vizionar, jeste u v e k i mislilac p l e
m e n a , k o j i p o s r e d u j e z a o b j a v l j e n j e d u h o v a ili b o
g o v a . Ba otuda dolazi i m a g i j s k o dejstvo misli, j e r
zato to je ona realna, dobra je kao delo, a isto tako
i re, k a o spoljanja odea misli, j e r re izaziva r e a l
ne slike seanja, ima dakle realno dejstvo. Mi se
u d i m o p r i m i t i v n o j p r a z n o v e r i c i s a m o z a t o to n a m
je polo za rukom da izvrimo dalekoseno oduzima
n j e u l n o g a karaktera psihike slike, t j . nauili s m o
da apstraktno mislimo, razume se sa gore p o m e n u -
tim ogranienjima. Onaj koji se i praktiki bavio a n a
litikom p s i h o l o g i j o m zna da je esto p r i m o r a n da i
svoje obrazovane pacijente podseti na to da m i
l j e n j e n i j e n i k a k v o d e l a n j e ; j e d n o g a z a t o to v e -
ruje da je d o v o l j n o da neto misli, a d r u g o g a zato to
s m a t r a d a n e srne o n e e m u d a m i s l i , j e r b i t o i n a e
m o r a l o i da ini. K a k o se prvobitni realitet psihike

36
slike p o n o v o lako p o j a v l j u j e , p o k a z u j e san u n o r m a l
nog oveka i halucinacija pri gubitku d u h o v n e r a v
notee. Mistika praksa ak tei da v e t a k o m i n t r o -
v e r s i j o m p o n o v o uspostavi primitivni realitet slike
(imago), da povisi protivteg p r e m a ekstraversiji.
Upadljiv primer je inicijacija muhamedanskog misti-
ara T e v e k u l - b e g a , k o j u vri Mola-ah. T e v e k u l - b e g
8

pria: Posle ovih rei pozvao me je on (Mola-ah) da

stanem p r e m a n j e m u , dok su m o j a ula bila kao o p i
jena, i naredio mi da d u b o k o u sebi p r o i z v e d e m s v o j u
sopstvenu sliku; i poto mi je oi bio vezao, pozvao
me je da sve svoje duevne snage koncentriem na
svoje srce. Posluao sam, i u trenutku, po b o j o j m i
losti i uz d u h o v n u p o m o eihovu, otvori se m o j e srce.
V i d e o s a m d a j e d u b o k o u m e n i b i l o n e t o to j e l i i
lo na izvrnut pehar; kad je taj predmet bio usprav-
ljen, oseanje neogranienog blaenstva ispunjavalo
je m o j e bie. R e k o h m a j s t o r u : , D u b o k o u sebi v i d i m
vernu sliku o v e elije u k o j o j p r e d t o b o m sedim, i
ini mi se k a o da n e k a k a v d r u g i T e v e k u l - b e g sedi
pred nekim drugim Mola-ahom.' Majstor mu je
objasnio to kao prvu pojavu njegove inicijacije.
U s k o r o z a t i m s l e d o v a l e su, d o i s t a , j o d r u g e v i z i j e ,
poto je jedared bio otvoren put ka primitivnoj real
n o j slici.
Realitet predikata dat je a priori, j e r on je o d
vajkada bio u ljudskom duhu. Samo naknadnom kri
tikom oduzima se apstrakciji karakter stvarnosti. Jo
u Platonova v r e m e n a v e r a u m a g i j s k i r e a l i t e t p o j m a
rei bila je toliko jaka da je za filosofa bilo v r e d n o
izmiljati mudrolije i lane zakljuke, pri e m u je p o
sredstvom apsolutnog znaenja rei primoravao sa-
govornike na apsurdan odgovor. Prost primer je s o
f i z a m M e g a r a n i n a Eubulida, z v a n e n k e k a l i m e n ( z a
strti). O n g l a s i : M o e l i p o z n a t i s v o j e g a o c a ? M o g u .
Moe li poznati o v o g a zastrtoga oveka? Ne m o g u .
T i s e b i p r o t i v r e i ; j e r o v a j zastrti o v e k j e t v o j o t a c .
Ti, dakle, m o e svoga oca poznati, pa opet ga i ne
poznati. O b m a n a lei s a m o u t o m e to pitanik na

s
Buber, Ekstatische Konfessionen, 1909, p. 31 ss.

37
 naivan nain pretpostavlja da re poznati svaki put
obeleava j e d n o isto o b j e k t i v n o stanje stvari, d o k je
n j e n o v a e n j e u stvari ogranieno samo na izvesne
sluajeve. Na istom principu p o i v a keratin (rogati),
k o j i g l a s i o v a k o : S t o nisi i z g u b i o , j o i m a ; r o g o v e
nisi i z g u b i o . D a k l e , i m a r o g o v e . I t u l e i o b m a n a u
naivnosti pitanika, koji u premisi pretpostavlja o d
r e e n o stanje stvari. O v o m m e t o d o m m o g l o s e u v e r -
ljivo pokazati da je apsolutno znaenje rei bilo ilu
zija. T i m e je napadan i realitet r o d n o g a p o j m a , k o j i
je u formi platonske ideje imao ak metafiziku egzi
s t e n c i j u i i s k l j u i v o v a e n j e . Gomperc k a e : o v e k
jo nije bio ispunjen onim nepoverenjem prema jezi
ku, k o j e nas oduevljava i doputa da u recima u p o
z n a m o esto tako m a l o adekvatan izraz injenica.
Stavie, vladala je naivna vera da krug p o j m a i krug
u p o t r e b e rei k o j a mu u celosti odgovara m o r a j u
svaki put j e d n o drugo pokrivati. P r e m a magijskom
apsolutnom znaenju rei, k o j e pretpostavlja da je
n j o m e svaki put dato o b j e k t i v n o stanje stvari, s o f i -
stika kritika je sasvim na s v o m e mestu. Ona u b e d -
l j i v o d o k a z u j e n e m o r e i . U k o l i k o su, d a k l e , i d e j e
samo imena pretpostavka koja bi se morala d o
kazati napad na Platona opravdan je. A l i rodni
p o j m o v i prestaju da b u d u samo imena ako obelea-
v a j u slinosti i k o n f o r m i t e t e stvari i z m e u sebe. T a d a
je r e o p i t a n j u da li su ti k o n f o r m i t e t i o b j e k t i v n i ili
ne. Stvarno ti konformiteti postoje, otuda i rodni p o j
m o v i o d g o v a r a j u realitetu. Oni sadre realnog t o l i
k o k o l i k o egzaktno opisivanje j e d n e stvari. R o d n i p o
j a m razlikuje se od toga samo tim to je on opisi
v a n j e i o z n a i v a n j e k o n f o r m i t e t a stvari. Otuda sla
b o s t n e l e i u p o j m u ili u i d e j i , n e g o u n j e n o m j e z i
k o m izrazu koji, kao to je r a z u m l j i v o s a m o po sebi,
n i p o d k o j i m o k o l n o s t i m a a d e k v a t n o n e d a j e s t v a r ili
konformitet stvari. Stoga je nominalistiki napad na
u e n j e o idejama u naelu prekorai van je bez o p r a v
danja. Otuda je Platonova razdraena odbrana bila
p o t p u n o o p r a v d a n a . P r i n c i p i n h e r e n c i j e u Antistena
sastoji se u t o m e to se o s u b j e k t u ne m o g u izrei ne
samo m n o g i predikati nego uopte nijedan koji je od

38
njega razlian. Antisten je dopustio da vae samo
iskazi k o j i s u s a s u b j e k t o m b i l i i d e n t i n i . B e z o b z i r a
na okolnost da takve identine reenice (kao slatko
je slatko) uopte nita ne iskazuju i stoga su b e s m i
s l e n e , s l a b o s t p r i n c i p a i n h e r e n c i j e l e i u t o m e to n i
identian sud n e m a nikakva posla sa stvari; re tra
v a n e m a n i k a k v a posla sa stvari t r a v a po sebi.
P r i n c i p i n h e r e n c i j e pati u isto t a k o v e l i k o j m e r i od
starog fetiizma rei, k o j i n a i v n o pretpostavlja da r e
pokriva i stvar. K a d zato nominalist d o v i k u j e reali
stu: T a sanja, misli da ima posla sa stvarima, a
ipak se bori samo sa h i m e r a m a rei!, i realist m o e
isto odgovoriti nominalistu, j e r i nominalist ne radi
sa samim stvarima, n e g o s recima, k o j e on stavlja
za stvari. I k a d za s v a k u p o j e d i n u stvar stavlja n a
roitu re, to su ipak u v e k samo rei, a ne same
stvari.
T a k o j e i d e j a e n e r g i j e , d o d u e , k a o to s m o
p r i z n a l i , i s t p o j a m r e i , ali i p a k t a k o i z v a n r e d n o
realan da akcionarsko drutvo k a k v e elektrane plaa
otuda dividendu. Upravni odbor nikako ne biste m o
gli uveriti u irealitet i d r u g u metafiziku energije.
E n e r g i j a o z n a a v a b a k o n f o r m i t e t p o j a v a sile, k o j i
se ne m o e porei i koji najubedljivije svakodnevno
dokazuje svoju egzistenciju. Ukoliko je stvar realna,
i jedna re konvencionalno obeleava stvar, utoliko
i rei pripada realno znaenje. Ukoliko je k o n f o r
mitet stvari realan, utoliko i r o d n o m p o j m u k o j i o b e
leava konformitet stvari pripada realno znaenje,
i to znaenje ni m a n j e ni v e e nego znaenje rei
k o j a obeleava p o j e d i n u stvar. P o m e r a n j e v r e d n o -
snog akcenta s j e d n e strane na d r u g u jeste stvar i n
dividualnog stava i s a v r e m e n e psihologije. O v u o s n o
vu Gomperc je o s e t i o i u A n t i s t e n a i i s t i e o v e t a k e :
Jaki ljudski razum, opiranje svakoj zanesenosti,
moda i jaina individualnog oseanja, k o j e m u p o j e
dinana linost, a stoga i pojedinano bie uopte vai
k a o tip p u n e s t v a r n o s t i . M i t o m e d o d a j e m o j o z a
vist nepunokrvnoga graanina, proletera, oveka
k o g a je sudbina o s k u d n o obdarila l e p o t o m i k o j i eli
d a s e p o p n e n a v i s i n u b a r t i m e to o b a r a v r e d n o s t i

39
drugih. To je naroito karakteristino za kiniara,
k o j i je u v e k eprtljasto o c e n j i v a o d r u g e i k o m e nita
nije bilo sveto, ukoliko je, naime, to pripadalo n e k o
me d r u g o m e , i koji se ak n i j e ustezao od naruava
nja kunoga mira samo da bi imao priliku da oveku
daje savete.
Prema o v o m bitno kritikom duhovnom pravcu
stoji Platonov svet ideja sa s v o j o m v e n o m S o p s t v e -
nou. Jasno je da je psihologija onoga koji je onaj
svet stvorio bila suprotno orijentisana p r e m a gore
ocrtanom kritiko-analizatornom obrazovanju sudo
v a . M i l j e n j e Platonovo a p s t r a h u j e o d m n o i n e s t v a r i
i sintetiko-konstruktivno stvara p o j m o v e koji o b e -
leavaju i izraavaju opte konformitete stvari k a o
o n o to z a p r a v o jeste. N j i h o v a nevidljivost i n a t o -
venost jeste direktna suprotnost konkretizmu prin
cipa inherencije, koji bi eleo da gradivo miljenja
svede na jedanputno, individualno, stvarno. Ali ovo
p r e d u z i m a n j e isto je tako n e m o g u n o kao i i s k l j u
ivo vaenje principa predikacije, koji bi eleo da
o n o to je iskazano o m n o g i m p o j e d i n a n i m stvarima
podigne do vene supstancije koja postoji s onu stra
n u slabosti. O b a o b r a z o v a n j a sudova i m a j u p r a v o n a
postojanje, kao to se i o b a na prirodan nain n a h o -
d e u s v a k o m o v e k u . T o se, p o m o m m i l j e n j u , n a j
bolje vidi iz injenice da je upravo osniva m e g a r -
s k e k o l e , Euklid iz Megare, p o s t a v i o j e d n o s v e j e -
dinstvo, koje je neizmerno visoko i nedostino sta
jalo iznad individualnog i kazuistikog. On je, naime,
elejski princip bia povezao sa d o b r o m , tako da
su za njega bie i d o b r o bili identini. Protiv
toga stajalo je samo nebie zla. O v o optimistiko
svejedinstvo nije, prirodno, nita d r u g o n e g o opti
p o j a m najvieg reda, p o j a m koji obuhvata samo ono
to j e s t e , a u isti m a h je i p r o t i v a n s v a k o j e v i d e n c i j i ,
i to u m n o g o v e o j meri n e g o platonske ideje. T i m e
je Euklid stvorio kompenzaciju za kritiko razrea-
v a n j e suda u stvari k a o gole rei. To svejedinstvo je
tako daleko i tako n e o p r e d e l j e n o da i ne izraava vie
n i k a k a v k o n f o r m i t e t stvari, n i j e n i k a k a v tip, n e g o
tvorevina elje za jednim jedinstvom koje obuhvata

40
n e u r e e n u g o m i l u p o j e d i n a n i h stvari. Z e l j a za t a k
v i m jedinstvom namee se svima koji vole ekstreman
nominalizam, ukoliko oni uopte pokuavaju da se
oslobode svoga negativno-kritikoga dranja. Otuda
u te vrste ljudi esto nalazimo jedan jedinstveni
osnovni p o j a m izvanredne neverovatnosti i proizvolj
nosti. N e m o g u n a j e , naime, stvar oslanjati se na
p r i n c i p i n h e r e n c i j e . Gomperc o t o m e k a e o d l i n o :
T a k a v pokuaj po svoj prilici doivee neuspeh u
svima vremenima. Sasvim je bio iskljuen njegov
uspeh u v r e m e n u k o j e m u je nedostajalo istorijsko r a -
zumevanje, i koje gotovo nikako nije imalo produ
b l j e n o g u e n j a o dui. Tu je bila ne samo pretilaka
n e g o i neotklonjiva opasnost da optepoznate i p r o
v i d n i j e , ali s v e u s v e m u m a n j e v a n e k o r i s n o s t i p o
t i s n u u p o z a d i n u o n e s k r i v e n i j e , ali k o j e u i s t i n i i m a
ju v e u vrednost. T i m e to je kiniar uzeo za uzor
svet ivotinja i praoveka, da po t o m obrascu potkre-
e i z r a s l i n e k u l t u r e , u d a r i o j e n a m n o g o tota to j e
bilo plod razvitka koji broji mirijade godina i koji se
u s v e m u penjao na v e u visinu.
Konstruktivni sud, k o j i u suprotnosti p r e m a i n -
herenciji ukida k o n f o r m i t e t stvari, p r o i z v e o je opte
ideje, koje pripadaju najviim kulturnim dobrima.
Cak i ako te ideje pripadaju mrtvima, ipak nas s n j i
m a v e z u j u j o k o n c i , k o j i su, k a o t o k a e Gomperc,
dobili jedva raskidljivu jainu. On produuje: K a o
le k o j i n e m a due, tako na t o m p u t u i o n o to po sebi
n e m a due m o e stei p r a v o na potedu, p o t o v a n j e
i ak na p o r t v o v a n u odanost; neka se pomisli na
slike, na g r o b o v e , na v o j n i k u zastavu. A l i i n i m li
p r e m a sebi s a m o m e nasilje i t r u d i m li se s u s p e h o m
da raskinem ono predivo, onda padam u podivljalost,
onda doivljujem teke gubitke u svim oseajima
k o j i tvrdo hridovito zemljite gole stvarnosti prekri
v a j u b o g a t i m p o k r i v a e m cvetna ivota. Na d u b o k o m
potovanju te nadrasli, na uvaavanju svega o n o g a
to bi se m o g l o nazvati steenim vrednostima, p o i
va svaka prefinjenost, svaki ukras i ljupkost ivota,
svako oblagoroivanje ivotinjskih nagona, kao i sva
ko u m e t n i k o uivanje i zanimanje u m e t n o u ba

41
sve o n o to su kiniari bili pregli da b e s k r u p u l o z n o i
bez samilosti iskorene. Doista to se s m e drage v o
lje priznati n j i m a i n j i h o v i m ne suvie retkim m o
dernim sledbenicima ima jedna granica preko koje
se ne smemo pokoravati upravljanju principa asoci
jacije, a da ne b u d e m o optueni z b o g ludosti, ak
z b o g praznoverice, k o j a j e sasvim izrasla i z b e z g r a
ninog vladanja toga principa.
Uli s m o toliko opirno u p r o b l e m inherencije i
predikacije ne s a m o zato to se taj p r o b l e m p o n o v o
pojavio u sholastikom nominalizmu i realizmu, nego
i z a t o to o n j o u v e k n i j e s t i g a o d o m i r a i i z r a v n a -
n j a , a m o d a n i k a d n e e n i stii. J e r o v d e j e p o n o v o
re o tipskoj suprotnosti izmeu apstraktnog stano
vita, g d e p r e s u d n a v r e d n o s t lei u s a m o m p r o c e s u
miljenja, i m i l j e n j a i oseanja, k o j e je vezano za
orijentaciju posredstvom ulnih objekata. U posled-
n j e m sluaju duhovni proces je sredstvo za isticanje
linosti. Nije n i k a k v o u d o to je ba proleterska f i -
losofija bila ona koja je usvojila princip inherencije.
G d e j e u v e k bilo d o v o l j n o razloga d a s e teite p r e -
mesti na individualno oseanje, tu miljenje i osea-
nje nunim nainom zbog oskudnosti u pozitivno-
-stvaralakoj energiji (koja, n a i m e , sva slui linoj
svrsi) postaje n e g a t i v n o - k r i t i n o , o n o analie i r e -
dukuje na konkretnu pojedinost. Otuda nastaje n a
g o m i l a v a n j e n e u r e e n i h p o j e d i n i h stvari, i n j e m u se
u najboljem sluaju nadreuje neko neopredeljeno
s v e j e d i n s t v o , u k o j e g a j e k a r a k t e r e l j e v i e ili m a n j e
providan. A l i g d e teite lei na d u h o v n o m procesu,
tu se rezultat d u h o v n o g a stvaranja n a d r e u j e m n o
ini k a o ideji. Ideja j e k o l i k o g o d j e m o g u n o d e p e r -
s o n a l i s a n a ; ali l i n o o s e a n j e k o l i k o g o d m o e p r e
lazi u d u h o v n i proces, k o j i o n o hipostasira.
K a o gore, tako i o v d e uz p u t m o r a m o postaviti
pitanje da li n a m psihologija platonskog uenja o
idejama daje pravo d a p r e t p o s t a v l j a m o d a Platon
lino pripada introvertnom tipu, i da li n a m p s i h o l o
g i j a k i n i a r a i m e g a r a n a d o p u t a d a j e d n o g Antiste-
na, Diogena i Stilpona u b r o j i m o u e k s t r a v e r t n e t i p o
ve? K a d se polazi od ovako postavljenog pitanja, r e -

42
 e n j e j e sasvim nemoguno. I z n a j b r i l j i v i j e g p r o u
a v a n j a a u t e n t i n i h P l a t o n o v i h spisa k a o n j e g o v i h
d o c u m e n t s humains m o d a bi se dalo izvesti k o
j e m u bi tipu on lino pripadao. Ja sam ne usuujem
se da iskaem ikakav pozitivan sud. K a d bi neko
dokazao da Platon pripada ekstravertnom tipu, ne
bi me zaudio. O drugima predanje je u tolikoj meri
fragmentarno da je reenje, po m o m miljenju, n e
m o g u n o . K a k o i jedna i druga pretresana vrsta m i
ljenja dolaze od premetanja vrednosnog akcenta,
r a z u m e se da je isto tako m o g u n o da se z b o g i z v e -
snih razloga u introvertnoga lini oseaj p o m e r a n a -
pred i superordinuje miljenju, tako da miljenje p o
staje negativno-kritino. Za ekstravertnog v r e d n o -
s n i a k c e n a t l e i n a v e z i b a s a o b j e k t o m , ali n e n u n o
i na l i n o m odnosu. A k o veza sa o b j e k t o m stoji na
p r v o m mestu, onda je duhovni proces, dodue, ve
s u b o r d i n o v a n , ali n e m a d e s t r u k t i v a n k a r a k t e r a k o s e
zanima iskljuivo p r i r o d o m objekta i uzdrava od
uplitanja linog oseaj a. Otuda osobiti sukob izmeu
principa inherencije i principa predikacije i m a m o da
o b e l e i m o k a o specijalan sluaj, k o j i u d a l j e m t o k u
izuavanja treba da nae dubokosenu procenu. O s o
bitost o v o g a sluaja lei u t o m e to u n j e m u pozitiv
n u i n e g a t i v n u u l o g u i g r a i l i n i o s e a j . G d e t i p (opti
p o j a m ) pojedinu stvar svue do senke, tu je tip, i d e
ja, dobila stvarnost. G d e v r e d n o s t p o j e d i n e stvari
u n i t a v a t i p (opti p o j a m ) , t u d e l u j e a n a r h i s t i k o r a -
sturivanje. O b e pozicije su ekstremne i nepravine,
ali o n e p r o i z v o d e s l i k u s u p r o t n o s t i , k o j a j e p o t p u n o
r a z g o v e t n a i b a p r e t e r i v a n j e m i s t i e c r t e k o j e se,
svakako u blaoj i stoga skrivenoj formi, n a h o d e i u
b i u i n t r o v e r t n o g i ekstravertnog tipa, a k i a k o je
re o linostima u kojih lini oseaj nije p o m e r e n
u p r v i red. Jer znatnu razliku u b i u ini to da li j e ,
n a p r i m e r , d u h o v n o g o s p o d a r ili sluga. G o s p o d a r
misli i osea drukije n e g o sluga. Ni dalekosena
apstrakcija od linog u prilog opte vrednosti ne m o e
sasvim eliminisati line primese. U k o l i k o o v e p o s t o
je, i miljenje i oseanje sadre one destruktivne t e n
dencije k o j e dolaze od samopotvrivanja linosti p r e -

43
ma neprijatnim socijalnim uslovima. Ali ovek bi pao
u veliku zabludu ako bi, z b o g postojanja linih t e n
dencija, hteo i proizvedene opte vrednosti da svede
na lina nevidljiva strujanja. To bi bila nadripsiho-
logija. Ali ona postoji.

b) Problem universalija u sholastici

Problem i jednog i drugog obrazovanja sudova

ostao je nereen, jer tertium n o n datur. T a k o je
Porfirije p r e d a o p r o b l e m u s r e d n j e m v e k u : M o x d e
generibus et speciebus illud q u i d e m sive subsistant
s i v e i n n u d i i n t e l l e c t i b u s p o s i t a sint, s i v e s u b s i s t e n -
tia c o r p o r a l i a s i n t a n i n c o r p o r a l i a , e t u t r u m s e p a r a t a
a sensibilibus an in sensibilibus posita et circa haec
consistentia, dicere recusabo ( S t o se tie optih i
rodnih p o j m o v a , pitanje je da li su oni supstancijalni
ili s a m o i n t e l e k t u a l n i , d a l i s u t e l e s n i i l i n e t e l e s n i ,
d a l i s u o d v o j e n i o d s t v a r i o p a a n j a ili s u u n j i m a i
oko njih.) U tome obliku primio je problem srednji
vek: razlikuje se platonsko shvatanje, k o j e tvrdi da
u n i v e r s a l i a p o s t o j e a n t e r e m , d a o p t e ili i d e j a p o
s t o j i k a o o b r a z a c ili p r i m e r p r e s v i h p o j e d i n i h s t v a r i
i s a s v i m o d v o j e n o o d n j i h fcv oupavtco TTOO ( n a n e b e
s k o m m e s t u ) , k a o to m u d r a D i o t i m a k a e S o k r a t u
u razgovoru o lepom.

N e e m u s e t o lepo p o k a z a t i k a o n e k o l i c e , n i
k a o r u k e , n i k a o ita d r u g o t o p r i p a d a t e l u ; n i t i k a o
kakav g o v o r , niti k a o k a k v o z n a n j e ; a ni k a o neto
to je sadrano u e m u d r u g o m , bilo to u ivu biu,
ili u z e m l j i , ili n a n e b u , ili u e m u d r u g o m , n e g o k a o
neto to je samo po sebi i sa sobom jednovrsno i
veno. M e u t i m , s v e o s t a l o t o j e l e p o u e s t v u j e u
t o m e na o v a k a v n e k a k a v nain to to ostalo nastaje
i n e s t a j e , a o n o n i t i se ita p o v e a v a , n i t i se s m a n j u
j e , niti m u s e ita i n a e d e a v a (Simposion 211 V . ) .
P r e m a p l a t o n s k o j f o r m i s t a j a l o j e , k a o to s m o
videli, kritiko m n e n j e da su rodni p o j m o v i samo
rei. U t o m e sluaju realno je prius, a idealno p o s t e -

44
rius. To gledite obeleili su recima: universalia
post rem.
Izmeu ta dva shvatanja stoji umereno reali
s t i k o s h v a t a n j e Aristotelovo, k o j e s e m o e o b e l e i t i
k a o u n i v e r s a l i a i n r e : d a , n a i m e , f o r m a (elSos ) i -

gradivo postoje zajedno. Aristotelovo stanovite je

konkretistian posredniki pokuaj, koji potpuno o d
g o v a r a b i u Aristotelovu. P r e m a t r a n s c e n d e n t a l i z m u
s v o g a u i t e l j a Platona, i j a j e k o l a d o c n i j e p a l a u
n e k i p i t a g o r s k i m i s t i c i z a m , Aristotel j e s a s v i m b i o o
v e k stvarnosti, n j e g o v e antike stvarnosti, m o r a se
r e i , k o j a j e s a d r a v a l a m n o g o k o n k r e t n o g to s u
docnija vremena prihvatila i pribrojila inventaru
ljudskog duha. N j e g o v o reenje odgovara konkretiz-
mu antikog c o m m o n sense-a.
Te tri f o r m e d a j u i lananje s r e d n j o v e k o v n i h p o
g l e d a u v e l i k o j p r e p i r c i o u n i v e r sali j a m a , k o j a j e z a
p r a v o bila esencija sholastike. Ne m o e biti m o j z a
datak v e zbog m o j e oskudne k o m p e t e n c i j e da
ulazim u pojedinosti velikoga spora. Ja u se z a d o v o
ljiti n a g o v e t a j n i m orijentacijama. Prepirka j e o t p o
e l a p o g l e d i m a Johana Roscelina k r a j e m XI veka.
Za njega su universalije bile samo nomina rerum,
i m e n a s t v a r i , ili, k a o to t r a d i c i j a k a e : f l a t u s v o c i s .
Z a n j e g a s u postojale s a m o p o j e d i n e stvari, j e d i n k e .
O n j e b i o , k a o to Tejlor ( T a y l o r ) o d l i n o p r i m e u j e ,
strongly held by the reality of individuals. Najblii
zakljuak bio je da i Boga treba pomiljati samo kao
j e d i n k u , a t i m e i t r o j s t v o r a z r e i t i u t r i l i c a , i m e je
Roscelin d o s p e o z a p r a v o d o t r i t e i z m a . R e a l i z a m k o j i
je tada p r e v l a i v a o nije m o g a o dopustiti da mu se to
n a r e u j e : g o d . 1092, n a j e d n o m s i n o d u u S o a s o n u ,
Roscelinova shvatanja bila su osuena. Na drugoj
strani s t a j a o je Vilhelm od Sampoa, u i t e l j Abelarov,
e k s t r e m a n realist, ali a r i s t o t e l s k e o b o j e n o s t i . P o
A b e l a r u , o n j e u i o d a j e d n a ista s t v a r u s v o m t o t a
litetu i u j e d n a k o v r e m e postoji u razlinim p o j e
dinim stvarima. I z m e u p o j e d i n i h stvari n e m a uopte
nikakve bitne razlinosti, n e g o s a m o razlinost a k c i -
dencija. Poslednjim p o j m o m stvarne razlinosti
s t v a r i o k a r a k t e r i s a n e s u k a o s l u a j n o s t i , k a o to s u

45
u dogmi transsupstancijacije hleb i vino kao takvi
samo akcidencije.
Na s t r a n i r e a l i z m a s t a j a o je i Anzelm od Ken-
terberija, o t a c s h o l a s t i k e . S a s v i m p l a t o n s k i , u n j e g a
universalia lee u b o a n s k o m logosu. Iz toga duha
t r e b a s h v a t i t i i p s i h o l o k i v a a n dokaz o postojanju
Boga, k o j i je p o s t a v i o A n z e l m i k o j i se z o v e ontolo
ki. O v a j d o k a z e g z i s t e n c i j u b o j u i z v o d i i z i d e j e
B o g a . Fihte (J. H . F i c h t e ) ( P s v c h o l o g i e I I , 120) f o r -
mulisao je taj dokaz ukratko o v a k o : P o s t o j a n j e i d e
je n e e g a n e u s l o v l j e n o g a u naoj svesti d o k a z u j e r e
alnu egzistenciju toga neuslovljenoga. A n z e l m o v a
je misao da p o j a m najviega bia k o j i se nalazi u
intelektu ukljuuje i kvalitet egzistencije (non potest
esse i n i n t e l l e c t u s o l o ) . O n , d a k l e , z a k l j u u j e : V e r o
e r g o est aliquid, q u o m a j u s cogitari n o n potest, ut
n e c c o g i t a r i p o s s e t n o n esse, e t h o c e s t u , D e u s n o s t e r .
( S t o g a zaista p o s t o j i n e t o o d e g a s e n e t o v e e n e
m o e zamisliti, tako da se ne bi m o g l o zamisliti i da
t o n e p o s t o j i , a t o s i ti, g o s p o d e B o e n a . P r o -
s l o g i o n s e u A l l o q u i u m d e D e i e x i s t e n c i a , p . 110).
L o g i k a slabost ontolokoga a r g u m e n t a toliko je
optepoznata da ve treba objasniti psiholoke razlo
ge zbog ega je d u h kao A n z e l m m o g a o postaviti o v u
a r g u m e n t a c i j u . Najblii razlog treba traiti u optoj
psiholokoj dispoziciji realizma uopte, naime u i
njenici da ne s a m o izvesna ljudska klasa n e g o i, p r e
ma struji vremena, izvesne ljudske grupe svoj v r e d -
nosni akcenat premetaju na ideju, tako, da im ideja
predstavlja viu realnu resp. ivotnu, vrednost n e
x

goli stvarnost p o j e d i n i h stvari. Otuda se n j e m u ini

prosto n e m o g u n o prihvatiti d a o n o to i m j e n a j -
d r a g o c e n i j e i n a j v a n i j e ne bi t r e b a l o i stvarno da
postoji. tavie, oni n a j j a i dokaz za samo dejstvo tih
dragocenih i vanih stvari i m a j u u rukama, j e r je
n j i h o v ivot, n j i h o v o m i l j e n j e i oseanje, kao to je
optepoznato, sasvim orijentisano p r e m a t o m e gledi
tu. N e v i d l j i v o s t i d e j e n i t a n e s m e t a s t v a r i p o r e d
n j e n o g i z v a n r e d n o g dejstva, a o n o je b a stvarnost.
Oni i m a j u idealan, a nikako senzualistian p o j a m
stvarnosti.

46
 S a v r e m e n i p r o t i v n i k A n z e l m o v , Gaunilo, p r i g o
vorio je v e da esta predstava o s r e n o m i savre
n o m ostrvu (kao to je, na primer, feaka zemlja)
ipak nuno ne dokazuje i n j e g o v u stvarnu egzisten
ciju. Taj p r i g o v o r je o p i p l j i v o u m a n . T a k v i i slini
prigovori u toku v e k o v a nisu se javljali u m a l o m b r o
j u , ali t o n i k a k o n i j e s m e t a l o d a o n t o l o k i a r g u m e n a t
ne izumre sve do najnovijega vremena; njega su jo
u X I X v e k u z a s t u p a l i Hegel ( H e g e l ) , Fihte i L o c e
(Lotze). T a k v e kontradikcije ne treba pripisivati n e
k o j n a r o i t o j o s k u d n o s t i u l o g i c i ili n e k o j j o m n o g o
v e o j zaslepljenosti n a j e d n o j ili d r u g o j strani. T o b i
bilo bljutavo. Naprotiv, re je o dubokosenim psiho
lokim razlikama, k o j e treba jedared priznati i vrsto
i h d r a t i . P r e t p o s t a v k a d a i m a s a m o jedna p s i h o l o
g i j a ili s a m o j e d a n p s i h o l o k i o s n o v n i p r i n c i p j e s t e
nepodnoljiva tiranija pseudonaune predrasude o
n o r m a l n o m oveku. G o v o r i se u v e k o o v e k u i n j e g o
v o j psihologiji, k o j a se svaki p u t svodi na nita
d r u g o n e g o . Isto tako g o v o r i se u v e k o stvarnosti k a o
da je i m a s a m o jedna. Stvarnost je o n o to u j e d n o j
ljudskoj dui dejstvuje, a ne o n o o e m u izvesni ljudi
pretpostavljaju da d e j s t v u j e i to se uoptava na u n a -
pred usvojen nain. Ma koliko se pri t o m e nauno
postupalo, ne treba zaboraviti da nauka nije s u m -
m a ivota, d a j e ona, tavie, s a m o j e d a n o d p s i h o
lokih stavova, samo jedna forma ljudskoga m i
ljenja.
Ontoloki argumenat nije nikakav argumenat i
nikakav dokaz, nego psiholoko konstatovanje inje
nice da i m a klasa ljudi k o j o j je odreena ideja o n o
t o d e j s t v u j e i to j e s t v a r n o , s t v a r n o s t k o j a t a k o
rei dopire do sveta opaanja. Senzualist kuca na i z -
vesnost svoga realiteta, a o v e k ideje stoji na s v o
j o j psiholokoj stvarnosti. Psihologija m o r a da se p o
m i r i s a e g z i s t e n c i j o m tih d v a j u (ili v i e t i p o v a ) , i d a
se u s v a k o m sluaju u s v i m a o k o l n o s t i m a kloni toga
da jedan tip shvati kao n e r a z u m e v a n j e drugoga, i n i
k a d a n e srne o z b i l j n o p o k u a v a t i d a j e d a n t i p s v e d e
na drugi, kao da bi svaki drukiji oblik bio samo
funkcija jednoga. T i m e ne treba da bude poniten

47
potvreni nauni princip principia explicandi
praeter necessitatem n o n sunt multiplicanda. Jer n u
nost v e e g b r o j a objanjakih principa postoji. B e z
obzira na to to s m o o v d e izneli u prilog o v e p r e t
postavke, trebalo bi nekome da otvori oi znaajna
i n j e n i c a d a j e n a i m e , i p o r e d t o g a to j e Kant ( K a n t ) ,
kako se ini, definitivno o b o r i o argumenat, ne m a l e n
broj pokantovskih filosofa argumenat p o n o v o p r i h v a
t i o . I d a n a s s m o m i p o n o v o i s t o t a k o ili, a k , j o
m n o g o vie udaljeni od sporazuma o suprotnosti idea-
lizam-realizam, spiritualizam-materijalizam, zajedno
sa svima sporednim pitanjima, negoli rani srednji
vek, koji je bar i m a o zajedniki p o g l e d na svet.
U prilog ontolokoga dokaza n e m a doista n i j e
dan logiki argumenat koji bi raunao na moderni
intelekat. Ontoloki argumenat u s a m o m sebi n e m a
ba n i k a k v a posla s l o g i k o m , n e g o je on u f o r m i u
k o j o j g a j e Anzelm o s t a v i o i s t o r i j i n a k n a d n o i n t e l e k -
tualizovana ili racionalizovana psiholoka injenica,
to se, p r i r o d n o , n i j e m o g l o d o g o d i t i b e z p e t i t i o p r i n -
cipii i ostalih sofizama. A l i ba u t o m e p o k a z u j e se
n e o b o r i v o v a e n j e a r g u m e n t a to o n e g z i s t u j e , i t o
ga consensus gentium dokazuje kao optu injenicu
k o j a je tu. T r e b a raunati sa i n j e n i c o m , a ne sa s o
fizmom njena obrazloenja, jer se pogreka ontolo
koga a r g u m e n t a sastoji j e d i n o u t o m e to eli da
logiki argumentuje onde gde je on ipak neto m n o g o
vie negoli samo logiki dokaz; re je, naime, o psi
holokoj injenici, koja je svojim pojavljivanjem i
s v o j o m delatnou u tolikoj meri jasna da ak ne p o
trebu je nikakve argumentacije. Consensus gentium
dokazuje da je A n z e l m u pravu kad konstatuje da
ima B o g a , j e r s e o n z a m i l j a . T o j e o p t e p o z n a t a i s t i
na, a k n i t a d r u g o n e g o i d e n t i n a r e e n i c a . L o g i
k o obrazloenje je p o r e d toga sasvim izlino i p o n a j -
pre jo lano ukoliko je A n z e l m na svojoj ideji o
B o g u hteo da dokae tvarnu stvarnost. On kae:
Existit ergo procul dubio aliquid, q u o maius cogitari
non volet, et in intellectu et in re. Postoji, dakle,
iznad svake sumnje neto od ega se vee ne m o e
z a m i l j a t i , i to ne s a m o u i n t e l e k t u n e g o i u s t v a r i

48
(stvarstvenost, realnost). A l i p o j a m res bio je
s h o l a s t i c i n e t o to j e s m i l j u s t a j a l o n a j e d n a k o j v i
sini. T a k o je Dionisije Areopagita, i j i su spisi v r i l i
znatan uticaj na ranu s r e d n j o v e k o v n u filosofiju, r a z
l i k o v a o j e d n o p o r e d d r u g o g a entia rationalia, intel-
lectualia, sensibilia, simpliciter existentia (stvari r a
cionalne, intelektualne, senzibilne, stvari k o j e prosto
p o s t o j e ) . Toma Akvinski n a z i v a r e s o n o q u o d est
in a n i m a (to je u d u i ) a i o n o q u o d est e x t r a a n i -
m a m (to j e i z v a n d u e ) . U t o m z n a m e n i t o m i z j e d -
naivanju jo se vidi primitivna stvarstvenost (real
nost) misli u tadanjem shvatanju. Otuda se iz toga
stanja duha lako m o e razumeti i psihologija o n t o l o
koga dokaza. Hipostasiranje ideje nije bilo nikakav
bitan korak, nego nesmetano dato kao odjek primi
t i v n e u l n o s t i m i s l i . Gaunilov p r o t i v d o k a z j e p s i h o
loki n e d o v o l j a n , j e r se i ideja o s r e n o m ostrvu, k a o
t o d o k a z u j e c o n s e n s u s g e n t i u m , e s t o p o j a v l j u j e , ali,
ipak, pokazuje m a n j e dejstvo negoli ideja o Bogu,
k o j o j z b o g toga pripada via realitetska vrednost.
Svi docniji, koji su p o n o v o prihvatili ontoloki
argumenat, pali su u z a b l u d u A n z e l m o v u , b a r u p r i n
c i p u . Kantova a r g u m e n t a c i j a m o d a b i b i l a d e f i n i
tivna. Stoga e m o ukratko prei na nju. K a n t kae
d a j e p o j a m a p s o l u t n o n u n a b i a ist p o j a m u m a ,
t j . ista i d e j a , i j a o b j e k t i v n a r e a l n o s t t i m e to j e u m
potrebuje jo ni izdaleka nije dokazana.
Ali neuslovljena nunost sudova nije apsolutna
nunost stvari. Jer apsolutna nunost suda jeste s a m o
u s l o v i j e n a n u n o s t s t v a r i ili p r e d i k a t a u s u d u .
N e p o s r e d n o p r e t o g a d a j e Kant k a o p r i m e r n u
n a s u d a d a t r o u g a o i m a tri u g l a . N a t u r e e n i c u p o
ziva se k a d p r o d u u j e : P r e t h o d n i stav ne znai da
su ba tri u g l a nuna, n e g o u t v r u j e da, p o d u s l o v o m
d a j e d a n t r o u g a o p o s t o j i , n u n o p o s t o j e i tri u g l a .
Pri svemu tome ta logika nunost pokazala je tako
veliku m o svoje iluzije da mi, poto smo u nekoj
stvari obrazovali p o j a m a priori, k o j i je takav da, po
naem miljenju, svojim obimom obuhvata i njenu
egzistenciju, uobraavamo da pouzdano m o e m o i z
vesti o v a j zakljuak: k a k o o b j e k t u o v o g a p o j m a n u -

4 Jung, Odabrana dela, V

49
no pripada egzistencija, tj. p o d u s l o v o m da ja o v u
stvar stavim kao datu (egzistentnu), onda se i n j e n a
egzistencija stavlja nuno (prema pravilu identiteta),
i p r e m a t o m e samo to bie m o r a biti nuno, j e r se
n j e g o v a e g z i s t e n c i j a u isti m a h z a m i l j a u j e d n o m
proizvoljno usvojenom sudu i pod uslovom da ja n j e
g o v predmet stavim. M o iluzije na k o j u Kant ovde
c i l j a n i j e n i t a d r u g o n e g o p r i m i t i v n a , magijska mo
rei, k o j a j e u p o j m u s a k r i v e n o i m a n e n t n a . T r e b a l o
je da proe dug razvitak dok su ljudi najzad p o t p u
n o u v i d e l i d a r e , f l a t u s v o c i s , n e z n a i ili n e r a a
svaki put i realitet. A l i injenica da su to izvesni l j u
di uvideli jo ni blizu nije mogla da u svima glavama
iskoreni praznoverinu m o koja je imanentna f o r -
mulisanom p o j m u . O e v i d n o je da i u toj instinktiv
n o j p r a z n o v e r i c i i m a n e e g a to s e n e m o e i s k o r e -
niti, j e r p o k a z u j e n e k o p r a v o n a egzistenciju, k o j e
svakako dosad nije bilo dovoljno uvaeno. Paralo-
g i z a m (pogrean zakljuak) ulazi na slian nain u
o n t o l o k i a r g u m e n a t , n a i m e i l u z i j o m , k o j u Kant n a
ovaj nain objanjava. On najpre govori o tvrenju
o apsolutno n u n i m s u b j e k t i m a , iji je p o j a m u p r a
v o i n h e r e n t a n p o j m u e g z i s t e n c i j e , k o j i se, d a k l e , n e
m o g u ponititi bez unutranjih protivrenosti. Taj
pojam bio bi pojam najrealnijega bia. Ono, tvr
dite vi, sadri c e l o k u p a n realitet, i vi imate p r a v o da
takvo bie smatrate za m o g u n o . .. Celokupan rea
litet p a k o b u h v a t a i e g z i s t e n c i j u : d a k l e , e g z i s t e n c i j a
lei u p o j m u o n e k o m m o g u n o m . A k o se sad o v a
stvar poniti, onda se ponitava unutranja m o g u
nost stvari, a to je protivrenost. Ja o d g o v a r a m : Vi
ste z a p a l i u p r o t i v r e n o s t j o o n d a k a d ste u p o j a m
j e d n e s t v a r i k o j u ste, b i l o p o d k o j i m s k r i v e n i m i m e
n o m , hteli da zamislite samo po n j e n o j mogunosti
ve uneli p o j a m egzistencije. A k o v a m se to dopusti,
o n d a ste p r i v i d n o i g r u d o b i l i , ali u s t v a r i n i s t e n i t a
k a z a l i , j e r ste u i n i l i p r o s t u t a u t o l o g i j u .

Bie oevidno nije nikakav realan predikat, t j .

p o j a m o n e e m u to m o e p r i d o i p o j m u j e d n e s t v a r i .
O n o j e s a m o p o z i c i j a j e d n e s t v a r i ili i z v e s n i h o d r e
e n j a po sebi. U l o g i k o j upotrebi o n o je samo kopula

50
j e d n o g a s u d a . S t a v Bog je svemoan s a d r i d v a p o j
ma koji imaju svoje objekte: B o g a i svemo. Reca je
n i j e s a m a p o s e b i n e k i p r e d i k a t , n e g o s a m o o n o to
predikat stavlja u o d n o s p r e m a subjektu. A k o sad
u z m e m subjekat (Bog) zajedno sa svima n j e g o v i m
p r e d i k a t i m a ( u k o j e s p a d a i s v e m o ) , p a k a e m : Bog
jeste ili ima Boga, o n d a n e d o d a j e m n i k a k a v n o v p r e
dikat p o j m u o Bogu, nego samo stavljam subjekat po
sebi, sa svima n j e g o v i m predikatima, i to p r e d m e t
u odnosu na m o j p o j a m . Oni o b o j e m o r a j u sadravati
j e d n o isto, i o t u d a p o j m u k o j i i z r a a v a s a m o m o g u
n o s t n e m o e p r i d o i n i t a d r u g o , z a t o to j a ( p o m o u
i z r a z a : o n jeste) z a m i l j a m n j e g o v p r e d m e t k a o a p s o
l u t n o d a t . I t a k o o n o to j e s t v a r n o n e s a d r i u s e b i
n i t a v i e n e g o o n o to j e s a m o m o g u n o . S t o r e a l n i h
talira n e s a d r e n i t a v i e n e g o sto m o g u n i h t a l i r a .
A l i m o j e i m o v n o s t a n j e s a sto r e a l n i h t a l i r a
v e e je nego s n j i h o v i m prostim p o j m o m (tj. s n j i h o
v o m mogunou).
N e k a n a p o j a m o n e k o m p r e d m e t u s a d r i to
b i l o i k o l i k o mu drago, ipak mi m o r a m o iz n j e g a izii
da bi o v o m predmetu dodelili egzistenciju. K o d p r e d
meta ula to se deava na osnovu veze sa jednim od
m o j i h o p a a j a p o e m p i r i j s k i m z a k o n i m a ; ali to s e
tie objekata istoga miljenja, ne postoji nikakvo
sredstvo da se sazna njihova egzistencija, jer ona bi
s e m o r a l a saznati p o t p u n o a p r i o r i ; m e u t i m , n a a
svest o svakoj egzistenciji pripada p o t p u n o jedinstvu
iskustva, te iako se egzistencija izvan o v o g a polja zai
sta n e m o e o g l a s i t i z a a p s o l u t n o n e m o g u o n u , i p a k j e
ona pretpostavka k o j u niim ne m o e m o opravdati.
O v o o p i r n o p o d s e a n j e n a Kantovo d u b o k o r a z
r a u n a v a n j e ini mi se p o t r e b n o , j e r ba tu nalazimo
n a j i s t i j e r a z l i k o v a n j e i z m e u e s s e i n i n t e l l e c t u i esse
i n r e . Hegel j e z a m e r i o K a n t u d a s e p o j a m o B o g u
n e m o e u p o r e i v a t i s a s t o talira u f a n t a z i j i . A l i k a k o
Kant s p r a v o m kae, logika apstrahuje od svakoga
sadraja, jer ona ne bi bila vie nikakva logika kad
bi sadraj bio pretenij i. K a o uvek, i z m e u logikog
ili-ili n e m a niega treeg naime, p o s m a t r a n o sa
stanovita logike. Ali i z m e u intellectus i res ima

4'
51
jo anima, i to esse in anima ini celu ontoloku
a r g u m e n t a c i j u i z l i n o m . S a m K a n t je u Kritici prak
tikog uma u i n i o v e l i a n s t v e n p o k u a j da e s s e in
anima opravda filosofski. On tu uvodi B o g a kao p o
stulat p r a k t i k o g u m a , a t a j p o s t u l a t p r o i z l a z i i z t e
nje za najviim dobrom, nune zbog apriorno sazna
n o g potovanja za moralni zakon i iz pretpostavke
n j e g o v o g o b j e k t i v n o g realiteta k o j a otuda izvire. 4

Esse in anima jeste psiholoka injenica, o k o

j o j j e d i n o t r e b a resiti d a l i s e j e d a r e d , v i e p u t a ili
universalno pojavljuje u ljudskoj psihologiji. inje
nica koja se naziva B o g i formulie kao najvie d o
b r o znai, kao to v e t e r m i n pokazuje, najviu d u
e v n u v r e d n o s t ili, d r u g i m r e c i m a , p r e d s t a v u k o j o j
s e d o d e l j u j e ili j o j f a k t i n o p r i p a d a n a j v i i i n a j o p t i -
ji znaaj s o b z i r o m na o d r e e n j e naeg delanja i n a
ega miljenja. U jeziku analitike psihologije p o j a m
0 B o g u p o j a v l j u j e se zajedno s o n i m k o m p l e k s o m
predstava koji p r e m a preanjoj definiciji ujedinjuje
u sebi najvii zbir o n o g a to z o v e m o libido (psihika
energija). Prema tome, faktini animin p o j a m o B o g u
bio je u razlinih ljudi sasvim razliit, to o d g o v a r a
1 iskustvu. B o g n i j e ni u ideji stalno b i e , a j o m n o g o
m a n j e u stvarnosti. Jer najvia delatna vrednost
l j u d s k e d u e j e s t e , k a o to j e p o z n a t o , v e o m a r a z l i n o
l o k a l i s a n a . I m a t a k v i h &vb ttebs~ri KoiXia ( k o j i m a je
B o g t r b u h , P h i l . 3 , 19), n o v a c , n a u k a , m o , s e k s u a l
nost itd. V e p r e m a lokalizaciji najviega d o b r a p o -
r j r a se cela psihologija jedinke, b a r u g l a v n i m c r t a
ma, tako da psiholoka teorija koja se osniva
iskljuivo na nekom osnovnom nagonu, kao na pri-
m e r n a p o h l e p i z a n o v c e m ili s e k s u a l n o s t i , m o e
svagda adekvatno objasniti samo crte sporednog
znaaja.

c) Abelarov pokuaj ujedinjavanja

N i j e b e z i n t e r e s a ispitati k a k o j e s a m a s h o l a -
stika p o k u a l a da i z g l a d i s p o r o u n i v e r s a l i j a m a i da
stvori ravnoteu i z m e u tipskih suprotnosti, k o j e je
4
Kritik der praktischen Vernunft, p. 90 i 157 ss.

52
razdvojilo tertium n o n datur. O v a j pokuaj i z j e d n a
e n j a j e s t e d e l o Abelara, o n o g a n e s r e n o g a o v e k a
k o j i j e p l a n u o l j u b a v l j u p r e m a H e l o j z i i s v o j u strast
m o r a o d a plati g u b i t k o m s v o j e mukosti. K o p o z n a j e
ivot A b e l a r o v zna u kolikoj je meri n j e g o v a v l a
stita d u a p r i h v a t i l a o n a o d v o j e n a d v o j s t v a s u p r o t n o
sti, k o j i h j e s j e d i n j e n j e n j e m u f i l o s o f s k i n a s r c u l e
a l o . Remiza ( R e m u s a t ) 5
karakterie Abelara kao
eklektiara, koji je, dodue, sve izreene teorije o u n i -
v e r s a l i j a m a k r i t i k o v a o , ali j e o d s v i h i p a k u z e o o n o
t o j e i s t i n i t o i o d r i j i v o . A b e l a r o v i spisi, u k o l i k o s e
o d n o s e na spor o universalijama, teko se r a z u m e j u i
z b u n j u j u oveka, j e r se autor nalazi u n e p r e s t a n o m
o d m e r a v a n j u svih argumenata i aspekata; i ba i
njenica da on n i j e d n o m izreenom stanovitu nije
dao pravo, n e g o pokuavao da shvati i ujedini o n o
to je suprotno, uinila je da ga ni n j e g o v i uenici
nisu p r a v i l n o razumeli. N e k o l i k o n j i h shvatili su ga
k a o nominalista, a d r u g i k a o realista. To n e r a z u m e -
v a n j e karakteristino j e , jer je m n o g o lake misliti
p r e m a j e d n o m o d r e e n o m tipu, zato to o v e k u n j e
mu m o e da ostane logian i konsekventan, negoli
p r e m a i j e d n o m i d r u g o m tipu, jer nedostaje srednje
stanovite. Realizam kao i nominalizam, k a d im o
v e k sleduje u njima samima, v o d e ka zatvorenosti,
jasnosti i jedinstvenosti. A l i o d m e r a v a n j e i i z j e d n a
avanje suprotnosti vodi ka haosu i zavretku koji
ne zadovoljava u smislu tipova, j e r reenje ne m o e
ni j e d n o g a ni drugoga uiniti potpuno zadovoljnim.
Remiza j e i z spisa A b e l a r o v i h s k u p i o c e o n i z g o t o v o
kontradiktornih tvrenja k o j a se odnose na na p r e d
met. On u z v i k u j e : Faut-il admettre, en effet, ce
vaste et incoherent ensemble de doctrines dans la
tete d'un seul h o m m e , et la philosophie l ' A b e l a r d
est-elle le chaos? Od nominalizma uzima A b e l a r isti
nu da su universalije rei utoliko ukoliko su one
jezikom izraene duhovne konvencije; zatim uzima
otuda istinu da j e d n a stvar u stvari n i j e nita opte,
n e g o u v e k j e d n a o d v o j e n a stvar, i da supstancija u
stvari nije nikada universalna, n e g o individualna i -

6
Charles de Remusat, Ablard, Pari, 1845.

53
njenica. Od realizma uzima A b e l a r istinu da su g e -
nera i species ujedinjenja individualnih fakata i
stvari n a c s n o v u n j i h o v i h n e s u m n j i v i h slinosti. P o
s r e d n o s t a n o v i t e z a n j e g a j e s t e konceptualizam, k o j i
se ima razumeti kao funkcija koja poima opaene
individualne objekte, klasifikuje ih na osnovu nji
h o v e s l i n o s t i u g e n e r a i s p e c i e s i t a k o ih iz n j i h o v a
apsolutnoga mnotva svodi na relativno jedinstvo.
Koliko je nesumnjiva mnoina i razlinost pojedinih
stvari, toliko je n e s u m n j i v a i egzistencija slinosti,
koja omoguuje sjedinjavanje pod pojam. Ko je psi
holoki tako nastrojen da u g l a v n o m opaa slinost
stvari, za n j e g a je tako rei dat zbirni p o j a m , t j . on
se f o r m a l n o n a m e e , m o g l o bi se rei, n e o s p o r n o m
injeninou ulnog opaanja. A l i ko je psiholoki
tako nastrojen da u g l a v n o m opaa razlinost stvari,
n j e m u nije iskljuivo data slinost, n e g o diversitet
stvari, k o j i m u s e isto tako n a m e e v e l i k o m i n j e n i
n o u , k a o d r u g o m e s l i n o s t . i n i s e k a o d a b i uose-
avanje u o b j e k a t b i l o t a k a v p s i h o l o k i p r o c e s k o j i
ba razlinost toga objekta od n e k o g a drugoga stav
lja u naroito j a s n u svetlost, i k a o da bi apstrakcija
od objekta bila takav proces koji je naroito podesan
da se ne osvre na stvarnu razlinost pojedinih stva
ri, u p r i l o g n j i h o v e o p t e s l i n o s t i , k o j a j e u p r a v o
osnova ideja. K a d se uoseavanje i apstrakcija u j e
dine, daju onu funkciju koja je osnova p o j m u k o n -
ceptualizma. On se osniva na psiholokoj funkciji,
koja je stvarno jedina mogunost da se divergencija
nominalizma i realizma svede na zajedniki put.

Mada je srednji vek u m e o da govori velike rei

o dui, on ipak nije i m a o n i k a k v e psihologije, k o j a je
jedna od najmlaih nauka uopte. Da je tada bilo
k a k v e psihologije, A b e l a r bi esse in a n i m a p o d i g a o
d o p o s r e d n i k e f o r m u l e . T o j e Piemiza j a s n o u v i d e o
kad kae: D a n s la l o g i q u e pure, les universalia ne
sont q u e les termes d'un langage de convention. D a n s
l a p h y s i q u e , q u i est p o u r l u i p l u s t r a n s c e n d a n t e
q u ' e x p e r i m e n t a l e , q u i est s a v e r i t a b l e o n t o l o g i e , l e s
g e n r e s e t les e s p e c e s s e f o n d e n t sur l a m a n i e r e d o n t
les etres sont reellement produits et constitues. Enfin,

54
e n t r e la l o g i q u e p u r e et la p h y s i q u e il y a un m i l i e u
et c o m m e une science mitoyenne, qu' on peut appe-
ler une psychologie, ou A b e l a r d recherche c o m m e n t
s'engendrent nos concepts et retrace toute cette g e -
nealogie intellectuelle des etres, tableau ou s y m b o l e
de leur hierarchie et de leur existence reelle ( R e m i
z a : T . I I , p . 112).
Universalia ante r e m i post r e m ostale su sporno
pitanje za sve docnije v e k o v e , ako su i odbacile svoje
s h o l a s t i k o r u h o i z a o d e l e se n o v i m h a l j i n a m a . U
osnovi uzeto, to je bilo staro pitanje. P o k u a j reenja
naginjao je as na realistiku, as na nominalistiku
stranu. Naunost X I X v e k a p o m a k l a j e p r o b l e m p o
n o v o na nominalistiku stranu, jer je filosofija u p o
etku X I X veka u v e o j meri bila sklona realizmu.
Ali suprotnosti nisu vie toliko o d v o j e n e jedna od
druge kao u Abelarova vremena. Mi imamo psiholo
giju, posredniku nauku, koja jedina moe da ujedi
n j u j e i d e j u i s t v a r , a d a n e i n i n a s i l j e j e d n o j ili d r u
g o j . O v a m o g u n o s t lei u s u t i n i p s i h o l o g i j e , ali n i k o
ne bi m o g a o tvrditi da je dosad psihologija taj zada
t a k i i s p u n i l a . U t o m e s m i s l u o v e k se m o r a sloiti s
R e m i z a o v i m r e c i m a : A b e l a r d a d o n e t r i o m p h e ; car,
m a l g r e les graves restrictions q u ' u n e critique clair-
voyante decouvre dans le nominalisme ou le c o n c e p -
t u a l i s m e q u ' o n l u i i m p u t e , s o n e s p r i t est b i e n l ' e s p r i t
m o d e r n e a son origine. II l'annonce, il le d e v a n c e , il
le promet. La lumiere qui blanehit au matin l'horizon
est d e j a c e l l e d e l ' a s t r e e n e o r e i n v i s i b l e q u i d o i t
eclairer le monde.
Ko se ne osvre na egzistenciju psiholokih tipo
va, a t i m e ni na i n j e n i c u da je istina j e d n o g a z a b l u
da d r u g o g a , za toga A b e l a r o v n a p o r n e e znaiti nita
drugo n e g o j e d n o sholastiko cepidlaenje vie. Ali
u k o l i k o p r i z n a j e m o e g z i s t e n c i j u o b a tipa, A b e l a r o v
pokuaj m o r a n a m s e ipak initi v e o m a znaajan. O n
s r e d n j e s t a n o v i t e trai u o n o m to s a m n a z i v a s e r -
m o , i pod tim ne podrazumeva toliko govor koliko
uoblien, za o d r e e n smisao u d e e n iskaz, d a k l e d e f i
n i c i j u , k o j a s e z a u t v r i v a n j e s v o g a s m i s l a slui v e
i m b r o j e m rei. On ne govori o v e r b u m - u , jer to

55
u smislu n o m i n a l i z m a nije nita vie n e g o v o x ,
flatus vocis. Jer ba veliki psiholoki n a p o r anti
koga kao i srednjovekovnoga nominalizma jeste u
t o m e t o j e o n p r i m i t i v n i , m a g i j s k i ili m i s t i k i i d e n t i
tet rei i o b j e k t i v n e injenice iz osnova razreio, s u
vie iz osnova za tip ovek, k o j i svoj f u n d a m e n a t ima
ne u p r i a n j a n j u za s t v a r i , n e g o u a p s t r a k c i j i ideje: o
stvarima. A b e l a r je bio suvie iroka duha da bi p r e -
video tu vrednost nominalizma. Re mu je svakako
bila v o x , a iskaz, ba s e r m o u n j e g o v u jeziku, b i o
m u j e vie, j e r j e o n s a s o b o m d o n o s i o stalan smisao,
o p i s i v a o o n o to j e z a j e d n i k o , i d e a l n o , m i l j e n o , m i
slei o p a e n o na stvarima. U iskazu (sermo) ivelo je
universalno, i s a m o tu. Z a t o je p o j m l j i v o to je A b e
lar ubrajan i m e u nominaliste, svakako nepravo, jer
je universalno za njega imalo veu injeninost n e
goli v o x .
A b e l a r u j e svakako bio teak izraz n j e g o v a k o n -
ceptualizma, jer on se nunim nainom morao sa
stavljati iz kontradikcija. Jedan u o k s f o r d s k o m r u k o
pisu s a u v a n epitaf A b e l a r u p r u a n a m , k a o to se
m e n i ini, odlian p o g l e d u paradoksalnost n j e g o v a
uenja:
Hic docuit voces cum rebus significare,
Et docuit voces res significando notare,
Errores g e n e r u m correxit, ita specierum.
Hic genus et species in sola voe locavit,
Et genus et species sermones esse notavit.

Sic animal n u l l u m q u e animal genus esse probatur.

Sic et h o m o et nullus h o m o species vocitatur.

( O v a j je uio da rei s a m o z a j e d n o sa s t v a r i m a i m a j u
znaenje, i uio je da rei o z n a a v a n j e m ine stvari p r e p o
znatljivim; popravio je pogreno shvatanje zbirnih oznaka i
apstrakta, prenosei i jedne i druge s a m o u re i objasnivi
da su oni sloene d e f i n i c i j e . . . T a k o se pokazuje da je ivo
tinja i n i j e d n a i v o t i n j a zbirni p o j a m , i da je i o v e k i n i j e
dan ovek zbirni pojam.)

O n o to je suprotno j e d v a se m o e drukije o b u
h v a t i t i n e g o l i u p a r a d o k s u , u k o l i k o se, n a i m e , tei z a

56
izrazom k o j i se u naelu oslanja na j e d n o stanovite,
odnosno u o v o m sluaju na intelektualno stanovite.
Ne s m e m o zaboraviti da osnovna razlika izmeu n o
minalizma i realizma nije samo logiko-intelektualna
n e g o psiholoka, i o n a u p o s l e d n j o j liniji izlazi na
tipsku razlinost psiholokoga stava p r e m a o b j e k t u
k a o i p r e m a ideji. Ko je idealno nastrojen, taj shvata
i reaguje pod gleditem ideje. Ali ko je nastrojen p r e
ma objektu, on shvata i reaguje p o d u g l o m svoga
oseta. A p s t r a k t n o se n j e g a tie u d r u g o j liniji, i o t u
da se n j e m u o n o to se na stvarima m o r a zamiljati
p o j a v l j u j e k a o m a n j e b i t n o , ali p r v o m e o b r n u t o . O n a j
k o j i j e n a s t r o j e n p r e m a o b j e k t u j e s t e nunim n a i
n o m nominalist I m e je z v u k i d i m ukoliko,
naime, jo nije nauio da svoj prema objektu orijen-
tisani stav k o m p e n z u j e . A k o se p o j a v i o taj sluaj,
onda od njega, ukoliko za to ima materijala, postaje
o t a r l o g i a r , k o j i u e g z a k t n o s t i , m e t o d i i s u v o i trai
sebi jednaka. Idealno nastrojeni je n u n i m n a i n o m
logian, i stoga on, u osnovi uzev, ne m o e razumevati
i ceniti udbenik logike. Razvitak ka kompenzaciji
n j e g o v a tipa stvara od njega, kao to s m o videli u
Tertulijana, s t r a s n o g o s e a j n o g o v e k a , ali n j e g o v a
oseanja ostaju u zaaranom krugu njegovih ideja.
Meutim, kompenzacioni logiar ostaje sa svojim sve
tom ideja u zaaranom krugu svojih objekata.
S ovim razmiljanjem dolazimo do nalija A b e -
larove misli. N j e g o v pokuaj reenja jeste jednostran.
A k o bi k o d suprotnosti nominalizma i realizma bila
re samo o logiko-intelektualnom obraunavanju,
onda se ne bi m o g l o uvideti zato ne bi bilo m o g u n o
nikakvo drugo nego paradoksalno krajnje formulisa-
nje. Ali kako je re o psiholokoj suprotnosti, onda se
jednostrano logiko-intelektualno formulisanje mora
zavriti u paradoksu. Sic et h o m o et nullus h o m o
species vocitatur. L o g i k o - i n t e l e k t u a l n i izraz je
apsolutno nesposoban da n a m i u f o r m i iskaza (sermo)
da onu srednju formulu, koja u jednakoj meri odaje
p r a v d u sutini d v a j u s u p r o t n i h p s i h o l o k i h s t a v o v a ,
j e r on je uzet sasvim s apstraktne strane i p o t p u n o
mu nedostaje priznanje konkretne stvarnosti.

57
 Svako logiko-intelektualno formulisanje bilo
o n o ma kako savreno u d a l j u j e se od ivotnosti i
neposrednosti utiska koji izaziva objekat. O n o se
mora udaljiti od njih da bi uopte m o g l o doi do f o r
m u l i s a n j a . A l i b a t i m e g u b i s e o n o to s e e k s t r a v e r t -
n o m stavu ini da je od svega najhitnije, naime v e
zanost p r e m a stvarnom objektu. Otuda n e m a nikakve
m o g u n o s t i d a s e p u t e m j e d n o g a ili d r u g o g a s t a v a
nae ma kakva formula koja zadovoljava, ujedinjuje.
Pa ipak ovek ne m o e i kad bi to m o g a o njegov
d u h da ostane u toj razdvojenosti, j e r ta r a z d v o
jenost nije samo stvar daleko otuene filosofije nego
neprestani svakodnevni p r o b l e m odnosa o v e k o v a
p r e m a s a m o m sebi i p r e m a svetu. I k a k o je, u osnovi,
re o t o m e p r o b l e m u , onda se i razdvojenost ne m o e
resiti d i s k u s i j o m n o m i n a l i s t i k i h i r e a l i s t i k i h a r g u
menata. Potrebno je za reenje jedno tree, posred
niko stanovite. Shvatanju esse in intellectu n e d o
staje opipljiva stvarnost, a shvatanju esse in re
nedostaje duh. A l i ideja i stvar susreu se u psihi o -
v e k o v o j , k o j a dri ravnoteu i z m e u i d e j e i stvari.
Sta je naposletku ideja ako j o j psiha ne o m o g u u j e
ivotnu vrednost? Sta je i o b j e k t i v n a stvar ako j o j
psiha oduzima uslovljivaku snagu ulnoga utiska?
Sta je realitet ako n i j e stvarnost u n a m a , j e d n o esse
in anima? i v a stvarnost nije iskljuivo data ni
stvarnim, o b j e k t i v n i m odnosima stvari, ni i d e a l n o m
formulom, nego samo obuhvatanjem i jednog i dru
g o g u i v o m psiholokom procesu, b i e m u psihi
(esse in anima). S a m o specifinom ivotnom delat-
nou psihe postie u l n o opaanje o n u dubinu utiska,
i ideja o n u d e j s t v e n u snagu, i oni su o b o j e n e n a d o
knadivi sastavni delovi ive stvarnosti. Ta sopstvena
delatnost psihe, k o j a se ne m o e objasniti ni kao r e -
flektorna reakcija na ulni nadraaj ni kao egzeku-
tivni organ venih ideja, jeste kao svaki ivotni p r o
c e s s t a l a n s t v a r a l a k i akt. T u d e l a t n o s t n e m o g u n i
k o j i m d r u g i m i z r a z o m d a o b e l e i m n e g o k a o fanta
ziju. F a n t a z i j a j e i s t o t o l i k o o s e a n j e k o l i k o i m i s a o ,
o n a j e i s t o t a k o i n t u i t i v n a k a o to j e o s e a j n a . N e m a
nikakve psihike funkcije koja u njoj ne bi neraspo-

58
znatljivo bila u vezi s d r u g i m psihikim funkcijama.
O n a se p o j a v l j u j e as k a o prapoetna, as kao p o s l e d -
nji i najsmeliji produkat obuhvatanja svih m o g u n o
sti. O t u d a m i s e f a n t a z i j a p o j a v l j u j e k a o n a j r a z g o -
vetniji izraz specifine psihike aktivnosti. Ona je
pre svega stvaralaka delatnost, iz k o j e proizlaze o d
govori na sva pitanja na koja treba odgovoriti; ona
je majka svih mogunosti, u kojoj su takoe, kao sve
psiholoke suprotnosti, ivo vezani unutranji i s p o -
l j a n j i s v e t . F a n t a z i j a j e b i l a i j e s t e u v e k o n o to
stvara most i z m e u neudruivih zahteva objekta i
subjekta, ekstraversije i introversije.
S a m o u fantaziji vezana su o b a mehanizma.
Da je Abelar dopro do saznanja psiholokih r a -
zlinosti oba stanovita, on bi k o n s e k v e n t n o m o r a o
uzeti fantaziju za formulisanje ujedinjavalakog i z
raza. A l i je fantazija tabu u carstvu nauke, u j e d n a
koj meri kao i oseanje. Meutim, ako saznamo da je
osnovna suprotnost psiholoke prirode, onda e psi
hologija videti da je primorana da prizna ne samo
stanovite oseanja n e g o i posredniko stanovite f a n
tazije. A l i tu se p o j a v l j u j e velika tekoa: fantazija je
v e i m d e l o m p r o d u k a t n e s v e s n o g a . O n a , istina, n e
s u m n j i v o s a d r i s v e s n e s a s t a v n e d e l o v e , ali j e i p a k
o s o b i t a k a r a k t e r i s t i k a f a n t a z i j e d a j e o n a u sutini
n e p r o i z v o l j n a i da je p r e m a sadraju svesti z a p r a v o
strana. Te o s o b i n e su j o j z a j e d n i k e sa s n o m , a o v a j
poslednji svakako je jo u mnogo veoj meri nepro-
i z v o l j a n i stran. O d n o s o v e k a p r e m a n j e g o v o j f a n
taziji u v e l i k o j meri u s l o v l j e n je n j e g o v i m o d n o s o m
prema nesvesnom uopte. I ova poslednja veza opet
je naroito uslovljena duhom vremena. V e prema
stepenu prevlaivanja racionalizma bie pojedinac
v i e ili m a n j e s k l o n d a s e p r e d a j e n e s v e s n o m i n j e g o
v i m produktima. Hrianska sfera, kao uopte svaka
zatvorena religijska forma, ima nesumnjivu tenden
ciju da nesvesno u jedinki potiskuje koliko je god
m o g u n o , a t i m e i da z a u s t a v l j a n j e g o v u f a n t a z i j u .
Umesto nje daje religija vrsto izgraena simbolina
predanja, koja u jedinki treba potpuno da zamene
nesvesno. Simboline predstave svih religija jesu

59
uobliavanja nesvesnih procesa u tipskoj, opteobave-
znoj formi. Religiozno uenje daje tako rei defini
tivno obavetenje o poslednjim stvarima, o onostra-
nosti l j u d s k e svesti. Ma g d e posmatrali religiju u p o
staj a n j u , v i d e e m o k a k o s a m o m o s n i v a u f i g u r e n j e
gova uenja pritiu kao otkrovenja, tj. kao konkreti-
zacije n j e g o v e nesvesne fantazije. F o r m a m a k o j e su
nastale iz n j e g o v e nesvesne sfere pridaje se opta
vrednost, i one u toj meri zamenjuju individualne
fantazije drugih. Jevanelje po Mateju sauvalo n a m
je fragmenat o v o g a procesa iz ivota Hristova: u isto-
riji kusanja v i d i m o kako je ideja carstva iz n e s v e -
snog pristupila osnivau u formi vizije avola, koji
mu nudi vlast nad zemaljskim carstvom. Da je Hrist
fantaziju konkretistiki shvatio, i time je doslovno
uzeo, bio bi u svetu jedan luak vie. A l i on je k o n -
kretizam svoje fantazije odbio i stupio u svet kao
k r a l j , k o m e j e p o d l o n o c a r s t v o nebesko. Z a t o o n n i j e
bio nikakav paranoiar, kao to je i uspeh dokazao.
O n o to psihijatri p o n e k a d i z j a v l j u j u o b o l e s n o m u
psihologiji Hrista n i j e nita d r u g o n e g o s m e n o r a c i o -
nalistiko brbljanje, daleko od svakog razumevanja
za t a k v e procese u istoriji oveanstva. F o r m a u k o j o j
je Hrist predstavio sadraj s v o j e nesvesne sfere u s v o
jena je i protumaena kao opteobavezna. T i m e su
sve individualne fantazije izgubile vaenje i postale
b e z v r e d n e , a k d o p a l e g o n j e n j a , k a o to p o k a z u j e
sudbina gnostikoga pokreta i svih docnijih jeretika.
Sasvim u t o m smislu govorio je v e prorok Jeremija
(23, 1 6 ) :
O v a k o veli G o s p o d nad v o j s k a m a : ne sluajte
to g o v o r e p r o r o c i k o j i v a m p r o r o k u j u ; v a r a j u v a s ,
g o v o r e utvare svojega srca, ne iz u s t a G o s p o d n j i h .
(25) u j e m t o g o v o r e t i p r o r o c i k o j i u i m e m o j e
p r o r o k u j u l a g o v o r e i : snio sam, s n i o s a m .
(26) D o k l e e t o b i t i u s r c u p r o r o c i m a k o j i p r o
r o k u j u la, i p r e v a r u srca s v o j e g a p r o r o k u j u ?
(27) K o j i m i s l e d a e u i n i t i d a n a r o d m o j z a b o
ravi i m e uza sne njihove, k o j e p r i p o v e d a j u jedan d r u
g o m e , kao to zaboravie oci n j i h o v i i m e m o j e uz
Vala.

60
 (28) P r o r o k k o j i sni, n e k a p r i p o v e d a s a n ; a u
k o g a j e r e m o j a , n e k a g o v o r i r e m o j u i s t i n i t o ; ta
e pleva sa penicom? govori Gospod.
Isto tako v i d i m o u r a n o m hrianstvu kako su
se, n a p r i m e r , b i s k u p i r e v n o s n o t r u d i l i d a d e j s t v o v a -
nje individualnog nesvesnog iskorene u monaha. N a
roito dragocene poglede u odnosu na to daje nam
n a d b i s k u p Atanasije iz A l e k s a n d r i j e u s v o j o j b i o g r a
fiji svetoga A n t o n i j a . On u n j o j , radi p o u k e s v o j i m
6

monasima, opisuje p o j a v e i utvare, opasnosti due,

to napadaju o n o g a k o j i se u s a m l j e n o m o l i i posti. On
ih pouava kako se avo vesto zaodeva da svece d o
v e d e d o p r o p a s t i . a v o j e , r a z u m e se, g l a s v l a s t i t o g
nesvesnog u pustinjaka, k o j i se buni protiv nasilnog
priguivanja individualne prirode. D a u niz d o s l o v
nih navoda iz te teko pristupane knjige. O v i v e o m a
r a z g o v e t n o p o k a z u j u k a k o j e nesvesno sistematski
gaeno i kako mu je oduzimana vrednost:
Ima vremena u kojima nikoga ne vidimo, pa
ipak u j e m o um avolskih poslova, i tako n a m je
kao kad neko glasno peva pesmu, a u drugo v r e m e
tako n a m je kao kad sluamo rei Svetoga pisma, kao
kad n e k o iv ponavlja n j e g o v e rei, i one su sasvim
j e d n a k e recima k o j e b i s m o uli k a d bi n e k o itao iz
k n j i g e (biblije). A deavalo n a m se i to da su nas oni
(avoli) potrzali na n o n u molitvu i nagonili nas da
u s t a j e m o . I p r e t v a r a h u se da su i m o n a s i m a s l i n i , i
z a o d e v a h u se u r u h o onih k o j i t u g u j u (tj. u a n a h o r e -
te). I pribliuju n a m se kao k a d bi izdaleka dolazili,
i poinju da iskazuju rei k o j e su podesne da oslabe
r a z u m e v a n j e m a l o d u n i h : ,Sad ima zakon iznad s v a
k o g s t v o r e n j a d a v o l i m o p u s t o e n j e , ali s m o b o j o m
v o l j o m bili nesposobni da u e m o u s v o j e k u e kad
s m o d o l i k n j i m a i d a i n i m o o n o to j e p r a v o . ' I a k o
im ne polazi za r u k o m da na taj nain p r o d r u sa s v o
j o m v o l j o m , oni ostavljaju tu prevaru za j e d n u drugu
i k a u : , K a k o je m o g u n o za tebe da ivi? Jer ti si
greio i inio n e p r a v d u u svakakvim stvarima. Misli

L a d y M e i v x M a n u s c r i p t JVB 6. The book of Paradise

b y Palladius, H i e r o n v m u s etc. Edited b y E . A . W a l l i s B u d g e .
L o n d o n , 1904.

61
l i d a m i d u h n i j e o b j a v i o ta s i t i r a d i o , ili d a j a n e
z n a m da si ti o v o ili o n o u i n i o ? ' Stoga, ako bezazlen
brat u j e te stvari, i intimno osea da je doista o n a k o
delao kao to mu je a v o rekao, i ako ne p o z n a j e a
volovu lukavost, n j e g o v se duh odmah zbunjuje, on
e oajavati i p o n o v o pasti u bolest. N i j e n a m , dragi
m o j i , p o t r e b n o d a s e u p l a i m o o d t i h s t v a r i , ali s e
m o r a m o bojati ako avoli p o n u jo vie govoriti o
s t v a r i m a koje su istinite, i t a d a ih m o r a m o b e z o b z i r
no koriti. Z a t o b u d i m o na oprezu da s v o j e u h o ne
p o k l a n j a m o n j i h o v i m recima, ako rei k o j e oni izriu
i jesu rei istine. Jer bila bi sramota za nas k a d bi
oni koji su se pobunili protiv B o g a imali da b u d u
nai u i t e l j i . I o r u a j m o se, b r a o m o j a , o k l o p o m p r a
v i n o s t i i s t a v l j a j m o na g l a v u l e m s p a s e n j a , i u t r e
nutku b o r b e iz srca k o j e v e r u j e putajmo d u h o v n e
s t r e l i c e k a o s a z a p e t a l u k a . J e r o n i ( a v o l i ) n i s u nita,
a i k a d bi n e t o b i l i , n j i h o v a s n a g a ne bi u s e b i i m a l a
n i t a to b i m o g l o o d o l e t i m o i k r s t a .
Sveti Antonije pripoveda: Jedared mi se p o j a
vio avo koji se naroito g o r d o i bestidno ponaao,
stao p r e d a me s g l a s n o m g r a j o m p u k e g o m i l e , i o d
v a i o s e d a m i k a e : ,Ja i b a j a s a m s n a g a b o j a ;
ja i ba ja sam g o s p o d a r svetova.' I stao mi d a l j e g o
v o r i t i : ,Sta eli d a t i d a m ? Z a h t e v a j i d o b i e . ' J a
d u n u h na n j e g a i o d b i h ga u i m e H r i s t o v o . U j e d
n o j d r u g o j prilici, kad sam postio, p o j a v i o mi se l u k a
vac, u liku brata koji je donosio hleb, i p o e o mi d a
v a t i s a v e t e g o v o r e i : ,Ustaj i s v o j e s r c e u t o l i h l e b o m
i utoli v o d o m i malo se odmori od p r e k o m e r n o g n a
prezanja, jer si o v e k i, ma koliko visoko stajao, ipak
si z a o d e v e n s m r t n i m t e l o m i trebalo bi da si n e s p o k o
j a n z b o g b o l e s t i i alosti.' J a s a m r a z m i l j a o o n j e g o
v i m recima i u v a o s v o j e s p o k o j s t v o i ustezao se od
o d g o v o r a . I ja se u m i r u s a g o h i u i n i h p o k o r u u
molitvi i r e k o h : , 0 , Gospode, uini kraj o v o m e , kao
to si n a v i k a o da i n i u s v i m v r e m e n i m a . ' I k a d s a m
te rei izrekao, on zavri i ieze kao praina i n e
stade ga s m o j i h vrata kao dima.
I j e d a r e d u n o i p r i b l i i o s e satana m o j o j k u i
i zakucao na vrata, a ja izioh da v i d i m ko je kucao,

62
i otvorih oi i videh lik izvanredno velikoga i jakoga
oveka, i kad ga upitah: , K o si?' on mi o d g o v o r i i
r e e : ,Ja s a m satana.' N a t o m u r e k o h : ,Sta t r a i t i ? '
I on mi o d g o v o r i i r e e : ,Zato me preziru m o n a s i i
anahoreti i drugi hriani, i zato u sva v r e m e n a g o
milaju prokletstvo na m e n e ? ' Ja se sabrah u udu
nad n j e g o v o m besmislenom ludou i upitah ga: , Z a
to ih m u i ? ' On mi na to o d g o v o r i i r e e : ,Nisam ja
onaj koji ih mui, n e g o oni m u e sami sebe, jer meni
s e u i z v e s n o j p r i l i c i d o g o d i l o , to s e d o i s t a z b i l o , d a b i
oni, da im nisam doviknuo da sam ja neprijatelj, sebe
zasvagda upropastili. Z a t o ja n e m a m nikakva mesta
g d e b i h m o g a o d a b u d e m , niti i k a k a v b l i s t a v m a ,
niti l j u d i k o j i b i m i d o i s t a b i l i p o d l o n i , j e r o n i k o j i
mi slue p o t p u n o me preziru, a osim toga m o r a m ih
d r a t i u o k o v i m a , j e r m i n i s u o d a n i , z a t o to s m a
traju da je p r a v o to tako postupaju, i u v e k su g o
tovi da u svakoj prilici p o b e g n u od m e n e . Hriana je
p u n ceo svet, i, gle, ak i pustinja je puna njihovih
manastira i kua. uvaj se od njih kad me zloupotre
b o m obasipaju.' J a m u o d g o v o r i h n a to, divei s e
m i l o s t i n a e g a G o s p o d a : , K a k o t o d o l a z i d a ti, k o j i s i
u svakoj d r u g o j prilici bio laac, sada istinu govori?
I k a k o dolazi to da ti sada istinu g o v o r i k a d si ipak
n a v i k a o d a g o v o r i lai? D o i s t a j e i s t i n a d a s i ti, k a d
je Hrist doao na o v a j svet, b i o b a e n u n a j d u b l j e
dubine, i da se koren t v o j e zablude kida iz zemlje.'
A kad je satana uo i m e Hristovo, ieze n j e g o v lik i
n j e g o v e rei prestae.
Ova navoenja pokazuju kako je nesvesno u j e
dinki bilo odbacivano p o m o u opte vere, iako je ono
n a p r o v i d a n nain g o v o r i l o istinu. to j e o n o o d b a c i
vano, to ima s v o j e naroite razloge u istoriji duha.
Nije nam ovde dunost da te razloge poblie o b j a
njavamo. Moramo se zadovoljiti injenicom da je
ono bilo potiskivano. To potiskivanje, psiholoki r e
e n o , sastoji se u o t i m a n j u libida, psihike energije.
T i m e dobiveni libido sluio je izgraivanju i razvitku
svesnoga stava, i m e s e postepeno o b r a z o v a o n o v p o
gled na svet. N e s u m n j i v e koristi k o j e su otuda ste
e n e p r i r o d n i m n a i n o m u t v r u j u taj stav. Z a t o n i j e

63
n i k a k v o u d o to j e naa psihologija o b e l e e n a j e d
nim prvenstveno odbojnim stavom prema nesvesnom.
Nije samo pojmljivo nego i sasvim nuno da sve
nauke imaju iskljuiti ne samo stanovite oseanja
nego i stanovite fantazije. Zato one i jesu nauke. A l i
kako stoji stvar sa psihologijom? U k o l i k o sebe p o -
smatra k a o nauku, o n a m o r a isto da ini. A l i o d a j e li
ona t i m e p r a v d u s v o m e g r a d i v u ? S v a k a n a u k a tei,
naposletku, da s v o j e g r a d i v o formulie i izrazi u a p
s t r a k c i j a m a , d a k l e m o g l a b i , i m o e , i p s i h o l o g i j a da
proces oseanja, osetnog zapaanja i fantaziranja o b u
hvati u intelektualnim apstrakcijama. O v o o b r a i v a
nje obezbeuje, dodue, pravo intelektualno-apstrakt-
n o g s t a n o v i t a , ali n e p r a v o d r u g i h m o g u n i h p s i h o
lokih gledita. O v a druga m o g u n a gledita m o g u u
n a u n o j p s i h o l o g i j i d a b u d u s a m o p o m e n u t a , ali s e n e
m o g u pojavljivati kao samostalni principi nauke. N a
u k a je u svima okolnostima j e d n a stvar intelekta, i
njemu su druge psiholoke funkcije podvrgnute kao
objekti. Intelekat je suveren naune oblasti. A l i je
druga stvar kad nauka prelazi u s v o j u praktiku p r i -
menu. Intelekat, koji je ranije b i o kralj, postaje o v d e
samo p o m o n o sredstvo, dodue nauno prefinjen i n -
s t r u m e n a t , ili p a k i s t o z a n a t s k o o r u e , k o j e n i j e v i e
cilj s a m o sebi, n e g o ist uslov. Intelekat i s n j i m n a
uka stavljaju se o v d e u slubu stvaralake snage i
n a m e r e . I t o j e j o p s i h o l o g i j a , ali v i e n i k a k v a n a
uka; to je jedna psihologija u irem smislu rei, psi
holoka delatnost stvaralake prirode, u k o j o j p r v e n
s t v o p r i p a d a s t v a r a l a k o j f a n t a z i j i . M o g l o b i se, m e -
sto d a s e g o v o r i o s t v a r a l a k o j f a n t a z i j i , i s t o t a k o
d o b r o kazati i to da je u j e d n o j t a k v o j praktikoj p s i
h o l o g i j i s a m o m ivotu d o p a l a v o d i l a k a u l o g a ; j e r , s
j e d n e strane, to je, dodue, v e proizvoaka i s t v a
r a l a k a f a n t a z i j a k o j a s e n a u k o m slui k a o p o m o n i m
s r e d s t v o m , ali, s d r u g e s t r a n e , to su i r a z n e t r a n j e
spoljanjega realiteta k o j e podstiu delatnost s t v a
ralake fantazije. Nauka kao cilj sama sebi jeste i z -
v e s n o v i s o k i d e a l , ali n j e g o v o k o n s e k v e n t n o p r o v o e
nje proizvodi toliko m n o g o svojih sopstvenih ciljeva
koliko ima nauka i umetnosti. To, dodue, vodi u v i -

64
 soko diferenciranje i specijalisanje funkcija koje p o
n e k a d d o l a z e u o b z i r , ali t i m e v o d i i u o t u e n o s t od
sveta i ivota, a osim toga u nagomilavanje speci
jalnih oblasti, k o j e postepeno g u b e svaku v e z u i z m e
u sebe. T i m e otpoinje osiromaavanje i pustoenje
ne s a m o u s p e c i j a l n o j o b l a s t i n e g o i u p s i h i o v e k a
k o j i s e i z d i f e r e n c i r a o z a s p e c i j a l i s t a , ili p a o d o s p e c i
jalista. A l i n a u k a m o r a s v o j u i v o t n u v r e d n o s t d o k a
z a t i t i m e to o n a m o e b i t i n e s a m o g o s p o d a r i c a n e g o
i slukinja. Ona time n i m a l o ne oduzima sebi d o s t o
janstvo. A k o nas je nauka, dodue, ve dovela do
saznanja n e r a v n o m e r n o s t i i n e r e d a u psihi, te je o t u
da n j o j imanentni intelekat zasluio nae n a j v e e p o
t o v a n j e , i p a k j e t e k a z a b l u d a u t o m e to j o j s e z a
to pripisuje da je sama sebi cilj, k o j i je ini n e s p o s o b
n o m d a b u d e ist i n s t r u m e n a t . A l i a k o s i n t e l e k t o m
i s n j e g o v o m n a u k o m stupimo u stvaran ivot, o d m a h
saznajemo da se nahodimo u j e d n o m ogranienju k o j e
n a m zatvara druge, isto tako stvarne oblasti ivota.
Z a t o s m o p r i m o r a n i d a u n i v e r s a k i o s t s v o g a ideala
shvatimo kao jednu ogranienost i da potraimo gde
se nalazi neki spiritus rector, k o j i s o b z i r o m na t r a -
nje potpunoga ivota daje vee jamstvo za psiholo
ku universalnost negoli sam intelekat. K a d Faust u z
vikuje: Oseanje je sve, on izrie suprotnost inte
l e k t u , i t i m e d o b i v a s a m o d r u g u s t r a n u , ali n e o n a j
totalitet ivota i t i m e vlastite psihe k o j a oseanje i
miljenje ujedinjuje u neemu treem, viem. To tre
e i v i e m o e se, k a o t o s a m v e n a g o v e s t i o , s h v a t i t i
ne samo k a o praktiki cilj n e g o i k a o fantazija k o j a
s t v a r a c i l j . T a j c i l j n e m o e saznati n i n a u k a , k o j a j e
cilj sama sebi, ni oseanje, k o m e nedostaje v i d n a s n a
ga miljenja. Jedno mora uzajmljivati drugo kao p o
m o n o s r e d s t v o , ali n j i h o v k o n t r a s t j e t o l i k o v e l i k d a
n a m je potreban most. T a j most dat n a m je u stvara
lakoj fantaziji. Ona nije nijedno od o v o g a dvoga, jer
je m a j k a i j e d n o g i d r u g o g tavie, ona je trudna
detetom, ciljem, koji ujedinjuje suprotnosti.

A k o n a m psihologija ostaje samo nauka, onda ne

dostiemo ivot, n e g o sluimo nauci radi nauke. Ona
n a s , d o d u e , v o d i k a s a z n a n j u s t a n j a s t v a r i , ali s e o p i -

5 Jung, Odabrana dela, V

65
re svakom d r u g o m cilju kao vlastitom. Intelekat osta
je zauzet s a m i m s o b o m sve d o k d r a g o v o l j n o ne rt
v u j e svoj primat da prizna dostojanstvo drugih
ciljeva. On se plaljivo ustee od toga da uini korak
iznad sama sebe i da porekne svoju universalnu v a -
l j i v o s t , j e r s v e o s t a l o n i j e n j e m u nita drugo nego
fantazija. A l i ta j e o n i k a d v e l i k o d a o to r a n i j e n i j e
bilo fantazija? T a k o intelekat koji se ukoio u nauci
radi nauke odseca sebi izvor ivota. N j e m u fantazija
n i j e nita d r u g o n e g o san k a o elja, g d e j e izraeno
svako nauci dobrodolo i potrebno potcenjivanje. N a
uka radi nauke je neobilazna dokle g o d se radi na
t o m e da se nauka razvija. A l i o n o to je samo postaje
zlo kad je re o s a m o m ivotu koji bi trebalo da se
razvija. Tako je u hrianskom kulturnom procesu
bilo nuno da slobodnostvaralaka fantazija bude
obuzdavana, a tako je bilo n u n o u naem p r i r o d n o -
n a u n o m v e k u da se fantazija obuzdava u d r u g o m
pogledu. Ne treba zaboraviti da se stvaralaka f a n
t a z i j a m o e i z r o d i t i u na j tetni je b u j a n j e i k i p e n j e
ako joj se ne postave pravilne granice. Ali te granice
nisu nikada one vetake ograde k o j e postavljaju i n
t e l e k a t ili r a z u m n o o s e a n j e , n e g o s u d a t e p o t r e b o m
i neobilaznom stvarnou. Zadaci v r e m e n a su razli
n i , i u v e k s e t e k d o c n i j e p o u z d a n o m o e saznati ta
j e m o r a l o d a b u d e , i ta n i j e t r e b a l o d a b u d e . U s v a g
danjoj sadanjosti u v e k e vladati b o r b a uverenja,
j e r rat j e otac s v e g a . S a m o istorija reava. Istina
n i j e v e n a , o n a j e p r o g r a m . S t o j e istina v e n i j a ,
utoliko je neivotnija i b e z vrednosti, j e r n a m nita
vie ne kae, zato to je sama s o b o m razumljiva.

K a k o psihologija pridaje vrednost fantaziji d o

kle god je ona samo nauka, pokazuju n a m poznati
p o g l e d i Frojdovi ( F r e u d ) i Adlerovi ( A d l e r ) . Frojdovo
tumaenje svodi fantaziju na kauzalne elementarne
n a g o n s k e p r o c e s e , a Adlerovo s h v a t a n j e s v o d i j e n a
elementarne finalne n a m e r e o v e k o v a Ja. P r v o je
psihologija nagona, a d r u g o psihologija o v e k o v a Ja.
Nagon je nelian bioloki fenomen. Jedna na t o m
o s n o v a n a psihologija m o r a p r i r o d n o zanemariti Ja,
jer Ja duguje svoju egzistenciju principu individua-

66
ci je, individualnom diferenciranju, koje nije nikakav
opti bioloki f e n o m e n zbog svoga upojedinjenja.
Mada opte bioloke nagonske snage o m o g u u j u i
o b r a z o v a n j e linosti, ipak je ba individualno e s e n
cijalno razlino od opteg nagona, ak stoji p r e m a
n j e m u u n a j o t r i j o j s u p r o t n o s t i , k a o to s e j e d i n k a
kao linost uvek razlikuje od kolektivnosti. Njena s u
t i n a se i s a s t o j i u t o m e r a z l i k o v a n j u . O t u d a s v a k a
psihologija linosti m o r a iskljuivati ba kolektivno
kao p r e d m e t psihologije nagona i prelaziti p r e k o n j e
ga, j e r ona opisuje sam proces f e n o m e n a Ja, k o j i se
razlikuje od kolektivnog nagona. Karakteristini ani
mozitet izmeu predstavnika i jednog i drugog sta
novita dolazi od injenice to j e d n o stanovite znai
konsekventno pobijanje vrednosti i obaranje drugoga
stanovita. Jer dokle g o d nije priznato razlikovanje
i z m e u psihologije n a g o n a i psihologije linosti, p r i
r o d n o j e to i j e d n a i d r u g a s t r a n a m o r a j u s v o j u t e o
riju smatrati za optevaljivu. T i m e nikako nije r e
e n o da, na primer, psihologija n a g o n a ne bi m o g l a
postaviti i j e d n u teoriju psihologije linosti. Ona to
d o i s t a m o e u i n i t i , ali n a n a i n k o j i s e p s i h o l o g u l i
nosti p o j a v l j u j e kao negativ za n j e g o v u teoriju. O t u
d a d o l a z i d a s e u Frojda, d o d u e , p o n e k a d p o j a v l j u j u
n a g o n i j a s t v a ( I c h t r i e b e ) , ali o n i u g l a v n o m s k r o m
no i v o t a r e . O b r n u t o , u Adlera se p o j a v l j u j e s e k s u
alnost g o t o v o k a o prosto p r e v o z n o sredstvo k o j e na
o v a j ili o n a j n a i n s l u i e l e m e n t a r n i m c i l j e v i m a m o i .
Adlerov princip je obezbeivanje line moi, koja se
s u p e r p o n u j e o p t e m n a g o n u . U F r o j d a , p a k , o n o to
linost stavlja sebi u slubu jeste nagon, tako da se
Ja pojavljuje samo kao funkcija nagona.
U okviru j e d n o g i drugog tipa nauna tendencija
ide za tim da sve svede na sopstveni princip i da o t u
da p o n o v o vri dedukovanje. O v a operacija m o e se
naroito lako izvriti na fantazijama, j e r se o v e ne
p r i l a g o a v a j u realitetu k a o f u n k c i j e svesti i zato i m a
ju objektivno orijentisan karakter, n e g o su izraz n a
g o n a i samoga jastva. Ko vidi sa stanovita nagona,
lako nalazi ispunjenje elje, infantilnu elju,
potisnutu seksualnost. Ko vidi sa stanovita f e n o -

5*
67
m e n a Ja, isto tako l a k o nalazi e l e m e n t a r n e n a m e r e
k o j e se odnose na obezbeivanje i diferenciranje j a -
stvene linosti, j e r fantazije su produkti p o s r e d o v a
nja izmeu Ja i optega nagona. Prema tome, one sa
dre e l e m e n t e o b e j u strana. Otuda j e t u m a e n j e p r e
m a j e d n o j ili d r u g o j s t r a n i u v e k n a s i l n o i p r o i z v o l j
no, jer se pri tome uvek jedan karakter uguuje. Ali
u s v e m u p r o i z l a z i i p a k i z t o g a j e d n a d o k a i j i v a istina,
s a m o j e o n a p a r c i j a l n a istina, k o j a n e m o e z a h t e v a t i
nikakvo pravo na optu valjivost. Njena valjivost
prua se na oblast prostiranja njena principa. A l i u
oblasti drugog principa ona je nevaljiva. F r o j d o v a
p s i h o l o g i j a k a r a k t e r i s a n a j e c e n t r a l n i m p o j m o m po
tiskivanja i n k o m p a t i b i l n i h e l j n i h t e n d e n c i j a . o v e k
se p o j a v l j u j e kao sveanj elja, k o j e su p r e m a o b
jektu samo delimino prilagodljive. Njegove neuro-
tike tekoe sastoje se u t o m e to uticaj sredine, v a -
spitanje i objektivni uslovi delimino ometaju iiv
ljavanje nagona. Od oca i majke vode poreklo delom
m o r a l n o otea vni uticaj i, a d e l o m infantilne v e z a n o
sti k o j e k o m p r o m i t u j u d o c n i j i i v o t . P r v o b i t n a n a
gonska predispozicija jeste nepromenljivo dato n e
to, k o j e u g l a v n o m z b o g o b j e k t o v i h o m e t a k i h uticaj a
pretrpljuje modifikacije, i zato se najvie m o g u n o
neometano iivljavanje nagona prema prikladno o d a
branim objektima pojavljuje kao potreban lek. O b r
nuto, A d l e r o v a psihologija karakterisana je central
n i m p o j m o m o superiornosti svoga Ja. o v e k se u
p r v o m redu p o j a v l j u j e kao f e n o m e n Ja, k o j i ni u k o
j i m o k o l n o s t i m a n e srne b i t i p o d l o a n o b j e k t u . D o k
u Frojda znaajnu ulogu igraju udnja za objektom,
vezanost za objekat i prema objektu n e m o g u n a vrsta
izvesnih udnji, u Adlera sve se upravlja prema s u
periornosti subjekta. F r o j d o v o potiskivanje nagona
prema objektu postaje u Adlera osiguravanje subjek
ta. U n j e g a j e l e k u n i t a v a n j e i z o l a t o r n o g o s i g u r a v a
nja, u Frojda unitavanje potiskivanja k o j e objekat
ini nedostinim.

O t u d a j e o s n o v n a s h e m a u F r o j d a seksualnost,
koja izraava najjau vezu izmeu subjekta i objekta:
u A d l e r a , p a k , mo s u b j e k t a , k o j a g a s n a j v e i m d e j -

68
stvom osigurava protiv objekata i daje mu izolaciju
koja ponitava svaku vezu i na koju se ne sme n a
srtati. F r o j d b i e l e o d a s e j a m i z a n e o m e t a n o i s t i
canje nagona na njihove objekte, a Adler bi eleo
da prolomi neprijateljski krug objekata, da Ja oslo
bodi guenja u sopstvenom oklopu. Otuda bi prvo
s h v a t a n j e u sutini m o g l o d a b u d e e k s t r a v e r t n o , a
drugo introvertno. Ekstravertna teorija vai za eks
tra v e r t n i t i p , i n t r o v e r t n a t e o r i j a v a i z a i n t r o v e r t n i
tip. U k o l i k o j e s a d isti t i p s a s v i m j e d n o s t r a n p r o -
dukat razvitka, on je n u n i m n a i n o m i nebalansiran.
P r e n a g l a a v a n j e j e d n e f u n k c i j e znai isto to i p o t i
skivanje druge funkcije. O v o potiskivanje ne poni
tava ni psihoanaliza utoliko ukoliko je ponekad apli-
kovana metoda orijentisana p r e m a teoriji vlastitog
tipa. Ekstra vertni e, naime, s v o j e fantazije k o j e i z
viru iz nesvesnog svoditi na n j i h o v u nagonsku sadr-
inu, p r e m a s v o j o j teoriji, a introvertni na svoje
tenje ka m o i . D o b i t a k iz takve analize pripada p o
nekad prevazi k o j a v e postoji. O v a vrsta analize
pojaava, dakle, samo tip koji v e postoji i time ne
o m o g u u j e n i k a k v o s p o r a z u m e v a n j e ili p o s r e d o v a n j e
izmeu tipova. Naprotiv, jaz se produbljuje, i to ne
s a m o spol ja n e g o i iznutra. I iznutra nastaje d i s o c i j a -
cija, j e r se ponekad partikulama druge funkcije k o j e
i z v i r u u n e s v e s n i m f a n t a z i j a m a ( s n o v i m a itd.) o d u
zima vrednost i p o n o v o se potiskuju. Stoga je izvesni
kritiar imao donekle pravo kad je tvrdio da je F r o j -
dova teorija neurotika teorija, bez obzira na o k o l
n o s t to j e t a j i z r a z z l o n a m e r a n i t r e b a d a slui s a m o
tome da oveka oslobodi dunosti da se ozbiljno bavi
pokrenutim problemima. I Frojdovo i A d l e r o v o sta
novite jeste jednostrano i karakteristino samo za
jedan tip.
Obe teorije odbacuju princip imaginacije utoliko
ukoliko redukuju fantazije i obdelavaju ih samo kao
s e m i o t i a n izraz. A l i u stvari fantazije znae vie
7

7
Ja k a e m : semiotian u suprotnosti p r e m a s i m b o l i
an. O n o to F r o j oznaava kao simbole, to nije nita d r u
g o n e g o znaci z a e l e m e n t a r n e n a g o n s k e p r o c e s e . A s i m b o l
je najbolji m o g u n i izraz za stanje stvari k o j e se jo ne m o e

69
n e g o t o : o n e su, n a i m e , u isti m a h i p r e d s t a v n i c i d r u
goga mehanizma, u introvertnoga potisnute ekstra-
versije, u ekstravertnoga potisnute introversije. Ali
potisnuta funkcija je nesvesna, otuda nerazvijena,
embrionalna i arhaina. U t o m e stanju ona se ne m o e
udruiti s viim n i v o o m svesne funkcije. Neprihvat
ljivost fantazije dolazi u g l a v n o m iz te osobenosti
f u n k c i j e k o j a lei u osnovi, a nije priznata.
Iz tih razloga imaginacija je neto n e d o s t o j n o i
beskorisno za svakoga k o m e je prilagoivanje spolja-
n j e m realitetu glavni princip. Ipak se zna da je s v a
ka dobra ideja i svako stvaralako delo proizilo iz
imaginacije i da je n j e n poetak stavljan u o n o to
se obino oznaava kao infantilna fantazija. Nije
samo umetnik ono bie koje sve najvee u svome i
votu d u g u j e fantaziji, n e g o uopte svaki stvaralaki
o v e k . D i n a m i k i p r i n c i p f a n t a z i j e j e s t e igra, k o j a j e
s v o j s t v o i d e t e t a , i k a o t a k v a ne u d r u u j e se s p r i n
c i p o m ozbiljna rada. A l i bez te igre s fantazijama jo
nikada nije n i j e d n o stvaralako delo roeno. Igri
imaginacije dugujemo neizmerno mnogo. Otuda je
kratkovidan posao ako se fantazije zbog njihova p u
s t o l o v n o g a ili n e p r i h v a t l j i v o g a k a r a k t e r a o b d e l a v a j u
s o m a l o v a a v a n j e m . Ne treba zaboraviti da ba u
imaginaciji j e d n o g a o v e k a m o e d a lei n j e g o v o n a j -
d r a g o c e n i j e . J a k a e m i z r i n o : moe, j e r s u n a d r u
g o j strani fantazije i b e z vrednosti, ukoliko u obliku
gruboga gradiva ne m o g u raunati ni na kakvu pri-
m e n l j i v o s t . Da bi se izdiglo o n o d r a g o c e n o to lei u
njima, p o t r e b n o je da se one razviju. A l i taj razvitak
ne vri se istom n j i h o v o m analizom, n e g o i sinteti
kim obdelavanjem, n e k o m vrstom konstruktivnog p o
stupanja. 8

Ostaje otvoreno pitanje da li se suprotnost iz

m e u j e d n o g a i d r u g o g a stanovita intelektualno i k a
d a m o e p o t p u n o p o m i r i t i . I a k o s e p o k u a j Abelarov
po smislu m o r a izvanredno ceniti, on ipak praktiki

d r u k i j e i z r a z i t i n e g o j e d n o m v i e ili m a n j e b l i s k o m a n a l o
gijom.
s U p o r . uz t o : J u n g , Inhalt der Psychose, II A u f l a g e .
Idem. Psychologie der unbewussten Prozesse.

70
nije pokazao nikakvih p o m e n a dostojnih posledica,
jer nije m o g a o da postavi nikakvu posredniku psiho
l o k u f u n k c i j u o s i m k o n c e p t u a l i z m a ili s e r m o n i z m a ,
za koji se ini da je jednostrano intelektualno n o v o
izdanje stare i d e j e o logosu. L o g o s k a o posrednik s v a
kako je imao v e u vrednost negoli sermo time to je
u svom ljudskom nainu pojavljivanja zadovoljio i
neintelektualna oekivanja.
Ne m o g u se osloboditi utiska da se A b e l a r o v b l i
s t a v i d u h , k o j i j e s h v a t i o v e l i k o sic e t n o n , n e b i n i
kada zadovoljio svojim paradoksalnim konceptualiz-
m o m i o d r i c a n j e m od stvaralakog ina, da usled
t r a g i n e s u d b i n e n i j e i z g u b i o u d a r n u s n a g u strasti.
Da b i s m o ovaj utisak ocenili kako valja, sa k o n c e p -
t u a l i z m o m treba uporediti o n o to su od tog istog
p r o b l e m a stvorili veliki Kinezi L a o Tse i uang Tse,
ili S i l e r .

5. SPOR O TAJNOJ VEERI IZMEU LUTERA I

CVINGLIJA

Od docnijih suprotnosti koje su pokretale duhove

trebalo bi zapravo da doe do rei protestantizam i
reformacioni pokret uopte. Ali ova pojava je u toli
koj meri kompleksna da bismo je najpre morali raz-
reiti u m n o g e p s i h o l o k e p o j e d i n a n e p r o c e s e , k a k o
bi m o g l a postati p r e d m e t analitikoga posmatranja.
A to lei izvan oblasti m o j i h sposobnosti. Z a t o se m o
ram zadovoljiti da iz one velike prepirke duhova
istaknem samo pojedinaan sluaj, naime prepirku o
Tajnoj v e e r i i z m e u Lutera ( L u t h e r ) i Cvinglija
(Zwingli). V e p o m e n u t o u e n j e o transsupstancijaciji
s a n k c i o n i s a o j e L a t e r a n s k i s a b o r g o d 1215, i o n o j e
otada inilo tvrdo predan je vere, u k o m e je i Luter
odrastao. Iako je misao da ceremonija i njeno k o n
kretno vrenje ima objektivan isceljivaki znaaj za
pravo sasvim nejevanelska, jer se jevanelski pra
v a c o k r e n u o ba protiv znaaja katolikih institucija,
ipak se Luter nije m o g a o osloboditi neposredno d e -
l o v n o g ulnog utiska uivanja hleba i vina. On nije

71
m o g a o da vidi u t o m e samo jedan znak, n e g o su o e
vidna injeninost i njeno neposredno doivljavanje
bili za n j e g a nuna religiozna potreba. Stoga je zahte-
v a o stvarnu prisutnost tela i k r v i Hristove u T a j n o j
veeri. On je u h l e b u i v i n u i p o d h l e b o m i v i n o m
primao telo i krv Hristovu. Religiozni znaaj n e p o
srednoga doivljavanja na objektu bio je n j e m u tako
velik da je i n j e g o v o predstavljanje bilo vezano za
k o n k r e t i z a m t v a r n e prisutnosti svetoga tela. Otuda
svi n j e g o v i pokuaji o b j a n j a v a n j a stoje ispod o v e i
njenice: telo Hristovo je doista samo neprotorno
prisutno. U o s l a n j a n j u na t a k o z v a n o u e n j e o k o n s u p -
stancijaciji jeste pored supstancije hleba i vina i s u p
stancija svetoga tela realno prisutna. Z b o g te p r e t p o
stavke zahtevani ubikvitet tela Hristova, k o j i je l j u d
skom poimanju doneo naroite nevolje, bio je, d o d u
e, z a m e n j e n p o j m o m v o l i p r e z e n c i j e , k o j a z n a i d a j e
B o g svugde prisutan g d e hoe da b u d e prisutan. Ne
vodei rauna o svim tim tekoama, Luter je nesme
tano ostao pri neposrednom doivljavanju ulnog uti
ska i radije napustio sva d v o u m l j e n j a ljudskoga r a -
zumevanja sa delimino apsurdnim, a delimino n e
kako nedovoljnim objanjenjima. Jedva se moe
usvojiti d a j e s a m o m o tradicije bila o n o to j e L u -
tera nagnalo da ostane pri toj dogmi, jer je on s a m
dovoljno dokazao da se m o g a o osloboditi tradicional
nih oblika vere. N e e m o pogreiti ako pretpostavimo
da je ba dodir s emocionalnim znaajem stvarnog
i tvarnog u T a j n o j v e e r i za s a m o g Lutera stajao i z
nad jevanelskog principa, da je naime re jedini n o
silac milosti, a ne c e r e m o n i j a . T a k o j e , d o d u e , u L u
tera re imala znaaj isceljivanja, ^li pored toga i
uivanje T a j n e v e e r e bilo je prenosilac milosti. K a o
to je reeno, to bi m o d a samo p r i v i d n o b i o ustupak
institucijama katolike c r k v e , a u stvari to je b i l o
psihologijom Lutera zahtevano priznanje oseajne
injenice osnovane na neposrednom ulnom doiv
ljaju.

P r e m a L u t e r o v u s t a n o v i t u , Cvingli j e z a s t u p a o
isto simbolino shvatanje. On smatra da je re o
d u h o v n o m udruivanju tela i krvi Hristove. O v o

72
stanovite karakterisano je u m o m i idealnim shvata-
n j e m c e r e m o n i j e . O n o je u p o v o l j n o m p o l o a j u to
n e v r e a j e v a n e l s k i p r i n c i p , a u isti m a h s e k l o n i
svih protivumnih hipoteza. Ali o v o shvatanje ne p o
staje p r a v i n o p r e m a o n o m e to j e L u t e r u m e o d a
ouva, n a i m e p r e m a realitetu ulnog utiska i n j e g o v e
naroite emocionalne vrednosti. Dodue, i Cvingli je
T a j n u v e e r u razdelio, i u n j e g a su h l e b i v i n o u i -
v a n i i s t o o n a k o k a o u L u t e r a , ali n j e g o v o s h v a t a n j e
nije sadravalo nikakvu formulu k o j a bi adekvatno
izrazila stanovite o b j e k t u s v o j s t v e n e opaaj no osetne
i o s e a j n e v r e d n o s t i . L u t e r j e z a t o d a o f o r m u l u , ali
o n a se spoticala o um i o jevanelski princip. To ne
z a d a j e b r i g e s t a n o v i t u o s e t a i o s e a n j a i to s p r a v o m ,
j e r ideja, p r i n c i p , isto tako m a l o mari za osetno
opaanje objekta. O b a gledita se u k r a j n j o j liniji
iskljuuju.
Ekstravertnom shvatanju ide u prilog Luterova
formula, a idealnom stanovitu Cvinglijeva. Iako
Cvinglijeva formula ne vri n i k a k v o nasilje nad o s e -
anjem i osetom, nego daje samo idealno shvatanje,
ipak je prividno dat prostor dejstvovanju objekta. Ali
se ini kao da se ekstravertno stanovite ne z a d o v o
ljava t i m e to i m a o t v o r e n prostor, n e g o zahteva i
formulisanje, pri emu idealno sleduje osetno-opa-
ajnoj vrednosti, isto o n a k o kao to idealno f o r m u l i
sanje iziskuje neko sledovanje oseanju i osetu.
Zavravam ovde ovu glavu o principu tipova u
antikoj i s r e d n j o v e k o v n o j istoriji duha sa sveu da
sam samo postavio pitanje. M o j a kompetencija nije ni
izdaleka dovoljna da nekako iscrpno obradi tako t e
ak i obiman problem. A k o mi je polo za r u k o m da
itaocu posredno d a m utisak o postojanju razlinosti
tipskih stanovita, m o j j e cilj ostvaren. J e d v a j e p o
trebno dodati da znam da nijedno od o v d e dodirnutih
gradiva nije obraeno u zaokruenom obliku. Taj rad
m o r a m ostaviti onima k o j i u toj oblasti raspolau b o
gatijim znanjem n e g o ja.

73
 II

0 SILEROVIM IDEJAMA ZA PROBLEM TIPOVA

1. PISMA O ESTETIKOM VASPITANJU OVEKA

a) O funkciji vee i o funkciji manje vrednosti

Koliko sam svojim ogranienim sredstvima m o

g a o d o z n a t i , i n i m i s e d a j e Fridrih Siler ( F r i e d r i c h
Schiller) prvi koji je pokuao da svesno razlikovanje
tipskih stavova izvri u v e i m razmerama i s p o t p u
n i j i m p r i k a z i v a n j e m pojedinosti. N a taj znaajan p o
kuaj da se prikau oba mehanizma k o j a su u pitanju
1 d a s e u isti m a h n a e m o g u n o s t z a n j i h o v o s j e d i
njavanje nailazimo u lanku publikovanom prvi put
g o d . 1 7 9 5 : O estetikom vaspitanju oveka. l a n a k se
s a s t o j i i z n i z a p i s a m a to i h j e S i l e r p i s a o v o j v o d i o d
Holtajn-Augustenburga. 1

D u b i n o m misli, psiholokim p r o i m a n j e m g r a d i
va i irokim pogledom na mogunost psiholokoga r e -
enja konflikta, ilerov lanak daje mi povoda da
opirnije prikazem i ocenim n j e g o v e ideje, kojima se
dosad jo nikad nije dogodilo da b u d u pretresane u
takvoj povezanosti. Silerova zasluga u naem p s i h o
l o k o m p o g l e d u , k a o to e s e v i d e t i i z o n o g a to s l e d i ,
doista nije m a l a ; on n a m ipak d a j e izgraena gledita,
koja u naoj psiholokoj nauci tek poinjemo da c e -

i C o t t a ' s c h e A u s g a b e , 1826, B d . X V I I I .

74
n i m o . M o j p o s a o , r a z u m e se, n e e b i t i s u v i e l a k , j e r
bi mi se m o g l o dogoditi da Silerovim idejama dam
tumaenje o k o m e bi se moglo tvrditi da mu
s m i s a o n e l e i u o n o m e to i l e r k a e . J e r , i a k o
se b u d e m trudio da na bitnim mestima navodim rei
samoga autora, nee biti m o g u n o da n j e g o v e ideje
unesem u vezu koju nameravam da ovde postavim,
a da ne p r u i m i z v e s n a t u m a e n j a i o b j a n j a v a n j a .
Na to e m e , s j e d n e strane, primorati p o m e n u t a o k o l
n o s t , a, s d r u g e s t r a n e , o i g l e d n a i n j e n i c a da i l e r
sam pripada o d r e e n o m tipu, i da je z b o g toga, i p r o
tiv s v o j e v o l j e , prinuen da da jednostran opis. O g r a
nienost naega shvatanja i saznanja nigde se ne p o
javljuje razgovetnije negoli u psiholokim prikazi
vanjima, gde nam je gotovo nemoguno da nacrtamo
drugu sliku negoli o n u iji osnovni potezi v e u n a -
p r e d lee nacrtani u naoj dui. Ja iz razlinih crta
zakljuujem da iler po s v o j i m osobinama pripada
i n t r o v e r t n o m t i p u , d o k Gete p o s v o j i m o s o b i n a m a
ako n e e m o da u z m e m o u obzir n j e g o v intuitivizam,
koji je sve nadmaivao vie naginje ekstravertnoj
strani. i l e r o v v l a s t i t i l i k o v e k e l a k o p o n o v o n a i
u n j e g o v o m c r t a n j u idealistikoga tipa. T o m p r i p a d
nou nametnuto je njegovu formulisanju neminovno
ogranienje, i postojanje toga ogranienja, radi p o t
punijega razumevanja, nikada ne s m e m o izgubiti iz
vida. T o m e o g r a n i e n j u treba pripisati to je iler
jedan mehanizam prikazao potpunije negoli drugi,
k o j i je u introvertnoga s a m o n e p o t p u n o razvijen i
stoga ima j o izvesne karaktere nie vrednosti, k o j e
m o r a i m a t i b a z b o g t o g a to n i j e d o v o l j n o r a z v i j e n .
U takvim sluajevima autorovo prikazivanje potre-
b u j e nau kritiku i korekturu. S a m o po sebi se r a z u
me da je to ogranienje i dalo ileru p o v o d a da stvori
neku vrstu terminologije, neprikladnu za optu u p o
trebu. K a o introvertna linost, iler ima bolji odnos
p r e m a i d e j a m a negoli p r e m a stvarima sveta. U o d n o s
p r e m a i d e j a m a jedinka m o e da unosi vie oseanja
ili v i e r e f l e k s i j e , v e p r e m a t o m e d a l i p r i p a d a v i e
o s e a j n o m ili v i e m i s l e n o m t i p u . O v d e b i h z a m o l i o
itaoca, koji je m o d a ranijim publikacijama bio u p u -

75
en na to da oseanje izjednai s ekstraversijom a m i
l j e n j e s i n t r o v e r i j o m , da se seti d e f i n i c i j a d a t i h u
poslednjoj glavi. Tu sam introvertnim i ekstravert-
n i m tipom obeleio d v e opte klase ljudi, p r e m a k o
j i m a se podela na funkcioni tip k a o misleni, oseajni,
osetni i intuicioni tip odnosi kao p o d o d e l j a k . Otuda
i n t r o v e r t n a l i n o s t m o e d a b u d e m i s l e n i ili o s e a j n i
tip, j e r i onaj k o j i misli i onaj k o j i osea m o e stajati
p o d p r i m a t o m ideje, kao to o b a u d a t o m sluaju
m o g u stajati i p o d p r i m a t o m o b j e k t a .
A k o , dakle, ilera po n j e g o v i m osobinama, a n a
roito po n j e g o v o j karakteristinoj suprotnosti prema
Geteu, shvatimo kao introvertnu linost, ostaje p o -
najpre otvoreno pitanje k o m e pododeljku on pripada.
Momenat intuicije igra nesumnjivo u njega veliku
ulogu, i zbog toga, ako ga posmatramo iskljuivo kao
pesnika, mogli bismo ga pribrojiti intuitivnom tipu
oveka. U pismima o estetikom vaspitanju pojavlju
j e n a m se, r a z u m e s e , m i s l i l a c i l e r . N e s a m o o t u d a
nego i iz p o n o v l j e n o g a priznanja samoga ilera z n a
mo kako je u n j e m u jak bio refleksivni elemenat.
Prema tome, m o r a m o n j e g o v intuitivizam da p o m e -
r i m o p r e m a strani miljenja, pa ga tako i sa gledita
psihologije introvertnoga mislenoga tipa m o e m o p o
drobnije razumeti. U izlaganju k o j e sleduje, nadam
se, d o v o l j n o e s e p o k a z a t i d a s e o v o s h v a t a n j e p o d u
dara sa stvarnou, jer u Silerovim spisima ima d o
sta m e s t a k o j a j a s n o g o v o r e u p r i l o g t o g a s h v a t a n j a .
Stoga bih molio itaoca da ima na u m u da se m o j a
izvoenja osnivaju na pretpostavci koju sam maloas
skicirao. To mi se ini n u n o zato to je iler p r o b l e m
koji je bio pred njim obradio onako kako ga je izva
dio iz sopstvenoga unutranjega iskustva. V e o m a o p
te formulisanje k o j e mu on daje m o g l o bi se s o b
zirom na injenicu da bi druga psihologija, t j . drugi
t i p o v e k a isti p r o b l e m o b u h v a t i o u s a s v i m d r u g e
o b l i k e u z e t i k a o p r e k o r a i v a n j e ili k a o p r e n a g l o
uoptavanje. A l i to bi bilo nepravilno utoliko to
stvarno postoji cela klasa ljudi za k o j u stvar s p r o
b l e m o m rastavljenih funkcija stoji isto o n a k o kao i
za ilera. Z a t o , k a d p o n e k a d u s v o j i m sledeim i z v o -

76
 e n j i m a b u d e m isticao jednostranost i subjektivizam
ilerov, time nimalo neu smanjiti vaenje i z n a a j
nost p r o b l e m a koji je Siler istakao, n e g o u, n a p r o
tiv, stvoriti prostora za druga formulisanja. Stoga e
kritika k o j u ponekad b u d e m iznosio imati vie znaaj
transkripcije u n a i n i z r a a v a n j a k o j i S i l e r o v o f o r -
mulisanje oslobaa n j e g o v e subjektivne uslovijenosti.
Ipak se m o j a izvoenja nadovezuju tako neposredno
na Siler ova da ne o b r a u j u toliko opte pitanje intro
v e r s i j e i e k s t r a v e r s i j e , k o j e n a s je u I g l a v i i s k l j u i v o
zanimalo, k o l i k o tipski konjlikat introvertnoga misle-
noga tipa.
P r e svega, Silera zanima pitanje uzroka i p o r e
kla rastavljan ja i j e d n o g a i drugoga mehanizma. P o
uzdanim zahvatom istie on k a o osnovni m o t i v d i f e
r e n c i r a n j e j e d i n k i . S a m a k u l t u r a b i l a j e o n o to j e
n o v o m oveanstvu zadalo tu ranu. V e ova jedna 2

reenica pokazuje obilno Silerovo razumevanje za na

problem. Rasturivanje harmoninoga zajednikoga
delovanja duevnih snaga u instinktivnom ivotu j e
ste kao vazda otvorena a nikad neisceljiva rana, p r a
va A m f o r t i n a rana, j e r diferenciranje j e d n e f u n k c i j e
iz vie funkcija n e m i n o v n o dovodi do prebujnog raz
v i j a n j a te f u n k c i j e , a z a n e m a r i v a n j a i o s a k a i v a n j a
druge.
Ja ne p o r i e m odlike, kae Siler, to ih sada
nje pokolenje, posmatrano kao jedinstvo, i na tera-
zijama razuma, moe potvrditi pred najboljim u
d r e v n o j p r o l o s t i ; ali u z a t v o r e n i m l a n o v i m a m o r a
otpoeti utakmica, i celina se m o r a meriti sa celinom.
Koji se noviji pojedinac pojavljuje, ovek protiv o
veka, da se s p o j e d i n i m A t e n j a n i n o m bori za nagradu
o v e t v a ? O t k u d a zaista t a j t e t n i o d n o s j e d i n k i p o
red svega preimustva r o d a ? 3

Krivicu za tu slabiju snagu novijih Siler svaljuje

na kulturu, t j . na diferenciranje funkcija. On najpre
u k a z u j e k a k o su se u u m e t n o s t i i u e n o s t i i n t u i t i v n i
i spekulativni r a z u m razdvojili i oblasti svojih p r i -
mena l j u b o m o r n o zatvorili jedan pred drugim. I sa

* L o c . cit. p. 22.
* L o c . cit. p. 22.

77
sferom na koju ograniava svoje delovanje ovek je
i u s a m o m sebi stvorio gospodara koji esto zavrava
uguivanjem ostalih darova. D o k o v d e razmetljiva i
raskona snaga imaginacije pustoi m u n e sadove r a
z u m a , o n d e d u h a p s t r a k c i j e gasi v a t r u n a k o j o j b i
trebalo da se srce o g r e j e i fantazija raspali (Loc. cit.
p. 23).
I dalje: K a d obino bie poloaj ovekov uzima
za merilo, kad u j e d n o m e od svojih graana ceni
samo memoriju, u d r u g o m e samo tabelarni razum, u
treem samo mehaniku sposobnost; kad ono ovde,
ravnoduno prema karakteru, navaljuje samo na to
da i m a znanja, a o n d e duhu reda i zakonitom p o n a
anju oprata n a j v e e p o m r a e n j e razuma kad ono
u isti m a h e l i d a t e p o j e d i n e v e t i n e b u d u d o t e r a n e
do tolikog intenziteta koliko subjektu oprata u e k s -
t e n z i t e t u o n d a s e n e s m e m o u d i t i t o s e ostali d a
rovi due zanemaruju da bi se sva panja posvetila
j e d n o m j e d i n o m , k o m e to ini ast i k o m e se to
isplauje.
U tim idejama Silerovim ima m n o g o vanoga.
P o j m l j i v o je da je ilerovo v r e m e , pri tadanjem n e
potpunom poznavanju grke kulture, cenilo grkoga
oveka p r e m a veliini njegovih sauvanih dela, i time
ga prekomerno precenjivalo, jer naroita grka lepota
nije svoje postojanje dugovala ni u k o m sluaju n a j
m a n j e kontrastu sa s r e d i n o m iz k o j e je proizila. P r e -
i m u s t v o g r k o g a o v e k a s a s t o j a l o s e u t o m e to j e
on bio manje diferenciran negoli noviji ovek, ako
s m o skloni da u t o m e v i d i m o j e d n o preimustvo; jer
su tete takva stanja m o d a b a r isto toliko o e v i d n e .
D i f e r e n c i r a n j e tih funkcija j a m a n o n i j e dolazilo iz
zlobe, nego, ba k a o svagda i svugde u prirodi, iz p o
trebe. Da je koji od tih doonijih oboavalaca g r k o g a
neba i arkadijskih blaenosti sluajno doao na svet
kao atiki helot, on bi m o d a lepote G r k e posmatrao
malo drukijim pogledom. A k o je ve pod primitiv
n i m uslovima V veka pre n. e. pojedina jedinka imala
v e u mogunost za svestrano razvijanje svojih o s o
bina i sposobnosti, onda je to ipak bilo m o g u n o samo
n a t a j n a i n to s u h i l j a d e n j e n e s a b r a e b i l e o g r a n i -

78
avane i sakaene utoliko bednijim okolnostima. U
pojedinim primercima bila je izvesno postignuta v i
s o k a i n d i v i d u a l n a k u l t u r a , ali k o l e k t i v n a k u l t u r a b i l a
je i antici strana. Ta tekovina bila je odreena h r i -
anstvu. Otuda dolazi da se n o v i j i ljudi kao masa
s grkim o v e k o m m o g u ne samo meriti nego ga d a
leko prevazilaze u svakom pogledu kolektivne kultu
re. A l i iler i m a p r a v o kad tvrdi da naa individualna
kultura nije hodila naporedo s kolektivnom kultu
r o m ; i t o s e n i u sto d v a d e s e t g o d i n a , k o l i k o j e p r o
t e k l o o d S i l e r o v a spisa, n i j e p o p r a v i l o ; n a p r o t i v : d a
n i s m o na tetu individualne kulture j o dalje dospeli
u kolektivnu atmosferu, jedva bi bile potrebne nasil
n e r e a k c i j e , k o j e s e o l i a v a j u u d u h u j e d n o g a tirne-
ra ( S t i r n e r ) i Niea. S t o g a i l e r o v e r e i m o d a i d a n a s
j o i m a j u isto toliko vanosti.
K a o to s e a n t i k a s t a r a l a z a u n a p r e e n j e v i e
klase u pogledu individualnosti razvitka pritenjava-
n j e m v e i n e prostoga n a r o d a (heloti, r o b o v i ) , tako j e
posle nje hrianska sfera postigla stanje kolektivne
k u l t u r e t i m e t o j e isti p r o c e s k o l i k o j e g o d b i l o m o
guno premestila u samu jedinku (podigla na s u b j e k
tivni stepen, k a o to o b i n o kaemo). K a k o j e v r e d
nost pojedinca bila proklamovana hrianskom
d o g m o m o neizgubljivosti due, inferiorna veina
n a r o d a sada nije vie m o g l a biti p o d v r g n u t a slobodi
superiorne manjine, n e g o je u pojedincu funkcija vie
vrednosti bila vie cenjena od funkcije nie v r e d n o
sti. N a t a j n a i n d o g o d i l o s e p r e m e t a n j e g l a v n o g a
znaaja na j e d n u d r a g o c e n u f u n k c i j u na tetu svih
drugih funkcija. T i m e je psiholoki spoljanja soci
jalna forma antike kulture premetena u subjekat,
ime je u pojedincu proizvedeno unutranje stanje
k o j e je u antici bilo spoljanje stanje, n a i m e d o m i
nantna prvenstvena funkcija, k o j a se razvijala i d i f e
rencirala na raun inferiorne veine. O v i m psiholo
kim procesom postepeno se ostvarivala kolektivna
kultura, koja, dodue, pojedincu daje jemstvo za
droits de l'homme u neuporedivo vioj meri negoli
a n t i k a , ali z a t o g u b i u t o m e t o p o i v a n a s u b j e k t i v
n o j r o p s k o j k u l t u r i , i m e se, d o d u e , k o l e k t i v n a k u l -

79
t u r a p o v i a v a , ali s e i n d i v i d u a l n a k u l t u r a u n i a v a .
K a o to j e z a r o b l j a v a n j e m a s e b i l o o t v o r e n a r a n a a n
tike, tako je ropstvo funkcija nie vrednosti vazda
k r v a v a rana u dui dananjega oveka.
Jednostranost u v e b a n j u snaga vodi, dodue,
j e d i n k u n e m i n o v n o d o z a b l u d e , ali r o d d o i s t i n e ,
kae iler. D a v a n j e prvenstva superiornoj funkciji
4

slui b i t n o k o r i s t i s o c i j e t e t a , ali n a n o s i t e t u i n d i v i
d u a l n o s t i . O v a teta i d e t a k o d a l e k o d a v e l i k e o r g a n i
zacije nae dananje kulture tee za p o t p u n i m brisa
n j e m jedinke, jer se sasvim osnivaju na mainskoj
primeni pojedinih prvenstvenih funkcija ovekovih.
Ne raunaju se ljudi, nego jedna njihova diferenci
rana funkcija. o v e k se predstavlja u kolektivnoj
kulturi ne kao takav, nego je on predstavljen samo
j e d n o m funkcijom, ak se identifikuje samo s t o m
funkcijom i porie pripadnost drugim, inferiornim
funkcijama. Time se moderna jedinka svodi na golu
funkciju, jer ba samo ta funkcija reprezentuje jednu
kolektivnu vrednost i otuda i sama doputa m o g u
nost ivota. A l i da se diferenciranje funkcije i nije
m o g l o nikako d r u k i j e ostvariti, Siler jasno u v i a :
D a bi se razvili raznovrsni darovi u oveku, nije bilo
nikakva drugoga sredstva n e g o da se oni stave jedan
protiv drugoga. Taj antagonizam snaga je veliki i n -
s t r u m e n a t k u l t u r e , ali i p a k s a m o i n s t r u m e n a t , j e r
dokle god on traje o v e k je tek na putu ka kulturi. 5

Po t o m e shvatanju, sadanje stanje antagonizma

snaga ne bi jo bilo nikakvo kulturno stanje, nego b i
s m o bili tek na putu ka kulturi. O t o m e e, r a z u m e se,
m i l j e n j a biti p o d e l j e n a : j e r j e d n i e k a o kulturu r a -
zumevati ba stanje kolektivne kulture, d o k e drugi
to s t a n j e r a z u m e v a t i s a m o k a o civilizaciju i k u l t u r u
ocenjivati otrijim m e r i l o m individualnoga razvitka.
iler se svakako vara kad se stavlja samo na drugo
stanovite, i naoj kolektivnoj kulturi protivstavlja
grku individualnu kulturu, jer on pri tome previa
nepotpunost ondanje civilizacije, koja dovodi u s u m
nju neogranieno vaenje one kulture. Tako zapravo

* L o c . cit. p. 29.
B
L o c . cit. p. 28.

80
nijedna kultura nije nikada potpuna, ukoliko u v e k
s t o j i ili v i e n a o v o j ili v i e n a o n o j strani, t j . j e d a r e d
je ideal kulture ekstravertan, odnosno glavna v r e d
n o s t l e i k o d objekta i u v e z i s n j i m ; d r u g i p u t je
ideal introvertan i g l a v n o znaenje lei k o d jedinke,
ili subjekta, i u v e z a m a s i d e j o m . U p r v o m o b l i k u
kultura uzima kolektivan vid, a u d r u g o m individu
alan. Otuda je p o j m l j i v o to se ba p o d u t i c a j e m h r i -
anske sfere, k o j o j je princip hrianska l j u b a v (i
zbog asocijacije po kontrastu i njena suprotnost, n a
i m e vrenje nasilja nad individualnou), ostvarila
kolektivna kultura, u k o j o j pojedincu preti opasnost
da e propasti, jer individualne vrednosti propadaju
ve iz principa pridavanja manje vrednosti. Iz toga se
u v r e m e n e m a k i h klasiara i razvila ona osobita e
nja za antikom, k o j a je njima postala simbol indivi
dualne kulture i ba zato v e i n o m bila v e o m a p r e c e -
njivana i ee preko m e r e idealizovana. A nije bilo
malo pokuaja da se grki duh podraava i oseanjem
u s v a j a , p o k u a j a k o j i n a m s e i n e b l j u t a v i , ali k o j i m a
ipak treba odati priznanje kao prethodnicima j e d n e
i n d i v i d u a l n e k u l t u r e . U sto d v a d e s e t g o d i n a , k o l i k o
j e p r o t e k l o o d i l e r o v a spisa, p r i l i k e u p o g l e d u i n d i
vidualne kulture nisu postale bolje, n e g o jo i gore,
jer se interesovanje pojedinca jo u m n o g o veoj meri
negoli tada troilo na kolektivna zanimanja, i stoga
je pojedincu m n o g o m a n j e ostajalo vremena za razvi
tak individualne kulture; otuda mi danas posedujemo
visoko razvijenu kolektivnu kulturu, koja po organi
zaciji daleko prevazilazi sve to je ikada ranije bilo,
ali j e z a t o i u p r i l i n o j m e r i o t e t i l a i n d i v i d u a l n u k u l
t u r u . D a n a s p o s t o j i d u b o k j a z i z m e u o n o g a ta n e k o
j e s t e i ta n e k o p r e d s t a v l j a , t j . i z m e u o n o g a to k a o
j e d i n k a i o n o g a to k a o k o l e k t i v n o b i e f u n k c i o n i e .
N j e g o v a f u n k c i j a j e r a z v i j e n a , ali n i j e r a z v i j e n a n j e
gova individualnost. A k o je on odlian, onda je isto-
v e t a n s a s v o j o m k o l e k t i v n o m f u n k c i j o m , ali a k o j e
neto to je t o m e suprotno, on je, dodue, kao f u n k c i
j a u s o c i j e t e t u c e n j e n , ali k a o i n d i v i d u a l n o s t o n j e
sasvim na strani s v o j i h inferiornih, nerazvijenih
funkcija, i zbog toga je prosto varvarin, dok je prvi

6 Jung, o d a b r a n a dela, V 81
sreno obmanuo sebe u pogledu svog varvarstva. Ova
jednostranost u pogledu socijeteta izvesno je donela
koristi k o j e ne treba potcenjivati, i time se misli na
tekovine k o j e se drukije ne bi m o g l e postii, kao to
i l e r o d l i n o k a e : S a m o t i m e to s v u e n e r g i j u s v o g a
d u h a s a b i r a m o u j e d n o m aritu, i sve s v o j e b i e z b i
j a m o u j e d n u jedinu snagu, d a j e m o tako rei krila
t o j j e d i n o j snazi, i p r e n o s i m o j e v e t a k i d a l e k o p r e
ko ograda za k o j e se ini da ih je priroda n j o j p o
stavila. 8

Ali ovaj jednostrani razvitak mora dovesti do r e

akcije, i dovee do nje, jer pritenjene funkcije nie
vrednosti ne m o g u se do u beskrajnost iskljuivati
od saivota i razvitka. Jedared m o r a doi m o m e n a t u
kome razdvojenost u unutranjem oveku opet mora
biti u n i t e n a , d a s e d o p u s t i m o g u n o s t i v o t a o n o m
to j e n e r a z v i j e n o . J a s a m v e n a g o v e s t i o d a d i f e r e n
ciranje u razvitku kulture u krajnjoj liniji stvara d i -
socijaciju osnovnih funkcija psihikoga ivota, idui
donekle iznad diferenciranja sposobnosti i p r e k o r a
ujui u oblast optega psiholokoga stava uopte,
koji upravlja nainom primene sposobnosti. Pri tome
kultura stvara diferenciranje one funkcije koja v e
od roenja ima bolju sposobnost za obrazovanje i
u s a v r a v a n j e . T a k o je u j e d n o g a m i s l e n a s n a g a , a u
drugoga oseanje pristupanije za dalji razvitak u n a
roitoj meri, i stoga e se on p o d pritiskom zahteva da
bude kulturan u naroitoj meri zanimati razvitkom
one moi kojoj je osnova u njemu ve od prirode
naroito povoljna, t j . podesna za obrazovanje i usa
vravanje. Sposobnost za o b r a z o v a n j e i usavravanje,
r a z u m e se, n e z n a i d a b i f u n k c i j a a p r i o r i i m a l a p r a
vo na naroitu valjanost, nego ona m o g l o bi se
rei: naprotiv predstavlja izvesnu nenost, labil
n o s t i u o b l i l j i v o s t f u n k c i j e , i s t o g a se n i k a k o i ne
m o e u v e k n a j v i a i n d i v i d u a l n a v r e d n o s t traiti i n a
laziti u t o j f u n k c i j i , n e g o m o d a s a m o n a j v i a k o l e k
tivna vrednost, ukoliko je, naime, ta funkcija razvi-

L o c . cit. p. 29.

82
j e n a d o j e d n e kolektivne vrednosti. Ali, k a o to j e r e
e n o , m o e s e v e o m a l a k o desiti d a m e u z a n e m a r e
n i m f u n k c i j a m a ima m n o g o sakrivenih viih indivi
dualnih vrednosti, koje, dodue, za kolektivni ivot
i m a j u m a n j i z n a a j , ali s u z a i n d i v i d u a l n i i v o t o d
najvee vrednosti i zato predstavljaju ivotne v r e d
nosti, i o n e p o j e d i n c u m o g u dati intenzitet i l e p o t u
ivota, k o j e on uzalud o e k u j e od svoje kolektivne
funkcije. Dodue, diferencirana funkcija pribavlja
m u m o g u n o s t k o l e k t i v n o g a p o s t o j a n j a , ali n e z a d o
v o l j e n j e i radost ivota, a o v o mu m o e dati samo
razvitak individualnih vrednosti. Otuda je njihovo
odsustvo nedostatak k o j i se esto d u b o k o osea, a
rastojanje od njih unutranji rascep, k o j i bismo, isto
kao i Siler, mogli uporediti sa b o l n o m ranom.
M a k o l i k o se, d a k l e , z a c e l i n u s v e t a m o e d a
dobije razdvojenim o b r a z o v a n j e m ljudskih snaga, ne
m o e se poricati da jedinke, k o j e ono pogaa, pate
p o d prokletstvom toga svetskog cilja. Gimnastikim
v e b a n j i m a , istina, i z g r a u j u s e a t l e t s k a tela, ali s a m o
s l o b o d n o m i j e d n a k o m i g r o m u d o v a l e p o t a . Isto t a k o ,
napregnutost pojedinih duhovnih snaga m o e proiz
v e s t i , d o d u e , i z v a n r e d n e l j u d e , ali s a m o j e d n a k o m
temperaturom d u h o v n i h snaga srene i potpune. U
k o m e b i s m o odnosu, dakle, stajali p r e m a p r o l o m i
optem svetskom v e k u kad bi obrazovanje i usavr
avanje ljudske prirode nuno inilo takvu rtvu? Mi
b i s m o bili sluge oveanstva, n e k o l i k o tisulea vrili
b i s m o za n j i h ropski posao, i s v o j o j o s a k a e n o j p r i r o d i
utisnuli sramotne t r a g o v e te uslunosti da bi d o c -
nije pokolenje, u blaenoj besposlici, m o g l o oekivati
svoje moralno zdravlje, i razvijati slobodno rastenje
svoga o v e a n s t v a ! A l i m o e li o v e k biti o d r e e n za
to da iznad nekoga cilja zanemari samoga sebe? Zar
bi trebalo da nam priroda zbog svojih ciljeva otme
potpunost koju nam um zbog svojih ciljeva propisu
j e ? M o r a , dakle, biti la da o b r a z o v a n j e i u s a v r a
v a n j e p o j e d i n i h snaga ini n u n o m rtvu n j i h o v a t o
t a l i t e t a ; ili a k o b i z a k o n p r i r o d e j o i t e i o k a t o m e ,
onda do nas mora stajati da taj totalitet u svojoj pri-

6*
83
rodi, koji je umetnost razorila, ponovo uspostavimo
jednom viom umetnou? 7

O e v i d n o je da je iler u s v o m l i n o m ivotu
najdublje osetio taj sukob, i da je ba iz toga otpora
p o n i k l a u n j e m u e n j a da n a e o n u j e d i n s t v e n o s t ili
jednoobraznost k o j a bi i o n i m f u n k c i j a m a to p r i t e -
njene k o p n e u ropskoj slubi donela osloboenje i
time uspostavljanje harmoninoga ivota. O v a misao
p o k r e t a l a je i Vagnera u n j e g o v u Parsijalu, i on mu
je d a o simbolian izraz u v r a a n j u izgubljenoga k o p
l j a i i s c e l j i v a n j u r a n e . t o j e Vagner p o k u a o d a k a e
u u m e t n i k o m s i m b o l i n o m i z r a z u , to se Siler t r u d i
da objasni u filosofskom razmiljanju. On to ne kae
g l a s n o , ali i m p l i c i t e d o v o l j n o r a z g o v e t n o d a s e n j e g o v
p r o b l e m t i e ponovnog usvajanja antikoga naina
ivota i shvatanja ivota, a o t u d a n e p o s r e d n o p r o i z
lazi z a k l j u a k d a j e o n h r i a n s k o r e e n j e s v o g a p r o
b l e m a ili p r e v i d e o ili n a m e r n o p r e a o p r e k o n j e g a . U
svakom sluaju, n j e g o v duhovni pogled vie je u p r a v
ljen na antiku lepotu negoli na hriansko uenje o
spasenju, a to uenje nije ipak teilo n i e m u d r u g o m
nego ba o n o m istom oko ega se i iler naprezao,
n a i m e osloboenju od zla. K a o to Julijan, a p o s t a t ,
kae u s v o m g o v o r u o kralju Heliju, srce o v e k o v o
ispunjeno je besnom borbom, ime je odlino oka-
rakterisao ne samo sama sebe n e g o i celo svoje v r e
m e , naime unutranju rasturenost docnije antike,
k o j a je s v o j spoljanji izraz nala u o n o j b e s p r i m e r n o j
haotinoj zbunjenosti glava i srca, a hriansko u e
nje obeavalo je da e oveka iz n j e osloboditi. to je
h r i a n s t v o d a l o n i j e b i l o , r a z u m e se, n i k a k v o ree
nje, nego izbavljanje, odreivanje jedne dragocene
funkcije od svih drugih funkcija k o j e su tada elele
da isto tako z a p o v e d n i k i v l a d a j u . H r i a n s t v o je dalo
jedan o d r e e n p r a v a c , i s k l j u u j u i s v e d r u g e m o g u
ne pravce. M o d a je ta okolnost bitno uticala na to
d a i l e r u t k e p r e e p r e k o m o g u n o s t i s p a s e n j a to
ga je nudilo hrianstvo.

' L o c . c i t . p . 3 0 s.
Isticanja u tekstu su m o j a .

84
 inilo se da bliska veza antike s p r i r o d o m o b e
ava onu mogunost k o j u hrianstvo nije doputalo.
Priroda u svom fizikom stvaranju oznauje nam
put kojim treba da idemo u m o r a l n o m stvaranju. T e k
kada je bila ublaena b o r b a elementarnih snaga u
niim organizacijama, dala se priroda na plemenito
s t v a r a n j e f i z i k o g a o v e k a . Isto t a k o , b o r b a e l e m e
nata u e t i k o m oveku, sukob slepih nagona, m o r a se
n a j p r e smiriti, i g r u b o protivstavljanje m o r a u n j e m u
prestati p r e n e g o to o v e k p r e g n e na to da ide na
r u k u raznovrsnosti. N a d r u g o j strani m o r a biti o b e -
zbeena samostalnost njegova karaktera, i podlonost
stranim despotskim f o r m a m a m o r a ustupiti mesto
znatnoj slobodi p r e n e g o to se raznovrsnost u n j e m u
s m e d n e p o d v r i j e d i n s t v u i d e a l a ( L o c . cit. p . 32).
D a k l e , t o n e t r e b a d a b u d e o d r e e n j e ili o s l o b o
enje od inferiorne funkcije, nego uzimanje te funk
cije u obzir; to treba da b u d e tako rei j e d n o razra
unavanje s njom, koje na prirodnom putu ujedinjuje
suprotnosti. A l i iler osea da bi usvajanje inferior
nih funkcija m o g l o dovesti do sukoba slepih n a g o
n a , k a o t o b i i s t o t a k o , ali o b r n u t o , j e d i n s t v o i d e a l a
m o g l o d r a g o c e n o j f u n k c i j i p o n o v o dati p r v e n s t v o n a d
inferiornim funkcijama i time uspostaviti staro sta
nje. Inferiorne funkcije proti vstavl jene su dragocenoj
f u n k c i j i , n e m o d a p o s v o j o j n a j d u b l j o j sutini, n e g o
po svom obliku u datom vremenu. One su prvobitno
bile zanemarene i potisnute, jer su kulturnog oveka
o m e t a l e u p o s t i z a n j u n j e g o v i h c i l j e v a , a to su, n a i m e ,
j e d n o s t r a n i i n t e r e s i , k o j i n e z n a e i s t o to i p o t p u n o s t
ljudske individualnosti. Ali, osim toga, te nepriznate
f u n k c i j e n i s u n e m i n o v n e i p o s v o j o j sutini, i n e o p i r u
se zamiljenom cilju. Meutim, dokle god se kulturni
cilj ne poklapa s idealom potpunosti ljudskoga bia,
te f u n k c i j e b i e i m a n j e c e n j e n e i relativno potiski
v a n e . P r i h v a t a n j e p o t i s n u t i h f u n k c i j a j e s t e i s t o to
i u n u t r a n j i g r a a n s k i rat, r a s p l a m t e l o s t r a n i j e p o t i
snutih suprotnosti, i m e je nesmetano unitena sa
mostalnost karaktera. Ta samostalnost m o e se p o
stii s a m o i z r a v n a n j e m t e b o r b e , k o j e j e , i n i se,
n e m o g u n o bez despoti je nad antagonistikim snaga-

85
ma. A time je kompromitovana sloboda, bez koje je
n e m o g u n o izgraivanje m o r a l n o s l o b o d n e linosti.
Ali ako se sloboda dopusti, p o j a v l j u j e se sukob n a
gona.
Uplaen slobodom, koja se svojim prvim p o k u
a j i m a u v e k oglasu j e k a o n e p r i j a t e l j i c a , o v e k e s e
onde baciti u ruke u d o b n o m ropstvu, i o v d e e, p e
dantnim staralatvom d o v e d e n u oajanje, utei u
d i v l j u nevezanost p r i r o d n o g a stanja. Uzurpacija e se
pozivati na slabost ljudske prirode, insurekcija na
njeno dostojanstvo, dok naposletku velika gospoda
rica svih ljudskih stvari, lepa jaina, ne p o m e t e r a
u n , i t o b o n j u b o r b u p r i n c i p a rei k a o p r o s t o p e -
snienje. 8

Savremena francuska revolucija dala je o v i m

s t a v o v i m a isto toliko ivu k o l i k o k r v a v u p o z a d i n u :
otpoela je u znaku filosofije i uma, sa v i s o k i m i d e
a l i s t i k i m p o l e t o m , a z a v r i l a se u k r v a v o m h a o s u , iz
koga je proiziao despotski genije Napoleonov. B o g i
nja u m a pokazala se n e m o n o m prema nasilju razu
larene betije. iler osea p o d l o n o s t u m a i istine, i
s t o g a z a h t e v a d a i s t i n a s a m a p o s t a n e snaga. A k o j e
ona dosad u tako malenoj meri dokazivala svoju p o -
b e i v a k u snagu, o n d a to nije zasluga razuma, k o j i
nije u m e o da d i g n e k o p r e n u s n j e , n e g o srca, k o j e se
njoj zatvaralo, i nagona, koji nije za n j u delao. Jer
otkuda ta jo tako opta vlast predrasuda i to p o m r a
i v a n j e g l a v a , p o r e d s v e s v e t l o s t i to s u j e r a z v i l i f i l o -
s o f i j a i i s k u s t v o ? Vek je prosveen; to z n a i , n a e n a
su i javnosti ostavljena znanja koja bi bila dovoljna
da opravdaju bar nae praktike osnovne stavove.
D u h slobodnoga izuavanja rasturio je lane p o j m o v e ,
k o j i su d u g o v r e m e n a s p r e a v a l i p r i s t u p k istini, i
potkopavali zemljite na k o m e su fanatizam i prevara
podigli svoj presto. Um se oistio od o b m a n a ula i
laljive sofistike, a sama filosofija, k o j a nas je isprva
uinila o d m e t n i c i m a od njega, glasno i silno poziva
n a s n a t r a g u k r i l o p r i r o d e ta j e u z r o k t o m e t o
smo mi jo uvek varvari?*

s L o c . c i t . p . 3 3 s.
9 L o c . c i t . p . 3 5 s.

86
 U tim Silerovim recima oseamo blizinu francu
ske prosveenosti i fantastinoga intelektualizma r e
volucije. V e k je prosveen kakvo potcenjivanje
intelekta! D u h slobodnoga izuavanja rasturio je
lane p o j m o v e kakav racionalizam! o v e k se ivo
sea rei proktofantasmista: T a ieznite! Ta mi smo
razbistrili! A k o je v e , s j e d n e strane, b i l o sasvim u
duhu onoga vremena da se znaaj i delovanje u m a
precenjuje, pri e m u se sasvim zaboravilo da bi u m ,
kad bi stvarno p o s e d o v a o takvu snagu, v e o d a v n o
i m a o v e o m a p o g o d n u p r i l i k u d a j e d o k a e , o n d a se,
n i s a d r u g e s t r a n e , n e srne p r e v i d e t i i n j e n i c a d a n i s u
s v e m e r o d a v n e g l a v e o n d a t a k o m i s l i l e , i d a se, p r e
ma t o m e , t a j n a l e t r a c i o n a l i s t i n a i n t e l e k t u a l i z m a i u
ilera osniva na osobito jaku s u b j e k t i v n o m razvitku
toga istoga elementa. M o r a m o raunati k o d njega
s pretezanjem intelekta, ne pre n j e g o v e pesnike i n
t u i c i j e , ali d o i s t a p r e n j e g o v e m o i o s e a n j a . i l e r u
s a m o m inilo se kao da u n j e m u postoji sukob izmeu
imaginacije i apstrakcije, tj. izmeu intuicije i inte
l e k t a . T a k o o n p i e Geteu (31. a v g u s t a 1 7 9 4 ) : T o j e
o n o to j e m e n i , n a r o i t o u r a n i j i m g o d i n a m a , k a k o
na polju spekulacije tako i na polju pesnitva davalo
prilino nezgrapan pogled; jer, obino me je presti-
z a o p e s n i k o n d e g d e j e t r e b a l o d a b u d e m filosof, a
filosofski duh onde g d e sam eleo da b u d e m pesnik.
Jo i sad mi se esto deava da snaga uobrazilje ometa
m o j u apstrakciju, i hladni razum m o j e pesnitvo.
Njegovo izvanredno divljenje Geteovu duhu, n j e g o
vo gotovo ensko oseanje i prooseavanje intuicije
svoga prijatelja, k o m e je on tako esto d a v a o izraza
u svojim pismima, osniva se ba na ivom opaanju
toga sukoba, koji je on prema gotovo savreno sin
tetikoj prirodi G e t e o v o j m o r a o dvostruko oseati.
P o s t o j a n j e toga sukoba dolazi od psiholoke o k o l n o
sti d a s e e n e r g i j a o s e a n j a u j e d n a k o j m e r i u z a j m l j i -
vala koliko intelektu toliko i stvaralakoj imaginaciji.
ini se da je iler poznavao tu okolnost; u istom
p i s m u G e t e u o n p r i m e u j e da, poto j e p o e o p o z n a
vati i upotrebljavati svoje m o r a l n e snage, k o j e su
imale da odrede prave granice imaginaciji i intelektu,

87
fizika bolest preti da e ih potkopati. To je, naime,
ve ee pominjano obeleje oskudno razvijene
funkcije, da ona izmie svesnoj dispoziciji i da se po
sopstvenom impulsu, tj. s izvesnom autonomijom,
nesvesno m e a s d r u g i m f u n k c i j a m a , i pri t o m e se
ponaa bez diferenciranoga izbora, isto dinamiki,
m o d a k a o n e k i n a p a d ili k a o i s t o p o j a a n j e , k o j e
svesnoj, diferenciranoj funkciji daje karakter p o n e -
s e n o s t i ili p r i n u e n o s t i . T i m e s e s v e s n a f u n k c i j a u
j e d n o m sluaju odvodi preko njenih namerom i o d
l u k o m postavljenih granica, u d r u g o m sluaju zadr
ava jo pre postignua njenih ciljeva i zavodi na
stranputicu, a u t r e e m sluaju naposletku v o d i do
sukoba s drugim svesnim funkcijama, i taj sukob
ostaje nerazreen sve dok se nesvesno primeana
ometaka nagonska snaga po sebi ne diferencira, i
tako p o d v r g n e izvesnoj svesnoj dispoziciji. N e e m o ,
dakle, m n o g o pogreiti u nasluivan ju da je uzvik:
t a j e u z r o k t o m e to s m o m i j o u v e k v a r v a r i ?
o s n o v a n ne s a m o u d u h u o n o g a v r e m e n a n e g o i u
subjektivnoj psihologiji ilerovoj. S ondanjim v r e
m e n o m , i o n k o r e n zla t r a i n a l a n o m m e s t u , j e r
se v a r v a r s t v o n i j e s a s t o j a l o i n i k a d se ne s a s t o j i u
t o m e to u m ili i s t i n a n e m a j u d o v o l j n o d e j s t v o , n e g o
u t o m e t o s e o d n j i h o e k u j e t a k v o d e j s t v o , ili a k
u t o m e to se u m u t a k v o dejstvo uopte pridaje iz
praznovernoga precenjivanja istine. Varvarstvo
lei u jednostranosti i u bezmernosti, u r a v o j p r o
porciji uopte.

Ba na veoma upeatljivom primeru francuske

r e v o l u c i j e , k o j a j e tada dostigla k u l m i n a c i j u uasa,
m o g a o je iler videti dokle dopire m o boginje uma
i u kolikoj meri bezumna betija trijumfuje u o v e
ku. I dogaaji toga v r e m e n a bili su izvesno inioci
k o j i su ileru taj p r o b l e m n a m e t n u l i u n a r o i t o j
meri, k a o to se esto deava da u o s n o v i lian i stoga
prividno subjektivan problem jednim m a h o m uzra
sta d o o p t e g p i t a n j a , k o j e o b u h v a t a c e o s o c i j e t e t ,
ako se on nameri na spoljanje dogaaje ija psiho
l o g i j a sadrava iste e l e m e n t e k a o lini s u k o b . Z b o g
toga i linom problemu pripada dostojanstvo, koje on

88
ranije nije imao, jer, naime, stanje u k o m e ovek
nije j e d n o sa s a m i m s o b o m u v e k ima u sebi neega
to postiuje i uniava, i m e o v e k dospeva u jedan
i spol ja i iznutra unieni poloaj, k a o drava k o j a je
obeaena graanskim ratom. Zato se o v e k i uste
e da isto lini sukob izloi p r e d v e o m p u b l i k o m
p o d p r e t p o s t a v k o m da ne pati od suvie smela s a m o -
precenjivanja. Ali, p o e li oveku za rukom da otkri
je i uvidi vezu linoga p r o b l e m a s v e i m savremenim
dogaajima, o n d a t a k v o p o k l a p a n j e znai isto koliko
i o s l o b o e n j e iz u s a m l j e n o s t i i s t o l i n o g , i s u b j e k
tivni p r o b l e m proiruje se do opteg pitanja naeg
socijeteta. To nikako nije neznatan dobitak u p o g l e
du mogunosti jednog reenja. Jer d o k linom p r o
b l e m u stoje na raspolaganju samo one oskudne ener
g i j e svesnoga interesovanja za sopstvenu linost, sada
se k o l e k t i v n e n a g o n s k e snage slivaju i u d r u u j u s i n -
t e r e s o v a n j i m a to i h i m a J a , i t i m e n a s t a j e s a d a v e
n o v poloaj, koji doputa n o v e mogunosti reenja.
t o , n a i m e , l i n a s n a g a v o l j e ili d u h a n i k a d n e b i
m o g l a uiniti, to m o e kolektivna nagonska snaga;
ona oveka prenosi preko prepona k o j e on s v o j o m
linom e n e r g i j o m nikada ne bi m o g a o da savlada.
O t u d a i s m e m o nasluivati da su utisci s a v r e -
m e n i h d o g a a j a dali ileru snagu da se b a c i na p o
kuaj reavanja sukoba izmeu jedinke i socijalne
f u n k c i j e . T u p r o t i v r e n o s t d u b o k o j e o s e t i o i Ruso
(Rousseau); ona mu je postala ak ishodna taka za
n j e g o v o d e l o Emile ou de V Education (1762). Tu n a
lazimo nekoliko mesta k o j a su znaajna za na p r o
b l e m : L ' h o m m e civil n'est q u ' u n e unite fraction-
naire qui tient au denominateur, et dont la valeur
e s t d a n s s o n r a p p o r t a v e c l ' e n t i e r , q u i est l e c o r p s
social. L e s b o n n e s institutions sociales sont celles qui
savent le m i e u x denaturer l ' h o m m e , lui oter son
existence absolue p o u r lui en d o n n e r u n e relative,
et transporter le moi dans l'unite c o m m u n e .
Celui qui dans l'ordre civil veut conserver la
p r i m a u t e d e s s e n t i m e n t s d e l a n a t u r e n e sait c e q u ' i l
veut. Toujours en contradiction avec lui-meme, t o u -
j o u r s f l o t t a n t e n t r e ses p e n c h a n t s e t s e s d e v o i r s , i l n e

89
sera jamais ni h o m m e ni c i t o v e n ; il ne sera b o n ni
p o u r lui ni p o u r les a u t r e s . 1 0

Ruso otpoinje svoje delo znamenitom reeni

c o m : T o u t est bien, sortant des mains de l ' A u t e u r
des choses, tout degenere entre les mains de l ' h o m -
me. O v a reenica karakteristina je za Rusoa i celu
epohu. I iler gleda nazad, svakako ne za p r i r o d
n i m o v e k o m R u s o o v i m tu lei bitna razlika
nego za ovekom koji je iveo pod grkim nebom.
A l i i j e d n o m i d r u g o m z a j e d n i k o je retrospektivno
orijentisanje i, s t i m e n e r a z l u n o v e z a n o , i d e a l i z o -
v a n j e i p r e c e n j i v a n j e prolosti, i l e r z b o g lepote a n
tike zaboravlja stvarnoga s v a k o d n e v n o g a Grka, a
Ruso daleko zabrauje reenicom: L ' h o m m e natu-
r e l est t o u t p o u r l u i ; i l e s t l ' u n i t e n u m e r i q u e , l ' e n t i e r
absolu, i pri tome previa da je prirodni ovek sa
s v i m k o l e k t i v a n , t j . isto t o l i k o u s e b i k o l i k o u d r u
gima i sve drugo vie negoli jedinstvo. Ruso kae na
j e d n o m mestu: Nous tenons a tout, nous nous accro-
c h o n s a tout, les temps, les lieux, les h o m m e s , les
choses, t o u t se q u i sera, i m p o r t e a c h a c u n de n o u s ,
notre individu n'est plus q u e la m o i n d r e partie de
n o u s - m m e s . C h a c u n s ' e t e n d , p o u r ainsi d i r e , s u r l a
terre entiere, et devient sensible sur toute cette
grande surface.
E s t - c e l a n a t u r e q u i p o r t e ainsi l e s h o m m e s s i
loin d ' e u x - m e m e s ? u

Ruso se vara: on veru je da je to stanje p o n o v o

t a k o p o s t a l o . N e ! O n o j e n a m a s a m o p o n o v o svesno
postalo, j e r je u v e k tako bilo, i to sve vie to dalje
i d e m o p r e m a p o e c i m a . J e r o n o to R u s o c r t a n i j e
nita d r u g o n e g o o n a j kolektivni mentalitet p r i m i t i v
c a k o j i j e Levi-Bril o d l i n o o b e l e i o k a o p a r t i c i p a -
tion mystique. O v o stanje uguivanja individualno
sti n i j e n i k a k v a n o v i j a t e k o v i n a , n e g o o s t a t a k o n o g a
arhainoga vremena u kome uopte jo nikakve i n
dividualnosti nije bilo. Nije, dakle, re o uguivanju
individualnosti u novije vreme, nego samo o o s v e -
ivanju i oseanju nadvlaivake moi kolektivnoga.

10 Smile: L i v r e I.
Smile: L i v r e I I .

90
Ta m o , prirodno, projicira se u d r a v n e i c r k v e n e
institucije, kao da svako v e nije naao puta i n a
ina da se u d a t o m sluaju izmigolji i m o r a l n i m n a
reenjima. O v e institucije nikako n e m a j u onu s v e
m o to s e o d n j i h z a h t e v a l a i z b o g k o j e s u i h s v r e
mena na v r e m e napadali novatori svake vrste, nego
o n a u g u i v a k a m o l e i n e s v e s n o u n a m a , i to u
kolektivnom mentalitetu varvara koji i dalje postoji.
Kolektivna psiha mrzi donekle svaki individualni
r a z v i t a k a k o o v a j n e p o s r e d n o n e slui c i l j e v i m a k o
lektiviteta. T a k o je diferenciranje j e d n e funkcije o
kojoj smo gore govorili, dodue, razvitak jedne indi
v i d u a l n e v r e d n o s t i , ali j o t o l i k o p o d u g l o m g l e d a
n j a k o l e k t i v i t e t a d a p r i t o m e , k a o to s m o v e v i d e l i ,
sama j e d i n k a tetu j e . I j e d a n i drugi autor s v o m n e
poznavanju ranijih stanja ljudske psihologije imaju
da z a h v a l e t o su se p r e v a r i l i u s u d u s o b z i r o m na
vrednosti prolosti. Posledica s a m o o b m a n e u sudu
jeste oslanjanje na varljivu sliku ranije savrenijeg
tipa oveka, k o j i je na neki nain p a o sa s v o j e visine.
Orijentisanje unatrag je v e po sebi ostatak a n t i k o
ga miljenja, j e r je poznato da je karakteristika c e -
l o g a n t i k o g a i v a r v a r s k o g a m e n t a l i t e t a u t o m e to
je p r e d poetak sadanjih zlih v r e m e n a stavljao zla
tan rajski vek. T e k je hrianstvo izvrilo veliko s o
c i j a l n o i d u h o v n o i s t o r i j s k o d e l o t i m e to j e l j u d i m a
dalo n a d u u b u d u n o s t i time im obealo m o g u n o s t
ostvarenja njihovih ideala u budunosti! 1 2
Jae na
glaavanje toga orijentisanja unatrag moda se p o
klapa s p o j a v o m one opte regresije p r e m a p a g a n -
s k o m k o j a se s p o j a v o m renesanse opaa u sve v e o j
meri.
ini mi se izvesno da je o v o orijentisanje u n a
trag moralo imati i odreen uticaj na izbor sredstava
z a v a s p i t a n j e o v e k a . T a j d u h trai o s l a n j a n j e n a v a r
ljivu sliku prologa. M o g l i b i s m o prei p r e k o toga
kad nas saznanje sukoba izmeu tipova i tipskih m e
h a n i z a m a n e b i p r i m o r a v a l o d a u isti m a h p o t r a i m o
o n o to bi m o g l o dovesti do n j i h o v a jedinstva. To je
i Sileru lealo na srcu, kao to e m o videti u o n o m

1 2
Nagovetaji toga nalaze se ve u grkim misterijama.

91
 t o s l e d u j e . Sta j e p r i t o m e b i l a n j e g o v a o s n o v n a m i
sao, iskazuje o n sledeim recima, k o j e ukratko p o
n a v l j a j u o n o to j e g o r e k a z a n o : N e k o d o b r o t v o r n o
boanstvo neka zarana u z m e o d o j e sa grudi majke,
neka ga doji m l e k o m b o l j i h v r e m e n a , i neka ga pusti
da p o d dalekim g r k i m n e b o m sazreva do p u n o l e t -
nosti. K a d je p o t o m postalo o v e k , n e k a se on, stran
l i k , v r a t i u s v o j v e k ; ali n e d a g a s v o j o m p o j a v o m
r a z v e s e l j u j e , n e g o s t r a n o , k a o A g a m e m n o n o v sin, d a
ga oiuje. 1 3
Oslanjanje na grki obrazac jedva bi
s e m o g l o r a z g o v e t n i j e izraziti. A l i u t o m e u s k o m f o r -
mulisanju otvara se i pogled na j e d n o ogranienje,
k o j e Silera u o n o m to sleduje p r i m o r a v a na j e d n o
v e o m a bitno proirenje; on, naime, produuje: G r a
d i v o e o n , d o d u e , u z e t i o d s a d a n j o s t i , ili e f o r m u
u z a j m i t i od p l e m e n i t i j e g v r e m e n a , a k s onu stranu
svakog vremena, od apsolutnoga nepromenljivoga je
dinstva svoga bia. i l e r je o d i s t a j a s n o o s e a o da
bi m o r a o zahvatiti j o dalje, u pradoba boanskoga
herojstva, u k o m e su ljudi jo bili polubogovi. Stoga
on kae dalje: O v d e iz istoga etera n j e g o v e d e m o n
ske prirode tee izvor, nezamuen pokvarenou p o -
kolenja i vremena koja se duboko pod njim valjaju
u m u t n i m vrtlozima. Tu se pojavljuje lepa varljiva
slika n e k o g a rajskog v e k a , u k o m e su ljudi j o bili
b o g o v i i naslaivali se gledajui v e n u lepotu. Ali
i tu je pesnik iler pretekao mislioca ilera. N e k o l i
ko stranica dalje opet p o b e u j e mislilac. U stvari,
k a e i l e r ( p . 47), m o r a n a s n a v o d i t i n a r a z m i l j a n j e
t o to o v e k g o t o v o u s v a k o j i s t o r i j s k o j e p o s i u k o j o j
c veta ju umetnosti i vlada ukus nalazi da je o v e -
a n s t v o p a l o , i ne moe pokazati ni jedan jedini pri
mer d a s u v i s o k s t e p e n i v e l i k a o p t o s t e s t e t i k e k u l
t u r e u j e d n o g n a r o d a ili r u k u p o d r u k u s p o l i t i k o m
s l o b o d o m i graanskom vrlinom, da su lepi obiaji
ili n a p o r e d o s a d o b r i m o b i a j i m a , i u g l a e n o s t p o
naanja s istinom ponaanja.
P r e m a t o m e d o b r o poznatom iskustvu, k o j e se
ne m o e poricati ni u pojedinostima ni uopte, oni
heroji najranijih vremena, dakle, ne bi morali da

13
Erz. d. Menschen, p. 39.

92
imaju nikakve naroito moralne promene u ivotu,
t o u o s t a l o m i n e p o t v r u j e n i j e d a n j e d i n i g r k i ili
d r u g i m i t . J e r s v a o n a l e p o t a m o g l a se, i p a k , r a d o
v a t i s v o m p o s t o j a n j u s a m o z a t o to t a d a j o n i j e b i l o
nikakva krivinog zakona i nikakve moralne policije.
P r i z n a n j e m o v e psiholoke injenice da, naime,
iva lepota rasprostire svoj sjaj samo onde g d e se
izdie iznad stvarnosti p u n e mraka, m u k e i runoe
izmie Siler s v o j o j p r a v o j nameri tle ispod n o g u ;
on se latio toga da pokae da se rastavljeno m o e
udruiti gledanjem, uivanjem i stvaranjem lepoga.
Trebalo bi da lepota postane posrednik koji bi uspo
stavio p r v o b i t n o jedinstvo ljudskoga bia. Ali, s u
protno tome, sve iskustvo ukazuje na to da lepota za
svoje postojanje potrebuje svoju suprotnost.
K a o ranije pesnik, tako sada o v d e u ileru p r e -
v l a u j e m i s l i l a c . O n j e nepoverljiv p r e m a l e p o t i , o n
ak dri m o g u n i m , na o s n o v u iskustva, da lepota
vri nepovoljan uticaj: M a kuda u p r o l o m svetu
upravljali svoje oi, nalazimo da ukus i sloboda bee
j e d n o od d r u g o g a , i da lepota svoju vlast osniva samo
na propasti herojskih vrlina.
Na t o m e saznanju, k o j e je dobijeno posred
s t v o m iskustva, teko se m o e zasnovati zahtev koji
Siler u p u u j e lepoti. U d a l j e m razlaganju svoga p r e d
meta on dospeva ak dotle da nalije lepote konstrui-
e u takvoj jasnosti kakva se samo m o e poeleti:
A k o s e o v e k p r i d r a v a s a m o o n o g a to d o s a d a n j a
iskustva u e o uticaju lepote, onda se doista ne m o e
o h r a b r i t i da izgrauje oseanja koja su za pravu kul
turu ovekovu toliko opasna; i r a d i j e e , na r a u n
grubosti i tvrdine, da bude bez topilake snage l e
p o t e negoli da, p o r e d svih preimustava doterivanja,
bude predat njenu delovanju koje donosi mlitavost i
malaksalost.
Borba izmeu pesnika i mislioca mogla bi se d o
konati kad mislilac pesnikove rei ne bi uzimao d o
s l o v n o , n e g o simbolino, k a o to b i i t r e b a l o d a s e
shvata jezik pesnikov. Da li je iler sam sebe r a v o
razumeo? Cini se da jeste, j e r inae ne bi ipak m o g a o
da toliko argumentie sam protiv sebe. Pesnik g o -

93
v o r i o i z v o r u iste lepote, k o j i lei iza svih v r e m e n a
i pokolenja, i stoga svagda i u s v a k o m o v e k u izvire.
T a j na k o g a pesnik misli i n i j e o v e k g r k e starine,
n e g o stari p a g a n i n u n a m a s a m i m a , d e o v e n o n e p o
k v a r e n e p r i r o d e i p r i r o d n e l e p o t e , ali k o j i i v l e i u
nama nesvesno, i iji n a m odblesak preobraava liko
ve d r e v n o g a vremena, z b o g ega i p a d a m o u zabludu
da su ti ljudi posedovali ono za im mi teimo. To je
od nae kolektivno orijentisane svesti odbaeni,
arhaini ovek u nama, koji n a m se pojavljuje tako
ruan i neprihvatljiv, a koji je ipak nosilac one l e
pote k o j u na d r u g o m mestu uzalud traimo. O o v o
m e o v e k u g o v o r i S i l e r p e s n i k , ali g a S i l e r m i s l i l a c
r a v o shvata kao grki obrazac. M e u t i m , o n o to
mislilac ne m o e logiki da izvede iz svojih dokaznih
materijali ja, to mu obeava pesnik u simbolinom
jeziku.

Iz s v e g a to je dosad r e e n o d o v o l j n o jasno izlazi

da svaki pokuaj izjednaenja jednostrano diferenci
ranog bia naega v r e m e n a ima da rauna s ozbiljnim
prihvatanjem inferiornih, jer nediferenciranih f u n k
cija. N e e uspeti nikakav pokuaj posredovanja koji
ne u m e da izvue energije inferiornih funkcija i da
ih p o t o m preda diferenciranju. Ovaj proces moe se
izvriti s a m o u saglasnosti sa z a k o n i m a energetike,
t j . m o r a se stvoriti nekakav pad, koji latentnim e n e r
gijama prua mogunost delovanja. Bio bi potpuno
bezuspean zadatak koji je v e m n o g o puta p r e -
duziman i v e m n o g o puta ostao bez uspeha da
se inferiorna funkcija direktno preobraa u superior
nu. O n d a bi se isto tako d o b r o m o g a o proizvesti i
perpetuum mobile. Nijedna inferiorna forma ener
gije ne m o e se prosto preobratiti u superiorniju,
o s i m a k o u isti m a h j o j e d a n i z v o r v i e v r e d n o s t i n e
d a j e s v o j u p o m o , t j . p r e o b r a a n j e s e m o e vriti
s a m o n a r a u n s u p e r i o r n e f u n k c i j e , ali p r i t o m e s e n i
p o d k o j i m okolnostima n e m o e p o n o v o postii p o
etna vrednost superiornoga oblika energije ni za
inferiorne oblike, ak ni za superiornu funkciju, nego
se nalazi i m o r a se n a i i z j e d n a e n j e u j e d n o j s r e d
njoj temperaturi. Ali to za svakoga koji se identifi-

94
kuje sa svojom jednom, diferenciranom funkcijom
z n a i s i l a e n j e u j e d n o d o d u e i z j e d n a e n o s t a n j e , ali
k o m e se s obzirom na prividnu poetnu vrednost
mora pridavati nia vrednost. O v a j zakljuak je n e
m i n o v a n . S v a k o v a s p i t a n j e o v e k a k o j e tei z a j e
dinstvom i harmonijom njegova bia ima da se raz-
rauna s t o m injenicom. iler izvodi taj zakljuak
n a s v o j n a i n , ali s e p r i t o m e o p i r e d a p r i h v a t i n j e
g o v e posledice, ak i uz rizik da se m o r a odrei l e p o
te. A l i p o t o j e m i s l i l a c i z r e k a o s v o j n e m i n o v n i z a
kljuak, ponovo uzima re pesnik: Meutim, moda
iskustvo n i j e s u d p r e d k o j i m s e m o e resiti p i t a n j e
k a o to j e o v o , i p r e n e g o t o b i s e p r i z n a l a v a n o s t
n j e g o v u s v e d o a n s t v u m o r a l o b i s e n a j p r e staviti
i z v a n s u m n j e d a j e t o ista l e p o t a o k o j o j g o v o r i m o ,
i protiv k o j e svedoe oni primeri. Vidi se da o v d e 1 4

iler pokuava da se stavi iznad iskustva, tj., d r u g i m

recima: da lepoti prida kvalitet koji j o j p r e m a isku
s t v u ne p r i p a d a . On m i s l i : Lepota bi se morala po
kazati kao nuan uslov ovetva, t j . k a o n u n a , i m
perativna kategorija; stoga on g o v o r i i o j e d n o m i
stom u m n o m p o j m u lepote i o jednom transcenden
talnom putu, koji nas udaljuje iz kruga pojava i iz
ive sadanjosti stvari. K o se ne usuuje da se
digne iznad stvarnosti, taj istinu nikad n e e osvojiti.
Subjektivni otpor protiv iskustveno neizbenog puta
nizbrdo daje Sileru p o v o d a da logiki intelekat sna
n o natera u slubu oseanja i da ga time prisili da
da formulu koja naposletku ipak jo omoguava p o
stizanje p r v o b i t n e n a m e r e , iako j e n j e g o v a n e m o g u
n o s t v e d o v o l j n o i z l o e n a . S l i n o n a s i l j e i n i i Ruso
s v o j o m pretpostavkom da zavisnost od prirode ne
u s l o v i j a v a n i k a k a v p o r o k , ali g a u s l o v i j a v a z a v i s n o s t
od ljudi, i time dolazi do o v o g a zakljuka: Si les lois
des nations pouvaient avoir, c o m m e celles de la na
ture, u n e inflexibilite q u e jamais aucune force h u -
maine ne put vaincre, la dependance des h o m m e s
redeviendrait alors celle des choses; on reunirait dans
la r e p u b l i q u e tous les avantages de l'etat naturel a

" L o c . c i t . p. 5 0 .

95
c e u x de l'etat civil; on joindrait a la liberte qui m a i n -
t i e n t rhomme e x e m p t d e v i c e l a m o r a l i t e q u i l ' e l e v e
a la v e r t u .
Na osnovu toga razmiljanja on daje savet:
Maintenez l'enfant dans la seule dependance des
choses, v o u s aurez suivi l'ordre de la nature dans le
p r o g r e s d e s o n e d u c a t i o n . II n e f a u t p o i n t
contraindre un enfant de rester q u a n d il v e u t aller,
ni d'aller quand il v e u t rester en place. Q u a n d la
volonte des enfants n'est point gatee par notre faute,
ils n e v e u l e n t r i e n i n u t i l e m e n t . *
1

N e s r e a j e b a u t o m e to s e l e s l o i s d e s n a -
tions nikada i ni p o d k o j i m uslovima ne slau sa
zakonima prirode toliko da bi civilizovano stanje bilo
u isti m a h i s t a n j e p r i r o d e . A k o t a k v o s l a g a n j e t r e b a
uopte da se zamilja kao moguno, onda se ono m o e
z a m i l j a t i s a m o k a o k o m p r o m i s , ali p r i n j e m u n i
j e d n o od ta dva stanja ne bi m o g l o postii svoj s o p -
stveni ideal, n e g o bi ostajalo znatno ispod njega. Ko
h o e d a p o s t i g n e i d e a l j e d n o g a ili d r u g o g a s t a n j a , t a j
e morati ostati pri stavu k o j i j e f o r m u l i s a o sam
R u s o : II f a u t o p t e r e n t r e f a i r e u n h o m m e o u u n
citoven; car on ne peut faire a la fois l'un et l'autre.
U n a m a su i j e d n a i d r u g a n u n o s t : p r i r o d a i k u l
tura. M i n e m o e m o d a b u d e m o s a m o m i sami, n e g o
m o r a m o i za drugo da b u d e m o vezani. Stoga mora da
postoji put koji nije samo racionalan kompromis, i
d a p o s t o j i j e d n o s t a n j e ili p r o c e s k o j i p o t p u n o o d g o
v a r a i v o m b i u , k a o to k a e p r o r o k : j e d n a s e m i t a
e t v i a s a n c t a , j e d n a v i a d i r e c t a ita u t stulti n o n
errent per e a m . Ja sam, dakle, sklon da i pesniku
u Sileru, koji je u o v o m sluaju malo nasilno prisvo
jio mislioca u njemu, dadem njegov deo prava, jer
naposletku n e m a samo racionalnih nego i iracional
n i h istina. I t o se, n a p u t u i n t e l e k t a , o d l j u d s k i h
stvari p o j a v l j u j e k a o n e m o g u n o , t o j e v e ee n a
p u t u iracionalnog postalo istinito. S v e n a j v e e p r o -
m e n e k o j e su se oveanstvu dogodile nisu mu stvar
no dole putem intelektualnoga raunanja, nego p u
t o v i m a k o j e j e s a v r e m e n i k p r e v i d e o ili i h k a o b e s m i -
1 6
Emile: Livre II.

96
slene iskljuio, i koji su tek d u g o vremena docnije
sagledani u njihovoj unutranjoj nunosti. Ali jo
ee oni uopte i ne b i v a j u sagledani, jer iznad s v e
ga najvaniji zakoni ljudskoga duhovnoga razvitka
jo su za nas knjiga sa sedam peata.
Svakako sam manje sklon da filosofskom dra
nju pesnikovu pripisujem naroitu vrednost, jer je
intelekat u slubi pesnika varljiv instrumenat. to
intelekat m o e uiniti, to je on u o v o m sluaju v e
uinio, jer je otkrio protivrenost izmeu elje i isku
stva. Stoga je uzaludno da se odsad od filosofskoga
m i l j e n j a zahteva j o i r e e n j e te protivrenosti. I kad
bi se naposletku jo m o g l o zamiljati n e k o reenje,
o v e k bi s n j i m e ipak jo stajao p r e d p r e p o n o m , jer
s t v a r u o p t e n e z a v i s i o d z a m i l j e n o s t i ili o d n a l a e
n j a n e k e r a c i o n a l n e i s t i n e , n e g o o d o t k r i a p u t a to
ga stvarni ivot usvaja. Nikad se nije oskudevalo u
predlozima i m u d r i m poukama. K a d bi zavisilo samo
od toga, onda bi oveanstvo v e u v r e m e Pitagorino
imalo najlepu priliku da u svakom pogledu doe na
v i s i n u . S t o g a s e o n o t o i l e r p r e d l a e n e srne u z i m a t i
t a k o r e i d o s l o v n o , n e g o k a o simbol, k o j i se, p r e m a
ilerovoj psiholokoj sklonosti, p o j a v l j u j e zaodeven
r u h o m filosofskog pojma. U t o m e smislu i transcen
dentalni put, k o j i m je iler spreman da poe, ne
treba razumeti m o d a kao saznaj nokritiko r e z o n o v a -
nje, nego, vie simbolino, kao onaj put k o j i m ovek
uvek hodi ako je naiao na preponu koju najpre ne
m o e savladati s v o j i m u m o m , na nereljiv zadatak.
A l i da bi taj put m o g a o nai i n j i m e hoditi, on m o r a
najpre due v r e m e proboraviti k o d suprotnosti u k o j e
se n j e g o v raniji put razdvojio. Prepona zagauje put
n j e g o v a ivota. G d e g o d se deava zagaivanje libida,
tu se i suprotnosti k o j e su ranije u j e d i n j e n e u p o s t o
j a n o m toku ivota raspadaju i otada pojavljuju kao
ratoborni protivnici. Z a t i m se u borbi, koja due traje
i ije se trajanje i zavretak ne m o g u predvideti, s u
protnosti iscrpljuju, a iz energije k o j u su one i z g u
bile obrazuje se tree, k o j e je ba tada poetak n o
voga puta.

7 Jung, Odabrana dela, V 97

 Prema t o m e p r a v i l u , i Siler s a d a p r e l a z i u p r o
dubljeno ispitivanje delovanja suprotnosti. Ma na
k a k v u p r e p o n u naili s a m o a k o je o n a v e o m a teka
rascep i z m e u vlastite n a m e r e i o b j e k a t a k o j i se
o p i r u postaje i o t p o r u n a m a samima. Jer, u k o l i k o se
ja napreem da objekat koji se opire podvrgnem s v o
j o j volji, m o j e celo bie dolazi polagano s n j i m e u
vezu, naime ba prema j a k o m libidnom zaposednuu,
koje jedan deo m o g a bia prevlaci tako rei u o b j e
kat. Na taj nain nastaje delimina identifikacija i z -
vesnih slinih delova m o j e linosti sa sutinom o b j e k
ta. C i m s e p o j a v i t a i d e n t i f i k a c i j a , s u k o b j e p r e m e -
ten u m o j u sopstvenu duu. O v a introjekcija
sukoba s o b j e k t o m ini me ne j e d n i m sa s a m i m s o
bom, uzrokuje time nemo prema objektu, a time iza
ziva i afekte, koji su svagda simptom unutranje n e -
jedinstvenosti. Afekti, pak, dokazuju da samog sebe
opaam, i time dolazim u stanje ako naime nisam
slep da s v o j u p a n j u o b r a a m na samog sebe i da
u s a m o m sebi pratim igru suprotnosti.

T i m p u t e m ide iler: o n n e nalazi rascep i z m e u

drave i jedinke, nego ga u poetku XI p i s m a uzima 1 8

k a o d v o j s t v o l i c a i s t a n j a , n a i m e k a o s a m o l i c e ili
Ja i n j e g o v o p r o m e n l j i v o afektivno stanje. D o k je Ja
relativno postojano, njegova vezanost (afektivno sta
n j e ) m e n j a se. i l e r e l i t i m e d a r a s c e p z a h v a t i d o
d n a . I s t v a r n o je j e d n a s t r a n a s v e s n a f u n k c i j a Ja, a
d r u g a strana k o l e k t i v n a vezanost. O b a o d r e e n j a p r i
padaju ljudskoj psihologiji. A l i razlini tipovi videe
o v e o s n o v n e injenice u svetlosti k o j a je s v r e m e n a
na v r e m e drukija. Za introvertne ideje o Ja jeste
n e s u m n j i v o o n o to je kontinuirano i dominanta s v e
sti, a o n o t o j e u s u p r o t n o s t i p r e m a t o m e j e s t e v e z a
n o s t ili a f e k t i v n o s t a n j e . Z a e k s t r a v e r t n e , p a k , a k c e -
nat lei p r e na kontinuitetu veze sa o b j e k t o m , a
m a n j e n a i d e j i o Ja. O t u d a b i z a n j i h p r o b l e m s t a j a o
drukije. Ova taka mora se imati na u m u i uzimati
u obzir ako pratimo ilerova dalja razmiljanja. K a d
on, na primer, kae: Lice se objavljuje u veno p o -

> L o c . cit. p . 5 1 .

98
s t o j a n o m Ja i s a m o u n j e m u , to je r e e n o sa s t a n o
vita introvertnoga o v e k a . A sa stanovita ekstra-
v e r t n o g a m o r a l o bi se kazati da se lice o b j a v l j u j e
s a m o u s v o j o j vezanosti, u funkciji v e z e sa o b j e k t o m .
L i c e j e , n a i m e , s a m o u i n t r o v e r t n o g a i s k l j u i v o Ja,
a k o d ekstravertnoga lei lice u n j e g o v u a f e k t i v n o m
s t a n j u , a ne u a f i k o v a n o m Ja. N j e g o v o Ja l e i d o
nekle ispod svoje afekcije, tj. svoje veze. Ekstravert-
ni n a l a z i s e b e u p r o m e n l j i v o m , u p r o m e n i , a i n t r o -
vertni u postojanosti. Naposletku, Ja nije v e n o p o
s t o j a n o u e k s t r a v e r t n o g a , k o j i na to m a l o p a z i . A
introvertni i m a i suvie toga, i zato preza od svake
p r o m e n e , u k o l i k o s e o n a d o t i e n j e g o v a Ja. A f e k t i v -
no stanje m o e za n j e g a znaiti neto n e p o s r e d n o
m u n o i neprijatno, dok ekstravertni ni p o d k o j i m
okolnostima ne bi primetio da je bez toga. Iz slede-
ega formulisanja moe se takoe bez smetnje da
otkrije introvertni: Da u svakoj promeni postojano
ostane sam, da sva opaanja uini iskustvom, t j . j e
dinstvom saznanja, i da svaku od svojih vrsta p o j a v
ljivanja u v r e m e n u uini z a k o n o m za sva vremena,
t o j e propis koji m u j e dat n j e g o v o m u m n o m p r i r o
dom. T u j e razgovetan stav koji vri a p s t r a h o v a -
1 7

nje, koji zadrava samog sebe; on ak postaje n a j

vie pravilo. Svaki doivljaj m o r a odmah da se p o
digne do iskustva, i iz zbira iskustava m o r a o d m a h
da proizie i zakon za svu budunost, d o k je drugo
s t a n j e p r i k o m e s e o d d o i v l j a j a n e srne p r a v i t i
nikakvo iskustvo, da ne nastanu moda zakoni koji
o m e t a j u b u d u n o s t isto tako ljudsko. S tim je p o t
p u n o saglasno to Siler B o g a ne m o e zamisliti kao
o n o g a k o j i postaje, n e g o s a m o k a o o n o g a k o j i v e n o
jeste; zato on i s p o u z d a n i j o m i n t u i c i j o m saznaje
1 8

boguslinost introvertnog idealnog stanja: ovek,

predstavljen u svojoj potpunosti, bio bi prema tome
postojano jedinstvo, k o j e u strujama p r o m e n e ostaje
v e n o isto. O s n o v u z a b o a n s t v o nosi o v e k n e p r o -
tivreno u s v o j o j linosti u s e b i . 1 9
O v a j p o g l e d na

1 7
L o c . cit. p . 5 4 .
1 8
L o c . cit. p. 54.
1 9
L o c . cit. p . 5 4 .

7"
99
b o j e b i e r a v o se slae s n j e g o v i m hrianskim u o -
veenjem i s onim slinim novoplatonskim shvatanji-
m a m a j k e b o g o v a i n j e n a sina, k o j i k a o d e m i j u r g
silazi u p o s t a j a n j e . A l i S i l e r o v o s h v a t a n j e p o k a z u j e
2 0

kojoj on funkciji pripisuje najviu vrednost, b o g u -

s l i n o s t , n a i m e p o s t o j a n o s t i i d e j a o Ja. Ja, k o j e s e b e
apstrahuje od aficiranog stanja, n j e m u je najvanije,
i stoga on o v u ideju i ima najvie diferenciranu, k a o
to je to sluaj k o d svakoga introverta. N j e g o v B o g ,
n j e g o v a najvia vrednost, za njega je apstrakcija i
o d r a n j e s v o g a Ja. A e k s t r a v e r t u j e B o g d o i v l j a
v a n j e na o b j e k t u , p o t p u n o t o n j e n j e u stvarnost, i zato
je n j e m u B o g koji je postao o v e k simpatiniji negoli
v e n o n e p r o m e n l j i v zakonodavac. O v a gledita, k a o
to bih o v d e anticipirajui n a p o m e n u o , vaila bi s a m o
za svesnu psihologiju tipova. U n e s v e s n o m se o d n o s
okree. ini se da je iler neto slutio o t o m e : iako
n j e g o v a s v e s t v e , istina, v e r u j e u B o g a k o j i n e p r o -
menljivo postoji, n j e m u se ipak put ka boanstvu
otvara u ulima, dakle u aficiranom stanju, u o n o m
to s e m e n j a , u i v o m p r o c e s u . A l i t o j e z a n j e g a s e
kundarno vana funkcija, i ukoliko se on sa s v o j i m
J a i d e n t i f i k u j e , i a p s t r a h u j e g a o d o n o g a to s e m e
nja, utoliko i n j e g o v svesni stav postaje sasvim
apstraktivan, d o k aficirano stanje, vezanost p r e m a
objektu, nunim nainom vie pripada nesvesnom. Iz
toga stanja stvari proizlaze znaajne posledice:
1. Svesnim apstraktivnim stavom, koji sledujui
s v o m idealu od svakoga doivljaja pravi iskustvo a
od iskustva zakon, nastaje izvesno ogranienje i u b o -
gost, k o j a je karakteristina za introvertnoga. iler
ga je u svome odnosu prema Geteu jasno doivlja
vao, jer je oseao Geteovu vie ekstravertnu prirodu
kao objektivno suprotstavljenu sebi. 21
Gete kae k a
rakteristino o sebi: Ja sam, naime, kao o v e k p o -
s m a t r a d o sri realist, t a k o d a k r a j s v i h s t v a r i k o j e
mi se p r e d s t a v l j a j u nita od n j i h i nita uz n j i h ne
m o g u da elim, i ja izmeu objekata ne znam ni za
k a k v u r a z l i k u n e g o l i z a t u : d a l i m e o n i i n t e r e s u j u ili

20 Uporei uz to Julijanov govor o majci bogova.

21 P i s m o G e t e u od 5. j a n u a r a 1798.

100
ne. 2 2
O ilerovu uticaju na sebe Gete kae veoma
karakteristino: A k o sam v a m sluio za r e p r e z e n -
t a n t a g d e k o j i h o b j e k a t a , vi ste uinili da se od suvie
strogog promatranja stvari i njihovih odnosa vratim
samom sebi. Nauili ste me da na mnogostranost unu
tranjeg oveka gledam s vie pravinosti, itd.
23
U
Geteu, pak, iler je nalazio esto naglaenu d o p u n u
ili p o t p u n o s t s v o g a b i a i u isti m a h o s e a o s v o j u
razlinost, k o j u on o v a k o karakterie: N e oekujte
kod mene nikakvo veliko materijalno bogatstvo ide
j a ; to je o n o to u ja k o d vas nai. M o j a potreba i
m o j a tenja je da od malog napravim mnogo, i ako
j e d a r e d p o b l i e u p o z n a t e m o j u u b o g o s t u s v e m u to
se zove steeno saznanje, m o d a ete nai da sam u
m n o g i m sluajevima i uspeo u tome. K a k o je m o j
k r u g misli manji, ja ga ba zato bre i ee pretr
a v a m , i ba stoga m o g u b o l j e da se koristim s v o j o m
malom gotovinom, i raznovrsnost koja nedostaje sa
draju da proizvedeni f o r m o m . Vi se trudite da s i m -
plifikujete svoj veliki svet ideja, a ja traim varijetet
za svoja mala imanja. Vi imate da upravljate kra
ljevstvom, a ja samo malo m n o g o b r o j n o m porodicom
p o j m o v a , k o j u bih od srca rado rasprostranio u malen
svet. 2 4

A k o odbijemo oitovanje izvesnih, za introvert

noga karakteristinih oseanja nie vrednosti, i t o m e
priraunamo da ekstravertni velikim svetom ideja
u p r a v l j a m a n j e n e g o l i to j e s a m p o d a n i k u t o m c a r
stvu, o n d a i l e r o v o p r i k a z i v a n j e d a j e o d l i n u sliku
one oskudnosti koja se obino razvija zbog bitno
apstraktivna stava.
2 . D r u g a p o s l e d i c a a p s t r a k t i v n o g a s t a v a svesti,
k o j a e se u p o t o n j e m toku naega ispitivanja p o k a
zati k a o z n a a j n a , j e s t e o k o l n o s t d a n e s v e s n o u t o m e
sluaju razvija k o m p e n z a t o r a n stav. to vie, n a i m e ,
svesna apstrakcija ograniava v e z u sa o b j e k t o m (jer
se prave suvie m n o g a iskustva i zakoni), utoli
ko u nesvesnom nastaje vea udnja za objektom,

2 2
P i s m o Sileru, aprila 1798.
2 3
P i s m o S i l e r u o d 6 . j a n u a r a 1798.
2 4
P i s m o G e t e u o d 3 1 . a v g u s t a 1794.

101
k o j a se u s v e s t i n a p o s l e t k u o i t u j e k a o prinudno ul
no vezivanje za objekat. P r i t o m u l n a v e z a n o s t s t o j i
m e s t o oseajne v e z e s a o b j e k t o m k o j a n e d o s t a j e , t j .
k o j a je apstrakcijom uguena. Otuda iler na karak
t e r i s t i a n n a i n s h v a t a ula k a o p u t ka b o a n s t v u , a
ne oseanja. N j e g o v o Ja l e i u m i l j e n j u , a n j e g o v o
aficirano stanje, n j e g o v a oseanja u ulnosti. Rascep
za n j e g a lei, dakle, i z m e u d u h o v n o s t i k a o m i l j e
n j a i u l n o s t i k a o a f i c i r a n o g a s t a n j a ili o s e a n j a . A l i
k o d ekstravertnoga stvar stoji o b r n u t o : n j e g o v a veza
s a o b j e k t o m j e r a z v i j e n a , ali n j e g o v s v e t i d e j a j e
ulan, konkretan.
u l n i o s e a j ili, b o l j e r e e n o , o s e a n j e k o j e s e
n a l a z i u s t a n j u u l n o s t i j e s t e kolektivno, t j . o n o s t v a
r a v e z a n o s t ili a f i c i r a n o s t a n j e , k o j e o v e k u v e k u isti
mah premeta i u stanje mistike participacije,
dakle u stanje parcijalnog identiteta s oseanim
o b j e k t o m . Taj identitet o b j a v l j u j e se u prinudnoj
z a v i s n o s t i o d o s e a n o g a o b j e k t a , i t o j e o n o to i n t r o -
vertnoga na putu circulus-a vitiosus-a podstie na p o
j a a n j e apstrakcije, k o j a treba da uniti d o s a d n u
vezu i pritisak koji od nje proizlazi. iler je saznao
tu osobenost ulnoga oseanja: Dokle god samo o s e -
a , s a m o u d i i iz i s t e u d n j e d e l u j e , on i dalje nije
nita drugo nego svet ( L o c . cit. p. 5 5 ) . A l i k a k o i n -
trovertni ne moe beskrajno da apstrahuje da bi
izmakao aficiranom stanju, on se naposletku osea
p r i m o r a n i m d a o n o m to j e s p o l j a n j e d a o b l i k . D a
ne b u d e , dakle, s a m o svet, on m o r a materiji da da
oblik, kae iler, on sve unutranje treba da ispo-
28

ljava i svemu spoljanjem da daje oblik. Oba zadatka

zamiljena u s v o m najviem ispunjenju v o d e natrag
ka p o j m u boanstva, od koga sam poao.
Ova veza je znaajna. U z m i m o da je objekat
ulno oseaj nog ovek hoe li mu se ovaj recept
svideti? N a i m e , h o e li se on dati uobliavati k a o k a d
bi onaj koji je za njega vezan bio njegov tvorac?
B o g a i g r a t i u m a l o m , z a t o j e o v e k p o z v a n , ali n a
posletku i beivotne stvari i m a j u boansko p r a v o na

2
L o c . cit. p. 55.

102
svoje sopstveno bie, i svet ve o d a v n o vie nije bio
haos kad su prvi ovekoliki m a j m u n i poeli da otre
kamenje. Zaista bi bio sumnjivi poduhvat kad bi
svaki introvert hteo da ispoljava svoj ogranieni svet
p o j m o v a i da po t o m e uobliava spoljanjost. Takve
s t v a r i d e a v a j u se, d o d u e , s v a k o d n e v n o , ali o v e k i
pati, i to s n a j b o l j i m p r a v o m , od te boguslinosti. Za
ekstraverta ta bi f o r m u l a glasila: S v e spoljanje
ponutranjivati i sve spoljanje uobliavati. O v u
r e a k c i j u , k a o to s m o g o r e v i d e l i , i l e r j e i i z a z v a o
u Geteu. Gete daje uz to jo izvanrednu paralelu; on
pie Sileru: Naprotiv, ja sam pri svakoj vrsti delat-
n o s t i , g o t o v o s m e m t o r e i , p o t p u n o idealistian: j a
ne pitam za predmete, nego zahtevam da se sve pri
lagouje mojim predstavama ( a p r i l a 1798). To z n a
i: kad ekstravertni misli, o n d a se to n j e m u s a m o m
deava isto tako l e p o k a o kad introvertni d e l u j e p r e
ma spoljanjosti. Ova formula, dakle, m o e zahteva-
263

ti pravo na valjivost samo onde gde je gotovo savr

eno stanje v e postignuto, i to k o d introvertnoga tako
bogat, savitljiv i za izraaj podesan svet p o j m o v a da
on objekat vie ne gura nasilu u Prokrustovu poste
lju, a k o d ekstravertnoga tako potpuno poznavanje i
u v a a v a n j e o b j e k t a da iz n j e g a ne m o e vie nastati
nikakva karikatura a k o se n j i m e misli. V i d i m o , dakle,
d a i l e r s v o j u f o r m u l u o s n i v a n a o n o m to j e n a j v i e
m o g u n o , i time pred psiholoki razvitak jedinke
stavlja g o t o v o nedomano visok zahtev s p r e t p o
s t a v k o m d a j e o n i u s v e m u o s t a l o m j a s n o u v i d e o ta
znai n j e g o v a formula. Bilo kako mu drago, u sva
k o m e sluaju je neto jasno, naime da je ova f o r m u
la: S v e unutranje ispoljavati i sve spoljanje uobli
avati ideal svesnog stava introverta. Ona se o s n i
va na pretpostavci, s j e d n e strane, idealna o b i m a
unutranjega sveta p o j m o v a , formalnoga principa, a,
s d r u g e strane, idealne mogunosti p r i m e n e ulnoga

2 B a
Upozoravam da sve moje primedbe o ekstravertnom
i i n t r o v e r t n o m v a e s a m o za o n e t i p o v e o k o j i m a je re u
o v o m poglavlju, n a i m e , za intuitivni, ekstravertni oseajni
tip, k a k a v predstavlja Gete, i za intuitivni, introvertni m i
saoni tip, koji p r e d s t a v l j a Siler.

103
principa, koji se u o v o m sluaju ne pojavljuje vie
kao stanje aficirano, nego kao aktivna potencija.
D o k l e g o d j e o v e k ulan, o n nije nita n e g o svet,
i da ne b u d e samo svet, on m o r a materiji davati
o b l i k . Tu lei obrtanje pasivnoga, trpnji p o d l o n o g a
ulnoga principa. Ali kako se takvo obrtanje m o e
dogoditi? Ba o t o m e je re. Jedva se m o e p r e t p o
s t a v i t i d a o v e k u isti m a h s v o m e s v e t u p o j m o v a d a j e
onaj izvanredni obim koji bi bio potreban da materi
j a l n o m s v e t u d a d e p r i s t a l u f o r m u i d a , u isti m a h ,
svoje aficirano stanje, svoju ulnost, iz pasivnoga
stanja o b r n e u aktivno, i t i m e ga p o p n e na visinu
svoga sveta ideja. Negde ovek m o r a da bude vezan,
t a k o r e i podloan, j e r i n a e zaista n e b i b i o B o g u
slian. O s i m ako je Sileru stalo do toga da p r e m a
objektu uini nasilje. Ali time bi on arhainoj i n f e
riornoj funkciji dopustio neogranieno pravo egzi
s t e n c i j e , t o j e , k a o to j e p o z n a t o , Nie b a r t e o
r i j s k i u i n i o d o c n i j e . O v a p r e t p o s t a v k a , r a z u m e se,
n i k a k o s e n e s l a e s a S i l e r o m , j e r o n se, k o l i k o j e m e n i
poznato, nigde nije izrazio u t o m pogledu. N j e g o v a
formula ima ak sasvim naivno-idealistiki karakter
i on se slae sa d u h o m n j e g o v a v r e m e n a , k o j e j o n i j e
obolelo od onoga dubokog neverovanja u ljudsko bie
i l j u d s k u istinu, k a o e p o h a p s i h o l o k o g a k r i t i c i z m a
k o j u je Nie inaugurisao. ilerova formula mogla bi
se ostvariti samo p r i m e n o m bezobzirnoga stanovita
m o i , k o j e s e v i e n e stara z a p r a v i n o s t i p r a v d u
p r e m a o b j e k t u ili z a s a v e s n o u z i m a n j e u o b z i r s o p -
stvene kompetencije. Jedino bi u o v o m sluaju, koji
Siler izvesno nikad nije imao na umu, i inferiorna
funkcija m o g l a dospeti do uestvovanja u ivotu. Na
t a j n a i n se i a r h a i n o , n a i v n o i n e s v e s n o i t e k p o
k r i v e n o s j a j e m velikih rei i l e p o g gesta, u v e k p r o -
turivalo i p o m o g l o n a m da postignemo sadanju k u l
t u r u , o i j o j sutini, d a b o m e , o v e a n s t v o s a d a n e m a
ba potpuno saglasno shvatanje. Arhaini n a g o n ka
m o i , k o j i se d o n d e krio iza kulture gesta, v e je
sada k a o takav doao na p o v r i n u i n e o b o r i v o d o
kazao da smo mi jo uvek varvari. Jer ne treba
z a b o r a v i t i d a , u k o l i k o s e s v e s t a n s t a v srne d i i t i i z -

104
vesnom boguslinou zbog svoga visokoga i apsolut
n o g a s t a n o v i t a , u t o l i k o s e r a z v i j a n e s v e s t a n stav,
ali i j a j e b o g u s l i n o s t o r i j e n t i s a n a p r e m a n i z i n i , t j .
p r e m a arhainom b o g u ulne i nasilne prirode. H e -
raklitova e n a n t i o d r o m i j a stara se za to da d o e v r e
me u k o m e e i taj deus absconditus izii na p o v r i n u
i pritisnuti uza zid b o g a naih ideala. K a o da se ljudi
p r i k r a j u X V I I I v e k a n i s u d o b r o o s v r t a l i n a o n o to
se tada dogaalo u Parizu, n e g o su se zanimali p o e z i
j o m i u m e t n o u i o s t a j a l i u i z v e s n o m s a n j a r s k o m ili
igraem stavu, da se m o d a o b m a n j u j u gledanjem u
ponor ljudskoga bia:

A l i t a m o dole je strano,
I ovek neka ne kua bogove,
I nikad i nikad neka ne udi da vidi
Sto oni milostivo pokrivaju m r a k o m i strahotom.

K a d je Siler iveo, jo nije dolo v r e m e razra

unavanja sa podzemnou. Nie je tome v r e m e n u i
s v o j i m unutranjim b i e m stajao m n o g o blie i stoga
je znao da se pribliujemo eposi n a j v e e b o r b e . Zato
j e o n , k a o j e d i n i p r a v i u e n i k operihauerov ( S c h o -
penhauer), i razderao koprenu naivnosti i u svome
Zaratustri izneo nekoliko stvari k o j e su bile o d r e e n e
za najivlji sadraj potonjega vremena.

b) O osnovnim nagonima

U d v a n a e s t o m p i s m u S i l e r se r a z r a u n a v a s o b a
osnovna nagona, i njima ovde i posveuje potpuniji
opis: ulnom nagonu je posao da oveka stavlja
u ograde v r e m e n a , i da ga uini m a t e r i j o m . Taj n a
gon zahteva da b u d e promene, da bi v r e m e imalo
n e k a k a v sadraj. T o stanje isto ispunjenoga v r e m e
n a z o v e s e oseaj ( E m p f i n d u n g ) . ovek u tome
2 6

stanju nije nita d r u g o n e g o jedinstvo koliina, i s p u

n j e n m o m e n a t v r e m e n a ili, t a v i e , o n t o n i j e , j e r
njegova linost je sve dotle ponitena dokle n j i m e

2 L o c . c i t . p. 5 6 .

105
vlada oseaj, i dokle ga v r e m e v u e sa sobom dalje. 2 7

oveka koji tei navie taj n a g o n neraskidljivim v e

zama vezuje za ulni svet, i apstrakciju s n j e n a n a j
slobodnijega putovanja u beskrajno vraa u granice
sadanjosti.
Sasvim je karakteristino za psihologiju ilerovu
to o n i s p o l j a v a n j e t o g a n a g o n a s h v a t a k a o o s e a j ,
a n e m o d a k a o a k t i v n o u l n o uenje. T o p o k a z u j e
d a u l n o s t z a n j e g a i m a k a r a k t e r reaktivnoga, a f i c i -
r a n o g s t a n j a , to j e k a r a k t e r i s t i n o z a i n t r o v e r t a .
Ekstravertan o v e k izvesno bi n a j p r e istakao k a r a k
t e r uenja. K a r a k t e r i s t i n o j e , z a t i m , t o j e t a j n a
gon onaj koji zahteva promenu. Ideja hoe nepro-
m e n l j i v o s t i venost. Ko stoji p o d p r i m a t o m ideje tei
z a p o s t o j a n o u , i o t u d a s v e t o tei z a p r o m e n o m
m o r a leati na strani k o j a je t o m e suprotna. U i l e
r o v u s l u a j u , n a s t r a n i o s e a n j a i o s e a j a (oset, o p a
a j ) , k o j i se, p r e m a p r a v i l u , z b o g s v o g a n e r a z v i j e
n o g a stanja nisu stapali j e d n o s d r u g i m . iler i n i j e
p r a v i o d o v o l j n u r a z l i k u i z m e u oseanja i oseaja,
to d o k a z u j e o v a j stav: O s e a n j e m o e s a m o kazati,
to je istinito za o v a j subjekat i u o v o m e m o m e n t u ,
i m o e doi drugi momenat, drugi subjekat koji e
i z j a v u sadanjega oseaja p o v u i (Loc. cit. p. 59).
O v o mesto jasno pokazuje da se u ilera oseaj
(oset) i o s e a n j e ( u v s t v o ) ( E m p f i n d u n g u n d G e f u h l )
slivaju i u jezikoj upotrebi. Sadraj o v o g a stava
pokazuje nedovoljno procenjivanje i diferenciranje
oseanja od oseaja (opaaja). Diferencirano oseanje
m o e p o s t a v l j a t i i opte valjivosti, a ne s a m o k a z u i -
s t i k e . A l i i s t i n a da je opaaj oseanja i n t r o v e r t n o g a
mislenoga tipa z b o g svoga pasivnoga i reaktivnoga
karaktera samo kazuistian, zato to se iznad p o j e
dinoga sluaja, k o j i m je on jedino podstaknut, n i
kad ne m o e uzdii do apstraktnog uporeivanja svih
sluajeva, jer se za taj posao u introvertnoga m i s l e -
n o g t i p a n e stara f u n k c i j a o s e a n j a , n e g o f u n k c i j a
miljenja. A l i o b r n u t o stoji stvar k o d introvertnoga
o s e a j n o g tipa, g d e oseanje postie apstraktni i opti

L o c . cit. p. 57.

106
karakter i otuda m o e postavljati i opte i trajne
vrednosti.
Iz Silerova opisa proizlazi dalje da je opaaj o s e -
anja (ime ja oznaavam ba karakteristino m e a -
n j e o s e a n j a i o s e a j a u i n t r o v e r t n o g a m i s l e n o g a tipa)
o n a f u n k c i j a o k o j o j se Ja i z r a a v a da n i j e s n j o m e
istovetno. On ima karakter opiranja, stranoga, k o j e
ponitava linost, odvlai je sa s o b o m , stavlja o
veka izvan njega samoga, otuuje ga od njega s a m o
g a . O t u d a ga i l e r u p o r e u j e i s afektom, k o j i o v e
ka dovodi dotle da dolazi izvan sebe. 2 8
Kad ovek
zatim p o n o v o postaje smotren, o n d a se to z o v e isto
t a k o p r a v i l n o ii u s e , t j . v r a a t i se u s v o j e Ja,
2 9

uspostavljati svoju linost. Iz toga razumljivo proiz

lazi d a s e z a i l e r a o p a a j o s e a n j a z a p r a v o n e p o
j a v l j u j e k a o n e t o to p r i p a d a l i c u , n e g o k a o v i e ili
manje neprijatna popratna okolnost, k o j o j se p o n e
kad pobedonosno protivstavlja vrsta volja. Ali
ekstravertnom se ini kao da ba ta strana sainjava
n j e g o v u p r a v u s u t i n u , i k a o d a j e o n s t v a r n o p r i sebi
b a o n d a k a d j e o d o b j e k t a a f i c i r a n , to zaista m o
emo razumeti ako u z m e m o u obzir da je za njega
veza sa o b j e k t o m diferencirana superiorna funkcija,
k o j o j se apstraktno m i l j e n j e i oseanje isto tako
protivi kao to je to za introvertnoga n e m i n o v n o .
Predrasuda ulnosti pogaa koliko miljenje ekstra-
vertnoga oseajnog tipa toliko i oseanje introvert
n o g a m i s l e n o g tipa. Z a o b a t o znai k r a j n j e o g r a n i
e n j e na m a t e r i j a l n o i k a z u i s t i k o . I d o i v l j a v a n j e
na objektu poznaje najslobodnije putovanje u b e s
k r a j n o , a ne s a m o apstrakcija k a o u ilera.
Z b o g toga iskljuivanja ulnosti od p o j m a i o b i
ma lica m o e iler da doe do tvrenja da je linost
apsolutno i nedeljivo jedinstvo, koje nikada ne
m o e biti u protivrenosti sa samim s o b o m . O v o j e
dinstvo je deziderat intelekta, koji bi svoj subjekat
hteo da odri u n a j i d e a m i j e m integritetu, i zato k a o
superiornu funkciju iskljuuje funkciju ulnosti, k o j a
se n j e m u ini inferiorna. Rezultat je osakaivanje
2 8
T j . ekstravertno.
2 9
T j . introvertno.

107
ljudskoga bia, k o j e je ba bilo motiv i ishodna taka
ilerova ispitivanja.
K a k o oseanje za ilera ima kvalitet opaanja
oseanja i stoga je samo kazuistiko, prirodno je da
najvie c e n j e n j e , istinita v r e d n o s t venosti, p r i p a d a
uobliavalakoj misli, t a k o z v a n o m u o b l i a v a l a k o m
nagonu, kako ga iler z o v e : Ali ako misao jedared
3 0

i s k a e : to je, onda ona odluuje zasvagda i veno, i

v a l j i v o s t n j e n a i s k a z a z a j e m e n a j e s a m o m lino
u, k o j a prkosi svakoj promeni. Meutim,
31
ovek
s e m o r a p i t a t i : d a l i j e zaista s a m o p o s t o j a n o s t s m i s a o
i v r e d n o s t l i n o s t i ? N i j e li to i p r o m e n a i p o s t a j an j e ,
razvitak, koji m o d a predstavlja ak jo vie v r e d
n o s t i n e g o l i isti p r k o s p r o t i v p r o m e n e ? 3 2

G d e , dakle, uobliavalaki n a g o n odrava vlast,

i u n a m a d e l a isti o b j e k a t , t u j e n a j v i e p r o i r e n j e
bia, tu iezavaju sve ograde, tu se o v e k iz jednog
koliinskog jedinstva, na koje ga je ograniio oskudni
smisao, izdigao do jedinstva ideja, k o j e p o d s o b o m
obuhvata celo carstvo pojava. Mi nismo vie jedin
ke, n e g o vrsta; sud svih d u h o v a izreen je naim s u
d o m , izbor svih srca reprezentovan je naim delom.
N e s u m n j i v o j e d a m i s a o i n t r o v e r t n o g a tei t o m e
H i p e r i o n u , s a m o j e teta t o j e j e d i n s t v o i d e j a i d e a l
b r o j n o ograniene ljudske klase. M i l j e n j e je samo
funkcija koja, ako je potpuno razvijena i pokorava
se samo s v o m sopstvenom zakonu, prirodno zahteva
pravo na optu valjivost. Zato se miljenjem moe
da obuhvati samo jedan deo sveta, drugi s a m o o s e -
a n j e m , trei samo o s e t o m itd. Z a t o i ima razlinih
psihikih funkcija, jer se psihiki sistem m o e ipak
bioloki shvatiti samo kao sistem prilagoivanja, i
otuda po svoj prilici oiju i m a samo zato to ima
svetlosti. Stoga m i l j e n j e i m a u svima okolnostima
s a m o z n a a j t r e i n e ili e t v r t i n e , i a k o o n o v a i s a m o
u s v o j o j s o p s t v e n o j s f e r i , k a o to g l e d a n j e i m a i s k l j u
i v o v a i j i v u f u n k c i j u za p r i m a n j e treptaja svetlosti,

8 U o b l i a v a l a k i n a g o n s l a e s e u Silera s m i s l e n o m
s n a g o m . Cf. l o c . cit. p. 6 8 .
si L o c . cit. p. 59.
8 2
U d a l j e m t o k u Siler s a m k r i t i k u j e t u t a k u .

108
sluanje za primanje treptaja zvuka. Ko zato j e d i n
stvo ideja stavlja na najvie mesto, i opaaj oseanja
osea kao suprotnost p r e m a s v o j o j linosti, taj se
moe uporediti sa o v e k o m koji, dodue, ima dobre
o i , ali j e p o r e d n j i h p o t p u n o g l u v i a n e s t e t i a n .
M i n i s m o vie jedinke, nego vrsta; izvesno, ako
se i d e n t i f i k u j e m o s m i l j e n j e m , u o p t e s a m o s jed
nom f u n k c i j o m , o n d a s m o m i k o l e k t i v n a o p t e v a l j i -
v a b i a , ali p o t p u n o o t u e n a o d s e b e s a m i h . O s i m t e
e t v r t i n e p s i h e , o s t a l e tri e t v r t i n e j e s u u t a m i , u
p o t i s n u t o s t i i u s m a n j e n o j v r e d n o s t i . E s t - c e la n a
t u r e q u i p o r t e ainsi l e s h o m m e s s i l o i n d ' e u x - m e -
m e s ? m o g l i b i s m o o v d e da p i t a m o s Rusoom ali
ne na p r v o m mestu priroda, v e naa sopstvena psi
hologija, koja na varvarski nain precenjuje jednu
funkciju i daje se od nje otrgnuti. Taj napad ( i m p e -
tus) j e , r a z u m e se, d e o p r i r o d e , n a i m e o n a n e u k r o
ena nagonska energija od k o j e diferencirani tip
preza ako se ona sluajno jedared ne manifestu je
u idealnoj funkciji, g d e se slavi i ceni k a o boanski
entuzijazam, nego u nekoj inferiornoj funkciji, kao
to S i l e r r a z g o v e t n o k a e : A l i t v o j a j e d i n k a i t v o j a
s a d a n j a p o t r e b a povui e sa sobom promenu, i ono
za im sada vatreno udi uinie predmetom svoga
preziranja.
A l i da li se neukroeno, b e z m e r n o i disproporcio-
n i s a n o p o k a z u j e u u l n o s t i in a b j e c t i s s i m o l o c o
ili u n a j v i e r a z v i j e n o j f u n k c i j i k a o n j e n o p r e c e n j i -
v a n j e ili d e i f i k a c i j a , t o j e , u z e v i u o s n o v i , i s t o , n a i m e
varvarstvo. T o se, r a z u m e se, n e m o e u v i d e t i d o k l e
g o d j e o v e k j o h i p n o t i s a n predmetom d e l a n j a i p r i
t o m e p r e v i a kako s e t o d e l a n j e v r i .
Biti istovetan s j e d n o m diferenciranom funkci
j o m z n a i b i t i k o l e k t i v a n , s v a k a k o n e v i e kolektivno
istovetan, k a o p r i m i t i v a n o v e k , n e g o kolektivno pri
lagoen, u k o l i k o j e s u d s v i h d u h o v a i s k a z a n n a i m
sudom, jer mi tada mislimo i g o v o r i m o tano onako
k a k v o je opte oekivanje u onih ije je miljenje u
istoj meri diferencirano i prilagoeno. I izbor svih
srca predstavljen je naim d e l o m , ukoliko mislimo
i d e l a m o ba o n a k o k a k o svi ele da se misli i dela.

109
A s v i m i s l e i e l e da je n a j b o l j e i n a j v i e d o s t o j n o
t e n j e t o a k o se, k o l i k o j e g o d m o g u n o , d o s p e v a d o
identiteta s j e d n o m diferenciranom f u n k c i j o m , j e r to
d o n o s i n a j o e v i d n i j e s o c i j a l n e k o r i s t i , ali n i i m o s o
binama ljudske prirode, koje ponekad sainjavaju
velik d e o individualnosti, n a j v e e tete. C i m se,
kae iler, ustvrdi prvobitan, dakle nuan a n t a g o
nizam oba nagona, onda, dakako, n e m a nikakva
drugoga sredstva da se odri jedinstvo u o v e k u nego
da se u l n i n a g o n neuslovljeno podvrgne u m n o m . Iz
t o g a m o e nastati s a m o j e d n o o b l i n o s t , ali n i k a k v a
harmonija, i ovek ostaje i dalje v e n o p o d e l j e n . 3 8

Poto za oveka predstavlja tekou da pored sve

pokretljivosti oseanja ostane veran s v o j i m osnovnim
s t a v o v i m a , on se l a a p o d e s n i j e g a s r e d s t v a da otupi ji-
vanjem oseanja obezbedi karakter; jer, svakako,
beskrajno je lake ouvati spokojstvo p r e d r a z o r u
anim protivnikom negoli savlaivati hrabra i jaka
neprijatelja. U toj operaciji i sastoji se n a j v e i m d e
l o m o n o to se z o v e u o b l i a v a n j e oveka, i to u n a j
b o l j e m smislu rei, g d e to znai obdelavanje u n u t r a
njega, a ne samo spoljanjega oveka. Tako uobli
en ovek bie, dakako, sauvan od toga da bude g r u
b a p r i r o d a i d a s e k a o t a k a v p o k a z u j e ; ali o n e , u
isti m a h , o s n o v n i m s t a v o v i m a b i t i z a t i e n o d s v i h
oseaja prirode, i ovetvo spol ja m o i e da mu se
isto tako m a l o pribliava k a o i o v e t v o i z n u t r a . 34

I ileru je poznato da o b e funkcije, miljenje i

a f i c i r a n o s t ( o s e a j o s e a n j a ) , m o g u jedna drugoj da
podmeu (to s e d e a v a b a o n d a , k a o to s m o v i d e l i ,
kad se jednoj funkciji da prvenstvo). O n moe in
tenzitet, k o j i iziskuje t v o r n u snagu, da stavi na t r p n u
(aficiranost), da n a g o n o m za g r a d i v o pretekne n a g o n
za oblik, i da od m o i koja prima napravi onu koja
o d r e u j e . Ekstenzitet, k o j i p r i p a d a t r p n o j s n a z i , m o e
d a dodeli t v o r n o j ( p o z i t i v n o m m i l j e n j u ) , d a n a g o
n o m za oblik pretekne nagon za gradivo, i da moi
koja prima podmetne onu koja odreuje. U prvom

ss L o c . cit. p . 6 1 s.
3* L o c . c i t . p . 6 7 .

110
sluaju on nikada nee biti on sam, u d r u g o m slu
aju nikada n e e biti neto d r u g o . 8 6

U o v o m v e o m a znaajnom pasusu sadrano je

m n o g o od onoga o e m u smo v e raspravljali. A k o
snaga pozitivnoga miljenja pritie opaaju oseanja,
t o b i z n a i l o i s t o t o i o b r t a n j e i n t r o v e r t n o g a tipa,
onda kvaliteti nediferenciranih, arhainih opaaj a
oseanja d o b i v a j u vlast, t j . jedinka t i m e pada u k r a j
n j u vezanost, u identitet s o p a e n i m o b j e k t o m . O v o
stanje odgovara takozvanoj inferiornoj ekstraversiji,
tj. ekstraversiji koja oveka tako rei potpuno otki
da od n j e g o v a Ja i r a z r e a v a u a r h a i n e k o l e k t i v n e
veze i identitete. On tada nije vie o n sam, nego
ista vezanost, istovetan sa s v o j i m o b j e k t o m , i stoga
je bez stanovita. Protiv toga stanja introvertni o
v e k i n s t i n k t i v n o o s e a n a j v e i o t p o r , ali t o g a n e
ometa da u njega ee nesvesno zapadne. To stanje
n i p o d k o j i m o k o l n o s t i m a n e srne s e z a m e n i t i e k s t r a -
v e r s i j o m ekstravertna tipa, iako j e introvertni u v e k
sklon da izvri tu z a m e n u i da p r e m a toj ekstraver
siji p o k a e isto p r e z i r a n j e k o j e je on, u o s n o v i uzev,
svagda imao za svoju sopstvenu ekstravertnu vezu. 8 6

Obrnuto, drugi sluaj znai isto predstavljanje i n

t r o v e r t n o g a m i s l e n o g a tipa, k o j i sebe o d s e c a n j e m
inferiornih opaanja oseanja osuuje na steril
nost, t j . odlazi u o n o stanje u k o m e m u se o v e
tvo spol ja m o e isto tako m a l o pribliavati k a o i
ovetvo iznutra.
I o v d e je oevidno da iler svagda pie samo sa
stanovita introvertnoga oveka. Jer ekstravertni,
k o j i s v o j e Ja n e m a u m i l j e n j u , n e g o u oseaj n o j
vezi s o b j e k t o m , nalazi sebe ba na objektu, dok se
introvertni na n j e m u gubi. A l i ekstravertni, kad je
introvertan, dolazi do svoje inferiorne vezanosti sa
kolektivnim mislima, do identiteta sa kolektivnim
m i l j e n j e m arhaine, konkretistine vrste, to bi se
m o g l o o z n a i t i k a o osetno predstavljanje. U o v o j i n -

S5 L o c . c i t . p . 6 4 s.
8 Radi otklanjanja nesporazuma hou ovde da napo
menem da se to preziranje ne odnosi na objekat, bar u p r a
vilu ne, nego samo na vezu sa njim.

111
feriornoj funkciji on se g u b i isto o n a k o kao i n t r o
vertni u svojoj ekstraversiji. Otuda ekstravertni o s e -
a istu n e n a k l o n o s t i l i s t r a h ili t i h o p r e z i r a n j e z a
introversiju k o j u i introvertni osea za ekstraversiju.
iler suprotnost i z m e u o b a mehanizma u
n j e g o v u s l u a j u , d a k l e , i z m e u o s e t a i m i l j e n j a ili,
k a o to on t a k o e kae, i z m e u m a t e r i j e i f o r m e ili
trpljenja i delatnosti (aficiranosti aktivnoga m i l j e
n j a ) o s e a k a o nepremostivu. R a s t o j a n j e i z m e
3 7

u oseta i miljenja je b e s k r a j n o , i ne m o e se
ba niim posredovati izmeu njih. Oba stanja
stoje u suprotnosti j e d n o p r e m a d r u g o m i nikada ne
mogu da postanu jedno. 3 8
Ali oba nagona hoe da
postoje, i kao energije, kako to iler zamilja na
moderan nain, 3 9
hoe i potrebuju stanje ispregnu-
tosti ( A b s p a n n u n g ) . S t o se tie n a g o n a za g r a d i
vo, kao i nagona za oblik, njihovi su zahtevi vrlo
o z b i l j n i , j e r s e j e d a n u s a z n a v a n j u v e z u j e z a stvar
nost, a d r u g i za nunost stvari.*" A l i , i s p r e g n u t o s t
u l n o g a n a g o n a n e srne n i n a k o j i n a i n d a b u d e d e -
l o v a n j e f i z i k e n e m o i ili o t u p e l o s t i o s e t a , k o j a s v u -
gde zasluuje samo preziranje; ona m o r a da bude
radnja slobode, delatnost linosti, k o j a s v o j i m m o
ralnim intenzitetom umerava onaj ulni. 4 1
Samo u
k o r i s t d u h a srne u l o i z g u b i t i . P r e m a t o m e m o r a s e
zakljuiti da duh s m e izgubiti s a m o u korist ula. i
l e r t o , d o d u e , n e k a e d i r e k t n o , ali t a k o m i s l i , s u d e i
po smislu, kad kae: Ona ispregnutost nagona za o b
lik s m e isto tako m a l o d a b u d e d e l o v a n j e d u h o v n e n e
m o i ili s l a b o s t i m i s l e n i h ili v o l j n i h s n a g a ; t i m e b i
ljudska priroda bila uniena. Obilje oseta mora da
b u d e n j e n slavni izvor; ba ulnost m o r a p o b e i v a -
k o m snagom da potvruje svoju oblast i da se opire
nasilju, k o j e bi j o j duh rado uinio t i m e to se p r e
daje delanju pre nje.

U suprotnosti p r e m a
3 7
gorenavedenom reaktivnom mi
ljenju.
sa L o c c i t . p . 9 0 s.
* L o c . c i t . p . 6 8 .
L o c . c i t . p . 7 6 s.
4

L o c . c i t . p . 6 8 s.

112
 U tim recima izraeno je priznanje da ulnost
i m a j e d n a k o o p r a v d a n j e kao i duhovnost. iler, d a
kle, priznaje osetu p r a v o na sopstvenu egzistenciju.
A l i u isti m a h v i d i m o u o v o m s t a v u n a g o v e t e n u j o
jednu, dublju misao, naime ideju o uzajamnom d e -
l o v a n j u o b a n a g o n a , o z a j e d n i c i i n t e r e s a ili simbiozi,
k a o to b i s m o m o d e r n i j e r e k l i , p r i e m u b i p r o d u k a t
opadanja j e d n e delatnosti bio zemljite za ishranu
druge. iler kae da se uzajamno delovanje oba n a
g o n a s a s t o j i u t o m e t o d e l a t n o s t j e d n o g a u isti m a h
osniva i ograniava d e l a t n o s t d r u g o g a , i da s v a k i
pojedini za se dolazi do svoje najvie manifestacije
ba time to drugi dela. Otuda, p r e m a toj misli, n j i
h o v a suprotnost ne bi se nikako smela shvatiti k a o
n e t o to t r e b a resiti, n e g o , n a p r o t i v , k a o n e t o to
j e k o r i s n o i to u n a p r e u j e i v o t , to b i t r e b a l o s a m o
odravati i potpomagati. Ovaj zahtev uperen je prav
ce protiv pretezanja jedne diferencirane i socijalno
dragocene funkcije, jer ona u p r v o j liniji pritenjava
i isisava i n f e r i o r n e f u n k c i j e . To bi znailo ropski r e
volt protiv h e r o j s k o g a ideala, koji nas p r i m o r a v a da
za jedno r t v u j e m o s v e drugo. K a d se s t i m p r i n c i p o m
k o j i j e , k a o to j e p o z n a t o , u n a r o i t o v i s o k o j m e r i
izgraen hrianstvom u p r v o m r e d u radi o d u h o v l j a -
vanja oveka, a koji je zatim davao najefektivniju
p o m o za n j e g o v o materijalisanje j e d a r e d raskrsti,
o n d a se p r i r o d n o oslobaaju inferiorne funkcije, i, s
p r a v o m ili b e z p r a v a , z a h t e v a j u j e d n a k o p r i z n a n j e
kao i diferencirana funkcija. Time e se otvoreno p o
kazati p o t p u n a suprotnost i z m e u ulnosti i d u h o v
n o s t i , ili i z m e u o p a a j a o s e a n j a ili m i l j e n j a , u i n
t r o v e r t n o g a m i s l e n o g a tipa. P o t p u n a suprotnost, k a o
to i i l e r k a e , u z r o k u j e u z a j a m n o o g r a n i a v a n j e , to
p s i h o l o k i z n a i i s t o to i a b o l i c i j u p r i n c i p a m o i , t j .
odricanje od opte valjivosti na osnovu diferencira
ne, i opte prilagoene, kolektivne funkcije. Iz toga
n e s m e t a n o p r o i z l a z i individualizam, t j . n u n o s t p r i
znanja individualnosti, priznanje oveka ovakva k a
k a v jeste. A l i u j m o k a k o i l e r p o k u a v a d a s e p r i
blii p r o b l e m u ! O v a j uzajamni odnos oba nagona
jeste, dodue, zadatak uma, koji o v e k m o e sasvim

8 Jung, Odabrana dela, V

113
d a resi s a m o u p o t p u n o s t i s v o g a p o s t o j a n j a . T o j e u
p r a v o m smislu rei ideja o n j e g o v u ovetvu, dakle
jedno beskrajno, k o m e se on u toku vremena moe
s v e v i e p r i b l i a v a t i , ali g a n i k a d a n e m o e d o s t i i .
42

teta je to je Siler k a o tip o d r e e n ; k a d to ne bi bio,

nikada m u n e b i m o g l o pasti n a p a m e t d a z a j e d n i k o
delovanje oba nagona posmatra kao zadatak uma,
jer suprotnosti se ne m o g u racionalno ujediniti
tertium n o n datur zato se ba i z o v u suprotnosti.
Osim ako Siler p o d u m o m ne razumeva neto drugo
negoli ratio, n a i m e n e k u viu, g o t o v o mistiku m o .
Suprotnosti se m o g u samo praktiki ujediniti kao
k o m p r o m i s ili iracionalno, j e r i z m e u n j i h n a s t a j e
j e d n o novum, k o j e s e r a z l i k u j e i o d j e d n e i o d d r u g e ,
a i p a k j e s p o s o b n o d a n a isti n a i n p r i m i n j i h o v e
energije k a o izraz i j e d n e i druge, a ne j e d n e od njih.
Neto t a k v o ne m o e se izmisliti, n e g o se s a m o i v o
t o m m o e stvoriti. N a o v u poslednju m o g u n o s t m i
sli u s t v a r i i S i l e r , k a o to v i d i m o u s l e d e i m r e e n i
c a m a : A l i d a i m a s l u a j e v a g d e b i o n ( o v e k ) u isti
m a h s t e k a o t o d v o s t r u k o i s k u s t v o , g d e b i u isti m a h
postao svestan s v o j e slobode i osetio s v o j e postojanje,
g d e b i s e u isti m a h o s e a o k a o m a t e r i j a i n a u i o p o
znavati sebe kao duh, on bi u t i m sluajevima, i ba
samo u njima, imao potpun pogled na svoje ovetvo,
i p r e d m e t k o j i bi mu pribavio taj p o g l e d sluio bi mu
k a o s i m b o l n j e g o v o g izvrenog o d r e e n j a (Loc. cit.
p. 70).
K a d b i o v e k , d a k l e , m o g a o d a u isti m a h i v i i
j e d n u i d r u g u s n a g u ili i j e d a n i d r u g i n a g o n , t j . d a
mislei osea i da oseaj ui misli, o n d a bi u n j e m u iz
o n o g a t o d o i v l j u j e (to S i l e r z o v e p r e d m e t o m ) n a
s t a o simbol, k o j i b i i z r a a v a o n j e g o v o p o s t i g n u t o o d
reenje, tj. njegov put na k o m e se ujedinjuju Da i
Ne. P r e n e g o to poblie p r e e m o na psihologiju te
misli, h o e m o da se u v e r i m o k a k o Siler shvata s u
tinu i postanak simbola. P r e d m e t ulnoga nagona
z o v e s e ivot u n a j i r e m z n a e n j u ; p o j a m k o j i z n a
i celo materijalno bie, i svu neposrednu sadanjost
u u l i m a . P r e d m e t n a g o n a u o b l i a v a n j a z o v e se lik

L o c . cit. p. 69.

114
 p o j a m k o j i o b u h v a t a sve f o r m a l n e osobine stvari
i sve veze njihove prema snagama miljenja. P r e d 4 3

m e t f u n k c i j e k o j a p o s r e d u j e z o v e s e , p o S i l e r u , ivi
lik, a to bi b a b i o s i m b o l u k o m e se s u p r o t n o s t i
u j e d i n j u j u , p o j a m k o j i slui z a o z n a k u s v i m a e s t e -
tikim osobinama p o j a v a i j e d n o m reju, o n o m e to
se u najirem znaenju zove lepotom. 4 4
Ali simbol
pretpostavlja i f u n k c i j u k o j a s i m b o l e stvara, jo j e d
nu, koja razumeva simbol. Jer ova poslednja nije
ukljuena u stvaranje simbola, naprotiv, ona je za
sebna funkcija, k o j u b i s m o mogli oznaiti kao milje
n j e u s i m b o l i m a ili s i m b o l i k o r a z u m e v a n j e . N a i m e ,
sutina s i m b o l a se sastoji u t o m e to on prikazuje
j e d n o stanje stvari k o j e po sebi nije u celini r a z u m
ljivo, i to samo intuitivno nagovetava n j e g o v m o g u
an smisao. Stvaranje simbola nije racionalan proces;
j e r takav p r o c e s nikada ne bi m o g a o stvoriti sliku
k o j a prikazuje u osnovi neshvatljivu sadrinu. R a
zumevanje simbola zahteva izvesnu intuiciju, koja
priblino uoava smisao tog stvorenog simbola i u n o
si ga u s v e s t .
O v u f u n k c i j u z o v e S i l e r t r e i m n a g o n o m , na
gonom za igru, k o j i n i j e d n o j od o b e j u s u p r o t n i h
f u n k c i j a n i j e s l i a n , ali i p a k s t o j i i z m e u n j i h i
vodi rauna o njima, pod pretpostavkom, naime
(to i l e r n e p r i m e u j e ) , d a b i o s e a n j e i m i l j e
n j e b i l i o n d a zbiljske f u n k c i j e . A l i i m a i h n e m a l o
k o d kojih ni oseanje ni miljenje nisu sasvim z b i l j
ski, i o n d a bi tu m e s t o igre m o r a l a u sredini da stoji
zbilja. Iako iler na d r u g o m mestu porie egzisten
c i j u t r e e g p o s r e d n i k o g o s n o v n o g n a g o n a ( p . 61),
ipak e m o prihvatiti da je, dodue, n j e g o v zakljuak
m a l o o s k u d a n , ali n j e g o v a i n t u i c i j a u t o l i k o p r a v i l n i j a .
J e r s t v a r n o s t o j i n e t o i z m e u s u p r o t n o s t i , ali j e o n o
u isto diferenciranoga tipa postalo nevidljivo. U i n
trovertnoga o n o lei u o n o m to ja z o v e m opaaj o s e
anja. Z b o g relativnoga potiskivanja inferiorna f u n k
c i j a je s a m o j e d n i m d e l o m v e z a n a uza svest, a d r u g i m
d e l o m se dri nesvesnoga. Diferencirana funkcija je,

L o c cit. p. 73.
4 4
L o c . cit. p . 7 4 .

8 -
115
koliko god je moguno, prilagoena spoljanjem rea
litetu, ona je doista zapravo funkcija stvarnosti, i
stoga je u n j o j fantastini elemenat u n a j v e o j m o
g u n o j meri iskljuen. On se zato asocirao s inferi
o r n i m funkcijama, k o j e se u g u u j u na slian nain.
Otuda oseanje introvertnoga, koje je obino senti
mentalno, ima veoma jaku primesu nesvesne fanta
zije. Trei elemenat, u k o m e se suprotnosti sastaju,
jeste s j e d n e strane stvaralaka, a s druge strane r e -
c e p t i v n a delatnost fantazije. O v a f u n k c i j a j e o n o t o
iler obeleava kao nagon za igru, ime on vie misli
n e g o to s t v a r n o k a e . O n k l i e : J e r , d a n a j z a d t o
v e jedared izreknemo, o v e k se igra samo onde gde
je on u p u n o m znaenju rei ovek, i on je sasvim
ovek samo onde gde se igra. Predmet nagona za
4 5

igru je za njega lepota. o v e k treba lepotom samo

da se igra, i on treba samo l e p o t o m da se igra.
S i l e r j e z a p r a v o b i o s v e s t a n ta b i t o m o g l o z n a
iti d a s e n a g o n z a i g r u d o n e k l e s t a v i n a n a j v i e
m e s t o . K a o to s m o v e v i d e l i , p o n i t e n j e p o t i s k i v a n j a
izaziva odskakanje suprotnosti j e d n e za d r u g o m i i z
jednai van je, k o j e se nuno zavrava obaranjem d o
tadanjih najviih vrednosti. To je katastrofa kulture,
k a o to j e m i d a n a s j o r a z u m e v a m o , a k o s e v a r v a r -
ska strana E v r o p l j a n i n o v a prijavi za re, j e r ko j a m i
za to da e takav o v e k , kad se p o n e igrati, postaviti
sebi za cilj ba estetiko raspoloenje i uivanje prave
lepote? To bi bila anticipacija sasvim nepravino n e
opravdane vrste. Stavie, iz nunoga unienja k u l t u r
noga napora treba oekivati sasvim neto drugo. iler
zato s p r a v o m kae: Estetiki n a g o n za i g r o m j e d v a
e se jo moi da upozna u svojim p r v i m pokuajima,
jer tu neprestano posreduje ulni nagon s v o j o m t v r -
doglavou i svojom divljom poudom. Otuda vidimo
da grubi ukus n a j p r e dohvata o n o to je n o v o i i z n e
nadno, areno, pustolovno i bizarno, estoko i divlja-
no, i da ni od ega toliko ne bei koliko od bezazle-
nosti i spokojstva. * Iz toga se m o r a zakljuiti da je
4

iler bio svestan opasnosti toga preobraaja. Ta o k o l

i L o c . c i t . p . 7 9 .
L o c . cit. p. 156.

116
nost objanjava i to to se on sam ne m o e zadovoljiti
n a e n i m r e e n j e m , n e g o o s e a j a k u p o t r e b u d a o
veku dade pouzdaniji fundamenat za njegovo o v e -
t v o n e g o l i to t o m o e b i t i n e s i g u r n a o s n o v a e s t e -
t i k o - i g r a e g stava. To m o r a i da b u d e tako. Jer s u
p r o t n o s t i z m e u o b e j u f u n k c i j a ili f u n k c i o n i h g r u p a
jeste u tolikoj m e r i velika i ozbiljna da bi igra j e d v a
bila d o v o l j n a da nadmai sve tekoe i svu ozbiljnost
toga sukoba. Similia similibus curantur potrebno
je neto tree, k o j e se ozbiljnou bar izjednauje sa
d r u g i m d v e m a funkcijama. K o d igraeg stava m o r a
da otpadne svaka ozbiljnost, i time je stvorena m o
gunost za apsolutnu odredijivost. N a g o n u se svia da
ga p r i m a m l j u j e as oset as miljenje, i da se j e d a r e d
igra objektima, a drugi put mislima. Ali, u svakom
sluaju, on se n e e igrati s a m o l e p o t o m , j e r za to o
v e k ne bi smeo vie da b u d e varvarin, n e g o bi v e
m o r a o da b u d e estetiki vaspitan, d o k je re ba o
t o m e k a k o on m o e da izie iz v a r v a r s k o g a stanja.
Stoga se pre svega m o r a jedared utvrditi gde ovek
zapravo stoji u s v o m najunutranjijem biu. On je a
priori isto toliko oset k o l i k o i m i l j e n j e , on je u s u
protnosti sa s a m i m s o b o m , a otuda na neki nain
m o r a i da p o s r e d u j e i u s v o j o j n a j i n t i m n i j o j s u t i n i
da bude bie koje, dodue, uzima uea u oba n a g o
n a , ali s e m o e i o d j e d n o g i o d d r u g o g n a g o n a d a
razlui, tako da on n a g o n e m o e , dodue, pretrpljivati
i u d a t o m s l u a j u i m s e p o k o r a v a t i , ili i h m o e p r i -
m e n j i v a t i , ali n a t a j n a i n t o s e o d n j i h r a z l u u j e
k a o od prirodnih snaga, k o j i m a je on, dodue, p o d
v r g n u t , ali s k o j i m a s e n e o s e a i s t o v e t n i m . i l e r s e
o tome ovako izraava: O v o stanovanje dvaju o s n o v
nih nagona u oveku ne protivrei, uostalom, ni na
koji nain apsolutnom jedinstvu duha, im ovek sta
ne sam duh razlui vati i od j e d n o g i od drugog n a
gona. Oba nagona egzistuju i dejstvuju, dodue, u
n j e m u , ali o n s a m n i j e n i m a t e r i j a n i f o r m a , n i u l
n o s t n i u m ( L o c . cit. p . 99).
ini mi se da iler o v d e nagovetava neto v e o
ma v a n o , naime izdvojivost jedne individualne je
zgre, k o j a , d o d u e , m o e d a b u d e a s s u b j e k a t a s

117
o b j e k a t s u p r o t n i h f u n k c i j a , ali s v a g d a o s t a j e n e r a z
luiva od njih. S a m o razluivanje je intelektualan
isto tako kao i m o r a l a n sud. U j e d n o g a deava se to
miljenjem, u drugoga oseanjem. A k o razluivanje
n e p o e z a r u k o m ili a k o s e u o p t e n e i z v r i , o n d a j e
neminovna posledica da se pojavljuje razreavanje
j e d i n k e u suprotnosna d v o j s t v a t i m e to ona postaje
s njima istovetna. Dalja posledica je razdvajanje sa
s a m i m s o b o m , ili p r o i z v o l j n a o d l u k a z a o v u ili o n u
stranu p o d nasilnim potiskivanjem suprotne strane.
O v a j tok misli je v e o m a staro razmiljanje, k o j e je,
koliko ja znam, psiholoki najinteresantnije f o r m u -
l i s a o Sinesije, h r i a n s k i e p i s k o p iz P t o l e m a i d e i u e
n i k H i p a t i j i n . U s v o j o j k n j i z i De somnUs on s p i r i -
47

tus-u phantasticus-u o d r e u j e praktiki isto mesto u

psihologiji kao Siler nagonu za igru, a ja stvaralakoj
f a n t a z i j i , s a m o s e o n m e s t o p s i h o l o k i i z r a a v a meta
fiziki, ali t o z a n a e s v r h e , k a o s t a r a j e z i k a u p o
treba, ne dolazi u obzir. Sinesije kae o n j e m u : S p i -
ritus phantasticus inter aeterna et t e m p o r a l i a m e d i u s
est, q u o e t p l u r i m u m v i v i m u s . S p i r i t u s p h a n t a s t i c u s
u j e d i n j u j e u s e b i s u p r o t n o s t i , i o t u d a silazi i u n a
gonsku prirodu sve do ivotinjskog, gde postaje i n
stinkt i podstreka d e m o n s k i h p o u d a : Vendicat
e n i m sibi spiritus hic aliquid v e l u t p r o p r i u m , t a n -
q u a m ex vicinis quibusdam ab extremis utrisque, et
q u a e t a m l o n g e disjuncta sunt, o c c u r u n t in una n a
tura. A t q u i essentiae phantasticae latitudinem natura
per multas r e r u m sortes extendit, descendit utique
usque ad animalia, quibus n o n adest ulterius intel-
l e c t u s . A t q u e est a n i m a l i s i p s i u s r a t i o , m u l t a q u e
p e r p h a n t a s t i c a m h a n e e s s e n t i a m sapit a n i m a l e t c .
Tota genera d a e m o n u m ex ejusmodi vita suam sorti-
u n t u r essentiam. lila e n i m ex toto suo esse imaginaria
s u n t , e t e x iis q u a e f i u n t i n t u s , i m a g i n a t a .
D e m o n i psiholoki nisu nita d r u g o n e g o i n t e r f e
rencije nesvesnoga, tj. provale spontane prirode u
kontinuitet svesnoga toka od strane nesvesnih k o m
pleksa. K o m p l e k s i se m o g u uporediti sa demonima,

47 N a v o d i m po latinskom prevou Marsilija Ficina od

g o d . 1497.

118
koji udljivo ometaju nae miljenje i delanje, i o t u
d a j e stari i s r e d n j i v e k t e k e n e u r o t i k e s m e t n j e
s h v a t a o k a o o p s e d n u t o s t . A k o se, d a k l e , j e d i n k a k o n
sekventno stavlja na j e d n u stranu, onda se nesvesno
s t a v l j a n a d r u g u i b u n i se, t o j e , p r i r o d n o , n a j v i e
m o r a l o pasti u oi n o v o p l a t o n s k i m i hrianskim f i l o -
sofima, ukoliko su zastupali stanovite p o t p u n o g a
oduhovljavanja. Naroito je dragoceno ukazivanje na
imaginarnu p r i r o d u d e m o n a . K a o to sam g o r e i z l o
io, ba je fantastini elemenat onaj k o j i je u n e s v e
s n o m a s o c i r a n s p o t i s n u t i m f u n k c i j a m a . T i m e to s e
jedinka (kao to krae m o e m o rei mesto i n d i v i d u a l
na jezgra) ne razluuje od suprotnosti, ona postaje s
njima istovetna i time iznutra rastrgana, t j . nastaje
m u n a n e j e d i n s t v e n o s t . T o Sinesije i z r a a v a o v a k o :
P r o i n d e spiritus hic animalis, q u e m beati spiritua-
l e m q u o q u e a n i m a m v o c a v e r u n t , fit d e u s e t d a e m o n
omniformis et idolum. In hoc etiam anima poenas
exhibet.
U e s t v o v a n j e m u o n o m to je nagonsko duh p o
staje b o g i mnogoliki d e m o n . Ova osobena misao
postaje odmah razumljiva ako se podsetimo da su
oset i m i l j e n j e po sebi kolektivne funkcije, u k o j e
se j e d i n k a (duh u ilera) n e r a z l i k o v a n j e m razreila.
Ona, dakle, postaje time kolektivno bie, t j . B o g u
slina, j e r je B o g kolektivna predstava o svuda rai
r e n o m b i u . U o v o m s t a n j u , k a e Sinesije, d u a
trpi m u k u . Ali o s l o b o e n j e se stie razlikovanjem,
t j . t i m e to s e d u h , a k o j e p o s t a o h u m i d u s e t c r a s -
sus, spusti u dubinu, t j . b u d e u m e a n u o b j e k a t , a
suprotno tome, ako se m u k o m preien suv i vreo
p o n o v o u s p n e g o r e , t i m to s e b a s v o j i m v a t r e n i m
kvalitetom razluuje od vlanosti svoga p o d z e m n o g a
boravita.
P r i r o d n o j e to s e p o s t a v l j a p i t a n j e k o j o m s e s n a
g o m nedeljivo, ba jedinka, moe da brani od rastav-
ljivakih nagona. Da se to moe dogoditi putem na
gona za igru, na to ni iler ne misli vie na o v o m
mestu, jer tu mora da bude re o neemu ozbiljnom,
o v a n o j snazi, k o j a j e d i n k u m o e uspeno da o d v o j i
od suprotnosti. Jer na j e d n o j strani z o v e n a j v i a

119
v r e d n o s t , n a j v i i i d e a l , a n a d r u g o j strani m a m i n a j
jae zadovoljstvo. Svaki od ova dva osnovna nago
na, kae Siler, tei, im je doao do razvitka, po
s v o j o j p r i r o d i i n u n o d a s e z a d o v o l j i , ali b a z a t o
to oba n u n o i to o b a ipak tee ka p r o t i v p o l o e n i m
objektima ponitava se ovo dvostruko primoravanje,
i volja p o t v r u j e s v o j u p o t p u n u s l o b o d u i z m e u j e d
n o g i drugog. V o l j a je, dakle, ona k o j a se i p r e m a
j e d n o m i p r e m a d r u g o m n a g o n u p o n a a k a o m o , ali
se nijedan od n j i h ne m o e sam po sebi, k a o m o ,
ponaati p r e m a drugom. N e m a u o v e k u nikakve
d r u g e m o i d o n j e g o v e v o l j e , i s a m o o n o to o v e k a
unitava, s m r t i s v a k o o t i m a n j e svesti, m o e unititi
unutranju slobodu. 4 8

Pravilno je da se suprotnosti logiki ponitavaju,

ali p r a k t i k i s t v a r n e s t o j i t a k o , n e g o p r a k t i k i n a g o n i
stoje aktivno jedan protiv drugoga i uzrokuju sukob
koji je isprva nereljiv. V o l j a bi mogla, dodue, o d
l u i t i , ali s a m o o n d a a k o a n t i c i p i r a m o o n o s t a n j e k o j e
se tek m o r a postii. M e u t i m , jo n i j e reen p r o b l e m
k a k o o v e k izlazi i z v a r v a r s t v a , i j o n i j e i s p o s t a v
l j e n o o n o s t a n j e k o j e b i j e d i n o m o g l o da, "jolji d a
onaj pravac koji vodi rauna i o j e d n o m j o drugom
n a g o n u i s j e d i n j u j e i h . B a je to z n a k -<Jarv*trskoga
stanja to je v o l j a jednostrano odreena, j e d n o m
funkcijom, jer volja mora ipak imati jedan sadraj,
j e d a n c i l j . A k a k o je taj cilj dat? N i k a k o d r u k i j e
nego prethodnim psihikim procesom, koji intelektu
a l n i m ili o s e a j n i m s u d o m ili u l n i m u e n j e m d a j e
volji sadraj i cilj. A k o u l n o m uenju kao motivu
volje poputamo, onda ispunjavajui jedan nagon d e -
l a m o protiv svoga racionalnog suda. A k o pak racio
n a l n o m sudu ostavimo da spor izravna, onda e se i
najpravinija podela uzimanja u obzir ipak uvek
oslanjati na racionalni sud i otuda d r u g o m nagonu
doputati prvenstvo nad ulnou. V o l j a e u svima
okolnostima biti o d r e i v a n a as vie o v o m , as vie
o n o m stranom, dokle god, naime, bude upuena na
t o d a s v o j e s a d r a j e d o b i v a o d j e d n e ili d r u g e s t r a n e .
A l i d a b i v o l j a s t v a r n o m o g l a resiti s p o r , o n a b i s e

L o c . cit. p. 99 i 100.

120
m o r a l a o s n i v a t i n a s r e d n j e m s t a n j u ili p r o c e s u k o j i
d a j e sadraj, a o v a j ni j e d n o j ni d r u g o j strani n i j e
s u v i e b l i z a k ili s u v i e d a l e k . O v a j s a d r a j m o r a o b i ,
p o S i l e r o v o j d e f i n i c i j i , b i t i simbolian, j e r s a m o s i m
bolu m o e pripadati mesto k o j e posreduje izmeu
suprotnosti. Stvarnost k o j u jedan nagon pretpostav
lja jeste sasvim druga nego stvarnost drugoga n a g o
n a . O n a bi d r u g o j b i l a nestvarna ili privid, i v i c e
versa. Ali simbolu ovaj dvostruki karakter realnog i
irealnog ne pripada. To ne bi bio nikakav simbol kad
bi bio samo realan, j e r onda bi to bila realna pojava,
k o j a ne bi m o g l a biti simbolina. A simbolino m o e
b i t i s a m o o n o to u j e d n o m o b u h v a t a i d r u g o . K a d b i
to bilo irealno, o n o ne bi bilo nita d r u g o n e g o p r a
z n a i m a g i n a c i j a , k o j a s e n e b i o d n o s i l a n i n a ta r e
alno, i na taj nain i ne bi bila simbol.
Racionalne funkcije po svojoj prirodi nesposobne
su da proizvode simbole, jer one produkuju samo ra
cionalno, koje je jednoznano odreeno, a ne o b u
h v a t a u isti m a h i d r u g o , s u p r o t s t a v l j e n e F u n k c i j e
ulnosti takoe su nesposobne da proizvode simbole,
jer i o n e su j e d n o z n a n o o d r e e n e o b j e k t o m i sadre
s a m o s e b e , a n e d r u g o . o v e k b i se, d a k l e , r a d i p r o
nalaenja one nepristrasne osnove za volju morao
obratiti d r u g o j instanciji, u k o j e suprotnosti nisu j a
sno odvojene, nego jo prvobitno sjedinjene. To o e
v i d n o nije sluaj u svesti. Jer svest je po e l o m s v o m
b i u diskriminacija, r a z l u i v a n j e Ja i Ne-ja, s u b j e k t a
i o b j e k t a , Da i N e , itd. S v e s n o r a z l u i v a n j e u o p t e i z
vrilo je odvajanje suprotnosnih dvojstava, jer samo
svest m o e da sazna o n o to je p r i k l a d n o i da ga r a z
lui od neprikladnog i bezvrednog. Samo ona moe
o v u f u n k c i j u oglasiti za dragocenu, a o n u za b e z v r e d -
nu, i stoga o v o j davati snagu volje, a onoj suzbijati
zahteve. A l i g d e n e m a n i k a k v e svesti, g d e instinktiv
no j o nesvesno dri vlast, tu n e m a nikakva r a z m i
ljanja, nikakva p r o i contra, nikakva neslaganja,
nego je prosto deavanje, sreena instinktivnost, p r o
porcija ivota. (Ukoliko, naime, instinkt ne nailazi na
situacije k o j i m a je neprilagoen. U o v o m sluaju p o
j a v l j u j e se zagaivanje, afekat, konfuzija i panika.)

121
 Bilo bi, dakle, bezizgledno k a d bi se o v e k radi
reenja sukoba i z m e u n a g o n a o b r a a o svesti. S v e s n o
r e e n j e b i l o b i ista p r o i z v o l j n o s t i s t o g a n e b i n i k a d a
m o g l o dati v o l j i o n a j simbolini sadraj k o j i jedini
moe da iracionalno isposreduje logiku suprotnost.
Zato moramo da idemo dublje, moramo da zahvatimo
u o n e o s n o v e svesti k o j i su j o sauvali s v o j u p r v o
bitnu instinktivnost, n a i m e u nesvesno, g d e se sve
psihike funkcije nerazlueno slivaju u prvobitnu i
fundamentalnu aktivnost psihikog. Oskudna razlu-
enost u nesvesnom dolazi najpre od g o t o v o n e p o
sredne povezanosti svih modanih centara m e u s o
b o m , a zatim, u d r u g o j liniji, od relativno slabe e n e r -
getike vrednosti nesvesnih elemenata. Da oni i m a 49

j u r e l a t i v n o m a l o e n e r g i j e , p r o i z l a z i o t u d a to n e s v e -
stan elemenat, a k o d o b i v a to j a e naglaavanje, o d
m a h i prestaje da b u d e subliminalan, j e r se tada, n a
ime, uzdie iznad praga svesti, a za to je o s p o s o b
ljen samo naroitom, njemu imanentnom energijom.
T i m e on postaje upad, predstava koja se slobodno
p e n j e (Herbart). J a k e e n e r g e t i k e v r e d n o s t i s a d r a
ja svesti d e l u j u k a o intenzivno osvetljenje, i time n j i
h o v e razlike postaju razgovetno saznatljive, a zamene
iskljuene. U nesvesnom, pak, uzajamno se p o d m e u
najheterogeniji elementi, ukoliko i oni imaju samo
nestalnu analogiju, ba s v o j o m neznatnom jasnou,
s v o j o m slabom energetikom vrednou. ak se i
ulni utisci slivaju, k a o to v i d i m o u fotizama
(Blojler B l e u l e r ) , u a u d i t i o n c o l o r i e e . I j e z i k s a
d r i n e m a l o s t v a r i o d tih n e s v e s n i h s l i v a n j a , k a o t o
sam to pokazao, na primer, za glas, za svetlost, za
stanja due. 6 0
Nesvesno bi, dakle, bilo ona psihika
instancija g d e se s v e to je u svesti rastavljeno i s u
protno sliva u grupisanja i uobliavanja, koja, kad
se k a o takva u z d i g n u do svetlosti svesti, p o k a z u j u
prirodu k o j a odaje sastavne delove ka ko j e d n e tako
i d r u g e s t r a n e , a i p a k n e p r i p a d a o v o j ili o n o j strani,

4
Upor. uz to rad Nunbergov: Vber kdrperliche Be-
gleiterscheinungen assoziativer Vorgange. U Junga: Diagnost.
Assoz. stud. B d . I I , p. 1 9 6 ss.
60 Wandl. und Symb. der Libido, p. 155 ss.

122
n e g o trai p r a v o n a s a m o s t a l a n p o l o a j u s r e d i n i .
Ovaj njen poloaj u sredini sainjava njenu vrednost
ili n e v r e d n o s t z a s v e s t ; n e v r e d n o s t u k o l i k o s e k a o
n e p o s r e d n o nita jasno razluljivo ne m o e opaziti na
n j e n u grupisanju, zbog ega svest dolazi u n e d o u
m i c u ta d a s t i m e p o n e , a n e v r e d n o s t u t o l i k o u k o
liko ba njoj nerazluljivo daje onaj simbolini k a
rakter koji mora pripadati sadraju volje koja posre
duje. Osim volje, k o j a sasvim zavisi od svoga sadra
ja, oveku je kao p o m o n o sredstvo dato jo ono
materinsko mesto stvaralake fantazije, nesvesno,
k o j e u svako doba m o e da stvara simbole p u t e m p r i
r o d n o g a procesa elementarne psihike delatnosti,
simbole koji m o g u da slue za od r e enje v o l j e k o j a
posreduje. K a e m m o g u , jer simbol eo ipso ne d o
l a z i u p r a z n i n u , n e g o o s t a j e u n e s v e s n o m , i to s v e
d o k energetike vrednosti sadraja svesti prevazila-
ze vrednost nesvesnog simbola. Ali pod normalnim
uslovima to je uvek sluaj, a pod nenormalnim uslo-
vima re je o obrtanju podele vrednosti, pri e m u
nesvesnom pripada via vrednost negoli svesnom. U
o v o m sluaju, d o d u e , izlazi s i m b o l n a p o v r i n u s v e
sti, a d a n e n a l a z i p r i j e m a k o d s v e s n e v o l j e i k o d
egzekutivnih svesnih funkcija, jer su ove, naime,
z b o g o b r t a n j a v r e d n o s t i p o s t a l e subliminalne. N e s v e
s n o j e p o s t a l o superliminalno, z b o g e g a s e p o j a v i l o
d u h o v n o nenormalno stanje, nered duha.
Otuda pod normalnim prilikama nesvesnom sim
b o l u t r e b a vetaki p r i v o d i t i e n e r g i j u , d a d o b i j e v e u
vrednost i da se tako p r i v e d e svesti. To se deava
i time se p o n o v o p r i k l j u u j e m o ideji razluivanja
k o j u j e S i l e r p o k r e n u o r a z l u i v a n j e m sopstvenosti
(des Selbst) od s u p r o t n o s t i . R a z l u i v a n j e je i s t o to i
p o v l a e n j e libida s o b e j u strana, u k o l i k o je libido
disponibilan. U nagonima investirani libido, naime,
s a m o j e d o i z v e s n e m e r e slobodno disponibilan, u p r a
vo dotle dokle dopire kao snaga volje, a k a o takav
predstavlja onu mnoinu energije k o j o m Ja slobod
n o raspolae. V o l j a u o v o m sluaju ima sopstvenost
za m o g u a n cilj. Taj cilj je utoliko m o g u n i j i u k o l i
k o j e d a l j i r a z v i t a k stian s u k o b o m . V o l j a u o v o m

123
s l u a j u n e o d l u u j e i z m e u s u p r o t n o s t i , nego samo
za sopstvenost, t j . d i s p o n i b i l n a e n e r g i j a p o v l a i se ka
s o p s t v e n o s t i , d r u g i m recima introvertuje s e . I n t r o -
versija znai samo to da je libido zadran k o d s o p
stvenosti i da mu je zabranjeno da uestvuje u b o r b i
suprotnosti. K a k o mu je put napolje zatvoren, on se
prirodno obraa miljenju, zbog ega se ponovo n a -
h o d i u o p a s n o s t i da d o s p e u s u k o b . U a k t r a z l u i v a
n j a i introversije spada to to disponibilni libido nije
vie razreen samo od spoljanjega objekta nego i od
unutranjega objekta, naime od misli. Na taj nain
on postaje potpuno bezobjektan, nije vie vezan ni
z a ta to b i m o g l o d a b u d e s a d r a j s v e s t i , i o t u d a
pada u nesvesno, gde automatski dohvati gotovi m a
t e r i j a l f a n t a z i j e , i t i m e g a p o k r e e n a u z d i z a n j e . Sile-
r o v izraz za simbol, n a i m e ivi lik, jeste sreno i z a
bran, jer izdignuti materijal fantazije sadrava slike
psiholokoga razvitka jedinke u n j e n i m sukcesivnim
s t a n j i m a , u n e k u r u k u o z n a i v a n j e ili c r t a n j e d a l j e g a
puta izmeu suprotnosti. A k o v e razluivalaka d e
latnost svesti ee ne nalazi m n o g o stvari na slika
ma da ih neposredno razume, onda ove intuicije ipak
sadravaju n e k u ivu snagu, koja odreujui m o e da
dejstvuje na volju. Odreivanje volje vri se prema
o b e m a stranama, zbog ega posle nekoga v r e m e n a
suprotnosti p o n o v o postaju jae. Ali obnovljeni s u
k o b p o n o v o i z a z i v a isti, m a l o a s o c r t a n i p r o c e s , z b o g
ega je svagda p o n o v o o m o g u e n dalji korak. Ja sam
tu funkciju posredovanja suprotnosti obeleio kao
transcendentnu funkciju, i p o d n j o m , d a k l e , ne r a -
z u m e v a m nita tajanstveno, n e g o s a m o f u n k c i j u s v e -
s n i h i n e s v e s n i h e l e m e n a t a ili, m o d a k a o u m a t e m a
tici, z a j e d n i k u f u n k c i j u r e a l n i h i i m a g i n a r n i h k o l i
ina. Osim volje ija vanost ne treba da se time
51

osporava i m a m o jo stvaralaku fantaziju kao ira-

51 M o r a m naglasiti da o v u funkciju ovde prikazujem

s a m o u principu. D a l j i prilozi za o v a j v e o m a k o m p l e k s a n
problem, kod koga nain primanja nesvesnih materijalija u
svest ima v e o m a dubok znaaj, nahode se u m o m e radu La
structure de l'Inconscient (Archives de Psvchologie. Dec.
1916) k a o i u m o j o j b r o u r i Die Psvchologie der unbetvussten
Prozesse ( R a s c h e r , Z i i r i c h , 1 9 1 7 ) .

124
cionalnu instinktivnu funkciju, k o j a jedina moe v o
lji da da takav sadraj koji sastavlja suprotnosti. To
je ona funkcija k o j u je iler intuitivno shvatio kao
i z v o r s i m b o l a , ali o z n a i o k a o n a g o n z a i g r u i s t o g a
je nije dalje m o g a o uiniti u p o t r e b l j i v o m za m o t i v a
ciju volje. Da bi dospeo do sadraja volje, on je p r i -
b e g a o razumu, i time stigao na j e d n u stranu. A l i on
se naem problemu nenadno pribliio kad kae: Ona
m o o s e a j a m o r a , d a k l e , b i t i u n i t e n a p r e n e g o to
zakon (naime umna volja) moe da bude dignut do
toga. T i m e , dakle, nije u i n j e n o da neto p o n e to
jo nije bilo. Covek ne moe neposredno od oseaja
p r e i k m i l j e n j u ; on mora uiniti korak nazad, j e r
samo kad je jedna determinacija p o n o v o ponitena
m o e da se pojavi protivpoloena. On mora, dakle
trenutno biti slobodan od svakoga o d r e e n j a i proi
stanje iste odredljivosti. Dakle, m o r a se na izvestan
nain vratiti o n o m n e g a t i v n o m stanju iste b e z o d r e -
e n o s t i u k o m e s e n a h o d i o p r e n e g o to j e m a ta
ostavilo utisak na n j e g o v o ulo. A l i ono stanje bilo
je sadrajem p o t p u n o prazno, i sada je stvar u t o m e
da se jednaka bezodreenost i j e d n a k o neograniena
odredljivost u d r u e sa to je m o g u n o v e o m sadri-
n o m , j e r iz toga stanja treba da neposredno proizie
neto pozitivno. Odreenje k o j e je ono primilo sen
z a c i j o m m o r a se, d a k l e , v r s t o d r a t i , j e r o n o n e srne
d a i z g u b i r e a l n o s t ; ali u isti m a h o d r e e n j e , u k o l i k o
j e o n o ogranienje, m o r a biti poniteno, j e r treba d a
zauzme mesto neograniena odredljivost. 5 2

O v o teko r a z u m l j i v o m e s t o sad s e v e n a o s n o
vu o n o g a to je ranije kazano m o e lako razumeti,
ako samo u v e k i m a m o na u m u da je iler postojano
s k l o n d a r e e n j e trai u u m n o j v o l j i . M o r a s e z a m i
sliti d a o v a j m o m e n a t n e p o s t o j i . A l i t a d a j e o n o to
on kae potpuno jasno. K o r a k nazad jeste razlui
vanje od suprotnih nagona, odreivanje i povlaenje
libida od unutranjih i spoljanjih objekata. iler
ovde svakako ima najpre na u m u ulni objekat, jer,
k a o to j e v e r e e n o , k o d n j e g a j e u v e k r e o t o m e
da se dospe na stranu u m n o g a miljenja, k o j e je,

M L o c . cit. p. 104.

125
k a k o se n j e m u ini, n e m i n o v n o n u n o za o d r e e n j e
volje. Ali ipak mu se namee nunost da svako o d r e
e n j e uniti. T i m e je implicite dato i o d r e e n j e od
unutranjega objekta, ideje, inae bi bilo nemoguno
dospeti do p o t p u n e besadrajnosti i bezodreenosti,
dakle do onog prvobitnog stanja nesvesnosti u k o m e
jo nikakva diskriminatorna svest nije postavila s u b
jekat i objekat. T i m e iler, k a o to je opte poznato,
m i s l i n a i s t o o n o t o s a m j a f o r m u l i s a o k a o introver-
siju u nesvesno.
N e o g r a n i e n a o d r e d l j i v o s t z n a i , k a o to j e p o
znato, neto slino kao stanje nesvesnog, u k o m e sve
m o e da dejstvuje na sve bez razlike. O v o prazno sta
n j e svesti treba da b u d e u d r u e n o sa to je m o g u n o
v e o m sadrinom. O v a sadrina, k a o opreka prazni
ni svesti, m o e biti s a m o n e s v e s n i sadraj, j e r n e k a
k a v drugi sadraj n i j e dat. T i m e j e o e v i d n o izraeno
s j e d i n j e n j e n e s v e s n o g i svesnog, i iz toga stanja t r e
ba neto pozitivno da proizie. O v o pozitivno jeste
za n a s simbolino odreenje volje. Za i l e r a je to
jedno srednje stanje, k o j i m nastaje sjedinjenje o s e -
ta i miljenja. On ga zove srednje raspoloenje,
u k o m e u isti m a h d e l a j u u l n o s t i u m , ali b a z b o g
toga u z a j a m n o ponitavaju s v o j u o d r e i v a k u silu i
protivstavljanjem izazivaju negaciju. Ponitavanje
suprotnosti izaziva prazninu, k o j u mi upravo z o v e m o
nesvesno. O v o stanje, poto nije suprotnostima o d r e
eno, pristupano je svakom odreenju. iler ga zove
estetiko s t a n j e ( L o c . c i t . p . 105). Z n a a j n o j e d a
on pri t o m e previa da ulnost i um u o v o m stanju
n e m o g u u isti m a h d a d e l a j u , j e r , k a o t o i l e r
sam kae, oni su ak poniteni u z a j a m n o m negacijom.
Ali kako ipak neto mora da dela, a iler n e m a n i
kakvu drugu funkciju na raspolaganju, onda moraju
za njega ponovo da delaju suprotnosna dvojstva. N j i
h o v a d e l a t n o s t s v a k a k o p o s t o j i , ali k a k o j e s v e s t
prazna, ona mora nunim nainom da bude u n e
svesnom. 5 3
Meutim, ovaj p o j a m ileru nedostaje, i
zato je on o v d e isto to i naa s i m b o l o t v o r n a d e l a t -

M
K a o Sto S i l e r p r a v i l n o kae, u estetikom stanju o
v e k j e n u l a . L o c . cit. p . 108.

126
nost, stvaralaka fantazija. Siler estetiko stanje
definie kao v e z u j e d n e stvari sa c e l i n o m naih r a z -
linih snaga (duevnih moi), a da za p o j e d i n u od
njih nije odreen objekat. On bi moda bolje ui
n i o d a se, m e s t o o v e n e s t a l n e d e f i n i c i j e , o v d e v r a t i o
na svoj raniji p o j a m simbola, jer simbol ima kvalitet
koji se odnosi na sve psihike funkcije a da nije o d
reen objekat pojedine od njih. Uspeh postizanja
o v o g a srednjega raspoloenja Siler vidi u injenici
da je o v e k u sad ve od prirode postalo m o g u n o da
o d s e b e n a i n i to h o e d a m u j e p o t p u n o v r a e n a
s l o b o d a d a b u d e o n o to t r e b a d a b u d e . K a k o S i l e r
postupa preimustveno intelektualno i racionalno, on
pada kao rtva svoga suda. To v e pokazuje izbor i z
raza estetiki. Da je on bio upoznat s i n d i j s k o m
l i t e r a t u r o m , v i d e o b i d a iskonska slika, k o j a n j e m u
lebdi pred oima, ima sasvim drugo znaenje negoli
estetika. N j e g o v a intuicija nala j e nesvestan m o
del, koji u n a e m d u h u o d a v n o lei gotov. A l i on ga
tumai kao estetiki, iako je sam pre svega ista
k a o s i m b o l i n o . Iskonska slika n a k o j u j a m i s l i m jeste
ono osobeno obrazovanje ideja na Istoku, k o j e se u
I n d i j i z g u s n u l o u u e n j e o brahman-atmanu, a u K i n i
n a l o s v o g a p r e d s t a v n i k a u Lao-Ceu. I n d i j s k o s h v a
tanje ui osloboenju od suprotnosti, a p o d n j i m a se
razumevaju sva afektivna stanja i emocionalne v e
zanosti za objekat. O s l o b o e n j e sleduje posle p o v l a
enja libida od svih sadraja, zbog ega nastaje p o t
puna introversija. Ovaj psiholoki proces na v e o m a
k a r a k t e r i s t i a n n a i n o z n a u j e s e k a o tapas, t o s e
najbolje prevodi izrazom sedenje na jajima. Ovaj
izraz odlino crta stanje besadrajne meditacije, u
k o j o j se libido donekle kao toplina za v r e m e lea
n j a privodi s o p s t v e n o m sebi. P o t p u n i m o d r e e n j e m
svih funkcija od objekta nastaje nunim nainom u
u n u t r a n j e m b i u (u sebi) ekvivalenat o b j e k t i v n o g a
realiteta, resp. potpuni identitet o n o g a to je iznutra
i o n o g a to je spolja, i taj identitet m o e se tehniki
o b e l e i t i k a o tat tvam asi (to si t i ) . S t a p a n j i m a s a m o
ga sebe sa vezama p r e m a o b j e k t u nastaje identitet
samoga sebe (atman) sa sutinom sveta (tj. sa v e z a -

127
ma subjektovim prema objektu), tako da se saznaje
identitet unutranjega i spoljanjega atmana. P o j a m
brahmana samo se malo razlikuje od p o j m a atmana,
jer u b r a h m a n u nije explicite dat p o j a m samoga sebe,
nego s a m o j e d n o tako rei optije, ne poblie o d r e d -
ljivije stanje identiteta o n o g a to je u subjektu i o n o
g a to j e i z v a n s u b j e k t a . Tapasu u i z v e s n o m s m i s l u
p a r a l e l a n p o j a m j e s t e joga, i p o d t i m s e i m a r a z u -
mevati ne toliko stanje meditacije koliko svesna t e h
nika vaspitanja za tapasno stanje. Joga je metoda po
k o j o j se libido planski uvlai i time se oslobaa iz
veza suprotnosti. Cilj tapasa i j o g e jeste uspostavlja
n j e srednjega stanja, iz k o g a proizlazi o n o to stvara
i to oslobaa. Psiholoki rezultat za p o j e d i n c a jeste
d o s t i z a n j e b r a h m a n a , n a j v i e s v e t l o s t i , ili a n a n -
de (ananda = milina). To je krajnji cilj vebanja za
o s l o b o e n j e . A l i j e isti p r o c e s u isti m a h z a m i l j e n i
kao kosmogonski, jer iz brahman-atmana kao vase-
ljenske osnove proizlazi celo stvaranje. Kosmogonski
mit je, kao svaki mit, projekcija nesvesnih procesa.
Egzistencija ovoga mita dokazuje, dakle, da se u n e
svesnom o n o g a k o j i se veba za tapas n a h o d e stvara
laki procesi, k o j i se i m a j u shvatiti k a o n o v a d o t e -
rivanja prema objektu. Siler kae: i m se u oveku
p o j a v i svetlost, n e m a v i e n i k a k v e m o i i z v a n n j e g a .
i m u n j e m u n a s t a n e tiina, s t i a v a se i o l u j a u s v e
miru, i b o r b a snaga u prirodi s m i r u j e se i z m e u g r a
nica k o j e ostaju. Otuda nije nikakvo u d o ako p r a
stara p o e z i j a o t o m v e l i k o m d o g a a j u u u n u t r a n j e m
biu ovekovu govori kao o revoluciji u spoljanjem
svetu, itd. 54
J o g o m se veze sa objektom introver-
tuju i o d u z i m a n j e m vrednosti sputaju u nesvesno,
g d e , k a o to j e g o r e p r e d s t a v l j e n o , m o g u d a u u u
n o v e asocijacije sa d r u g i m nesvesnim sadrajima i
stoga, kad se izvri tapasno vebanje, p r o m e n j e n e p o
n o v o prilaze objektu. P r o m e n o m veze sa o b j e k t o m
objekat je dobio n o v o lice. On je kao novostvoren;
otuda je kosmogonski mit odlian simbol za rezultat
tapasnog vebanja. U indijskom religioznom v e b a -
nju, k o j e tako rei vri samo introversiju, n o v o p r i -

M L o c . cit. p. 135.

128
l a g o i v a n j e o b j e k t u , r a z u m e se, n e m a n i k a k a v z n a
aj, nego ostaje kao nesvesno projiciran k o s m o g o n -
ski p o u n i m i t , a d a n e d o l a z i d o p r a k t i n o g p r e u o b l i -
avanja. U t o m e indijski religiozni stav stoji tako
rei u dijametralnoj suprotnosti p r e m a zapadnjako-
-hricanskom stavu, j e r hrianski princip ljubavi
vri ekstraversiju i bezuslovno potrebuje spoljanji
objekat. Prvi princip dobiva zato bogatstvo saznanja,
drugi izobilje dela.
U p o j m u b r a h m a n a s a d r a n j e i p o j a m ritam
(pravi put), svetski poredak. U b r a h m a n u , kao stva
ralakoj sutini sveta i svetskoj osnovi, dolaze stvari
na pravi put, jer u n j e m u su o n e v e n o razreene i
novostvorene; iz b r a h m a n a sleduje sav razvitak na
ureenom putu. P o j a m ritama vodi nas p o j m u Tao u
hao-Cea. T a k o j e p r a v i p u t , z a k o n i t o u p r a v l j a n j e ,
srednji put izmeu suprotnosti, osloboen od njih, a
i p a k ih u s e b i u j e d i n j u j e . S m i s a o i v o t a s a s t o j i se u
t o m e to s e h o d i t i m p u t e m s r e d n j e g a a d a s e n i k a d a
ne upada u suprotnosti. Ekstatini m o m e n a t sasvim
n e d o s t a j e u Lao-Cea; o n j e z a m e n j e n n a d m o n o m f i -
losofskom jasnou, intelektualnom i intuitivnom
mudrou, koja nije zamuena nikakvom mistikom
m a g l o m , i k o j a predstavlja ba o n o to je najdostini-
je u d u h o v n o j nadmonosti, pa je zato u tolikoj meri
liena haotinog da se od nesreenosti o v o g a s t v a r
noga sveta udaljuje u zvezdane daljine. Ona pripi
t o m l j u j e s v e d i v l j e , ali g a n e d o h v a t a i s t e i g a i n e
p r e u o b l i a v a ga u v i e .

M o g l o bi se lako prigovoriti da je analogija i-

lerovih misli s o v i m prividno dalekim idejama i s u
v i e n a t e g n u t a . A l i n e srne s e p r e v i d e t i d a s u s e u s k o
ro p o s l e ilera ba iste i d e j e m o n o p r o b i l e u g e n i j u
openhauerovu, i da su se sa z a p a d n j a k i m g e r m a n
skim d u h o m najintimnije povezale, tako da otada pa
sve dosad ne iezavaju vie iz njega. Po m o m e m i
ljenju, m a l o i m a znaaja to to je latinski p r e v o d
Upaniada od Anketija di Perona ( A n q u e t i l du P e r -
r o n ) (1802) b i o p r i s t u p a a n o p e n h a u e r u , d o k i l e r
svakako nema nikakve svesne veze, prema vestima
k o j e su u n j e g o v o doba bile jo v e o m a oskudne. U

9 Jung, Odabrana dela, V

129
s v o m praktikom iskustvu dovoljno sam se uverio da
ne treba direktnih posredovanja da se proizvedu
takve srodnosti. V i d i m o ak neto sasvim slino u
osnovnim p o g l e d i m a Majstora Ekeharta (Meister
E c k e h a r t ) , a d e l i m i n o i u o s n o v n i m p o g l e d i m a Kan-
tovim, k o j i i m a j u s a s v i m u d n u s l i n o s t s i d e j a m a
Upaniada, m a d a n i s u n i n a j m a n j e , n e p o s r e d n o ili
p o s r e d n o , iskusili n j i h o v u t i c a j . D e a v a s e i s t o k a o
sa s v i m a m i t o v i m a i simbolima, k o j i u s v i m a k u t o
v i m a zemlje m o g u autohtono da nastanu pa su ipak
istovetni, j e r proizlaze ba iz istog i s v u g d e rairenog
ljudskog nesvesnog, iji su sadraji beskrajno m a n j e
razlini negoli rase i jedinke.
Smatram za potrebno i to da p o v u e m paralelu
i z m e u i l e r o v i h m i s l i i m i s l i I s t o k a , d a se, n a i m e ,
Silerove ideje oslobode uskoga ruha estetizma. Este- 55

t i z a m j e n e s p o s o b a n d a rei s u v i e o z b i l j n i i t e k i z a
datak vaspitanja ovekova, jer on svagda v e p r e t p o
stavlja o n o to bi ba trebalo da proizvede, n a i m e
sposobnost ljubavi p r e m a lepoti. On upravo ometa
produbljivanje problema, jer svagda otklanja p o
gled od runog, r a v o g i tekog, i tei za u i v a n j e m ,
iako plemenitim. Stoga estetizmu i nedostaje svaka
snaga za m o r a l n o motivisanje, j e r je on u n a j d u b l j o j
sutini i p a k s a m o p r e i m j e n i h e d o n i z a m . i l e r s e , d o
d u e , t r u d i d a d o n e s e n e u s l o v l j e n m o r a l a n m o t i v , ali
mu dokazivanje u t o m e ipak ne polazi za r u k o m , jer
j e n j e m u , ba z b o g estetikoga stava, n e m o g u n o d a
vidi do kakvih konsekvencija vodi priznanje druge
strane ljudske prirode. S u k o b k o j i time nastaje znai,
naime, takvu zabunu i takav bol za oveka da on
gledanjem lepote u najboljem sluaju moe ponovo
da potisne suprotnost, a da je se ipak ne oslobodi,
i m e je u n a j b o l j e m sluaju p o n o v o u s p o s t a v
ljeno staro stanje. Da se o v e k u p o m o g n e da izie iz
toga sukoba, p o t r e b a n je drugi stav negoli estetiki.
To ba pokazuje paralela s i d e j a m a Istoka. Indijska

U p o t r e b l j a v a m re estetizam k a o s k r a e n izraz z a
5 5

estetiki pogled na svet. O t u d a ne m i s l i m na onaj esteti

z a m sa r a v i m p r i z v u k o m estetiziranja i igranja s u n o e n j e m
svojih oseanja, to bi se m o d a m o g l o obeleiti k a o estetizam.

130
filosofija religije shvatila je taj p r o b l e m u svoj n j e
g o v o j dubini i pokazala koja je kategorija sredstava
potrebna da se omogui reenje sukoba. ovek potre-
buje za to najvie moralno naprezanje, najvee s a m o -
poricanje i portvovan je, najviu religioznu ozbilj
n o s t , p r a v u s v e t o s t . K a o to j e p o z n a t o , operihauer
je, pored svega priznanja estetikog, ba tu stranu
p r o b l e m a n a j j a s n i j e i s t a k a o . R a z u m e se, n i k a k o s e n e
s m e m o prevariti mislei da su rei estetiki, l e p o -
t a i t d . z v u a l e Sileru i s t o o n a k o k a o n a m a . J a zaista
n e p r e t e r u j e m k a d t v r d i m d a j e l e p o t a za Silera
b i l a religiozan ideal. L e p o t a je b i l a n j e g o v a r e l i g i j a .
N j e g o v o estetiko r a s p o l o e n j e m o g l o b i s e isto
tako dobro prevesti izrazom religiozna pobonost.
A l i j e Silerova i n t u i c i j a , n e i s k a z u j u i n e t o t a k v o i
ne obeleavajui jezgro svog problema explicite kao
religiozno, dola do religioznoga problema, razume se
do religioznog p r o b l e m a primitivca, o k o j e m on u
s v o m ispitivanju ak prilino opirno raspravlja, ne
provodei tu liniju do kraja. Znaajno je da u daljem
toku njegovih razmiljanja pitanje nagona za igru
dolazi sasvim u pozadinu, u prilog p o j m a estetikoga
r a s p o l o e n j a , k o j e k a o d a p o s t i e gotovo m i s t i k u
v r e d n o s t . M i s l i m d a t o nije s l u a j n o , nego se o s n i v a
n a o d r e e n o m r a z l o g u . Cesto se b a n a j b o l j e i n a j
d u b l j e misli j e d n o g a dela najupornije protive j a s n o m
p o i m a n j u i formulisanju, ako bi na razlinim mesti-
ma i bile nagovetene i otuda zapravo d o v o l j n o
s p r e m n e da s v o j u sintezu o m o g u e do jasna izraza.
ini mi se kao da se i o v d e p o j a v l j u j e takva teko
a. Za p o j a m estetikoga raspoloenja kao s r e d n j e
g a s t v a r a l a k o g a s t a n j a i l e r s a m p r i n o s i misli n a
osnovu kojih se lako m o e upoznati dubina i o z b i l j
nost t o g a p r o b l e m a . S d r u g e strane, on je isto tako
jasno video nagon za igru kao onu traenu sred
n j u delatnost. Ne m o e se poricati da ova oba p o i m a
nja stoje jedno prema drugom u izvesnoj suprotno
sti, j e r i g r a i o z b i l j n o s t t e k o h o e d a s e p o d n o s e .
Ozbiljnost sleduje posle dubokog unutranjeg prisi
ljavan ja, a igra je n j e g o v spoljanji izraz, n j e g o v
a s p e k a t o k r e n u t s v e s t i . N i j e r e , r a z u m e se, o nekom

131
hotenju igre, n e g o o t o m e da je ovek prinuen na
igru, o t o m e da se f a n t a z i j a i s p o l j a v a u i g r i unutra
njom p r i m o r a n o u , b e z p r i t i s k a o k o l n o s t i , a i b e z
p r i t i s k a v o l j e . T o j e ozbiljna i g r a . P a i p a k j e t o i g r a ,
56

p o s m a t r a n a spol ja, od svesti, t j . sa stanovita k o l e k

tivnoga suda. A l i to je igra iz unutranje p r i n u e n o -
sti. T o j e d v o z n a n a o s o b i n a , i o n a j e v e z a n a z a s v e
stvaralako. A k o igra protie u s a m o j sebi, ne p r o
i z v o d e i neto t r a j n o i ivo, o n d a je to s a m o igra, a u
d r u g o m sluaju to se zove stvaralaki rad. Iz igra
koga kretanja inilaca, ije v e z e isprva nisu vrste,
nastaju grupisanja koja posmatralaki i kritiki inte
lekat tek naknadno procenjuje. Za proizvoenje n o
v o g ne stara se intelekat, n e g o n a g o n za i g r u iz u n u
tranje primoranosti. Stvaralaki duh igra se o b j e k
tima k o j e voli. Otuda se svaka stvaralaka delatnost
ije mogunosti ostaju skrivene gomili lako moe
smatrati k a o igrarija. I m a odista vrlo m a l o stvara
lakih ljudi kojima se nije zameralo zbog igrarije.
K a d je u p i t a n j u genijalni o v e k k a k a v je b i o iler,
doista s m o skloni da u v a i m o ta gledita. A l i sam g e
nijalan o v e k eli da prevazie izuzetnoga o v e k a i
s v o j u vrstu i da stigne do optijega oveka, da i n j e
mu dopadne unapreivanje i osloboavanje, e m u se
stvaralac ionako v e iz najjae unutranje p r i m o r a
nosti n i k a k o n e m o e d a ukloni. A l i m o g u n o s t p r o
irenja takva gledita na vaspitanje oveka uopte
n i j e u n a p r e d z a j e m e n a , ili se b a r ini da to nije.

Z a r e e n j e t o g a p i t a n j a m o r a m o se, k a o u v e k u
o v a k v i m sluajevima, pozivati na svedoanstva isto-
rije ljudskoga duha. Z a t o je p o t r e b n o da sebi jo j e
dared predstavimo s k o j e osnove treba polaziti pri
obdelavanju toga pitanja: videli smo da Siler zahte-
va razreivanje suprotnosti sve do potpune praznine

U p o r . uz ovo Uber die notivendigen Grenzen beim

Gebrauch schoner Formen, p. 1 9 5 . Zato, naime, to se u
estetiki prefinjenog o v e k a uobrazilja i u svojoj slobodnoj
igri u p r a v l j a p r e m a z a k o n i m a , i to se u l u svia da ne u i v a
bez pristanka uma, lako se zahteva od u m a uzvratna usluga,
da se u zbilji svoga zakonodavstva upravlja p r e m a interesi
ma uobrazilje, i ne zapoveda volji bez pristanka ulnih n a
gona.

132
svesti, u k o j o j , dakle, ni na koji n a i n ne i g r a j u u l o
gu ni oseti, ni oseanja, ni misli. T a k v o traeno stanje
jeste, dakle, stanje n e d i f e r e n c i r a n e svesti, ili svesti
u k o j o j su d e p o t e n c i r a n j e m energikih vrednosti svi
sadraji izgubili s v o j u razliitost. A l i stvarna svest je
moguna samo onde gde vrednosti izazivaju neku raz-
luljivost sadraja. G d e razluijivost nedostaje, tu ne
m o e biti n i k a k v e stvarne svesti. Z b o g toga t a k v o sta
n j e s m e m o obeleiti kao nesvesno, iako postoji m o
gunost svesti u s v a k o doba. R e je, dakle, o abais-
sement du niveau mental (aneJanet) a r t i f i c i -
jelne prirode, otuda i o slinosti s j o g o m i stanjima
hipnotikoga engourdissement-a. Koliko ja znam,
iler se nigde nije izraavao o t o m e kako on zapra
vo zamilja tehniku da se posluim t o m re ju
za proizvoenje estetikoga raspoloenja. Primer
s J u n o n o m Ludovizi, koji on m i m o g r e d daje u s v o
jim pismima, pokazuje n a m stanje estetike p o
5 7

bonosti, i n j e n karakter sastoji se u p o t p u n o j p r e

danosti i uoseanju u objekat posmatranja. Ali m o e
se opaziti da u stanju o v e pobonosti nedostaje k a
rakteristika besadrajnosti i bezodreenosti. M e u
tim, ovaj primer, zajedno sa jo drugim mestima,
ipak pokazuje da ileru lebdi pred oima ideja p o
bonosti. 5 8
T i m e p o n o v o zahvatamo u oblast reli
g i o z n i h f e n o m e n a ; ali u isti m a h o t v a r a n a m s e i i z
gled na stvarnu m o g u n o s t proirenja takvih gledita
na o p t e g a o v e k a . Stanje religiozne pobonosti jeste
kolektivni fenomen, koji nije vezan za individualnu
obdarenost.
Ali ima jo vie mogunosti. V e smo videli da
se praznina svesti, resp. n e s v e s n o stanje izaziva s p u
tanjem libida u nesvesno. U nesvesnom lee s p r e m
ni relativno naglaeni sadraji, n a i m e k o m p l e k s i s e
anja individualne prolosti, p r e svega roditeljski
kompleks, koji je istovetan s k o m p l e k s o m detinjstva.
Pobonou, dakle sputanjem libida u nesvesno, r e -

3 7
L o c . cit. p. 8 1 .
L o c . cit. p . 8 1 : j e r e n s k i b o g i z i s k u j e n a e o b o a v a
5 8

nje, itd.

133
aktivie se k o m p l e k s detinjstva, ime se p o n o v o o i v -
ljuju reminiscencije detinjstva, t j . pre svega veze sa
roditeljima. Fantazije koje proizlaze iz te reaktiva-
cije daju p o v o d a za nastajanje oinskih i materin
skih boanstava, kao i za b u e n j e religioznih d e t i n j -
skih veza sa B o g o m i detinjskih oseanja k o j a t o m e
odgovaraju. Znaajno je da simboli roditelja postaju
svesni, a nikako slike stvarnih roditelja; tu i n j e n i
cu F r o j d objanjava potiskivanjem slike roditelja iz
incestnih opiranja. Ja se slaem s t i m o b j a n j e j e m ,
ali m i s l i m da o n o n i j e i s c r p n o , j e r previda izvanred
ni smisao ove simboline zamene. Simbolizovanje u
slici B o g a z n a i s n a n o u z d i z a n j e n a d k o n k r e t i z a m ,
nad ulnost reminiscencije, jer se regresija prihva-
tanjem simbola kao stvarnoga simbola uskoro
preobraava u progresiju, d o k bi ostala regresija da
je takozvani simbol definitivno bio objanjen samo
kao znak za stvarne roditelje i time b i o lien svoga
samostalnoga karaktera. Stvarnim usvajanjem s i m
59

bola dolo je oveanstvo do svojih bogova, tj. do

injenice misli k o j a j e o v e k a n a p r a v i l a g o s p o d a r e m
z e m l j e . P o b o n o s t j e , k a o to i i l e r p r a v i l n o s h v a t a ,
regresivno kretanje libida ka nesvesnom, poniranje
u i z v o r p o e t k a . Iz toga se k a o slika p o i n j a n j a p r o
g r e s i v n o g a k r e t a n j a simbola, k o j i predstavlja o b u -
hvatnu rezultantu svih nesvesnih inilaca, izdie
ivi lik, k a k o i l e r z o v e s i m b o l , s l i k a B o g a , k a o
to t o p o k a z u j e i s t o r i j a . O t u d a zaista n i j e n i k a k a v
s l u a j to j e n a p i s a c b a b o j u s l i k u , J u n o n u L u d o -
v i z i , o d a b r a o k a o p a r a d i g m u . U Getea o d t r o n o c a
majki lete nebu pod oblake boanski likovi Parida i
Helene, s j e d n e strane p o d m l a e n i roditeljski par, a
s druge strane simbol unutranjega procesa sjedinja
vanja, za k o j i m i Faust strasno udi k a o za najviim
unutranjim p o m i r e n j e m , to jasno p o k a z u j e sledea
scena, a to isto tako j a s n o proizlazi iz d a l j e g a t o k a
d r u g o g a dela. K a o to m o e m o d a v i d i m o ba n a p r i -
m e r u Fausta, vizija simbola znai ukazivanje na dalji

8 9
Ovu taku opirno sam pretresao u svojoj knjizi
Wandl. und Symb. der Libido.

134
tok ivota, primamljivanje libida ka jo j e d n o m d a
l j e m c i l j u , ali k o j i o t a d a n e u g a s n o d e j s t v u j e u n j e m u ,
tako da n j e g o v ivot, kao plamen k o j i se raspalio, n e
prestano i dalje hodi ka dalekim ciljevima. To je ta-
koe specifini ivotvorni znaaj simbola. To je ta-
k o e vrednost i smisao religioznoga simbola. R a z u
m e se, n e m i s l i m t i m e n a d o g m a t i k i u k o e n e , m r t v e
simbole, nego na simbole koji se izvijaju iz stvarala
ke nesvesti ivota oveka. G o l e m i znaaj takvih s i m
bola m o e zapravo poricati samo onaj koji misli da
istorija sveta poinje dananjim d a n o m . Trebalo bi
d a b u d e i z l i n o g o v o r i t i o z n a a j u s i m b o l a , ali, n a
alost, stvar ne stoji tako, j e r d u h naega v r e m e n a
misli da je izdignut a k iznad s v o j e vlastite p s i h o l o
gije. Moralno-higijensko stanovite naega v r e m e n a
h o e , p r i r o d n o , da u v e k zna je li takva stvar tetna
ili k o r i s n a , p r a v i l n a ili n e p r a v i l n a . I s t i n s k a p s i h o l o
g i j a n e m o e s e starati z a t o ; n j o j j e d o v o l j n o d a
sazna k a k v e su stvari po sebi i za sebe.
Stvaranje simbola, k o j e proizlazi iz stanja p o -
bonosti, jeste opet jedan od onih religioznih k o l e k
tivnih fenomena koji nisu vezani za individualnu
obdarenost. P r e m a t o m e , i u o v o j taki s m e m o da
pretpostavimo mogunost proirenja diskutovanih
gledita na optega oveka. T i m e mislim da sam d o
v o l j n o p r i k a z a o b a r t e o r i j s k u m o g u n o s t Silerovih
gledita za optu ljudsku psihologiju. Radi p o t p u n o
sti i j a s n o s t i h o u j o d a o v d e d o d a m d a s e o d a v n o
b a v i m p i t a n j e m v e z e svesti i svesnoga u p r a v l j a n j a
ivotom sa simbolom. Pri tome sam doao do zaklju
ka da se simbolu, s obzirom na n j e g o v veliki znaaj
kao reprezentantu nesvesnog, m o r a pripisivati ne
mala vrednost. V e iz svakodnevnoga iskustva u p o
stupanju s nervoznim bolesnicima znamo kako izvr
stan p r a k t i k i z n a a j i m a j u n e s v e s n e i n t e r f e r e n c i j e .
Sto j e v e a d i s o c i j a c i j a , t j . u d a l j i v a n j e s v e s n o g a s t a
va od individualnih i kolektivnih sadraja nesvesnog,
u t o l i k o su v e a i t e t n a , a k i o p a s n a , o m e t a n j a ili
p o j a a v a n j a sadraja svesti nesvesnim. D a k l e , s o b z i
r o m na praktike okolnosti, simbolu se doista m o r a
pripisivati znatna vrednost. A h ako simbolu p r i d a j e -

135
m o v r e d n o s t , s v e j e d n o d a l i v e l i k u ili m a l e n u , t i m e
on dobiva svesnu motivsku vrednost, t j . biva opaan,
i time se n j e g o v o j nesvesnoj libidnoj opsednutosti
daje prilika za razvitak u svesnom upravljanju i
votom. Time je po m o m e miljenju dobivena
ne b a n e z n a t n a p r a k t i k a k o r i s t ; n a i m e saradnja ne
svesnog, n j e g o v o s l i v a n j e s a s v e s n i m p s i h i k i m n a
p o r o m , i time izdvajanje ometakih uticaj a n e s v e
snog. O v u zajedniku funkciju, vezu sa simbolom,
o b e l e i o s a m k a o transcendentnu funkciju. N a o v o m
m e s t u n e m o g u uzeti k a o s v o j zadatak d a o v a j p r o
b l e m p r o v e d e m do potpunoga razjanjenja. Za taj
posao bezuslovno je potrebno da iznesem sve one m a -
terijalije k o j e se p o j a v l j u j u kao rezultati nesvesne
delatnosti. U dosadanjoj strunoj literaturi opisane
fantazije ne daju nikakvu sliku o simbolinim stva
ralatvima o k o j i m a je ovde re. Ali za te fantazije
ima u lepoj knjievnosti m n o g o primera, no oni, d a
b o m e , nisu isto posmatrani i predstavljeni, n e g o
su proli kroz intenzivnu estetiku obradu. M e u
o v i m primerima hou pre svega da istaknem dva dela
Mojrinkova ( M e v r i n k ) : Der Golem i Das grune Ge-
sicht. O b r a d u t e s t r a n e p r o b l e m a m o r a m s a u v a t i z a
docnije izuavanje.

S o v i m izvoenjima o s r e d n j e m stanju mi s m o ,
i a k o n a s j e n a t o p o d s t a k a o S i l e r , izili d a l e k o i z v a n
njegovih shvatanja. Mada je otro i duboko dohvatio
suprotnosti u ljudskoj prirodi, on je pokuaj reenja
ostavio na p o e t n o m stepenu. Cini se da je za to kriv
termin estetiko raspoloenje. Siler, n a i m e , tako
rei identifikuje estetiko raspoloenje s lepim,
koje duu prenosi u to raspoloenje 6 0
On time ne
obuhvata samo uzrok i dejstvo nego i stanju b e z -
odreenosti, sasvim suprotno svojim vlastitim defi
nicijama, daje jednoznanu odreenost na taj nain
to ga i z j e d n a u j e s lepim. T i m e je i funkciji p o s r e
d o v a n j a unapred oduzeta otrina, j e r ona k a o lepota
ini da n e o m e t a n o tetuje runoa, o k o j o j je ipak
takoe re. Siler kao estetiku osobinu j e d n e stva-

L o c . cit. p. 108.

136
ri definie to to se ona odnosi n a celinu naih r a z -
linih snaga. P r e m a tome, dakle, lepo i esteti-
k o ne m o g u da se poklapaju, jer su nae razline
snage i estetiki razline, lepe i rune, i samo n e p o
p r a v l j i v idealist i optimist m o g a o bi izmiljati da je
celina ljudske prirode ba lepa. Ona je, tavie,
ako o v e k hoe da b u d e pravian, prosto stvarna i
i m a s v o j e s v e t l e i t a m n e s t r a n e . Z b i r s v i h b o j a j e siv,
svetao na t a m n o j , taman na svetioj pozadini.
Iz te p o j m o v n e negotovosti i nedovoljnosti o b j a
njava se i o k o l n o s t to p o t p u n o ostaje u tami p i t a
n j e kako se m o e uspostaviti o v o posredovno stanje.
Ima mnogobrojnih mesta iz kojih nedvoznano p r o
izlazi da ba u i v a n j e p r a v e lepote izaziva s r e d n j e
stanje. T a k o iler kae: to naim ulima u n e p o
s r e d n o m oseaju laska, to nau m e k u i p o k r e t l j i v u
d u u o t v a r a s v a k o m u t i s k u , ali n a s i u i s t o m s t e -
p e n u ini m a n j e sposobnima za napor. to nae m i -
s l e n e s n a g e n a p r e e i to i h p o z i v a k o p t i m p o j m o
vima, to daje snage naem duhu za svaku vrstu o t p o
r a , ali ga i u i s t o m o d n o s u i n i o k o r e l i m , i o d u z i m a
n a m prijemijivosti isto toliko koliko n a m p o m a e d a
d o e m o do v e e samostalnosti. Ba zato i j e d n o i d r u
g o d o v o d i naposletku n u n o d o iscrpljenja, itd. A k o
s m o se, n a p r o t i v , p r e d a l i u i v a n j u p r a v e l e p o t e , o n d a
smo u takvom trenutku u jednakom stepenu majstori
svojih trpnih i delatnih snaga i s j e d n a k o m l a k o o m
o b r a a e m o se o z b i l j n o s t i i i g r i , m i r o v a n j u i k r e t a
nju, popustljivosti i otporu, apstraktnom miljenju i
posmatranju.
O v o prikazivanje stoji u otroj suprotnosti p r e
ma ranije postavljenim odreenjima estetikoga sta
nja, u k o m e o v e k treba da b u d e nula, bez o d r e e
nja, d o k je ipak o v d e ba u najveoj meri odreen
lepotom (predan lepoti). Ne vredi truda da idemo
dalje za tim pitanjem u ilera. On je o v d e dospeo do
granice samoga sebe i svoga vremena, koju mu je
bilo n e m o g u n o prei, j e r svugde je naiao na n e v i d
ljivoga najrunijega oveka, ije je otkrivenje bilo
s a u v a n o za n a e v r e m e i za Niea.

137
 Siler b i h t e o d a u l n o b i e u i n i u m n i m t i m e t o
ga p r e toga pravi estetikim, kao to on sam k a e . 6 1

M o r a se izmeniti priroda ulnoga oveka, kae on, 6 2

fiziki ivot m o r a se p o d v r i f o r m i , on m o r a s v o
je fiziko odreenje da izvede prema zakonima l e p o
te, 6 3
na ravnodunom polju fizikoga ivota mora
ovek da otpone svoj moralni ivot, on mora jo 6 4

u okviru svojih ulnih ograda da otpone svoju u m n u

slobodu, ve svojim naklonostima mora da namet
ne zakon svoje volje, mora se nauiti da plemeni
tije udi. 6 5

M o r a , o k o m e na pisac govori, jeste d o b r o

poznato treba, koje se priziva svagda kad se ne vidi
nikakav drugi put. I tu nailazimo na neizbene g r a
nice. Bilo bi nepravino od pojedinanoga duha, ma
koliko on bio velik, oekivati savlaivanje ovoga g i
g a n t s k o g a p r o b l e m a , p r o b l e m a k o j i m o g u resiti s a m o
v r e m e n a i narodi, a i ovi ne svesno, n e g o s a m o s u d
binom.
V e l i i n a Silerove m i s l i l e i u p s i h o l o k o m p o -
smatranju i u intuitivnom poimanju posmatranoga.
Osim toga, elim da n a v e d e m jo j e d n u od njegovih
misli, k o j a u v e l i k o j m e r i zasluuje da b u d e istak
nuta. V e s m o videli da je srednje stanje karakte-
r i s a n o p r o i z v o e n j e m p o z i t i v n o g a , n a i m e simbola.
S i m b o l u s v o j o j prirodi u d r u u j e o n o to je suprotno,
pa tako udruuje i suprotnost realno-irealno, jer je
o n s j e d n e s t r a n e p s i h o l o k i r e a l i t e t ili s t v a r n o s t
( z b o g s v o g a delovanja), a s d r u g e s t r a n e ne o d g o v a
ra n i k a k v o m fizikom realitetu. On je injenica, a
i p a k p r i v i d . T u o k o l n o s t Siler j a s n o i s t i e , d a b i n a
66

t o n a d o v e z a o a p o l o g i j u privida, k o j i j e u s v a k o m p o
gledu znaajan.

i L o c . c i t . p . 1 1 8 .
2 L o c . c i t . p . 1 2 0 .
3 L o c . c i t . p . 1 2 1 .
L o c . cit. p. 123.
L o c . cit. p. 124.
L o c . c i t . p . 1 1 1 .

138
 Najvea glupost i najvii razum imaju izvestan
afinitet j e d n o p r e m a d r u g o m e u t o m e to o b o j e trae
s a m o realno, a za isti p r i v i d s a s v i m su n e o s e t l j i v i .
S a m o t i m e to j e o b j e k a t n e p o s r e d n o p r i s u t a n u u
lima biva glupost istrgnuta iz svoga mira, i samo
t i m e to s e n j e n i p o j m o v i s v o d e n a i n j e n i c e i s k u s t v a
biva razum doveden u stanje mira; j e d n o m reju,
glupost se ne m o e izdii iznad stvarnosti, a r a z u m
n e m o e ostati ispod istine. U k o l i k o su, dakle, p o
t r e b a r e a l i t e t a i n a k l o n j e n o s t k a s t v a r n o m iste p o -
sledice nedostatka, utoliko su ravnodunost p r e m a
realitetu i interesovanje za privid p r a v o proirenje
ovetva i presudan korak ka kulturi. 6 7

Kad sam malopre govorio o dodeljivanju v r e d

n o s t i s i m b o l u , u k a z a o s a m n a p r a k t i k u k o r i s t to j e
ima ovrednoivanje nesvesnog: nesvesno ometanje
s v e s n i h f u n k c i j a i s k l j u u j e m o n a t a j n a i n to n e
svesno unapred unosimo u raun uzimanjem simbola
u obzir. Nesvesno, kao to je poznato, kad n i j e reali-
z o v a n o , u v e k r a d i n a t o m e d a n a d s v i m rairi l a a n
privid: ono nam se uvek pojavljuje na objektima, jer
sve nesvesno je projicirano. A k o , dakle, nesvesno
moemo da p o j m i m o kao takvo, onda od objekta
o t k i d a m o l a n i p r i v i d , to istini m o e s a m o d a i d e u
prilog. Siler kae: O v o ljudsko p r a v o vladanja vri
on ( o v e k ) u umetnosti privida, i to o t r i j e o d v a j a
moje i tvoje j e d n o od d r u g o g a , to b r i l j i v i j e r a s t a v
lja lik od sutine, i to vie u m e da liku da samostal
nosti, utoliko e vie ne s a m o proirivati oblast l e p o
te n e g o ak ouvati granice istine; j e r on privid ne
m o e o i s t i t i o d s t v a r n o s t i , a d a u isti m a h n e o s l o
bodi stvarnost od privida. Teenje za samostalnim
6 8

p r i v i d o m iziskuje i apstrakcione m o i , i s l o b o d e srca,

i e n e r g i j e v o l j e v i e n e g o to j e o v e k u p o t r e b n o d a
se ogranii na realitet, i on m o r a da o v a j drugi v e
ima za s o b o m ako h o e da stigne do o n o g a . 6 9

' L o c . cit. p. 142.

s L o c c i t . p . 1 4 6 .
6
L o c . cit. p. 151.

139
 2. RASPRAVA O NAIVNOM I SENTIMENTALNOM
PESNISTVU

J e d n o v r e m e i n i l o m i s e k a o d a b i ilerova p o -
d e l a p e s n i k a na naivne i sentimentalne 70
bila podela
p r e m a gleditima k o j a bi se slagala s o n i m a k o j a su
o v d e izloena. A l i sam posle zrela razmiljanja d o
ao do zakljuka da stvar ne stoji tako. ilerova d e
f i n i c i j a je p r o s t a : Naivni pesnik je priroda, sentimen
talni j e trai. O v a p r o s t a f o r m u l a j e z a v o d l j i v a u t o
liko ukoliko postavlja dve razline vrste veza sa
objektom. Otuda bi se najverovatnije moglo rei:
o n a j k o j i p r i r o d u t r a i ili e l i k a o o b j e k a t n e m a j e ,
on bi, p r e m a t o m e , bio introvertni; i obrnuto, onaj
koji je v e sam priroda, dakle, stoji u najprisnijoj
vezi sa objektom, bio bi ekstravertni. Ali takva, m a l o
nasilna interpretacija imala bi m a l o v e z e sa i l e r o -
v i m gleditem. Njegova podela na naivno i senti
m e n t a l n o j e s t e p o d e l a k o j a se, u s u p r o t n o s t i p r e m a
naoj podeli tipova, ne bavi upravo individualnim
mentalitetom pesnika, nego karakterom njegove
s t v a r a l a k e d e l a t n o s t i , r e s p . n j e g o v a p r o d u k t a . Isti
pesnik m o e u jednoj pesmi da b u d e sentimentalan,
a u drugoj naivan. H o m e r je, dodue, svugde naivan,
ali k o l i k i o d n o v i j i h n i s u n a j v e i m d e l o m s e n t i m e n
talni? iler je o e v i d n o oseao o v u tekou i stoga je
rekao da je pesnik uslovijen svojim vremenom, ne
kao jedinka, n e g o kao pesnik. Tako on kae: Svi p e
snici k o j i t o stvarno jesu pripadae, v e p r e m a t o m e
k a k v o j e v r e m e u k o m e c v e t a j u ili s l u a j n e o k o l n o
sti k o j e u t i u n a n j i h o v o o p t e o b r a z o v a n j e i n j i h o
v o p r o l a z n o d u e v n o r a s p o l o e n j e , i l i n a i v n i m a ili
sentimentalnima. P r e m a t o m e , re je i u ilera ne
o fundamentalnim tipovima, nego vie o izvesnim k a
r a k t e r i s t i n o s t i m a ili o s o b i n a m a p o j e d i n i h p r o d u k a
ta. O t u d a j e o d m a h j a s n o d a i n t r o v e r t a n p e s n i k m o e
prigodice pevati ne samo naivno n e g o i sentimental
no. T i m e nikako ne dolazi u obzir ni identitet n a i v
nog i sentimentalnog s ekstravertnim, s jedne, i s in-

7 0
Schiller, Vber naive und sentimentalische Dichtung.

140
trovertnim, s d r u g e strane, ukoliko dolaze u pitanje
tipovi. A l i s t v a r s t o j i d r u k i j e a k o je r e o tipskim
mehanizmima.

a) Naivni stav

N a j p r e u izloiti definiciju k o j u je Siler dao o

t o m e stavu. V e je p o m e n u t o da je naivni priroda.
On s l e d u j e p r o s t o j p r i r o d i i osetu i ograniava se
samo na podraavanje stvarnosti. U naivnim pri
71

kazivanjima mi se veselimo ivoj prisutnosti objekta

u naoj uobrazilji. Naivno pesnitvo je dar pri
7 2

rode. Ono je srean hitac; ne potrebu je nikakvu p o

p r a v k u a k o uspe, niti je m o g u n o da se p o p r a v i a k o
p r o m a i ( L o c . cit. p . 3 0 3 ) . S v o j o m p r i r o d o m m o r a
naivni genije sve da ini, s v o j o m s l o b o d o m m o e
m a l o ; i on e svoj p o j a m ispuniti i m priroda u n j e
mu pone dejstvovati po unutranjoj nunosti. 7 3

Naivno pesnitvo jeste dete ivota i ono vodi natrag

u i v o t . Naivni g e n i j e sasvim zavisi od iskustva,
7 4

od sveta koji ga neposredno dodiruje. On p o t r e b u -

je pomo spolja. Naivnom pesniku moe obina
7 5

priroda n j e g o v e okoline postati opasna, j e r p r i

j e m i j i v o s t j e u v e k v i e ili m a n j e z a v i s n a o d s p o l j a -
njega utiska, i samo postojana ivost p r o d u k t i v n e
moi, koja se od ljudske prirode ne moe oekivati,
m o g l a bi spreiti da gradivo p o n e k a d ne utie na
lepu prijemljivost. Ali koliko god je puta to sluaj,
od jednog pesnikog oseanja postaje obino. 7 0

Naivni genije puta da priroda u n j e m u n e o g r a n i e

no upravlja. Iz ovoga odreenja pojma naroito je
7 7

oevidna zavisnost naivnoga od objekta. N j e g o v a

veza sa o b j e k t o m ima karakter primoravan ja, jer on
objekat introjikuje, tj. nesvesno se s n j i m e identi-

71 L o c . c i t . p . 2 4 8 .
72 L o c . c i t . p . 2 5 0 .
'3 L o c . cit. p. 304.
7* L o c . cit. p . 3 0 3 .
75 L o c . c i t . p. 3 0 5 .
7 L o c . c i t . p . 3 0 7 s.
77 L o c . cit. p . 3 1 4 .

141
f i k u j e ili je t a k o r e i a p r i o r i s n j i m e i d e n t i a n . Levi-
-Bril t u v e z u s a o b j e k t o m o b e l e a v a k a o p a r t i c i p a -
tion m y s t i q u e . O v a j identitet u v e k se stavlja iznad
7 8

analogije izmeu objekta i nesvesna sadraja. M o e

se rei i o v o : identitet se ostvaruje p r o j e k c i j o m n e -
svesne analogijske asocijacije na objekat. Takav
identitet u v e k i m a karakter primoravanja, jer je re
o izvesnoj libidnoj sumi, koja, kao svaki libidni k v a n -
titet k o j i d e l u j e i z n e s v e s n o g , i m a , s o b z i r o m n a s v e -
sno, karakter prisilnosti, t j . o n a svesti n i j e d i s p o n i -
bilna. Otada je o v e k naivna stava u velikoj m e r i
uslovljen o b j e k t o m , objekat tako rei samostalno vri
u n j e m u svoje dejstvo, on se samo u n j e m u ispunju-
je, j e r sam postaje identian s o b j e k t o m . T i m e on u
neku ruku daje objektu svoju ekspresivnu funkciju i
n a t a j n a i n g a p r e d s t a v l j a , n e t i m e to g a p r e d
s t a v l j a a k t i v n o ili n a m e r n o , n e g o s e o b j e k a t p r e d
stavlja u n j e m u . On je sam priroda, priroda stvara u
n j e m u produkat. On puta da priroda u n j e m u n e o
granieno upravlja. Objektu pripada prvenstvo. U t o
liko je naivni stav ekstravertan.

b) Sentimentalni stav

V e s m o p o m e n u l i d a s e n t i m e n t a l n i p e s n i k trai
p r i r o d u . On r e f l e k t u j e o utisku to ga ostavljaju u
n j e m u suprotnosti, i samo na toj refleksiji osnovano
je ganue u k o j e on sam biva d o v e d e n i u k o j e d o
vodi nas. P r e d m e t se o v d e v e z u j e za j e d n u ideju, i
samo na toj vezi poiva n j e g o v a pesnika snaga. 7 9

On uvek ima posla sa dvema antagonistikim p r e d

s t a v a m a i o s e a j i m a , sa s t v a r n o u k a o g r a n i c o m , i
sa s v o j o m idejom kao beskrajnim, i pomeano o s e
anje k o j e on izaziva u v e k e biti dokaz toga d v o
strukoga vrela. Sentimentalno raspoloenje je re
8 0

z u l t a t n a s t o j a v a n j a da se, i p o d uslovima refleksije,

78
Les fonctions mentales dans les societes infirieures.
7
L o c . cit. p. 249.
o L o c . c i t . p . 2 5 0 .

142
uspostavi naivni oseaj, po sadraju. 8 1
Sentimen
talno pesnitvo je produkat samotovanja. 8 2
Senti
mentalni g e n i j e izloen je opasnosti da, iznad n a s t o -
javanja, od nje (ljudske prirode) ukloni sve ograde,
s a s v i m u n i t i l j u d s k u p r i r o d u , i d a s e n e s a m o , to
ona sme i treba, iznad svake odreene i ograniene
stvarnosti u z d i g n e do apsolutne m o g u n o s t i ili da
je idealie, n e g o da prevazie jo i samu m o g u n o s t
ili da sanjari. Sentimentalni genije ostavlja
stvarnost da bi se uspeo do ideja i slobodnom s a m o
s t a l n o u s a v l a i v a o s v o j e g r a d i v o ( L o c . c i t . p . 314.).
Lako je videti da je sentimentalni pesnik, u s u
protnosti prema naivnom, obeleen refleksivnim i
apstraktivnim stavom prema objektu. On reflektuje
o o b j e k t u time to se od o b j e k t a p o v u k a o . On je,
dakle, tako rei a priori o d v o j e n od objekta kad p o
inje njegova produkcija; ne dejstvuje objekat u n j e
mu, nego dejstvuje on sam. Ali ne dejstvuje u samom
sebi, n e g o iznad objekta. On je razlian od objekta,
a ne istovetan s n j i m ; on tei da postavi s v o j u v e z u
sa njim, da svoje gradivo savlada. Iz ove njegove
rastavijenosti od objekta proizlazi utisak dvojstva
koji je Siler istakao, j e r sentimentalni pesnik crpe
iz dva izvora, iz objekta, resp. iz opaanja toga
objekta, i iz samoga sebe. Spoljanji utisak objekta
nije n j e m u neto neuslovljeno, nego materijal koji on
obdelava p r e m a merilu svoga vlastitoga sadraja.
Otuda on stoji nad objektom, pa ipak ima neku vezu
s a n j i m , ali n e v e z u p r i j e m l j i v o s t i , n e g o o n p o n a h o
e n j u d a j e o b j e k t u v r e d n o s t ili o s o b i n u . N j e g o v s t a v
je, dakle, stav introvertnoga.
Meutim, karakteristikom ovih dvaju stavova
k a o introvertnog i ekstravertnog nismo iscrpli Sile-
r o v u misao. O b a naa m e h a n i z m a znae samo o s n o v
ne fenomene prilino opte prirode, koji v e o m a n e -
o p r e d e l j e n o n a g o v e u j u o n o to je specifino. Radi
r a z u m e v a n j a n a i v n o g i sentimentalnog m o r a m o uzeti
u p o m o d v a dalja principa, n a i m e elemente oseta i
intuicije. U d o c n i j e m t o k u n a e g a i s p i t i v a n j a j a u

si L o c . c i t . p . 3 0 1 .
82 L o c . c i t . p . 3 0 3 .

143
jo opirnije da govorim o o v i m funkcijama. O v d e
u samo spomenuti da je naivni pesnik obeleen p r e -
tezanjem osetnoga elementa, a sentimentalni prete-
zanjem intuitivnoga elementa. Oset vezuje za o b j e
kat, on ak subjekat uvlai u o b j e k a t , i otuda se
opasnost za n a i v n o g a sastoji u t o m e to on m o e
potonuti u o b j e k t u . Intuicija k a o opaanje vlastitih
nesvesnih procesa odvlai od objekta, uzdie se iznad
objekta, i otuda tei da u v e k savlada g r a d i v o i da ga
uoblii p r e m a s u b j e k t i v n i m gleditima, da ak izvri
nad n j i m nasilje a da toga nije svesna. Otuda je
opasnost sentimentalnoga u t o m e to se on sasvim
otkida od realnosti i tone u fantaziju k o j a izvire iz
nesvesnog (sanjariti!).

c) Idealist i realist

U istoj raspravi ilerova razmiljanja d o v o d e do

postavljanja dvaju psiholokih ljudskih tipova. On
kae: O v o me dovodi do v e o m a znaajnog psiholo
kog antagonizma m e u ljudima u veku koji se k u l -
tivie: antagonizma koji, zato to je radikalan i o s n o
van u unutranjem obliku due, priprema p o d v a j a
n j e m e u l j u d i m a g o r e n e g o to b i g a ikada m o g l a
izazvati b o r b a interesa, i k o j i pesniku i umetniku
oduzima svaku nadu da e se svima dopasti i sve g a
nuti, to je ipak n j i h o v zadatak; k o j i filosofu, ako je
i uinio sve, o n e m o g u u j e da svima ulije uverenje,
to i p a k p o j a m f i l o s o f i j e n o s i u s e b i ; k o j i , n a p o s l e t k u ,
o v e k u u praktikom ivotu nikada n e e dopustiti da
n j e g o v nain delanja naie na opti p r i j e m u k r a t
ko, do suprotnosti k o j a je k r i v a to n i j e d n o d e l o duha
i nijedna radnja srca ne m o g u stvoriti presudnu s r e
u k o d j e d n e klase a da ba time k o d druge ne n a
v u k u n a s e osudu. O v a suprotnost stara j e n e s u m n j i
vo k a o i poetak kulture, i p r e svretka kulture teko
bi se m o g l a izravnati drukije n e g o u pojedinim ret-
kim subjektima, kojih je po svoj prilici u v e k bilo i
u v e k e i h b i t i ; ali, i a k o n j e n i m d e j s t v i m a p r i p a d a i
t o d e j s t v o to o n a s p r e a v a s v a k i p o k u a j s v o g i z -

144
ravnanja, zato to se nita ne m o e doneti da se p r i
zna nedostajanje na j e d n o j i realitet na d r u g o j stra
ni, ipak je u v e k d o v o l j a n dobitak to to se tako v a n o
p o d v a j a n j e prati do n j e g o v a p o s l e d n j e g a izvora i to
se time sutina b o r b e svodi b a r na prostiju f o r
mulu. 8 3

Iz o v o g a mesta n e s u m n j i v o proizlazi da je iler

posmatranjem suprotnih mehanizama doao do p o
stavljanja dvaju psiholokih tipova, koji u n j e g o v u
shvatanju zahtevaju pravo na onakov znaaj kakav
ja p r i d a j e m i n t r o v e r t n o m i e k s t r a v e r t n o m . S o b z i r o m
na uzajamnu vezu dvaju tipova koje sam ja postavio
m o g u od rei do rei potvrditi o n o to iler kae o
s v o j i m tipovima. U saglasnosti s o n i m to s a m v e
kazao, dolazi iler od m e h a n i z m a ka tipu t i m e to
kako od naivnoga tako i od sentimentalnoga karak
t e r a o d v a j a o n o to o b a i m a j u p e s n i k o . A k o v r i
8 4

mo tu operaciju, imamo da odbijemo genijalno, stva

ralako, i o n d a e u n a i v n o g a preostati v e z a n o s t za
objekat i njegova samostalnost u subjektu, a u sen
timentalnoga nadmoenost nad objektom, koja se
i s p o l j a v a u v i e ili m a n j e a r b i t r a r n o m p r o s u i v a n j u i
obdelavanju objekta. iler kae: Tada od prvoga
(naivnoga) ne preostaje nita sem, s o b z i r o m na t e o
rijsko, trezven duh posmatranja i vrsta p r i v r e m e
n o s t uz slino s v e d o a n s t v o ula; a s o b z i r o m na
praktino: rezignovano pokoravanje nunosti priro
de. O d sentimentalnoga karaktera ne preostaje n i
ta s e m n e m i r a n d u h s p e k u l a c i j e , k o j i u s v i m a s a z n a
n j i m a trai n e u s l o v l j e n o , a u p r a k t i k o m m o r a l a n
rigorizam, k o j i n e u s l o v l j e n o trai u svima r a d n j a m a
v o l j e . K o p r i p a d a p r v o j k l a s i m o e s e n a z v a t i reali
stom, a ko d r u g o j , idealistom. * 8

Dalja ilerova izvoenja o njegovim dvama tipo

v i m a o d n o s e se, p r e m a t o m e , s a m o n a p o z n a t e f e n o
m e n e realistikoga i idealistikoga stava, i stoga nisu
interesantna za nae ispitivanje.

L o c . c i t . p . 3 2 9 s.
f4 L o c . c i t p . 3 3 1 .
8 L o c . c i t . p . 3 3 1 .

10 Jung, Odabrana dela, V

145
 III

APOLONSKO I DIONISKO

N I C E : ROENJE T R A G E D I J E

P r o b l e m koji je iler osetio i delimino obradio

p o n o v o j e n a n o v i o s o b e n n a i n p r i h v a t i o Nie u
s v o m , g o d . 1871. i z i l o m , s p i s u Die Geburt der Tra-
godie (Roenje tragedije). O v o mladako delo ne
o d n o s i se, d o d u e , n a i l e r a , n e g o m n o g o v i e n a
Sopenhauera i Getea. A l i o n o , b a r p r i v i d n o , sa i -
l e r o m i m a zajedniki estetizam i v e r u u G r k e , sa
openhauerom pesimizam i m o t i v spasenja, a n e i z -
b r o j n o m n o g o i m a z a j e d n i k o g a s a G e t e o v i m Fau
stom. R a z u m e se, o d t i h v e z a z a n a u n a m e r u n a j
znaajnija je veza sa ilerom. Ipak, ne m o e m o m i
moii Sopenhauera a da ne opazimo u kolikoj je on
m e r i p r e n e o u stvarnost slutnje istonih saznanja,
k o j e su se u Silera pojavljivale kao blede sheme. A k o
se ne osvremo na pesimizam koji vodi poreklo iz
k o n t r a s t a sa h r i a n s k o m r a d o u v e r o v a n j a i s i z -
vesnou u spasenje, onda je Sopenhauerovo uenje
o spasenju bitno pesimistino. On je preao na stra
n u Istoka. T a j k o r a k n e s u m n j i v o j e kontrastna r e
akcija na nau zapadnjaku atmosferu. K a o to je
poznato, o v a se reakcija j o i danas u znatnoj m e r i
p r o d u u j e u r a z l i n i m p o k r e t i m a , k o j i s u v i e ili
m a n j e potpuno orijentisani p r e m a Indiji. Taj p o h o d
na I s t o k z a u s t a v l j a se za Niea u G r k o j . On o s e a
G r k u takoe kao srednji deo izmeu Istoka i Z a p a -

146
 d a . U t o l i k o o n s e d o d i r u j e s a S i l e r o m ali k o l i k o j e
drukije njegovo shvatanje grkoga bia! On vidi
tamnu foliju, na k o j o j je naslikan zlatno vedri svet
Olimpa. D a bi m o g l i iveti, morali su Grci stvoriti
o v e b o g o v e , j e r su na to bili prinueni. G r k je p o
znavao strahote i uase postojanja; da bi uopte m o
g a o iveti, on je p r e d njih m o r a o postaviti sjajnu s a
njariju o Olimpljanima. Onu golemu nepoverljivost
prema titanskim m o i m a prirode, onu M o j r u koja
b e z m i l o s n o sedi na prestolu iznad svih saznanja, o n o g
orla velikoga ljudskoga dobrotvora P r o m e t e ja, onu
stranu sudbinu m u d r o g a Edipa, o n o nasledno p r o
kletstvo Atrida, k o j e Oresta primorava da ubije m a j
ku . . . Grci su neprestano onim umetnikim srednjim
svetom Olimpljana iznova savlaivali, u s v a k o m slu
a j u zastirali i o d p o g l e d a u k l a n j a l i . G r k a v e d r i
1

na, nasmejano nebo Helade pred sumornom poza

dinom to saznanje bilo je sauvano za m o d e r n e ;
teak argumenat protiv moralnog estetizma! T i m e je
N i e stao n a stanovite k o j e s e o d i l e r o v o g znatno
razlikuje. O n o to s m o u ilera smeli nasluivati
d a su, n a i m e , n j e g o v a p i s m a o e s t e t i k o m v a s p i t a n j u
b i l a i p o k u a j u s o p s t v e n o j s t v a r i to p o s t a j e p o t
p u n a izvesnost u N i e o v u spisu, to je d u b o k o lina
knjiga. I koliko iler poinje tako rei plaljivo i b l e -
d i m b o j a m a da slika s v e t l o s t i s e n k u i da u v l a s t i t o j
dui oseanu suprotnost p o i m a kao naivno p r e m a
sentimentalnom, iskljuujui sve pozadinsko i p o n o r -
no ljudske prirode, toliko Nieovo shvatanje zahvata
dublje i natee suprotnost koja u s v o m j e d n o m delu
ni u e m u ne ustupa blistavoj lepoti ilerove vizije,
ali u s v o m e d r u g o m d e l u n a l a z i b e s k r a j n o t a m n i j e
t o n o v e , k o j i , d o d u e , p o j a a v a j u j a i n u s v e t l o s t i , ali
izazivaju slutnju jo tamnije noi za sobom.
Svoje fundamentalno suprotnosno dvojstvo Nie
z o v e : apolonsko-dionisko. M i e m o n a j p r e p o k u a t i d a
sebi predstavimo to suprotnosno dvojstvo. U tu svrhu
d o n e u niz doslovnih n a v o d a na o s n o v u kojih e i
t a l a c i a k o n i j e i t a o N i e o v s p i s s a m m o i da

1
N i e t z s c h e , L o c . cit. p. 31.

10*
14?
s t v o r i s u d , a u isti m a h d a m o j e s h v a t a n j e u p o r e d i
s njegovim.
1. M n o g o b i s m o dobili za estetiko vaspitanje
kad b i s m o doli n e samo d o l o g i k o g a uvianja n e g o
i do neposredne sigurnosti shvatanja da je dalji r a z
v i t a k u m e t n o s t i v e z a n za d u p l i c i t e t apolonskog i dio-
niskog: n a s l i a n n a i n k a o to n a r a t a j zavisi od
dvojstva polova, u neprestanoj borbi, a s pomirenjem
k o j e s e j a v l j a s a m o p e r i o d i n o ( L o c . c i t . p . 19).
2. Na njihova dva boanstva umetnosti, A p o l o
na i Dionisa, n a d o v e z u j e se nae saznanje da u g r
k o m s v e t u p o s t o j i golema suprotnost, po p o r e k l u i
ciljevima, izmeu umetnosti vajara, apolonske, i n e -
likovne umetnosti muzike, kao umetnosti Dionisove:
dva tako razlina nagona idu jedan p o r e d drugoga,
p o n a j v i e u o t v o r e n o j neslozi j e d a n sa d r u g i m , i u z a
j a m n o se podstiu na sve novija snanija raanja, da
u njima perpetuiu b o r b u one suprotnosti k o j u z a j e d
n i k a r e ,umetnost* p r e m o u j e s a m o p r i v i d n o ; n a -
posletku, metafizikim udesnim aktom helenske
. v o l j e ' p o j a v l j u j u se udrueni, i u t o m e z d r u e n j u
p r o i z v o d e najzad isto k o l i k o dionisko toliko i a p o l o n -
sko umetniko delo atike tragedije. 2

Da bi oba nagona poblie okarakterisao, Nie

naroito psiholoka stanja njima izazvana u p o r e u j e
sa s t a n j i m a sna i zanosa (opijenosti). A p o l o n s k l n a g o n
i z a z i v a s t a n j e u p o r e e n o sa snom, a d i o n i s k i n a g o n
s t a n j e u p o r e e n o s a zanosom. P o d s n o m r a z u m e v a
Nie, kao to s a m dokazuje, bitno unutranju v i z i
j u , lepi privid svetova sna. A p o l o n vlada lepim
p r i v i d o m unutranjega sveta fantazije, on je b o g
svih likotvornih snaga. On je mera, b r o j , ogrania
vanje i savlaivanje svega divljeg i neukroenog.
o v e k bi m o g a o A p o l o n a obeleiti kao divnu b o
ansku sliku principii individuationis. Dionisko, n a 8

protiv, jeste osloboenje razuzdanoga nagona, r a z

mah neobuzdane dinamike ivotinjske i boanske p r i
rode, i otuda se o v e k u d i o n i s k o m h o r u p o j a v l j u j e

* L o c . cit. p. 19.
L o c . cit. p. 2 3 .

148
k a o satir, g o r e b o g a d o l e j a r a c . T o j e z g r a a n j e n a d
4

r a s k i d a n j e m p r i n c i p a i n d i v i d u a c i j e , i u isti m a h s l a
sti p u n o u s h i e n j e z b o g t o g a to j e o n r a s k i n u t . S t o
ga se dionisko moe uporediti sa zanosom koji indi
vidualno razreava u kolektivne nagone i sadraje,
to je razbijanje odvojenoga Ja izazvano svetom. Zato
se u dioniskom stanju o v e k nahodi do oveka, i
o t u e n a , n e p r i j a t e l j s k a ili p o d j a r m l j e n a p r i r o d a p o
n o v o slavi praznik p o m i r e n j a sa s v o j i m izgubljenim
sinom, o v e k o m . Svako se sa svojim blinjim osea
6

jedno (ne samo udruen, pomiren, stopljen). Sto

ga n j e g o v a individualnost m o r a biti sasvim unitena.
C o v e k nije vie umetnik, on je postao umetniko
delo. U m e t n i k a snaga cele prirode ispoljava se
o v d e u drhtanju zanosa. T j . stvaralaka dinamika,
6

libido u formi nagona, doepala se jedinke kao o b j e k

t a i u p o t r e b l j a v a j e k a o o r u e ili i z r a z . A k o s e p r i
r o d n o b i e srne s h v a t i t i k a o u m e t n i k o d e l o , o n d a
ovek u dioniskom stanju svakako postaje prirodno
p o s t a l o u m e t n i k o d e l o ; ali, u k o l i k o p r i r o d n o b i e i
n i j e n i k a k v o u m e t n i k o d e l o u s m i s l u o n o g a to o b i
no nazivamo umetnikim delom, onda ono i nije
n i t a d r u g o n e g o ista p r i r o d a , n e o b u z d a n a , u s v a
k o m pogledu divlji potok, ne ak ni ivotinja ogra
niena na sebe i svoje bie. O v u taku m o r a m da
istaknem radi jasnoe i docnije diskusije, jer je iz
izvesnih razloga Nie mimoiao to isticanje i time
preko problema bacio varljivu estetiku koprenu,
k o j u svakako m o r a neproizvoljno da skine na n e k o
likim mestima. Tako, na primer, kad govori o dioni-
skim o r g i j a m a : G o t o v o svuda sredite o v e s v e t k o v i
ne lealo je u preteranoj p o l n o j razularenosti, iji su
talasi p r e l a z i l i p r e k o s v a k e p o r o d i n o s t i i n j e n i h a
snih ustanova; u p r a v o najdivljanije betije prirode
tu se razbuktavahu, sve do onoga odvratnog meanja
sladostraa i svireposti. N i e p o m i r e n j e delfijsko-
7

ga Apolona sa Dionisom posmatra kao simbol p o m i -

4
L o c . cit. p. 57 ss.
5
L o c . cit. p. 24.
L o c . cit. p. 25.
' L o c . cit. p. 27.

149
 renja tih suprotnosti u g r u d i m a civilizovanoga Grka.
Ali on pri t o m e zaboravlja s v o j u vlastitu k o m p e n -
zatornu formulu po kojoj bogovi Olimpa za svoju
svetlost i m a j u da zahvale tamnini grke due: po
njoj, pomirenje Apolona sa Dionisom bilo bi lep pri
vid, jedno desideratum, izazvano n e v o l j o m k o j u je
civilizovana polovina Grka oseala u borbi sa s v o j o m
v a r v a r s k o m stranom, a o v a je ba u dioniskom sta
n j u krila sebi p u t o v e bez prepona. I z m e u religije
jednoga naroda i njegova stvarnog ivota uvek p o
stoji kompenzatorna veza, inae religija ne bi imala
ba nikakva p r a k t i k o g smisla. P o e v i o d v e o m a m o
r a l n e r e l i g i j e P e r s i j a n a c a i v e u starini p o z n a t e m o
ralne sumnjivosti persijskih ivotnih navika, pa sve
do nae hrianske epohe, u k o j o j je religija l j u
bavi potpomagala najvei pokolj svetske istorije, o b i -
stinjuje se to pravilo. Stoga ba i iz simbola d e l f i j -
skoga pomirenja s m e m o zakljuiti osobito estoku
razdvojenost u g r k o m biu. T i m e bi se objasnila
enja za spasenjem, k o j a je misterij ama dala onaj
g o l e m i znaaj za grki n a r o d n i ivot, i k o j i su stariji
prieljkivai Helade sasvim prevideli. ovek se za
d o v o l j a v a o time to e u G r k u n a i v n o nai sve to
n j e m u s a m o m nedostaje. U dioniskom stanju, dakle,
Grk nikako nije postajao najpre umetniko delo, nego
je bio zgrabljen od svoga vlastitog varvarskog bia,
liavan s v o j e individualnosti, razreavan u sve svoje
kolektivne sastavne delove, i postajao je j e d n o s k o
lektivnim nesvesnim (rtvovanjem svojih individual
nih ciljeva), j e d n o sa genijem roda, ak i prirode.
Za ve postignutu apolonsku ukroenost o v o stanje
zanosa, u k o j e m u je o v e k sasvim zaboravljao sebe i
svoje ovetvo i k o j e ga je inilo istim nagonskim
b i e m , m o r a l o j e b i t i n e t o to z a s l u u j e p r e z i r a n j e ,
i stoga je n e s u m n j i v o najpre morala da otpone e
stoka b o r b a i z m e u j e d n o g a i drugoga nagona. Neka
se oslobode nagoni civilizovanoga oveka! Onaj koji
se zanosi k u l t u r o m uobraava da e potei sama l e
pota. Ova zabluda osniva se na velikom nedostatku
psiholokoga poznavanja. Nagonske snage zagaene
u c i v i l i z o v a n o m o v e k u v e o m a su destruktivne i

150
m n o g o opasnije negoli nagoni primitivca, koji svoje
negativne nagone postojano iivljuje u skromnoj
m e r i . P r e m a t o m e , n i j e d a n rat u istorijskoj prolosti
ne moe da se po neizmernoj grozovitosti poredi s r a
tom civilizovanih nacija. Bie da ni kod Grka nije
bilo drukije. Ba iz ivog oseanja strahote njima je
postepeno polazilo za r u k o m da pomire dionisko
s apolonskim metafizikim udesnim aktom,
kako Nie o d m a h u poetku kae. O v e izjave m o r a
mo se v r s t o drati, kao i d r u g e n a p o m e n e da se s u
protnost koja je u pitanju samo prividno premou
j e z a j e d n i k o m r e j u ,umetnost'. M o r a m o s e seati
o v i h reenica, j e r N i e , isto k a o i Siler, i m a izrazitu
tendenciju da umetnosti pripie posredniku i oslo-
boditeljsku ulogu. A time problem zapinje u esteti-
k o m i runo je l e p o ; odvratno, pa ak i pakosno
dobiva sjaj dostojan uenja u v a r l j i v o m sjaju este-
tiki-lepoga. Umetnika priroda u Sileru, kao i u
Nieu, prisvaja sebi i s v o j o j specifinoj stvaralakoj
mogunosti izbavilaki znaaj. Z b o g toga Nie sasvim
zaboravlja da p o v o d o m Apolonove borbe protiv D i o -
nisa i n j i h o v a k o n a n o g a p o m i r e n j a nikada za G r k e
n i j e b i l o r e i o e s t e t i k o m p r o b l e m u , n e g o o reli
gioznom pitanju. D i o n i s k e s a t i r s k e s v e t k o v i n e b i l e su
po svakoj analogiji neka vrsta totemskih svetkovina,
s u n a z a d n o m i d e n t i f i k a c i j o m s m i t s k i m p r e c i m a ili
direktno s totemskom ivotinjom. Kult Dionisa imao
je na m n o g i m mestima mitsko-spekulativan karak
ter, i svakako je vrio v e o m a j a k uticaj na b u e n j e
religioznosti. To to je iz p r v o b i t n o religiozne c e r e
m o n i j e proizila tragedija znai tano toliko koliko
i veza naega m o d e r n o g a pozorita sa s r e d n j o v e k o v -
n i m prikazivanjima Hristova stradanja i n j i h o v o m
iskljuivo religioznom p o d l o g o m , i stoga n a m nije
doputeno da o problemu sudimo p o d njegovim samo
estetikim aspektom. Estetizam su m o d e r n e naoari,
kroz koje se gledaju psiholoke tajne Dionisova kulta
u s v e t l o s t i u k o j o j ih stari z a e l o n i k a d a n i s u g l e d a l i
i doivljavali. K a o Siler, tako i Nie p o t p u n o previa
religiozno stanovite i z a m e n j u j e ga estetikim p o -
smatranjem. Izvesno je da o v e stvari i m a j u izrazito

151
e s t e t i k u s t r a n u , k o j a s e n e srne z a n e m a r i v a t i . A l i ,
8

ako se srednjovekovno hrianstvo shvata samo este

tiki, o n d a se n j e g o v stvarni karakter falsifikuje i o d
b a c u j e , i to isto toliko kao k a d se o n o shvata s a m o
sa istorijskoga stanovita. Stvarno r a z u m e v a n j e m o e
se postii samo na jednakoj osnovi, j e r niko nee
tvrditi da je sutinu eleznikih m o s t o v a d o v o l j n o
upoznao ako im je estetiki priao s v o j i m oseanji-
ma. Tako je shvatanjem da je borba izmeu A p o l o
na i Dionisa pitanje suprotnih umetnikih nagona
p r o b l e m na j e d a n istorijski i materijalno nepravian
nain p o m e r e n u estetiku oblast, i t i m e je p o d v r g n u t
samo deliminom posmatranju, koje nikada ne moe
voditi rauna o njego%om stvarnom sadraju.
N e s u m n j i v o je da to p o m e r a n j e m o r a imati svoj
psiholoki razlog i cilj. Nije teko otkriti dobitak p r o
cedure: estetiko posmatranje od problema o d m a h
pravi sliku, k o j u posmatra posmatra lagodno, divei
se n j e n o j lepoti kao i n j e n o j runoi, i, sigurno u d a
ljen od svakog saoseanja i svakog sadoivljavanja,
s a m o s v o j i m o s e a n j e m p r i l a z i strasti s l i k e . E s t e t i k i
stav zatiuje od uea, od vlastitog upetljavanja,
k o j e znai religiozno p o i m a n j e problema. Jednaku
korist o b e z b e u j e istorijski nain posmatranja, a za
n j e g o v u kritiku dao je sam N i e niz najdragocenijih
priloga. Mogunost da se tako o g r o m a n p r o b l e m
9

p r o b l e m s r o g o v i m a , kako ga on zove moe p r i

mati isto estetiki svakako je p r i m a m l j i v a , j e r n j e
g o v o religiozno poimanje, k o j e je u o v o m sluaju
jedino adekvatno poimanje, pretpostavlja jedno d o
i v l j a v a n j e ili j e d n u d o i v i j e n o s t , a m o d e r a n o v e k
r e t k o se m o e t i m e diiti. A l i ini se da se D i o n i s
N i e u o s v e t i o n e k a se u p o r e d i n j e g o v Pokuaj sa-

8 Estetizam prirodno m o e zamenjivati religiozne f u n k

cije. A l i koliko stvari i m a k o j e t o isto n e m o g u initi? t a
sve nismo upoznali kao surogat za nedovoljnu religiju? Iako
je estetizam v e o m a plemenit surogat, on je ipak s a m o s u r o -
gatska tvorevina mesto nedovoljne prave stvari. Docnije
obraanje Nieovo u Dionisa pokazuje uostalom najbolje
da se estetiki surogat nije trajno odrao.
Nietzsche, Vbm Nutzen und Nachteil der Historie fiir
das Leben. I I S t i i c k d e r unzeitgemassen Betrachtungen.

152
mokritike, p i s a n g o d . 1886, a s t a v l j e n k a o u v o d Ro
enju tragedije. D a , ta je d i o n i s k o ? U o v o j k n j i z i
nalazi se o d g o v o r na to o v d e g o v o r i j e d a n ,koji
z n a ' , posveenik i uenik svoga boga. A l i to N i e
n i j e b i o k a d j e p i s a o Roenje tragedije; o n j e t a d a
bio estetiki aficiran, a dioniski tek onda k a d je
p i s a o Zaratustru i o n o z n a a j n o m e s t o k o j i m z a v r a
va s v o j Pokuaj samokritike: P o d i g n i t e s r c a , b r a o
moja, visoko, jo vie! I ne zaboravite ni nogu! P o
dignite i n o g e , vi d o b r i igrai, i j o b o l j e : vi stojite i
na glavi!
Naroita dubina, s k o j o m je Nie shvatio p r o
b l e m uprkos estetikom samoosiguranju, bila je v e
toliko bliska stvarnosti da se n j e g o v o docnije dioni
sko doivljavanje pojavljuje gotovo kao neminovna
k o n s e k v e n c i j a . N j e g o v n a p a d na Sokrata u Roenju
tragedije u p e r e n j e n a S o k r a t a k a o r a c i o n a l i s t a , k o j i
se p o k a z u j e kao n e d o v o l j a n za dioniski orgijazam.
O v a j afekat o d g o v a r a analognoj pogreci k o j u ini
e s t e t i k o p o s m a t r a n j e : ono se brani od problema. Ah
uprkos estetikom shvatanju N i e je, ipak, nasluivao
stvarno reenje problema v e onda kad je pisao da
suprotnost nije premoivana umetnou, nego m e
tafizikim udesnim aktom helenske volje. On v o
l j u s t a v l j a u n a v o d n i k e , t o s o b z i r o m na to to
je on tada bio p o d jakim uticajem openhauerovim
m o e m o tumaiti kao vezu sa metafizikim p o j
m o m volje. Metafiziko ima za nas psiholoki zna
aj nesvesnog. A k o , dakle, metafiziko u Nieo-
v o j formuli z a m e n i m o nesvesnim, onda bi traeni
klju ovoga problema bio nesvestan udesni akt.
u d o je iracionalno; dakle, akt je nesvesno iracio
nalno deavanje, tvorevina iz sebe, bez upletanja u m a
i namere k o j a je svesna cilja; o n o proizlazi, o n o p o
staje kao f e n o m e n rastenja stvaralake prirode, a ne
iz izmudrivanja ljudske otroumnosti roene iz e -
njivog oekivanja, iz v e r o v a n j a i nade.
Ovaj problem ovde ostavljam, jer emo u daljem
toku ispitivanja imati d o v o l j n o prilike da se na to
pitanje jo opirnije vratimo. Mesto toga prelazimo
na to da p o j m o v e apolonsko-dionisko poblie ispita-

153
mo s obzirom na njihove psiholoke kvalitete. O s m o
trimo najpre dionisko. Na osnovu Nieova prikaziva
nja odmah saznajemo da se pod tim razumeva neko
r a z v i j a n j e , n e k o s t r u j a n j e o v a m o i o n a m o , n e k a di-
jastola, k a o t o j e r e k a o G e t e , n e k o k r e t a n j e k o j e
obuhvata svet, kako ga i iler crta u s v o j o j odi R a
dosti:
Budite zagrljeni, milioni,
Ovaj poljubac celome svetu.

i dalje:
Radost piju sva bia
na grudima prirode;
svi dobri, s v i zli
idu za njenim ruinim tragom.
Poljupce dala je n a m a i lozama,
prijatelja okuana u smrti;
sladostrae bilo je crvu dano
i h e r u v i m stoji pred B o g o m .

To je dioniska ekspanzija. To je struja n a j m o

nijega sveoseanja, koja n e o d o l j i v o izbija i kao n a j
jae vino opija ulo. To je pijanost i n a j v i e m smislu.
U t o m e stanju uestvuje u najvioj meri psiho
l o k i e l e m e n a t oseta, b i l o u l n o g b i l o a f e k t i v n o g o s e -
ta. R e j e , d a k l e , o e k s t r a v e r s i j i o s e a n j a , k o j a s u n e -
razluljivo vezana za elemenat oseta, i stoga ih o b e l e -
a v a m o kao oseanje senzitivnosti. Otuda su to vie
afekti koji izbijaju u t o m e stanju, dakle neto n a -
g o n s k o , n e t o to j e s l e p o i n e o d o l j i v o , a n a r o i t o s e
izraava u afekciji telesne sfere.
Suprotno tome, apolonsko je opaanje unutra
njih slika lepote, m e r e i oseanja u k r o e n i h u p r o
porcije. Uporeenje sa snom jasno ukazuje na karak
ter apolonskoga stanja: to je stanje introspekcije,
kontemplacije okrenute unutra, prema snivanom
s v e t u v e n i h i d e j a , d a k l e s t a n j e introversije.
Utoliko je analogija sa naim mehanizmima za
ista n e s u m n j i v a . A l i a k o b i s m o s e z a d o v o l j i l i a n a l o
g i j o m , t i m o g r a n i e n j e m vrili b i s m o nasilje n a d N i -
e o v i m p o j m o v i m a t i m e to b i s m o i h , n a i m e , s t a v
ljah u Prokrustovu postelju.

154
 V i d i m o da u toku naega ispitivanja stanje intro
versije, ukoliko postaje habitus, u v e k donosi sa so
b o m i diferenciranje veze sa s v e t o m ideja, a h a b i -
tualna ekstraversija takvu vezu sa objektom. Od toga
d i f e r e n c i r a n j a nita n e n a l a z i m o k o d N i e o v i h p o j
mova. Dionisko oseanje ima sasvim arhaian k a
rakter afektivnog oseta. O n o , dakle, nije isto, o d
v o j e n o i iz nagonskoga diferencirano do onoga p o
kretljivoga elementa k o j i se u ekstravertnoga tipa
pokorava odlukama razuma i predaje se o v o m e kao
posluan instrumenat. Isto tako, N i e o v p o j a m i n
t r o v e r s i j e n e o d n o s i s e ini n a k a k v u i s t u , d i f e r e n
ciranu vezu sa idejama, koja bi se iz opaaja, bilo
ulno uslovljenoga bilo stvaralaki proizvedenoga,
oslobodila, p r e m a o d v o j e n i m i istim formama. A p o -
lonsko je unutranje opaanje, intuicija sveta ideja.
Uporeenje sa snom jasno pokazuje da Nie zamilja
o v o stanje s j e d n e strane kao isto posmatrako, a s
d r u g e kao isto likovno.
O v e karakteristike znae neto osobeno, to ne
s m e m o u r a u n a v a t i u s v o j p o j a m i n t r o v e r t n o g a ili
ekstravertnoga stava. U o v e k a k o j i je p r e t e n o r e
fleksivno nastrojen iz apolonskoga stanja posmatra-
n j a unutranjih slika s l e d u j e o b d e l a v a n j e s a g l e d a n o
ga onako kako to odgovara intelektualnome miljenju.
Iz toga proizlaze ideje. U oveka koji je preteno ose
a j n o nastrojen sleduje slian proces, proivljavanje
slika o s e a n j e m i d o n o e n j e o s e a j n e i d e j e , k o j a e s e n
cijalno moe da se spoji sa refleksivno postavljenom
i d e j o m . Z a t o su ideje isto tako misao kao i oseanje,
na primer ideja otadbine, slobode, Boga, besmrtnosti
itd. P r i n c i p i j e d n o g a i d r u g o g a o b d e l a v a n j a je r a c i o
nalan i logian. Ali ima i j e d n o sasvim d r u g o stano
vite s koga logiko-racionalno obdelavanje ne vai.
O v o drugo stanovite je estetiko. O n o se u i n t r o v e r -
siji z a d r a v a n a p o s m a t r a n j u i d e j a , o n o r a z v i j a i n t u
iciju, unutranje p o s m a t r a n j e ; u ekstraversiji o n o se
z a d r a v a na osetima i r a z v i j a u l a , i n s t i n k t , m o g u
nost afektovanosti. Za o v o stanovite miljenje nika
ko n i j e p r i n c i p u n u t r a n j e g a o p a a n j a ideja, a isto
tako ni oseanje, n e g o su za njega, tavie, m i l j e n j e i

155
o s e a n j e ist d e r i v a t unutranjega posmatranja ili
u l n o g a oseta.
Nieovi p o j m o v i v o d e nas time do principa t r e
e g a i e t v r t o g a psiholokoga tipa, k o j i bi se p r e m a
racionalnim tipovima (mislenim i oseaj n i m tipovi
m a ) m o g l i o b e l e i t i k a o e s t e t i k i t i p o v i . T o j e intui
tivni i u l n i ili osetni (senzitivni) t i p . O v a t r i t i p a
imaju, dodue, s racionalnim tipovima zajedniki m o -
m e n a t introversije i ekstraversije, a da, s j e d n e stra
ne, kao misleni tip ne diferenciraju opaanje i p o s m a -
t r a n j e unutranjih slika do miljenja, a s d r u g e stra
ne, kao oseajni tip, ne diferenciraju afektivno n a -
g o n s k o i osetno (senzitivno) d o i v l j a v a n j e do oseanja.
Suprotno tome, intuitivni tip nesvesno opaanje p o
die do diferencirane funkcije, preko k o j e se deava
i n j e g o v o prilagoivanje svetu. On se prilagouje
posredstvom nesvesnih direktiva, k o j e dobiva naro
ito finim i izotrenim opaanjem i t u m a e n j e m t a -
mnosvesnih pokreta. Kakva je ta funkcija, to je, pri
r o d n o , teko opisati z b o g n j e n a iracionalnoga i tako
rei nesvesnoga karaktera. Ona se m o e m o d a u p o -
r e d i t i s a S o k r a t o v i m d e m o n o m ; r a z u m e se, s t o m r a
z l i k o m to je n e o b i n o racionalistiki stav Sokratov,
koliko god je moguno, potiskivao intuitivnu f u n k
ciju, tako da se ona morala prometnuti u k o n k r e t n o -
-halucinatornu, jer nije imala nikakva direktnog psi
h o l o k o g pristupa svesti.
Osetni (senzitivni) tip je u s v a k o m p o g l e d u p r e
okretanje intuitivnog. On se tako rei osniva samo na
elementu u l n o g oseta. N j e g o v a psihologija orijentie
se p r e m a nagonu i osetu. Stoga je on sasvim upuen
na realni sadraj.
injenica da N i e istie ba psiholoku f u n k c i j u
intuicije, s j e d n e strane, i psiholoku funkciju oseta i
nagona, s d r u g e strane, m o g l a bi biti karakteristina
za n j e g o v u vlastitu, linu psihologiju. On se doista
m o e pribrojiti intuitivnom tipu sa sklonou prema
i n t r o v e r t n o j strani. Z a p r v u stvar g o v o r i n j e g o v p r e
teno intuitivno-umetniki nain produkcije, za koji
je ba v e o m a karakteristian n j e g o v spis o r o e n j u
tragedije, a u jo veoj meri n j e g o v o glavno delo,

156
Tako je govorio Zaratustra. Za n j e g o v u i n t r o v e r t n o -
-intelektualnu stranu karakteristini su njegovi a f o -
r i s t i k i spisi, k o j i i p o r e d j a k o g a o s e a j n o g k a r a k t e r a
p o k a z u j u izrazito kritiki intelektualizam na nain
francuskih intelektualaca u X V I I I veku. Za n j e g o v
intuitivni tip uopte govori oskudno racionalno o g r a
niavanje i zatvorenost. K r a j takva stanja stvari nije
u d n o to je on u s v o m p o e t n o m delu injenice s v o j e
line psihologije nesvesno stavio u prvi red. To o d g o
vara intuitivnom stavu, k o j i u p r v o m e r e d u iznad
unutranjega opaa spoljanje, ponekad ak na raun
realiteta. P o s r e d s t v o m takva stava on je stekao i
dublji pogled u dubinske kvalitete svoga nesvesnog,
ija je gruba forma svakako, koliko znamo, tek u p o
etku n j e g o v e bolesti dostigla p o v r i n u svesti, poto
se v e ranije bila otkrila u m n o g i m erotikim n a g o -
vetajima u n j e g o v i m spisima. Stoga u psiholokom
p o g l e d u t r e b a v e o m a aliti t o s u p o s l e o b o l j e n j a u
Turinu naeni, ba u o v o m pogledu v e o m a karakte
ristini, o d l o m c i uniteni za v o l j u m o r a l n o - e s t e t i k o m
saaljevanju.

157
 IV

PROBLEM TIPOVA U POZNAVANJU OVEKA

FURNEATJX J O R D A N :
C H A R A C T E R A S SEEN I N B O D Y A N D P A R E N T A G E

1. OPSTI POGLED NA DZORDANOVE TIPOVE

U daljem hronolokom ispitivanju prethodnih

radova koji se odnose na pitanje psiholokih tipova
dolazim sada do malenoga, m a l o u d n o v a t o g a dela,
za ije sam poznavanje zahvalan svojoj cenjenoj sa-
r a d n i c i dr Konstansi E. Long ( C o n s t a n c e E. L o n g ) u
L o n d o n u : F u r n e a u x Jordan. F. R. C. S. Character as
S e e n i n B o d y a n d P a r e n t a g e . L o n d o n 1896. T h i r d e d .
U s v o j o j m a l e n o j k n j i z i od 126 s t r a n a Dordan
(Jordan) opisuje u g l a v n o m dva karakteroloka tipa;
n j i h o v a definicija interesuje nas vie negoli u j e d n o m
p o g l e d u , i a k o da u n a p r e d k a e m o a u t o r , u o s n o
vi uzev, ima na u m u nae tipove samo do j e d n e p o l o
vine, a to se tie d r u g e p o l o v i n e , on u n j u unosi
gledite intuitivnoga i osetnog (senzitivnog) tipa i
mea ga sa drugima. Ja u n a j p r e dati re autoru i
n a v e s t i n j e g o v u u v o d n u d e f i n i c i j u . O n k a e n a str. 5 :
Postoje dva fundamentalno razlina karaktera, d v a
razgovetna tipa karaktera (s j e d n i m treim, s r e d
n j i m ) : jedan u k o g a je tendencija p r e m a aktivnosti
jaka, a tendencija p r e m a refleksiji slaba, i drugi u
koga prevlauje naklonost p r e m a refleksiji, d o k je
n a g o n delatnosti slabiji. I z m e u ta d v a ekstrema i m a

158
vrlo m n o g o preliva. Ali treba pomenuti jo jedan,
trei, u k o g a snage refleksije i d e l a n j a vie ili m a n j e
odravaju ravnoteu. U srednju klasu m o g u se ura
unati i oni karakteri u k o j i h p o s t o j i n a k l o n o s t ka
e k s c e n t r i n o s t i , ili g d e p r e v l a u j u d r u g e , p o m o g u
nosti nenormalne tendencije p r e m a emocionalnim i
neemocionalnim procesima.
I z o v e d e f i n i c i j e j a s n o s e v i d i d a Dordan r e f l e k
siji, m i l j e n j u , p r o t i v s t a v l j a d e l a t n o s t i l i a k t i v n o s t .
S a s v i m je r a z u m l j i v o to posmatra ljudi k o j i ne ispi
tuje dublje najpre primeuje reflektivno bie u su
protnosti p r e m a d e l o v n o m biu, i zato je sklon da
posmatranu suprotnost definie s toga gledita. A l i
v e prosto razmiljanje da delovno bie ne proizlazi
nuno samo iz impulsa, nego da ono moe proizii i
iz miljenja, pokazuje da je nuno definiciju malo
produbiti. Dordan sam dolazi do toga zakljuka time
t o n a str. 6 u v o d i u r a z m a t r a n j e d a l j i e l e m e n a t , k o j i
je za nas od naroite vrednosti, n a i m e oseajni e l e m e
nat. On konstatuje da je aktivni tip m a n j e strastan,
dok se reflektivni temperamenat odlikuje strasnou.
O t u d a D o r d a n s v o j e t i p o v e o z n a a v a k a o t h e less
impassioned i the more impassioned. Elemenat
preko kojega prelazi u u v o d n o j funkciji on, dakle,
naknadno uzdie do postojanoga termina. Ali ono po
e m u se on razlikuje od naega shvatanja jeste inje
n i c a d a j e u n j e g a m a n j e s t r a s n i t i p u v e k u isti
m a h i aktivan, a drugi n e a k t i v a n . Ja s m a t r a m da
to m e a n j e n i j e sreno, j e r i m a v e o m a strasnih i d u
b o k i h p r i r o d a k o j e su u isti m a h i e n e r g i n e i d e l o v -
ne, i o b r n u t o m a n j e strasnih, p o v r n i h priroda,
koje se nikako ne odlikuju aktivnou ni niom for
m o m delatnosti, poslenou. P o m o m e miljenju, n j e
g o v o inae dragoceno shvatanje znatno bi dobilo u
jasnosti da je on odreenje aktivnosti i neaktivnosti,
po sebi karakteroloki znaajno, ispustio iz vida kao
sasvim drugo stanovite. Iz narednih izlaganja videe
se da D o r d a n t i p o m less impassioned and m o r e
active opisuje ekstravertnoga, a tipom m o r e impas
sioned and less active introvertnoga o v e k a . I j e d a n
i d r u g i m o g u d a b u d u d e l o v n i ili n e d e l o v n i , a d a p r i

159
t o m e ne m e n j a j u s v o j tip, i z b o g toga bi, po m o m e
miljenju, trebalo da m o m e n a t aktivnosti kao glavna
k a r a k t e r i s t i k a o t p a d n e ; ali, k a o o d r e e n j e s e k u n d a r
nog znaaja on ipak utoliko igra ulogu ukoliko se e k s
travertni, prema s v o j i m osobinama, pojavljuje kao
m n o g o pokretljiviji, ivlji i delovniji negoli intro
vertni. M e u t i m , ta osobina sasvim zavisi od faze u
kojoj se jedinka momentano nahodi prema spolja-
n j e m svetu. Introvertni o v e k u ekstravertnoj fazi
p o j a v l j u j e se k a o aktivan, a ekstravertni u i n t r o v e r t -
n o j fazi p o j a v l j u j e se kao pasivan. S a m a aktivnost,
kao osnovna crta karaktera, m o e ponekad da b u d e
introvertna, t j . ona se p o v l a i sasvim u sebe i razvija
i v u m i s l e n u ili o s e a j n u d e l a t n o s t , d o k n a p o l j u , i z
van nje, vlada dubok mir; ponekad ona moe da bude
ekstravertna, i tu se p o k a z u j e u z a h u k t a n o m , i v o m
delanju, d o k iza n j e stoji vrsta, n e p o k r e n u t a misao
ili i s t o t a k v o o s e a n j e .

P r e n e g o to poblie u e m o u D o r d a n o v a izla
ganja, m o r a m radi j a s n o g p o s t a v l j a n j a p o j m o v a istai
jo jednu okolnost koja bi, ako se ne u z m e u obzir,
m o g l a dati p o v o d a za zabunu. Ja sam u u v o d u p r i -
metio da sam u ranijim publikacijama introvertnoga
identifikovao sa m i s l e n i m t i p o m , a ekstravertnoga sa
oseaj n i m t i p o m . T e k docnije, k a o to s a m v e p r i m e -
tio, postalo mi je jasno da se introversija i ekstraver-
sija k a o opti o s n o v n i stavovi i m a j u razlikovati o d
funkcionih tipova. Ta d v a stava najlake i m o g u da
se upoznaju, d o k se za razlikovanje i funkcionih t i p o
va iziskuje v e obimnije iskustvo. Ponekad je n e o
bino teko nai kojoj funkciji pripada prvenstvo.
Zavodniki delu je injenica da introvertni po prirodi
ostavlja utisak o v e k a k o j i reflektuje i razmilja,
z b o g svoga apstraktnoga stava. Otuda s m o skloni da
mu zato pripiemo primat miljenja. Obrnuto, ekstra
vertni prirodno pokazuje m n o g e neposredne reakcije,
zbog kojih nasluujemo da u n j e m u prevlauje ose
ajni elemenat. A l i ta nasluivanja v a r a j u nas, j e r
ekstravertni m o e lako da b u d e i misleni tip, a i n t r o
v e r t n i o s e a j n i t i p . Dordan o p i s u j e u o p t e s a m o i n
trovertnoga i ekstravertnoga. Meutim, tamo gde on

160
zalazi u pojedinosti opis mu p o s t a j e n e r a z u m l j i v , j e r
se onde meaju crte razlinih funkcionih tipova, koji
zbog nedovoljne obrade gradiva nisu odvajani jedan
od drugoga. A l i u optim crtama, slika introvertnoga
i ekstravertnoga stava ispala je razumljiva, tako da
se p o t p u n o vidi sutina i j e d n o g a i d r u g o g a o s n o v
n o g a stava.
U k a r a k t e r i s a n j u t i p o v a sa g l e d i t a a f e k t i v n o s t i
n a l a z i m p r a v i z n a a j D o r d a n o v a spisa. V e s m o v i -
deli da je reflektivna strana introvertnoga, r a z m i
ljanje, kompenzirana nesvesnim arhainim n a g o n
skim i osetnim (senzitivnim) ivotom. M o g l o bi se
r e i i t o d a j e o n i n t r o v e r t n o n a s t r o j e n b a z a t o to
se iznad arhaino-impulsivnoga, strasnoga bia m o r a
uzdii do sigurne visine apstrakcije, da bi otuda m o
gao savlaivati neposlune, divljaki zahuktane a f e k
te. O v o gledite sasvim je prikladno za m n o g e slua
jeve. Obrnuto, m o g l o bi se rei i to da je m a n j e
ukorenjeni afektivni ivot ekstravertnoga podesnij i
za diferenciranje i d o m e s t i k a c i j u negoli arhaino,
nesvesno miljenje i oseanje, fantaziranje, k o j e
m o e opasno uticati na n j e g o v u linost. Stoga je on
u v e k o n a j k o j i tei d a s e u n a j v e o j m e r i p r o m e e
i i v o t p r o v o d i u h u c i , da ne m o r a d o l a z i t i s e b i i s v o
j i m ravim mislima i oseanjima. Iz ovih lako i z v o d -
ljivih opaanja objanjava se j e d n o tako rei para-
d o k s n o m e s t o u D o r d a n a na str. 6, g d e on k a e da u
less impassioned (ekstravertnoga) temperamenta
prevlauie intelekat i ima neobino veliki udeo u f o r -
miraniu ivota, d o k su u reflektivnoga t e m p e r a m e n t a
b a afekti o n i k o i i z a h t e v a i u n r a v o n a v e i z n a a j .
Ovo shvatanje na prvi pogled kao da direktno
b i j e u g l a v u m o j e t v r e n j e da less impassioned tip
odgovara m o m e ekstravertnome tipu. Meutim, pri
d u b l j e m posmatranju stvar nikako ne stoji tako, j e r
r e f l e k t i v n o b i e o d i s t a pokuava d a u d a r i n a n e p o
s l u n e a f e k t e , ali u s t v a r i d a d o e p o d u t i c a j strasti
u veoj meri negoli onaj koji je svoje prema objektu
orijentisane elje uzeo za svesno merilo svoga ivota.
Ovaj poslednji, naime ekstravertni, pokuava time da
s e s v u g d e p r o t u r i , ali m o r a d o i v e t i t o d a s u n j e g o v e

11 Jung, Odabrana dela, V 161

subjektivne misli i oseanja o n o to mu se s v u g d e na
put postavlja kao prepona. On je p o d uticaj em svoga
psihikoga unutranjega sveta u veoj meri negoli to
i s a m s l u t i . O n t o s a m n e m o e d a v i d i , ali p a l j i v a
o k o l i n a v i d i l i n u navlanost n j e g o v a t e e n j a . S t o g a
n j e g o v o o s n o v n o pravilo svagda m o r a biti da se pita:
Sta ja zapravo h o u ? ta je m o j a tajna n a m e r a ?
Drugi, introvertni, sa svojim svesnim, izmiljenim
n a m e r a m a p r e v i a u v e k o n o to n j e g o v a o k o l i n a o p a
a i suvie jasno, n a i m e da n j e g o v e n a m e r e slue z a
p r a v o j a k i m , ali b e z n a m e r n i m i b e z o b j e k t n i m n a g o
n i m a i da su u velikoj meri p o d n j i h o v i m uticajem.
Ko posmatra i ocenjuje ekstravertnoga sklon je da
oseanje i miljenje iznoeno na videlo smatra za
tanku k o p r e n u k o j a n e p o t p u n o zastire s a m o hladnu i
i z m u d r o v a n u l i n u n a m e r u . K o tei d a r a z u m e i n t r o
v e r t n o g a l a k o e d o i n a m i s a o d a s e e s t o k a strast
muno obuzdava samo prividnim mudrovanjem.

I j e d a n i d r u g i s u d je pravilan i laan. S u d je
laan a k o j e s v e s n o s t a n o v i t e , s v e s t u o p t e , j a k a i
sposobna za otpor p r e m a nesvesnom; a pravilan onda
ako slabo svesno stanovite stoji p r e m a j a k o m n e s v e
s n o m te mu se u d a n o m sluaju m o r a ukloniti. U
o v o m p o s l e d n j e m sluaju izbija o n o to je stajalo u
pozadini, u jednoga egoistina namera, a u drugoga
r a z u z d a n a strast, e l e m e n t a r n i a f e k a t , k o j i o d b a c u j e
svaku konsideraciju. Ova razmiljanja omoguavaju
n a m d a u isti m a h s a z n a m o k a k o D o r d a n p o s m a t r a :
on oevidno uzima u obzir afektivnost posmatranoga,
i otuda n j e g o v a nomenklatura: less emotional i
more impassioned. Kad on, dakle, introverta
p o i m a sa gledita afekta k a o strasnika, a ekstraverta
s i s t o g a s t a n o v i t a k a o m a n j e g a s t r a s n i k a , i, t a v i e ,
kao intelektualca, onda on time dokazuje naroitu
v r s t u s a z n a n j a , k o j e s e m o r a o b e l e i t i k a o intuitivno.
Stoga sam ve ranije ukazao na to da Dordan racio
nalno gledite mea sa estetikim. K a d on introverta
karakterie k a o strasnika, a ekstraverta k a o i n t e l e k
t u a l c a , o n o b a t i p a p o s m a t r a o e v i d n o s a nesvesne
s t r a n e , t j . opaa ih iznad svog nesvesnog. On p o s m a
t r a i s a z n a j e i n t u i t i v n o , t o b i v i e ili m a n j e u v e k

162
m o g a o da bude sluaj kod praktikog poznavaoca l j u
di. Ma k o l i k o t a k v o shvatanje p r i g o d i c e bilo pravilno
i duboko, ono je ipak vezano za v e o m a bitno ograni
enje: ono previa injeninu stvarnost posmatrano-
ga, j e r u v e k sudi po slici u o g l e d a l u n j e g o v a n e s v e
snog, mesto po n j e g o v o j stvarnoj pojavi. O v a p o g r e
ka u sudu sasvim je vezana za intuiciju, zbog ega
um o d v a j k a d a stoji s n j o m na ratnoj nozi i samo p r o
tiv svoje volje daje joj pravo na egzistenciju, iako se
u izvesnim sluajevima mora uveriti u objektivnu
pravilnost intuicije. Tako se Dordanova formulisanja
u s v e m u p o d u d a r a j u s a s t v a r n o u , ali i p a k n e s a
stvarnou kako je razumevaju racionalni tipovi,
nego sa njima nesvesnom stvarnou. Ovi odnosi pri
rodno su najprikladniji da unesu zabunu u o c e n j i v a -
n j e p o s m a t r a n o g a i da unesu tekoe u s p o r a z u m e v a -
n j e o posmatranom. Stoga u o v o m pitanju nikada ne
treba voditi borbu za nomenklaturu, nego se treba
drati injenice posmotrive, suprotnosne razlinosti.
Iako se ja, na svoj nain, sasvim drukije izraavam
negoli Dordan, mi se ipak slaemo u klasifikaciji p o
smatranoga (s izvesnim odstupanjima).
P r e n e g o to p r e e m na raspravljanje o D o r d a -
n o v o j tipizaciji materijala posmatranja, jo u se
u k r a t k o v r a t i t i n a p o s t u l i r a n i , t r e i ili i n t e r m e d i j a t -
n i t i p . K a o to s m o v i d e l i , D o r d a n s v r s t a v a u n j e g a ,
s j e d n e strane, sasvim balansirane, a s d r u g e strane
nebalansirane. N e e biti izlino da se na o v o m mestu
jo jedared setimo klasifikacije valentinijanske k o
l e : hilski o v e k , k o j i j e p o d r e e n p s i h i k o m i p n e u -
m a t i k o m . Hilski o v e k , po toj definiciji, o d g o v a r a
osetnom (senzitivnom) tipu, t j . o n o m o v e k u ija su
dominantna odreenja data ulima i u ulima, u u l
n o m opaanju. Osetni (senzitivni) tip n e m a ni d i f e
r e n c i r a n o m i l j e n j e n i d i f e r e n c i r a n o o s e a n j e , ali j e
n j e g o v a ulnost d o b r o razvijena. To je, k a o to je
poznato, sluaj i k o d primitivnoga oveka. Ali n a
gonska ulnost primitivca ima opreku, i to je sponta
nost psihikoga. D u h o v n o , misli se n j e m u tako rei
p o j a v l j u j u . N i j e o n o n a j k o j i i h p r a v i ili i z m i l j a
za to mu nedostaju sposobnosti n e g o se one prave

a* 163
same i opsedaju ga, ak mu se p o j a v l j u j u halucina-
torski. O v a j mentalitet m o e se oznaiti kao intuiti
van, jer intuicija je instinktivno opaanje psihikoga
sadraja u n j e g o v u pojavljivanju. D o k je r e d o v n o
psiholoka glavna funkcija primitivca ulnost, intui
cija je kompenzatorna funkcija koja se m a n j e i s p o -
ljava. Na viem stepenu civilizacije, gde su jedni vie
ili m a n j e d i f e r e n c i r a l i m i l j e n j e , a d r u g i o s e a n j e ,
ima ih takoe ne m a l o koji su u v e o j meri razvili
intuiciju i slue se n j o m e kao bitno o d r e d i v a k o m
f u n k c i j o m . Iz toga proizlazi intuitivni tip. Stoga m i
slim da se D o r d a n o v a srednja g r u p a i m a razreiti u
osetni (senzitivni) i intuitivni tip.

2. S P E C I J A L N O P R I K A Z I V A N J E I K R I T I K A
DZORDANOVTH TIPOVA

Sto se tie opte p o j a v e i j e d n o g a i d r u g o g a tipa,

D o r d a n (str. 17) i s t i e d a m a n j e e m o c i o n a l n i t i p
m n o g o v i e p o k a z u j e i s t a k n u t e ili m a r k a n t n e l i n o s t i
n e g o l i e m o c i o n a l n i t i p . O v o t v r e n j e d o l a z i o t u d a to
D o r d a n aktivni tip o v e k a identifikuje sa m a n j e
e m o c i o n a l n i m , to j e , p o m o m e m i l j e n j u , n e d o p u t e
no. Bez obzira na tu zabludu, pravilno je da manje
e m o c i o n a l n i ili e k s t r a v e r t n i , k a o t o j a m a n o s m e m o
rei, s v o j i m p o n a a n j e m ini sebe m n o g o u p a d l j i v i -
j i m n e g o l i e m o c i o n a l n i ili i n t r o v e r t n i .

a) Introvertna ena
(The m o r e impassioned w o m a n )

D o r d a n r a s p r a v l j a n a j p r e o k a r a k t e r u intro-
vertne ene. D o n o s i m g l a v n e t a k e n j e g o v a o p i s a u
i z v o d u (str. 17 i d a l j e ) : M i r n o p o n a a n j e , k a r a k t e r
koji se ne m o e lako proitati, prigodno kritian do
sarkastinosti; iako je zla v o l j a u nje p o n e k a d p r i -
metna, ona nije ni udljiva ni neumorna, ni manisa-
v a , n i c e n s o r i o u s (to b i s e p o s m i s l u m o r a l o p r e v e -

164
sti i z r a z o m o n a k o j a v o l i d a k r i t i k u j e , n e m a k i
c e n s o r h a f t ) , n i d a n d r l j i v a . O n a iri m i r o k o s e b e ,
i n e s v e s n o tei i i s c e l j u j e . A l i p o d t o m p o v r i n o m t i
n j a j u a f e k a t i strast. S a s t a r o u , n j e n k a r a k t e r d o
biva u drai. Ona je simpatina, t j . uestvuje u o s e -
a n j u i doivljavanju drugih. Najgori enski k a r a k
teri n a h o d e s e u t o m e t i p u . O n e s u n a j s v i r e p i j e m a
e h e . O n e su, istina, n a j l j u b a z n i j e m a j k e i e n e , ali
n j i h o v e strasti i a f e k t i t o l i k o s u j a k i d a i m z a n o s e
u m . O n e s u v i e v o l e , ali i s u v i e m r z e . L j u b o m o r n o s t
moe od njih da napravi divlje zverove. A k o mrze
s v o j u pastorad, m o g u da ih fiziki m u e do smrti.
G d e zlo nije gospodar, tu je sama moralnost d u b o k o
oseanje, i ono ide s v o j i m vlastitim i nezavisnim p u
tem, koji se ne prilagouje u v e k konvencionalnim
n a m e r a m a . T i m p u t e m n e h o d i s e i z p o d r a a v a n j a ili
p o d v r g a v a n j a , a nikako radi nagrade, ni na o v o m ni
na o n o m svetu. Samo u intimnom odnosu razvija ta
ena svoje odlike i svoje nedostatke; tu ona pokazuje
b o g a t s t v o s v o g a s r c a , s v o j e b r i g e i r a d o s t i , ali i s v o j e
strasti i p o g r e k e , k a o n e p o m i r l j i v o s t , t v r d o g l a v o s t ,
g n e v , l j u b o m o r n o s t ili a k razuzdanost. O n a j e p o d
vrgnuta uticaju trenutka i malo sposobna da misli na
sreu i dobro odsutnih. M o e lako da zaboravi na
druge, i na v r e m e uz to. A k o je afektovana, njena
poza ne osniva se na podraavanju, nego pokazuje
promenu u ponaanju i jeziku prema promenjenima
mislima i oseanjima. U drutvenom pogledu ona
ostaje koliko g o d je to m o g u n o sebi jednaka u n a j -
razliitijim drutvima. U d o m a e m kao i u drutve
n o m i v o t u n e trai n i k a k v a v e l i k a p r a v a i l a k o s e
m o e z a d o v o l j i t i . O n a s p o n t a n o d a j e s v o j e s a g l a s n e ili
p o h v a l n e s u d o v e . U m e d a u m i r i ili d a o h r a b r i . I m a
s a o s e a n j a z a s v e s l a b e , b i l i t o d v o n o c i ili e t v o r o -
n o c i . I z d i e se na v i s i n u i s p u t a se u n i z i n u , o n a
j e sestra i d r u g a r i c a u i g r i c e l e p r i r o d e . N j e n s u d j e
b l a g i p o p u s t l j i v . K a d ita, o n a t e i d a s h v a t i i n t i m n u
misao i najdublje oseanje knjige; stoga podvlai rei
u k n j i z i i p r a v i b e l e k e na m a r g i n i , i k n j i g u i t a j o
jedared.

165
 Iz o v o g a opisa nije teko poznati introvertni k a
rakter. A l i je opis u izvesnom smislu jednostran, jer
u g l a v n o m uzima u obzir oseajnu stranu, ne naglaa
vajui onu karakteristiku k o j o j ja pridajem naroitu
vrednost, naime svesni unutranji ivot. Dordan,
istina, s p o m i n j e d a j e i n t r o v e r t n a e n a c o m t e m p l a -
t i v e , ali n e u l a z i p o b l i e u t o . N j e g o v o p i s , k a o t o
mi se ini, p o t v r u j e m o j a izlaganja o nainu n j e g o v a
posmatranja; on vidi u g l a v n o m oseajno konstelisano
s p o l j a n j e p o n a a n j e i i s p o l j a v a n j e strasti, ali n e u l a z i
u sutinu svesti toga tipa. Z a t o ne s p o m i n j e da u n u
tranji ivot igra presudnu u l o g u za svesnu p s i h o l o
giju t o g a tipa. Zato, na primer, introvertna ena p a
ljivo ita? Z a t o to ona p r e svega voli r a z u m e v a n j e
i p o i m a n j e misli. Zato je o n a m i r n a i unosi mir? Z a t o
to r e d o v n o s v o j a o s e a n j a z a d r a v a u s e b i i i s p o l j a v a
ih u s v o j i m mislima, mesto da ih drugima tovari.
Njena nekonvencionalna moralnost oslanja se na d u
b o k o razmiljanje i na unutranja uverljiva oseanja.
Dra njena mirnoga i razumnoga karaktera osniva se
ne s a m o na m i r n u stavu n e g o i na t o m e to se s n j o m e
m o e u m n o i p a m e t n o g o v o r i t i , i to o n a m o e d a
uvaava argumenat svoga partnera. Ona ga ne p r e
kida i m p u l s i v n i m ispoljavanjima, n e g o prati n j e g o v a
m n j e n j a svojim mislima i oseanjima, k o j a se ipak
ne kolebaju i ne rue pod protivnikim argumentom.

O taj vrsti i d o b r o izgraeni poredak svesnih

duevnih sadraja upire se haotino-strasni afektivni
ivot, k o j e g a je introvertna ena v e o m a esto, bar u
n j e g o v u linom aspektu, svesna, i k o j e g a se boji, jer
ga poznaje. Ona razmilja o samoj sebi i stoga je p r e
ma spoljanjem svetu staloena, i m o e d r u g o da sa
z n a j e i p r i z n a j e n e o c e n j u j u i g a o d o b r a v a n j e m ili
kuenjem. Ali ako joj njen afektivni ivot kvari te
dobre osobine, ona odbija svoje nagone i afekte koliko
g o d m o e a da n a d n j i m ne postaje gospodar. K a o to
je n j e n a svest logina i vrsto sklopljena, tako je n j e n
afekat elementaran, zamren i nesavladljiv. Nedosta
j e m u u p r a v o ljudska nota, o n j e disproporcionisan,
i r a c i o n a l a n , t o j e prirodni fenomen, k o j i r a z b i j a l j u d
ski p o r e d a k . N e d o s t a j e m u s v a k a o p i p l j i v a p o z a d i n -

166
ska m i s a o , s v a k a n a m e r a , i z a t o j e o n , k a d s e u k a e
prilika, samo destruktivan, j e d n a bujica, k o j a ne m i
sli n i n a k a k v o r a z a r a n j e i n i k a k v a s e r a z a r a n j a n e
k l o n i , b e z o b z i r a n i n u a n , slua s a m o s v o j z a k o n , p r o
ces koji sam sebe ispunjava. Njene dobre osobine d o
l a z e o t u d a t o j e m i l j e n j u , t o l e r a n t n o m ili d o b r o n a -
m e r n o m poimanju, polo za r u k o m da zadobije uticaj
nad jednim delom nagonskoga ivota i da ga povue
z a s o b o m , ali i p a k n e m o e d o h v a t i t i c e l i n u n a g o n a i
preuobliiti ga. Afektivnosti je introvertna ena d a
leko m a n j e svesna u n j e n o m e l o m o b i m u negoli s v o
jih racionalnih misli i oseanja. O n a je nesposobna da
o b u h v a t i c e l u s v o j u a f e k t i v n o s t , ali i m a p r i m e n l j i v a
shvatanja. Njena afektivnost je daleko m a n j e pokret
ljiva negoli njeni d u h o v n i sadraji, ona je u neku
ruku uporna, znatno inertna, i otuda se teko m e n j a ;
istrajna je, i otuda njena nesvesna neprekidnost i
r a v n o m e m o s t , ali o t u d a i n j e n o t v r d o g l a v s t v o i n j e n a
ponekad nerazumna nesavitljivost u stvarima k o j e se
tiu afektivnosti.
O v a razmiljanja m o g u d a n a m objasne zato j e
sud o i n t r o v e r t n o j eni s a m o sa gledita afektivnosti
nepotpun i nepravian u ravom kao i u dobrom smi
slu. T o to D o r d a n n a j g o r e e n s k e k a r a k t e r e n a l a z i
m e u introvertnima po m o m e miljenju dolazi otuda
to o n p r i d a j e s u v i e v a n o s t i a f e k t i v n o s t i , k a o d a j e
s a m o strast m a j k a zla. D e c a s e n a s m r t m o g u m u i t i
sasvim d r u k i j e negoli samo fiziki. I obrnuto, o n o
naroito bogatstvo ljubavi u introvertnih ena nipo
to n i j e u v e k n j i h o v a v l a s t i t a i m o v i n a , n e g o s u o n e
ak vie puta time opsednute i ne m o g u biti drukije,
d o k se jedared ne ukae povoljna prilika u k o j o j , na
udo svoga partnera, one iznenada pokazuju n e o e k i
vanu hladnou. Afektivni ivot introvertnoga bia j e
ste u o p t e n j e g o v a s l a b a s t r a n a , o n n i j e b e z u s l o v n o
pouzdan. O n o se s a m o vara u t o m e , i drugi se varaju
i razoaravaju u n j e m u ako raunaju samo na n j e g o
vu afektivnost. N j e g o v duh je pouzdaniji, jer je pri-
lagoeniji. N j e g o v afekat je suvie neobuzdana
priroda.

167
 b) Ekstravertna ena
(The less impassioned w o m a n )

Prelazimo sada na D o r d a n o v o crtanje d r u g o g a

tipa ene, o n e k o j u o n z o v e less impassioned w o -
m a n . I o v d e m o r a m odbaciti sve ono to autor d o
daje in puncto aktivnosti, jer to dodavanje donosi
s a m o to da se tipski karakter ne u p o z n a j e o n a k o k a k o
treba. A k o je stoga re o izvesnoj naglosti ekstra-
vertne ene, onda se time ne misli na elemenat d e -
lovnosti, aktivnosti, n e g o samo na pokretljivost aktiv
nih procesa. Dordan o ekstravertnoj eni kae: I z - 1

vesna naglost i izvestan oportunizam, pre nego izdr

ljivost i doslednost. Njen ivot je redovno ispunjen
m n o g i m malim stvarima. Ona prevazilazi ak lorda
Bikonsfilda kad on kae da nevane stvari nisu v e o m a
nevane, i da v a n e stvari nisu v e o m a vane. O n a
k a o t o j e i n i l a n j e n a b a b a , i k a o to e i n i t i j o i
njeni unuci rado se zadrava na optem pogoranju
ljudi i stvari. U v e r e n a je da nita ne bi napredovalo
da se ona ne trudi. esto je v e o m a korisna u socijal
nim pokretima. Rasipanje energije u domaem ie
n j u iskljuivi je cilj ivota za m n o g e od njih. ee
n e m a n i k a k v i h i d e j a , n i k a k v i h strasti, n i k a k v a m i r a
i nikakvih pogreaka. N j e n afektivni razvitak rano je
zavren. O n a je sa osamnaest g o d i n a esto isto toliko
m u d r a kao i sa etrdeset osam. P o l j e njena gledanja
n i j e n i d u b o k o n i p r o s t r a n o , ali j e v e u n a p r e d j a s n o .
Pored velike obdarenosti vodilaki poloaj. U d r u
tvu ispoljava ona dobrostiva oseanja, dareljiva je
i gostoljubiva prema svakome. Procenjuje svakoga, a
zaboravlja da i n j u p r o c e n j u j u . Izdana je u p o m a g a
n j u . N i k a k v e d u b o k e strasti. V o l e t i z n a i z a n j u v i e
ceniti, m r n j a j e s a m o odvratnost, l j u b o m o r n o s t samo
uvreeni ponos. Njen entuzijazam ne prestaje. Ona
uiva u lepoti pesnitva, m a n j e u n j e g o v u patosu.
Njeno verovanje i njeno neverovanje vie je potpuno
negoli jako. Ona nema nikakvih pravilnih uverenja,
ali i n i k a k v i h r a v i h s l u t n j i . O n a n e v e r u j e , n e g o

i p. 35.

168
usvaja; nije ona koja ne veru je, nego ona koja ne
zna. Ne ispituje i ne sumnja. U v a n i m prilikama p o -
verava se autoritetu, u m a n j i m stvarima pravi p r e
nagle zakljuke. U njenu vlastitom m a l o m svetu sve
je onako kako ne bi trebalo da bude, u velikom svetu
sve je na s v o m mestu. Ona se instinktivno protivi da
zakljuke u m a prenese u praksu. K o d kue pokazuje
sasvim drugi karakter negoli u drutvu. Na zakljui
vanje braka u nje v e o m a utie astoljublje, ljubav
prema promeni, poslunost prema tradicionalnoj n a
v i c i , ili e l j a d a i v o t p o s t a v i n a s o l i d n u b a z u ili d a
postigne veu sferu uticaja. A k o n j e n m u pripada
impassioned tipu, onda on decu vie voli n e g o ona.
U d o m a e m krugu izbijaju na videlo sve njene nepri
jatne osobine. Tu dela ona po svojoj volji, u n e p o v e
zanim prekorima. Nemoguno je predvideti kada e
za asak granuti sunce. K a d j o j o v e k jedared zameri
zbog neprestanoga ocenjivanja i prekoravanja, ona se
udi i nalazi se u v r e e n o m , i u v e r a v a da o n a ipak
h o e s a m o o n o n a j b o l j e , ali i m a l j u d i k o j i n e z n a j u
ta j e z a n j i h d o b r o . N a i n n a k o j i b i o n a e l e l a d a
uini d o b r o svojoj porodici sasvim je razlian od o n o
ga na k o j i bi htela da koristi d r u g i m ljudima. G a
zdinstvo m o r a u v e k da b u d e s p r e m n o da ga vidi svet.
D r u t v o m o r a biti p o t p o m a g a n o i u n a p r e i v a n o . Na
vie klase m o r a se initi utisak, a nie m o r a j u se d r
ati u r e d u . V l a s t i t a k u a j e n j e n a z i m a , d r u t v o n j e
no leto. Pretvaranje poinje i m doe neka poseta.
N e m a n i k a k v i h s k l o n o s t i p r e m a askezi, n j e n o j u v a -
enosti t o nije potrebno. L j u b a v p r e m a p r o m e n i , k r e
tanju i odmoru. Ona moe da otpone dan b o j o m
slubom i da ga zavri k o m i n o m o p e r o m . Drutvena
v e z a je n j e n o uivanje. Tu nalazi sve, rad i sreu. O n a
v e r u j e u drutvo, i d r u t v o v e r u j e u n j u . Na n j e n a
oseanja malo utie predrasuda, i ona je po navici
uglaena. R a d o padraava i odabira za to najbolje
m o d e l e , ali o t o m e n e p o l a e s e b i r a u n . K n j i g e k o j e
ona ita m o r a j u sadravati ivot i lica k o j a delaju.

O v a j d o b r o poznati tip ene, k o j i D o r d a n o z n a

ava kao less impassioned, jeste n e s u m n j i v o ekstra-
vertan. Na to ukazuje celo ponaanje, k o j e je, zbog

169
njegova naina, oznaava ba kao ekstravertnu. P o
stojano ocenjivanje, koje se nikada ne osniva na
stvarnom razmiljanju, jeste ekstravertovanje prola
znoga utiska, koji n i k a k v e veze n e m a sa s t v a r n o m
milju. Seam se duhovita aforizma koji sam jedared
negde itao: Miljenje je tako teko zato veina
sudi. R a z m i l j a n j e i z i s k u j e p r e s v e g a v r e m e n a , i
otuda onaj koji razmilja n e m a nikakve prilike da
neprestano ispoljava svoj sud. Inkoherencija i i n k o n -
sekvencija suda, n j e g o v a zavisnost od tradicije i a u
toriteta p o k a z u j e odsustvo samostalna razmiljanja;
isto t a k o nedostatak samokritike i nesamostalnosti
poimanja ukazuju na defekat funkcije suenja. O d
sustvo d u h o v n o g a unutranjega ivota u ovoga tipa
dolazi m n o g o razgovetnije do izraza negoli n j e g o v o
prisustvo u i n t r o v e r t n o g a tipa u g o r e i z v e d e n o m o p i
su. C o v e k b i l a k o b i o s k l o n d a p r e m a o v o m e o p i s u
z a k l j u i o i s t o t a k o v e l i k o m ili j o v e e m d e f e k t u
a f e k t i v n o s t i , k o j a j e , k a o to j e o p t e p o z n a t o , p o v r
na, a k p l i t k a , g o t o v o l a n a , j e r s v a g d a s n j i m e v e
z a n a ili i z a n j e g a s a z n a t i j i v a n a m e r a o d u z i m a a f e k -
tivnom teenju gotovo svaku vrednost. Ali ja sam
sklon prihvatiti da autor o v d e isto tako p o t c e n j u j e
kao to u ranijem sluaju p r e c e n j u j e . M e u t i m , i
pored prigodnih priznanja dobrih osobina, tip u s v e
mu ravo prolazi. Ja u o v o m sluaju v e r u j e m u i z v e -
sne predrasude autorove. ak je d o v o l j n o ponajee
d a j e o v e k s n e k o l i k o ili s j e d n i m p r e d s t a v n i k o m
tipa i m a o rava iskustva, pa da po j e d n o m sluaju
o c e n j u j e s v a k i s l i a n s l u a j . N e srne s e z a b o r a v i t i d a ,
kao to se razumnost introvertne ene osniva na t a -
n o m podeavanju njenih duhovnih sadraja prema
optem miljenju, i afektivnost ekstravertne ene ima
izvesnu pokretljivost i neznatnu dubinu zbog njena
prilagoavanja uz opti ivot l j u d s k o g a drutva. U
o v o m e sluaju re je o socijalno diferenciranoj afek
tivnosti neosporne opte valjivosti, k o j a se ak p o
v o l j n o razlikuje od teine, upornosti i strasnosti i n
trovertnoga afekta. Diferencirana afektivnost u k l o
nila je haotinost patosa i postala disponibilna f u n k
cija prilagoavanja, svakako na raun duhovnoga

170
unutranjega ivota, koji o d s u s t v o m pravi sebe p r i -
m e t n i m . A l i on se j e d n a k o nahodi u nesvesnom, i to
u o b l i k u k o j i o d g o v a r a i n t r o v e r t n o j strasti, n a i m e u
n e r a z v i j e n o m stanju. O v o stanje karakterisano je i n -
fantilizmom i a r h a i z m o m . Iz nesvesnoga nerazvijeni
duh daje afektivnome teenju sadraje i tajne motive,
koji ne proputaju da u kritinom posmatrau ostave
r a v utisak, d o k ih nekritian p o s m a t r a previa.
Pred neprijatnim utiskom, koji u posmatrau ostav
lja stalno opaanje r a v o prikrivenih egoistikih m o
tiva, suvie se z a b o r a v l j a injeninost i prilagoena
korisnost na vidik iznoenih tenja. Sve lako, n e o b a
vezno, umereno, bezazleno, povrno u ivotu iezlo
bi kad ne bi bilo nikakvih diferenciranih afekata. o
v e k bi se u g u i o ili u n e p r e s t a n o m p a t o s u ili u p u s t o j
p r a z n i n i p o t i s n u t e strasti. A k o s o c i j a l n a f u n k c i j a i n
trovertnoga uglavnom opaa pojedinca, ekstravertni
u n a p r e u j e ivot drutva, k o j e isto tako i m a p r a v o n a
egzistenciju. Stoga je n j e m u potrebna ekstraversija,
jer ona u p r v o m redu gradi most ka blinjemu. Ispo-
l j a v a n j e a f e k a t a , k a o to j e p o z n a t o , d e j s t v u j e s u g e
stivno, d o k d u h o v n o m o e razviti s v o j u delatnost tek
posredno, posle m u n o g prenoenja. Za socijalnu
funkciju potrebni afekti nikako ne sme ju da b u d u
d u b o k i , i n a e i z a z i v a j u strast u d r u g o g a . A strast r e
meti ivot i napredak socijeteta. T a k o i prilagoeni,
diferencirani duh introvertnoga nije dubok, n e g o vie
ekstenzivan, i otuda on ne remeti i ne razdrauje,
n e g o u r a z u m l j u j e i u m i r u j e . A l i k a o to i n t r o v e r t n i
u n o s i p o m e t n j u e s t i n o m s v o j e strasti, t a k o e k s t r a
vertni donosi nemir svojim napola nesvesnim milje
n j e m i o s e a n j e m , k o j e se i n k o h e r e n t n o i otkinuto
esto u obliku netaktinoga i bespotednoga suenja
aplikuje b l i n j e m u . A k o se sastavi c e l o k u p n o s t takvih
sudova i pokua da se iz njih sintetiki konstruie
psihologija, onda se najpre dospeva do sasvim ani
malnoga osnovnoga shvatanja, koje bezutenom d i -
vljanou, grubou i glupou ni na koji nain ne
zaostaje za krvnikim afektivnim b i e m introvertno
ga. Stoga ja Dordanovo tvrenje da se najloiji k a
rakteri m o g u nai m e u strasnim introvertnim p r i -

171
r o d a m a n e m o g u potpisati. M e u ekstravertnima i m a
isto tako m n o g o i isto tako d u b o k o g nevaljalstva. G d e
se introvertna strasnost ispoljava u g r u b i m delima, tu
prostota nesvesnoga ekstravertnoga miljenja i osea
n j a v r i s r a m o t n a d e l a n a d u i r t v e . J a n e z n a m ta
j e g o r e . t e t n o s t p r v o g a s l u a j a j e s t e u t o m e to s e
delo vidi, a prostota shvatanja u d r u g o m e sluaju
krije se pod koprenom prihvatljiva ponaanja. Ja bih
istakao socijalnu briljivost o v o g a tipa, n j e g o v o a k
t i v n o u e s t v o v a n j e u d o b r u i srei drugih, a isto tako
i n j e g o v u izrazitu tendenciju da d r u g i m a uini radost.
Ovaj kvalitet introvertni ima v e i n o m samo u f a n
taziji. D i f e r e n c i r a n i a f e k t i i m a j u j o p r e i m u s t v o
ljupkosti, lepe f o r m e . Oni ire estetiku, prijatnu a t
mosferu. Ima izvanredno m n o g o ekstravertnih koji
se zanimaju nekom umetnou (veinom muzikom),
n e t o l i k o to s u z a t o n a r o i t o o s p o s o b l j e n i k o l i k o
z a t o to m o g u t i m e sluiti d r u t v e n o s t i . I m a n i s a v o s t
n e m a u v e k n e p r i j a t a n ili a k b e z v r e d a n k a r a k t e r . V e
o m a esto ona se ograniava na prilagoenu vaspita-
k u tendenciju, k o j a zasniva v r l o m n o g o dobra. Isto
tako zavisnost suda nije u svima prilikama rava,
n e g o ak p o t p o m a e ugui van je ekstravagancija i
t e t n i h izrasli, k o j e n i n a k o j i n a i n n e u n a p r e u j u
ivot i d o b r o socijeteta. Bilo bi uopte sasvim n e o
p r a v d a n o tvrditi da je j e d a n tip u n e k o m p o g l e d u
dragoceniji negoli drugi. Tipovi se uzajamno d o p u
njuju, i njihova razlinost daje ba onu m e r u n a p r e -
gnutosti k o j u ne samo jedinka nego i socijetet
potrebu je za odravanje ivota.

c) Ekstravertni mukarac

O e k s t r a v e r t n o m m u k a r c u D o r d a n k a e (str.
26. i d a l j e ) : N a n j e g a s e n e m o e u n a p r e d r a u n a t i i
n e o d r e e n je u s v o m e stavu, ima sklonosti p r e m a
udljivosti, ustumaranom poslovanju, nezadovoljnosti
i i s k a z i v a n j u s u d o v a , z l o s u d i o s v e m u i s v a e m u , ali
je svagda sam s o b o m zadovoljan. Iako je n j e g o v sud
esto laan i njegovi projekti ne polaze mu za r u k o m ,

172
on ipak ima n e o g r a n i e n o p o v e r e n j e u njih. K a o to
je Sidnej Smit (Sydney Smith) rekao o j e d n o m zna
menitom dravniku svoga vremena: on je bio svakoga
trenutka spreman da uzme komandu nad flotom K a
n a l a , ili d a a m p u t i r a n o g u . O n i m a o d r e e n u f o r m u l u
z a s v e to m u s e d e a v a : ili s t v a r n i j e istinita ili
je ovek ve odavno poznaje. Na njegovu nebu nema
mesta za dva sunca. Ali ako izvan n j e g a ima jo koje,
on je muenik. R a n o sazreva. V o l i da upravlja, i esto
je drutvu v e o m a koristan. A k o sedi u k a k v o j k o m i
siji z a v r e n j e d o b r o i n s t a v a , o n s e u j e d n a k o j m e r i
v e o m a interesu je za izbor pralje kao i za izbor p r e d -
sednika. U drutvu predano dela s v i m snagama. Sa
s a m o p o u z d a n j e m i i s t r a j n o u izlazi p r e d d r u t v o . O n
je o v e k spreman da stie iskustva, jer mu iskustvo
pomae. Vie voli da bude javno poznati p r e d s e d n i k
k o m i s i j e o d tri l a n a n e g o l i d a b u d e nepoznati d o b r o
tvor celoga naroda. Manja obdarenost nikako ne o m e
ta n j e g o v u vanost. Da li dela? On je uveren da je
energian. Da li je brbljiv? On veruje u svoj besed-
n i k i t a l e n a t . R e t k o p r o i z v o d i n o v e i d e j e ili o t v a r a
n o v e p u t e v e , ali j e o d m a h s p r e m a n d a s l e d u j e , d a
razumeva, da p r i m e n j u j e i da izvodi. Sklon je da se
dri religioznih i politikih u v e r e n ja k o j a v e postoje
i k o j a su o p t e p r i m l j e n a . U i z v e s n i m o k o l n o s t i m a
sklon je da sa uenjem posmatra smelost svojih j e -
retikih ideja. A l i n j e g o v ideal je esto toliko visok
i j a k da nita ne m o e omesti stvaranje j e d n o g p r o
stranog i pravinog shvatanja ivota. N j e g o v ivot je
veim delom obeleen moralnou, istinoljubivou i
i d e a l n i m p r i n c i p i m a , ali p o n e k a d e l j a z a n e p o s r e d
nim efektom dovodi ga u tekoe. A k o je na j a v n o m
z b o r u s l u a j n o n e z a p o s l e n , t j . a k o n e m a n i e g a to
b i o n p r e d l o i o ili p o t p o m a g a o , ili to b i o d o b r i o ili
o d b i o , o n e i p a k ustati i b a r z a h t e v a t i d a s e j e d a n
p r o z o r z a t v o r i z b o g p r o m a j e ili d a s e j e d a n o t v o r i d a
se dobije sveza vazduha. Jer on zahteva ne samo v a -
zduha n e g o i panje. U v e k je sklon da ini o n o za
ta g a n i k o n i j e m o l i o . U v e r e n j e d a g a l j u d i g l e d a j u
o n a k o k a k o on eli da ga g l e d a j u , n a i m e k a o o v e k a
k o j i b e z poinka misli na d o b r o svoga blinjega. On

173
zaduuje druge, i zbog toga ipak ne m o e otuda da
ode bez nagrade. G o v o r o m moe druge da pokrene,
a da sam ne b u d e pokrenut. B r z o iznalazi elje i m i
ljenja drugih. Podsea na opasnost koja se pribliu-
je; organizuje i vesto vodi pregovore s protivnicima.
U v e k ima projekata i pokazuje senzacionalnu posle-
nost. A k o je ikako m o g u n o , u drutvu se m o r a osta
viti prijatan utisak, a ako to n i j e m o g u n o , o n o se
m o r a bar zauditi, a ako ni to nije m o g u n o , onda
se m o r a u n j e g a uneti b a r u z n e m i r e n j e i potresenost.
On je spasitelj od p o z i v a ; ne osea se r a v o u ulozi
p r i z n a t o g a s p a s i t e l j a . M i n e m o e m o d a ita d o b r o
n a p r a v i m o o d s e b e ali m o e m o u n j e g a v e r o v a t i ,
o n j e m u sanjati, B o g u se za n j e g a zahvaljivati i n j e g a
moliti da nas oslovi. On je nesrean u miru i ne m o e
se dovoljno odmoriti. Posle dana ispunjenoga radom
mora da ima uzbudljivo vee u pozoritu, na k o n c e r
t u , u c r k v i , na p a z a r u , na r u k u , u k l u b u ili u s v e m u
zajedno. A k o nije d o s p e o n a n e k a k a v sastanak, o n g a
uznemiruje bar telegramom nametljivoga oprav
danja.

I ovaj opis o mo g u a v a n a m da dobro u p o z n a m o

tip. Ali g o t o v o jo vie negoli pri opisu ekstravertne
e n e o v d e se, i p o r e d p o j e d i n i h s o l i d n i h p r i z n a n j a ,
p o j a v l j u j e m o m e n a t omalovaavanja k o j e karikira.
To d e l i m i n o stoji do toga to o v a m e t o d a opisivanja
ne m o e uopte da vodi rauna o ekstravertnom biu,
jer je tako rei n e m o g u n o da se intelektualnim
sredstvima specifina vrednost ekstravertnoga p o m a
k n e na p r a v u svetlost, d o k je to k o d introvertnoga
m n o g o lake, j e r se n j e g o v a svesna razumnost i n j e
g o v a s v e s n a m o t i v a c i j a m o g u izraziti i n t e l e k t u a l n i m
s r e d s t v i m a , a i s t o t a k o i n j e n i c a n j e g o v e strasti i d e l a
koja otuda proizlaze. U ekstravertnom pak glavna
vrednost lei u v e z a m a sa o b j e k t o m . ini mi se da
jedino sam ivot priznaje ono pravo koje mu intelek
tualna kritika n e m o e dati. i v o t j e d i n i p o k a z u j e
n j e g o v e v r e d n o s t i i p r i z n a j e i h . M o e se, i s t i n a , k o n -
statovati da je ekstravertni socijalno koristan, da on
stie velike zasluge za napredak l j u d s k o g a drutva
itd. A l i analiza n j e g o v i h sredstava i n j e g o v i h m o t i -

174
vacija davae u v e k negativan rezultat, j e r glavna
vrednost ekstravertnoga ne lei u n j e m u s a m o m ,
nego u uzajamnoj vezi sa o b j e k t o m . Veza sa o b j e k
tom pripada onim imponderabilijama koje intelektu
alno formulisanje nikada n e e dohvatiti.
Intelektualna kritika ne m o e propustiti da u
a n a l i s a n j u i d e n a p r e d i da p o s r e d s t v o m i z v e t a j a o
m o t i v a c i j a m a i ciljevima p o t p u n o rasvetli osmotreni
materijal. A l i iz toga nastaje slika k o j a je za p s i h o
logiju ekstravertnoga gotova karikatura, i ko bi m o
da v e r o v a o da je naao pravi stav p r e m a ekstravert-
n o m e na o s n o v u takva opisa, taj bi, na s v o j e u e n j e ,
video da stvarna linost prkosi s v o m e opisu. T a k v o
jednostrano shvatanje potpuno ometa prilagoivanje
ekstravertnome. Da mu se oda pravda, miljenje o
n j e m u m o r a se sasvim apstrahovati, o n a k o kao to se
i ekstravertni moe pravilno prilagoditi introvertno-
me samo ako moe da primi njegove duhovne sadra
je kao takve, bez obzira na njihovu mogunu p r a k
tiku primenljivost. Intelektualna anahza ne moe
nita d r u g o n e g o d a e k s t r a v e r t n o m e potura s v e m o
g u n e pozadinske i p o k r a j n j e misli, n a m e r e i druge
takve stvari, k o j e u stvari zapravo ne postoje, n e g o u
n a j b o l j e m sluaju utiu k a o senkasti efekti nesvesnih
pozadina. D a b o m e , izvesno je da ekstravertni, kad
n e m a nita d r u g o da kae, ipak n a r e u j e da se p r o z o r
o t v o r i ili z a t v o r i . A l i k o j e t o p r i m e t i o ? K o m e j e t o
u stvari palo u oi? S a m o n e k o m e koji pokuava da
s e b i da r a u n a o m o g u n i m r a z l o z i m a i n e r a z l o z i m a
takva delanja, dakle n e k o m e koji reflektuje, rala-
njava i rekonstruie, d o k za sve druge ta mala graja
p o t p u n o tone u optu h u k u ivota, a da oni ne nalaze
nikakva p o v o d a da u tome vide o v o li ono. Ali ba na
taj nain manifestu je se psihologija ekstravertnoga:
ona pripada dogaajima svakodnevnoga ljudskoga
ivota i ne znai nita ni iznad ni ispod toga. S a m o
o n a j k o j i razmilja gleda dalje i gleda k r i v o to
s e t i e i v o t a ali p r a v i l n o t o s e t i e n e s v e s n e m i -
slene pozadine ekstravertnoga. On ne vidi pozitiv
n o g a o v e k a , n e g o s a m o n j e g o v u senku. I s e n k a p o
v l a u j e sudu na tetu svesnoga pozitivnoga oveka.

175
J a m i s l i m d a j e d o b r o to se, z a l j u b a v s p o r a z u m a ,
radi na t o m e da se o v e k o d v o j i od s v o j e senke, n e -
svesnoga, jer j e inae diskusija ugroena z b r k o m p o j
mova kakvoj nema ravne. Na drugome oveku se
o p a a m n o g o ta t o n e p r i p a d a n j e g o v o j s v e s n o j p s i
hologiji, n e g o izbija iz n j e g o v e nesvesti, i time se
m o e m o zavesti da n j e m u kao n e k o m s v e s n o m Ja p r i
pisujemo i osmotreni kvalitet. i v o t i sudbina i delaju
t a k o , ali p s i h o l o g , k o m e n a s r c u l e i s a z n a n j e s t r u k
ture psihe, s j e d n e strane, i o m o g u a v a n j e sporazu-
m e v a n j a ljudi m e u s o b o m , s d r u g e strane, ne bi
trebalo da tako ini, n e g o da s v e s n o g a o v e k a sasvim
odvoji od nesvesnoga, jer samo uporeivanjem sve-
s n i h s t a n o v i t a m o e se p o s t i i j a s n o s t i s p o r a z u m , a
nikada redukcijom na nesvesne pozadine, sporedne
svetlosti i etvrtinske t o n o v e .

d) Introvertni mukarac

O k a r a k t e r u i n t r o v e r t n o g m u k a r c a (the m o r e
impassioned and reflective man) Dordan 2
kae:
N j e g o v a uivanja ne m e n j a j u se od asa do asa,
njegova ljubav prema uivanju jeste genuine prirode,
o n n e trai u i v a n j e i z i s t e n e u m o r n o s t i . K a d s e n a -
hodi na j a v n o m poloaju, on je to na osnovu o d r e
e n e s p o s o b n o s t i , ili i m a n a u m u n e t o to b i e l e o
da izvede. K a d je n j e g o v rad izvren, on rado ide,
moe druge da prizna i vie bi voleo da vidi kako n j e
gova stvar uspeva u ruci drugoga negoli kako p r o
pada u n j e g o v o j . On lako precenjuje zasluge svojih
saradnika. Nije i nikada ne m o e da b u d e habitualni
psova. Polagano se razvija, oklevalo je, nije nikakav
religiozni vo, nikada n e m a samopouzdanja da zna
ta j e z a b l u d a , k a k o b i z a n j u m o g a o s p a l i t i s v o g a b l i
njega. Iako ima hrabrosti, on ipak ne pokazuje t o
liko uverenja o svojim vlastitim nepogrenim istina
m a d a b i s e z a n j i h d a o spaliti. I a k o j e z n a t n o o b d a
ren, n j e g o v a okolina gura ga napred, d o k se drugi tip
sam pojavljuje na pozornici.

s p. 35.

176
 K a r a k t e r i s t i n o j e , k a k o m i s e i n i , to p i s a c u
poglavlju o i n t r o v e r t n o m mukarcu, o k o m e je o v d e
r e , s t v a r n o n e k a e v i e n e g o to s a m j a o v d e u
i z v o d u d o n e o . N a j v i e n e d o s t a j e c r t a n j e strasti, z b o g
k o j e se on i oznaava kao impassioned. Izvesno je
da o v e k u dijagnostikim domiljanjima m o r a biti
o b a z r i v ali i n i s e d a n a s o v a j s l u a j n a v o d i n a
pretpostavku da je odeljak o introvertnome m u k a r
cu iz subjektivnog razloga ispao tako mrav. P r e m a
onako obimnom i nepravinom crtanju ekstravertno
g a tipa, o v e k b i o e k i v a o s l i n u t e m e l j i t o s t o p i s a i
za introvertnoga tipa. Zato on nije dat?
U z m i m o da D o r d a n sam stoji na introvertnoj
s t r a n i ; o n d a b i b i l o r a z u m l j i v o to b i m u s l i a n o p i s
kakav on s nemilosrdnom otrinom daje za svoj p r o -
tivtip j e d v a uspeo. Ne bih rekao z b o g nedostatka o b
jektivnosti, nego zbog nedostatka poznavanja svoje
vlastite senke. K a k o se introvertni p o j a v l j u j e s v o m
p r o t i v t i p u , t o o n n i k a k o n e m o e z n a t i ili z a m i s l i t i ,
osim ako mu ekstravertni to sam ne kae, uz opasnost
da ga introvertni onda pozove na megdan. Jer koliko
je ekstravertni voljan da bez okolienja gore datu
k a r a k t e r i s t i k u p r i m i k a o d o b r o n a m e m u i t a n u sliku
s v o g a karaktera, isto toliko m a l o sklon je introvertni
da primi svoju karakteristiku od ekstravertna p o s m a -
traa i kritiara. O n a bi, n a i m e , isto tako o m a l o v a
a v a l a . J e r n a isti n a i n n a k o j i i n t r o v e r t n i tei d a
shvati ekstravertnoga i pri t o m sasvim ostaje bez
uspeha, tako i ekstravertni pokuava da razume d u
hovni unutranji ivot drugoga sa stanovita spolja-
njosti i pri t o m isto tako p o t p u n o ostaje b e z uspeha.
I n t r o v e r t n i p r a v i u v e k p o g r e k u t i m e to d e l a n j e
hoe da izvede iz subjektivne psihologije ekstraverta,
a ekstravert m o e duhovni unutranji ivot u v e k da
shvati samo kao posledicu spoljanjih prilika. A p
straktna misao m o r a za ekstravertnoga da b u d e neka
fantazija, neka vrsta tlapnje, ako objektivna veza nije
uoljiva. I stvarno, introvertna mislena prea esto
n i j e nita d r u g o n e g o t o . U s v a k o m s l u a j u , m o g l o b i
se o i n t r o v e r t n o m m u k a r c u m n o g o rei, i m o g l o bi
s e dati j e d n o k a k o p o t p u n o t a k o i n e p o v o l j n o n a l i j e ,

12 Jung, Odabrana dela, V

177
k a o to j e t o D o r d a n u i n i o u r a n i j e m o d e l j k u o e k s -
travertnome.
ini mi se da je vana D o r d a n o v a p r i m e d b a da
je uivanje introverta genuine prirode. ini se da je
to uopte osobina introvertnoga oseanja (uvstva):
ono je genuino, o n o jeste zato to postoji iz samoga
sebe, ono ima korena u dubljoj prirodi o v e k o v o j , ono
izbija u n e k u r u k u iz s a m o g a s e b e k a o s v o j vlastiti
c i l j ; o n o n e e l i d a slui n i k a k v o m d r u g o m c i l j u , n i
k a k v o m se i ne predaje, i z a d o v o l j a v a se t i m e to
ispunjava samo sebe. To je u vezi sa spontanou a r
hainoga i prirodnoga fenomena, koji se jo nije p o
k l o n i o c i l j e v i m a c i v i l i z a c i j e . S p r a v o m ili b e z p r a v a ,
ali u s v a k o m s l u a j u b e z o b z i r a n a p r a v o ili n e p r a v o ,
n a c e l i s h o d n o s t ili n e c e l i s h o d n o s t , i s p o l j a v a s e a f e k
tivno stanje nametnuto subjektu, i protiv njegove
v o l j e i n j e g o v a oekivanja. O n o na sebi n e m a niega
to b i d o p u t a l o z a k l j u a k d a j e m o t i v a c i j a s v e s n a .
U dalje odeljke Dordanove knjige ne bih eleo
o v d e da ulazim. On navodi istorijske linosti kao p r i -
mere, pri emu se pojavljuju raznovrsna pogrena
gledita, k o j a se zasnivaju na v e p o m e n u t o j m a n i
to p i s a c u n o s i m e r i l o a k t i v n o g i p a s i v n o g i m e a g a
sa drugim merilima. Iz toga se ee pojavljuje za
k l j u a k da se aktivna linost u r a u n a v a i u b e s t r a -
stan tip, i o b r n u t o : da bi strasna p r i r o d a u v e k imala
da b u d e i pasivna. M o j e shvatanje tei da tu zabludu
otkloni t i m e to m o m e n a t aktivnosti uopte izdvaja
kao gledite.
Ali Dordanu pripada zasluga to je (koliko ja
znam!) prvi put dao relativno tanu karakteristiku
emocionalnih tipova.

178
 V

PROBLEM TIPOVA U PESNITVU

K A R L S P I T E L E R : PROMETEJ I EPIMETEJ

1. UVODNE MISLI O SPITELEROVOJ TIPIZACIJI

K a d p o r e d zamerki to ih pesniku d a j u zamraji

afektivnoga ivota i problem tipova ne bi igrao znat
nu ulogu, onda bi to gotovo bio dokaz da on uopte i
ne postoji. A l i smo v e k o d ilera videli kako je taj
p r o b l e m u n j e m u pasionirao koliko pesnika toliko i
mislioca. U o v o m p o g l a v l j u o b r a a m o sada panju
pesnikoj tvorevini koja se osniva gotovo iskljuivo
n a m o t i v u p r o b l e m a t i p o v a . M i s l i m n a Prometeja i
Epimeteja, d e l o Karla Spitelera ( C a r l S p i t t e l e r ) , k o j e
j e p r v i p u t i z i l o g o d . 1881.
Ne bih nikako m o g a o unapred objasniti da P r o
m e t e j , onaj k o j i unapred misli, znai introvertnoga,
a E p i m e t e j , koji dela i naknadno misli, ekstravertno
g a . R e j e u p r v o m r e d u , p r i s u k o b u tih d v a j u l i k o v a ,
o borbi introvertne s ekstravertnom linijom razvitka
u j e d n o j istoj jedinki, a tu liniju p e s n i k o p r i k a z i v a
n j e konkretisalo je u d v e m a samostalnim figurama i
njihovim tipinim sudbinama.
Oevidno je da Prometej pokazuje introvertne
karakterne crte. O n d a j e sliku j e d n o g s v o g u n u t r a
njeg sveta, sliku introverta koji je v e r a n s v o j o j dui.
On svoje bie taono izraava recima k o j i m a odgovara 1

i P. 9, D i e d e r i c h s , J e n a , 1911.

12*
179
anelu: Ali ne stoji do m e n e da sudim licu svoje
due, j e r gle, m o j a gospodarica je to, i m o j b o g u r a
d o s t i i b o l u , i to s a m u v e k , t o o d n j e i m a m k a o s v o j e .
Stoga h o u da s n j o m e delim s v o j u slavu, i ako
se mora to dogoditi, pa neka, ja m o g u da b u d e m
bez nje.
P r o m e t e j se time predaje na milost i nemilost
s v o j o j dui, t j . funkciji v e z e sa u n u t r a n j i m s v e t o m .
Stoga i m a dua tajanstven, metafiziki karakter, ba
zbog veze sa nesvesnim. P r o m e t e j j o j daje apsolutni
z n a a j k a o g o s p o d a r i c i i v o d i t e l j i c i n a isti n e u s l o v l j e -
ni nain kao to se P r o m e t e j p r e d a j e svetu. On s v o j e
individualno Ja r t v u j e dui, vezi sa n e s v e s n i m k a o
k o l e v c i v e n i h slika i znaaja, i t i m e b i v a lien sebe,
j e r m u i z m i e p r o t i v t e g persone, v e z a s a s p o l j a n j i m
2

o b j e k t o m . T i m e to s e p r e d a j e s v o j o j d u i , P r o m e t e j
se liava svake v e z e s o k o l i n o m i time g u b i n e m i n o v
nu korekturu spoljanjim realitetom. A l i taj gubitak
r a v o se slae sa sutinom o v o g a sveta. Z a t o se P r o -
meteju javlja aneo, oevidno predstavnik vladavine
nad svetom; prevedeno na psiholoki to znai: proji
ciranu sliku tendencije u p r a v l j e n e na realno p r i l a g o
ivanje. Saglasno s time kae aneo Prometeju:
D o g o d i e se o v o : ako to ne moe i ne oslobodi
se nepravinog naina svoje due, propala je za tebe
velika nagrada m n o g i h godina, i srea tvoga srca, i
svi p l o d o v i tvoga m n o g o l i k o g a d u h a , i na d r u g o m
mestu: Bie odbaen na dan slave zbog svoje due,
koja ne poznaje nikakva boga i ne potuje nikakav
zakon, i nita n j e n o j gordosti n i j e sveto, k a k o na
nebu tako ni na zemlji. K a k o Prometej jednoglasno
s t o j i n a strani d u e , s v e t e n d e n c i j e p r i l a g o i v a n j a
spoljanjem svetu bivaju potiskivane i tonu u n e
svesno. Z b o g toga se one pojavljuju, kad se primete,
kao da ne pripadaju vlastitoj linosti i stoga kao p r o
j i c i r a n e . S t i m e s t o j i u i z v e s n o j p r o t i v r e n o s t i to se
i dua, na iju je stranu P r o m e t e j preao, i k o j u on
t a k o r e i p u n u p r i m a u svest, p o j a v l j u j e p r o j i c i r a n a .
K a k o j e d u a j e d n a f u n k c i j a v e z e , k a o i persona, t o

Upor.
2
Jung, La structure de l'inconscient. Arch. de
Psych. T. X V I .

180
 se o n a u n e k u ruku sastoji iz d v a dela, j e d n o g a k o j i
pripada jedinki i drugoga koji pripada objektu veze,
u o v o m sluaju nesvesnom. ovek je, dodue, uopte
sklon ako ba nije pristalica H a r t m a n o v e filoso-
fije da nesvesnom pripie samo relativnu egzisten
ciju psiholokoga inioca. Iz saznajno-teorijskih raz
loga nismo ni na koji nain u poloaju da iskaemo
ita v a i j i v o u p o g l e d u o b j e k t i v n o g r e a l i t e t a p s i h o
lokoga kompleksa fenomena koji obeleavamo kao
n e s v e s n o , k a o to n i s m o u p o l o a j u d a ita v a i j i v o
u i n i m o u p o g l e d u sutine realnih stvari k o j a lei
s o n u stranu nae psiholoke m o i . Ali iskustvo mi
nalae da u k a z e m na to da sadraji nesvesnog, s o b z i
r o m na delatnost nae svesti, z a h t e v a j u isto p r a v o na
stvarnost zbog svoje upornosti i persistencije kao i
realne stvari spoljanjega sveta, iako se to p r a v o
mentalitetu koji je preimustveno upravljen prema
spoljanjem svetu ini v e o m a neverovatno. Ne sme
se zaboraviti da uvek ima v e o m a m n o g o ljudi za koje
su sadraji nesvesnog imali v e u vrednost stvarnosti
negoli stvari spoljanjega sveta. S v e d o a n s t v o isto-
rije ljudskoga duha govori u prilog i jednoj i drugoj
stvarnosti. D u b l j e ispitivanje ljudske psihe p o k a z u j e
i bez okolienja, uopte govorei, podjednako jak uti-
c a j na d e l a t n o s t s v e s t i i s j e d n e i s d r u g e s t r a n e , t a k o
da psiholoki iz sasvim empirijskih razloga i m a m o
p r a v o d a s a d r a j e n e s v e s n o g o b d e l a v a m o k a o stvar
ne, i s t o o n a k o k a o i s t v a r i s p o l j a n j e g a s v e t a , i a k o
o b a ta realiteta j e d a n d r u g o m protivree, te se ini
d a s u p o s v o j o j sutini s a s v i m r a z l i n i . A l i b i l a b i
niim neopravdana neskromnost kada bismo hteli da
j e d a n realitet n a d r e d i m o d r u g o m e . Teosofija i spiri-
tualizam jesu nasilna prekoraivan ja isto tako kao i
materijalizam. U sferi s v o j e psiholoke m o i treba da
b u d e m o odista skromni. Z b o g osobene stvarnosti n e
svesnih sadraja s m e m o ih oznaavati kao objekte
s i s t i m p r a v o m k a o to s p o l j a n j e s t v a r i o z n a a v a m o
k a o objekte. K a o to je persona kao veza svagda
uslovijena i spoljanjim o b j e k t o m , i stoga u spolja
n j e m o b j e k t u u v r e n a isto o n a k o k a o i u s u b j e k t u ,
tako je i dua kao veza sa unutranjim o b j e k t o m r e -

181
prezentovana unutranjim o b j e k t o m , pa je zato s v a g
da j o i od s u b j e k t a razlina u i z v e s n o m smislu i s t o
ga kao razlino opaljiva. Ona se zato P r o m e t e j u ini
kao neto sasvim razlino od njegova individualnog
Ja. I a k o s e o v e k s a s v i m m o e d a p r e d a s p o l j a n j e m
svetu, a ipak svet jo u v e k stoji pred n j i m kao o b j e
kat razlian od njega, tako se u n e k u r u k u i nesvesni
svet slika ponaa k a o o b j e k a t razlian od subjekta,
iako se o v e k t o m e svetu sasvim rtvuje.
I s t o o n a k o k a o to n e s v e s n i s v e t m i t o l o k i h s l i k a
indirektno d o i v l j a v a n j e m na spoljanjoj stvari g o
vori o n o m e koji se sasvim predaje spoljanjem svetu,
tako i realni spoljanji svet i n j e g o v o zahtevanje i n d i
rektno g o v o r i o n o m e k o j i se sasvim p r e d a j e dui, j e r
niko ne m o e da b u d e bez i j e d n e i d r u g e stvarnosti.
Ide li samo neko napolje, on m o r a da ivi svoj mit, a
ide li unutra, on m o r a da sanja svoj spoljanji, t a k o
zvani realni ivot. O v a k o govori dua P r o m e t e j u :
Ja sam b o g poroka, koji te postrance vodi n e u -
t r t i m s t a z a m a . A l i t i nisi b i o u o i t a k o t i s e p o m o j i m
recima dogodilo, pa su ti zato ukrali slavu tvoga i m e
na i sreu tvoga ivota radi m e n e . 8

Prometej odbacuje kraljevstvo koje mu nudi

aneo, t j . odbija prilagoivanje o n o m e to je dato,
zato to on za to zahteva n j e g o v u duu. D o k je s u b j e
kat, naime P r o m e t e j , sasvim ljudske prirode, dua je
sasvim druge vrste. Ona je demonska, jer unutranji
objekat, s kojim je ona kao veza povezana, kroz nju
sija, n a i m e n a d l i n o , k o l e k t i v n o n e s v e s n o . N e s v e s n o ,
p o s m a t r a n o kao istorijska p o d l o g a psihe, sadri u
k o n c e n t r i s a n o m o b l i k u c e o niz e n g r a m a , k o j i s u o d
neizmerno davnog vremena uslovijavali sadanju psi
hiku strukturu. E n g r a m i nisu nita d r u g o n e g o t r a
govi funkcija koje nagoveuju na koji je nain p r o -
seno i najvie i najintenzivnije funkcionisala l j u d
ska psiha. Ovi funkcioni engrami predstavljaju se kao
mitoloki motivi i slike kako se one delimino i d e n
tino, a delimino v e o m a slino p o j a v l j u j u u svih n a
r o d a i m o g u se l a k o d o k a z a t i i u n e s v e s n i m m a t e r i -
jalijama modernoga oveka. Otuda je razumljivo ako

p . 2 4 s.

182
se i izrazite ivotinjske crte ili elementi p o j a v l j u j u
pod nesvesnim sadrajima pored onih uzvienih figu
ra k o j e su oveka odvajkada pratile na putu njegova
ivota. R e je o i t a v o m svetu slika ija b e z g r a n i -
nost ni u e m u ne zaostaje za svetom realnih stva
ri. K a o t o s e o v e k u k o j i s e l i n o s a v p r e d a j e s p o
ljanjem svetu ovaj pojavljuje u liku nekoga blisko
ga, voljenoga bia, na k o m e e on, ako mu je sudbina
d a s e p o t p u n o p r e d a j e l i n o m o b j e k t u , iskusiti d v o
smislenost sveta i vlastitoga bia, tako se d r u g o m e
pojavljuje demonska personifikacija nesvesnoga, koja
ovlaplouje celokupnost, krajnju suprotnost i d v o
smislenost sveta. To su granine p o j a v e , k o j e p r e k o
rauju normalnu srednju meru, i zato normalna s r e
dina ne zna za o v e svirepe zagonetke. One za n j u ne
postoje. U v e k ima samo malen broj onih koji dostiu
ivicu sveta, g d e p o i n j e n j i h o v a slika u ogledalu. Ko
u v e k stoji u sredini, za n j e g a dua i m a ljudski, a ne
d u b i o z n i , d e m o n s k i k a r a k t e r , k a o to m u s e i b l i n j i
nikad nisu pojavljivali kao sumnjivi. S a m o potpuno
p r e d a v a n j e j e d n o m e ili d r u g o m e i z a z i v a n j e n u d v o
s m i s l e n o s t . Spitelerova i n t u i c i j a u h v a t i l a j e o n u s l i k u
due o k o j o j bi bezazleni ja priroda j e d v a m o g l a i da
sanja.
T a k o n a str. 2 5 i t a m o : I d o k s e o n t a k o p o n a
ao u silovitoj s v o j o j revnosti, n j o j zaigrae u d n o v a t i
trzaji o k o usta i lica, kapci su j o j neprestano treptali,
u r n o se d i z a h i s p u t a l i , a i z a n j e n i h m e k a n i h f i n i h
t r e p a v i c a o n o je v r e b a l o i p r e t i l o i u n j a l o se, kao
vatra k o j a p o d m u k l o u p o t a j i z a h v a t a k u u , i k a o
tigar k o j i s e p r o v l a i k r o z g r m l j e , a i z t a m n o g a l i a
iskrsava tu i tamo n j e g o v o uto iarano telo.
ivotna linija k o j u sebi odabira P r o m e t e j jeste,
dakle, oevidno okrenuta unutra. On rtvuje sada
njost i s v o j u vezu sa n j o m , da unapred mislei stvori
neku daleku budunost.
S a s v i m j e d r u k i j i Epimetej. O n s a z n a j e d a n j e
g o v o teenje ide ka svetu i za o n i m to svetu vredi.
Stoga govori anelu: Ipak za istinom ide m o j a u d
n j a , i g l e , m o j a d u a l e i u t v o j o j r u c i , i a k o ti se to
svia, daj m i savest, k o j a e m e nauiti k o l e k t i v n o j

183
s a v e s t i i s v e m u o n o m to j e p r a v i n o . E p i m e t e j n e
m o e odoleti iskuenju da ispuni svoju vlastitu s u d
binu i da se p o d v r g n e b e z d u e v n o m stanovitu. O v o
priljubljivan je svetu o d m a h se i n a g r a u j e :
I d o g o d i l o se: k a d se E p i m e t e j p o d i e , on oseti
svoj rast v e i m i s v o j u hrabrost j a o m , i sve n j e g o v o
bie bilo je ujedinjeno i sve njegovo oseanje b r e k -
talo je od zdravlja i sree. I on dakle k r e n u sigurnim
korakom kroz dolinu, pravim putem, kao onaj koji se
nikoga ne boji, i otvorena pogleda kao onaj koga na
dahnjuje spomen o vlastitom bogatstvu.
O n j e , k a o to P r o m e t e j k a e , s v o j u s l o b o d n u
duu prodao za kolektivnu savest. Dua mu je (u
korist n j e g o v a brata) nestala. On je poao za s v o j o m
e k s t r a v e r s i j o m , i z a t o to s e o v a o r i j e n t i e p r e m a
spoljanjem objektu, on je u t o n u o u elje i o e k i v a
nja sveta, najpre spolja na s v o j u n a j v e u korist. P o
stao je ekstravertan, poto je ranije g o d i n a m a iveo
u usamljenosti u podraavanju svoga brata, kao onaj
k o j i j e z b o g p o d r a a v a n j a i n t r o v e r t n o g a l a n o ekstra
vertan. T a k v a n e p r o i z v o l j n a s i m u l a t i o n d a n s l e c a -
r a c t e r e (Polan P a u l h a n ) ne p o j a v l j u j e se r e t k o .
Zato je n j e g o v razvitak ka stvarno ekstravertnom
napredak p r e m a istini i zasluuje nagradu k o j u
dobiva.
D o k je Prometej tiranskim zahtevom svoje due
o m e t e n u s v a k o j v e z i sa s p o l j a n j i m o b j e k t o m , i u
slubi dui m o r a prineti najsvirepije rtve, Epimetej
d o b i v a i s p r v a v a l j a n u zatitu o d o p a s n o s t i k o j a p r e t i
e k s t r a v e r t n o m e a s a s t o j i se u p o t p u n o m g u b l j e n j u
u s p o l j a n j e m o b j e k t u . O v a zatita s a s t o j i se u s a v e
sti k o j a s e o s l a n j a n a t r a d i c i o n a l n e p r a v i l n e p o j m o
ve, dakle na ono blago predane ivotne mudrosti,
k o j a se ne s m e prezirati, i k o j u j a v n o m n j e n j e isto
o n a k o u p o t r e b l j a v a k a o sudi j a krivini zakonik. T i m e
je Epimetej u dato ono ogranienje koje mu ne da da
se o b j e k t u preda u o n o j meri u k o j o j se P r o m e t e j
p r e d a j e s v o j o j dui. T o m u z a b r a n j u j e savest, k o j a
stoji na mestu n j e g o v e due. K a k o P r o m e t e j l j u d
s k o m svetu i n j e g o v o j k o d i f i k o v a n o j savesti okree
lea, on pripada svirepoj gospodarici dui i n j e n o j

184
prividnoj proizvoljnosti, i zanemarivanje sveta p l a
a bezgraninim bolom. Ali mudro ograniavanje
b e s p r e k o r n o m saveu v e z u j e E p i m e t e j u oi, tako da
on slepo m o r a iveti svoj mit, svagda s oseanjem da
ini pravo, jer u v e k ostaje u saglasnosti s optim o e
k i v a n j e m , i to u v e k s u s p e h o m , jer ispunjava elje
svih. A k o hoe da vide kralja, Epimetej ga predstav
lja sve do neslavnog svretka, sve dotle u v e k praen
optim odobravanjem koje ga podupire. Njegovo sa
mopouzdanje i samopravinost, njegovo nepokoleb
ljivo pouzdanje u svoju optu valjivost, n j e g o v o n e
s u m n j i v o t v o r e n j e p r a v d e i n j e g o v a m i r n a savest,
omoguavaju da lako upoznamo onaj karakter koji
j e Dordan o c r t a o . N e k a s e n a str. 102 i d a l j e u p o -
redi poseta Epimetejeva bolesnom Prometeju, gde
kralj Epimetej hoe da isceljuje svog bolnog brata:
I kad su sve to d o b r o izvrili, tada istupi kralj n a -
pred, i l e v o i desno oslanjajui se na j e d n o g a p r i j a
t e l j a , p r o g o v o r i i p o z d r a v i , i r e e dobronamerne r e i :
,Od srca ao mi je tebe, P r o m e t e j u , m o j ljubljeni
b r a t e ! A l i o h r a b r i se, j e r g l e , o v d e i m a m n e k u m a s t ,
veoma dobru za svaku boljku, udesno isceljuje po
v r u i n i k a o i na studeni, i m o e je upotrebljavati
k a k o za utehu tako i za kaznu.'
I tako g o v o r e i uze on s v o j tap i v r s t o zaveza
m a s t i s v e mu to o p r e z n o p r u i s vanim dranjem.
A l i P r o m e t e j , tek to je osetio miris i lice masti,
okrenu glavu sa g a e n j e m . I tada kralj p r o m e n i ton
glasa, i s t a d e v i k a t i i p r o r i c a t i s v r e l o m r e v n o u :
,Cini s e d a j e t e b i p o t r e b n a v e a k a z n a , j e r t i
nije d o v o l j n a sadanja pouka t v o j e sudbine.'
I tako govorei on izvue jedno ogledalo iz k a
puta i sve mu objasni od poetka, i postao je vrlo
reit i znao je sve n j e g o v e pogreke.
O v a s c e n a j e o d l i n a i l u s t r a c i j a z a Dordanove
rei: Societv must be pleased if possible; if it will
not be pleased, it must be astonished, if it will neither
be pleased n o r astonished, it must be pestered and
shocked. U toj sceni nailazimo m o d a na jednaki
klimaks. Na Istoku bogat o v e k pokazuje svoje d o
stojanstvo t i m e to se u javnosti ne p o k a z u j e d r u k -

185
ije n e g o l i oslonjen na d v a roba. E p i m e t e j se slui
t o m p o z o m d a izazove utisak. S a d o b r i m d e l a n j e m
m o r a u isti m a h d a b u d e v e z a n o i o p o m i n j a n j e i m o
ralna pouka. A kad to ne koristi, onda drugi treba
da b u d e uplaen b a r l i k o m s v o j e vlastite prostote. Jer
sve i d e za i z a z i v a n j e m utiska. Postoji j e d n a a m e r i
ka izreka koja kae: U Americi dve vrste ljudi i m a
j u u s p e h a : o n a j k o j i n e t o m o e i o n a j k o j i s e vesto
p r e t v a r a d a t o m o e . T j . p r i v i d j e p o n e k a d isto t a k o
uspean kao i stvarno delo. Ekstravertni o v e vrste
o d l i n o o p e r i e prividom. I n t r o v e r t n i h o e t o d a istera
i z a t o zloupotrebljava s v o j r a d . S a s t a v i m o l i P r o m e
te ja i E p i m e t e j a u j e d n o j linosti, otuda izlazi o v e k
koji je spolja Epimetej a iznutra P r o m e t e j , pri e m u
se i j e d n a i druga tendencija p o s t o j a n o ljute j e d n a na
drugu, i svaka od njih pokuava da Ja k o n a n o p r e
v e d e na s v o j u stranu.

2. UPOREENJE SPITELEROVA PROMETEJA

SA GETEOVIM

Nije od neznatna interesa da se o v o shvatanje

Promete ja uporedi sa Geteovim prikazivanjem P r o -
meteja. Ja mislim da i m a m dovoljno razloga za n a
sluivan je da je Gete pripadao pre ekstravertnom
tipu negoli introvertnom, dok Spitelerove osobine
u r a u n a v a m u poslednji tip. Doneti p o t p u n dokaz o
ispravnosti ovoga nasluivan ja m o g l o bi poi za r u
k o m samo proirenom i briljivom ispitivanju i ana
lizi G e t e o v e b i o g r a f i j e . M o j e n a s l u i v a n j e o s n i v a s e
na raznovrsnim utiscima, k o j e neu spominjati da ne
b i h i z n o s i o o n o to j e s u v i e n e d o v o l j n o .
Introvertni stav ne treba da se n u n o poklapa
s P r o m e t e j e v o m f i g u r o m , a t i m e m i s l i m da se t r a d i
cionalna P r o m e t e j e v a figura m o e i drukije t u m a
iti. T a d r u g a v e r s i j a n a h o d i s e , n a p r i m e r , u P l a t o
n o v u Protagori, g d e o n a j k o j i d e l i i v e s n a g e b i i m a
k o j a su b o g o v i stvorili od zemlje i vatre nije P r o m e
te j, nego Epimetej. Na o v o m mestu, kao i u mitu
uopte, P r o m e t e j je (ba saglasno s antikim u k u -

186
som) uglavnom bogat var kama i izmiljanjima. U
Getea se n a h o d e d v a sastavka. U f r a g m e n t u o P r o
m e t e j u i z g o d . 1773. P r o m e t e j , p r k o s n i k , j e s t e t v o r a c
i uobliavalac koji se oslanja na samoga sebe, koji je
b o g u slian i prezire b o g o v e . N j e g o v a dua je M i n e r -
va, erka Divova. P r o m e t e j e v a veza sa M i n e r v o m ima
m n o g o slinosti sa v e z o m Spitelerova P r o m e t e j a sa
duom. Tako Prometej kae Minervi:

O d poetka t v o j e rei bile s u m i svetlost n e b e s k a !

Uvek kao da bi moja dua govorila sama sebi,
Otvarala se sebi
I zajedno roene harmonije
Odjekivale u njoj iz s a m e sebe,
I jedno boanstvo govorilo je
K a d bih mislio da govorim ja,
I kad sam mislio da govori boanstvo,
Govorio sam sam.
I t a k o s t o b o m i sa m n o m
Tako jedno, tako prisno
Veno moja ljubav tebi!

I dalje:
K a o to slatka sutonska svetlost
Utonulog sunca
Odande pliva
S mranoga Kavkaza
I moju duu okruuje slatkim spokojstvom,
Odsutnu i meni u v e k prisutnu,
Tako su se m o j e snage razvijale
Sa svakim dahom iz tvoga nebeskoga vazduha.

I G e t e o v P r o m e t e j je zavisan od s v o j e due. S l i
nost sa v e z o m Spitelerova P r o m e t e j a sa d u o m jeste
velika. Tako Spitelerov P r o m e t e j kae svojoj dui:
P a da su mi sve oteli, ja p r e k o svake m e r e ostajem
bogat dokle god mi ti jedina ostaje i zove me s v o
j i m prijateljem' t v o j i m slatkim ustima, i pogleduje
na me s v o j i m ponosnim, milosti p u n i m licem. Ali, i
p o r e d slinosti o b e j u figura i n j i h o v e v e z e sa d u o m ,
ipak postoji bitna razlika: Geteov P r o m e t e j je tvorac

187
i uobliavalac, a M i n e r v a o i v l j u j e n j e g o v e figure od
ilovae. Spitelerov P r o m e t e j nije stvaralac, nego p a t
n i k , s a m o n j e g o v a d u a s t v a r a , ali n j e n o s t v a r a n j e j e
sakriveno i tajanstveno. Pri oprotaju ona mu kae:
I sada se opratam s t o b o m , j e r gle, m e n e eka v e
l i k o d e l o , d e l o k o j e i z i s k u j e silan r a d , i p o t r e b u j e m
m n o g o urbe da ga dovrim. ini se da u Spitelera
dui pripada p r o m e t e j s k i stvaralaki rad, d o k s a m
Prometej samo mui m u k u stvaralake due. Ali G e -
teov P r o m e t e j sam dela, i to u p r v o m redu dela samo
stvaralaki, i na o s n o v u s v o j e vlastite stvaralake
snage prkosi b o g o v i m a :

Ko je meni pomogao
Protiv drskosti titana?
Ko je m e n e spasao smrti,
I ropstva?
Nisi li ti to s v e s a m o izvrilo.
Sveteno arko srce?

Epimetej je u o v o m e komadu oskudno okarakte-

risan, P r o m e t e j u sasvim inferioran, branilac k o l e k
tivnoga oseanja, k o j e slubu dui m o e da shvati
samo kao tvrdoglavstvo. Tako Epimetej kae P r o -
meteju:
Ti stoji sam!
Tvoja samovolja ne poznaje slasti
K a d b i s e b o g o v i , ti,
Tvoji i svet i sva nebesa
Oseali kao prisna celina.

N a g o v e t a v a n j a k o j a se n a h o d e u f r a g m e n t u o
P r o m e t e j u suvie su oksudna da bismo iz njih mogli
da u p o z n a m o sutinu E p i m e t e j evu. A l i karakteristi
ka Geteova Prometej a doputa da u p o z n a m o tipsku
razliku od karakteristike Spitelerova P r o m e t e j a. G e -
teov P r o m e t e j uobliava i dejstvuje na spoljanji
svet, on formira likove, n a d a h n j u j e ih s v o j o m d u o m
i stavlja ih u prostor, on z e m l j u ispunjava p r o i z v o
d i m a s v o g a s t v a r a l a t v a , o n j e u isti m a h u i t e l j i v a -
spita ljudi. A l i u Spitelerova P r o m e t e j a sve ide
u n u t r a , i e z a v a u t a m i d u e v n e d u b i n e , k a o to o n

188
sam iezava, ak se iseljava iz svoje ue otadbine,
da postane u neku ruku jo nevidljiviji. Po k o m p e n -
zatornom principu nae analitike psihologije mora
u t a k v o m sluaju dua, t j . personifikacija n e s v e s n o -
ga, da naroito b u d e delatna i da sprema delo, k o j e
je jo nevidljivo. Osim ve navedenoga mesta, ima u
Spitelera jo jedan potpun opis o v o g a procesa e k v i
v a l e n c i j e k o j i s e i m a o e k i v a t i . N a l a z i m o g a u me
uigri o Pandori.
Pandora, ova zagonetna figura u mitu o P r o m e
teju, u Spitelera je b o j a erka, k o j o j , osim jedne
v e o m a d u b o k e veze, inae nedostaje svaka veza sa
P r o m e t e j e m . O v o shvatanje naslanja se na istoriju
mita, g d e je ena k o j a stupa u vezu sa P r o m e t e j e m
ili Pandora ili Atena. M i t o l o k i P r o m e t e j i m a s v o j u
d u e v n u v e z u s a P a n d o r o m ili A t e n o m k a o u G e t e a .
Ali u Spitelera pojavljuje se znaajan rascep, koji je
svakako v e n a g o v e t e n i u istorijskom mitu, g d e se
naime P r o m e t e j P a n d o r a stapaju s analogijom H e -
festAtena. U Getea je odabrana versija P r o m e t e j
Atena. U Spitelera, pak, P r o m e t e j je stavljen izvan
boanske sfere, i data mu je vlastita dua. A l i n j e
gova boanstvenost i n j e g o v a mitska praveza sa P a n
d o r o m ostavljeni su kao kosmika suprotnost u n e
b e s k o j o n o s t r a n o s t i i d e l a j u za s e b e . S t v a r i k o j e se u
onostranosti deavaju jesu stvari k o j e se deavaju
s o n u stranu nae svesti, t j . u n e s v e s n o m . T a k o je
umetnuta igra s P a n d o r o m prikazivanje o n o g a to se
deava u n e s v e s n o m d o k P r o m e t e j pati. D o k P r o m e
t e j i e z a v a i z s v e t a i rui p o s l e d n j i m o s t p r e m a o -
veanstvu, on tone u d u b i n u samoga sebe, i n j e g o v a
jedina okolina, n j e g o v jedini objekat, jeste on sam.
I time je on b o g u slian, jer po n j e g o v o j definiciji
b o g je bie k o j e s v u g d e p o i v a u s a m o m sebi, i s v a g
da i svugde zbog svoje svudaprisutnosti ima za p r e d
met samo sebe. Razume se da se Prometej nikako ne
osea bogu slinim, n e g o b e d n i m u najveoj meri.
Poto je Epimetej na to jo prispeo da pljune na n j e
g o v u bedu, otpoinje umetnuta igra u onostranosti,
r a z u m e se u trenutku kad je u P r o m e t e j u bila p o t i
snuta svaka veza sa s v e t o m sve do unitenja. To su

189
p r e m a iskustvu trenuci u k o j i m a sadraji nesvesnoga
imaju najbolju mogunost da zadobiju samostalnost i
ivotnost, t a k o d a m o g u s v e s t a k i d a s a v l a d a j u . 4

U nesvesti, pak, ogleda se P r o m e t e j e v o stanje na ovaj

nain: I u tamno jutro istoga dana h o d i o je po sa
m o t n o mirnoj livadi iznad svih svetova bog, tvorac
svega ivota, vrei prokleti kruni hod, p r e m a n e o
b i n o j sutini s v o j e z a g o n e t n e , h u d e b o l e s t i .
Jer zbog te bolesti nikad nije m o g a o dovriti s v o
je obilaenje, nikada nije smeo da nae odmora na
stazi s v o j i h n o g u , n e g o v e n o j e d n a k i m k o r a k o m , i z
dana u d a n i iz g o d i n e u g o d i n u obilazi o k o tihe l i v a
de, teka koraka, o b o r e n e glave, izbrazdana ela i
izobliena lica, i neprestano p r e m a sreditu kruga
upravlja namrgoene poglede.
I dok je on tako danas delao kao u sve dane n e -
izbenoga deavanja, i sve d u b l j e se sputala n j e g o v a
g l a v a z b o g alosti, i sve se vie v u k a o n j e g o v k o r a k
od umora, i zbog ravo p r o b d e v e n e n o i inilo se
iscrpeno pravrelo njegova ivota:
Dolazila je zato kroz n o i suton Pandora, n j e
gova najmlaa erka, krotko se pribliavala nesigur
n i m k o r a k o m p o s v e e n o m m e s t u , stala p o g r u e n a u
stranu, pozdravljajui s k r o m n i m p o g l e d o m , i pitajui
p o b o n i m u t a n j e m usta.
Bez sumnje je oevidno da b o g ima bolest P r o
m e t e j e v u . J e r k a o to P r o m e t e j p u t a d a s v a n j e g o v a
strast, c e l i l i b i d o n j e g o v e d u e , t e e u n a j d u b l j u d u
binu n j e g o v a bia i samo se p o s v e u j e slubi svoje
due, tako i n j e g o v b o g obilazi krunim h o d o m s r e
d i t e s v e t a i t r o i se u t o m e , b a k a o i P r o m e t e j , k o j i
je d o s p e o dotle da se ugasi. To znai: n j e g o v libido
je sasvim preao u nesvesno, gde se mora pripremati
jedan ekvivalenat, jer libido je energija koja ne moe
ieznuti bez traga, n e g o u v e k m o r a da proizvodi
j e d a n e k v i v a l e n a t . E k v i v a l e n a t j e P a n d o r a , i o n o to
ona donosi ocu: donosi mu, naime, dragoceno blago,
k o j e bi htela dati l j u d i m a radi u o b l a a v a n j a n j i h o v i h
bolova.
4
U p o r . uz to J u n g , Inhalt der Psychose. Isti, Wand-
lungen und Symbole der Libido.

190
 A k o ovaj proces prenesemo u ljudsku sferu P r o
metej evu, to znai: d o k P r o m e t e j pati u stanju sli
nosti sa b o g o m , n j e g o v a dua priprema delo, o d r e
eno da ublaava bolove oveanstva. Time bi n j e
g o v a dua htela k ljudima. Ali delo k o j e n j e g o v a dua
snuje i stvara nije istovetno sa d e l o m P a n d o r i n i m .
B l a g o P a n d o r i n o je nesvesna slika u ogledalu, k o j a
simbolino predstavlja stvarno delo Prometejeve
d u e . I z t e k s t a n e s u m n j i v o izlazi ta j e b l a g o : t o j e
bog-spasitelj, o b n o v l j e n j e sunca. Ta enja izraava
8

se u bolesti toga, on e z n e za p r e p o r o d a j e m , i stoga

sva n j e g o v a ivotna snaga tee natrag u sredite s o p -
stvenosti (Selbst), t j . u dubinu nesvesnoga, iz k o j e se
ivot p o n o v o raa. Stoga je i p o j a v l j i v a n j e blaga u
svetu ocrtano tako k a o da su pri t o m e zatitrale slike
B u d i n a r o e n j a iz Lalitavistare: P a n d o r a sputa b l a
6

go p o d j e d a n orah, k a o to M a j a s v o j e dete raa p o d

smokvom.
U p o n o n o j senci p o d d r v e t o m neprestano se
a r i i g o r i i p l a m t i , i k a o j u t a r n j a z v e z d a na t a m n o m
nebu sevale su u daljini dijamantne m u n j e .
P a su i p e l e i leptirovi, k o j i su o n d e igrali nad
c v e t n o m b a t o m , d o l e t a l i , o b i g r a v a l i i v i j o r i l i o k o u
desnoga deteta...
...i i z v a z d u h a t e k o s e s p u t a h u e v e , e l j n e
da i s k a u s v o j e p o t o v a n j e novom, lepem sunanom
licu, i k a d s u i z n a j b l i e b l i z i n e u g l e d a l e m u d r i s j a j
zrakova, tada s e zanese n j i h o v o srce... A iznad s v e
g a o v o g a p r e s t o l o v a l o j e o i n s k i i b l a g o odabrano
drvo s a s v o j o m d i n o v s k o m k r o n j o m , s v o j i m t e k i m
zelenim ogrtaem, i dralo je kraljevske ruke zati
ujui lice svoje dece.
I sve o n e m n o g e grane savijahu se l j u p k o i p r i
klanjahu se k zemlji, tako da su kao n e k o m o g r a d o m
odbijale strane poglede, zavidne da one jedine ui
vaju nezasluenu milost poklona; i sve one hiljade
n e n o n a d a h n u t o g lia tresahu se i drhtahu od sla
sti, u m e i o d r a d o s n o g u z b u e n j a k a o m e k a n , i s t o

5
Sto se tie m o t i v a dragocenosti i preporoda ja, m o r a m
u k a z a t i na s v o j u k n j i g u : Wanlungen u. Symbole der Libido.
S p i t t e l e r , loc. cit. p. 126.

191
u s k l a e n h o r u u b o r u a k o r d a : , K o b i z n a o ta j e s a
k r i v e n o p o d s k r o m n i m k r o v o m , k o b i slutio kakva
d r a g o c e n o s t lei u naoj sredini!'
K a d je za M a j u doao as raanja, rodi ona svoje
dete p o d p l a k s a - s m o k v o m , k o j a zatitniki sputa
svoju kronju do zemlje. Od ovaploenoga Bodisatve
iri s e n e i z m e r n a s v e t l o s t k r o z a s v e t , b o g o v i i p r i
roda u e s t v u j u u r o e n j u . K a k o Bodisatva stupi na
zemlju, p o d n j e g o v i m n o g a m a naraste velik lotos, i
stojei u lotosu gleda on na svet. Otuda tibetanska
m o l i t v e n a f o r m u l a : o m m a n i p a d m e h u m (ah, n a d
dragocenou u lotosu!). Trenutak preporoda ja nala
zi Bodisatvu pod odabranim bodi-drvetom, gde on
p o s t a j e Buda ( O s v e t l j e n i ) . O v a j p r e p o r o a j ili o b n o v
ljenje praeno je istom svetlou, i istim u e n j e m
prirode i pojavljivanjem bogova, kao i roenje.
Ali u carstvu Epimetej evu, gde vlada samo sa
vest, a ne dua, n e i z m e r n o b l a g o propada. A n e o ,
besnei z b o g E p i m e t e j e v e tuposti, o k o m l j u j e se na
n j e g a : Z a r t i nisi i m a o n i k a k v u d u u k a d s i s e t a k o
g r u b i n e r a z u m a n k a o i v o t i n j e s a k r i v a o p r e d u
7

desnim boanstvom?
V i d i se, b l a g o P a n d o r i n o j e o b n a v l j a n j e b o g a ,
n o v b o g ; ali t o s e d e a v a u b o a n s k o j s f e r i , t j . u n e
s v e s n o m . E p i m e t e j ski e l e m e n a t , k o j i v l a d a v e z o m s a
svetom, ne poima slutnje procesa k o j e prelaze u
svest. To je Spiteler opirno prikazao u n a r e d n i m
o d e l j c i m a g d e v i d i m o kako je svet, t j . svest i njen
8

racionalni, p r e m a spoljanjim objektima orijentisani

stav, nesposoban da pravilno oceni v r e d n o s t i z n a
aj blaga. Z b o g toga blago nepovratno propada.
O b n o v l j e n i b o g znai o b n o v l j e n i stav, t j . o b n o v
ljenu mogunost intenzivnoga ivota, p o n o v n o posti
zanje ivota, jer psiholoki b o g u v e k znai najveu
vrednost, dakle n a j v e u sumu libida, najvei inten
zitet i v o t a , o p t i m u m p s i h o l o k e i v o t n e d e l a t n o s t i . U
S p i t e l e r a , p r e m a t o m e , n e s a m o p r o m e t e j ski n e g o i
7
Spiteler predstavlja famoznu savest Epimetej evu kao
m a l u ivotinju. To odgovara i ivotinjskom instinktu opor-
tuniteta.
s L o c c i t . p. 1 3 2 s s .

192
epimetejski stav p o k a z u j e se ka o n e d o v o l j a n . I j e d n a
i d r u g a t e n d e n c i j a d i s o c i r a j u se, e p i m e t e j s k i s t a v
harmonie sa datim stanjem sveta, a p r o m e t e j s k i ne,
i stoga poslednji m o r a da radi na o b n o v i ivota. On
p r o i z v o d i i n o v stav p r e m a svetu (svetu p o k l o n j e n o
b l a g o ) , ali s e t i m e n i k a k o n e d o p a d a E p i m e t e j u . U p r
kos tome, nije teko u Pandorinu poklonu u Spite-
lera upoznati simbolian pokuaj reenja problema,
k o j i s m o v e istakli p r i r a s p r a v l j a n j u o S i l e r o v i m
pismima, naime problem sjedinjenja diferencirane i
nediferencirane funkcije.
A l i p r e n e g o to s e n a s t a v i m o z a n i m a t i t i m p r o
b l e m o m , m o r a m o se vratiti G e t e o v u P r o m e t e j u. K a o
to s m o v e videli, postoje o e v i d n e razlike izmeu
stvaralakoga Prometej a Geteova i patnike figure
Spitelerove. Dalja vana razlika jeste veza sa P a n -
d o r o m . U Spitelera je Pandora onostrani duplikat
P r o m e t e j e v e due, duplikat koji pripada boanskoj
s f e r i ; u G e t e a , n a p r o t i v , o n a je s t v o r e n j e i e r k a ti^
tanova, dakle u odnosu apsolutne zavisnosti p r e m a
njemu. V e veza Geteova Prometej a sa M i n e r v o m
pomie ga na mesto Vulkanovo, i injenica da je P a n
dora sasvim n j e g o v o stvorenje i ne pojavljuje se kao
stvorena od bogova, ini ga stvaralakim b o g o m i
time ga udaljuje iz boanske sfere. Zato P r o m e t e j
kae:

I jedno boanstvo govorilo je

Kad bih mislio da govorim ja,
I k a d sam mislio da govori boanstvo,
Govorio sam sam.

U Spitelera, naprotiv, P r o m e t e j n e m a niega b o

anskog, ak je i n j e g o v a dua samo nezvanini d e
m o n ; boanstvo je postavljeno za sebe, o d v o j e n o od
ljudskoga. Geteovo je shvatanje utoliko antiko u k o
liko podvlai boanstvenost titanovu. P r e m a tome, i
Epimetej m o r a pored njega v e o m a odudarati, d o k se
on u Spitelera p o j a v l j u j e kao m n o g o pozitivniji. U
G e t e o v o j Pandori i m a m o , s r e n i m s l u a j e m , j e d a n
deo koji n a m daje potpuniju karakterizaciju E p i m e -

13 Jung, Odabrana dela, V

193
teja negoli fragmenat o k o m e smo dosad raspravljali.
Tu se Epimetej predstavlja na ovaj nain:

Dan i no ne odvajaju mi se jasno,

I nosim staru bedu svoga imena:
Od roditelja Epimetej nazvan sam
Da razmiljam o prolom, to se brzo zbi,
Da munom igrom misi! natrag okreem
K turobnom carstvu likotvorstva mogunog,
Jo mladom tako gorak trud mi zadan bi
Da s nestrpljenjem ka ivotu okrenut
Ja sadanje nepromiljeno ugrabih
I novih briga teke jade postigoh.

O v i m recima obeleava Epimetej svoje bie: on

razmilja o prolom, i od Pandore, k o j u je (po klasi-
k o j prii) uzeo za enu, on se ne m o e vie osloboditi,
t j . n e m o e s e v i e resiti n j e n e s l i k e u s v o j o j p a m e t i ;
ali o n a s a m a d a v n o j e o d n j e g a p o b e g l a , p o t o m u j e
ostavila erku, Epimeleju, brigu, a Elporu, nadu, p o
vela sa sobom. Tu je Epimetej ocrtan tako jasno da
m o e m o saznati k o j u o n p s i h o l o k u f u n k c i j u p r e d
s t a v l j a . D o k je P r o m e t e j i u Pandori isti t v o r a c i
uobliavalac, i s v a k o d n e v n o se rano die iz postelje
da u i s t o m n e u g a s n o m p o l e t u stvara i d e j s t v u j e na
svet, Epimetej je sav predan fantazijama, snovima i
seanjima, pun nemirna staranja i briljiva r a z m i
ljanja. Pandora se pojavljuje kao stvorenje H e f e -
s t o v o , k o j e j e P r o m e t e j o d b i o , ali E p i m e t e j o d a b r a o
za enu. O n j o j kae o n :
skupocena dragocenost, ak najvie dobro
I b o l z a takvim blagom j e s t e s a m o slast. Pan
dora je n j e m u
I veno meni pripada, predivna!
Blaenstvo celo oseao sam,
Lepotu imao, uivao sam
Divna mi doe ko cvetni m a j ,
Videh je, uzeh, s v e m u bi kraj
Ko magla razbi se varljivi baj,
Zemlji me vue, nudi neba sjaj.
Trai li rei da n j e v r e d n o zbore,

194
 eli li je dii v e lebdi gore.
S najboljom je sravni, t o m vrednost pada.
D o k ti jo smilja, ona ve vlada,
Ti se protivi, ona te svlada.
Jo se koleba, ve rob si joj tada.
D o b r o i milo uzvratie ga.
Sta vredi ugled? ponizie ga.
B u d e 1' ti m e t a , okrilatie te.
S t a n e l' ti na put, omesti e te.
Z a p o v e d i li, p r o g o n i e t e .
P a m e t i , blaga sveg liie te,
U tisu se likova kree m e u n a m a ,
Ide po polj'ma, lebdi nad vodama,
Ko svetiljka moli i sja,
Oblik i sadraj oplemeni, ta
Njemu i sebi viu m o da
Meni se ko mladost, ko ena javila. 9

K a o to ovi stihovi jasno pokazuju, P a n d o r a za

E p i m e t e j a ima znaaj d u e v n e slike, ona mu p r e d
s t a v l j a d u u : o t u d a n j e n a b o a n s k a sila, n j e n a n e
pokolebljiva nadmoonost. G d e g o d se takvi atributi
pridaju izvesnim linostima, moe se sa pouzdanou
z a k l j u i t i da su te l i n o s t i nosioci simbola r e s p . i m a -
gines za projicirane sadraje nesvesnoga. Jer sadra
j i nesvesnoga jesu o n o to d e j s t v u j e o n o m g o r e o c r t a
n o m snagom, a naroito onako kako ih Gete nenad
mano obeleava u strofi:

Z a p o v e d a li, p r o g o n i e te.

O v i m recima odlino je ocrtano osobeno afek

t i v n o p o j a a n j e sadraja svesti a s o c i j a c i j o m a n a l o g
nih sadraja nesvesnoga. To p o j a a n j e ima u sebi n e
t o d e m o n s k i - p r i n u d n o , d a k l e n e k o b o a n s k o ili
avolsko dejstvo.
G o r e smo Geteovu figuru P r o m e t e j a oznaili kao
e k s t r a v e r t n u . O n a je u Pandori o s t a l a ista, s a m o
ovde nedostaje Prometejeva veza sa duom, sa n e
svesno enskim. Ali zato se p o j a v l j u j e Epimetej kao

* P r e v o d S v e t i s l a v a S t e f a n o v i a (Pandora, sveana igra

o d J . V . G e t e a , B e o g r a d 1933, str. 3 0 3 1 ) .

195
onaj koji je okrenut sebi unutra, kao introvertni.
On razmilja, on izaziva seanja iz g r o b a prolosti,
on misli. Sasvim je razlian od Epimeteja Spite
lerova. Stoga s m e m o rei da se o v d e (u G e t e o v o j
Pandori) s t v a r n o n a h o d i r a n i j e n a g o v e t e n i s l u a j ,
g d e je P r o m e t e j ekstravertni, aktivni stav, a E p i m e
tej introvertni, umstvovalaki.
Ovaj Prometej je, dakle, u ekstravertnoj f o r
mi o n o isto to i S p i t e l e r o v u i n t r o v e r t n o j f o r m i .
U Pandori P r o m e t e j u s v e m u s t v a r a za k o l e k t i v
ne ciljeve, on je u svome brdu udesio formalnu f a
briku radnju, gde se potrebni proizvodi gotove za
ceo svet. Z a t o j e o d v o j e n o d svoga unutranjega s v e
ta; ta veza ovaj put pripada Epimetej u, naim e o n o m e
sekundarnome i isto r e a k t i v n o m e miljenju i o s e a -
nju ekstravertnoga, k o m e pripadaju sva obeleja
manje diferencirane funkcije. Otuda je i Epimetej
sasvim predat na milost i nemilost Pandori, jer mu
je ona u svakom pogledu nadmona. Psiholoki, to
znai da se svesna epimetejska funkcija ekstraverta,
n a i m e ba o n o f a n t a s t i n o , u m s t v o v a l a k o i p r e m i
si j a v a l a k o p r e d s t a v l j a n j e , p o j a a v a p r i s t u p a n j e m
due. A k o dua stoji u vezi s m a n j e diferenciranom
f u n k c i j o m , o n d a se m o r a izvesti zakljuak da je v i
soka, resp. diferencirana funkcija suvie kolektivna,
t j . stoji u slubi kolektivne savesti, 10
a ne u s l u b i
slobode. G d e g o d se taj sluaj p o j a v l j u j e a on se
p o j a v l j u j e v e o m a esto tu je m a n j e diferencirana
funkcija, t j . druga strana, pojaana patolokom
egocentrinou, tj. ekstravertni tada svoje slobodno
v r e m e i s p u n j a v a m e l a n h o l i n i m ili h i p o h o n d r i n i m
r a z m i l j a n j i m a , a k o n e h i s t e r i n i m f a n t a z i j a m a ili
drugim s i m p t o m i m a ; " introvertni, pak, bori se s o s e -
anjima nie vrednosti, koja ga nasilno opsedaju i
p r a v e o d n j e g a isto tako t u r o b n a o v e k a . 1 2

Spitelerovo Heit und Keit.

10

Na njihovo mesto moe i kompenzatorno da doe po

11

viena drutvenost, intenzivno drutveno poslovanje, jer se u

njegovoj brzoj promeni trai zaborav.
Mesto toga kompenzatorno moe da se javi bolesno
12

pojaana delatnost u radu, koja takoe slui potiskivanju.

196
 P r o m e t e j Pandore n e o d g o v a r a v i e S p i t e l e r o v u
Prometeju. On je samo kolektivna tenja za delatno-
u, koja u s v o j o j jednostranosti znai potiskivanje
e r o t i k e . N j e g o v sin Filerot j e i s t a e r o t s k a s t r a s t ;
13

j e r k a o s i n s v o g a o c a o n m o r a , k a o to j e t o k o d d e c e
ee sluaj, da p o d nesvesnim pritiskom nadokna
u j e o n o to s u r o d i t e l j i s u v i e m a l o i v e l i . K a r a k t e
ristino je da E p i m e t e j , koji je neoprezan i u v e k tek
naknadno razmilja, ima erku Epimelejubrigu.
Filerot voli Epimeleju, P a n d o r i n u erku, i tako se
ispata k r i v i c a P r o m e t e j a , k o j i j e P a n d o r u o d b i o . U
isti m a h P r o m e t e j i E p i m e t e j u d r u u j u s e n a t a j n a
i n to P r o m e t e j e v a p o s l o v n o s t izlazi n a v i d e l o k a o
nepriznata erotika, a Epimetej evo postojano osvrta
n j e kao razumna bojaljivost, koja bi htela da z a u
stavi isto tako p o s t o j a n o p r o d u c i r a n j e P r o m e t e j e v o i
da ga ogranii na pravu meru. Ovaj Geteov pokuaj
reenja, za k o j i se ini da je izrastao iz ekstravertne
psihologije, v o d i nas natrag ka Spitelerovu pokuaju
reenja, koji s m o m a l o p r e bili ostavili da se p o z a b a
vimo Geteovom figurom Prometeja.
Spitelerov Prometej, kao i n j e g o v bog, okree se
o d s v e t a , p e r i f e r i j e , i u p r a v l j a s v o j p o g l e d u se, p r e
m a sreditu, o n o m u s k o m prolazu preporoaja. O v a
k o n c e n t r a c i j a ili i n t r o v e r s i j a p o s t e p e n o p r i v o d i l i b i d o
u nesvesno. T i m e se pojaava delatnost nesvesnih sa
draja; dua poinje da radi i stvara delo k o j e bi
iz nesvesnoga htelo da izroni u svest. Ali svest ima
d v a stava: prometejski, koji libido odvlai od sveta
i i n t r o v e r t u j e , a da ne d a j e , i e p i m e t e j s k i , k o j i p o s t o
j a n o daje iz sebe, bez due, v o e n zahtevima spolja-
njega objekta. K a d Pandora daje svetu svoj poklon,
to u psiholokom znai da nesvestan produkat visoke
vrednosti n a m e r a v a da postigne ekstravertnu svest,
t j . vezu sa realnim s v e t o m . Iako p r o m e t e j s k a strana,
t j . umetnik, intuitivno p o i m a visoku vrednost dela,
ipak je njegova lina veza sa svetom u svakom p o
gledu toliko pod vlau tradicije da se delo shvata
ba kao u m e t n i k o delo, a ne kao o n o to zapravo i

M Filerot koji voli Erosa.

197
jeste, naime simbol koji znai o b n o v u ivota. Ali da
bi o n o ostavilo s a m o estetiki znaaj i dolo u s t v a r
n o s t , t r e b a l o b i d a d o s p e i u i v o t n a t a j n a i n to s e
u n j e m u usvaja i ivi. M e u t i m , ako stav u g l a v n o m
i n t r o v e r t u j e i tei s a m o k a a p s t r a k c i j i , o n d a j e e k s -
traversiona funkcija m a n j e vrednosti, t j . u oblasti
kolektivne ogranienosti. Ova ogranienost ometa da
d u o m stvoreni simbol oivi. T i m e se dragocenost
g u b i ; ali s e n e m o e s t v a r n o i v e t i a k o b o g , t j . n a j
via ivotna vrednost, k o j a se u simbolu izraava, ne
m o e o i v e t i . O t u d a g u b i t a k d r a g o c e n o s t i z n a i u isti
m a h poetak Epimetej eve propasti.
I s a d p o i n j e e n a n t i o d r o m i j a : u m e s t o ( k a o to j e
svaki racionalist i optimist sklon da prihvati) da posle
dobrog stanja dolazi bolje, jer se sve kree u raz
v i t k u k o j i raste, o v e k v a l j a n e savesti i k o j i se dri
opte priznatih moralnih stavova zakljuuje pakt sa
b e h e m o t o m i n j e g o v o m z l o m etom, i ak sebi p o v e -
renu b o j u decu p r o d a j e avolu. Psiholoki to znai
da kolektivni, nediferencirani stav p r e m a svetu gui
najvie vrednosti ovekove i time postaje destruktiv
na m o , iji uticaj raste sve d o k se p r o m e t e j s k a stra
n a , n a i m e i d e a l n i i a p s t r a k t n i s t a v , ne s t a v i u s l u b u
d u e v n o g b l a g a i k a o pravi P r o m e t e j sveta ne zapali
n o v u vatru. Spitelerov P r o m e t e j m o r a izai iz s v o j e
usamljenosti i, s opasnou po svoj ivot, rei l j u d i
ma da lutaju i gde lutaju. On mora da prizna neumit
nost istine, isto o n a k o k a o to G e t e o v P r o m e t e j m o r a
da prizna neumitnost ljubavi u Filerotu.

Da je destruktivni elemenat u epimetejskom sta

vu stvarno tradicionalna i kolektivna ogranienost,
jasno se p o k a z u j e u m a h n i t o m besnilu E p i m e t e j e v u
protiv jagnjeta, k o j e je providna karikatura tra
dicionalnoga hrianstva. U o v o m e afektu izbija neto
to n a m je d o b r o poznato iz otprilike istovremene
Zaratustrine m a g a r e e svetkovine. U t o m e se izraa
va savremena struja.
ovek, naime, neprestano zaboravlja da neto
to je n e k a d a bilo d o b r o ne ostaje d o b r o zasvagda i
veno. Starim putovima, koji nekada behu dobri, on

198
j o d u g o ide, iako su v e postali ravi, i on se samo
uz najvee rtve i neuvene m u k e moe osloboditi za
b l u d e i u v i d e t i d a j e o n o to j e n e k a d a b i l o d o b r o d a
nas m o d a zastarelo i n i j e vie d o b r o . T a k o on p r o
lazi k a k o u m a l e n o m tako i u v e l i k o m . P u t o v e i n a
ine svoga detinjstva, koji nekada b e h u dobri, on
teko m o e da odbaci, iako je n j i h o v a tetnost v e
o d a v n o d o k a z a n a . Isti j e s l u a j , s a m o g i g a n t s k i p o
vean, s p r o m e n o m istorijskoga stava. Opti stav o d
govara j e d n o j religiji, a p r o m e n e religije pripadaju
n a j m u n i j i m trenucima svetske istorije. Nae v r e m e
je svakako u tome pogledu obuzeto zaslepljenou
k o j o j n e m a ravne. Misli se da se m o r a samo neka f o r
mula ispovesti protumaiti kao nepravilna i nevalji-
va, pa da o v e k psiholoki b u d e osloboen svih tradi
c i o n a l n i h u t i c a j a h r i a n s k e ili j e v r e j s k e r e l i g i j e . V e
ruje se u prosveenost, kao da bi neki intelektualni
o k r e t i m a o n e k a k a v d u b l j i u t i c a j n a p r o c e s e d u e ili
ak na nesvesno! Potpuno se zaboravlja da je religi
j a m i n u l i h 2000 g o d i n a p s i h o l o k i s t a v , o d r e e n n a i n
prilagoivanja unutranjem i spoljanjem ivotu, a
taj nain proizveo je o d r e e n u kulturnu f o r m u i time
stvorio atmosferu na k o j u nema nikakva uticaja in
telektualno poricanje. Intelektualni okret je, dodue,
simptomatino vaan kao ukazivanje na budue m o
g u n o s t i , ali d u b l j i s l o j e v i d u e j o d u g o p r o d u u j u
svoj rad u preanjem stavu, p r e m a psihikoj iner
ciji. Otuda je nesvesno ivim odralo paganske e l e
mente. Lakoa s k o j o m se antiki duh p o n o v o uzdie
m o e se posmatrati na renesansi. L a k o a s k o j o m se
j o m n o g o stariji primitivni d u h p o n o v o p o d i e m o e
se u naem vremenu moda jo bolje posmatrati n e
goli u ikojoj drugoj istorijski poznatoj epohi. to
jedan stav hvata d u b l j e korena, to nasilniji m o r a j u
ispasti p o k u a j i k o j i t r e b a d a d o n e s u o s l o b o e n j e o d
toga. Poklik epohe prosveenosti: Ecrasez l'infame
doneo je u okviru francuske revolucije religiozni
p r e o k r e t , k o j i psiholoki i n i j e znaio nita d r u g o n e
g o l i b i t n u k o r e k t u r u s t a v a , ali k o m e j e n e d o s t a j a l a
universalnost. P r o b l e m j e d n e opte p r o m e n e stava od
onoga vremena nije se vie smirio; on se ak p o n o v o

199
pojavljivao u mnogim izvanrednim glavama X I X
v e k a . V e s m o v i d e l i k a k o j e iler p o k u a o d a s a v l a
da p r o b l e m . U G e t e o v i m razmiljanjima o p r o b l e m u
Prometeja Epimetej a ponovo upoznajemo pokuaj
da vie diferenciranu funkciju, koja odgovara hri
anskom idealu naroitog isticanja dobra, nekako
sjedini s manje diferenciranom funkcijom, ije p o
14

tiskivanje i nepriznavanje opet odgovara hrian

s k o m i d e a l u o d b a c i v a n j a zla. S i m b o l o m P r o m e t e j a i
Epimetej a tekoa k o j u je iler pokuao da savlada
filosofsko-estetiki z a o d e v a se u r u h o antikoga mita.
T i m e s e d e a v a n e t o to s a m v e r a n i j e i s t a k a o k a o
tipino i zakonito: ako se ovek, naime, nahodi pred
nekim tekim zadatkom koji ne m o e da savlada
sredstvima to m u stoje n a raspolaganju, o n d a a u t o
matski nastaje retrogradni pokret libida, t j . regresija.
Libido se povlai od sadanjega problema, introver-
t u j e s e i u n e s v e s n o m o i v l j u j e v i e ili m a n j e p r i m i
tivan analogon svesne situacije s preanjim putem
prilagoivanja. Ovaj zakon uslovi java Geteov izbor
simbola: Prometej je bio spasitelj, koji je svetlost i
o g a n j d o n e o o v e a n s t v u to j e g i n u l o u m r a k u . G e -
teovo znanje m o g l o je svakako nai i drugoga spasi
telja, z b o g ega ba n a v e d e n a determinanta nije d o
v o l j n a za o b j a n j e n j e . To m o r a , tavie, da stoji i do
antikoga duha, koji je ba ono v r e m e o k o prekretni
ce X V I I I veka osetilo i cenilo kao neuslovljeno
k o m p e n z a t o r n o , i to i z r a a v a l o u s v a k o m p o g l e d u ,
estetiki, filosofski, m o r a l n o , a k i politiki (filhele-
nizam). Paganizam antike, koji je slavljen kao slo
b o d a , n a i v n o s t , l e p o t a itd., b i o j e o n o t o j e i z
lazilo u susret enji o n o g a v r e m e n a . Ta e n j a i z b i
j a l a j e , k a o to i l e r j a s n o p o k a z u j e , i z o s e a j a p o l o
vinosti, duevnoga varvarstva, moralne neslobode,
nelepote. Ti oseaji, svi bez razlike, dolaze od j e d n o
s t r a n o g a c e n j e n j a i o d s t i m e p o v e z a n e i n j e n i c e to
je primeivana psiholoka disocijacija izmeu vie

1 4 T j p o r . Geteove T a j n e . T u s e p o k u a v a d a d a r o z e n -
krojcersko reenje, naime sjedinjenje Dionisa i Hrista, rue
i krsta. P e s m a ostavlja o v e k a h l a d n i m . Ne m o e se n o v o
vino ulivati u stare m e h o v e .

200
diferencirane i manje diferencirane funkcije. Hri-
anska rastrganost oveka u dragocen i o d b a e n k o
m a d postala je nepodnoljiva o n o m v r e m e n u u p o r e -
enju sa ranijim, senzibilizovanijim v r e m e n o m . G r e -
nost se sudarala s oseaj em v e n e , prirodne lepote,
k o j u je o n o v r e m e v e m o g l o da posmatra; stoga je
ona zahvatila u prolost, u v r e m e u k o m e ideja g r e -
nosti j o n i j e bila p o c e p a l a celinu o v e k a , i u k o m e
su jo zajedno mogli da se nahode visina i dubina
l j u d s k e p r i r o d e b e z v r e a n j a m o r a l n o g a ili e s t e t i k o
ga oseanja.
Ali pokuaj jedne regresivne renesanse zapeo je
u p o e c i m a , k a o f r a g m e n a t o P r o m e t e j u i Pandora.
Klasiko reenje n i j e ilo dalje, j e r se docniji h r i -
anski v e k o v i s a s v o j i m d o i v l j a v a n j e m k o j e j e p o
drivalo dubine nisu mogli porei. Otuda se antiko-
filski p r a v a c m o r a o u b l a a v a t i o s v r t a n j e m n a s r e d n j i
v e k . O v a j p r o c e s n a j j a s n i j e s e pz-oduuje u G e t e o v u
Faustu, g d e s e p r o b l e m h v a t a z a r o g o v e . P r i h v a t a s e
b o j a opklada i z m e u dobra i zla. Faust, s r e d n j o v e -
kovni P r o m e t e j , sastaje se s Mefistofelom, s r e d n j o -
vekovnim Epimetejem, i zakljuuje s njime ugovor.
I tu je p r o b l e m v e toliko povien da se m o e videti
k a k o s u F a u s t i M e f i s t o j e d a n isti o v e k . E p i m e t e j ski
elemenat, koji o svemu naknadno razmilja i svodi
u prvobitni haos mogunost meanja likova, zao
t r a v a s e u a v o l u d o z l e sile, k o j a p r e d s v e i v o i z
nosi hladnu avolsku pesnicu i koja bi da odagna
svetlost u m a j s k u no, iz k o j e je svetlost roena.
D a v o s v u g d e i m a istinito e p i m e t e j s k o miljenje, m i
ljenje nita n e g o , k o j e sve ivo zakiva za p r v o
b i t n o nita. E p i m e t e j e v a n a i v n a strast p r e m a P r o m e -
tejevoj Pandori postaje Mefistofelova namera da
ugrabi duu Faustovu. I Prometej eva mudra smotre-
n o s t d a n e p r i m a b o a n s k u P a n d o r u ispata s e t r a g i -
k o m epizode s Gretom, dockan ispunjenom enjom
prema Heleni i beskonanim penjanjem ka gornjim
m a j k a m a . ( V e n o ensko v u e nas gore.)

U figuri s r e d n j o v e k o v n o g a a r o b n j a k a krije se
prometejski prkos protiv b o g o v a koji vae. arobnjak

201
je spasao k o m a d prastaroga paganizma, on sam p o - 1 5

seduje u sebi bie k o j e nije dostigla hrianska r a z

dvojenost, t j . on ima pristupa k nesvesnom, koje je
jo pagansko, i g d e se suprotnosti jo zajedno nalaze
u p r v o b i t n o j naivnosti, s o n u stranu svake grenosti,
ali k o j e j e , k a d s e p r i m i u s v e s n i i v o t , s p o s o b n o d a
istom p r v o b i t n o m i stoga demonski d e l o v n o m snagom
proizvodi kako zlo tako i d o b r o (Deo one snage k o j a
svagda h o e zlo, i svagda stvara d o b r o ) . On je zato
kako onaj koji upropauje tako i onaj koji spaava
(Faust: e t n j a ) . S t o g a j e o v a f i g u r a p r e s v i h p o d e s n a
da postane nosilac simbola za pokuaj ujedinjavanja.
Osim toga, srednjovekovni arobnik stresao je sa sebe
antiku naivnost, koja je postala n e m o g u n a , i celu
hriansku atmosferu usisao j a i m d o i v l j a v a n j e m .
Onaj k o m a d paganstva mora najpre da ga sasvim
ubaci u hriansko samoporicanje i samoraskidanje,
jer je njegova enja za spasenjem toliko jaka da se
uzima svako sredstvo. Najzad ne uspeva ni hrian-
ski p o k u a j r e e n j a , i t a d a se p o k a z u j e da u e n j i za
spasenjem i u tvrdoglavosti samopotvrivanja pa-
ganskoga k o m a d a lei ba m o g u n o s t spasenja, jer
antihrianski simbol pokazuje m o g u n o s t za p r i m a
n j e zla. S t o g a j e G e t e o v a i n t u i c i j a s h v a t i l a p r o b l e m
sa s v o m otrinom k o j a se m o e poeleti. Izvesno je
karakteristino da su drugi plitki pokuaji reenja,
k a o f r a g m e n a t o P r o m e t e j u , Pandora i r o z e n k r o j c e r -
ski k o m p r o m i s s i n k r e t i z m a d i o n i s k e r a d o s t i s a h r i -
a n s k i m s a m o r t v o v a n j e m u Tajnama ostali n e d o
vreni. Spasenje Fausta poinje n j e g o v o m smru.
Njegov ivot zadrao je prometejski karakter boan-
stvenosti, k o j i j e o d n j e g a otpao tek n j e g o v o m smru,
t j . n j e g o v i m preporodajem. To psiholoki znai da je
prestao faustovski stav da bi se ostvarilo jedinstvo
j e d i n k e . O n o to s e n a j p r e p o j a v i l o k a o G r e t a , a z a
tim na viem stepenu postalo Helena, to na kraju
uzviavanjem postaje Mater gloriosa. Iscrpsti taj
m n o g o z n a n i simbol ne m o e o v d e biti m o j zadatak.

is To su v e o m a esto predstavnici starije narodnosti,

koji i m a j u m a i j s k e snage. U Indiji su to Nepalezi, u E v r o p i
Cigani, u protestantskim krajevima kapucini.

202
Ja hou samo da ukazem na to da je re o onoj prai-
s k o n s k o j slici k o j o m s e v e g n o s a b a v i l a u v e l i k o j
meri, naime o ideji boanske bludnice Eve, Helene,
Marije i Sofije Ahamot.

3. ZNAAJ UJEDINILACKOGA SIMBOLA

B a c i m o li sa sad v e d o b i v e n o g a stanovita p o
gled na nesvesno obdelavanje p r o b l e m a u Spitelera,
o d m a h p r i m e u j e m o da u g o v o r sa z l o m ne proizlazi
iz namere Prometejeve, n e g o iz besmislenosti E p i
m e t e j a, k o j i p o s e d u j e s a m o k o l e k t i v n u savest, a n i
k a k o m o razlikovanja za stvari unutranjega sveta.
On se opredeljuje samo prema kolektivnim vredno-
s t i m a i t i m e p r e d v i a n o v o i o s o b i t o , a to se, k a o to
znamo, u v e k deava k o l e k t i v n o m stanovitu orijenti-
sanom prema objektu. Objektivnim merilom mogu da
se mere kurantne kolektivne vrednosti, a ne n o v o
stvoreno, e m u samo slobodna ocena stvar ivoga
oseanja moe da da pravu vrednost. Ali tome pri
pada ovek koji ima duu, a ne samo veze sa s p o -
ljanjim objektima. Propadanje Epimetej evo poi
n j e g u b i t k o m n o v o r o e n e b o j e slike. N j e g o v o m o
ralno nepobitno miljenje, oseanje i delanje nikako
ne iskljuuju da se sve vie i vie uvlai o n o to je
zlo, destruktivno i prazno. O v a invazija zla znai
p r e o b r a a n j e ranijeg d o b r o g u tetnost. T i m e S p i t e
ler izraava da je dosadanji moralni princip, dodue,
i s p r v a o d l i a n , ali v r e m e n o m g u b i v e z u s a i v o t o m ,
jer ne m o e da u sebi obuhvati obilje ivotnih p o j a
va. R a c i o n a l n o istinito je suvie uzak p o j a m da bi ga
ivot u s v e m u i trajno m o g a o d o v o l j n o shvatiti i i z
raavati. A l i iracionalni dogaaj roenja b o g a stoji
izvan racionalnih ograda deavanja. R o e n j e boga
hoe psiholoki da kae da je stvoren n o v simbol, n o v
izraz najviega i v o t n o g a intenziteta. S v e e p i m e t e j -
s k o u o v e k u i s v i e p i m e t e j ski l j u d i p o k a z u j u s e k a o
nesposobni da shvate taj dogaaj. Ali od toga trenut
ka najvii ivotni intenzitet m o e se nai s a m o na

203
n o v o j liniji. Svaki drugi pravac postepeno izumire,
tj. pripada razaranju i rasturivanju. Novi ivotodavni
simbol vodi poreklo iz Prometejeve ljubavi prema
s v o j o j dui, k o j a j e o b i l n o obeleena k a o d e m o n s k a .
Stoga ovek m o e da bude siguran da se u novi s i m
b o l i n j e g o v u i v u l e p o t u slio i e l e m e n a t zla, j e r i n a
e bi mu nedostajao svetao ivot, kao i lepota, poto
su ivot i lepota prirodnim nainom moralno indife
r e n t n i . S t o g a e p i m e t e j s k i k o l e k t i v i t e t i ne n a l a z i u
t o m e n i t a to b i b i l o d o s t o j n o c e n j e n j a . J e d n o s t r a
nost n j e g o v a m o r a l n o g a stanovita zaslepljuje ga
potpuno. To stanovite istovetno je s j a g n j e t o m , t j .
tradicionalno hrianskim. Epimetej sko besnilo p r o
tiv jagnjeta nije, dakle, nita drugo n e g o Ecrasez
l'infame u obnovljenoj formi, opiranje protiv tra
dicionalnoga hrianstva, k o j e je bilo nesposobno da
shvati n o v i simbol i da time ivot upravi n o v i m
putem.

O v o konstatovanje m o g l o b i n e k o g a ostaviti p o t
p u n o hladnim kad pesnici ne bi bili oni koji u m e j u
da itaju kolektivno nesvesno. Oni, kao prvaci svoga
vremena, pogaaju tajanstvene struje koje teku u
tami, i p r e m a individualnoj sposobnosti izraavaju ih
u v i e ili m a n j e r e i t i m s i m b o l i m a . O n i , k a o p r a v i
p r o r o c i , n a v e u j u ta s e d o g a a u n e s v e s n o m , t a
j e v o l j a b o j a j e z i k o m S t a r o g a z a v e t a , i ta e p r e
ma t o m e u p o t o n j e v r e m e n e m i n o v n o izii na svetlost
dana kao opta pojava. Spisateljski znaaj P r o m e t e -
j e v a dela u Spitelera, propast Epimetejeva, n j e g o v o
p o n o v n o sjedinjenje sa duom ivoga brata i E p i m e
tej eva osveta jagnjetu, k o j a u s v o j o j svireposti p o d -
sea na scenu i z m e u Ugolina i nadbiskupa R u d i j era
( D a n t e , Inferno, X X X I I ) , p r i p r e m a j u r e e n j e s u k o b a
koje je vezano s krvavom p o b u n o m protiv tradicio
nalnoga kolektivnoga morala.
K o d p e s n i k a m a l e n i h p r o p o r c i j a srne s e p r e t p o
stavljati da v r h u n a c n j e g o v a dela ne nadmaa visinu
n j e g o v i h linih radosti, b o l o v a i elja. A l i u Spitele
ra delo nadvisuje linu sudbinu. Stoga njegovo ree
n j e p r o b l e m a n e stoji usamljeno. O d a v d e d o Z a r a -
tustre, razbijaa ploa, samo j e j e d a n korak. O v a m o

204
se p r i d r u u j e i Stirner ( S t i r n e r ) , p o t o je Sopenhauer
kao prvi postavio uenje porican ja. On je govorio o
poricanju sveta. Psiholoki znai svet svet kao to
ga ja vidim, m o j stav p r e m a svetu, j e r svet m o e da
se posmatra kao m o j a volja i m o j a predstava.
S v e t po sebi je indiferentan. M o j e Da i Ne proizvodi
diferencije. Poricanje, dakle, tie se stava p r e m a s v e
tu, i to u p r v o j liniji o p e n h a u e r o v a stava p r e m a s v e
tu, k o j i j e , s j e d n e strane, isto intelektualistiko-
- r a c i o n a l a n , a, s d r u g e s t r a n e , d o i v l j u j e s v e t u n a j -
sopstvenijem oseanju posredstvom mistikoga iden
titeta. O v a j s t a v j e i n t r o v e r t a n , o n d a k l e b o l u j e o d
tipoloke suprotnosti. Ali Sopenhauerovo delo m n o
gostruko nadvisuje n j e g o v u linost. On iskazuje ono
to su nejasno mislile i oseale m n o g e hiljade. Slino
Nie: n j e g o v Zaratustra p r e s v e g a i z d i e na s v e t l o s t
sadraje kolektivno nesvesnog naega vremena u o p
te, pa stoga i nalazimo k o d n j e g a p r e s u d n e o s n o v n e
crte: ikonoklastiku pobunu protiv tradicionalne m o
ralne atmosfere i usvajanje najrunijega oveka,
koje kod Niea vodi do one potresne nesvesne trage
d i j e p r e d s t a v l j e n e u Zaratustri. A l i o n o to s t v a r a l a
ki duhovi iznose iz kolektivnoga nesvesnoga, to se
s t v a r n o i n a h o d i t u , i s t o g a r a n i j e ili d o c n i j e izlazi na
svetlost kao psiholoka p o j a v a mase. Anarhizam,
ubistvo kneza, odvajanje anarhistikoga elementa od
krajnje socijalistike levice, k o j e se u najnovije v r e
m e sve jasnije vri, s a s v o j i m p r o g r a m o m k o j i j e
kulturi apsolutno protivan to su p o j a v e p s i h o l o
g i j e mase, k o j e su v e o d a v n o iskazali pesnici i s t v a
ralaki mislioci. Stoga nas pesnici ne m o g u da ostave
hladnima, jer u svojim glavnim delima i u svojim
najdubljim inspiracijama oni crpu iz dubina k o l e k
tivnoga nesvesnoga i glasno iskazuju o n o to drugi
samo sanjaju. Ali iako to pesnici glasno iskazuju,
oni iskazuju ipak samo simbol p o v o d o m koga oseaju
estetiku radost, b e z svesti o n j e g o v u p r a v o m e z n a
aju. Ne bih m o g a o osporavati da pesnici i mislioci
imaju vaspitnoga uticaja na svoje savremenike i p o
t o m s t v o ; ali m e n i s e i n i d a s e n j i h o v u t i c a j u b i t n o m
osniva na t o m e to oni neto to svi znaju kau g l a -

205
snije i jasnije, i s a m o u k o l i k o izraavaju to opte
n e s v e s n o z n a n j e , oni d e j s t v u j u v a s p i t n o ili z a v o d i -
laki. N a j v e e i naj neposredni je sugestivno dejstvo
postie pesnik koji najpovrinskiji sloj nesvesnoga
u m e da izrazi u p r i k l a d n o j f o r m i . U k o l i k o g l e d a n j e
stvaralakoga genija dublje prodire, utoliko je on
vie stran gomili i utoliko je vei otpor svih onih k o j i
se poneto izdiu iznad gomile. Gomila ga ne r a
z u m e , ali i v i n e s v e s n o o n o t o o n i s k a z u j e ; n e z a t o
to on to iskazuje, n e g o zato to ivi iz kolektivnoga
nesvesnoga u koje je on gledao. Bolji ljudi nacije r a
z u m e j u , istina, n e t o o d o n o g a t o o n k a e ; ali z a t o
to s e i z r e e n o , s j e d n e s t r a n e , s l a e s a d o g a a j i m a
k o j i se u g o m i l i o d i g r a v a j u , a, s d r u g e s t r a n e , a n t i c i -
p u j e n j e n e vlastite tenje, oni m r z e t v o r c a takvih
misli, ne iz pakosti, n e g o iz nagona samoodranja.
A k o saznanje kolektivnoga nesvesnoga dostigne tak
v u d u b i n u d a svesni izraz n e m o e vie obuhvatiti
sadraj, onda se u trenutku ne m o e vie rasuditi da
l i j e r e o b o l e s n u p r o d u k t u ili o p r o d u k t u k o j i j e
nerazumljiv zbog svoje naroite dubine. Ponajee
j e j e d a n o s k u d n o s h v a e n , ali d u b o k o z n a a j a n s a
draj takoe neto bolesno. I bolesni produkti su r e
d o v n o znaajni. A l i u oba sluaja pristup je teak.
Slava ovih tvoraca, ako ona uopte ikada doe, jeste
posthumna i zadocnjava ponekad za vie vekova.
T v r e n j e Ostvaldovo ( O s t w a l d ) d a danas genijalan
duh ostaje nepoznat jo najvie desetak godina, o g r a
niava se po svoj prilici na oblast tehnikih pronala
zaka, inae bi t a k v o t v r e n j e bilo smeno u n a j v e o j
meri.

Jo treba ukazati na j e d n u naroito vanu taku.

R e e n j e p r o b l e m a u Faustu, u V a g n e r o v u Parsifalu,
u S o p e n h a u e r a , a k u N i e o v a Zaratustre j e s t e reli
giozno. S t o g a n i j e u d n o v a t o to j e i p i t e l e r b i o
prinuen na religiozno poimanje. A k o se neki p r o
b l e m shvati religiozno, onda to psiholoki znai: v e o
ma znaajno, od naroite vrednosti, odnosei se na
celinu ovekovu, stoga i na nesvesno (carstvo boje,
onaj svet itd.). U Spitelera je a k religiozni o b l i k
upravo raskono plodan, pri e m u specifino reli-

206
g i o z n o s v a k a k o g u b i o d d u b i n e , ali z a t o d o b i v a u m i
tolokom bogatstvu, u arhaizmu, i stoga i u p r o s p e k -
tivnoj simbolici. Razgranate mitoloko predivo p o
j a a v a ne jasnost p o i m a n j a i reenja p r o b l e m a , i s t o
ga ini delo teko pristupanim. Apstruzno, groteskno
i b e z u k u s n o , to s e u v e k p o j a v l j u j e u z m i t o l o k o b u j
no k i p e n j e , o m e t a ui vi j a v a n j e , izoluje t i m e smisao
dela i celini daje malo neprijatan ukus one original
n o s t i k o j a se, b l a g o d a r e i s a m o n e m i r n o - b r i l j i v o m
prilagoivanju, na d r u g o m mestu moe uspeno razli
kovati od psihike nenormalnosti.
Ali mitoloka nabujalost, ma koliko ona zamara
la i bila neukusna, ima jedno preimustvo. O n o se
s a s t o j i u t o m e to s e u t o j n a b u j a l o s t i m o e r a z v i t i
s i m b o l , ali s v a k a k o n a t o l i k o n e s v e s t a n n a i n d a s v e -
sna otroumnost pesnikova nigde ne u m e p r i p o m o i
izrazu smisla, n e g o ulae napore s a m o u slubu m i t o
lokom bujanju i njegovu plastikom izgraivanju.
S p i t e l e r o v o p e s n i t v o r a z l i k u j e s e k a k o o d Fausta
t a k o i od Zaratustre u t o m e t o je s v e s n o p e s n i k o v o
uee u smislu simbola u poslednjim sluajevima
b i l o v e e , i z b o g t o g a je m i t o l o k o b u j a n j e u Faustu
i m i s l e n o k i p e n j e u Zaratustri b i l o p o t i s n u t o u p r i
l o g t r a e n o g a r e e n j a . Z b o g t o g a su i Faust i Z a r a -
tustra m n o g o l e p i n e g o l i S p i t e l e r o v Prometej. A l i
o v a j p o s l e d n j i j e istinitiji k a o r e l a t i v n o v e r a n o d b l e -
s a k s t v a r n i h p r o c e s a u k o l e k t i v n o m n e s v e s n o m . Faust
i Zaratustra u v e l i k o j m e r i p r u a j u p o m o p r i i n d i v i
dualnom savlaivanju problema koji je u pitanju;
Spitelerov Prometej i Epimetej, pak, omoguuje
optije saznanje problema i n j e g o v a kolektivnoga n a
ina pojavljivanja, blagodarei mitolokim b u j a n j i
m a p o t p o m a g a n i m s v i m a s r e d s t v i m a . O n o to n a m u
p r v o m r e d u o m o g u u j e saznanje Spitelerove d e m o n
s t r a c i j e n e s v e s n i h r e l i g i o z n i h s a d r a j a j e s t e simbol
boje obnove, k o j i se o b i m n o o b r a u j e u O l i m p s k o m
proleu. O v a j s i m b o l p o j a v l j u j e s e n a j t e n j e v e z a n
sa t i p s k o m i f u n k c i o n o m s u p r o t n o u i i m a o e v i d n o
znaaj pokuaja reenja u obliku o b n o v e optega sta
va, to se u jeziku nesvesnoga izraava k a o o b n o v a
boga. Boja obnova je optepoznata praiskonska sli-

207
ka, k o j a se tako rei svugde nalazi; ja s p o m i n j e m
samo ceo kompleks umiranja i vaskrsavanja boga i
sve n j e g o v e prethodne stepene dok se ne obnovi p u
n j e n j e fetia i huringa m a i j s k o m s n a g o m . Slika i z
raava da se stav p r o m e n i o , i t i m e se pojavila n o v a
napregnutost energije, nova mogunost manifestacije
ivota, n o v a plodnost. Poslednja analogija objanjava
obilno dokazanu vezu boje obnove sa fenomenima
godinjih v r e m e n a i rastenja. o v e k je prirodno
sklon da iz ovih analogija izvede zakljuak o m i t u
o godinjim vremenima, mitu o vegetaciji, astralnom
ili l u n a r n o m m i t u . P r i t o m e s e s a s v i m z a b o r a v l j a d a
mit, kao sve psihiko, m o e biti uslovijen ne s a m o
spoljanjim dogaajem. Psihiko takoe donosi svoje
vlastite unutranje uslove, tako da se s isto toliko
prava m o e tvrditi i to da je m i t isto psiholoki i da
s e p o d a c i m a m e t e o r o l o k i h ili a s t r o n o m s k i h p r o c e s a
koristi samo kao izraajnim materijalom. P r o i z v o l j
nost i apsurdnost m n o g i h primitivnih mitskih t v r e
nja ukazuje na ovu versiju objanjavanja kao na od
linu ee negoli na svaku drugu.

Psiholoka izlazna situacija za b o j u o b n o v u j e

ste s v e v e i r a s c e p u n a i n u p r i m e n j i v a n j a p s i h i k e
e n e r g i j e , l i b i d a . J e d n a p o l o v i n a slui s e p r o m e t e j -
skim, druga polovina epimetejskim nainom p r i m e
n j i v a n j a . P r i r o d n o j e to s e t a k v e s u p r o t n o s t i o m e
t a j u ne s a m o u s o c i j e t e t u n e g o i u j e d i n k i . O t u d a se
o p t i m u m ivota sve vie i vie povlai od ekstrema
s u p r o t n o s t i i trai s r e d n j i p o l o a j , k o j i n u n i m n a
inom m o e da b u d e iracionalan i nesvestan. K a k o
srednja pozicija ima iracionalan karakter kao sjedi
njenje suprotnosti i jo je nesvesna, ona se projicira
n o p o j a v l j u j e k a o p o s r e d n i k i b o g , k a o m e s i j a ili m e
dijator. Z a nae, i n p u n c t o saznanja, p r i m i t i v n i j e z a
padne oblike religije nova ivotna mogunost p o j a v
l j u j e s e k a o b o g ili s p a s i t e l j , k o j i i z l j u b a v i i l i i z o i n
s k e b r i g e , ali p o s v o j o j v l a s t i t o j u n u t r a n j o j o d l u c i ,
unitava rascep kada i kako on to iz n a m a sakrivenih
razloga nae za potrebno. Da je o v o shvatanje deti-
njasto, vie je n e g o oevidno. Istok je pre vie h i l j a
da godina upoznao taj proces i stoga postavio p s i h o -

208
loko uenje o spasenju, koje put spasenja stavlja u
oblast ljudskih namera. Iako indijska religija, kao i
kineska i budizam, koji v e z u j e o b e sfere, i m a j u p r e d
s t a v u s r e d n j e g a puta, k o j i s e m o e p o s t i i m a g i j s k o m
delatnou, izbavljajui, i svesnim stavom. Vedansko
s h v a t a n j e s v e s n o trai o s l o b o e n j e i z d v o j s t v a s u
protnosti, da bi stiglo na put spasenja.

a) Brahmanistiko shvatanje problema suprotnosti

Sanskrtski izraz za d v o j s t v o suprotnosti u p s i h o

lokom smislu jeste Dvandva. On inae znai jo
dvojstvo (naroito mukarca i enu), borbu, svau,
d v o b o j , s u m n j u itd. D v o j s t v a suprotnosti stvorio je
ve tvorac sveta:
M o r e o v e r , in order to distinguish actions, he
separated merit f r o m demerit, and he caused the
c r e a t u r e s to be affected by t h e pairs oj opposites,
such as pain and pleasure. Komentator Kuluka kao 1 8

dalja dvojstva suprotnosti z o v e : elju i gnev, ljubav

i m r n j u , glad i e, b r i g u i tlapnju, ast i sramotu.
Neprestano ovaj svet m o r a da pati od dvojstava s u
protnosti. Bitni etiki zadatak jeste u t o m e da se
1 7

o v e k ne p r e d a j e uticaj u suprotnosti (nirdvandva =

slobodan, nedodirnut suprotnostima), nego da se u z
die iznad njih, jer osloboenje od suprotnosti vodi
spasenju. O v d e d a j e m niz dokaza:
1. Iz knjige Manua: A k o on stavom svoga ose
1 8

anja postane ravnoduan prema svima objektima,

onda postie v e n o blaenstvo, kako na o v o m svetu
tako i posle smrti. Ko se na ovaj nain m a l o - p o m a l o
o d r e k a o svih veza i oslobodio se svih d v o j stava s u
protnosti, poiva u Brahmanu.
2. Poznata opomena Krinina: * V e d e se odnose 1

n a tri gune;* ali ti, o A r d u n a , b u d i r a v n o d u a n p r e -

M a n a v a - D h a r m a c a s t r a I, 26. S a c r e d B o o k s , 25.
M R a m a v a n a II, 84, 20.
>8 M a n a v a - D h a r m a c a s t r a I V , 80 s., L o c . c i t .
Bhagavad-gita II.
K v a l i t e t i ili f a k t o r i i l i k o n s t i t u e n t i s v e t a .

14 Jung, Odabrana dela, V 209

ma trima gimama, ravnoduan prema suprotnostima
(nirdvandva) svagda postojan u hrabrosti.

3. U Jogasutri Patanalija stoji: T a d a (u n a j 21

d u b l j e m poniranju, samadhi) sleduje osloboenje od

suprotnosti. 22

4. O o n o m e koji zna: 2 8
B a tu stresa on d o b r a
i zla dela, zatim n j e g o v i poznanici, k o j i su mu p r i
jatelji, uzimaju n j e g o v o dobro delo, a oni koji mu
n i s u p r i j a t e l j i n j e g o v o z l o d e l o ; k a o to n e k o k o s e n a
kolima brzo vozi gleda na tokove, tako on gleda na
d a n i n o , na d o b r a i zla d e l a i na s v e s u p r o t n o s t i ; a
on, s l o b o d a n od d o b r i h i zlih dela, kao znalac B r a h
mana, ide k Brahmanu.
5. (Za poniranje je pozvan) ko savlauje p o u
du i g n e v , p r i a n j a n j e uza svet i u l n o z a d o v o l j s t v o ;
ko se oslobaa suprotnosti, ko se odrie oseanja Ja
(resp. sebeznalosti), k o j e s l o b o d a n o d n a d e . 2 4

6. Pandu, koji hoe da postane pustinjak, kae:

Sasvim pokriven prahom, prebivajui u slobodi, e
lim da stanujem na korenu drveta, da se odriem s v e
ga, m i l o g i n e m i l o g , da ne o s e a m ni alost ni radost,
da jednako p r i m a m pokudu i pohvalu, ni da negujem
nadu ni da posvedoavam potovanje, slobodan od
suprotnosti (nirdvandva), bez ikakva imanja. 2 5

7. K o u i v o t u i u u m i r a n j u , u s r e i k a o i u n e
srei, pri d o b i v a n j u i gubljenju, u ljubavi i mrnji,
ostaje sebi jednak, taj se spaava. Ko ni za i m ne
tei i n i z a ta n e m a r i , k o j e s l o b o d a n o d s u p r o t n o s t i
( n i r d v a n d v a ) , i j a d u a n e p o z n a j e strasti, t a j j e s a
svim spaen.
Ko ne ini ni pravo ni nepravo, i blago n a g o m i
l a n o u r a n i j e m i v o t u o d b a c u j e o d ( d o b r i h i zlih)

2 Deussen, Allg. Gesch. d. Philos. I, 3, p. 511 ss.

* 2
Joga je, kao to je poznato, sistem vebanja za p o
stizanje viih osloboenih stanja.
23 K a u s h i t a k i - U p a n i s h a d I, 4.
2 4
Tejobindu-Upanishad 3.
23 M a h a b h a r a t a I, 119, 8 s.

210
dela; ija se dua u m i r u j e kad iezavaju telesni e l e
menti, ko se uzdrava od suprotnosti, taj se spa
ava. 2 8

8. P u n u hiljadu g o d i n a uivao s a m ulne stvari,

pa ipak uvek iznova pojavljuje se pouda za njima.
Stoga hou da ih se odreknem, i svoj duh da upravim
na Brahmu; ravnoduan prema suprotnostima (nir
d v a n d v a ) i slobodan od oseanja Ja h o u da lutam sa
divljai. 2 7

9. P o t e d i v a n j e m svih bia, p r e o b r a a j e m a s k e
ta, s a m o s a v l a i v a n j e m i b e e l j n o u , z a v e t o m i b e s -
prekornim ivotom, ravnodunou i podnoenjem
suprotnosti oveku pada u deo uivanje u beskvali-
tetnom Brahmi. 2 8

10. K o j e s l o b o d a n o d o h o l o s t i i z a s l e p l j e n o s t i ,
i savladao pogreku da uz neto prianja, ko ostaje
veran najviem Atmanu, ije su elje ugasle, ko osta
je nedodirnut suprotnostima zadovoljstva i bola, ovi
od zaslepljenosti slobodni dospevaju u ono neprolaz
no mesto. 2 9

K a o to proizlazi iz o v i h n a v o d a , to su n a j p r e
3 0

spoljanje suprotnosti, kao toplota i studen, k o j i m a

t r e b a d a s e u s k r a t i p s i h i k o u e e , ali z a t i m i e k s
t r e m n a afektivna k o l e b a n j a , k a o l j u b a v i m r n j a itd.
Afektivna kolebanja su prirodno postojani pratioci
svih psihikih suprotnosti, a isto tako p r i r o d n o i svih
suprotnih shvatanja u moralnom i drugom pogledu.
K a o to iskustvo pokazuje, takvi afekti su utoliko
vei ukoliko momenat uzbuivanja dodiruje celo-
kupnost jedinke. Otuda je smisao indijske namere
jasan: ona eli da uopte o s l o b o d i suprotnosti ljudske
prirode, i to za n o v ivot u B r a h m a n u , stanju spase
n j a i b o g u u isti m a h . B r a h m a n m o r a , d a k l e , z n a i t i

* M a h a b h a r a t a X I V , 19, 4 s s .
2 7
B h a g a v a t a - P u r a n a I X , 19, 19, 1 8 s . P o t o j e o s t a v i o
neutanje u utanje, on postaje brahmana. Brihadaranvaka
U p . 3, 5 .
2
8 B h a g a v a t a - P u r a n a I V , 22, 24.
2 G a r u d a - P u r a n a 16, 110.
3 0
Z a o v e , z a m e n e d e l i m i c n o n e d o s t i n e , n a v o d e (N
193, 2 0 1 2 0 5 ) d u g u j e m l j u b a z n o j p o m o i dr A b e g a u Cirihu,
specijalista u sanskrtu.

14* 211
iracionalno sjedinjenje suprotnosti, a time i defini
tivno savlaivanje. Iako je Brahman kao osnova s v e
ta i t v o r a c s v e t a s t v o r i o s u p r o t n o s t i , i p a k u n j e m u
m o r a j u suprotnosti p o n o v o i da b u d u unitene, ako
on inae treba da znai stanje spasenja. O v d e d o n o
sim niz dokaza:
1. B r a h m a n je sat i asat, b i e i n e b i e , s a t v a m i
asatvam, realitet i irealitet. 31

2. Odista, postoje dva oblika Brahmana, naime:

uoblieno i neuoblieno, smrtno i besmrtno, ono to
s t o j i i o n o to h o d i , b i e i o n a j s v e t . 3 2

3. B o g , t v o r a c svih stvari, velika Sopstvenost

(Selbst), k o j a u v e k boravi u srcu ljudskom, biva o p a
an od srca, due, duha; ko to zna, postie besmrtnost.
K a d je svetlost granula, onda n e m a ni dana ni noi,
ni bia ni nebia. 3 3

4. D v o j e je u v e n o m beskonanom najviem
B r a h m a n u l a t e n t n o s a d r a n o , znanje i neznanje. N e
z n a n j e j e p r o l a z n o , z n a n j e v e n o , ali o n a j k o i h d a j e
jeste drugi. 3 4

5. Sopstvenost, manja negoli maleno, vea n e

goli veliko, sakrivena je u srcu o v e kreature. ovek,
osloboen uenja i osloboen brige, vidi velianstvo
Sopstvenosti kroz milost tvorca. Iako on m i r n o sedi,
ipak daleko p u t u j e ; iako m i r n o lei, ipak s v u g d e hodi.
K o j e , o s i m m e n e , sposoban d a sazna o v o g a b o g a , k o j i
razveseljava i ne r a z v e s e l j a v a ? 3 8

i D e u s s e n , Allgem. Gesch. der Philos. I, 2 p. 1 1 7 .

a B r i h a d a r a n v a k a - U p a n i s h a d 2, 3. [ E n g l e s k i p r e v o d :
the material and the immaterial, the mortal and the i m -
m o r t a l , t h e solid a n d t h e fluid, sat (being, definite) a n d
t y a (that, indefinite). S a c r e d B o o k s 15].
S v e t a s v a t a r a - U p a n i s h a d , 4, 17 s.
S v e t a s v a t a r a - U p a n i s h a d 5 , 1 (Deussen). E n g l e s k i p r e
4

v o d (Sacred B o o k s 15): I n t h e imperishable and infinite

highest B r a h m a n , wherein the two, knowledge and ignorance
are hidden, the one, ignorance, perishes, the other, knowledge,
is i m m o r t a l ; but he, w h o controls both, knowlege and ignor
ance, is another.
s s Deussen o v d e p r e v o d i : E r i s t und wandert doch
fernhin. Er liegt u n d schweift doch allerwSrts. D e s Gottes
H i n - u n d Herwogen, w e r verstande es ausser mir? K a t h a -
- U p a n i s h a d 1, 2, 20 s.

212
 6. Jedno bez pokreta a ipak brzo kao
miljenje
V o z i se, da od b o g o v a ne b u d e dostignuto
M i r n o stojei, o n o prestie sve trkae
N j e m u je b o g vetra ve utkao pravode.
O d m a r a se, a i p a k j e b e z o d m o r a ,
Daleko je, a ipak tako blizu.
O n o se u s v e m u nahodi,
A ipak je izvan svega t u . 3 6

7. A l i kao to o n d e u v a z d u n o m prostoru soko

ili o r a o , p o t o s e n a l e t e o , u m o r a n s a v i j e s v o j a k r i l a
i u u r i se, t a k o i d u h h i t a k o n o m s t a n j u u k o m e ,
poto zaspi, ne o s e a vie n i k a k v e u d n j e i ne gleda
n i k a k v u sliku u snu.
To je n j e g o v pravi oblik, slobodan od zahteva,
s l o b o d a n o d zla, s l o b o d a n o d s t r a h a . J e r k a o t o o n a j
k o g a je zagrlila v o l j e n a ena n e m a n i k a k v e svesti o
t o m e ta j e s p o l j a ili ta j e u n u t r a , t a k o i d u h k o g a
j e z a g r l i o B r a h m a n n e m a n i k a k v e s v e s t i o o n o m to
j e s p o l j a ili u n u t r a ( u n i t e n j e s u p r o t n o s t i s u b j e k a t -
-objekat).
Okean je ova jedna sekunda, slobodna od d v o j
stva; to je svet Brahmana, o kralju. Tako ga je uio
Jadnavalkija. To je njegov najvii cilj, njegov n a j
vii uspeh, n j e g o v najvii svet, n j e g o v o n a j v i e u i
vanje. 3 7

8. Sto j e p o k r e t l j i v o , t o l e t i a i p a k m i r n o s t o j i ,
Sto d i e i ne d i e , to o i z a t v a r a ,
To cela zemlja nosi u svima oblicima,
I to zajedno hodei postaje jedinstvo. 3 8

Ova navoenja pokazuju da je Brahman sjedi

n j e n j e i u n i t e n j e s u p r o t n o s t i , i o t u d a u isti m a h i
k a o iracionalna * koliina stoji iznad njih. To je b o j e
3

b i e , u isti m a h i S o p s t v e n o s t ( s v a k a k o u m a n j o j m e r i
negoli srodni p o j a m o Atmanu) i odreeno psiholoko
stanje, k o j e se odlikuje izolovanou p r e m a afekat-

8 8
Ica-Upanishad 4 5 (Deussen).
8 7
Brihadaranvaka-Upanischad 4, 3.
5 8
A t h a r v a v e d a 18, 8 , I I ( D e u s s e n ) .
8 8
Otuda je B r a h m a n sasvim nesaznatljiv i nerazumljiv.

213
skim kolebanjima. K a k o je trpljenje afekat, to o s l o
b o e n j e od afekata znai spasenje. Osloboenje iz
kolebanja afekata, to znai iz zategnutosti s u p r o t n o
sti, i s t o j e t o i p u t s p a s e n j a , k o j i p o s t e p e n o v o d i u
brahmansko stanje. Stoga je B r a h m a n jo u izvesnom
smislu ne samo stanje nego i proces, stvaralako
t r a j a n j e . O t u d a n i j e u d n o v a t o to s e n j e g o v p o j a m
u Upaniadama izraava svima simbolima koje sam
ja ranije obeleio kao simbole libida. Ovde dajem
40

dokaze koji amo pripadaju:

b) O brahmanistikom shvatanju ujedinilakog

simbola

1. A k o se kae: Brahman je najpre na Istoku

roen, onda se kao ono sunce Brahman svakodnevno
raa na Istoku. 4 1

2. Onaj o v e k u suncu jeste Parametin, B r a h

man, Atman. 4 2

3. Onaj ovek koga u suncu pokazuju, to je I n -

dra, Pradapati, B r a h m a n . 4 3

4. B r a h m a n je svetlost jednaka s u n c u . 4 4

5 . S t a j e o v a j B r a h m a n , t o j e b a o n o to s i j a
kao ona sunana ploa. 4 5

6. B r a h m a n je najpre roen na Istoku,

S horizonta otkriva sjaj krasnoga;
Oblike o v o g a sveta, najdublje, najvie,
P o k a z u j e o n , k o l e v k u o n o g a to j e s t e i t o
nije.
O t a c s j a j n o g a , proizvodilac b l a g a ,
U a o je u vazduni p r o s t o r u s v i m a o b l i c i m a ;

40
Jung, Wandl. und Symbole der Libido, Leipzig un
W i e n 1912.
C a t a p . B r a h m . 14, 1, 3, 3 ( D e u s s e n ) .
2 T a i t t . A r . 10, 6 3 , 15 ( D e u s s e n ) .
C a n k h . B r . 8, 3 ( D e u s s e n ) .
4 4
V a i . S a m h . 23, 4 8 (Deussen).
g a t a p . B r . 8, 5, 3, 7 ( D e u s s e n ) .

214
 N j e g a s l a v e p o h v a l n o m p e s m o m , mlado,
Brahman je, izazivajui rastenje brahmanom
(molitvom).
Brahman je proizveo boanstva, Brahman je
proizveo svet. 4 8

K u r z i v o m sam istakao izvesna, naroito k a r a k t e

ristina mesta, iz k o j i h proizlazi da B r a h m a n nije
samo o n o to proizvodi n e g o i o n o to je p r o i z v e d e n o ,
to u v e k i z n o v a p o s t a j e . P r i d e v a k k r a s n o g a ( v e n a ) ,
koji ovde vai za sunce, daje se na drugim mestima
videocu, k o j i j e o b d a r e n b o a n s k o m s v e t l o u , j e r ,
kao Brahman-sunce, i v i d e o e v d u h obilazi z e m l j u i
nebo, gledajui Brahmana. O v a intimna veza, ak
4 7

istovetnost boanske sutine sa Sopstvenou ( A t m a -

nom) oveka, opte je poznata. N a v o d i m primer iz
Atarvavede:
B r a h m a n o v uenik hodi oivljujui oba sveta.
U n j e m u su jednoduni svi Bogovi.
On dri i nosi z e m l j u i n e b o .
On svojim t a p a s o m 4 8
hrani i svog uitelja.
B r a h m a n o v u ueniku dolaze radi posete
Oci i bogovi, pojedinano i zajedno;
I sve b o g o v e hrani on tapasom.

Brahmanov uenik je sam inkarnacija B r a h m a

na, iz ega n e s u m n j i v o proizlazi istovetnost B r a h m a
nove Sopstvenosti s odreenim psiholokim stanjem.
7. Bogovima nagnano, sija nenadvieno sunce
onde;
Iz njega postaje brahmanska snaga, n a j v i i
Brahman,
B o g o v i svi, i t o o n o i n i b e s m r t n i m .
Brahmanski uenik pun sjaja nosi Brahmana,
U njemu su svi bogovi utkani.* 9

8. B r a h m a n je i P r a n a = i v o t n i d a h i k o s m i k i
p r i n c i p ivota; isto tako B r a h m a n je V a y u = vetar,

T a i t t . B r . 2, 8, 8 ss ( D e u s s e n ) .
4

47
A t h a r v a v e d a 2, 1, 4, 1, 11, 5 ( D e u s s e n ) .
48 V e b a n j e . U p o r . Jung, Wandl. und Symb. d. Libido.
A t h a r v a v e d a 11, 5, 23 s ( D e u s s e n ) .
4

215
k o j i s e u B r i h a d a r a n j a k a - U p a n i a d i (3, 7 ) n a v o d i k a o
kosmiki i psihiki princip ivota. 60

9. O n koji je o v a j (Brahman) u o v e k u i on koji

je onaj (Brahman) u suncu jesu oba j e d n o . 5 1

10. ( M o l i t v a j e d n o g a n a s a m r t i ) : L i c e i s t i n i t o g a
(Brahmana) pokriveno je zlatnom ploom. Podigni je,
o Puane (Savitri, sunce), da b i s m o videli istinitoga.
0 Puane, jedini videoe, J a m o , S u r j o (Sunce), sine
P r a d a p a t i j a , rairi s v o j e z r a k e i s k u p i i h . S v e t l o s t ,
k o j a je t v o j najlepi lik, ja je v i d i m . Ja s a m o n o to
je on (tj. o v e k u suncu). 5 2

11. I o v a s v e t l o s t , k o j a s i j a n a d o v i m n e b o m ,
vie od svega, vie od svakoga, u n a j v i e m svetu, nad
k o j i m n e m a v i e n i k a k v i h d r u g i h s v e t o v a , t o j e ista
svetlost k o j a je u dubini bia ovekova. I za to i m a
mo ovaj vidljivi dokaz: naime, ako ovako dodirom
osetimo ovde toplotu i telo. 5 3

12. K a o z r n o p i r i n a , ili z r n o j e m a , ili z r n o

p r o s a , ili j e z g r a p r o s e n o g z r n a , t a k o j e o v a j d u h u
dubini Sopstvenosti zlatan k a o p l a m e n b e z d i m a ; i on
je vei od neba, vei od prostora, vei od o v e zemlje,
vei od svih bia. On je dua ivota, on je m o j a dua;
k n j e m u , o d a v d e , k toj dui d o i u u m i r u i . 5 4

13. U A t a r v a v e d i (10, 2 ) B r a h m a n s e s h v a t a k a o
vitalistiki princip, k a o ivotna snaga, k o j a stvara
sve organe i nagone koji njima pripadaju.
K o mu usauje seme da prede konac roda, ko
je nagomilao na n j e g a d u h o v n e snage, dao mu glas
1 menjanje oblija?
I m o o v e k o v a vodi poreklo iz Brahmana. Iz
ovih navoda, kojih bi se broj mogao mnogostruko p o
veati, izlazi n e s u m n j i v o d a s e p o j a m B r a h m a n a , p o
svima svojim atributima i simbolima, poklapa s o n o m
i d e j o m dinamike i stvaralake koliine k o j u sam
obeleio kao libido. R e Brahman znai: 1) m o -

M Deussen, Allg. Gesch. der Philos. 1, 2, p. 93 ss.

" T a i t t . U p . 2, 8, 5 (F. M a x Miiller).
a B r i h a d a r . U p . 5, 15, 1 ss. (F. M a x M i i l l e r ) .
K h a n d o g y a - U p . 3 , 13, 7 s . ( F . M a x M u l l e r ) .
s C a t a p . b r a h m . 10, 6, 3 ( D e u s s e n ) .

216
litvu, 2) b a s m u , 3) sveti govor, 4) sveto znanje (veda),
5) svetu p r o m e n u , 6) apsolutno, 7) sveti stale ( b r a
h m a n a ) . Dojsen ( D e u s s e n ) k a o n a r o i t o k a r a k t e r i s t i
n o istie z n a e n j e m o l i t v e . B r a h m a n dolazi o d b a r h ,
8 5

farcire, b u j a n j e , tj. molitva, shvaena kao o

5 6

v e k o v a v o l j a k o j a tei k a s v e t o m , b o a n s k o m .
Ovo izvoenje ukazuje na izvesno psiholoko sta
nje, naime na specifinu koncentraciju libida, k o j a
p r e b u j n i m inervacijama izaziva opte stanje n a p r e g -
nutosti, a o v o je v e z a n o sa o s e a n j e m b u j a n j a . Stoga
se i u g o v o r n o m j e z i k u o t a k v o m stanju r a d o u p o t r e b
l j a v a j u slike o preticanju, p u c a n j u , p r s k a n j u itd.
( W e s s d a s H e r z v o l i ist, d e s s g e h t d e r M u n d i i b e r =
k o m e j e s r c e p u n o , p r e l i v a j u m u s e u s t a , t j . to j e
na srcu, to je i na jeziku). Indijska praksa tei da o v o
stanje zagaivanja ih nagomilavanja libida planski
izazove o d v a j a n j e m p a n j e (libida) od o b j e k a t a i od
psihikih stanja, suprotnosti. Otcepljivanje ulnoga
opaanja i gaenje sadraja svesti nasilno d o v o d i do
sputanja svesti (sasvim k a o u hipnozi) i t i m e o i v -
l j u j e sadraje nesvesnoga, t j . praiskonske slike, k o j e
z b o g svoje universalnosti i svoje neograniene staro
sti i m a j u k o s m i k i i n a d l j u d s k i k a r a k t e r . N a t a j n a i n
p o j a v l j u j u se sva ona uporeenja o suncu, ognju, p l a
m e n u , vetru, dahu itd. k o j a su o d v a j k a d a vaila kao
simboli za snagu k o j a raa, stvara, p o k r e e svet. K a k o
sam se tim uporeenjima libida opirno bavio u spe
cijalnom d e l u / ne m o g u ih ovde ponavljati. Ideja
7

stvaralakoga principa sveta jeste projekcija opaa

nja ivoga bia u samom oveku. Svakako e m o ui
niti n a j b o l j e ako to b i e apstraktno shvatimo k a o
energiju, d a b i s m o u n a p r e d i z b e g l i s v a v i t a l i s t i k a
rava razumevanja. Ali svakako m o r a m o i na drugoj
strani s t r i k t n o o d b i t i o n o h i p o s t a z i r a n j e p o j m a e n e r
gije, k o j e ine moderni energetiari. S p o j m o m ener
gije dat je i p o j a m suprotnosti, jer energetiki proces

55
Allg. Gesch. der Philos. I, 1, p. 240 ss.
5 4
Za to govori i veza B r a h m a n - p r a n a - M a t a r i c v a n (onaj
k o j i u m a j c i b u j a ) A t h a r v a v e d a 11, 4, 15.
57
Jung, Wandlungen und Symbole der Libido.

217
nuno pretpostavlja egzistenciju jedne suprotnosti, t j .
d v a j u razlinih stanja, bez k o j i h uopte nikakav p r o
ces nije moguan. Svaki energetiki f e n o m e n (nema
uopte fenomena koji ne bi bio energetian) manife
stu je p o e t a k i k r a j , g o r e i d o l e , v r e l o i h l a d n o , ranije
i d o c n i j e , p o r e k l o i c i l j itd., t j . d v o j s t v a s u p r o t n o s t i .
Neodvojivost p o j m a energije od p o j m a suprotnosti
vezana je i za p o j a m o libidu. Otuda libidni simboli
m i t o l o k e ili f i l o s o f s k o - s p e k u l a t i v n e p r i r o d e ili s u d i
r e k t n o p r e d s t a v l j e n i s u p r o t n o s t i m a , ili s e n a j b l i e
razreavaju u suprotnosti. Ja sam na ovaj unutranji
rascep libida v e ranije ukazao i time sam naiao na
otpor s n e p r a v o m , k a k o mi se ini, j e r n e p o s r e d n a
asocijacija libidnoga simbola s p o j m o m suprotnosti
daje mi za pravo. O v u asocijaciju nalazimo i kod p o j
m a ili s i m b o l a B r a h m a n a . N a v e o m a z n a a j a n n a i n
f o r m a B r a h m a n a n a h o d i s e k a o m o l i t v a i u isti m a h
kao dosvetska stvaralaka snaga, a poslednja pri t o m e
razreena u polne suprotnosti, u j e d n o j himni
Rigvede: 6 8

I o v a m o l i t v a p e v a e v a , irei se,
Postala je krava, koja je ve postojala pre sveta;
U krilu ovoga boga zajedno prebivajui,
Hranjenici jednake nege jesu bogovi.
t a j e bilo d r v o , ta j e bilo stablo,
Iz koga su z e m l j u i nebo isekli,
O b o j e , koji ne stare i v e n o su izdani u pomoi,
K a d bi dani iezli i p r a s k o z o r j a ?
T a k o veliko izvan njega nita vie nema,
On je bik, koji nosi zemlju i nebo,
Sito oblaka opasuje on kao krzno,
Gospodar, k a d ga, kao Sur ju, v o z e plavi konji.
K a o sunana strela o b a s j a v a o n d a l e k o zemlju,
P r o h u j a v a kroz bia, kao v e t a r kroz m a g l u
Gde putuje kao Mitra, Varuna.
Rastavlja jaru kao u umi Agni.
K a d j e d o g n a n a n j e m u krava rodila,
Ona, pokrenuta, slobodno pasui, stvori nepokrenuto,
Rodi sina, koji je stariji od roditelja...

M R i g v e d a 10, 3 1 , 6 ( D e u s s e n ) .

218
 U d r u g o j formi je ta sa t v o r c e m sveta n e p o s r e d
no vezana suprotnost predstavljena u Catapatha-bra-
h m a n a m 2, 2, 4: Pradapati * bio je ovaj svet u p o
5

etku jedini, koji razmiljae: ,Kako se ja m o g u ras

ploivati?' M u i o se on, vebao se u tapasu; tada iz 60

svojih usta rodi A g n i (vatru), j e r ju je p r o i z v e o iz

~ v o j i h usta,* z a t o j e A g n i p r o d i r a j e l a . P r a d a
1

pati razmiljae: kao prodira jela ja sam ovaj A g n i

i z s e b e r o d i o ; ali o v d e n e m a niega drugoga t o b i o n
m o g a o da jede, j e r zemlja je tada bila sasvim pusta;
nije bilo nikakva zelen ja i nikakva drvea; to mu je
b i l o u m i s l i . T a d a se Agni okrenu njemu s razvalje-
nim drelom. T a d a m u r e e n j e m u s v o j s t v e n a v e
l i i n a : Zrtvuj! I P r a d a p a t i s a z n a d e : m e n i s v o j s t v e n a
veliina govorila mi je i on je rtvovao. Na to se
die On k o j i t a m o sija (sunce); na to se die On k o j i
o v d e o i u j e ( v e t a r ) . T a k o se, d a k l e , P r a d a p a t i t i m e
t o j e r t v o v a o r a s p l o d i o i u isti m a h s a m s e b e s p a -
sao smrti, k o j a g a j e k a o A g n i htela p r o g u t a t i . . .
rtvovanje je uvek naputanje dragocena k o m a
da, time rtvovalac izbegava da b u d e pojeden, t j . ne
nastaje preobraanje u suprotnost, nego sjedinjava
n j e i izjednaivan je, iz ega o d m a h nastaje n o v libido,
resp. oblik ivota, diu se sunce i vetar. Na d r u g o m
mestu u Catapatha-brahmanam-u navodi se da je
jedna polovina Pradapati ja smrtna, druga besmrtna. 6 2

Na slian nain, kao to se Pradapati deli u bika

i k r a v u , d e l i se i na d v a p r i n c i p a : manas ( r a z u m ) i
vac ( g o v o r ) . P r a d a p a t i b i o j e j e d i n i o v a j s v e t . V a c
je bio on sam, Vac je obino n j e g o v o drugo (njegov
alter e g o ) ; on razmiljae: pustiu da proizie o v a
V a c , i neka o d e da p r o m e o v o sve. Tada on pusti da

K o s m i k i , stvaralaki princip = Libido. Taitt. S a m h .

s

5, 5, 2, 1: O n je kreature, poto ih je stvorio, proeo l j u

bavlju.
Samooploivanje, askeza, introversija.
6 0

i P r o i z v o e n j e vatre u ustima ima znaajnu v e z u sa

jezikom. Upor. uz to J u n g . Wandl. und Symbole d. Libido.
2 U p o r . m o t i v Dioskura u delu Jung, Wandl. und.
Symb. d. Libido.

219
proizie Vac, i ona ode i sve ovo ispuni. O v o mesto 6 3

je naroito interesantno ukoliko se g o v o r o v d e shvata

kao stvaralaki, ekstravertni libidni pokret, u G e t e o -
vu smislu kao dijastola. Dalja paralela je o v o mesto:
Pradapati je doista bio ovaj svet, V a c mu je bilo
n j e g o v o d r u g o : n j u j e oplodio; o n a osta bremenita;
tada ona izie iz njega, stvori o v a stvorenja, i p o t o "
se o p e t v r a t i u P r a d a p a t i j a . U C a t a p a t h a - B r . 8,
6 4

1, 2, 9 pripisuje se V a c u ak v e o m a visok z n a a j :
V a c j e doista m u d r i Vigvakarman, j e r V a c o m s t v o
r e n je c e o o v a j s v e t . A l i u C a t a p . - B r . 1, 4, 5, 8 p i
tanje primata izmeu manasa i vaca reava se d r u k i
je: Dogodilo se jedared da su se Razum i Govor b o
rili o p r v e n s t v o . R a z u m g o v o r a e : ,Ja s a m b o l j i n e g o
ti, j e r t i n i t a n e g o v o r i t o j a n e b i h b i o s a z n a o r a
n i j e . ' T a d a g o v o r a e G o v o r : ,Ja s a m b o l j i n e g o ti,
j e r to si ti saznao, to ja saoptavam, to ja rasprosti-
rem.' Oni zamole Pradapatija da rei pitanje. P r a
dapati se sloi s R a z u m o m i r e e : . S v a k a k o je R a
z u m b o l j i od tebe, j e r to R a z u m ini, ti podraava
i hodi n j e g o v i m k o l o s e k o m ; a obino loiji podraava
o n o to b o l j i i n i . ' ( D o j s e n ) .

Ova mesta pokazuju da se tvorac sveta m o e raz-

deliti u R a z u m i G o v o r , k o j i j e d n o p r e m a d r u g o m e
stoje u suprotnosti. O b a principa, k a k o D o j s e n istie,
ostaju isprva u o k v i r u Pradapatija, tvorca sveta, k a o
to proizlazi iz o v o g a mesta: Pradapati je u d e o : Ja
hou da budem mnogo, hou da se rasploujem. Tada
je u t e i r a z m i l j a o u s v o m e razumu; to je b i l o u
n j e g o v u razumu, to se obrazovalo u Brihat; tada je 9 5

on razmiljao: O v o lei u m e n i k a o p l o d tela, k o j e u

ja da rodim g o v o r o m . Tada on stvori g o v o r itd. 66

O v o mesto pokazuje oba principa u njihovoj pri

rodi kao psiholoke funkcije; naime, manas kao i n -

es D e u s s e n , Gesch. d. Phil. I, p. 206. Pancav. Br. 20,

14, 12.
4 W e b e r , I n d . Stud. 9 , 4 7 7 . N a v e d . u D e u s s e n , G e s c h . d .
Philos. I, 1, p. 206.
8 5
i m e jednog Samana = pesma.
D e u s s e n , L o c . cit. I, 1, 205, P a n c a v . B r . 7, 6.

220
troversiju libida s proizvoenjem jednoga unutra
njega produkta, a vac kao funkciju ispoljavanja, eks-
traversije. S o v o m p r i p r e m o m m o e m o sada da s h v a
timo i drugo m e s t o k o j e se tie Brahmana: Brahman
8 7

je stvorio d v a sveta. Poto je uao u onostranu p o

lovinu (sveta), razmiljao j e : K a k o m o g u da stiem u
o v e s v e t o v e ? I on stie u ovaj svet dvema stvarima:
likom i imenom. Ovo dvoje su dve velike nemani
Brahmana; ko zna te dve velike nemani Brahmana,
taj postaje velika neman; to dvoje su dve velike po
jave Brahmana.
Malo dalje lik se objanjava kao manas ( M a -
nas je lik, j e r se m a n a s o m zna da je on taj l i k ) i
ime kao vac (jer vacom dohvata se ime). Obe
n e m a n i B r a h m a n a p o j a v l j u j u se, d a k l e , k a o m a n a s
i vac, i time kao dve psihike funkcije, kojima B r a
h m a n m o e da stie u d v a sveta, i m e se o e v i d n o
misli na v e z u . R a z u m o m (manasom) introvertujui
s e p o i m a ili u s v a j a l i k s t v a r i , a g o v o r o m ( v a c o m )
ekstravertujui se d a j e i m e stvari. I j e d n o i d r u g o
s u v e z e , ili p r i l a g o i v a n j a , ili a s i m i l a c i j e s t v a r i . I j e d
na i d r u g a n e m a n o e v i d n o se zamiljaju i p e r s o n i f i -
k o v a n e , a na to u k a z u j e i d r u g o i m e p o j a v a =
yaksha, j e r yaksha z n a i t o i d e m o n ili n a d l j u d s k o
bie. Personifikacija znai psiholoki u v e k relativnu
samostalnost (autonomiju) personifikovanoga sadra
ja, t j . relativno otcepljivanje od psihike hijerarhije.
Takav sadraj ne p o d v r g a v a se proizvoljnoj r e p r o
d u k c i j i , n e g o s e s a m s p o n t a n o r e p r o d u k u j e ili i z m i e
i s v e s t i n a isti n a i n . T a k v o o t c e p l j i v a n j e r a z v i j a se,
88

na p r i m e r , k a d postoji inkompatibilnost i z m e u Ja i
i z v e s n a k o m p l e k s a . K a o to j e p o z n a t o , o v o o t c e p l j i
v a n j e opaa se v e o m a esto i z m e u Ja i seksualnoga
kompleksa. Ali i drugi kompleksi m o g u da budu ot-
cepljeni; na primer, kompleks moi, tj. zbir svih t e
nji i predstava k o j e su upravljene na postizanje l i
ne moi. Ali ima jo jedna vrsta otcepljivanja, naime

f C a t a p . B r . 1 1 , 2, 3 ( D e u s s e n ) .
48
U p o r . uz to Jung, Uber die Psychologie der Dem.
praecox. Halle, 1907.

221
otcepljivanje svesnoga Ja s odabranom funkcijom od
ostalih komponenata linosti. O v o o t c e p l j i v a n j e m o e
se o b e l e i t i k a o identifikacija Ja s izvesnom funkci
jom ili f u n k c i o n o m g r u p o m . O v o o t c e p l j i v a n j e v r l o j e
esto u ljudi koji naroito d u b o k o poniru u j e d n u od
svojih psihikih funkcija i diferenciraju je do jedne
jedine svesne funkcije prilagoivanja. Dobar k n j i
evni primer takva oveka jeste Faust u poetku tra
g e d i j e . Ostali sastavni d e l o v i linosti p r i b l i u j u se u
liku kudrova, a zatim u liku Mefistofela. Iako M e f i -
stofel, kao to se n e s u m n j i v o m o e dokazati m n o g i m
asocijacijama, reprezentuje i seksualni kompleks,
ipak bi, po m o m e miljenju, bilo neopravdano t u m a
iti M e f i s t o f e l a k a o o t c e p l j e n i k o m p l e k s , d a k l e , n a
primer, k a o potisnutu seksualnost. O v o t u m a e n j e je
v e o m a usko, jer je Mefistofel jo neto vie nego sama
seksualnost, on je i m o , on je uopte ceo ivot F a -
ustov, ukoliko on nije miljenje i izuavanje. To n a j
jasnije pokazuje uspeh ugovora sa avolom. K a k v e se
nesluene mogunosti ne razvijaju iz podmlaenoga
Fausta! Stoga mi se ini da je pravilno shvatanje o n o
po k o m e se Faust s j e d n o m f u n k c i j o m identifikovao i
s n j o m e se otcepio od celine s v o j e linosti. D o c n i j e se
mislilac u liku V a g n e r a odvaja od Fausta.

Svesna sposobnost za jednostranost jeste znak

najvie kulture. Ali neproizvoljna jednostranost, tj.
ne m o i drukije negoli biti jednostran, jeste znak
varvarstva. Stoga i najjednostranija diferenciranja
nalazimo u varvarskih naroda, na primer pojave hri-
anske askeze k o j e vreaju dobar ukus, paralelne
p o j a v e u j o g i n a i u t i b e t a n s k o m b u d i z m u . Za v a r v a r -
skoga oveka postoji ak uvek velika opasnost da p o
stane rtva n e k e jednostranosti i t i m e izgubi iz vida
celinu s v o j e linosti. O v i m s u k o b o m , na primer, o t p o
inje ep o Gilgameu. Jednostranost kretanja p o j a v
ljuje se u varvarskoga oveka sa d e m o n s k i m priti
skom; tu ima neega od ostrvljenosti i razgoropae-
nosti. V a r v a r s k a jednostranost u v e k pretpostavlja
izvestan stepen osakaenosti instinkta, k o j e n e m a u
primitivnog oveka, zbog ega je primitivni ovek
uopte jo slobodan od varvarske jednostranosti.

222
 Identifikacija s izvesnom funkcijom o d m a h vodi
u zategnutost suprotnosti. to je jednostranost p r i
silni j a , t j . to j e n e o b u z d a n i j i l i b i d o , k o j i g o n i n a j e d
nu stranu, to u jednostranosti i m a vie demonstva.
J e r o v e k o d e m o n s k o j o p s e d n u t o s t i ili o m a i j s k o j
opinjenosti govori onda kad ga ponese njegov vla
stiti n e u k r o e n i , n e d o m e s t i k o v a n i l i b i d o . M a n a s i v a c
j e s u n a taj n a i n doista veliki d e m o n i , j e r m o g u d a
v r e silan u t i c a j n a o v e k a . S v e s t v a r i k o j e v r e v e l i k
uticaj shvatane s u k a o b o g o v i ili d e m o n i . T a k o j e
manas u gnostici personifikovan kao zmijoliki Nus,
vac kao Logos. Vac se odnosi prema Pradapatiju kao
Logos prema Bogu. Mi tako rei svakodnevno doiv-
l j u j e m o kakvi su d e m o n i introversija i ekstraversija.
K o d svojih pacijenata v i d i m o , i o s e a m o sami na sebi,
s kolikom snagom i neodoljivou struji libido unutra
i n a p o l j e , ili s k o l i k o m s e n e p o k o l e b l j i v o u m o e d a
u t v r d i i n t r o v e r t a n ili e k s t r a v e r t a n s t a v . A k o s e z a t o
manas i vac obeleavaju kao nemani Brahmana, to
potpuno odgovara psiholokom stanju injenica da se
libido odmah pri svom pojavljivanju epa na dve
s t r u j e , k o j e s e r e d o v n o p r a v o v r e m e n o s m e n j u j u , ali
p o n e k a d se i simultano p o j a v l j u j u u f o r m i sukoba,
naime u strujanju upravljenom napolje i strujanju
u p r a v l j e n o m unutra. D e m o n s k a strana oba kretanja
lei u n j i h o v o j nesavladljivosti i premoi. O v a j k v a l i -
tet svakako se p r i m e u j e s a m o onda kad je instinkt
primitivnoga oveka ve u vioj meri ogranien, ime
se spreava prirodno i celishodno kretanje protiv j e d
nostranosti, a kultura nije jo toliko napredovala da
bi ovek svoj libido ve toliko pripitomio da d r a g o
voljno i namerno moe uestvovati u introversionom
i ekstraversionom libidnom kretanju.

c) Ujedinilaki simbol kao dinamika zakonitost

Razvitak spasavalakoga principa iz d v o j stava

suprotnosti i postanak d v o j s t v a suprotnosti iz istoga
stvaralakoga principa pratili s m o u n a v o d i m a iz i n
dijskih izvora, a pri t o m e smo mogli da b a c i m o p o -

223
gled u oevidno zakonito psiholoko deavanje, k o j e
lako m o e m o da ujedinimo i s p o j m o v i m a nae m o
d e m e psihologije. O v a j utisak zakonitoga deavanja
daju n a m i indijski izvori kad Brahmana identifikuju
s r t o m (rita). A ta j e r t a ? R t a z n a i : v r s t p o r e d a k ,
odreenja, pravac, odluku, sveti obiaj, ustanovu, b o
anski zakon, o n o to j e p r a v o , o n o to j e istinito.
N j e n o osnovno znaenje po iskazu etimologije jeste:
spajanje, (pravilnije) hod, pravac, direktiva. O n o to
se dogodilo, to je u s l o v l j e n o r t o m , ispunjava c e o
s v e t , ali s e r t a n a r o i t o o b j a v l j u j e u p r i r o d n i m p r o
cesima, koji ostaju sebi jednaki, i najpre izazivaju
p r e d s t a v u p r a v i l n o g a p o v r a t k a : P o rti zasjala j e n e
b o m roena zora. O c i koji unose poredak u svet p o
rti s u u z n e l i n a n e b u sunce, k o j e j e b a s v e t i o v i d
ljivo lice rte. O k o n e b a tri rtin toak s dvanaest p a
l a c a , k o j i n i k a d a n e stari, g o d i n a . A g n i s e n a z i v a i z
d a n k o m r t e . U delanju o v e k o v u d e l u j e r t a k a o
moralni zakon, k o j i n a r e u j e istinu i h o d po p r a v o m
p u t u . Ko se podvrgava rti, on hodi putem lepim i
bez trnja. R t a se p o j a v l j u j e i u k u l t u , u k o l i k o o v a j
vai kao arobniko ponavljanje resp. proizvoenje
k o s m i k o g a deavanja. K a o to v o d e teku p o k o r a v a
jui se rti, i zora rudi, tako se i rtva pali p o d rtinim
uhamljivanjem;* na putu rte A g n i prinosi rtvu b o
9

g o v i m a . B o g o v e p r i z i v a m , ist od m a i j a ; s r t o m
izvrujem svoje delo, stvaram svoje miljenje, kae
onaj koji rtvuje. Rta se u Vedi ne pojavljuje perso-
n i f i k o v a n a , a p o Bergenju ( B e r g a i g n e ) i m a n e e g a o d
konkretnoga bia. K a k o r t a i z r a a v a p r a v a c d e a v a
nja, ima putova rte, ima uzdodra i brodova rte, 7 0

bogovi se prigodno stavljaju s n j o m naporedo. Tako,

na p r i m e r , o r t i se k a e to se k a e o V a r u n i . I M i t r a ,
stari s u n a n i b o g , d o v o d i s e u v e z u s r t o m ( k a o g o r e ! ) .
O A g n i j u kae s e : Postaje V a r u n a a k o tei r t i . 7 1

** Nagovetavanje konja, to ukazuje na dinamiku p r i

rodu p o j m a rte.
7 0
A g n i s e naziva u z d o d r o m rte. V e d i c H y m n s . Sacred
B o o k s 46, p. 158, 7. p. 160, 3, p. 229, 8.
U p o r . O l d e n b e r g , Nachr. d. Gbtt. Ges. d. Wiss. 1 9 1 5 ,
p . 167 s s . R e l i g i o n d e s V e d a , p . 1 9 4 s s . Z a o v a j n a v o d z a h v a
lan s a m ljubaznosti g. dr A b e g a u Cirihu.

224
B o g o v i s u u v a r i rte. * S p o m e n u u j o n e k o l i k o b i t
7

nih veza:
1. R t a je Mitra, j e r Mitra je B r a h m a n , i rta je
Brahman. 7 8

2. D a j u i b r a h m a n i m a k r a v u o v e k stie sebi
sve svetove, j e r u n j o j je ritam, zajedno s B r a h m a
nom, a i tapas. 7 4

3. Pradapati se naziva p r v e n c e m rte. 7 5

4. B o g o v i su sluali z a k o n e r t e . 7 8

5. On koji je video njega, skrivenoga (Agni), on

k o j i se pribliio struji r t e . 7 7

6. O znaoe rte, znaj rtu! B u e n j e m otvori m n o

ge struje rte. 7 8

Buenje se odnosi na slubu A g n i ja, k o m e je ova

himna posveena. (Agni se ovde naziva i crvenim b i
k o m rte.) U slubi A g n i ja bui se vatra kao magijski
simbol p o n o v n o g proizvoenja ivota. O v d e se o t v a
raju struje rte, o e v i d n o s istim znaenjem, naime
struje ivota ponovo se dovode, iz veza osloboeni li
b i d o . R i t u a l n i m b u e n j e m v a t r e ili r e c i t o v a n j e m h i
7 9

mni izazvano dejstvo vernik prirodno zamilja kao

magijsko d e j s t v o objekta, a u stvari je to o m a i j a -
vanje subjekta, n a i m e povienje oseanja ivota,
osloboenje i p o v e a n j e ivotne snage, uspostavljanje
psihikoga potencijala.

Deussen, Allgem. Gesch. d. Philos. I, 1, p. 92.

C a t a p a t h a - B r a h m a n a m 4, 1, 4, 10 ( E g g e l l n g ) .
74 A t h a r v a v e d a 10, 10, 33 ( D e u s s e n ) .
w A t h a r v a v e d a 10, 1 2 , 1 , 6 1 ( D e u s s e n ) .
7
V e d i c H y m n s . S a c r e d B o o k s , 46, p . 54.
77 V e d i c H y m n s . L o c . cit. p. 61.
7 8 V e d i c H y m n s . L o c . cit. p . 3 9 3 .
T O s l o b o e n j e l i b i d a s t i e s e ritualnim r a d o m . O s l o b o
enje dovodi libido do svesne primenljivosti. On se d o m e -
stikuje. Iz instinktivnoga, nedomestikovanoga stanja on se
prenosi u stanje disponibiliteta. To crta stih u k o m e se k a e :
K a d su vladari, dareljiva gospoda, svojom snagom proiz
v e l i n j e g a ( A g n i ) i z d u b i n e , i z forme bika ( V e d . H y m n s . L o c .
cit. p. 147).

15 Jung, Odabrana dela, V 225

 7. T a k o se kae: Iako se on (Agni) iskrade, opet
molitva ide pravce k njemu. One (molitve) izazvale
su tok rtinih struja. 8 0

P o n o v n o pojavljivanje oseanja ivota, oseanja

navrele energije uopte se rado uporeuje s o t v o r e
n i m k l a d e n c e m , ili s t o p l j e n j e m d o s a d n o g a z i m s k o g a
l e d a u p r o l e e , ili s k i o m p o s l e d u g e s u e . 81

8. S time se odlino poklapa o v o m e s t o : Muzare

rte m u k a l e su i bile preobilne sa s v o j i m p u n i m v i m e
nima. Reke k o j e izdaleka moljahu milost (bogova)
provalile su kroza stenu sa svojim strujama. 8 8

O v a slika j a s n o u k a z u j e n a zategnutost e n e r g i j e ,
na oslobaanje zagaenoga libida. Rta se o v d e p o j a v
ljuje kao posednica blagoslova, muzara koje muu,
kao pravi izvor osloboene energije.
9. U s a g l a s n o s t i sa s p o m e n u t o m s l i k o m k i e za
osloboenje energije jeste i o v o mesto: Magle lete,
oblaci g r m e . K a d su njega, koji b u j a od mleka rte,
vodili naj pravij im p u t o v i m a rte, onda A r j a m a n , M i
tra i Varuna, on k o j i z e m l j u obilazi, p u n e k o n u v r e
u (oblak) u materici d o n j e (atmosfere). 83

A g n i j e onaj k o j i b u j a o d m l e k a rte, o v d e u p o r e -
en sa snagom m u n j e , koja izbija iz nagomilanih i k i
om ispunjenih oblaka. Rta se ovde ponovo pojavljuje
kao pravi izvor energije, u k o m e je i A g n i roen, kao
t o j e t o u V e d i c H y m n s , L o c . c i t . p . 161, 7 i z r i n o
spomenuto. Rta je i put, t j . proces k o j i se vri po
zakonu.
10. O n i s u k l i c a n j e m p o z d r a v i l i s t r u j e r t e , k o j e
behu skrivene na mestu roenja boga, na njegovu se-
ditu. K a d je on razdeljen b o r a v i o u krilu voda, tada
je on pio, itd. 8 4

O v o mesto d o p u n j u j e o n o to j e m a l o p r e reeno
o rti k a o i z v o r u libida, u k o m e b o r a v i b o g i iz k o j e g a
se on iznosi u svetenoj proceduri. A g n i je pozitivna

8 0 v e d i c H v m n s . L o c . cit. p . 147.
si U p o r . uz to T i s t h t r y a - p e s m u . Jung, Wandl. und Sym-
bole d. Libido.
82 V e d i c H v m n s . L o c . cit. p. 88.
83 L o c c i t . p . 1 0 3 .
84 L o c . c i t . p . 1 6 0 , 2.

226
p o j a v a r a n i j e latentnoga libida, o n j e izvrilac ili i s -
punjavalac rte, n j e n uzdodra (upor. gore!), on
oprema dve dugogrive, crvene kobile rte. Stavie,
8 5

on dri rtu k a o k o n j a na uzdi (Ved. H y m n s . L o c . cit.

p . 382). O n d o v o d i b o g o v e ljudima, t j . n j i h o v u snagu
i n j i h o v blagoslov, k o j i nisu nita d r u g o n e g o o d r e
ena psiholoka stanja, u k o j i m a oseanje ivota i
ivotna energija struje slobodnije i srenije, u k o j i
m a j e l e d p r o b i j e n . Nie j e s h v a t i o t o s t a n j e u o n o m
udesnom stihu:
Der du mit dem Flammenspeere
M e i n e r Seele Eis zerteilt,
Dass sie b r a u s e n d n u n z u m M e e r e
Ihrer hochsten Hoffnung eilt. 8 6

11. S t i m e s e p o k l a p a j u o v a p r i z i v a n j a : N e k a s e
otvore boanska vrata, mnoioci rte m n o g o uena
v r a t a , d a b o g o v i m o g u izii. N e k a s e n o i z o r a
mlade m a j k e rte zajedno spuste na travu gde se
rtvuje, itd. 87

Analogija sa raanjem sunca je oevidna. Rta se

p o j a v l j u j e kao sunce, jer se iz noi i sutona raa m l a
do sunce.
12. O b o a n s k a v r a t a s l a k i m p r o l a z o m , o t v o r i t e
s e n a n a u zatitu. P u n i t e r t v u b l a e n o u s v e v i e
i v i e : Mi se p r i b l i a v a m o (s m o l i t v a m a ) n o i i j u t r u
mnoiocima ivotne snage, dvema mladim maj
kama rte.
Mislim da ne treba navoditi dalje dokaze za to
da je p o j a m rte simbol libida, k a o sunce, vetar itd.
S a m o je p o j a m rte m a n j e konkretistian i sadri a p
straktan elemenat odreenoga pravca i zakonitosti,
t j . o d r e e n o g a , u r e d n o g a p u t a ili t o k a . T o j e , d a k l e ,
v e filosofski simbol libida, koji se m o e upotrebi ti
sa s t o i k i m p o j m o m u d e s a , EiUapudvn. U s t o i a r a

5 V e d . H y m n s . L o c . cit. p. 244, 6 i p. 316, 3.

8 Ti koji kopljem p l a m e n i m
razbija led m o j e due,
tako da ona huno k m o r u
s v o j e n a j v i e n a d e hita.
8 7
V e d . H y m n s . L o c . cit. p . 153 i p . 8 .

15* 227
zlPapv-ivt) i m a , k a o t o j e p o z n a t o , z n a e n j e s t v a r a
l a k e p r a t o p l o t e i , u isti m a h , o d r e e n a z a k o n i t a t o k a
(otuda i n j e n o znaenje kao pritisak zvezda). l i b i
du kao psiholokom p o j m u energije pripadaju ti atri
buti kao razumljivi po sebi: p o j a m energije ukljuuje
ideju odreeno upravljenoga toka eo ipso, jer tok
u v e k sleduje o d vie d o nie zategnutosti. T a k o isto
i p o j a m libida, k o j i ne znai nita d r u g o n e g o e n e r
giju toka ivota. N j e g o v i zakoni su zakoni ivotne
energije. Libido kao p o j a m energije je kvantitativna
f o r m u l a za p o j a v e ivota, k o j e , kao to je poznato,
i m a j u razlian intenzitet. L i b i d o prolazi k a o fizika
energija kroza sve mogune preobraaje, o kojima nas
obavetavaju fantazije nesvesnoga i mitovi. O v e f a n
tazije su ponajpre samopreslikavanja energetikih
procesa menjanja, koji prirodno imaju odreene za
k o n e , o d r e e n p u t toka. O v a j p u t znai liniju ili
krivulju optimuma kako energetikoga razreavanja
tako i posla koji t o m e odgovara. Stoga je taj put izraz
upravo za strujanje i manifestaciju energije. Put je
r t a , pravi put, s t r u j a i v o t n e e n e r g i j e , l i b i d a , o d r e
e n a putanja, n a k o j o j j e m o g u a n t o k k o j i s e n e p r e
stano obnavlja. O v a j put je i sudbina, ukoliko s u d b i
n a zavisi o d nae psihologije. T o j e p u t naega o d r e
enja i naega zakona. Bilo bi iz osnova lano tvrditi
d a t a k a v p r a v a c n i j e n i t a d r u g o n e g o naturalizam,
ime se iskazuje miljenje da se ovek preputa s v o
j i m nagonima. Pri tome se pretpostavlja da nagoni
u v e k idu dole, i da je naturalizam neetiko spu
tanje na krivoj ravni. Ja n e m a m nita protiv toga
a k o s e n a t u r a l i z a m t a k o r a z u m e v a , ali m o r a m n a p o
menuti da o v e k k o j i je ostavljen s a m o m sebi, dakle
koji bi imao svaku priliku za sputanje, kao, na p r i
mer, primitivni ovek, ima moral i zakonodavstvo
koji strogou zahteva ponekad znatno nadmauju
na kulturni moral. Nita ne m e n j a na stvari ako p r i
m i t i v n o m o v e k u v a i k a o d o b r o ili z l o n e t o d r u g o
negoli nama. Glavna je stvar da n j e g o v naturali
zam vodi do zakonodavstva. Moralnost nije nikakvo
lano razumevanje k o j e j e izmislio astoljubivi M o j -
sije na Sinaju, n e g o pripada zajedno zakonima ivota

228
i u n o r m a l n o m t o k u i v o t a s t v a r a s e k a o k u a , ili g a
l i j a , ili m a k o j e d r u g o k u l t u r n o o r u e . P r i r o d n o s t r u
j a n j e libida, ba taj srednji put, znai potpunu p o s l u
nost p r e m a o s n o v n i m zakonima ljudske prirode, i
u p r a v o se ne m o e postaviti nikakav vii moralni
princip n e g o ona saglasnost s prirodnim zakonima, a
taj sklad d a j e libidu p r a v a c u k o m e lei o p t i m u m i
vota. O p t i m u m ivota n i j e n a strani g r u b o g a egoizma,
j e r o v e k nikada ne postie o p t i m u m ivota na liniji
egoizma, poto je on, u osnovi uzevi, tako sazdan da
mu radost blinjega k o j u je on izazvao znai neto
n e n a d o k n a d i v o . Isto tako o p t i m u m ivota ne m o e se
postii na putu neobuzdane individualistike udnje
za nadmonou, jer je kolektivni elemenat u oveku
toliko jak da bi mu njegova enja za zajednicom p o
kvarila uivanje u g o l o m egoizmu. O p t i m u m ivota
m o e se postii samo poslunou prema zakonima
strujanja libida; ovi zakoni izazivaju pravilno p o j a v
l j i v a n j e sistole i dijastole, k o j e d a j u radost i n u n o
ogranienje; a one postavljaju i ivotne zadatke indi
vidualne prirode. B e z ispunjenja tih zadataka nikad
se ne m o e postii o p t i m u m ivota.
K a d bi se dostizanje o v o g a puta sastojalo samo u
t o m e d a s e o v e k p r e d a j e n a g o n i m a k a o list n a v o d i
t a l a s i m a , k a o t o m i s l i o n a j k o j i s e ali n a n a t u r a l i -
z a m , o n d a n a j d u b l j a f i l o s o f s k a s p e k u l a c i j a to j e
istorija duha uopte p o z n a j e ne bi imala nikakav rai-
s o n d'etre. Pri p o g l e d u na filosofiju Upaniada d o b i v a
se utisak k a o da dostizanje puta ne spada ba u n a j
prostije zadatke. Nae zapadnjako razmetanje prema
indijskim shvatanjima pripada naem varvarskom
biu, koje je jo daleko od toga da uopte nasluuje
ispravnost. Mi s m o jo u v e k toliko nevaspitani da
p o t r e b u j e m o zakone spolja i uitelja, resp. oca, da b i
s m o z n a l i ta j e d o b r o i m o g l i i n i t i ta v a l j a . I k a k o
s m o jo varvari, to n a m se pouzdanje u zakone ljud
ske prirode i ljudskoga puta priinjava kao opasan
i neetiki naturalizam. Z a t o ? J e r se u v a r v a r a p o d
tananom kulturnom k o o m o d m a h p o j a v l j u j e betija,
i od toga on s p r a v o m strahuje. A l i ivotinja se ne
s a v l a u j e t i m e t o se z a t v a r a u k a v e z . Nema nikakve

229
moralnosti bez slobode. K a d v a r v a r s k i o v e k o d r e i
ivotinju, onda to nije nikakva sloboda, nego neslo
boda. Da bi o v e k m o g a o biti slobodan, najpre m o r a
da savlada svoje varvarstvo. To se deava u principu
na taj nain to j e d i n k a o s n o v u i m o t i v n u snagu m o
ralnosti osea i opaa kao sastavne d e l o v e s v o j e s o p -
stvene prirode, a ne kao spoljanja ogranienja. Ali
kako m o e o v e k drukije doi do o v o g a oseaj a i
uviaja negoli s u k o b o m suprotnosti.

d) Ujedinilaki simbol u kineskoj filosofiji

P o j a m srednjega puta, o n o g a k o j i lei i z m e u

suprotnosti, nalazimo i u K i n i u obliku Taoa. P o j a m
Taoa p o j a v l j u j e n a m se najvie u vezi s i m e n o m j e d
n o g a f i l o s o f a , L a o - C e a , r o e n o g a g o d . 604. p r e n . e .
A l i o v a j p o j a m j e stariji negoli filosofija L a o - C e a .
On ide zajedno s izvesnim predstavama stare narodne
religije o Taou, putu neba. Ovaj p o j a m odgovara
v e d a n s k o j rti. O v o s u z n a e n j a T a o a : 1 . p u t , 2 . m e
t o d a , 3 . p r i n c i p , 4 . p r i r o d n a s n a g a ili i v o t n a s n a g a ,
5. z a k o n i t i p r i r o d n i p r o c e s i , 6. i d e j a s v e t a , 7. u z r o k
svih p o j a v a , 8. o n o to je p r a v o , 9. o n o to je d o b r o ,
10. m o r a l n i s v e t s k i p o r e d a k . N e k o j i p r e v o d i o c i p r e v o
de Tao ak izrazom bog, ne bez izvesnoga opravdanja,
j e r T a o podsea na konkretnu supstancijalnost isto
o n a k o k a o rta.
Najpre u navesti nekoliko dokaza iz Tao-te-kin-
ga, klasine knjige L a o - C e a :
1. J a ne z n a m iji je on (Tao) sin; ini se da je
postojao pre boanstva. 8 8

2. O n je ureivaka prasnaga, k o j a je delala p r e

n e g o to su postali n e b o i zemlja. K a k o je b i o tih i
k a o b e z o b l i k a , s a m z a se, n e p r o m e n l j i v , s v e o b u h v a
t a n i n e i s c r p a n ! On se m o e s h v a t i t i k a o majka svih
stvari. J a n e p o z n a j e m n j e g o v o i m e , ali g a o b e l e a -
vam kao Tao. 8 9

Tao-te-king, cap. 4.
8 Tao-te-king, cap. 25.

230
 3. L a o - C e uporeuje Tao s v o d o m , da obelei n j e
g o v o b i e : B l a g o s l o v v o d e p o k a z u j e se u t o m e to
ona svima dobro ini i pri tome ipak bez otpora uvek
trai najnie mesto, k o j e g a se svi ljudi k l o n e . O n a
i m a u sebi neega od Taoa. Misao padanja ne bi
s e j a m a n o m o g l a b o l j e izraziti.
4. Tenja za veno-onostranim vodi do gledanja
snaga, a tenja za v e n o - o v o s t r a n i m vodi do gledanja
prostornosti. 9 0

Srodnost sa brahmanskom o s n o v n o m milju jeste

oevidna, a da nije bio potreban neposredan dodir.
L a o - C e je sasvim originalan mislilac, i praiskonska
slika, k o j a je o s n o v a p o j m u r t e - B r a h m a n a - A t m a n a i
Taoa, jeste opte ljudska, i kao primitivan p o j a m
e n e r g i j e , k a o d u e v n a s n a g a , ili k a k o s e i n a e m o e
obeleiti, s v u g d e se p o n o v o nalazi.
5. Venost saznavati: to je mudrost. Ko venost
ne saznaje, taj dela slepo i nesreno. Saznanje v e n o -
sti d o n o s i s t r p l j i v o s t . S t r p l j i v o s t r a a p l e m e n i t o s t .
Plemenitost donosi vlast. Vlast donosi n e b e s k o bie.
Nebesko bie donosi Taoa. Tao donosi trajanje. A k o
Ja ne postoji vie, onda n e m a nikakvih opasnosti. 81

Saznanje Taoa ima, dakle, kao posledicu spase

nje i uzvien je, kao znanje Brahmana: ovek postaje
j e d n o s T a o o m , sa beskrajnim stvaralakim traja
n j e m , da ovaj najnoviji filosofski p o j a m prikladno
v e z u j e m o za n j e g o v e starije srodnike, j e r T a o je i h o d
vremena.
T a o je iracionalna, i otuda sasvim neshvatljiva
k o l i i n a : T a o j e b i e , ali n e s h v a t l j i v o , a h n e
pojmljivo. 9 2

6 . T a o j e i n e t o to n e p o s t o j i : S v e s t v a r i p o d
n e b o m p r o i z i l e s u i z n j e g a k a o b i a , ali b i e o v o g a
bia opet je proizilo iz njega kao nebia. Tao je
9 3

o Loc. cit. cap. 1. Prema nem. prevou R. Wilhelma

(Jena, 1923).
L o c . cit. c a p . 16. P r e m a i s t o m n e m . p r e v o u .
2 L o c . c i t . c a p . 2 1 .
8 L o c . c i t . c a p . 4 0 .

231
sakriven, b e z i m e n . Tao je oevidno iracionalno s j e
9 4

d i n j e n j e s u p r o t n o s t i , i z a t o simbol k o j i j e s t e i n i j e .
7. D u h doline je besmrtan, on se zove duboko
ensko. Vrata d u b o k o g enskog zovu se n e b o i koren
zemlje.
Tao je stvaralako bie, oploavajui kao otac i
raajui kao majka. On je poetak i svretak svih
bia.
8. >ije se d e l a n j e slae sa T a o o m , postaje j e d n o
s T a o o m . Stoga se savreni oslobaa iz suprotnosti,
jer prozire njihovu prisnu vezu i alternativno p o j a v
ljivanje. Tako se kae u gl. 9: S a m se p o v u i jeste
put neba.
9. Z a t o je on (savreni) nepristupaan za p r i b l i
avanje, nepristupaan za otuivanje, nepristupaan
za korist, nepristupaan za tetu, nepristupaan za
ast, n e p r i s t u p a a n z a s r a m o t u . * 9

10. B i t i j e d n o s a T a o o m l i i n a d u h o v n o s t a n j e
deteta ( g l . 10, 28, 5 5 ) .
K a o to je poznato, o v o psiholoko zauzimanje
stava pripada i uslovima sticanja hrianskoga c a r
stva bojega, k o j e je, u osnovi uzevi p o r e d svih
racionalnih tumaenja centralno iracionalno bie,
slika i simbol od k o j e g a proizlazi izbavilako dejstvo.
Hrianski simbol i m a samo vie socijalan (dravni)
karakter negoli srodni istoni p o j m o v i . O v i poslednji
n e p o s r e d n i j e s e v e z u j u z a dinamistike predstave
koje postoje svakako od praiskonskih vremena, nai
me za sliku m a i j s k e snage, k o j a proizlazi od stvari
i l j u d i , a n a v i e m s t e p e n u o d b o g o v a ili n e k o g a n a
ela.
11. P o p r e d s t a v a m a t a o i s t i k e r e l i g i j e , T a o s e d e l i
na naelno dvojstvo suprotnosti, na Yang i Y i n . Y a n g
je toplota, svetlost, mukost. Y i n je hladnoa, tama,
enskost. Y a n g je i nebo, Y i n zemlja. Iz Yang-snage
v o d i p o r e k l o Schen, n e b e s k i d e o l j u d s k e d u e , a i z
Y i n - s n a g e v o d i p o r e k l o Kwei, z e m a l j s k i d e o d u e .
C o v e k je na taj n a i n , k a o m i k r o k o s m o s , i ujedinitelj

4 L o c . c i t . c a p . 4 1 .
9 8
L o c . cit. c a p . 56.

232
dvojstava suprotnosti. N e b o , o v e k i zemlja obrazuju
tri g l a v n a e l e m e n t a sveta, San-tsai. O v a slika j e p r v o
bitna predstava, k o j u slino nalazimo i na drugim
mestima, na p r i m e r u zapadnoafrikom m i t u o O b a -
tali i O d u d u j i , p r a r o d i t e l j i m a ( n e b o i z e m l j a ) , k o j i z a
jedno lee u nekoj Kalebasi dok izmeu njih ne n a
stane sin, o v e k . o v e k k a o m i k r o k o s m o s k o j i u sebi
ujedinjuje svetske suprotnosti odgovara, dakle, ira
c i o n a l n o m simbolu, k o j i u j e d i n j u j e p s i h o l o k e s u p r o t
nosti. O v a praslika o v e k a o e v i d n o j e lebdela pred
o i m a i ileru k a d j e s i m b o l n a z v a o i v i m l i k o m .
Deljenje ljudske due na Schen- ih Hwun-duu
i n a K w e i - ili P o h - d u u j e s t e v e l i k a p s i h o l o k a i s t i n a .
O v a kineska predstava p o n o v o se pojavljuje na p o
z n a t o m m e s t u u Faustu:

D v e due ive, v a j ! u biu m o m ,

Jedna od druge elele bi poi!
J e r j e d n a , gle, estoka p u t n a strast,
Dri se zemlje udima prispojnim;
A druge mo, zemljinu bee vlast,
U v i s bi praocima dostojnim.*

Egzistencija d v e j u zasebnih, suprotnih tenden

cija, k o j e oveka m o g u da o d v e d u u ekstremne sta
v o v e i da ga u svet bilo na n j e g o v u d u h o v n u bilo
na n j e g o v u materijalnu stranu zapletu i time r a z -
jedine s njim samim, zahteva egzistenciju jednog
protivtega, koji je ba iracionalna koliina Taoa. S t o
ga se v e r n i k b r i l j i v o trudi da ivi u saglasnosti s T a -
o o m , da ne bi zapao u zategnutost suprotnosti. K a k o
je Tao iracionalna koliina, ona se ne m o e namerno
napraviti, to L a o - C e neprestano naglaava. O v o j
o k o l n o s t i d r u g i s p e c i f i n o k i n e s k i p o j a m , ' Wuwei, d u
g u j e s v o j e naroito znaenje. T o znai nita n e d e -
l a t i , ali k a k o Ular o d l i n o t u m a i : N e d e l a t i , n e
nedelati. Racionalno htenje poslovanja, u e m u je
veliina i zlo nae e p o h e , ne v o d i k T a o u .

N J. V. Gete, Faust, prvi deo tragedije, preveo R. J.

O d a v i , B e o g r a d 1928, str, 4 3 .

233
 Taoistika etika ide, dakle, za tim da onu iz o s n o
ve sveta proizilu zategnutost suprotnosti razrei v r a
anjem u Tao. O v o m prilikom m o r a m o da se setimo
i m u d r a c a iz O m i j a , Nakae Toju, o n o g a z n a m e n i
07

toga japanskoga filosofa X V I I veka. Oslanjajui se na

kinesko uenje Chu-Hi-kole, on je postavio dva prin
c i p a , R i i Ki. R i j e s v e t s k a d u a , K i j e s v e t s k o g r a d i
v o . A l i Ri i Ki su j e d n o isto, u k o l i k o su atributi B o g a ,
i stoga postoje s a m o u n j e m u i n j i m e . B o g je n j i h o v o
s j e d i n j e n j e . I s t o t a k o dua o b u h v a t a Ri i K i . O B o g u
k a e T o j u : B o g k a o s u t i n a s v e t a o b u h v a t a s v e t , ali
se u isti m a h n a l a z i s a s v i m b l i z u n a s , i to u n a e m
v l a s t i t o m t e l u . B o g j e z a n j e g a j e d n o opte Ja, d o k
je individualno Ja u n a m a n e b o , n e t o n a t u l n o ,
b o a n s k o , o b e l e e n o k a o Ryochi. R v o c h i j e b o g u
n a m a i b o r a v i u s v a k o j j e d i n k i . To je pravo Ja. T o j u
r a z l i k u j e , n a i m e , p r a v o i l a n o Ja. L a n o Ja je s t e e
na, iz naopakih m i l j e n j a postala linost. O v o lano
Ja m o g l o bi se bez tekoa obeleiti kao persona,
naime kao ona ukupna predstava naega bia k o j u
s m o i z g r a d i l i iz i s k u s t a v a n a i h u t i c a j a na o k o l i n u i
uticaj a o k o l i n e na nas. P e r s o n a obeleava o n u stranu
k o j o m s e n e k o pojavljuje s a m o m s e b i i o k o l i n i , ali
n e o n o t o n e k o jeste, d a g o v o r i m o r e c i m a openhau-
erovim. O n o t o j e n e k o , t o j e n j e g o v o i n d i v i d u a l n o
j a , p o T o j u u p r a v o Ja, R v o c h i . R v o c h i s e n a z i v a i
samo bie (Alleinsein) i poznavanje jedinog ( A l -
l e i n k e n n e n ) , o e v i d n o z a t o to j e t o s t a n j e k o j e s e
odnosi na Sopstvenost (Selbst) s o n u stranu svih s p o
ljanjim iskustvom uslovljenih linih sudova. T o j u
shvata R v o c h i k a o s u m m u m b o n u m , k a o slast
( B r a h m a n j e a n a n d a = slast). R v o c h i j e s v e t l o s t k o j a
p r o i m a s v e t , t o Inouye t a k o e u p o r e u j e s B r a h m a
nom. Rvochi je ovekoljublje, besmrtno, sveznala-
ko, dobro. Z l o dolazi od hotenja (openhauer!). To je
samoregulatorna funkcija, posrednik i ujedinitelj
dvojstava suprotnosti, Ri i K i : To je, sasvim po i n d i j
skoj predstavi, stari m u d r a c , k o j i ti u g r u d i m a b o -

97
Upor. Tetsujiro Inouve, Die japanische Philosophie
( u K u l t u r d e r G e g e n w a r t , L e i p z i g u n d B e r l i n , 1913).

234
r a v i , ili, k a o t o Wang-Yang-ming, k i n e s k i o t a c j a
panske filosofije, kae: U s v a k o m srcu boravi Sejin
(mudrac). Samo se u to ne veruje dovoljno duboko,
zato je celina ostala p o k o p a n a .
Odavde nije vie teko razumeti kakvu je iskon
s k u s l i k u d o n e o z a r e e n j e p r o b l e m a Vagnerov P a r -
s i f a l : t r p l j e n j e se s a s t o j i u z a t e g n u t o s t i s u p r o t n o s t i
i z m e u G r a l a i K l i n g s o r o v e m o i , k o j a se sastoji u
posedovanju svetoga koplja. U Klingsorovoj moi n a
lazi se K u n d r a , instinktivna, j o sveza snaga ivota,
k o j a A m f o r t i nedostaje. Parsifal oslobaa libido iz
stanja neprestane raspojasanosti, zato to, s j e d n e
strane, nije p a o p o d n j e g o v u m o , a, s d r u g e strane,
to je i od Grala odvojen. A m f o r t a je k o d Grala i
pati z b o g toga, n a i m e zato to d r u g o n e m a . Parsifal
nema nijedno od dvoga, on je nirdvandva, slobo
dan od suprotnosti, i stoga je on izbavitelj, darivalac
isceljenja i obnovljene ivotne snage, ujedinitelj s u
protnosti, naime svetloga, nebeskoga, enskoga, G r a
la, i t a m n o g a , zemaljskoga, m u k o g a , koplja. S m r t
Kundrina objanjava se bez tekoe kao osloboenje
l i b i d a i z p r i r o d s k e , n e d o m e s t i k o v a n e f o r m e (iz f o r m e
bika, upor. gore!), koja od nje otpada kao mrtva
forma, d o k snaga kao strujanje n o v o g a ivota izbija
u blistanju Grala. Deliminim neproizvoljnim u z d r
a v a n j e m od suprotnosti Parsifal je izazvao zagai-
vanje koje je omoguilo novo padanje i s time m a
nifestaciju obnovljene energije. Oevidno seksuali-
stiki jezik m o g a o bi nas lako zavesti da sjedinjenje
koplja i gralske zdele jednostrano shvatimo kao oslo
b o e n j e seksualnosti. A l i sudbina A m f o r t i n a p o k a z u
je da nije seksualnost, nego, naprotiv, da je ba n j e
g o v o sputanje u prirodski, ivotinjski stav postalo
uzrok njegova trpljenja i gubitka njegove moi. Z a
v o e n j e od strane K u n d r e ima vrednost simbolikoga
akta, k o j i ne znai to da je seksualnost o n o to z a
daje takve rane, nego, naprotiv, da je stav prirodske
raspojasanosti, b e z v o l j n o g a podleganja biolokome
zadovoljstvu. T a j stav znai isto to i p r e v a g a i v o
tinjskoga dela nae due. Onaj koga savlada ivotinja
zadobija rtvenu ranu, koja je namenjena ivotinji

235
(radi d a l j e g a razvitka o v e k o v a ) . K a o to s a m v e r a
n i j e i s t a k a o u s v o j o j k n j i z i Preobraaji i simboli libi
da, n i j e r e , u o s n o v i u z e v i , o s e k s u a l n o m e p r o b l e m u ,
nego o domestikaciji libida, a o seksualnosti s a m o
utoliko ukoliko je ona jedna od najvanijih i najopa
snijih izraajnih oblika libida. K a d bi o v e k u sluaju
Amfortinu i u sjedinjenju koplja i Grala video samo
seksualni p r o b l e m , zapao bi u nerazreljivu protiv-
r e n o s t , j e r b i o n d a o n o t o d o n o s i t e t u b i l o u isti
m a h i o n o to d o n o s i i s c e l j e n j e . A l i t a k a v p a r a d o k s
d o p u t e n j e i i s t i n i t s a m o a k o s e u isti m a h s j e d i
njenje suprotnosti posmatra na vioj ravni, naime ako
se r a z u m e da n i j e r e o seksualnosti ni u o v o m ni u
o n o m obliku, nego samo o stavu k o m e je podvrgnuto
svako delanje, pa otuda i seksualno. M o r a m nepresta
no naglaavati da praktiki p r o b l e m analitike p s i h o
logije lei d u b l j e negoli seksualnost i n j e n o potiski
vanje. O v o gledite nesumnjivo je dragoceno za o b j a
n j a v a n j e o n o g a i n f a n t i l n o g a i s t o g a b o l e s n o g a koma
d a d u e , ali j e n e d o v o l j n o k a o p r i n c i p o b j a n j a v a n j a
za celinu ljudske due. O n o to stoji s o n u stranu s e k
s u a l n o s t i ili n a g o n a m o i j e s t e zauzimanje stava pre
ma seksualnosti ili m o i . U k o l i k o z a u z i m a n j e s t a v a
nije samo intuitivan, t j . nesvestan spontan fenomen,
nego i svesna funkcija, on je u g l a v n o m poimanje. Na
nae poimanje u svima problematinim stvarima rede
s v e s n o , ali v e i n o m n e s v e s n o , u n a j v e o j m e r i u t i u
izvesne kolektivne ideje, k o j e stvaraju nau d u h o v n u
atmosferu. O v e kolektivne ideje stoje u najuoj vezi
s p o i m a n j e m i v o t a ili s p o g l e d o m n a s v e t m i n u l i h
s t o l e a ili t i s u l e a . D a l i s m o m i s v e s n i ili n i s m o
svesni te zavisnosti, to ne pripada o v a m o , j e r te i d e j e
utiu na nas ve kroz atmosferu u kojoj diemo. O v e
kolektivne ideje u v e k imaju religiozan karakter, i
neka filosofska ideja postie kolektivan karakter
s a m o ako ona izraava praiskonsku sliku, t j . k o l e k
tivnu prasliku. Religiozni karakter onih ideja dolazi
o t u d a to o n e izraavaju stvarno stanje kolektivnoga
nesvesnoga, a time i m o g u da o s l o b o d e latentne e n e r
gije nesvesnoga. Veliki problemi ivota, k o j i m a p r i
pada i seksualnost, u v e k stoje u vezi s praiskonskim

236
slikama kolektivnoga nesvesnoga. Stavie, o v e slike
s u p r e m a p r i l i k a m a inioci u r a v n o t e a v a n j a ili k o m -
p e n z o v a n j a p r e m a p r o b l e m i m a to ih ivot n a m e e
stvarnosti. To nije u d n o v a t o utoliko to su slike t a
loi drevnih, vie n e g o hiljadugodinjih iskustava u
borbi za prilagoivanje i postojanje. Stoga svi veliki
doivljaji ivota, sve najvie zategnutosti dotiu b l a
go o v i h slika i izazivaju n j i h o v o unutranje p o j a v l j i
vanje, koje kao takvo postaje svesno ako jedinka ima
samo toliko samosvesnosti (Selbstbesinnung) i snage
p o i m a n j a d a i m i s l i o o n o m to d o i v l j u j e , a n e s a m o
da to vri, t j . da, i ne znajui, konkretno ivi m i t o m
i simbolom.

4. RELATIVNOST SIMBOLA

a) Sluba eni i sluba dui

Princip hrianskoga sjedinjenja suprotnosti j e

ste s l u b a Bogu, u b u d i z m u sluba Sopstvenosti, a u
G e t e a i S p i t e l e r a u simbolu slube eni nalazimo slu
bu dui u z e t u k a o p r i n c i p s p a s e n j a . U t o m e , s j e d n e
strane, lei m o d e r n i individualistiki, a, s d r u g e stra
ne, i primitivan polidemonistiki princip, koji ne
samo svakom plemenu nego i svakoj rodbini, svakoj
porodici, ak i s v a k o j j e d i n k i d o d e l j u j e n j e n vlastiti
religiozni princip.
Srednjovekovni obrazac za Fausta zato i ima svoj
naroiti znaaj, jer je stvarno srednjovekovan e l e m e
nat o n o to stoji u s a m i m p o e c i m a m o d e r n o g a i n d i
vidualizma. To je otpoelo, kao to se m e n i ini, s l u
b o m eni, i m e je dua m u k a r e v a kao psiholoki
inilac znatno ojaana; jer sluba eni znaila je slu
b u dui. To n i g d e nije lepe i p o t p u n i j e izraeno n e
g o l i u D a n t e o v o j Boanstvenoj komediji. D a n t e je d u
hovni vitez svoje dame; za n j u on doivljuje pustolo
vine u d o n j e m i g o r n j e m svetu. I u o v o m j u n a k o m
p o s l u u z v i s u j e m u s e n j e n a slika d o o n e onostrane,
mistine figure boje matere, figure koja se oslobo
dila objekta i stoga postaje personifikacija isto p s i -

237
h o l o k o g a stanja stvari, n a i m e onih nesvesnih s a d r
aja iju personifikaciju ja obeleavam kao duu. T r i
deset i tree p e v a n j e Raja sadri vrhunac duevnoga
razvitka Danteova u Bernhardovoj molitvi:

D j e v o majko, erko sinka tvoga,

N a d s v i m skromna, nad s v i m uzorita,
Stavni cilju Savjeta Vjenoga,
Tobom ljudska narav plemenita
T a k o posta da Tvorac pregori
Postat djelom djela svog vlastita. 9 8

N a D a n t e o v r a z v i t a k o d n o s i s e st. 2 2 s s . :

Ovaj koji amo s najskrajnije

S v j e t s k e izbe, promotrivi s reda
S v e konake duhova, prispije,
S a d od tebe prosi milost, eda
Pogled mu se uzvine navie,
Da praizvor Blaenstva ugleda.

S t . 31 SS.:

D a g a m o l b o m t v o j o m rijei t m u e
Umrlosti, pa n e k se zastori,
Sto mu kriju Vinju radost srue!

S t . 37 s s . :

T i o d l j u d s k e zatiti g a b r u k e :
G l e ! Blaenku, gle! ete blaene
K a k o sa m n o m za nj sklapaju ruke!

Okolnost da o v d e D a n t e g o v o r i na usta svetoga

Bernharda ukazuje na preobraenje i uzvienje n j e
g o v a vlastitoga bia. Isto p r e o b r a e n j e d o i v l j u j e ak
i Faust, k o j i od Margarete uzlazi do Helene, i od o v e
do boje matere i, viestruko menjajui svoje bie

98
O v i i n a r e d n i s t i h o v i i z Boanstvene komedije p o p r e -
v o d u : D a n t e A l i g h i e r i , Divna gluma, p r e v e o i p r o t u m a i o F.
T . K o t o r , 1910, str. 5 6 1 5 6 2 .

238
metafizikom smru, kao doktor Marijan postie n a j
vii cilj. K a o takav g o v o r i Faust s v o j u molitvu D e v o j -
ci majci:

Carice, najvia, sveta!

Pusti me oajnu,
Pod nebesnim svodom da
Tvoju vidim tajnu.
Odobri to m o j a grud
Neno sad pokree,
I sa svetom ljubavi
Na susret ti mee.
Nas ne mogu svladati,
Uz tebe smo voljni;
Nae elje prestaju
Cim smo zadovoljni.
N a j i s t i j a d e v o ti,
Majko asna, slavna
Ti si naa Carica
Bogovima ravna.

Pogled Majke pun j e spasa,

Trudite se da vas vidi,
Sa zahtevom tada ete
B l a e n i i s a m i biti.
Svaka bolja onda volja
Tek u tvojoj slubi biva
Devo, Majko, ti Boice!
Ostaj nama milostiva. 8 9

O v o m prilikom moramo spomenuti i znaajne

simbolike atribute Bogorodice u lauretanskom m o -
lepstviju:

Mater amabilis Ti ljupka majko,

Mater admirabilis Ti divna majko,
M a t e r b o n i consilii. Ti m a j k o dobroga saveta.
Speculum justitiae Ti ogledalo pravednosti,
Sedes sapientiae Ti sedite mudrosti,

9 9
Prevod Milana Savia (Gete, Faust, BeogradSara
j e v o 1920, str. 6 3 3 6 3 4 , 638).

239
 Causa nostrae laetitiae Ti uzroe nae radosti,
Vas spirituale Ti duhovni sude,
Vas honorabile Ti sude pun asti,
Vas insigne dcvotionis Ti odlini sude pobonosti,
Rosa mystica, Ti duhovna ruo,
Turris Davidica, Ti kulo Davidova,
Tunis eburnea, Ti kulo od slonove kosti,
Domus aurea, Ti zlatna kuo,
Foederis arca Ti korabljo saveza,
Janua coeli Ti nebeska kapijo,
Stella matutina. Ti jutarnja zvezdo.

(Missale Romanum)

O v i atributi p o k a z u j u funkcioni znaaj slike o

b o j o j materi; oni p o k a z u j u k a k o d u e v n a slika d e l u -
j e n a svesno zauzimanje stava, n a i m e k a o sud p o b o
nosti, k a o vrsta f o r m a , k a o i z v o r mudrosti i o b n o v e .
U najzbijenijem i najpreglednijem obliku nala
zimo ovaj karakteristini prelaz od slube eni ka s l u
b i d u i u r a n o h r i a n s k o m i s p o v e d n o m s p i s u , u Pa
stiru H e r m a s a , k o j i j e p i s a o o k o 140. g o d . n . e . G r k i
pisana k n j i g a sastoji se iz niza vizija i otkrivenja,
koja u bitnom predstavljaju utvrivanje nove vere.
K n j i g a j e j e d n o v r e m e v a i l a k a o k a n o n s k a , ali j e o d
Muratorskoga kanona odbaena. Ona poinje ovako:
Onaj koji me je odnegovao predao me je nekoj
Rodi u Rimu. Posle m n o g o godina p o n o v o sam se s
n j o m e upoznao i p o e o je voleti kao sestru. Posle n e
koga vremena video sam je jedared gde se kupa u
Tibru, i d a o s a m j o j r u k u i p o m o g a o j o j da izie iz
reke. K a d sam ugledao njenu lepotu, pomislio sam u
s v o m e srcu: ,Bio bih srean kad bih imao enu takve
lepote i takve udi.' To je bila jedina m o j a elja, i
n i t a d r u g o (ETEPOV Se ouSe ev). O v a j d o i v l j a j b i o j e
polazna taka za vizionarnu epizodu, koja je posle
toga sledovala. K a k o s e ini, H e r m a s j e k a o r o b s l u
io k o d R o d e , pa je potom, kao to se to esto dea
valo, b i o osloboen i p o n o v o se sreo s n j o m e docnije.
Pri t o m e u n j e m u se, po s v o j prilici i zato to je p r e
ma n j o j oseao zahvalnost i zato to mu se ona s v i -

240
 a l a , r o d i l o l j u b a v n o o s e a n j e , ali j e o n o z a n j e g o v u
svest imalo samo karakter bratske ljubavi. Hermas je
b i o h r i a n i n , i o s i m t o g a , k a o to s e v i d i i z d a l j e g a
teksta, u o n o v r e m e v e otac p o r o d i c e , i te okolnosti
lako objanjavaju potiskivanje erotskoga elementa.
T i m pre je naroita situacija, koja ostavlja m n o g a p i
tanja otvorena, bila p o d e s n a da mu u svesti izazove
erotsku elju. On je zapravo u misli jasno izrazio da
b i e l e o d a R o d u i m a z a e n u , ali s e o g r a n i a v a , k a o
to H e r m a s i z r i n o i s t i e , n a t u p r o s t u k o n s t a t a c i j u ,
zaelo zato to su dalje i neposredni je elje o d m a h
bile moralno potiskivane. O v a j potisnuti libido, kao
to s e n e s u m n j i v o v i d i i z d a l j e g a t e k s t a , p r o i z v e o j e
u n j e g o v o m nesvesnom jaku promenu, jer je oivio
duevnu sliku i izazvao spontanu delatnost. itajmo
dalje:
P o s l e izvesnoga v r e m e n a , kad sam iao u K u m u
i delo b o j e slavio zbog n j e g o v e veliine, lepote i
m o i , p o e o me je u d a l j e m h o d u hvatati san. I dola
mi je neka misao, i odvela me kroz besputni kraj,
kroz koji nikakav o v e k nije m o g a o da ide. O v o m e
sto b i l o j e p u n o p u k o t i n a i v o d o d e r i n a . P r e a o s a m t u
reku i stigao na ravno zemljite, g d e sam pao na k o -
lena, m o l i o se B o g u i ispovedao s v o j e grehe. D o k sam
se tako molio, otvorilo se nebo, i ja sam ugledao onu
enu za k o j o m sam eznuo, i ona me je s neba p o
zdravila i rekla mi: ,Zdravo, Hermase!' Ja sam je
g l e d a o i r e k a o j o j : , G o s p o d a r i c e , ta r a d i t i o v d e ? '
A ona mi je odgovorila: .Primljena sam o v a m o da te
zbog tvojih grehova optuim pred Gospodom.' Ja sam
j o j r e k a o : .Optuuje li me sada?' ,Ne', odgovorila je
o n a , ,ali u j s a d a t o u t i r e i . B o g , k o j i b o r a v i u
nebu, i koji je stvorio bie iz nebia, i koji ga je u v e
ao i u m n o i o radi svoje svete crkve, ljuti se na te
to s i s e o g r e i o o m e n e . ' J a s a m j o j o d g o v o r i o i r e
k a o : ,Zar s a m se o t e b e ogreio? G d e sam i kada sam
rekao tebi kakvu zlu re? Zar nisam svagda i svugde
gledao na te kao na boginju? Zar se nisam uvek p r e
ma tebi p o n a a o k a o p r e m a sestri? Zato, o g o s p o o ,
lano tovari na me tako rave i neiste stvari?' Ona
se nasmejala i odgovorila mi: ,Pouda za g r e h o m p o -

16 Jung, Odabrana dela, V

241
d i g l a s e u t v o m s r c u . Ili, z a r s e t e b i n e i n i d a j e t o
za pravedna oveka greno delo kad se grena p o
uda podigne u n j e g o v u srcu? Da, to je greh', rekla
je ona, ,i to velik. Jer p r a v e d n i k u v e k tei za p r a
vednim'.
S a m o t n e etnje, k a o to se zna, idu n a r u k u m a
tanju. Tako je Hermas na s v o m e putu u K u m u r a z
miljao o svojoj gospodarici, pri e m u je potisnuta
erotika fantazija postepeno sputala svoj libido u n e
svesno. Z b o g toga, t j . zbog opadanja intenziteta s v e
sti, h v a t a o g a j e san, i o n j e d o s p e o u s o m n a m b u l n o ,
resp. ekstatino stanje, k o j e n i j e nita d r u g o n e g o n a
roito intenzivna fantazija, k o j a p o t p u n o savlauje
svest. To o e v i d n o n i j e n i k a k v a erotika fantazija
koja ga opseda, nego on biva u neku ruku premeten
u d r u g u z e m l j u , to f a n t a z i j a p r e d s t a v l j a k a o p r e l a
enje preko neke reke i kao neko koraanje kroz
b e s p u t n u z e m l j u . N a taj n a i n n j e m u s e n e s v e s n o p o
j a v l j u j e k a o p r o t i v s v e t ili n a d s v e t , u k o m e s e o d i g r a
vaju dogaaji i ljudi ponaaju slino kao u svetu
stvarnosti. N j e g o v a gospodarica-gospoa n e p o j a v l j u
je mu se u n e k o j erotikoj fantaziji, n e g o u b o a n
skom obliku, kao boginja na nebu. Ta okolnost u k a
zuje da je u nesvesno potisnuti erotiki utisak oiveo
u n j e m u gotovu prasliku boginje, dakle prapoetnu
d u e v n u sliku. Erotiki utisak, dakle, o e v i d n o se u
kolektivnom nesvesnom udruio s onim arhainim
ostacima koji od pradavnih vremena uvaju tragove
m o n i h utisaka o b i u ene, utisaka o eni k a o m a j c i
i o eni kao d e v o j c i d o s t o j n o j u d n j e . Ti utisci b i h su
m o n i zato to su k a k o u detetu tako i u z r e l o m o
v e k u o d r e i v a l i sile k o j e b e z o k o l i e n j a z a s l u u j u
atribut boanstvenosti, n a i m e neodoljivoga, n e u s l o v -
l j e n e m o i . S a z n a n j u tih istina k a o d e m o n s k i h m o i
nije poreklo toliko u moralnom potiskivanju koliko u
samoregulisanju psihikoga organizma, k o j i tei da
s e o v i m o k r e t a n j e m zatiti o d g u b i t k a r a v n o t e e . J e r ,
a k o p s i h i p o e z a r u k o m d a n e o d o l j i v o j snazi strasti,
koja oveka na milost i nemilost baca d r u g o m na put,
p o s t a v i p r o t i v t e u n a t a j n a i n to n a v i s i n i strasti
bezgranino uenom objektu otme idola i oveka

242
primora da padne na kolena pred boanskim likom,
o n d a ga je ona t i m e spasla od b a c a n j a prokletstva na
o b j e k a t . O n j e v r a e n s a m o m s e b i i n a l a z i se, p r i
m o r a n d a s e v e z u j e z a se, p o n o v o i z m e u b o g o v a i
ljudi, na svome sopstvenom putu, podvrgnut svom
s o p s t v e n o m zakonu. G o l e m i strah to ga osea p r i m i
tivan ovek, onaj strah od svega upeatljivoga, koji
on o d m a h osea kao ar snabdevenu maijskom sna
g o m , u v a ga od gubitka due, k o j e g a se tako rei
b o j e svi primitivni narodi, j e r posle toga gubitka p o
j a v l j u j u se bolest i smrt. Gubitak due odgovara otki
danju jednoga dela vlastitog bia, iezavanju i e m a n
cipaciji j e d n o g a k o m p l e k s a , k o j i t i m e postaje tiranski
u z u r p a t o r svesti, gui celinu l j u d s k o g a bia, b a c a ga
s n j e g o v a puta i p r i m o r a v a na radnje ija lepa j e d
nostranost kao n e m i n o v n u posledicu donosi samora-
zorenje. K a o to je poznato, primitivni ljudi podleu
t a k v i m f e n o m e n i m a k a o to s u o s t r v l j e n o s t , r a z g o r o -
paenost, opsednutost itd. Saznavanje d e m o n s k o g a
k a r a k t e r a sile j e s t e u s p e n a zatita, j e r t a p r e d s t a v a
o d m a h oduzima objektu najjau ar i njen izvor p r e -
m e t a u d e m o n s k i s v e t , t j . u n e s v e s n o , o d a k l e j e sila
strasti i i z b i l a u s t v a r n o s t . O v o m p r e m e t a n j u l i b i d a
u nesvesno slue i razna bajanja, k o j i m a je cilj da
duu povrate i izvre obajanje.
O v a j m e h a n i z a m o e v i d n o delu je i u sluaju
Hermasovu. Preobraanje Rode u boansku gospoda
ricu oduzelo je stvarnom o b j e k t u snagu k o j a izaziva
strast i d o n o s i p r o p a s t , i H e r m a s a p o d v r g a v a z a k o n u
n j e g o v e due i njenih kolektivnih odreenja. N e s u m
njivo je da je on na osnovu svojih sposobnosti jae
uestvovao u duhovnim strujanjima svoga vremena.
N j e g o v brat Pije ba u ono v r e m e sedeo je na vladi-
anskom prestolu u Rimu. Otuda je Hermas bio p o
zvan da sarauje na velikim zadacima svoga vremena
u v e o j meri n e g o to bi ih m o g a o realizovati kao
negdanji rob. Nijedna sposobna glava onoga v r e
mena nije se mogla trajno protiviti istorijskom z a
datku pohrianjivanja, osim ako su joj ograde i m i
sije rase p r i r o d n i m p u t e m dodeljivale d r u g u f u n k
ciju u velikom duhovnom procesu preobraavanja.

Ili*
243
K a o g o d to s p o l j a n j i u s l o v i i v o t a p r i m o r a v a j u o
v e k a na socijalne funkcije, tako i dua sadri k o l e k
tivna odreenja, koja primoravaju na socijalizaciju
miljenja i uverenja. Preobraaj mogunoga socijal
noga prekoraenja i mogunoga samooteenja stra
u u slubi dui podstakao je Hermasa na i s p u n j a
vanje socijalnoga zadatka d u h o v n e prirode, koji za
ondanje v r e m e , izvesno, nije bio ba od neznatnog
znaaja.
Da bi bio sposoban za izvrivanje toga zadatka,
oevidno je nuno da mu dua razori i poslednju m o
gunost erotske veze sa objektom. Ova poslednja m o
g u n o s t j e n e a s n o s t p r e m a s a m o m s e b i . T i m e to s e
Hermas svesno odrie erotike elje, on dokazuje
samo da bi mu prijatnije bilo kad erotika elja ne bi
u n j e m u p o s t o j a l a , ali n i k a k o n e d o k a z u j e d a o n
stvarno n e m a erotikih namera i fantazija. Z a t o mu
gospodarica-gospoa, dua, bespotedno otkriva e g z i
stenciju n j e g o v a greha i time ga oslobaa i tajne v e
zanosti za objekat. T i m e ona kao sud pobonosti
p r e u z i m a o n u strast k o j a j e r a n i j e n a m e r a v a l a d a s e
beskorisno utroi na objekat. Tu je m o r a o da b u d e
uniten i poslednji ostatak, da bi se t i m e ispunio i s t o
rijski zadatak, koji se sastojao u o d v a j a n j u oveka od
ulne vezanosti, primitivne participation mystique.
Za tadanja o v e k a ta je vezanost v e bila postala n e
snosna. Stoga se m o r a l o pojaviti diferenciranje d u
hovnoga, da bi se uspostavila psihika ravnotea. Svi
filosofski pokuaji za uspostavljanje psihike r a v n o
tee (aequanimitas), koji su se u g l a v n o m zgunjavah
u s t o i k o m u e n j u , r a z b i l i su se o n j i h o v r a c i o n a l i
zam. Um moe da da ravnoteu samo o n o m emu je
um v e organ ravnotee. A l i za koliki b r o j ljudi i u
k o j i m je v r e m e n i m a istorije bio on to? o v e k r e
dovno mora da prema n e k o m s v o m stanju ima i s u
protnost, da bi se prinudno naao u sredini. Na o s n o
vu samoga u m a on, ipak, nikada ne m o e da napusti
o n o to je u n e p o s r e d n o m stanju p u n o ivota i u l n o
sti. T a k o p r o t i v m o i i u i v a n j a p r o l a z n o g a o n m o r a
d a i m a r a d o s t v e n o g a , a p r o t i v strasti u l n o g a d a
ima oduevljavanje natulnim. Koliko mu je ovo n e -

244
osporno stvarno, toliko mu ono m o r a da bude prinud
no delovno.
Poto je uvideo stvarno postojanje svoje erotike
elje, H e r m a s stie m o g u n o s t da dospe do priznanja
metafizikoga realiteta, t j . time d u e v n a slika d o b i v a
i onaj ulni libido koji, drei se sve dotle k o n k r e t
n o g a o b j e k t a , a otada slike, d a j e idolu onaj realitet
k o j i j e u l n i o b j e k a t o d v a j k a d a t r a i o s a m o z a se.
T a k o dua m o e uticajno da govori i da s v o j i m p r a
vima s uspehom pribavi vaenje. Posle gore saopte-
n o g a r a z g o v o r a s R o d o m , n j e n a je slika iezla i n e b o
se p o n o v o zatvorilo. Z a t o se sada pojavila n e k a stara
gospoa u blistavoj haljini, koja Hermasa pouava
da je njegova erotika elja grean i besmislen p o d u
h v a t p r o t i v p o t o v a n j a d o s t o j n a d u h a , ali d a s e B o g
n e l j u t i n a n j e g a z b o g t o g a , n e g o z a t o to o n , H e r m a s ,
trpi g r e h o v e s v o j e porodice. Na taj vesti nain libido
se erotikoj elji p o t p u n o o d u z i m a i u n a j b l i e m o k r e
tu p r e n o s i u s o c i j a l n i z a d a t a k . N a r o i t a f i n o a l e i u
okolnosti da je dua odbacila sliku R o d e i dobila oblik
stare ene, d a b i erotiki elemenat k o l i k o j e g o d m o
g u n o stavila u pozadinu. D o c n i j e H e r m a s o t k r i v e
n j e m s a z n a j e d a j e t a s t a r a e n a s a m a crkva, a t i m e
se k o n k r e t n o - l i n o r a z r e a v a u a p s t r a k c i j u , i i d e j a
dobiva injeninost i stvarnost, k o j u ranije nije i m a
la. P o t o m m u stara ita tajanstvenu k n j i g u k o j a j e
u p e r e n a p r o t i v p a g a n a i a p o s t a t a , ali o n n j e n s m i s a o
n e m o e d a shvati. D o c n i j e o p e t u j e m o d a k n j i g a s a
dri jednu misiju. Tako mu gospodarica-gospoa p r e
d a j e n j e g o v zadatak, k o j i on i m a da izvri kao n j e n
vitez. P o j a v l j u j e se i proba vrline. Jer uskoro zatim
stara se H e r m a s u prividela i o b e a l a mu da e p o n o v o
d o i o k o p e t o g a asa, d a m u o b j a s n i o t k r i v e n j e . H e r
mas se uputio u polje, na ugovoreno mesto. K a d je
tamo prispeo, nae postelju, pokrivenu duekom i fi
n i m platnom. K a d sam te stvari video onde g d e
lee, pie Hermas, v e o m a se zaudih, i tako rei
spopadne me drhtanje, i kosa mi se nakostrei i k a o
d a m e uhvati panian strah, j e r s a m o v d e b i o sam.
K a d sam p o t o m p o n o v o doao sebi, setih se slave b o
j e i o h r a b r i h se, p a d o h n a k o l e n a i p o n o v o G o s p o d u

245
i s p o v e d i h s v o j e g r e h e , k a o to s a m i r a n i j e b i o u i n i o .
A o n a j e d o l a s a est m l a d i h l j u d i , k o j e s a m v e r a
n i j e v i d e o , i stala p o r e d m e n e i p o e l a sluati k a k o s e
m o l i m i svoje grehove Gospodu ispovedam. I ona me
se dotakla i progovorila: ,Hermase, prekini sve m o l i
tve radi svojih grehova. Moli se i za pravinost, da
moe sa s o b o m poneti jedan deo toga.' I ona me je
uzela za ruku, podigla i p o v e l a postelji, i rekla m l a
d i m l j u d i m a : ,Idite i g r a d i t e ! ' A k a d s u m l a d i l j u d i
otili i n a s d v o j e o s t a l i s a m i , r e e m i : , S e d n i a m o ! ' J a
j o j r e k o h : , G o s p o d a r i c e , n e k a stari n a j p r e s e d n e . ' O n a
r e e : ,Cini to ti k a e m , i sedni.' A l i k a d s a m ja po
s v o j o j elji hteo da s e d n e m s desne strane, ona me
p o k r e t o m ruke uputi da s e d n e m n j o j s leve strane.
K a d s a m o t o m e r a z m i l j a o i b i o z a b r i n u t to m i n i j e
d a l a d a s e d n e m s d e s n e s t r a n e , o n a m i r e e : ,Jesi l i
alostan, H e r m a s e ? M e s t o na d e s n o j strani je za d r u
ge, koji su se B o g u v e svideli i koji su za i m e trpeli.
A tebi jo m n o g e stvari nedostaju da bi m o g a o s n j i
ma da sedi. A l i ostani k a o dosad u s v o j o j prostoti,
p a e s n j i m a d a sedi, i t a k o t r e b a d a s e d o g a a
svima k a d su ispunili o n o to je b i o posao Onih i
n o s i l i o n o to s u O n i n o s i l i .

Erotiko nepoznavanje situacije bilo je Hermasu

v e o m a blisko. Sastanak mu se svia najpre kao r o
ite n a l e p u i o d v o j e n u m e s t u ( k a o to o n k a e ) .
Nametena dragocena postelja na fantastian nain
podsea na Erosa, tako da je n e m i r k o j i obuzima
Hermasa kad je vidi veoma pojmljiv. On oevidno
mora erotiku asocijaciju m o n o savlaivati da ne bi
p a o u neprijatno raspoloenje. On, dodue, kao to
se ini, ne uvia iskuenje, u k o l i k o to iskuenje n i j e
m o d a pretpostavljeno ba u crtanju n j e g o v a nemira,
kao samo s o b o m razumljivo, a ta asnost u o v e k a t a
danjega vremena moda je pre moguna negoli u
m o d e r n o g a oveka. Jer tadanji o v e k stajao je ipak,
uopte uzev, svojoj prirodi jo blie negoli mi, i otuda
je on pre mogao da neposredno opaa svoje prirodne
reakcije i da ih p r a v i l n o u p o z n a j e . U t o m e sluaju
njegovo ispovedanje grehova odnosilo bi se na opaa
nje nesveta oseanja. U svakom sluaju, sledee pita-

246
n j e d a l i t r e b a d a s e d i d e s n o ili l e v o n a g o v e -
tava moralnu o p o m e n u , k o j u on prima od g o s p o d a
rice. Iako su, n a i m e , u r i m s k i m p r o r i c a n j i m a z n a m e
n j a k o j a su dolazila s l e v e strane vaila k a o povoljna,
i p a k je i u G r k a i u R i m l j a n a l e v a s t r a n a b i l a u o p t e
n e p o v o l j n a , n a ta u k a z u j e d v o s t r u k o z n a e n j e r e i
s i n i s t e r . A l i k a o to d o k a z u j e m e s t o u t e k s t u k o j e
neposredno sleduje, ovde postavljeno pitanje o d e
s n o j i l e v o j strani n e m a , p r e s v e g a , n i k a k v a p o s l a s
narodnim verovanjem, nego je biblijskog porekla i
o e v i d n o s e o d n o s i n a M a t . 25, 3 3 : O v c e e p o s t a v i t i
s desne strane sebi, a j a r c e s leve. Z b o g s v o j e b e z a
zlene i k r o t k e p r i r o d e o v c e su alegorija dobrih, a
jarci z b o g s v o j e n e o b u z d a n o s t i i previtosti slika zlih.
T i m e to m u g o s p o d a r i c a n a m e n j u j e m e s t o n a l e v o j
strani o n a g a n a l e p n a i n o b a v e t a v a o s v o m e r a z u -
mevanju za njegovu psihologiju. K a d je Hermas za
u z e o s v o j e m e s t o n a l e v o j strani, i t o m a l o s n u d e n ,
k a k o on istie, u p u u j e ga gospodarica na vizionarnu
sliku, k o j a se razvija p r e d n j e g o v i m oima. On vidi
kako mladii, potpomognuti desetinama hiljada d r u
gih ljudi, podiu golemu kulu, ije se kamenje pri
ljubljuje j e d n o uz drugo kao saliveno. Ovakva n a r o
i t o v r s t a i n e r a z o r i v a k u l a z n a i c r k v u , k a o to H e r
m a s d o z n a j e . Gospodarica je crkva, i k u l a takoe. V e
s m o u atributima lauretanskog molepstvija videli da
se Marija oznaava kao Turris Davidica i Turris
eburnea, kao kula od slonove kosti. ini se da je o v d e
r e o j e d n a k o m ili s l i n o m z n a e n j u . N e s u m n j i v o k u l a
i m a z n a e n j e vrstog i zatienog, k a o u psalmu 61,
4: Ti si m o j e utoite, jaka kula od neprijatelja.
Izvesna slinost sa g r a e n j e m vavilonske kule bie
o v d e po svoj prilici iskljuena zbog naroito intenziv
n i h u n u t r a n j i h p r o t i v r a z l o g a , ali u j e d n a k o j m e r i i
nagovetena, jer je Hermas, s b o l o m gledajui nepre
stane s h i z m e i j e r e t i k e p r e p i r k e , m o r a o da pati isto
onako kao sve druge mislilake glave one sfere. Taj
utisak b i e i n a j o s n o v n i j i razlog za pisanje o v o g a i s -
p o v e d n o g a spisa, k a o t o m o e m o r a z a b r a t i i z o n o g a
nagovetaja da je otkrivena knjiga uperena protiv
pagana i apostata. Heteroglosija, z b r k a jezika, k o j a je

247
onemoguila graenje vavilonske kule, vladala je g o
tovo sasvim ba u p r v i m v e k o v i m a hrianske crkve
i iziskivala oajna naprezanja od vernika da bi o v e k
p o s t a o g o s p o d a r tih k o n f u z i j a . K a k o j e t a d a n j e h r i -
anstvo bilo daleko od toga da sainjava stado p o d
j e d n i m pastirom, bilo j e sasvim p r i r o d n o to j e H e r
mas teio da nae m o n o g a pastira, poimena, kao i
onaj vrsti i pouzdani oblik koji je elemente nanesene
etirma vetrovima, sa brda i iz mora, stameno u j e d i
njavao u jednu celinu.
Htonsko uenje, ulnost u svima svojim razno
v r s n i m oblicima, sa s v i m p r i a n j a n j e m za ari okoline
i sa s v o j o m prinuenou da psihiku energiju rasipa
na bezgranino raznovrsne stvari sveta jeste glavna
prepona za potpunost jednoga jedinstveno upravlje
n o g a stava. U k l a n j a n j e o v e p r e p o n e m o r a l o je, dakle,
da b u d e jedan od najvanijih zadataka onoga v r e
m e n a . S t o g a j e s a s v i m r a z u m l j i v o to n a m s e u p o i -
m e n u (pastiru) H e r m a s o v u i z n o s i p r e d o i b a s a v l a
ivanje toga zadatka. V e s m o videli kako su se p r
vobitno erotiko uzbuenje i n j i m e razreena energija
preneli u personifikaciju nesvesnoga kompleksa, u
figuru eklesije, stare gospoe, k o j a s v o j i m vizionar-
n i m p o j a v l j i v a n j e m otkriva spontanost k o j a j o j lei u
osnovi. Tu d o z n a j e m o dalje da stara g o s p o a , c r k v a ,
postaje sad v e tako rei kula, j e r k u l a je t a k o e
crkva. Ovaj prelazak iznenauje nas, jer veza kule
sa starom g o s p o o m ne m o e se odmah uvideti. Ali
n a m atributi Marije u lauretanskom molepstviju p o
m a u d a p o e m o p r a v i m t r a g o m , j e r o n d e , k a o to
je spomenuto, nalazimo devojku-majku oznaenu kao
kulu.
O v a j a t r i b u t v o d i p o r e k l o iz Pesme nad pesmama
IV, 4: Sicut turris D a v i d c o l l u m tuum, quae aedifi-
c a t a est c u m p r o p u g n a c u l i s ( V r a t t i j e k a o k u l a D a -
vidova, sazidana za oruje).
VII, 4: C o l l u m t u u m sicut turris eburnea (Vrat
ti je kao kula od s l o n o v e kosti). S l i n o V I I I , 10: E g o
muris, et ubera m e a sicut turris (Ja s a m zid, i d o j k e
su m o j e kao kule).

248
 Pesma nad pesmama j e , k a o t o je p o z n a t o , z a
pravo profana ljubavna pesma, moda epitalamija
(svadbena pesma), k o j o j su ak i jevrejski naunici
jo v e o m a kasno odricali kanonsko priznanje. Ali m i
stiko tumaenje volelo je da zarunicu shvati kao
i z r a i l j s k i n a r o d , a z a r u n i k a k a o B o g a , J a h v a , i to iz
pravilna instinkta, n a i m e da i erotsko oseanje p r e
nese u boji odnos p r e m a e l o m narodu. Iz istoga r a
z l o g a i h r i a n s t v o se d o k o p a l o Pesme nad pesmama,
da zarunika shvati k a o Hrista, a zarunicu k a o c r k v u .
Psihologiji srednjega veka izvanredno je pristajala
ova analogija, i ona je izazvala sasvim otvorenu hri-
s t o v s k u e r o t i k u t a d a n j e m i s t i k e , z a ta j e Mehtilda
i z Magdeburga j e d a n o d n a j s j a j n i j i h p r i m e r a . I z t o g a
duha proizilo je lauretansko molepstvije. O n o se u
i z v e s n i m a t r i b u t i m a D e v e M a r i j e o s l a n j a n a Pesmu
nad pesmama. T o s m o v e p o k a z a l i z a s i m b o l k u l e .
V e grki oci upotrebljavaju ruu kao atribut M a r i
j i n , z a j e d n o s l j i l j a n o m , t a k o e s e o s l a n j a j u i n a Pe
smu nad pesmama 2, 1 s: E g o f l o s c a m p i et l i l i u m
c o n v a l l i u m . S i c u t l i l i u m i n t e r s p i n a s , sic a m i c a m e a
i n t e r f i l i a s (Ja s a m r u a s a r o n s k a , l j i l j a n u d o l u . S t o
je ljiljan m e u trnjem, to je draga m o j a m e u d j e
vojkama). U srednjovekovnim himnama Mariji m n o
g o u p o t r e b l j a v a n a s l i k a j e z a t v o r e n v r t i z Pesme
nad pesmama 4, 12 (Hortus conclusus, soror mea
sponsa) i zapeaen studenac (P. n a d p. 4, 12: fons
signatus). N e o s p o r n o erotiku p r i r o d u ovih u p o r e e -
n j a p r i m i l i s u o c i i z r i n o k a o t a k v u . T a k o Amvrosije,
na primer, zatvoren vrt objanjava kao devianstvo
( v i r g i n i t a s ) , (De inst. virg. c. 10). I s t o t a k o Amvro
sije ( C o m . i n a p o c . c . 6 ) u p o r e u j e M a r i j u s a M o j s i -
j e v o m koarom od trske: per fiscellam scirpeam,
b e a t a v i r g o d e s i g n a t a est. M a t e r e r g o f i s c e l l a m s c i r p e
am in qua Moses ponebatur, praeparavit, quia sapien-
tia deij q u a e est f i l i u s d e i , b e a t a m M a r i a m v i r g i n e m
elegit, in cuius u t e r o h o m i n e m , cui p e r unitatem p e r -
s o n a e c o n j u n g e r e t u r , f o r m a v i t . Augustin s e d o c n i j e
slui estim u p o r e e n j e m talama (lonice) za Mariju,
opet s izrinim ukazivanjem na anatomski smisao:
elegit sibi t h a l a m u m castum, u b i c o n j u n g e r e t u r

249
s p o n s u s s p o n s a e ( s e r m . 192) i p r o c e s s i t d e t h a l a m o
s u o , i d est, d e u t e r o v i r g i n a l i ( s e r m . 124).
T u m a e n j e s u d a (vas) k a o u t r o b e ( u t e r u s ) m o g l o
b i , p r e m a t o m e , v a i t i k a o u t v r e n o k a d Amvrosije
paralelno s gorenavedenim Augustinovim mestom
k a e : n o n d e t e r r a , s e d d e c o e l o vas s i b i h o c , p e r
q u o d d e s c e n d e r e t , e l e g i t , et s a c r a v i t templum pudo-
ris (De instit. virg. c. 5 ) . I u g r k i h o t a c a o z n a i v a
n j e k a o oTCEuog- ( s u d , G e f a s s ) n i j e r e t k o . I tu o s l a n j a
n j e na e r o t i k u a l e g o r i k u Pesme nad pesmama n i j e
n e v e r o v a t n o , iako se izraz vas u tekstu V u l g a t e ne
p o j a v l j u j e , ali s e p o j a v l j u j e s l i k a p e h a r a i p i j e n j a ,
7. 2: U m b i l i c u s tuus crater tornatilis, n u n q u a m
i n d i g e n s poculis. V e n t e r tuus sicut a c e r v u s tritici,
vallatus lilis ( P u p a k j e t v o j k a o p e h a r o k r u g a o , k o j i
nikad nije bez mirisna vina. T r b u h je tvoj kao stog
penice, ograen ljiljanima). Paralelno sa smislom
prve reenice ide uporeenje Marije s uljanicom
udovice iz Sarepte u majstorskim pesmama K o l m a r -
skoga rukopisa (K. Bartsch. Stuttgart, 1862): S a r e p -
ta in S v d o n i e n lant dar Helyas w a r t gesant zuo
einer w i t w e n diu in solte neren, der glicht m i n lip
w o l w i r u e c l i c h , d o d e n p r o p h e t e n sant i n m i c h g o t
und uns wolt diu tiurunge verkeren. Paralelno
s d r u g o m r e e n i c o m k a e Amvrosije: i n q u o v i r g i n i s
u t e r o s i m u l a c e r v u s t r i t i c i e t lilii f l o r e s g e r m i n a b a t :
q u o n i a m et g r a n u m tritici generabat et lilium, etc.
K a t o l i k i i z v o r i ( S a l z e r , Sinnbilder und Beinamen
Mariens) z a s i m b o l i k u s u d a n a v o d e v e o m a d a l e k a
m e s t a , k a o , na p r i m e r , Pesmu nad pesmama 1, 1:
Osculetur me osculo oris sui: q u i a meliora sunt u b e r a
tuo v i n o [Da m e h o e d a p o l j u b i p o l j u p c e m usta
svojih, j e r t v o j a l j u b a v (zapravo d o j k e ) slaa j e o d
v i n a ] ; t a v i e , Knj. postanja I I 16, 3 3 I r e e M o j -
s i j e A r o n u : u z m i krag, i n a s p i p u n g o m o r m a n e , i
metni pred Gospoda da se uva od kolena do kole-
na vaega. O v e izvetaene veze pre govore protiv
biblijskoga porekla simbolike suda negoli za to p o
reklo. Za mogunost izvanbiblijskoga porekla uopte
govori injenica da srednjovekovna himna Mariji
slobodno uzima svoja uporeenja odasvuda i tako

250
rei sve to je n e k a k o d r a g o c e n o d o v o d i u vezu sa
D e v o m M a r i j o m . T o to j e s i m b o l s u d a v e v e o m a
star on v o d i p o r e k l o iz III do IV v e k a ne g o
vori protiv njegova svetovnoga porekla, jer v e oci
behu skloni izvanbiblijskim paganskim u p o r e e -
n j i m a , k a o t o s u , na p r i m e r , Tertulijan, 100
Augustin101

i drugi uporeivali D e v u sa jo neobesveenom z e m

ljom, sa jo neoranom njivom, izvesno ne bez pogle-
danja na K o r u Eleusinskih misterija. Takva u p o r e -
enja dobivala su oblik iznad paganskih modela na
isti n a i n k a o to j e Kimon ( C u m o n t ) p o k a z a o z a
ranu srednjovekovnu crkvenu ilustraciju knjige na
primeru Ilijina uzlaska na n e b o , koji se rado drao
nekoga antikoga mitranskoga obrasca. U razlinim
obiajima, najvie u premetanju Hristova roenja
na natalis soli invicti, ugledala se c r k v a na p a g a n -
ski o b r a z a c . Hijeronim u p o r e u j e D e v u M a r i j u s a
suncem k a o m a j k o m s v e t l o s t i . O v a o z n a a v a n j a i z -
vanbiblijske prirode m o g u da vode poreklo samo iz
tadanjih j o estih paganskih oblika posmatranja.
Stoga je sasvim opravdano ako se ovek kraj sim
bola suda sea i tadanje d o b r o poznate i daleko r a
irene gnostike simbolike suda. Iz onoga v r e m e n a
sauvan je velik b r o j g e m a sa s i m b o l o m suda, v r a
sa znaajnim krionim vezama, koji odmah podsea
na uterus i l i g a m e n t a lata. O v a j sud o b e l e a v a se po
Materu ( M a t t e r ) k a o V a s e o f S i n , m o d a u s u p r o t
nosti p r e m a h i m n a m a Mariji, k o j e n j u slave kao vas
v i r t u t u m . King ( K i n g ) (The Gnostics and their re-
mains, p . 111) o s p o r a v a o v o s h v a t a n j e k a o p r o i z v o l j
no i p r i d r u u j e se Kelerovu ( K o h l e r ) s h v a t a n j u da se
( u g l a v n o m egipatska) slika na g e m a m a odnosi na
krage dolapa koji je nilsku v o d u izvlaio na polja,
a na to u k a z u j u i naroite veze, k o j e su o e v i d n o s l u
ile za u v r i v a n j e kraga za toak. O p l o a v n a d e
l a t n o s t k r a g a m o e s e u a n t i k o j f r a z e o l o g i j i izraziti
kao oploivanje Iside s e m e n o m Ozirisovim, kako

IM lila terra virgo nondum pluviis nec imbribus foe-

c u n d a t a , etc.
101 V e r i t a s de terra orta est, quia Christus de virgine
n a t u s est.

251
K i n g p r i m e u j e . ee se na sudu nalazi vi jaa za
ito, v e r o v a t n o s o b z i r o m na mvstica v a n n u s Jacchi,
XxEvov, f i g u r a t i v n o m e s t o r o e n j a p e n i n o g a z r n a ,
simbola boga plodnosti. ( U p o r . Jung, Wandl. und
Symb. der Libido, p. 319.) O b i a j je b i o u g r k o j
s v a d b e n o j c e r e m o n i j i da se nevesti stavi na glavu v i -
j a a n a p u n j e n a p l o d o v i m a , o e v i d n e ini za plodnost.
O v o shvatanje susreta se sa starom egipatskom p r e d
s t a v o m d a s v e p r o i z l a z i i z p r a v o d e , i z N u a ili N u t a ,
k o j a j e i d e n t i f i k o v a n a s a N i l o m ili o k e a n o m . N u s e
p i e t r i m a loncima, t r i m a vodenim znacima i z n a
k o m neba. U himni posveenoj Ptah-Tenenu stoji:
T v o r c e zrna, k o j e proizlazi iz n j e g a u n j e g o v u i m e
nu Nu Stari, k o j i o p l o a v a v o d e n u m a s u n e b e s k u i
k o j i ini da v o d e izbijaju na b r d i m a , da dadu ivot
m u k a r c u i e n i fV. B a d ( W . B u d g e ) , The Gods oj
the Egvptians, 1904, I, 5 1 1 ] . S e r V a l i s B a d o b r a t i o
mi je panju na to da simbolika uterusa postoji jo
i d a n a s u j u n o m z a l e u E g i p t a k a o i n i za k i u i
plodnost. Jo se katkad deava da uroenici u g r m u
ubiju enu, te joj izvade uterus da se tim organom
koriste u m a i j s k i m ritusima [Upor. Talbot (P.
A m a u r y T a l b o t ) , In the shadow of the bush, p. 67,
74, s s ] . A k o z a m i s l i m o k a k o s u c r k v e n i o c i b i l i p o d
j a k i m uticaj em gnostikih predstava i pored n a j j a
ega otpora protiv o v i h jeresi, onda se m o e razumeti
da je ba u simbolici suda probio k o m a d hrianski
primenljivoga paganstva, i to utoliko lake ukoliko
je potovanje M a r i j e po sebi v e paganski ostatak,
koji je hrianskoj crkvi osiguralo nasledstvo Velike
M a t e r e ( M a g n a M a t e r ) , I s i d e i d r u g i h . I s l i k a Vas
sapientiae p o d s e a n a g n o s t i k i o b r a z a c , naime na
Sofiju, o v a j z a g n o s u t a k o z n a a j a n s i m b o l .

Ja sam se zadrao na simbolici suda malo due

n e g o to su m o j i itaoci oekivali. A l i to s a m uinio
i z o d r e e n a r a z l o g a , n a i m e z a t o to m i j e s t a l o d a
o n u za rani srednji v e k tako karakteristinu legendu
o G r a l u psiholoki o s v e t l i m u n j e n o j vezi sa s l u b o m
eni. Religiozna centralna predstava o v o g a m n o g o
struko variranoga legendnoga gradiva jeste sveti sud,
jedna, k a o to j e s v a k o m e o e v i d n o , sasvim n e h r i -

252
 a n s k a slika, k o j o j p o r e k l o t r e b a traiti d r u g d e , a
n e u k a n o n s k i m i z v o r i m a . M e n i se, p r e m a g o r n j e m ,
i n i d a j e t o p r a v i k o m a d g n o s e , k o j i j e ili t a j n o m
t r a d i c i j o m n a d i v e o z a t i r a n j e j e r e s i ili z a s v o j e v a -
skrsavanje zahvaljuje nesvesnoj reakciji protiv vla
d a v i n e z v a n i n o g a h r i a n s t v a . D a l j i i v o t ili n e s v e
sno vaskrsavanje simbolike suda dokazuje pojaanje
enskoga principa u tadanjoj mukoj psihologiji.
S i m b o l i s a n j e u z a g o n e t n o j slici z n a i o d u h o v l j a v a n j e
erotike oivljene slubom eni. Ali o d u h o v l j a v a n j e
znai uvek zadravanje libidne koliine, koja bi se
inae neposredno u seksualnosti iivela. A k o se takva
l i b i d n a k o l i i n a z a d r i , o n d a istina, p r e m a i s k u s t v u ,
j e d a n d e o n j e tee u o d u h o v l j e n i izraz, a drugi d e o
odlazi u n e s v e s n o i tu d e l u j e na izvesno o i v l j a v a n j e
k o r e s p o n d e n t n i h slika, k o j e s e i z r a a v a j u b a u s i m
b o l u suda. S i m b o l ivi z a d r a v a n j e m izvesnih l i b i d -
nih oblika i sa s v o j e strane p o n o v o utie na zadra
v a n j e tih libidnih oblika. Razreavanje simbola znai
i s t o t o i o t i c a n j e l i b i d a n e p o s r e d n i m p u t e m , ili b a r
s j e d n o m gotovo nesavladljivom prinuenou ka n e
posrednoj primeni. Ali ivi simbol obajava tu o p a
s n o s t . S i m b o l g u b i s v o j u t a k o r e i m a g i j s k u ili, a k o
se hoe, oslobodilaku snagu i m je saznana n j e g o v a
razreljivost. Stoga simbol koji deluje m o r a da ima
n e k u osobinu k o j a se ne m o e napasti. To m o r a da
b u d e n a j b o l j i m o g u i izraz svagdanjega p o g l e d a n a
svet, izraz k o j i ba po smislu ne m o e biti n a d m a e n ;
zatim, on mora poimanju da b u d e toliko dalek da kri
tikom intelektu nedostaju sva sredstva za m o g u
nost valjanog rasturanja i, naposletku, n j e g o v a este-
tika forma m o r a da b u d e uverljiva pred oseanjem,
tako da se protiv n j e ne m o g u dii nikakvi a r g u m e n
ti emocionalne prirode. Simbol Grala oevidno je za
izvesno v r e m e ispunjavao te zahteve, i toj o k o l n o
sti z a h v a l j i v a o j e z a s v o j i v i u t i c a j , k o j i se, k a o t o
pokazuje p r i m e r Vagnerov, n i j e ni danas sasvim
ugasio, iako nae v r e m e i naa psihologija nezaustav
ljivo iziskuju n j e g o v o rasturanje.
Opte zvanino hrianstvo p o n o v o je usisalo
gnostike elemente koji se o b j a v l j u j u u psihologiji

253
slube eni i smestilo ih u p o j a a n o p o t o v a n j e M a
rije. Ja sam odabrao lauretansko molepstvije, kao p o
znat primer o v o g asimilacionog procesa, iz v e o m a v e
likog b r o j a drugih isto tako interesantnih m a t e r i j a
li ja. S o v o m asimilacijom optem hrianskom s i m
b o l u p r o p a o je n a j p r e u slubi eni razvijani p u p o
ljak d u e v n e kulture m u k a r e v e . N j e g o v a dua, k o j a
se razvijala u slici s a m o o d b r a n e g o s p o d a r i c e , i z g u
bila je individualni izraz s v o j i m p r e l a s k o m u opti
simbol. T i m e se izgubila i m o g u n o s t individualnoga
diferenciranja, ona je potisnuta kolektivnim izrazom.
Takvi gubici obino uvek imaju rave posledice, koje
su i u o v o m sluaju uskoro sebi pribavile v a e n j e .
D o k se, n a i m e , d u e v n a v e z a p r e m a e n i i z r a a v a l a
k o l e k t i v n i m p o t o v a n j e m Marije, slika ene gubila je
vrednost na koju ljudsko bie ima izvesno prirodno
p r a v o . O v a vrednost, k o j a s v o j p r i r o d a n izraz nalazi
u i n d i v i d u a l n o m izboru, prelazi, kad se individualni
izraz n a d o k n a d i k o l e k t i v n i m , u nesvesno. U n e s v e
s n o m slika ene d o b i v a o p s e d n u e , k o j e o i v l j u j e
infantilno-arhaine dominante (Upor. za ovaj p o j a m
Jung, Die Psvchologie der unbewussten Prozesse.
Z i i r i c h , 1917). R e l a t i v n o o b e z v r e d n o i v a n j e r e a l n e
ene k o m p e n z u j e se d e m o n s k i m crtama na taj nain
to se svi nesvesni sadraji, u k o l i k o su aktivisani
otcepljenim libidnim koliinama, pojavljuju projici
rani na objekat. Relativno obezvrednoivanje ene
z n a i : m u k a r a c j e v o l i u i z v e s n o m s m i s l u m a n j e , ali
se zato ena p o j a v l j u j e kao progoniteljica, t j . kao v e -
tica. Na taj nain, s p o j a a n i m p o t o v a n j e m M a r i j e
i z b o g n j e g a , r a z v i l o se t r a b u n j a n j e o v e t i c a m a , ta
neugasna sramotna ljaga docnijega srednjega veka.
A l i to nije bila jedina posledica. O t c e p l j e n j e m i p o t i
skivanjem vane progresivne tendencije nastalo je
uopte izvesno aktivisanje nesvesnoga. I o v o aktivi-
sanje nije moglo u optem hrianskom simbolu nai
nikakav d o v o l j a n izraz, j e r bi adekvatni izraz p o s t o
jao najpre u individualnim izraajnim oblicima. Ah
ova okolnost spremila je zemljite za jeresi i shizme.
Od toga se hrianski orijentisana svest m o r a l a f a -
natiki braniti. B e z u m n o s t strahota inkvizicije bila

254
je natkompenzovana sumnja, koja se nametala od
strane nesvesnog i k o j a je naposletku izazvala j e d n u
od najveih shizmi crkve, naime reformaciju.
Iz ovoga duega raspravljanja dobivamo ovaj
u v i a j : poli smo od one vizije Hermasove u k o j o j je
on v i d e o k a k o se podizala neka kula. Stara gospoa,
k o j a je ranije o sebi rekla da je kula, o b j a n j a v a d o c
nije kulu kao simbol crkve. N j e n znaaj prelazi time
na kulu, k o j o m se bavi i c e o dalji tekst poimena.
Sad je za Hermasa re o kuli, a ne vie o staroj g o
spoi, a kamoli o realnoj Rodi. T i m e je izvreno o d -
reivanje libida od realnoga objekta i njegovo p r e
noenje na simbol, n j e g o v o prevoenje u funkciju
simbola. Ideja opte i jedinstvene crkve, izraena
s i m b o l o m j e d n e kao iz stene isklesane i n e o b o r i v e
kule, postaje time u duhu Hermasovu stvarnost k o j a
se vie ne m o e vraati u prolost. Odreenje libida
od objekta premeta je u unutranjost subjekta, ime
se aktiviu slike nesvesnoga. O v e slike su arhaini
izrazni oblici, k o j i postaju simboli, a svi se sa s v o j e
strane opet p o j a v l j u j u k a o ekvivalenti za objekte
koji su relativno izgubili vrednost. Ovaj proces je u
s v a k o m s l u a j u star k o l i k o i o v e a n s t v o , j e r se s i m
boli nalaze v e m e u reliktima doistorijskoga o v e
ka, kao i u najniega tipa o v e k a k o j i danas j o ivi.
Pri obrazovanju simbola, dakle, oevidno je da m o r a
biti rei i o bioloki v e o m a vanoj funkciji. K a k o
s i m b o l m o e d a i v i s a m o t i m e to o b j e k a t r e l a t i v n o
g u b i v r e d n o s t , t o o n o e v i d n o slui i c i l j u o b e z v r e d -
noivanja objekta. K a d bi objekat imao neuslovlje-
nu vrednost, on bi bio i neuslovleni odreiva s u b
jekta, i time bi bila unitena sloboda delanja, j e r ni
relativna sloboda pored neuslovljenog determinisanja
o b j e k t o m ne bi vie mogla postojati. Stanje apsolut
ne vezanosti za objekat znai isto to i p o t p u n o e k s -
teriorisanje p r o c e s a svesti, t j . istovetnost s u b j e k t a i
objekta, a time je unitena svaka mogunost sazna
nja. O v o stanje nalazi se u ublaenoj f o r m i j o i d a
nas u primitivna oveka. Takozvane projekcije, na
k o j e esto nailazimo pri p r a k t i k o j analizi, nisu t a -
k o e nita d r u g o n e g o ostaci p r v o b i t n e istovetnosti

255
subjekta s objektom. Takvim stanjem uslovljeno
iskljuivanje saznanja i n e m o g u n o s t svesna iskustva
znae znatne gubitke u sposobnosti prilagoivanja,
koja je veoma vana za oveka od prirode nenaoru
ana i nezatiena, sa n j e g o v i m p o t o m s t v o m k o j e je
dui niz godina nie vrednosti u odnosu p r e m a i v o
tinjama. Ali besaznajno stanje i sa stanovita a f e k -
tivnosti znai opasnu inferiornost, ukoliko istovetnost
oseanja s o s e a n i m o b j e k t o m utie na to da, p r v o ,
neki o b j e k a t m o e vriti k o j e g o d j a k o d e j s t v o n a
subjekat i, drugo, da neki afekat subjekta bez p r e
p o n a obuhvata i o b j e k a t i vri nasilje. Sta p o d tim
razumevam, ilustruje jedna epizoda iz ivota B u m a -
n a : n e k i B u m a n i m a o j e m a l e n a sina, k o j e g a j e v o l e o
s karakteristinom n e n o m m a j m u n s k o m ljubavlju
primitivca. Ova ljubav je, da kaemo pravo psiho
loki, p o t p u n o autoerotina, t j . subjekat voli samoga
s e b e u o b j e k t u . O b j e k a t slui p r i t o m e u n e k u r u k u
kao erotiko ogledalo. Jednoga dana posle ribanja
v r a a s e B u m a n k u i s r d i t , j e r nita n i j e u l o v i o .
K a o uvek, i tada je malian istrao radosno pred
n j e g a , ali g a j e o t a c z g r a b i o i n a m e s t u m u z a v r n u o
i j u . R a z u m e se, o n j e p o t o m m r t v o d e t e o p l a k i v a o
s istom neprisebnou s k o j o m ga je ranije zadavio.

O v a j sluaj jasno p o k a z u j e istovetnost objekta

sa svagdanjim afektom. Jasno je da ovakav mentali
tet spreava u hordi svaku organizaciju k o j a u vioj
m e r i d o p u t a zatitu. S t o g a j e o n s o b z i r o m n a r a z
mnoavanje i umnoavanje speci ja nepovoljan ini
lac, i zato se k o d specije j a k o m vitalnou m o r a p o
t i s k i v a t i i p r e u o b l i a v a t i . Iz t o g a c i l j a p r o i z l a z i i n j e
m u slui s i m b o l t i m e to o d o b j e k t a o d v a j a i z v e s n u
koliinu libida, t i m e mu relativno oduzima vrednost
i na taj nain daje subjektu n e k u nadvrednost. A l i
ova nadvrednost odnosi se na nesvesno u subjekta.
T i m e se subjekat stavlja izmeu spoljanje i u n u
tranje determinante, i otuda nastaje mogunost i z
bora i relativna sloboda subjektova.
S i m b o l u v e k proizlazi iz arhainih ostataka, iz
p l e m e n s k o - i s t o r i j s k i h e n g r a m a , o i j o j se starosti i
p o r e k l u m o e m n o g o s p e k u l i s a t i , ali n i t a o d r e e n o

256
zakljuiti. Bilo bi i sasvim nepravilno kad b i s m o hteli
da simbole izvodimo iz linih izvora, na primer iz
individualno potisnute seksualnosti. T a k v o potiskiva
n j e m o e najvie da dobavi koliinu libida, k o j a akti-
vie arhaini engram. A l i engram odgovara naslee-
n o m nainu funkcije, koji svoje postojanje ne duguje
moda n e k o m sekularnom seksualnom potiskivanju,
nego injenici nagonskoga diferenciranja uopte. Ali
nagonsko diferenciranje bilo je i jeste bioloki nuna
mera, k o j a nije moda svojstvena samo vrsti ovek,
n e g o se isto tako manifestu je u p o l n o j zakrljalosti
pele radilice. O v o poreklo simbola, u naem sluaju
simbola suda, ja sam izveo iz arhainih predstava.
K a o to j e o v o m s i m b o l u o s n o v a p r a p r e d s t a v a u t e r u
sa, t a k o i z a s i m b o l k u l e m o e m o n a s l u i v a t i s l i n o
poreklo. Simbol kule m o g a o bi pripadati nizu onih, u
osnovi uzev, falikih simbola kojima je bogata istori-
ja simbola. Da se ba u o n o m trenutku kad Hermas
pri pogledu na primamljivu postelju m o r a potiskivati
e r o t i k u f a n t a z i j u n a m e e f a l i k i s i m b o l , to p o s v o j
prilici o d g o v a r a erekciji, nije udnovato. Mi smo v i -
deli da su i drugi simbolski atributi d e v o j k e - c r k v e
nesumnjivo erotikoga porekla, kao takvi v e zbog
s v o j e g a p o r e k l a p o t v r e n i Pesmom nad pesmama i,
pored toga, jo od otaca izrino tumaeni kao takvi.
Simbol kule u lauretanskom molepstviju vodi p o
r e k l o iz istoga izvora i m o g a o bi zato da i m a i slinu
osnovu znaenja. Atribut kule o d slonove kosti
jeste nesumnjivo erotike prirode, jer se odnosi na
b o j u i g l a t k o u k o e ( P e s m a nad p. 5, 14: N j e g o v o
t e l o j e k a o ista s l o n o v a a ) . A l i i s a m u k u l u s u s r e -
t a m o u n e s u m n j i v o e r o t i k o j v e z i u Pesmi nad pe
smama 8 , 1 0 : J a s a m z i d i d o j k e s u m o j e k a o k u l e .
T i m e se istiu dojke, dakle n j i h o v a puna i n a p r e g n u
t a k o n s i s t e n c i j a , m o d a s l i n o k a o 5 , 15: N j e g o v a
bedra su kao mramorni stubovi. T o m e odgovara i
7, 5: T v o j vrat je kula od slonove kosti i T v o j nos
je kao kula na Libanu, ime se misli na vitkou u z
rasta. O v i a t r i b u t i v o d e p o r e k l o i z o s e a j a d o d i r a i
organskih oseaja, koji se stavljaju u objekat. K a o
to se s u m o r n a v o l j a p o j a v l j u j e k a o siva, a radosna

17 Jung, Odabrana dela, V

257
kao svetla i arovita, tako stoji stvar i s oseajima
dodira p o d uticaj em subjektivnih seksualnih oseaj a,
u o v o m sluaju oseaja erekcije, iji se kvaliteti p r e
n o s e na o b j e k a t . E r o t i k a p s i h o l o g i j a Pesme nad pe-
smama p r i m e n j u j e u s u b j e k t u i z a z v a n e s l i k e na
objekat radi povienja n j e g o v e vrednosti. A l i c r k v e
na psihologija p r i m e n j u j e iste slike da l i b i d o u p r a v i
na o b j e k a t u s l i c i , a p s i h o l o g i j a H e r m a s o v a u z d i e
n e s v e s n o izazvanu sliku n a j p r e do cilja po sebi, da
tu ovaploti onu misao koja je v e o m a vana za ta
danji mentalitet, n a i m e za stabilizaciju i organiza
ciju n o v o d o b i v e n o g a hrianskoga pogleda na svet i
stava.

b) Relativnost pojma o Bogu u Majstora Ekeharta

Proces kroz koji je Hermas proao predstavlja u

m a l o m o n o to s e u r a n o j s r e d n j o v e k o v n o j p s i h o l o
giji deavalo u velikom: novo otkrie ene i obrazo
vanje enskoga simbola Grala. Hermas je video R o d u
u n o v o j s v e t l o s t i , ali t i m e o d r e e n a k o l i i n a l i b i d a
pretvorila mu se pod rukama u ispunjavanje njegova
savremenoga zadatka.
Po m o m e miljenju, za nau psihologiju karakte
r i s t i n o j e t o to n a p r a g u n a j n o v i j e g a v r e m e n a s t o j e
dva duha k o j a su izvrila snaan uticaj na srca i
g l a v e m l a d o g a n a r a t a j a : Vagner i Nie; p r v i je b r a
nilac ljubavi, koji u s v o j o j muzici daje maha celoj
skali o s e a j n i h t o n o v a o d T r i s t a n a p a s v e d o l e d o r o -
d o s k v r n i l a k e strasti, i o d T r i s t a n a p a s v e g o r e d o
najvie duhovnosti Grala; drugi je branilac moi i
p o b e d n i k e v o l j e i n d i v i d u a l n o s t i . Vagner u s v o m
n a j v i e m i p o s l e d n j e m izrazu n a d o v e z u j e na legendu
o G r a l u , k a o Gete na Dantea, a Nie na s l i k u g o s p o d
ske kaste i gospodskoga morala, kako ga je srednji
v e k vie no jedared ostvario u m n o g i m h e r o j s k i m i
vitekim likovima plave kose. V a g n e r raskida o k o v e
k o j i s u stezali l j u b a v , N i e r a z b i j a p l o e v r e d n o s t i
koje su okivale individualnost. Oba tee slinom c i
l j u , ali s t v a r a j u n e i s c e l j i v r a s c e p , j e r g d e j e l j u b a v ,

258
tu ne vlada nikakva m o pojedinca, a gde je mo
pojedinca, tu ne vlada nikakva ljubav.
To to trojica od n a j v e i h n e m a k i h d u h o v a u
svojim najveim delima nado vezu ju na ranu srednjo-
v e k o v n u psihologiju, ini mi se da dokazuje da je
ba ono v r e m e ostavilo jedno pitanje na k o j e otada
jo nije donesen odgovor.
M o r a m o pokuati da se t o m e pitanju malo vie
p r i b l i i m o . M e n i se, n a i m e , i n i k a o d a j e o n o s t r a n o
n e t o to s e i z r a a v a l o u i z v e s n i m v i t e k i m r e d o v i
m a t a d a n j e g a v r e m e n a , i z a ta s e i n i d a j e s v o j
i z r a z n a l o u l e g e n d i o G r a l u , b i l o k l i c a ili p u p o l j a k
nove orijentacione mogunosti, nova simbola. Nehri-
anstvenost, resp. gnostiki karakter simbola o G r a
lu ukazuje na one rane hrianske jeresi, na one d e -
limino snane zaetke koji u sebi kriju obilje s m e -
lih i sjajnih ideja. Ali gnosa p o k a z u j e nesvesnu psi
hologiju u najbogatijem razvitku, ak u perverznoj
b u j n o j izrasli, d a k l e u p r a v o o n a j e l e m e n a t k o j i s e
najvie odupire regulae fidei (pravilu vere), o n o p r o
metej sko i stvaralako, k o j e se klanja samo vlastitoj
dui, a nikako k o l e k t i v n o m merilu. U gnosi nalazimo,
razume se u g r u b o m obliku, o n u v e r u u m o vlasti
toga otkrivenja i vlastitoga saznanja k o j a je n e d o
stajala d o c n i j i m v e k o v i m a . O v a v e r a i m a s v o j e p o
reklo u p o n o s n o m oseanju vlastitoga srodstva sa B o
gom, koje se ne podvrgava nikakvoj ljudskoj odred
bi, i k o j e u datom sluaju ak i b o g o v e savlauje
s n a g o m saznanja. U gnosi lei p o e t a k o n o g a puta
koji vodi do psiholoki tako znaajnih saznanja n e -
m a k e mistike, koja je cvetala ba u o n o v r e m e o
k o m e mi govorimo. Karakteristino je za pitanje koje
je pred nama da se seamo i najveega mislioca o n o
ga v r e m e n a , Majstora Ekeharta. K a o to su se u v i
tetvu primeivali znaci n o v e orijentacije, tako n a m
se u E k e h a r t a p o j a v l j u j u n o v e m i s l i , m i s l i i s t e du-
evne o r i j e n t a c i j e k o j a j e p o k r e n u l a Dantea d a i d e
za s l i k o m B e a t r i i n o m u p o d z e m l j e n e s v e s n o g a , a
nadahnula pevae koji su pevali predanja o Gralu.
N a alost, i z l i n o g a ivota E k e h a r t o v a n i j e n a m p o
z n a t o n i t a to b i n a m o b j a s n i l o p u t k o j i m j e o n d o -

17'
259
s p e o d o d u e , ali n j e g o v s u p e r i o r n i n a i n k o j i m o n u
svome govoru o kajanju kae: ouch noch erfraget
m a n selten, daz die liute k o m e n t ze g r o z e n dingen,
sie s i e n z u d e m e r s t e n e t w a z v e r t r e t e n , u k a z u j e n a
lino iskustvo. Ekehart je stran h r i a n s k o m o s e a
n j u grenosti, a zanima nas n j e g o v o oseanje u n u t r a
njega srodstva sa B o g o m . ovek se osea otrgnut iz
atmosfere Upaniada. M o r a da se u Ekeharta d o g o d i
lo sasvim izvanredno povienje duevne vrednosti
kad se m o g a o uzdii do tako rei isto psiholokog,
dakle relativnoga shvatanja Boga i njegova odnosa
prema oveku. Otkrivenje i opirno formulisanje r e
lativnosti B o g a p r e m a o v e k u i n j e g o v o j dui ini mi
se da je jedan od najvanijih koraka na putu do psi
holokoga poimanja religioznoga fenomena i time do
mogunosti osloboenja religiozne funkcije iz zagu-
nih o g r a d a intelektualne kritike, k o j a isto tako i m a
prava na postojanje.

T i m e d o s p e v a m o d o pravoga zadatka o v o g a p o
glavlja, naime do raspravljanja o relativnosti s i m
b o l a . P o d relativnou bojom r a z u m e v a m s h v a t a n j e
po k o m e Bog ne postoji apsolutno, tj. odreen od
ljudskoga subjekta i s onu stranu svih ljudskih u s l o -
va, n e g o po k o m e je on u izvesnom smislu zavisan od
ljudskoga subjekta, te postoji uzajamna i neizbena
v e z a i z m e u o v e k a i B o g a , t a k o d a se, s j e d n e s t r a
ne, ovek moe razumeti kao funkcija Boga, a, s d r u
ge strane, B o g kao psiholoka funkcija oveka. Za
nau analitiku psihologiju, kao za nauku koja se
m o r a shvatiti kao empirijska sa ljudskoga stanovita,
slika B o g a j e s i m b o l i n i izraz izvesnoga p s i h o l o k o
g a s t a n j a ili f u n k c i j e k o j a j e o k a r a k t e r i s a n a t i m e t o
je ona nad svesnom voljom subjekta neuslovljeno
n a d m o n a i s t o g a m o e d a i z n u a v a ili d a o m o g u u j e
dela i napore ije bi izvoenje bilo nedostino s v e
snom naprezanju. Ovaj premoni impuls ukoliko
s e b o j a f u n k c i j a m a n i f e s t u j e u d e l a n j u ili o v a
inspiracija koja nadmaa svesni razum dolazi od
ustavljanja energije u nesvesnom. O v i m nagomilava
n j e m libida o i v l j u j u se slike to ih kolektivno n e
svesno poseduje kao latentne mogunosti, a m e u

260
n j i m a s e n a l a z i slika B o g a , o n o u t i s k i v a n j e k o j e j e o d
praiskonskih v r e m e n a kolektivni izraz za n a j j a e i
najneuslovljenije uticaj e nesvesnih libidnih k o n c e n
tracija na svest. Otuda za nau psihologiju, k o j a se
kao nauka m o r a ograniavati na iskustvo u okviru
naem saznanju povuenih granica, B o g nije ni r e
lativan, nego je funkcija nesvesnoga, tj. manifesta
cija otcepljene libidne koliine k o j a je aktivisala
s l i k u B o g a . R a z u m e se, z a o r t o d o k s n o s h v a t a n j e B o g
j e apsolutan, t j . o n postoji p o sebi. T i m e j e izraeno
i p o t p u n o o t c e p l j i v a n j e o d n e s v e s n o g a , to p s i h o l o k i
znai da o v e k nije svestan injenice da boanski uti
caj proizlazi iz vlastitoga unutranjega ivota. Ali
stanovite b o j e relativnosti znai da se znatan deo
nesvesnih procesa bar nago vesta van j em saznaje kao
p s i h o l o k i s a d r a j . O v a j u v i a j , r a z u m e se, m o e s e
pojaviti s a m o o n d e g d e je dui p o k l o n j e n a j e d n a vie
no obina panja, ime su sadraji nesvesnoga iz s v o
jih projekcija povueni u objekte i njima (sadraji
m a ) data izvesna svesnost, na o s n o v u k o j e se oni p o
javljuju kao pripadni subjektu i stoga i kao s u b j e k
tivno uslovljeni. O v a j sluaj p o j a v i o se k o d misti-
ara. To ne znai da je ovaj sluaj uopte p r v o p o
javljivanje ideje boje relativnosti: u primitivnih
l j u d i p r i r o d n o i u p r i n c i p u n a l a z i se r e l a t i v n o s t b o j a ,
jer gotovo svugde na niem stepenu shvatanje Boga
j e s t e i s t o d i n a m i k e p r i r o d e , t j . B o g j e boanska
snaga, s n a g a z d r a v l j a , d u e , m e d i c i n e , b o g a t s t v a , g l a
v a r a itd., k o j a s e i z v e s n i m p r o c e d u r a m a m o e u h v a
titi i u p o t r e b i ti za p r o i z v o e n j e za i v o t i l j u d s k o
z d r a v l j e n u n i h s t v a r i , a p o n e k a d i za p r o i z v o e n j e
magijskih i neprijateljskih dejstava. O v u snagu pri
mitivni ovek osea i kao spoljanju i kao unutra
nju, t j . ne samo kao s v o j u vlastitu ivotnu snagu
n e g o i k a o m e d i c i n u u s v o m e a m u l e t u ili k a o u t i c a j
koji dolazi od n j e g o v a glavara. To je prva dokaljiva
predstava duhovne snage koja sve proima i ispunja
v a . P s i h o l o k i , s n a g a f e t i a ili p r e s t i m e d i c i n s k o g a
o v e k a j e s t e n e s v e s n o s u b j e k t i v n o p r o c e n j i v a n j e tih
objekata. R e je, dakle, u osnovi uzevi, o libidu, koji
se n a h o d i u s u b j e k t i v n o j nesvesti i opaa na o b j e k t u ,

261
jer se sve aktivisano nesvesno pojavljuje projicira
no. P r e m a tome, relativnost boja koja se pojavljuje
u s r e d n j o v e k o v n o j mistici jeste vraanje na p r i m i
tivno stanje stvari. M e u t i m , srodne istone p r e d s t a
ve o i n d i v i d u a l n o m i n a d i n d i v i d u a l n o m a t m a n u nisu
nikakve regresije na primitivno, n e g o sa b i e m Istoka
saglasan konstantan dalji razvitak iz primitivnog, sa
zadravanjem principa koji se v e razgovetno p o j a v
ljuju u primitivnom. Vraanje na primitivno nije
u d n o v a t o utoliko u k o l i k o svaka istinski iva f o r m a
r e l i g i j e k u l t n o ili e t i k i o r g a n i z u j e j e d n u ili d r u g u
primitivnu tendenciju, odakle j o j ba pritiu tajan
stvene nagonske snage, k o j e proizvode onu potpunost
ljudskoga bia u religioznom procesu. 1 0 2
Ovo vraa
n j e , ili k a o u i n d i j s k o m , n e p r e k i n u t a s v e z a s p r i m i
tivnim, jeste dodirivanje materinske zemlje, praizvo-
r a s v a k e s n a g e . U s m i s l u s v a k o g d o r a c i o n a l n e ili
etike visine diferenciranoga shvatanja ove nagonske
snage jesu neiste prirode. Ali sam ivot tee u
isti m a h i z b i s t r i h i i z m u t n i h i z v o r a . S t o g a n j e m u i
nedostaje svaka suvie velika istota ivljenja.
Svako obnavljanje ivota ide kroz mute i hodi dalje
do bistrine. A l i to je v e e razbistravanje i d i f e r e n
ciranje, to je slabiji ivotni intenzitet, ba z b o g o d l i -
vanja supstancija k o j e ga mute. Proces razvitka p o -
trebuje ne samo razbistravanje nego i uzmuivanje.
T o j e v e l i k i r e l a t i v i s t Majstor Ekehart d o b r o u v i d e o
kad je rekao: Dar u m b e lidet got gerne den schaden
der sunden unde hat dicke gelitten u n d aller dickest
verhenget iiber die menschen, die er hat versehen,
daz er sie ze g r o z e n d i n g e n ziehen w e l l e . N i m w a r !
W e r was unserm herren je lieber unde heimlicher
denne die aposteln w a r e n ? D e r beleip nie keiner, er
v i e l e i n t o t s i i n d e n , a l l e w a r e n sie t o t s i i n d e r g e w e s e n .
Daz hat er in der alten unde niuwen e dicke bewiset
v o n den, die i m e verre die liebsten darnach males
w u r d e n , u n d o u c h n o c h erfraget m a n selten, dez die

1 0 2
Primera za to ima mnogobrojnih. Spomenuo sam ih
nekoliko u s v o m s p i s u Wandl. und Symbole der Libido.

262
l i u t e k o m e n t z e g r o z e n d i n g e n , sie s i e n z e d e m e r s t e n
etwas vertreten. 103

S j e d n e strane z b o g s v o j e psiholoke o t r o u m n o -
sti, a s d r u g e s t r a n e z b o g v i s i n e s v o j e g a r e l i g i o z n o g a
oseanja i miljenja, Majstor Ekehart je najsjajniji
predstavnik one kritike struje u crkvi na kraju X I I I
veka. Stoga u navesti niz njegovih izjava, koje
osvetljavaju n j e g o v o relativistiko shvatanje B og a:
1. Jer o v e k je doista B o g i B o g doista o
vek. 1 0 4

2. Meutim, k o m e B o g nije takva unutranja

imovina, nego svakoga boga mora sebi nabavljati
spolja o v d e ili o n d e , g d e g a p o t o m t r a i n a n e d o v o
l j a n n a i n , p o s r e d s t v o m o d r e e n i h d e l a , l j u d i ili m e
sta: taj ga ba n e m a , i o n d a se lako p o j a v l j u j e neto
to n e k o g a o m e t a . I t o g a n e o m e t a s a m o r a v o d r u
tvo n e g o i dobro, ne samo ulica nego i crkva, ne
s a m o r a v e r e i i dela n e g o isto t a k o i d o b r e rei i
dela. J e r p r e p o n a lei u n j e m u : B o g u n j e m u j o n i j e
postao svet. K a d bi mu on to bio, o n d a bi se on o s e -
ao na svakom mestu i k o d svih ljudi na svaki nain
i skriven: uvek bi imao Boga etc. 1 0 5

O v o mesto je naroito psiholoki interesantno;

ono otkriva k o m a d primitivnoga shvatanja Boga, kao
to s m o g a g o r e s k i c i r a l i . N a b a v l j a t i s e b i s v a k o g a
b o g a s p o l j a znai isto to i p r i m i t i v a n p o g l e d da se
tondi m o e pribaviti spolja. Svakako u Ekeharta
1 0 8

pre m o e biti rei o g o v o r n o j figuri, o figuri k o j a

o m o g u u j e razgovetni problesak prasmisla. U sva
k o m sluaju, jasno je da Ekehart ovde razumeva
B o g a kao psiholoku vrednost. To se vidi iz o v e r e
enice: K o B o g a sebi pribavlja spolja, taj j e ometan
objektima. K o , naime, B o g a ima spolja, taj ga je

ios p f e i f f e r , Deutsche Mystiker, B d . I I .

104 V o n d e n H i n d e r n i s s e n a n w a h r e r G e i s t l i c h k e i t . H .
Biittner, Meister Eckeharts Schriften und Predigten. Diede-
richs, J e n a , 1909, B d . I I , 185.
Geist. Unterweisung, 4 , H . B i i t t n e r , l o c . cit. B d . I I ,
1 0 5

p. 8.
P o j a m libida u Bataka. W a r n e c k e , Die
1 0 8
Religion der
Batak, L e i p z i g 1 9 0 9 . T o n d i j e i m e z a m a i j s k u snagu oko
k o j e se tako rei sve okree.

263
nunim nainom projicirao u objektu, ime objekt
dobiva jednu nadvrednost. Ali gde je to sluaj, tu
o b j e k a t i m a i p r e k o m e r a n uticaj na subjekat i dri
ga u izvesnoj ropskoj zavisnosti. Ekehart o e v i d n o
misli n a o v u d o b r o poznatu vezanost z a objekat, k o
j o m se svet pojavljuje u ulozi Boga, tj. kao apsolut
no uslovljivaka veliina. Stoga on dalje kae da
takvom oveku B o g jo nije postao svet, jer mu je
svet zamenio mesto Boga. Takav, dakle, nije n a d
vrednost odreio od objekta i introvertovao je, kako
bi tu vrednost p o s e d o v a o u sebi s a m o m . A k a d bi je
p o s e d o v a o u sebi s a m o m , i m a o bi B o g a (ba tu v r e d
nost) svagda k a o objekat, k a o svet, i tako bi mu B o g
postao svetom. U istom spisu Ekehart kae: K o se
d o b r o osea u dui, n j e m u je prijatno na s v a k o m
mestu i k o d svih ljudi; a ko se oseao ravo, n j e m u
je neprijatno na svakom mestu i k o d svih ljudi. Jer,
ko se d o b r o osea u dui, taj B o g a ima u sebi. Ko tu
vrednost nosi u sebi, on je s v u g d e d o b r e v o l j e , on
nije zavisan od objekata, t j . nije potrebit i ne o e
k u j e o d o b j e k t a o n o to m u n e d o s t a j e . I z t i h r a z m i
ljanja m o g l i b i s m o kao d o v o l j a n zakljuak izvesti da
j e B o g u Ekeharta p s i h o l o k o ili, t a n i j e r e e n o , p s i -
hodinamiko stanje.
3. Drugi put pod bojim carstvom razumevaju
duu. J e r dua ima iste osobine kao i boanstvo. P r e
ma t o m e , sve to je o v d e r e e n o o b o j e m carstvu
m o e se, u k o l i k o j e s a m B o g t o c a r s t v o , u i s t i n u r e i
i o dui. Sve je postalo kroz njega, p r o d u u j e s v . J o
v a n . O dui ima se to razumevati, jer dua je sve. O n a
je to, j e r je o n a slika boja. A l i k a o takva ona je i
carstvo boje. Toliko je, kae jedan majstor, B o g
u dui da se celo n j e g o v o b o g o v a n j e osniva na n j o j .
V i e j e s t a n j e u t o m e to j e B o g u d u i n e g o l i t o j e
d u a u B o g u : to j e o n a u B o g u , t i m e o n a j o n i j e
b l a e n a , ali j e b l a e n a o t u d a to j e B o g u n j o j . O s l a
n j a j t e se na t o : Bog sam je blaen u dui.
Dua, taj m n o g o z n a n i i m n o g o t u m a e n i p o j a m ,
odgovara, istorijski uzeto, j e d n o m p s i h o l o k o m s a d r
aju k o m e u o k v i r u granica svesti m o r a pripadati
izvesna samostalnost. Jer, kad ne bi to bio sluaj, o -

264
v e k ne bi nikada doao na misao da dui pripie sa
mostalno bie kao da je ona objektivno opaljiva
stvar. Ona m o r a biti sadraj k o m e pripada sponta
nost, a time nuno i delimina nesvesnost, k a o s v a
k o m e autonomnom kompleksu. Primitivni ovek ima,
k a o to j e p o z n a t o , r e d o v n o v i e d u a , t j . v i e a u t o
n o m n i h kompleksa visoke samostalnosti, tako da oni
i m p o n u j u k a o o d v o j e n a b i a (kao u izvesnih d u h o v n o
obolelih ljudi!). Na viem stepenu smanjuje se broj
dua, d o k se na n a j v i e m dosad p o s t i g n u t o m k u l t u r
n o m stepenu dua sasvim ne razrei u svesnost svih
psihikih procesa i time produuje svoje postojanje
samo jo kao termin za celokupnost psihikih p r o c e
sa. O v o t r o e n j e d u e j e z n a k n e s a m o z a p a d n j a k e
n e g o i istonjake kulture. U b u d i z m u sve se r a z r e -
a v a u s v e s n o s t , a k se i s a m s k a r e , n e s v e s n e t v o r a k e
snage, m o r a j u postizati i preobraavati religioznim
samorazvicem. S o v i m sasvim optim istorijskim
razvitkom p o j m a due stoji u protivrenosti shvata
nje analitike psihologije, jer ona ima p o j a m due
k o j i se poklapa s celokupnou psihikih funkcija.
M i , naime, definiemo duu, s j e d n e strane, k a o v e z u
p r e m a n e s v e s n o m , a, s d r u g e s t r a n e , i k a o p e r s o n i f i
kaciju nesvesnih sadraja. Sa kulturnoga stanovita
t a k o r e i z a a l j e n j e j e to j o i m a p e r s o n i f i k a c i j a n e
svesnih sadraja, kao to je sa stanovita o b r a z o v a n e
i d i f e r e n c i r a n e s v e s n o s t i a l o s n o to i m a n e s v e s n i h
sadraja. Ali, kako se analitika psihologija bavi
stvarnim ovekom, a ne ovekom kakav bi on po iz
vesnim pogledima trebalo da bude, sleduje da se oni
fenomeni koji ve primitivnim ljudima daju povoda
da g o v o r e o d u a m a j o u v e k p o j a v l j u j u , isto o n a
ko kao to se u k o j e g a evropskoga kulturnoga n a r o
da j o nalazi g o l e m b r o j onih k o j i v e r u j u u aveti. A k o
mi ve postavljamo uenje o jedinstvu Ja, po k o
j e m u n e m o e biti n i k a k v i h samostalnih k o m p l e k s a ,
priroda ba ni najmanje ne vodi rauna o takvim in
teligentnim teorijama. A k o je dua personifikacija
nesvesnih sadraja, onda j e , kao to s m o v e d e f i n i -
sali, i B o g n e s v e s t a n s a d r a j , j e d n a p e r s o n i f i k a c i j a ,
u k o l i k o s e z a m i l j a k a o l i a n , s l i k a ili i z r a z u k o l i k o

265
s e z a m i l j a s a m o ili u g l a v n o m d i n a m i k i , d a k l e u
b i t n o m isto kao i dua ukoliko se o n a zamilja k a o
personifikacija nesvesnoga sadraja. Shvatanje M a j
stora Ekeharta je, dakle, isto psiholoko. D o k l e g o d
j e d u a , k a o to o n k a e , s a m o u B o g u , o n a n i j e b l a
ena. A k o se p o d blaenou razumeva neko n a r o
ito zdravo i povieno stanje ivota, onda o v o stanje,
dakle, po Ekehartu ne m o e postojati dokle god je
kao B o g obeleavana snaga, libido, sakrivena u o b
j e k t i m a . J e r d o k l e g o d g l a v n a v r e d n o s t ili B o g , p o
Ekehartu, nije u dui, dotle je snaga napolju, dakle
u objektima. Bog, tj. glavna vrednost, mora se p o
v u i iz objekta; time B o g dolazi u duu, i to je vie
stanje i za B o g a znai blaenstvo. Psiholoki, to
znai: ako se boji libido, t j . projicirana nadvrednost,
sazna k a o p r o j e k c i j a , tako da saznanjem objekti
1 0 7

izgube od znaaja, onda se za tu nadvrednost smatra

da pripada jedinki, i time nastaje povieno oseanje
ivota, t j . n o v o zadovoljstvo. Bog, t j . najvii inten
zitet i v o t a , n a l a z i se o n d a u d u i , u n e s v e s n o m . A l i
to se ne sme da razumeva tako kao da bi onda Bog
b i o s a s v i m n e s v e s t a n , u t o m s m i s l u t o bi i i d e j a o
n j e m u iezla iz svesti. tavie, stvar stoji tako da se
g l a v n a v r e d n o s t d r u k i j e s m e t a i n a l a z i se u n u t r a , a
ne napolju. Nisu onda objekti autonomni inioci, n e g o
je B o g postao autonomni psiholoki kompleks. Ali
a u t o n o m a n k o m p l e k s j e u v e k s a m o d e l i m i n o sve
stan, j e r s e o n s a m o u s l o v l j e n o a s o c i r a s a J a , t j . n i
kada tako da bi ga Ja sasvim moglo obuhvatiti, jer
tada on ne bi vie bio autonoman.

Stoga od toga trenutka onaj koji de terminu je

nije vie nadvrednosni objekat, nego nesvesno. Iz n e
svesnoga dolaze tada uslovljivaki uticaji, t j . osea se
i zna se da oni tada dolaze iz nesvesnoga, i t i m e n a
staje jedinstvo bia (Ekehart), j e d n a veza izmeu

i" S a z n a n j e n e e g a k a o p r o j e k c i j e n e s m e s e n i k a d a
7

r a v o r a z u m e t i k a o ist i n t e l e k t u a l a n proces. I n t e l e k t u a l n o
saznanje razreava jednu projekciju samo onda ako je ona
ionako ve zrela za razreavanje. Intelektualnim s u d o m i
v o l j o m n e m o g u n o je izvui libido iz projekcije k o j a ionako
jo nije zrela.

266
svesnoga i nesvesnoga, pri k o j o j svakako nesvesno
i m a v e i z n a a j . M o r a m o s a d a pitati o d a k l e d o l a z i t o
b o a n s t v o ili slast l j u b a v i ( a n a n d a , k a o to I n d i j c i
nazivaju brahmansko stanje). 1 0 8
Via vrednost lei
u tome stanju kod nesvesnoga. Postoji, dakle, jedno
s p u t a n j e p r e m a s v e s t i , to e r e i d a s e n e s v e s n o
p o j a v l j u j e kao determinantna koliina, pri e m u Ja
svesti o stvarnosti g o t o v o iezava. O v o stanje ima,
s j e d n e s t r a n e , n a j v e u s l i n o s t sa s t a n j e m deteta, a,
s d r u g e s t r a n e , sa s t a n j e m primitivnoga oveka, na
kojega u velikoj meri utie nesvesno. M o g l o bi se sa
sigurnou rei da je uspostavljanje ranijega rajsko
ga stanja uzrok o v e blaenosti. A l i ostaje jo da se
r a z u m e zato je o v o p o e t n o stanje tako naroito
p u n o zadovoljstva. O v o blaeno oseanje prati sve
one trenutke koji su obeleeni oseanjem bujnoga i
v o t a , d a k l e t r e n u t k e ili s t a n j a g d e j e o n o to j e n a
slagano m o g l o otei bez prepona, g d e nije bilo p o
t r e b n o d a s e s v e s n i m n a p o r o m i n i o v o ili o n o , d a s e
n a e n e k i p u t ili d a s e o s t v a r i n e k o d e j s t v o . T o s u
s i t u a c i j e ili r a s p o l o e n j a g d e s t v a r i t e k u s p o n t a n o ,
gde nije potrebno da se muno uspostavljaju nekakvi
u s l o v i k o j i o b e a v a j u d a e i z a z v a t i r a d o s t ili z a d o
voljstvo. Za o v u radost, koja, bez obzira na s p o l j a -
nji svet, struji iz dubina bia i sve zagreva, v r e m e
detinjstva je nezaboravljivi znak. Stoga je odnos d e
teta p r e m a roditeljima simbol za pravi unutranji
uslov p o d k o j i m se p o j a v l j u j e blaenstvo. Tako rei
biti kao dete znai: posedovati zalihu naslaganoga
l i b i d a , k o j i s e j o m o e razliti. D e t e t u l i b i d o s t r u j i u
s t v a r i , t a k o o n o s e b i s t i e s v e t , a p o s t e p e n o se o n o i
s l i v a s a s v e t o m , k a o to k a e r e l i g i o z n i j e z i k , j e r m u
stvari p o s t e p e n o postaju prevane. P o t o m se p o j a v
l j u j e zavisnost od stvari. Iz t o g a sleduje nunost
rtve, t j . p o v l a e n j a libida, rasecanja veza. Na taj
nain intuitivna doktrina religioznoga sistema p o k u
ava da p o n o v o skupi energiju, ona sama o v a j p r o
ces sabiranja predstavlja u s v o j i m simbolima. Via
vrednost objekta pokazuje prema nioj vrednosti

los W i l l i a m Blake, engleski mistiar, kae: Energv is

eternal delight. Poetical Works. V o l . I , L o n d o n 1 9 0 6 , p . 2 4 0 .

267
subjekta sputanje unazad, zbog ega bi libido sasvim
strujao prema subjektu kad ne bi bilo preponskih
m o i svesti. K o d primitivnih ljudi s v u g d e v i d i m o
prirodno religijsko vebanje, jer oni bez tekoe
m o g u da idu za n a g o n o m as u o v o m as u o n o m
p r a v c u . Religijskim v e b a n j e m stvaraju oni sebi p o
n o v o p o t r e b n u m a g i j s k u s n a g u , ili p r e k o n o i p o n o
vo stiu izgubljenu duu. Orijentaciona taka velikih
religija nije od o v o g a sveta; time je dato kretanje
libida upravljeno na unutranje bie subjekta, tj. na
njegovo nesvesno. Opte povlaenje i introversija li
bida proizvodi onde koncentraciju libida, k o j a je
simbolisana kao dragocenost, a u parabolama kao
dragocen biser, kao blago u njivi. Poslednjom
s l i k o m slui s e i E k e h a r t i o b j a n j a v a j e o v a k o : N e
b e s k o carstvo lii na b l a g o k o j e je sakriveno u njivi,
kae Hristos. O v a n j i v a je dua u k o j o j sakriveno
lei blago nebeskoga carstva. Stoga je B o g i svako
stvorenje blaeno u dui. O v o t u m a e n j e slae se
1 0 8

s naim psiholokim razmiljanjem. Dua je personi

fikacija nesvesnoga. U n e s v e s n o m e lei blago, t j . u
introversiji sputeni potonuli libido. O v a koliina l i
bida obeleava se kao boje carstvo. B o j e carstvo
z n a i p o s t o j a n u s a g l a s n o s t ili u j e d i n j e n j e s a B o g o m ,
ivot u n j e g o v u carstvu, dakle u stanju u k o m e p r e
tena koliina libida lei u n e s v e s n o m i odatle d e -
terminie svesni ivot. U nesvesnom koncentrisani
libido dolazi od objekta, od sveta, koji ga je r a n i j o m
nadmonou uslovljavao. Tada je Bog bio napolju,
a sada on d e j s t v u j e iznutra k a o sakriveno blago, k o j e
se shvata kao b o j e carstvo. Oevidno je time i z
raeno da u dui nagomilani libido predstavlja v e z u
sa B o g o m (bojim carstvom). A k o Majstor Ekehart
dolazi do zakljuka da je dua upravo b o j e carstvo,
onda se ona zamilja kao veza sa B o g o m , i B o g bi bio
snaga koja u n j o j dela i k o j u ona opaa. Ekehart zove
d u u i slikom Boga. Na o s n o v u e t n o l o k i h i s t o r i j s k i h
shvatanja due jasno saznajemo da je ona, s jedne
strane, sadraj k o j i pripada subjektu, a, s d r u g e stra-

109 B u t t n e r , L o c . c i t . B d . I I , p . 1 9 5 .

268
ne, i svetu duhova, t j . nesvesnom. Stoga i ima dua
u v e k neto z e m a l j s k o i neto avetinjsko u sebi. To
je isto sluaj i sa m a g i j s k o m snagom, sa b o j o m s n a
g o m , u primitivnih ljudi, d o k shvatanje viih kultur
nih stepena jasno odvaja oveka od B o g a i naposlet-
ku ga podie na visine najistije idealnosti. Ali dua
nikada ne gubi svoj srednji poloaj. Stoga se dua
m o r a smatrati kao funkcija izmeu svesnoga s u b j e k
ta i subjektu nepristupnih dubina nesvesnoga. D e -
terminativna snaga k o j a dela iz tih dubina (Bog)
ocrtava se d u o m , t j . o n a stvara s i m b o l e , slike, i sama
j e s a m o slika. U t i m s l i k a m a p r e n o s i o n a s n a g e n e
s v e s n o g a u svest. O n a je na taj n a i n sud i p r e n o s n i -
ca, organ opaanja za nesvesne sadraje. to ona
opaa, to su simboli. A simboli su u o b l i e n e energije,
snage, t j . d e t e r m i n a t i v n e ideje, k o j e i m a j u isto tako
veliku duhovnu kao i afektivnu vrednost. A k o je,
k a o to Ekehart kae, dua u B o g u , ona j o nije b l a
ena, t j . ako je ta funkcija opaanja sasvim p r e p l a v
ljena silom (dvnamis), to jo nikako nije sreno sta
n j e . N a p r o t i v , a k o j e B o g u dui, t j . a k o d u a o p a
a n j e p o i m a nesvesno, i ako se otuda uobliila do
slike i simbola, to je o n d a sreno stanje. O p a a m o :
s r e n o s t a n j e je stvaralako stanje.

4. Tako Majstor Ekehart govori lepu re: A k o

me n e k o pita: ,Zato se m o l i m o , zato postimo, zato
inimo sva d o b r a dela, zato s m o krteni, zato je
B o g postao o v e k o m ? ' ja odgovaram: Da bi se B o g
r o d i o u dui i dua o p e t u B o g u . Z a t o je pisano celo
pismo. Zato je B o g stvorio ceo svet: da bi se B o g
r o d i o u d u i i d u a o p e t u B o g u . Najintimnija priroda
svakoga zrna ima u vidu penicu, i svaki metal zlato,
i svaki zaetak oveka!
O v d e Ekehart jasno iskazuje da je B o g u n e s u m
n j i v o j z a v i s n o s t i o d d u e , i u isti m a h d a j e d u a
mesto bojega roenja. Ova poslednja reenica lako
se moe razumeti prema naim gornjim razmiljanji
m a . F u n k c i j a o p a a n j a (dua) d o h v a t a s a d r a j e n e
svesnoga i k a o stvaralaka f u n k c i j a raa silu ( d y n a -

269
mis) u s i m b o l i k o m o b l i k u . 1 1 0
to dua raa, to su,
psiholoki uzeto, slike, za k o j e opta racionalna p r e t
postavka misli da su bez vrednosti. T a k v e slike su
bez vrednosti i ukoliko se ne m o g u neposredno
s u s p e h o m iskoristiti u o b j e k t i v n o m svetu. P r v a m o
g u n o s t i s k o r i a v a n j a j e s t e umetnika u k o l i k o n e k o
raspolae sposobnou umetnikoga izraavanja, 111

d r u g a m o g u n o s t i s k o r i a v a n j a je jilosojska speku
lacija, 112
t r e a j e q u a s i religiozna, k o j a v o d i k a j e r e s i
i osnivanju sekata; etvrta mogunost je iskoriava-
n j e snaga u slikama za p r e t e r i v a n j e u s v a k o m obliku.
D v a poslednja iskoriavanja ostvarena su naroito
jasno u enkratitskom (uzdrijivom, asketskom) i anti-
taktikom (anarhistikom) pravcu gnostike. Ali o s v e -
i v a n j e slika i m a i n d i r e k t n o i v r e d n o s t za p r i l a g o
ivanje stvarnosti ukoliko se time veza sa r e a l n o m
okolinom oslobaa fantastine primese. S v o j u glavnu
vrednost, pak, i m a j u slike za subjektivnu sreu i z a
dovoljstvo, bez obzira na to da li su spoljanji uslovi
p o v o l j n i ili n e p o v o l j n i . B i t i p r i l a g o e n j e s t e j a m a n o
ideal. A l i prilagoivanje n i j e u v e k m o g u n o , jer i m a
poloaja u kojima je jedino prilagoivanje strpljivo
podnoenje. Ovaj oblik pasivnoga prilagoivanja
o m o g u u j e se i olakava r a z v i t k o m slika fantazije. Ja
kaem razvitkom, jer su fantazije isprva sirovo
gradivo sumnjive vrednosti. Stoga se one moraju
podvri obradi, da dobiju onaj oblik koji je pogodan
da da najveu m e r u uspeha. O v a obrada je pitanje
tehnike, o k o m e o v o m prilikom ne m o g u raspravljati.
M o g u , jasnosti radi, napomenuti samo toliko da p o
stoje d v e m o g u n o s t i o b r a d e : 1. reduktivna i 2. s i n
tetika metoda. P r v a metoda sve svodi na primitivne
nagone, a druga iz datoga gradiva razvija proces d i
ferenciranja linosti. Reduktivna i sintetika m e t o d a
dopunjuju jedna drugu, jer svoenje na nagon vodi
do realiteta, do p r e c e n j i v a n j a realiteta i time do n u -

110 po Ekehartu, dua je isto toliko ono to poima ko

liko i ono to je pojmljeno. Biittner, Loc. cit. Bd. I, p. 186.
ni Knjievni primeri za ovo jesu: E. T. A. Hoffmann,
M e v r i n k , Barlach (Mrtvi dan), na viem stepenu: Spitteler,
Goethe (Faust), Wagner.
ii2 Nie u Zaratustri.

270
nosti rtve. Sintetika m e t o d a razvija simbolike
fantazije, k o j e proizlaze iz libida introvertnog rtvom.
Iz o v o g a razvitka nastaje n o v stav p r e m a svetu, koji
radi svoje diferencije zajemava n o v o sputanje. O v o
p r e l a e n j e u n o v s t a v o b e l e i o s a m k a o transcendent-
nu f u n k c i j u . U o b n o v l j e n o m stavu p o n o v o se k a o
1 1 3

pozitivno stvaranje p o j a v l j u j e na svetlost dana libido,

koji je ranije utonuo u nesvesno. On odgovara p o
n o v o zadobivenom v i d l j i v o m ivotu. To znai simbol
bojega roenja. Obrnuto, ako se libido povlai od
spoljanjega o b j e k t a i tone u nesvesno, tada je dua
u B o g u r o e n a . A l i o v o s t a n j e n i j e s r e n o ( k a o to
Ekehart tano primeuje), jer je re o j e d n o m , s o b z i
r o m na d n e v n i ivot, n e g a t i v n o m aktu, o silasku
ka skrivenom b o g u (deus absconditus). Ovaj ima o s o
b i n e k o j e s u v e o m a r a z l i n e o d o s o b i n a B o g a to d a
nju sija. 114

Ekehart govori o bojem roenju kao o procesu

koji se ee ponavlja. Stvarno je proces o k o j e m u
o v d e raspravljamo psiholoki proces, koji se nesvesno
gotovo neprestano ponavlja, a kojega postajemo r e
lativno svesni samo u n j e g o v i m sasvim velikim k o
l e b a n j i m a . G e t e o v p o j a m sistole i dijastole intuitivno
je p o g o d i o p r a v u stvar. M o g l o bi biti rei o ritmu
p o j a v l j i v a n j a ivota, o treptajima ivotnih snaga, k o j i
redovno protiu nesvesno. To bi moglo da bude raz
l o g to j e t e r m i n o l o g i j a k o j a v e z a t o p o s t o j i p r e
t e n o r e l i g i o z n a ili m i t o l o k a , j e r s e t a k v i i z r a z i ili
formule odnose uvek u p r v o m redu na nesvesne psi
h o l o k e i n j e n i c e , a n e n a f a z e M e s e e v e ili n a d r u g e
p l a n e t a r n e p r o c e s e , k a o to e e s m a t r a n a u n o
objanjavanje mitova. Kako je re o preteno nesve-
snim procesima, mi se u nauci v e o m a trudimo da iz
slikovitoga jezika iziemo bar toliko da postignemo
nivo slikovitoga jezika drugih nauka. D u b o k o poto-

1 1 3
Upor. prethodno saoptenje u Jungovu s p i s u Psychot.
der uribevo. Prozesse.
114 E k e h a r t k a e : S t o g a s e p o n o v o v r a a m s a m o m s e b i ,
tu nalazim najdublje mesto, dublje od samoga pakla; jer i
otuda goni me m o j a beda dalje: Ja, ipak, ne m o g u pobei!
Tu u zasesti i tu u ostati. B i i t t n e r , L o c . cit. I, 180.

271
vanje velikih prirodnih tajni, k o j e religiozni jezik n a
p o r n o izraava simbolima to su posveeni starinom,
znaajnou i lepotom, ne uniava se proirivanjem
psihologije na o v e oblasti, do k o j i h dosadanja nauka
nije imala nikakva pristupa. Mi simbole p o m e r a m o
samo m a l o dalje nazad i k o m a d n j i h o v e oblasti i z v l a
i m o n a d n e v n u s v e t l o s t , ali p r i t o m e n e p a d a m o u
zabludu da s m o time stvorili neto vie n e g o s a m o
n o v simbol za istu zagonetku, k o j a je svima v r e m e
n i m a p r e nas bila zagonetka. Naa nauka je takoe
s l i k o v i t i j e z i k , ali o n a u p r a k t i k o m p o g l e d u p r i s t a j e
b o l j e n e g o l i stara m i t o l o k a h i p o t e z a , k o j a s e i z r a a
vala konkretnim predstavama umesto, kao mi, p o j
movima.
5. Dua je tek time to je stvorenje napravila
Boga, tako da njega nije bilo sve dok dua nije p o
stala n e t o s t v o r e n o . J a s a m p r e n e k o g a v r e m e n a i z
j a v i o : ,to je B o g B o g , t o m e sam ja uzrok!' B o g se
saznaje od due: to je on boanstvo, to ima od s a m o g
sebe. 1 1 5

6. A l i i B o g p o s t a j e i p r o l a z i . 1 1 8

7. K a k o ga izgovaraju sva stvorenja, postaje

Bog. D o k sam jo boravio na zemljitu boanstva, u
n j e g o v o j struji i vrelu, niko me nije pitao kuda b i h
e l e o ili ta r a d i m : t a d a n i j e b i l o n i k o g a k o b i m e
m o g a o pitati. T e k p o t o s a m iziao, sva s t v o r e n j a
o b j a v i e B o g a . I zato o n a ne g o v o r e o b o a n s t v u ?
S v e to je u b o a n s t v u j e s t e jedno, i o t o m e se ne
m o e n i t a g o v o r i t i . Samo Bog dela neto; b o a n s t v o
n e d e l a nita, o n o n e m a n i t a d a d e l a , i o n o s e z a t i m
nikada i nije osvrtalo. B o g i b o a n s t v o se razlikuju
kao delanje i nedelanje niega. K a d ponovo d o
e m kui u B o g u , tada nita vie ne stvaram u sebi,
tako je ovaj m o j prodor m n o g o vidniji nego m o j e
p r v o proizlaenje. Jer ja j e d a n d o n o s i m sva
s t v o r e n j a , iz njihova vlastitog osea ja podignuta u
moje oseaje, da u m e n i i o n a p o s t a n u j e d n o ! K a d se
tada vratim na zemljite boanstva, u n j e g o v u struju
i v r e l o , n i k o m e n e p i t a o d a k l e d o l a z i m ili g d e s a m

u B i i t t n e r , L o c . cit. B d . I , p . 198.
u B i i t t n e r , L o c . cit. B d . I , p . 147.

272
b i o : n i k o n i j e p r i m e t i o d a m e n e m a . T o z n a i : Bog
prolazi. "
1

K a o to iz ovih n a v o d a proizlazi, Ekehart pravi

razliku izmeu Boga i boanstva, pri e m u je b o a n
s t v o s v e to n e z n a s e b e i s e b e n e s a z n a j e , d o k s e Bog
p o j a v l j u j e k a o funkcija due, a d u a k a o f u n k c i j a
boanstva. Boanstvo je o e v i d n o svugde rairena
stvaralaka m o , psiholoki: raalaki, stvaralaki
nagon, koji sam sebe ne zna i ne saznaje, a m o e se
u p o r e d i t i sa openhauerovom k o n c e p c i j o m volje. A l i
B o g se p o j a v l j u j e kao o n o to je postalo iz boanstva i
due. Dua kao kreatura izgovara ga. On jeste u k o
liko se dua razlikuje od nesvesnoga i ukoliko ona
opaa snage i sadraje nesvesnoga, a on prolazi i m
dua utone u struji i vrelu nesvesne snage. Tako
Ekehart kae na d r u g o m m e s t u : K a d sam iziao iz
Boga, tada su govorile sve stvari: ,Ima neki Bog!' To
m e n e m o e uiniti blaenim, j e r pri t o m p o i m a m
sebe kao kreaturu. Ali u probijanju, poto h o u da
s l o b o d a n s t o j i m u v o l j i b o j o j , a i s l o b o d a n od te
v o l j e b o j e , i s v i h b o j i h d e l a , i od samoga Boga
tu sam ja vie nego sve kreature, tu nisam ni B o g ni
k r e a t u r a : j e s a m o n o to s a m b i o i t o u ostati, s a d a
i svagda! Tu d o b i v a m polet, i on me izdie iznad svih
anela. U poletu postajem toliko bogat da mi B o g ne
m o e biti d o v o l j a n , posle svega to j e o n k a o B o g ,
posle svih njegovih boanskih dela: jer u tom p r o
b i j a n j u p r i m a m to s a m j a i B o g z a j e d n i k i . T u s a m
t o s a m b i o , t u niti o p a d a m niti r a s t e m , j e r t u s a m
n e t o n e p o m i n o to s v e s t v a r i p o k r e e . T u B o g n e
nalazi vie nikakva mesta u o v e k u , j e r tu je o v e k
s v o j o m siromatinom p o n o v o zadobio o n o to j e n a -
v e k b i o i t o e s v a g d a ostati. T u j e B o g p r i m l j e n
u duh.
Proizlaenje (Hervorgehen) znai osveivanje
n e s v e s n o g a s a d r a j a i n e s v e s n e s n a g e u o b l i k u ideje
roene iz due. Ovaj akt je svesno o d v a j a n j e od n e
svesne sile, rastavljanje Ja k a o s u b j e k t a od B o g a (tj.
n e b e s n e sile) k a o o b j e k t a . T i m e p o s t a j e B o g . A k o

i " B u t t n e r , L o c . cit. B d . I , p . 148.

18 Jung, Odabrana dela, V 273

se ovo odvajanje probijanjem, tj. rastavljanjem
Ja od sveta i identifikacijom Ja s i m p u l s i v n o m silom
n e s v e s n o g a p o n o v o uniti, o n d a B o g i e z a v a k a o
objekat i postaje subjekat koji se vie ne razlikuje
od Ja, t j . Ja kao relativno pozni p r o i z v o d diferenci
ranja p o n o v o se udruuje s mistikom, d i n a m i k o m
svepovezanou (participation mystique primitiv
nih ljudi). To je uronjivanje u struju i vrelo. Sad
su odmah jasne m n o g o b r o j n e analogije s predstava
m a I s t o k a . P o z v a n i j i o d m e n e istakli s u i h u o b i m n o j
obradi. Ali ovaj paralelizam bez direktnoga uticaja
dokazuje da Ekehart misli iz dubine kolektivnoga
duha, k o j a je zajednika Istoku i Zapadu. O v a z a j e d
nika osnova, z a k o j u s e n e m o e initi o d g o v o r n o m
nikakva zajednika istorija, jeste p r a o s n o v a p r i m i
tivne duhovne nastrojenosti s n j e n i m primitivnim
e n e r g e t i k i m p o j m o m B o g a , g d e s e i m p u l s i v n a sila
jo nije stvrdnula u kristalu apstraktne ideje B o g a .
O v o vraanje na prvobitnu prirodu, ova religiozno
organizovana regresija ka psihikim uslovima prasta
roga doba, jeste zajednika svima u najdubljem s m i
slu i v i m religijama, p o e v o d australijskih C m a c a 1 1 8

pa sve do ekstaza hrianskih mistiara naega v r e

mena i nae kulture. O v i m v r a a n j e m p o n o v o se
uspostavlja p o e t n o stanje, neverovatnoa identiteta
sa B o g o m , i zbog te neverovatnoe, k o j a je ipak p o
stala v e o m a u t i c a j a n d o i v l j a j , p r o i z l a z i n o v o s p u
tanje: svet se p o n o v o stvara, j e r se o b n o v i o stav
ovekov prema objektu.

Dunost j e istorijske savesti d a s e n a o v o m m e -

stu, g d e g o v o r i m o o relativnosti b o j e g a simbola, s e -
timo i onoga u svome vremenu usamljenoga oveka
koji, kao to je to hteo tragian udes, nikako n i j e
m o g a o nai odnos p r e m a s v o j o j vlastitoj viziji.
Angel Silezije. t o se M a j s t o r E k e h a r t , s v e l i k i m
naporom miljenja i mnogostruko u teko razumlji
v o m j e z i k u , t r u d i o d a i z r a z i , t o p o k a z u j e Silezije u
k r a t k i m , d i r l j i v o i n t i m n i m s t i h o v i m a , ali k o j i , m i s l e

na Spencer and Gillen, The Northern Tribes oj Central

Australia.

274
n o , crtaju istu relativnost b o j u , k o j u j e v e M a j s t o r
Ekehart d o k u i o . N a v o d i m niz tih stihova. N e k a oni
sami govore za sebe:

1. Ja znam da bez m e n e
B o g ne m o e ni trenutka iveti,
Propadnem li ja, on m o r a
Nuno duh napustili.

2. Bog ne moe bez mene

Ni j e d n o g jedinog crvia stvoriti,
Ne spasem li ga ja s njime,
On smesta mora propasti.

S. Ja sam velik kao B o g :

On je malen kao ja;
O n n e m o e biti nada m n o m ,
J a n e m o g u biti pod njim.

4. B o g je u m e n i oganj,
I ja sam u n j e m u svetlost:
Zar nismo mi jedan drugome
Sasvim prisno zajedniki?

5. Bog me voli iznad sebe:

V o l i m li ga ja tako,
Ja mu dajem onda toliko
Koliko on meni daje iz sebe!

6. B o g je m e n i B o g i ovek:
Ja sam njemu ovek i Bog:
Ja gasim n j e g o v u e,
I on me spaava iz bede.

7. B o g se prilagouje nama,
O n j e ono to mi hoemo:
Jao nama ako i mi n j e m u
N e p o s t a j e m o to treba d a postajemo.

8. B o g je ono to j e s t e :
Ja s a m ono to j e s a m :
Poznaje li dobro jednoga,
Poznaje i m e n e i njega.

18*
275
 9. Ja nisam izvan Boga,
I B o g nije izvan mene,
Ja s a m njegov sjaj i svetlost,
I on je m o j ukras.

10. Ja s a m loza u sinu,

O t a c je sadi i hrani,
Plod koji iz m e n e raste
Jeste Bog, sveti duh.

11. Ja s a m b o j e d e t e i sin,
On je opet m o j e dete:
K a k o se to ipak deava
Da s m o i j e d a n i drugi oboje?

12. Ja s a m m o r a m sunce biti,

Moram svojim zracima
Da bezbojno more
Celoga boanstva crtam.

Bilo bi smeno pretpostavljati da takve smele

misli, k a o i misli Majstora Ekeharta, nisu nita d r u g o
do prazna izmiljan ja svesne spekulacije. T a k v e misli
su u v e k istorijski znaajni fenomeni, k o j e nesvesna
strujanja unose u kolektivnu psihu: hiljade drugih,
b e z i m e n i h , s t o j e iza n j i h s a s l i n i m m i s l i m a i o s e -
a n j i m a p o d p r a g o m svesti, s p r e m n e d a o t v o r e v r a t a
n o v o g a v r e m e n a . U smelosti ovih misli iskazuje se
bezbrinost i nepokolebljiva sigurnost nesvesnoga
duha, koji e doslednou prirodnoga zakona doneti
duhovni preobraaj i obnovu. S reformacijom, stru
janje je dostiglo optu povrinu dnevnoga ivota. R e -
formacija je u velikoj meri uklonila crkvu kao p o
srednicu spasenja i uspostavila linu vezu s B o g o m .
Time je prekoraen vrhunac najvee objektivacije
b o j e ideje, i otada se p o n o v o sve vie i vie s u b j e k -
tivie p o j a m Boga. Rascepkavanje u sekte jeste l o
gika posledica toga procesa subjektivisanja. Krajnja
posledica toga jeste individualizam, koji predstavlja
nov oblik odvojenosti i kojega je neposredna o p a
s n o s t u r o n j i v a n j e u n e s v e s n u silu ( d v n a m i s ) . K u l t

276
plave betije vodi poreklo iz toga razvitka, i jo
m n o g e druge pojave k o j i m a se nae v r e m e odlikuje
pred drugim vremenima. Ali im se dogodi ovo uro-
n j i v a n j e u n a g o n , na d r u g o j strani neprestano se die
i o t p o r p r o t i v i s t o b e z o b l i n o g a , h a o t i n o g a g o l e sile,
potreba za o b l i k o m i z a k o n o m . K a d dua roni u stru
j u , ona m o r a i da stvara simbol, k o j i u sebi obuhvata
snagu, zadrava je i izraava. O v a j p r o c e s u k o l e k t i v
n o j p s i h i o s e a j u ili n a s l u u j u o n i p e s n i c i i u m e t n i c i
koji uglavnom stvaraju iz opaanja nesvesnoga, dakle
iz nesvesnih sadraja, i iji je duhovni horizonat d o
v o l j n o irok da shvate glavne p r o b l e m e vremena, bar
u njihovoj spoljanjoj pojavi.
Spitelerov P r o m e t e j n a s t a j e n a j e d n o j p s i h o l o
koj prekretnici: on prikazuje raspadanje suprotno-
snih dvojstava, k o j a su ranije bila jo zajedno. P r o
m e t e j , uobliavalac, sluga due, iezava iz kruga
ljudi; samo ljudsko drutvo, pokoravajui se b e z d u -
n o j m o r a l n o j rutini, pripada b e h e m o t u , p r o t i v n i m ,
destruktivnim posledicama preivljenoga ideala. U
p r a v i a s P a n d o r a (dua) s t v a r a u n e s v e s n o m s p a s o
nosnu dragocenost, k o j u oveanstvo ne postie, jer
je ne razume. Obrt ka b o l j e m u sleduje tek na osnovu
zahvatanja prometejske tendencije, koja posredstvom
uvianja i razumevanja tek nekolike, a p o t o m m n o g e
l j u d e p r i v o d e s v e s t i . R a z u m e se, n e m o e b i t i d r u k
ije nego da to delo ima svoje koren je u intimnom
doivljavanju tvorca. A l i kad bi se o n o sastojalo samo
u pesnikoj elaboraciji o v o g a isto linoga doivljaja,
onda bi mu u velikoj meri nedostajali opte vaenje i
trajnost. A kako ono doivljuje, predstavlja i o b r a
u j e ne samo ono to je lino n e g o u g l a v n o m k o l e
ktivne probleme naega vremena i kao line, onda
m u p r i p a d a o p t e v a e n j e . M e u t i m , u isti m a h o n o
je i pri p r v o j svojoj pojavi moralo naii na r a v n o
dunost savremenika, j e r savremenici su k a d g o d u
velikoj veini pozvani da odravaju neposrednu sa
danjost i da je slave, i na taj nain da izazovu onaj
fatalni zavretak, iji je zamraj providencijalni stva
ralaki d u h v e p o k u a o da resi.

277
5. PRIRODA UJEDINILACKOG SIMBOLA U SPITELERA

M o r a m o jo sebi da p o l o i m o raun o v a n o m p i
tanju kakve osobine ima blago i simbol obnovljenoga
ivota, k o j i pesnik osea kao donosioca radosti i spa
senja. V e s m o skupili niz dokaza k o j i prikazuju
boansku prirodu, boanstvo blaga. T i m e je jasno
reeno da u o v o m simbolu lee mogunosti za nova
energetika razreenja, naime za osloboenja n e s v e
sno vezanoga libida. Simbol kae u v e k : tako rei u
o v o m obliku m o g u n a j e n o v a manifestacija ivota,
spasenje od vezanosti i prezasienosti ivota. S i m b o
l o m iz nesvesnoga osloboeni libido simbolisan je kao
p o d m l a e n , ili u o p t e k a o n o v b o g , k a o t o se, n a
primer, u hrianstvu Jahve preobrazio u oca koji
v o l i i u o p t e u v i u i d u h o v n i ju m o r a l n o s t . M o t i v
obnove boje je uopte rairen i stoga se m o e p r e t
1 1 9

postaviti kao poznat. Sto se tie oslobodilake snage

blaga, kae Pandora:
N e g o gledaj, ula sam o j e d n o m ljudskom rodu,
b o g a t o m b o l o v i m a i d o s t o j n o m da mu se o v e k zato
smiluje, i stoga sam izmislila j e d a n poklon, da m o d a ,
u k o l i k o m i d o p u t a , n j i m e u b l a a v a m ili t e i m n j i
hove mnoge bolove. Lie drveta k o j e zatiuje
1 2 0

poroaj p e v a : Jer o v d e je sadanjost, i o v d e je b l a

enstvo, i o v d e je m i l o s t . 1 2 1

Vesnitvo udesnoga deteta, novoga simbola,

jeste l j u b a v i radost, dakle stanje rajske vrste. O v o
vesnitvo je paralela Hristovu roenju, dok su p o
zdravljanje od strane sunane b o g i n j e i udo r o 1 2 2

e n j a to ljudi u udaljenosti u t o m e trenutku postaju

dobri i obdareni, atributi Budina roenja. Iz
1 2 3

Bojega blagoslova e l e o b i h i s t a i s a m o j e d n o z n a
ajno mesto: da bi se svakom oveku deavale one
slike k o j e je on n e k a d a kao dete gledao u arenoj

IM Upor. Jung, Wandlungen und Symbole der Libido.

o S p i t t e l e r , L o c . cit. p . 108.
i L o c . cit. p. 127.
122 L o c . c i t . p . 1 3 2 .
12S L o c . c i t . p . 1 2 9 .

278
sanjarskoj svetlosti b u d u n o s t i . Time je oevidno
1 2 4

r e e n o da se detinjske fantazije m o g u ispuniti, t j . da

se o n e slike ne g u b e , n e g o treba da se z r e l o m o v e k u
p o n o v o priblie i ispune. Stari K u l e u B a r l a h o v u
Mrtvom danu 12S
kae: K a d nou leim i pritiskuju
me jastuci tame, onda se ponekad o k o m e n e zbija
zvuna svetlost, vidljiva m o j i m o i m a i ujna m o j i m
uima. I tada stoje o k o m o j e postelje lepi likovi b o l j e
b u d u n o s t i . J o u k o e n i , ali i z v a n r e d n e l e p o t e , j o
s p a v a i v i ali ko bi ih probudio, stvorio bi svetu
bolje lice. Junak bi bio onaj koji bi to mogao.
K a k v a bi srca tek time mogla da kucaju! Sasvim
d r u g a srca, k o j a sasvim d r u k i j e k u c a j u n e g o to
sada m o g u . (O slikama.) O n e ne stoje ni na
k a k v o m s u n c u i n i g d e ih s u n c e ne o s v e t i j u j e . Ali one
hoe i jedared moraju izii iz noi. To bi b i l a u m e t -
nost, stvoriti ih na suncu, tada bi one ivele. I E p i
metej ezne za slikom, za b l a g o m ; on u razgovoru
k a e o statui H e r a k l a ( h e r o j a ! ) : T o j e s m i s a o s l i k e i
s r a z u m e v a n j e m o n a j e d i n o nau slavu stavlja u to
da d o i v l j u j e m o p r i l i k u i k o r i s t i m o j e , da blago sa-
zreva iznad nae glave i da ga dobivamo. * I k a d se 12

blago, od Epimetej a odbijeno, donosi svetenicima,

ovi pevaju upravo onako kako je Epimetej za blagom
ranije eznuo: O doi, o Boe, sa s v o j o m milou,
da odmah zatim njima ponueno nebesko blago o d
biju i narue. Poetak h i m n e k o j u p e v a j u svetenici
lako je razumeti kao protestantsku crkvenu pesmu:

Doi, o doi, due ivota,

Istinski Boe od velnosti!
Tvoja snaga nije uzalud,
Ona nas ispunjava u svako doba;
Tako e duh i svetlost i sjaj
Biti u t a m n o m srcu.
O, due snage i jaine,
Ti izvesni novi due,
Unapreuj u n a m a svoja dela, itd.

124 L o c . c i t . p . 1 2 8 .
125 P a u l C a s s i r e r , B e r l i n , 1 9 1 2 , p . 1 6 s .
12 S p i t t e l e r , L o c . c i t . p . 1 3 8 .

279
 Ova himna ide sasvim paralelno s naim pret
h o d n i m i z v o e n j i m a . S t o isti s v e t e n i c i k o j i t u p e s m u
pevaju odbacuju n o v duh ivota, n o v simbol, to sa
svim odgovara racionalistikom biu epimetejskih
k r e a t u r a . U m u v e k trai r e e n j e n a u m n o m , k o n s e
kventnom, logikom putu, i time ima pravo u svima
s r e d n j i m p o l o a j i m a i p r o b l e m i m a , ali u n a j v e i m i
presudnim pitanjima on nije dovoljan. On je nespo
soban da stvori sliku, s i m b o l ; simbol je iracionalan.
K a d je racionalni put postao orsokak to on posle
nekolikog vremena obino postaje onda reenje
dolazi sa strane sa k o j e se ne o e k u j e ( K a k v o d o b r o
m o e doi od Nazareta?). Ovaj psiholoki zakon je,
na primer, osnova mesijanskih proricanja. Sama p r o
ricanja su projekcije nesvesnoga koje nasluuje b u
due deavanje. K a k o je reenje iracionalno, to se p o
j a v a spasitelja v e z u j e za n e m o g u a n , t j . iracionalan
uslov, dakle za trudnou d e v o j k e . 1 2 7
O v o proricanje
je kao m n o g a druga, k o j a glase, na primer, o v a k o :
Magbet nee podlei nijednoj dumanskoj moi sve
dok dunsinanskom visu ne prie velika birmanska
uma.

R o e n j e spasitelja, t j . postanak simbola, deava

se onde gde se ne oekuje, i to ba onde otkuda je
r e e n j e n a j n e v e r o v a t n i j e . T a k o k a e Isaije (53, 1):
Ali ko v e r o v a naem propovedanju, i miica
Gospodnja k o m e se otkri?
Jer iznie pred n j i m kao ibljika, i k a o koren iz
suhe z e m l j e ; ne bi oblija ni lepote u njega; i v i d e s m o
ga, i ne bee nita na o i m a e g a radi b i s m o ga p o -
eleli.
Bio je najprezreniji i najodbaeniji izmeu ljudi,
bolnik i vian bolestima, i kao jedan od k o g a svak
zaklanja lice, prezren da ga ni za to ne uzimasmo.
O n o to spaava ne nastaje samo o n d e odakle se
nita n e o e k u j e , n e g o s e p o j a v l j u j e , k a o to o v o m e
sto pokazuje, i u liku na k o m e n e m a niega d o s t o j n o g
potovanja za epimetejski sud. Pri opisivanju o d b a
civanja simbola Spiteler se jedva svesno oslanja na

i Isaije 7,14.

280
biblijski obrazac, inae bi se to primetilo na n j e g o
v i m r e c i m a . Sta vie, o n j e u z i m a o i z iste d u b i n e i z
k o j e proroci i tvorci stvaraju simbole spasenja.
P o j a v a spasitelja znai udruivanje suprotnosti:
I v u c i e boraviti s j a n j c i m a , i risovi e leati
s jariima, tele i lavi i ugojeno ivine bie zajedno,
i malo dete v o d i c e ih.
I k r a v a i m e d v e d i c a z a j e d n o e pasti, m l a d n j i
h o v a leae zajedno i lav e jesti slamu k a o v o .
I d e t e k o j e sisa i g r a e s e n a d r u p o m a s p i d i n o m , i
d e t e o d b i j e n o o d sise z a v l a i e r u k u s v o j u u r u p u
zmije vasiliska. * 1 8

P r i r o d a s i m b o l a s p a s e n j a j e s t e p r i r o d a deteta, **1

t j . d e j a b e z a z l e n o s t ili s t a v b e z p r e t p o s t a v a k a p r i p a
da s i m b o l u i n j e g o v o j funkciji. O v a j detinjski stav
d o n o s i e o i p s o s a s o b o m t o to s e m e s t o s a m o v o l j s t v a
i racionalne namernosti pojavljuje drugi princip v o
e n j a , i j a b o a n s t v e n o s t z n a i i s t o to i n a d m o .
Princip v o e n j a je iracionalne prirode, i zato se on
pojavljuje u ruhu udesnoga. O v u vezu lepo daje
I s a i j e 9, 6:
J e r n a m s e r o d i d e t e , sin n a m s e d a d e , k o j e m u
je vlast na ramenu, i i m e e mu biti: divni, savetnik,
B o g silni, o t a c v e n i , k n e z m i r n i .
Ova odreenja daju bitne osobine simbola spa
senja, k o j e s m o v e g o r e utvrdili. Kriterijum b o
anskoga uticaja je neodoljiva snaga nesvesnoga
impulsa. Junak je u v e k figura snabdevena m a g i j
s k o m s n a g o m , k o j a n e m o g u n o ini m o g u n i m . S i m
bol je srednji put, na k o m e se suprotnosti sjedinjuju
za n o v a kretanja, v o d e n i tok, k o j i posle d u g e sue
izliva plodnost; napregnutost pre spasenja u p o r e u j e
s trudnoom:
K a o trudna ena, koja uskoro treba da rodi,
takve su njene poroajne muke, ona vie u bolovima:
tako je i nama, Gospode, pred tvojim licem.
Tada s m o i mi trudni, i s t r a h u j e m o da j e d v a
o d a h n j u j e m o ; ali n e m o e m o z e m l j i p o m o i .

" 8 Isaije U , 6 ss.

udesno dete u Spitelera.
1 2 9

281
 Ali tvoji mrtvi ivee, m o j i leevi uskrsnue.
U aktu spasenja o i v l j u j e se o n o to je b i l o n e o -
ivljeno, mrtvo, t j . psiholoki: one funkcije koje su
leale ugarene i bile besplodne, nezaposlene, potisnu
te, p r e z r e n e , p o t c e n j e n e , itd., n a j e d a r e d i z b i j a j u i
p o i n j u iveti. Ba funkcija nie vrednosti p r o d u
uje ivot k o j i je b i o u opasnosti da se u diferencira
noj funkciji ugasi. 1 8 0
Ovaj motiv vraa se u novoza-
vetnoj misli o povratku, 1 3 1
&TcoKaTdKrta<ncr TCAVTCOV,
koja je visoka forma razvitka one opte rairene m i
sli j u n a k o g a m i t a , p o k o m e j u n a k , k a d i z l a z i i z u t r o
be kita, izvlai i s v o j e roditelje i sve o n e k o j e je
n e m a n r a n i j e bila progutala, to F r o b e n i j u s z o v e
izmiljivanje svih (Allausschlupfen). Vezu s ju
1 8 2

n a k i m m i t o m u v a i I s a i j e d v a s t i h a d a l j e (27, 1 ) :
Tada e G o s p o d s v o j i m ljutim i velikim i j a k i m
m a e m pokarati obojicu, levijatana prugu zmiju, i
l e v i j a t a n a k r i v u l j a s t u z m i j u , i ubie zmaja koji je u
moru.
S r o e n j e m simbola prestaje regresija libida u
nesvesno. Regresija prelazi u progresiju, vraanje
prelazi u tok. T i m e se lomi privlana snaga p r a i z v o -
r a . Z a t o i s t o j i u Barlahovoj d r a m i Mrtvi dan:
K u l e : I tada stoje oko m o j e postelje lepi likovi
b o l j e b u d u n o s t i . J o u k o e n i , ali i z v a n r e d n e l e p o t e ,
j o s p a v a i v i ali k o b i i h p r o b u d i o , s t v o r i o b i s v e t u
bolje lice. Junak bi bio onaj koji bi to m o g a o .
Mati: Junatvo u jadu i nevoljama!
Kule: Ali moda bi ipak neko mogao!
M a t i : Trebalo bi da taj najpre sahrani svoju
majku.

Motiv materinskoga zmaja sam ja ranije o p

irno obradio, tako da to o v d e ne m o r a m ponavljati. 1 8 8

Postanak n o v o g ivota i n o v e plodnosti, onde gde se

iso u p o r . g o r e m o j a r a s p r a v l j a n j a u z S i l e r o v a p i s m a .
i R i m l j a n i m a 8 , 19.
u* Frobenius, Vek sunanoga boga.
iss Upor. Wandlungen und Symbole der Libido. S ubi
j a n j e m levijatana ide u Spitelera paralelno savlaivanje b e -
hemota.

282
n i j e m o g l o nita oekivati, p r i k a z u j e i Isaije 35, 5
i dalje:
T a d a e se otvoriti oi slepima, i ui g l u h i m a
otvorie se.
Tada e h r o m i skakati k a o jelen, i jezik n e m o g a
p e v a e , j e r e u pustinji provreti v o d e i potoci u z e m
lji sasuenoj.
I o n d e g d e je ranije bilo suho, postae jezera; i
g d e j e bila z e m l j a sasuena, postae ledeni izvori. G d e
j e r a n i j e b i o stan z m a j e v s k i , b i e t r a v a , t r s k a i sita.
I onde e biti nasip i put, koji e se zvati sveti
put; n e e i i p o n j e m u n e i s t i , n e g o e b i t i z a n j i h ;
ko p o e n j i m e , ni lud n e e zalutati.
S i m b o l spasenja je nasip, put na k o m e se ivot
m o e dalje kretati, b e z m u k e i pritiska.
Helderlin kae u Patamu:

Blizu je
I teko je shvatiti B o g a .
A l i gde je opasnost, tu raste
I ono to e spasti.

Cini se kao da bi blizina B o g a bila opasnost, t j .

kao da bi koncentracija libida u nesvesnom bila o p a
snost za svesni ivot. Stvarno stvar stoji o v a k o : to
j e v i e l i b i d o i n v e s t i r a n u n e s v e s n o m ili, b o l j e r e e n o ,
to v i e s e b e i n v e s t i r a , t o v i e r a s t e u t i c a j , m o g u n o s t
uticaj a nesvesnoga, t j . sve odbaene, ostavljene, p r e -
ivele, tavie od dalekih narataja sasvim izgubljene
m o g u n o s t i f u n k c i j e o i v i j u j u i p o i n j u vriti sve v e i
uticaj na svest, uprkos esto o a j n o j odbrani svesnoga
uvianja. O n o to spaava je simbol, k o j i u sebi m o e
obuhvatiti i udruiti svesno i n e s v e s n o . D o k se svesti
disponibilni libido u diferenciranoj funkciji postepe
no i s c r p l j u j e i s v e p o l a g a n i j e i t e e p o p u n j u j e , i d o k
se s i m p t o m i n e j e d i n s t v a sami s o b o m g o m i l a j u , raste
opasnost od poplave i razoren ja p o m o u nesvesnih sa
d r a j a , ali u isti m a h r a s t e i s i m b o l k o j i j e p o z v a n d a
rei s u k o b . M e u t i m , simbol je najprisnije v e z a n s
o p a s n i m s t v a r i m a , t a k o d a o n ili n j i m a m o e b i t i z a -
menjen, ih moe da pri svojoj pojavi izazove ba zlo

283
i razorenje. TJ s v a k o m sluaju, p o j a v a o n o g a to d o
nosi spasenje v e z a n a je najprisnije s r a z o r e n j e m i
opustoenj e m . K a d staro ne bi bilo zrelo za smrt,
nita n o v o ne bi se p o j a v i l o , i staro ne bi m o g l o i ne
bi trebalo da bude uniteno kad n o v o m e ne bi na te
tan nain zauzimalo mesto. O v a prirodna psiholoka
v e z a s u p r o t n o s t i n a l a z i se u I s a i j e 7, 16 i d a l j e . U 7,
14 kae se da e d e v o j ka roditi sina, k o m e e dati i m e
Emanuilo. Emanuilo karakteristino znai B o g s
nama, tj. sjedinjenje s latentnom silom nesvesnoga,
k o j a j e z a g a r a n t o v a n a u s i m b o l u s p a s e n j a . A l i ta o v o
sjedinjenje najpre treba da znai, p o k a z u j u stihovi
koji neposredno sleduju:
Jer p r e n e g o to dete naui odbaciti zlo a i z a
brati d o b r o , ostavie zemlju, na k o j u se gadi, d v a
cara njezina.
8, 1: I ree G o s p o d : uzmi preda se veliku knjigu
i u n j o j n a p i i o v e j i m p i s m o m : brz na plen, hitar
na grabe.
8, 3: Z a t i m p r i s t u p i h p r o r o i c i , i o n a z a t r u d n e i
r o d i sina. A G o s p o d m i r e e : n a e n i m u i m e : brz n a
plen, hitar na grabe.
J e r p r e n e g o to dete n a u i vikati: o e m o j i m a j
ko moja! odnee se blago damatansko i plen sama
r i j ski p r e d c a r e m a s i r s k i m .
8, 6: Sto ovaj narod ne mari za v o d u siloamsku
koja tee tiho . . .
Zato, evo, G o s p o d e na njih navesti silnu i v e
liku v o d u iz reke, naime cara asirskoga i svu slavu
n j e g o v u , te e izii iz svih s v o j i h p o t o k a , i tei e
p o v r h svih svojih bregova.
I n a v a l i e p r e k o J u d e , p l a v i e i r a z l i v a e se i d o i
d o g r l a , i k r i l a e j o j s e rairiti p r e k o s v e k o l i k e t v o j e
zemlje, Emanuilo!
V e u s v o j o j k n j i z i Preobraaji i simboli libida
ukazao sam na to da zmaj, opasnost od poplave, u b i -
stvo deteta, ugroavaju ro enje Boga. Psiholoki to
z n a i : d a l a t e n t n a sila m o e i z b i t i i s v e s t p r e p l a v i t i .
O v a opasnost je za Isaiju strani car, k o j i u p r a v l j a
neprijateljskim, m o n i m carstvom. Za Isaiju, razume
se, p r o b l e m nije psiholoki, n e g o j e z b o g s v o j e p o t p u -

284
ne projekcije k o n k r e t a n . U Spitelera, m e u t i m , pro
b l e m je v e v e o m a psiholoki, i stoga o d v o j e n od k o n
kretnoga objekta, pa ipak se izraava u sasvim sli
n i m o b l i c i m a k a o u Isaija, i a k o j e d v a s m e m o d a n a
s l u u j e m o svesno naslanjanje. R o e n j e spasitelja
z n a i i s t o to i k a k v a v e l i k a k a t a s t r o f a , j e r n o v , m o
an ivot izbija onde gde se ne nasluuje nikakav
ivot, nikakva snaga i nikakva m o g u n o s t razvitka.
On provaljuje iz nesvesnoga, t j . iz onoga dela psihe
z a k o j i s e n a m e r n o ili n e n a m e r n o n e z n a , i z a t o g a
svi racionalisti o b d e l a v a j u k a o nita. Iz toga n e v e r o -
vatnog i odbacivanog dolazi n o v priliv snage, o b n o v a
i v o t a . A l i ta z n a i n e v e r o v a t n o i o d b a c i v a n o ? T o s u
svi oni psihiki sadraji koji su zbog svoje nesagla-
snosti sa s v e s n i m v r e d n o s t i m a potisnuti, dakle: runo,
n e m o r a l n o , n e i s p r a v n o , n e s v r h o v i t o , n e s p o s o b n o itd.
T j . , s v e to s e d o t i n o j j e d i n k i j e d a r e d t a k o p o k a z a l o .
O p a s n o s t s e s a s t o j i u t o m e to o v e k , z b o g e s t i n e s
k o j o m se te stvari p o n o v o p o j a v l j u j u , zbog n j i h o v a
n o v o g i udesnog sjaja, u tolikoj meri biva ponesen
d a s v e r a n i j e v r e d n o s t i o d b a c u j e ili z a b o r a v l j a . Sto j e
r a n i j e p r e z i r a n o sad p o s t a j e v r h o v n i p r i n c i p , a to j e
ranije b i l o istina sad se z o v e zabluda. O v o o b r t a n j e
vrednosti izjednauje se s razorenjem dosadanjih i
votnih vrednosti, dakle jednako je zemlji k o j u je
opustoila poplava.
T a k o u Spitelera n e b e s k i d a r P a n d o r i n d o n o s i
z e m l j i i l j u d i m a n e s r e u . K a o to i z P a n d o r i n e k u t i j e
u klasinom mitu p r o v a l j u j u bolesti, poplavljuju i
pustoe zemlju, tako slina nesrea nastaje od blaga.
Da to shvatimo, m o r a m o sebi poloiti raun o o s o b i
nama o v o g a simbola. Prvi koji blago nalaze jesu s e
l j a c i , k a o to s u p a s t i r i o n i k o j i p o z d r a v l j a j u s p a s i t e
lja. Oni ga okreu tamo i a m o u s v o j i m rukama d o k
naposletku sasvim oglupavie, shodno stranoj, raz
vratnoj, nezakonskoj pojavi. K a d su ga doneli pred
k r a l j a i o v a j ga p o k a z a o sa v e s t i r a d i i s p i t i v a n j a , da
o n a k a e d a ili n e , t a d a o n a u p l a e n o s k o i s o r m a n a
na pod, i sakri se p o d krevet n e m o g u n a nasluiva-
nja. K a o preplaeni rak otrovno buljei, neprija
teljski roguei savijene klete tako je savest i z -

285
v i r i v a l a i s p o d k r e v e t a i d o g o d i l o s e d a s e o n a , to s e
Epimetej tvorevini blie primicao, sve dalje povlaila
n e l j u b a z n i m p o k r e t i m a . I t a k o u t e i u u r i l a se, n e
izgovarajui ni j e d n u jedinu r e i ne dajui glasa od
sebe, ma koliko je kralj molio, preklinjao i podsticao
raznim besedama.
O e v i d n o j e d a j e savesti n o v i s i m b o l b i o v e o m a
nesimpatian, i stoga je kralj seljacima savetovao da
blago nose svetenicima. Jedva je Hifil-Hofal (vr
h o v n i svetenik) p o g l e d a o lice slike, k a d p o e da se
u a s a v a i da se g a d i , da v i e i da g a l a m i , z a t i u j u i
elo rukama.
, D a l j e s t i m r u g l o m , j e r n e t o protivboansko l e i
u n j e m u i plotsko je n j e g o v o srce i drskost b i j e iz n j e
govih oiju.
Z a t i m s e l j a c i o d n e s u b l a g o a k a d e m i j i : ali n a s t a v
nici v i s o k e k o l e n a o e da slici n e d o s t a j e .oseanje
i dua', a ,povrh toga ozbiljnost, a najvie i misao
vodilja.'
Zlatar naposletku nae da je blago lano i od
prosta materijala. Na trgu, g d e su seljaci hteli da se
blaga oslobode, pojavi se policija. uvari prava, kad
v i d e e s l i k u , p o v i k a e : , I m a li s r c a u v a e m t e l u i l e i
li i u v a o j d u i s a v e s t da se to u s u u j e t e i t a k o j a v n o
pred oi svih iznosite tu pravu, bestidnu, pohotljivu
golotu?
B r z o se tornjajte odavde! I teko v a m a samo ako
sluajno t o m slikom uprljate nau istu d e c u zajedno
sa belim enama . . . '
P e s n i k je s i m b o l obeleio k a o stran, n e m o r a l a n ,
nezakonski, suprotan moralnim oseajima, oprean
oseanju i naoj predstavi duevnoga, isto tako i n a
em p o j m u boanskoga; taj simbol govori ulnosti,
bestidan je i m o e u velikoj meri da ugrozi javni m o
ral izazivanjem seksualnih matanja. O v i atributi,
dakle, o d r e u j u n e k o sutastvo k o j e se nahodi u p r o -
tivrenosti naroito s naim moralnim vrednostima, u
drugom redu i s estetikim vrednosnim sudom, jer u
t o m oskudevaju vie oseaj ne vrednosti, i odsustvo
misli vodilje nagoveuje i iracionalnost njegova
mislenoga sadraja. Verdikat protivboansko m o g a o

286
bi se protumaiti i kao protivhriansko, j e r ta isto-
rija nije lokalizovana ni u d a l e k o m starom v e k u ni u
Kini. Ovaj simbol je, dakle, prema svima atributima
predstavnik funkcije nie vrednosti, dakle neprizna
tih psihikih sadraja. Slika o e v i d n o predstavlja
iako to n i g d e nije r e e n o go ljudski lik ivi
lik.
Ovaj lik izraava potpunu slobodu da o v e k b u d e
o n a k a v k a k a v j e , a u isti m a h i d u n o s t d a b u d e o n a
kav kakav j e ; on, prema tome, znai najviu m o g u
n o s t k a k o e s t e t i k e t a k o i m o r a l n e l e p o t e , ali p o p r i
rodi i ne u vetaki prireenoj idealnoj f o r m i on znai
o v e k a k a k a v b i m o g a o d a b u d e . T a k v a slika, s t a v
ljena pred oi oveku kakav je u datom trenutku, ne
m o e p o k r e n u t i u n j e m u n i t a d r u g o n e g o o n o to j e
lealo vezano i uspavano, a n i j e s njime ivelo. A k o
sluaj htedne da je samo j e d n o m p o l o v i n o m civilizo-
van, a drugom polovinom jo varvarin, onda e p o
g l e d na t a k v u sliku izazvati u n j e m u svako v a r v a r -
s t v o . M r n j a l j u d i u v e k s e k o n c e n t r i e n a n e t o to
im k svesti p r i v o d i n j i h o v e r a v e osobine. O t u d a je
sudbina blaga s trenutkom n j e g o v e pojave u svetu
i bila zapeaena. N e m o pastire, k o j e ga je najpre
nalo, isprebijali su seljaci na m r t v o ime, a zatim
tresnuli blago na ulicu. T i m e je simbol spasitelja
z a v r i o s v o j u k r a t k u , ali t i p i n u k a r i j e r u . N a s l a n j a
nje na hriansku misao o Hristovu stradanju o e
v i d n o j e . S p a s i t e l j s k a p r i r o d a b l a g a v i d i s e i o t u d a to
se ono pojavljuje jedared samo svakih hiljadu godina;
to je redak dogaaj, to cvetanje blaga i pojavljiva
n j e j e d n o g a spasitelja, j e d n o g a Saoshianta, j e d n o g a
Bude.
Svretak karijere blaga tajanstven j e : ono dospe-
va u ruke nekoga Jevrejina putnika. Ne bee to J e -
v r e j i n o v o g a sveta, i n j e g o v o ruho iznad svake m e r e
inilo n a m se strano. Taj naroiti Jevrejin m o e
1 3 4

d a b u d e s a m o Ahasver, k o j i n i j e p r i m i o p r a v o g a s p a
sitelja i sebi o v d e sliku spasitelja tako rei krade.
Pria o Ahasveru je pozna hrianska pria, koja se

* S p i t t e l e r , L o c . cit. p . 163.

287
kao takva ne m o e datirati ranije negoli u p o e t a k
XVII veka. 1 8 5
Ona psiholoki proizlazi iz koliine libi
da ili dela linosti k o j i u h r i a n s k o m stavu p r e m a
ivotu i svetu ne nalazi n i k a k v e p r i m e n e i stoga se
potiskuje. Za taj d e o Jevreji su o d v a j k a d a b i h simbol,
i otuda srednjovekovno ludilo proganjanja Jevreja.
Ideja ritualnoga ubistva sadri misao odbacivanja
spasitelja u p o o t r e n o m o b l i k u , j e r se t r u n u vlasti
t o m o k u vidi kao greda u o k u brata. Misao o ritual
n o m ubistvu nagovetena je i u Spitelera, jer J e v r e -
jin krade udesno dete poslano s neba. Ova misao je
mitoloka projekcija nesvesnoga opaanja da se d e j
stvo spasenja neprestano osujeuje prisutnou nespa-
senoga dela u nesvesnom. Ovaj nesvesni, nedomesti-
k o v a n i , nevaspitani ili v a r v a r s k i deo, k o j i se m o e
drati s a m o na lancu, a ne m o e mu se dopustiti da
b u d e slobodan, projicira se na one koji nisu p r i h v a
tili h r i a n s t v o , a u s t v a r i t o j e u n a m a d e o k o j i d o
sad nije proao kroz hrianski p r o c e s domestikacije.
Postoji nesvesno opaanje toga oprenoga dela, k o j e
mu o v e k eli da p o r e e egzistenciju otuda p r o
jekcija. N e s p o k o j s t v o je konkretan izraz nespasenosti.
Nespaseni deo o d m a h privlai k sebi n o v u svetlost,
energiju novoga simbola. Time je na drugi nain i z
raeno isto to s m o v e nagovestili ranije, kad s m o
g o v o r i l i o uticaj u s i m b o l a na optu psihu: s i m b o l
razdrauje sve potisnute i neprihvaene sadraje,
kao, na primer, u u v a r a t r g a ; isto tako u H i f i l - H o -
fala, k o j i p o s v o m n e s v e s n o m o t p o r u p r o t i v s v o j e
vlastite religije o d m a h istie i p o j a a v a p r o t i v b o a n -
stvenost i putenost novoga simbola. Afekat odbijanja
odgovara koliini potisnutoga libida. M o r a l n i m p r e o -
brtanjem istoga nebeskoga dara u zaguljive mata
rije tih glava izvreno je ritualno ubistvo. A l i je
uprkos tome pojavljivanje simbola delovalo. Dodue,
on nije prihvaen u s v o m istom obliku, nego je p r o
gutan od arhainih i nediferenciranih moi, pri e m u
su j o snano p o m a g a l e svesna m o r a l n o s t i estetika.
Time poinje enantiodromija, promena iz dotadanje
vrednosti u n e v r e d n o s t , od d o t a d a n j e g a d o b r a u zlo.

IM E. Konig, Ahasver, 1907.

288
 Carstvo dobra, k o j e m u je Epimetej kralj, bilo je
o d a v n o u neprijateljstvu sa carstvom b e h e m o t o v i m .
Behemot i levijatan * j e s u d v e iz k n j i g e o J o v u p o
13

z n a t e nemani Boga, s i m b o l i n i i z r a z i n j e g o v e m o i i
snage. K a o grubi ivotinjski simboli, oni psiholoki
oznaavaju srodne snage ljudske prirode. Stoga 1 8 7

kae J a h v e :
A gle, behemot, kojega sam stvorio s t o b o m . . .
Gle, n j e g o v a snaga je u n j e g o v i m bedrima, i n j e
g o v a sila u i l a m a n j e g o v a t r b u h a .
S v o j rep die k a o kedar, i ile n j e g o v i h butina
spletene su kao g r a n e : On je poetak bojih p u -
1 8 8

teva.
O v e rei m o r a j u se paljivo itati: o v o m s n a g o m
poinju putevi Boga, naime Jehove, jevrejskoga
Boga, k o j i u N o v o m zavetu skida sa sebe o v a j oblik.
On tamo nije vie B o g prirode. Psiholoki to znai da
je ta gruba nagonska strana u n e s v e s n o m naslaganog
libida u hrianskom stavu trajno zatvorena u donjoj
oblasti; time se j e d n a polovina B o g a potiskuje, resp.
u p i s u j e se u r a u n o v e k o v i h k r i v i c a , i u k r a j n j o j l i
niji pripisuje oblasti a v o l o v o j . Otuda, kad nesvesna
snaga p o i n j e strujati gore, kad p o i n j u putevi b o
ji, onda se pojavljuje B o g u liku behemota. Moglo 1 3 9

bi se isto tako rei da se B o g o n d a p r e d s t a v l j a u a

v o l j e m liku. A l i ove moralne procene jesu optike o b
m a n e : snaga ivota je s o n u stranu m o r a l n o g a suda.
M a j s t o r E k e h a r t k a e : K a e m li, d a k l e , d a j e B o g
d o b a r : t o n i j e istina, j a s a m d o b a r , B o g n i j e d o b a r !
I d e m j o d a l j e : j a s a m b o l j i o d B o g a ! J e r s a m o to j e
d o b r o m o e biti b o l j e , i s a m o to m o e b o l j e postati,
to m o e postati n a j b o l j e . B o g nije dobar, i stoga ne
m o e p o s t a t i b o l j i , a z a t o to n i j e b o l j i , n e m o e p o
stati n i n a j b o l j i . D a l e k o o d B o g a l e e o v a t r i o d r e e

n e Spitteler, L o c cit. p . 179.

137 U p o r . uz to Wondl. und Symbole der Libido, p. 58.
138 V u l g a t a i m a a k : n e r v i t e s t i c u l o r u m e j u s p e r p l e x i
s u n t . U S p i t e l e r a j e Astarta e r k a b e h e m o t o v a k a r a k t e
ristino.
139 U p o r . s t i m F l o u r n o v , Une mystique moderne. Arch.
d e P s y c h . T . X V , 1915.

18 Jung, Odabrana dela, V

289
n j a : d o b a r , bolji, najbolji. On stoji iznad svega
toga. 1 4 0

K a o neposredno dejstvo simbola spasenja proiz

lazi u d r u i v a n j e s u p r o t n i h d v o j s t a v a : t a k o s e i d e a l n o
carstvo Epimetej evo udruuje sa carstvom b e h e m o -
t o v i m ; t j . m o r a l n a svest ulazi u opasan savez s n e s v e
snim sadrajima i tome pripadnim, s o v i m sadrajima
istovetnim libidom. Ali Epimeteju su poverena boja
deca, naime ona najvia dobra ovetva, bez kojih
o v e k nije nita d r u g o n e g o ivotinja. U d r u i v a n j e m
s vlastitom nesvesnom suprotnou p o j a v l j u j e se o p a
snost o d opustoen j a , unitenja ili p o p l a v e , t j . v r e d
nosti svesnoga m o g l e bi propasti na energetikim
vrednostima nesvesnoga. D a j e ona slika prirodne l e
p o t e i m o r a l n o s t i b i l a p r i h v a e n a i z a d r a n a i da s a m o
s v o j o m n e v i n o m prirodnou nije posluila kao n a -
draaj za teku prljavost pozadine nae moralne
kulture, tada b o j a deca, u p r k o s savezu sa b e h e m o -
tom, ne bi bila ugroena, jer bi Epimetej onda u sva
ko doba u m e o razlikovati izmeu vrednosti i n e v r e d -
nosti. A l i kako se simbol nae jednostranosti, nae
r a c i o n a l i s t i k e d i f e r e n c i r a n o s t i i u isti m a h z a k r l j a -
losti p o j a v l j u j e k a o n e p r i h v a t l j i v , t o n e d o s t a j e s v a k o
merilo za vrednost i nevrednost. A k o zatim udrui
v a n j e suprotnosnih d e j stava ipak d o e k a o vii d o
gaaj, nuno se pojavljuje opasnost od poplave i u n i
tenja, i to na karakteristian nain stoga to se o p a
sne protivtendencije prokrijumare p o d v i d o m p r a
v i h p o j m o v a . M o e s e i o n o to j e r a v o i u b i t a n o
r a c i o n a l i s a t i i estetisati. T a k o s e b o j a d e c a j e d n o z a
drugim predaju behemotu, tj. svesne vrednosti r a z -
m e n j u j u se za isto nagonstvo i otupavelost. R a n i j e
nesvesne grube i varvarske tendencije gutaju svesne
v r e d n o s t i , i z a t o b e h e m o t i l e v i j a t a n p o s t a v l j a j u ne
vidljiva kita ( n e s v e s n o ) k a o s i m b o l s v o g a p r i n c i p a ,
dok je korespondentni simbol epimetejske oblasti
ptica. K i t , k a o s t a n o v n i k m o r a , j e s t e u o p t e s i m b o l
nesvesnoga koje prodire. 1 4 1
Ptica, kao stanovnik s v e -

140 B u t t n e r , L o c . c i t . I , p . 1 6 5 .
141 O b i l n i d o k a z i za to u: Wandlungen und Svmbole der
Libido.

290
tloga vazdunoga carstva, jeste simbol svesne misli,
ili a k ideala (krila!) i s v e t o g a d u h a .
Konanu propast dobra spreava posredovanje
Prometejevo. On oslobaa poslednje boje dete, M e
siju, od nasilja n j e g o v i h neprijatelja. Mesija postaje
naslednik b o j e g a carstva, d o k se P r o m e t e j i E p i m e
t e j , personifikacije o d v o j e n i h suprotnosti, udrueni
povlae u svoju zaviajnu dolinu. I jedan i drugi
slobodni su od vlasti. E p i m e t e j zato to je se m o r a o
odrei, a P r o m e t e j zato to za n j o m nikako i nije t e
io. Psiholoki izraeno, to znai: introversija i e k s -
traversija prestaju dominirati kao jednostrane smer-
nice, a t i m e prestaje i disasocijacija psihe. Na n j e n o m
mestu pojavljuje se n o v a funkcija, simboliki pred
stavljena detetom, zvanim Mesija, k o j e je dugo lealo
spavajui. M e s i j a j e posrednik, s i m b o l n o v a stava, o n o
ga koji udruuje suprotnosti. On je dete, deak, koji,
po starom obrascu venoga deaka (puer aeter-
nus), svojom mladou naveuje preporoaj i p o
n o v o z a d o b i j a n j e i z g u b l j e n o g (aTCOKaTffTaois ). -

S t o j e P a n d o r a k a o s l i k u d o n e l a n a z e m l j u , to
s u l j u d i o d b a c i l i i to i m j e d o n e l o b e d u , t o s e i s p u -
n j u j e u Mesiji. Ova simbolska veza odgovara estom
i s k u s t v u u p r a k s i a n a l i t i k e p s i h o l o g i j e : a k o se u s n o
vima pojavi kakav simbol, on se iz svih gore opirno
navoenih razloga odbacuje, i on ak izaziva p r o t i v -
reakciju, koja odgovara invaziji behemota. Iz toga su
k o b a proizlazi uproivanje linosti na individualne
osnovne crte k o j e postoje od poetka ivota, i k o j e
j a m e za v e z u sazrele linosti s energijskim izvorima
d e t i n j s t v a . K a o to S p i t e l e r p o k a z u j e , p o s t o j i p r i t o m e
p r e l a s k u v e l i k a o p a s n o s t u t o m e to s e m e s t o s i m b o l a
racionalistiki prihvataju n j i m e izazvani arhaini n a
goni i donose u uobiajenim formama shvatanja.
E n g l e s k i m i s t i a r V . Blejk ( W . B l a k e ) 1 4 2
kae:
P o s t o j e d v e k l a s e l j u d i : plodni * i o n i k o j i prodi-
1 3

r u . Religija je tenja da se i jedni i drugi u d r u e .

1 4 4 1 4 5

142 poetical works, I p. 2 4 9 .

The prolific = plodni, onaj koji raa iz sebe.
1 4 3

144 The devouring = onaj koji prodire, prima u sebe.

Religion is an endeavour to reconcile the t\vo!
1 4 5

19*
291
O v o m B l e j k o v o m reju, koja na tako prost nain sa
ima pitelerove osnovne ideje i moja izvoenja, e
lim da zavrim ovo poglavlje. A k o sam pitelerovo
d e l o o b r a d i o s n e o b i n o m o p i r n o u , t o se, k a o i p r i
tumaenju ilerovih pisama, dogodilo da bih odao
p r a v d u bogatstvu misli i podsticaja k o j e n a m d a j e
S p i t e l e r o v Prometej i Epimetej. Ograniio sam se,
koliko g o d je to bilo m o g u n o , na o n o to je bitno, a
n a m e r n o sam preutao ceo niz p r o b l e m a k o j i m a bi se
morala posvetiti potpuna obrada toga dela.

292
 VI

PROBLEM TIPOVA U PSIHIJATRIJI

OTO G R O S : C E R E B R A L N A S E K U N D A R N A F U N K C I J A

Sada pristupamo pokuaju j e d n o g a psihijatra da

izdigne dva tipa iz haotine raznovrsnosti takozvanih
psihopatskih niih vrednosti. Ova neobino obimna
grupa obuhvata sva psihopatska granina stanja, k o j a
se vie ne s m e j u pribrajati oblasti pravih psihoza,
dakle sve neuroze i sva stanja degeneracije, kao inte
lektualne, moralne, afektivne i druge psihike nie
v r e d n o s t i . T a j p o k u a j u i n i o j e Oto Gros ( O t t o
Gross), k o j i je p o d n a t p i s o m Cerebralna sekundarna
funkcija (Die zerebrale Sekundarfunktion) god. 1902.
objavio j e d n u teorijsku studiju, i njena osnovna h i
poteza dala mu je p o v o d a da postavi dva psiholoka
tipa. Iako je empirijski materijal koji ga je zanimao
1

uzet iz oblasti p s i h i k e nie vrednosti, i p a k nita ne

smeta da se tu dobivena gledita prenesu i na dalju
oblast normalne psihologije, ukoliko, naime, neurav
noteeno duevno stanje daje ispitivau naroito p o
voljnu priliku da izvesne psihike fenomene vidi u
g o t o v o preteranoj jasnosti, f e n o m e n e koji se esto
samo nejasno m o g u da opaze u okviru normalnih gra
nica. Nenormalno stanje deluje ponekad kao staklo za

1
Preraeno, ali u sutini n e p r o m e n j e n o , prikazivanje
tipova daje Gros i u svojoj k n j i z i Uber psychopathologische
Mi7iderwertigkeiten. B r a u m i i l l e r , W i e n u n d L e i p z i g 1 9 0 9 ,
p. 27 ss.

293
uveliivanje. Sam Gros u zavrnom poglavlju proi
r u j e s v o j e z a k l j u k e i n a d a l j e o b l a s t i , k a o to e m o
docnije videti.
Pod sekundarnom funkcijom Gros razumeva
cerebralan elijski proces, koji otpoinje poto je
primarna funkcija izvrila svoj posao. Primarna
funkcija odgovarala bi p r a v o m poslu elije, naime
proizvoenju nekog pozitivnog psihikog procesa, r e
cimo predstave. Posao odgovara j e d n o m energetikom
procesu, naime po svoj prilici razreenju jedne h e -
mijske napregnutosti, tj. j e d n o m h e m i j s k o m raspadu.
Posle toga akutnoga ispranjen ja koje Gros obelea-
va kao primarnu funkciju, poinje sekundarna f u n k
cija, t j . restitucija, p o n o v n o izgraivanje ishranom.
Ova funkcija, v e p r e m a intenzitetu prethodnoga
u t r o k a e n e r g i j e , i z i s k i v a e d u e ili k r a e v r e m e . Z a
t o v r e m e e l i j a se, s o b z i r o m n a o n o t o s e r a n i j e d o
godilo, nahodi u p r o m e n j e n o m stanju, u j e d n o j vrsti
n a d r a e n o g a stanja, k o j e ne m o e ostati b e z uticaj a
na d a l j i p s i h i k i t o k . O s o b i t o visoko naglaeni, afekta
puni p r o c e s i m o g l i b i z n a i t i n a r o i t u t r o a k e n e r g i j e ,
i s t o g a n a r o i t o p r o d u e n i p e r i o d r e s t i t u c i j e ili s e k u n
darnu funkciju. Delovanje sekundarne funkcije na
psihiki tok zamilja Gros kao dokaijivo specifino
uticanje narednoga asocijacionoga r a z v o j a , i to u
smislu ograniavanja asocijacionoga izbora na temu
predstavljenu u primarnoj funkciji, takozvane glav
ne predstave. Stvarno, ja sam malo docnije u s v o
j i m vlastitim eksperimentalnim radovima a tako
isto vie m o j i h u e n i k a u p o d u d a r n i m ispitivanjima
m o g a o u k a z a t i na fenomene perseveracije 2
prema
visoko naglaenim predstavama, fenomene koji se
b r o j n o m o g u d o k a z a t i . M o j u e n i k Ebervajler ( E b e r -
schweiler) u j e d n o j jezikoj raspravi dokazao je taj
isti f e n o m e n u a s o n a n c a m a i a g l u t i n a c i j a m a . Iz p a t o
3

lokoga iskustva zna se jo kako su este persevera

c i j e b a p r i t e k i m p o v r e d a m a m o z g a , k a o to s u a p o -

2
Jung, Diagnostische Associationsstudien.
* Eberschweiler, Untersuchungen iiber die sprachliche
Komponente der Association. Inaug. Diss. Zurich 1908, Allg.
Zeitschrift . P s v c h i a t r i e , 1908.

294
pleksije, tumori, atrofina i druga stanja d e g e n e r a
c i j e . <5na s e s v a k a k o m o r a j u p r i p i s a t i b a t o j s t e k o
ama vezanoj restituciji. G r o s o v a hipoteza ima otuda
m n o g o v e r o v a t n o e sama p o sebi. S a s v i m j e p r i r o d n o
p o s t a v i t i p i t a n j e d a l i n e m a j e d i n k i ili a k t i p o v a u
kojih period restitucije, sekundarna funkcija, traje
due negoli k o d drugih, i ne bi li se otuda eventualno
m o g l e izvesti izvesne psihologije osobite vrste. K r a t
ka sekundama funkcija u datom m a l o m vremenskom
razmaku utie m n o g o manje na konsekutivne asocija
cije negoli duga. Otuda se primarna funkcija m o e u
p r v o m sluaju ee dogoditi. S t o g a psiholoka slika
ovoga sluaja pokazuje svojstvenost brzo i neprestano
obnavljane spremnosti akcije i reakcije, dakle neku
v r s t u skretljivosti, s k l o n o s t k a p o v r n o s t i v e z i v a n j a ,
nedostatak dubljih, zatvorenijih sveza, izvesnu i n k o -
herenciju, ukoliko se oekuje znatnost sveze. M e u
tim, u jedinstvu vremena nameu se m n o g e nove
t e m e , ali s e n i k a k o n e p r o d u b l j u j u , t a k o d a s e a n i -
veau pojavljuju i heterogene i razline vrednosti
stvari, a t i m e se izaziva utisak t a k o z v a n o g nivelisa-
n j a p r e d s t a v a (Vernike W e r n i c k e ) . O v o b r z o u z a
stopno sledovanje primarnih funkcija iskljuuje eo
ipso doivljavanje afektivnih vrednosti predstava, i
stoga afektivnost n e m o e d a b u d e drukija n e g o p o
v r n a . A l i t i m e s u u isti m a h o m o g u e n a i b r z a p r i
lagoivanja i p r o m e n e stavova. Pravi misleni proces
ili, b o l j e r e e n o , a p s t r a k c i j a p a t i p r i r o d n o o d k r a t k o
e sekundarne funkcije, jer proces apstrakcije zahteva
trajnije zadravanje polaznih predstava i njihova na
knadna delovanja, dakle duu sekundarnu funkciju.
Bre uspostavljanje p r i m a m e funkcije uslovljava
v i u reagibilnost, s v a k a k o ne u i n t e n z i v n o m , n e g o u
ekstenzivnom smislu, i otuda hitrije p o i m a n j e n e p o
s r e d n e s a d a n j o s t i , ali s a m o p o n j e n o j p o v r i n i , a n e
po n j e n u d u b l j e m znaaju. O v a okolnost izaziva uti
s a k b e s k r i t i n o s t i ili, p r e m a p r i l i k a m a , i u t i s a k n e -
m a n j a predrasuda, izlaenja u susret i razumevanja,
a u d a t o m sluaju i utisak nerazumljive b e z o b z i r n o
sti, b e s t a k t i n o s t i ili a k i n a s i l n o s t i . S u v i e b r z o p r e
laenje p r e k o dubljih znaajnosti ostavlja utisak i z -

295
vesne slepoe za sve stvari k o j e ne lee na k r a j n j o j
povrini. Brza reagibilnost p o j a v l j u j e se i kao t a k o
zvana prisutnost duha, smelost do lude hrabrosti,
k o j a s v o j u pretpostavku ima u beskritinosti, u n e -
realisanju opasnosti. Brzina akcije priinjava se kao
o d l u n o s t , ali j e v i e s l e p i m p u l s . Z a h v a t a n j e u t u u
oblast p o j a v l j u j e se kao po sebi razumljivo i olaka
no je nepoznavanjem afektivne vrednosti predstave,
radnje i njena uticaja na blinjega. Brzo o b n o v l j e
n o m spremnou spreava se obraivanje opaanja i
i s k u s t a v a , t a k o d a pamenje r e d o v n o z n a t n o t r p i , j e r
u najvie sluajeva m o g u se lako reprodukovati samo
o n e asocijacije k o j e su u masama stupile u vezu. R e
lativno izolovani sadraji naglo se gube, i stoga je
beskrajno tee zapamtiti niz besmislenih (inkoherent-
nih) rei n e g o l i j e d n u p e s m u . B r z a zapaljivost, e n t u
z i j a z a m k o j i s e u s k o r o gasi, j e s u d a l j e k a r a k t e r i s t i
nosti, a isto tako izvesne bezukusnosti, k o j e nastaju
zbog suvie brzoga sledovanja heterogenih sadraja
i zbog nerealisanja njihovih suvie diferentnih a f e k
ti vnih vrednosti. Miljenje ima reprezentativan k a
rakter, dakle vie karakter predstavljanja i nizanja
sadraja negoli karakter apstrakcije i sinteze. Pri
o v o m crtanju tipa s kratkom sekundarnom funkcijom
ja sam u bitnom sledovao Grosa, dodajui nekoliko
transkripcija u normalno. Gros, naime, zove ovaj tip:
nia vrednost sa spljotenom sveu. A l i a k o s u v i e
nezgrapne crte ublaimo do normalnog, dobiemo o p -
t u s l i k u , u k o j o j e i t a l a c l a k o p r e p o z n a t i Dorda-
nov l e s s e m o t i o n a l t y p e , d a k l e ekstravertnoga. S t o
g a G r o s u p r i p a d a v e l i k a z a s l u g a to j e p r v i k o j i j e
postavio jedinstvenu i prostu hipotezu za ostvariva
n j e o v o g a tipa.

S u p r o t a n t i p G r o s o b e l e a v a k a o niu vrednost
sa suenom sveu. S e k u n d a r n a f u n k c i j a o v o g a t i p a
je naroito intenzivna i produena. Njenim produe
n j e m o m o g u e n je uticaj na konsekventnu asocijaciju
u v e o j meri negoli k o d g o r e p o m e n u t o g a tipa. P o j
m l j i v o je u o v o m sluaju prihvatiti i p o j a a n u p r i
marnu funkciju, dakle obimniji i potpuniji rad elije
negoli k o d ekstraverta. Prirodna posledica toga bila

296
 bi produena i pojaana sekundarna funkcija. P r o d u
ena sekundarna funkcija utie na due zadravanje
dejstva izazvanoga polaznom predstavom. T i m e n a
staje efekat k o j i G r o s obeleava kao kontraktivno
dejstvo, naime naroito (u smislu polazne predstave)
upravljeni izbor konsekutivnih asocijacija. T i m e se
p o s t i e o b i m n i j e r e a l i s a n j e ili p r o d u b l j i v a n j e t e m e .
Predstava d e j s t v u j e postojano, utisak ide d u b o k o .
N e p o v o l j n a je posledica ograniavanja na u u oblast,
i z b o g toga trpi raznovrsnost i bogatstvo miljenja.
Ipak se sinteza bitno potpomae, j e r elementi k o j i se
i m a j u spojiti ostaju sasvim d o v o l j n o konstelisani da
o m o g u e svoju apstrakciju. Zatim, suavanje na j e d
nu temu utie, dodue, na obogaivanje pripadnih
asocijacija i na v r s t u unutranju p o v e z a n o s t i z a
tvorenost predstavnoga k o m p l e k s a , ali i t a j k o m
pleks zatvara se p r e m a s v e m u to n j e m u ne pripada
i tako d o s p e v a u asocijativno izolovanje, i taj f e n o
m e n G r o s ( o s l a n j a j u i s e n a Vernikeov p o j a m ) o b e l e
ava kao sejunkciju. Posledica sejunkcije k o m
p l e k s a j e s t e n a g o m i l a v a n j e g r u p a p r e d s t a v a (ili k o m
p l e k s a ) k o j e m e u s o b o m n e s t o j e n i u k a k v o j , ili s t o
je samo u labavoj vezi. O v o stanje pokazuje se spol ja
k a o d i s h a r m o n i n a ili, k a k o j e G r o s n a z i v a , k a o s e -
junktivna l i n o s t . I z o l o v a n i k o m p l e k s i p o s t o j e n a j p r e
bez uzajamnoga uticaj a jedan pored drugoga, i zbog
t o g a se i ne p r o i m a j u u z a j a m n i m i z j e d n a i v a n j e m i
p o p r a v l j a n j e m . O n i s u , istina, u s e b i s t r o g o i l o g i k i
z a t v o r e n i , ali i m n e d o s t a j e p o p r a v n i u t i c a j d r u k i j e
upravljenih kompleksa. Stoga se lako moe dogoditi
da se k o j i naroito j a k i stoga i naroito o d v o j e n i n e -
promenljiv kompleks uzdigne do nadvrednosne ide
j e , t j . postane dominantna, k o j a prkosi svakoj kritici
i uiva potpunu autonomiju, tako da se uzdie do v e
liine koja svim ovlauje, do spleen-a. U bolesnim 4

4
Na d r u g o m m e s t u (Psychopath. Mindeno. p. 41) G r o s ,
k a k o mi se ini, s p r a v o m r a z l i k u j e n a d v r e d n o s n u ideju
i takozvani vrednosno nadvieni kompleks. Poslednji f e
n o m e n , n a i m e , nije karakteristian s a m o za o v a j tip, k a o to
Gros misli, nego i za drugi. Konfliktni kompleks zbog svoje
oseajne naglaenosti ima uopte znatnu vrednost, svejedno
u k o j e g a se tipa p o j a v l j i v a o .

297
s l u a j e v i m a o n a p o s t a j e l u a k a ili p a r a n o i n a i d e j a ,
t j . apsolutno nepokolebljiva veliina koja ceo ivot
jedinke prinudno stavlja u svoju slubu. T i m e se ceo
mentalitet drukije orijentie, stanovite se p o m e -
ra. Na osnovu ovoga shvatanja postanka paranoine
i d e j e m o g l a bi se objasniti i injenica da se u i z v e
snim poetnim stanjima podesnim psihoterapeutskim
procedurama paranoina ideja moe korigovati, nai
me onda kada oveku poe za rukom da je vezuje sa
d r u g i m k o m p l e k s i m a predstava koji e je proiriti i
stoga korigovati. Postoji i neka nesumnjiva o p r e z
8

n o s t , ta v i e b o j a l j i v o s t s o b z i r o m n a a s o c i r a n j e r a
stavljenih kompleksa. Stvari m o r a j u da ostanu isto
o d v o j e n e , m o s t o v i i z m e u k o m p l e k s a k i d a j u se, t a k o
rei, to je m o g u n o vie r i g o r o z n i m i rigidnim f o r -
mulisanjem sadraja kompleksa. Gros tu tendenciju
z o v e s t r a h o m od a s o c i j a c i j a (Psvchopath. Mindertv.
p. 40). Stroga unutranja zatvorenost takva k o m p l e
ksa oteava svaki pokuaj uticaja spolja. T a k a v p o k u
aj m o e doneti pozitivne rezultate s a m o ako m u p o e
z a r u k o m d a ili p r e m i s u ili z a k l j u a k k o m p l e k s a v e e
za k o j i drugi k o m p l e k s isto o n a k o strogo i l o g i n o k a o
to s u oni m e u s o b o m povezani. N a g o m i l a v a n j e n e
d o v o l j n o povezanih kompleksa prirodno izaziva j a k o
i z d v a j a n j e n a p o l j e i, kao to b i s m o mi rekli, j a k o sla
ganje libida unutra. Otuda redovno p r i m e u j e m o i z
vanrednu koncentraciju na unutranje procese, ve
p r e m a p r i r o d i o v e k o v o j , ili na fizike senzacije u
o n o g a k o j i j e v i e e m o c i o n a l n o o r i j e n t i s a n , ili n a d u
hovne procese u onoga koji je vie intelektualno ori
jentisan. Linost se p o j a v l j u j e sputana, apsorbovana
ili r a s u t a , p o t o n u l a u m i s l i ili i n t e l e k t u a l n o j e d n o
s t r a n a ili h i p o h o n d r i n a . U s v a k o m s l u a j u , n a i l a z i m o
na slabo u e s t v o v a n j e u s p o l j a n j e m ivotu i j a s n u
sklonost ka zaziranju od ljudi i ka usamljenosti, koja
se esto kompenzuje naroitom ljubavlju prema ivo
t i n j a m a ili b i l j k a m a . Z a t o s u u n u t r a n j i p r o c e s i u t o
liko vie u kretanju, jer se s v r e m e n a na v r e m e d o -

8
U p o r . uz t o : P. B j e r r e , Zur Radikalbehandlung der
chronischen Paranoia. Jahrb. fiir psychoanalytische For-
schungen, B d . III, p. 795 ss.

298
 t a d a m a l o p o v e z a n i ili n i k a k o n e p o v e z a n i k o m p l e k s i
iznenada sudaraju i time p o n o v o daju p o v o d a za
intenzivnu primarnu funkciju, koja iskljuuje v r e
mensku duinu sekundarne funkcije i njeno amalga-
m i s a n j e d v a j u k o m p l e k s a . M o g l o bi se misliti da bi se
na taj nain j e d a r e d svi k o m p l e k s i m o g l i sudariti i
time proizvesti optu jedinstvenost i zatvorenost psi
hikih sadraja. O v a blagotvorna posledica pojavila
b i se, r a z u m e se, s a m o k a d b i s e m o g l a z a u s t a v i t i p r o -
mena spoljanjega ivota. Ali kako to nije m o g u n o ,
onda se ipak neprestano pojavljuju novi nadraaji,
koji proizvode sekundarnu funkciju, i ova unakrst
preseca i p o r e m e u j e unutranje linije. S h o d n o t o m e
ovaj tip i m a izrazitu tendenciju da odstranjuje s p o
ljanje nadraaje, da se uklanja promeni, da ivot u
njegovu konstantnom toku, ako je to moguno, zadr
ava dok nije izvrio sva unutranja amalgamisanja.
A k o je re o n e k o m bolesniku, on e tu tendenciju i
j a s n o p o k a z i v a t i , o n e se, k o l i k o g o d j e t o m o g u n o ,
od svega povlaiti i teie da ivi usamljenikim i v o
t o m . A l i on e s a m o u l a k i m sluajevima nalaziti s v o
je isceljenje na taj nain. U svima teim sluajevima
ne preostaje nita d r u g o n e g o smanjivati inten
zitet p r i m a r n e f u n k c i j e , a t o j e p i t a n j e s v a k a k o
j e d n o poglavlje sa sebe, i njega smo se v e dotakli pri
pretresanju ilerovih pisama. Zaista je jasno da se
o v a j t i p o d l i k u j e s a s v i m n a r o i t i m fenomenima afe
kta. K a o t o s m o v i d e l i , o v a j t i p r e a l i e a s o c i j a c i j e
k o j e pripadaju polaznoj predstavi. On asocira u p u
noj meri materijal koji pripada temi, tj. ukoliko nije
re o materijali jama koje su ve vezane za druge k o m
plekse. Naie li kakav nadraaj na takav materijal,
t j . n a j e d a n k o m p l e k s , o n d a n a s t a j e ili s n a n a r e a k
cija, eksplozija p u n a afekta, ili a k ne nastaje nita
a k o i z d v o j e n o s t k o m p l e k s a nita ne pusti unutra. A l i
ako se dogodi realisanje, sve afektivne vrednosti is
k l j u u j u se; deava se jaka afektivna reakcija, k o j a
za sobom ostavlja dugo naknadno delovanje, koje
v r l o e s t o o s t a j e s p o l j a n e o p a e n o , ali s e u t o l i k o d u
blje uvlai unutra. D o c n i j a treperenja afekta ispunja-

299
vaju jedinku i ine je nesposobnom da prihvata nove
nadraaje dok afekat ne zanemi. Gomilanje nadra-
aja postaje nesnosno, zbog ega se pojavljuju esto
ke reakcije odbrane. Pri jakoj kompleksnoj nagomi-
lanosti nastaje uopte hronian stav odbrane, k o j i se
m o e p o p e t i d o n e p o v e r e n j a , ta v i e d o l u d i l a g o n j e
nja u patolokim sluajevima. Iznenadne eksplozije,
smenjujui se sa utljivou i odbranom, m o g u lino
sti d a t i b i z a r a n i z g l e d , t a k o d a t a k v i l j u d i p o s t a j u
zagonetka za svoju okolinu. Smanjena pripravnost
usled unutranje zaokupljenosti izaziva nedostatak
prisutnosti duha i b r z o g snalaenja. Z b o g toga ee
nastaju zamrene situacije, u k o j i m a o v e k ne u m e
sebi p o m o i opet jedan razlog vie za p o v l a e n j e
od drutva. Prigodnim eksplozijama unosi se p o r e m e -
e n o s t u v e z e sa d r u g i m a , i z b o g s m e t e n o s t i i b e s p o
monosti ovek osea nemogunost da veze ponovo
dovede u pravilan tok. Ova nezgrapnost u prilagoi
v a n j u izaziva niz ravih iskustava, k o j a n e m i n o v n o
s t v a r a j u o s e a n j e n i e v r e d n o s t i ili g o r i n e , a k o n e
ak ogorenosti, k o j a se rado o k r e e p r o t i v onih to
s u b i l i p r a v i ili t o b o n j i u z r o n i c i n e s r e e . A f e k t i v n i
unutranji ivot je v e o m a intenzivan, i zbog mnogih
afekata koji se i docnije oseaju proizlazi v e o m a fin
preliv tonova i njihova opaanja, dakle naroito e m o
cionalna senzitivnost, koja se i ispoljava naroitim z a
ziranjem i bojaljivou pred emocionalnim nadraa-
j i m a ili s v i m a situacijama u k o j i m a bi takvi utisci
bili m o g u n i . Osetljivost se o k r e e naroito protiv
emocionalnih stanja okoline. Stoga se osorljive izjave
miljenja, tvrenja puna afekta, uticaji na oseanje
i s l i n o u n a p r e d o d b i j a j u i to iz s t r a h a od v l a s t i t e
emocije, koja bi mogla da p o n o v o izazove naknadan
utisak, n a d k o j i m o v e k n e b i m o g a o postati g o s p o
dar. Iz o v e senzitivnosti l a k o nastaje s v r e m e n o m u
o v e k u i z v e s n a seta, k o j a s e o s n i v a n a o s e a n j u d a
je izdvojen iz ivota. Stoga na d r u g o m mestu* G r o s
misli da je turobnost (Tiefsinn) naroita k a r a k t e
ristika o v o g a tipa. Na istom m e s t u se naglaava da

8
Gross, Vber psychopathologische Mindertvertigkeiten,
p. 37.

300
realisanje afektivne vrednosti lako izaziva afektivno
precenjivanje, davanje suvie velike vanosti n e e
m u . Jako ispoljavanje unutranjih procesa i isticanje
emocionalnog u o v o m liku omoguuje n a m da lako
upoznamo introvertna oveka. Opis koji Gros daje
m n o g o j e p o t p u n i j i o d o p i s a u k o m e j e Dordan o p i
s a o s v o j i m p a s s i o n e d t y p e , ali b i o v a j u s v o j i m
glavnim crtama m o g a o da b u d e istovetan s tipom koji
je ocrtao Gros.
U V p o g l a v l j u s v o g a spisa G r o s p r i m e u j e da u
o k v i r u n o r m a l n e irine o b a tipa nie vrednosti k o j e
je on o p i s a o p r e d s t a v l j a j u fizioloke razlinosti indi
vidualnosti. S p l j o t e n o - p r o i r e n a i s u e n o - p r o d u b l j e -
na svest jeste, dakle, razlinost karaktera. T i p rai 7

rene svesti jeste, po Grosu, p r v e n s t v e n o praktian,

zbog brzog prilagoivanja okolini. Unutranji ivot
ne pretee, jer ne dolazi do izgraivanja velikih k o m
pleksa predstava. O n i delaju energino vrei p r o
p a g a n d u za v l a s t i t u l i n o s t a s t o j e li v i e , i za v e
like ideje koje su drugi preuzeli. Oseajni ivot 8

o v o g a tipa Gros smatra sa primitivan, a k o d onih koji

stoje vie organizuje se prihvatanjem gotovih i d e
ala spol j a . T i m e delatnost, resp. oseajni i v o t (kao
to kae Gros) m o e da postane heroian. A l i je on
u v e k banalan. ini se da heroino i banalno ne
pristaju jedno uz drugo. Ali n a m Gros odmah p o k a
z u j e ta o n p o d t i m r a z u m e v a : u o v o g a t i p a n e p o s t o j i
nikakva dovoljno bogato razvijena veza erotikoga
k o m p l e k s a predstava s ostalim s a d r a j e m svesti, t j . s
ostalim kompleksima estetike, etike, filosofske i r e
l i g i o z n e p r i r o d e . Frojd b i o v d e g o v o r i o o p o t i s k i v a n j u
erotikoga elementa. Za Grosa je izraeno postojanje
o v e v e z e pravi znak o t m e n e p r i r o d e (p. 61). Z a i z
graivanje ove veze neizbena je sekundarna f u n k
cija, jer se samo produbljivanjem i odravanjem e l e
menata u svesnosti m o e ostvariti o v a sinteza. P r i m
ljenim idealima m o e se seksualnost, dodue, potisnu
ti na puteve socijalno korisnoga, ah se ona nikada ne

7
L o c . cit. p. 59.
8 Upor. uz to slino utvrivanje u Dordana.

301
uzdie iznad granica trivijalnosti. O v a j m a l o strogi
sud odnosi se na stanje stvari k o j e se lako m o e o b j a
sniti s u t i n o m e k s t r a v e r t n o g a k a r a k t e r a : e k s t r a v e r -
tan o v e k orijentie se samo na spoljanjim p o d a c i
ma, tako da glavna vanost njegove psihike delatno-
sti s v a g d a l e i u b a v l j e n j u o k o t i h p o d a t a k a . S t o g a
m a l o ili g o t o v o n i t a n e p r e o s t a j e z a s r e i v a n j e u n u
tranjih stvari. O n e se unapred m o r a j u p o d v r g a v a t i
odlukama prihvaenim spolja. Stoga se p o d takvim
okolnostima i ne m o e ostvariti veza vie razvijenih
sa manje razvijenim funkcijama, jer ona zahteva v e o
ma m n o g o v r e m e n a i napora, dugotrajan i teak rad
na samovaspitanju, k o j i se uopte ne m o e vriti b e z
introversije. Za taj rad ekstravertnu o v e k u n e d o
s t a j e v r e m e i u i v a n j e , a o s i m t o g a s p r e a v a ga u
t o m e isto n e p r i k r i v e n o n e p o v e r e n j e k o j i m o n p o s m a -
tra svoj unutranji svet, a introvertni spoljanji svet.
A l i ne sme se verovati da bi introvertni, blagodarei
svojoj v e o j sintetikoj sposobnosti i svojoj boljoj
m o i da realie afektivne vrednosti, tako rei b e z
ustezanja m o g a o provesti i sintezu s v o j e individual
nosti, t j . p r e svega od j e d a r e d uspostaviti h a r m o n i n u
vezu viih i niih funkcija. Ja iznosim o v o f o r m u l i -
sanje Grosova shvatanja, da je re samo o seksualno
sti, j e r , p o m o m e m i l j e n j u , n i j e r e s a m o o s e k s u a l
nosti n e g o i o d r u g i m nagonima. Seksualnost je s v a
k a k o v e o m a esta izrazna f o r m a za neobuzdane, s i r o
v e n a g o n e , ali j e i s t o t a k o i t e n j a k a m o i u s v i m a
svojim m n o g o v r s n i m aspektima takav nagon. Gros je
za introvertna o v e k a izmislio izraz sejunktivna l i
nost, i time je istakao naroitu tekou o v o g a tipa da
vezuje komplekse. Sintetika sposobnost introvert
n o g a t i p a slui p r e s v e g a z a t o d a o b r a z u j e j e d n e o d
drugih moda odvojene komplekse. Tako i u intro
v e r t n o g a k o m p l e k s s e k s u a l n o s t i ili e g o i s t i n e t e n j e
k a m o i ili p o h l e p n o s t i z a u i v a n j i m a o s t a j e i z o l o v a n
i m o d a otro rastavljen od drugih kompleksa. Seam
se, n a p r i m e r , j e d n o g i n t r o v e r t n o g a , v e o m a i n t e l e k t u
alnoga neurotiara, k o j i se naizmenino zadravao u
visokim sferama transcendentalnoga idealizma i u
ozloglaenim b o r d e l i m a predgraa, a da n j e g o v a svest

302
n i j e d o p u t a l a e g z i s t e n c i j u m o r a l n o g a ili e s t e t i k o g a
s u k o b a . O b e s t v a r i v r e n e su, k a o p o t p u n o r a z l i n e ,
sasvim o d v o j e n o j e d n a o d druge. R a z u m e se, r e z u l
tat je b i o teka n e u r o z a pritiska.
O v u kritiku m o r a m o imati na u m u kad pratimo
G r o s o v a izvoenja o tipu sa p r o d u b l j e n o m sveu.
P r o d u b l j e n a svest je, k a k o kae Gros, o s n o v a p o -
unutranjenih individualnosti. Z b o g jakoga kontrak-
tivnoga efekta spoljanji nadraaji svagda se p o s m a -
traju sa stanovita j e d n e ideje. Mesto nagona ka
praktikome ivotu u takozvanoj stvarnosti p o j a v l j u
je se tenja za pounutranjivanjem. Stvari se ne
poimaju kao pojedinana pojava, nego kao delimini
p o j m o v i velikih kompleksa predstava. O v o Grosovo
shvatanje tano se podudara s naim ranijim razmi
ljanjima p o v o d o m pretresanja nominalistikoga i r e
alistikoga stanovita i n j e g o v i h prethodnih stadiju-
ma u p l a t o n s k o j , m e g a r s k o j i k i n i k o j koli. Iz G r o -
sovih shvatanja lako se m o e uvideti u e m u se sasto
ji razlika i z m e u stanovita: o v e k s k r a t k o m sekun
darnom funkcijom ima u vremenskom jedinstvu
mnoge i samo labavo povezane primarne funkcije; on
je, dakle, naroito vezan za pojedinu pojavu, za indi
vidualni sluaj. Otuda su universalia za njega samo
n o m i n a i l i e n a su s t v a r n o s t i . N a p r o t i v , za l j u d e s
p r o d u e n o m sekundarnom funkcijom stoje svagda na
p r v o m m e s t u unutranja stanja stvari, abstracta,
i d e j e ili u n i v e r s a l i a ; o n a s u z a n j e g a p r a v a s t v a r n o s t ,
za k o j u on mora vezivati sve pojedinane pojave. S t o
ga je on, sasvim p r i r o d n o , realist (u smislu sholasti-
ke). K a k o introvertnom nain posmatranja svagda
stoji iznad opaanja spoljanjih stvari, on je sklon da
b u d e relativist. On osea k a o naroito prijatnu h a r
9

moniju okoline; ona odgovara njegovoj unutranjoj

1 0

tenji za harmonizacijom njegovih izolovanih k o m

pleksa. On se kloni svakoga neometanoga p o j a v l j i
vanja, jer bi ga ono m o g l o dovesti do nadraaja koji
suvie u z n e m i r u j e . ( M o r a j u se izuzeti sluajevi e k s
plozija afekta!) Socijalno obziran je je neznatno, j e r

G r o s s , p. 6 3 .
10 p . 6 4 .

303
ga apsorbuju unutranji procesi. Jako prevlaivanje
vlastitih ideja spreava usvajanje tuih ideja i ideala.
Jakim unutranjim obraivanjem kompleksa pred
stava d o b i v a j u o n e izrazit individualan karakter.
O s e a j n i i v o t j e e s t o s o c i j a l n o n e u p o t r e b l j i v , ali
uvek individualan."
Ovo tvrenje autorovo moramo podvri iscrpnoj
kritici, j e r o n o sadri p r o b l e m koji, p r e m a m o m e i s
kustvu, uvek daje povoda za najvee nesporazume
izmeu tipova. Introvertni intelektualac, koga Gros
ovde oevidno ima na umu, ne ispoljava moda nika
k v o oseanje, nego logiki korektna shvatanja, i k o
r e k t n o d e l a n j e , d o b r i m d e l o m z a t o to o s e a p r i r o d n u
odvratnost p r e m a iznoenju oseanja na pazar, i to
se boji da nekorektnou ne izazove nadraaje koji bi
uznemiravali, t j . afekte u svojih blinjih. On se boji
neprijatnih afekata u drugih, zato to misli da oni
i m a j u n j e g o v u vlastitu senzitivnost i to je u v e k
uznemiren ve i brzinom ekstravertnoga i njegovim
delanjem na skokove. On potiskuje svoje oseanje, i
o t u d a o n o u n j e m u p o n e k a d n a b u j a d o strasti, p a g a
zato on i suvie jasno p r i m e u j e . E m o c i j e k o j e ga
m u e dobro su mu poznate. On ih uporeuje sa ose-
a n j i m a k o j a m u d r u g i , i t o , r a z u m e se, n a p r v o m
mestu ekstravertni oseajni tipovi pokazuju, i nalazi
da su n j e g o v a oseanja sasvim drukija od onih u
drugih ljudi. Zato mu pada na pamet da su njegova
oseanja (tanije reeno: n j e g o v e emocije) j e d i n
stvena u s v o j o j vrsti, t j . individualna. P r i r o d n o je da
su ona razlina od oseanja ekstravertnoga oseajno-
ga tipa, j e r o v a su diferenciran instrumenat p r i l a g o
ivanja i stoga n e m a j u p r a v e strasnosti, k o j a o b e -
leava unutranja oseanja introvertnoga mislenoga
t i p a . A l i strast k a o n e t o n a g o n s k o n e m a m n o g o i n
dividualnog po sebi, n e g o je u d a t o m sluaju z a j e d
nika s v i m a l j u d i m a . S a m o o n o to j e diferencirano
moe da bude individualno. Zato se u velikim afek
tima razlika tipova o d m a h i brie u prilog optega
suvie l j u d s k o g a . U stvari, po m o m e m i l j e n j u ,

" p. 65.

304
ekstravertni oseajni tip ima u p r v o m e redu p r a v o na
individualnost oseanja, jer su njegova oseanja di
f e r e n c i r a n a ; ali o n p a d a u i s t u o b m a n u t o s e t i e
njegova miljenja. On ima misli k o j e ga m u e . U p o -
reuje ih s mislima k o j e iskazuje okolina, t j . u p r v o m
r e d u introvertni misleni tipovi. On nalazi da se n j e
g o v e misli m a l o slau s n j i h o v i m mislima, i stoga ih
smatra za individualne i sebe samoga m o d a za origi
n a l n a m i s l i o c a , ili p o t i s k u j e m i s l i u o p t e z a t o to n i k o
inae tako ne misli. U stvari, to su misli k o j e i m a
c e o s v e t , ali k o j e s e r e t k o g l a s n o g o v o r e . P o m o m e
shvatanju, dakle, gornje tvrenje Grosovo odgovara
s u b j e k t i v n o j o b m a n i , ali o n a j e u isti m a h o p t e
pravilo.
Poviena kontraktivna snaga o m o g u u j e s a m o -
u d u b l j i v a n j e u stvari a k o j e vie ne prianja nikakav
neposredan vitalan interes. T i m e Gros pogaa b i t
1 2

nu crtu introvertnoga mentaliteta: introvertni ima

sklonost da razvija misao po sebi, b e z ikakva obzira
na svu spoljanju stvarnost. U t o m e lei preimustvo
i opasnost. Velika je korist m o i apstraktno razvijati
misao s o n u stranu ulnosti. A l i opasnost je u t o m e
to se time tok misli udaljuje od svake praktike pri-
menljivosti, zbog ega njegova ivotna vrednost p r o
porcionalno pada. Stoga introvertnome svagda p o m a
lo preti opasnost da suvie izie iz ivota i da stvari
suvie posmatra p o d n j i h o v i m simbolinim aspektom.
I tu crtu G r o s istie. A l i ni ekstravertni se ne nahodi
u b o l j e m poloaju, samo za njega stvar stoji drukije.
On ima sposobnost da svoju sekundarnu funkciju
skrauje na taj nain to d o i v l j u j e g o t o v o s a m o p o
z i t i v n e f u n k c i j e , t j . to u o p t e v i e n e p r i a n j a z a
stvarnost, n e g o se u n e k a k v o j opijenosti izdie iznad
n j e , stvari vie ne vidi i ne realie ih, n e g o ih u p o
trebljava jo samo kao stimulacije. Ova sposobnost
je velika vetina, jer n j o m e o v e k m o e da se izvue
iz m n o g i h tekih situacija (Izgubljen si ako veruje
u o p a s n o s t , Nie), ali je i v e l i k a teta, j e r se n a p o -
sletku zavrava katastrofom, time to ee uvlai
oveka u gotovo neizbean haos.

12 p . 6 5 .

20 Jung, Odabrana dela, V

305
 Po Grosu, iz ekstravertnoga tipa proizlaze t a k o
z v a n i civilizatorski, a iz i n t r o v e r t n o g a t a k o z v a n i kul
turni g e n i j i . P r v i o b l i k o d g o v a r a p r a k t i k o m s p r o -
voenju i postizanju, a drugi apstraktivnom izna
laenju. Gros na kraju izraava svoje uverenje da
nae v r e m e naroito potreb uje sueno-produbljenu
svest, nasuprot r a n i j i m v r e m e n i m a , k o j a su imala
i r u i p o v r n i j u s v e s t . M i s e r a d u j e m o o n o m to j e
13

idealno, duboko, simbolino. Prostotom do harmonije

to je umetnost visoke kulture.
G r o s j e t e r e i p i s a o , z n a se, 1902. g o d i n e . A
s a d a ? K a d b i s m o u o p t e o t o m e s m e l i izraziti s v o j e
miljenje, morali bismo rei: potrebujemo oevidno i
jedno i drugo, i civilizaciju i kulturu, skraenje s e
kundarne funkcije kod jednih i produenje kod dru
gih. Jer ne stvaramo j e d n o bez drugoga, i na a
lost, m o r a m o t o d a p r i z n a m o d a n a n j e m o v e a n -
stvu nedostaje i j e d n o i drugo. ega k o d jednoga ima
suvie, toga k o d d r u g o g a i m a premalo, i zato h o e m o
da se izrazimo obazrivo. Jer neprestano prianje o
napretku postalo je neverodostojno i sumnjivo.
Saimajui, eleo bih napomenuti da se Grosovi
pogledi idui dalje poklapaju s m o j i m a . Stavie, m o j a
t e r m i n o l o g i j a e k s t r a v e r s i ja i i n t r o v e r s i j a
opravdava se pred Grosovim shvatanjem. Ostaje n a m
samo jo da kritiki osvetlimo G r o s o v u fundamental
nu hipotezu, p o j a m sekundarne funkcije.
S t v a r j e u v e k m u n a k a d j e r e o f i z i o l o k i m ili
organskim hipotezama s o b z i r o m na psiholoke
p r o c e s e . K a o to j e p o z n a t o , u v r e m e v e l i k i h u s p e h a
ispitivanja m o z g a vladala je neka vrsta manije da se
za psiholoke procese fabriku ju hipoteze (meu k o j i
ma hipoteza da se u snu elini produeci povlae
nije najapsurdnija) koje su doivele ozbiljno razma
t r a n j e i n a u n u d i s k u s i j u . S p r a v o m se g o v o r i l o o
pravoj mitologiji mozga. Ali Grosovu hipotezu n i
kako ne bih eleo da obraujem kao mit mozga,
jer ona ima veoma veliku radnu vrednost. Ona je
odlina radna hipoteza, to j o j je i sa d r u g e strane

3 p . 6 8 s.

306
ve viestruko priznato. Ideja sekundarne funkcije je
isto tako prosta k a o i genijalna. O v i m p r o s t i m p o j
m o m m o e s e svesti n a f o r m u l u k o j a z a d o v o l j a v a v e
o m a velik broj kompleksnih duevnih fenomena, i to
f e n o m e n a ija bi se diferentna priroda opirala p r o
stoj redukciji i klasifikaciji p o m o u druge hipoteze.
Kraj tako srene hipoteze ovek je svagda u iskue
nju da preceni njeno proirenje i njenu primenlji-
vost. To bi i o v d e m o g a o da b u d e sluaj. Pa ipak, i
o v a hipoteza, na alost, i m a s a m o o g r a n i e n o p o l j e
primenljivosti. N e e m o se nikako osvrtati na i n j e
nicu da je hipoteza po sebi samo postulat, jer niko
nikada nije video sekundarnu funkciju modane e
lije i niko ne bi m o g a o dokazati da bi i zato bi t r e
balo da sekundarna funkcija u principu ima kvalita
tivno jednak kontraktivni efekat na najbliu asocija
ciju kao primarna funkcija, koja je ipak po svojoj
definiciji bitno razlina od sekundarne funkcije. P o
stoji druga okolnost koja je, po m o m e miljenju,
m n o g o tea: habitus psiholokoga stava m o e da se
k o d j e d n e iste j e d i n k e p r o m e n i u n a j k r a e m roku.
A k o j e t r a j a n j e s e k u n d a r n e f u n k c i j e f i z i o l o k i ili o r
g a n s k i k a r a k t e r , o n s e m o r a p o s m a t r a t i k a o v i e ili
manje trajan. Onda se ne sme oekivati da e se
trajanje sekundarne funkcije iznenada promeniti, jer
t o n i k a d a n e v i d i m o k o d f i z i o l o k o g a ili o r g a n s k o g a
karaktera, izuzevi patoloke p r o m e n e . K a o to sam
v e vie puta istakao, introversije i ekstraversije nisu
n i k a k v i karakteri n e g o mehanizmi, k o j i se t a k o r e i
p o v o l j i m o g u u k l j u i v a t i ili i s k l j u i v a t i . S a m o i z n j i
hova habitualnoga prevlaivanja razvijaju se shodni
karakteri. Izvesno, predilekcija se osniva na k o j o j
u r o e n o j d i s p o z i c i j i , ali o v a z a e l o n i j e s v a g d a a p s o
lutno presudna. esto sam video da su uticaji sredine
g o t o v o isto tako vani. a k s a m j e d a r e d d o i v e o da
je neko ko je iveo u najbhoj okolini jednoga intro
vertnoga oveka i pokazivao jasno ekstravertno p o
naanje s v o j stav p r o m e n i o i postao introvertan kad
je d o c n i j e stupio u blisku v e z u sa j e d n o m izrazito
ekstravertnom linou. M n o g o puta video sam da
izvesni lini uticaji u n a j k r a e m r o k u i k o d izrazita

20* 307
 tipa bitno m e n j a j u trajanje sekundarne funkcije, i
da se, isto tako, ranije stanje p o n o v o uspostavlja ako
je otpao strani uticaj. M e n i se ini da se, shodno t a
k v i m iskustvima, interesovanje m o r a vie obratiti
prirodi p r i m a r n e f u n k c i j e . S a m G r o s istie naroito
produenu funkciju posle predstava punih afekta 1 4
i
time sekundarnu funkciju dovodi u zavisnost od p r i
m a r n e funkcije. Ne postoji u stvari nikakav plauzi-
bilan razlog zato bi trebalo da se u e n j e o tipovima
osnuje na trajanju sekundarne funkcije: moda bi se
o n o i s t o t a k o m o g l o o s n o v a t i n a intenzitetu primarne
funkcije, j e r j e t r a j a n j e sekundarne funkcije ipak
oevidno zavisno od intenziteta utroka energije, rada
e h j e . R a z u m e se, p r o t i v t o g a m o g l o b i s e p r i g o v o r i t i
d a trajanje s e k u n d a r n e f u n k c i j e zavisi o d b r z i n e r e -
stitucije, i da i m a j e d i n a k a s naroito h i t r i m i s h r a -
njivanjem mozga, prema drugima, koje su manje
srene. U o v o m sluaju mozak ekstravertnoga morao
bi da ima v e u restitucionu sposobnost negoli mozak
introvertnoga. Za takvu v e o m a neverovatnu pretpo
stavku nedostaje dokazna osnova. to n a m je poznato
o stvarnim osnovima produene sekundarne funkcije
ograniava se na i n j e n i c u da, b e z obzira na patoloka
stanja, naroiti intenzitet primarne funkcije logiki
utie na produenje sekundarne funkcije. Shodno toj
injenici, dakle, pravi p r o b l e m lei k o d primarne
f u n k c i j e i z g u n j a v a se u p i t a n j e o t k u d a dolazi to da
je kod jednoga primarna funkcija redovno intenziv
na, a k o d d r u g o g a slaba. A k o tako zaustavimo p r o
b l e m na primarnoj funkciji, onda se pojavljuje n u
nost da objasnimo otkuda vodi poreklo razlini i n
tenzitet i odista nagla p r o m e n a intenziteta primarne
funkcije. Ja to smatram za energetian fenomen, koji
z a v i s i o d n e k o g a o p t e g a stava. i n i s e d a i n t e n z i t e t
p r i m a r n e f u n k c i j e u p r v o m r e d u zavisi od toga k o
lika je napregnutost spremnosti. Postoji li velika k o
liina psihike napregnutosti, onda e i primarna
funkcija biti naroito intenzivna sa srazmernim p o -
sledicama. A k o s rastenjem umora nategnutost p o -

i* p. 1 2 . I s t o t a k o G r o s u s v o j o j k n j i z i Uber pathologi-
sche Minderivertigkeiten, W i e n , 1 9 0 9 , p. 30 i p. 3 7 .

308
pusti, o n d a se p o j a v l j u j e skretljivost, povrnost a s o
cijacije, naposletku beanje od ideja, dakle stanje
koje je obeleeno slabom primarnom funkcijom i
kratkom sekundarnom funkcijom. Opta psihika n a -
pregnutost zavisi, sa s v o j e strane (bez obzira na f i
zioloke razloge, kao to je o d m o r e n o s t itd.), od v e o
ma k o m p l e k s n i h inilaca, kao to su raspoloenje,
p a n j a , o e k i v a n j e , itd., d a k l e o d v r e d n o s n i h s u d o v a ,
k o j i su, s a s v o j e s t r a n e , o p e t r e z u l t a n t e i z s v i h p r e t
hodnih psihikih procesa. Ja p o d tim prirodno razu-
m e v a m ne samo logike n e g o i sudove oseanja. U
naem tehnikom jeziku optu napregnutost oznaa
v a m o energetiki k a o libido, a s gledita psihologije
svesti k a o vrednost. I n t e n z i v n i p r o c e s j e z a p o s e d n u t
l i b i d o m ili m a n i f e s t a c i j a h b i d a , d r u g i m r e c i m a v e o
ma napregnuto energetiko proticanje. Intenzivni
p r o c e s je p s i h o l o k a vrednost, i s t o g a se a s o c i j a t i v n e
v e z e k o j e i z n j e g a p r o i z l a z e o z n a a v a j u k a o vredno-
sne, u s u p r o t n o s t i p r e m a o n i m a k o j e s e o s t v a r u j u
kraj neznatnoga kontraktivnoga efekta, a te oznaa
v a m o k a o b e z v r e d n o s n e ili p o v r n e . Napregnuti s t a v
j e v e o m a k a r a k t e r i s t i a n z a i n t r o v e r t n o g a , d o k ma-
laksali, l a k i s t a v o d a j e 1 5
ekstravertnoga, izuzev izu
z e t n a s t a n j a . A l i i z u z e c i s u esti, i t o k o d j e d n e iste
jedinke. A k o se introvertnome dade sasvim podudar
na harmonina sredina, on olabavljuje sebe do total
ne ekstraversije, i o v e k misli da pred s o b o m ima
ekstravertna oveka. Ali neka se ekstravertni p r e m e -
sti u n e k u m r a n u o d a j u , g d e g a m o g u n a g r i z a t i s v i
p o t i s n u t i k o m p l e k s i , i on e d o s p e t i u n a p r e g n u t o s t u
k o j o j e n a j s l a b i j e p r i m e t a n n a d r a a j realisati u n a j -
primetniji. T a k o i z m e n e ivotnih situacija takoe
m o g u d a u t i u i d a t i p t r e n u t n o p r e o b r a z e , ali t i m e s e
r e d o v n o ne m e n j a p r e i m u s t v e n i stav, t j . i p o r e d p r i
g o d n e ekstraversije introvertni ostaje o n o to je r a
n i j e bio, a isto tako i ekstravertni.
S a i m a m : ini m i s e d a j e primarna f u n k c i j a v a
nija negoli sekundarna. Intenzitet primarne f u n k -

O v a napregnutost odnosno malaksalost moe se kat

1 5

k a d dokazati ak u tonusu muskulature. O n a se redovno vidi

izraena na licu.

309
cije jeste presudni m o m e n a t . O n zavisi o d opte p s i
hike napregnutosti, tj. od koliine nagomilanog,
disponibilnog libida. M o m e n a t koji uslovljava to n a
g o m i l a v a n j e jeste k o m p l e k s n o stanje stvari, k o j e je
rezultanta svih prethodnih psihikih stanja. O n o se
m o e okarakterisati kao raspoloenje, panja, stanje
afekta, o e k i v a n j e itd. Introversija je o k a r a k t e r i -
sana o p t o m n a p r e g n u t o u , i n t e n z i v n o m p r i m a r n o m
funkcijom i srazmerno dugom sekundarnom funkci
j o m . Ekstraversija je okarakterisana optom malaksa-
lou, slabom primarnom funkcijom i srazmerno
kratkom sekundarnom funkcijom.

310
 VII

PROBLEM TIPINIH S T A V O V A U ESTETICI

VORINGER: APSTRAKCIJA I UOSECAVANJE

U n e k u ruku, po sebi se r a z u m e da sve oblasti

l j u d s k o g a d u h a k o j e s e n e p o s r e d n o ili p o s r e d n o b a v e
psihologijom daju svoje priloge za pitanje kojim se
o v d e z a n i m a m o . P o t o s m o uli glas filosofa, pesnika,
lekara i p o z n a v a o c a ljudi, j a v l j a se za r e estetiar.
E s t e t i k a j e p o c e l o j s v o j o j sutini p r i m e n j e n a p s i h o
logija i zanima se ne s a m o estetikom sutinom stvari
nego i moda u jo veoj meri psiholokim p i
t a n j e m estetikoga stava. T a k o fundamentalan f e n o
m e n kao to je suprotnost introversije i ekstraversije
ne bi m o g a o stalno izmicati ni estetiaru, j e r nain na
k o j i s e o s e a ili p o s m a t r a u m e t n o s t i l e p o j e s t e k o d
razlinih ljudi toliko razlian da je n e k o m e ta suprot
n o s t m o r a l a p a s t i u o i . I z u z e v m n o g e , v i e ili m a n j e
j e d n o k r a t n e ili j e d i n s t v e n e u s v o j o j v r s t i , i n d i v i d u
alne osobitosti stava, p o s t o j e d v e suprotne o s n o v n e
f o r m e k o j e j e Voringer ( W o r r i n g e r ) o z n a i o k a o u i v -
l j a v a n j e ih uoseavanje (Einfiihlung) i apstrakciju. 1

N j e g o v a definicija uivljavanja oslanja se u g l a v n o m

n a Lipsovu ( L i p p s ) . U L i p s a j e u i v l j a v a n j e o b j e k t i -
vizacija mene u n e k o m od mene razlikovanom p r e d
metu, s v e j e d n o da li o n o to je objektivisano zaslu
u j e i m e o s e a n j a ili n e . T i m e to a p e r c i p u j e m n e k i

1
Worringer, Abstraktion und Einfiihlung, III Auflage.
M u n c h e n 1911 ( I A u f l . 1 9 0 8 ) .

311
p r e d m e t , d o i v l j u j e m , p o l a z e i o d n j e g a , ili o s t a j u i u
n j e m u kao apercipovanom, podsticaj za odreen n a
in unutranjega dranja. Ovaj se p o j a v l j u j e kao n j i
m e d a t , m e n i o d n j e g a s a o p t e n . Jodl ( J o d l ) o b j a
2

njava stvar o v a k o : ulni privid koji umetnik daje

nije samo povod da se po zakonima asocijacije sea-
m o s r o d n i h d o i v l j a j a , n e g o t i m e to o n p o d l e e o p
tem zakonu eksternalizacije* i p o j a v l j u j e se kao n e
t o i z v a n n a s , m i u isti m a h p r o j i c i r a m o u n j e g a u n u
tranje procese k o j e on u n a m a reprodukuje, i time
mu dajemo estetiko oivotvorenje (asthetische Be-
seelung) izraz k o j i bi se m o g a o pretpostaviti izrazu
uivljavanje, jer kod ove introjekcije sopstvenih
unutranjih stanja u sliku nije re samo o oseanjima
nego o unutranjim procesima svake vrste. 4
Vunt
( W u n d t ) u o s e a v a n j e r a u n a u e l e m e n t a r n e procese
asimilacije. U i v l j a v a n j e j e , d a k l e , j e d n a v r s t a p r o
6

cesa opaanja, k o j i je obeleen time to se oseajno

bitan psihiki sadraj premeta u objekat i objekat
time introjicira sadraj koji s v o j o m pripadnou
s u b j e k t u asimilie o b j e k a t s u b j e k t u i v e z u j e ga sa s u
b j e k t o m toliko da subjekat sebe tako rei osea u o b
jektu. Ipak se pri tome subjekat ne osea kao proji
ciran u objekat, n e g o mu se objekat u koji se on u i -
veo pojavljuje kao oivotvoren i kao da govori iz
s a m o g a sebe. O v a osobenost v o d i p o r e k l o otuda to
projekcija nesvesne sadraje prenosi u objekat, zbog
ega se uivljavanje u analitikoj psihologiji o z n a
a v a i k a o prenoenje ( F r o j d ) . Stoga je uivljavanje
neka ekstraversija. Voringer estetiko doivljavanje
u u i v l j a v a n j u d e f i n i e o v a k o : Estetiko uivanje je
objektivisano samouivanje. 9
Shodno tome samo je

2 Lipps, Leitfaden der Psychologie, II Auflage, 1906,

p . 1 9 3 s.
' Pod eksternalizacijom Jodl razumeva lokalisanje ul
noga o p a a n j a u prostoru. Ne u j e m o t o n o v e u u i m a i ne
vidimo boje u oku, nego na prostorno lokalisanom objektu.
L o c . cit. B d . I I , p. 2 4 7 .
* Jodl, Lehrbuch der Psychologie, 1908, Bd. II, p. 436.
8
Wundt, Grundziige der physiologischen Psychologie, V
A u f l . , B d . I I I , p. 191.
L o c . c i t p. 4.

312
o n a f o r m a lepa u k o j u s e o v e k m o e u i v e t i . Lips
kae: Samo ukoliko postoji to uivljavanje, forme
su lepe. Njihova lepota je ovo m o j e idealno slobodno
uivanje u n j i m a . P r e m a tome, f o r m a u k o j u se
7

o v e k n e m o e u i v e t i j e s t e runa. T i m e j e d a t o i
ogranienje teorije uivljavanja, jer ima oblika u m e t
n o s t i , k a o to Voringer i s t i e , k o j e u m e t n i k o m s t v a
ranju stava uivljavanja ne odgovaraju. To su n a r o
ito istonjaki egzotini oblici umetnosti. Iz duge
tradicije u nas zapadnjaka prirodno lepo i prirodno
istinito utvrdilo se kao m e r i l o umetniki lepog, jer
to je uopte i m e r i l o k o j e pripada sutini g r k o - r i m -
ske i z a p a d n j a k e umetnosti. (Izvesne stilske f o r m e
srednjega veka svakako predstavljaju izuzetak od
toga!) Na opti stav p r e m a umetnosti jeste o d v a j k a
da stav uivljavanja, i zato k a o lepo m o e m o da o b e -
l e i m o s a m o o n o u to m o e m o d a s e u i v i m o . A k o
je umetniki oblik objekta takav da je oprean ivo
t u , t a k o r e i a n o r g a n s k i ili a p s t r a k t a n , o n d a n e m o
e m o svoj ivot da unosimo u njega, a to svagda i
n i m o kad se u i v l j u j e m o . (U to se u i v l j u j e m jeste
u o p t e i v o t , Lips.) M o e m o s e u i v l j a v a t i s a m o u
organske, p r i r o d n o istinite f o r m e , u o n e k o j e h o e
ivot. Pa ipak, postoji neka naelno druga umetnika
f o r m a , n e k i i v o t u o p r e a n stil, k o j i p o r i e h o t e n j e
ivota, o d v a j a se od ivota, a ipak istie p r a v o na l e -
potu. G d e umetniko stvaranje proizvodi ivotu
oprene, anorganske i apstraktne forme, tu ne m o e
vie da b u d e rei o u m e t n i k o m hotenju iz potrebe
uivljavanja, nego ak o potrebi koja je uivljavanju
direktno suprotna, dakle o tendenciji da se ivot p r i -
tesni. K a o o v a j protivpol potrebe uivljavanja p o
j a v l j u j e n a m se nagon za apstrakcijom. S t o se t i e
6

psihologije nagona za apstrakcijom, kae Voringer:

S t a su, d a k l e , p s i h i k e p r e t p o s t a v k e n a g o n a z a a p
strakcijom? I m a m o da ih traimo u oseanju sveta
onih naroda, u njihovu psihikom dranju prema k o -
smosu. D o k nagon za uivljavanjem ima za uslov
srean panteistiki odnos p o v e r e n j a izmeu ljudi i

i L i p p s , Asthetik, p. 2 4 7 .
8 W o r r i n g e r , L o c . cit. p. 16.

313
p o j a v a spoljanjega sveta, n a g o n za apstrakcijom je
posledica velike unutranje uznemirenosti ovekove
zbog pojava spoljanjega sveta i koresponduje s v e o
ma transcendentalnom obojenou svih predstava.
O v o stanje mogli bismo da n a z o v e m o g o l e m i m d u
h o v n i m strahom od prostora. Kada Tibul kae: ,pri-
m u m in m u n d o fecit deus t i m o r e m ' (najpre je u svetu
b o g stvorio strah), o n d a se to isto o s e a n j e b o j a l j i v o -
sti m o e p r i h v a t i t i i k a o k o r e n u m e t n i k o g a s t v a
ranja.
U stvari, ui vi j a v a n je pretpostavlja n e k u g o t o
vost, n e k o poverenje subjekta prema objektu. U i v -
ljavanje je dragovoljan predusretljiv pokret, koji
subjektivni sadraj prenosi u objekat i time izaziva
subjektivnu asimilaciju, koja proizvodi dobru sagla-
s n o s t i z m e u s u b j e k t a i o b j e k t a ili n j o m e u d a t o m
s l u a j u i o b m a n j u j e . P a s i v a n o b j e k a t m o e se, d o d u
e, s u b j e k t i v n o asimilisati, ali t i m e n i k a k o n e m e n j a
svoje stvarne kvalitete. Oni se prenoenjem samo
zastiru i m o d a se ak vri nasilje nad n j i m a . Uivi j a -
v a n j e m m o g u da se p r o i z v e d u slinosti i prividne z a
j e d n i k e stvari, k o j e po sebi u stvari ne postoje. Stoga
se lako m o e razumeti da m o r a postojati i mogunost
druge vrste estetike veze s o b j e k t o m , naime stav
koji se ne odaziva objektu, nego se ak udaljuje od
n j e g a i tei da se o b e z b e d i protiv o b j e k t o v a uticaja na
t a j n a i n to u s u b j e k t u p r o i z v o d i p s i h o l o k u d e l a t
nost k o j o j je cilj da paralie o b j e k t o v uticaj. U i v l j a -
vanje pretpostavlja objekat u neku ruku kao prazan,
i zato ga m o e ispunjavati vlastitim ivotom. A p s t r a
kcija, meutim, pretpostavlja objekt u neku ruku kao
i v i d e l a t a n , i s t o g a tei d a s e u k l o n i n j e g o v u u t i -
caju. Apstraktivni stav je, dakle, centripetalan, t j .
introvertan. Voringerov p o j a m apstrakcije odgovara
time introvertnom stavu. Znaajno je da Voringer
u t i c a j o b j e k t a o b e l e a v a k a o s t r a h ili z a z i r a n j e . O n a j
koji vri apstrakciju zauzimao bi, dakle, p r em a o b
jektu stav kao da objekat ima kvalitet koji izaziva
strah, t j . k a o d a v r i t e t a n ili o p a s a n u t i c a j , p r o t i v
kojega se on m o r a braniti. O v a j prividno aprioristiki
kvalitet objekta jeste nesumnjivo i neka projekcija,

314
r e s p . p r e n o e n j e , ali p r e n o e n j e n e g a t i v n e v r s t e . M o
rali b i s m o , dakle, pretpostaviti da aktu apstrakcije
prethodi nesvestan akt projekcije, u k o j e m u se n e
gativno naglaeni sadraji prenose na objekat. K a k o
je u i v l j a v a n j e , k a k o i apstrakcija, akt svesti, i k a k o
poslednjoj prethodi nesvesna projekcija, to smemo
postaviti pitanje da li m o d a i uivljavanju ne p r e t
h o d i k a k a v nesvestan akt. K a k o j e sutina u i v l j a v a -
n j a projekcija subjektivnih sadraja, onda prethodni
nesvesni akt m o r a da b u d e suprotnost, naime o d u z i
m a n j e d e l o t v o r n e m o i o b j e k t u . T i m e se, n a i m e , o b
jekat u neku ruku ispranjava, oduzima mu se s a m o -
delatnost, i na taj n a i n on postaje p o d e s a n da p r i
hvati subjektivne sadraje onoga koji se uivljuje.
O n a j k o j i s e u i v l j u j e tei d a o b j e k a t n a d a h n e s v o
j i m i v o t o m i da svoj ivot doivi u o b j e k t u ; stoga je
potrebno da samostalnost i diferencija izmeu o b j e k
ta i subjekta ne b u d u suvie velike. Otuda se n e s v e
s n i m a k t o m k o j i p r e t h o d i u i v l j a v a n j u d e p o t e n c i r a ili
n a t k o m p e n z u j e samovlasnost objektova, t j . time to
se subjekat nesvesno odmah nadreuje objektu. Ali
nadredi van je m o e se deavati samo nesvesno p o j a
a v a n j e m znaaja subjektova. To se m o e zbivati n e
s v e s n o m f a n t a z i j o m , k o j a ili o b j e k a t o d m a h l i a v a
v r e d n o s t i i s n a g e , ili s u b j e k a t p o v i a v a i n a d r e u j e g a
o b j e k t u . T e k n a taj nain nastaje o n a j n a g i b k o j i
potrebu je uivljavanje da bi subjektivne sadraje
m o g l o preneti u objekat. Onaj koji vri apstrakciju
nahodi se u j e d n o m strano o i v l j e n o m svetu, k o j i
tei d a g a n a d m o n o p r i g u i , i s t o g a s e o n p o v l a i u
sebe da k o d sebe izmisli f o r m u l u spasenja, k o j a je
podesna da n j e g o v u s u b j e k t i v n u vrednost uzvisi to
liko da m o e odoleti objektovu uticaj u. Naprotiv,
onaj koji se uivljuje nahodi se u svetu koji p o t r e b u -
je n j e g o v o subjektivno oseanje da ima ivot i duu.
On s p o v e r e n j e m oivotvorava taj svet, d o k se onaj
koji vri apstrakciju s n e p o v e r e n j e m povlai pred
demonima objekata i apstraktnim tvorevinama p o d i
e s e b i s u p r o t a n s v e t o d k o j e g a d o b i v a zatitu. A k o
dozovemo u pamet izvoenja prethodnih poglavlja,
onda e m o u uivljavanju lako upoznati mehanizam

315
ekstraversije, i u apstrakciji mehanizam introversije.
Velika unutranja uznemirenost ovekova zbog p o
j a v a spoljanjeg sveta n i j e nita d r u g o n e g o zazi
ranje od nadraaja u introvertnoga, koji se zbog s v o
j e g a d u b l j e g a oseaj a plai suvie b r z e i suvie j a k e
izmene nadraaja. N j e g o v e apstrakcije i slue izra
zito cilju d a j e d n i m optim p o j m o m o n o to j e n e r e
d o v n o i o n o to je p r o m e n l j i v o uhvati u ograde z a k o
nitosti. S a m o se po sebi r a z u m e da se o v a u o s n o v i
uzev maijska procedura u najpunijem razvitku n a
lazi k o d p r i m i t i v n o g a o v e k a , iji geometrijski znaci
nemaju toliko vrednost lepote koliko vrednost m a -
ijsku.
Voringer s p r a v o m kae: Mueni zamrenom
v e z o m i m e n j a n j e m p o j a v a spoljanjega sveta, takvi
narodi oseali su g o l e m u potrebu za spokoj stvom.
M o g u n o s t usreenja, k o j u su oni traili u umetnosti,
n i j e se sastojala u t o m e da p o n i r u u stvari s p o l j a n j e
ga sveta, da sebe u n j i m a uivaju, n e g o u t o m e da
pojedinu stvar spoljanjega sveta izvuku iz njene sa-
movoljnosti i prividne sluajnosti, da je pribliava
n j e m apstraktnim f o r m a m a o v e k o v e e i na taj nain
nau odmorite u smeni pojava. 9

O v e apstraktne zakonite f o r m e jesu, dakle, j e

dine i najvie f o r m e u k o j i m a se o v e k p r e d g o l e m o m
zamrenou slike sveta m o e da o d m o r i . 1 0

K a o to V o r i n g e r k a e , b a i s t o n j a k e u m e t n i -
ke f o r m e i religije pokazuju apstraktivni stav p r e m a
svetu. Istonjaku, dakle, svet se uopte m o r a p o j a v
ljivati drukije negoli zapadnjaku, koji uivljava-
n j e m daje duu svome objektu. Istonjaku je objekat
a priori oivljen, on ima n a d m o nad n j i m , i stoga se
povlai pred n j i m i apstrahuje svoje utiske. Odlian
p o g l e d na i s t o n j a k i s t a v d a j e Buda u Propovedi o
ognju, g d e k a e : S v e s t o j i u p l a m e n u . O k o i s v a u l a
stoje u plamenu, zapaljena o g n j e m ljubavi, o g n j e m
mrnje, o g n j e m obmane; zapaljena su roenjem, sta-
rou, smru, b o l o m i albama, brigom, e m e r o m i
o a j a n j e m . C e o svet stoji u p l a m e n u ; ceo svet je

L o c . cit. p. 18.
10 L o c . c i t . p . 2 1 .

316
prekriven d i m o m ; ceo svet prodire vatra; ceo svet
se trese. O v a j uasni i bola p u n i p o g l e d na svet
izazvao je u budista n j i h o v apstraktivni stav, k a o to
je i B u d a p r e m a legendi na o s n o v u slinoga utiska
doao do svojega toka ivota. Dinamiko oivljavanje
objekta kao osnova za apstrakciju nalo je odlian
izraz u s i m b o l i n o m jeziku B u d i n u . O v o o i v l jav a n j e
ne osniva se na uivljavanju, nego odgovara jednoj
aprioristikoj nesvesnoj projekciji, projekciji koja
zapravo postoji od samoga poetka. Stavie, izrae
projekcija pojavljuje se kao nepodesan da pravilno
oznai f e n o m e n . P r o j e k c i j a je zapravo akt koji se d e
ava, a ne stanje k o j e se nahodi od poetka, o k o m e
je o v d e oevidno re. Po m o m e miljenju, za to stanje
p r e j e k a r a k t e r i s t i a n Levi-Brilov p o j a m p a r t i c i p a -
tion m y s t i q u e , jer taj p o j a m formulie p r v o b i t n u
vezanost primitivnog oveka za njegov objekat. N j e
g o v i o b j e k t i su, n a i m e , d i n a m i k i o i v l j e n i , i s p u n j e n i
d u e v n o m t v a r i ili d u e v n o m s n a g o m ( n i k a k o u v e k
o i v l j e n i , k a o to u z i m a a n i m i s t i k a h i p o t e z a ! ) , i s t o g a
v r e n e p o s r e d a n psihiki uticaj na o v e k a , a taj u t i
c a j d o l a z i o t u d a to j e o v e k t a k o r e i d i n a m i k i i s t o -
vetan sa s v o j i m objektom. Stoga u nekim primitiv
nim jezicima predmeti za upotrebu imaju oivljen
r o d (sufiks oivljenosti). Na slian nain za apstrak
t i v n i s t a v je o b j e k a t a p r i o r i o i v l j e n i s a m o d e l a t a n i
ne potrebu je uivljavanje; naprotiv, objekat vri t o
liko m o a n uticaj da primorava na introversiju. Jako
nesvesno opsedanje o b j e k t a l i b i d o m dolazi od n j e g o v e
participation mystique s nesvesnim onoga koji je
introvertno nastrojen. To jasno proizlazi iz rei B u
dinih: svetski oganj je istovetan s o g n j e m libida u
s u b j e k t a , s n j e g o v o m g o r u o m s t r a u , ali k o j a s e
n j e m u pojavljuje kao objekat, jer je nije diferencirao
do subjektivno disponibilne funkcije. Stoga mu se
apstrakcija pojavljuje kao funkcija koja se bori p r o
tiv prvobitne participation mystique. Ona odvaja
od o b j e k t a da bi unitila spajanje s n j i m . Ona, s j e d n e
strane, v o d i ka stvaranju umetnikih oblika, a, s d r u
ge strane, ka saznanju o b j e k t a . U j e d n a k o j m e r i i
funkcija uivljavanja jeste organ ne samo umetniko-

317
ga stvaranja n e g o i saznanja. Ali ona se deava na sa
s v i m d r u k i j o j osnovi n e g o apstrakcija. K a o to j e
o v a o s n o v a n a n a m a g i j s k o m z n a a j u i sili o b j e k t a ,
tako je uivljavanje osnovano na magijskom znaaju
s u b j e k t a , k o j i se p o s r e d s t v o m mistike identifikacije
d o k o p a v a o b j e k t a . K a o to p r i m i t i v n i o v e k s t o j i p o d
magijskim uticaj em fetiove snage, tako je on, s d r u
ge strane, i a r o b n i k i a k u m u l a t o r m a g i j s k e snage
k o j o m feti i s p u n j a v a . (Upor. u z o v o hurigarit
Australijanaca.) 11
Nesvesno depotenciranje objekta,
k o j e prethodi aktu uivljavanja, jeste takoe trajno
stanje slabijega naglaavanja objekta. A l i zato su u
onoga koji se uivljuje nesvesni sadraji istovetni
s o b j e k t o m i o s t a v l j a j u ga n e o i v l j e n i m i n e n a d a h -
nutim, zbog ega uivljavanje postaje nuno za sa
1 2

znanje sutine o b j e k t o v e . U o v o m sluaju, dakle,

m o g l o bi se govoriti o n e k o j nesvesnoj apstrakciji
k o j a stalno postoji i k o j a objekat predstavlja kao
nenadahnut. Jer apstrakcija uvek ima to dejstvo: ona
ubija svojevoljnost objekta dokle god je ova magijski
vezana za duu subjektovu. Stoga onaj ko vri
a p s t r a k c i j u s v e s n o j e p r i m e n j u j e , d a b i s e zatitio o d
magijskoga uticaja objektova. Iz aprioristike n e o -
ivljenosti objekata proizlazi i uivljavaoev prisni
o d n o s p r e m a svetu: nita ne postoji to bi na n j e g a
neprijateljski m o g l o uticati i pritesniti ga, jer on
s a m d a j e o b j e k t u ivot i duu, iako se n j e g o v o j svesti
ini da stvar stoji ba obrnuto. Naprotiv, za o n o g a
koji apstrahuje svet je ispunjen m o n o delatnim i
stoga o p a s n i m o b j e k t i m a , i zato on osea strah i,
svestan svoje nemoi, povlai se od suvie bliskoga
dodira sa svetom, da proizvede o n e misli i f o r m u l e
k o j i m a se nada da e zadobiti prevlast. Stoga n j e g o
va psihologija jeste psihologija onoga koji je prite-
njen, d o k se onaj koji vri uivljavanje s apriori-
stikom pouzdanou pojavljuje pred objektom, jer
je objekat zbog svoje neoivljenosti bezopasan. P r i -

11
Spencer and Gillen, The Northern Tribes of Central
Australia. London 1904.
1 2
Z a t o to s u nesvesni sadraji uivijavaoevi s a m i r e
lativno neoivljeni.

318
r o d n o j e to j e o v o k a r a k t e r i s a n j e s h e m a t i n o i n e
m o e o k a r a k t e r i s a t i c e l u s u t i n u e k s t r a v e r t n o g a ili
i n t r o v e r t n o g a s t a v a , n e g o s a m o m o e istai i z v e s n e
nijanse, k o j e ipak imaju znatan znaaj.
K a o to o n a j k o j i v r i ui v i j a v a n j e u i v a u
o b j e k t u sama sebe a da toga n i j e svestan, tako i onaj
k o j i v r i a p s t r a k c i j u , t i m e to r a z m i l j a o u t i s k u k o j i
mu dolazi od o b j e k t a , g l e d a sama s e b e a za to ne zna.
J e r o n o to o n a j k o j i v r i u i v l j a v a n j e p r e n o s i u
o b j e k a t jeste o n sam, t j . n j e g o v vlastiti nesvesni s a
d r a j , i o n o to o n a j k o j i v r i a p s t r a k c i j u m i s l i o s v o m
utisku o o b j e k t u , to on misli o s v o j i m vlastitim o s e -
anjima, koja mu se pojavljuju na objektu. Otuda je
jasno da stvarnom dokui van ju objekta pripadaju
o b e funkcije, kao i stvarnom umetnikom stvaranju.
O b e funkcije i postoje svagda u jedinki, samo su v e
inom neravnomerno diferencirane. Zajedniki koren
ovih dvaju osnovnih oblika estetikoga doivljavanja
V o r i n g e r n a l a z i u n a g o n u za samoodricanjem. 13
Kod
apstrakcije o v e k tei za tim da u p o s m a t r a n j u o n o
g a to j e n u n o i n e p o m e r l j i v o b u d e o s l o b o e n s l u
ajnosti u ljudskom biu uopte, prividne p r o i z v o l j
nosti opte organske egzistencije. P r e m a n e i z m e r -
nim neoivljenim objektima koji unose zabunu i stva
raju d u b o k e utiske o v e k sebi stvara j e d n u apstrak
ciju, t j . apstraktnu optu sliku, k o j a utiske v e z u j e u
zakonitu f o r m u . O v a slika i m a m a g i j s k i znaaj zati
te protiv haotine izmene doivljavanja. ovek p o
nire u tu sliku i g u b i se u n j o j toliko da s v o j u a p
straktnu istinu najzad stavlja iznad realiteta ivota
i time ivot, koji bi m o g a o omesti uivanje u a p
straktnoj lepoti, u o p t e pritenjava. On se na taj
nain sam podie do jedne apstrakcije, identifikuje
s e b e s v e n o m v a l j i v o u s v o j e s l i k e i s m i r u j e se u
n j o j t i m e to m u o n a u n e k u r u k u p o s t a j e f o r m u l a
k o j a ga spaava. Na taj n a i n on se o d r i e s a m o g a
sebe i svoj ivot p r e d a j e s v o j o j apstrakciji, u k o j o j ga
u n e k u r u k u k r i s t a l i e . A l i t i m e to o n a j k o j i v r i
uivljavanje prenosi u o b j e k a t s v o j u delatnost, svoj
ivot, on se time takoe prenosi u objekat, ukoliko

i Loc. cit. p. 26.

319
preneseni sadraj predstavlja bitan deo subjekta. On
postaje objekat, identifikuje se s n j i m e i na taj n a i n
liava se s a m o g sebe. T i m e to se objektivie on se
d e s u b j e k t i v i e . V o r i n g e r k a e : A l i t i m e to o v u
v o l j u za delatnost prenosimo u drugi objekat, mi
jesmo u d r u g o m objektu. Razreeni smo od svojega
individualnoga bia dokle god sa svojim nagonom za
doivljavanjem izbijamo u koji spoljanji objekat, u
nekoj spoljanjoj formi. Mi tako rei oseamo kako
naa individualnost utie u vrste granice p r e m a
b e z g r a n i n o j diferenciranosti i n d i v i d u a l n e svesti. U
o v o m samoobjektivisanju lei samoodricanje. O v o
potvrivanje nae individualne potrebe delatnosti
predstavlja u isto v r e m e ograniavanje njenih n e o -
graniljivih mogunosti, poricanje njenih nesjedin-
ljivih diferenciranosti. Sa svojim unutranjim n a g o
n o m za delatnou mi se odmaramo u granicama o v o
ga objektivisanja. 1 4
K a o to za o n o g a koji vri
apstrakciju apstraktna slika predstavlja n e k u p r i -
mirenost, neki odbrambeni zid protiv rastvornih uti
caja nesvesno oivljenih objekata, tako je i za o n o 1 8

ga koji vri uivljavanje prenoenje na objekat z a

tita p r o t i v r a s t v o r n o g a u t i c a j a u n u t r a n j i h s u b j e k
tivnih inilaca, koji postoje u bezgraninim m o g u
nostima fantazije i u podudarnim podsticajima d e
l a t n o s t i . K a o t o s e p o Adleru i n t r o v e r t n i n e u r o t i a r
hvata neke fiktivne linije vodilje, tako se i ekstra
vertni neurotiar hvata objekta u koji vri p r e n o
enje. Introvertni je svoju liniju vodilju apstraho-
v a o iz svojih d o b r i h i ravih iskustava na o b j e k t u , i
poverava se formuli kao n e k o m zatitnom sredstvu
protiv bezgraninih mogunosti ivota.

Uivljavanje i apstrakcija, ekstraversija i intro-

v e r s i j a j e s u m e h a n i z m i p r i l a g o i v a n j a i zatite. U k o
liko o m o g u u j u prilagoivanje, oni zatiuju oveka
o d s p o l j a n j i h o p a s n o s t i . U k o l i k o s u u p r a v l j e n e funk-

i* L o c . c i t . p. 2 7 .
Fr. Th. Vischer
18
u svome romanu Auch Einer odlino
crta oivljene o b j e k t e .

320
ije, o n i o s l o b a a j u o v e k a o d s l u a j n o n a g o n s k o g a ,
19

ta v i e , o n i g a u v a j u o d t o g a t i m e to m u o m o g u
u j u n e k o samoodricanje. K a o to p o k a z u j e s v a k o
d n e v n o psiholoko iskustvo, ima v e o m a m n o g o ljudi
koji se sasvim identifikuju sa svojom upravljenom
funkcijom (dragocenom funkcijom), a to su i z m e
u ostalog ba tipovi o k o j i m a je o v d e govoreno.
Identifikacija s upravljenom funkcijom ima to n e o
s p o r n o p r e i m u s t v o to s e o v e k n j o m e n a j b o l j e p r i
lagouje kolektivnim oekivanjima i zahtevima, i tek
pri tome moe jo samoodricanjem da se otme s v o
jim manje znaajnim, nediferenciranim i neuprav-
ljenim funkcijama. Nesebinost (Selbstlosigkeit),
uostalom, sa stanovita socijalnoga morala jeste n a r o
i t a v r l i n a . N a d r u g o j s t r a n i , i p a k , d o l a z i v e l i k a teta
od identifikacije s u p r a v l j e n o m funkcijom, naime
degeneracija jedinke. o v e k je n e s u m n j i v o s p o s o b a n
z a d a l e k o s e n u m e h a n i z a c i j u , ali n e u t o l i k o j m e r i
da bi sasvim m o g a o dii r u k e od sebe, a b e z tete po
s e b e . J e r to s e o n v i e i d e n t i f i k u j e s j e d n o m f u n k
cijom, utoliko vie opseda je libidom i utoliko vie
oduzima libido drugim funkcijama. One, dodue, due
v r e m e n a i p o d n o s e o b i m n o u s k r a i v a n j e l i b i d a ; ali
jedared ipak reaguju. Jer, time to im se libido
u s k r a u j e one p o s t e p e n o d o s p e v a j u p o d prag svesti,
n j i h o v a asocijativna veza sa sveu poputa i time
one polagano tonu u nesvesno. To je istoga z n a e
nja kao i regresivan razvitak, n a i m e vraanje rela
tivno razvijene funkcije na infantilni i naposletku na
arhaini stepen. Ali kako je o v e k samo relativno
m a l o hiljada godina p r o v e o u kultivisanom stanju, a
m n o g e stotine hiljada godina u nekultivisanom, u
n j e m u su arhaini naini funkcije jo izvanredno
sposobni za ivot i lako se m o g u p o n o v o oiveti. A k o
se, d a k l e , i z v e s n e f u n k c i j e u s k r a i v a n j e m l i b i d a d e z -
integruju, onda njihove arhaine osnove u nesvesnom
prelaze u funkciju. O v o stanje znai disasocijaciju
linosti, j e r arhaine funkcije n e m a j u nikakvih n e
posrednih veza sa sveu, dakle nikakvi prolazni m o -

16
Upor. za upravljeno miljenje Jung, Wandl. und
Symbole der Libido, p. 7 s s .

21 Jung, Odabrana dela, V

321
stovi ne postoje izmeu svesnoga i nesvesnoga. Stoga
ukoliko samoodricanje ide dalje, utoliko dalje k o
raa i arhaisanje nedovoljno naglaenih funkcija. A
s t i m e raste i znaaj nesvesnoga. T a d a n e s v e s n o p o
inje simptomatiki ometati upravljenu funkciju, i
s time otpoinje onaj karakteristini circulus vitiosus
na koji nailazimo kod mnogih neuroza: ovek p o k u
ava da uticaje koji ga nesvesno uznemiruju k o m p e n -
zuje naroitim naporima upravljene funkcije, i ta
trka u datom sluaju produuje se do nervnoga slo
ma. Mogunost samoodricanja zbog identifikacije
s upravljenom funkcijom ne osniva se moda samo na
jednostranom ograniavanju na jednu funkciju, nego
i na t o m e to je sutina u p r a v l j e n e f u n k c i j e princip
koji iziskuje samoodricanje. Tako svaka upravljena
funkcija zahteva strogo iskljuenje svega o n o g a to
o v a m o ne pristaje, miljenje iskljuuje svako osea
n j e k o j e ga u z n e m i r u j e , a isto tako o s e a n j e i s k l j u
u j e sve misli k o j e ga uznemiruju. Bez potiskivanja
svega toga upravljena funkcija nikako se ne moe
ostvariti. Ali, nasuprot t o m e , samoregulisanje ivoga
organizma prirodno iziskuje harmonizaciju ljudskoga
bia; stoga se uzimanje u obzir m a n j e zatienih
funkcija namee kao ivotna nunost i kao neizbean
zadatak vaspitanja ljudskoga roda.

322
 VIII

PROBLEM TIPOVA U MODERNOJ FILOSOFIJI

1. D Z E M S O V I TIPOVI

I u n o v i j o j p r a g m a t i k o j filosofiji o t k r i v e n o je
p o s t o j a n j e d v a j u t i p o v a , i to je u i n i o Vilijam Dems
(William James). On kae: Istorija filosofije u v e
1

l i k o j m e r i j e s u d a r a n j e i z v e s n i h l j u d s k i h tempera-
menata ( k a r a k t e r o l o k i h d i s p o z i c i j a ) .
2
Ma kakvoga
t e m p e r a m e n t a bio jedan filosof po pozivu, on u s v a
k o m sluaju pokuava, k a d filosofira, da misli i n j e
nicu svojega temperamenta. Ipak njegov tempera-
menat predstavlja predrasudu jau no ma koja od
njegovih objektivnih premisa. Temperamenat n j e g o
v u d o k a z i v a n j u u o v o m e ili o n o m e p r a v c u d a j e v a
nost t i m e to p r e m a prilikama d o v o d i do s e n t i m e n
t a l n i j e g a ili h l a d n i j e g a g l e d a n j a n a s v e t , i s t o o n a k o
k a o i n j e n i c a ili p r i n c i p . o v e k m i s l i l a c i m a p o v e -
r e n j e u s v o j t e m p e r a m e n a t . On sebi eli svet k o j i se
slae s n j e g o v i m t e m p e r a m e n t o m , i on misli na svako
predstavljanje sveta k o j e n j e m u dolikuje. L j u d e d r u
goga temperamenta on osea kao l j u d e k o j i nisu p r a
v i l n o u s k l a e n i sa s t v a r n i m k a r a k t e r o m s v e t a , i u
osnovi uzev on ih posmatra kao nenadlene i kao
l j u d e k o j i nikako nisu pravi filosofi, ma koliko u d i
jalektikoj umenosti bili nadmoniji od njega. Ali

1
W . J a m e s , Pragmatism. A n e w n a m e for some old
w a y s of thinking. L o n g m a n s , L o n d o n 1911.
* L o c . c i t . p. 6.

21*
323
u javnim diskusijama on ne moe, prosto zbog s v o j e
ga temperamenta, polagati nikakvo pravo na naroi
t o o d l i k o v a n j e ili a u t o r i t e t . O t u d a v o d i p o r e k l o i z
vesno nedostajanje ozbiljnosti u filosofskoj diskusiji:
najznaajnija od svih naih premisa nikada se ne p o -
minje.*
P o t o m D e m s prelazi na karakterisanje d v a j u
t e m p e r a m e n a t a : k a o t o se u o b l a s t i m o r a l a i i v o t n i h
navika m o g u da razlikuju ljudi koji su konvencio
nalni i oni k o j i se p o n a a j u n e i z v e t a e n o , u p o l i t i
k o m p o g l e d u oni k o j i v e r u ju u autoritet i anarhisti,
u l e p o j k n j i e v n o s t i a k a d e m i a r i i realisti, u u m e t -
n o s t i k l a s i a r i i r o m a n t i a r i , t a k o se, p o D e m s o v o m
m i l j e n j u , i u f i l o s o f i j i n a l a z e d v a tipa, n a i m e r a -
cionalist i empiriar. Racionalist je oboavalac
apstraktnih i venih principa. Empiriar je l j u b a v
nik injenica u svoj njihovoj neuglaenoj raznovr
snosti. Iako niko ne m o e da bude ni bez injenica
4

ni bez principa, ipak se p o j a v l j u j u sasvim razlina

gledita, v e p r e m a t o m e k a k o se teina p o m e r a na
j e d n u ili d r u g u s t r a n u . R a c i o n a l i z a m p r e d s t a v l j a
D e m s kao sinonim za intelektualizam, a e m p i r i
zam kao sinonim za senzualizam. Iako o v o u j e d n a
avanje, po m o m e miljenju, nije osnovano, mi emo
ipak, pre svega, zadravajui za se kritiku, poi dalje
za t o k o m D e m s o v i h misli. Po m o m e shvatanju, s i n -
telektualizmom se v e z u j e idealistika i optimistika
tendencija, dok empirizam naginje ka materijalizmu
i jednom samo uslovijenom i nesigurnom optimizmu.
R a c i o n a l i z a m ( i n t e l e k t u a l i z a m ) j e u v e k monistian.
On p o i n j e sa c e l i n o m i o n i m to je universalno i
u j e d i n j u j e stvari. Empirizam, m e u t i m , p o i n j e sa
d e l o m i o d c e l i n e p r a v i zbir. O n b i s e m o g a o o b e l e -
iti k a o pluralistian. R a c i o n a l i s t j e o v e k o s e a n j a ,
empiriar tvrdoglavo bie. Prvi je, prirodno, sklon
u v e r e n j u o slobodi v o l j e , a drugi je sklon fatalizmu.
Racionalist je lako dogmatian u s v o j i m konstataci
jama, empiriar je, naprotiv, skeptiniji. Dems o b e - 5

8 L o c . c i t . p . 7 s.
4
L o c . cit. p. 9
5
L o c . cit. p. 10 ss.

324
leava racionalista kao tender-minded (s n e n i m i
d e l i k a t n i m d u h o m ) , a e m p i r i a r a k a o tough-minded
(sa i l a v i m d u h o m ) . T i m e o n o e v i d n o p o k u a v a d a
obelei naroitu prirodu dvaju mentaliteta. U daljem
toku naega izlaganja imaemo prilike da ovo karak-
terisanje podrobnije ispitamo. Zanimljivo je ta
D e m s kae o predrasudama k o j e ta dva tipa gaje
jedan prema drugome. Oni nemaju ba visoko m i
ljenje jedan o d r u g o m e . N j i h o v a tipska suprotnost
6

igrala je u l o g u u sva v r e m e n a filosofije, pa tako i

danas. T o u g h - m i n d e d o c e n j u j e t e n d e r - m i n d e d - a kao
sentimentalna, dok tender-minded smatra ovoga za
n e f i n a , t u p a ili b r u t a l n a . J e d a n s m a t r a d r u g o g a z a
inferiorna.
Kvalitete i j e d n o g a i d r u g o g a tipa stavlja D e m s
u ove dve kolone jednu pored druge:

Tender-minded: Tough-minded:

racionalistian (sleduje empiristian (sleduje

principima) injenicama)
intelektualistian senzualistian
idealistian materi jalistian
optimistian pesimistian
religiozan ireligiozan
indeterministian deterministian, fatalistian
monistian pluralistian
dogmatian skeptian

O v o rasporeivanje dodiruje razline probleme,

na k o j e s m o v e nailazili u p o g l a v l j u o n o m i n a l i z m u
i realizmu. Tender-minded ima izvesne crte zajed
nike s realistom, a t o u g h - m i n d e d s nominalistom.
K a o to s a m g o r e i z l o i o , r e a l i z a m o d g o v a r a p r i n c i p u
introversije, a n o m i n a l i z a m ekstra v e r si je. N e s u m n j i
vo i prepirka o universalijama spada na p r v o m e m e -
stu m e u one istorijske suprotnosti temperamenata
u filosofiji k o j e skriveno nagovetava Dems. O v e
veze preporuuju nam da kod tender-minded-a misli
mo na introvertnoga, a kod tough-minded-a na eks
travertnoga oveka. Ali n a m jo preostaje da p o d r o b
n i j e i s p i t a m o d a l i t a v e z a s p r a v o m p o s t o j i ili n e .

o L o c . c i t . p . 12 s.

325
 M o m e svakako ogranienom poznavanju
D e m s o v i h spisa n i j e p o l o z a r u k o m d a n a e p o
d r o b n i j e d e f i n i c i j e ili o p i s e t i h d v a j u t i p o v a , i a k o
Dems vie puta govori o tim dvama nainima m i
l j e n j a , te ih o b e l e a v a o t p r i l i k e i k a o t h i n i
t h i c k . Flurnoj ( F l o u r n o v ) 7
objanjava thin kao
mince, tenu, maigre, chetif, a thick kao epais,
solide, massif, c o s s u . D e m s z a t e n d e r - m i n d e d u p o
trebljava jedared i izraz soft-headed, dakle d o s l o v
ce s mekanom glavom. Soft je kao tender
m e k a n , nean, m i o , blag, tih, dakle m a l o slab, u t u -
ljen, slabe snage, nasuprot izrazima thick i
t o u g h , a to su otporni, solidni, teko p r o m e n l j i v i
kvaliteti, koji podseaju na prirodu gradiva. S h o d n o
tome Flurnoj objanjava oba naina miljenja ovako:
C'est l'opposition entre la facon de penser abstrac-
tionniste c'est-a-dire p u r e m e n t l o g i q u e et dialecti-
que, si chere a u x philosophes, mais qui n'inspire a
James aucune confiance, et qui lui parait fragile,
creuse, ,chetive', pare que trop sevre du contact
des choses particulieres et la fagon de penser c o n -
crete, l a q u e l l e s e n o u r r i t d e f a i t s d ' e x p e r i e n c e e t n e
quitte jamais la rgion terre a terre, mais solide, des
ecailles de tortues ou autres donnees positives. Iz 8

ovoga komentara nikako se ne sme izvui zakljuak

da Dems jednostrano pristaje uz konkretno milje
nje. On udostojava oba stanovita: Facts are good,
of course give us lots of facts. Principles are g o o d
g i v e u s p l e n t y o f p r i n c i p l e s . K a o to j e p o z n a t o ,
jedna injenica nije nikada samo takva kakva je po
sebi, n e g o i t a k v a k a k v u je p o s m a t r a m o . A k o , dakle,
D e m s k o n k r e t n o m i l j e n j e o b e l e a v a k a o t h i c k ili
tough, on dokazuje time da ovaj nain miljenja
ima za njega neto supstancijalno, otporno, dok mu
se apstraktno miljenje p o j a v l j u j e kao neto slabo,
tanano i bledo, m o d a ak, ako t u m a i m o kao F l u r
n o j , kao neto slabunjavo i oronulo. Takvo shvatanje,

i Th. Flournov, ha philosophie de W. James. Saint-

- B l a i s e , 1911, p. 32.
8 L o c . cit. p. 3 2 .

326
r a z u m e se, m o g u n o j e samo onda a k o j e o v e k s u p -
stancijalnost a priori povezao s k o n k r e t n o m injeni
c o m , a to je ba, kao to je reeno, stvar t e m p e r a
menta. A k o empirijski mislilac s v o m e k o n k r e t n o m
miljenju pripisuje otpornu supstancijalnost, onda je
to, gledano s apstraktnoga stanovita, s a m o o b m a n a ,
jer supstancijalnost, tvrdoa pripada spoljanjoj
injenici, a ne empirijskom miljenju. tavie, o v o
poslednje pokazuje se kao naroito slabo i nitavno,
jer se prema spoljanjoj injenici toliko malo u m e
potvrditi da u v e k zavisi od ulno datih injenica, za
n j i m a tri i zbog toga se j e d v a m o e da uzdigne iznad
prosto klasifikatorske i prikazivalake delatnosti. Sa
stanovita miljenja, dakle, konkretno miljenje je
neto v e o m a slabo i nesamostalno, jer ono n e m a v r
stinu u s a m o m e sebi, n e g o u spoljanjim injenicama,
koje su nadreene miljenju zbog uslovne vrednosti.
O v o miljenje, dakle, obeleeno je nizom ulno v e
zanih predstava, k o j e se u pokret stavljaju ne toliko
unutranjom mislenom delatnou koliko izmenom
ulnih opaanja. Niz konkretnih predstava uslovljen
u l n i m o p a a n j i m a n i j e , d a k l e , u p r a v o o n o to b i
apstraktni mislilac obeleio kao miljenje, n e g o u
najboljem sluaju pasivna apercepcija. Stoga je t e m
peramenat koji vie voli konkretno miljenje i n j e m u
pripisuje supstancijalnost obeleen prevlaivanjem
ulno uslovljene predstave prema aktivnoj apercep-
cionoj delatnosti, k o j a proizlazi iz subjektivne v o l j n e
radnje, i predstave dobivene posredovanjem ula
h o e d a s r e d i p r e m a n a m e r a m a j e d n e ideje, t j . k r a e
r e e n o : o v o m e t e m p e r a m e n t u vie j e stalo d o o b
jekta; objekat se zadahnjuje ivotom, on se ponaa
kao toboe samostalan u subjektovu svetu predstava
i shvatanje povlai p r e m a sebi. O v a j temperamenat,
dakle, ekstravertuje. Miljenje ekstravertnoga je
konkretistiko. N j e g o v a vrstina ne lei u n j e m u ,
nego u neku ruku izvan njega, u injenicama u k o j e
se prenosi ivot, i o t u d a v o d i p o r e k l o i D e m s o v a
kvalifikacija kao tough. Ko se u v e k stavlja na stra
nu konkretnoga miljenja, t j . na stranu predstava o
injenicama, tome se apstrakcija pojavljuje kao n e -

327
to s l a b o i n i t a v n o , j e r o n j e m e r i p o v r s t i n i k o n
kretne, u l n o date injenice. A l i ko stoji na strani
apstrakcije, t o m e ulno data predstava nije o n o to
o d l u u j e , n e g o apstraktna i d e j a . I d e j a , p o u o b i a j e
n o m shvatanju, n i j e nita d r u g o n e g o apstrakcija
j e d n o g zbira iskustava. Pri t o m e o v e k voli da d u h
ljudski predstavlja kao p o e t n u istu p l o u (tabula
rasa), na k o j o j ostavljaju slova tek o p a a n j e i i s k u
stvo sveta i ivota. Sa o v o g a stanovita, a to je sta
novite nae empirijske naunosti u najirem smislu,
ideja i ne m o e da b u d e nita d r u g o n e g o e p i f e n o -
menalna, aposteriona apstrakcija iz iskustava, i stoga
slabija i blea od ovih. Ali mi znamo da duh ne m o e
b i t i t a b u l a rasa, j e r n a m k r i t i k a n a i h m i s l e n i h p r i n
cipa pokazuje da su izvesne kategorije naega milje
nja date a priori, t j . pre svakoga iskustva, i p o j a v l j u
j u s e u isti m a h s a p r v i m m i s l e n i m a k t o m , t a v i e o n e
s u n j e g o v i p r e f o r m i r a n i u s l o v i . A l i t o j e Kant d o
kazao za logiko miljenje, to vai za psihu j o u
m n o g o v e e m o b i m u . Psiha je isto t a k o m a l o k a o i
d u h ( o b l a s t m i l j e n j a ) u p o e t k u t a b u l a rasa. S v a k a
k o n e d o s t a j u k o n k r e t n i s a d r a j i , ali s a d r a j n e m o g u
nosti n a s l e e n o m i p r e f o r m i r a n o m f u n k c i o n a l n o m
d i s p o z i c i j o m date su a priori. O n a n i j e nita d r u g o
n e g o rezultat funkcijskih navika m o z g o v a u nizu p r e
daka, talog pokuaja prilagoivanja i iskustava f i l o -
g e n e t i k o g a n i z a . N o v o p o s t a l i m o z a k ili f u n k c i j s k i
s i s t e m j e s t e , d a k l e , star, z a s a s v i m o d r e e n e s v r h e
udeen instrumenat, koji ne samo pasivno apercipuje
n e g o i iz sebe aktivno s r e u j e iskustva i n a g o n i ih na
izvesne zakljuke i sudove. O v a sreivanja ne dea
v a j u s e p a k s l u a j n o ili p r o i z v o l j n o , n e g o s l e d u j u
strogo p r e f o r m i r a n i m u s l o v i m a , k o j i nisu dati p o s r e
d o v a n j e m iskustva kao sadraji posmatranja, nego su
dati a priori k a o uslovi p o s m a t r a n j a . To su i d e j e ante
rem, formalni uslovi a priori p o v u e n e osnovne lini
je, k o j e gradivo iskustva u p u u j u na odreen oblik,
t a k o d a s e o n e , k a o to i h j e Platon s h v a t i o , m o g u z a
m i l j a t i k a o likovi, u n e k u r u k u k a o s h e m e ili n a s l e -
e n e f u n k c i j s k e m o g u n o s t i , ali k o j e i s k l j u u j u d r u
g e m o g u n o s t i ili i h b a r o g r a n i a v a j u u v e l i k o j m e r i .

328
Otuda proizlazi da i n a j s l o b o d n i j e ispoljavanje duha,
fantazija, nikada ne m o e zalutati u o n o to je b e z
granino (iako pesnik m o e tako oseati), n e g o ostaje
v e z a n o z a p r e f o r m i r a n e m o g u n o s t i , z a praslike ili
praiskonske slike. P r i p o v e d a n j a b a j k i n a j u d a l j e n i j i h
naroda p o k a z u j u u slinosti s v o j i h m o t i v a tu v e z a
nost za izvesne praslike. ak i slike k o j e su osnova
naunim teorijama pokazuju to ogranienje, na pri
m e r eter, energija, n j i h o v a p r e o b r a a v a n j a i n j i h o v a
postojanost, teorija o atomima, afinitet itd.
K a o to, dakle, u d u h u o n o g a k o j i k o n k r e t n o
misli prevlauje i daje pravac ulno data predstava,
tako u d u h u onoga k o j i apstraktno misli pretee b e s a -
drajna i stoga nepredstavljiva praslika. Ona ostaje
relativno neaktivna dokle god se objekat zadahnjuje
ivotom i time uzdie do uslovnoga inioca miljenja.
A l i ako se u objekat ivot ne prenosi, te se on time
liava s v o j e preponderancije u d u h o v n o m e procesu,
onda se n j e m u uskraena energija vraa u subjekat.
U subjekat se n e s v e s n o prenosi ivot i t i m e se b u d e
u n j e m u spavaive p r e f o r m i r a n e slike, i o v e se z b o g
toga p o j a v l j u j u kao delatni inioci u d u h o v n o m e p r o
cesu, svakako u nepredstavljivoj formi, u neku ruku
k a o nevidljivi reiseri, iza kulisa. K a k o su o n e samo
aktivisane funkcione mogunosti, one su bez sadra
ja, stoga nepredstavljive, i zato tee za i s p u n j e n j e m .
O n e iskustveno gradivo povlae u svoju f o r m u i ne
predstavljaju injenice, nego sebe u injenicama. One
se unekoliko zaodevaju injenicama. Stoga nisu neka
poznata ishodina taka, kao empirijska injenica u
konkretnome miljenju, nego se m o g u tek doiveti
nesvesnim uobliavanjem iskustvenoga gradiva. I
empiriar moe svoje iskustveno gradivo da rala-
n j a v a i u o b l i a v a , ali o n g a u o b l i a v a m o d a p r e m a
n e k o m konkretnom pojmu, koji je stvorio na osnovu
prethodnih iskustava.
Naprotiv, onaj koji apstrahuje uobliava prema
n e k o m n e s v e s n o m propisu, i tek a posteriori iz p o
j a v e k o j u j e u o b l i i o doivljuje ideju p r e m a k o j o j j e
davao oblik. Empiriar, shodno svojoj psihologiji,
svagda je sklon da usvaja, i onaj koji apstrahuje

329
uobliava iskustveno gradivo proizvoljno prema b l e -
dim, slabim i nedovoljnim pretpostavkama, jer on
duhovni proces onoga koji apstrahuje odmerava p r e
ma svome vlastitom modus procedendi. Ali prava
p r e m i s a , i d e j a ili p r a s l i k a o n o m e k o j i a p s t r a h u j e j e
ste n e p o z n a t a u p r a v o o n a k o k a o e m p i r i a r u t e o r i j a ,
k o j u e on naknadno, posle mnogih i mnogih ekspe
rimenata, izgraditi iz iskustva. K a o to s a m u j e d n o m
ranijem poglavlju objasnio, jedan vidi individualni
objekat i interesu je se za n j e g o v o individualno dra
nje, a drugi u p r v o m e redu vidi slinosne veze i z m e
u objekata i ne v o d i rauna o individualnosti i n j e
nice, jer mu je o n o to v e z u j e i spaja rasturene i r a z
novrsne pojave prijatnije i donosi mu spokojstvo.
Ali za p r v o g a je slinosna veza upravo neto tegobno,
n e t o to m u n a r u a v a s p o k o j s t v o , i t o g a , p r e m a p r i
likama, ak spreava da se doepa saznanja o b j e k t o -
ve osobitosti. to se vie uivljuje u pojedini objekat,
utoliko on vie saznaje n j e g o v u osobitost i utoliko
vie iezava mu injenica slinosne veze s nekim
d r u g i m o b j e k t o m . A l i ako se on u m e da uivi i u
drugi objekat, onda je kadar da slinost d v a j u o b j e
kata oseti i shvati u m n o g o v e o j m e r i negoli o n a j
koji ju je pre svega uvideo samo spolja. Onaj koji
k o n k r e t n o m i s l i m o e , z b o g i n j e n i c e to s e n a j p r e
uivljuje u jedan a zatim u drugi objekat, samo v e o
ma polagano dolaziti do saznanja slinosnih veza, i
zato se n j e g o v o miljenje p o j a v l j u j e kao tegljivo. A l i
veoma lako tee njegovo uivljavanje. Meutim,
o n a j k o j i apstraktno misli b r z o d o k a z u j e slinosti, i n
dividualne objekte zamenjuje generalnim obeleji-
ma i tom iskustvenom gradivu daje oblik s v o j o m vla
s t i t o m u n u t r a n j o m m i s l e n o m d e l a t n o u , ali o v a s e
nalazi p o d j a k i m u t i c a j e m senaste praslike, isto
onako kao i konkretno miljenje pod uticajem objek
ta. t o j e v e i u t i c a j o b j e k t a n a m i l j e n j e , u t o l i k o
o n o vie u r e z u j e n j e g o v e crte u m i s l e n u sliku. A l i
ukoliko objekat manje dejstvuje u duhu, utoliko jae
apriorna ideja udara svoj peat na iskustvo. Z b o g
prekomernoga znaaja empirijskoga objekta nastaje
onda u nauci izvesna vrsta teorije specijalista, k o j a

330
se, n a p r i m e r , u p s i h i j a t r i j i p o j a v l j u j e k a o o n a p o
znata mitologija m o z g a , g d e se pokuava da se neka
vea iskustvena oblast objasni principima koji su o d
lini za objanjenje izvesnih usko ogranienih k o m
p l e k s a i n j e n i c a , ali s a s v i m n e d o v o l j n i z a s v a k u d r u
gu upotrebu. Ali, obrnuto, apstraktno miljenje, k o j e
prihvata pojedinu injenicu samo zbog njene slino
sti s n e k o m d r u g o m i n j e n i c o m , s t v a r a u n i v e r s a l n u
h i p o t e z u , k o j a , d o d u e , i d e j u v i e ili m a n j e p r e d s t a v
l j a i s t o , ali s a s u t i n o m k o n k r e t n i h i n j e n i c a i m a
i s t o t o l i k o m a l o ili i s t o t o l i k o m n o g o p o s l a k o l i k o i
mit. U svojoj krajnjoj formi, dakle, obe forme m i
ljenja proizvode mitologiju, od kojih se jedna k o n
kretno izraava elijama, atomima, treptajima i m n o
g i m slinim stvarima, a druga v e n i m idejama.
Krajnji empirizam ima bar to preimustvo da inje
n i c e izloi to istije. A l i k r a j n j i i d e o l o g i z a m i m a
p r e i m u s t v o d a a p r i o r n e f o r m e , i d e j e ili p r a s l i k e
o g l e d a u n a j v e o j m o g u n o j istoti. Teorijski r e z u l
tati p r v o g a i s c r p l j u j u s e n j e g o v i m i s k u s t v e n i m g r a
d i v o m , praktiki rezultati d r u g o g ograniavaju se na
prikazivanje psiholoke ideje. K a k o je na sadanji
nauni duh jednostrano nastrojen konkretno-empi-
rijski, to on delo o n o g a koji prikazuje i d e j u ne u m e
ceniti, j e r m u injenice stoje iznad p o z n a v a n j a p r a -
formi u kojima ih ljudski razum poima. Zaokretanje
n a s t r a n u k o n k r e t i z m a j e s t e , k a o to j e p o z n a t o , r e
lativno mlada tekovina, koja vodi poreklo iz epohe
prosveenosti. Uspesi toga razvitka dostojni su d i v
l j e n j a , ali . s u i z a z v a l i n a g o m i l a v a n j e e m p i r i j s k o g a
gradiva, k o j e s v o j o m nepreglednou vie stvara z a
bunu negoli jasnou. Ono nuno vodi naunome se
paratizmu i time mitologiji specijalista, k o j a znai
smrt universalnosti. Ali prevlaivanje empirizma
nije s a m o zagui v a n je aktivnoga miljenja n e g o i
opasnost za stvaranje teorija u okviru j e d n e disci
pline. M e u t i m , odsutnost optih gledita ide naruku
m i t s k o m stvaranju teorija, ni m a n j e ni vie n e g o to
to ini i odsutnost empirijskih gledita.
Stoga ja smatram da su Demsovi termini ten-
der-minded i tough-minded samo jednostrano o e -

331
vidni i, u osnovi uzev, sadre izvesno prejudiciran je.
A l i iz o v o g a izlaganja m o g l o bi biti jasno da D e m -
s o v a tipizacija o b r a u j e iste t i p o v e k o j e s a m j a o b e -
leio izrazima introvertan i ekstravertan.

2. KARAKTERISTINA SUPROTNOSNA DVOJSTVA

D2EMSOVIH TIPOVA

a) Prvo suprotnosno dvojstvo koje Dems navodi

k a o o z n a k u z a r a z l i k o v a n j e t i p o v a j e s t e racionalizam
prema empirizmu.
Ja s a m se, k a o to e italac primetiti, v e u
p r e t h o d n o m izjasnio za o v u suprotnost i pri t o m e
suprotnost shvatio kao ideologizam p r e m a empiriz
m u . K l o n i o sam s e izraza racionalizam, j e r j e k o n
kretno, empirijsko m i l j e n j e isto tako racionalno
kao i aktivno, ideoloko miljenje. Ratio upravlja i
j e d n o m i d r u g o m f o r m o m . A, osim toga, ne postoji
samo jedan logiki racionalizam, nego i racionalizam
oseanja, ukoliko je, naime, racionalizam pre svega
opte psiholoko zauzimanje stava u odnosu na r a
cionalnost miljenja i oseanja. S o v i m shvatanjem
p o j m a racionalizam ja se nahodim u svesnoj su
protnosti prema istorijsko-filosofskom shvatanju,
k o j e izraz racionalistiki u p o t r e b l j a v a u smislu
ideoloki, resp. racionalizam shvata kao primat
ideje. K o d novijih filosofa ratio je svakako izgubila
isto idealni karakter i rado se obeleava kao m o ,
n a g o n , h o t e n j e , t a v i e k a o o s e a n j e , ili k a o m e t o d a .
S v a k a k o je ratio psiholoki p o s m a t r a n o i z -
v e s t a n s t a v , k o j i j e k a o to k a e Lips, p r a e n o s e a -
n j e m o b j e k t i v n o s t i . U Baldvina ( B a l d w i n ) j e r a t i o9

konstitutivni, regulativni princip duha. Herbart

(Herbart) objanjava u m kao m o razmiljanja. 1 0

Sopenhauer k a e z a u m d a o n i m a s a m o jednu f u n k
ciju, naime obrazovanje p o j m a ; i iz ove jedine f u n k
cije v e o m a lako i same s o b o m objanjavaju se sve

Baldwin, Handbook of Psychology I, p. 312.

10
Herbart, Psvchologie als Vfissenschaft, 117.

332
 one gorenavedene pojave kojima se ivot ovekov
r a z l i k u j e o d i v o t a i v o t i n j a , i n a p r i m e n u ili n e p r i -
m e n u o n e f u n k c i j e u k a z u j e p r o s t o s v e to s e s v u g d e
i u s v a k o d o b a n a z i v a l o u m n i m ili n e u m n i m . 1 1
Go
renavedene pojave tiu se izvesnih ispoljavanja u m a
koja je Sopenhauer skupio, naime savlaivanje afe
k a t a i strasti, s p o s o b n o s t da se g r a d e z a k l j u c i i o p t i
principi, saglasno delanje veeg broja jedinki,
civilizacija, drava; zatim nauka, uvanje ranijega
iskustva, itd. A k o z a S o p e n h a u e r a u m ima funkciju
obrazovanja p o j m o v a , onda on, p r e m a tome, ima k a
rakter o n a k v a stava psihikoga aparata k o j i j e p o d e
san da m i s l e n o m aktivnou obrazuje p o j m o v e . S a
s v i m u t o m e s m i s l u j e d n o g a s t a v a s h v a t a u m i Jeru
zalem ( J e r u s a l e m ) , 12
n a i m e k a o dispoziciju volje, k o j a
nas osposobljava da se u s v o j i m odlukama sluimo
u m o m i d a s a v l a u j e m o strasti.
Um je, dakle, sposobnost da b u d e m o umni, o d
reen stav koji o m o g u u j e miljenje, oseanje i
delanje prema objektivnim vrednostima. Ove objek
tivne vrednosti sa stanovita empirizma proizlaze iz
i s k u s t v a , ali s a g l e d i t a i d e o l o g i z m a i z a k t i v n o g a a k t a
o c e n e u m a , k o j i b i t a d a u Kantovu s m i s l u b i o m o
suenja i delanja prema naelima. Jer um je u K a n
tu izvor ideje, koji je u m o v pojam, kojega se
p r e d m e t ne m o e n a i u i s k u s t v u , i k o j i s a d r i pra-
sliku upotrebe razuma kao regulativni princip
radi opte povezanosti nae empirijske upotrebe r a
zuma. 1 3
O v o shvatanje j e isto introvertno. P r e m a
n j e m u stoji empiristiko shvatanje V u n t o v o ; po n j e
mu um pripada kompleksnim intelektualnim funk
cijama koje se sa svojim p r v i m stepenima, koji im
d a j u neizbene ulne supstrate, u jednom optem
izrazu obuhvataju u celinu. O e v i d n o je da je ovaj
p o j a m ,intelektualnog' ostatak psihologije m o i , k o j i
m o d a j o v i e n e g o l i stari p o j m o v i p a m e n j e , r a z u m ,
f a n t a z i j a i t d . p a t i od meanja sa logikim gleditima
koja lee izvan psihologije, i da on p o s t a j e u t o l i k o

11
Schopenhauer, Welt als Wille und Vorstellung I, 8.
12
Jerusalem, Lehrb. der Psychologie, p. 195.
is K a n t , Log. p. 1 4 0 s.

333
n e o d r e e n i j i i u isti m a h p r o i z v o l j n i j i u k o l i k o o b u
hvata raznovrsnije psihike sadraje. A k o za sta
novite naune psihologije nema nikakva pamenja,
n i k a k v a r a z u m a i n i k a k v e f a n t a z i j e , nego samo iz-
vesnih elementarnih psihikih procesa i njihovih
veza, k o j e se u p r i l i n o p r o i z v o l j n o m r a z l i k o v a n j u
o b u h v a t a j u p o d o n i m i m e n o m , onda, r a z u m e se, i m a
j o m a n j e n e k e , i n t e l i g e n c i j e ' ili i n t e l e k t u a l n e f u n k
cije' kao jednoga jedinstvenoga pojma podudarnoga
sa ma kojim stanjem injenica koje treba vrsto
ograniiti. Pa ipak ostaju izvesni sluajevi gde je k o
risno, iako u j e d n o m z b o g naina psiholokoga p o -
smatranja i z m e n j e n o m smislu, posluiti se o n i m p o j
m o v i m a iz staroga inventara psihologije moi. Ovi
sluajevi nastaju onde gde nailazimo na kompleksne,
iz razlinih sastavnih delova pomeane fenomene,
koji zbog pravilnosti svoje veze pre svega i iz p r a k
t i k i h r a z l o g a i z i s k u j u d a s e o n j i m a v o d i r a u n a , ili
g d e n a m individualna svest prua odreene p r a v c e
dara i obrazovanja, i g d e pravilnost veze opet poziva
n a a n a l i z u t a k v i h k o m p l e k s n i h d u h o v n i h d a r o v a . Ali,
razume se, u svima ovim sluajevima zadatak je da
ne ostajemo kod tako obrazovanih generalnih poj
mova, nego da ih, gde god je moguno, svodimo na
njihove proste inioce. * O v o s h v a t a n j e je i s t o e k s -
1

travertno. Naroito karakteristina mesta istakao

sam kurzivnim slovima. D o k su za introvertno stano
vite generalni p o j m o v i k a o u m , intelekat itd.
moi, tj. proste osnovne funkcije koje raznovrsnost
psihikih procesa to ih o n e prate o b u h v a t a j u u j e
dinstvenome smislu, oni za ekstravertno, empiristi-
k o stanovite nisu nita d r u g o n e g o sekundarni, i z
vedeni pojmovi, komplikacije elementarnih procesa,
a na o v e poslednje ekstravertno stanovite p r e -
m e t a v r e d n o s n i akcenat. Istina, p o o v o m stanovitu,
t a k v i p o j m o v i n e m o g u s e o b i i , ali b i i h u p r i n c i p u
svagda trebalo svoditi na njihove proste inioce.
S a m o se po sebi razume da empiristiko stanovite
n e m o e misliti n i k a k o d r u k i j e n e g o r e d u k t i v n o

14
Wundt, Grundziige der phys. Psychol. V Auflage, Bd.
I I I , p . 5 8 2 s.

334
s obzirom na opte p o j m o v e , jer za njega su p o j m o v i
u v e k s a m o o n o to j e i z iskustva izvedeno. O n o u o p
te n e p o z n a j e n i k a k v e p o j m o v e u m a , i d e j e a p r i o
ri, j e r j e n j e g o v o m i l j e n j e p o d e e n o p a s i v n o a p e r -
ceptivno p r e m a ulno uslovljenom iskustvu. Z b o g
o v o g a stava objekat je u v e k naglaen, on je u neku
r u k u o n o to dela i primorava nas na saznanja i k o m -
plikovane zakljuke uma, i ovi zahtevaju postojanje
optih p o j m o v a , koji pak slue samo za to da izvesne
grupe fenomena shvate p o d j e d n i m kolektivom. Tako
opti p o j a m , n a r a v n o , n i j e nita d r u g o n e g o j e d n a
s e k u n d a m a koliina, koja zapravo, osim u jeziku, i
ne postoji. Stoga n a u k a u m u , fantaziji itd. ne m o e
priznati nikakvo p r a v o na posebnu egzistenciju, u k o
liko smatra da stvarno postoji samo o n o to postoji
kao ulno data injenica, kao elementaran inilac.
A l i ako j e miljenje, kao to j e t o sluaj k o d i n t r o
vertnoga, aktivno aperceptivno, onda u m , intelekat,
fantazija itd. i m a j u vrednost o s n o v n e funkcije, m o i ,
t j . m o g u n o s t i ili d e l a n j a i z n u t r a , j e r z a t o s t a n o v i t e
vrednosni akcenat lei na p o j m u , a ne na elementar
nim procesima koje poklapa i obuhvata pojam. Ovo
miljenje je p o r e k l o m sintetiko. O n o iskustveno g r a
divo sreuje prema shemi p o j m a i upotrebljava ga
da ispuni s v o j e ideje. P o j a m se p o j a v l j u j e kao acti-
v u m , i to iz vlastite unutranje snage, k o j a zahvata
iskustveno gradivo i uobliava ga. Ekstravertni kao
izvor o v e snage pretpostavlja, s j e d n e strane, istu
p r o i z v o l j n o s t , a, s d r u g e , s u v i e b r z u g e n e r a l i z a c i j u
ogranienih iskustava. Introvertni, koji nije svestan
s v o j e vlastite psihologije miljenja pa je m o d a ak
sam pomodni empirizam usvojio kao putokaz, bezu-
speno se brani od ove zamerke. Ali zamerka nije ni
ta d r u g o n e g o j e d n a p r o j e k c i j a e k s t r a v e r t n e p s i h o
logije. Jer, aktivni misleni tip energiju s v o j e mislene
delatnosti ne dobiva ni iz proizvoljnosti ni iz isku
stva, n e g o iz ideje, t j . iz u r o e n e funkcionalne f o r m e ,
k o j a j e aktivisana n j e g o v i m introvertnim zauzima
n j e m stava. O v o g a izvora o n n i j e svestan, j e r o n i d e
j u z b o g n j e n e apriorne besadrajnosti m o e d a sazna
tek u uobliavanju a posteriori, naime u formi k o j u

335
prima miljenjem obraeno iskustveno gradivo. Ali
za ekstravertnoga objekat i elementarni proces jesu
v a n i i n e i z b e n i s t o g a to j e o n i d e j u n e s v e s n o p r o
j i c i r a o u o b j e k a t i to se s a m o e m p i r i j s k i m s a b i r a
n j e m i uporeivanjem m o e da uzdigne do p o j m a i
time do ideje. Oba pravca miljenja znaajno su su
protstavljena jedan prema drugome: jedan iz svoje
nesvesne ideje uobliava gradivo i tako dolazi do
iskustva; drugi ide za g r a d i v o m k o j e sadri n j e g o v u
nesvesnu projekciju ideje i tako dospeva do ideje.
O v a s u p r o t n o s t s t a v o v a i m a u s e b i n e t o to o v e k a
m i s l i o c a n a d r a u j e , i z a t o je i i z a z v a l a n a j v a t r e n i j e i
najbezuspenije naune diskusije.
Nadam se da ovo raspravljanje dovoljno oprav
d a v a m o j e s h v a t a n j e d a r a z u m (ratio) i n j e g o v o j e d
nostrano uzdizanje do principa, upravo racionalizam,
p r i p a d a j u e m p i r i z m u isto toliko k o l i k o i i d e o l o g i z m u .
Mesto da govorim o ideologizmu, mogao bih da u p o -
trebim i re idealizam. Ali o v o j upotrebi smeta
njegova suprotnost prema materijalizmu, i ja kao
suprotnost prema materijalistikom ne bih mogao
rei ideoloki, j e r materijalist, kao to p o k a z u j e
istorija filosofije, esto isto tako m o e d a b u d e i d e o
log, naime u sluaju ako nije nikakav empiriar,
nego aktivno misli polazei od opte ideje materije.
b) Drugo suprotno dvojstvo koje Dems postav
lja jeste intelektualizam prema senzualizmu (senza-
cionalizmu!).
Senzualizam je izraz k o j i obeleava sutinu e k s
t r e m n o g a empirizma. On u u l n o m iskustvu nalazi
j e d i n o i iskljuivo v r e l o saznanja. Senzualistiki stav
je sasvim orijentisan p r e m a o b j e k t u koji daju ula,
dakle napolje. O e v i d n o je da D e m s misli na inte
l e k t u a l a n , a n e n a n e k i e s t e t i k i s e n z u a l i z a m , ali b a
zato ini se da intelektualizam nije suprotnost k o j a
t o m e odgovara. Psiholoki intelektuahzam je stav
k o j i s e o b e l e a v a t i m e to u s l o v n u g l a v n u v r e d n o s t
daje intelektu, dakle saznavanju na p o j m o v n o m ste-
penu. S o v i m s t a v o m ja m o g u da b u d e m i senzualist,
naime u sluaju ako svoje miljenje zaposlim k o n
kretnim p o j m o v i m a , koji svi skupa v o d e poreklo iz

336
ulnoga iskustva. Stoga i empiriar m o e da bude
intelektualan. Filosofski intelektualizam se u p o t r e b
ljava otprilike p r o m i s o u e sa r a c i o n a l i z m o m , i stoga
b i s m o opet ideologizam morali uzeti kao suprotnost
p r e m a senzualizmu, u k o l i k o je i senzualizam u s v o j o j
sutini s a m o k r a j n j i e m p i r i z a m .
c) Tree D e m s o v o suprotnosno dvojstvo jeste
idealizam prema materijalizmu.
V e kod senzualizma m o g l o se pretpostavljati da
D e m s time ne misli s a m o na p o j a a n empirizam, t j .
na intelektualan senzualizam, nego da je izrazom
sensationalistic h t e o m o d a istai i o n o to je v e
zano za oset bez obzira na sve intelektualno. K a d k a
e m v e z a n o z a o s e t m i s l i m n a s t v a r n u ulnost, s v a
kako ne u v u l g a r n o m smislu kao voluptas, nego kao
psiholoki stav u k o j e m u nije toliko o b j e k a t u k o j i se
o v e k u i v l j u j e k o l i k o ista i n j e n i c a u l n o g a u z b u
enja i oseta ona koliina koja daje orijentaciju i o d
reivanje. O v a j stav m o e se obeleiti i k a o reflek-
toran, j e r ceo mentalitet zavisi od ulnoga oseta te u
n j e m u i dostie vrhunac. Objekat se ne dohvata ni
apstraktnim saznanjem ni uivljavanjem, nego d e j
stvuje svojom prirodnom f o r m o m postojanja, i su
bjekat se orijentie iskljuivo na ulnim osetima k o j e
izaziva d o d i r s o b j e k t o m . O v a j stav o d g o v a r a o bi p r i
m i t i v n o m mentalitetu. Suprotnost koja n j e m u pri
p a d a j e s t e intuitivni s t a v , o b e l e e n o s e t n i m p o i m a
njem, koje nije ni intelektualno ni oseajno, nego
o b o j e u isti m a h u n e r a z l u e n o j m e a v i n i . K a o to s e
u l n i o b j e k a t pojavljuje u o p a a n j u , t a k o se i p s i
h i k i s a d r a j pojavljuje u i n t u i c i j i , d a k l e , q u a s i i l u -
z i o n a r a n ili h a l u c i n a t o r a n .
Na o s n o v u toga to je u D e m s a t o u g h - m i n d e d
obeleen ne samo k a o sensationalistic n e g o i kao
materialistic (a dalje j o i kao irreligious) p o j a v
l j u j e se d v o u m l j e n j e da li on doista s v o j o m tipizaci
j o m ima u v i d u istu suprotnost tipova k a o ja. M a t e
rijalizam se vulgarno svagda razumeva k a o stav koji
se orijentie prema materijalnim vrednostima, d a
kle kao neka vrsta moralnoga senzualizma. D e m s o v o
karakterisanje davalo bi, dakle, v e o m a nepovoljnu

22 Jung, Odabrana dela, V

337
sliku k a d b i s m o tim izrazima hteli podmetnuti n j i h o v
vulgaran znaaj. To izvesno ne bi bilo u pameti
Demsu, ije ranije navedene rei o tipovima hoe da
spree jedan nesporazum u o v o m pravcu. ovek, d a
kle, ne bi m o g a o pogreiti ako u z m e da D e m s u g l a v
n o m i m a u v i d u filosofski znaaj izraza o k o j i m a je
re. Tada materijalizam znai stav koji se svakako
o r i j e n t i e p r e m a m a t e r i j a l n i m v r e d n o s t i m a , ali n e
prema ulnim, nego prema injeninim vrednosti
m a ; pri t o m e se p o d injenicom razumeva neto
spoljanje i tako rei gradivno. Suprotnost t o m e jeste
idealizam, koji u filosofskom smislu glavnu v r e d
n o s t p r i p i s u j e ideji. P o d t i m s e n e m o e r a z u m e v a t i
moralan idealizam, inae bismo, suprotno D e m s o v o j
nameri, morali pretpostavljati i to da se p o d materi
jalizmom razumeva moralan senzualizam. A k o , d a
kle, prihvatimo da on pod materijalizmom razumeva
stav koji orijentacionu g l a v n u vrednost stavlja na
realnu injeninost, onda p o n o v o dolazimo do toga da
i u o v o m e atributu otkrijemo ekstravertnu osobenost,
i time se nae poetne sumnje rasturaju. Da filosof
ski i d e a l i z a m o d g o v a r a i n t r o v e r t n o m i d e o l o g i z m u , t o
smo ve videli. Ali moralan idealizam ne bi ni na koji
nain bio karakteristian za introvertnoga, jer i m a
teri jalist m o e biti m o r a l n o idealistian.

d) etvrto suprotnosno dvojstvo je optimizam

prema pesimizmu.
Nisam sasvim siguran da li se ova poznata su
protnost po k o j o j se m o g u razlikovati ljudski t e m p e
ramenti odmah sme primeniti na Demsove tipove.
D a l i j e , n a p r i m e r , Darvinov e m p i r i z a m i p e s i m i s t i
an? On je to izvesno za nekoga ko ima ideologistiki
p o g l e d na svet, i na drugi tip o v e k a gleda kroz n a -
oari nesvesne projekcije oseanja. Ali sam empiri
ar ne treba stoga nikako da svoj p o g l e d shvati k a o
p e s i m i s t i a n . Ili d a l i j e , n a p r i m e r , m i s l i l a c Sopen-
hauer, i j i j e p o g l e d n a s v e t s a s v i m i d e o l o g i s t i k i
( p o t p u n o k a o isti i d e o l o g i z a m U p a n i a d a ) , s h o d n o
D e m s o v o j t i p i z a c i j i m o d a o p t i m i s t i a n ? S a m Kant,
v e o m a ist i n t r o v e r t a n t i p , s t o j i s o n u s t r a n u o p t i
m i z m a i pesimizma, isto onako k a o veliki empiriari.

338
 Stoga mi se ini da ni o v a suprotnost n e m a nikakva
posla sa D e m s o v i m tipovima. K a o to i m a o p t i m i
stikih introvertnih, t a k o isto i m a i optimistikih e k s -
travertnih i vice-versa. Ali bilo bi veoma lako m o g u
no da se Demsu ova zabluda potkrala na osnovu m a -
lopre nagovetene subjektivne projekcije. Materija
l i s t i k i ili i s t o e m p i r i s t i k i ili p o z i t i v i s t i k i p o g l e d n a
svet p o j a v l j u j e se stanovitu ideologizma kao apso
lutno bezutean. O n o ga, dakle, m o r a oseati k a o p e
simistian p o g l e d na svet. Ali ko v e r u j e u B o g a m a
teriju, t o m e se materijalistiki pogled na svet p o j a v
ljuje kao optimistian. Materijalistikim shvatanjem,
naime, preseca se ideologizmu ivotni nerv, jer se
time koi n j e g o v a glavna snaga, aktivno a p e r c i p o v a -
n j e i ostvarivanje praslika. Stoga mu se takav pogled
na svet m o r a pojavljivati kao sasvim pesimistian, jer
ga on liava svake n a d e da e v e n u ideju ikada p o
n o v o ugledati ostvarenu u pojavi. Svet realnih i n j e
nica znai za n j e g a progonstvo i trajnu bezaviajnost.
A k o , dakle, D e m s materijalistiki pogled na svet
stavlja paralelno s p e s i m i z m o m , onda bi ta okolnost
ukazivala na to da on lino pripada ideologistikoj
strani pretpostavka k o j a bi se l a k o m o g l a p o t v r
diti m n o g i m d r u g i m c r t a m a iz ivota o v o g a filosofa.
O v a okolnost m o g l a bi objasniti i to zato je t o u g h -
- m i n d e d d o b i o tri m a l o s u m n j i v a e p i t e t a : s e n z u a l i s t i -
an, materijalistian, ireligiozan. Na istu o k o l n o s t
u k a z u j e i o n o m e s t o u Pragmatizmu g d e D e m s o b o
stranu odvratnost tipova u p o r e u j e sa susretom i z
m e u bostonskih turista i stanovnitva K r i p l K r i k a . 1 5

O v o u p o r e e n j e je za drugi tip m a l o laskavo i d o p u

ta da z a k l j u u j e m o o o s e a j n o j o d v r a t n o s t i , s k o j o m
se ni jaka volja za pravinost ne m o e takmiiti. Ali
ini mi se da je o v a j mali d o c u m e n t h u m a i n ba
dragocen dokaz za injenicu izazivake razlinosti
o b a t i p a . M o d a s e m o e i n i t i s i t n i a r s k i to j a p o
malo udaram glasom ba na takve oseajne inkompa-

J a m e s , Pragmatism, p .
15
13. B o s t o n c i s u p o z n a t i z b o g
svojega ouhovljenoga estetizma. Cripple Creek je poznati
rudarski distrikt u Virdiniji. Suprotnost, dakle, m o e se
lako predstaviti!

22*
339
tibilnosti. A l i ja sam se m n o g o s t r u k i m iskustvima
u v e r i o u to da ba takva, u pozadini svesti z a d r a v a
na oseanja ponekad na nepovoljan nain utiu i na
najlepi rezonman i ometaju sporazumevanje. L a k o
se m o e pomisliti da i stanovnitvo Kripl Krika na
bostonske turiste gleda naroitim oima.
e ) P e t o s u p r o t n o s n o d v o j s t v o j e s t e religioznost
prema ireligioznosti.
Vaenje o v e suprotnosti za D e m s o v u psiholo
g i j u t i p o v a b i t n o z a v i s i , r a z u m e se, o d d e f i n i c i j e k o j u
D e m s d a j e religioznosti. K a d on sutinu religiozno
sti s a s v i m s i d e o l o g i s t i k o g a s t a n o v i t a p o i m a k a o
stav u k o m e religiozna ideja igra dominantnu ulogu
(u suprotnosti p r e m a oseanju), onda on ima izvesno
p r a v o to tip t o u g h - m i n d e d obeleava i kao ireligio-
zan. A l i D e m s misli suvie iroko i suvie ljudski da
ne bi v i d e o da religiozni stav m o e biti determinisan
i r e l i g i o z n i m oseanjem. T a s a m o n k a e : N a e o s o
bito uvaavanje injenica nije u nama neutralisalo
s v a k u r e l i g i o z n o s t . Ali ovo uvaavanje je u samom
sebi tako rei religiozno. N a n a u n i s t a v je p o b o a n
(our scientific t e m p e r is d e v o u t ) . Nedostatak d u b o
1 6

koga potovanja prema venim idejama empiriar

naknauje n e k o m tako rei religioznom v e r o m u r e
alnu injenicu. A k o n e k o svoj stav orijentie na ideji
B o g a , o n d a j e t o psiholoki isto k a o k a d b i o n t o inio
n a i d e j i t v a r i ili k a o k a d b i r e a l n e i n j e n i c e p o d i g a o
do determinantnoga inioca svojega stava. U k o l i k o
s e o v o o r i j e n t i s a n j e d e a v a s a m o neuslovljeno, u t o l i
ko zasluuje epitet religiozan. A l i sa j e d n o g a v i s o
k o g a stanovita realna injenica je isto tako v e o m a
dostojna da b u d e neuslovljen inilac, k a o ideja, p r a -
slika, k o j u j e s t v o r i o s u d a r o v e k a i n j e g o v i h u n u t r a
njih uslova s tvrdim injenicama spoljanje stvar
nosti p r e toliko miri jada godina. Neuslovljeno p o t o
vanje realnih injenica ni na koji nain sa psiholo
koga stanovita ne m o e se nikada obeleiti k a o i r e -
ligiozno. Tough-minded ima ba svoju empiristiku
religiju, k a o to t e n d e r - m i n d e d i m a s v o j u i d e o l o g i -
stiku religiju. Svakako je i injenica nae s a v r e m e -

* J a m e s , L o c . cit. p. 15.

340
ne kulturne e p o h e to to n a u k o m vlada objekat, a
religijom subjekat, tj. ideologizam, jer ideja koja d e j -
stvuje iz same sebe morala se ipak n e k u d skloniti,
poto je u nauci s v o j e m e s t o m o r a l a ostaviti o b j e k t u .
A k o se religija na taj nain shvati k a o savremena
kulturna p o j a v a , onda D e m s i m a p r a v o to e m p i r i -
a r a o b e l e a v a k a o i r e l i g i o z n a o v e k a , ali s a m o t o
liko. K a k o filosofi nisu neuslovljeno sasvim o d v o j e n a
ljudska klasa, n j i h o v i tipovi i izvan oblasti l j u d i k o j i
se b a v e filosofijom prostirae se u opte oveanstvo,
moda dotle dokle dopire kultivisano oveanstvo
uopte. V e iz o v o g a optega razloga ne b i s m o smeli
polovinu kulturnoga oveanstva obeleavati kao ire-
ligioznu. Mi ak iz psihologije primitivnih ljudi zna
mo da religiozna funkcija pripada prosto postojanju
due i svagda i s v u g d e postoji, ma koliko bila n e d i
ferencirana.
A k o ne prihvatimo malopre nagovetenu ograni
enost p o j m a religija u Demsa, onda opet mora
biti rei o o s e a j n o m faut pas, k o j e se, k a o to s m o
videli, i suvie lako deava.
f) e s t o s u p r o t n o s n o d v o j s t v o j e s t e indetermini-
zam prema determinizmu.
O v a suprotnost je psiholoki interesantna. S a m o
s e p o s e b i r a z u m e d a e m p i r i z a m kauzalno m i s l i , i m e
je aksiomatino usvojena nuna veza izmeu uzroka
i posledice. Empiristiki stav stie orijentaciju o b j e k
t o m u koji se ovek uivljuje, on je u neku ruku pod
uticaj em spoljanje injenice i oseanja nunosti neke
posledice k o j a proizlazi iz nekoga uzroka. Sasvim je
p r i r o d n o to se o v o m stavu psiholoki n a m e e utisak
nepromenljivosti kauzalnih veza. Identifikacija u n u
tranjih psihikih procesa s t o k o m spoljanjih inje
nica data je v e zato to se o b j e k t u u aktu u i v l j a -
v a n j a nesvesno d a j e znatna koliina vlastite aktiv
nosti, vlastitoga ivota. T i m e se subjekat asimiluje
objektu, iako onaj koji se uivljuje misli da asimi
l u j e objekat. A l i ako na o b j e k t u lei jak vrednosni
akcenat, time objekat poseduje znaaj koji i sa svoje
strane utie na subjekat i primorava ga na disimila
c i j u sa s a m i m s o b o m . K a o to je poznato, ljudska p s i -

341
 hologija je kao kameleon; to praktiki psiholog sa
znaje svakodnevno. Gde god prevlauje objekat, tu
se deavaju ujednaavanja s p r i r o d o m objekta. Tako,
na primer, identifikacija sa voljenim o b j e k t o m igra
znatnu ulogu u analitikoj terapiji. Osim toga, psiho
logija primitivnih ljudi daje n a m mnotvo primera
disimilacije u prilog objekta, na primer esto u j e d i
n j a v a n j e s t o t e m s k o m i v o t i n j o m ili s d u h o v i m a p r e
daka. Stigmatizacija od srednjovekovnih pa do n o v o -
vekovnih svetaca pripada takoe ovamo. U podraa
v a n j u Hrista (imitatio Christi) disimilacija je
podignuta ak do principa. Kraj o v e nesumnjive sklo
nosti ljudske psihe ka disimilaciji psiholoki se lako
moe razumeti preuzimanje objektivnih kauzalnih
v e z a u s u b j e k a t . P s i h a t i m e , k a o to j e r e e n o , p a d a
p o d uticaj iskljuivoga vaenja kauzalnoga principa,
i t u j e v e p o t r e b a n c e o s a z n a j n o - t e o r i j s k i alat d a s e
o v e k odbrani o d p r e m o i toga utiska. Pri t o m e d o
lazi u obzir o t e a v a j u a okolnost da nas empiristiki
stav celim s v o j i m d r a n j e m spreava da v e r u j e m o u
unutranju slobodu. Jer svaki dokaz, ak i svaka m o
gunost dokaza, nedostaje n a m . ta treba da znai
ono bledo, nejasno oseanje slobode prema golemom
pritisku objektivnih dokaza suprotnoga dela? Stoga je
determinizam empiriara tako rei neizbean, p o d
p r e t p o s t a v k o m da empiriar misli, i ne voli k a o
to se to esto deava da i m a d v e fioke, j e d n u za
nauku, a drugu za religiju k o j u je primio od roditelja
i socijeteta. K a o to s m o videli, sutina i d e o l o g i z m a
osniva se na nesvesnom aktivisanju ideje. O v o akti-
visanje moe da poiva na naknadnoj, u ivotu stee
n o j o d v r a t n o s t i p r e m a u i v l j a v a n j u , ali m o e d a p o
stoji i od r o e n j a , k a o a priori od p r i r o d e stvoren i
p o t p o m o g n u t stav. (U s v o m e p r a k t i k o m e iskustvu
viao sam takve sluajeve u vie mahova.) U o v o m
p o s l e d n j e m s l u a j u i d e j a j e a p r i o r i a k t i v n a , ali t a k o
da, z b o g svoje praznine i nepredstavljivosti, nije data
s v e s t i . O n a j e k a o n a d m o n a u n u t r a n j a , ali n e p r e d -
stavljiva, injenica nadreena objektivnim spolja-
njim injenicama, i bar oseanje svoje nezavisnosti
i slobode daje subjektu, koji se zbog svojega unutra-

342
njega ujednaavanja s idejom osea prema objektu
kao nezavisan i slobodan. A k o je ideja glavni inilac
orijentacije, ona sebi asimiluje subjekat isto o n a k o
k a o to i s u b j e k a t p o k u a v a d a u o b l i a v a n j e m i s k u
stvenoga gradiva asimiluje sebi ideju. Dakle, sasvim
k a o k o d g o r e pretresanog empiristikoga stava, d e
a v a s e d i s i m i l a c i j a s u b j e k t a s a s a m i m s o b o m , ali u
o b r n u t o m smislu, t j . u o v o m e sluaju u prilog ideje.
Nasleena praslika je koliina koja nadivljuje sva
vremena, te stoji iznad svih p o j a v n i h promena, pre
svakoga i iznad svakoga individualnoga iskustva.
Stoga ideji pripada naroita m o . A k o j e aktivisana,
o n a izrazito oseanje m o i prenosi u subjekat, time
to s e b i p o s r e d s t v o m u n u t r a n j e g a n e s v e s n o g a u i v
ljavanja asimiluje subjekat. Iz toga izbija u subjektu
oseanje moi, nezavisnosti, slobode i venosti. (Upor.
uz to Kantove p o s t u l a t e o B o g u , s l o b o d i i b e s m r t n o
sti.) A k o s u b j e k a t o s e a s l o b o d n u d e l a t n o s t s v o j e n a d
r e a l n u i n j e n i c u u z d i g n u t e i d e j e , o n d a j e p r i r o d n o to
mu se namee misao slobode. A k o je njegov ideologi-
z a m ist, o n m o r a d o s p e t i a k d o i n d e t e r m i n i s t i k o g a
osvedoenja.
Suprotnost o k o j o j s m o o v d e raspravljali jeste u
velikoj meri karakteristina za nae tipove. Ekstra
vertni obeleen je s v o j o m tenjom za objektom, uiv-
ljavanjem u objekat i identifikacijom s objektom, i
svojom traenom zavisnou od objekta. On se nahodi
p o d u t i c a j e m o b j e k t a i s t o t o l i k o k o l i k o tei d a g a a s i
miluje. Meutim, introvertni je obeleen svojim pri
vidnim samopotvrivanjem prema objektu. On se
buni protiv svake zavisnosti od objekta, o d b a c u j e u t i
canje k o j e vri objekat, ak p o n e k a d osea strah od
toga. Utoliko, pak, vie zavisi od i d e j e , k o j a ga zati
u j e od spoljanje zavisnosti i daje mu oseanje u n u
t r a n j e s l o b o d e , ali s t o g a i i z r a z i t u p s i h o l o g i j u m o i .
g)S e d m o s u p r o t n o s n o d v o j s t v o j e monizam pre
ma pluralizmu.
P r e m a o n o m to j e g o r e kazano, o d m a h s e m o e
razumeti d a stav k o j i j e orijentisan i d e j o m tei m o
nizmu. Ideja u v e k ima hijerarhian karakter, bila ona
dobivena apstrakcijom iz predstava i konkretnih p o j -

343
m o v a , ili a p r i o r i p o s t o j a l a k a o n e s v e s n a f o r m a . U
p r v o m e sluaju ona je najvia taka zdanja, koja u
neku ruku sve to stoji p o d n j o m zavrava i time o b u
hvata, a u d r u g o m sluaju ona je nesvesni z a k o n o
davac, k o j i regulie mogunosti i nunosti miljenja.
U oba maha ideja ima dominantnu osobinu. Iako p o
stoji mnoina ideja, ipak ponekad jedna ideja za
k r a e ili d u e v r e m e p r e v l a u j e i m o n a r h i j s k i k o n -
stelie v e l i k b r o j psihikih elemenata. O b r n u t o , isto
je tako jasno da stav koji se orijentie p r e m a objektu
u v e k ima sklonost ka mnoini principa (pluralizam),
j e r raznovrsnost o b j e k t o v i h osobina prinudno izaziva
i mnoinu p o j m o v a i principa, bez kojih se j e d n o o b
j a n j e n j e n e m o e prilagoditi sutini o b j e k t a .
Monistika tendencija pripada stavu introversi
je, pluralistika tendencija stavu ekstraversije.
h) O s m o suprotnosno dvojstvo je dogmatizam
prema skepticizmu.
I u o v o m e sluaju lako se m o e uvideti da se
dogmatizam u p r v o m e redu dri stava k o j i ide za
idejom, iako nesvesno ostvarivanje ideje eo ipso nije
dogmatizam. Pa ipak, nain na koji se nesvesna ideja
tako rei nasilno ostvaruje ostavlja u o n i m a to stoje
spolja utisak k a o da onaj k o j i misli p r e m a idejama
polazi od neke d o g m e i njena vrstog okvira u k o j i
se utiskuje iskustveno gradivo. Stav koji se upravlja
p r e m a o b j e k t u p o j a v l j u j e se, s a s v i m r a z u m l j i v o , s o b
z i r o m na s v e i d e j e a priori k a o skeptian, j e r eli da
do rei dou u p r v o m e redu objekat i iskustvo, ne
v o d e i rauna o optim idejama. Skepticizam je u
o v o m e smislu ak neminovan prethodni uslov sva
k o g a iskustva.
I ovo suprotnosno dvojstvo potvruje bitnu sli
nost Demsovih tipova s m o j i m a .

3. KA KRITICI D2EMSOVA SHVATANJA

K a d kritikujem Demsovo shvatanje, m o r a m pre

s v e g a istai d a s e o n o b a v i g o t o v o i s k l j u i v o k v a l i t e -
tima miljenja. U j e d n o m filosofskom delu jedva se

344
m o e drukije i oekivati. Ali ova okvirom uslovlje
na jednostranost lako daje p o v o d a za pometnju. Jer,
n i j e t e k o o v e ili o n e o s o b i n e , ili a k n e k e o d n j i h ,
dokazati na o p r e n o m tipu. Ima, na primer, e m p i r i -
ara k o j i su dogmatini, religiozni, idealistini, i n t e -
lektualistini i racionalistini; i obrnuto, ima ideologa
k o j i su materijalistini, pesimistini, deterministini i
ireligiozni. A k o se v e m o e ukazati na to da ovi i z
razi obeleavaju v e o m a k o m p l e k s n a stanja stvari, pri
e m u dolaze u pitanje jo v e o m a razline nijanse,
time ipak nije otklonjena mogunost pometnje.
D e m s o v i i z r a z i j e s u , p o j e d i n a n o u z e t i , s u v i e pro
strani i s a m o u c e l o k u p n o s t i s v o j o j d a j u p r i b l i n u
sliku tipske suprotnosti a da je time, ipak, ne svode
na prostu formulu. U svemu, Demsovi tipovi su dra-
g o c e n a d o p u n a slike t i p o v a k o j u s m o dobili iz ostalih
i z v o r a . D e m s u p r i p a d a v e l i k a z a s l u g a to j e p r v i p u t
s izvesnom opirnou ukazao na izvanredni znaaj
temperamenata za uobliavanje filosofskoga milje
nja. Njegovo pragmatiko shvatanje hoe da udrui
suprotnosti filosofskih pogleda uslovljenih razlikom
temperamenata. K a o to j e poznato, p r a g m a t i z a m j e
daleko rairen filosofski pravac k o j i vodi poreklo iz
e n g l e s k e f i l o s o f i j e (F. C. S. Schiller), i k o j i i s t i n i
priznaje vrednost ogranienu na njenu praktinu
dejstvenost i korisnost, p o n e k a d ne v o d e i r a u n a o
n j e n o j o s p o r l j i v o s t i s a o v o g a ili o n o g a s t a n o v i t a . K a
rakteristino je da D e m s svoje prikazivanje ovoga
filosofskog pogleda poinje ba suprotnou tipova i
time tako rei zasniva nunost pragmatikoga p o g l e
da na svet. T i m e se ponavlja onaj prizor koji n a m je
v e pruio rani srednji vek. Tadanja suprotnost g l a
sila j e : n o m i n a l i z a m p r e m a r e a l i z m u , i A b e l a r j e b i o
o n a j k o j i j e t r a i o s j e d i n j e n j e u s e r m o n i z m u ili k o n -
ceptualizmu. Ali kako je tadanjem shvatanju pot
p u n o n e d o s t a j a l o p s i h o l o k o g l e d i t e , t o se, s h o d n o
tome, i n j e g o v pokuaj reenja zavrio jednostrano
logiko-intelektualistiki. Dems ide dublje, on su
protnosti shvata psiholoki i, saobrazno s tim, p o k u
ava da da pragmatiko reenje. to se tie vrednosti
t o g a r e e n j a , o v e k se, d a b o g m e , n e s m e p r e d a v a t i n i -

345
k a k v i m iluzijama: pragmatizam je samo sredstvo za
nevolju, k o j e sme zahtevati pravo na vaenje dokle
god, izvan t e m p e r a m e n t o m obojenih saznajnih m o
gunosti intelekta, nisu otvorena nikakva druga v r e
la, k o j a b i o b r a z o v a n j u f i l o s o f s k o g a p o g l e d a m o g l a
d o d a t i n o v e e l e m e n t e . Bergson ( B e r g s o n ) j e d a b o g m e ,
ukazao na intuiciju i mogunost j e d n e intuitivne
m e t o d e . Ali, k a o to j e poznato, stvar j e ostala s a m o
na ukazivanju. D o k a z m e t o d e n e d o s t a j e a i n e e b i t i
tako lako doneti ga, iako Bergson sme da ukae na
svoje p o j m o v e ivotnoga elana (elan vital) i
stvaralakog trajanja (duree creatrice) kao na
rezultate intuicije. Bez obzira na o v o intuitivno s h v a
eno osnovno poimanje, koje svoje psiholoko oprav
d a n j e i z v o d i i z i n j e n i c e d a j e o n o v e starini, s p e
cijalno neoplatonizmu, bilo sasvim dobro poznata
kombinacija neposrednoga saznanja, Bergsonova m e
toda je intelektualistika, a ne intuitivna. U n e u p o -
redljivo veoj meri intuitivnim izvorom posluio se
Nie i t i m e se o s l o b o d i o s a m o g i n t e l e k t a u s v o j e m u
filosofskom obrazovanju posmatranja, svakako na ta
k a v nain i u tolikoj meri da je n j e g o v intuicionizam
daleko prekoraio granice filosofskoga pogleda na
svet, i d o v e o do u m e t n i k o g a dela, k o j e predstavlja
veliinu dobrim delom nepristupanu filosofskoj kri
t i c i . T i m e , r a z u m e se, m i s l i m n a Zaratustru, a n e n a
zbirke filosofskih aforizama, k o j e su pristupane u
p r v o m e redu psiholokoj kritici, i to z b o g s v o j e p r e
teno intelektualistike m e t o d e . A k o se, dakle, u o p
te s m e g o v o r i t i o n e k o j i n t u i t i v n o j m e t o d i , z a t o
j e , p o m o j e m u m i l j e n j u , Nieov Zaratustra d a o n a j
b o l j i p r i m e r i u isti m a h u b e d l j i v o d o k a z a o m o g u
nost neintelektualistikoga i ipak filosofskoga p o i m a
n j a p r o b l e m a . K a o p r e t h o d n i c i Nieova i n t u i c i o n i z m a
p o j a v l j u j u mi se openhauer i Hegel, p r v i z b o g o s c -
ajne intuicije, k o j a p r e s u d n o u t i e n a n j e g o v o p o -
s m a t r a n j e , a d r u g i z b o g idealne intuicije, k o j a l e i u
osnovi n j e g o v a sistema. U o b a o v a prethodnika sta
jala je intuicija ako mi je taj izraz doputen
i s p o d i n t e l e k t a , a k o d Niea i z n a d n j e g a .

346
 Suprotnost o b e j u istina iziskuje p o n a j p r e p r o -
gramatiki stav, ako o v e k uopte eli da b u d e p r a
vian p r e m a d r u g o m e stanovitu. Ma koliko bila p r a
gmatika metoda neizbena, ona ipak pretpostavlja
suvie m n o g o rezignacije i tako se gotovo n e m i n o v n o
vezuje s nedostatkom stvaralakoga uobliavanja. Ali
do reenja sukoba suprotnosti ne dolazi se ni l o g i k o -
-intelektualistikim obrazovanjem kompromisa, kao u
konceptualizmu, ni pragmatikim odmeravanjem
praktike vrednosti logiki neudruljivih pogleda,
n e g o j e d i n o u p o z i t i v n o m s t v a r a l a t v u ili d e l u , k o j e
u sebe prima suprotnosti kao nune elemente k o o r
d i n a c i j e , isto onako k a o t o k o o r d i n i s a n o k r e t a n j e m i
ia u v e k u sebi o b u h v a t a i i n e r v a c i j u antagonista.
S t o g a p r a g m a t i z a m n e m o e d a b u d e nita d r u g o
n e g o prelazan stav, k o j i treba da pripremi put stva
ralakom delu otklanjanjem predrasuda. N o v i m p u
tem, koji priprema pragmatizam i na koji ukazuje
Bergson, v e j e , k a o to se m e n i ini, koraknula n e -
m a k a r a z u m e se, n e a k a d e m s k a f i l o s o f i j a : Nie
je taj k o j i je sa sebi s v o j s t v e n o m nasilnou razbio
ta zatvorena vrata. N j e g o v o delo izvodi nas preko
o n o g a to nas ne z a d o v o l j a v a u p r a g m a t i k o m r e e -
n j u , i to isto o n a k o snano kao to je p r a g m a t i k o p r i
znanje ivotne vrednosti j e d n e istine savladalo suvu
jednostranost nesvesnoga konceptualizma poabelar-
ske filosofije i j o i m a da je savlauje.

347
 IX

PROBLEMI TIPOVA U BIOGRAFICI

O S T V A L D : VELIKI LJUDI

K a o t o s e o t p r i l i k e s m e o e k i v a t i , i o b l a s t bio
graf ike d a j e s v o j p r i l o g z a p r o b l e m p s i h o l o k i h t i p o
va. Treba zahvaliti prirodno-naunoj metodici j e d n o
g a Vilhelma Ostvalda to j e u p o r e i v a n j e m j e d n o g a
1

b r o j a b i o g r a f i j a u g l e d n i h i s p i t i v a a p r i r o d e izila n a
videlo tipska psiholoka suprotnost, k o j u Ostvald o b e
l e a v a k a o klasini i romantini t i p . 2
D o k je p r v i ,
kae Ostvald, okarakterisan svestranom potpunou
s v a k o g a p o j e d i n o g a p o s l a , ali i s t o v r e m e n o p o v u e n i m
biem i slabom linom uticajnou na svoju okolinu,
romantiar pada u oi suprotstavljenim osobinama.
Njemu je svojstvena ne samo potpunost pojedinoga
rada nego i raznovrsnost i v e o m a primetna original
nost m n o g o b r o j n i h dela koja brzo sleduju jedno za
drugim, i on obino neposredno i m o n o utie na s v o
j e savremenike. I treba naglasiti d a j e brzina m e n
talne reakcije merodavna za to da li otkriva pripada
p r v o m e ili d r u g o m e tipu. Ispitivai s v e o m a v e l i k o m
brzinom reakcije jesu romantiari, a oni s m a l o m
klasiari. Klasiar polagano stvara i ponekad tek
8

relativno kasno donosi najzrelije plodove svojega

1
Ostwal, Grosse Manner, III und IV Aufl., Leipzig
1910.
* L o c . cit. p. 44.
3
L o c . c i t . p . 4 4 . s.

348
duha. J e d n o obeleje klasinoga tipa koje, po O s t -
4

valdu, nikada ne nedostaje jeste neuslovljena p o

treba da pred javnou bude slobodan od zablude. 5

Klasinom tipu kao naknada za n e d o v o l j n i lini uti

caj z a j a m e n je utoliko izdaniji uticaj s p i s o m S v a 6

kako se ini da su t o m e uticaju postavljene i granice,

k a o to se m o e videti iz o v o g a sluaja iz biografije
Helmholcove ( H e l m h o l t z ) k o j i j e p o m e n u o O s t v a l d :
p o v o d o m Helmholcovih matematikih ispitivanja o
d e j s t v i m a i n d u k c i o n i h u d a r a c a D i Boa-Rejmon ( D u
B o i s - R e y m o n d ) pie ispitivau: Ti mora ne uzmi
to za zlo vie obratiti panju na to da apstrahuje
od svojega vlastitoga stanovita znanja, pa da se sta
vi na stanovite onih koji jo ne znaju o e m u je
r e i to eli da im objasni. H e l m h o l c na to o d g o
vara: to se tie prikazivanja u lanku, ono mi je
ba ovoga puta zadalo m n o g o muke, i ja sam mislio
naposletku da s m e m biti n j i m e zadovoljan. Uz o v o
Ostvald p r i m e u j e : O n nikako ne ulazi u pitanje
i t a l a c a , j e r , p r e m a p o s t u p k u k l a s i a r a , o n p i e z a sa
moga sebe, t j . t a k o d a s e p r i k a z i v a n j e n j e m u i n i d a
je bez prigovora, a ne drugima. Karakteristino je
to Di B o a u istome p i s m u pie H e l m h o l c u : T v o j u
r a s p r a v u i i z v o d p r o i t a o s a m n e k o l i k o p u t a , ali n i
s a m s h v a t i o ta s i z a p r a v o b i o u i n i o i k a k o s i u i n i o .
Naposletku sam sam pronaao tvoju metodu, i tek
postepeno razumevao sam tvoje prikazivanje.
O v a j sluaj u i v o t u klasinoga tipa, k o m e retko
ili n i k a d a n e polazi z a r u k o m d a i s t o v r s n e due z a
pali na s v o j o j , jeste sasvim tipian sluaj i pokazuje
7

d a n j e m u p r i p i s i v a n i u t i c a j p o s r e d s t v o m spisa u g l a v
n o m dolazi otuda to o n r e d o v n o utie tek p o s t h u m -
n o , t j . k a d n a k n a d n o b u d e o t k r i v e n i z s v o j i h spisa,
k a o to s e t o o t p r i l i k e d o g o d i l o Robertu Majeru ( R o -
bert M a y e r ) . ini mi se da i n j e g o v i m spisima v e o m a
esto nedostaje ubedljivi, plameni, neposredno lini
u t i c a j , j e r spis je naposletku isto o n a k o lian izraz

* Loc. cit. p. 89.

Loc. cit. p. 94.
Loc. cit. p. 100.
7 Loc. cit. p. 100.

349
k a o i k o n v e r s a c i j a ili p r e d a v a n j e . U t i c a j , d a k l e , k o j i
k l a s i a r v r i p o s r e d s t v o m spisa n e o s n i v a s e t o l i k o n a
spoljanjim podstrekivakim kvalitetima njegova
spisa k o l i k o n a o k o l n o s t i d a j e s p i s n a p o s l e t k u j e d i n o
o n o to od n j e g a preostaje i iz ega se n a k n a d n o m o e
rekonstruisati u e m u je b i o rad o v e k o v . Jer ini mi
se da je injenica, k o j a proizlazi i iz Ostvaldova opisa,
d a k l a s i a r r e t k o s a o p t a v a ta r a d i i k a k o r a d i , n e g o
s a o p t a v a ta j e p o s t i g a o , b e z o b z i r a n a t o t o n j e
g o v a publika nita ne nasluuje o n j e g o v u putu. i n i
se da za klasiara p u t i nain stvaranja n e m a j u veliki
znaaj, j e r su s n j e g o v o m linou, k o j u on u v a u
pozadini, najprisnije vezani.

S v o j a dva tipa Ostvald u p o r e u j e sa etirma sta

r i m t e m p e r a m e n t i m a , i to s o b z i r o m na p o l a g a n u i
8

brzu reakciju, a ta se osobenost n j e m u p o j a v l j u j e kao

fundamentalna. Polagana reakcija odgovara flegma
tinom i melanholinom temperamentu, a brza reak
cija sangvininom i holerinom. Ona sangvinini i
flegmatini tip posmatra kao n o r m a l n e srednje t i p o
ve, d o k mu se holerini i melanholini tip ine kao
bolesne preteranosti osnovnih karaktera. K a d se p r e
g l e d a j u b i o g r a f i j e Hamfrija Devija ( H u m p h r v D a v y )
i Libiha ( L i e b i g ) , s j e d n e s t r a n e , i b i o g r a f i j e Roberta
Majera i Faradejeva ( F a r a d a v ) , s d r u g e s t r a n e , s t v a r
n o j e l a k o u v i d e t i d a s u p r v i u isti m a h izraziti r o
mantiari i sangvinino-holerini, a drugi isto tako
jasni klasiari i flegmatino-melanholini. O v o O s t -
v a l d o v o razmiljanje ini mi se k a o sasvim u b e d l j i v o ,
j e r su etiri stara t e m p e r a m e n t a v e o m a v e r o v a t n o
konstruisana po istom principu iskustva po k o m e je
i Ostvald postavio klasini i romantini tip. etiri
temperamenta oevidno su razlikovanja prema gledi
tu afektivnosti, t j . reakcija k o j e se p o j a v l j u j u u
afektu. Ali o v a klasifikacija, sa psiholokoga stano
v i t a , j e s t e povrna; o n a s u d i s a m o p o s p o l j a n j o j p o
javi. Po o v o j staroj podeli, o v e k k o j i se spolja p o
naa m i r n o i n e p r i m e t n o pripada f l e g m a t i n o m t e m
peramentu. On vai kao flegmatian i time se u b r a -

s L o c . cit. p. 372.

350
ja m e u flegmatiare. A l i , u stvari, m o e se desiti da
j e o n s v e , ali n i k a k a v f l e g m a t i a r , n e g o a k o s e t l j i v a ,
tavie strasna priroda, u k o j e e m o c i j a protie sasvim
iznutra, a n a j j a e unutranje u z b u e n j e izraava se
najveim spoljanjim spokojstvom. O toj injenici
v o d i r a u n a Dordanovo s h v a t a n j e t i p o v a . O n o n e
sudi po p o v r n o m utisku, n e g o po d u b l j e m p o i m a n j u
ljudske prirode. Ostvaldova fundamentalna oznaka
z a r a z l i k o v a n j e o s n i v a s e , k a o i stara p o d e l a t e m p e -
ramenata, na spoljanjem utisku. N j e g o v r o m a n
t i n i t i p o k a r a k t e r i s a n je i n j e n i c o m brze reakcije
ka spoljanjosti. K l a s i n i t i p r e a g u j e m o d a i s t o
t a k o b r z o , ali k a unutranjosti. K a d o v e k p r e e O s t -
valdove biografije, o d m a h vidi da romantini tip
odgovara ekstravertnom, klasini introvertnom.
Hamfri Devi i Libih su k o l s k i p r i m e r i za e k s t r a v e r t
ni t i p , k a o Robert Majer i Faradej za i n t r o v e r t n i t i p .
Reagovanje ka spoljanjosti karakteristino je za e k s
t r a v e r t n o g a , k a o to j e r e a g o v a n j e k a u n u t r a n j o s t i
karakteristino za introvertnoga. Ekstravertni nema
nikakvih naroitih tekoa u l i n o m ispoljavanju, on
s v o j o j sadanjosti pribavlja vanost g o t o v o n e p r o i z
v o d n o , j e r e l o m s v o j o m p r i r o d o m tei d a sebe p r e
n e s e u o b j e k a t . L a k o se p r e d a j e o k o l i n i , i to u f o r m i
k o j a je okolini razumljiva i stoga prihvatljiva. F o r m a
j e r e d o v n o d o p a d l j i v a , ali u s v a k o m s l u a j u r a z u m
ljiva, ak i kad je neprijatna. Jer osobina je brzoga
r e a g o v a n j a i ispoljavanja da se u o b j e k a t ne prenosi
s a m o o n o to j e d r a g o c e n o n e g o i o n o to j e b e z v r e d
n o s t i , p o r e d o n o g a to z a d o b i j a t a k o e i m i s l i i a f e k t i
koji odbijaju. Z b o g brzoga ispoljavanja i prenoenja
sadraji su u m a l o j m e r i preraeni i stoga l a k o r a
zumljivi, i v e iz isto v r e m e n s k o g a n a d o vezi v a n ja
n e p o s r e d n i h i s p o l j a v a n j a nastaje postupnost slika
k o j e publici jasno prikazuju put k o j i m je ispitiva
proao i nain na koji je do rezultata doao. M e u t i m ,
introvertni, koji najpre reaguje ka unutranjosti, r e
d o v n o se ne odrie svojih reakcija (izuzev eksplozije
a f e k t a ! ) . O n p r e u t k u j e s v o j e r e a k c i j e , ali o n e m o g u
da b u d u isto o n a k o n a g l e kao i r e a k c i j e e k s t r a v e r t
noga Zato se one ne pojavljuju, i otuda introvertni

351
lako ostavlja utisak sporosti. K a k o su neposredne r e
akcije u v e k v e o m a line, to ekstravertni ne moe n i
ta d r u g o n e g o d a i s p o l j a v a s v o j u l i n o s t . I n t r o v e r t n i ,
m e u t i m , s a k r i v a s v o j u l i n o s t t i m e to p r e u t k u j e
s v o j e neposredne reakcije. On ne tei za uivi j a v a -
njem, za prenoenjem svojih sadraja u objekat, nego
za apstrakcijom od objekta. Stoga svoje reakcije ne
ispoljava neposredno, n e g o vie voli da ih u sebi d u g o
obrauje, da se p o t o m pojavi sa gotovim rezultatom.
On tei za tim da s v o j rezultat to vie oslobodi l i
noga i da ga prikae kao jasno odvojen od svake line
veze. Stoga se n j e g o v i sadraji u spoljanjem svetu
p o j a v l j u j u u to v i e a p s t r a h o v a n o j i d e p e r s o n a l i z o -
v a n o j f o r m i kao rezultati d u g o g a unutranjeg rada.
A l i time su oni postali i teko razumljivi, jer publici
nedostaje svako poznavanje pripremanja i naina na
koji je ispitiva dospeo do svojega rezultata. Publici
nedostaje i lina veza, jer introvertni sebe zatajuje i
time j o j sakriva svoju linost. Ali ba su line veze
o n o to o m o g u u j e r a z u m e v a n j e o n d e g d e izneverava
intelektualno poimanje. Ova okolnost mora se uvek
briljivo uzimati u obzir tamo g d e je re o o c e n j i v a -
nju razvitka introvertnoga oveka. ovek je redovno
ravo informisan o introvertnome, jer ga ne m o e
videti. K a k o on ne m o e neposredno reagovati prema
spoljanjem svetu, to se ni n j e g o v a linost ne ispo
ljava. Stoga n j e g o v ivot uvek ostavlja publici iroko
p o l j e za fantastina t u m a e n j a i p r o j e k c i j e a k o on
na primer zbog svojih radnji uopte ikada postane
predmet optega interesovanja.

A k o s t o g a Ostvald k a e d a j e z a r o m a n t i a r a k a
rakteristina duhovna rana zrelost, onda moramo
dodati da romantiar svoju ranu zrelost upravo p o
k a z u j e , d o k klasiar isto t a k o m o e r a n o d a b u d e
z r e o , ali s v o j e p r o i z v o d e z a t v a r a u s e b i , n e n a m e r n o ,
n e g o z b o g n e m o i d a i h s e n e p o s r e d n o lii. Z b o g
oskudnoga oseajnoga diferenciranja ostaje u intro
v e r t n o m e jo v e o m a dugo izvesna nespretnost, neki
istinski infantilizam line veze, t j . o n o g a e l e m e n t a
koji Englez obeleava kao personalitv. Njegovo
lino ispol javan je je toliko nesigurno i neodreeno, i

352
on s a m u t o m e p o g l e d u toliko osetljiv da se samo s
p r o i z v o d o m koji se n j e m u ini savren usuuje da
se pokae okolini. I on vie voli da pusti da za n j e g a
govori njegov proizvod, mesto da se za svoj proizvod
l i n o z a u z i m a . I z t o g a s t a v a p r o i z l a z i , r a z u m e se, t o
liko odugovlaenje njegova pojavljivanja na pozor
n i c i s v e t a d a g a o v e k l a k o m o e o b e l e i t i k a o dockan
zrela. A l i t a k o p o v r a n s u d p o t p u n o p r e v i a o k o l n o s t
da se infantilizam o n o g a koji je prividno rano sazreo
i diferenciran prema spoljanjosti nalazi prosto u n u
tra, u n j e g o v o j vezi sa n j e g o v i m u n u t r a n j i m b i e m .
O v a injenica obelodanjuje se tek pozno u ivotu
rano sazreloga, na primer u obliku neke moralne n e
z r e l o s t i , ili, to j e v e o m a e s t o s l u a j , u n e k o m p r i -
m e t n o m infantilizmu miljenja.
Romantiar redovno ima povoljnije mogunosti
z a r a z v i t a k i p o j a v l j i v a n j e n e g o l i k l a s i a r , k a o to
Ostvald v a l j a n o p r i m e u j e . O n izlazi p r e d p u b l i k u
v i d l j i v o i u b e d l j i v o , i ini da se n j e g o v lini znaaj
upoznaje u n j e g o v i m reakcijama. T i m e se za njega
brzo postavljaju mnoge dragocene veze, koje oploa-
v a j u n j e g o v r a d i p o t p o m a u n j e g o v r a z v i t a k u i
rinu. O b r n u t o , k l a s i a r o s t a j e s a k r i v e n ; n e d o s t a t a k
9

linih v e z a o g r a n i a v a r a s p r o s t i r a n j e n j e g o v a p o l j a
r a d a , ali t i m e n j e g o v a d e l a t n o s t d o b i v a u dubini i
p l o d n j e g o v a r a d a u t r a j a n o s t i i v r s t i n i . Oduevlje
nje i m a j u o b a t i p a , ali e k s t r a v e r t n o m e s e u s t a p r e b i
vaju o n i m ega mu je srce puno, d o k oduevljenje i n -
t r o v e r t n o m e zatvara usta. T a k o on i ne uie n i k a k v o
o d u e v l j e n j e u s v o j o j okolini i stoga mu nedostaje
krug saradnika koji imaju slino udeenu prirodu.
K a d bi on i u i v a o u saoptavanju i i m a o n a g o n za
n j i m , opet ga lakonizam n j e g o v a izraza i n j i m e u s l o v -
ljeno nerazumevanje i uenje publike plae i zadr
avaju od daljih saoptavanja, jer mu vrlo esto niko
i n e v e r u j e d a i m a d a s a o p t i m a ta i z v a n r e d n o . N j e
g o v izraz, n j e g o v a personalitv ine s e p o v r n o m
sudu k a o obini, d o k romantiar esto v e s a m po sebi
izgleda interesantan i p o s e d u j e vetinu da taj uti-

L o c . cit. p. 374.

23 Jung, Odabrana dela, V

353
sak j o p o d v u e d o p u t e n i m , ili ak i n e d o p u t e n i m
sredstvima. Ova diferencirana sposobnost izraava
nja je podesna pozadina za znaajne misli i p r e d u -
sretljivo pomae oskudnom razume van ju publike da
pree preko praznina njena miljenja. Stoga je sa
s v i m u m e s n o za tip k a d Ostvald istie uspeno i s j a j n o
n a s t a v n i k o v a n j e r o m a n t i a r o v o . Romantiar se uiv
ljuje u uenika i s t o g a u p r a v o m t r e n u t k u z n a p r a v u
r e . K l a s i a r se, m e u t i m , b a v i s v o j i m m i s l i m a i p r o
b l e m i m a i zato p o t p u n o p r e v i a tekoe r a z u m e v a n j a
kod svojega uenika. O klasiaru Helmholcu Ost
vald primeuje: On i pored svojega golemoga zna
1 0

nja, svojega obimnoga iskustva i svojega stvarala

koga duha nikada nije bio dobar uitelj: nije reago-
vao odmah, nego tek posle nekoga vremena. A k o bi
mu uenik u laboratorijumu postavio neko pitanje,
on bi o b e a o da e o t o m e razmisliti, pa bi posle n e
koliko dana i doneo odgovor. Ali ovaj odgovor nala
zio bi se toliko daleko od uenika da je ovaj samo u
veoma retkim sluajevima umeo da pronae vezu
izmeu tekoe k o j u je oseao i zaokruene teorije
optega problema k o j u mu je uitelj izneo. Tako je
nedostajala ne samo trenutna pomo, do koje je
p o e t n i k u n a j v i e stalo, n e g o i n e p o s r e d n o p r e m a l i
nosti uenika podeeno r u k o v o e n j e , k o j i m se o v a j
od poetne prirodne nesamostalnosti u malim stup
njevima razvija do potpunoga savlaivanja odabrane
n a u n e oblasti. S v i ti nedostaci dolaze sasvim n e p o
sredno otuda to uitelj ne m o e o d m a h da reaguje
na potrebu za uenjem koja se ba pojavila, nego mu
je za oekivani i eljeni uticaj potrebno toliko v r e
mena da samo dejstvo zbog toga propada.

Ostvaldovo objanjenje na osnovu spore reakcije

introvertnoga ini mi se n e d o v o l j n o . Ne m o e se d o
kazati da je H e l m h o l c imao slabu brzinu reakcije. On
samo ne reaguje prema spoljanjosti, n e g o p r e m a
unutranjosti. Ne u i v l j u j e se u uenika, i stoga ne
r a z u m e ta u e n i k eli. K a k o j e s a s v i m p o d e e n z a
s v o j e misli, ne reaguje na linu elju u e n i k o v u , n e g o

10 L o c . c i t . p . 3 7 7 .

354
na misli to ih je u n j e m u izazvalo pitanje u e n i k o v o ,
i to tako b r z o i temeljno da o d m a h nasluuje dalju
vezu, k o j u ne m o e da u trenutku pregleda i da je
i z r a z i u a p s t r a k t n o m i i z r a e n o m o b l i k u , ali ne z a t o
to misli suvie sporo, n e g o zato to mu je o b j e k t i v n o
nemoguno da celu dimenziju nasluenoga problema
u j e d n o m trenutku zbije u gotovu formulu. On, r a
z u m e se, n e o p a a d a u e n i k n e m a n i p o j m a o t o m e
p r o b l e m u , n e g o misli da je re o n e k o m p r o b l e m u , a
ne o vrlo prostom i j e v t i n o m savetu koji bi on o d m a h
m o g a o dati ka d bi samo jasno m o g a o sebi predstaviti
ta j e u e n i k u u t o m e t r e n u t k u p o t r e b n o d a b i m o g a o
ii dalje. Ali, kao introvertan ovek, on se ne u i v
l j u j e u p s i h o l o g i j u d r u g o g a , n e g o se u i v l j u j e u sebe,
u s v o j e vlastite teorijske p r o b l e m e , i od uenika
primljenu preu prede dalje pored teorijskoga p r o
blema, prilagodivi se problemu, a ne trenutnoj p o
trebi uenikovoj. Ovaj osobeni stav introvertnoga
uitelja jeste, u p o g l e d u nastavnike delatnosti, n a
ravno, veoma necelishodan, a i nepovoljan s obzirom
na lian utisak to ga introvertni ostavlja. On izaziva
utisak sporosti, nastranosti, ak i ogranienosti, i zato
ga ne samo dalja publika nego i njegovi blii drugovi
po struci v e o m a esto potcenjuju, sve d o k o n j e g o v u
m i s l e n o m radu ne razmisle docniji ispitivai, prerade
ga i p r e v e d u . M a t e m a t i a r u Gausu ( G a u s s ) t o l i k o je
nastavnikovanje bilo neprijatno da je svakom pojedi
n o m studentu koji mu se javio saoptavao da se n j e
g o v teaj iz m a t e m a t i k e v e r o v a t n o n e e ostvariti, da
bi se na taj nain oslobodio nunosti da m o r a p r e d a
vati. Tegobnost nastavnike delatnosti bila je za n j e
g a , k a o t o O s t v a l d o d l i n o p r i m e o u j e , u n u n o s t i to
m o r a u p r e d a v a n j u izricati n a u n e rezultate a da
prethodno nije najpodrobnije utvrdio i doterao d o
slovni tekst. Da s v o j e rezultate saoptava drugima
bez te obrade, to je m o d a u n j e m u izazivalo oseanje
kao da stranima treba da se pokazuje u n o n o m
ruhu. 1 1
O v o m napomenom Ostvald dodiruje veoma
bitnu taku, naime ve gore pomenutu odvratnost in-

O s t w a l d , L o c . cit. p. 380.

23'
355
trovertnoga prema tome da dozvoli da u okolinu d o
laze drukija negoli sasvim nelina saoptenja.
Ostvald istie d a romantiar s v o j u karijeru r e
d o v n o m o r a da zavri v e relativno rano zbog sve
v e e i v e e iscrpenosti. Ostvald je sklon da i o v u i
njenicu objasni v e o m brzinom reakcije. K a k o ja
mislim da pojam brzine mentalne reakcije jo ni iz
daleka nije objanjen, a ni dosad nikako nije d o k a
zano, i teko da e se i dokazati, da se reakcija p r e m a
spoljanjosti pojavljuje bre negoli p r e m a unutra
njosti, to mi se ini da se ranija iscrpenost ekstra
vertnoga otkrivaa bitno osniva na n j e m u svojstve
n o j reakciji prema spoljanjosti. On v e v e o m a rano
poinje da publiku je, brzo postaje poznat, rano r a
zvija intenzivnu publicistiku i akademsku delatnost,
odrava line veze s rairenim k r u g o m prijatelja i p o
znanika i, p o v r h toga, uzima neobino velikog u e
a u razvitku s v o j i h uenika. Introvertni naunik
poinje docnije publikovati, njegovi radovi pojavlju
ju se jedan za drugim u veim vremenskim razma
cima, oni su v e i n o m oskudniji u izrazu, u n j i m a
nema ponavljanja jedne teme, ukoliko se ne moe
izneti neto o s n o v n o n o v o ; z b o g p r e g n a n t n o g a l a k o -
n i z m a n a u n o g a s a o p t a v a n j a , e s t o n e d o s t a j u svi p o
daci o p r e e n o m e p u t u ili o o b r a e n i m materijali j a
ma, i stoga se n j e g o v i radovi ne r a z u m e v a j u i ne p o
klanja im se panja, i tako naunik ostaje nepoznat.
N j e g o v o n e m a n j e v o l j e z a n a s t a v n i k o v a n j e n e trai
nikakvih uenika, njegova oskudna poznatost isklju
uje veze s v e i m k r u g o m poznanika, i stoga on r e
d o v n o ivi p o v u e n ne samo iz n e v o l j e n e g o i po i z
b o r u , slobodan od opasnosti da se suvie troi. N j e
gova reakcija prema unutranjosti neprestano ga vodi
k usko ogranienim putovima n j e g o v e istraivalake
delatnosti, k o j a po sebi, dodue, izaziva j a k o n a p r e
z a n j e i d u g o t r a j n u i s c r p e n o s t , ali n e d o p u t a n i k a k v e
sporedne utroke na poznanike i uenike. Svakako
kao oteavajue dolazi u obzir da oevidni uspeh r o -
mantiarov znai i osveenje k o j e unapreuje ivot,
ali k o j e j e k l a s i a r u v e o m a e s t o u s k r a e n o , t a k o d a
j e o n p r i m o r a n d a s v o j e j e d i n o z a d o v o l j e n j e trai u

356
potpunosti s v o j e g a n a u n o g a rada. Stoga mi se ini
da se relativno rana iscrpenost romantinoga genija
o s n i v a na reakciji prema spoljanjosti, a ne na v e o j
brzini reakcije.
Svoju podelu tipova Ostvald ne zamilja kao a p
solutnu u t o m smislu to bi se svaki naunik o d m a h
m o g a o p r i k a z a t i k a o p r i p a d n i k j e d n o g a ili d r u g o g a
tipa. A l i on smatra da se ba sasvim veliki v e o m a
e s t o o d l u n o m o g u u v r s t i t i u j e d n u ili d r u g u k r a j n j u
grupu, dok srednji ljudi m n o g o ee predstavljaju
i s r e d n j e l a n o v e s o b z i r o m na b r z i n u reakcije. * 1

Saimajui, elim napomenuti da Ostvaldove

biografije sadre delimino v e o m a dragocen materi
jal za psihologiju tipova i da ubedljivo utvruju p o
klapanje romantinoga tipa s ekstravertnim, s jedne,
i klasinoga tipa s introvertnim, s druge strane.

12 O s t w a l , L o c . cit. p. 372 s.

357
 X

OPSTI OPIS TIPOVA

I. UVOD

U r e d o v i m a k o j i sleduju pokuau da d a m opti

opis psihologije tipova. P r e svega, to treba da se i z
vri z a o b a opta tipa, o d k o j i h s a m j e d n o g a o b e l e i o
kao introvertna, a drugoga kao ekstravertna. U p r i
logu u zatim pokuati jo da d a m izvesnu karakte
ristiku onih specijalnih tipova ija se osobenost
ostvaruje time to se jedinka u g l a v n o m p o s r e d s t v o m
funkcije koja je kod nje najvie diferencirana prila
g o u j e ili o r i j e n t i e . P r v e b i h o z n a i o k a o o p t e ti
pove podeenosti, k o j i se r a z l i k u j u p r a v c e m s v o j e g a
interesovanja, kretanjem svojega libida, a druge kao
funkcione tipove.
Opti tipovi podeenosti razlikuju se, k a o to je
u ranijim poglavljima mnogostruko istaknuto, svojim
naroitim stavom prema objektu. Introvertni se p o
naa p r e m a o b j e k t u apstrahujui; on, u osnovi uzev,
svagda gleda na to da objektu uskrati libido, kao da
bi morao preduprediti premo objektovu. Ekstravert
ni, m e u t i m , ponaa se p r e m a o b j e k t u pozitivno. On
potvruje njegov znaaj u tolikoj meri da svoj s u
bjektivni stav postojano orijentie p r e m a objektu i
s n j i m e ga d o v o d i u v e z u . U o s n o v i u z e v , o b j e k a t za
njega nikada n e m a d o v o l j n o vrednosti, i stoga se n j e
g o v znaaj m o r a pojaavati. O b a tipa su u tolikoj
meri razlini i njihova suprotnost toliko pada u oi

358
da je n j i h o v a egzistencija o d m a h o e v i d n a i laiku u
psiholokim stvarima, ako mu je jedared na to o b r a -
ena panja. Svako poznaje one zatvorene, teko p r o -
zrive, esto plaljive prirode, k o j e predstavljaju ne
m o e biti j a u suprotnost p r e m a o n i m d r u g i m o t v o
r e n i m , d r u e l j u b i v i m , e e v e d r i m ili b a r l j u b a z n i m
i pristupanim karakterima, k o j i izlaze na kraj sa
c e l i m s v e t o m ili se i p r e p i r u , ali su o p e t s n j i m u v e z i ,
utiu na njega i primaju uticaj od njega. ovek je
prirodno sklon da takve razlike shvati najpre kao
individualne sluajeve naroitoga obrazovanja karak
tera. A l i ko ima priliku da upozna m n o g e ljude, lako
e otkriti da k o d o v e suprotnosti nikako nije re o
izolovanim individualnim sluajevima nego ak o
tipinim individualnim sluajevima, koji su m n o g o
o p t i j i n e g o to j e m o r a l o p r e s v e g a p r e t p o s t a v l j a t i
o g r a n i e n o psiholoko iskustvo. U stvari, r e je, k a o
to su p r e t h o d n a p o g l a v l j a m o g l a pokazati, o j e d n o j
fundamentalnoj suprotnosti, k o j a je as jasna as n e
jasnija, ah u v e k vidljiva kad je r e o jedinkama s
prilino izrazitom linou. Na takve ljude ne naila
zimo moda samo m e u obrazovanima, nego uopte
u s v i m a s l o j e v i m a s t a n o v n i t v a , i z b o g t o g a se n a i
tipovi m o g u dokazati ne samo k o d obinoga radnika i
seljaka nego i k o d najvie diferenciranih pripadnika
j e d n e nacije. Ni razlika u p o l u nita ne m e n j a na toj
injenici. Jednake suprotnosti nalaze se i k o d ena
u svima slojevima stanovnitva. Takva opta raire
nost j e d v a bi se m o g l a pojaviti kad bi tu bilo rei o
j e d n o j stvari svesti, t j . o svesno i n a m e r n o o d a b r a
n o m stavu. U t o m e sluaju izvesno bi odreen, isto
vrsnim vaspitanjem i obrazovanjem povezan i shodno
tome lokalno ogranien sloj stanovnitva bio najglav-
niji nosilac takva stava. Ali stvar n i k a k o ne stoji
t a k o , n e g o se, b a s u p r o t n o t o m e , t i p o v i d e l e v e r o -
vatno bez izbora. U istoj porodici j e d n o je dete i n t r o -
vertno, drugo ekstravertno. K a o tip podeenosti, p r e
ma tim injenicama, kao opti i po izgledu sluajno
podeljeni f e n o m e n , ne m o e biti stvar svesnoga suda
ili s v e s n e n a m e r e , t o o n z a s v o j e p o s t o j a n j e m o r a
svakako da duguje nekom nesvesnom, instinktivnom

359
razlogu. Otuda suprotnost tipova, k a o opti psiholoki
fenomen, mora ma kako da ima svoje bioloke pret
hodnike.
Veza izmeu subjekta i objekta, bioloki p o s m a -
trana, jeste u v e k odnos prilagoivanja, jer svaka
veza izmeu subjekta i objekta pretpostavlja modifi-
katorske uticaje jednoga na drugo. O v e modifikacije
sainjavaju prilagoivanje. Otuda su tipini stavovi
prema objektu procesi prilagoivanja. Priroda pozna
je dva fundamentalno razlina puta prilagoivanja i
time o m o g u e n o g daljeg postojanja ivih organizama:
jedan put je pojaana plodnost pri relativno slabijoj
snazi z a o d b r a n u i t r a j a n j u i v o t a p o j e d i n e j e d i n k e ;
drugi put je naoruanje jedinke svakojakim sredstvi
ma samoodranja pri relativno slabijoj plodnosti.
ini mi se da je ova bioloka suprotnost ne s a m o a n a -
l o g o n n e g o i opta o s n o v a naih d v a j u psiholokih n a
ina prilagoivanja. O v d e bih eleo da se ograniim
na opte ukazivanje, na osobenost ekstravertnoga, s
j e d n e s t r a n e , da se p o s t o j a n o t r o i i u s v e r a s p r o s t i r e ,
i na t e n d e n c i j u i n t r o v e r t n o g a , s d r u g e strane, da se
b r a n i p r o t i v s p o l j a n j i h z a h t e v a , d a s e to v i e u z d r
ava od svih troenja energije koja se odnose direkt
n o n a o b j e k a t , ali d a z a t o s e b i s t v o r i t o o b e z b e e n i j u
i m o n u poziciju. Stoga B l e j k o v a intuicija nije ravo
oba tipa obeleila k a o prolific i d e v o u r i n g t y p e .
K a o to p o k a z u j e opta biologija, o b a puta su utrvena
i na s v o j n a i n u s p e n a , a t a k o i s t o i t i p i n i s t a v o v i .
Sto jedan ostvaruje o b i m n i m vezama, drugi postie
monopolom.
Na osnovu injenice da ponekad ve kod dece u
p r v i m g o d i n a m a ivota u p o z n a j e m o tipini stav, m o
r a m o pretpostaviti da b o r b a za opstanak, k a o to je
uopte razumevaju, nikako nije onaj inilac koji pri
m o r a v a na o d r e e n stav. S v a k a k o , i to s j a k i m d o k a
zima, m o g l o bi se zameriti t o m e da maloletno dete,
ak v e i odoje, m o r a da vri psiholoki napor p r i
lagoivanja nesvesne prirode, jer naroito osobenost
materinskih uticaj a izaziva u deteta specifine r e a k
cije. Ovaj argumenat m o e se pozivati na nesumnjive
i n j e n i c e , ali p o s t a j e n i t a v a n k a d s e s p o m e n e i s t o

360
tako n e s u m n j i v a i n j e n i c a d a d v a deteta iste m a j k e
m o g u v e rano pokazivati suprotan tip, a da se ni u
najmanjoj meri ne m o e dokazati promena u m a t e
rinu stavu. Iako ni p o d k o j i m okolnostima ne bih e
leo da potcenim nedoglednu vanost materinskih uti
caja, o v o me iskustvo primorava na zakljuak da se
p r e s u d n i i n i l a c m o r a traiti u d i s p o z i c i j i d e t e t a . t o
jedno dete, pored svih mogunih istovrsnih spolja-
njih uslova, p r i m a o v a j , a d r u g o onaj tip, to se u
k r a j n j o j liniji m o r a pripisati individualnoj dispoziciji.
Ja pri tome, naravno, i m a m na u m u samo one slua
jeve koji su pod normalnim uslovima. Pod nenormal
n i m uslovima, t j . gde je re o ekstremnim i stoga n e
normalnim stavovima kod majki, moe se deci n a
metnuti i relativno istovrstan stav n a s i l j e m n a d n j i
h o v o m individualnom dispozicijom, koja bi moda
bila odabrala drugi tip da je nisu ometali nikakvi
nenormalni spoljanji uticaji. G d e se dogodi takvo,
s p o l j a n j i m u t i c a j e m u s l o v l j e n o , k r i v o t v o r e n j e tipa,
tu jedinka postaje docnije veinom neurotina, i n j e
no isceljivanje m o g u n o je samo ako jedinka izgradi
sebi stav koji j o j prirodno odgovara.
to se tie naroite dispozicije, o t o m e ne znam
da k a e m nita d r u g o do to da o e v i d n o i m a jedinki
k o j e i m a j u v e u l a k o u ili s p o s o b n o s t , ili k o j i m a j e
podesni je da se prilagouju na jedan, a ne na drugi
nain. Za tu stvar mogli bi doi u pitanje naem z n a
n j u nepristupani, u k r a j n j o j liniji fizioloki razlozi.
D a t a k v i h m o e biti, p o s t a l o m i j e v e r o v a t n o z b o g i s
kustva da preokret u tipu moe, p r e m a okolnostima,
v e o m a nauditi d o b r o m fiziolokom zdravlju organi
z m a , t i m e to v e i n o m u z r o k u j e j a k u iscrpenost.

II. EKSTRAVERTNI TIP

Z b o g preglednosti i jasnoe prikazivanja nuno

je da pri opisivanju o v o g a tipa i sledeih tipova r a
zlikujemo psihologiju svesnoga i nesvesnoga. Stoga
e m o n a j p r e p r i s t u p i t i o p i s u fenomena svesti.

361
 1. OPSTI STAV SVESTI

K a o to je poznato, svaki o v e k orijentie se na

p o d a c i m a t o m u i h d a j e s p o l j a n j i s v e t ; ali v i d i m o
d a t o m o e biti sluaj n a j e d a n vie ili m a n j e p r e s u
dan nain. Neko u injenici da je napolju hladno o d
m a h nalazi p o v o d da o b u e ogrta, a drugi, k o j i eli
da ojaa i otvrdne, smatra da je to izlino; neko se
divi n o v o m tenoru, j e r mu se divi ceo svet, a drugi
m u s e n e divi, n e m o d a zato to m u s e o n n e b i s v i
ao, n e g o zato to smatra da o n o e m u se svi d i v e ne
treba jo pozadugo da bude dostojno divljenja; neko
se p o d v r g a v a datim okolnostima, jer, k a o to iskustvo
pokazuje, neto drugo ipak nije moguno, a drugi je
uveren da e, ako se neto v e hiljadu puta tako d o
godilo, hiljadu i p r v i d o g a a j biti n o v sluaj, itd. P r v i
se orijentie na datim spoljanjim injenicama, a d r u
gi rezervie sebi shvatanje k o j e se u m e e izmeu n j e
g a i o n o g a to j e o b j e k t i v n o d a t o . A k o o r i j e n t i s a n j e
na objektu i na o b j e k t i v n o m pretee tako da najee
i najglavnije odluke i radnje nisu uslovljene s u b j e k
tivnim shvatanjima, nego objektivnim okolnostima,
onda se govori o ekstravertnom stavu. A k o je o v a j
habitualan, govori se o ekstravertnom tipu. A k o n e k o
tako misli, osea i dela, j e d n o m r e j u : ivi onako k a o
t o neposredno o d g o v a r a o b j e k t i v n i m o k o l n o s t i m a i
n j i h o v i m zahtevima, onda je on ekstravertan. On ivi
tako da oevidno objekat kao determinantna koliina
u n j e g o v o j svesti igra v e u u l o g u negoli n j e g o v o s u
bjektivno shvatanje. On svakako ima subjektivna
s h v a t a n j a , ali j e n j i h o v a d e t e r m i n a n t n a s n a g a s l a b i j a
negoli snaga spoljanjih objektivnih uslova. Stoga on
i ne o e k u j e da e ikada u s v o m vlastitom unutra
n j e m biu naii ma na kakve neuslovljene inioce,
jer takve poznaje samo izvan sebe. Na epimetejski
nain njegovo unutranje bie podlee spoljanjem
z a h t e v u , s v a k a k o n e b e z b o r b e ; ali k r a j u v e k i s p a d a
u prilog o b j e k t i v n o g a uslova. N j e g o v a cela svest g l e
da na spoljanji svet, j e r mu vana i presudna deter
minacija svagda dolazi spolja. Ali ona mu otuda d o
lazi j e r je on o t u d a i o e k u j e . Iz o v o g a o s n o v n o g a

362
stava proizlaze tako rei sve osobenosti n j e g o v e psi
h o l o g i j e , u k o l i k o s e o v e n e o s n i v a j u ili n a p r i m a t u
o d r e e n e p s i h o l o k e f u n k c i j e ili n a i n d i v i d u a l n i m n a -
roitostima.
Interesovanje i panja s l e d u j u o b j e k t i v n o m s t i -
caju okolnosti, u p r v o m redu okolnostima najblie
okoline. Ne s a m o lica n e g o i stvari jesu o n o to p r i
v l a i i n t e r e s o v a n j e . S h o d n o t o m e i delanje s e u p r a v
lja p r e m a uticaj i m a lica i stvari. O n o je n e p o s r e d n o
vezano za o b j e k t i v n e injenice i determinacije, te se
iz njih m o e tako rei iscrpno objasniti. Delanje je na
primetain n a i n v e z a n o z a o b j e k t i v n e p r i l i k e . U k o l i k o
delanje nije samo reaktivno s obzirom na nadraaje
okoline, ono ipak svagda ima karakter koji se moe
p r i m e n i t i na realne prilike i u o k v i r u datoga nalazi
dovoljan i primeren slobodan prostor. Ono nema n i
kakvih ma k a k o ozbiljnih tendencija da izie izvan
t o g a p r o s t o r a . Isto v a i i z a i n t e r e s o v a n j e : o b j e k t i v n i
sticaj prilika i m a g o t o v o neiscrpnu dra, tako da i n
t e r e s o v a n j e n o r m a l n o nikada i ne trai neto d r u g o .
Moralni zakoni delanja poklapaju se s p o d u d a r n i m
zahtevima socijeteta, resp. s n o r m a l n i m shvatanjem
koje ima opte vaenje. Kad bi uobiajeno shvatanje
bilo drugo, onda bi i subjektivne moralne ideje v o
d i l j e b i l e d r u g e , a da t i m e nita ne bi b i l o i z m e n j e n o
na c e l o k u p n o m psiholokom habitusu. O v a stroga
uslovljenost o b j e k t i v n i m iniocima n i k a k o ne znai,
k a o to b i s e t o m o g l o initi, p o t p u n o ili a k i d e a l n o
prilagoivanje ivotnim uslovima uopte. Ekstravert-
n u p o g l e d u o v a k v o ulagoivanje ( E i n p a s s u n g ) u o b
jektivno dato m o r a na svaki nain izgledati kao p o t
puno prilagoivanje (Anpassung), jer tome pogledu
n e k o drugo merilo nije uopte dato. Ali, k a d se stvar
posmatra s viega stanovita, t i m e nikako nije r e e n o
da je o b j e k t i v n o dato i u svima okolnostima n o r m a l
n o . O b j e k t i v n i uslovi m o g u v r e m e n s k o - i s t o r i j s k i ili
lokalno da budu nenormalni. Jedinka koja je ulago-
e n a u te okolnosti u e s t v u j e , d o d u e , u n e n o r m a l
n o m s t i l u o k o l i n e , ali se, z a j e d n o s a e l o m s v o j o m
okolinom, nahodi u nenormalnom poloaju s obzirom
na optevaee zakone ivota. Pojedinac m o e pri t o m

363
s v a k a k o n a p r e d o v a t i , ali s a m o d o k s a e l o m s v o j o m
okolinom ne propadne zbog greha prema optim za
k o n i m a ivota. U toj propasti on m o r a uestvovati s
istom pouzdanou s k o j o m je ranije bio ulagoen u
o b j e k t i v n o d a t o . O n s e u l a g o d i o , ari s e n i j e p r i l a g o
dio, jer prilagoivanje iziskuje vie nego samo n e o
metano hoenje sa svagdanjim uslovima neposredne
o k o l i n e . ( U k a z u j e m n a S p i t e l e r o v a E p i m e t e j a.) P r i
lagoivanje iziskuje posmatranje onih zakona koji su
optiji negoli lokalni i vremensko-istorijski uslovi.
Cisto ulagoivanje je ogranienost n o r m a l n o g a e k s
t r a v e r t n o g a tipa. Za s v o j u n o r m a l n o s t ekstravertni
tip d u g u j e , s j e d n e strane, okolnosti to se relativno
bez smetnje ulagodio u date prilike i prirodno n e m a
nikakvih drugih zahteva n e g o da ispuni objektivno
d a t e m o g u n o s t i , d a k l e d a se, n a p r i m e r , p r i h v a t i p o
z i v a k o j i n a t o m e m e s t u ili u t o v r e m e p r u a n a d a m a
b o g a t e m o g u n o s t i , ili d a i n i i l i o b a v l j a b a t o t o
o k o l i n a t r e n u t n o p o t r e b u je i to od n j e g a o e k u j e , ili
da se uzdrava od svih novotarija k o j e jo nisu s a
s v i m p r i m l j e n e ili n e k a k o d r u k i j e p r e m a a j u o e k i
v a n j e okoline. A, s d r u g e strane, n j e g o v a se n o r m a l
nost osniva i na toj v a n o j okolnosti to ekstravertni
premalo vodi rauna o injeninosti svojih subjektiv
n i h p o t r e b a i n u n i h s t v a r i . T o j e , n a i m e , n j e g o v a sla
ba taka, jer tendencija n j e g o v a tipa ide u tolikoj
meri p r e m a spoljanjosti da se lako i najosetnija od
svih subjektivnih injenica, n a i m e z d r a v l j e tela, k a o
premalo objektivna, kao premalo spoljanja, ne
uzima dovoljno u obzir, tako da se vie ne ostvaruje
zadovoljenje elementarnih potreba neophodno nunih
za fiziko zdravlje. Z b o g toga trpi i telo, a n e k m o l i
dua. Ipak o v u poslednju okolnost ekstravertni r e
d o v n o m a l o p r i m e u j e , ali j e u t o l i k o v i e p r i m e u j e
njegova najblia domaa okolina. Gubitak ravnotee
on opaa tek kad se p o j a v l j u j u nenormalni telesni
o s e a j i.

O v u opipljivu injenicu on ne m o e prevideti.

P r i r o d n o je to on n j u smatra k a o k o n k r e t n u i o b
jektivnu, jer za n j e g o v mentalitet nema niega d r u
goga kod njega. K o d drugoga on odmah vidi u o -

364
braenje. Suvie ekstravertan stav m o e da postane
i bezobziran p r e m a subjektu toliko da se poslednji
sasvim rtvuje takozvanim objektivnim zahtevima,
na primer postojanim p o v e a v a n j e m posla, jer su
ipak p r e d o i m a p o r u d b i n e i j e r se m o r a j u ispuniti
mogunosti koje su se nametnule.
Opasnost ekstravertnoga jeste u t o m e to se on
u v l a i u o b j e k t e i u n j i m a se s a s v i m g u b i . F u n k c i o
n a l n a ( n e r v n a ) ili s t v a r n a t e l e s n a r e m e e n j a k o j a o t u
da nastaju imaju kompenzatoran znaaj, j e r ona s u
bjekat primoravaju na neko nedragovoljno samo-
ograniavanje. A k o su simptomi funkcionalni, oni
svojom naroitom prirodom m o g u simboliki da
izraavaju psiholoku situaciju; na primer u pevaa
ija slava naglo dostie opasnu veliinu, k o j a ga z a
vodi na nesrazmerno troenje energije, zbog nervne
smetnje iznenada malaksavaju visoki tonovi. U o
veka koji je od najskromnijih poetaka veoma brzo
dospeo do veoma uticajnoga i nadama bogatoga dru
tvenoga poloaja, psihogeno se p o j a v l j u j u svi s i m p
tomi brdske bolesti. o v e k a koji namerava da se o e
ni oboavanom i bezmerno precenjivanom enom v e
o m a sumnjiva karaktera spopada nervni gr u
drelu, koji ga prinuava da se ogranii na d v e olje
m l e k a na dan, a u z i m a ih svaka tri asa. T i m e je
stvarno spreen da poseuje svoju verenicu i m o e se
zanimati s a m o j o i s h r a n o m s v o g a tela. o v e k a k o j i
nije vie sposoban za napore svojega vlastitom zaslu
g o m o g r o m n o proirenoga posla snalaze n e r v n i n a
padi ei, zbog k o j i h on b r z o podlee histerinom
a l k o h o l i z m u . K a o to s e m e n i i n i , n a j e a n e u r o z a
ekstravertnoga tipa jeste histerija. kolski p r i m e r
histerije u v e k je karakterisan preteranim optenjem
s licima iz okoline, a isto tako je u p r a v o imitatorsko
ulagoivanje u prilike karakteristina osobenost.
Osnovna crta histerinoga bia jeste postojana t e n
dencija da se o n o pravi interesantnim i izaziva utiske
u onih s k o j i m a saobraa. Korelat t o m e je poslovina
sugestibilnost, povodijivost za d r u g i m licima. O e
vidna ekstraversija pokazuje se u sklonosti ka s a o p -
tavanju i poverljivosti histerinoga lica, k o j a p o n e -

365
kad ide do saoptavanja sasvim fantastinih sadraja,
i o t u d v o d i p o r e k l o p r e k o r e v a n j e h i s t e r i n e lai. H i
sterini karakter je p o n a j p r e preterivanje u n o r
m a l n o m e stavu, k o m p l i k o v a n o zatim z b o g k o m p e n -
zatorskih reakcija nesvesnoga, k o j e nasuprot prete-
ranoj ekstraversiji psihiku energiju z b o g telesnih
remeenja primoravaju na introversiju. Z b o g reakci
je nesvesnoga nastaje druga kategorija simptoma,
koji imaju vie introvertan karakter. O v a m o , pre s v e
ga, pripada bolesno p o j a a n a delatnost fantazije.
Posle ovoga optega karakterisanja ekstravertnoga
stava prelazimo sada na opis p r o m e n a to ih d o i v -
ljuju osnovne psiholoke funkcije zbog ekstravertno
ga stava.

2. S T A V N E S V E S N O G A

M o d a se ini u d n o v a t o to g o v o r i m o n e k o m
s t a v u n e s v e s n o g a . K a o to s a m d o v o l j n o o b j a s n i o ,
j a v e z u nesvesnoga p r e m a svesti zamiljam k a o k o m -
penzatornu. P o t o m e shvatanju n e s v e s n o m b i isto
tako p r i p a d a o stav k a o i svesti.
U p r e t h o d n o m odeljku istakao sam tendenciju
ekstravertnoga stava p r e m a izvesnoj jednostranosti,
naime dominantni poloaj objektivnoga inioca u
toku psihikoga deavanja. Ekstravertni tip svagda
tei da se (prividno) preda uticaju objekta i da svoj
subjekat asimilie objektu. Opirno sam ukazao na
konsekvencije koje m o g u da proiziu iz preterivanja
ekstravertnoga stava, n a i m e na tetno priguivan je
subjektivnoga inioca. P r e m a tome, m o e se oekiva
ti da e psiholoka kompenzacija svesnoga ekstra
vertnoga stava naroito naglaavati subjektivni m o
menat, tj. imaemo da u nesvesnom dokaemo jaku
egocentrinu tendenciju. O v a j dokaz stvarno polazi
za r u k o m praktikom iskustvu. O v d e ne ulazim u k a -
zuistiko, nego u k a z u j e m na naredne odeljke, gde k o d
svakoga funkcionoga tipa pokuavam da prikazem
karakteristini stav nesvesnoga. Ukoliko je u o v o m
odeljku re samo o kompenzaciji optega ekstravert
n o g a stava, o g r a n i a v a m se na isto tako optu k a r a k -

366
teristiku kompenzatorskoga stava nesvesnoga. Stav
nesvesnoga za uspenu dopunu svesnoga ekstravert
n o g a stava ima n e k u vrstu introvertnoga karaktera.
Ono koncentrie energiju na subjektivni momenat, tj.
na sve potrebe i zahteve koji su zbog suvie ekstra
v e r t n o g a s v e s n o g a s t a v a p r i g u e n i ili p o t i s n u t i . K a o
to v e i z p r e t h o d n o g a o d e l j k a j a s n o s l e d u j e , m o e s e
lako shvatiti da orijentacija p r e m a o b j e k t u i o b j e k
tivno d a t o m vri nasilje nad m n o g i m subjektivnim
pokretima, miljenjima, eljama i nunostima i lia
va ih one energije koja im na prigodan nain treba
da pripada. o v e k nije nikakva maina, k o j a se u
datom sluaju moe prepraviti za sasvim druge cilje
ve i koja zatim funkcionie na sasvim drukiji nain
i s i s t o m p r a v i l n o u k a o i r a n i j e . o v e k s v a g d a sa
s o b o m nosi celu s v o j u istoriju i istoriju oveanstva.
A l i istorijski inilac predstavlja ivotnu potrebu k o
j o j m o r a u susret izlaziti m u d r a e k o n o m i j a . Sto je
dosad bilo m o r a u n o v o m nekako doi do rei i uzeti
uea u ivotu. Stoga cela asimilacija o b j e k t u nailazi
na protest pritenjenoga minoriteta o n o g a to je bilo
d o s a d i to j e b i l o o d p o e t k a . I z o v o g a s a s v i m o p t e -
ga razmiljanja lako se m o e shvatiti zbog ega n e
svesni zahtevi ekstravertnoga tipa imaju zapravo p r i
m i t i v a n i i n f a n t i l a n , s e b i a n k a r a k t e r . K a d Frojd za
nesvesno kae da ono m o e samo eleti, onda to u
velikoj m e r i vai za nesvesno ekstravertni tip. U l a g o -
ivanje u objektivno dato i asimilacija n j e m u sprea
va osveivanje nedovoljnih subjektivnih pokreta.
O v e t e n d e n c i j e (misli, e l j e , a f e k t i , p o t r e b e , o s e a n j a
itd.) d o b i j a j u p r e m a s t e p e n u s v o j e p o t i s n u t o s t i r e g r e
sivan karakter, t j . ukoliko su m a n j e priznate, utoliko
postaju infantilnije i arhaini je. Svesni stav otima im
njihova relativno disponibilna posedanja energije i
ostavlja i m o d energije samo o n o to s e m o e o b e l e -
iti k a o p r v o b i t n i i n s t i n k t . I n s t i n k t s e n e m o e u n i
titi p r o i z v o l j n i m m e r a m a p o j e d i n e j e d i n k e ; t o b i i z i
skivalo ak dugo organsko preobraavanje mnogih
narataja, j e r instinkt je energetiki izraz o d r e e n e
organske nastrojenosti. Tako, naposletku, k o d svake
pritenjene tendencije ostaje znatan prinos energije,

367
k o j i o d g o v a r a jaini instinkta, i u v a s v o j u d e l o t v o r -
nu mo, iako je oduzimanjem energije postao nesve-
stan. t o j e svesni ekstravertni stav p o t p u n i j i , u t o
liko je infantilniji i arhainiji nesvesni stav. Nesvesni
stav p o n e k a d je karakterisan b r u t a l n i m e g o i z m o m ,
koji daleko p r e k o r a u j e detinjsku prirodu i granii se
s opakou. Tu one elje za incestom, k o j e Frojd opi
suje, nalazimo u p u n o m cvetu. Po sebi se razume da
su o v e stvari sasvim nesvesne i da o k u laikoga p o -
smatraa ostaju skrivene dokle god ekstravertni s v e
sni s t a v n e d o s t i g n e n i k a k a v v i i s t e p e n . A l i d o e l i
do preterivanja svesnoga stanovita, o n d a s i m p t o m a -
t i n o izlazi n a v i d i k i n e s v e s n o , t j . n e s v e s n i e g o i z a m ,
infantilizam i arhaizam, gubi svoj prvobitni k o m p e n -
z a t o r s k i k a r a k t e r t i m e t o s e p o j a v l j u j e u v i e ili m a
n j e otvorenoj opoziciji p r e m a svesnome stavu. To se
deava ponajpre u apsurdnom preterivanju svesnoga
stanovita, a to preterivanje treba da slui p r i g u i -
v a n j u n e s v e s n o g a , ali o v o s e r e d o v n o z a v r a v a j e d
n o m reductio a d a b s u r d u m svesnoga stava, t j . s l o
m o m . Katastrofa moe da bude objektivna, ukoliko
se objektivne svrhe postepeno iskrivljuju u s u b j e k
t i v n e . T a k o se, n a p r i m e r , j e d a n t a m p a r z a d v a d e s e t
godina dugoga tekoga rada od obinoga nametenika
bio uzdigao do samostalnoga sopstvenika v e o m a
u g l e d n e r a d n j e . R a d n j a s e s v e v i e i v i e irila, i o n
j o j se sve vie i vie posveivao, time to je postepeno
sve svoje sporedno interesovanje svodio na nju. P o
sao ga je progutao, a to ga je g u r n u l o u propast na
o v a j nain: nesvesno, radi k o m p e n z a c i j e n j e g o v i h
iskljuivih poslovnih interesa, oivele su u n j e m u i z -
vesne u s p o m e n e iz n j e g o v a detinjstva. On je tada n a
l a z i o v e l i k u r a d o s t u s l i k a n j u i c r t a n j u . M e s t o d a se,
dakle, latio te sposobnosti k a o sporednoga zanimanja
radi odravanja ravnotee, on je n j u kanalisao u svoj
posao i p o e o fantazirati o u m e t n i k o m u o b l i a v a -
n j u svojih proizvoda. Na nesreu, fantazije su postale
stvarnost: on je stvarno poeo proizvoditi po s v o m
vlastitom primitivnom i infantilnom ukusu, s takvim
ishodom da je posle nekoliko godina njegov posao
krenuo u propast. On je delao p r e m a j e d n o m od naih

368
kulturnih ideala, po k o m e delotvorni ovek sve
m o r a koncentrisati na j e d a n krajnji cilj. A l i je otiao
suvie daleko i pao je kao rtva m o i subjektivnih,
infantilnih zahteva.
Meutim, katastrofalno reenje m o e da b u d e i
subjektivne vrste, n a i m e u obliku nekoga nervnoga
s l o m a . T a k a v s l o m p o j a v l j u j e s e n a t a j n a i n to n e
svesno protivdejstvo moe naposletku da ukoi sve-
snu akciju. U t o m e sluaju svesti se kategoriki n a
m e u zahtevi nesvesnoga i time izazivaju koban ra
s c e p , k o j i s e v e i n o m i s p o l j a v a u t o m e t o l j u d i ili
v i e n e z n a j u ta z a p r a v o h o e , n i z a ta n e m a j u v i e
v o l j e , ili n a j e d a r e d h o e s u v i e m n o g o i p o k a z u j u s u
v i e v o l j e , ali z a n e m o g u n e s t v a r i . P r i t e z a n j e i n f a n
tilnih i primitivnih nagona, k o j e je ee nuno iz
k u l t u r n i h r a z l o g a , l a k o d o v o d i d o n e u r o z e ili d o z l o
u p o t r e b e narkotikih tvari, kao to su alkohol, m o r -
f i j u m , k o k a i n itd. U j o t e i m s l u a j e v i m a rascep se
zavrava samoubistvom. Znaajna osobenost nesve-
s n i h t e n d e n c i j a j e s t e u t o m e t o o n e , u k o l i k o s e sve-
snim nepriznavanjem l i a v a j u s v o j i h e n e r g i j a , uto
liko dobivaju destruktivan karakter, i to i m presta
nu da budu kompenzatorne. Ah prestaju da budu
kompenzatorne kada dostignu stanje koje odgovara
kulturnom nivou apsolutno nepomirljivom s naim.
Od toga trenutka nesvesne tendencije obrazuju blok
k o j i je u s v a k o m p o g l e d u suprotan svesnom stavu i
ije postojanje dovodi do otvorenoga sukoba. inje
nica da stav nesvesnoga k o m p e n z u j e stav svesti d o l a
zi uopte do izraza u psihikoj ravnotei. N o r m a l a n
ekstravertan stav, n a r a v n o , nikada ne znai da se
jedinka uvek i svugde ponaa prema ekstravertnoj
s h e m i . U s v i m a o k o l n o s t i m a u i s t e j e d i n k e b i e za
posmatranje m n o g o psiholokih dogaaja gde m e h a
nizam introversije dolazi u pitanje. Ekstravertnim
nazivamo samo dranje u k o m e pretee mehanizam
ekstraversije. U tome sluaju svagda je najvie dife
rencirana psihika funkcija u ekstravertnoj primeni,
d o k se m a n j e diferencirane funkcije nalaze u intro-
vertnoj primeni, tj. funkcija vie vrednosti veinom
je svesna i p o t p u n o p a d a p o d k o n t r o l u svesti i svesne

24 Jung, Odabrana dela, V

369
namere, dok su manje diferencirane funkcije manje
svesne, resp. delimino nesvesne, i u m n o g o slabijoj
meri podvrgnute svesnoj proizvoljnosti. Funkcija vie
svesti svagda je izraz svesne linosti, njena namera,
njena volja i njeno izvrivanje, dok manje diferenci
rane funkcije pripadaju stvarima koje se nekome d e
a v a j u . T o n e t r e b a d a b u d u b a l a p s u s l i n g u a e , ili c a -
l a m i , ili k a k v e d r u g e o m a k e , n e g o m o g u i p o l o v i n o m
ili t r i m a e t v r t i n a m a d a p r o i z l a z e i z n a m e r a , t i m e t o
m a n j e diferencirane funkcije i m a j u i slabiju svesnost.
Klasian primer za to je ekstravertni oseajni tip,
koji uiva u izvanrednom oseajnom odnosu sa s v o
j o m o k o l i n o m , ali k o m e s e d e a v a d a p o n e k a d i s p o
ljava sudove s krajnjom netaktinou. Ovi sudovi
proizlaze iz n j e g o v o g m a n j e diferenciranoga i m a n j e
svesnoga miljenja, koje je samo delimino pod n j e
g o v o m kontrolom i, osim toga, nedovoljno se odnosi
na objekat, pa stoga moe da utie kao bezobzirno u
velikoj meri.

Manje diferencirane funkcije u ekstravertnom

stavu svagda odaju izvanrednu subjektivnu uslovlje-
nost izrazite egocentrinosti i linoga predubeenja,
ime dokazuju svoju blisku vezu s nesvesnim. U
n j i m a p o s t o j a n o izlazi n a v i d e l o nesvesno. o v e k n e
s m e sebi uopte predstavljati da nesvesno trajno lei
s a k r i v e n o p o d t o l i k i m i t o l i k i m n a s l a g a m a i da se u
neku ruku m o e otkrivati samo m u n i m dubinskim
b u e n j e m . Naprotiv, nesvesno se postojano uliva u
svesno psiholoko zbivanje, i to u tako v e l i k o j m e r i
d a j e p o s m a t r a u p o n e k a d t e k o resiti k o j e k a r a k t e r
ne osobine treba da se pripisuju svesnoj, a koje n e -
svesnoj linosti. O v a tekoa p o j a v l j u j e se u g l a v n o m
kod lica koja se u malo v e o j meri izraavaju negoli
d r u g a . R a z u m e se, v e o m a z a v i s i i o d s t a v a p o s m a t r a -
e v o g d a l i o n v i e s h v a t a s v e s n i ili n e s v e s n i k a r a k
ter j e d n e linosti. Uopte, posmatra k o j i je n a s t r o
j e n da sudi p r e e shvatiti svestan karakter, d o k e
p o s m a t r a k o j i j e nastrojen d a opaa vie biti p o d
uticajem nesvesnoga karaktera, jer sud se vie inte-
resuje za svesno motivisanje psihikoga deavanja,
d o k opaanje vie registruje isto deavanje. A l i u k o -

370
liko u j e d n a k o j m e r i p r i m e n j u j e m o o p a a n j e i sud,
lako n a m se m o e dogoditi da n a m se jedna linost
p o j a v l j u j e u isti m a h k a o i n t r o v e r t n a i e k s t r a v e r t n a ,
a da p r e svega ne b i s m o znali kazati k o m e stavu p r i
pada funkcija vie vrednosti. U takvim sluajevima
samo temeljna analiza funkcijskih osobina m o e n a m
pomoi da steemo prihvatljivo shvatanje. Pri tome
treba voditi rauna koja je funkcija sasvim potinje-
na kontroli svesti i motivaciji, a k o j e f u n k c i j e i m a j u
karakter sluajnoga i spontanoga. P r v a funkcija je
u v e k vie diferencirana nego o v e druge, koje, osim
toga, imaju pomalo infantilne i primitivne osobine.
P o n e k a d p r v a funkcija daje utisak normalnosti, d o k
o v e druge i m a j u u sebi neto n e n o r m a l n o i patoloko.

3. OSOBENOSTI PSIHOLOKIH OSNOVNIH FUNKCIJA

U EKSTRAVERTNOME STAVU

a) Miljenje

Z b o g ekstravertnoga optega stava orijentie se

miljenje prema objektu i objektivnim injenicama.
O v a orijentacija miljenja p o k a z u j e izrazitu o s o
bitost.
M i l j e n j e uopte hrani se, s j e d n e strane, iz
subjektivnih, u k r a j n j e m r e d u nesvesnih izvora, a,
s druge strane, iz o b j e k t i v n i h injenica d o b i v e n i h
posredstvom ulnih percepcija. Ekstravertno milje
n j e odreuju ovi poslednji inioci u veoj meri n e
goli prvi. Sud u v e k pretpostavlja neko merilo; za
ekstravertni sud p u n o v a n o je i presudno merilo u z e
to iz objektivnih prilika, svejedno da li je ono p r e d
stavljeno neposredno objektivnom, ulno opaljivom
i n j e n i c o m , ili o b j e k t i v n o m i d e j o m , j e r o b j e k t i v n a
ideja je takoe neto spol ja dato i spol ja uzeto, iako
se ona subjektivno odobrava. Stoga ekstravertnom
miljenju nikako nije p o t r e b n o da b u d e isto k o n
k r e t n o m i l j e n j e o i n j e n i c a m a , n e g o o n o m o e isto
tako biti i isto idealno miljenje, ukoliko je samo
dokazano da su ideje k o j i m a se misli u v e o j meri
uzete spol ja, t j . d o b i v e n e posredstvom tradicije, v a -

24*
371
spitanja i u t o k u obrazovanja. Kriterij um p r o s u i v a
n j a d a l i j e j e d n o m i l j e n j e e k s t r a v e r t n o s a s t o j i se,
dakle, najpre u pitanju prema k o m e se merilu s u e
n j e u p r a v l j a , d a l i j e o n o d o b i v e n o s p o l j a ili j e s u b
jektivnoga porekla. Dalji kriterijum je pravac za
kljuivanja, naime pitanje da li je miljenje p r v e n
s t v e n o o k r e n u t o k a s p o l j a s n o s t i ili n e . B a v l j e n j e m i
ljenja konkretnim predmetima nije nikakav dokaz
za njegovu ekstravertnu prirodu, jer ja se m o g u m i
s l e i z a n i m a t i k o n k r e t n i m p r e d m e t o m , t i m e to s v o j e
m i l j e n j e a p s t r a h u j e m o d n j e g a ili t i m e t o s v o j e m i
ljenje njime konkretiem. A k o se m o j e miljenje i
zanima k o n k r e t n i m stvarima, i u k o l i k o bi se i m o g l o
obeleiti kao ekstravertno, ipak ostaje neizvesno i
karakteristino k o j i m e p r a v c e m miljenje udariti,
naime da li o n o u svom daljem toku ponovo vodi
k o b j e k t i v n i m d a t o s t i m a , s p o l j a n j i m i n j e n i c a m a ili
o p t i m , v e d a t i m p o j m o v i m a , ili n e . Z a p r a k t i k o
miljenje trgovca, tehniara, prirodnonaunoga istra
ivaa odmah je oevidan pravac prema objektu.
Sto se tie filosofova miljenja, tu ne m o e biti s u m
nje ako pravac njegova miljenja smera na ideje. U
o v o m e s l u a j u m o r a se, s j e d n e s t r a n e , ispitati d a l i
su te ideje samo apstrakcije iz iskustva na o b j e k t u i
t i m e n e p r e d s t a v l j a j u nita d r u g o n e g o v i e k o l e k
tivne p o j m o v e , koji u sebi obuhvataju zbir o b j e k t i v
nih i n j e n i c a ; s d r u g e strane, m o r a se ispitati da li
su te ideje (ako, naime, nisu o e v i d n e kao apstrak
cije iz neposrednih iskustava) m o d a dole tradicijom
ili s u u z e t e i z d u h o v n e o k o l i n e . M o e l i s e n a t o p i
tanje potvrdno odgovoriti, onda te ideje takoe p r i
p a d a j u kategoriji o b j e k t i v n i h datosti, i zato se i o v o
miljenje m o e obeleiti kao ekstravertno.

I p o r e d toga to sam p r e d u z e o da sutinu i n t r o

vertnoga miljenja ne prikazujem ovde, nego u j e d
n o m d o c n i j e m odeljku, ipak mi se ini neizbeno da
v e o v d e d a m nekoliko obaveten ja. Jer, kad o v e k
t a n o r a z m i s l i ta s a m m a l o a s r e k a o o e k s t r a v e r t
nome miljenju, lako moe doi do zakljuka da time
uopte ne mislim na sve o n o to se r a z u m e v a p o d
miljenjem. Miljenje koje nije upravljeno ni na

372
objektivne injenice ni na opte ideje ne zasluuje,
m o g l o bi se rei, i m e m i l j e n j a . Ja sam svestan toga
da nae v r e m e i njegovi odlini predstavnici poznaju
i priznaju samo ekstravertni tip miljenja. To, s j e d
n e s t r a n e , d o l a z i o t u d a to r e d o v n o s v a k o m i l j e n j e
to se v i d i na povrini sveta u o b l i k u n a u k e i f i l o s o -
f i j e , ili i u m e t n o s t i , n e p o s r e d n o v o d i p o r e k l o o d
o b j e k t a ili s e u l i v a u o p t e i d e j e . I z o b a r a z l o g a o n o
mi se p o j a v l j u j e , ako i ne svagda k a o evidentno, a
o n o i p a k u sutini k a o r a z u m l j i v o i s t o g a k a o r e l a t i v
no vaee. U tome smislu moe se rei da je zapravo
poznat samo ekstravertni intelekat, naime ba onaj
koji se orijentie na objektivno datome. Ali postoji
sad p o i n j e m da g o v o r i m o i n t r o v e r t n o m e i n t e l e k
tu i sasvim drugi nain miljenja, k o m e se ak
teko m o e poricati i m e miljenja, naime nain
koji se ne orijentie ni na neposrednom objektiv
n o m iskustvu ni na optim i objektivno posredova
n j e m dobivenim idejama. Do ovoga drugoga naina
miljenja doao sam na ovaj nain: kad se u misli
m a z a n i m a m n e k i m k o n k r e t n i m o b j e k t o m ili n e k o m
optom idejom, i to tako da pravac m o j e g a miljenja
u k r a j n j o j liniji v o d i p o n o v o natrag ka m o j i m p r e d
m e t i m a , o n d a taj intelektualni p r o c e s nije j e d i n i p s i
hiki proces koji se u meni trenutno deava. P r e l a
z e i p r e k o s v i h m o g u n i h o s e a j a (oseta) i o s e a n j a
k o j a s e p o r e d m o j e g a t o k a m i s l i v i e ili m a n j e p r i m e -
u j u k a o smetnja, istiem da je m o j tok misli koji
polazi od o b j e k t i v n o datoga i tei o b j e k t i v n o m e p o
stojano takoe u vezi sa subjektom. Ova veza je c o n -
ditio sine qua non, j e r b e z n j e uopte ne bi bilo n i
k a k v a toka misli. A k o s e v e m o j t o k misli, koliko
je god to moguno, upravlja prema objektivno datom,
i p a k j e t o moj s u b j e k t i v n i t o k m i s l i , k o j i n i t i s e m o e
kloniti m e a n j a s u b j e k t i v n o g a niti biti b e z n j e g a . A k o
v e teim ka t o m e da s v o m e toku misli u s v a k o m e
pogledu dam objektivan pravac, ipak ne m o g u spre-
iti subjektivni paralelni proces i n j e g o v o direktno
uestvovanje a da ne o d u z m e m ivot svome toku
misli. O v a j subjektivni paralelni proces i m a prirodnu
i s a m o v i e ili m a n j e i z b e n u t e n d e n c i j u d a o b j e k t i v -

373
no dato subjektivie, t j . asimiluje subjektu. Padne li
glavni akcenat na subjektivni proces, onda nastaje
ona druga vrsta miljenja k o j a je suprotna ekstra-
vertnome tipu, n a i m e na subjektu i na subjektivno
datom orijentisani pravac, koji ja obeleavam kao
introvertan. Iz o v o g a drugoga orijentisanja nastaje
m i l j e n j e k o j e niti j e d e t e r m i n i s a n o o b j e k t i v n i m i
n j e n i c a m a niti u p r a v l j e n o na o b j e k t i v n o dato, dakle
miljenje k o j e polazi od subjektivno datoga i okree
se s u b j e k t i v n i m i d e j a m a ili i n j e n i c a m a s u b j e k t i v n e
prirode. Ja ovde neu dalje da ulazim u ovo milje
nje, nego hou samo da utvrdim njegovo postojanje,
da time dam nunu dopunu ekstravertnome toku
misli i o b j a s n i m n j e g o v u sutinu. Ekstravertno m i
l j e n j e d o l a z i d o i z r a z a s a m o n a t a j n a i n to o b j e k
tivnoj orijentaciji pripada izvesna prevaga. Ta o k o l
nost nita ne m e n j a u logici miljenja, n e g o s a m o
s a i n j a v a o n u o d Demsa k a o p i t a n j e t e m p e r a m e n t a
shvaenu razliku izmeu mislilaca. Orijentisanjem
p r e m a o b j e k t u n i j e , k a o to j e r e e n o , n i t a p r o m e -
n j e n o u s u t i n i m i s l e n e f u n k c i j e , ali j e p r o m e n j e n o
u njenoj pojavi. K a k o se upravlja prema objektivno
datom, ona se pojavljuje kao prikovana za objekat,
kao da bez spoljanjega orijentisanja ne bi ni mogla
postojati. O n a se p o j a v l j u j e quasi u pratnji spolja-
n j i h i n j e n i c a , ili s e i n i d a j e p o s t i g l a s v o j u v i s i
nu ako se m o e ulivati u k a k v u optevaljivu ideju.
ini se da je ona svagda p o d uticaj em o b j e k t i v n o d a
toga i da svoje zakljuke m o e donositi samo s n j e
g o v i m pristankom. Stoga ona izaziva utisak n e s l o b o
de i p o n e k a d k r a t k o v i d o s t i , i p o r e d s v e o k r e t n o s t i u
prostoru ogranienom objektivnim granicama.

O n o to o v d e o p i s u j e m jeste s a m o utisak p o j a v e
ekstravertnoga miljenja u posmatrau, koji ve sto
g a m o r a stajati n a d r u g o m stanovitu, j e r inae n i
kako ne bi ni m o g a o posmatrati p o j a v u ekstravert
n o g a miljenja. Z b o g svojega drugoga stanovita on
i v i d i s a m o p o j a v u , a ne n j e g o v u sutinu. A ko s a m
s t o j i u sutini o v o g a m i l j e n j a , o n m o e d o i s t a d a
s h v a t i n j e g o v u s u t i n u , ali n e n j e g o v u p o j a v u . O c e -
njivanje prema samoj pojavi ne m o e odati pravdu

374
sutini, i z a t o se o n o u n a j v i e s l u a j e v a z a v r a v a
o d u z i m a n j e m vrednosti. A l i p o sutini o v o m i l j e n j e
nije manje plodno i stvaralako negoli introvertno
miljenje, s a m o n j e g o v a m o slui d r u g i m c i l j e v i m a
negoli o v o . O v a razlika naroito se p r i m e u j e k a d se
ekstravertno miljenje doepa gradiva koje je spe
cifian predmet subjektivno orijentisanoga miljenja.
O v o j e s l u a j a k o se, n a p r i m e r , s u b j e k t i v n o u v e r e -
n j e a n a l i t i k i o b j a n j a v a i z o b j e k t i v n i h i n j e n i c a ili
kao posledica i i z v o e n j e iz objektivnih ideja. A l i za
nau prirodnonauno orijentisanu svest razlika i z m e
u jednoga i drugoga naina miljenja postaje jo
oevidnija kad subjektivno orijentisano miljenje p o
kuava da objektivno dato d o v e d e u veze k o j e nisu
o b j e k t i v n o date, t j . da ga potini s u b j e k t i v n o j ideji.
I j e d n o i d r u g o o s e a se k a o p r e s e z a n j e i p r i t o m e
se p o j a v l j u j e o n o dejstvo senke to ga j e d a n za d r u
gim imaju oba naina miljenja. Subjektivno orijen
tisano m i l j e n j e p o j a v l j u j e se tada k a o ista p r o i z
voljnost, a ekstravertno miljenje kao najobiniji i
banalni inkomenzurabilitet. Stoga oba stanovita n e
prestano ratuju jedno protiv drugoga. M o g l o bi se
m i s l i t i d a b i s e o v a j s p o r l a k o m o g a o z a v r i t i t i m e to
bi se predmeti subjektivne prirode sasvim odvojili
od onih objektivne prirode. O v o odvajanje je, na a
lost, n e m o g u n a stvar, iako su m n o g i pokuali da ga
izvedu. A kad bi to odvajanje i bilo m o g u n o , ono bi
bilo velika nevolja, j e r su oba orijentisanja po sebi
jednostrana te imaju samo ogranieno vaenje, i ba
zato potrebuju svoje uzajamno uticanje. A k o o b j e k
tivno dato stavi m i l j e n j e p o d svoj uticaj ma u k o j o j
v e o j m e r i , o n o m i l j e n j e s t e r i l i z u j e t i m e to g a p o -
n i a v a d o ista d o d a t k a o b j e k t i v n o d a t o g a , t a k o d a
o n o ni u k o m e pogledu ne moe vie da se oslobodi
objektivno datoga do izraivanja apstraktna pojma.
P r o c e s miljenja ograniava se tada na isto m i s l e -
no praenje (Nachdenken), ne u smislu razmi
ljanja (Uberlegung), n e g o u smislu istoga p o d r a
a v a n j a , k o j e u sutini n e k a e n i t a d r u g o n e g o o n o
to se o e v i d n o i n e p o s r e d n o nalazilo v e u o b j e k t i v
no datom. Takav misleni proces prirodno vodi natrag

375
k o b j e k t i v n o d a t o m , ali n i k a d a p r e k o n j e g a , d a k l e n i
do spajanja iskustva s o b j e k t i v n o m i d e j o m ; i o b r n u
to, ako o v o miljenje ima za p r e d m e t o b j e k t i v n u i d e
ju, ono nee moi da postigne praktiko pojedinano
i s k u s t v o , n e g o e u p o r n o o s t a j a t i u j e d n o m v i e ili
m a n j e tautolokom stanju. Za o v o materijalistiki
mentalitet daje jasne primere.
A k o ekstravertno miljenje zbog pojaane deter
minacije objektom podlegne objektivno datom, onda
se o n o , s j e d n e strane, sasvim g u b i u p o j e d i n a n o m
iskustvu i proizvodi gomilanje nesvarenih e m p i r i j
s k i h m a t e r i j a l i j a . T e k a m a s a v i e ili m a n j e n e p o v e
zanih pojedinanih iskustava stvara stanje mislene
disocijacije, k o j a r e d o v n o n a d r u g o j strani izaziva
psiholoku k o m p e n z a c i j u . O v a se sastoji u j e d n o j
kako prostoj tako i optoj ideji, koja nagomilanoj,
ali i z n u t r a n e p o v e z a n o j c e l i n i t r e b a d a d a p o v e z a n o s t ,
ili p o s r e d n o b a r s l u t n j u t a k v e p o v e z a n o s t i . P o d e s n e
i d e j e z a t u s v r h u j e s u m o d a m a t e r i j a ili e n e r g i
j a . A l i ako m i l j e n j e u p r v o m r e d u ne zavisi suvie
od spoljanje injenice, nego od neke ideje koja je
ovladala injenicama, onda iz kompenzacije siroma
tva te i d e j e nastaje utoliko izrazitije n a g o m i l a v a n j e
injenica, koje su ba jednostrano grupisane prema
relativno ogranienu i sterilnu stanovitu, i pri t o m e
r e d o v n o m n o g o d r a g o c e n i j i i u m n i j i aspekti stvari
potpuno propadaju. Vrtoglavo obilje takozvane nau
ne literature naih dana d u g u j e , na alost u v i s o k o m
postotku, svoju egzistenciju ovoj ravoj orijentaciji.

b) Ekstravertni misleni tip

K a o to iskustvo pokazuje, psiholoke o s n o v n e

funkcije u j e d n o j istoj jedinki retko ih g o t o v o n i k a
d a n e m a j u s v e i s t u j a i n u i h isti s t e p e n r a z v i t k a . R e
d o v n o p r e t e e j e d n a ili d r u g a f u n k c i j a k a k o u j a i n i
tako i u razvitku. A k o m e u psiholokim funkcijama
p r i p a d a prvenstvo m i l j e n j u , t j . a k o j e d i n k a s v o j e
ivotne radnje izvruje uglavnom pod rukovodstvom
miljenja i razmiljanja, tako da sve ma kako vane

376
r a d n j e p r o i z l a z e , ili b i b a r p o t e n d e n c i j i t r e b a l o d a
proizlaze, iz intelektualno miljenih motiva, onda je
r e o mislenu tipu. T a k a v t i p m o e da b u d e i n t r o -
v e r t a n ili e k s t r a v e r t a n : m i s e o v d e n a j p r e b a v i m o
ekstravertnim mislenim tipom. O v a j t i p , dakle, po
definiciji, bie o v e k k o j i tei naravno, s a m o u k o
l i k o j e ist t i p d a c e l o k u p n o s v o j e i s p o l j a v a n j e i
v o t a stavi u zavisnost od intelektualnih zakljuaka,
koji se u poslednjem redu svagda orijentiu na o b j e k
t i v n o d a t o m , ili n a o b j e k t i v n i m i n j e n i c a m a ili o p t e -
vaeim idejama. O v a j tip oveka ne samo sebi n e g o
i svojoj okolini p r e m a objektivnoj injeninosti,
resp. njenoj objektivno orijentisanoj intelektualnoj
formuli, daje presudnu mo. T o m formulom meri se
d o b r o i zlo, o d r e u j e se lepo i runo. Pravilno je sve
to o d g o v a r a o v o j formuli, nepravilno to n j o j p r o -
t i v r e i , i s l u a j n o to p o r e d n j e i n d i f e r e n t n o p r o t i e .
Kako se ova formula pojavljuje shodno svetskom
smislu, ona postaje i svetski zakon, koji u v e k i s v u
gde mora doi do ostvarenja ne samo u pojedina
n o m n e g o i u o p t e m . K a o jto s e e k s t r a v e r t n i m i s l e
ni tip p o d r e u j e s v o j o j f o r m u h , to m o r a da ini i
n j e g o v a okolina za s v o j u vlastitu sreu, j e r ko to ne
ini, taj je neispravan, on se protivi s v e t s k o m z a k o
nu, i stoga je n e r a z u m a n , n e m o r a l a n i besavestan.
Ekstravertnom m i s l e n o m tipu n j e g o v moral zabra
n j u j e da trpi izuzetke, jer n j e g o v moral m o r a da p o
stane stvarnost p o d svima okolnostima, poto je to,
k a o to s e n j e m u p o j a v l j u j e , n a j i s t i j e f o r m u l i s a n j e
o b j e k t i v n e injeninosti i stoga m o r a da b u d e i o p t e -
v a e a istina, n e i z b e n a z a s p a s e n j e o v e a n s t v a . T o
ne moda iz ljubavi prema blinjemu, nego sa viega
s t a n o v i t a p r a v e d n o s t i i i s t i n e . S v e to se u n j e g o v o j
vlastitoj prirodi osea kao protivreno o v o j formuli
jeste samo nepotpunost, sluajno podbacivanje, koje
e p r v o m prilikom biti popravljeno, a ako to ne p o e
za rukom, onda je ono bolesno. A k o bi trebalo da t o
lerancija sa bolesnicima, b o l n i c i m a i n e n o r m a l n i m a
ini sastavni d e o f o r m u l e , za to se nalazi specijalna
ustanova, na primer zavodi za spaavanje, bolnice,
z a t v o r i , k o l o n i j e itd., r e s p . p l a n o v i i n a c r t i z a t o . Z a

377
pravo izvoenje redovno nije dovoljan motiv pra
vinosti i istine, za to je p o t r e b n a j o i p r a v a l j u b a v
prema blinjemu, k o j a ima vie posla sa oseanjem
negoli s jednom intelektualnom formulom. Zapravo
b i t r e b a l o ili m o r a l o b i se i g r a j u v e l i k u u l o g u .
A l i ako je formula d o v o l j n o prostrana, onda ovaj tip
k a o r e f o r m a t o r , k a o d r a v n i t u i l a c i i s t i l a c savesti,
ili k a o p r o p a g a t o r v a n i h n o v i n a , m o e d a i g r a z a s o
c i j a l n i i v o t v e o m a k o r i s n u u l o g u . M e u t i m , to j e
f o r m u l a ua, t o vie o v a j tip postaje zanovetalo, m u
drija i p r e m a sebi pravini kritiar, k o j i bi sebe i
druge eleo da stegne u jednu shemu. T i m e su n a
znaene sve krajnje take izmeu kojih se kree
mnoina ovih tipova.
S h o d n o sutini e k s t r a v e r t n o g a s t a v a , d e l a n j a i
i s p o l j a v a n j a o v i h linosti su u t o l i k o p o v o l j n i j a ili
b o l j a to se dalje vre u s p o l j a n j e m svetu. N j i h o v
najbolji aspekat nalazi se na periferiji n j i h o v e sfere
delanja. Sto ovek dublje prodire u njihovu nadle
nost, utoliko se vie p r i m e u j u n e p o v o l j n e p o s l e d i -
ce n j i h o v e tiranije. Na periferiji pulsira jo drugi
ivot, k o j i istinu f o r m u l e osea kao potovanja d o
stojan dodatak ostalome. Ali, to se d u b l j e prodire u
delokrug formule, utoliko vie izumire svaki ivot
k o j i ne o d g o v a r a formuli. Vlastiti pripadnici najvie
kuaju rave posledice ekstravertne formule, jer
oni su prvi koji neumitno bivaju time usreeni. A jo
vie pati od toga sam subjekat, i time dolazimo do
druge strane psihologije o v o g a tipa.
Okolnost to nikada n i j e bilo niti e ikada biti
intelektualne f o r m u l e k o j a bi m o g l a u sebi obuhvatiti
i p r i k l a d n o izraziti p u n o u ivota i n j e g o v i h m o g u
nosti izaziva zaustavljanje, resp. iskljuivanje drugih
vanih oblika i manifestacija ivota. U p r v o m e redu
to e biti k o d o v o g a tipa oveka svi od oseanja z a
visni oblici ivota k o j e sustie u g u i v a n j e , na p r i m e r :
estetike manifestacije, ukus, smisao za umetnost, n e -
g o v a n j e prijateljstva itd. Iracionalni oblici, kao r e
l i g i o z n a i s k u s t v a , strasti i s l i n o , e s t o su i z b r i s a n i
do potpune nesvesnosti. Ovi p r e m a okolnostima i z
vanredno vani oblici ivota produuju n a j v e i m d e -

378
l o m nesvesno postojanje. Iako i m a izuzetnih ljudi
koji ceo svoj ivot m o g u da prinesu kao rtvu o d r e
enoj formuli, ipak mnogi ne m o g u zauvek da ive u
t o j i s k l j u i v o s t i . R a n i j e ili d o c n i j e v e p r e m a s p o
ljanjim prilikama i unutranjoj nastrojenosti in
telektualnim stavom potisnuti oblici ivota primeti-
e s e p o s r e d n o t i m e to r e m e t e s v e s n o u p r a v l j a n j e
ivotom. Dostigne li o v o r e m e e n j e znatan stepen,
o n d a se g o v o r i o j e d n o j neurozi. U najvie sluajeva
stvar svakako ne ide tako daleko, jer jedinka i n
stinktivno doputa sebi preventivna ublaavanja for
mule, svakako posredstvom prikladnoga umnoga za-
odevanja lepim ruhom. Time je stvoren ventil sigu-
nosti.
Z b o g s v o j e relativne ili p o t p u n e nesvesnosti,
tendencije i f u n k c i j e iskljuene iz svesnoga stava
ostaju u relativno nerazvijenom stanju. P r e m a s v e -
snoj funkciji one imaju manju vrednost. Ukoliko su
nesvesne, one su stopljene s ostalim sadrajima n e
svesnoga, i zbog toga dobijaju bizaran karakter. U k o
liko su svesne, one igraju sekundarnu ulogu, iako su
v e o m a znaajne z a c e l o k u p n u psiholoku sliku. R e
m e e n j e k o j e proistie iz svesti u p r v o m r e d u pogaa
oseanja, jer ona najpre protivree ukoenoj intelek
t u a l n o j f o r m u l i , i s t o g a se i p o t i s k u j u n a j i n t e n z i v n i
j e . Nijedna funkcija ne m o e biti sasvim iskljuena,
nego samo znatno nagrena. Ukoliko se oseanja sa
m o v o l j n o daju uobliavati i podreivati, ona moraju
p o t p o m a g a t i intelektualni stav svesti i prilagoivati
se njegovim namerama. Ali ovo je moguno samo do
izvesnoga stepena; jedan deo oseanja ostaje n e p o
koran i stoga se m o r a potiskivati. A k o potiskivanje
uspe, o n o se g u b i iz svesti i o n d a p o d p r a g o m svesti
razvija delatnost k o j a je u protivrenosti sa svesnim
namerama, i koja p r e m a okolnostima postie efekte
kojih je ostvarenje za jedinku potpuna zagonetka.
Tako, na primer, svesni, esto izvanredni altruizam
ometa tajna, samoj jedinki sakrivena samoivost,
koja u osnovi uzev nekoristoljubivim radnjama uti-
skuje peat koristoljubivosti. iste etike n a m e r e
m o g u jedinku da d o v e d u u kritiku situaciju, g d e se

379
p o n e k a d vie n e g o ini k a o da su presudni sasvim
drugi motivi, a ne etiki. To su d o b r o v o l j n i spasioci
ili u v a r i m o r a l a , k o j i s e i z n e n a d a s a m i p o j a v l j u j u
k a o l j u d i k o j e t r e b a s p a a v a t i ili k a o k o m p r o m i t o v a -
ni. Z b o g s v o j e n a m e r e d a spaavaju oni r a d o u p o t r e b
ljavaju sredstva k o j a su podesna da izazovu ba ono
e m u se o v e k hteo ukloniti. Ima ekstravertnih
idealista k o j i ostvarivanje svoga ideala za spasenje
ljudi hoe da p o t p o m o g n u u tolikoj meri da se sami
ne usteu od lai i d r u g i h neasnih sredstava. I m a u
nauci vie b o l n i h p r i m e r a g d e su v e o m a zasluni ispi
t i v a i iz n a j d u b l j e g a u v e r e n j a u i s t i n u i o p t u v a l j i -
vost svoje formule krivotvorili dokaze u prilog svo
j e g a ideala, i to p r e m a formuli: cilj o p r a v d a v a s r e d
stvo. S a m o oseajna funkcija nie vrednosti, koja n e
svesno zavodi, m o e da izazove takve zabludelosti
kod ljudi koji inae visoko stoje.
Nia vrednost oseanja u o v o g a tipa ispoljava se
j o i na drugi nain. Svesni stav, k a o to to o d g o v a r a
s t v a r n o j f o r m u l i k o j a p r e v l a u j e , j e s t e v i e ili m a
nje nelian, esto u tolikoj meri da od toga znatno
pate lini interesi. A k o je svesni stav ekstreman, o n d a
otpadaju svi lini obziri, i oni p r o t i v sopstvene l i n o
sti. V l a s t i t o z d r a v l j e z a n e m a r u j e se, s o c i j a l n i p o l o
aj p r o p a d a , vlastitoj p o r o d i c i nanosi se teta u n j e
nim najvitalnijim interesima, u zdravstvenom, finan-
sijskom i m o r a l n o m pogledu, sve u slubi ideala. U
svima sluajevima pati lino uzimanje uea u d r u
g o j slubi, u k o l i k o o v o nije sluajno p o k r e t a nae
formule. Stoga se esto deava da ua porodica, na
primer ba roena deca, poznaje takva oca samo kao
svirepa tiranina, d o k se u daljoj okolini razlee slava
o njegovu ovetvu. Ne moda uprkos, n e g o ba zbog
visoke nelinosti svesnoga stava, o s e a n j a su n e s v e
sno izvanredno lino osetna te izazivaju izvesne tajne
p r e d r a s u d e , p o i m e n c e i z v e s n u g o t o v o s t d a se, n a p r i
mer, objektivna opozicija protiv f o r m u l e r a v o shvati
k a o l i n a z l o n a m e r n o s t , ili d a s e s v a g d a p r a v i n e g a
tivna pretpostavka o kvalitetima drugih, da se u n a
pred obesnae njihovi argumenti, razume se da bi
s e zatitila s o p s t v e n a o s e t l j i v o s t . Z b o g n e s v e s n e o s e t -

380
ljivosti g o v o r se v e o m a esto ubrzava, zaotrava, p o
staje agresivan. esto se p o j a v l j u j u insinuacije. O s e
a n j a i m a j u k a r a k t e r n e e g a to j e n a k n a d n o i to
hramlje, kao to i o d g o v a r a funkciji nie vrednosti.
Otuda postoji izrazita nastrojenost za oseanje o d
mazde. Ma koliko da je velikoga obima individualno
p o r t v o v a n j e za intelektualni cilj, oseanja su sitni-
arski podozriva, udljiva i konzervativna. Sve
n o v o , to j o nije sadrano u formuli, posmatra se
kroz v e o nesvesne mrnje i prema tome se ocenjuje.
Oko sredine preanjega veka dogodilo se da je neki
zbog svoje ovekoljubivosti znameniti lekar pretio
j e d n o m a s i s t e n t u d a e g a o t p u s t i t i z a t o to j e o v a j
upotrebio t e r m o m e t a r ; jer f o r m u l a glasi: groznica se
poznaje po pulsu. Slinih sluajeva ima, kako je p o
znato, m n o g o . Sto su oseanja j a e potisnuta, utoliko
ona gore i potajnije utiu na miljenje, k o j e inae
m o e da bude u besprekornom poloaju. Intelektual
no stanovite k o j e bi moda zbog svoje vrednosti
koja mu stvarno pripada m o g l o polagati pravo na
opte priznanje, z b o g uticaj a nesvesne line osetlji-
vosti doivljuje karakteristinu p r o m e n u : o n o postaje
dogmatski ukoeno. S a m o p o t v r i v a n j e linosti p r e
nosi se na n j e g a . Istina se vie ne ostavlja n j e n u
prirodnom delovanju, nego se zbog identifikacije sub
jekta s n j o m obrauje kao osetljivo lue, k o m e je p a
kosni kritiar n a n e o b o l . Kritiar se napada i rui,
moda jo linim invektivama, i nijedan argumenat
prema okolnostima nije rav toliko da se ne bi pri-
m e n i o . Istina s e m o r a iznositi d o k javnosti n e p o n e
b i v a t i j a s n o d a o e v i d n o n i j e r e t o l i k o o istini k o
liko o njenu linom proizvodniku.
A l i dogmatizam intelektualnoga stanovita z b o g
nesvesnoga meanja nesvesnih linih oseanja d o
ivljuje jo dalje osobite promene, k o j e se ne osni
v a j u toliko na oseanju sensu strictiori koliko na p r i -
mesi drugih nesvesnih inilaca k o j i su s potisnutim
o s e a n j e m stopljeni u nesvesnom. I p o r e d toga to
ba um dokazuje da svaka intelektualna formula
m o e b i t i istina s a m o s o g r a n i e n i m v a e n j e m i s t o
ga nikada ne m o e polagati pravo na apsolutnu v l a -

381
davinu, ipak formula praktiki zauzima takvu p r e -
tenost da sva druga stanovita i mogunosti pored
n j e odlaze u pozadinu. Ona z a m e n j u j e svaki optiji,
n e o d r e e n i j i i s t o g a s k r o m n i j i i i s t i n i t i j i p o g l e d na
svet. Zato i dolazi na mesto onoga optega pogleda
koji se obeleava k a o religija. Z b o g toga formula p o
s t a j e r e l i g i j a , i a k o u sutini n e m a n i k a k v e v e z e s n e
im religioznim. Time ona dobiva i karakter neuslov-
ljenosti, k o j i je bitan za religiju. Ona postaje tako
rei intelektualna praznoverica. A sve one psiholoke
tendencije koje se njome potiskuju nagomilavaju se
u nesvesnom kao suprotna pozicija, te izazivaju n a
pade sumnje. Z a o d b r a n u o d s u m n j e svesni stav p o
staje fanatian, j e r fanatizam n i j e nita d r u g o n e g o
natkompenzovana sumnja. Ovaj razvitak vodi n a p o
sletku do preterano branjene svesne pozicije i do i z
graivanja apsolutno suprotne pozicije, koja je, na
primer, u suprotnosti p r e m a svesnom racionalizmu
do krajnosti iracionalna, a u suprotnosti p r e m a m o
dernoj naunosti svesnoga stanovita do krajnosti
arhaina i praznoverna. Z b o g toga se onda javljaju
oni, iz istorije nauka poznati, ogranieni i smeni p o
gledi o k o j e su se spotakli m n o g i v e o m a zasluni n a
unici. P o n e k a d se nesvesna strana u takva oveka
o v a p l o u j e u nekoj eni.

O v a j itaocu zaelo d o b r o poznati tip nalazi se,

p r e m a m o m e iskustvu, u g l a v n o m k o d mukaraca,
k a o to j e m i l j e n j e u o p t e f u n k c i j a k o j a v i e p r e v l a -
uje u mukarca negoli u ene. A k o miljenje doe
d o vlasti, o n d a j e , k o l i k o j a m o g u d a v i d i m , v e i m
d e l o m r e o m i l j e n j u k o j e p r a t i p r e t e n o intuitivnu
d u h o v n u delatnost.
Miljenje ekstravertnoga mislenoga tipa jeste
pozitivno, t j . o n o s t v a r a . O n o v o d i ili n o v i m i n j e n i
c a m a ili o p t i m s h v a t a n j i m a d i s p a r a t n i h i s k u s t v e n i h
materijalija. N j e g o v sud je uopte sintetian. O n o
gradi i kad rastavlja, jer svagda preko rasturanja
prelazi n e k o m n o v o m sastavljanju, n e k o m d r u g o m
p o i m a n j u , k o j e o n o to j e rastavilo n a drugi nain p o
n o v o s j e d i n j u j e , ili d a t o m g r a d i v u d o d a j e n e t o d a l j e .

382
Stoga bi se na taj nain sud uopte m o g a o obeleiti i
k a o predikativan. S v a k a k o j e k a r a k t e r i s t i n o d a o n o
n i k a d a n i j e d e s t r u k t i v n o ili t a k v o d a apsolutno o d u
zima vrednost, nego uvek razorenu vrednost z a m e -
n j u j e d r u g o m . O v a osobina dolazi otuda to j e m i
ljenje n e k o g a mislenoga tipa tako rei kanal u k o m e
uglavnom tee njegova ivotna energija. Neprestano
napredovanje ivota ispoljava se u n j e g o v u m i l j e
nju, zbog ega njegova misao dobiva progresivni,
proizvodilaki karakter. N j e g o v o miljenje nije u z a
s t o j u ili a k u p o v l a e n j u . A l i o v e p o s l e d n j e o s o b i n e
m i l j e n j e stie ako mu ne pripada p r v e n s t v o u s v e
sti. K a k o j e o n o u o v o m e s l u a j u r e l a t i v n o b e z n a
ajno, to mu nedostaje i karakter neke pozitivne i
v o t n e delatnosti. O n o ide z a d r u g i m funkcijama; p o
staje epimetejsko t i m e to postaje quasi zakasnela
dosetka, k o j a se svagda zadovoljava time da p r e i -
v a j u i r a z m i l j a o o n o m e to j e p r e t h o d i l o i t o s e
v e dogodilo, da ga ralanjuje i svaruje. K a k o u
o v o m e sluaju stvaralaki inilac lei u d r u g o j f u n k
ciji, miljenje n i j e vie progresivno, n e g o je u zasto
ju. N j e g o v s u d d o b i j a i z r a z i t karakter inherencije,
t j . sasvim se ograniava na o b i m svojega gradiva k o j e
se nahodi pred njim, nigde ga ne prekoraujui. Ono
s e z a d o v o l j a v a v i e ili m a n j e a p s t r a k t n i m k o n s t a t o -
vanjem a da iskustvenom gradivu ne dodeljuje v r e d
nost k o j a se ne bi u n j e m u v e u n a p r e d nalazila. I n
herentni sud ekstravertnoga miljenja orijentisan
je na objektu, tj. njegovo konstatovanje sleduje uvek
u smislu objektivna znaaja iskustva. Stoga on ne
ostaje samo pod orijentacionim uticaj em objektivno
datoga n e g o ostaje ak u oblasti p o j e d i n o g a iskustva,
i n e i s k a z u j e o o v o m e n i t a to n j i m e v e n i j e d a t o .
O v o miljenje lako se m o e posmatrati k o d ljudi koji
n e m o g u p r o p u s t i t i d a i z a j e d n o g a u t i s k a ili j e d n o g a
iskustva stavljaju u m n u i nesumnjivo v e o m a vanu
n a p o m e n u , ali k o j a n e p r e l a z i n i u ta p r e k o d a t o g a
o b i m a iskustva. T a k v a napomena kae u osnovi samo
o v o : Razumeo sam, m o g u o tome da razmiljam.
A l i i to je dovoljno. Takav sud znai najvie uvra-
v a n j e n e k o g a iskustva u j e d n u o b j e k t i v n u svezu, ali

383
j e p r i t o m e o d m a h o e v i d n o d a i s k u s t v o p r i p a d a u taj
okvir.
Ali ako neka druga funkcija, a ne miljenje, ima
p r v e n s t v o svesti u ma k a k o v i e m stepenu, o n d a m i
ljenje, ukoliko je tada uopte svesno, i ukoliko se
ne nalazi u neposrednoj zavisnosti od prevlaivake
funkcije, dobij a negativan karakter. Ukoliko je m i
ljenje podreeno prevlaivakoj funkciji, ono se
s v a k a k o m o e p o j a v l j i v a t i k a o p o z i t i v n o , ali b l i e
ispitivanje m o e lako dokazati da ono prosto izraava
prevlaivaku funkciju i podupire je dokazima, esto
u o e v i d n o j protivrenosti sa m i l j e n j u s v o j s t v e n i m
zakonima logike. O v o miljenje, dakle, otpada za raz
m a t r a n j e k o j e j e u p i t a n j u . M i se, n a p r o t i v , z a n i m a
mo osobinama onoga miljenja koje se ne moe p o d
rediti prvenstvu d r u g e funkcije, n e g o ostaje v e r n o
s v o m vlastitom principu. Posmatranje i ispitivanje
o v o g a miljenja je teko, j e r je o n o u k o n k r e t n o m
s l u a j u svagda vie ili m a n j e potisnuto s t a v o m svesti.
Stoga se ono mora veinom izvui tek iz pozadina
svesti, ako s l u a j n o u trenutku slabosti j e d a r e d ne
izie na povrinu. O n o se obino mora izmamljivati
p i t a n j e m : A l i ta v i z a p r a v o m i s l i t e , u o s n o v i u z e v ,
i u d u b i n i d u e , o t o j s t v a r i ? Ili se m o r a p r i b e i a k
l u k a v s t v u i p i t a n j e m o d a o v a k o f o r m u l i s a t i : Sta
mislite da ja o toj stvari m i s l i m ? O v a j p o s l e d n j i
o b l i k m o r a se, n a i m e , o d a b r a t i a k o j e p r a v o m i l j e
nje nesvesno i zato projicirano. Miljenje k o j e se na
taj n a i n i z m a m l j u j e na p o v r i n u svesti i m a k a r a k
teristine osobine, i ba z b o g njih ga ja obeleavam
k a o negativno. N j e g o v h a b i t u s n a j b o l j e j e o k a r a k t e -
r i s a n d v e m a r e c i m a n i t a n e g o . Gete j e o v o m i l j e
n j e personifikovao u figuri Mefistofelovoj. Ono, pre
svega, pokazuje tendenciju da predmet svoga suenja
svede na ma koju banalnost i da mu oduzme sopstven
samostalan znaaj. To se deava na taj nain to se
p r e d m e t predstavlja kao da se nalazi u zavisnosti od
n e k e d r u g e b a n a l n e stvari. Proizie li i z m e u d v a
mukarca kakav sukob prividno stvarne prirode,
onda negativno miljenje kae: Cherchez la femme.
A k o n e k o b r a n i ili z a s t u p a n e k u s t v a r , o n d a n e g a t i v -

384
no m i l j e n j e ne pita za znaaj stvari, n e g o : K o l i k o
o n t i m e d o b i j a ? Moleotu ( M o l e s c h o t t ) p r i p i s i v a n a
r e : D e r M e n s c h ist, w a s e r isst ( o v e k j e o n o t o
jede) ide takoe u ovo poglavlje, kao i jo mnoge
druge izjave i shvatanja koje ne treba doslovce n a
voditi. Ne samo destruktivnost ovoga miljenja nego
i u d a t o m sluaju ograniena korisnost ne p o t r e b u j u
zaelo nikakva dalja objanjenja. Ah postoji i druga
forma negativnoga miljenja, koja se u prvi mah za
e l o j e d v a m o g l a u p o z n a t i k a o t a k v a , a t o j e teosof-
sko m i l j e n j e , k o j e se d a n a s r a p i d n o r a s p r o s t i r e u
svima d e l o v i m a sveta, m o d a k a o reakciona p o j a v a
na materijalizam prethodne epohe. Teosofsko milje
nje, kako izgleda, nikako nije reduktivno, nego sve
uzdie do transcendentnih i sveobuhvatnih ideja.
N e k i san, n a p r i m e r , n i j e v i e s k r o m a n san, n e g o d o
ivljaj na nekoj drugoj ravni. Zasad jo neobjanji
va injenica telepatije objanjava se v e o m a prosto
vibracijama koje idu od jednoga do drugoga. Obi
na nervna poremeenost objanjena je veoma prosto
t i m e to s e n e t o d o g o d i l o a s t r a l n o m t e l u . I z v e s n e
antropoloke osobenosti atlantskih primorskih sta
novnika lako se objanjavaju propau Atlantide,
itd. T r e b a s a m o d a o t v o r i t e m a k o j u teosofsku k n j i g u
pa da se uguite od saznanja da je sve v e objanje
no, i da d u h o v n a nauka uopte nije vie ostavila
nijednu zagonetku. Ovaj nain miljenja, u osnovi
uzev, isto tako je negativan kao i materijalistiko
miljenje. A k o o v o poslednje shvata psihologiju kao
hemijske p r o m e n e ganglijskih elija, ih kao isprua-
n j e ili p o v l a e n j e e l i j s k i h p r o d u e t a k a , ili k a o u n u
tranju sekreciju, o n d a je o n o p r a z n o v e r n o isto tako
kao i teosofija. Jedina razlika je u t o m e to m a t e
rijalizam sve svodi na nama dobro poznatu filosofiju,
a teosofija na p o j m o v e indijske metafizike. A k o se
san svodi na p r e t o v a r e n stomak, t i m e ipak san j o
nije objanjen, i ako se telepatija objanjava kao v i
b r a c i j a , t i m e j e i s t o t a k o m a l o r e e n o . J e r ta j e
vibracija? Oba naina objanjavanja nisu samo n e
m o n a nego su i destruktivna, jer ozbiljno izuava
n j e p r o b l e m a o m e t a j u time to p r i v i d n i m o b j a n j e -

25 Jung, Odabrana dela, V 385

n j e m o d v r a a j u interesovanje od stvari i u p r v o m e
sluaju privode ga stomaku, a u d r u g o m sluaju i m a -
gmarnim vibracijama. Oba naina miljenja su jalo
va i v o d e jalovosti. Negativni kvalitet dolazi otuda
to j e o v o m i l j e n j e neopisano jevtino, t j . siromano
proizvodnom i stvaralakom energijom. To je milje
nje zakaeno za brod drugih funkcija.

c) Oseanje (uvstvovanje)

O s e a n j e u e k s t r a v e r t n o m e stavu orijentie se
prema objektivno datom, t j . objekat je neminovna
determinanta naina oseanja. O n o se nalazi u s a -
glasnosti s o b j e k t i v n i m vrednostima. Ko oseanje
u v e k poznaje samo kao subjektivno stanje nee o d
m a h razumeti sutinu ekstravertnoga oseanja, jer se
ekstravertno oseanje koliko je god m o g u n o oslo
b o d i l o s u b j e k t i v n o g a inioca i zato se sasvim p o d -
vrglo uticaju objekta. I onde gde se prividno p o k a
zuje kao nezavisno od kvaliteta konkretnoga o b j e k
ta, o n o i p a k s t o j i u v l a s t i t r a d i c i o n a l n i h i h i n a e
optevaeih vrednosti. Ja m o g u da se opredelim za
p r e d i k a t l e p ili d o b a r n e z a t o to b i h i z s u b j e k
t i v n o g a o s e a n j a n a l a z i o d a j e o b j e k a t l e p ili d o
b a r , n e g o zato to je prikladno da ga z o v e m l e p i m
ili d o b r i m ; i t o p r i k l a d n o u t o l i k o u k o l i k o b i s u
protan sud ma kako remetio optu oseajnu situaci
ju. K o d takva prikladna oseajnog suda nikako nije
r e o p r e t v a r a n j u ili a k o l a i , n e g o o a k t u u l e b l j i -
vanja. Tako, na primer, m o e se neka slika obeleiti
kao lepa zato to se uopte pretpostavlja da je u
n e k o m salonu obeena i poznatim i m e n o m potpisana
s l i k a l e p a , ili z a t o to b i p r e d i k a t r u a n m o g a o
v r e a t i p o r o d i c u s r e n o g a p o s e d n i k a , ili z a t o to p o -
setilac i m a intenciju da stvori prijatnu o s e a j n u
atmosferu, a za to je nuno da se sve osea kao p r i
jatno. Takva oseanja upravljena su na osnovu o b j e k
tivnih determinanata. Ona su k a o takva genuina i
predstavljaju vidljivu oseajnu funkciju. Isto onako
kao to se ekstravertno m i l j e n j e oslobaa s u b j e k t i v -

386
nih uticaj a koliko g o d je to m o g u n o , tako i ekstra
vertno oseanje mora proi izvestan proces diferen
ciranja dok ne bude lieno svakoga subjektivnoga
dodatka. Oseaj nim aktom proizvedena procenjironja
o d g o v a r a j u ili n e p o s r e d n o o b j e k t i v n i m v r e d n o s t i m a
ili b a r i z v e s n i m t r a d i c i o n a l n i m i s v u d a rairenim
vrednosnim metilima. O v o j vrsti oseanja treba v e
likim d e l o m pripisati to tako m n o g i ljudi idu u p o -
z o r i t e , n a k o n c e r a t ili u c r k v u , i t o s p r a v i l n o o d -
merenim pozitivnim oseanjima. N j e m u treba pripi
sati i r a z n e m o d e i , t o j e m n o g o d r a g o c e n i j e , p o z i
tivno i raireno potpomaganje socijalnih, filantrop
skih i drugih kulturnih poduhvata. U o v i m stvarima
ekstravertno oseanje pokazuje se kao stvaralaki i
nilac. B e z o v o g a oseanja, na primer, ne m o e se z a
misliti lepa i harmonina drutvenost. Utoliko je
ekstravertno o s e a n j e isto tako d o b r o t v o r n a , u m n o
delatna m o kao i ekstravertno miljenje. Ali se o v o
blagotvorno dejstvo gubi im objekat zadobije pre-
teran uticaj. U o v o m e sluaju, naime, suvie ekstra
vertno oseanje p r e m n o g o v u e linost u objekat, t j .
o b j e k a t asimilie lice, a z b o g toga lini karakter o s e
anja, k o j i sainjava n j e g o v u glavnu dra, propada.
Time oseanje postaje hladno, stvarno i neverodostoj-
n o . O n o o d a j e n e k u t a j n u n a m e r u , ili u s v a k o m s l u
a j u izaziva takvo p o d o z r e n j e k o d m i r n o g a i p r o s t o -
dunoga posmatraa. O n o vie ne ostavlja onaj p r i
jatni i osveavajui utisak k o j i svagda prati genuino
oseanje, nego se osea poza i glumatvo, iako je
moda egocentrina namera jo sasvim nesvesna.
Takvo preterano ekstravertno oseanje ispunjava, d o
d u e , e s t e t i k a o e k i v a n j a , ali n e g o v o r i v i e s r c u ,
n e g o s a m o j o u l i m a , ili t o j e g o r e s a m o j o
razumu. O n o , dodue, m o e estetiki da ispunjava
s i t u a c i j u , ali s e o g r a n i a v a n a t o i n e u t i e d a l j e i z
van toga. O n o je postalo jalovo. Ide li ovaj proces
dalje, razvija se udnovato protivrena disocijacija
oseanja: ono se oseajnim procenjivanjima dokopa-
va svakoga objekta, i nadovezuju se m n o g o b r o j n e
veze, k o j e j e d n a d r u g o j u dui p r o t i v r e e . K a k o t a k
v e stvari n i k a k o n e b i bile m o g u n e k a d b i p o s t o j a o

25* 387
prilino naglaen subjekat, to se u g u u j u i poslednji
ostaci stvarno linoga stanovita. P o j e d i n i oseajni
procesi usisavaju subjekat u tolikoj meri da p o s m a
tra d o b i v a utisak kao da jo postoji samo proces
oseanja a nikakav subjekat oseanja. Oseanje u
o v o m stanju sasvim je izgubilo svoju prvobitnu l j u d
sku toplotu, o n o ostavlja utisak poze, n e e g a l e p r a
v o g a i l a k o m i s l e n o g a , n e p o u z d a n o g a i s u m n j i v o g a i,
u g o r i m sluajevima, utisak histerinoga.

d) Ekstravertni oseajni (uvstveni) tip

Ukoliko je oseanje neosporno vidljivija svojstve-

nost enske psihologije negoli miljenje, to se najiz-
razitiji oseajni tipovi i nalaze k o d enskoga pola.
A k o ekstravertno oseanje ima prvenstvo, onda
g o v o r i m o o ekstravertnom oseaj n o m tipu. Primeri
k o j i m i l e b d e p r e d o i m a k o d o v o g a tipa tiu s e g o t o
vo bez izuzetka ena. Ova vrsta ene ivi p r e m a m e -
rilu svojega oseanja. Oseanje takve ene vaspita-
n j e m se razvilo u u l e b l j e n u i kontroli svesti p o d
vrgnutu funkciju. U sluajevima koji nisu ekstremni
oseanje ima lini karakter, iako je subjektivno v e
u vioj meri prigueno. Stoga se linost p o j a v l j u j e
kao ulebljena u objektivne odnose. Oseanja o d g o
varaju objektivnim situacijama i optevaeim v r e d -
nostima. To se nigde ne pokazuje razgovetnije negoli
u takozvanom l j u b a v n o m izboru: voli se podesni
mukarac, a ne neki drugi; on je podesan, ne moda
zato to bi sasvim o d g o v a r a o subjektivnoj sakrivenoj
sutini e n e to o n a v e i n o m u o p t e i ne z n a
n e g o z a t o to s t a l e , starost, i m a n j e , v e l i i n a i u v a -
enost n j e g o v e porodice odgovaraju svim razlonim
zahtevima. R a z u m e se, t a k v o formulisanje m o g l o b i
se odbaciti kao ironija i oduzimanje vrednosti k a d
ne bih bio duboko uveren da ljubavno oseanje te
ene savreno odgovara njenu izboru. Ono je istin
sko, a ne m o d a pametna smicalica. T a k v i h na r a
zumu zasnovanih brakova ima vrlo mnogo, i oni n i
kako nisu najloiji. T a k v e ene su dobre drugarice

388
svojih mueva i dobre majke dokle god njihovi m u
e v i ili d e c a i m a j u p s i h i k u k o n s t i t u c i j u k o j a j e o b i
na u n j i h o v u drutvu i n j i h o v o j zemlji. P r a v o o s e -
ati m o e se s a m o o n d a k a d nita d r u g o ne r e m e t i
oseanje. A l i oseanje nita u tolikoj m e r i ne remeti
k a o miljenje. Otuda j e o t p r v e r a z u m l j i v o to s e m i
ljenje k o d o v o g a tipa priguuje koliko j e g o d m o
guno. Ali time nikako ne treba da bude reeno da
takva ena uopte ne misli; naprotiv, ona misli m o d a
v e o m a m n o g o i v e o m a u m e n o , ali n j e n o m i l j e n j e
n i j e n i k a d a sui g e n e r i s , n e g o e p i m e t e j ski p r i v e s a k
n j e n a oseanja. Sto ne m o e oseati, o t o m e ona ne
m o e svesno ni misliti. T a ne m o g u misliti o o n o m
to ne o s e a m , rekla mi je j e d n a takva ena sa sil
n i m negodovanjem. Ukoliko oseanje doputa, ona
m o e v e o m a d o b r o m i s l i t i , ali s v a k i m a k a k o l o g i k i
zakljuak koji bi m o g a o izazvati r e m e e n j e oseanja
o d b a c u j e se a limine. O n j e m u o n a prosto ne misli. I
tako se ceni i voli sve to je p r e m a o b j e k t i v n o m p r o -
cenjivanju d o b r o ; ostalo kao da postoji samo izvan
n j e g a s a m o g a . A l i o v a s e slika m e n j a k a d znaaj
o b j e k t a d o s t i g n e j o v i i s t e p e n . K a o to s a m v e
objasnio, tada sleduje takva asimilacija subjekta
s o b j e k t o m d a s u b j e k a t o s e a n j a v i e ili m a n j e p r o
pada. Oseanje gubi lini karakter, o n o postaje o s e
a n j e po sebi, i d o b i v a se utisak k a o da se linost
s a s v i m r a z r e a v a u s v a g d a n j e o s e a n j e . K a k o se u
ivotu neprestano m e n j a j u situacije, k o j e izazivaju
razline ih ak meusobno nepodudarne oseaj ne t o
n o v e , to se linost razreava u isto t a k o m n o g o r a z -
linih oseanja. Jedared je ovek ovo, drugi put sa
s v i m neto d r u g o prividno; j e r u stvari takva
raznolikost linosti jeste neto memoguno. Osnova
linosti ipak ostaje istovetna sa s o b o m i stoga stupa
u otvorenu opoziciju prema smenjivanju oseajnih
stanja. Z b o g toga posmatra u o s e a n j u i z n o e n o m
na pazar ne nalazi vie lian izraz o n o g a koji osea,
n e g o , naprotiv, alteraciju n j e g o v e linosti, dakle
udljiv prohtev. Prema stepenu disocijacije izmeu
Ja i svagdanjega oseajnog stanja p o j a v l j u j u se
v i e ili m a n j e z n a c i n e s a g l a s n o s t i i n e j e d i n s t v a s a s a -

389
 mim sobom, tj. prvobitno kompenzatorni stav nesve
snoga postaje otvorena opozicija. To se ponajpre po
kazuje u preteranom ispoljavanju oseanja, na pri
mer u zvunim i nametljivim oseajnim predikatima,
ali ovi su takvi da primeujemo da im nedostaje iz-
resna verodostojnost. Oni zvue potmulo i nisu uver-
ljivi. Naprotiv, na osnovu njih ve upoznajemo mo
gunost da se time natkompenzuje otpor, i da bi stoga
takav oseajni sud mogao glasiti i sasvim drukije.
A malo docnije on i glasi drukije. Treba situacija da
se samo malo izmeni, pa da odmah izazove na popri
te sasvim suprotno procenjivanje istoga objekta.
Rezultat je takva iskustva da posmatra ne moe
ozbiljno uzeti ni jedan ni drugi sud. On poinje da
svoj sopstveni sud zadrava za se. Ali kako je ovome
tipu pre svega stalo do toga da postavi intenzivan
oseajni odnos s okolinom, to e biti nuni udvostru
eni napori da se savlada uzdrljivo ponaanje oko
line. To pogorava situaciju na putu circulus vitiosu-
sa. to se jae naglaava oseajna veza s objektom,
utoliko se nesvesna opozicija vie pribliuje povrini.
Ve smo videli da ekstravertni oseajni tip naj
vie uguuje svoje miljenje, jer je ba miljenje naj
podobnije da oseanje poremeti. Iz toga razloga i
miljenje, ako hoe da dospe do iole istih rezultata,
najvie iskljuuje oseanje, jer nita nije tako po
dobno da miljenje poremeti i krivotvori kao oseaj-
ne vrednosti. Stoga je miljenje ekstravertnoga ose-
ajnoga tipa, ukoliko je samostalna funkcija, potisnu
to. Kao to sam ve spomenuo, ono nije sasvim po
tisnuto, nego samo utoliko ukoliko njegova neumit
na logika nuno izaziva zakljuke koji oseanju ne
odgovaraju. Ah ono je doputeno kao sluga osea
nja ili, bolje reeno, kao njegov rob. Njegova hrpte-
njaa je slomljena, ono ne moe da, shodno svom
sopstvenom zakonu, sprovede samo sebe. Meutim,
kako ipak postoji neka logika i neumitno pravilni
zakljuci, oni se negde i deavaju, ali izvan svesti,
naime u nesvesnom. Zato je nesvesni sadraj ovoga
tipa u prvom redu miljenje osobite vrste. Ovo mi
ljenje je infantilno, arhaino i negativno. Dokle god

390
s v e s n o o s e a n j e z a d r a v a l i n i k a r a k t e r ili, d r u g i m
recima, dokle g o d linost nije progutala pojedina
oseajna stanja, nesvesno m i l j e n j e ponaa se vrei
k o m p e n z a c i j u . A l i a k o se l i n o s t d i s o c i r a i r a z r e i u
p o j e d i n a j e d n o d r u g o m protivrena oseajna stanja,
i d e n t i t e t l i n o s t i g u b i se, s u b j e k a t p o s t a j e n e s v e s t a n .
M e u t i m , t i m e to subjekat d o s p e v a u nesvesno, on
se asocira s n e s v e s n i m m i l j e n j e m i t i m e n e s v e s n o m
miljenju p o m a e da d o e do prigodne svesnosti. to
je jaa svesna oseajna veza i to ona zato oseanje
vie liava ja-stva (ent-icht), utoliko jaa postaje
i nesvesna opozicija. To se ispoljava u t o m e to se
ba oko najvie procenjenih objekata sabiraju n e s v e
s n e m i s l i , k o j e n e m i l o s r d n o r u e v r e d n o s t tih o b j e
kata. M i l j e n j e u stilu nita n e g o o v d e je sasvim
na mestu, jer razara n a d m o n o s t oseanja vezanoga
za objekat. Nesvesno miljenje dostie povrinu u
obliku misli k o j e esto imaju prirodu opsesije i iji
je opti karakter negativan i takav da o d u z i m a v r e d
nost. Stoga k o d ena o v o g a tipa i m a trenutaka u k o
j i m a se najloije misli zaustavljaju na o n i m o b j e k t i
ma kojima oseanje pridaje najveu vrednost. N e
g a t i v n o m i l j e n j e slui s e s v i m a i n f a n t i l n i m p r e d r a
s u d a m a ili u p o r e e n j i m a k o j a s u p o d o b n a d a o s e a j -
nu vrednost stave u sumnju, i o n o privlai sve p r i
mitivne instinkte da bi oseanja m o g l o objasniti kao
nita n e g o . Vie j e uzgredna n a p o m e n a kad o v d e
s p o m i n j e m da se na taj nain d a j e uea i k o l e k t i v
n o m n e s v e s n o m , c e l o k u p n o s t i p r i m o r d i j a l n i h slika, i
tada iz n j i h o v e obrade p o n o v o proizlazi mogunost
regeneracije stava na n e k o j drugoj osnovi.
Najglavniji oblik neuroza u o v o g a tipa jeste h i
sterija, sa s v e t o m svojih karakteristinih infantilno-
-seksualnih nesvesnih predstava.

e) Kratak pregled racionalnih tipova

O b a opisana tipa o z n a a v a m kao racionalne t i p o

ve ih tipove suenja, j e r su okarakterisani primatom
funkcije razumskoga rasuivanja. Opte je obeleje
tih d v a j u tipova to to je n j i h o v ivot u v e l i k o j m e r i

391
podreen razumskome sudu. Treba svakako da u z
m e m o u obzir da li pri t o m e g o v o r i m o o stanovitu
s u b j e k t i v n e p s i h o l o g i j e j e d i n k e ili o stanovitu p o -
smatraa k o j i spolja opaa i sudi. O v a j posmatra,
naime, m o g a o bi lako doi do suprotnoga suda, i to
ako samo o n o to mu se ukazuje intuitivno shvata i
po t o m e sudi. i v o t o v o g a tipa u s v o j o j celokupnosti
nije nikada zavisan samo od razumskoga suda, n e g o
u g o t o v o isto t a k o v e l i k o j m e r i i od n e s v e s n e n e r a -
zumnosti. O n o g a ko posmatra s a m o o n o to se p r e d
n j i m deava, ne vodei rauna o unutranjem g a z
dinstvu j e d i n k i n e svesti, m o g u lako d a z b u n e n e r a -
zumnost i sluajnost izvesnih nesvesnih jedinkinih
izjava u veoj meri negoli razumnost njenih svesnih
namera i motivacija. Stoga svoj sud osnivam na t o m e
to j e d i n k a osea kao s v o j u svesnu psihologiju. A l i
d o p u t a m da bi se takva psihologija isto tako d o b r o
m o g l a ba o b r n u t o shvatiti i predstaviti. I u v e r e n
sam da bih, da sam i m a m drugu individualnu psiho
logiju, racionalne tipove na obrnut nain, polazei od
nesvesnoga, opisao kao iracionalne. O v a okolnost
oteava prikazivanje i razumljivost psiholokih sta
nja injenica na nain koji se ne sme potcenjivati,
i neizmerno poveava mogunost nesporazuma. D i
skusije k o j e proizlaze iz ovih nesporazuma r e d o v n o
su beznadene, jer se govori jedno m i m o drugo. O v o
iskustvo bilo je za m e n e jedan razlog vie da se u
svome prikazivanju oslanjam na subjektivno svesnu
psihologiju, jer se time dobiva bar odreena o b j e k
tivna podrka, koja sasvim otpada ako bi ovek hteo
da psiholoku zakonitost zasniva na nesvesnom. U
o v o m e sluaju, naime, objekat vie ne bi m o g a o imati
pravo iskazivanja svoga miljenja, jer on zna o s v e
mu d r u g o m vie negoli o vlastitom nesvesnom. Sud
bi time bio ostavljen samo posmatrau pouzdano
jemstvo za to da e se on osnivati na n j e g o v o j v l a
stitoj individualnoj psihologiji i da e se o v a p o s m a
trau nametnuti. Ovaj sluaj, po m o m e miljenju,
n a l a z i se k a k o u Frojdovoj t a k o i u Adlerovoj p s i
hologiji. Jedinka je time sasvim predata nahoenju
posmatraeva suda. A l i to ne m o e biti sluaj a k o se

392
za osnovu u z m e svesna psihologija posmatraeva. U
o v o m e sluaju on je merodavan, jer jedini poznaje
svoje svesne motive.
Razumnost svesnoga upravljanja ivotom u oba
o v a tipa znai svesno iskljuivanje sluajnoga i n e r a
zumnoga. Razumski sud predstavlja u ovoj psiholo
giji m o koja neodreeno i sluajno u realnom dea-
v a n j u g o n i u o d r e e n e f o r m e ili b a r p o k u a v a da ih
nagna. T i m e se, s j e d n e strane, i z m e u ivotnih m o
gunosti stvara odreen izbor, jer se svesno prihvata
samo o n o to odgovara razumu, a, s druge strane, sa
mostalnost i uticaj onih psihikih funkcija k o j e slue
opaanju onoga to se deava bitno se ograniavaju.
O v o o g r a n i a v a n j e oseta i intuicije, r a z u m e se, n i
kako nije apsolutno. O v e funkcije postoje kao s v u -
gde, samo njihovi proizvodi podleu izboru razum
skoga suda. A p s o l u t n a jaina oseta, na primer, nije
presudna za motivaciju delanja, n e g o sud. F u n k c i j e
opaanja dele, dakle, u izvesnom smislu sudbinu o s e
anja u sluaju p r v o g a tipa i sudbinu miljenja u d r u
g o m e sluaju. O n e su relativno potisnute i stoga u
m a n j e diferenciranom stanju. O v a okolnost daje n e
s v e s n o m naih d v a j u tipova osobito o b e l e j e : to o v i
ljudi ine svesno i namerno, jeste razumno (shodno
n j i h o v u razumu!), a to im se deava, to o d g o v a r a
sutini, s j e d n e s t r a n e , i n f a n t i l n o - p r i m i t i v n i h o s e t a ,
a, s d r u g e strane, istih takvih intuicija. Sta treba r a -
zumevati pod ovim pojmovima, pokuau da prika
z e m u narednim odeljcima. U svakom sluaju, ono
to se o v i m t i p o v i m a deava jeste iracionalno (razu
m e se, k a d s e s t v a r p o s m a t r a s n j i h o v a s t a n o v i t a ) .
A kako ima veoma m n o g o ljudi koji vie ive od o n o
g a to i m s e d e a v a n e g o l i o d o n o g a t o r a d e i z r a
z u m n e n a m e r e , m o e s e lako desiti sluaj d a takav
o v e k naa dva tipa posle briljive analize obelei
kao iracionalne. M o r a mu se dopustiti da nesvesno
j e d n o g a o v e k a esto ostavlja m n o g o jai utisak n e
goli n j e g o v o svesno, i da su n j e g o v a dela esto znat
no tea negoli n j e g o v e razumne motivacije.
R a z u m n o s t tih d v a j u tipova j e o b j e k t i v n o o r i -
jentisana, zavisna od o b j e k t i v n o datoga. N j i h o v a r a -

393
zumnost odgovara onome to kolektivno vai kao
razumno. Subjektivno, njima ne vai kao razumno
nita drugo do ono to svi smatraju za razumno. Ali
i razum je dobrim delom subjektivan i individualan.
U naem sluaju ovaj deo je potisnut, i to utoliko vie
ukoliko je znaaj objekta vei. Stoga potiskivanje
uvek ugroava subjekat i subjektivni razum, i kad
njemu pripadnu, oni dospevaju pod vlast nesvesno
ga, koje u ovome sluaju ima veoma neprijatne oso
bitosti. O njegovu miljenju ve smo govorili. K tome
dolaze primitivni oseti, koji se ispoljavaju kao oseti
primoravanja, na primer u obliku kakve nenormalne,
prinudne pohlepnosti za uivanjima, koja moe da
dobije sve mogune oblike, i primitivne intuicije,
koje za pometene i njihovu okolinu mogu neposred
no da postanu patnja. Sve neprijatno i muno, sve
nemilo, runo ili ravo, izvlai se njukanjem ili se
ubacuje nasluivanjem, i ponajvie je pri tome re
o poluistinama, koje su, vie nego ma ta drugo, po
dobne da izazovu nesporazume najotrovnije vrste. Iz
jakoga uticaja to ga vri opozicija nesvesnih sadr
aja proizlazi nunim nainom i esto prolamanje
svesnoga razumnog pravila, naime veoma primetna
vezanost za sluajnosti, koje ih posredstvom svoje
oseajne jaine, ili posredstvom svojega nesvesnoga
znaaja zadobivaju prinudan uticaj.

f) Oset (oseaj, senzitivitet)

U ekstravertnome stavu oset je preteno uslov-

ljen objektom. Kao ulna percepcija oset je, pri
rodno, zavisan od objekta. Ali on je isto tako, pri
rodno, zavisan i od subjekta, i otuda postoji i jedan
subjektivni oset, koji je po svome nainu sasvim
razlian od objektivnoga oseta. U ekstravertnome
stavu subjektivno uee oseta, ukoliko dolazi u pi
tanje njegova svesna primena, jeste spreeno ili po
tisnuto. Isto tako je oset kao iracionalna funkcija re
lativno potisnut ako miljenje ih oseanje imaju
prvenstvo, tj. on funkcionie svesno samo utoliko

394
ukoliko svesni, rasuivaki stav sluajna opaanja
o b r a a u sadraje svesti, d r u g i m r e c i m a realie ih.
ulna funkcija sensu strictiori je p r i r o d n o apsolut
na, sve se, na primer, vidi i u j e ukoliko je to f i z i o
l o k i m o g u n o , ali s v e n e d o s t i e o n u v r e d n o s t p r a
ga k o j u jedna percepcija mora da ima da bi bila i
apercipovana. To se menja ako nema prvenstvo n i
jedna druga funkcija n e g o ba oset. U o v o m e slua
ju iz oseta o b j e k t a nita se ne i s k l j u u j e i nita se
n e p o t i s k u j e ( i z u z e v s u b j e k t i v n o u e e , k a o to j e
ve spomenuto). Oset se prvenstveno determinie
o b j e k t o m , i oni objekti koji izazivaju najjai oset
jesu presudni za psihologiju jedinke. T i m e nastaje
i z r a z i t o u l n a vezanost z a o b j e k t e . S t o g a j e o s e t v i t a l
na funkcija koja je snabdevena najjaim ivotnim
n a g o n o m . Ukoliko objekti izazivaju osete, utoliko
vae i, ukoliko je to na o s n o v u oseta uopte m o g u
n o , s v e s t i h p r i m a , o d g o v a r a l i o n i s u d u r a z u m a ili n e .
N j i h o v o vrednosno merilo je samo jaina oseta u s l o v -
ljena n j i h o v i m o b j e k t i v n i m osobinama. Z b o g toga svi
objektivni procesi ulaze u svest ukoliko oni uopte
izazivaju osete. A l i to su samo konkretni, ulno
opaljivi objekti ih procesi koji u ekstravertnome
stavu izazivaju osete, i to samo takvi k o j e bi svako
i u sva v r e m e n a osetio kao konkretne. Stoga se j e
dinka orijentie prema injeninosti koja je u p r a
v o m smislu v e o m a osetna za ula. Funkcije suenja
stoje ispod konkretne injenice oseta i zato i m a j u
osobine m a n j e diferenciranih funkcija, dakle izvesnu
negativnost s infantilno-arhainim crtama. Najjae
j e p o t i s k i v a n j e m p o g o e n a , r a z u m e se, o s e t u s u p r o t
na funkcija, naime funkcija nesvesnoga opaanja,
intuicije.

g) Ekstravertni osetni (senzitivni) tip

Ne postoji nijedan drugi ljudski tip k o j i bi po

realizmu bio ravan ekstravertnom osetnom tipu. N j e
g o v objektivni smisao za injenice izvanredno je
razvijen. On u s v o m e ivotu gomila realna iskustva

395
na k o n k r e t n o m o b j e k t u , i to je izrazitiji, to se m a n j e
slui s v o j i m iskustvom. N j e g o v doivljaj u i z v e s n i m
s l u a j e v i m a ne postaje uopte o n o to bi zasluivalo
i m e iskustva. Sto o n oseti, t o m u slui najvie k a o
o d v o e n j e k n o v i m iskustvima, i sve to m o d a n o v o
ulazi u k r u g n j e g o v i h interesovanja steeno je na
p u t u iskustva i t r e b a t o m e c i l j u da slui. U k o l i k o je
o v e k sklon da izrazit smisao za istu injeninost
shvata k a o razuman, o n e t a k v e l j u d e slaviti k a o p a
m e t n e . A l i oni to u stvari nisu, j e r su osetu i r a c i o
nalnoga sluaja isto tako p o d v r g n u t i k a o i osetu r a
cionalnoga deavanja. T a k a v tip esto je r e p r i
v i d n o o m u k a r c i m a ne misli, r a z u m e se, da je
p o d l o a n osetima. On e se, naprotiv, na taj izraz
osmejkivati kao na sasvim neprikladan, jer za njega
j e oset k o n k r e t n o ispoljavanje ivota. N j e g o v a n a
m e r a odnosi se na k o n k r e t n o uivanje, a isto tako i
njegova moralnost. Jer pravo uivanje ima svoj n a
roiti moral, s v o j u naroitu umerenost i zakonitost,
svoju nesebinost i gotovost na rtvu. N j e m u nije
potrebno da bude ulan neotesanac, nego on m o e
s v o j e osete da diferencira do n a j v e e estetike istote
a da ni u najapstraktnijem oseanju nikada ne b u d e
n e v e r a n s v o m e p r i n c i p u o b j e k t i v n o g a o s e t a . Vulje-
nov ( W u l f e n ) i e r o n b e z o b z i r n o g a u i v a n j a i v o t a
jeste o t v o r e n a samoispovest takva tipa. K a d se k n j i
ga tako posmatra, ini mi se da je dostojna itanja.

Na niem stepenu ovaj tip je ovek opipljive

stvarnosti, b e z sklonosti ka refleksijama i b e z n a m e
ra da vlada. N j e g o v neprestani motiv je da osea
objekat, da ima senzacija i da uiva ako je moguno.
On nije neljubazan ovek, esto ima prijatnu i ivu
sposobnost za uivanje, ponekad je veseo bratac, a
p o n e k a d estet sa p u n o ukusa. U p r v o m e sluaju v e
liki p r o b l e m i ivota zavise o d v i e ili m a n j e d o b r a
ruka, a u drugom pripadaju d o b r o m ukusu. K a d
takav o v e k z a d o v o l j a v a oset, o n d a je za n j e g a sve
bitno reeno i ispunjeno. Nita ne m o e da b u d e vie
nego konkretno i stvarno, a pretpostavke pored toga
ili iznad t o g a d o p u t e n e s u s a m o u k o l i k o p o j a a v a j u
oset. Nikako ne treba da ga p o j a a v a j u u p r i j a t n o m

396
smislu, j e r o v a j tip n i j e obian pohotljivac, n e g o eli
s a m o najjai oset, k o j i o n p o s v o j o j prirodi u v e k m o r a
da p r i m a spol ja. to dolazi iznutra, ini mu se k a o
b o l e s n o i o d b a c l j i v o . U k o l i k o misli i osea, on u v e k
svodi na objektivne osnove, tj. na uticaje koji d o
laze od objekta, bez obzira na najjae izvrtanje l o
gike. Opipljiva stvarnost daje mu da na svaki nain
odahne. U o v o m e pogledu on je ovek neoekivano
lakoveran. Psihogen simptom e bez dvoumljenja v e
zivati za nisko b a r o m e t a r s k o stanje, a p o s t o j a n j e
kakva psihika sukoba ini mu se k a o nenormalna
sanjarija. N j e g o v a l j u b a v n e s u m n j i v o se osniva na
veoma osetnim draima objekta. Ukoliko je n o r m a
lan, on je u p a d l j i v o u l e b l j e n u datu stvarnost, u p a d
l j i v o zato to je to u v e k vidljivo. N j e g o v ideal je
injeninost, on je pun obzira u svakome pogledu.
N e m a nikakvih ideja-ideala, pa stoga i nikakva r a z
loga da se ikako drukije ponaa p r e m a istinskoj
stvarnosti. To se izraava u s v i m a spoljanjim stva
rima. On se dobro odeva, prema svojim prilikama,
k o d n j e g a s e d o b r o p i j e i j e d e , u d o b n o s e s e d i , ili s e
bar shvata da n j e g o v prefinjeni ukus sme polagati
neka prava na n j e g o v u okolinu. On ak uverava da
s e i z v e s n e r t v e z a v o l j u stilu n e s u m n j i v o n a g r a u j u .
A l i to oset vie pretee, tako da subjekat k o j i
o s e a i e z a v a iza s e n z a c i j e , u t o l i k o t a j t i p p o s t a j e
n e p r i j a t n i j i . O n s e r a z v i j a ili u g r u b o g a s l a d o s t r a s n i -
k a ili u b e s k r u p u l o z n o g a , r a f i n o v a n o g a e s t e t u . K o l i
ko mu tada objekat postaje neizbean, toliko se
o b j e k t u k a o n e e m u to p o s t o j i u s e b i i s o b o m o d u
zima vrednost. Nad n j i m se zloinaki vri nasilje i
isceivanje t i m e to se uopte j o u p o t r e b l j a v a samo
k a o p o v o d z a oset. S a v e z i v a n j e m z a o b j e k a t t e r a s e
u krajnost. A l i t i m e se i n e s v e s n o iz k o m p e n z a t o r -
ske uloge goni u otvorenu opoziciju. P r e svega, poti
snute intuicije p r i b a v l j u j u sebi vanost u obliku p r o
jekcija na objekat. Nastaju najneobinije pretpostav
ke: ako je re o nekom seksualnom objektu, onda
l j u b o m o r n e fantazije igraju veliku ulogu, a isto tako
i s t a n j a p l a n j e . U t e i m s l u a j e v i m a r a z v i j a j u se
fobije svake vrste, a naroito simptomi prinudnosti.

397
Patoloki sadraji d o b i v a j u karakter irealnosti, i e
sto su m o r a l n o i religiozno obojeni. Cesto se razvija
cepidlaka rabulistika, smenoskrupulozna moralnost
i primitivna, p r a z n o v e m a i magijska religioznost,
k o j a se vraa na apstruzne verske obrede. S v e o v e
stvari v o d e p o r e k l o iz potisnutih, m a n j e diferencira
nih funkcija, koje u takvim sluajevima odudaraju
od svesti i utoliko se u p a d l j i v i j e p o j a v l j u j u u k o l i k o
se ini da se osnivaju na apsurdnijim pretpostavka
ma, sasvim u suprotnosti p r e m a s v e s n o m smislu za
injenice. Cela kultura oseanja i oseta prikazuje se
u o v o j drugoj linosti posunovraena u bolesnu p r i
miti vnost; razum je m u d r o v a n j e i cepidlaenje, m o
ral je pusto moralisanje i o e v i d n o farisejstvo, r e l i
gija je apsurdna praznoverica, m o nasluivanja, taj
otmen o v e k o v dar, jeste lino mudrijaenje i d o v i
j a n j e , o n j u i v a n j e svakoga ugla, i, m e s t o u irinu,
ide u n a j u e prisnosti suvie ljudske siunosti.

Specijalni prinudni karakter neurotikih simpto

ma predstavlja nesvesnu suprotnost prema svesnoj
m o r a l n o j neusiljenosti stava istoga oseta, koji, sa
stanovita racionalnoga suda, b e z obzira prihvata
o n o to se deava. A k o v e n e p o s t o j a n j e p r e t p o s t a v
ki u oseajnoga (osetnoga) tipa nikako ne znai a p s o
lutnu bezakonost i neogranienost, ipak kod njega sa
svim bitno ograniavanje otpada sudom. Ali racional
ni sud predstavlja svesnu prinudu, k o j u racionalni tip
sebi na izgled d r a g o v o l j n o n a m e e . O v a prinuda s p o
pada osetni tip nesvesnoga. P o v r h toga, vezanost r a
cionalnoga tipa za objekat ba zbog egzistencije suda
nikada ne znai toliko koliko onaj neuslovljeni odnos
k o j i senzitivni tip i m a p r e m a objektu. A k o n j e g o v
stav dostie n e n o r m a l n u jednostranost, on je stoga u
opasnosti da isto t a k o p o d l e g n e z a h v a t u n e s v e s n o g a
kao to s e svesno pridrava objekta. A k o j e v e p o
stao neurotian, o n d a s e p r e m a n j e m u m n o g o tee
m o e postupati, jer se funkcije k o j i m a se lekar o b r a
a n a l a z e u r e l a t i v n o n e d i f e r e n c i r a n u s t a n j u i z a t o
s u m a l o ili n i m a l o p o u z d a n e . V i e p u t a t r e b a s e latiti
afekti v n i h sredstava presi je da mu o v e k neto uini
svesnim.

398
 h) Intuicija

Intuicija kao funkcija nesvesnog opaanja u p r a v

lja se u ekstravertnom stavu sasvim na spoljanje
objekte. Poto je intuicija u g l a v n o m nesvestan p r o
ces, to se i n j e n a sutina v e o m a teko m o e svesno
shvatiti. U svesti intuitivnu f u n k c i j u z a m e n j u j e i z -
vestan stav oekivanja, gledanje i zagledan je, pri
e m u svagda tek naknadni rezultat m o e pokazati
koliko se zagledalo i koliko se stvarno videlo na
o b j e k t u . K a o to i oset, ako i m a prvenstvo, n i j e samo
reaktivan proces, koji dalje nema znaaja za objekat,
nego, naprotiv, n e k a actio, k o j a objekat zahvata i
uobliava ga, tako i intuicija nije samo opaanje, i
sto gledanje, nego aktivan, stvaralaki proces koji
isto toliko unosi u objekat koliko iz njega izvlai.
K a o to nesvesno izvlai n e p o s r e d n u saznaju, tako
on stvara i nesvesno dejstvo u objektu. Intuicija p o
s r e d u j e s v a k a k o d a s e n a j p r e s t e k n u s a m o s h k e ili
opaanja veza i odnosa, koji se posredstvom drugih
f u n k c i j a i h n i k a k o ili s a m o v e o m a z a o b i l a z n i m p u
t o v i m a m o g u postii. O v e slike i m a j u vrednost o d r e
enih saznanja, k o j a presudno utiu na delanje, u k o
liko glavna vanost pripada intuiciji. U o v o m e slu
aju psihiko prilagoivanje osniva se gotovo samo
na intuicijama. Miljenje, oseanje i oset su relativ
n o potisnuti, pri e m u j e najvie p o g o e n oset, j e r j e
k a o svesna ulna funkcija najvea smetnja intuiciji.
Oset isto, n e p r e d u b e e n o , n a i v n o g l e d a n j e o m e t a
nametljivim ulnim nadraajima, koji pogled uprav
l j a j u na fizike povrine, dakle ba na stvari iza k o
j i h i n t u i c i j a tei d a d o e . K a k o s e i n t u i c i j a u e k s t r a
v e r t n o m e stavu, preteno upravlja na objekat, ona
se zapravo v e o m a pribliuje osetu, j e r stav o e k i v a
n j a p r e m a spoljanjim o b j e k t i m a m o e s e sluiti g o
t o v o isto tako v e l i k o m v e r o v a t n o o m oseta. A l i da
bi se intuicija m o g l a provesti, m o r a oset u velikoj
meri da se ugui. P o d osetom r a z u m e v a m u o v o m slu
aju prosti i neposredni ulni oset k a o vrsto ocrtanu

399
fizioloku i psihiku injenicu. To se naime m o r a
unapred izrino utvrditi, jer, ako intuitivnoga pitam
prema e m u se orijentie, on e mi govoriti o stvari
ma k o j e u dlaku lie na ulne osete. Vie puta p o s l u -
ie se i izrazom oset ih oseaj. On stvarno ima
o s e t e , ali s e n e u p r a v l j a p r e m a s a m i m o s e t i m a , n e g o
su mu oni samo uporine take za posmatraj. Oni su
izabrani p o m o u nesvesnog pretpostavljanja. Ne p o
stie g l a v n u v r e d n o s t f i z i o l o k i n a j j a i o s e t , n e g o
neki drugi, koji se nesvesnim stavom intuitivnoga
znatno uveava u svojoj vrednosti. Time on e v e n
tualno postie g l a v n u vrednost, i svesti intuitivnoga
ini se k a o da je on ist oset. A l i on to stvarno nije.
K a o to oset u ekstravertnome stavu tei da z a d o b i j e
najjau injeninost, j e r se samo time stvara izgled
p u n a ivota, tako intuicija tei za d o h v a t a n j e m n a j
v e i h mogunosti, j e r s e p o s m a t r a n j e m m o g u n o s t i
nasluivanje n a j v i e z a d o v o l j a v a . I n t u i c i j a tei za
otkrivanjem mogunosti u o b j e k t i v n o datome, stoga
je ona kao samo prireena funkcija (naime ako joj
ne pripada prvenstvo) i p o m o n o sredstvo, k o j e auto
matski dela ako nikakva druga funkcija ne m o e
otkriti izlaz iz s v u g d e z a t v o r e n e situacije. A k o i n t u i
cija ima prvenstvo, onda se sve obine ivotne situa
cije ine kao da su zatvoreni prostori k o j e intuicija
i m a da otvori. O n a p o s t o j a n o trai izlaze i n o v e m o
gunosti spoljanjega ivota. Intuitivnom stavu s v a
ka ivotna situacija postaje u n a j k r a e m r o k u t a m
nica, teak o k o v koji goni na traenje reenja. O b j e k
ti kao da s vremena na v r e m e imaju gotovo prete-
ranu vrednost, naime onda kad imaju da slue ba
n e k o m reenju, n e k o m osloboenju, nalaenju neke
n o v e m o g u n o s t i . T e k to s u i s p u n i l i s v o j u d u n o s t
k a o s t e p e n ili m o s t , o n i p r i v i d n o n e m a j u v i e n i k a k v e
vrednosti i o d b a c u j u se kao dosadan privesak. Jedna
injenica vai samo utoliko ukoliko otvara nove m o
gunosti k o j e je prevazilaze, i jedinku oslobaaju nje.
Nove mogunosti su prinudni motivi kojih se intui
cija ne m o e osloboditi i kojima ona sve drugo
rtvuje.

400
 i) Ekstravertni intuitivni tip

G d e intuicija prevlauje, tu nastaje psihologija

osobite vrste, i ona se m o r a poznati. K a k o se intui
cija orijentie prema objektu, m o e se primetiti jaka
z a v i s n o s t o d s p o l j a n j i h s i t u a c i j a , ali j e n a i n z a v i
snosti sasvim razlian od zavisnosti senzitivnoga
(osetnog) tipa. Intuitivan tip nikada se ne nalazi o n d e
g d e se m o g u nai optepriznate stvarne vrednosti,
n e g o u v e k o n d e g d e postoje mogunosti. On ima fin
n j u h za o n o to klija i o b e a v a budunost. Nikada se
on ne nalazi u stabilnim, o d a v n o p o s t o j e i m i v a l j a
no zasnovanim odnosima koji i m a j u optepriznatu,
ali o g r a n i e n u v r e d n o s t . K a k o s e u v e k n a h o d i n a
putu ka n o v i m mogunostima, on preti da e se z a
g u i t i u s t a b i l n i m o d n o s i m a . O n , istina, s h v a t a n o v e
objekte i putove s velikom intenzivnou i ponekad
s izvanrednim entuzijazmom, da bi ih se bez pijeteta
i prividno bez seanja hladnokrvno odrekao im je
utvren njihov obim pa mu dalje ne doputaju da
nasluuje onakav njihov znatan razvitak. D o k l e g o d
postoji neka mogunost, intuitivni tip vezan je za
n j u sudbinskom moi. ini se kao da se c e o njegov
ivot raa u n o v o j situaciji. I m a se utisak, i on ga
s a m ima, k a o da je b a sad postigao definitivni o b r t
u s v o m ivotu, i k a o da otada nita d r u g o v i e ne
m o e m i s l i t i niti ita d r u g o o s e a t i . a k i k a d b i t o
s v e b i l o ma k a k o p a m e t n o i celishodno, nita ga n e e
zadrati od toga da j e d n o g a dana istu situaciju k o j a
mu se inila kao o s l o b o e n j e i spasenje posmatra kao
tamnicu i da se p r e m a n j o j k a o t a k v o j i ponaa. Ni
r a z u m n i o s e a n j e n e m o g u g a zastraiti ili z a d r a t i
od neke n o v e mogunosti, ak i kad bi ona prema
okolnostima bila u protivrenostima s n j e g o v i m d o
sadanjim uverenjima. Miljenje i oseanje, neiz-
b e n e k o m p o n e n t e uveren ja, jesu k o d n j e g a m a n j e
diferencirane funkcije, koje nemaju nikakvu presud
n u v a n o s t i s t o g a snazi i n t u i c i j e n e m o g u s u p r o t s t a
viti nikakav trajan otpor. Pa ipak su samo o v e f u n k
cije kadre da uspeno kompenzuju prvenstvo intuici-

26 Jung, Odabrana dela, V 401

j e t i m e t o i n t u i t i v n o m t i p u d a j u sud, k o j i m u k a o
tipu sasvim nedostaje. Moralnost intuitivnoga tipa
nije ni intelektualna ni oseajna, nego on ima svoj
sopstveni moral, naime vernost prema svome shvata
nju i dragovoljno podvrgavanje moi toga morala.
Osvrtanje na napredak okoline slabo je. Njeno fizi
ko zdravlje tohcno je valjan argumenat kao i n j e g o
v o vlastito. Isto tako o n i m a m a l o p o t o v a n j a z a u v e -
renja i ivotne navike svoje okoline, tako da ga esto
smatraju za nemoralna i bezobzirna pustolova. K a k o
se n j e g o v a intuicija zanima spoljanjim objektima i
n j u h o m iznalazi spoljanje mogunosti, on se rado
predaje pozivima gde svoje sposobnosti m o e u n a j
v e o j m e r i svestrano razviti. M n o g i trgovci, p r e d u -
zetnici, spekulanti, agenti, politiari itd. pripadaju
o v o m e tipu.
Jo vie no k o d mukaraca ini se da se ovaj
tip p o j a v l j u j e k o d ena. U o v o m e p o s l e d n j e m sluaju
intuitivna sposobnost otkriva se daleko manje u p o
zivu negoli, naprotiv, u drutvu. Takve ene u m e ju
da se koriste svima socijalnim mogunostima, da
sklapaju drutvene veze, da pronalaze mukarce od
vrednosti, da bi zbog neke n o v e mogunosti p o n o v o
sve napustile.
Otprve je razumljivo da je takav tip ne samo
kao narodni privrednik nego i kao unapreiva kul
ture neobino znaajan. A k o je valjan, t j . ne suvie
samoivo nastrojen, on m o e da stekne neobine za
s l u g e k a o i n i c i j a t o r ili b a r k a o u n a p r e i v a s v i h p o
etaka. On je prirodan branilac svih minoriteta koji
obeavaju budunost. Poto on, ako je m a n j e p o
deen prema stvarima negoli prema ljudima, naslu
u j e u n j i m a izvesne sposobnosti i korisnosti, m o e
da pravi i ljude. Niko kao on nema sposobnosti da
ohrabri svoje blinje i da ih oduevi za neku n o v u
stvar, iako e ih v e prekosutra opet ostaviti. Sto je
n j e g o v a intuicija jaa, to se i n j e g o v subjekat vie
stapa s a v i e n o m m o g u n o u . O n j e oivljuje, i z n o
si je o i g l e d n o i s u b e d l j i v o m t o p l o t o m , tako rei je
ovaplouje. To nije nikakvo glumatvo, nego sudbina.

402
 O v a j stav i m a svoje velike opasnosti, j e r intui
tivni tip suvie lako rasejava svoj ivot time to o i v -
l j u j e l j u d e i s t v a r i , i iri o k o s e b e o b i l j e i v o t a , ali
n j i m e ne ivi on, nego drugi. K a d bi on m o g a o da
se zadri na stvarima, pripadali bi mu p l o d o v i n j e
g o v a r a d a , ali o n i s u v i e b r z o m o r a d a t r i z a n o v o m
m o g u n o u i da ostavlja svoja tek posejana polja,
k o j a e d r u g i eti. N a z a v r e t k u , o n o d l a z i p r a z a n .
A l i ako intuitivni pusti da stvar dotle doe, o n d a mu
i njegovo nesvesno postaje protivnik. Nesvesno intui
tivnoga tipa i m a izvesnu slinost s nesvesnim o s e t -
n o g a tipa. M i l j e n j e i oseanje su relativno p o t i
snuti i obrazuju u n e s v e s n o m infantilno-arhaine m i
sli i o s e a n j a , k o j i s e m o g u d a u p o r e d e s o n i m a s u
p r o t n o g a tipa. Oni se p o j a v l j u j u takoe u obliku
intenzivnih p r o j e k c i j a i isto t a k o su apsurdni k a o
misli i oseanja osetnoga tipa, s a m o im, kao to se
m e n i ini, nedostaje mistiki karakter, oni se o d n o s e
najvie na k o n k r e t n e , quasi realne stvari, k a o to su
seksualna, finansijska i druga nasluivanja, na p r i
m e r nanjuivanje bolesti. Cini se da ova razlinost
v o d i p o r e k l o od potisnutih realnih oseta. O v i p o s l e d -
n j i o t k r i v a j u s e o b i n o n a t a j n a i n to s e i n t u i t i v n i
t i p i z n e n a d a p r i l e p i z a v e o m a n e p r i k l a d n u e n u ili,
u s u p r o t n o m s l u a j u , za n e p r i k l a d n a m u k a r c a , i to
z a t o to s u t a l i c a d o d i r n u l a a r h a i n u s e n z i t i v n u s f e
ru. Iz toga proizlazi neka nesvesna prinudna v e z a
nost za kakav objekat, najee bez ikakva izgleda na
uspeh. Takav sluaj je ve simptom prinudnosti, koji
je i za ovaj tip sasvim karakteristian. On polae
p r a v o na slinu s l o b o d u i nevezanost k a o i senzitivni
tip, jer svoja reavanja ne p o d v r g a v a nikakvim r a
cionalnim sudovima, n e g o samo opaanju sluajnih
mogunosti. On se ogranienja oslobaa r a z u m o m i
stoga u neurozi podlee n e s v e s n o m pritisku, m u d r o
vanju, d o v i j a n j u i prinudnoj vezanosti za senzaciju
o b j e k t a . U s v e s t i on o b d e l a v a o s e t i o s e a n i o b j e k a t
sa suverenom nadmonou i bezobzirnou. To ne
znai da on m o d a misli da je bezobziran i n a d m o a n ;
on objekat koji svako moe da vidi prosto ne vidi i
prelazi preko njega, kao i senzitivni tip; samo, ovaj

26*
403
poslednji ne vidi duu objekta. Za to se objekat d o c
n i j e o s v e u j e , i to u o b l i k u h i p o h o n d r i n i h p r i n u d n i h
ideja, fobija i svih m o g u n i h apsurdnih oseta tela.

j) Kratak pregled iracionalnih tipova

O b a d o v d e o p i s a n a t i p a o z n a a v a m k a o iracio
nalne i z v e o b j a n j e n o g a r a z l o g a t o o n i s v o j e t v o -
renje i delanje ne osnivaju na racionalnim sudovima,
nego na apsolutnoj jaini opaanja. Njihovo opaa
n j e o d n o s i s e n a o n o to s e s a m o d e a v a i to s e n e
podvrgava nikakvom izboru sudom. U o v o m e pogle
du oba poslednja tipa imaju znatnu nadmonost nad
o b a p r v a , r a c i o n a l n a t i p a . O n o to s e o b j e k t i v n o d e
ava jeste zakonito i sluajno. Ukoliko je zakonito,
ono je pristupano razumu, a ukoliko je sluajno,
ono je razumu nepristupano. M o g l o bi se rei i
o b r n u t o , d a m i n a o n o m to s e d e a v a o b e l e a v a m o
kao zakonito o n o to se n a e m r a z u m u tako p o j a v l j u
je, a kao sluajno ono u e m u ne m o e m o da otkri
j e m o nikakvu zakonitost. Postulat universalne z a k o
n i t o s t i o s t a j e p o s t u l a t s a m o n a e g a r a z u m a , ali n i k a
ko nije postulat naih funkcija opaanja. K a k o se ni
na koji nain ne zasnivaju na principu razuma i n j e
g o v a postulata, o n e su po s v o j o j sutini iracionalne.
S t o g a ja i t i p o v e o p a a n j a po n j i h o v o j sutini o b e l e -
avam kao iracionalne. Ali bi bilo sasvim nepravilno
da moda o v e tipove shvatamo kao nerazumne zato
to sud stavljaju ispod opaanja. Oni su s a m o u v e
l i k o j m e r i empirijski; z a s n i v a j u s e s a m o n a i s k u s t v u ,
ak u tolikoj meri da njihov sud ne m o e najee
da ide u p o r e d o s n j i h o v i m iskustvom. Ali, i p o r e d
toga, postoje funkcije suenja, samo o n e velikim d e
l o m svoj ivot ive nesvesno. Ukoliko se nesvesno i
pored svojega odvajanja od svesnoga subjekta ipak
n e p r e s t a n o p o j a v l j u j e , u t o l i k o se i u i v o t u i r a c i o n a l
nih tipova otkrivaju upadljivi sudovi i upadljivi akti
odluivanja u obliku prividnoga mudrovanja, hladno
ga nadrirasuivanja i prividno smiljenog izbora lica
i s i t u a c i j e . O v e c r t e i m a j u i n f a n t i l n o ili i p r i m i t i v n o

404
obeleje; ponekad su upadljivo naivne, ponekad i
bezobzirne, otre i nasilne. Racionalno nastrojenome
m o g l o b i s e l a k o initi k a o d a s u o v i l j u d i p o s v o m e
p r a v o m e karakteru racionalistini i puni namera u
r a v o m smislu. A l i taj sud vaio bi samo za n j i h o v o
nesvesno, a nikako za n j i h o v u svesnu psihologiju,
koja je sasvim podeena prema opaanju te je zbog
s v o j e iracionalne sutine sasvim neshvatljiva r a c i o
nalnom sudu. N e k o m ko je racionalno nastrojen m o e
s e n a p o s l e t k u initi k a o d a t a k v o n a g o m i l a v a n j e s l u
ajnosti uopte ne zasluuje ime psihologija. Ira
cionalni p o p r a v l j a taj prezirni sud utiskom k o j i u
n j e m u ostavlja racionalni: on ovoga gleda kao neto
to je samo upola ivo i ija se jedina svrha ivota
sastoji u t o m e da na sve ivo baca o k o v e razuma i da
m u s u d o v i m a s t e e v r a t . T o su, r a z u m e s e , p o s l e d n j e
k r a j n o s t i , ali s e o n e p o j a v l j u j u . S u d r a c i o n a l n o g a
lako bi m o g a o iracionalnoga predstaviti kao racio
nalna o v e k a slabije k a k v o e , ako ga, naime, shvati
i z o n o g a t o m u s e d e a v a . N j e m u se, n a i m e , n e d e
a v a o n o to j e s l u a j n o u t o m e j e o n m a j s t o r
n e g o racionalni sud i racionalna n a m e r a jesu stvari
k o j e g a snalaze. T o j e racionalnu o v e k u j e d v a shvat
ljiva injenica, i njena neizmiljivost jednaka je samo
jo uenju iracionalnoga koji je otkrio nekoga koji
racionalne ideje stavlja vie negoli ivo i stvarno d e -
avanje. Neto takvo ini mu se j e d v a verovatno.
R e d o v n o j e beznadeno hteti m u uopte neto n a e l
no predlagati u tome pravcu, jer je n j e m u racionalno
o b a v e t a v a n j e isto t a k o n e p o z n a t o i a k n e p r i j a t n o
k a o to bi se r a c i o n a l n o m inilo neizmiljivo da s k l o
pi ugovor bez uzajamne izjave i obaveze.

Ova taka vodi me problemu psihike veze m e u

predstavnicima razlinih tipova. Psihika veza o z n a
ava se u n o v o j psihijatriji, naslanjajui se na jezik
francuske kole hipnotista, k a o raport. Raport se
s a s t o j i u p r v o m e r e d u u oseanju postojee saglasno-
sti, i p o r e d p r i z n a t e r a z l i n o s t i . a k i p r i z n a n j e p o
stojeih razlinosti jeste, ukoliko je o n o samo z a j e d
niko, v e raport, oseanje saglasnosti. A k o o v o o s e -

405
 anje, kad se ukae sluaj, u veoj meri uinimo s v e -
snim, onda otkrivamo da ono nije samo oseanje ija
s e p r i r o d a n e m o e d a l j e analisati, n e g o u isti m a h i
u v i a j ili s a d r a j s a z n a n j a k o j i t a k u s a g l a s n o s t i
predstavlja u mislenom obliku. O v o racionalno p r e d
stavljanje vai samo za racionalnoga, a nikako za i r a
cionalnoga, jer se njegov raport ne osniva ni n a j m a
n j e na sudu, n e g o na paralelitetu o n o g a to se d e a
va, ivoga deavanja uopte. N j e g o v o oseanje sagla
s n o s t i j e s t e z a j e d n i k o o p a a n j e n e k e s e n z a c i j e ili
intuicije. Racionalni bi rekao da se raport s iracio
nalnim osniva na istoj sluajnosti. A k o se objektivne
situacije sluajno podudaraju, onda se ostvaruje n e
t o k a o l j u d s k a v e z a , ali n i k o n e z n a k o l i k u v a n o s t
i m a t a v e z a ili k o l i k o e t r a j a t i . R a c i o n a l n o m e s t o
dolazi u p r a v o neprijatna misao da veza traje tano
dotle dok spoljanje okolnosti sluajno pokazuju
n e k u zajedninost. T o s e n j e m u n e ini k a o naroito
ljudska stvar, d o k iracionalni ba u t o m e nalazi n a r o
ito lepu ljudskost. Rezultat je to da jedan posmatra
drugoga kao bezvezna, kao oveka u koga se ne moe
p o u z d a t i , i s k o j i m s e n i k a d a n e m o e p r a v i l n o izii
na k r a j . Do takva rezultata dolazi o v e k svakako
samo ako svesno pokuava da poloi raun o nainu
saobraanja s okolinom. K a k o takva psiholoka save-
snost n i j e suvie uobiajena, esto proizlazi da se i
p o r e d apsolutne razlinosti stanovita ostvaruje neka
vrsta raporta, i to na o v a j nain. J e d a n s p r e u t n o m
p r o j e k c i j o m pretpostavlja da drugi u bitnim takama
i m a isto m i l j e n j e , a d r u g i sluti ili osea o b j e k t i v n u
z a j e d n i n o s t , ali p r v i o n j o j n e m a n i k a k v e s v e s n e
slutnje, te e o d m a h osporiti n j e n o postojanje, isto
o n a k o k a o to d r u g o m n i k a d a n e e p a s t i n a p a m e t
da bi trebalo da se njegova veza osniva na zajedni
k o m e miljenju. Takav raport je najei: on se osni
va na projekciji koja docnije postaje izvor nespora
zuma. Psihika veza u ekstravertnome stavu u v e k se
regulie prema objektivnim iniocima, prema spolja
n j i m uslovima. O n o to je n e k o u s v o m unutranjem
biu n e m a nikada presudan znaaj. Za nau sadanju
kulturu ekstravertni stav je u naelu m e r o d a v a n za

406
p r o b l e m l j u d s k e v e z e ; r a z u m e se, r a s p r a v l j a se i o
i n t r o v e r t n o m e p r i n c i p u , ali o n v a i k a o i z u z e t a k i
poziva se na toleranciju okolnoga sveta.

III. INTROVERTNI TIP

1. OPSTI S T A V SVESTI

K a o to s a m v e u o d e l j k u I , 1 o v o g a p o g l a v l j a
izloio, introvertni tip razlikuje se od ekstravertnoga
u t o m e to s e o n n e o r i j e n t i e , k a o o v a j d r u g i , p r e
teno na objektu i na objektivno datome, nego na
subjektivnim iniocima. U p o m e n u t o m odeljku pod
I naveo sam da se introvertnome izmeu opaanja o b
jekta i n j e g o v a vlastita delanja uvlai n j e g o v o s u
bjektivno shvatanje, koje spreava da delanje dobije
karakter koji odgovara objektivno datom. To je, r a
z u m e se, s p e c i j a l a n s l u a j k o j i j e n a v e d e n s a m o r a d i
primera i koji treba da poslui samo o e v i d n o m p r e d
stavljanju. O v d e , samo se po sebi razume, m o r a m o
potraiti opti ja formulisanja.
Introvertna svest vidi, dodue, spoljanje uslove,
ali o d a b i r a s u b j e k t i v n u d e t e r m i n a n t u k a o p r e s u d n u .
Stoga se ovaj tip upravlja p r e m a o n o m e iniocu o p a
anja i saznanja koji predstavlja subjektivnu dispo
ziciju za p r i m a n j e u l n o g a nadraaja. D v a lica, na
p r i m e r , g l e d a j u isti o b j e k a t , ali g a n i k a d a n e v i d e
tako da bi o b e na taj nain d o b i v e n e slike bile isto-
vetne. Bez obzira na razlinu otrinu ulnih organa i
na linu jednainu, postoje esto dubokosene razlike
u nainu i m e r i psihike asimilacije p e r c e p c i o n e slike.
D o k se ekstravertni tip svagda preteno poziva na
o n o to m u d o l a z i o d o b j e k t a , i n t r o v e r t n i s e p r e t e n o
o s l a n j a n a o n o to s p o l j a n j i u t i s a k u s u b j e k t u p r i v o
di ka konstelaciji. TJ p o j e d i n o m sluaju j e d n e a p e r -
c e p c i j e m o e , r a z u m e se, r a z l i k a d a b u d e v e o m a
d e l i k a t n a , ali u c e l i n i p s i h o l o k o g a g a z d i n s t v a o n a se
o t k r i v a u n a j v e o j m e r i , i to u o b l i k u ograde koju ini
Ja. D a o d m a h k a e m u n a p r e d : o n o s h v a t a n j e k o j e b i

407
s Vajningerom ( W e i n i n g e r ) o v a j s t a v h t e l o da o b e l e i
k a o f i l a u t i k i ili, p o m o m e m i l j e n j u , k a o a u t o e r o t i k i
ili e g o c e n t r i k i ili s u b j e k t i v i s t i k i ili e g o i s t i k i , j a
smatram kao shvatanje koje skree s pravoga puta i
oduzima vrednost. Ono odgovara predrasudi ekstra
v e r t n o g a s t a v a p r e m a sutini i n t r o v e r t a . N e s m e s e
n i k a d a z a b o r a v i t i ali e k s t r a v e r t n o s h v a t a n j e z a b o
ravlja to suvie lako da je s v a k o opaanje i sazna
vanje ne samo objektivno nego i subjektivno uslovije-
no. Svet nije samo onakav k a k a v je po sebi nego i
onakav kakav mi se p o j a v l j u j e . Stavie, u osnovi uzev,
mi n e m a m o nikakva merila za ocenjivanje onoga s v e
ta koji subjekat ne bi m o g a o asimilovati. K a d bi se
prevideo subjektivni inilac, to bi znailo poricati
veliku s u m n j u u apsolutnu mogunost saznanja. T i m e
bi se dolo na put onoga praznoga i bljutavoga p o z i -
tivizma koji je naruio prekretnicu naega veka, a
time i u onu intelektualnu neskromnost k o j a je p r e t
hodnik oseaj ne grubosti i neke ne samo tupe nego
i nadute nasilnosti. P r e c e n j i v a n j e m o b j e k t i v n e m o i
saznanja potiskujemo znaaj subjektivnoga inioca,
z n a a j b a s u b j e k t a . A l i ta j e s u b j e k a t ? S u b j e k a t j e
ovek, mi smo subjekat. Nezdravo je zaboravljati da
saznanje ima subjekat, i da uopte n e m a nikakva
saznanja i da stoga i n e m a za nas n i k a k v a sveta g d e
n i k o n e k a e : J a s a z n a j e m , ali t i m e i s k a z u j e s u
b j e k t i v n o o g r a n i a v a n j e svega saznanja. Isto vai za
sve psihike funkcije: one imaju jedan subjekat koji
je neizbean kao i objekat. Karakteristino je za nae
sadanje ekstravertno procenjivanje da re s u b j e k
t i v a n p o n e k a d z v u i g o t o v o k a o p o k u d a , ali s v a k a k o
kao isto subjektivan znai opasno oruje, o d r e
eno da pogodi onoga koji nije potpuno uveren u n e -
u s l o v l j e n u n a d m o n o s t o b j e k t a . Stoga m o r a m o biti
n a i s t o s t i m ta se m i s l i i z r a z o m s u b j e k t i v a n u
o v o m e ispitivanju. K a o subjektivni inilac oznaavam
o n u p s i h o l o k u a k c i j u ili r e a k c i j u k o j a s e s a d e l o v a -
n j e m i uticaj em o b j e k t a stapa u n o v o psihiko i n j e -
niko stanje. Ukoliko subjektivni inilac od najstari
jih v r e m e n a i k o d svih n a r o d a na svetu ostaje u
v e o m a velikoj meri istovetan sa samim s o b o m

408
t i m e to s u e l e m e n t a r n a o p a a n j a i s a z n a n j a t a k o r e i
s v a g d e i u s v a v r e m e n a ista u t o l i k o je on i s t o t a k o
vrsto zasnovan realitet kao i spoljanji objekat. K a d
stvar ne bi tako stajala, o n d a se nikako i ne bi m o g l o
govoriti o n e k o j trajnoj i u bitnosti istoj i postojanoj
stvarnosti, i s p o r a z u m e v a n je s p r e d a n j i m a b i l o bi
n e m o g u n a stvar. Utoliko je, stoga, subjektivni i
nilac neto isto tako n e u m i t n o dato k a o i r a s p r o s t r -
tost m o r a i p o l u p r e n i k Z e m l j e . Utoliko i subjektivni
inilac polae pravo na sve dostojanstvo j e d n e k o l i
ine k o j a o d r e u j e svet i k o j a se nikada i n i g d e ne
m o e iskljuiti iz rauna. On je drugi svetski zakon,
i ko se na n j e m u zasniva, zasniva se na istoj tolikoj
sigurnosti, na istom t o l i k o m t r a j a n j u i v a e n j u , k a o i
o n a j k o j i s e p o z i v a n a o b j e k a t . A l i k a o to o b j e k a t i
o b j e k t i v n o d a t o n i k a k o n e o s t a j u u v e k isti, j e r s u
podvrgnuti ne samo tronosti n e g o i sluajnosti, tako
i subjektivni inilac podlee promenljivosti i indivi
dualnoj sluajnosti. A time je i n j e g o v a v r e d n o s t
samo relativna. P r e k o m e r n i razvitak introvertnoga
stanovita u svesti ne vodi, naime, ka b o l j o j i p r i
hvatljivijoj primeni subjektivnoga inioca, nego ka
v e t a k o m subjektivisanju svesti, k o m e s e n e m o e
utedeti zamerka da je isto subjektivno. Z b o g toga
nastaje suprotnost p r e m a d e s u b j e k t i v i s a n j u svesti u
n e k o m p r e t e r a n o m ekstravertnom stavu, k o j i zaslu
u j e Vajningerovu o z n a k u m i s a u t i a n . B u d u i d a
se introvertni stav oslanja na opti, v e o m a realan i
apsolutno neizbean uslov psiholokoga prilagoiva
nja, to su izrazi k a o filautian, e g o c e n t r i a n i
slini vie n e u m e s n i i za osudu, j e r izazivaju p r e d r a
s u d u d a j e s v a k a d r e s a m o o d r a g o m Ja. N i t a n e b i
bilo tako naopako kao takva pretpostavka. Ali na nju
o v e k esto nailazi ako ispituje s u d o v e e k s t r a v e r t n o
ga o introvertnome. O v u zabludu zaelo nikako ne
bih eleo da pripiem pojedinome ekstravertnome,
nego pre da je stavim na raun danas optevaeega
ekstravertnoga shvatanja koje se ne ograniava na
ekstravertni tip, n e g o ga, p r o t i v n j e g a samoga, u istoj
meri zastupa i drugi. Poslednjega ak s p r a v o m p o g a -

409
a zamerka da je neveran svom vlastitom postupku,
d o k se p r v o m e bar to ne m o e zameriti.
Introvertni stav upravlja se u n o r m a l n o m slu
aju prema psiholokoj strukturi k o j a je u naelu
data nasledstvom, i ta struktura je subjektu i m a
n e n t n a koliina. A l i o n a s e n i k a k o n e s m e staviti k a o
p r o s t o i s t o v e t n a s a s u b j e k t o v i m Ja, to b i s e m o g l o
dogoditi zbog gore pomenutih oznaka, nego je ona
psiholoka struktura subjektova pre svakoga razvitka
j e d n o g a Ja. S u b j e k a t , k o j i j e z a p r a v o o s n o v a , u p r a v o
S o p s t v e n o s t (das S e l b s t ) , j e s t e m n o g o o b i m n i j e n e g o l i
Ja time to p r v o o b u h v a t a i nesvesno, d o k je d r u g o
u b i t n o s t i s r e d i t e s v e s t i . K a d bi Ja b i l o i s t o v e t n o sa
Sopstvenou, onda bi bilo neshvatljivo kako se u
snovima m o e m o pojavljivati ponekad u sasvim d r u
gima oblicima i znaenjima. Svakako je za introvert
n o g a k a r a k t e r i s t i n a o s o b e n o s t t o to o n , s l e d u j u i
isto tako vlastitoj sklonosti k a o i optoj predrasudi,
s v o j e Ja z a m e n j u j e S o p s t v e n o u , i s v o j e Ja p o d i e
do subjekta psiholokoga procesa, ime vri ba ono
ranije p o m e n u t o , b o l e s n o s u b j e k t i v i s a n j e svesti, k o j e
ga o t u u j e od objekta. Psiholoka struktura je isto
o n o to j e Semon ( S e m o n ) o b e l e i o k a o m n e m u , a j a
k a o kolektivno nesvesno. I n d i v i d u a l n a S o p s t v e n o s t je
d e o ili i s e a k ili p r e d s t a v n i k j e d n o g a s v u g d e , u s v i m a
ivim biima postojeega i shodno tome stupnjevi
toga naina psiholoka proticanja, koji je u svakome
b i u p o n o v o u r o e n . O d d a v n i n a u r o e n i nain de-
lanja o b e l e a v a se k a o i n s t i n k t , a za n a i n p s i h i k o g a
dohvatanja objekta predloio sam da se obeleava
k a o arhetip. S t a s e r a z u m e v a p o d i n s t i n k t o m , m o g u
zaelo pretpostaviti da je svima poznato. Drukije
stvar stoji s arhetipovima. P o d t i m r a z u m e v a m isto
t o s a m r a n i j e , o s l a n j a j u i se na Jakoba Burkharta
(Jakob Burckhardt), obeleio kao praiskonsku sliku
i opisao u d e v e t o m p o g l a v l j u o v o g a dela. M o r a m i
taocu da ukazem na to poglavlje, a naroito na lanak
o slici. Arhetip je simbolina formula, koja svagde
stupa u f u n k c i j u ili o n d e g d e j o n e m a n i k a k v i h s v e -
s n i h p o j m o v a , ili g d e t a k v i i z u n u t r a n j i h i l i s p o l j a -

410
njih razloga uopte nisu moguni. Sadraji kolektiv
n o g a nesvesnoga zastupljeni su u svesti k a o izrazite
sklonosti i shvatanja. Jedinka ih r e d o v n o shvata kao
o b j e k t o m uslovljene to je, u osnovi uzev, p o g r e
no j e r oni proizlaze iz n e s v e s n e strukture psihe i
samo ih izaziva uticaj objekta. O v e subjektivne sklo
nosti i shvatanja jai su n e g o uticaj objekta, n j i h o v a
p s i h i k a vredaiost j e v i a , t a k o d a s e o n i s u p e r p o n u j u
s v i m a utiscima. K a o to se i n t r o v e r t n o m ini n e s h v a t
ljivo da objekat svagda ima da bude presudan, tako
ekstravertnome ostaje zagonetka kako to da subjek
tivno stanovite treba da b u d e n a d m o n i j e nego o b
jektivna situacija. On neizbeno dolazi do nasluiva-
n j a d a j e i n t r o v e r t n i i l i u o b r a e n e g o i s t ili d o k t r i n a
ran zanesenjak. P o n o v o bi doao na hipotezu da
introvertni stoji p o d uticajem nekoga nepoznatoga
kompleksa moi. O v u predrasudu introvertni n e s u m
n j i v o p r e d u s r e e t i m e to n j e g o v o d r e e n i i v e o m a
uoptavalaki nain izraavanja, koji prividno svako
drugo miljenje unapred iskljuuje, ide naruku eks-
travertnoj predrasudi. P o v r h toga v e bi sama o d l u
nost i upornost subjektivnoga suda, k o j i je s v e m u
objektivno datom a priori nadreen, bile dovoljne da
izazovu utisak j a k e egocentrinosti. Protiv o v e p r e d
rasude introvertnome veinom nedostaje pravilni
a r g u m e n a t : o n , n a i m e , n e z n a z a n e s v e s n e , ali s a s v i m
optevaee pretpostavke svojega subjektivnoga suda
ili s v o j i h s u b j e k t i v n i h o p a a n j a . S h o d n o s t i l u v r e m e
na, on traga izvan s v o j e svesti, a ne iza n j e . A k o je
a k m a l o neurotian, o n d a t o znai vie ili m a n j e
p o t p u n o nesvestan identitet o n o g a to z o v e m o Ja sa
Sopstvenou, ime se Sopstvenost u s v o m e znaaju
o b a r a na nulu, a Ja b e z m e r n o raste. N e s u m n j i v o , za
uobliavanje sveta presudna m o subjektivnoga i
n i o c a u t i s k u je se t a d a u Ja, i t i m e se i z a z i v a p r e t e -
rano polaganje prava na m o i upravo glupava e g o
centrinost. Svaka psihologija koja bie o v e k o v o
svodi na nesvesni nagon ka moi roena je iz takve
n a s t r o j e n o s t i . M n o g e b e z u k u s n o s t i u Niea, n a p r i
mer, d u g u j u s v o j e p o s t o j a n j e subjektivisanju svesti.

411
 2. NESVESNI S T A V

N a d m o n i poloaj subjektivnoga inioca u svesti

znai smanjivanje vrednosti o b j e k t i v n o m e iniocu.
Objekat n e m a onaj znaaj koji bi zapravo trebalo da
m u p r i p a d a . K a o to u e k s t r a v e r t n o m e s t a v u i g r a s u
vie veliku ulogu, tako u introvertnome stavu ima
suvie m a l o da kae. K o l i k o se svest introvertnoga
subjektivie i Ja dobiva znaaj koji mu ne pripada,
toliko se objektu suprotstavlja pozicija koja se ne
m o e zadugo odrati. O b j e k a t je koliina n e s u m n j i v e
moi, d o k je Ja neto v e o m a ogranieno i trono.
Neto d r u g o bilo bi kad bi Sopstvenost istupila p r e
ma objektu. Sopstvenost i svet su komenzurabilne
koliine, i stoga n o r m a l a n introvertan stav i m a isto
toliko opravdanosti za svoje postojanje i vaenja k o
liko i n o r m a l a n ekstravertan stav. A l i a k o je Ja u z e l o
na se p r a v o na subjekat, onda prirodno, radi k o m
penzacije, nastaje nesvesno pojaanje objektova uti-
caja. O v a p r o m e n a otkriva se t i m e to, i p o r e d p o
nekad upravo bolesna napora da Ja zadobije o b e z b e -
enu nadmonost, objekat i objektivno dato razvijaju
premone uticaje, koji su utoliko nesavladljiviji u k o
liko jedinku nesvesno dohvataju i time se neodoljivo
n a m e u svesti. Z b o g toga to Ja i m a o s k u d n u v e z u
s o b j e k t o m u d n j a za s a v l a i v a n j e m , n a i m e , n i j e
nikakvo prilagoivanje nastaje u nesvesnom k o m -
penzatorska veza s o b j e k t o m , i o n a u svesti pribavlja
sebi vanost kao vezanost za objekat koja je neuslov-
l j e n a i ne s m e se ugui vati. to Ja vie tei da sebi
obezbedi sve m o g u n e slobode, nezavisnosti, n e o b a -
vezanosti i nadmonosti, utoliko vie dospeva u r o p
stvo objektivno datog. Sloboda duha vezuje se lancem
sramotne, finansijske zavisnosti, bezbrinost delanja
doivljuje jedno za drugim bojaljivo klecanje pred
javnim miljenjem, moralna nadmonost pada u k a
ljugu veza manje vrednosti, zapovedniko uivanje
zavrava se b e d n o m enjom da ovek bude voljen.
N e s v e s n o se stara u p r v o m e r e d u za v e z u s o b j e k t o m ,
i to na nain koji je podesan da iz osnova razori ilu
ziju m o i i fantaziju n a d m o n o s t i u svesti. O b j e k a t
dobija dimenzije koje izazivaju planju, i pored s v e -

412
snoga omalovaavanja. Z b o g toga Ja jo jae vri
o d v a j a n j e i s a v l a i v a n j e o b j e k t a . N a p o s l e t k u Ja se
o k r u u j e p r a v i m s i s t e m o m o b e z b e i v a n j a ( k a o to j e
Adler o d l i n o o c r t a o ) , k o j a t e e d a s a u v a j u b a r v a r
ljivo miljenje o nadmonosti. A l i time se introvertni
s a s v i m o d v a j a o d o b j e k t a i p o t p u n o s e satire, s j e d n e
s t r a n e , u m e r a m a za o d b r a n u , a s d r u g e s t r a n e , u
besplodnim pokuajima da objektu i m p o n u j e i da
uspe. Meutim, ova naprezanja postojano presecaju
s i l n i u t i s c i to i h i n t r o v e r t n i d o b i v a o d o b j e k t a . P r o
tiv njegove volje objekat mu neprekidno imponuje,
on u n j e m u izaziva najneprijatnije i najtrajnije a f e k
te i p r o g o n i ga na s v a k o m koraku. N j e m u stalno t r e
ba neki golem, unutranji rad da bi se m o g a o o d r
a t i . O t u d a j e t i p i a n o b l i k n j e g o v e n e u r o z e psiha-
stenija, b o l e s t k o j a j e o b e l e e n a , s j e d n e s t r a n e , v e l i
k o m senzitivnou, a s d r u g e strane v e l i k o m iscrpiji-
vou i hroninom zamorenou.
Analiza linoga nesvesnoga daje mnoinu fanta
zija moi udruenih sa strahom pred snano o i v l j e
n i m objektima, k o j i m a introvertni u stvari i lako
p a d a k a o r t v a . I z s t r a h a p r e d o b j e k t o m r a z v i j a se,
n a i m e , n a r o i t a s t r a l j i v o s t d a s e b i ili s v o m e m i l j e
n j u pribavi vanost, jer on se boji pojaanoga uticaja
objektova. B o j i se v e o m a uticajnih afekata u drugih
i j e d v a se m o e odbraniti od straha da ne dospe p o d
tu uticaj. Objekti, n a i m e , i m a j u za n j e g a strane,
m o n e kvalitete, k o j e im on, dodue, ne m o e svesno
p o g l e d o m p r o u z r o k o v a t i , ali z a k o j e m i s l i d a i h o p a a
svojim nesvesnim. K a k o je njegova svesna veza s o b
j e k t o m relativno potisnuta, ona ide kroz nesvesno,
g d e je obasipaju kvaliteti nesvesnoga. Ovi kvaliteti u
p r v o m e redu jesu infantilno-arhaioni. Z b o g toga n j e
gova veza s objektom postaje primitivna i dobiva sve
o n e osobitosti k o j e karakteriu primitivnu v e z u s o b
j e k t o m . Stvar stoji tada tako kao da objekat p o s e d u j e
m a i j s k u silu. S t r a n i , n o v i o b j e k t i i z a z i v a j u s t r a h i
n e p o v e r e n j e , kao da kriju nepoznate opasnosti, sta
rinski objekti su kao n e v i d l j i v i m k o n c i m a obeeni o
n j e g o v u duu, svaka p r o m e n a pojavljuje se kao r e
m e e n j e , ako ne u p r a v o kao opasnost, jer kao da z n a -

413
i maijsku oivljenost objekta. Samotno ostrvo gde
se kree samo ono emu je doputeno da se kree, p o
s t a j e i d e a l . R o m a n F . T . Viera ( F . T h . V i s c h e r ) J o
jedan ( A u c h E i n e r ) p r u a o d l i a n p o g l e d u t u s t r a
nu i n t r o v e r t n o g a d u e v n o g a s t a n j a , a u isti m a h i u
s i m b o l i k u k o l e k t i v n o g a n e s v e s n o g a k o j a se krije iza
toga stanja, a k o j u ja u o v o m e opisu tipova ostavljam
p o strani, j e r o n a n e pripada s a m o tipu, n e g o j e opta.

3. OSOBENOSTI PSIHOLOKIH OSNOVNIH FUNKCIJA

U INTROVERTNOME STAVU

a) Miljenje

Pri opisu ekstravertnoga miljenja ve sam dao

kratku karakteristiku introvertnoga miljenja, na
koju ovde jo jedared elim da ukazem. Introvertno
miljenje orijentie se u p r v o m e redu na subjektiv
n o m e iniocu. Subjektivni inilac predstavljen je u
najmanju ruku subjektivnim oseanjem pravca, koje
na kraju krajeva odreuje sudove. Ponekad je to i
v i e ili m a n j e g o t o v a s l i k a , k o j a u n e k u r u k u slui
kao merilo. Miljenje se m o e zanimati konkretnim
i h a p s t r a k t n i m k o l i i n a m a , ali s e u v e k n a p r e s u d n o m
mestu orijentie na subjektivno datome. Ono, dakle,
ne vodi iz konkretnoga iskustva p o n o v o natrag u o b
j e k t i v n e stvari, n e g o ka s u b j e k t i v n o m e sadraju.
Spoljanje injenice nisu uzrok i cilj o v o g a miljenja,
iako bi introvertni v e o m a esto eleo da s v o m e m i
ljenju da takav izgled, n e g o o v o miljenje poinje u
subjektu i vodi natrag ka subjektu, i onda kad p r e -
duzima najdalje izlete u oblast realne injeninosti.
Otuda ono, s obzirom na postavljanje n o v i h injenica,
uglavnom neposredno ima vrednost, ukoliko u p r v o
me redu posredno daje nova shvatanja, a m n o g o m a
n j e poznavanje n o v i h injenica. O n o stvara p o s t a v
l j a n j e p i t a n j a , o t v a r a v i d i k e i p o g l e d e , ali p r e m a i
njenicama ispoljava rezervisano dranje. One su mu
p r i k l a d n e k a o i l u s t r a t i v n i p r i m e r i , ali n e s m e j u d a
p r e t e u . i n j e n i c e s e s a b i r a j u s a m o k a o d o k a z i , ali
nikako zbog samih sebe. O v o drugo se uopte, ako se

414
deava, vri samo kao komplimenat ekstravertnome
stilu. i n j e n i c e z a o v o m i l j e n j e i m a j u s e k u n d a r a n
z n a a j , ali p r e t e n u v r e d n o s t i m a z a n j e g a r a z v i t a k
i prikazivanje subjektivne ideje, poetne simboline
slike, k o j a p r e d n j e g o v i m u n u t r a n j i m p o g l e d o m stoji
m a n j e ili v i e t a m n a . O n o s t o g a n i k a d a n e t e i z a
mislenom rekonstrukcijom konkretne injeninosti,
n e g o za n e k i m u o b l i a v a n j e m tamne slike u ideju
p u n u svetlosti. O n o h o e da postigne injeninost,
hoe spoljanje injenice da vidi onako kako one
ispunjavaju okvir njegove ideje, i njegova stvara
laka snaga p o k a z u j e se u t o m e to o v o m i l j e n j e
m o e da proizvede i i d e j u k o j a nije leala u s p o l j a
njim injenicama, a ipak je njihov najprikladniji,
apstraktan izraz, i n j e g o v zadatak zavren je a k o se
od njega stvorena ideja pojavljuje kao proistekla iz
spoljanjih injenica i ako se m o e dokazati da j o j
one daju vaenje.
Ali, k a o to ekstravertnome m i l j e n j u nikada ne
polazi za r u k o m da iz konkretnih injenica izvue v a
l j a n i s k u s t v e n i p o j a m ili d a s t v o r i n o v e i n j e n i c e , i s t o
tako introvertnome miljenju ne polazi za r u k o m da
s v o j u p o e t n u sliku u v e k prenese u i d e j u prilagoenu
injenicama. K a o to u p r v o m e sluaju isto e m p i r i j
sko gomilanje injenica osakauje misao i uguuje
smisao, tako i introvertno miljenje pokazuje opasnu
s k l o n o s t d a i n j e n i c e n a silu s a b i j a u o b l i k s v o j e s l i k e
ili da ih a k ignorie, da bi m o g a o razviti sliku s v o j e
fantazije. U o v o m e sluaju predstavljena ideja nee
m o i poricati s v o j e p o r e k l o iz t a m n e arhaine slike.
Ostae na n j o j mitoloka crta, k o j a se tumai m o d a
kao originalnost, a u gorim sluajevima kao udlji-
vost, jer n j e n arhaian karakter strunjacima koji
nisu upoznati s mitolokim motivima nije kao takav
jasan. Subjektivna snaga uveravanja takve ideje
o b i n o n i j e v e l i k a , ali j e u t o l i k o v e a u k o l i k o m a n j e
dolazi u dodir sa spoljanjim injenicama. Iako se
o n o m e k o j i zastupa i d e j u m o e initi k a o d a b i n j e g o v
oskudni injeniki materijal bio razlog i uzrok v e r o -
dostojnosti i vaenja n j e g o v e ideje, ipak nije tako,
jer ideja svoju snagu uveravanja dobiva iz svojega

415
nesvesnoga arhetipa, koji je k a o takav optevaei i
istinit, i v e n o e b i t i istinit. A l i o v a i s t i n a u t a k v o m
obliku je opta i u tolikoj m e r i simbolina da u v e k
najpre mora ui u trenutno prihvaena i prihvatljiva
saznanja, da postane p r a k t i k a istina sa neto m a l o
ivotne vrednosti. ta bi, na primer, bila kauzalnost
k o j a se nigde u praktikim uzrocima i praktikim p o -
sledicama ne bi m o g l a saznati?
O v o m i l j e n j e l a k o s e g u b i u b e z m e r n o j istini
subjektivnoga inioca. O n o stvara teorije radi teorije,
p r i v i d n o s o b z i r o m n a s t v a r n e ili b a r m o g u n e i n j e
n i c e , ali s j a s n o m s k l o n o u d a o d i d e a l n o g a p r e e n a
i s t o s l i k o v i t o . T i m e se, d o d u e , o s t v a r u j u s h v a t a n j a
m n o g i h m o g u n o s t i , ali o d n j i h n i j e d n o n e p o s t a j e
stvarnost, i naposletku se stvaraju slike k o j e uopte
v i e n e i z r a a v a j u n i t a to j e s p o l j a s t v a r n o , n e g o s u
s a m o j o s i m b o l i o n o g a to j e p r o s t o n e s a z n a t l j i v o .
T i m e o v o m i l j e n j e postaje mistino i isto tako n e
plodno kao miljenje koje se odigrava samo u okviru
o b j e k t i v n i h injenica. K a o to se o v o d r u g o sputa na
nivo p r e d o a v a n j a injenica, tako se p r v o rasipa u
predoavanju nepredstavljivoga, koje se nahodi ak
s onu stranu svake slikovitosti. P r e d o a v a n j e i n j e
n i c a j e n e o s p o r n o istinito, j e r j e s u b j e k t i v n i i n i l a c
iskljuen, i injenice se d o k a z u j u same iz sebe. T a k o
i predoavanje nepredstavljivoga ima subjektivno
neposrednu, u b e d l j i v u snagu i dokazuje se iz svojega
v l a s t i t o g a p o s t o j a n j a . P r v o k a e : E s t , e r g o est (Jest,
dakle jest); a poslednje: Cogito, ergo cogito (Mislim,
dakle mislim). U krajnost doterano introvertno m i
ljenje dospeva do evidencije svoga vlastitoga s u
bjektivnoga bia, a ekstravertno miljenje do eviden
cije svoje potpune istovetnosti s o b j e k t i v n o m injeni
c o m . K a o to o v o s a m o sebe porie s v o j i m p o t p u n i m
pretapanjem u objekat, tako se o n o oslobaa svakoga
sadraja i zadovoljava svojim golim postojanjem.
T i m e se u oba sluaja dalje koraanje ivota iz m i -
slene funkcije istiskuje u p o d r u j e drugih psihikih
funkcija, k o j e su dotle egzistirale u relativnoj n e s v e -
snosti. I z v a n r e d n o o s i r o m a e n j e i n t r o v e r t n o g a m i l j e
nja u objektivnim injenicama k o m p e n z u j e se o b i -

416
l j e m nesvesnih injenica. U k o l i k o se svest sa m i s l e
n o m funkcijom vie ograniava na najmanji i koliko
j e g o d m o g u n o n a p r a z a n k r u g , ali z a k o j i s e i n i d a
sadri svu p u n o u boanstva, utoliko se vie nesvesna
fantazija obogauje m n o i n o m arhaino uoblienih
injenica, p a n d e m o n i j u m o m maijskih i iracionalnih
k o l i i n a , k o j e v e p r e m a v r s t i f u n k c i j e to j e n a j p r e
zamenjuje mislena funkcija kao nosaica ivota d o
b i v a j u naroito lice. A k o je to intuitivna funkcija,
o n d a s e d r u g a s t r a n a g l e d a o i m a j e d n o g a Kubina
(Kubin) ili jednoga Mojrinka. A k o je to oseajna
funkcija, onda nastaju do tada neuvene, fantastine
oseajne veze i oseajni sudovi protivrenostima b o
gatoga i nerazumljivoga karaktera. A k o je to osetna
funkcija, onda ula u vlastitom telu i izvan njega
otkrivaju n o v o , o n o to se nikada p r e n i j e osetilo i
doivelo. P o d r o b n i j e ispitivanje tih p r o m e n a lako
m o e dokazati pojavljivanje primitivne psihologije sa
s v i m a n j e n i m o b e l e j i m a . R a z u m e se, o n o t o s e i s k u
silo nije s a m o primitivno n e g o i simbolino, i u k o
liko se o n o pokazuje k a o starije i prvobitni je, utoliko
j e istiniti j e b u d u n o u . J e r s v e s t a r o n a e g a n e s v e
snoga ima u v i d u o n o to dolazi. U o b i n i m o k o l n o
stima ne polazi za r u k o m ni prelazak na drugu stra
n u , a nekmoli spasavalaki prolaz kroz nesvesno.
Prelazak se najvie ometa svesnim otporom protiv
p o d v r g a v a n j a Ja nesvesnoj injeninosti, u s l o v n o m e
realitetu nesvesnoga objekta. Stanje je disocijacija,
drugim recima neuroza s karakterom unutranjega
satiranja i sve v e e m o d a n e iznurenosti, psiha-
stenije.

b) Introvertni misleni tip

K a o t o b i j e d a n Darvin m o g a o p r e d s t a v l j a t i n o r
m a l n i e k s t r a v e r t n i m i s l e n i t i p , t a k o b i se, n a p r i m e r ,
Kant m o g a o o b e l e i t i k a o s u p r o t n i n o r m a l n i i n t r o
vertni misleni tip. K a o to p r v i g o v o r i u injenicama,
tako se poslednji poziva na subjektivna inioca. D a r
v i n hita n a p r o s t r a n o p o l j e o b j e k t i v n e i n j e n i n o s t i ,

27 Jung, Odabrana dela, V

417
a Kant zadrava za sebe j e d n u kritiku saznanja u o p
t e . U z m e m o l i j e d n o g a Kivijea ( C u v i e r ) i s t a v i m o g a
p r e m a Nieu, o n d a s u p r o t n o s t i j o v i e z a o t r a v a m o .
Introvertni misleni tip okarakterisan je p r i m a
t o m g o r e o p i s a n o g a m i l j e n j a . O n se, k a o n j e g o v e k s
travertni paralelni sluaj, presudno nahodi p o d uti
caj em ideja, ah o v e ne proizlaze iz objektivno datoga,
n e g o iz subjektivne osnove. On e, kao i ekstravertni,
i i z a s v o j i m i d e j a m a , ali u o b r n u t o m p r a v c u , n e
p r e m a spoljanjosti, n e g o p r e m a unutranjosti. On
tei za p r o d u b l j i v a n j e m a ne za rasprostiranjem.
O v o m osnovom on se razhkuje od svojega ekstra
vertnoga paralelnoga sluaja u znatnoj m e r i i na o e
vidan nain. O n o to d r u g o g a odlikuje, n a i m e n j e
gova intenzivna vezanost za objekat, n j e m u ponekad
gotovo sasvim nedostaje, kao uostalom svakome i n -
trovertnome tipu. A k o je objekat neki ovek, onda
taj o v e k jasno osea da on zapravo samo negativno
dolazi u pitanje, t j . u blaim sluajevima postaje s v e
s t a n s v o j e i z l i n o s t i , a u g o r i m s l u a j e v i m a o s e a se
direktno o d b a e n k a o inilac remeenja. O v a negativ
na veza sa objektom, ravnodunost do iskljuenja,
karakterie svakoga introvertnoga, a i opis introvert
n o g a tipa uopte v e o m a oteava. U n j e m u sve tei
iezavanju i skrivenosti. N j e g o v sud pokazuje se kao
hladan, nesavitljiv, proizvoljan i bezobziran, j e r se
manje odnosi na objekat negoli na subjekat. N e m a tu
da se oseti nita to bi o b j e k t u davalo m o d a viu
vrednost, nego u v e k neto prevazilazi objekat i o m o
g u u j e da se d u b o k o oseti subjektivna n a d m o n o s t .
M o e tu da b u d e utivosti, ljubaznosti i uljudnosti,
ali e e s n a r o i t i m u k u s o m i z v e s n o g a n e s p o k o j s t v a ,
k o j e iza toga otkriva j e d n u nameru, n a i m e n a m e r u
o b e z o r u a n j a p r o t i v n i k a . O n t r e b a d a s e u m i r i ili
uutka, j e r bi m o g a o unositi nered. O n , dodue, nije
n i k a k a v protivnik, ali, a k o j e osetljiv, o n e oseati
izvesno suzbijanje, a moda i smanjivanje vrednosti.
O b j e k a t u v e k p o d l e e i z v e s n o m z a n e m a r i v a n j u ili, u
gorim sluajevima, biva okruen nepotrebnim mera-
ma obazrivosti. T a k o o v a j tip r a d o iezava iza o b l a k a
nesporazuma, koji postaje utoliko gui ukoliko on

418
kompenzatorski pokuava da p o m o u svojih funkcija
m a n j e vrednosti prihvati liinu izvesnoga urbaniteta,
k o j a esto stoji u najoptijoj suprotnosti p r e m a n j e
g o v u stvarnom biu. A k o se on pri izgraivanju s v o
jega sveta ideja i ne ustee ni od kakva ma kako
smela preduzea, i stoga ne misli n i k a k v u misao, jer
bi ona mogla da b u d e opasna, prevratnika, jeretika
i mogla bi da vrea oseanje, opet ga obuzima n a j
vea bojaljivost ako preduzee treba da postane
spoljanja stvarnost. To mu ide uz dlaku. A k o on
s v o j e misli i donese na svet, ne v o d i ih kao zabrinuta
m a j k a s v o j u decu, n e g o ih izlae i v e o m a se ljuti ako
same ne o b e z b e u j u sebi uspeh. N j e g o v o ponajee
p r e k o m e r n o n e m a n j e p r a k t i k e s p o s o b n o s t i ili n j e g o
va nenaklonost prema reklami potpomau ga pri
t o m e u s v a k o m e pogledu. A k o se n j e m u ini da je
n j e g o v p r o i z v o d valjan i u redu, on m o r a i da b u d e
v a l j a n , i d r u g i i m a j u t o j istini prosto da se p o k l o n e .
On se zaelo n e e m n o g o truditi da nekoga, u g l a v n o m
n e k o g a od uticaja, p r i d o b i j e za to. A a k o to ini, o n d a
to ini p o n a j v i e u tolikoj m e r i neveto da postie
protivno od o n o g a to je nameravao. S takmacima u
vlastitoj struci doivljava v e i n o m r a v a iskustva, jer
nikada ne u m e da osvoji njihovu naklonost; on im
o b i n o a k d a j e n a z n a n j e k a k o s u m u izlini. U p r o -
duivanju svojih ideja ponajvie je uporan, svojeglav
i nepristupaan uticaju. Od toga udnovato odudara
n j e g o v a sugestibilnost p r e m a linim uticaj ima. A k o
je upoznata prividna bezopasnost nekoga objekta,
onda je ovaj tip v e o m a pristupaan ba elementima
m a n j e vrednosti. Oni ga zahvataju sa strane n e s v e
snoga. On dozvoljava da ga zlostavljaju i na najsra
motniji nain iskoriavaju ako samo nije ometan u
produivanju svojih ideja. On ne vidi kad ga s lea
pljakaju i praktiki mu hude, jer mu je njegova
veza sa o b j e k t o m sekundarna, i objektivno p r o c e n j i
vanje njegova proizvoda nesvesno. Kako svoje p r o
b l e m e p r e m a mogunosti izmilja, on ih k o m p h k u j e i
stoga je svagda upleten u sva m o g u n a premiljanja.
K o l i k o mu je jasna struktura n j e g o v i h misli, toliko

2T
419
 mu je nejasno g d e i kako o n e spadaju u stvarni svet.
On se samo teko moe pomiriti s time da prihvati da
se neto to je n j e m u jasno ne ini jasno i s v a k o m e
d r u g o m . N j e g o v stil j e v e i n o m o t e a n d o d a c i m a o d
svake ruke, ogranienjima, obazrivostima, sumnjama,
koje vode poreklo od njegova dvoumljenja i usteza
n j a . P o s a o m u t e k o i d e o d r u k e . O n ili j e u t l j i v ili
nailazi n a l j u d e k o j i g a n e r a z u m e j u ; t i m e sakuplja
dokaze za neizmerljivu glupost ljudsku. A k o ga slu
ajno jedared shvate, pada u lakoverno p r e c e n j i v a -
nje. R a d o postaje rtva astoljubivih ena, k o j e u m e -
ju da iskoriste n j e g o v u beskritinost p r e m a objektu,
ili s e r a z v i j a u m i s a n t r o p s k o g a m a t o r o g a m o m k a s a
detinjskim srcem. Vie puta je i n j e g o v o spoljanje
p o n a a n j e neveto, m o d a d o sitnica paljivo, d a o t
k l o n i u z b u e n j e i g r a j u , ili j e z n a a j n o b e z b r i n o ,
detinjski naivno. U s v o j o j specijalnoj oblasti rada on
izaziva najeu protivrenost, s k o j o m nita ne u m e
da pone, ako se svojim primitivnim afektom ne
upusti m o d a u isto tako zajedljivu i b e s p l o d n u p o l e
m i k u . On vai k a o bezobziran i autoritativan u irem
krugu. Ukoliko ga ovek podrobnije upoznaje, utoliko
sud o n j e m u postaje povoljniji, i najblia okolina
u m e do najvee m e r e da ceni prisan dodir s n j i m .
O n o m e k o j i p o d a l j e stoji ini se da je on naroguen,
nepristupaan i nadmen, vie puta i ozlojeen zbog
svojih po drutvo nepovoljnih predrasuda. K a o lini
uitelj ima slab uticaj, jer mu je mentalitet n j e g o v i h
uenika nepoznat. Ni pouavanje, u osnovi uzev, n i
malo ga ne interesuje, ako sluajno nije neki teorijski
p r o b l e m . On je lo uitelj, jer za v r e m e pouavanja
misli o n a s t a v n o m gradivu i ne z a d o v o l j a v a se p r e d
stavljanjem toga gradiva.

S p o j a a v a n j e m n j e g o v a tipa postaju n j e g o v a
uverenja tvra i nesavitljivija. Strani uticaji se i s
kljuuju, a on lino za one koji podalje stoje postaje
nesimpatiniji, i stoga zavisniji od najblie okoline.
N j e g o v g o v o r postaje liniji i bezobzirniji, a n j e g o v e
i d e j e p o s t a j u d u b o k e , ali s e u g r a d i v u k o j e j o p o
stoji ne m o g u vie d o v o l j n o izraavati. Nedostatak se

420
n a k n a u j e e m o t i v n o u i osetljivou. Strani uticaji,
k o j e on spolja otro odbija, o s v a j a j u ga iznutra, od
strane nesvesnoga, i on m o r a protiv njih da gomila
dokaze, i to protiv stvari k o j e se o n i m a to stoje n a
p o l j u ine sasvim izline. K a k o se z b o g n e m a n ja v e z e
sa o b j e k t o m n j e g o v a svest subjektivie, to mu se k a o
n a j v a n i j e i n i o n o t o s e u p o t a j i n j e g o v e osobe n a j
vie tie. I on p o i n j e da s v o j u subjektivnu istinu
zamenjuje svojom osobom. Dodue, nee pokuavati
da ikoga lino primorava da usvoji n j e g o v a uveren ja,
ali e o t r o v n o i l i n o k i d i s a t i n a s v a k u k r i t i k u , m a
koliko bila pravina. Na taj nain on se postepeno
usamljuje u svakome pogledu. N j e g o v e isprva p l o d o
nosne ideje postaju destruktivne, jer se truju talo
enjem ozlojeenja. S izolacijom prema spoljnjem
svetu raste b o r b a s nesvesnim uticajima, k o j i ga p o
s t e p e n o p o i n j u slabiti. P o j a a n a n a k l o n o s t p r e m a
u s a m l j e n o s t i t r e b a d a g a titi o d n e s v e s n i h u t i c a j a ,
ali g a o n a r e d o v n o v o d i d u b l j e u s u k o b , k o j i g a i z
nutra satire.
Miljenje introvertnoga tipa je pozitivno i sin
tetino s o b z i r o m na razvitak ideja, k o j e se u sve v e
o j meri pribliuju v e n o m vaenju praslika. A l i ako
se njihova veza razlabavi objektivnim iskustvom,
onda one postaju mitoloke i za trenutno vremensko
stanje neistinite. Stoga je o v o miljenje dragoceno i
za savremenika s a m o d o k stoji u o e v i d n o j i r a z u m
ljivoj vezi sa injenicama koje su poznate savremeni-
cima. Ali ako miljenje postaje mitoloko, ono postaje
irelevantno i rastura se s a m o u sebi. O v o m e m i l j e
n j u suprotne relativno nesvesne funkcije oseanja,
intuiranja i oseta jesu od m a n j e vrednosti i i m a j u
primitivno ekstravertan karakter, i n j e m u treba p r i
pisati sve n e p r i j a t n e i m r s k e uticaje o b j e k t a k o j i m a
je podvrgnut introvertni misleni tip. M e r e za s a m o -
o b e z b e e n j e i p r e p o n s k a polja to ih takvi ljudi o b i
no prave oko sebe jesu dovoljno poznati, tako da n j i
h o v opis m o g u sebi d a utedim. S v e t o slui z a o d -
b r a n u od magijskih uticaja, a tu spada i b o j a l j i -
vost pred enskim polom.

421
 c) Oseanje (uvstvovanje)

Introvertno oseanje uglavnom je determinisano

subjektivnim iniocem. To znai za oseajni sud isto
tako bitnu razliku od ekstravertnoga oseanja kao to
se introversija miljenja razlikuje od ekstraversije.
N e s u m n j i v o je da intelektualno p r i k a z i v a n j e ili i
samo priblino opisivanje introvertnoga oseajnog
p r o c e s a spada m e u tee stvari, iako naroita sutina
ovoga oseanja neuslovljeno pada u oi ako je ovek
uopte umotri. K a k o se ovo oseanje uglavnom p o d
vrgava subjektivnim prethodnim uslovima i samo se
sekundarno zanima objektom, to se ono mnogo m a
nje pojavljuje i redovno se pogreno razumeva. To
je oseanje koje objektima prividno oduzima v r e d
nost i stoga se ponajvie negativno otkriva. P o s t o j a
nje pozitivna oseanja m o e se tako rei samo indi
r e k t n o d o k u i t i . O n o n e tei d a s e s l i j e s o b j e k t i v n i m ,
n e g o da mu sebe nadredi t i m e to nesvesno p o k u a v a
da ostvari slike k o j e mu lee u osnovi. Stoga o n o
s v a g d a tei z a s l i k o m n a k o j u n e m o e n a i i u s t v a r
nosti, a k o j u je o n o u n e k u r u k u ranije videlo. O n o
b e z p a n j e n e m a r n o klizi p r e k o o b j e k a t a k o j i nikada
n i s u p o d e s n i z a n j e g o v c i l j . O n o tei z a u n u t r a n j o m
intenzivnou, za k o j u objekti daju najvie podstreka.
D u b i n a o v o g a o s e a n j a m o e s e s a m o n a s l u t i t i , ali s e
ne m o e jasno shvatiti. O n o l j u d e ini utljivima i
teko pristupanima, jer se pred objektovom brutal
nou povlai kao mimoza, da osetom dokui duboku
p o z a d i n u s u b j e k t o v u . R a d i zatite o n o se zaklanja za
n e g a t i v n e o s e a j n e s u d o v e ili z a u p a d l j i v u r a v n o
dunost.

P r a i s k o n s k e s l i k e su, k a o t o j e p o z n a t o , i s t o t o
liko ideja koliko i oseanje. Stoga i osnovne ideje kao
B o g , s l o b o d a i b e s m r t n o s t i m a j u isto toliko o s e a j n e
vrednosti koliko su znaajne kao ideje. Shodno tome,
sve to je r e e n o o i n t r o v e r t n o m e m i l j e n j u m o g l o bi
se preneti i na introvertno oseanje, s a m o se sve to
se onde dokuuje milju ovde dokuuje oseanjem.
A l i injenica da se misli r e d o v n o m o g u razumljivije

422
izraziti n e g o l i o s e a n j a u s l o v j e to j e k o d o v o g a o s e
a n j a v e p o t r e b n a i z v a n r e d n a j e z i k a ili u m e t n i k a
izraajna sposobnost da se n j e g o v o bogatstvo ma i
p r i b l i n o p r i k a e ili s a o p t i . K a o t o s u b j e k t i v n o m i
ljenje zbog svojega neman ja odnosa teko moe da
izazove adekvatno razumevanje, tako to moda u jo
v e o j meri vai za subjektivno oseanje. Da bi se
d r u g i m a saoptilo, o n o m o r a da n a e spoljanju f o r
mu k o j a je p o d e s n a da, s j e d n e strane, s u b j e k t i v n o
oseanje p o d u d a r n o shvati, a, s d r u g e strane, da ga
blinjemu preda tako da u n j e m u nastane paralelan
proces. Z b o g relativno velike unutranje (kao i s p o
ljanje) jednakosti ljudi o v o se dejstvo m o e postii,
iako je izvanredno teko nai f o r m u koja odgovara
o s e a n j u , d o k l e g o d se, n a i m e , o s e a n j e j o s t v a r n o
u g l a v n o m orijentie n a b l a g u praiskonskih slika. A l i
ako ga iskvari egocentrinost, ono postaje n e s i m p a
t i n o , j e r s e t a d a p r e t e n o z a n i m a s a m o j o s v o j i m Ja.
O n o tada n e m i n o v n o izaziva utisak sentimentalna s a
moljublja, tenje da sebe napravi interesantnim, pa
ak i b o l e s n o g p o s m a t r a k o g utonua u sebe. K a o to
s u b j e k t i v i s a n a s v e s t i n t r o v e r t n o g a m i s l i o c a tei z a
apstrakcijom apstrakcija i time postie samo najjau
intenzivnost po sebi prazna mislena procesa, tako se
i egocentrino oseanje p r o d u b l j u j e do besadrajne
strasnosti, k o j a s a m o s e b e o s e a . O v a j s t e p e n j e m i -
stino-ekstatian i priprema prelazak u oseanjem
p o t i s n u t e , e k s t r a v e r t n e f u n k c i j e . K a o to p r e m a i n
t r o v e r t n o m e miljenju stoji primitivno oseanje, za
koje objekti prianjaju magijskom snagom, tako se
prema introvertnome oseanju pojavljuje primitivno
miljenje, koje u konkretizmu i ropstvu prema inje
n i c a m a trai sebi ravna. O s e a n j e se p o s t e p e n o o s l o
baa veza sa o b j e k t o m i stvara sebi n e k u s a m o s u
b j e k t i v n o v e z a n u s l o b o d u delanja i savesti, i o v a se
u datom sluaju odrie svih obiaja i navika. Ali u t o
liko vie nesvesno miljenje podlee moi objektiv
noga.

423
 d) Introvertni oseajni (uvstveni) tip

Primat introvertnoga oseanja naao sam uglav

n o m k o d ena. Poslovica Tiha v o d a breg roni vai
za o v e ene. O n e su v e i n o m tihe, teko pristupane,
n e r a z u m l j i v e , vie puta sakrivene iza detinjske ih b a
nalne liine, a vie puta i melanholina t e m p e r a m e n
ta. O n e s j a j e m n e u p a d a j u u o i i n e p o k a z u j u se.
Kako se preteno predaju svome subjektivno orijen-
tisanom oseanju da ih ono vodi, to njihovi pravi m o
tivi ostaju v e i n o m sakriveni. P r e m a spoljanjem
svetu one pokazuju harmoninu neupadljivost, pri
jatno spokojstvo, simpatian paralelizam, k o j i ne eli
d a d r u g o g a p o b u u j e , d a i z a z i v a u n j e m u u t i s a k ili d a
ga ak pridobija i m e n j a . A k o je o v a spoljanja strana
m a l o izraziti j a , o n d a s e n a m e e t i h o n a s l u i v a n j e i n -
diferentnosti i hladnoe, k o j e se m o e pojaati do n a
sluivan ja ravnodunosti p r e m a d o b r u i zlu drugih.
Tada se jasno primeuje oseajni pokret koji se otu
u j e o d objekta. K o d n o r m a l n o g a tipa o v a j sluaj p o
javljuje se svakako samo ako objekat na neki nain
dejstvuje suvie m o n o . Stoga se oseajna pratnja d e
ava samo dok se objekat kree u srednjem oseaj-
n o m p o l o a j u n a s v o m v l a s t i t o m p u t u i n e tei d a
preseca put drugoga. Prave emocije objekta ne prate
s e , n e g o s e u g u u j u i o d b a c u j u , ili b o l j e r e e n o r a
s h l a u j u negativnim oseajnim s u d o m . Iako s v a g d a
postoji gotovost za spokojan i harmonian paralelan
hod, ipak se prema stranom objektu ne pokazuje n i
kakva ljubaznost, nikakvo toplo susretanje, nego i n
diferentan, do odbijanja hladan postupak. Ponekad
se dobiva utisak da se osea izlinost vlastitoga p o s t o
janja. P r o t i v n e e g a to zanosi, to je entuzijastino,
taj tip pazi p o n a j p r e na d o b r o n a m e r n u n a d m o n o s t i
kritiku, k o j a osetljivu objektu lako uzima vetar iz
jedara. Ali navala emocije m o e se otro odbiti u b i -
stvenom hladnoom ako ona jedinku sluajno ne d o
hvati sa strane nesvesnoga, tj., d r u g i m recima, ako
ne oivi neku praiskonsku oseajnu sliku i time z a
r o b i o s e a n j e o v o g a tipa. K a d s e p o j a v i taj sluaj,
o n d a takva ena prosto oseti trenutnu uzetost, p r o t i v

424
k o j e se docnije n e m i n o v n o javlja utoliko ei otpor,
k o j i e dostii objekat na n a j r a n j i v i j e m mestu. Veza
sa objektom odraava se koliko je god moguno u n e
k o m mirnom i sigurnom srednjem poloaju oseanja
p o d u p o r n i m u s k r a i v a n j e m strasti i n j e n e n e o d m e -
renosti. Stoga izraavanje oseanja ostaje oskudno, i
objekat trajno osea smanjenje svoje vrednosti, ako
ga postane svestan. To svakako n i j e u v e k sluaj, jer
m a n j a k v e o m a e s t o o s t a j e n e s v e s t a n , ali z a t o s v r e
m e n o m , zbog nesvesnoga prava na oseanje razvija
simptome koji treba da izvojuju poveanu panju.
K a k o ovaj tip ponaj ee izgleda hladan i rezervisan,
to mu povran sud lako odrie svako oseanje. Ali
to je u osnovi pogreno, jer oseanja nisu ekstenziv
na, nego intenzivna. Ona se razvijaju u dubinu. D o k
se, na primer, ekstenzivno oseanje samilosti na p o
desnu m e s t u i s p o l j a v a r e c i m a i d e l i m a i u s k o r o se
m o e p o n o v o osloboditi toga utiska, intenzivna s a m i
lost opire se s v a k o m e izrazu i d o b i v a strasnu dubinu,
k o j a b e d u sveta p o i m a u sebi i smrzava se na n j o j .
Ona moe moda da izbije preko mere i da dovede do
t a k o r e i h e r o j s k o g a d e l a k o j e o v e k a z g r a n j a v a , ali
prema k o m e ni objekat ni subjekat ne m o g u nai
pravilan odnos. Spolja se i lepom o k u ekstravertnoga
o v a samilost p o j a v l j u j e k a o hladnoa, j e r o n a n e ini
nita v i d l j i v o , a u n e v i d l j i v e snage ekstravertna svest
ne m o e verovati. Ovaj nesporazum je karakteristi
an doivljaj u ivotu o v o g a tipa i r e d o v n o se r e g i -
struje kao najvaniji argumenat protiv svake dublje
o s e a j n e v e z e s a o b j e k t o m . A l i ta j e s t v a r n i p r e d m e t
ovoga oseanja to je normalnome tipu dato samo n a -
sluivanjem. S v o j cilj i svoj sadraj on izraava sam
pred sobom moda u skrivenoj i pred profanim oima
b o j a l j i v o u v a n o j r e l i g i o z n o s t i , ili u i s t o t a k o o d i z
nenaenja o b e z b e e n i m poetskim slikama, ne bez
tajnoga astoljublja da ostvari neku nadmonost nad
objektom. Zene koje imaju dece unose m n o g o od toga
u d e c u t i m e to im t a j n o u h v a j u s v o j u strasnost.

Iako u n o r m a l n o m tipu nagovetena tendencija

da se o n o to se tajno osea j e d a r e d o t v o r e n o i v i d l j i
v o n a d r e d i o b j e k t u , ili d a m u s e p o b e d n i k i n a m e t n e ,

425
ne igra nikakvu ulogu remetnicu i nikada ne vodi do
ozbiljna pokuaja u tome pravcu, ipak neto od toga
p r o k a p l j u j e u lino uticanje na objekat, u obliku n e
koga esto teko odredi jivoga, dominantnoga uticaj a.
T o s e o s e a o t p r i l i k e k a o m u n o ili z a g u l j i v o o s e a
nje, k o j e opinjava okolinu. T i m e ovaj tip dobiva
neku tajanstvenu mo, koja u najveoj meri moe da
fascinuje naroito ekstravertnoga oveka, jer dodiru
je njegovo nesvesno. Ova m o vodi poreklo od ose-
a n j e m d o h v a e n i h , n e s v e s n i h s l i k a , ali j e s v e s t l a k o
v e z u j e za Ja, i t i m e se u t i c a j i s k r i v l j u j e u s m i s l u l i n e
t i r a n i j e . A k o s e n e s v e s n i s u b j e k a t i d e n t i f i k u j e s a Ja,
onda se i tajanstvena m o intenzivnoga oseanja m e -
nja u banalno i naduto vlastoljublje, u tatinu i tiran-
sko primoravanje. Otuda nastaje tip ene koji je z b o g
svojega beskrupuloznoga slavoljublja i zbog svoje
p o d m u k l e svireposti na zlu glasu. A l i o v a j preokret
vodi u neurozu.

D o k l e g o d se Ja osea ispod visine nesvesnoga

subjekta i oseanje d o k u u j e vie i m o n i j e stvari
n e g o l i Ja, d o t l e j e t i p n o r m a l a n . N e s v e s n o m i l j e n j e
j e , d o d u e , a r h a i n o , ali s p r e m n o d a p o m o u r e d u k
cija k o m p e n z u j e prigodne prohteve da se Ja podigne
do subjekta. A l i ako se ipak p o j a v i taj sluaj z b o g
potpunoga priguivan ja reduktivnih nesvesnih misle-
nih uticaj a, onda nesvesno miljenje prelazi u o p o z i
ciju i projicira se u objekte. T i m e subjekat k o j i je
postao egocentrian m o e da oseti m o i znaaj o b j e
kata k o j i m a j e oduzeta vrednost. Svest p o i n j e o s e -
a t i t o d r u g i m i s l e . R a z u m e se, d r u g i m i s l e s v e
m o g u n e niskosti, snuju zlo, p o d b a d a j u i p r a v e s p l e t
ke u potaji, itd. To subjekat m o r a pretei t i m e to
sam poinje da preventivno pravi spletke i da s u m
njii, da oslukivanjem ispituje i da kombinuje. N a
padaju ga glasovi, i m o r a j u se praviti greviti napori
da se opasna podleglost koliko je god m o g u n o obrne
u nadmonost. Nastaju beskrajna suparnitva p o t a j
ne prirode, i u t i m o g o r e n i m b o r b a m a ne samo to
s e n e i z b e g a v a n i k a k v o r a v o ili n i s k o s r e d s t v o n e g o
se i vrline zloupotrebljavaju, samo da bi se m o g a o
iskoristiti neki adut. T a k a v razvitak v o d i do i z n u r e -

426
nosti. Oblik neuroza j e m a n j e histerian negoli n e u -
rastenian, k o d ena esto s j a k i m sauestvovanjem
telesnoga stanja, na p r i m e r a n e m i j e s p o s l e d i n i m
stanjima.

e) Kratak pregled racionalnih tipova

Oba opisana tipa jesu racionalna ukoliko se osni

vaju na funkcijama racionalnoga suenja. Racionalni
sud osniva se ne samo na objektivno datome nego i
n a subjektivnom. Prevlaivanje j e d n o g a ili d r u g o g a
inioca, uslovljeno n e k o m dispozicijom k o j a esto p o
stoji od rane mladosti, svakako potiskuje razum.
Stvarno racionalan sud trebalo bi, naime, da se p o
ziva ne samo na objektivni nego i na subjektivni i
n i l a c , i da v o d i r a u n a i o p r v o m e i o d r u g o m e . A l i
to bi b i o idealan sluaj i pretpostavljao bi r a v n o m e -
ran razvitak ekstraversije i introversije. Meutim,
oba kretanja se iskljuuju i ne mogu, dokle god p o
stoji n j i h o v a dilema, da uopte b u d u j e d n o p o r e d
drugoga, n e g o najvie j e d n o za drugim. Stoga je i u
obinim okolnostima idealan razum nemoguan. R a
cionalan tip u v e k ima tipino variran razum. T a k o i n
trovertni racionalni tipovi nesumnjivo i m a j u racio
nalan sud, samo se ovaj sud vie upravlja p r e m a s u
bjektivnome iniocu. Logika nigde ne treba da bude
savijena, j e r jednostranost lei u premisi. Premisa je
prevlaivanje subjektivnoga inioca, k o j e postoji pre
svih zakljuaka i sudova. On se unapred p o j a v l j u j e
sa po sebi razumljivo v i o m v r e d n o u negoli o b j e k
tivni inilac. Pri t o m e , k a o to je reeno, nikako nije
re o nekoj datoj vrednosti, nego o prirodnoj dispo
ziciji k o j a postoji pre svakoga davanja vrednosti.
Stoga se introvertnome racionalni sud nuno p o j a v
ljuje za nekoliko nijansi drukiji negoli ekstravert
nome. Tako se introvertnome, da spomenemo najop-
tiji s l u a j , o n a j lanac z a k l j u a k a k o j i v o d i d o
subjektivnoga inioca pojavljuje kao malo racional
niji negoli onaj koji vodi k objektu. Ova, u pojedinom
sluaju pre svega neznatna, gotovo neprimetna, r a -

427
zlika izaziva u v e l i k o m e nepremostive suprotnosti,
k o j e su utoliko iritativnije ukoliko je n e k o m e u p o
j e d i n o m sluaju rninimalno p o m e r a n j e stanovita
manje svesno zbog psiholokih premisa. Glavna z a
bluda u k o j u se pri tome r e d o v n o upada jeste to to
se o v e k trudi da n e k u zabludu dokae u zakljuku,
mesto da prizna razlinost psiholokih premisa. T a
k v o priznanje teko pada s v a k o m racionalnom tipu,
jer potkopava prividno apsolutno vaenje njegova
principa i p r e d a j e ga n j e g o v o j suprotnosti, to je j e d
n a k o katastrofi.
G o t o v o jo vie negoli ekstravertni tip, nespora
z u m u podlee introvertni; n e m o d a zato to m u j e
e k s t r a v e r t n i b e s p o t e d n i j i ili k r i t i n i j i p r o t i v n i k n e g o
t o b i o n s a m m o g a o d a b u d e , n e g o z a t o t o j e stil
epohe, za k o j i m on sam ide, protiv njega. Ne prema
ekstravertnome, nego prema naem optem zapad
n j a k o m shvatanju sveta, on se nalazi u manjini,
svakako ne brojno, nego po svome oseanju. Kako
ubeeno ide za optim stilom, on potkopava sam sebe,
j e r j e s a v r e m e n i stil s a s v o j i m g o t o v o i s k l j u i v i m p r i
znavanjem vidljivoga i opipljivoga protiv njegova
principa. Gn subjektivnome iniocu zbog njegove n e
vidljivosti mora smanjivati vrednost i primoravati
sebe da uestvuje u ekstravertnome poveavanju o b
jektivne vrednosti. On sam potcenjuje subjektivnog
inioca, i zato ga pritiskuju oseanja nie vrednosti.
S t o g a n i j e n i k a k v o u d o to s e s u b j e k t i v n i i n i l a c b a
u nae vreme, a naroito u o n i m pokretima koji i z
m i u ispred sadanjosti, ispoljava na preteran i stoga
bezukusan i karikiran nain. Mislim na dananju
umetnost. P o t c e n j i v a n j e vlastitoga principa ini i n
trovertnoga egoistinim i natura mu psihologiju p o
tlaenoga. to je egoistiniji, sve vie mu se i ini k a o
da su drugi, koji za savremenim stilom m o g u da idu
verovatno do kraja, ugnjetai od kojih se on mora
braniti i p r e m a k o j i m a m o r a zauzimati odbrambeni
stav. On v e i n o m ne vidi da glavnu pogreku ini
t i m e to se ne pridrava s u b j e k t i v n o g a inioca s o n o m
v e r n o u i p r e d a n o u s k o j o m se ekstravertni u p r a
vlja prema objektu. Z b o g potcenjivanja vlastitoga

428
principa njegova naklonost prema egoizmu postaje
n e i z b e n a , a t i m e on s t i e i p r e d r a s u d u e k s t r a v e r t a .
A l i kad bi ostao veran s v o m e principu, on bi sasvim
p o g r e n o bio p r o c e n j e n kao egoist, i opravdanost n j e
g o v a stava potvrdila bi se optim posledicama toga
stava i razbila nesporazume.

f) Oset (senzitivitet)

I o s e t , k o j i j e p o s v o j o j c e l o j sutini u p u e n n a
objekat i objektivni nadraaj, podlee u introvertno
me stavu znatnoj promeni. I on ima subjektivna i
nioca, j e r p o r e d objekta koji se osea stoji subjekat
koji osea, i k o j i o b j e k t i v n o m e nadraaj u doprinosi
s v o j u subjektivnu dispoziciju. Oset u introvertnome
stavu osniva se preteno na subjektivnome ueu
p e r c e p c i j e . ta se t i m e misli, jasno se vidi p r e svega
iz umetnikih dela k o j a reprodukuju spoljanje o b
j e k t e . A k o , n a p r i m e r , v i e s l i k a r a s l i k a j e d a n isti
pejsa, trudei se da b u d e dat verno, ipak e svaka
slika biti razlina od druge, ne m o d a samo z b o g vie
ili m a n j e r a z v i j e n a u m e n j a , n e g o u g l a v n o m z b o g r a
zlina g l e d a n j a ; tavie, na n e k o j i m slikama p o j a v i e
se neka izrazito psihika razlinost u poloaju n a s t r o -
jenja i pokretu b o j e i figure. O v e osobine odaju vie
ili m a n j e j a k o u e s t v o v a n j e s u b j e k t i v n o g a inioca.
S u b j e k t i v n i i n i l a c o s e t a je u s u t i n i isti k a o i za
druge ve pretresane funkcije. Nesvesna dispozicija
je o n o to m e n j a ulnu p e r c e p c i j u v e u n j e n u p o s t a -
j a n j u i z b o g toga j o j o d u z i m a karakter ista uticaja
o b j e k t o v a . U o v o m e sluaju oset se preteno v e z u j e
za subjekat, a tek u d r u g o m e r e d u za objekat. K o l i k o
izvanredno jak m o e da b u d e subjektivni inilac, n a j
jasnije n a m pokazuje umetnost. Prevlaivanje su
bjektivnoga inioca ide ponekad od potpunoga ugui-
vanja istoga uticanja objektova, pa ipak pri t o m e
oset ostaje oset, i svakako je on tada postao n e k o o p a
anje subjektivnoga inioca, i o b j e k t o v o uticanje
p a l o j e n a s t e p e n ista p o k r e t a a . I n t r o v e r t n i o s e t r a
zvija se u t o m e pravcu. Postoji, dodue, pravo ulno

429
o p a a n j e , ali s e o n o p o j a v l j u j e t a k o k a o d a o b j e k t i
zapravo i ne prodiru u subjekat, nego kao da s u b j e
kat g l e d a stvari sasvim d r u k i j e ili s a s v i m d r u g e
stvari n e g o l i d r u g i l j u d i . S t v a r n o s u b j e k a t opaa iste
s t v a r i k a o s v a k o d r u g i , ali s e t a d a n i n a k o j i n a i n
ne zadrava k o d istoga o b j e k t o v a uticaja, nego se
zanima subjektivnim opaanjem to ga je izazvao o b
jektivni nadraaj. Subjektivno opaanje znatno je
razlino od o b j e k t i v n o g a . O n o se u o b j e k t u ili n i k a k o
n e m o e n a i ili s e m o e n a i n a j v i e n a s l u i v a n j e m ,
tj. ono, dodue, m o e da b u d e slino u drugim ljudi
m a , ali s e o b j e k t i v n i m o d n o s i m a s t v a r i n e m o e n e
p o s r e d n o zasnivati. O n o ne ostavlja utisak n e k o g a
p r o i z v o d a svesti, za to je i suvie g e n u i n o . A l i o s t a v
lja n e k i psihiki utisak, j e r se u n j e m u m o g u saznati
stvari n e k o g a viega psihikoga poretka. M e u t i m ,
taj se p o r e d a k ne p o d u d a r a sa sadrajima svesti. R e
j e o k o l e k t i v n o - n e s v e s n i m p r e t p o s t a v k a m a ili d i s p o
zicijama, o mitolokim slikama, pramogunostima
predstava. Na s u b j e k t i v n o m o p a a n j u lei karakter
z n a a j n o g a . O n o k a e v i e n e g o l i ista s l i k a o b j e k t a ,
naravno samo o n o m e k o m e subjektivni inilac u o p
te neto kae. N e k o m e d r u g o m e ini se da r e p r o d u -
kovani subjektivni utisak pati od osobine da n e m a
d o v o l j n e slinosti s o b j e k t o m , i da je stoga s v o j cilj
promaio. Otuda subjektivni oset vie dohvata p o z a
dine fizikoga sveta negoli n j e g o v u povrinu. O n o
kao presudnu stvar ne osea realitet objekta, n e g o
realitet subjektivnoga inioca, n a i m e praiskonskih
slika, k o j e u s v o j o j c e l o k u p n o s t i p r e d s t a v l j a j u j e d a n
psihiki svet u ogledalu. Ali o v o ogledalo ima n a r o
itu sposobnost da sadanje sadraje svesti ne p r e d
stavlja u n j i h o v u za nas p o z n a t o m o b h k u , n e g o u
i z v e s n o m smislu s u b specie aeternitatis, n a i m e o t p r i
like o n a k o k a k o bi ih gledala n e k a svest stara m i l i o n
godina. T a k v a svest videla bi postajanje i nestajanje
s t v a r i u isti m a h s n j i h o v i m s a d a n j i m i t r e n u t n i m
b i e m ; i n e s a m o t o n e g o u isti m a h i d r u g o t o j e
bilo p r e n j i h o v a postajanja i to e biti posle n j i h o v a
nestajanja. Sadanji trenutak je toj svesti n e v e r o -
vatan. Po sebi se razume da je to samo uporeenje,

430
ali m e n i j e o n o p o t r e b n o d a u n e k u r u k u o i g l e d n o
p r e d s t a v i m naroitu sutinu introvertnoga oseta. I n
trovertni oset posredno daje neku sliku k o j a objekat
r e p r o d u k u j e m a n j e negoli to g a p o k r i v a t a l o g o m
prastaroga i potonjega subjektivnoga iskustva. T i m e
s e isti u l n i u t i s a k r a z v i j a u d u b i n u b o g a t o g a n a s l u
ivan ja, d o k ekstravertni oset dohvata trenutno i na
povrini o t v o r e n u bit stvari.

g) Introvertni osetni (senzitivni) tip

P r i m a t introvertnoga oseta stvara o d r e e n tip

koji se odlikuje izvesnim osobenostima. To je iracio
nalan tip, u k o l i k o i z m e u o n o g a to se deava ne i z a -
bira preteno prema racionalnim sudovima, nego se
upravlja p r e m a o n o m e to se ba deava. D o k je e k s
travertni osetni tip determinisan intenzivnou o b
jektova uticaja, introvertni se orijentie prema inten
zivnosti subjektivnoga uea oseta izazvanoga o b
j e k t i v n i m n a d r a a j e m . P r i t o m e , k a o to s e v i d i , i z
m e u objekta i oseta ne postoji nikakva p r o p o r c i o
nalna, n e g o prividno sasvim n e o d m e r e n a i p r o i z v o l j
na veza. Stoga se spolja tako rei nikada ne m o e
u n a p r e d v i d e t i ta e o s t a v i t i u t i s a k , a ta n e e . K a d
bi postojala jaini oseta proporcionalna izraajna
sposobnost i revnost, o n d a bi iracionalnost o v o g a tipa
izvanredno padala u oi. T a k a v sluaj postoji, na p r i
m e r , ako j e jedinka u m e t n i k k o j i stvara. A l i kako j e
to izuzetan sluaj, to za introverta karakteristina i z
raajna tekoa sakriva i n j e g o v u iracionalnost. On,
naprotiv, m o e padati u oi svojim spokojstvom, s v o
j o m p a s i v n o u ili r a c i o n a l n i m s a m o s a v l a i v a n j e m .
O v a osobenost, koja o b m a n j u j e povrni sud, d u g u j e
s v o j e p o s t o j a n j e n e v e z a n o s t i z a o b j e k t e . O b j e k t u se,
dodue, u n o r m a l n o m sluaju nikako ne smanjuje
v r e d n o s t s v e s n o , ali m u s e n j e g o v n a d r a a j i p o d s t r e k
o d u z i m a na taj nain to ga o d m a h z a m e n j u j e s u
bjektivna reakcija, k o j a se dalje vie ne odnosi na
stvarnost objekta. T o , r a z u m e se, d e l u j e k a o n e k o
oduzimanje vrednosti objektu. T a k a v tip m o e n e k o -

431
me lako da postavi pitanje zato o v e k uopte postoji,
zato da uopte j o o b j e k t i m a b u d e o p r a v d a n o p o s t o
janje, kad se ipak sve bitno deava bez objekta. Ova
sumnja moe da bude opravdana u ekstremnim slu
a j e v i m a , ali n e u n o r m a l n o m s l u a j u , j e r j e o s e t u
objektivni nadraaj neizbean, samo on proizvodi n e
to d r u g o n e g o to bi se po s p o l j a n j e m stanju stvari
m o g l o nasluivati. K a d se stvar posmatra spol ja, ini
se kao da uticanje objekta uopte ne prodire do su
bjekta. O v a j utisak je utoliko taan ukoliko se s u
bjektivni sadraj koji vodi poreklo iz nesvesnoga
utisku je i z m e u subjekta i o b j e k t a i unitava uticaj
objekta. O v o utiskivanje moe da se deava s tolikom
otrinom da se d o b i v a utisak kao da se j e d i n k a n e p o
sredno brani od objektovih uticaja. U n e k o m ma na
k o j i n a i n p o j a a n o m s l u a j u t a k v a o d b r a n a i zatita
stvarno i postoji. A k o je nesvesno samo malo p o j a
ano, onda subjektivno uee oseta postaje ivo u
tolikoj meri da gotovo sasvim prekriva uticaj objekta.
Iz toga, s j e d n e strane, nastaje za o b j e k a t oseanje
p o t p u n a o d u z i m a n j a vrednosti, a, s d r u g e strane, za
subjekat iluzionarno shvatanje stvarnosti, k o j e s a m o
u bolesnim sluajevima ide dotle da jedinka nije vie
kadra da pravi razliku izmeu stvarnoga objekta i
subjektivnoga opaanja. Iako tako vano razlikova
nje sasvim iezava tek u n e k o m gotovo psihotikom
stanju, ipak davno pre toga m o e subjektivno o p a
anje u najveoj meri da utie na miljenje, osea
n j e i d e l a n j e , i p o r e d t o g a to s e o b j e k a t j a s n o v i d i
u svoj s v o j o j stvarnosti. U sluajevima gde uticaj o b
jekta zbog naroitih okolnosti, na primer zbog n a
r o i t e i n t e n z i v n o s t i ili p o t p u n e a n a l o g i j e s n e s v e s n o m
slikom, prodire sve do subjekta, i normalni sluaj
o v o g a t i p a i m a p o v o d a d a dela p o o v o m n e s v e s n o m
obrascu. O v o delanje je, s obzirom na objektivnu
stvarnost, ikizionarnoga karaktera i stoga veoma
udnovato. Ono jednim udarcem otkriva od stvarno
sti u d a l j e n u s u b j e k t i v n o s t t i p a . A l i g d e u t i c a j o b j e k t a
ne p r o d i r e p o t p u n o , tu on nailazi na slabo u e s t v o v a
n j e i d o b r o n a m e r n u n e u t r a l n o s t , k o j a s v a g d a tei d a
donese m i r i ravnoteu. O n o to je suvie nisko m a l k o

432
s e p o d i g n e , to j e s u v i e v i s o k o s p u s t i s e m a l o n i e ,
t o j e e n t u z i j a s t i n o u b l a u j e se, t o j e e k s t r a v a g a n t
n o o b u z d a v a se, i to j e n e o b i n o s v o d i s e n a p r a v u
formulu, sve to da bi se uticaj objekta odrao u p o
trebnim granicama. Z b o g toga i ovaj tip utie na o k o
linu vrei pritisak, u k o l i k o n j e g o v a bezazlenost ne
stoji izvan svake sumnje. A k o j e o v o poslednje slu
aj, onda jedinka lako postaje rtva agresivnosti i
vlastoljublja drugih. Takvi ljudi daju se redovno zlo
upotrebljavati, i zato se na n e p o d e s n o m mestu svete
pojaanom resistencijom i bandoglavou. A k o ne p o
stoji n i k a k v a izraajna sposobnost, o n d a svi utisci idu
unutra u d u b i n u i dre svest opinjenu, tako da j o j
nije m o g u n o da zagospodari fascinatornim utiskom.
O v o m e tipu za n j e g o v e izraze stoje na relativnom r a
spolaganju samo arhaine izraajne mogunosti, jer
su m i l j e n j e i o s e a n j e r e l a t i v n o n e s v e s n i , a u k o l i k o
su svesni, raspolau s a m o nunim, b a n a l n i m i s v a k o
d n e v n i m izrazima. Stoga su oni k a o svesne funkcije
sasvim nepodesni da subjektivna opaanja dadu a d e
kvatno. Zato je ovaj tip v e o m a teko dokuljiv o b
j e k t i v n o m e r a z u m e v a n j u , k a o to i s a m s e b i n a j e e
ostaje nerazumljiv.

N j e g o v razvitak udaljuje ga uglavnom od stvar

nosti objekta i p r e d a j e ga n j e g o v i m subjektivnim
opaanjima, k o j a n j e g o v u svest orijentiu u smislu
n e k e arhaine stvarnosti, iako on ostaje sasvim n e
svestan o v e injenice zbog nedostatka uporednoga
suda. Ali on se stvarno kree u n e k o m e mitolokome
svetu, u k o m e mu se ljudi, ivotinje, eleznice, kue,
reke i brda pojavljuju delimino kao milostivi b o
govi, a delimino kao zlonamerni demoni. Da mu se
oni tako p o j a v l j u j u , toga on nije svestan. A l i k a o
takvi oni utiu na n j e g o v o suenje i delanje. On sudi
i dela kao da ima posla s takvim silama. To p o i n j e
da mu pada u oi tek kad svoje osete otkrije kao t o
talno razline od stvarnosti. A k o je vie sklon o b j e k
t i v n o m e r a z u m u , o n e t u razliku osetiti k a o b o l e s n u ;
meutim, ako je, veran s v o j o j iracionalnosti, sklon da
s v o m e osetu pripie v r e d n o s t realiteta, o n d a m u o b
jektivni svet postaje privid i komedija. Ali tu dilemu

28 J u n g , O d a b r a n a d e l a , V
433
postiu samo krajnosti skloni sluajevi. Jedinka se
redovno zadovoljava svojom zatvorenou i banalno-
u s t v a r n o s t i , ali p r e m a n j o j s e o n a p o n a a n e s v e s n o
arhaino.
Njeno nesvesno je uglavnom obeleeno potiski
v a n j e m intuicije, koja ima ekstravertan i arhaian
karakter. D o k ekstravertna intuicija ima onu k a r a k
teristinu pronicljivost, dobar nos za sve m o g u
nosti o b j e k t i v n e stvarnosti, arhaina ekstravertna i n
tuicija ima m o duha za sve podozrive, mrane, p r
ljave i opasne pozadine stvarnosti. P r e m a o v o j
intuiciji stvarna i svesna namera o b j e k t a nee nita
znaiti, n e g o o n a njuka za svima m o g u n o s t i m a a r
hainih prethodnih stepena takve namere. Stoga ona
i m a n e t o to u p r a v o o p a s n o p o t k o p a v a , i t o s t o j i u
najotrijem kontrastu sa dobronamernom nevinou
svesti. D o k l e g o d s e j e d i n k a n e u d a l j u j e suvie o d
objekta, nesvesna intuicija dejstvuje kao blagotvorna
k o m p e n z a c i j a za m a l o fantastini i lakovernosti s k l o
ni stav svesti. A l i ako n e s v e s n o stupa u o p o z i c i j u
p r e m a svesti, tada takve intuicije dostiu p o v r i n u i
r a z v i j a j u s v o j e o p a s n e u t i c a j e t i m e to s e n a p r i n u
d a n nain n a m e u svesti te izazivaju n a j n e p r i j a t n i j e
prisilne predstave o objektima. Neuroza koja otuda
nastaje jeste r e d o v n o prinudna neuroza, u k o j o j se
h i s t e r i n e c r t e p o v l a e iza s i m p t o m a iscrpenosti.

h) Intuicija

Intuicija u introvertnome stavu u p r a v l j a se na

u n u t r a n j e o b j e k t e , k a o to b i s e s p r a v o m m o g l i
oznaiti elementi nesvesnoga. Unutranji objekti o d
n o s e se, n a i m e , p r e m a s v e s t i s a s v i m a n a l o g n o k a o
spoljanji objekti, iako oni nisu fizikoga, nego psi
h o l o k o g a realiteta. Unutranji objekti p o j a v l j u j u se
i n t u i t i v n o m o p a a n j u k a o s u b j e k t i v n e slike stvari, na
k o j e o v e k ne m o e nailaziti u s p o l j a n j e m iskustvu,
nego one sainjavaju sadraje nesvesnoga, u krajnjoj
liniji kolektivnoga nesvesnoga. Ovi sadraji u s v o m e
p o s e b n o m e b i u ( p e r s e ) , r a z u m e se, n i s u p r i s t u p a n i

434
n i k a k v o m e iskustvu, a to je osobina k o j u oni imaju
zajedniku sa spoljanjim objektima. K a o to su s p o -
ljanji objekti samo sasvim relativno onakvi kakve ih
percipujemo, tako su i pojavni oblici unutranjih o b
jekata relativni, proizvodi njihove n a m a nepristupa
ne esencije i osobenosti intuitivne funkcije. K a o oset,
tako i intuicija ima svoga subjektivnog inioca, koji
se u ekstravertnoj intuiciji priguuje koliko je god
m o g u n o , ali u i n t r o v e r t n o j p o s t a j e m e r o d a v n a v e l i
ina. Iako introvertna intuicija m o e da d o b i j e p o d -
streka od spoljanjih objekata, ona se ipak ne zadr
ava k o d spoljanjih mogunosti, n e g o k o d o n o g a to
je spoljanjim stvarima unutra izazvano. D o k se i n
trovertni oset u g l a v n o m ograniava na opaanje s v o
jevrsnih inervacionih pojava posredstvom nesvesno
ga i k o d njih se zadrava, intuicija priguuje o v u
stranu s u b j e k t i v n o g a inioca i opaa sliku k o j u je ta
inervacija prouzroila. Na primer, nekoga je zadesio
neki psihogeni napad nesvestice. Oset se zadrava
k o d svojevrsnih osobenosti ovoga inervacionoga p o
remeaja i opaa sve svoje kvalitete, svoju intenziv
nost, svoje vremensko proticanje, nain svojega n a
s t a j a n j a i n e s t a j a n j a sa s v i m a p o j e d i n o s t i m a , a da se
ni n a j m a n j e ne izdie iznad toga i ne koraa s v o m e
sadraju, od k o j e g a je poremeaj proiziao. Meutim,
intuicija iz oseta p r i m a samo podstrek za n e p o s r e d n u
delatnost, ona p o k u a v a da vidi iza njega, te u s k o r o
i opaa unutranju sliku, k o j a je izazvala izraznu p o
j a v u , ba n a p a d nesvestice. Ona vidi sliku o v e k a k o j i
posre, j e r ga je strela p o g o d i l a u srce. O v a slika f a -
scinuje intuitivnu delatnost, zadrava se k o d n j e i
tei da i s p i t a s v e p o j e d i n o s t i . O n a z a d r a v a s l i k u i s
n a j i v l j i m u e e m konstatuje k a k o se ta slika m e n j a ,
dalje razvija i naposletku iezava. Na taj nain i n
trovertna intuicija opaa sve pozadinske procese ot
prilike s istom jasnou kao ekstravertni oset spolja
nje objekte. Stoga za intuiciju nesvesne slike postiu
d i g n i t e t s t v a r i ili o b j e k a t a . A l i k a k o i n t u i c i j a i s k l j u
u j e s u d e l o v a n j e o s e t a , t o o n a n e p o s t i e n i k a k v o ili
postie samo n e d o v o l j n o poznavanje inervacionih
poremeaja, uticaja na telo posredstvom nesvesnih

28* 435
slika. Z b o g t o g a s e s l i k e p o j a v l j u j u k a o o d v o j e n e o d
subjekta, s posebnom egzistencijom, bez veze s licem.
Z b o g toga u napred p o m e n u t o m primeru introvertni
intuitivac koga je zadesio napad nesvestice ne bi d o
ao na m i s a o da se opaena slika ma na k o j i n a i n
m o e o d n o s i t i n a n j e g a s a m o g a . R a z u m e se, n e k o m e
ko je nastrojen da sudi to se ini g o t o v o neshvatljivo,
ali j e i p o r e d t o g a i n j e n i c a k o j u s a m v i e p u t a i s k u
sio k o d o v o g a tipa.
Znaajnu ravnodunost ekstravertnoga intuitivca
s o b z i r o m na s p o l j a n j e o b j e k t e i m a i i n t r o v e r t n i s
o b z i r o m na unutranje objekte. K a o to ekstravertni
intuitivac neprestano njuka za n o v i m mogunostima
i i d e za n j i m a , ne v o d e i rauna ni o s v o m e d o b r u i
z l u , a ni o d o b r u i z l u d r u g i h , n e m a r n o p r e l a z i p r e k o
ljudskih obzira i, u v e n o j udnji za p r o m e n o m , o b a
r a o n o to j e t e k p o d i g n u t o , t a k o s e i i n t r o v e r t n i k r e
e od slike do slike, trei za svima m o g u n o s t i m a
to s e p o j a v l j u j u i z k r i l a n e s v e s n o g a , a d a n e u s p o
stavlja v e z u sa s o b o m . K a o to o n o m e k o j i svet d o
hvata samo osetima svet nikada ne postaje moralni
p r o b l e m , tako ni intuitivcu svet slika nikada ne p o
s t a j e p r o b l e m . O n j e j e d n o m e k a o i d r u g o m e estetiki
problem, p i t a n j e o p a a n j a , s e n z a c i j a . N a t a j n a i n
introvertni intuitivac gubi svest o svojoj telesnoj e g
zistenciji k a o i o n j e n o m uticaju na druge. Ekstra
vertno stanovite reklo bi o n j e m u : Stvarnost ne
postoji za njega, on se predaje sanjarijama. Shvata
n j e slika n e s v e s n o g a , to ih stvaralaka snaga p r o i z
vodi u neiscrpnom obilju, svakako je neplodno s o b
z i r o m n a n e p o s r e d n u k o r i s n o s t . U k o l i k o su, i p a k , o v e
slike mogunosti shvatanja k o j a energiji u o d r e e
n o m sluaju m o g u da dadu n o v o sputanje, utoliko je
i ova funkcija, k o j a je od spoljanjega sveta n a j u d a
ljenija, neizbena u psihikom celokupnom gazdin
stvu, kao to podudarni tip nikako ne s m e nedostajati
p s i h i k o m ivotu j e d n o g a naroda. Izrailj ne bi i m a o
s v o j i h p r o r o k a k a d o v a j tip n e b i postojao. I n t r o v e r t
na intuicija p o i m a slike k o j e v o d e p o r e k l o iz a p r i o r
nih, t j . nasledstvom datih, osnova nesvesnoga duha.
Ovi arhetipovi, ije je intimno bie nepristupano

436
iskustvu, predstavljaju talog psihikoga funkcionisa-
n j a niza predaka, t j . mi l i o n s k i m p o n a v l j a n j e m n a g o
milana i u tipove zgusnuta iskustva organskoga p o
stojanja uopte. Stoga su u o v i m arhetipovima za
stupljena sva iskustva k o j a su se od davnina na o v o j
planeti dogodila. Ona su u arhetipovima utoliko j a
snija ukoliko su bila m n o g o b r o j n i j a i intenzivnija.
A r h e t i p b i o b i , d a k a e m o s Kantom, o t p r i l i k e n o u -
m e n o n slike k o j u intuicija opaa i u opaanju p r o i z
vodi. K a k o , pak, nesvesno nikako n i j e neto to je
samo tu kao psihiko caput m o r t u u m , nego ak neto
to uestvuje u ivotu i doivljuje preobraaje, p r e
obraaje koji uopte stoje u unutranjoj vezi s optim
deavanjem, to introvertna intuicija opaanjem u n u
tranjih procesa daje izvesne podatke koji m o g u da
budu izvanredno vani za shvatanje optega deava-
nja; ona moe ak da unapred vidi ne samo nove m o
gunosti n e g o i o n o to se d o c n i j e doista ispunjava.
N j e n o proroko predvianje m o e se objasniti n j e
n o m v e z o m s arhetipovima, koji predstavljaju zako
nito p r o t i c a n j e svih stvari k o j e s e m o g u iskusiti.

i) Introvertni intuitivni tip

Osobenost introvertne intuicije stvara takoe,

ako postigne primat, svojevrstan tip oveka, naime
mistinoga sanjara i v i d o v n j a k a , s j e d n e strane, i f a n
tasta i u m e t n i k a , s d r u g e s t r a n e . P o s l e d n j i s l u a j m o
gao bi da bude normalni sluaj, jer uopte kod ovoga
tipa postoji sklonost da se ograniava na karakter
opaanja u intuicije. Intuitivac ostaje r e d o v n o na
opaanju, n j e g o v najvei p r o b l e m je opaanje, i
ukoliko je on produktivan umetnik uobliavanje
opaanja. A l i fantast se z a d o v o l j a v a posmatranjem,
k o m e se on predaje da ga ono uobliava, tj. determi-
n i e . P r o d u b l j i v a n j e i n t u i c i j e i z a z i v a , r a z u m e se, n e k o
esto izvanredno udaljavanje jedinke od opipljive
stvarnosti, tako da sam s v o j o j blioj okolini postaje
zagonetka. A k o je on umetnik, njegova umetnost o b
j a v l j u j e izvanredne, od sveta u d a l j e n e stvari, k o j e se

437
prelivaju u svima bojama, znamenite i banalne, lepe i
g r o t e s k n e , u z v i e n e i u d l j i v e u isti m a h . A k o n i j e
nikakav umetnik, on je esto nepriznat genije, za
boravljena veliina, neka vrsta m u d r e polubudale,
figura za psiholoke romane.
Iako ne stoji sasvim na liniji introvertnoga tipa
intuicije da od opaanja pravi moralan problem, jer
je za to potrebno izvesno pojaanje funkcija suenja,
ipak je dovoljno v e relativno neznatno diferencira
n j e suda da se posmatranje iz isto estetike oblasti
prenese u oblast morala. T i m e nastaje odlika ovoga
tipa k o j a j e o d s v o j e g a estetikoga oblika bitno r a -
z l i n a , ali z a i n t r o v e r t n o g a i n t u i t i v c a i p a k k a r a k t e r i
stina. M o r a l n i p r o b l e m nastaje ako se intuitivac
stavlja u vezu sa s v o j o m vizijom, ako se vie ne z a d o
voljava istim posmatranjem i n j e g o v i m estetikim
procenjivanjem i uobliavanjem, n e g o dolazi do p i
tanja: Sta znai to za m e n e ih za svet? Sta otuda p r o
i z l a z i z a m e n e ili z a s v e t u p o g l e d u d u n o s t i ili z a
d a t k a ? Cisti i n t u i t i v a c , k o j i s u d p o t i s k u j e i l i g a p o s e -
d u j e samo u oblasti opaanja, nikada, u osnovi uzev,
ne dolazi do o v o g a pitanja, jer n j e g o v o pitanje je
s a m o kako o n o p a a . O n s t o g a m o r a l n i p r o b l e m s m a
t r a n e r a z u m l j i v i m ili a k a p s u r d n i m , i z a t o k o l i k o
g o d je m o g u n o preteruje miljenje preko onoga to
je gledao. Drukije postupa moralno nastrojeni intu
i t i v a c . O n s e z a n i m a z n a a j e m s v o j e v i z i j e , n e stara
se toliko za njene dalje estetike mogunosti koliko
za njena moguna moralna dejstva, koja za njega
proizlaze iz njene sadrajne vanosti. N j e g o v sud
o m o g u u j e mu, svakako vie puta samo neodreeno,
da sazna da je on kao ovek, k a o celina, n e k a k o u n e
sen u s v o j u viziju, da je ona neto to m o e ne samo
da se posmatra n e g o to bi m o g l o i da postane ivot
subjekta. Z b o g toga saznanja osea se obaveznim da
s v o j u viziju preoblii u svoj vlastiti ivot. A l i k a k o
se on u g l a v n o j stvari oslanja s a m o na viziju, to n j e
g o v moralni pokuaj ispada jednostran; on sebe i svoj
ivot ini simbolinim, prilagoenim, dodue, u n u
t r a n j e m i v e n o m s m i s l u d e a v a n j a , ali n e p r i l a g o
e n i m sadanjoj p r a v o j stvarnosti. T i m e se on liava

438
i uticajnosti na nju, jer ostaje nerazumljiv. N j e g o v
j e z i k n i j e o n a j k o j i m g o v o r e svi, n e g o s u v i e s u b j e k
tivan. N j e g o v i m argumentima nedostaje uverljiva
r a t i o . O n m o e s a m o i s p o v e d a t i ili p r o p o v e d a t i . O n
je glas p r o p o v e d n i k o v u pustinji.
Introvertni intuitivac najvie potiskuje oset
objekta. Time je obeleeno njegovo nesvesno. U n e
svesnom postoji kompenzatorna ekstravertna osetna
funkcija arhaikoga karaktera. Stoga bi se nesvesna
linost n a j p r e m o g l a opisati k a o ekstravertan osetni
tip nie, primitivne vrste. Nagonstvo i neumerenost
su osobine o v o g a oseta, sa i z v a n r e d n o m v e z a n o u za
ulan utisak. O v a j kvalitet k o m p e n z u j e retki visinski
v a z d u h svesnoga stava i daje mu izvesnu teinu, tako
da se potpuna sublimacija ometa. Ali ako se zbog
forsiranoga preterivanja svesnoga stava javi p o t p u n o
podreivanje unutranjem opaanju, onda nesvesno
prelazi u opoziciju, i tada nastaju p r i n u d n i oseti s
prekomernom vezanou za objekat, koji se opiru
svesnom stavu. Oblik neuroze je prinudna neuroza,
koja kao simptome pokazuje delimino hipohondrine
pojave, delimino preosetljivost ulnih organa, deli
m i n o p r i n u d n a v e z i v a n j a z a o d r e e n a l i c a ili d r u g e
objekte.

j) Kratak pregled iracionalnih tipova

O b a ocrtana tipa g o t o v o su nepristupana n e k o m

spoljanjem prosuivanju. K a k o su introvertni, te
z b o g t o g a i m a j u s l a b i j u s p o s o b n o s t ili g o t o v o s t z a
ispoljavanje, oni daju samo malo p o v o d a za tano
prosuivanje. K a k o se njihova glavna delatnost o k r e
e unutra, spolja se ne vidi nita do u z d r a v a n j e , p r i -
t a j e n o s t , r a v n o d u n o s t ili n e s i g u r n o s t i p r i v i d n o n e
osnovana zbunjenost. A k o se neto ispoljava, onda su
to veim delom indirektne manifestacije po vrednosti
niih i relativno nesvesnih funkcija. Ispoljavanja t a
k v e v r s t e u s l o v l j a v a j u , r a z u m e se, p r e d r a s u d u o k o
line prema o v i m tipovima. Z b o g toga su oni obino
p o t c e n j i v a n i ili, u n a j m a n j u r u k u , n e s h v a e n i . K o -

439
liko ovi tipovi sami sebe ne shvataju, jer im nedostaje
sud u velikoj meri, toliko oni ne m o g u ni da razu-
m e j u zato i h j a v n o m i l j e n j e p o t c e n j u j e . Oni, naime,
ne uviaju da je njihov rad koji ide napolje i stvarno
osobina nie vrednosti. Njihov pogled je omaijan
bogatstvom subjektivnih dogaaja. to se g o d deava,
to je u tolikoj m e r i zanimljivo i ima toliko neiscrpnu
dra da oni i ne p r i m e u j u da o n o to od toga s a o p -
tavaju okolini r e d o v n o sadri samo v e o m a m a l o od
o n o g a to o n i s a m i u s e b i k a o v e z a n i s t i m d o i v l j u j u .
Fragmentarni i obino samo epizodski karakter n j i
h o v i h s a o p t a v a n j a trai s u v i e m n o g o r a z u m e v a n j a
i uslunosti okoline, a osim toga n j i h o v u saoptavanju
nedostaje toplota k o j a pritie objektu i koja bi jedina
mogla imati uverljivu snagu. Naprotiv, ovi tipovi
v e o m a esto pokazuju osorljivo ponaanje prema
okolini iako toga nikako nisu svesni, a i ne n a m e r a -
vaju da to pokau. ovek e takve ljude pravinije
ocenjivati i s vie popustljivosti okruivati ako zna
k a k o se o n o to se unutra sagleda teko m o e preneti
u razumljiv jezik. O v a popustljivost, pak, ni na koji
nain ne s m e ii toliko daleko da bi im se iziskivanje
saoptavanja uopte opratalo. To bi za takve tipove
bilo o d n a j v e e tete. S u d b i n a sama p r i p r e m a i m , m o
da j o vie n e g o d r u g i m ljudima, silne spoljanje
tekoe, koje m o g u da ih otrezne od zanosa unutra
njega posmatranja. Ali to mora da bude velika p o
treba koja im naposletku iznuava ljudsko saopta-
vanje.

S ekstravertnoga i racionalistikoga stanovita

ovi tipovi su odista najnekorisniji od svih ljudi. P o -
smatrani s viega stanovita, takvi ljudi su ivi s v e -
doci za injenicu da je raskoni i v e o m a burni svet
i n j e g o v prebujni a opojni ivot ne samo izvan o
v e k a n e g o i u o v e k u . Izvesno su ovi tipovi j e d n o
strane demonstracije prirode, a h s u one v e o m a p o u
ne za o n o g a k o j i se ne da zaslepiti s v a g d a n j o m d u
h o v n o m m o d o m . L j u d i takva stava su unapreivai
prosvete i vaspitai na svoj nain. N j i h o v ivot ui
v i e n e g o to o n i k a u . I z n j i h o v a i v o t a , i d o b r i m d e
l o m upravo iz njihove najvee pogreke, iz njihove

440
nemoi saoptavanja, razumevamo j e d n u od najveih
zabluda nae kulture, naime praznu v e r u u kaziva
nje i predstavljanje, prekomerno precenjivanje p o u
avanja recima i metodama. Detetu zaelo m o g u da
i m p o n u j u velike rei roditelja. Ali, po s v e m u sudei,
v e r u je se da se dete t i m e i vaspita. U stvari, ivot
k o j i m r o d i t e l j i i v e v a s p i t a d e t e , a o n o to r o d i t e l j i
povrh toga dodaju u recima i gestovima decu moe
s a m o d a z b u n i . Isto v a i z a u i t e l j a . A l i , t o l i k o s e
v e r u j e u m e t o d e da se, ako je s a m o m e t o d a dobra,
i n i d a j e i u i t e l j k o j i s e n j o m e slui p o s v e e n . o
vek nie vrednosti nije nikada dobar uitelj. Ali s v o
ju tetnu niu vrednost, koja uenika truje, on krije
iza s v o j e i z v a n r e d n e m e t o d i k e i isto tako sjajne i n
t e l e k t u a l n e i z r a a j n e s p o s o b n o s t i . R a z u m e se, u e n i k
u zrelijim g o d i n a m a ne zahteva nita b o l j e n e g o p o
znavanje korisnih metoda, jer je v e podlegao optem
stavu koji veruje u pobedonosnu metodu. V e je
iskusio d a j e najpraznija glava k o j a d o b r o m o e p o
navljati neku metodu najbolji uenik. N j e g o v a cela
okolina govori i pokazuje mu da je svaki uspeh i sva
srea napolju, i da su potrebne samo pravilne metode
d a s e p o s t i g n e o n o t o s e e l i . Ili, d a l i m u m o d a
ivot njegova uitelja veronauke pokazuje onu sreu
koja zrai iz bogatstva unutranjega posmatranja?
Izvesno, iracionalni introvertni tipovi nisu nikakvi
uitelji potpune ovenosti. N j i m a nedostaje razum
i e t i k a r a z u m a ; ali n j i h o v i v o t u i d r u g o j m o g u n o
sti, k o j u n a a k u l t u r a , n a a l o s t , p r e n e b r e g a v a .

k) Glavna funkcija i pomona funkcija

Prethodnim opisima ne bih nikako hteo da iza

z o v e m utisak kao da se ovi tipovi ee p o j a v l j u j u u
t a k v o j i s t o t i . T o s u , u n e k u r u k u , s a m o galtonske
porodine fotografije k o j e zajedniku, i stoga tipinu
crtu g o m i l a j u i z b o g toga je n e s r a z m e m o istiu, d o k
se individualne crte isto tako n e s r a z m e m o briu.
Tano ispitivanje individualnoga sluaja pokazuje

441
o e v i d n o zakonsku injenicu da, p o r e d najvie d i f e
rencirane funkcije, svagda u svesti postoji i da je r e
lativno determinativna druga funkcija sekundarnoga
znaaja i stoga m a n j e diferencirana. Da radi jasnosti
jo jedared p o n o v i m o : svesni m o g u da b u d u proizvodi
s v i h f u n k c i j a ; ali m i g o v o r i m o o s v e s n o s t i j e d n e
funkcije samo ako volji na raspolaganju stoji ne samo
njeno izvravanje, nego ako je i njen princip m e r o -
d a v a n z a orijentaciju svesti. M e u t i m , p o s l e d n j e j e
sluaj samo ako, na primer, miljenje nije samo raz
miljanje i zrelo umovanje, nego ako njegovo zaklju
ivanje poseduje apsolutno vaenje, tako da logiki
zakljuak u datom sluaju bez ikakve druge eviden
cije vai ne s a m o k a o m o t i v n e g o i k a o garanti ja
praktikoga delanja. Ovaj apsolutni poloaj glavne
sile pripada empirijski samo j e d n o j funkciji i m o e
samo j e d n o j funkciji pripadati, j e r bi isto tako s a
mostalna intervencija druge funkcije nunim nai
n o m dala drugu orijentaciju, k o j a bi p r v o j , bar deli
mino, protivreila. Ali kako je ivotni uslov za s v e
sni p r o c e s p r i l a g o i v a n j a imati jasne i j e d n o z n a n e
ciljeve, to se prirodno uskrauje prireenost druge
funkcije. Stoga druga funkcija m o e imati samo s e
kundaran znaaj, to se i empirijski svagda p o t v r u
j e . N j e n s e k u n d a r n i z n a a j s a s t o j i s e u t o m e to o n a
ne kao primarna funkcija u datom sluaju jedina vai
kao apsolutno pouzdana i merodavna, nego vie d o
l a z i u o b z i r k a o p o m o n a ili d o p u n s k a f u n k c i j a . K a o
sekundarna funkcija moe se prirodno pojaviti samo
takva k o j o j sutina ne stoji u suprotnosti p r e m a g l a v
noj funkciji. Na primer: pored miljenja nikada se
ne moe pojaviti oseanje kao druga funkcija, jer
n j e g o v a sutina stoji i suvie u suprotnosti p r e m a
sutini miljenja. M i l j e n j e m o r a b r i l j i v o d a i s k l j u
uje oseanje ako hoe da bude stvarno, svome prin
c i p u v e r n o m i l j e n j e . T o , r a z u m e se, n e i s k l j u u j e d a
i m a jedinki u k o j i h je miljenje na j e d n a k o j visini
k a o oseanje, pri e m u o b o j e i m a j u j e d n a k u svesnu
motivsku snagu. Ali u t a k v o m sluaju i nije re o d i
ferenciranu tipu, n e g o o relativno nerazvijenu m i
ljenju i oseanju. Stoga ravnomerna svesnost i

442
nesvesnost funkcija jeste obeleje primitivnoga d u
h o v n o g a stanja.
S e k u n d a r n o j funkciji, kao to iskustvo pokazuje,
u v e k j e s u t i n a d r u k i j a , ali n e u s u p r o t n o s t i p r e m a
glavnoj funkciji. Dakle, na primer, miljenje kao
glavna funkcija lako se m o e udruiti s intuicijom
k a o s e k u n d a r n o m f u n k c i j o m , ili isto t a k o d o b r o i
s o s e t o m , ali, k a o t o j e r e e n o , n i k a d a s o s e a n j e m .
Ne samo intuicija n e g o i oset nisu suprotni m i l j e
nju, tj. ne moraju se bezuslovno iskljuivati, jer oni
m i l j e n j u nisu sutinski slini u o b r n u t o m smislu,
kao oseanje, koje se kao funkcija suenja uspeno
takmii s miljenjem, n e g o su funkcije opaanja k o j e
miljenju pruaju dobrodolu pomo. Otuda, im bi
oni dospeli na miljenju jednaku visinu diferencira
nja, uslovili bi p r o m e n u stava k o j a bi protivreila
tendenciji miljenja. Oni bi, naime, iz stava suenja
napravili stav opaanja. T i m e bi za miljenje n e i z -
beni princip racionalnosti bio priguen u prilog
iracionalnosti istoga opaanja. Stoga je p o m o n a
f u n k c i j a m o g u n a i k o r i s n a s a m o u k o l i k o slui g l a v
n o j funkciji, a da pri t o m e ne zatrai p r a v o na a u t o
nomiju svojega principa.
Za sve praktike tipove vai naelo da oni, pored
svesne glavne funkcije, imaju jo jednu relativno
svesnu, p o m o n u funkciju, koja je u svakome p o g l e
d u razlina o d sutine glavne f u n k c i j e . I z o v i h m e -
anja nastaju d o b r o poznate slike, na p r i m e r : p r a k
tiki intelekat, koji je udruen s osetom, spekulativni
intelekat, koji je proet intuicijom, umetnika intui
cija, koja posredstvom oseanja suda odabira i p r e d
stavlja s v o j e slike, filosofska intuicija, k o j a p o
sredstvom jakoga intelekta prenosi svoju viziju u
sferu razumljivoga, itd.
Podudarno sa svesnim funkcionim odnosom
uobliava se i nesvesno funkciono grupisanje. Tako,
na primer, svesnom praktikom intelektu odgovara
nesvestan intuitivno-oseajni stav, pri e m u f u n k c i
ju oseanja zadeava relativno jae spreavanje n e
goli intuiciju. O v a osobenost ima svakako interesa
samo za onoga koji se zanima praktikim psiholokim

443
obdelavanjem takvih sluajeva. Ali o v o m e je vano
da zna za to. Ja sam, naime, vie puta v i d e o kako se
lekar trudi da, na primer, k o d nekoga izvrsnog inte
lektualca oseajnu funkciju neposredno razvije iz n e
svesnoga. Ovaj pokuaj m o g a o bi zaelo uvek p r o
pasti, j e r o n z n a i s u v i e v e l i k o v r e n j e n a s i l j a n a d
svesnim stanovitem. A k o vrenje nasilja uspe, onda
zbog toga nastaje prava prisilna zavisnost pacijenta
od lekara, prenoenje k o j e se jo samo brutalno
m o e presei, j e r z b o g vrenja nasilja pacijent gubi
stanovite, poto n j e g o v lekar postaje n j e g o v o sta
novite. Ali pristup k nesvesnom i prema najvie p o
tisnutoj funkciji otvara se tako rei sam, i s d o v o l j
n i m u v a n j e m svesnoga stanovita, ako tok razvitka
ide preko sekundarne funkcije, dakle u sluaju r a
cionalna tipa p r e k o iracionalne funkcije. Ova, naime,
daje svesnom stanovitu takav vidik, i pregled nad
o n i m to je m o g u n o i to se deava da t i m e svest
d o b i v a d o v o l j n u zatitu p r o t i v d e s t r u k t i v n o g a uticaj a
nesvesnoga. Obrnuto, iracionalan tip zahteva jai
razvitak u svesnom zastupljene racionalne p o m o n e
funkcije, da bi bio dovoljno pripremljen da doeka
udarac nesvesnoga.

Nesvesne funkcije nahode se u arhaino-animal-

n o m stanju. N j i h o v i simbolini izrazi k o j i s e p o j a v
ljuju u snovima i fantazijama predstavljaju veinom
b o r b u ili i s t u p a n j e d v e j u i v o t i n j a ili d v a j u u d o v i t a
jednoga protiv drugoga.

444
 XI

DEFINICIJE

i t a o c u e s e m o d a u i n i t i s u v i n i m to t e k s t u
svoga ispitivanja d o d a j e m naroiti odeljak o defini
cijama p o j m o v a . Ja sam, meutim, d o v o l j n o iskusio
da se ba pri psiholokim radovima ne moe d o v o l j
no oprezno postupati sa p o j m o v i m a i izrazima, jer
ba u psiholokoj oblasti, vie n e g o igde, nailazimo
n a n a j v e e r a z l i k e u z n a e n j u p o j m o v a , to e s t o d a j e
povoda najupornijim nesporazumima. O v o zlo ne
proizlazi samo otuda to je psihologija m l a d a nauka,
n e g o i o t u d a to s e i t a o c u i s k u s t v e n i m a t e r i j a l , m a
terijal naunoga ispitivanja, ne m o e tako rei k o n
k r e t n o staviti p r e d oi. Psiholoki ispitiva osea se
neprestano prinuenim da onu stvarnost k o j u sam
posmatra predstavi opirnim i tako rei posrednim
opisivanjem. O neposrednom predstavljanju moe
biti rei samo ukoliko se saoptavaju elementarne
injenice, k o j i m a se m o e pristupiti p o m o u m e r e i
broja. Ali koliko se od stvarne psihologije oveka
moe da doivi i posmatra kao injenica koju je b r o
j e m i m e r o m m o g u n o shvatiti? P o s t o j e takva stanja,
i ja s m a t r a m da s a m ba u s v o j i m s t u d i j a m a o a s o c i
jacijama i dokazao da se jo vrlo komplikovanim
1

stanjima stvari m o e pristupiti p o m o u m e t o d e m e -

renja. A l i ko je d u b l j e uao u sutinu psihologije i
ko psihologiji kao nauci postavlja vie zahteve, nai-

1
Jung, Diagnostische Associationsstudien. J. A. Barth.
Leipzig, 1911. II A u f l a g e .

445
me da se ona u svojoj egzistenciji ne sme vezivati
samo za jadno i ogranieno ivotarenje, koje bi j o j
bilo nametnuto granicama prirodnonauine metodike,
taj je i uvideo da eksperimentalnoj metodi nikada
n e e poi za r u k o m da pravilno shvati sutinu l j u d
ske due, pa ak ni da prui priblino v e r n u sliku
sloenih duevnih pojava.
Meutim, i m napustimo oblast u k o j o j se stanja
stvari shvata ju p o m o u m e r e i broja, upueni s m o na
pojmove, koji n a m moraju da zamene meru i broj.
Odreenost koju mera i broj pruaju posmatranoj
i n j e n i c i m o e b i t i n a d o k n a e n a s a m o odreenou
pojmova. A l i , k a o t o j e s v a k o m i s p i t i v a u i r a d n i k u
u toj oblasti suvie d o b r o poznato, dananji p s i h o l o
ki p o j m o v i p a t e o d v r l o v e l i k e n e o d r e e n o s t i i m n o -
goznanosti, tako da se ljudi uzajamno jedva m o g u
da razumeju. Uzmimo samo kao primer pojam ose
a n j e ( G e f u h l ) i p o k u a j m o s e b i d a p r e d s t a v i m o ta
se sve pod tim p o j m o m razumeva, da bismo dobili
predstavu o raznovrsnosti i mnogoznanosti psiholo
kih p o j m o v a . Pa ipak je time izraeno neto k a r a k
t e r i s t i n o , to j e , d o d u e , m e r i i b r o j u n e p r i s t u p a n o ,
a ipak je shvatljivo kao neto to postoji. o v e k ne
m o e d a s e t o g a p r o s t o o d r e k n e , k a o t o t o i n i Vun-
tova f i z i o l o k a p s i h o l o g i j a k a d s e o v i h s t a n j a k a o
s u t a s t v e n i h o s n o v n i h p o j m o v a o d r i e , ili k a d p o k u
a v a d a i h z a m e n i e l e m e n t a r n i m i n j e n i c a m a ili d a
ih u njih ralani. Na o v a j nain b i v a i z g u b l j e n j e d a n
vaan deo psihologije.
Da bi izbegao o v o zlo stanje stvoreno p r e c e n j i -
vanjem prirodnonaune metodike, ovek je prinuen
da pribegne pouzdanim pojmovima. Da bismo dospeli
do takvih pojmova, potreban je svakako rad mnogih,
a donekle i consensus gentium. Kako o v o nije m o
g u n o postii otprve i odmah, to se svaki pojedinani
ispitiva mora bar potruditi da s v o j i m p o j m o v i m a da
izvesnu vrstinu i odreenost, a to n a j b o l j e postie na
taj nain to e objasniti z n a e n j e svih p o j m o v a k o j e
j e u p o t r e b l j a v a o , t a k o d a s v a k o m o e v i d e t i ta n j i
ma hoe da se kae.

446
 Da bih odgovorio ovoj potrebi, eleo bih da u
redovima koji sleduju izloim svoje osnovne psiho
loke p o j m o v e po azbunom redu. Istovremeno bih
z a m o l i o i t a o c a d a s e u s l u a j u s u m n j e seti o v i h m o
jih objanjenja. S a m o se po sebi razume da ja o v i m
objanjenjima i definicijama hou samo da kaem
u k o m e s m i s l u se o v i m p o j m o v i m a s l u i m , a ni u
k o m e sluaju ne elim rei da bi o v a upotreba na
s v a k i n a i n b i l a j e d i n o m o g u n a , ili b e z u s l o v n o t a n a .

1. Afekat. P o d a f e k t o m t r e b a r a z u m e t i o n o
oseajno stanje k o j e je obeleeno, s j e d n e strane, p r i -
m e t n o m telesnom i n e r v a c i j o m , a, s druge, stvarnim
smetnjama u predstavnom toku. K a o sinonim afekta 2

u p o t r e b l j a v a m emociju. Ja r a z l i k u j e m u s u p r o t
n o s t i p r e m a Blojleru (v. a f e k t i v n o s t ) o s e a n j e od
afekta, iako je n j e g o v prelaz u afekat lak, j e r svako
oseanje, i m dospe do izvesne jaine, izaziva telesne
inervacije i na taj nain postaje afekat. Pa ipak, bilo
bi dobro iz praktikih razloga praviti razliku izmeu
afekta i oseanja, jer oseanje m o e da b u d e funkcija
k o j o m samovoljno raspolaemo, dok se sa afektom to
po pravilu obino ne dogaa. Uz to se afekat jasno
razlikuje od oseanja po vidljivim telesnim inerva-
cijama, dok oseanju ove inervacije u veini slua
j e v a n e d o s t a j u ili s u t a k o s l a b o g a i n t e n z i t e t a d a s e
samo najfinijim instrumentima m o g u dokazati, na
primer, putem psihogalvanskih pojava. Afekat se 3

p o j a a v a o s e t o m onih telesnih inervacija to ih je

sam izazvao. O v a k v o zapaanje dalo je povoda
Dems-Langeovoj t e o r i j i a f e k a t a , k o j a u o p t e a f e k a t
i izvodi p r v o b i t n o iz telesnih inervacija. Nasuprot

2
Upor. uz to: Wundt, Grundz. der phys. Psych. V
A u f l a g e , III, p. 209 ss.
s
F-re, Note sur des modifications de la risistance
ilectrique e t c . Comptes-Rendus de la Societe de Biologie,
1888, p. 217 ss.
Veraguth, Das psychogalvanische Reflexphanomen. Mon.
schr. f. P s y c h . u Neurol. X X I , p. 387.
Jung, On psychophysical relations etc. Journ. of Ab-
n o r m . P s y c h . I, 247.
Binswanger, Uber das Verhalten des psychogalvanischen
Phdnomens e t c . D i a g n o s t . A s s o c . s t u d . I I , 1 1 3 .

447
tome ekstremnom shvatanju, ja shvatam afekat,
s j e d n e strane, kao j e d n o psihiko stanje oseanja, a,
s d r u g e strane, kao j e d n o fizioloko inervaciono sta
nje, i ta stanja nagomilavajui se u z a j a m n o deluju
j e d n o na drugo, a to znai da se p o j a a n o m oseanju
pridruuje jedna oseajna komponenta k o j o m se afe
k a t v i e p r i b l i u j e o s e t i m a (v. o.) i b i t n o s e r a z l i k u j e
od stanja oseanja. Izrazite, t j . j a k i m telesnim i n e r -
vacijama praene afekte ne ubrajam u oblast f u n k
c i j a o s e a n j a , n e g o u o b l a s t f u n k c i j a o s e t a (v. f u n k
cija).
2 . Afektivnost. A f e k t i v n o s t j e p o j a m k o j i j e
B l o j l e r skovao. Afektivnost oznauje i sadri u sebi
ne samo afekte u stvarnom smislu n e g o i laka o s e
a n j a ili o s e a j n e t o n o v e z a d o v o l j s t v a i n e z a d o v o l j
s t v a . Blojler od a f e k t i v n o s t i r a z l i k u j e ,
4
s jedne
s t r a n e , u l n e o s e t e i o s t a l e t e l e s n e o s e t e , a, s d r u g e
strane, oseanja, ukoliko su ona unutarnji o p a -
a j n i p r o c e s i (na p r i m e r , o s e a n j e i z v e s n o s t i , v e r o v a t -
n o s t i ) i u k o l i k o s u n e j a s n e m i s l i ili s a z n a n j a . 5

3. Apercepcija. A p e r c e p c i j a je p s i h i k i p r o c e s
p o m o u koga se kakav n o v sadraj pridaje ve datim
sadrajima n a taj nain to g a o z n a a v a m o kao p o j
m l j i v o g , s h v a e n o g ili k a o j a s n o g . Razlikuje se
8

aktivna i pasivna a p e r c e p c i j a ; p r v a je proces pri

k o m e subjekat sam od sebe, iz sopstvenih motiva,
s v e s n o i s p a n j o m u s v a j a n o v s a d r a j i a s i m i l i e ga
sa drugim sadrajima koji stoje u pripravnosti; d r u
ga je proces pri k o m e se kakav n o v sadraj spolja
( p u t e m u l a ) ili i z n u t r a (iz n e s v e s n o g a ) n a m e e s v e s t i
i na n e k i n a i n i z n u a v a p a n j u i s h v a t a n j e . U p r v o m
sluaju akcenat delatnosti je na s a m o m Ja, u d r u
g o m e akcenat lei na n o v o m sadraju k o j i se n a m e e .

4. Apstrakcija. A p s t r a k c i j a j e , k a o to v e
s a m a r e n a g o v e t a v a , v a e n j e ili o d v a j a n j e k a k v a
s a d r a j a ( k a k v a z n a e n j a , k a k v e o p t e o z n a k e itd.)
1
Bleuler, Affektivitat, Suggestibilitiit, Paranoia, 1906,
p . 6.
L o c . cit., p . 13 s.
U p o r . W i m d t , Grundz. der phys. Psych. I, 322.

448
iz j e d n e sveze k o j a sadri i d r u g e elemente, ija je
k o m b i n a c i j a k a o c e l i n a n e t o j e d a n p u t n o ili i n d i v i
dualno i ba zato neto n e u p o r e d i v o . Jedanputnost,
svojevrsnost i neuporedivost ometaju saznanje, zbog
e g a s e ostali e l e m e n t i v e z a n i z a s a d r a j k o j i s e o s e a
kao bitan m o r a j u elji za saznanjem priinjavati kao
nepripadni.
Otuda je apstrakcija duhovna delatnost koja ono
t o s e o s e a k a o b i t a n s a d r a j ili s t a n j e s t v a r i o s l o
b a a i z n j e g o v e v e z e s a o n i m to s e o s e a k a o n e -
p r i p a d a n e l e m e n a t n a t a j n a i n to g a o d v a j a o d
n j e g a , d r u g i m r e c i m a t o g a diferencira ( v i d i o v o ) .
Apstraktno j e u i r e m s m i s l u s v e o n o to j e i z d v o j e
n o i z s v o j e v e z e s o n i m t o se, s o b z i r o m n a s v o j e
znaenje, osea kao nebitno.
Apstrakcija je delatnost koja je uopte svojstve
n a p s i h o l o k i m f u n k c i j a m a . P o s t o j i a p s t r a k t i v n o mi
ljenje, isto takvo oseanje, oset i intuiranje (vidi
o v e p o j m o v e ) . Apstraktivno miljenje uzdie sadraj
koji se odlikuje misaonim, logikim osobinama iz
o n o g a to j e n e b i t n o . A p s t r a k t i v n o o s e a n j e ini isto
to sa sadrajem k o j i nosi o s e a j n o obeleje, a isto
t a k o p o s t u p a j u o s e t i i n t u i c i j a . P o s t o j e , d a k l e , n a isti
nain apstraktne misli k a o to p o s t o j e apstraktna
oseanja; o v e p o s l e d n j e Sali (Sully) naziva intelek
t u a l n i m , e s t e t s k i m i m o r a l n i m . Nahlovski ( N a h l o w -
7

sky) tome dodaje religiozno oseanje. Apstraktna

8

oseanja odgovarala bi u m o m e shvatanju viim

ili i d e a l n i m o s e a n j i m a N a h l o v s k o g a . J a s t a v l j a m
a p s t r a k t n a o s e a n j a u isti r e d s a a p s t r a k t n i m m i s l i
m a . Apstraktni oseaj o b e l e i o b i h k a o estetski o s e a j ,
z a r a z l i k u o d u l n o g o s e a j a (v. o s e a j , o s e t ) . A p
straktnu intuiciju obeleavam kao simboliku intu
iciju, za razliku od fantazijske intuicije (v. fantazija
i intuicija).
U o v o m e d e l u n a p o j a m a p s t r a k c i j e u isti m a h
nadovezujem shvatanje jednog s n j o m e vezanoga psi-
hoenergetikoga procesa. Kada se prema kakvu
objektu stavim u odnos apstrakcije, ne doputam
7
Sully, Hum. min. II c. 16.
8
Nahlowsky, Das Gefiihlsleben, p. 48.

29 Jung, Odabrana dela, V 449

o b j e k t u d a n a m e n e deluje k a o celina, n e g o i z d v a
j a m j e d a n d e o s a m o g a o b j e k t a i z n j e g o v i h v e z a , pri
e m u iskljuujem o n e delove za koje smatram da
nisu bitni. M o j a je namera da se oslobodim objekta
k a o j e d n o k r a t n e i s v o j e v r s n e celine i da istaknem
samo jedan deo istoga objekta. Shvatanje celine mi
j e , d o d u e , d a t o , ali j a s e u t o s h v a t a n j e n e u d u b i j u -
j e m , m o j interes se ne uliva u celinu, nego se od
objekta kao celine s istaknutim delom povlai u
m e n e samog, to znai u m o j p o j m o v n i svet, k o j i je
g o t o v p o s t a v l j e n ili k o n s t e l i s a n u k o r i s t a p s t r a k c i j e
jednog dela objekta. (Drugaije osim p o m o u subjek
tivne p o j m o v n e konstelacije ne m o g u iz objekta
apstrahovati.) Interes shvatam k a o energiju = l i
b i d o (vidi ovo) k o j u o b j e k t u p r i d a j e m k a o vrednost,
ili k o j u o b j e k a t p r i v l a i e v e n t u a l n o i p r o t i v m o j e
v o l j e ili t a k o d a j a t o g a n i s a m s v e s t a n . O t u d a j a
apstrakcioni proces p o o e v i u j e m kao povlaenje li
bida od objekta, kao protivstrujanje vrednosti od
objekta k a subjektivnom apstraktnom sadraju. A p
s t r a k c i j a z a m e n e , d a k l e , z n a i e n e r g e t s k o oduzi
manje vrednosti objektu. A p s t r a k c i j a j e , da k a e m
drugim recima, jedno introvertno libidno kretanje.

A p s t r a k t i v n i m n a z i v a m stav ( v i d i o v o ) k a d o n ,
s j e d n e s t r a n e , v r i i n t r o v e r s i j u , a, s d r u g e s t r a n e ,
istovremeno jedan deo objekta koji se osea kao bitan
asimilie s apstraktnim sadrajima to se v e nalaze
u subjektu. Ukoliko je j e d a n sadraj apstraktniji,
u t o l i k o s e o n m a n j e moe predstaviti. J a s e p r i d r u
u j e m Kantovu s h v a t a n j u , p o k o m e j e j e d a n p o j a m
utoliko apstraktniji ukoliko je vie razlika stvari iz
n j e g a izostavljeno , u t o m e smislu to se apstrakcija
9

u n a j v i e m stepenu od o b j e k t a apsolutno u d a l j u j e i
na t a j n a i n d o s p e v a do k r a j n j e nepredstavljivosti, a
o v a j a p s t r a k t j a n a z i v a m idejom (v. i d e j a ) . O b r n u t o ,
apstrakt koji jo raspolae predstavijivou i o i -
g l e d n o u j e s t e k o n k r e t a n p o j a m (v. k o n k r e t i z a m ) .

5. Arhaizam. A r h a i z m o m n a z i v a m s t a r o d r e v n i
karakter psihikih sadraja i funkcija. P r i t o m e se

Kant, Log.' 6.

450
ne misli na arhaistiku, t j . i m i t o v a n u starinu, k a k o
je prikazuju, na primer, poznorimska dela likovne
u m e t n o s t i ili g o t i k a X I X s t o l e a , n e g o s e m i s l i
s a m o n a o s o b i n e k o j e i m a j u k a r a k t e r relikta. K a o
takve osobine oznaavamo sve one psiholoke crte
k o j e p o s v o j o j sutini s t o j e u s k l a d u s o s o b i n a m a p r i
mitivnoga mentaliteta. Jasno je da je arhaizam vezan
u p r v o m e redu sa fantazijama nesvesnoga, t j . sa p r o
izvodima nesvesne fantazijske delatnosti koji dopiru
d o svesti. K v a l i t e t s l i k e j e a r h a i a n k a d a u s e b i s a
dri nepobitne mitoloke paralele. Arhaine su aso 10

cijacije po analogiji nesvesne fantazije, kao i njihov

s i m b o l i z a m (v. s i m b o l ) . A r h a i z a m j e i d e n t i t e t s k a v e z a
s a o b j e k t o m (v. i d e n t i t e t ) , p a r t i c i p a t i o n m y s t i q u e
(v. o.). A r h a i z a m je k o n k r e t i z a m m i l j e n j a i oseanja.
A r h a i z a m j e , d a l j e , n e o d o l j i v a sila i n e s p o s o b n o s t z a
samosavladivanje (ponesenost). Arhaizam je slivenost
p s i h o l o k i h f u n k c i j a (v. d i f e r e n c i r a n j e ) , n a p r i m e r
miljenja i oseanja, oseanja i oseta, oseanja i i n
tuicije, k a o i slivenost delova j e d n e f u n k c i j e (audition
coloriee), ambitendencija i a m b i v a l e n c i j a (Blojler),
to znai slivenost sa suprotnim, npr. oseanja i p r o -
tivoseanja.
6. Asimilacija. Asimilacija je ujednaenje
n o v a sadraja svesti sa v e p r i p r a v n i m s u b j e k t i v n i m
materijalom, pri e m u se naroito istie slinost n o
1 1

v o g a sadraja sa gotovim subjektivnim materijalom,

e v e n t u a l n o na tetu samostalnoga kvaliteta n o v o g a
sadraja. Asimilacija je, u osnovi uzev, apercepcio-
12

n i p r o c e s (v. a p e r c e p c i j a ) , k o j i s e o d i s t e a p e r c e p c i j e
razlikuje po elementu ujednaavanja sa subjektiv
n i m m a t e r i j a l o m . U t o m e s m i s l u Vunt k a e : * N a j 1

upadljivije se pojavljuje ovaj nain formiranja (nai

me asimilacija) k o d predstava onda k a d asimilatorni
elementi postaju p u t e m reprodukcije, a asimilovani
p u t e m n e p o s r e d n o g ulnog utiska. Pri t o m e se e l e
m e n t i slika p a m e n j a u n o s e na n e k i nain u spoljni

10
Upor. uz to: Jung, Wandl. und Symbole der Libido.
u W u n d t , Log. I, 2 0 .
i * U p o r . L i p p s , L e i t f . . Psych. I I A u f l a g e , p . 1 0 4 .
is W u n d t , Grundz. d. phys. Psych. I I I , 5 2 9 .

29*
451
o b j e k a t , t a k o d a se, n a r o i t o a k o s e o b j e k a t i r e p r o -
dukovani elementi znatno razlikuju jedan od d r u g o
ga, izvreni ulni opaaj p o j a v l j u j e kao iluzija, k o j a
nas o b m a n j u j e u p o g l e d u pravih osobina stvari.
Ja u p o t r e b l j a v a m asimilaciju u neto proirenom
smislu, naime kao u j e d n a a v a n j e objekta sa s u b j e k
t o m uopte, i suprotstavljam joj disimilaciju, kao
ujednaavanje subjekta sa o b j e k t o m , i kao o t u i v a
n j e subjekta od s a m o g sebe u korist objekta, bilo da
j e t o k a k a v s p o l j a n j i o b j e k a t ili k a k a v p s i h o l o k i ,
na primer neka ideja.

7. Diferenciranje. D i f e r e n c i r a n j e z n a i r a z v i
j a n j e razlika, i z d v a j a n j e d e l o v a i z celine. J a taj p o
j a m upotrebljavam u o v o m e radu poglavito u smislu
psiholokih funkcija. Dokle god je jedna funkcija u
t o l i k o j m e r i s t o p l j e n a s j e d n o m ili v i e f u n k c i j a , n a
p r i m e r m i l j e n j e s a o s e a n j e m , ili o s e a n j e s o s e t o m
itd., d a s e n i k a k o n e m o e s a m a p o j a v l j i v a t i , o n a j e
u arhainom (v. o.) s t a n j u , n i j e d i f e r e n c i r a n a , t j . n i j e
kao jedan naroiti deo iz celine izdvojena i kao takva
samostalno ne postoji. Nediferencirano miljenje je
nesposobno da misli o d v o j e n o od drugih funkcija,
t j . s n j i m e s e p o s t o j a n o m e a j u o s e t n e s e n z a c i j e ili
o s e a n j a ili i n t u i c i j e ; n e d i f e r e n c i r a n o o s e a n j e m e a
se, na p r i m e r , s o s e t n i m s e n z a c i j a m a i f a n t a z i j a m a ,
n a p r i m e r s e k s u a l i z i r a n j e (Frojd) o s e a n j a ili m i l j e
nja u neurozama. Po pravilu je nediferencirana f u n k
c i j a t i m e i o k a r a k t e r i s a n a t o i m a o s o b i n e ambiva-
lencije i ambitendencije, * t j . s v a k a p o z i c i j a v o d i p r i -
1

metno sa s o b o m svoju negaciju, iz ega proizlaze zna

ajne smetnje pri upotrebi nediferencirane funkcije.
Nediferencirana funkcija je i u s v o j i m p o j e d i n i m d e -
l o v i m a sli v e n a ; t a k o j e , n a p r i m e r , n e d i f e r e n c i r a n a
sposobnost oseta t i m e oteena to se p o j e d i n e ulne
sfere meaju (audition coloriee), j e d n o nediferenci
rano oseanje, na primer, pomeanou mrnje i l j u -

i* Bleuler, Die negative Suggestibilitat, Psych. Neur.

W o c h e n s c h r . 1904, 27/28.
Isti, Zur Theorie des schizophrenen Negativismus, Psych.
N e u r . W o c h e n s c h r . 1910, 18/21.
I s t i , Lehrbuch der Psychiatrie, p. 92, 285.

452
b a v i . U k o l i k o j e j e d n a f u n k c i j a s a s v i m ili v e i m d e
l o m nesvesna, utoliko ona nije diferencirana, nego u
s v o j i m d e l o v i m a i s a d r u g i m f u n k c i j a m a sli v e n a . D i
ferenciranje se sastoji u i z d v a j a n j u f u n k c i j e od d r u
gih funkcija i u odvajanju njenih pojedinanih delova
jednoga od drugoga. Bez diferenciranja pravac je
nemoguan, jer pravac jedne funkcije, resp. njena
upravljenost na neto osniva se na o d v a j a n j u i isklju
ivanju nebitnoga. Slivanjem sa nebitnim o n e m o g u
ena je upravljenost na neto; samo diferencirana
funkcija pokazuje se kao ona koja je sposobna da
daje pravac.

8. Disimilacija (vidi asimilacija).

9. Dua. U t o k u s v o j i h i s p i t i v a n j a s t r u k t u r e
nesvesnoga naao sam p o v o d a da p r o v e d e m p o j m o v
n o r a z l i k o v a n j e i z m e u d u e i psihe. P o d p s i h o m r a -
z u m e v a m celokupnost svih psihikih procesa, ne
samo svesnih nego i nesvesnih. P o d duom, meutim,
razumevam odreen, ogranien kompleks funkcija,
koji bi se najbolje m o g a o okarakterisati kao linost
( P e r s o n l i c h k e i t ) . D a b i h o p i s a o ta p o d t i m p o d
robnije razumevam, m o r a m uiniti jo nekoliko n a
p o m e n a o gleditima k o j a su p o d a l j e od nas. To su
naroito pojave somnambulizma, udvajanja karakte
r a , r a z d v a j a n j a l i n o s t i . Z a n j i h o v o i z u a v a n j e stekli
su zasluga u p r v o m r e d u francuski naunici, k o j i su
n a m dali d a r a z u m e m o g l e d i t e m o g u n o g m n o t v a
linosti u j e d n o j istoj jedinki. O t p r v e je jasno da se
1 5

u normalne jedinke nikada ne moe pojaviti vie li

n o s t i ; ali z b o g tih s l u a j e v a p r u e n a m o g u n o s t d i -
socijacije linosti verovatno bi bar kao nagovetaj
p o s t o j a l a i u n o r m a l n o j irini. U s t v a r i , i m a l o p o
otrenom psiholokom posmatranju polazi za r u k o m ,

15
Azam, Hypnotisme Double Conscience, Pari, 1887.
Morton Prince, The dissociation of a personality, 1906.
Landmann, Die Mehrheit geistiger Persdnlichkeiten in
einem Individuum, 1894.
Ribot, Die Personlichkeit, 1894.
F l o u r n o v , Des Indes a la Planete Mars, 1 9 0 0 .
Jung, Zur Psychol. u. Pathol. sog. occulter Phaenome-
ne, 1 9 0 2 .

453
bez suvie velikih tekoa, da u normalnih jedinki
bar nasluivanjem dokae tragove razdvajanja k a
raktera. o v e k mora, na primer, samo da tano p o
smatra n e k o g a u razlinim okolnostima, pa e otkriti
kako se n j e g o v a linost upadljivo m e n j a pri prela
enju iz jedne sredine u drugu, pri e m u se svaki put
p o j a v l j u j e otro ocrtan i od ranijega jasno razlian
karakter. Poslovini izraz n a ulici aneo k o d k u e
a v o jeste jedna iz svakodnevnoga iskustva p r o i
stekla formulacija f e n o m e n a razdvajanja linosti.
O d r e e n a sredina iziskuje o d r e e n stav. S t o se d u e
ili to s e e e i z i s k u j e o v a j s a s r e d i n o m p o d u d a r n i
stav, t i m p r e o n p o s t a j e habitualan. V e o m a m n o g o
l j u d i o b r a z o v a n o g a stalea m o r a d a s e n a j v i e k r e e
u dvema sasvim razlinim sredinama: u d o m a e m
krugu, u porodici, i u poslovnome ivotu. D v e sasvim
razline okoline iziskuju d v a sasvim razlina stava,
k o j i v e p r e m a s t e p e n u i d e n t i f i k a c i j e (v. o.) J a s a
svagdanjim stavom uslovljavaju udvajanje karakte
ra. S h o d n o s o c i j a l n i m u s l o v i m a i n u n o s t i m a s o c i j a l
n i k a r a k t e r o r i j e n t i e se, s j e d n e s t r a n e , p r e m a o e
k i v a n j i m a ili z a h t e v i m a p o s l o v n e s r e d i n e , a , s d r u g e
strane, p r e m a socijalnim n a m e r a m a i tenjama s u b
jekta. Domai karakter svakako bi se redovno mogao
uobliavati vie prema subjektovim iziskivanjima l a
godnosti i udobnosti, i otuda dolazi da se l j u d i k o j i
su u j a v n o m ivotu izvanredno energini, hrabri,
uporni, tvrdoglavi i bezobzirni, k o d kue i u porodici
p o j a v l j u j u kao dobroduni, meki, popustljivi i slabi.
K o j i je sad pravi karakter, prava linost? Na to p i
tanje esto je n e m o g u n o odgovoriti. O v o kratko p r o
suivanje pokazuje da i kod normalne jedinke raz
dvajanje karaktera ni na koji nain nije nemoguno.
Stoga ovek zaelo ima pravo da pitanje disocijacije
linosti o b r a u j e i k a o p r o b l e m n o r m a l n e psihologije.
Po m o m e miljenju, na gornje pitanje da p r o d u
imo raspravljanje m o g l o bi se odgovoriti da takav
ovek uopte nema nikakva prava karaktera, tj. da
u o p t e n i j e individualan (v. o . ) , n e g o da je kolektivan
(v. o . ) , t j . p o d u d a r a n s o p t i m o k o l n o s t i m a , s o p t i m
oekivanjima. Da je individualan, on bi pored sve

454
r a z l i n o s t i s t a v a i m a o s a m o j e d a n isti k a r a k t e r . O n
ne bi bio identian sa svagdanjim stavom, i ne bi
m o g a o i ne bi hteo spreavati da n j e g o v a individual
nost ma na k o j i nain d o e do izraza u j e d n o m k a o i
u d r u g o m stanju. On je doista individualan, kao s v a
k o b i e , ali n e s v e s n o . S v o j o m v i e ili m a n j e p o t p u
n o m identifikacijom sa svagdanjim stavom on vara
u n a j m a n j u ruku druge, a esto i sebe, u pogledu
s v o g p r a v o g k a r a k t e r a ; o n u z i m a liinu, z a k o j u z n a
da, s j e d n e strane, o d g o v a r a n j e g o v i m n a m e r a m a , a,
s d r u g e strane, zahtevima i m i l j e n j i m a n j e g o v e o k o
line, i pri t o m e pretee as jedan as drugi m o m e n a t .
O v u liinu, n a i m e a d h o c uzeti stav, n a z v a o s a m
persona, to j e b i l o o z n a k a l i i n e a n t i k o g a g l u m c a .
16

Ko se identifikuje s liinom, toga z o v e m linim (u

suprotnosti prema individualan).
O b a stava g o r e zamiljanoga sluaja jesu d v e k o
lektivne linosti, k o j e elimo da s a m e m o prosto p o d
i m e n o m p e r s o n a ili p e r s o n a e . V e s a m n a g o v e s t i o d a
je prava individualnost razlina i od j e d n o g a i od d r u
goga. Persona je, dakle, kompleks funkcija koji se ost
v a r i o i z r a z l o g a p r i l a g o i v a n j a ili p o t r e b n e u d o b n o s t i ,
ali n i j e i d e n t i a n s i n d i v i d u a l n o u . K o m p l e k s f u n k c i
ja u persone odnosi se samo na odnos prema objektima.
Od veze jedinkine sa spoljanjim o b j e k t o m treba
otro razlikovati vezu sa subjektom. P o d subjektom
razumevam najpre one nejasne i tamne pokrete, ose
anja, misli i osetne senzacije k o j i ne pritiu d o k a i j i -
vo iz kontinuiteta svesnoga doivljavanja na objektu,
nego pre naruavajui i ometajui, a ponekad i una
preujui izronjavaju iz tamnih dubina, iz donjih
s l o j e v a i pozadina svesti, i u s v o j o j celokupnosti sai
njavaju opaanje ivota nesvesnoga. Subjekat, shva
e n k a o u n u t r a n j i o b j e k a t , j e s t e n e s v e s n o . K a o to
postoji odnos prema spoljanjem objektu, spoljanji
stav, tako postoji i o d n o s p r e m a u n u t r a n j e m o b j e k t u ,
unutranji stav. R a z u m l j i v o j e d a j e o v a j u n u
tranji stav z b o g s v o j e do krajnosti intimne i t e
ko pristupane sutine m n o g o nepoznati j a stvar n e -
18
Jung, La structure de l'inconscient. Arch. de Psycho-
logie, I, XVI, p. 152.

455
goli spoljanji stav, k o j i svako o t p r v e m o e da vidi.
A l i mi se ini da n i j e suvie teko stei p o j a m o t o m e
unutranjem stavu. Sva ona takozvana sluajna k o e
nja, udljivi prohtevi, raspoloenja, maglovita osea
nja i fragmenti fantazije, koji katkad ometaju k o n -
centrisani korisni rad, a katkad i spokojstvo n a j n o r
m a l n i j e g a o v e k a , i k o j i se racionalno s v o d e as na
telesne uzroke as na druge p o v o d e , g o t o v o r e d o v n o
nemaju svoju osnovu u uzrocima koje im pripisuje
svest, n e g o s u o p a a n j a nesvesnih procesa. O v i m p o
j a v a m a p r i p a d a j u , n a r a v n o , i s n o v i , k o j i se, k a o to
je poznato, rado svode na kakve spoljanje i povrne
uzroke, kao ravo varenje, leanje na leima i slino,
iako takvo o b j a n j e n j e ne m o e nikada izdrati strogu
kritiku. Stav pojedinih ljudi p r e m a o v i m stvarima je
sasvim razlian. Jedan ni n a j m a n j e ne haje za s v o j e
unutranje procese, on m o e preko toga tako rei da
sasvim olako pree, a drugi im je u n a j v e o j meri
p o d v r g n u t ; v e p r i u s t a j a n j u n e k a f a n t a z i j a ili n e k o
neprijatno oseanje pokvari mu raspoloenje za ceo
dan, nejasan, neprijatan oseaj sugerie mu pomisao
na n e k u t a j n u bolest, neki san ostavi u n j e m u m r a n o
nasluivanje, iako inae nije praznoveran. Drugi su
opet samo epizodino pristupani o v i m nesvesnim p o
k r e t i m a ili s a m o i z v e s n o j k a t e g o r i j i t i h p o k r e t a . J e d
n o m e oni m o d a uopte j o nikada nisu doli d o svesti
k a o neto o e m u bi se m o g l o misliti, a d r u g o m e su
oni p r o b l e m svakodnevnoga mozganja. Jedan im daje
fizioloku v r e d n o s t ili ih p r i p i s u j e p o n a a n j u b l i n j e
ga, a drugi nalazi u n j i m a religiozno otkrivenje.

O v i sasvim razlini naini postupanja s pokreti

m a n e s v e s n o g a jesu isto tako habitualni k a o stavovi
p r e m a s p o l j a n j e m u o b j e k t u . Stoga unutranji stav
o d g o v a r a j e d n o m isto tako o d r e e n o m k o m p l e k s u
funkcija k a o i spoljanji stav. O n i m sluajevima u
kojima se unutranji psihiki procesi prividno sasvim
p r e v i a j u n e d o s t a j e isto t o l i k o t i p i a n u n u t r a n j i
s t a v , k a o to o n i m a k o j i k o n s t a n t n o p r e v i a j u s p o
ljanji objekat, realitet injenica, nedostaje tipian
spoljanji stav. P e r s o n a o v o g a p o s l e d n j e g a u ne s u -

456
vie retkim sluajevima ima karakter bezveznosti,
ponekad ak slepe bezobzirnosti, koja se esto savija
tek pred surovim udarcima sudbine. Nije retkost da
ba takve jedinke, ija je persona obeleena t v r d o m
bezobzirnou i bezveznou, esto prema procesima
nesvesnoga i m a j u stav iji je karakter do krajnosti
podloan uticajima. Ukoliko su one spolja nepodlone
u t i c a j i m a i nepristupane, utoliko su m e k e , l a b a v e i
uplivljive prema svojim unutranjim procesima. Sto
ga u o v i m sluajevima unutranji stav o d g o v a r a u n u
tranjoj linosti, k o j a je od spoljanje dijametralno
razlina. Ja poznajem, na primer, j e d n o g a oveka
koji je bespotedno i slepo razorio ivotnu sreu s v o
j i h b l i n j i h , ali k o j i j e p r e k i n u o v a n a p o s l o v n a p u
tovanja da bi m o g a o uivati u lepoti umske ivice
k o j u j e u g l e d a o i z v o z a . T a k v i ili s l i n i s l u a j e v i i z
vesno su s v a k o m e poznati, tako da nije potrebno n a
b r a j a t i p r i m e r e . K a o to n a m s v a k o d n e v n o i s k u s t v o
d a j e p r a v o da g o v o r i m o o spoljanjoj linosti, tako
n a m ono daje i pravo da pretpostavljamo postojanje
unutranje linosti. Unutranja linost je postupak i
nain kako se neko ponaa prema svojim psihikim
p r o c e s i m a , ona j e unutranji stav, karakter, k o j i o n
o k r e e n e s v e s n o m e . S p o l j a n j i stav, spoljanji k a r a k
ter, o b e l e a v a m ka o personu, unutranji stav o b e l e -
a v a m k a o animu ( a n i m a ) , k a o duu. U k o l i k o j je
meri neki stav habitualan, u tolikoj meri je on vie
ili m a n j e v r s t o s a s t a v l j e n k o m p l e k s f u n k c i j a , s k o
j i m s e J a v i e ili m a n j e m o e i d e n t i f i k o v a t i . J e z i k
to plastiki izraava: ako n e k o ima habitualan stav
prema izvesnim situacijama, onda se obino kae:
O n j e s a s v i m drugi a k o i n i o v o ili o n o . T i m e j e
utvrena samostalnost funkcionoga kompleksa habi-
tualna stava: o v e k bi rekao kao da je neka druga
linost uzela jedinku u posed, kao da je u nju uao
d r u g i d u h . Ista s a m o s t a l n o s t k a k v a v e o m a e s t o p r i
pada spoljanjem stavu polae p r a v o i na unutranji
stav, na duu. J e d n a od najteih vetina vaspitanja
sastoji se u t o m e da se izmeni persona, spoljanji
stav. Isto tako je teko izmeniti duu, j e r je n j e n a
struktura o b i n o isto tako vrsta kao i struktura p e r -

457
sone. K a o to je persona b i e k o j e esto sainjava
ceo prividni karakter jednoga oveka i u datome slu
aju ga n e p r o m e n j e n o prati kroz ceo ivot, tako je i
njegova dua odreeno ocrtano bie ponekad n e p r o -
m e n l j i v o vrsta i samostalna karaktera. Stoga se ona
m o e vie puta v r l o d o b r o okarakterisati i opisati.
Sto se tie karaktera due, po m o m e iskustvu
vai opte naelo da se ona u svemu prema spolja
n j e m k a r a k t e r u p o n a a komplementarno. D u a o b i
n o , k a o to i s k u s t v o p o k a z u j e , s a d r i s v e o n e o p t e -
ljudske osobine k o j e nedostaju svesnome stavu. Tira
nin m u e n stranim snovima, m r a n i m slutnjama i
unutranjim planjama, jeste tipina figura. Spolja
bezobziran, t v r d i nepristupaan, u sebi je p r i s t u p a
an svakoj senci, podloan svakoj udljivosti, kao da
je najnesamostalnije, najsavitljivije bie. Njegova
dua sadri, dakle, o n e opteljudske o s o b i n e u p l i v l j i -
vosti i slabosti k o j e sasvim nedostaju n j e g o v u s p o
ljanjem stavu, n j e g o v o j personi. A k o je persona
intelektualna, o n d a je dua, sasvim p o u z d a n o , s e n
timentalna. Ali komplementarni karakter due o d
n o s i s e i n a p o l n i k a r a k t e r , k a o to s a m t o u v i e m a
h o v a nesumnjivo video. V e o m a enstvena ena ima
m u k u duu, v e o m a muevni mukarac ima ensku
duu. O v a suprotnost dolazi otuda to, n a p r i m e r , m u
karac nije sasvim i u svima stvarima mukarac, n e g o
n o r m a l n o i m a i izvesnih enskih crta. Sto je s p o l j a
nji stav vie muki, to su u n j e m u vie i z d v o j e n e
enske crte; zato se o n e p o j a v l j u j u na dui. O v a o k o l
nost o b j a n j a v a zato su ba v e o m a m u e v n i m u k a r
ci podvrgnuti karakteristinim slabostima: prema p o
kretima nesvesnoga oni pokazuju ensku povitljivost
i uplivijivost. Obrnuto, ba najenstvenije ene p r e
ma izvesnim unutranjim stvarima esto ispoljavaju
n e p o u l j i v o s t , t v r d o g l a v o s t i s v o j e g l a v o s t , a te o s o
bine u takvoj intenzivnosti m o g u se nai samo k o d
m u k a r c a kao spoljanji stav. To su crte m u k e p r i
rode, k o j e su, i z d v o j e n e iz enskoga spoljanjega sta
va, postale osobine due. A k o zato g o v o r i m o o n e k o j
animi k o d m u k a r c a , m o r a l i b i s m o , s l e d s t v e n o , g o v o
riti o n e k o m animu ( a n i m u s ) k o d e n e , d a d u i e n e

458
d a m o p r a v o i m e . K a o to k o d mukarca uopte u
spoljanjem stavu preteu logika i smisao za injeni
c e ili s e b a r s m a t r a j u k a o i d e a l i , t a k o k o d e n e p r e
tee oseanje. A l i u dui o d n o s se o b r e , m u k a r a c
osea u sebi, a ena razmilja. Stoga m u k a r a c lake
pada u potpuno oajanje tamo gde ena jo uvek
m o e d a tei i d a s e n a d a , i s t o g a s e o n p r e u b i j a n e
goli ena. U k o l i k o ena m o e pasti k a o rtva s o c i j a l
nih prilika, na p r i m e r k a o prostitutka, utoliko m u
karac podlee impulsima nesvesnoga, alkoholizmu i
drugim porocima.
Sto se tie opteljudskih osobina, karakter due
m o e s e i z v e s t i i z k a r a k t e r a p e r s o n e . S v e to b i n o r
m a l n o t r e b a l o d a j e u s p o l j a n j e m s t a v u , ali t u
v e o m a primetno nedostaje, n e s u m n j i v o se nalazi u
unutranjem stavu. To je osnovno pravilo, i o n o mi
se neprestano potvrivalo. A l i to se tie i n d i v i d u a l
nih osobina, u o v o m p o g l e d u nita se ne m o e d e d u -
kovati. M o e biti izvesno samo to da su individualne
osobine, ako je neko identian sa s v o j o m personom,
asocirane sa duom. Iz o v e asocijacije proizlazi u s n o
v i m a est simbol duevne trudnoe, k o j a se oslanja
na iskonsku sliku roenja junaka. Dete k o j e i m a da
se rodi znai tada individualnost koja jo svesno ne
postoji. K a o to je persona k a o izraz prilagoivanja
sredini r e d o v n o p o d uticaj em sredine i od n j e u o b l i
ena, tako je i dua v e o m a uobliena od nesvesnoga
i n j e g o v i h k v a l i t e t a . K a o to p e r s o n a u p r i m i t i v n o j
sredini gotovo nunim n a i n o m prima primitivne
crte, tako i dua uzima, s j e d n e strane, arhaine crte
n e s v e s n o g a , a, s d r u g e s t r a n e , s i m b o l i n o - p r o s p e k -
tivan karakter nesvesnoga. Otuda vodi poreklo b o
gatstvo nasluivanja i stvaralako unutranjega
stava. Identitet sa p e r s o n o m automatski uslovljava
nesvestan identitet sa duom, j e r ako je subjekat, Ja,
nerazliit od persone, onda on n e m a nikakve svesne
veze sa procesima nesvesnoga. Stoga on predstavlja
same te procese, identian je s njima. Ko je bezu-
slovno sam svoja spoljanja uloga, bezuslovno je i
podlegao unutranjim procesima, t j . on e u datom
sluaju s bezuslovnom nunou presei svoju spolja-

459
 n j u u l o g u ili j e d o v e s t i a d a b s u r d u m ( e n a n t i o d r o m i -
ja, v. o.). P o t v r i v a n j e i n d i v i d u a l n e linije sasvim je
iskljueno, i ivot protie u neizbenim suprotnosti
m a . U o v o m e s l u a j u dua je i u v e k p r o j i c i r a n a u
podudaran, realan objekat, p r e m a k o m e onda postoji
g o t o v o bezuslovan odnos zavisnosti. S v e reakcije k o j e
ishode od ovoga objekta imaju neposredan, iznutra
napadaki uticaj na subjekat. esto je re o tragi
n i m v e z i v a n j i m a (v. d u e v n a s l i k a ) .

10. Duevna slika. D u e v n a s l i k a je o d r e e n

s l u a j m e u p s i h i k i m s l i k a m a (v. o.), k o j e s t v a r a n e
s v e s n o . K a o to s e p e r s o n a , s p o l j a n j i s t a v , u s n o v i
ma predstavlja slikama izvesnih lica k o j a odnosne
osobine i m a j u u naroito izraenom obliku, tako se
i dua, unutranji stav, u n e s v e s n o m predstavlja o d
reenim licima koja imaju s duom podudarne o s o
b i n e . T a k v a s l i k a z o v e s e d u e v n a slika. P o n e k a d s u
t o i s a s v i m n e p o z n a t a ili m i t o l o k a l i c a . K o d m u k a
raca dua se u nesvesnom r e d o v n o predstavlja kao
ensko lice, k o d ena kao m u k o lice. U o n i m slu
a j e v i m a g d e je individualnost nesvesna i stoga sa
d u o m asocirana, d u e v n a slika i m a istopolan k a r a k
ter. U svima o n i m sluajevima g d e je dat identitet
s p e r s o n o m (v. d u a ) , t e j e s t o g a d u a n e s v e s n a , d u
e v n a slika je stavljena u realno lice. O v o lice je
p r e d m e t i n t e n z i v n e l j u b a v i ili i s t o t a k o i n t e n z i v n e
m r n j e (ili i s t r a h a ) . U t i c a j i o v o g a l i c a i m a j u k a
rakter neposrednosti i bezuslovne prinudnosti, jer
svagda dobivaju afekti van odgovor. A f e k a t dolazi
otuda to je stvarno svesno prilagoivanje o b j e k t u
k o j i predstavlja duevnu sliku n e m o g u n o . Z b o g n e
mogunosti i nepostojanja objektivne veze libido se
gomila i eksploduje u ispranjavanju afekta. Afekti
se pojavljuju svagda mesto neuspelih prilagoiva
nja. Svesno prilagoivanje objektu koji predstavlja
d u e v n u sliku ba je zato n e m o g u n o to je subjekat
nesvestan due. K a d bi je on b i o svestan, m o g a o bi
je razlikovati od o b j e k t a a t i m e i ponititi n e p o s r e d
na dejstva objekta, j e r ta dejstva proizlaze od p r o
j e k c i j e duevne slike na objekat.

460
 K a o realan nosilac d u e v n e slike za mukarca je
n a j p o d o b n i j a ena, z b o g enskoga kvaliteta n j e g o v e
due, a za enu mukarac. G d e g o d postoji bezuslov-
na, tako rei magijski uticajna veza m e u polovima,
r e j e o p r o j e k c i j i d u e v n e s l i k e . K a k o su, p a k , o v e
v e z e este, to i dua m o r a biti esto nesvesna, t j .
m n o g i ljudi m o r a j u biti nesvesni toga kako se p o n a
aju prema unutranjim psihikim procesima. Kako
ova nesvesnost svagda ide zajedno sa srazmerno p o t
p u n o m i d e n t i f i k a c i j o m s p e r s o n o m (v. d u a ) , t o o v a
p o s l e d n j a o e v i d n o m o r a biti esta. To se sa s t v a r
nou p o d u d a r a utoliko ukoliko se doista m n o g i ljudi
potpuno identifikuju sa s v o j i m spoljanjim stavom i
stoga n e m a j u nikakav svestan o d n o s p r e m a u n u t r a
njim procesima. P o j a v l j u j e se i obrnut sluaj, da
s e d u e v n a slika n e projicira, n e g o ostaje k o d s u b
jekta, iz ega proizlazi identifikacija sa d u o m u t o
liko ukoliko je tada odnosni subjekat uveren da je
postupak i nain kako se on ponaa prema unutra
njim procesima n j e g o v jedini i stvarni karakter. U
o v o m e sluaju persona se zbog svoje nesvesnosti p r o
jicira, i to na istopolan objekat, to je osnova za m n o
g e s l u a j e v e o t v o r e n e ili v i e l a t e n t n e h o m o s e k s u a l
n o s t i ili p r e n o e n j a n a o c a k o d m u k a r a c a i p r e n o e n j a
na m a j k u k o d ena. Takvi sluajevi u v e k se odnose na
l j u d e sa defektnim spoljanjim p r i l a g o i v a n j e m i
s relativnom bezveznou, jer identifikacija sa d u
o m stvara stav k o j i se preteno orijentie na o p a
anju unutranjih procesa, ime se objektu oduzima
uslovni uticaj.
A k o se d u e v n a slika projicira, p o j a v l j u j e se
bezuslovno afektivno vezivanje za objekat. A k o se ne
projicira, nastaje relativno neprilagoeno stanje, k o j e
j e Frojd d e l i m i n o o p i s a o k a o narcisizam. P r o j e k c i j a
duevne slike razreava od b a v l j e n j a unutranjim
p r o c e s i m a d o k l e g o d se p o n a a n j e o b j e k t a slae sa
subjektom. Time je subjektu omogueno da njegova
p e r s o n a i v i i d a l j e s e r a z v i j a . R a z u m e se, o b j e k a t
nee moi zadugo da svagda odgovara zahtevima d u
e v n e slike, iako i m a ena k o j e zapostavljaju s v o j
vlastiti ivot t e i m polazi z a r u k o m d a m u e v i m a v e o -

461
m a d u g o v r e m e n a p r e d s t a v l j a j u d u e v n u sliku. T u
i m p o m a e bioloki enski instinkt. Isto m o e n e s v e
s n o da i n i i m u za e n u , samo se zbog t o g a on l a a
dela koja u d o b r o m i u r a v o m naposletku prevazi-
laze n j e g o v e sposobnosti. Tu i n j e m u pomae b i o l o
k i m u k i i n s t i n k t . A k o s e d u e v n a slika n e p r o j i c i r a ,
nastaje s v r e m e n o m upravo bolesno diferenciranje
veze s nesvesnim. Subjekat u sve veoj meri plave
nesvesni sadraji, k o j e on z b o g oskudne v e z e s o b j e k
tom ne moe ni korisno upotrebljavati ni ma na koji
drugi nain obraivati. Po sebi se razume da takvi
sadraji u velikoj meri hude odnosu prema objektu.
O v a d v a s t a v a su, n a r a v n o , k r a j n j i g r a n i n i s l u a
j e v i , i z m e u k o j i h l e e n o r m a l n i s t a v o v i . K a o to j e
poznato, normalno se nikako ne odlikuje naroitom
jasnou, i s t o t o m ili d u b i n o m s v o j i h psiholokih f e
nomena, nego, naprotiv, njihovim optim prigue-
n j e m i o t r t o u . U l j u d i sa d o b r o d u n i m i n e a g r e s i v -
n i m s p o l j a n j i m s t a v o m d u e v n a slika r e d o v n o i m a
zloudan karakter. Knjievan primer za to je d e m o n
s k a e n a , k o j a p r a t i D i v a u S p i t e l e r o v u Olimpijskom
proleu. P r o p a l i o v e k j e z a i d e a l i s t i k e e n e e e
nosilac d u e v n e slike, i otuda je u t a k v i m s l u a j e v i
m a e s t a f a n t a z i j a s p a s e n j a , a isti j e s l u a j k o d
mukaraca, gde je prostitutka okruena o r e o l o m due
k o j u t r e b a spasti.

11. Ekstraversija. E k s t r a v e r s i j a z n a i o b r t a
n j e l i b i d a (v. o.) k a s p o l j a n j o j s t r a n i . O v i m p o j m o m
oznaavam oevidnu vezu subjekta s objektom u smi
slu pozitivna kretanja subjektivnoga interesovanja
k o b j e k t u . N e k o ko se nahodi u e k s t r a v e r t n o m stanju
misli, osea i dela s o b z i r o m na o b j e k a t , i to na n e
posredan i spolja jasno opaljiv nain, tako da ne
m o e postojati nikakva sumnja u n j e g o v pozitivan
stav p r e m a objektu. Stoga je ekstraversija u n e k u
ruku premetanje interesovanja iz subjekta na o b j e
kat. A k o je ekstraversija intelektualna, subjekat se
prenosi u objekat mislima; ako je ekstraversija o s e
a j n a , s u b j e k a t se p r e n o s i u o b j e k a t o s e a n j i m a . U
stanju ekstraversije postoji jaka, iako ne iskljuiva
u s l o v l j e n o s t o b j e k t o m . M o e se g o v o r i t i o aktivnoj

462
e k s t r a v e r s i j i a k o se e k s t r a v e r s i j a e l i n a m e r n o , i o
pasivnoj e k s t r a v e r s i j i a k o o b j e k a t e k s t r a v e r s i j u i z -
nuava, t j . ako sam privlai interesovanje subjekta,
eventualno protiv namere subjektove.
A k o je stanje ekstraversije habitualno, onda iz
t o g a n a s t a j e ekstravertan tip ( v . t i p ) .

12. Emocija (vidi afekat).

13. Enantiodromija. Enantiodromija znai

i d e n j e u suprotnost. O v i m p o j m o m se u filosofiji
Heraklitovoj obeleava suprotnosna igra
17
zbivanja,
n a i m e shvatanje po k o m e sve to bitie prelazi u s v o
ju suprotnost. O d ivoga postaje mrtvo, a od m r t v o
ga ivo, od m l a d o g a staro, a od staroga m l a d o , od
budnoga spavaivo, a od spavaivoga budno, struja
stvaranja i propadanja nikada ne prestaje. Jer 1 8

p o d i z a n j e i razaranje, razaranje i p o d i z a n j e , to je
norma koja vlada nad svima krugovima ivota pri
rode, nad najmanjima i nad najveima. ak i sam
k o s m o s , k a o to j e i z p r a v a t r e p r o i z i a o , v r a t i e s e
p o n o v o u n j u d v o s t r u k i p r o c e s , k o j i se o d i g r a v a u
o d m e r e n i m r o k o v i m a , iako su o v i u isto v r e m e g o l e
mi vremenski razmaci, u v e k e se p o n o v o odigra
vati. 1 9
O v o j e e n a n t i o d r o m i j a Heraklitova p o r e c i
m a p o z v a n i h t u m a a . M n o g o b r o j n e s u i z j a v e i z He-
raklitovih u s t a k o j e o v o m e s h v a t a n j u d a j u izraza.
T a k o o n k a e : I p r i r o d a tei k a s u p r o t n o m e , i i z
o v o g a , a ne iz istoga, raa sklad.
K a d ste roeni, spremajte se za ivot i time
podleite smrti.
Z a due j e smrt postati voda, z a v o d u smrt p o
stati z e m l j a . O d z e m l j e p o s t a j e v o d a , o d v o d e d u a .
S v e stvari z a m e n j u j u se vatrom, i vatra se z a -
m e n j u j e s v i m a stvarima, isto k a o zlato r o b o m i r o b a
zlatom.

17
S t o b a e u s , E k l . 1 , 5 8 : et'j.apiJivnv S i X i y o v x t - f e f e v a v r i o
S p o r t a ? 5THJUOVPY&V T & V U V T M V .

8 Zeller, Die Phil. der Griechen, II Auflage, I, 456.

19
Gompertz, Griech. Denker. I, 53.

463
 U psiholokoj primeni svoga p r i n c i p a Herdklit
kae: N e k a v a m , Efeani, nikada ne ponestane blaga,
da vaa zaputenost izbije na svetlost. 2 0

Enantiodromijom oznaujem pojavljivanje ne

svesne suprotnosti, naime u v r e m e n s k o m e nizu. O v a j
karakteristini f e n o m e n p o j a v l j u j e se svugde g d e
ekstremno jednostrani pravac vlada svesnim ivotom,
tako da se u v r e m e n u i z g r a u j e isto toliko j a k a n e
svesna suprotna pozicija, koja se prvobitno ispoljava
u koenju svesnoga stvaranja, a docnije u prekidu
svesnoga pravca. Dobar primer za enantiodromiju je
psihologija Pavlova i njegova prelaza u hrianstvo,
a isto t a k o istorija o p r e o b r a a n j u Rajmunda Lula
( R . L u l l u s ) , i d e n t i f i k a c i j a s a H r i s t o m o b o l e l o g a Niea,
njegovo uznoenje do nebesa Vagnera, preobraaj
Svedenborgov (Swedenborg) iz naunika u pro
roka, itd.

14. Fantazija. P o d f a n t a z i j o m r a z u m e v a m d v e
r a z l i n e s t v a r i , n a i m e 1. fantazmu i 2. imaginativnu
delatnost. Iz m o g a t e k s t a p r o i z l a z i ta s a m s v r e m e n a
na vreme razumevao pod fantazijom. P o d fantazijom
kao fantazmom r a z u m e v a m k o m p l e k s p r e d s t a v a k o j i
se od drugih k o m p l e k s a predstava razlikuje time to
mu spolja ne o d g o v a r a n i k a k v o realno stanje stvari.
Iako se jedna fantazija prvobitno m o e osnivati na
slikama seanja stvarnih doivljaja, ipak njen sadraj
ne odgovara n i k a k v o m spoljanjem realitetu, n e g o je
bitno s a m o odliv stvaralake d u h o v n e delatnosti, d e
l a n j e ili p r o i z v o d k o m b i n a c i j e e n e r g i j o m p o s e d n u t i h
psihikih elemenata. Ukoliko se psihika energija
moe podvri samovoljnom pravcu, utoliko se i f a n
t a z i j a m o e p r o i z v e s t i s v e s n o i s a m o v o l j n o , ili k a o
c e l i n a ili b a r k a o d e o . U p r v o m s l u a j u o n a n i j e n i t a
drugo nego kombinacija svesnih elemenata. Ali je
ovaj sluaj samo vetaki i teorijski znaajan ekspe-
rimenat. U stvarnosti s v a k o d n e v n o g a psiholokoga
i s k u s t v a f a n t a z i j a j e v e i n o m ili i z a z v a n a o e k i v a l a -
k i m , i n t u i t i v n i m s t a v o m , ili j e p r o v a l a n e s v e s n i h s a
draja u svest. M o g u se razlikovati aktivne i pasivne

20 Diels, Fragm. d. Vorsokr. I, 79.

464
fantazije; prve su izazvane intuicijom, tj. stavom
upravljenim na opaanje nesvesnih sadraja, pri e
mu libido odmah poseda sve elemente koji izronja-
vaju iz nesvesnoga te ih asocijacijom paralelnih m a
teri jalij a p r i v o d i k visini jasnosti i o e v i d n o s t i ; d r u g e
se bez p r e t h o d n o g a i popratnoga intuitivnoga stava
odmah pojavljuju u oevidnom obliku pri potpuno
pasivnom stavu subjekta koji saznaje. O v e fantazije
pripadaju psihikim automatizmima (Zane). Ove
p o s l e d n j e f a n t a z i j e m o g u se, n a r a v n o , p o j a v i t i s a m o
u relativnoj disocijaciji psihe, jer n j i h o v o ostvarenje
pretpostavlja da se bitna koliina energije otela s v e
snoj kontroli i posela nesvesne materijalije. Tako
Savlova vizija pretpostavlja da je on nesvesno v e
h r i a n i n , to j e b i l o n e p o z n a t o n j e g o v u s v e s n o m u v i
anju. Pasivna fantazija uvek vodi poreklo iz j e d
noga u o d n o s u p r e m a svesti suprotnoga procesa u n e -
svesnome, koji priblino usredsreuje na se isto t o
liko e n e r g i j e k a o i svesni stav, pa je stoga i s p o s o b a n
da slomi otpor ovoga poslednjega.
Aktivna fantazija, meutim, d u g u j e za svoje p o
stojanje ne samo jednostrano intenzivnom i suprot
n o m n e s v e s n o m p r o c e s u nego, isto tako, sklonosti
s v e s n o g a s t a v a d a p r i h v a t i n a g o v e t a v a n j a ili f r a g
mente relativno slabo naglaenih, nesvesnih veza i da
ih asociranjem paralelnih elemenata uoblii do p o t
pune oiglednosti. K o d aktivne fantazije, dakle, nije
nuno re o n e k o m disociranom d u e v n o m stanju,
n e g o ak o p o z i t i v n o m u e s t v o v a n j u svesti. A k o p a
s i v n a f o r m a f a n t a z i j e e s t o n o s i p e a t b o l e s n o g a ili
bar nenormalnoga, aktivna f o r m a esto pripada n a j
viim ljudskim d u h o v n i m delatnostima. Jer, u njoj
svesna i nesvesna linost s u b j e k t o v a slivaju se u j e
dan zajedniki i ujedinjavalaki proizvod. Tako
uobliena fantazija m o e da b u d e najvii izraz j e d i n
stva individualnosti i o v u p o s l e d n j u stvarati ba
upravo savrenim izrazom njena jedinstva. (Upor. uz
t o Silerov p o j a m e s t e t i k o g a r a s p o l o e n j a ) . P a s i v
n a fantazija p o pravilu nikada n i j e izraz i n d i v i d u a l
nosti k o j a je dospela do jedinstva, j e r ona, k a o to je
reeno, pretpostavlja jaku disocijaciju, koja se sa s v o -

30 Jung, Odabrana dela, V 465

j e strane m o e osnivati s a m o n a isto t a k o j a k o j s u
protnosti nesvesnoga p r e m a svesti. S t o g a iz takva
stanja i r u p c i j o m u svest proizila fantazija nikada
n e e m o i biti savren izraz u sebi u j e d i n j e n e i n d i
vidualnosti, n e g o preteno stanovita nesvesne l i
nosti. i v o t P a v l o v j e d o b a r p r i m e r z a t o : n j e g o v o
obrtanje hrianskoj veri odgovaralo je usvajanju r a
nije nesvesnoga stanovita i potiskivanju dotadanje
ga antihrianskoga stanovita, a o v o p o s l e d n j e o t k r i
valo se u n j e g o v i m histerinim napadima. Stoga p a
s i v n a f a n t a z i j a u v e k p o t r e b u j e s v e s n u kritiku, a k o n e
treba da jednostrano pribavi vaenje stanovitu n e
svesne suprotnosti. Naprotiv, aktivna fantazija kao
proizvod, s j e d n e strane, svesna stava k o j i n e s v e
s n o m nije s u p r o t a n i , s d r u g e s t r a n e , n e s v e s n i h p r o
cesa, k o j i s e p r e m a svesti n e o d n o s e k a o suprotnost,
nego samo kompenzatorski, ne potrebuje te kritike,
nego samo razumevanja.

K a o k o d sna (koji n i j e nita d r u g o n e g o pasivna

f a n t a z i j a ) , t a k o i k o d f a n t a z i j e t r e b a r a z l i k o v a t i ma
nifestan i latentan s m i s a o . P r v i p r o i z l a z i iz n e p o s r e d
noga posmatranja fantazijine slike, n e p o s r e d n o g a
iskaza fantastikoga k o m p l e k s a predstava. M a n i f e s t
ni smisao u stvari esto j e d v a zasluuje o v o ime, iako
je on kod fantazije uvek m n o g o vie razvijen negoli
k o d sna, t o b i v e r o v a t n o d o l a z i l o o t u d a t o f a n t a z i j a
sna r e d o v n o n e p o t r e b u j e n i k a k v u naroitu e n e r g i j u
da se m o e uspeno suprotstavljati slabom otporu
s p a v a i v e svesti, z b o g ega v e i m a l o suprotne i
samo lako kompenzatorske tendencije m o g u dospeti
do opaanja. Fantazija jave, meutim, m o r a da r a
spolae v e z n a t n o m e n e r g i j o m da bi m o g l a savladati
p r e p o n u k o j a dolazi od svesnoga stava. O s i m toga,
nesvesna suprotnost m o r a biti v e o m a vana da bi
m o g l a dospeti u svest. K a d bi se ona sastojala samo
u nejasnim i teko shvatljivim nagovetajima, nikada
ne bi m o g l a da p a n j u (svesni libido) u p r a v i na se u
tolikoj meri da bi m o g l a prekinuti svezu sadraja
svesti. S t o g a j e nesvesni sadraj u p u e n n a v e o m a
jaku unutranju vezu, koja se ispoljava ba u izrazi
tu manifestnu smislu. Manifestni smisao u v e k i m a

466
karakter oevidna i konkretna procesa, koji zbog s v o
je o b j e k t i v n e irealnosti ne m o e zadovoljiti svest k o j a
p o l a e p r a v o n a r a z u m e v a n j e . Z a t o e o n a teiti z a
n e k i m d r u g i m z n a e n j e m f a n t a z i j e , z a n j e n i m tuma
enjem, d a k l e z a l a t e n t n i m s m i s l o m . I a k o p o s t o j a n j e
latentna smisla fantazije pre svega nikako nije si
g u r n o , i nita ne stoji na p u t u e v e n t u a l n o m o s p o r a
v a n j u m o g u n o s t i latentna smisla, ipak je p o l a g a n j e
prava na razumevanje koje zadovoljava dovoljno za
p o d r o b n o ispitivanje. O v o istraivanje latentnoga
s m i s l a m o e i s p r v a d a b u d e i s t o kauzalne p r i r o d e ,
u postavljanju pitanja o psiholokim uzrocima ostva
rivanja fantazije. O v o postavljanje pitanja vodi,
s j e d n e strane, do p o v o d a za fantaziju koji se nalaze
daleko nazad, a, s d r u g e strane, do utvrivanja n a
gonskih snaga, k o j e s e e n e r g i n o m o r a j u uiniti o d
g o v o r n i m a z a ostvarivanje fantazije. K a o to j e p o
z n a t o , Frojd j e o v a j p r a v a c n a r o i t o i n t e n z i v n o i z
gradio. Ja sam ovaj nain tumaenja obeleio kao
reduktivan. O p r a v d a n j e r e d u k t i v n a s h v a t a n j a o d m a h
je o e v i d n o , i isto je tako sasvim r a z u m l j i v o a k o za
izvestan temperamenat ovaj nain tumaenja p s i h o
l o k i h s t a n j a s t v a r i i m a n e t o to z a d o v o l j a v a , t a k o
da se vie ne polae nikakvo p r a v o na dalje r a z u m e
vanje. A k o neko glasno uzvikne vapijui za p o m o ,
onda je ta injenica dovoljno i zadovoljavajue o b j a
njena ako se onaj k o j i vapije trenutno nalazi u i
v o t n o j opasnosti. A k o n e k o sanja bogate trpeze, a
dokazano je da je leui u postelju bio gladan, onda
o v o o b j a n j e n j e n j e g o v a sna z a d o v o l j a v a . A k o n e k o
ko priguuje s v o j u seksualnost, m o d a k a k a v s r e d -
njovekovni svetac, ima seksualnu fantaziju, onda je
o v a injenica r e d u k c i j o m na priguivanu seksualnost
dovoljno objanjena.

A k o bismo, naprotiv, hteli da P e t r o v u viziju

o b j a s n i m o t i m e to b i s m o j e s v e l i m o d a n a i n j e
nicu da je on patio od gladi i stoga od nesvesnoga
dobio poziv da jede neiste ivotinje, ih da je j e d e
nje neistih ivotinja uopte znailo samo ispunjenje
neke zabranjene elje, onda takvo objanjenje ima
m a l o o n o g a to z a d o v o l j a v a . I s t o t a k o n e m o e z a d o -

30* 467
voljiti nae zahtevanje ako bismo Savlovu viziju, na
primer, hteli svesti na n j e g o v u potisnutu zavist z b o g
uloge k o j u je Hrist igrao k o d svojih sunarodnika, na
osnovu ega se on identifikovao sa Hristom. Oba
o b j a n j e n j a m o g u da i m a j u u sebi neega istinitoga,
ali n e s t o j e n i u k a k v o m o d n o s u p r e m a v r e m e n s k o -
-istorijski uslovljenoj psihologiji ne samo Petra n e g o
i Pavla. O v o objanjenje je suvie prosto i suvie j e v -
tino. Istorija sveta ne m o e se pretresati k a o p r o b l e m
f i z i o l o g i j e ili l i n e c h r o n i q u e s c a n d a l e u s e . O v o s t a
novite bilo bi suvie ogranieno. Stoga s m o p r i m o
rani da s v o j e shvatanje o l a t e n t n o m smislu fantazije
znatno proirimo; najpre u kauzalnom pogledu; psi
hologija pojedinca nikad se ne moe iscrpno objasni
ti iz njega samoga, n e g o se m o r a jasno uvideti i da je
i kako je njegova individualna psihologija uslovljena
vremensko-istorijskim okolnostima. Ona nije samo
f i z i o l o k i , b i o l o k i ili l i n i n e g o i v r e m e n s k o - i s t o r i j s k i
p r o b l e m . Zatim, n e k o psiholoko stanje stvari nikad
se ne m o e iscrpno objasniti samo iz n j e g o v e kauzal-
nosti, ukoliko je kao iv f e n o m e n u v e k nerazluno
uklopljeno u kontinuitet ivotnoga procesa, tako da
je, dodue, s j e d n e strane u v e k neto to je postalo, a
s d r u g e s t r a n e u v e k i n e t o to p o s t a j e , s t v a r a l a k o .
Psiholoki momenat ima Janovo lice: on gleda nazad
i n a p r e d . T i m e to p o s t a j e , o n p r i p r e m a i o n o to e
se dogoditi u budunosti. K a d ne bi tako bilo, onda
bi namera, svrha, postavljanje ciljeva, proraunava
n j e ili n a s l u i v a n j e u n a p r e d b i l i p s i h o l o k e n e m o g u
nosti. A k o n e k o ispoljava n e k o miljenje, i mi o v o
s t a n j e s t v a r i d o v o d i m o u v e z u s a m o s t i m to j e r a
nije neko drugi ispoljavao neko miljenje, onda je
o v o o b j a n j e n j e praktiki sasvim -nedovoljno, jer mi
elimo da znamo ne samo uzroke toga delanja, da
b i s m o g a s h v a t i l i , n e g o i t o to o n t i m e m i s l i , z a k a
k v i m c i l j e m i d e i ta n a m e r a v a , ta e l i t i m e d a p o
stigne. A k o z n a m o j o i to, onda s m o o b i n o z a d o
voljni. U svakodnevnom ivotu otprve i sasvim i n
stinktivno d o d a j e m o objanjenju finalno stanovite;
tavie, v e o m a esto ba finalno gledite s m a t r a m o za
presudno, sasvim prelazei p r e k o stricte u z r o n o g a

468
momenta, oevidno u instinktivnom priznanju stva
ralakoga m o m e n t a psihike sutine. A k o tako d e l a -
mo u s v a k o d n e v n o m e iskustvu, onda i nauna psiho
logija m o r a voditi rauna o toj okolnosti, i to na taj
n a i n to n e e stati s a m o n a s t r i e t e k a u z a l n o s t a n o
vite, k o j e je prvobitno primila od prirodne nauke,
n e g o e uzimati u obzir i finalnu p r i r o d u psihikoga.
A k o , dakle, na osnovu svakodnevnoga iskustva
finalno orijentisanje sadraja svesti vrsto stoji iznad
svake sumnje, onda pre svega nema nikakva povoda
za pretpostavku da to ne bi bio sluaj i k o d sadraja
nesvesnoga, s ogranienjem suprotnoga iskustva. Po
m o m e iskustvu, ne postoji nikakav p o v o d za ospora
vanje finalnoga orijentisanja nesvesnih sadraja; n a
protiv: sluajevi u k o j i m a se postie d o v o l j n o o b j a
njenje samo u v o e n j e m finalnoga gledita jesu zai
sta m n o g o b r o j n i . A k o , dakle, S a v l o v u v i z i j u p o s m a -
t r a m o s o b z i r o m na p a v l o v s k u m i s i j u u s v e t u , i s t o g a
d o e m o d o z a k l j u k a d a j e S a v l e , istina, s v e s n o p r o
g o n i o h r i a n e , ali n e s v e s n o b i o u s v o j i o h r i a n s k o
stanovite i pretezanjem i p r o v a l j i v a n j e m nesvesnoga
postao hrianin, j e r je n j e g o v a nesvesna linost za
t i m c i l j e m teila u instinktivnom p o i m a n j u nunosti
i znaajnosti toga dela, onda mi se ini da je o v o
o b j a n j e n j e znaenja toga stanja stvari adekvatni je
negoli reduktivno objanjenje linim momentima,
iako su ovi poslednji nesumnjivo uestvovali u o v o m
ili o n o m obliku, j e r suvie l j u d s k o g i m a s v u g d e .
I s t o t a k o u Delima apostolskim d a t i n a g o v e t a j f i n a l
n o g objanjenja Petrove vizije vie zadovoljava n e
goli fizioloko-lino nagaanje.
Saimajui, m o e m o , dakle, rei da fantaziju t r e
ba razumevati ne samo kauzalno n e g o i finalno. K a u
z a l n o m o b j a n j a v a n j u o n a s e p o j a v l j u j e k a o simptom
n e k o g a f i z i o l o k o g a ili l i n o g a s t a n j a , k o j e j e r e z u l t a t
prethodnih dogaaja. Finalnom objanjavanju, m e u
t i m , f a n t a z i j a s e p o j a v l j u j e k a o simbol k o j i p o m o u
materijalija to stoje na raspolaganju tei da obelei
ili s h v a t i o d r e e n c i l j ili a k i z v e s n u b u d u u p s i h o l o
ku liniju razvitka. K a k o je aktivna fantazija glavno
obeleje u m e t n i k e d u h o v n e delatnosti, to je umetnik

469
 ne s a m o prikaziva n e g o stvaralac i s t o g a vaspita,
jer njegova dela imaju vrednost simbola koji o b e l e -
a v a j u b u d u e l i n i j e r a z v i t k a . O g r a n i e n i j e ili o p t i j e
socijalno v a e n j e s i m b o l a zavisi od o g r a n i e n i j e ili
optije ivotne sposobnosti stvaralake individualno
sti. S t o j e i n d i v i d u a l n o s t n e n o r m a l n i j a , t j . t o j e z a
ivot nesposobni ja, to ogranienije socijalno vaenje
imaju n j o m proizvedeni simboli, iako su simboli za
odnosnu individualnost apsolutno znaajni. Postoja
n j e latentnoga smisla fantazije m o e se samo onda o s
poravati ako postoji i shvatanje da prirodan proces
n e m a uopte smisla k o j i zadovoljava. P r i r o d n a nauka,
m e u t i m , istakla je smisao p r i r o d n o g a procesa u o b
l i k u p r i r o d n i h z a k o n a . P r i r o d n i z a k o n i su, k a o to s e
priznaje, ljudske hipoteze, postavljene radi o b j a n j e
nja prirodnoga procesa. Ali ukoliko je pouzdano u t v r
e n o da se postavljeni zakon slae s o b j e k t i v n i m p r o
cesom, utoliko imamo pravo da govorimo o n e k o m
smislu prirodnoga deavanja. A u kojoj n a m meri p o
e za r u k o m da p o k a e m o zakonitost fantazije, toliko
i m a m o i prava da g o v o r i m o o n j e n u smislu. A l i n a e
n i s m i s a o m o e s a m o o n d a z a d o v o l j a v a t i ili, d r u g i m
recima, dokazana zakonitost zasluuje samo onda to
i m e ako adekvatno izraava sutinu fantazije. Postoji
zakonitost na prirodnom procesu i zakonitost p r i r o d
noga procesa. Dodue, zakonito je da se sanja kad se
s p a v a ; ali t o n i j e n i k a k v a z a k o n i t o s t k o j a i s k a z u j e n e
to o sutini sna. D o k a z n e k o g a f i z i o l o k o g a i z v o r a
f a n t a z i j e j e s t e ist u s l o v n j e n a p o s t o j a n j a , ali n i k a k a v
zakon n j e n e sutine. Z a k o n fantazije k a o psiholoko
ga f e n o m e n a m o e biti samo psiholoki.

Dolazimo do druge take naega objanjavanja

p o j m a f a n t a z i j e , n a i m e d o p o j m a imaginativne delat
nosti. I m a g i n a c i j a j e r e p r o d u k t i v n a i l i s t v a r a l a k a
delatnost duha uopte, a da nije pri t o m neka n a r o
ita m o , j e r o n a se m o e odigravati u s v i m a o s n o v
nim oblicima psihikoga deavanja, u miljenju, ose
anju, osetu i intuiranju. Fantazija kao imaginativna
delatnost jeste za m e n e prosto neposredni izraz psihi
ke ivotne delatnosti, psihike energije, k o j a svesti
n i j e d a t a d r u k i j e n e g o u o b l i k u s l i k a ili s a d r a j a ,

470
kao to se i fizika energija ne p o j a v l j u j e d r u k i j e
nego kao fiziko stanje k o j e na fizikom putu nadra-
u j e u l n e o r g a n e . K a o to s v a k o f i z i k o s t a n j e
energetiki p o s m a t r a n o n i j e nita d r u g o n e g o si
s t e m sila, t a k o i j e d a n p s i h i k i s a d r a j n i j e n i t a d r u
g o a k o s e e n e r g e t i k i p o s m a t r a n e g o s i s t e m sila
k o j i se p o j a v l j u j e svesti. Stoga se s o v o g a stanovita
m o e rei da fantazija k a o fantazma nije nita d r u g o
n e g o o d r e e n a koliina libida k o j a se svesti nikada
ne m o e pojaviti drukije nego ba u obliku neke sli
ke. Fantazma je jedna idee-force. Fantaziranje kao
imaginativna delatnost je istovetno s proticanjem psi
hikoga procesa energije.

15. Funkcija. P o d p s i h o l o k o m f u n k c i j o m r a -
z u m e v a m izvestan oblik psihike delatnosti koji u r a
zlinim okolnostima naelno ostaje sebi jednak. E n e r
getiki posmatrana, funkcija je pojavni oblik libida
(v. o . ) , k o j i u r a z l i n i m o k o l n o s t i m a n a e l n o o s t a j e
sebi jednak, m o d a na slian nain k a o to se fizikal
na snaga m o e posmatrati kao svagdanji pojavni o b
lik fizikalne energije. R a z l i k u j e m u s v e m u etiri o s
novne funkcije, d v e racionalne i d v e iracionalne, n a
i m e miljenje i oseanje, oset i intuiranje. Z a t o b a
etiri f u n k c i j e n a z i v a m o s n o v n i m funkcijama, za to
ne m o g u da n a v e d e m nikakav razlog a priori, nego
m o g u s a m o istai d a m i s e o v o s h v a t a n j e i z g r a d i l o u
toku dugogodinjega iskustva. Razlikujem o v e f u n k
cije j e d n u od druge, jer se ne m o g u odnositi jedna
na drugu, resp. redukovati. Princip miljenja, na p r i
m e r , apsolutno je razlian od principa oseanja, itd.
Razlikujem naelno sve funkcije od fantaziranja, jer
mi se fantaziranje ini kao naroiti oblik delatnosti,
koji se m o e pokazati u svima etirma osnovnim f u n
kcijama. Volja mi se pojavljuje kao sasvim sekundar
na p s i h i k a p o j a v a , a i s t o t a k o i p a n j a .

16. Funkcija nie vrednosti. P o d f u n k c i j o m

nie vrednosti r a z u m e v a m onu funkciju koja pri p r o
c e s u d i f e r e n c i r a n j a o s t a j e u z a s t o j u . J e r , k a o to i s k u
stvo pokazuje, jedva je moguno zbog nenaklo-
n o s t i o p t i h u s l o v a d a n e k o u isti m a h r a z v i j e s v e

471
svoje psiholoke funkcije. V e socijalni zahtevi d o
nose sa s o b o m to da o v e k , p r e svega i u najvie
sluajeva, najjae diferencira onu funkciju za koju je
i l i o d p r i r o d e n a j b o l j e o s p o s o b l j e n , ili k o j a m u d a j e
najuspenija sredstva za n j e g o v socijalan uspeh.
V r l o e s t o , g o t o v o r e d o v n o , o v e k s e m a n j e ili v i e
potpuno identifikuje s najvie povlaenom i otuda
najvie razvijenom funkcijom. Iz toga nastaju psiho
l o k i tipovi. P o r e d j e d n o s t r a n o s t i p r o c e s a o v o g a r a z
v i t k a , j e d n a ili v i e f u n k c i j a n u n i m n a i n o m z a o s t a
ju u razvitku. Stoga se one podesno m o g u obeleiti
k a o f u n k c i j e n i e v r e d n o s t i , i to u p s i h o l o k o m , a
nikako u psihopatolokom smislu, j e r o v e zaostale
funkcije nikako nisu bolesne, n e g o su samo zaostale
u poreenju sa povlaenom funkcijom. Ponajvie, t j .
u normalnim sluajevima, funkcija nie vrednosti
d e l i m i n o ili v e i m d e l o m p r i p a d a n e s v e s n o m . U k o
liko se sav libido privodi povlaenoj funkciji, f u n k
cija nie vrednosti razvija se regresivno, t j . vraa se
u s v o j e arhaine p r e t h o d n e stadij u m e , i z b o g toga
postaje inkompatibilna sa s v e s n o m i p o v l a e n o m
funkcijom. A k o neka funkcija koja bi normalnim n a
inom trebalo da b u d e svesna pripadne nesvesnom,
onda i za tu funkciju specifina energija pripada n e
svesnom. Jedna prirodna funkcija, kao, na primer,
oseanje, poseduje energiju koja joj pripada od pri
rode, ona je vrsto organizovan iv sistem, k o m e se
ni pod kakvim okolnostima ne m o e sasvim odrediti
n j e g o v a energija. T i m e to f u n k c i j a nie vrednosti
postaje nesvesna, ostatak n j e n e energije prenosi se u
nesvesno i time se nesvesno oivljuje na neprirodan
nain. Iz toga nastaju fantazije koje odgovaraju
funkciji to je postala arhaina. Stoga se analitiko
osloboenje funkcije nie vrednosti iz nesvesnoga
m o e dogoditi samo ako se na povrinu iznesu n e
svesne slike fantazije k o j e je bila pokrenula ba
funkcija to je postala nesvesna. O s v e i v a n j e m o v i h
fantazija p o n o v o se osveuje i funkcija nie v r e d n o
sti, i t i m e j o j s e s t v a r a m o g u n o s t r a z v i t k a .

17. Ideja. U o v o m e r a d u u p o t r e b l j a v a m p o n e
kad p o j a m ideje da njime obeleim izvestan psiholo-

472
ki e l e m e n a t k o j i i m a b l i s k u v e z u s o n i m to j a z o v e m
slikom (v. o . ) . S l i k a m o e b i t i line ili neline p r o v e
nijencije. U p o s l e d n j e m sluaju o n a je kolektivna i
odlikuje se mitolokim kvalitetima. Tada je obelea-
v a m k a o iskonsku sliku. A k o , p a k , o n a n e m a n i k a k a v
mitoloki karakter, tj. ako j o j nedostaju oigledni
kvaliteti pa je samo kolektivna, onda g o v o r i m o ideji.
P r e m a t o m e , i d e j u u p o t r e b l j a v a m kao izraz za s m i
sao n e k e iskonske slike k o j a je o d v o j e n a , apstraho-
vana, od konkretizma slike. U k o l i k o je ideja apstrak
cija, ona se p o j a v l j u j e kao neto iz elementarnoga
i z v e d e n o ili r a z v i j e n o , k a o p r o i z v o d m i l j e n j a . U o v o
me smislu sekundarnoga i izvedenoga shvataju ideju
Vuni? i d r u g i . A l i u k o l i k o i d e j a n i j e n i t a d r u g o n e g o
1

formulisani smisao n e k e iskonske slike, u k o j o j je on

v e simbolino b i o p r e d s t a v l j e n , s u t i n a i d e j e n i j e n i
ta i z v e d e n o ili p r o i z v e d e n o , n e g o , s a p s i h o l o k o g a
stanovita, ona postoji a priori, k a o data m o g u n o s t
m i s l e n i h v e z a u o p t e . S t o g a j e i d e j a p o sutini ( n e p o
formulisanju) a priori egzistentna i uslovna psiholo
k a k o l i i n a . U o v o m e s m i s l u j e i d e j a u Platona p r a -
s l i k a s t v a r i , u Kanta p r a s l i k a u p o t r e b e r a z u m a ,
transcendentan pojam, koji kao takav prekorauje * 2

granicu saznatljivosti, p o j a m uma, iji se p r e d m e t

nikako ne m o e nai u iskustvu. 2 3
Kant k a e : I a k o
sada o transcendentalnim p o j m o v i m a u m a m o r a m o
da k a e m o : oni su samo ideje, i p a k ih n i k a k o n e e m o
m o i da smatramo za suvine i nitavne. Jer, iako se
p o m o u njih ne m o e odrediti nijedan objekat, ipak
o n i m o g u u o s n o v i i n e o p a e n o sluiti r a z u m u k a o k a
n o n za proirivanje i jednoglasnost n j e g o v e upotrebe,
p o m o u koga kanona razum, dodue, ne saznaje n i
k a k a v p r e d m e t vie n e g o t o b i s a z n a o p o m o u s v o j i h
p o j m o v a , ali s e i p a k u o v o m e s a z n a n j u p o m o u n j e g a
b o l j e i dalje kree. Da ne g o v o r i m o o t o m e to oni
moda omoguuju prelaz od p o j m o v a prirode ka
praktikim p o j m o v i m a , te na taj nain m o g u s a m i m

21 Phll. S t u d . V I I , 13.
2* Kritik d. reinen Vernunft. Ed. Kehrbach, p. 279 ss.
23 Logik, p. 140.

473
moralnim idejama da pribave oslonac i vezu sa s p e
kulativnim saznanjima u m a . 2 4

Sopenhauer k a e : P o d i d e j o m r a z u m e v a m , d a
kle, svaki odreeni i vrsti stepen objektivacije volje,
ukoliko je ona stvar po sebi i stoga tua mnotvu, a
ti se stepeni u s v e m u odnose p r e m a pojedinim stva
r i m a k a o n j i h o v i v e n i o b l i c i ili n j i h o v i o b r a s c i . 2 3

U openhauera j e i d e j a s v a k a k o o i g l e d n a z a t o t o
je on shvata sasvim u smislu o n o g a to ja o b e l e a v a m
k a o i s k o n s k u s l i k u , ali j e o n a i p a k z a j e d i n k u n e s a -
znatljiva, objavljuje se samo istome subjektu sa
znanja, koji se uzdigao iznad hotenja i individual
nosti. 26

Hegel ideju s a s v i m h i p o s t a s i r a i d a j e j o j a t r i b u t
jedino realnoga bia. Ona je p o j a m , realitet p o j m a
i jedinstvo jednoga i drugoga. Ona je veno p r o
2 7

izvoenje. 2 8

U Lasvica ( L a s s w i t z ) i d e j a j e z a k o n k o j i u k a
zuje pravac u k o m e treba da se razvija nae isku
stvo. Ona je najpouzdaniji i najvii realitet. 29

U Koena ( C o h e n ) i d e j a j e s a m o s v e s t p o j m a ,
osnivanje bia. 8 0

Ne elim umnoavati svedoanstva za primarnu

p r i r o d u ideje. O n o to sam n a v e o m o e d a b u d e d o
v o l j n o da p o k a e k a k o se i i d e j a shvata kao osnova, a
priori egzistentna koliina. O v a j poslednji kvalitet
ona ima od svojega prethodnoga stepena, iskonske,
simboline slike (v. o.). S v o j u sekundarnu p r i r o d u
apstraktnoga i izvedenoga ima od racionalne obrade,
k o j o j se iskonska slika p o d v r g a v a da bi se uinila p o
desnom za racionalnu upotrebu. Poto je iskonska
slika psiholoka koliina k o j a svagda i s v u g d e p o n o v o
n a s t a j e , i s t o se u i z v e s n o m s m i s l u m o e r e i i o i d e j i ,
ali o n a , z b o g s v o j e r a c i o n a l n e p r i r o d e , m n o g o v i e

24 Kritik . reinen Vernunft. Kehrbach.

26 weit als Wille und Vorstellung, B d . I, 25.
26 L o c . cit. 4 9 .
27 Asthet. I, 138.
28 Logik, I I I , p. 2 4 2 s.
2 Wirklichkeit, p. 1 5 2 , 1 5 4 .
so Looifc, p. 1 4 , 1 8 .

474
podlee promeni zbog racionalne obrade na koju v e o
ma utiu v r e m e i okolnosti, a ta obrada daje joj f o r
mulisanja koja odgovaraju svagdanjem duhu v r e
mena. Z b o g toga to v o d i p o r e k l o od iskonske slike
neki filosofi pripisuju j o j transcendentni kvalitet, to
zapravo ideji kako je ja shvatam ne pripada, nego
p r e i s k o n s k o j slici, k o j a i m a k v a l i t e t b e z v r e m e n o s t i ,
j e r je o d v a j k a d a i s v u g d e k a o sastavni d e o z a j e d n o
data l j u d s k o m e duhu. S v o j kvalitet samostalnosti ona
t a k o e d o b i v a o d iskonske slike, k o j a nikada n i j e n a
injena, n e g o svagda postoji te iz sebe ulazi u o p a
anje, tako da bi se m o g l o rei i to da ona od sebe
tei za s v o j i m ostvarenjem, ukoliko je duh osea k a o
aktivno odreenu potenciju. O v o shvatanje nije u
stvari opte, n e g o je po s v o j prilici stvar stava (vidi
gl. VII).
Ideja je psiholoka koliina koja odreuje ne
samo miljenje nego, kao praktika ideja, i oseanje.
T e r m i n ideja u p o t r e b l j a v a m s v a k a k o n a j v i e s a m o
kad govorim o odreivanju miljenja kod onoga koji
misli; isto t a k o g o v o r i o b i h o ideji p r i o d r e i v a n j u
oseanja k o d onoga koji osea. Naprotiv, t e r m i n o l o
ki j e n a m e s t u g o v o r i t i o o d r e i v a n j u i s k o n s k o m
slikom ako je re o apriornom odreivanju jedne n e
diferencirane funkcije. Dvostruka priroda ideje kao
n e e g a p r i m a r n o g a i u isti m a h s e k u n d a r n o g a p o v l a i
za s o b o m da se izraz p o n e k a d u p o t r e b l j a v a p r o m i s c u e
s iskonskom slikom. Za introvertni stav ideja je
p r i m u m movens, za ekstravertni ona je produkat.
18. Identifikacija. P o d i d e n t i f i k a c i j o m r a z u -
m e v a m psiholoki proces pri k o m e se linost delimi
n o ili u s v e m u s a m a o d s e b e desimilie ( v . a s i m i l a c i
ja). Identifikacija je otuivanje od samoga sebe u
prilog objekta, u koji se subjekat u n e k u r u k u p r e -
odeva. Identifikacija s ocem, na primer, znai p r a k
tiki usvajanje naina i postupanja oeva, kao kad bi
sin b i o o c u j e d n a k a , a ne od o c a razlina i n d i v i d u a l
n o s t . I d e n t i f i k a c i j a s e r a z l i k u j e o d imitacije p o t o m e
t o j e i d e n t i f i k a c i j a nesvesna imitacija, d o k j e i m i t a
cija svesno podraavanje. Imitacija je neizbeno p o
m o n o sredstvo za mladenaku linost koja se jo

475
razvija. O n a utie u n a p r e u j u i d o k l e g o d n e slui
kao sredstvo iste udobnosti i time ne ometa razvitak
prikladne individualne m e t o d e . Isto tako m o e i d e n
t i f i k a c i j a d a slui u n a p r e i v a n j u d o k l e g o d s e j o n e
m o e ii i n d i v i d u a l n i m p u t e m . A l i a k o se stvori b o l j a
individualna mogunost, onda identifikacija pokazuje
svoj patoloki karakter na taj nain to je otada ona
isto tako p r e p o n a k a o to je ranije sluila n o e n j u i
unapreivanju. Ona tada izaziva disocijaciju time to
se zbog nje subjekat epa na dva jedno drugom tua
dela linosti. Identifikacija se ne odnosi u v e k na lica,
n e g o i na stvari (na primer, na k a k a v d u h o v n i pokret,
n a p o s a o itd.) i n a p s i h o l o k e f u n k c i j e . t a v i e , p o -
slednji je sluaj naroito vaan (upor. gl. II). U t o m e
sluaju identifikacija vodi do izgraivanja sekundar
na karaktera, i to na taj nain to se j e d i n k a sa s v o
j o m najboljom funkcijom identifikuje u tolikoj meri
da se od svoje prvobitne karakterne sklonosti velikim
d e l o m ili s a s v i m o t u u j e , z b o g e g a n j e n a p r a v a i n d i
vidualnost podlee nesvesnom. Taj sluaj je gotovo
pravilo kod svih ljudi s j e d n o m diferenciranom f u n k
c i j o m . On j e , tavie, n u n o prolazite na p u t u i n d i v i -
d u a c i j e uopte. Identifikacija s r o d i t e l j i m a ili n a j b l i
im pripadnicima porodice jeste delimino normalna
p o j a v a u k o l i k o se p o k l a p a s porodinim identitetom
k o j i a priori postoji. U t o m e sluaju p r e p o r u l j i v o je
ne govoriti o identifikaciji, n e g o , k a o to to o d g o v a r a
stanju stvari, o identitetu. Identifikacija s p r i p a d n i
cima porodice razlikuje se od identiteta po t o m e to
nije a priori data injenica, n e g o tek postaje s e k u n
darna o v i m p r o c e s o m : j e d i n k a k o j a se r a z v i j a i izlazi
iz p r v o b i t n o g a p o r o d i n o g a identiteta nailazi u p r o
cesu svoga prilagoivanja i razvitka na preponu n e -
savladljivu u prvi mah, i zbog toga nastaje gomilanje
libida, k o j i p o s t e p e n o trai regresivan izlaz. R e g r e
s i j o m se p o n o v o o i v l j u j u ranija stanja, m e u osta
lima i porodini identitet. Taj regresivno p o n o v o
oivljeni, zapravo v e g o t o v o savladani identitet jeste
identifikacija s pripadnicima porodice. S v e identifi
kacije s licima nastaju na t o m e putu. Identifikacija
ide uvek sa ciljem da nainom i postupkom drugoga

476
p o s t i g n e n e k u k o r i s t , i l i d a u k l o n i n e k u p r e p o n u , ili
d a rei n e k i z a d a t a k .
19. Identitet. O i d e n t i t e t u g o v o r i m u s l u a j u
neke psiholoke jednakosti. Identitet je u v e k n e s v e -
stan f e n o m e n , j e r b i s v e s n a j e d n a k o s t u v e k v e p r e t
postavljala svest o d v e m a stvarima k o j e su jedna sa
drugom jednake, pa prema tome i razdvajanje su
bjekta i objekta, a time bi f e n o m e n identiteta v e bio
uniten. Psiholoki identitet pretpostavlja s v o j u n e -
svesnost. On je karakteristika primitivnoga mentali
teta i p r a v a osnova mistike participacije, koja, n a
i m e , n i j e nita d r u g o n e g o preostatak p r v o b i t n e p s i
holoke nerazlinosti subjekta i objekta, dakle p r i -
mordijalnoga nesvesnoga stanja; zatim je on karak
teristika ranoga infantilnoga stanja duha, i n a p o s l e t
ku i karakteristika n e s v e s n o g a u odrasloga k u l t u r n o
g a o v e k a , k o j e , u k o l i k o n i j e p o s t a l o s a d r a j svesti,
t r a j n o o s t a j e s t a n j e identiteta s o b j e k t i m a . N a i d e n t i
t e t u s r o d i t e l j i m a o s n i v a se identifikacija (v. o.) s r o
diteljima; isto tako, na n j e m u se osniva m o g u n o s t
projekcije i introjekcije (v. o . ) . I d e n t i t e t je u p r v o m e
redu nesvesna jednakost s objektima. On nije nika
k v o izjednaivan je, n i k a k v a i d e n t i f i k a c i j a , n e g o a p r i
orna jednakost, koja uopte nikada nije bila predmet
svesti. Na identitetu se osniva n a i v n a p r e d r a s u d a da
je psihologija jednoga jednaka sa psihologijom d r u
g o g a , d a s v u g d e v a e isti m o t i v i , d a j e o n o to j e m e n i
prijatno prijatnost, po sebi se razume, i za drugoga,
d a j e o n o to j e z a m e n e n e m o r a l n o m o r a biti n e m o
r a l n o i za d r u g o g a , itd. Na identitetu se osniva i opte
rairena tenja k o j o m o v e k h o e d a n a d r u g o m e p o
p r a v i o n o to b i t r e b a l o d a i z m e n i s a m u s e b i . N a
identitetu se osniva, zatim, m o g u n o s t sugestije i p s i
h i k e zaraze. Naroito jasno p o j a v l j u j e se identitet u
patolokim sluajevima, na primer u paranoinom
p o g r e n o m m i l j e n j u o o d n o e n j u , g d e se u d r u g o g a
pretpostavlja vlastiti s u b j e k t i v n i sadraj k a o neto
po sebi razu ml j i v o . A l i identitet je i m o g u n o s t s v e
sna kolektivizma, svesna socijalna stava, k o j i je u
idealu hrianske ljubavi prema blinjemu naao svoj
najvii izraz.

477
 20. Individuacija. P o j a m i n d i v i d u a c i j e i g r a u
naoj psihologiji znatnu ulogu. Individuacija je u o p
te p r o c e s s t v a r a n j a i p o j e d i n a i v a n j a p o j e d i n a n o g
bia, specijalno razvitak psiholoke jedinke kao bia
razlinog od optega, od kolektivne psihologije. Stoga
je i n d i v i d u a c i j a proces diferenciranja, k o j i ima za
cilj razvitak individualne linosti. Nunost i n d i v i d u
acije je utoliko prirodna ukoliko spreavanje indivi
d u a c i j e p r e t e n i m ili a k i s k l j u i v i m n o r m i r a n j e m
prema kolektivnim merilima znai huenje individu
alnoj ivotnoj delatnosti. A l i individualnost je v e
f i z i k i i f i z i o l o k i d a t a i, s h o d n o t o m e , i z r a a v a se i
psiholoki. Stoga bitno ometanje individualnosti znai
vetako osakaivanje. Jasno je otprve da socijalna
g r u p a k o j a se sastoji iz osakaenih jedinaka n i k a k o
ne m o e biti zdrava i trajno za ivot sposobna usta
nova, jer samo onaj socijetet koji svoju unutranju
vezu i svoje kolektivne vrednosti moe da ouva p o
red najvee mogune slobode pojedinca moe da
oekuje trajnu ivotnost. K a k o jedinka nije samo p o
jedinano bie nego pretpostavlja i kolektivne odnose
p r e m a s v o j o j egzistenciji, to i proces individuacije
ne v o d i u upojedin javan je, n e g o u i n t e n z i v n i j u i o p -
tiju kolektivnu vezu.
Psiholoki proces individuacije usko je vezan sa
takozvanom transcendentnom funkcijom, ukoliko se
o v o m f u n k c i j o m daju individualne razvojne linije,
koje se nikada ne m o g u postii p u t e m naznaenim
k o l e k t i v n i m n o r m a m a (v. s i m b o l ) .
Individuacija ni u kakvim okolnostima ne m o e
biti jedini cilj psiholokoga vaspitanja. P r e n e g o to
se individuacija m o e uzeti za cilj, m o r a biti posti
gnut vaspitni cilj prilagoivanja za egzistenciju n u
nom minimumu kolektivnih normi: biljka koja tre
ba da se razvija do najvieg m o g u n o g a razvitka
svoje osobenosti m o r a pre svega da ima mogunost
rastenja i u s p e v a n j a na zemljitu u k o j e je zasaena.
I n d i v i d u a c i j a s e u v e k v i e ili m a n j e n a h o d i u s u p r o t
nosti p r e m a kolektivnoj n o r m i , j e r ona je u o d v a j a
n j u i d i f e r e n c i r a n j u od optega i u i z g r a i v a n j u p o
s e b n o g a , ali n e traene p o s e b n o s t i , n e g o p o s e b n o s t i

478
k o j a je a priori v e u nastrojenosti osnovana. M e u
tim, suprotnost prema kolektivnoj normi samo je pri
vidna suprotnost, j e r pri tanijem posmatranju indi
v i d u a l n o s t a n o v i t e nije suprotno p r e m a k o l e k t i v n o j
n o r m i , n e g o s a m o drukije orijentisano. I n d i v i d u a l n i
put zapravo i ne m o e da b u d e suprotnost prema k o
lektivnoj normi, jer bi suprotnost prema poslednjoj
m o g l a d a b u d e s a m o s u p r o t s t a v l j e n a norma. A l i i n d i
vidualni put upravo nikada nije norma. N o r m a n a
staje iz celokupnosti individualnih putova i ima o p r a
v d a n j e egzistencije i uticaj na unapreivanje ivota
samo ako uopte postoje putovi koji s vremena na
v r e m e hoe da se orijentiu prema nekoj normi.
N o r m a n e slui n i e m u a k o i m a a p s o l u t n o v a e n j e .
Stvaran sukob s kolektivnom n o r m o m nastaje samo
a k o s e i n d i v i d u a l a n p u t p o d i e d o n o r m e , to j e z a
pravo namera ekstremnoga individualizma. Ova n a
mera je, naravno, patoloka i sasvim protivna ivotu.
Ona, prema tome, n e m a nikakva posla s individuaci-
jom, koja, dodue, udara individualnom stranputi
c o m , te ba zato i potrebuje n o r m u radi orijentacije
p r e m a drutvu i radi u t v r i v a n j a za ivot n u n e v e z e
jedinaka u socijetetu. Stoga individuacija vodi p r i
rodnom uvaavanju kolektivnih normi, dok je isklju
ivo kolektivnom ivotnom orijentisanju norma u sve
v e o j meri suvina, z b o g ega prava moralnost p r o
p a d a . to je jae kolektivno normiranje oveka, to je
vea njegova individualna nemoralnost. Individuacija
se p o k l a p a sa r a z v i t k o m svesti iz p r v o b i t n o g a stanja
identiteta (v. i d e n t i t e t ) . S t o g a i n d i v i d u a c i j a z n a i p r o
irivanje sfere svesti i svesnoga p s i h o l o k o g a ivota.
2 1 . Individualnost. P o d i n d i v i d u a l n o u r a z u -
m e v a m svojstvenost i osobitost jedinke u svakom
psiholokom p o g l e d u . Individualno j e sve to n i j e k o
lektivno, dakle sve to pripada s a m o j e d n o m e , a ne
veoj grupi jedinaka. O psiholokim elementima j e
d v a se m o e iskazati da su individualnost, n e g o s a m o
o n j i h o v u s v o j s t v e n o m i u svojoj vrsti jedinstvenom
g r u p i s a n j u i k o m b i n a c i j i (v. j e d i n k a ) .
22. Intelekat. Intelektom nazivam upravljeno
miljenje (v. o . ) .

479
 2 3 . Introjekcija. I n t r o j e k c i j u j e u v e o A v e n a -
rijus 8 1
kao termin koji odgovara projekciji. Ali pod
t i m s h v a e n o ubacivanje s u b j e k t i v n a s a d r a j a u o b j e
kat isto se tako d o b r o izraava i p o j m o m p r o j e k c i j e ,
i zato bi trebalo da se za taj proces zadri termin
p r o j e k c i j a . Ferenci ( F e r e n c z i ) j e p o j a m i n t r o j e k c i j e
definisao kao suprotan projekciji, naime kao u n o
enje objekta u subjektivni krug interesovanja, dok
projekcija znai premetanje subjektivnih sadraja
u objekat. 3 2
D o k paranoiar pokrete koji su postali
n e p r i j a t n i i z b a c u j e i z s v o g a Ja, n e u r o t i a r p o m a e
sebi na taj n a i n to v e i d e o s p o l j a n j e g a sveta p r i
ma u s v o j e Ja i ini ga p r e d m e t o m n e s v e s n i h f a n t a
zija. P r v i m e h a n i z a m j e p r o j e k c i j a , drugi i n t r o j e k
cija. Introjekcija je neka vrsta procesa razreiva-
nja, proirivanje kruga interesovanja. Po Feren
ci ju, introjekcija je i normalan proces. Psiholoki,
d a k l e , i n t r o j e k c i j a j e p r o c e s a s i m i l a c i j e (v. o . ) , d o k j e
projekcija proces disimilacije. Introjekcija znai
ujednaavanje objekta sa subjektom, a projekcija r a
zlikovanje objekta od subjekta posredstvom jednog u
objekat premetenog subjektivnoga sadraja. I n t r o
jekcija je proces ekstraversije, ukoliko je za u j e d n a
avanje objekta potrebno uivljavanje, uopte opse-
d a n j e o b j e k t a . M o e se r a z l i k o v a t i pasivna i aktivna
introjekcija; p r v i m oblicima pripadaju procesi p r e n o
enja pri obraivanju neuroza, uopte svi sluajevi
gde objekat vri bezuslovno privlaenje ka subjektu;
d r u g o m o b l i k u p r i p a d a uivljavanje k a o p r o c e s p r i
lagoivanja.

24. Introversija. I n t r o v e r s i j a je o b r t a n j e l i b i
da k u n u t r a n j o j strani. T i m e je izraen n e g a t i v a n
odnos subjekta prema objektu. Interesovanje se ne
kree prema objektu, nego se povlai ka subjektu.
N e k o ko je introvertno nastrojen misli, osea i dela
na nain na osnovu koga se jasno vidi da je subjekat
u p r v o m e r e d u o n o to m o t i v i e , d o k o b j e k t u p r i p a d a
najvie s e k u n d a m a vrednost. Introversija moe da

si Menschl. Weltbegr. p. 25 ss.

82 Ferenczi, Introjektion und Ubertragung, p. 10 ss.

480
i m a v i e i n t e l e k t u a l a n ili v i e o s e a j a n k a r a k t e r , a
isto tako m o e da je karakterie intuicija ili oset.
I n t r o v e r s i j a j e aktivna a k o s u b j e k a t hoe i z v e s n o o d
v a j a n j e u o d n o s u p r e m a o b j e k t u , a pasivna a k o s u
bjekat libidnu snagu koja struji nazad od objekta ne
m o e da vrati k objektu. A k o je introversija habitu-
a l n a , o n d a se g o v o r i o introvertnu tipu (v. t i p ) .
2 5 . Intuicija ( o d i n t u e r i = g l e d a t i , p o s m a t r a t i ) .
Intuicija je, po m o m e shvatanju, osnovna psiho
l o k a f u n k c i j a (v. o . ) . T o j e o n a p s i h o l o k a f u n k c i j a
k o j a nesvesnim putem udeava opaanja. Predmet
o v o g a opaanja m o e da b u d e sve, spoljanji i u n u
t r a n j i o b j e k t i ili n j i h o v e v e z e . O s o b i t o s t i n t u i c i j e
j e s t e u t o m e to o n a n i j e n i u l n a p e r c e p c i j a , n i o s e
anje, ni intelektualan zakljuak, iako m o e da se
p o j a v l j u j e i u t o m e obliku. K o d intuicije p o k a z u j e se
nekakav sadraj kao g o t o v a celina, a da ne b i s m o bili
s p o s o b n i n a v e s t i ili p r o n a i n a k o j i s e n a i n t a j s a d r
aj ostvario. Intuicija je vrsta instinktivnoga d o k u i -
vanja, svejedno kakvih sadraja. Ona je, kao oset
( v . o . ) , iracionalna ( v . o.) f u n k c i j a o p a a n j a . N j e n i s a
draji, k a o i sadraji oseta, i m a j u karakter datosti, u
suprotnosti p r e m a karakteru izvedenosti, proizve-
denosti oseajnih i mislenih sadraja. Stoga intui
tivno saznanje dobiva svoj karakter od pouzdanosti i
i z v e s n o s t i , i s t o g a j e b i l o m o g u n o d a z a Spinozu
scientia intuitiva b u d e najvii oblik saznanja. 83

Intuiciji je ta osobina zajednika s osetom, ija je f i

zika osnova razlog i uzrok n j e g o v e izvesnosti. Isto
tako, izvesnost intuicije osniva se na o d r e e n o m psi
h i k o m s t a n j u s t v a r i , ali o s t v a r i v a n j e i g o t o v o s t o v o
ga b i l i su n e s v e s n i . I n t u i c i j a se p o j a v l j u j e u subjek
tivnom ili objektivnom o b l i k u ; p r v i j e o p a a n j e n e
svesnih psihikih stanja stvari k o j a su u g l a v n o m s u
bjektivne provenijencije, a drugi opaanje stanja
stvari k o j a se osnivaju na subliminalnim opaanjima
na objektu i na njima izazvanim subliminalnim o s e -
a n j i m a i m i s l i m a . T r e b a j o r a z l i k o v a t i konkretne i
apstraktne o b l i k e i n t u i c i j e , v e p r e m a s t e p e n u s u d e -

33
Slino i u Bergsona.

31 Jung, Odabrana dela, V

481
l o v a n j a oseta. K o n k r e t n a intuicija p o s r e d u j e za o p a
anja k o j a se tiu injeninosti stvari, a apstraktna
intuicija posreduje za opaanje idealnih veza. K o n
kretna intuicija je reaktivan proces, ukoliko otprve
sleduje iz datih stanja stvari. M e u t i m , apstraktna
intuicija, kao i apstraktni oset, potrebuje izvestan
e l e m e n a t s m e r a , v o l j u ili n a m e r u .
Intuicija j e , p o r e d oseta, karakteristika infantil
ne i p r i m i t i v n e psihologije. O n a detetu i p r i m i t i v c u
u odnosu p r e m a j a k o m ispoljavanju utiska oseta u
n j i h p o s r e d u j e z a o p a a n j e m i t o l o k i h slika, p r e t h o d
n i h s t u p n j e v a ideja (v. o . ) . I n t u i c i j a s e p o n a a p r e m a
osetu kompenzatorski, i o n a j e , kao i oset, k o l e v k a
g d e se miljenje i oseanje razvijaju kao racionalne
funkcije. Intuicija je iracionalna funkcija, iako se
m n o g e intuicije m o g u n a k n a d n o razloiti u s v o j e
komponente, i time i njihovo ostvarivanje dovesti u
saglasnost s n a e l i m a razuma. N e k o ko s v o j opti stav
orijentie p r e m a principu intuicije, dakle p r e m a
opaanjima o nesvesnom, pripada intuitivnom tipu
31

(v. tip). V e p r e m a p r i m e n j i v a n j u intuicije n a u n u

t r a n j e s t v a r i , n a s a z n a v a n j e ili u n u t r a n j e g l e d a n j e ,
ili na s p o l j a n j e stvari, na d e l a n j e i i z v o e n j e , m o e
se r a z l i k o v a t i i n t r o v e r t n i i e k s t r a v e r t n i i n t u i t i v a c . U
nenormalnim sluajevima pojavljuje se jako stapanje
sa sadrajima k o l e k t i v n o g a nesvesnoga i isto tako v e
lika uslovljenost tim sadrajima, zbog ega intuitivni
tip m o e da se pojavljuje kao do krajnosti iraciona
lan i neshvatljiv.

26. Iracionalan. O v a j p o j a m n e u p o t r e b l j a v a m
u s m i s l u onoga to je razumu protivno, n e g o u s m i s l u
onoga to se nahodi izvan razuma, n a i m e o n o g a t o se
r a z u m o m ne m o e osnovati. O v a m o pripadaju e l e
mentarne injenice, na primer da Zemlja ima Mesec,
da je hlor elemenat, da v o d a na 4 C dostie n a j v e u
g u s t i n u . I r a c i o n a l a n j e , d a l j e , sluaj, i a k o se naknad
no m o e dokazati n j e g o v racionalni kauzalitet. I r a
cionalno je inilac bia, k o j i se, dodue, k o m p l i k a c i -

3 4
Z a s l u g a z a otkrivanje egzistencije o v o g a tipa pripada
M. Moltzeru.

482
j o m racionalnoga objanjavanja sve dalje moe da
p o m e r a , ali k o j i z b o g t o g a , n a p o s l e t k u , k o m p l i k u j e
objanjavanje u tolikoj meri da o n o prevazilazi m o
shvatanja racionalnoga miljenja i tako dostie n j e
g o v e g r a n i c e j o p r e n e g o to b i o n o o b u h v a t i l o c e -
linu sveta z a k o n o m razuma. P o t p u n o racionalno o b
j a n j e n j e o b j e k t a k o j i stvarno jeste (dakle, k o j i nije
s a m o postavljen) jeste u t o p i j a ili ideal. S a m o o b j e k a t
koji nije bio postavljen m o e se i racionalno potpuno
objasniti, jer u n j e m u u s a m o m poetku n e m a niega
vie n e g o to j e postavljeno u p r a v o r a z u m o m m i l j e
nja. I empirijska nauka postavlja racionalno ograni
ene objekte, ukoliko zbog namernoga iskljuenja
o n o g a to j e s l u a j n o n e u z i m a u o b z i r s t v a r n i o b j e
kat kao celinu, nego u v e k samo jedan za n j e g o v o
racionalno posmatranje istaknut deo. T a k o je m i l j e
n j e k a o upravljena funkcija r a c i o n a l n o , a i s t o t a k o i
oseanje. Ali ako ove funkcije ne uklanjaju racional
n o o d r e e n i z b o r o b j e k t a ili o s o b i n a i v e z a o b j e k t o -
vih, n e g o o n o to je sluajno opaeno, ega o b i n o na
stvarnom objektu uvek ima, onda se one liavaju
pravca i zato g u b e neto od svojega racionalnoga k a
r a k t e r a , j e r p r i m a j u o n o to j e s l u a j n o . Z b o g t o g a
postaju delimino iracionalne. Miljenje i oseanje
koje se upravlja prema sluajnim opaanjima te je
b a s t o g a i r a c i o n a l n o j e s t e intuitivno ili o s e t o m d e
t e r m i n i r a n o m i l j e n j e i o s e a n j e . K a k o intuicija t a k o
i oset j e s u p s i h o l o k e f u n k c i j e , k o j e s v o j u p o t p u
n o s t d o s t i u u apsolutnome opaanju onoga to se
u o p t e d e a v a . S t o g a o n e s h o d n o s v o j o j sutini m o
r a j u biti nastrojene za apsolutnu sluajnost i za svaku
m o g u n o s t ; z a t o s e m o r a j u s a s v i m liiti r a c i o n a l n o g a
pravca. Stoga ih ja obeleavam kao iracionalne f u n k
cije, u suprotnosti prema miljenju i oseanju kao
funkcijama k o j e svoju potpunost postiu u potpunoj
saglasnosti sa zakonima razuma. Iako iracionalno kao
takvo nikada ne moe da bude predmet koje nauke,
ipak je za praktiku psihologiju v e o m a vano to je
pravilno procenila m o m e n a t iracionalnoga. Praktika
psihologija, naime, nabacuje mnoge probleme koji se
u o p t e n e m o g u r a c i o n a l n o resiti, n e g o i z i s k u j u n e k o

sr 483
iracionalno reenje, t j . nainom koji ne odgovara za
k o n i m a r a z u m a . S u v i e i s k l j u i v i m o e k i v a n j e m ili
ak u v e r e n j e m da za svaki sukob m o r a postojati i
racionalna mogunost izglaivanja m o e se omesti
s t v a r n o r e e n j e i r a c i o n a l n e p r i r o d e (v. r a c i o n a l a n ) .
27. Ja. P o d Ja r a z u m e v a m k o m p l e k s p r e d
stava k o j i ini sredite p o l j a m o j e svesti i za k o j i mi
se ini da i m a veliki kontinuitet i identitet sa s a m i m
sobom. Stoga govorim i o Ja-kompleksu. 3 5
Ja-kom-
p l e k s j e n e s a m o s a d r a j s v e s t i n e g o i u s l o v s v e s t i (v.
o.), j e r svestan j e m e n i psihiki elemenat ukoliko j e
vezan za Ja-kompleks. Ali ukoliko je Ja-kompleks
s a m o sredite m o j e svesti, on n i j e identian sa c e l i -
n o m m o j e psihe, nego j e samo k o m p l e k s m e u d r u
g i m k o m p l e k s i m a . Stoga p r a v i m razliku i z m e u Ja i
Sopstvenosti (Selbst), ukoliko je Ja samo subjekat
m o j e svesti, a Sopstvenost (Selbst) s u b j e k a t m o j e c e -
lokupne, dakle i nesvesne psihe. U o v o m e smislu bila
bi Sopstvenost (Selbst) j e d n a (idealna) koliina k o j a
u s e b i o b u h v a t a Ja. S o p s t v e n o s t ( S e l b s t ) r a d o s e p o
j a v l j u j e u n e s v e s n o j f a n t a z i j i k a o n a d r e e n a ili i d e
a l n a l i n o s t , m o d a k a o F a u s t u Getea i Z a r a t u s t r a u
Niea. R a d i i d e a l n o s t i a r h a i n e c r t e S o p s t v e n o s t i
(Selbst) prikazivane su i k a o o d v o j e n e od viega
( S o p s t v e n o s t i S e l b s t ) , u Getea u l i k u M e f i s t a , u
Spitelera u l i k u E p i m e t e j a , u h r i a n s k o j p s i h o l o g i j i
u l i k u H r i s t a i a v o l a ili a n t i h r i s t a , a u Niea Z a r a
tustra otkriva s v o j u senku u n a j r u n i j e m o v e k u .

28. Jedinka. J e d i n k a j e p o j e d i n a n o b i e ; p s i
holoka jedinka karakterisana je s v o j o m o s o b e n o m i
u izvesnom pogledu jednokratnom psihologijom. O s o
benost individualne psihe m a n j e se pojavljuje na n j e
nim elementima, a vie na n j e n i m kompleksnim t v o
r e v i n a m a . J e d i n k a ( p s i h o l o k a ) ili p s i h o l o k a i n d i v i
dualnost postoji nesvesno a priori, a svesno samo u t o
liko ukoliko postoji svest o osobenosti, t j . ukoliko p o
stoji svesna razlinost od drugih. Sa fizikim data je
p s i h i k a i n d i v i d u a l n o s t k a o k o r e l a t , ali, k a o to j e r e -
86
Jung, Zur Psychologie der Dem. praec. Halle, 1907,
p. 45.

484
eno, pre svega nesvesno. Potreban je proces svesna
d i f e r e n c i r a n j a , i n d i v i d u a c i j e (v. o . ) , d a s e i n d i v i d u a l
nost napravi svesnom, t j . da se izdigne iz identiteta s
o b j e k t o m . Identitet individualnosti s o b j e k t o m znai
isto to i n j e g o v a nesvesnost. A k o je individualnost
nesvesna, onda ne postoji nikakva psiholoka indivi
dualnost, n e g o samo kolektivna psihologija svesti. U
o v o m sluaju pojavljuje se nesvesna individualnost
kao istovetna s o b j e k t o m , projicirana na objekat.
Z b o g toga objekat ima suvie veliku vrednost i s u
vie jak determinativan uticaj.

29. Kolektivno. K o l e k t i v n i m n a z i v a m s v e o n e
psihike sadraje koji nisu svojstveni j e d n o j , nego
istovremeno v e e m broju jedinaka, dakle drutvu,
n a r o d u ili o v e a n s t v u . T a k v i s a d r a j i s u o d L e v i -
-Brila opisane mistine kolektivne predstave (re-
3 6

presentations collectives) primitivaca, kao i kultur

n o m o v e k u d o b r o p o z n a t i o p t i pojmovi o p r a v u ,
dravi, religiji, nauci itd. A l i ne nazivaju se kolektiv
n i m s a m o p o j m o v i i s h v a t a n j a n e g o i oseanja. L e v i -
-Bril pokazuje kako kolektivne predstave u primiti
vaca predstavljaju istovremeno i kolektivna oseanja.
Z b o g ove kolektivne oseajne vrednosti on repre-
sentations coUectives obeleava i k a o m ys tiq ues,
jer su ove predstave ne samo intelektualne nego i
emocionalne. K o d kulturnoga oveka vezuju se s iz
3 7

vesnim kolektivnim pojmovima i kolektivna osea

n j a , n a p r i m e r s k o l e k t i v n o m i d e j o m B o g a , ili p r a v a ,
ili otadbine, itd. K a r a k t e r k o l e k t i v n o g a ne p r i p a d a
s a m o p o j e d i n i m p s i h i k i m e l e m e n t i m a ili s a d r a j i m a
n e g o i c e l i m f u n k c i j a m a (v. o.). T a k o , na primer, m o e
miljenje uopte kao cela funkcija da ima kolektivan
karakter ukoliko je, naime, optevaee, na primer sa
z a k o n i m a logike p o d u d a r n o miljenje. Isto tako m o e
oseanje kao cela funkcija da b u d e kolektivno u k o
liko je, na primer, identino s optim oseanjem, d r u
gim recima ukoliko odgovara optim oekivanjima,

se Levy-Bruhl, Les fonctions mentales dans les societis

inferieures, p. 27 ss.
' L o c . c i t . p . 2 8 s.

485
na p r i m e r optoj m o r a l n o j svesti. Isto tako su k o l e k
t i v n i o n a j o s e t ili n a i n k a k o s e o s e a i o n a i n t u i c i j a
koji su istovremeno svojstveni veoj grupi ljudi. S u
p r o t n o s t p r e m a k o l e k t i v n o m e j e s t e individualno ( v . o . ) .
30. Kompenzacija. K o m p e n z a c i j a z n a i izjed
naenje ili zamenu. T a j p o j a m u v e o j e z a p r a v o A d -
ler u psihologiju neuroza. Ona kompenzaciju sma
3 8 8 9

tra za f u n k c i o n a l n o izjednaavanje oseanja nie

vrednosti p o m o u jednoga kompenzatornoga psiho
lokoga sistema, slino k o m p e n z a t o r n o m o r g a n s k o m
razviu kod organa nie vrednosti. Tako kae
4 0

Adler: S a o d v a j a n j e m o d m a t e r i n o g a o r g a n i z m a o t
poinje za o v e organe nie vrednosti i organske siste
me borba sa spoljanjim svetom, koja nunim nai
n o m m o r a da se razbukti i sa v e o m estinom da radi
no k o d aparata koji je n o r m a l n o razvijen. A l i f e
t a l n i k a r a k t e r d a j e u isti m a h p o v i e n u m o g u n o s t
kompenzacije i natkompenzacije, pojaava sposobnost
za p r i l a g o i v a n j e o b i n i m i n e o b i n i m s t v a r i m a i
obezbeuje obrazovanje novih i viih formi, novih i
viih delatnosti. Oseanje nie vrednosti k o d n e u r o -
tiara, k o j e p o A d l e r u etioloki o d g o v a r a nioj v r e d
nosti organa, d a j e p o v o d a z a j e d n u p o m o n u k o n
s t r u k c i j u , u p r a v o za k o m p e n z a c i j u k o j a se sastoji u
4 1

stvaranju jedne fikcije koja treba da smanjuje niu

v r e d n o s t . F i k c i j a ili f i k t i v n a l i n i j a v o d i l j a j e p s i h o
loki sistem k o j i tei da niu v r e d n o s t preobrazi u
viu vrednost. Znaajna je za ovo shvatanje egzisten
cija jedne iskustveno neosporne kompenzatorne f u n
kcije u oblasti psiholokih procesa. Ona o d g o v a r a
slinoj funkciji u fiziolokoj oblasti, s a m o k r m a n j e n j u
i samoupravljanju organizma. D o k Adler svoj p o j a m
kompenzacije ograniava na izjednaivan je oseanja
nie vrednosti, ja p o j a m kompenzacije shvatam u o p
te k a o f u n k c i o n a l n o u j e d n a i v a n j e , k a o s a m o r e g u l i -

Adler,
38
Vber den nervosen Charakter. 1912.
Nagovetaji uenja o kompenzaciji nalaze
3 9
se i kod
Grossa, a podstrek za to dao je A n t o n .
Adler,
40
Studie uber Mindervoertigkeit von Organen,
1907.
41
Isti, Vber den nervdsen Charakter, p. 14.

486
sanje psihikoga aparata. U t o m smislu shvatam a k
42

t i v n o s t n e s v e s n o g a ( v . o.) k a o u j e d n a e n j e o p t e g a
stava u k o m e je p o m o u f u n k c i j e svesti stvorena j e d
nostranost. Psiholozi svest rado u p o r e u j u s o k o m ;
g o v o r i se o v i d n u p o l j u i v i d n o j taki svesti. O v i m
u p o r eden j em je sutina f u n k c i j e svesti tano o k a r a k -
terisana: samo mali b r o j sadraja m o e istovremeno
dospeti do najviega stepena svesti, i s a m o ogranien
b r o j sadraja m o e se istovremeno zadrati u p o l j u
s v e s t i . S v e s t u s v o j o j a k t i v n o s t i vri odabiranje. O d a
b i r a n j e z a h t e v a pravac. A p r a v a c z a h t e v a iskljuenje
svega to svesti ne pripada. Iz t o g a m o r a k a t k a d p r o
izii izvesna jednostranost u orijentisanju svesti. Od
odabranog pravca iskljueni i zadrani sadraji tonu
p r v o u n e s v e s n o , ali z b o g s v o j e e f e k t i v n e e g z i s t e n c i j e
dre ipak ravnoteu protiv svesne orijentacije, k o j a
se z b o g u m n o a v a n j a svesne jednostranosti isto tako
u m n o a v a i naposletku d o v o d i do v i d n e zategnutosti.
O v a zategnutost predstavlja izvesno koenje svesne
d e l a t n o s t i , k o j a se, d o d u e , n a j p r e u m n o e n i m s v e -
snim naporima m o e poruiti. A l i se ova zategnutost
n e p r e s t a n o p o v e a v a n a t a j n a i n to s e z a d r a n i n e
svesni sadraji ipak saoptavaju svesti, i to p o m o u
snova i slika k o j e s a m e izronjavaju. U k o l i k o je v e a
jednostranost svesnoga stava, utoliko su suprotniji
sadraji koji proizlaze iz nesvesnoga, tako da se m o e
govoriti o p r a v o m kontrastu izmeu svesnoga i n e
svesnoga. U o v o m sluaju se pojavljuje k o m p e n z a
cija u formi funkcije k o j a proizvodi kontrast. O v o je
ekstreman sluaj. Po pravilu, kompenzacija n e s v e
s n i m n i j e n i k a k a v k o n t r a s t , n e g o i z j e d n a e n j e ili d o
puna svesne orijentacije. Nesvesno daje, na primer u
s n u , s v e o n e z a s v e s n u s i t u a c i j u k o n s t e l i s a n e , ali s v e -
snim i z b o r o m ometene sadraje, ije bi poznavanje
b i l o n e o p h o d n o svesti radi p o t p u n a prilagoavanja.
U normalnome sluaju kompenzacija je nesve
sna, t j . o n a n e s v e s n i m r e g u l i s a n j e m d e l u j e n a s v e s n u
aktivnost. Pri neurozama nesvesno se p o j a v l j u j e u
tako j a k o m kontrastu p r e m a svesti da se k o m p e n -

Jung, Collecte Papers on Analytical Psychology. II

E d . , p . 2 7 8 ss.

487
zacija remeti. Otuda je analitikoj terapiji cilj o s v e -
ivanje nesvesnih sadraja, da bi se na taj nain
kompenzacija p o n o v o uspostavila.
3 1 . Kompleks moi. K o m p l e k s o m m o i o b e l e -
avam ponekad celokupni kompleks svih onih pred
stava i tenji k o j e i m a j u t e n d e n c i j u da Ja stave iznad
drugih uticaj a i da o v e p o d r e d e Ja-u, bilo da ti u t i
caji v o d e poreklo od ljudi i prilika, bilo da proizlaze
iz vlastitih, subjektivnih n a g o n a , uvstava i misli.
3 2 . Konkretizam. P o d p o j m o m konkretizma
r a z u m e v a m n a r o i t u o s o b e n o s t miljenja i oseanja
k o j a predstavlja suprotnost p r e m a apstrakciji. K o n
kretno znai zapravo sraslo. K o n k r e t n o zamiljen
pojam je p o j a m koji se predstavlja kao s drugim
pojmovima srastao i sliven. Takav pojam nije
apstraktan, nije i z d v o j e n i po sebi zamiljen, nego je
u vezi s n e i m i meovit. On n i j e diferenciran p o j a m ,
n e g o se j o nalazi u ulno d a t o m o p a a j n o m m a t e r i
jalu. Konkretistiko miljenje se kree u iskljuivo
k o n k r e t n i m p o j m o v i m a i opaajima, i svagda se o d
nosi na ulnost. Isto tako ni konkretistiko oseanje
nikada se ne m o e odvojiti od ulne vezanosti.
Primitivno miljenje i oseanje je iskljuivo
konkretistiko, i u v e k se odnosi na ulnost. Misao
primitivca n e m a nikakve izdvojene samostalnosti,
nego je vezana za materijalnu pojavu. Ona se najvie
u z d i e do s t e p e n a analogije. I s t o t a k o i p r i m i t i v n o
oseanje uvek se odnosi na materijalnu pojavu. M i
ljenje i o s e a n j e osnivaju se na osetu i s a m o se m a l o
od njega razlikuju. Konkretizam je, prema tome,
arhaizam (v. o.). M a g i j s k i uticaj fetia ne d o i v l j u j e
se kao subjektivno oseajno stanje, n e g o se osea kao
magijsko dejstvo. To je konkretizam oseanja. P r i -
mitivac ne doivljuje misao boanstva kao subjekti
van sadraj, n e g o je sveto d r v o prebivalite, tj. sam
Bog. To je konkretizam miljenja. K o d kulturnoga
o v e k a k o n k r e t i z a m miljenja sastoji se, na primer,
u nesposobnosti da se misli neto drugo nego ulno
d a t e i n j e n i c e n e p o s r e d n o o i g l e d n e , ili u n e s p o s o b
nosti da se subjektivno oseanje razlikuje od ulno
datoga objekta oseanja.

488
 Konkretizam j e p o j a m koji potpada p o d optiji
p o j a m p a r t i c i p a t i o n m y s t i q u e (v. o . ) . K a o t o p a r -
ticipation mystique predstavlja slivanje jedinke sa
spoljanjim objektima, tako i konkretizam predstav
lja slivanje miljenja i oseanja s osetima. K o n k r e
tizam uslovljava da je predmet miljenja i oseanja
svaki p u t i s t o v r e m e n o i p r e d m e t oseta. O v o slivanje
spreava diferenciranje miljenja i oseanja i obe
funkcije zadrava u sferi oseta, t j . ulne vezanosti,
z b o g ega se o n e nikada ne m o g u da razviju do istih
funkcija, n e g o u v e k ostaju u pratnji oseta. Otuda
proizlazi pretezanje oseajnoga (osetnoga) inioca u
psiholokoj orijentaciji. (O znaaju osetnoga inioca
vidi oset, oseaj i tip.)
R a v a strana k o n k r e t i z m a je u vezanosti f u n k
cije za osete. K a k o je oset opaanje fiziolokih n a
d r a a j a , t o k o n k r e t i z a m z a d r a v a f u n k c i j u ili u u l
n o j s f e r i ili j e n j o j n e p r e s t a n o v r a a . O v i m s e i z a z i v a
ulna vezanost psiholokih funkcija, koja umanjuje
psihiku samostalnost jedinke u korist ulno datih
injenica. S obzirom na cenjenje injenica ova ori
j e n t a c i j a j e , n a r a v n o , d r a g o c e n a , ali n e s o b z i r o m n a
tumaenje i n j e n i c a i n j i h o v a o d n o s a p r e m a j e d i n k i .
Konkretizam izaziva prevagu znaaja injenica i time
vri potiskivanje individualnosti i njene slobode u
korist objektivnoga procesa. A l i kako jedinka nije
uslovljena samo fiziolokim nadraajima nego i inio
c i m a k o j i su u d a t o m sluaju u suprotnosti sa s p o l j a
n j i m injenicama, to konkretizam izaziva p r o j e k c i j u
ovih unutarnjih inilaca u spoljanju injenicu i time
tako rei praznoverino precenjivanje golih injeni
ca, isto k a o k o d primitivaca. D o b a r p r i m e r z a o v o
je k o n k r e t i z a m o s e a n j a u Niea i t i m e i z a z v a n o p r e
c e n j i v a n j e d i j e t e , a i s t o t a k o m a t e r i j a l i z a m Moleotov
o v e k j e o n o to j e d e . P r i m e r z a p r a z n o v e r i n o p r e
cenjivanje injenica je hipostasiranje p o j m a ener
g i j e u Ostvaldovu m o n i z m u .
33. Konstruktivan. O v a j p o j a m u p o t r e b l j a v a m
n a s l i a n n a i n k a o sintetino, u n e k u r u k u k a o o b j a
njenje poslednjega p o j m a . Konstruktivan znai p o
diui. Ja upotrebljavam konstruktivno i sinte-

489
tino za obeleavanje metode koja je suprotstavljena
reduktivnoj metodi. Konstruktivna metoda odnosi
4 3

se n a o b d e l a v a n j e nesvesnih s a d r a j a ( s n o v a , f a n t a
zija). Ona polazi od nesvesnoga proizvoda kao od n e
k o g a simbolinoga i z r a z a (v. o . ) , k o j i p r e d s t a v l j a n a
p r v o m e mestu deo psiholokoga razvia. Meder 44

(Maeder) u t o m pogledu govori o jednoj stvarnoj

prospektivnoj funkciji n e s v e s n o g a , koja quasi igra
jui se anticipuje potonji psiholoki razvitak. I 45

Adler p r i z n a j e j e d n u p r o s p e k t i v n u f u n k c i j u n e s v e
snoga. Izvesno je da se produkat nesvesnoga ne sme
48

smatrati k a o neto to je jednostrano postalo, u n e k u

ruku kao krajnji produkat, jer bi mu se inae morao
o d r e i s v a k i c e l i s h o d a n s m i s a o . I s a m Frojd p r i p i
suje snu teleoloku ulogu bar kao uvaru spava
nja, dok se prospektivna funkcija po n j e m u ogra
4 7

niava uglavnom na elje. Karakter celishodnosti

nesvesnih tendencija ne m o e se po analogiji sa d r u
g i m p s i h o l o k i m ili f i z i o l o k i m f u n k c i j a m a a p r i o r i
osporavati. Stoga produkat nesvesnoga shvatamo kao
i z r a z k o j i j e o r i j e n t i s a n p r e m a n e k o m c i l j u ili n e k o j
svrsi, a k o j i taku za p r a v a c karakterie s i m b o l i n i m
jezikom. Shodno tome shvatanju, konstruktivna
4 8

m e t o d a t u m a e n j a n e b a v i s e i z v o r i m a ili p o l a z n i m
materijali j a m a k o j e slue k a o osnova nesvesnome
produktu, n e g o trai da simbolini p r o d u k a t d o v e d e
do jednoga optega i razumljivoga izraza. Slobodna 49

domiljanja za nesvesni p r o d u k a t posmatra ju se,

dakle, s o b z i r o m na p r a v a c cilja, a ne s o b z i r o m na
poreklo. Ona se posmatraju pod uglom buduega d e -
lanja i p o i v a n j a ; pri t o m e se paljivo u z i m a u obzir
n j i h o v o d n o s p r e m a p o l o a j u svesti, j e r p o k o m p e n -

43
Jung, Inhalt der Psychose. II Auflage, p. 29 ss.
44
O p i r a n p r i m e r za ovo vidi u Jung, Psych. u. Path.
sog. occult. Phaen. 1902.
Maeder,
45
Vber das Traumproblem. Jahrb. f. psvcho-
analyt. u. psvchopatholog. Forsch. B d . V, 647.
Adler,
48
Vber den nervdsen Charakter.
4 7
Freud, Traumdeutung.
48
Silberer (Probleme der Myst. und ihrer Symbole, p.
149 s s ) s l i n o se i z r a a v a u f o r m u l i s a n j u analogikoga znaaja.
4
J u n g , Die Psych. der unbew. Prozesse, p. 95 s s .

490
zatornom shvatanju nesvesnoga aktivnost nesvesnoga
i m a za p o l o a j svesti znaaj u j e d n a i v a n j a i d o p u n j i -
vanja. K a k o je re o prethodnoj orijentaciji, to stvar
ni odnos p r e m a o b j e k t u dolazi m n o g o m a n j e u obzir
negoli pri reduktivnome postupku, koji se bavi v e
zama s o b j e k t o m koje su se stvarno dogodile. N a
protiv, re je o s u b j e k t i v n o m stavu, u k o m e o b j e k a t
pre svega znai samo jedan znak za subjektove t e n
dencije. Otuda konstruktivna metoda ide za tim da
nesvesnom produktu dade smisao koji se odnosi na
b u d u i stav subjekta. K a k o nesvesno p o pravilu m o e
da stvara s a m o simboline izraze, to konstruktivna
m e t o d a slui za to da s i m b o l i n o izraeni smisao
razjasni u tolikoj meri da se pri t o m e p o j a v i ukazi
v a n j e k o j e e pravilno postaviti svesnu orijentaciju,
pri emu se subjektu za njegovo delanje daje nuna
saglasnost sa nesvesnim.
K a o to se nijedna psiholoka m e t o d a t u m a e n j a
ne zasniva samo na asocijacionome materijalu anali-
zanda, tako se i k o n s t r u k t i v n o stanovite slui i z v e
snim u p o r e d n i m materijali j a m a . K a o to se r e d u k -
tivno t u m a e n j e slui i z v e s n i m biolokim, f i z i o l o
kim, folklornim, literarnim i drugim uporednim
predstavama, tako je i konstruktivno obraivanje
misaonoga p r o b l e m a upueno na filosofske paralele,
a obraivanje p r o b l e m a intuicije na mitoloke i r e -
ligijsko-istorijske paralele.
K o n s t r u k t i v n a m e t o d a j e n e m i n o v n o individua-
listika, j e r s e b u d u i k o l e k t i v a n s t a v r a z v i j a s a m o
preko jedinke. Suprotno tome je reduktivna metoda
kolektivna, j e r o n a o d i n d i v i d u a l n o g a s l u a j a vodi
n a t r a g k a o p t i m o s n o v n i m s t a v o v i m a ili i n j e n i c a
ma. Konstruktivnu metodu moe subjekat neposred
no primenjivati na svoj subjektivni materijal. U
o v o m p o s l e d n j e m s l u a j u o n a p o s t a j e intuitivna m e
toda, primenjena na izgraivanje opteg smisla n e
svesna produkta. O v o izgraivanje nastaje putem
asocijativnoga (dakle, ne aktivno aperceptivnoga,
v . o.) p r i d r u i v a n j a d a l j e g a m a t e r i j a l a , k o j i s i m b o
l i a n i z r a z n e s v e s n o g a (na p r i m e r san) o b o g a u j e i
produbljuje tako da on dospeva do one jasnoe koja

491
o m o g u u j e svesno poimanje. Obogaenjem simboli
n o g a izraza on se utkiva u opti je s p o j e v e i na taj
nain asimilie.
34. Libido. P o d l i b i d o m r a z u m e v a m psihiku
energiju. " P s i h i k a e n e r g i j a j e i n t e n z i t e t p s i h i k o g a
6

p r o c e s a , n j e g o v a psiholoka vrednost. P o d t i m n i k a k o
ne treba razumevati pridatu vrednost moralne, este
t i k e ili intelektualne vrste, n e g o s e psiholoka v r e d
n o s t p r o s t o o d r e u j e p o n j e n o j determinativnoj s n a z i ,
k o j a se ispoljava u odreenim psihikim dejstvima
(Leistungen rezultatima). P o d libidom ne r a
z u m e v a m n i p s i h i k u snagu, a t a k o s u g a k r i t i a r i
pogreno protumaili vie puta. Ja ne hipostasiram
p o j a m energije, nego ga upotrebljavam kao p o j a m za
i n t e n z i t e t e ili v r e d n o s t i . P i t a n j e d a l i p o s t o j i n e k a
s p e c i f i n a , p s i h i k a s n a g a ili n e n e m a n i k a k v a p o s l a
s p o j m o m libida. Izraz libido ee u p o t r e b l j a v a m o
p r o m i s c u e s e n e r g i j o m . O p r a v d a n j e z a t o to p s i
hiku energiju nazivam libidom opirno sam izneo
u r a d o v i m a n a v e d e n i m u z a b e l e c i p r i d n u s t r a n e 363.

35. Misao. M i s a o j e a n a l i z o m m i l j e n j a o d r e
e n i s a d r a j ili g r a d i v o m i s l e n e f u n k c i j e ( v . o . ) .
36. M i l j e n j e . J a m i l j e n j e s h v a t a m k a o j e d n u
o d e t i r i o s n o v n e p s i h o l o k e f u n k c i j e (v. f u n k c i j e ) .
Miljenje je ona psiholoka funkcija koja, shodno
svojim sopstvenim zakonima, dovodi date predstavne
sadraje u (pojmovni) spoj. O n o je aperceptivna d e
l a t n o s t i k a o t a k v a se d e l i u aktivnu i pasivnu m i
slenu delatnost. A k t i v n o miljenje je v o l j n a radnja,
pasivno miljenje je dogaaj. U p r v o m e sluaju p r e d
stavne sadraje p o d v r g a v a m v o l j i k o j a h o e akt s u
enja, a u d r u g o m sluaju u r e u j u se p o j m o v n e veze,
o b r a z u j u se sudovi, k o j i su u d a t o m sluaju u o p r e
nosti s a m o j o m n a m e r o m , n e o d g o v a r a j u p r a v c u m o
jega cilja i otuda n e m a j u za m e n e oseanje pravca,
iako naknadno m o g u da d o e m do uvianja njihove
upravljenosti na osnovu aktivnoga apercepcionoga

o U p o r . uz to Jung, Wandl. und Symbole der Libido,

p. 119.
Isti, Darstellung der psychoanalytischen Theorie, p. 30 ss.

492
akta. A k t i v n o miljenje, p r e m a t o m e , o d g o v a r a l o bi
mome pojmu upravljenoga miljenja. Pasivno m i
5 1

ljenje je u m o m e dole navedenom radu bilo n e d o

voljno oznaeno kao fantaziranje. 52

Prosto nizanje predstava, to izvesni psiholozi

n a z i v a j u asocijativnim m i l j e n j e m ,5 3
za mene nije
m i l j e n j e , n e g o s a m o predstavljanje. O m i l j e n j u b i
se, p o m o m e shvatanju, trebalo govoriti s a m o o n d e
gde je re o vezi predstava posredstvom jednoga p o j
m a , g d e se, d r u g i m r e c i m a , n a l a z i m o p r e d a k t o m s u
e n j a , b i l o da taj akt s u e n j a proistie iz nae n a -
m e r e ili n e .
Sposobnost miljenja upravljenoga na neto ja
o b e l e a v a m k a o intelekat, a s p o s o b n o s t p a s i v n o g a ili
neupravljenoga miljenja obeleavam kao intelek
tualnu intuiciju. Dalje, upravljeno miljenje, intele
k a t , n a z i v a m racionalnom (v. o.) f u n k c i j o m , b u d u i
da na osnovu pretpostavke meni svesnih razumnih
normi predstavne sadraje sreuje p o d p o j m o v e . N a
suprot t o m e neupravljeno miljenje, intelektualna
i n t u i c i j a , z a m e n e j e iracionalna (v. o.) f u n k c i j a , b u
dui da o n o na osnovu meni nesvesnih i zato racio
nalno nesaznanih normi procenjuje i ureuje p r e d
stavne sadraje. A l i ja u datom sluaju m o g u n a k
n a d n o saznati da i intuitivni akt s u e n j a o d g o v a r a
razumu, iako je postao putem koji se meni pojavljuje
kao iracionalan.
Pod oseajnim miljenjem ne razumevam intui
tivno miljenje, nego miljenje koje je zavisno od
oseanja, dakle miljenje k o j e ne sleduje s v o m e s o p -
stvenome logikome principu, nego je podreeno
principu oseanja. U oseajnom miljenju zakoni l o
g i k e n a h o d e se s a m o p r i v i d n o dati, a u stvari su u k i
nuti u korist namere oseanja.
37. Nagon. K a d g o v o r i m o n a g o n u u o v o m i l i
u d r u g i m r a d o v i m a , o n d a t i m e m i s l i m na isto o n o
t o s e o b i n o s h v a t a p o d t o m r e j u : n a i m e primora-

61
J u n g , Wandl. und Symbole d. Libido, p. 7 ss.
52 L o c c i t . p . 1 9 .
M
James, Grundriss der Psych., p. 464.

493
nost n a i z v e s n e d e l a t n o s t i . P r i m o r a n o s t m o e p r o i z l a
z i t i i z s p o l j a n j e g a ili u n u t r a n j e g a n a d r a a j a , k o j i
p s i h i k i i z a z i v a m e h a n i z a m n a g o n a , ili i z o r g a n s k i h
razloga, koji lee izvan sfere psihikih kauzalnih o d
n o s a . Nagonska j e s v a k a p s i h i k a p o j a v a k o j u n i j e
izazvala nikakva voljna namera, n e g o dinamiko p r i
moravanje, bilo da to primoravanje neposredno vodi
poreklo iz organskih, dakle izvanpsihikih, izvora,
b i l o da je u s l o v i j e n o e n e r g i j a m a to ih je prosto i z a
zvala voljna namera; u poslednjem sluaju s ograni
e n j e m da proizvedeni rezultat prevazilazi dejstvo za
k o j i m j e ila v o l j n a n a m e r a . P o d p o j a m n a g o n a s p a
d a j u , p o m o m e miljenju, svi oni psihiki procesi
i j o m energijom svest ne raspolae. Po o v o m e shva 64

t a n j u p r i p a d a j u , d a k l e , a f e k t i ( v . o.) n e s a m o n a g o n
s k i m n e g o i o s e a j n i m p r o c e s i m a (v. o s e a n j e ) . P s i
hiki procesi koji su u obinim okolnostima funkcije
v o l j e (tj., dakle, sasvim p o d v r g n u t i kontroli svesti)
m o g u na nenormalan nain da postanu nagonski p r o
cesi, time to im se p r i d r u u j e nesvesna energija.
O v a p o j a v a javlja se s v u g d e g d e je sfera svesti o g r a
niena ih potiskivanjima inkompatibilnih sadraja,
ili g d e s e z b o g i s c r p e n o s t i , i n t o k s i k a c i j a i l i u o p t e p a
tolokih modanih procesa pojavljuje abaissement
d u n i v e a u m e n t a l (Zane), g d e , j e d n o m r e j u , s v e s t
v i e n e k o n t r o l i e ili j o n e k o n t r o l i e n a j j a e n a g l a
ene procese.

T a k v e procese koji su nekad u neke jedinke bili

s v e s n i , ali s u s e s v r e m e n o m automatisali, n e b i h
obeleio kao nagonske, nego kao automatske procese.
Oni se i n o r m a l n o ne ponaaju k a o nagoni, j e r se u
normalnim okolnostima nikada ne pojavljuju kao
p r i m o r a v a n ja. Oni ine to samo ako im pritie neka
energija k o j a i m j e strana.
38. Nesvesno. P o j a m n e s v e s n o g a z a m e n e j e
iskljuivo psiholoki pojam, a nikako filosofski u
smislu nekoga metafizikoga p o j m a . Nesvesno je, po
m o m e miljenju, psiholoki granini p o j a m , koji p o -

U p o r . J u n g , Instinct
64
and the Unconscious. T h e J o u r n a l
of Psychology, Vol. X, 1.

494
k r i v a s v e o n e p s i h i k e s a d r a j e ili p r o c e s e k o j i n i s u
svesni, t j . nisu vezani za Ja na opaljiv nain. O p r a v
d a n j e za to to uopte g o v o r i m o p o s t o j a n j u n e s v e
snih procesa proizlazi mi j e d i n o iz iskustva, i to n a j
p r e iz psihopatolokoga iskustva, k o j e n e s u m n j i v o d o
kazuje da, na primer, u sluaju histerike amnesije
Ja ne zna za postojanje rairenih psihikih k o m p l e k
sa, ali d a p r o s t a h i p n o t i k a p r o c e d u r a m o e d a u i d u
e m trenutku savreno reprodukuje izgubljeni sadr
aj. Iz hiljada iskustava o v e vrste izvedeno je o p r a v
danje da se govori o postojanju nesvesnih psihikih
sadraja. Pitanje u k o m e se stanju nahodi nesvestan
sadraj d o k l e g o d n i j e i z v u e n n a p o v r i n u svesti,
izmie svakoj mogunosti saznanja. Stoga je sasvim
suvino hteti neto o t o m e nasluivati. T a k v i m f a n
tazijama pripada nasluivanje cerebracije, fiziolo
koga procesa itd. T a k o e j e sasvim n e m o g u n o n a
vesti koliki je o b i m nesvesnoga, t j . k o j e sadraje ono
u sebi obuhvata. O t o m e o d l u u j e samo iskustvo. P o
sredstvom iskustva p r e svega z n a m o da svesni sadr
aji z b o g gubitka s v o j e energetike vrednosti m o g u
da postanu nesvesni. To je normalni proces zaborav
ljanja. D a s e o v i sadraji p o d p r a g o m svesti prosto n e
gube, z n a m o na o s n o v u iskustva, i oni p o n e k a d jo
posle desetina godina m o g u da izrone iz utonulosti u
p o d e s n i m okolnostima, na p r i m e r u snu, u hipnozi,
k a o k r i p t o m n e s i j a , ili o s v e a v a n j e m a s o c i j a c i j a z a
55

boravljenim sadrajem.
Iskustvo nas, dalje, ui da svesni sadraji bez
suvie osetnoga gubitka m o g u da dospeju p o d prag
svesti na o s n o v u intencionalnoga zaboravljanja, to
Frojd o z n a a v a kao potiskivanje muna sadraja.
Slino dejstvo nastaje z b o g disocijacije linosti, n e k o
rasturivanje zatvorenosti svesti z b o g estoka afekta,
ili z b o g n e r v o u s shock, ili z b o g raspada linosti u
shizofreniji (Blojler).

* Upor. Flournov, Des Indes d la Planete Mars, 1900.

Isti, Nouvelles observations sur un cas de somnambu-
lisme avec glossolalie. Arch. de Psvchologie, T. I. p. 101.
Jung, Zur Psych. und Path. sog. occulter Phaen., 1902.

495
 Isto tako z n a m o iz iskustva da ulne p e r c e p c i j e
z b o g s v o j e g a slaboga intenziteta ili z b o g skretanja
panje ne postiu nikakvu svesnu apercepciju, a ipak
postaju svesni sadraji zbog nesvesne apercepcije,
to se opet, na p r i m e r , m o e dokazati h i p n o z o m . Isto
m o e da b u d e sluaj za izvesne zakljuke i druge
k o m b i n a c i j e k o j e , z b o g s u v i e s l a b e v r e d n o s t i ili z b o g
skretanja panje ostaju nesvesne. Naposletku, isku
stvo nas ui i to da i m a nesvesnih psihikih veza, na
p r i m e r mitolokih slika k o j e nikada nisu bile p r e d
m e t svesti, k o j e , dakle, proizlaze sasvim iz nesvesne
delatnosti.
Dotle n a m iskustvo daje uporita za pretpostav
k u postojanja nesvesnih sadraja. A h n a m o n o nita
n e m o e i s k a z a t i o t o m e ta moda m o e d a b u d e n e
svestan sadraj. U z a l u d n o je stvarati pretpostavke o
t o m e , j e r j e s a s v i m n e d o g l e d n o ta b i s v e m o g l o d a
bude nesvestan sadraj. G d e je najnia granica jedne
subliminalne ulne percepcije? Ima li neko odrei
v a n j e m e r e z a f i n o u ili i r i n u p r o s t i r a n j a n e s v e s n i h
kombinacija? K a d a je zaboravljen sadraj totalno
ugaen? Na ta pitanja nema nikakva odgovora.
Ali nae dosadanje ispitivanje o prirodi n e s v e
snih sadraja doputa n a m izvesnu optu p o d e l u istih.
M o e m o d a r a z l i k u j e m o lino n e s v e s n o k o j e o b u h v a
ta sve akvizicije linoga postojanja, dakle zaboravlje
no, potisnuto, pod p r a g o m opaeno, miljeno i o s e -
ajno. Ali pored ovih linih nesvesnih sadraja ima
i drugih sadraja, koji ne proizlaze iz linih akvizi
cija, n e g o iz nasleene mogunosti psihikoga f u n k -
cionisanja uopte, naime iz nasleene strukture
m o z g a . To su mitoloke veze, motivi i slike, koji u
svako doba i svugde m o g u p o n o v o da nastanu bez
i s t o r i j s k e t r a d i c i j e ili m i g r a c i j e . O v e s a d r a j e o b e l e -
a v a m k a o kolektivno nesvesne. I s t o o n a k o k a o t o
se svesni sadraji n a h o d e u n e k o j delatnosti, tako se
n a h o d e i nesvesni sadraji, k a o to nas iskustvo ui.
K a o to iz svesne psihike delatnosti proizlaze izvesni
rezultati ili p r o i z v o d i , t a k o i iz n e s v e s n e delatnosti
proizlaze proizvodi, na primer snovi i fantazije. S u
vino je spekulisati o t o m e koliko je uestvovanje

496
svesti, na p r i m e r , u s n o v i m a . San n a m se predstavlja,
mi ga ne stvaramo svesno. Izvesno je da svesna r e
p r o d u k c i j a ili a k v e o p a a n j e m n o g o m e n j a j u n a
t o m e , ali n e m o g u d a u n i t e o s n o v n u i n j e n i c u p r o
duktivnoga pokreta nesvesne provenijencije.
Funkcionalni odnos nesvesnih procesa prema
s v e s t i m o e m o n a z v a t i kompenzatornim (v. o.) o d n o
s o m , ukoliko nesvesni proces, k a o to iskustvo p o k a
zuje, izvlai na povrinu subliminalni materijal, koji
j e konstelisan p o l o a j e m svesti, dakle sve o n e s a d r
aje koji, kad bi sve bilo svesno, ne bi mogli n e d o
stajati n a s v e s n o j s l i c i situacije. K o m p e n z a t o r n a
funkcija nesvesnoga utoliko se jasnije pojavljuje
u k o l i k o je jednostraniji svesni stav, i za to patologija
daje obilne primere.
39. Orijentisanje. K a o o r i j e n t i s a n j e o b e l e a -
v a m o p t i p r i n c i p n e k o g a s t a v a (v. o . ) . S v a k i s t a v o r i
jentie se p r e m a izvesnom gleditu, bilo to gledite
s v e s n o ili n e b i l o . T a k o z v a n i s t a v m o i o r i j e n t i e s e
prema gleditu moi k o j o m Ja vlada priguivalakim
uticajima i uslovima. Stav miljenja orijentie se, na
primer, na logikom principu kao svom najviem za
konu. Stav oseta orijentie se na u l n o m opaanju
datih injenica.
4 0 . Oset ( S e n z i t i v i t e t ) , oseaj ( E m p f i n d u n g ) .
Oset je po m o m e shvatanju, jedna od osnovnih psi
h o l o k i h f u n k c i j a (v. f u n k c i j a ) . V u n t t a k o e u b r a j a
oset u elementarne psiholoke f e n o m e n e . 5 8

Oset ili o s e a j j e o n a psiholoka f u n k c i j a k o j a

p o s r e d u j e i z m e u nadraaja i opaaj a. Stoga je oset
istovetan s percepcijom. Oset treba strogo razliko
v a t i o d oseanja, j e r o s e a n j e j e s a s v i m d r u g i p r o c e s ,
k o j i se, n a p r i m e r , m o e p r i d r u i t i k a o o s e a j n i t o n
oseta. Oset se ne odnosi s a m o na spoljanji fiziki
nadraaj nego i na unutranji, t j . na p r o m e n e u n u
t r a n j i h o r g a n a . O t u d a j e o s e t u p r v o m e r e d u ulni

5 8
Sto s e tie istorije p o j m a oseta uporedi:
W u n t , Grundz. d. phys. Psych. I, p. 3 5 0 s s .
Dessoir, Geschichte der neuern deutschen Psychologie.
Villa, Einl. in d. Psych. der Gegenioart.
v. Hartmann, Die moderne Psychologie.

32 Jung, Odabrana dela, V 497

oseaj, t j . p e r c e p c i j a p o s r e d s t v o m u l n i h o r g a n a i
ula tela (kinestetiki, v a z o m o t o r n i itd.). On je,
s j e d n e strane, elemenat predstavljanja, ukoliko p o
sreduje i z m e u predstavljanja i percepcione slike
s p o l j a n j e g a o b j e k t a , a, s d r u g e strane, e l e m e n a t
oseanja, jer percepcijom telesne p r o m e n e daje o s e
a n j u k a r a k t e r a f e k t a (v. a f e k a t ) . T i m e t o o s e t p o
s r e d u j e i z m e u svesti i telesne p r o m e n e , on p r e d
stavlja i fizioloke nagone. On n i j e s n j i m a istovetan,
jer je samo perceptivna funkcija.
T r e b a praviti razliku i z m e u u l n o g a ili k o n
kretnoga i apstraktnoga oseta. P r v i obuhvata s o b o m
forme o kojima s m o ranije govorili. Drugi oznaava
izvedenu, tj. od drugih psiholokih elemenata o d v o
j e n u vrstu oseta. K o n k r e t n i oset, naime, ne p o j a v l j u
je se nikada ist, nego u v e k pomean s predsta
v a m a , oseanjima i mislima. Apstraktni oset, m e u
tim, predstavlja diferenciranu vrstu percepcije, koja
b i s e m o g l a o z n a i t i k a o e s t e t i k a u k o l i k o se, s l e -
dujui svome vlastitom principu, odvaja ne samo od
svih primesa razlika percipovanoga o b j e k t a n e g o i
subjektivnih p r i m e s a oseanja i misli, i t i m e se u z
die do stepena istote koji nikada ne pripada k o n
k r e t n o m osetu. K o n k r e t n i oset, na primer, j e d n o g a
cveta posreduje ne samo za opaaj samoga cveta nego
i za opaaj stabljike, listova, nalazita itd. On se o d
m a h i m e a s a o s e a n j i m a p r i j a t n o s t i ili n e p r i j a t n o s t i
t o i h j e i z a z v a o p o g l e d n a c v e t , ili s i s t o v r e m e n o
i z a z v a n i m p e r c e p c i j a m a mirisa, ili s mislima, na p r i
mer, o n j e g o v o j botanikoj klasifikaciji. Apstraktni
oset, m e u t i m , istaknuto o b e l e j e cveta, na p r i m e r
n j e g o v u blistavo crvenu boju, odmah uzdie do j e d i
n o g a ili g l a v n o g a s a d r a j a s v e s t i , o d v o j e n o g a o d s v i h
nagovetenih primesa. Apstraktni oset u g l a v n o m p r i
pada umetnicima. On je, kao svaka apstrakcija, p r o -
dukat diferenciranja funkcije, i zato nita p r v o b i t n o .
Prvobitni oblik funkcije je uvek konkretan, tj. p o
m e a n (v. a r h a i z a m i k o n k r e t i z a m ) . K o n k r e t n i o s e t
kao takav jeste reaktivan f e n o m e n . Apstraktni oset,
meutim, kao svaka apstrakcija, nije nikada bez
volje, t j . elementa pravca. Na apstrakciju oseta

498
u p r a v l j e n a v o l j a j e s t e i z r a z i i s p o l j a v a n j e estetikoga
oseajnoga (osetnoga) stava.
Oset u velikoj meri karakterie sutinu dece i
primitivaca, u k o l i k o on u s v a k o m e sluaju pretee u
o d n o s u p r e m a m i l j e n j u i oseanju, ali ne n u n o u
odnosu p r e m a intuiciji. Ja, naime, shvatam oset kao
svesnu percepciju, a intuiciju kao nesvesnu percep
ciju. Oset i intuicija predstavljaju za m e n e d v e s u
p r o t n o s t i ili d v e f u n k c i j e k o j e s e u z a j a m n o k o m p e n -
zuju, kao miljenje i oseanje. Mislena i oseajna
funkcija kao samostalne funkcije razvijaju se kako
o n t o g e n e t i k i t a k o i f i l o g e n e t i k i i z o s e t a ( r a z u m e se,
isto tako iz intuicije k a o n u n e suprotnosti oseta).
Ukoliko je elementaran fenomen, oset je neto
prosto dato, to n i j e p o d v r g n u t o zakonima razuma, u
suprotnosti p r e m a miljenju i oseanju. Stoga ja oset
o b e l e a v a m k a o iracionalnu (v. o.) f u n k c i j u , i a k o r a
z u m u polazi za r u k o m da velik b r o j oseta primi u
racionalne veze.
o v e k koji svoj celokupni stav orijentie p r e m a
principu oseta pripada osetnom (senzitivnom) tipu
(v. tipovi).
N o r m a l n i oseti su srazmerni, t j . oni po proceni
odgovaraju intenzitetu fizikoga nadraaja. Patoloki
o s e t i s u n e s r a z m e r n i , t j . n e n o r m a l n o s l a b i ili n e n o r
m a l n o j a k i ; u p r v o m e s l u a j u o n i su s p r e e n i , a u
d r u g o m preterani. Spreavanje nastaje zbog prevla-
ivanja druge funkcije, preterivanje zbog nenormal
ne slivenosti sa d r u g o m f u n k c i j o m , na p r i m e r z b o g
s l i v e n o s t i s a j o n e d i f e r e n c i r a n o m u v s t v e n o m ili
mislenom funkcijom. Preteranost oseta u t o m e slu
aju prestaje im je s osetom slivena funkcija za sebe
diferencirana. Naroito jasne primere daje psiholo
g i j a n e u r o z a , g d e v e o m a e s t o p r e t e e j a k a seksuali-
zacija ( F r o j d ) d r u g i h f u n k c i j a , t j . s l i v e n o s t s e k s u a l
noga oseaja sa drugim funkcijama.
4 1 . Oseanje (uvstvo). O s e a n j e ( u v s t v o ) je
a n a l i z o m o s e a n j a o d r e e n i s a d r a j ili g r a d i v o o s e
a n j a f u n k c i j e (v. o . ) .
4 2 . Oseanje (uvstvovanje). Oseanje ubra
j a m u etiri o s n o v n e psiholoke funkcije. Ne m o g u se

32*
499
prikljuiti o n o m psiholokom pravcu koji oseanje
shvata kao s e k u n d a r n u , od p r e d s t a v a ili oseta z a
v i s n u p o j a v u , n e g o sa Hefdingom ( H o f f d i n g ) , Vun-
tom, Lemanom ( L e h m a n n ) , Kilpeom ( K i i l p e ) , Baldvi-
nom i d r u g i m n a l a z i m u o s e a n j u ( u v s t v o v a n j u ) s a
m o s t a l n u f u n k c i j u sui g e n e r i s . O s e a n j e j e p r e svega
57

p r o c e s k o j i se v r i i z m e u Ja i d a t a s a d r a j a , i to p r o
c e s k o j i s a d r a j u d a j e o d r e e n u vrednost u s m i s l u
u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a ( p r i j a t n o s t ili n e p r i j a t
n o s t ) , ali z a t i m i p r o c e s k o j i s e , b e z o b z i r a n a t r e
n u t n i s a d r a j s v e s t i ili n a t r e n u t n e o s e t n e s e n z a c i j e ,
m o e pojavljivati tako rei izolovan kao raspoloe
nje (Stimmung). Ovaj poslednji proces moe se
k a u z a l n o o d n o s i t i n a r a n i j e s a d r a j e s v e s t i , ali t o n e
m o r a n u n o biti, j e r on isto t a k o m o e proizlaziti i iz
n e s v e s n i h s a d r a j a , k a o to t o o b i l n o d o k a z u j e p s i h o
patologija. Ali i raspoloenje, bilo da je ono dato opte
ili s a m o k a o p a r c i j a l n o oseanje, znai n e k o p r o c e n j i -
v a n j e , ali n e n e k o g a o d r e e n o g a , p o j e d i n o g a s a d r a j a
svesti, n e g o c e l o g a t r e n u t n o g a p o l o a j a svesti, i to
o p e t u smislu u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a . S t o g a je o s e a
n j e p r e s v e g a s a s v i m subjektivan p r o c e s , k o j i u s v a
k o m pogledu m o e da bude nezavisan od spoljanje-
ga nadraaja, iako se pridruuje s v a k o m oseaj u
(osetnoj senzaciji). 68
ak ravnoduan oseaj ima
neki oseajni ton, naime ton ravnodunosti, ime je
opet izraeno neko procenjivanje. Stoga je oseanje i
n e k a v r s t a suenja, ali k o j e j e o d i n t e l e k t u a l n o g a s u d a
utoliko razlino u k o l i k o se ne vri radi donoenja
neke p o j m o v n e sveze, n e g o radi n e k o g a p r e svega
s u b j e k t i v n o g a u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a . P r o c e n j i v a n j e

4 7
Sto se tie istorije p o j m a oseanja i teorije oseanja
uporedi: Wundt, Grundz. d. physiol. Psych. Isti, Grundz. d.
Psych. p. 35 s s .
Nahlowsky, Dos Geftihlsleben in seinen wesentlichen
Erscheinungen, etc.
R i b o t , P s y c h . d . Gefiihle.
Lehmann, Die Hauptgesetze des menschlichen Gefiihls-
lebens.
Villa, Einleitung in d. Psych. d. Gegenwart, p. 208 ss.
58 za razlikovanje oseanja i oseaja (osetne senzacije)
upor. Wundt, Grundz. d. physiol. Psych. I, 350 ss.

500
o s e a n j e m p r o s t i r e s e n a svaki s a d r a j s v e s t i , m a
k a k v e vrste on bio. P o j a a v a li se intenzitet oseanja,
n a s t a j e afekat (v. a f e k a t ) , k o j i j e o s e a j n o s t a n j e
s primetnim telesnim inervacijama. Oseanje se od
a f e k t a r a z l i k u j e p o t o m e to n e i z a z i v a n i k a k v e p r i -
metne telesne inervacije, t j . toliko malo i toliko
m n o g o kao i obian misleni proces. Obino, prosto
o s e a n j e j e konkretno (v. o . ) , t j . p o m e a n o s a d r u g i m
funkcionim elementima, na primer veoma esto
s osetima. U t o m e n a r o i t o m e sluaju o n o se m o e
o b e l e i t i k a o afektivno, ili ( k a o t o se, n a p r i m e r ,
u o v o m e r a d u d e a v a ) k a o oseajni senzitivitet, p o d
k o j i m se razumeva pre svega nerazdvojno slivanje
o s e a n j a s e l e m e n t i m a oseta. O v o k a r a k t e r i s t i n o m e -
anje nahodi se svugde gde se oseanje pokazuje kao
funkcija k o j a nije diferencirana, najjasnije u psihi
neurotiara s diferenciranim miljenjem. Iako je
oseanje po sebi samostalna funkcija, o n o ipak m o e
da dospe u zavisnost od neke druge funkcije, na p r i
m e r od miljenja, zbog ega nastaje oseanje k o j e se
prema miljenju ponaa kao njegova pratnja i samo
se utoliko ne p o t i s k u j e iz svesti u k o l i k o pristaje u
intelektualne sveze. Od obinoga konkretnoga osea
nja treba razlikovati apstraktno o s e a n j e . K a o to
a p s t r a k t n i p o j a m (v. m i l j e n j e ) i n i d a o t p a d n u r a z
like stvari to ih je on obuhvatio, tako se i apstraktno
oseanje izdie iznad razlika pojedinih od n j e g a
p r o c e n j e n i h s a d r a j a i p r o i z v o d i r a s p o l o e n j e ili
poloaj oseanja, k o j i u sebi o b u h v a t a razlina p o
j e d i n a p r o c e n j i v a n j a i t i m e i h p o t i r e . K a o to m i l j e
n j e sadraje svesti r a s p o r e u j e p r e m a p o j m o v i m a ,
t a k o i o s e a n j e r a s p o r e u j e sadraje svesti p r e m a n j i
hovoj vrednosti. to je oseanje konkretni je, to je
s u b j e k t i v n i j a i l i n i j a v r e d n o s t k o j u o n o d a j e ; a to
je apstraktnije, to je opti ja i objektivnija vrednost
k o j u o n o d a j e . K a o to p o t p u n o a p s t r a k t a n p o j a m
vie ne p o k r i v a p o j e d i n a n o s t i osobenost stvari, n e g o
s a m o n j i h o v u optost i nerazlinost, tako se i p o t p u
no apstraktno oseanje ne pokriva vie pojedinanim
m o m e n t o m i kvalitetom njegova oseanja, nego samo
celokupnou svih m o m e n a t a i n j i h o v e nerazlinosti.

501
P r e m a t o m e o s e a n j e j e k a o i m i l j e n j e racionalna
funkcija, ukoliko se, kao to iskustvo pokazuje, v r e d
nost uopte dodeljuje prema zakonima razuma.
Gornjim definicijama, naravno, nije okarakteri-
sana sutina oseanja, n e g o je oseanje n j i m a s a m o
spolja opisano. Intelektualna p o j m o v n a m o p o k a z u
je se kao nesposobna da sutinu oseanja formulie u
p o j m o v n o m e jeziku, jer miljenje pripada kategoriji
i n k o m e n z u r a b i l n o m o s e a n j u , k a o to s e u o p t e n i
jedna osnovna psiholoka funkcija ne m o e potpuno
izraziti d r u g o m . O v o j okolnosti treba pripisati to
nijedna intelektualna definicija nikada n e e biti u
p o l o a j u da u iole d o v o l j n o j m e r i izrazi specifinost
o s e a n j a . T i m e to s e o s e a n j a k l a s i f i k u j u n i t a n i j e
d o b i v e n o za shvatanje n j i h o v e sutine, j e r i n a j t a -
nija klasifikacija m o i e u v e k da naznai samo onaj
i n t e l e k t u a l n o s h v a t l j i v s a d r a j n a k o m e ili s k o j i m s e
oseanja p o j a v l j u j u povezana, a da time, ipak, n i j e
dohvatila specifinost oseanja. Koliko god ima r a z -
linih i intelektualno dohvatljivih klasa sadraja, isto
toliko m o e se razlikovati oseanje, a da time, ipak,
sama oseanja ne b u d u iscrpno klasifikovana, jer
iznad svih m o g u n i h intelektualno dohvatljivih klasa
sadraja jo ima oseanja k o j a se otimaju intelek
tualnom rubrikovanju. V e je misao klasifikacije i n
telektualna i stoga sutini oseanja i n k o m e n z u r a b i l -
na. Z a t o se m o r a m o zadovoljiti t i m e to e m o n a z n a
iti g r a n i c e p o j m a .
Nain procenjivanja oseanjem moe se upore-
diti s i n t e l e k t u a l n o m a p e r c e p c i j o m , k a o apercepcija
vrednosti. M o e se r a z l i k o v a t i aktivna i pasivna o s e
ajna apercepcija. Pasivni oseajni akt karakterisan
j e t i m e t o s a d r a j i z a z i v a ili p r i v l a i o s e a n j e , o n
iznuava oseajno uestvovanje subjektovo. M e u
tim, aktivni oseajni akt daje vrednosti od strane
subjekta, on p r o c e n j u j e sadraje p r e m a intenciji, i to
prema oseajnoj, a ne intelektualnoj intenciji. Stoga
je aktivno oseanje upravljena funkcija, delanje
volje, na primer v o l j e n j e u suprotnosti p r e m a z a l j u b
l j e n o s t i . O v o p o s l e d n j e s t a n j e b i l o b i neupravljeno,
pasivno oseanje, k a o to v e p o k a z u j e i jezika u p o -

502
treba, jer ona p r v o obeleava kao delatnost, a ono
d r u g o k a o s t a n j e . N e u p r a v l j e n o o s e a n j e j e oseajna
intuicija. U t a n i j e m s m i s l u , d a k l e , s a m o a k t i v n o ,
u p r a v l j e n o o s e a n j e m o e s e o b e l e i t i k a o racional
no, a p a s i v n o je iracionalno, u k o l i k o p r o i z v o d i v r e d
nosti bez sudelovanja, eventualno ak i protiv n a m e -
re subjektove.
A k o se celokupni stav j e d i n k e orijentie p r e m a
f u n k c i j i o s e a n j a , o n d a g o v o r i m o o oseajnom tipu
(v. t i p ) .
4 3 . Participation mystique. Ovaj termin
vodi poreklo od Levi-Brila. 6 9
Pod tim se razumeva
naroita vrsta psiholoke vezanosti s o b j e k t o m . Ona
se sastoji u t o m e to se subjekat ne m o e jasno r a z
likovati od objekta, nego je s o v i m vezan neposred
n o m v e z o m , koja se m o e obeleiti kao parcijalni
identitet. O v a j identitet osniva se na n e k o m aprior
n o m jedinstvu objekta i subjekta. Stoga je mistika
participacija preostatak toga pratan ja. Ona se ne o d
nosi na celinu veze subjekta i objekta, n e g o samo na
izvesne sluajeve u k o j i m a se p o j a v l j u j e f e n o m e n te
o s o b i t e v e z a n o s t i . R a z u m e se, p a r t i c i p a c i j a j e p o j a v a
koja se najbolje m o e posmatrati k o d primitivaca;
ona je ipak v e o m a esta i k o d kulturnoga oveka,
iako ne u istoj rasprostranjenosti i intenzivnosti. K o d
kulturnoga o v e k a o n a postoji i z m e u lica, r e d e i z
m e u lica i stvari. U p r v o m e sluaju ona je takozvani
odnos prenoenja, kod koga objektu (redovno) pripa
da u neku ruku magijski, t j . neuslovljeni uticaj na
s u b j e k a t . U d r u g o m s l u a j u r e j e ili o s l i n i m u t i c a
j i m a j e d n e s t v a r i , ili o v r s t i i d e n t i f i k a c i j e s j e d n o m
s t v a r i ili s i d e j o m i s t e .
44. Projekcija. P r o j e k c i j a z n a i s t a v l j a n j e n e
koga subjektivnoga procesa u objekat. (To u suprot
nosti p r e m a i n t r o j e k c i j i , v . o.). P r e m a t o m e , p r o j e k
cija je proces disimilacije, ukoliko se subjektivan sa
draj oduzima subjektu i u neku ruku utelovljuje u
objekat. To su ne samo muni i inkompatibilni sa
draji, kojih se subjekat oslobaa p r o j e k c i j o m , n e g o i

M
Levy-Bruhl, Les fonetions mentales dans les sociiles
infrieures, Pari, 1912.

503
pozitivne vrednosti, koje su subjektu ma iz kojih
razloga, na p r i m e r zbog samopotcenjivanja, nepristu
pane. Projekcija se osniva na arhainom identitetu
( v . o.) s u b j e k t a i o b j e k t a , ali s e k a o p r o j e k c i j a m o e
obeleiti tek ako se pojavila nunost rasturanja i d e n
titeta s o b j e k t o m . O v a n u n o s t p o j a v l j u j e s e a k o
identitet izaziva remeenje, t j . ako se zbog o d s u
stva projiciranoga sadraja znatno hudi prilagoiva
n j u i stoga postaje poeljno vraanje projiciranoga
sadraja u subjekat. Od toga trenutka dotadanji p a r
cijalni identitet dobiva karakter projekcije. Stoga i z
raz p r o j e k c i j a obeleava stanje identiteta k o j e se
primetilo i zbog toga postalo p r e d m e t kritike, bilo
vlastite kritike s u b j e k t o v e bilo kritike drugoga.
M o e se r a z l i k o v a t i pasivna i aktivna p r o j e k c i j a .
Prva forma je obina forma svih patolokih i mnogih
normalnih projekcija koje ne proizlaze ni iz kakve
namere, nego su samo automatsko deavanje. Druga
f o r m a n a l a z i s e k a o b i t a n s a s t a v n i d e o a k t a uivlja-
vanja. U i v l j a v a n j e j e (v. o . ) , d o d u e , k a o c e l i n a p r o
c e s i n t r o j e k c i j e u k o l i k o slui z a t o d a o b j e k a t d o v e d e
u intimnu vezu sa subjektom. Da se o v a veza u s p o
stavi, s u b j e k a t o d v a j a o d sebe n e k i sadraj, n a p r i
m e r oseanje, premeta ga u objekat unosei njime
ivot u o b j e k a t , i na taj n a i n u v o d i o b j e k a t u s u b
jektivnu sferu. A l i aktivna f o r m a p r o j e k c i j e nahodi
se i kao akt suenja, koji ide za tim da rastavi s u b j e
kat i objekat. U t o m e sluaju subjektivan sud kao
vaee stanje stvari odvaja se od subjekta i premeta
u objekat, zbog ega se subjekat odvaja od objekta.
Projekcija je, prema tome, proces introversije ukoli
ko ona u suprotnosti prema introjekciji ne dovodi ni
do kakva unoenja i ujednaivanja, nego do razlu
ivanja i odvajanja subjekta od objekta. Stoga ona
igra glavnu ulogu kod paranoje, koja redovno vodi
do totalne izolacije subjekta.
4 5 . Racionalan. R a c i o n a l n o j e o n o t o j e r a
z u m n o , to o d g o v a r a razumu. Ja r a z u m shvatam kao
stav iji je princip da miljenje, oseanje i delanje
uobliava prema objektivnim vrednostima. Objektiv
ne vrednosti postavljaju se prosenim iskustvom,

504
s j e d n e s t r a n e , s p o l j a n j i h , a, s d r u g e s t r a n e , u n u t r a
njih psiholokih inilaca. O v a iskustva ne bi nikako
mogla predstavljati objektivne vrednosti kad bi
kao takve d o b i v a l e vrednost o d subjekta, to j e v e
akt razuma. Ali racionalni stav koji n a m doputa da
objektivne vrednosti uopte objasnimo kao vae
e nije delo p o j e d i n o g a subjekta, n e g o istorije sveta.
Najvei broj objektivnih vrednosti a ba s time i
razum jesu od davnina primljeni, vrsto sastavlje
ni kompleksi predstava, i na njihovoj organizaciji d e -
lale su n e b r o j e n e hiljade godina s istom nunou
s k o j o m priroda ivoga organizma reaguje na prose-
ne i neprestano p o n a v l j a n e uslove okoline i n j i m a
suprotstavlja podudarne komplekse funkcija, kao, na
primer, o k o k o j e savreno o d g o v a r a prirodi svetlosti.
Stoga bi se m o g l o govoriti o n e k o m preegzistentnom,
metafizikom svetskom razumu kad ne bi reagovanje
ivoga organizma koje odgovara prosenom spolja
njem uticaju uopte bilo neizbean uslov njegove
egzistencije, a tu misao je v e izrazio openhauer.
Stoga ljudski r a z u m n i j e nita d r u g o n e g o izraz p r i
lagoenosti o n o m e to se p r o s e n o p o j a v l j u j e , to se
staloilo u postepeno vrsto o r g a n i z o v a n i m k o m p l e k
sima predstava, koji sainjavaju objektivne v r e d n o
sti. Z a k o n i r a z u m a su, d a k l e , o n i z a k o n i k o j i o b e l e -
a v a j u i reguliu proseni p r a v i , prilagoeni stav.
R a c i o n a l n o j e s v e to s e s l a e s t i m z a k o n i m a , a i r a
c i o n a l n o (v. o . ) , n a p r o t i v , s v e to s e n e p o d u d a r a s t i m
zakonima.
Racionalne f u n k c i j e su miljenje i oseanje,
u k o l i k o p r e s u d n o stoje p o d u t i c a j e m akta r a z m i l j a
nja. O n e svoju n a m e n u najpotpunije dostiu u sve
savrenijem slaganju sa zakonima razuma. M e u
tim, iracionalne funkcije su one k o j e idu za istim
o p a a n j e m , k a o t o j e i n t u i r a n j e i oset, j e r o n e m o
raju, koliko god je to moguno, da budu bez racio
nalnog, a o v o pretpostavlja iskljuenje svega izvan-
razumskog, da bi m o g l e dospeti do potpunoga opaa
n j a svega to se deava.
46. Reduktivan. R e d u k t i v a n z n a i s v o d e i .
Sluim se o v i m izrazom da obeleim onu psiholoku

505
m e t o d u tumaenja k o j a nesvesni proizvod ne shvata
s a g l e d i t a s i m b o l i n o g a i z r a z a , n e g o k a o semiotian,
k a o z n a k ili k a o s i m p t o m n e k o g a p r o c e s a k o j i j e u
osnovi. Shodno tome, reduktivna metoda obdelava
nesvesni proizvod u smislu nekoga svoenja na e l e
mente, na osnovne procese, bilo da su oni reminiscen
cije na dogaaje koji su se stvarno odigrali, bilo da
su elementarni procesi koji aficiraju psihu. Otuda je
reduktivna metoda orijentisana unazad (u suprotnosti
p r e m a k o n s t r u k t i v n o j m e t o d i , v . o . ) , ili u i s t o r i j s k o m
s m i s l u ili u p r e n o s n o m s m i s l u s v o e n j a k o m p l e k s n e i
diferencirane koliine na neto optije i elementar-
n i j e . Frojdova i Adlerova m e t o d a t u m a e n j a j e s u r e -
duktivne ukoliko obe redukuju na elementarne p r o
c e s e e l j e i t e n j e , u p o s l e d n j o j l i n i j i i n f a n t i l n e ili
fizioloke prirode. Nesvesnom proizvodu pripada pri
t o m e n u n o s a m o v r e d n o s t p r e n o s n a i z r a z a , z a ta z a
pravo ne bi trebalo da se primenjuje termin simbol
(v. o.). D e j s t v o r e d u k c i j e s o b z i r o m na znaaj n e s v e
s n o g a p r o i z v o d a l e i u r a s t u r a n j u , t i m e t o s e o n ili
svodi na svoje istorijske prethodne stepene i time
unitava, ili p o n o v o integralie o n o m e l e m e n t a r n o m
procesu iz koga je proiziao.

4 7 . Simbol. P o j a m s i m b o l a , p o m o m e s h v a t a -
n j u , s t o g a s e r a z l i k u j e o d p o j m a p r o s t a znaka. Zna
enje simbolinoga i z n a e n j e semiotinoga jesu sa
s v i m r a z l i n e s t v a r i . Ferero ( F e r r e r o ) u s v o j o j k n j i
6 0

zi, s t r o g o u z e v , ne g o v o r i o s i m b o l u , n e g o o znaku.
N a p r i m e r : stari o b i a j d a s e p r i p r o d a j i n e k o g a z e m
ljita p r e d a j e k o m a d zelena busena m o e s e v u l g a r
n o o b e l e i t i k a o s i m b o l i a n , ali p o s v o j o j p r i r o d i
on je sasvim semiotian. K o m a d zelena busena je
znak, s t a v l j e n za c e l o z e m l j i t e . T o a k sa k r i l i m a u
eleznikoga inovnika nije nikakav simbol elezni-
ce, nego znak koji obeleava pripadnost eleznikome
saobraaju. Simbol, meutim, uvek pretpostavlja da
j e o d a b r a n i i z r a z n a j b o l j a m o g u n a o z n a k a ili f o r
m u l a z a s t a n j e s t v a r i k o j e j e r e l a t i v n o n e p o z n a t o , ali
s e z n a ili s e z a h t e v a d a p o s t o j i . A k o se, d a k l e , t o a k

o Ferrero, Les lois psychologiques du symbolisme, 1895.

506
sa krilima u eleznikoga inovnika o b j a n j a v a kao
simbol, onda bi time bilo reeno da taj ovek ima p o
sla s n e k i m n e p o z n a t i m n a i n o m d e l a n j a , k o j i s e n e
m o e d r u k i j e ili b o l j e izraziti n e g o k r i l a t i m t o k o m .
S v a k o shvatanje k o j e simbolini izraz o b j a n j a v a k a o
a n a l o g i j u ili s k r a e n u o z n a k u n e k e p o z n a t e s t v a r i j e
ste semiotino. S h v a t a n j e k o j e s i m b o l i n i i z r a z o b j a
njava kao n a j b o l j e m o g u n u i zato kao najjasniju i
naj karakteristini ju formulaciju neke relativno n e
p o z n a t e s t v a r i j e s t e simbolino. S h v a t a n j e k o j e s i m
b o l i n i i z r a z o b j a n j a v a k a o n a m e r a n o p i s ili p r e o -
b l i a v a n j e n e k e p o z n a t e s t v a r i j e s t e alegorino. O b j a
njenje krsta k a o simbola boanske ljubavi jeste
semiotino, j e r b o a n s k a l j u b a v o n o s t a n j e s t v a r i
k o j e s e i m a izraziti o b e l e a v a t a n i j e i b o l j e n e g o l i
krst, koji m o e imati j o m n o g a druga znaenja. S i m
bolino je, m e u t i m , o n o objanjenje krsta koje, i z
nad svih iznalaljivih objanjenja, gleda na krst kao
na izraz n e k o g j o nepoznatoga i n e r a z u m l j i v o g a m i
s t i k o g a ili t r a n s c e n d e n t n o g a , t j . p r e s v e g a p s i h o l o
koga stanja stvari, k o j e se prosto najprikladnije
m o e predstaviti krstom.
D o k l e g o d j e s i m b o l iv, o n j e izraz n e k e stvari
koja se inae ne m o e b o l j e obeleiti. S i m b o l je iv
samo dok je bremenit znaenjem. Ali ako je njegov
smisao iz n j e g a roen, t j . ako je naen onaj izraz
k o j i t r a e n u , o e k i v a n u ili n a s l u i v a n u s t v a r j o b o l j e
formulie negoli dotadanji simbol, onda je simbol
mrtav, t j . o n i m a j o s a m o i s t o r i j s k i z n a a j . S t o g a s e
o njemu moe jo uvek govoriti kao o nekom simbo
lu, uz preutnu pretpostavku da se o n j e m u govori
k a o o o n o m to je on b i o kad s v o j b o l j i izraz j o n i j e
iz sebe b i o rodio. N a i n na k o j i P a v l e i starija m i
stika spekulacija postupaju sa s i m b o l o m krsta p o
k a z u j e d a j e o n z a n j i h b i o s i m b o l k o j i j e n a nenad
maan nain p r e d s t a v l j a o o n o to j e n e i z r e e n o . Z a
svako esoteriko objanjenje simbol je mrtav, jer je
esoterikom sveden na (veoma esto prividno) bolji
i z r a z , i z b o g t o g a slui k a o p r o s t z n a k z a d r u g d e p o t
punije i bolje poznate veze. iv je simbol uvek samo
za e k s o t e r i k o stanovite. Izraz k o j i je stavljen za

507
poznatu stvar ostaje u v e k prost znak i nikada nije
simbol. Stoga je sasvim n e m o g u n o da se iv, t j . z n a
e n j e m bremenit simbol stvori iz poznatih veza. Jer
o n o to j e t a k o s t v o r e n o n e s a d r i n i k a d a v i e n e g o
to je unutra stavljeno. Svaki psihiki p r o i z v o d , u k o
liko j e trenutno n a j b o l j e m o g u n i izraz z a n e k o j o
n e p o z n a t o ili s a m o r e l a t i v n o p o z n a t o s t a n j e s t v a r i ,
m o e se shvatiti kao simbol ukoliko je o v e k sklon
pretpostavci da izraz n a m e r a v a da obelei i o n o to
s e t e k n a s l u i v a l o , ali s e j a s n o j o n i j e z n a l o . U k o
liko svaka nauna teorija obuhvata neku hipotezu,
dakle ukoliko je anticipatorna oznaka nekoga u su
tini j o n e p o z n a t o g s t a n j a s t v a r i , o n a j e s t e s i m b o l .
Zatim je svaka psiholoka pojava simbol pod pret
postavkom da ona kazuje jo neto vie i neto drugo,
to s e o t i m a s a d a n j e m s a z n a n j u . O v a p r e t p o s t a v k a
je m o g u n a prosto svugde g d e postoji svest k o j a je
podeena za dalje m o g u n o s t i znaenja stvari. O n a
n i j e m o g u n a s a m o o n d e , i to s a m o za tu istu svest,
g d e je svest sama proizvela neki izraz k o j i treba da
iskazuje upravo toliko koliko je bilo u nameri n j e
gova proizvoenja, dakle, na primer, neki m a t e m a
tiki izraz. A l i za d r u g u svest o v o o g r a n i e n j e nikako
ne postoji. Ona m o e i matematiki izraz da shvati
kao simbol za neko u nameri njegova proizvoenja
skriveno, nepoznato psihiko stanje stvari, u k o l i k o
o v o stanje stvari o n o m e koji je stvorio semiotini i z
raz nije d o k a l j i v o poznato i stoga nije m o g l o da b u d e
p r e d m e t svesne u p o t r e b e . D a l i j e n e t o s i m b o l ili
nije, t o zavisi p r e svega o d stava p o s m a t r a k e s v e
sti, j e d n o g a r a z u m a , n a p r i m e r , k o j i d a t o s t a n j e s t v a r i
ne uzima samo k a o takvo n e g o i kao izraz n e p o z n a
toga. Stoga je odista m o g u n o da n e k o postavlja sta
n j e stvari k o j e se nikako ne ini simbolino n j e g o v u
p o s m a t r a n j u , ali s e t a k v o s v a k a k o i n i n e k o j d r u g o j
svesti.

Isto tako m o g u a n je o b r n u t sluaj. Ima, u s t v a

ri, p r o i z v o d a i j i s i m b o l i n i k a r a k t e r n e z a v i s i o d
stava p o s m a t r a k e svesti, n e g o se od sebe otkriva u
simbolinu uticaj u na posmatraa. To su proizvodi
koji su tako uoblieni da bi morali biti bez ikakva

508
 smisla kad im ne bi pripadao simbolian smisao. T r o -
u g a o sa upisanim o k o m jeste k a o ista injeninost
toliko besmislen da je n e m o g u n o da ga posmatra
shvati kao prosto sluajnu igraku. T a k v o uobliava-
nje neposredno namee simbolino shvatanje. Ovaj
u t i c a j b i v a p o t p o m o g n u t ili e i m i i s t o v e t n i m p o
j a v l j i v a n j e m istoga uobliavanja ili naroito brilji
v i m n a i n o m proizvoenja, koji je, naime, izraz j e d n e
t o m e pridavane naroite vrednosti. Simboli koji se
u o b l i a v a j u ba u t o m e o p i s a n o m n a i n u ili su m r t v i ,
t j . n a d m a e n i b o l j i m f o r m u l i s a n j e m , ili s u p r o i z v o d i
ija simbolina priroda zavisi s a m o od stava p o s m a -
trake svesti. O v a j stav, k o j i datu p o j a v u shvata k a o
s i m b o l i n u , m o e m o s k r a e n o b e l e i t i k a o simbolian
stav. O n j e o d n o s i m a s t v a r i s a m o j e d n i m d e l o m
opravdan, a d r u g i m d e l o m je izliv odreena pogleda
n a s v e t , o n o g a k o j i d e a v a n j u , b i l o u v e l i k o m ili u
m a l o m , pridaje neki smisao i t o m smislu pridaje i z -
vesnu v e u vrednost negoli istoj injeninosti. N a
suprot o v o m shvatanju stoji drugo, k o j e akcenat
svagda stavlja na istu injeninost i smisao p o d r e
u j e injenicama. Z a o v a j poslednji stav n e m a nigde
nikakvih simbola onde gde se simbolika osniva samo
na nainu posmatranja. Naprotiv, i za njega ima sim
bola, naime upravo onih koji od posmatraa iziskuju
pretpostavljanje skrivena smisla. B o j i lik sa b i j o m
g l a v o m m o e se, dodue, objasniti k a o l j u d s k o telo
sa bijom glavom. Ali ovo objanjenje jedva bi se
merilo sa simbolinim objanjenjem, jer je simbol
suvie nametljiv da bi se m o g l o prei p r e k o njega.
Simbol koji svoju simbolinu prirodu pokazuje n a
m e t l j i v o n e t r e b a j o n i k a k o d a b u d e iv simbol. O n ,
n a p r i m e r , m o e d a u t i e s a m o n a i s t o r i j s k i ili f i l o -
s o f s k i r a z u m . O n i z a z i v a i n t e l e k t u a l n o ili e s t e t i k o
interesovanje. Ali simbol je iv samo ako je i za p o
smatraa n a j b o l j e i najvie m o g u a n izraz o n o g a to
se nasluuje, a j o se ne zna. U t a k v i m o k o l n o s t i m a
on izaziva nesvesno uestvovanje. On vri uticaj k o
j i m stvara i u n a p r e u j e ivot. K a o to Faust kae:

Kako drukije na me utie ovaj znak...

509
 i v i s i m b o l f o r m u l i e b i t n o n e s v e s t a n d e o , i to j e
taj deo optije rairen, to je optiji i uticaj simbola,
jer u svakome dodiruje srodnu icu. K a k o je simbol,
s j e d n e strane, n a j b o l j e m o g u n i i za datu e p o h u n e
n a d m a n i i z r a z z a o n o to j e j o n e p o z n a t o , t o o n
m o r a proizlaziti iz o n o g a to je na j diferencirani je i
najkomplikovanije u savremenoj duhovnoj atmosfe
ri. A l i k a k o ivi s i m b o l , s d r u g e strane, m o r a da
o b u h v a t a o n o to j e s r o d n o n e k o j v e o j l j u d s k o j g r u
pi da bi uopte m o g a o da na takvu utie, to on m o r a
d a dohvata u p r a v o o n o to m o e d a b u d e zajedniko
n e k o j v e o j ljudskoj grupi. T o nikada n e m o e biti
o n o to j e v e o m a d i f e r e n c i r a n o i v r l o t e k o d o s t u p n o ,
jer to postie i razumeva samo malen b r o j , nego to
m o r a biti neto jo tako primitivno da n j e g o v o s v u -
danje prisustvo bude izvan svake sumnje. S a m o ako
simbol to dohvata i izraava najboljim m o g u n i m i z
razom, on i m a opti uticaj. U t o m e se sastoji snani
i u isti m a h s p a s o n o s n i u t i c a j n e k o g a i v o g a s o c i j a l
noga simbola.
Isto to k a e m o v d e o s o c i j a l n o m s i m b o l u vai i
za individualni simbol. Ima individualnih psiholokih
proizvoda koji imaju oevidno simbolian karakter,
koji nam otprve nameu simboliko shvatanje. Za
j e d i n k u oni i m a j u slian funkcionalan znaaj k a o s o
cijalni simbol za v e u ljudsku grupu. A l i ovi p r o i z
v o d i n i k a d a n i s u s a m o s v e s n a ili s a m o n e s v e s n a p o
rekla, n e g o proizlaze iz r a v n o m e r n e saradnje i j e d
n o g a i d r u g o g a . N e s a m o isti p r o i z v o d i s v e s t i n e g o i
iskljuivo nesvesni proizvodi nisu eo ipso uverljivo
simbolini, nego je simbolikom stavu posmatrake
svesti o s t a v l j e n o da im pripisuje karakter simbola.
A l i oni se isto tako m o g u shvatiti i kao sasvim k a u
zalno uslovljene injenice, m o d a u smislu k a o to se
crveni eksantem arlaha m o e shvatiti kao simbol
arlaha. U o v o m e sluaju s v a k a k o se s p r a v o m g o v o r i
o s i m p t o m u , a ne o s i m b o l u . S t o g a Frojd, po m o m e
miljenju, sa svoga stanovita s p r a v o m nije g o v o
r i o o simbolikim, n e g o o simptomatinim radnja
ma,* j e r z a n j e g a o v e p o j a v e n i s u s i m b o l i n e u o v d e
1

81
Freud, Zur Psychopathologie des Alltaglebens.

510
definisanom smislu, n e g o su simptomatini znaci
odreena i optepoznata osnovnoga procesa. Ima, n a
ravno, neurotiara koji svoje nesvesne proizvode,
k o j i su u p r v o m e r e d u i u g l a v n o m simptomi bolesti,
shvataju kao v e o m a znaajne simbole. A l i uopte
uzev to nije sluaj. Naprotiv, dananji neurotiar ak
j e i s u v i e s k l o n d a i o n o to j e z n a a j n o s h v a t a k a o
s i m p t o m . injenica d a postoje d v a distinktna, j e
dan d r u g o m protivrena i s o v e i s o n e strane r e v
nosno branjena shvatanja o smislu i nesmislu stvari
p o u a v a nas da o e v i d n o i m a procesa k o j i ne izra
avaju nikakav naroit smisao, koji su samo k o n s e -
kvencije, a nimalo simptomi, i drugih procesa koji u
sebi n o s e skriven smisao; k o j i n e s a m o to n e e d a o d
neega vode poreklo nego ak hoe da neto postanu
i k o j i su zato simboli. N a e m taktu i naoj oceni
ostavljeno je da ree gde i m a m o posla sa simptomi
m a , a g d e sa s i m b o l i m a .
Simbol je uvek tvorevina veoma kompleksne
prirode, jer se sastavlja iz injenica svih psihikih
funkcija. Z b o g toga on nije ni racionalne ni iracio
nalne prirode. On, dodue, ima j e d n u stranu k o j a se
o d a z i v a r a z u m u , ali i j e d n u s t r a n u k o j a j e r a z u m u
nepristupana jer je sastavljena ne samo iz injenica
racionalne prirode n e g o i iz iracionalnih injenica i
stoga unutranjega i spoljanjega opaanja. B o
gatstvo nasluivan ja i o b i l j e z n a e n j a u simbola izi
skuje ne samo miljenje n e g o i oseanje, i n j e g o v a
naroita slikovitost, ako je uobliena u ulnu f o r m u ,
izaziva ne samo oset n e g o i intuiciju. ivi simbol ne
m o e se ostvariti u o t u p e l u i m a l o r a z v i j e n u duhu,
jer e se takav duh zadovoljiti simbolom koji ve
postoji, o n a k v i m k a k v o g m u g a prua o n o to tradi
cionalno postoji. S a m o enja visoko razvijena duha,
k o m e prueni simbol vie ne daje najvie sjedinjenje
u jednom i z r a z u , m o e d a s t v o r i n o v s i m b o l . A l i k a k o
simbol proizlazi ba iz svoje najvie i poslednje d u
h o v n e t e k o v i n e , i u isti m a h m o r a d a o b u h v a t i i n a j
dublje osnove svojega bia, to on ne m o e jednostra
no proizlaziti iz visoko diferenciranih d u h o v n i h f u n k
cija, n e g o m o r a u j e d n a k o j m e r i voditi p o r e k l o i iz

511
najniih i najprimitivnijih pokreta. Da bi o v o sara-
ivanje najsuprotnijih stanja uopte bilo m o g u n o ,
ona oba moraju da stoje jedno pored drugoga u n a j -
punijoj suprotnosti. O v o stanje m o r a d a b u d e n a j
ee razilaenje za s a m i m s o b o m , i to u tolikoj m e r i
da se t e z a i a n t i t e z a n e g i r a j u , a Ja i p a k m o r a da p r i
zna s v o j e b e z u s l o v n o u e s t v o v a n j e u tezi i antitezi.
A l i ako postoji pobeenost j e d n o g a dela, onda e s i m
b o l p r e t e n o biti p r o i z v o d d r u g o g a dela, i ba u istoj
meri i m a n j e biti simbol n e g o simptom, naime
s i m p t o m priguene antiteze. M e u t i m , koliko j e s i m
bol samo simptom, toliko mu nedostaje i oslobodila
ki uticaj, jer ne izraava potpuno opravdanje posto
janja svih delova psihe, nego podsea na priguivanje
antiteze, ak i ako ne bi trebalo da svest sebi daje
rauna o tome. Ali ako postoji potpuna jednakost i
ravnopravnost suprotnosti, potvrena bezuslovnim
u e s t v o v a n j e m Ja u t e z i i a n t i t e z i , o n d a je t i m e s t v o
ren zastoj htenja, j e r se vie ne m o e hteti, zato to
svaki m o t i v ima pored sebe svoj jednako jak p r o -
tivmotiv. K a k o ivot nikada ne podnosi zastoj, n a
staje slaganje ivotne energije, koja bi dovela do n e
podnoljiva stanja kad iz zategnutosti suprotnosti ne
bi nastala n o v a spajalaka funkcija, k o j a prevazilazi
suprotnosti. A l i ona prirodnim nainom nastaje iz
regresije hbida, a tu regresiju izazvalo je nagomila
vanje. Kako je potpunim razilaenjem volje napre
dak o n e m o g u e n , to libido otie nazad, struja tako
rei tee natrag k izvoru, t j . pored zastoja i neaktiv
nosti svesti nastaje aktivnost nesvesnoga, g d e s v e
diferencirane funkcije imaju svoj zajedniki, arhai
ni koren, od kojega primitivni mentalitet pokazuje
j o m n o g o b r o j n e ostatke. A k t i v n o u nesvesnoga i z
vlai se na povrinu sadraj koji je p o d j e d n a k o k o n -
stelisan t e z o m i antitezom i p o n a a se p r e m a j e d n o j
i d r u g o j k o m p e n z a t o r s k i (v. o . ) . K a k o o v a j s a d r a j
p o k a z u j e v e z u ne s a m o p r e m a tezi n e g o i p r e m a a n t i
tezi, on sainjava srednju o s n o v u , na k o j o j se s u p r o t
n o s t i m o g u d a p o m i r e . S h v a t i m o li, n a p r i m e r , s u
protnost kao suprotnost ulnosti i duhovnosti, onda
srednji, iz nesvesnoga roeni, sadraj zbog svojega

512
d u h o v n o g a bogatstva veza d a j e d o b r o d o a o izraz i
z b o g s v o j e ulne oiglednosti dohvata ulnu antitezu.
A l i i z m e u t e z e i a n t i t e z e r a z d v o j e n o Ja n a l a z i u
j e d n o j srednjoj osnovi svoju suprotnost, svoj jedan i
vlastit izraz, i o n o e ga u d n o dohvatiti da bi se
spasio iz s v o j e razdvojenosti. Stoga zategnutost s u
protnosti struji u srednji izraz i brani ga od b o r b e
suprotnosti k o j a uskoro p o i n j e na n j e m u i u n j e m u ,
a te s u p r o t n o s t i p o k u a v a j u da n o v i z r a z r a z r e e u
s v o m e smislu. D u h o v n o s t od izraza nesvesnoga h o e
da napravi neto duhovno, a ulnost neto ulno, j e d
na h o e da od toga napravi nauku i umetnost, a druga
ulno doivljavanje. Razreavanje nesvesnoga proiz
v o d a u j e d n o ili d r u g o p o l a z i z a r u k o m a k o J a n i j e
bilo potpuno razdvojeno, n e g o je vie stajalo na o v o j
n e g o l i n a o n o j s t r a n i . A k o s a d j e d n o j strani p o e z a
rukom razreavanje nesvesnoga proizvoda, onda na
t u s t r a n u p a d a n e s a m o n e s v e s n i p r o i z v o d n e g o i Ja,
z b o g ega nastaje identifikacija Ja sa najvie zati
i v a n o m f u n k c i j o m (v. f u n k c i j a n i e v r e d n o s t i ) . Z b o g
toga e se proces razdvajanja ponoviti docnije na
v i e m stepenu. A k o z b o g vrstine Ja ni tezi ni anti
tezi n e p o e z a r u k o m d a r a z r e i n e s v e s n i p r o i z v o d ,
onda je time dokazano da je nesvesni izraz n a d m o
niji ne samo od j e d n e n e g o i od druge strane. Cini
mi se da su vrstina Ja i n a d m o n o s t s r e d n j e g a i z
raza n a d t e z o m i antitezom korelati k o j i se u z a j a m
no uslovljavaju. Ponekad bi se reklo kao da je vrsti
na u r o e n e individualnosti o n o to je presudno, a
p o n e k a d i to kao da nesvesni izraz ima n a d m o n u
snagu k o j a Ja podstie na bezuslovnu vrstinu. Ali,
u s t v a r i , m o d a b i s t v a r m o g l a stajati t a k o d a v r s t i
na i o d r e e n o s t i n d i v i d u a l n o s t i , s j e d n e , i n a d m o n a
snaga n e s v e s n o g a izraza, s d r u g e strane, nisu nita
d r u g o n e g o znaci j e d n o g a istoga stanja stvari. A k o
nesvesni izraz ostaje toliko o u v a n , onda on sainja
va sirovo gradivo k o j e nije za razreavanje, nego za
uobliavanje, i to gradivo postaje zajedniki p r e d
m e t za tezu i antitezu. On time postaje n o v sadraj i
vlada celim stavom, unitava rascep i snagu suprot
nosti goni u zajedniko korito. T i m e je uniten z a -

33 Jung, Odabrana dela, V 513

stoj ivota, i ivot m o e da tee dalje s n o v o m sna
g o m i novim ciljevima.
O v a j opisani proces u n j e g o v u totalitetu o b e l e -
i o s a m k a o transcendentnu funkciju, p r i e m u p o d
funkcijom ne razumevam neku osnovnu funkciju,
nego kompleksnu, iz drugih funkcija sastavljenu
funkciju, a nazivom transcendentna neu da o b e -
leim nikakav metafiziki kvalitet, nego injenicu da
je o v o m f u n k c i j o m stvoren prelazak iz j e d n o g a stava
u drugi. T e z o m i antitezom obraeno sirovo gradivo,
koje u svome procesu uobliavanja sjedinjuje suprot
nosti, jeste ivi simbol. U n j e g o v u za d u g u e p o h u n e -
razreljivu sirovu gradivu lei n j e g o v o bogatstvo n a -
s l u i v a n j a , a u o b l i k u to g a n j e g o v o s i r o v o g r a d i v o
p r i m a p o d uticajem suprotnosti lei n j e g o v uticaj na
sve psihike funkcije. Nagovetaj i osnova simbolo-
t v o r n o g a p r o c e s a n a l a z e se u o s k u d n i m i z v e t a j i m a o
periodima inicijacije osnivaa religija, na primer:
Isus i satana, B u d a i M a r a , L u t e r i a v o , Cvingli i
n j e g o v a svetska predistorija, o b n o v l j e n j e Fausta na
o s n o v u u g o v o r a sa a v o l o m u G e t e a . U Zaratustri
nalazimo pri kraju odlian primer za priguivanje
antiteze u liku najrunijega o v e k a .

4 8 . Sintetiki (vidi konstruktivan).

4 9 . Slika. K a d u o v o m d e l u g o v o r i m o s l i c i ,
onda ne mislim na psihiko odslikavanje spoljanje
ga objekta, nego m n o g o vie na shvatanje koje svoje
poreklo ima u poetskoj jezikoj upotrebi, naime
m i s l i m n a sliku fantazije, k o j a s e samo indirektno
odnosi na opaaj spoljanjega objekta. O v a slika vie
poiva na nesvesnoj aktivnosti fantazije, i kao n j e n
p r o d u k a t o n a se svesti p r i k a z u j e vie ili m a n j e stra
n a , o t p r i l i k e u v i d u k a k v e v i z i j e ili h a l u c i n a c i j e , ali
bez ispoljavanja patolokoga karaktera koji obino
o v e p o j a v e n o s e , t j . bez p r i p a d a n j a m a k a k v o j k l i n i
k o j slici b o l e s t i . S l i k a n o s i p s i h o l o k i k a r a k t e r k a k v e
predstave u fantaziji, a nikada quasi realni karakter
halucinacije, t j . ona nikada ne stoji na mestu stvar
nosti i u v e k se razlikuje od ulne stvarnosti k a o
u n u t a r n j a slika. a k j o j p o p r a v i l u n e d o s t a j e s v a -

514
ka p r o j e k c i j a u prostor, i a k o u i z u z e t n i m s l u a j e v i
ma m o e ak u neku ruku i spolja da se pojavi. Ovaj
n a i n p o j a v l j i v a n j a o z n a u j e m o k a o arhaini (v. o.),
a k o n i j e u p r v o m e r e d u p a t o l o k i , ali t o m u n i u k o m e
sluaju ne oduzima karakter arhainoga. Na primi
tivnome stupnju, tj. u mentalitetu primitivnoga, u n u
tarnja slika lako se p r e m e t a u p r o s t o r k a o vizija ili
k a o halucinacija ula sluha, a da nije patoloka.
Iako slici p o p r a v i l u n e p r i p a d a n i k a k a v karakter
stvarnosti, ipak p r e m a prilikama m o g u da j o j pripi-
em utoliko vei znaaj za duevno doivljavanje, tj.
v e l i k u psiholoku vrednost, k o j a p r e d s t a v l j a u n u t r a
nju stvarnost, koja u datom sluaju prevazilazi
psiholoki znaaj spoljanje stvarnosti. U t o m s l u
aju jedinka se ne orijentie prema prilagoivanju
stvarnosti, n e g o p r e m a prilagoivanju unutranjim
zahtevima.
Unutranja slika je j e d n a k o m p l e k s n a koliina,
sastavljena iz najrazliitijih materijalija najrazliiti-
jega porekla. Pa ipak, to nije nikakav konglomerat,
n e g o jedan u sebi jedinstven proizvod, koji ima svoj
s o p s t v e n i s a m o s t a l n i s m i s a o . S l i k a j e koncentrisan
izraz celokupne psihike situacije, ne s a m o ili p r e
teno ba nesvesnih sadraja. Slika je, dodue, izraz
n e s v e s n i h s a d r a j a , ali n e s v i h s a d r a j a u o p t e , n e g o
samo onih k o j i su m o m e n t a n o konstelisani. O v a k o n
stelacija proizlazi, s j e d n e strane, iz sopstvene a k t i v
n o s t i n e s v e s n o g a , a s d r u g e s t r a n e iz m o m e n t a n o g a
p o l o a j a s a m e s v e s t i , k o j i u v e k u isti m a h p o d s t i e
i aktivnost pripadnih subliminalnih materijalija, dok
nepripadne koi. P r e m a t o m e j e slika izraz k a k o n e
svesne tako i svesne m o m e n t a n e situacije. T u m a e
n j e njena smisla ne moe, dakle, polaziti ni samo od
svesti n i s a m o o d nesvesti, n e g o s a m o o d n j i h o v e u z a
jamne veze.
J a n a z i v a m s l i k u iskonskom* 2
onda kad ima
arhaian karakter. O arhainom karakteru g o v o r i m
o n d a k a d slika p o k a z u j e u o l j i v o slaganje sa p o z n a
tim mitolokim motivima. U o v o m sluaju ona izra-
6 2
Oslanjajui se na jednu izjavu J. Burckhardta. Upor.
Jung, Wandl. u. Symb. der Lib., p. 3 5 .

S3*
515
ava, s j e d n e strane, preteno kolektivno-nesvesne
(v. o.) m a t e r i j a l i j e , a , s d r u g e s t r a n e , u k a z u j e n a t o
da se m o m e n t a n o stanje svesti m a n j e nahodi p o d l i
nim uticaj em, a vie p o d kolektivnim.
J e d n a lina s l i k a n e m a n i a r h a i a n k a r a k t e r n i
kolektivan znaaj, nego izraava lino-nesvesne sa
d r a j e i l i n o - u s l o v l j e n o stanje svesti.
Iskonska slika, k o j u s a m n a d r u g o m e m e s t u o b e
leio i kao arhetip,* jeste u v e k kolektivna, t j . ona
3

je zajednika u n a j m a n j u r u k u svima narodima, ili

svima vremenima. Verovatno je da su glavni m i t o
loki motivi zajedniki svima rasama i svima v r e m e
nima; mogao sam, na primer, da dokaem da se
velik b r o j m o t i v a iz g r k e mitologije nalazi u s n o
vima i fantazijama duevno obolelih najistokrvnijih
crnaca.* 4

I s k o n s k a s l i k a j e m n e m i k i t a l o g , engram ( S e
mon), koji je proiziao zgunjavanjem nebrojenih,
m e u s o b n o slinih procesa. E n g r a m je u p r v o j hniji
i na p r v o m e m e s t u taloenje i na taj n a i n tipina
osnovna forma izvesnog duevnog doivljavanja koje
se uvek vraa. Zato je on kao mitoloki motiv i j e
dan izraz koji u v e k d e j s t v u j e i neprestano se vraa,
t e k a o t a k a v i z v e s n o d u e v n o d o i v l j a v a n j e ili b u d i
ili n a p o d e s a n n a i n f o r m u l i e . I s k o n s k a s l i k a j e p s i
hiki izraz j e d n e fizioloko-anatomski o d r e e n e u r o -
enosti. A k o se stavimo na stanovite da je jedna o d
reena anatomska struktura nastala p o d uticaj em
uslova okoline na ivo gradivo, o n d a iskonska slika
u svome stalnom i opte rasprostrtom javljanju o d
g o v a r a j e d n o m isto t a k o o p t e m i s t a l n o m s p o l j a
n j e m uticaj u, koji otuda m o r a imati karakter p r i
r o d n o g a zakona. Na taj nain bi se m o g a o mit o d
n o s i t i n a p r i r o d u (na p r i m e r , m i t o v i o s u n c u n a s v a
k o d n e v n o r a a n j e i z a l a e n j e s u n c a ili n a i s t o t a k o
za ula v e o m a osetnu p r o m e n u godinjih vremena).

J u n g , Instinct and the Unconscious. The Journal of

Psychology, Vol. X, 1.
8 4
Znaajan primer jedne arhaine slike nalazi se u:
Jung, Wandl. u. Symb. d. Lib., p. 94 f.

516
A l i bi pri t o m e preostajalo pitanje zato se o n d a k a o
sadraj mita ne bi prosto pojavljivali sunce i n j e g o v e
prividne promene direktno i nesakriveno. Meutim,
i n j e n i c a d a s e s u n c e ili m e s e c ili m e t e o r o l o k i p r o
cesi p o j a v l j u j u b a r u alegorijama upozorava nas na
samostalnu saradnju psihe, koja, dakle, u o v o m slu
a j u n e m o e b i t i s a m o p r o d u k a t ili o t i s a k u s l o v a
okoline. Jer odakle bi ona onda uopte dobivala spo
sobnost za neko stanovite izvan ulnog opaanja?
Odakle bi j o j onda uopte pridolazila sposobnost da
s t v o r i n e t o v i e ili n e t o d r u g o o s i m p o t v r d e s v e d o -
anstva ula? Otuda s m o prinueni pretpostaviti da
data modana struktura svoju prirodu ne duguje
s a m o uticaj u uslova o k o l i n e n e g o isto toliko i n a r o
itom i samostalnom svojstvu ive materije, dakle
n e k o m zakonu koji je dat sa ivotom. Stoga je data
kakvoa organizma, s j e d n e strane, proizvod spolja
njih uslova i, s d r u g e strane, o p r e d e l j e n j a k o j a su
inherentna svemu ivome. P r e m a tome se i iskonska
slika, s j e d n e strane, n e s u m n j i v o m o r a odnositi na
izvesne za ula v e o m a osetne prirodne procese koji
se s v a g d a o b n a v l j a j u i stoga su u v e k delatni, a, s d r u
ge strane, isto tako n e s u m n j i v o na izvesna unutranja
opredeljenja d u h o v n o g a ivota uopte. Svetlosti o r g a
nizam suprotstavlja n o v u tvorevinu, oko, a prirodno
me procesu duh suprotstavlja k a k v u simbolinu sliku
k o j a prirodni proces prima isto onako kao oko s v e t
lost. I k a o to je o k o s v e d o a n s t v o za naroitu i s a
m o s t a l n u stvaralaku delatnost i v e m a t e r i j e , isto
t a k o je i iskonska slika izraz s o p s t v e n e i n e u s l o v l j e -
ne, tvorake snage duha.
Iskonska slika je na taj n a i n o b u h v a t a n izraz
ivoga procesa. ulnim i unutarnjim duhovnim o p a -
ajima, koji se p o j a v l j u j u najpre kao neureeni i
nepovezani, ona daje smisao koji unosi red i veze,
i na taj nain ona psihiku energiju oslobaa v e z a
nosti za nagi i n e s h v a e n i o p a a j . A l i iskonska slika
i opaaj em drai o s l o b o e n e energije v e z u j e za o d
reen smisao, i ovaj vodi delanje putovima koji o d
g o v a r a j u smislu. Iskonska slika oslobaa n e u p o t r e b
l j i v e , n a g o m i l a n e e n e r g i j e , n a t a j n a i n to u p u u j e

517
 na prirodu, a sam prirodni n a g o n p r e v o d i u d u h o v n e
forme.
I s k o n s k a s l i k a j e p r v i s t e p e n ideje (v. o . ) , o n a j e
kolevka ideje. Iz iskonske slike razum, i z d v a j a n j e m
i s k o n s k o j slici s v o j s t v e n o g a i n u n o g a k o n k r e t i z m a
(v. o . ) , r a z v i j a j e d a n p o j a m u p r a v o i d e j u ali
o v a j s e o d d r u g i h p o j m o v a r a z l i k u j e t i m e to n i j e
iskustvu dat, i to se otvara k a o osnova svega i s k u
stva. O v u o s o b i n u primila j e i d e j a o d iskonske slike,
k o j a k a o izraz specifine strukture m o z g a s v e m u
iskustvu dodeljuje i odreenu formu.
S t e p e n psiholoke uticajnosti iskonske slike o d
r e u j e se stavom same jedinke. A k o je stav uopte
introvertan, onda prirodnim nainom zbog odvajanja
libida od spoljanjega objekta nastaje pojaano n a
glaavanje unutranjega objekta, misli. Iz toga p r o i z
lazi n a r o i t o i n t e n z i v a n r a z v i t a k m i s l i n a l i n i j i k o j u
j e n e s v e s n o o b e l e i l a i s k o n s k a slika. N a t a j n a i n
iskonska slika p o j a v l j u j e se n a j p r e indirektno. D a l j i
hod misaonoga razvia dovodi do ideje, koja nije
nita d r u g o d o iskonska slika k o j a j e dospela d o m i
saonoga formulisanja. Preko ideje vodi samo razvi
tak protivfunkcije, t j . im je ideja intelektualno
shvaena, ona h o e da utie na ivot. Stoga ona p r i
vlai oseanje, koje je u o v o m sluaju m n o g o manje
diferencirano i otuda m n o g o konkretni je negoli m i
ljenje. Stoga je oseanje neisto, i, zato to je n e d i
ferencirano, jo spojeno sa nesvesnim. Zato je j e
dinka nesposobna da oseanje s takvim osobinama
udrui s i d e j o m . U o v o m sluaju iskonska slika p o
j a v l j u j e s e k a o simbol n a u n u t r a n j e m o b z o r j u , t e p o
m o u svoje konkretne prirode dohvata, s jedne stra
ne, o s e a n j e k o j e se nalazi u n e d i f e r e n c i r a n o m k o n
kretnom stanju, a p o m o u svoga znaaja dohvata i
ideju, k o j o j je ona mati, te tako spaja ideju sa osea-
n j e m . Iskonska slika u o v o m e o b l i k u p o j a v l j u j e se
kao posrednik i time ponovo dokazuje svoju spa
sonosnu uticajnost, k o j u je u religijama u v e k imala.
S t o g a b i h j a o n o to Sopenhauer k a e o i d e j i p r e p r i -
m e n i o na iskonsku sliku, zato to, k a o to s a m o b j a
snio p o d r e j u ideja, ideja m o r a biti shvaena ne

518
sasvim kao neto apriorno, nego upravo i kao neto
izvedeno i naknadno razvijeno. Stoga, kad dalje b u
d e m navodio openhauerove rei, m o l i m itaoca da
re ideju u tekstu u v e k zameni iskonskom sli
k o m d a b i r a z u m e o ta j a o v d e m i s l i m :
Jedinka kao takva nikada ne saznaje ideju
nego je saznaje samo onaj koji se iznad svega h t e -
nja i iznad sve individualnosti uzdigao do istoga s u b
jekta saznanja: dakle, ona je dostina samo geniju,
i zatim o n o m e k o j i se z b o g p o v i e n j a s v o j e iste s a -
znajne moi, izazvanog u najvie sluajeva delima
genija, nahodi u g e n i j a l n o m raspoloenju: otuda se
o n a n e m o e p r o s t o , n e g o s a m o u s l o v n o saoptiti,
u k o l i k o s e s h v a e n a i (na p r i m e r ) u u m e t n i k o m d e l u
ponavljana ideja svakome svia na osnovu n j e g o v e
sopstvene intelektualne vrednosti, itd.
Ideja je jedinstvo koje se zbog vremenske i
prostorne f o r m e nae intuitivne aprehenzije raspalo
u mnotvo.
P o j a m l i i n a m r t a v s a n d u k u k o m e s v e to s e
u n j e g a s t a v i l o d o i s t a l e i j e d n o p o r e d d r u g o g a , ali
i z k o g a s e i n e m o e i z v a d i t i v i e n o to s e u n j e g a
stavilo: ideja, naprotiv, u o n o m e koji ju je shvatio
razvija predstave, k o j e su s o b z i r o m na s n j o m istoi
m e n i p o j a m n o v e : o n a lii n a iv, s n a g o m s a m o r a z v i -
janja i raanja snabdeven organizam, koji proizvodi
o n o to nije lealo smeteno u n j e g a . 4 5

openhauer j e j a s n o u v i d e o d a s e i d e j a , t j .
iskonska slika p o m o j o j definiciji, n e m o e postii n a
p u t u n a k o m e s e p o j a m ili i d e j a s t i u ( i d e j a p o
Kantu B e g r i f f a u s N o t i o n e n * ) , n e g o d a j e z a t o
6

potreban jedan elemenat s one strane r a z u m o v a f o r

m u l i s a n j a , o t p r i l i k e , k a k o openhauer k a e , g e n i j a l
no raspoloenje (geniale Stimmung), pri e m u se
n e m i s l i n i n a ta d r u g o d o n a j e d n o o s e a j n o s t a n j e .
J e r od ideje do iskonske slike dospeva se samo na taj
nain to se p u t k o j i v o d i do ideje p r e k o v r h u n c a
ideje produuje u protivfunkciju.

5 Welt als Wille und Vorstellung. Bd. I, 49.

Kritik der reinen Vernunft. Kehrb., p. 279.

519
 Iskonska slika se odlikuje ivou, za razliku od
ideje, koja se odlikuje jasnou. Ona je naroit iv
organizam, obdaren proizvodilakom snagom, jer
je iskonska slika nasleena organizacija psihike
energije, vrst sistem, k o j i nije samo izraz n e g o i
mogunost toka energetikoga procesa. Ona obelea
va, s j e d n e strane, nain k o j i m je energetiki proces
o d p r a v r e m e n a n e p r e s t a n o t e k a o , i t o n a isti n a i n , a
istovremeno omoguuje i neprestano ponavljanje za
konitoga toka time to aprehenziju i psihiko p o i m a
nje situacija o m o g u u j e na takav nain da se ivot
m o e neprestano dalje produavati. Na taj nain je
i s k o n s k a s l i k a n u n a s u p r o t n o s t instinktu, k o j i j e c e -
l i s h o d n o d e l a n j e , ali p r e t p o s t a v l j a i i s t o t a k o s a
smislom podudarno kao i celishodno poimanje svag
danjih situacija. O v a aprehenzija date situacije z a -
jemava se slikom koja postoji a priori. Ona p r e t p o
stavlja primenljivu f o r m u l u bez k o j e aprehenzija
k a k v o g n o v o g stanja stvari n e b i bila m o g u n a .
5 0 . Sopstvenost, sutastveno bie (Selbst) (v. Ja).
5 1 . Stav. O v a j p o j a m j e r e l a t i v n o n o v a t e k o
v i n a p s i h o l o g i j e . O n a v o d i s v o j e p o r e k l o o d Milera
( M i i l l e r ) i Sumana ( S c h u m a n n ) . 6 7
D o k Kilpe d e f i n i e
stav k a o predispoziciju senzornih i motornih centara
z a o d r e e n o u z b u e n j e ili k a k a v stalan impuls,
Ebinghaus ( E b b i n g h a u s ) 8 9
ga s h v a t a u i r e m s m i s l u
k a o p o j a v u v e b a n j a , k o j a o n o to j e u o b i a j e n o u n o
si u pojedinanu radnju koja od uobiajenoga odstu
pa. Iz E b i n g h a u s o v a p o j m a stava proizlazi i naa
upotreba pojma. Stav je za nas gotovost psihe da
a g i r a ili r e a g i r a u j e d n o m e o d r e e n o m e p r a v c u . P o
j a m je naroito vaan ba za psihologiju kompleksnih
duevnih pojava, ukoliko d o v o d i do izraza o n u o s o
bitu psiholoku p o j a v u , naime da izvesni nadraaji
u i z v e s n o v r e m e m o n o d e l u j u , a u d r u g o s l a b o ili n i
kako. Imati stav znai: za neto o d r e e n o biti s p r e
man, ak i kad je to odreeno nesvesno, jer imati
stav znai isto to i apriorna upravljenost na o d r e -

Pflugers A r c h . B d . 45, 37.

7

8 G r . der Psychol. p. 4 4 .
G r . der Psychol. I, 6 8 1 f.

520
eno, bez obzira na to da li je o v o odreeno p r e d
s t a v l j e n o ili n i j e . G o t o v o s t , k a k o j e j a k a o s t a v s h v a -
tam, sastoji se u t o m e to je tu izvesna subjektivna
konstelacija, odreena kombinacija psihikih inila
c a ili s a d r a j a , k o j a e ili d e l a n j e u o v o m e i l i o n o m e
o d r e e n o m e p r a v c u d e t e r m i n i s a t i , ili k a k a v s p o l j a
n j i n a d r a a j s h v a t i t i n a o v a j ili o n a j o d r e e n i n a i n .
B e z s t a v a j e a k t i v n a a p e r c e p c i j a (v. o.) n e m o g u n a .
Stav uvek ima taku za pravac koja m o e biti svesna
ili n e s v e s n a , j e r e s p r e m l j e n a k o m b i n a c i j a s a d r a j a
u a k t u a p e r c e p c i j e n o v a s a d r a j a n e p o g r e n o istai
o n e k v a l i t e t e ili m o m e n t e k o j i s e p o j a v l j u j u k a o p r i
padni subjektivnom sadraju. Otuda se deava izbor
ili s u d k o j i i s k l j u u j e o n o t o n e p r i p a d a . S t a p r i p a
d a ili ta n e p r i p a d a r e a v a s e s p r e m l j e n o m k o m b i
n a c i j o m s a d r a j a ili k o n s t e l a c i j o m . D a l i j e t a k a z a
p r a v a c s t a v a s v e s n a ili n e s v e s n a , t o n e m a z n a a j a z a
odabirako d e j s t v o stava, j e r je izbor v e a priori dat
stavom i, uostalom, sleduje automatski. Ali je p r a k
tino razlikovati svesno i nesvesno, j e r su neobino
esto data i d v a stava, n a i m e svestan i nesvestan.
T i m e treba da b u d e izraeno da svest ima p r i p r e m a
nje drugih sadraja negoli nesvesno. Naroito je i z
razita d v o j n o s t stava u n e u r o z a m a .
P o j a m s t a v a i m a s a Vuntovim p o j m o m a p e r c e p
c i j e i z v e s n o s r o d s t v o , ali s t o m r a z l i k o m t o p o j a m
apercepcije obuhvata u sebi proces odnosa s p r e m l j e
noga sadraja p r e m a sadraju koji je n o v i koji ima
da se apercipuje, d o k se p o j a m stava odnosi iskljuivo
na subjektivno spremljeni sadraj. Apercepcija je u
n e k u r u k u m o s t k o j i v e dati i s p r e m l j e n i sadraj
spaja s n o v i m sadrajem, d o k je stav u neku ruku
podupira mosta na j e d n o j obali, a novi sadraj p o d u
pira na drugoj obah. Stav znai iekivanje, a ie
kivanje deluje uvek odabirajui i dajui pravac. S a
draj koji je v e o m a naglaen i nahodi se u v i d n o m
p o l j u svesti o b r a z u j e (event. z a j e d n o sa d r u g i m sadr
ajima) izvesnu konstelaciju, k o j a znai isto to i o d
reen stav, j e r takav sadraj svesti uskorava o p a a
nje i apercipovanje svega istovrsnog, a koi sve
neistovrsno. On stvara stav k o j i n j e m u odgovara.

521
Ovaj automatski fenomen je bitan povod za j e d n o
stranost svesne orijentacije. D o l o bi se do potpuna
g u b l j e n j a ravnotee kada u psihi ne bi postojala sa-
m o r e g u l a t o r n a , k o m p e n z a t o r n a f u n k c i j a (v. o . ) , k o j a
svesni stav koriguje. U o v o m e smislu je d v o j s t v o sta
va, dakle, normalan fenomen, i on se sa svojim o m e
tanjem p o j a v l j u j e samo ako je svesna jednostranost
p r e t e r a n a . S t a v k a o o b i n a panja m o e d a b u d e r e
l a t i v n o n e v a n a d e l i m i n a p o j a v a , ili i o p t i p r i n c i p
k o j i o d r e u j e c e l u p s i h u . I z r a z l o g a d i s p o z i c i j e , ili i z
r a z l o g a u t i c a j a s r e d i n e , ili v a s p i t a n j a , ili o p t e g a i
v o t n o g a i s k u s t v a , ili u v e r e n j a , m o e h a b i t u a l n o d a
postoji sadrajna konstelacija, k o j a stalno i do n a j
m a n j i h sitnica p r o i z v o d i izvestan stav. N e k o k o n e
dae ivota osea naroito duboko imae po svojoj
prirodi stav koji stalno iekuje nedae. O v a j p r e t e -
rani svesni stav je k o m p e n z o v a n nesvesnim stavom
p r e m a zadovoljstvu. Pritenjeni i m a osetan stav p r e
m a o n o m e ta g a p r i t e n j i v a , o n s e o p r e d e l j u j e u
iskustvu za ovaj momenat, vidi ga svuda, i otuda
n j e g o v n e s v e s n i s t a v tei k a m o i i n a d m o n o s t i .

P r e m a vrsti habitualnoga stava celokupna p s i h o

logija j e d i n k e razliito je orijentisana i u o s n o v n i m
crtama. Iako opti psiholoki zakoni v a e za svaku
jedinku, ipak oni za pojedinu jedinku nisu karakteri
stini, j e r je p r i r o d a n j i h o v a delanja sasvim razliita
p r e m a prirodi optega stava. Opti stav j e u v e k r e
zultat svih inilaca k o j i na psihu m o g u da utiu, d a
kle uroene dispozicije, vaspitanja, uticaj a sredine,
i v o t n i h i s k u s t a v a , d i f e r e n c i r a n j e m (v. o.) s t e e n i h
shvatanja i u b e e n j a , k o l e k t i v n i h predstava itd. E g z i
stencija individualne psihologije bila bi iskljuena
bez apsolutno f u n d a m e n t a l n o g a znaaja stava. A l i
opti stav izaziva tako velika p o m e r a n j a snaga i p r o -
mene u odnosima pojedinanih funkcija izmeu sebe
da iz toga rezultuju opta dejstva, a ova ee d o v o d e
u p i t a n j e v a e n j e o p t i h p s i h o l o k i h z a k o n a . I a k o se,
na primer, izvesna m e r a ispoljavanja seksualne f u n k
cije smatra kao n e o p h o d n a iz fiziolokih i psiholokih
r a z l o g a , i p a k i m a j e d i n k i k o j e s e n j e , b e z tete, t j .
bez patolokih pojava i bez ma na koji nain vidlji-

522
vih ogranienja delatnih sposobnosti, liavaju u v e l i
koj meri, dok u drugim sluajevima i neznatne smet
n j e u toj oblasti m o g u da izazovu opte posledice.
K o l i k o su g o l e m e individualne razlinosti vidi se
moda najbolje u pitanju prijatnost neprijatnost.
T u i z n e v e r a v a j u s v a p r a v i l a . t a , n a j z a d , p o s t o j i to
o v e k u u n e k o j p r i l i c i n i j e p r i i n i l o p r i j a t n o s t , a ta
to mu u d r u g o m sluaju nije uinilo neprijatnost?
Svaki nagon, svaka funkcija m o e se podvri drugoj
i biti j o j pratnja. N a g o n ka s v o m Ja ili n a g o n ka m o i
m o e sebi da potini seksualnost ili seksualnost i s k o -
riuje Ja. Miljenje, b u j n o rastui, prekrili sve d r u
g o , ili o s e a n j e p r o g u t a m i l j e n j e i o s e t e , v e p r e m a
stavu.
U o s n o v i uzeto, stav je individualan f e n o m e n i
otima se n a u n o m e nainu posmatranja. Ipak se u
iskustvu m o g u razlikovati izvesni tipovi p r e m a stavu,
ukoliko se m o g u razlikovati i izvesne psihike f u n k
cije. A k o jedna funkcija habitualno ima prevagu,
o n d a proizlazi tipian stav. P r e m a prirodi d i f e r e n c i
rane funkcije sleduju sadrajne konstelacije, koje
stvaraju stav koji im odgovara. T a k o postoji tipian
stav o v e k a k o j i misli, o v e k a k o j i osea, o v e k a koji
osea i o v e k a koji intuira. O s i m ovih isto p s i h o l o
kih tipova po stavu, iji se b r o j m o d a m o e jo
uveati, postoje i socijalni tipovi, naime takvi kojima
kolektivna predstava udara peat. Oni su okarakteri-
sani r a z l i n i m - i z m i m a . O v i k o l e k t i v n o u s l o v l j e n i
stavovi su na svaki n a i n v r l o vani, i u i z v e s n i m
sluajevima ak p r e m a u j u po znaaju isto i n d i v i
dualan stav.

52. Stepen objekta. P o d t u m a e n j e m na s t e

p e n u o b j e k t a r a z u m e v a m o n o shvatanje j e d n o g sna
ili j e d n e f a n t a z i j e u k o m e se l i c a ili o k o l n o s t i to se u
n j i m a p o j a v l j u j u v e z u j u z a o b j e k t i v n o - r e a l n a l i c a ili
okolnosti. To u suprotnosti p r e m a stepenu subjekta
(v. o.), p r i k o m e s e l i c a ili o k o l n o s t i t o d o l a z e u s n u
v e z u j u s a m o z a s u b j e k t i v n e k o l i i n e . Frojdovo s h v a
tanje sna kree se g o t o v o samo na stepenu objekta,
ukoliko se elje u snu tumae kao elje k o j e se odnose

523
na realne o b j e k t e ili se o d n o s e na seksualne p r o c e s e ,
koji spadaju u fizioloku, dakle izvanpsiholoku sferu.
5 3 . Stepen subjekta. P o d t u m a e n j e m na s t e -
penu subjekta razumevam ono shvatanje jednoga sna
ili j e d n e f a n t a z i j e k o d k o g a s e l i c a ili o k o l n o s t i t o
se u n j i m a p o j a v l j u j u d o v o d e u v e z u sa subjektivnim,
sasvim vlastitoj psihi p r i p a d n i m iniocima. K a o to
je poznato, shka n e k o g a o b j e k t a k o j a se nalazi u n a
oj psihi nije nikada sa o b j e k t o m apsolutno jednaka,
n e g o n a j v i e slina. O n a s e ostvaruje, istina, u l n o m
p e r c e p c i j o m i a p e r c e p c i j o m o v i h n a d r a a j a , ali b a
p r o c e s i m a k o j i v e pripadaju naoj psihi, a k o j e je
objekat samo izazvao. Svedoanstvo naih ula p o
k l a p a se, d o d u e , k a o t o i s k u s t v o p o k a z u j e , u v e l i k o j
m e r i s k v a l i t e t i m a o b j e k t a , ali n a a j e a p e r c e p c i j a
pod gotovo nepreglednim subjektivnim uticajima,
koji ine velike tekoe p r a v o m saznanju nekoga
ljudskoga karaktera. Tako kompleksna psihika k o l i
ina kakvu predstavlja ljudski karakter daje, osim
toga, istoj ulnoj percepciji samo v e o m a slaba u p o
rita. Za saznanje l j u d s k o g a karaktera p o t r e b n o je i
uivljavanje, razmiljanje i intuicija. Z b o g ovih k o m
plikacija, naravno, konani sud u v e k ima samo v e o m a
s u m n j i v u v r e d n o s t , tako da je slika, u k o j u mi u o b l i -
a v a m o neki ljudski objekat, na svaki nain do k r a j
nosti s u b j e k t i v n o uslovljena. Stoga se u praktinoj
p s i h o l o g i j i d o b r o i n i a k o s e s l i k a , imago, n e k o g a o
veka otro razlikuje od n j e g o v e stvarne egzistencije.
Z b o g krajnje subjektivnoga ostvarenja jedne imago
o n a j e esto p r e slika s u b j e k t i v n o g a k o m p l e k s a f u n k
cija negoli slika s a m o g a o b j e k t a . Stoga j e p r i o b r a i
vanju nesvesnih proizvoda bitno da se imago ne stav
lja o d m a h kao identina s objektom, nego, naprotiv,
da se shvata k a o slika s u b j e k t i v n e v e z e s o b j e k t o m .
Obraivanje nesvesna proizvoda na stepenu su
bjekta pokazuje prisustvo subjektivnih sudova i ten
dencija, kojima se za nosioca postavlja objekat. A k o
se, dakle, u nesvesnu p r o i z v o d u p o j a v l j u j e o b j e k a t -
ska i m a g o , onda n i j e re eo ipso o r e a l n o m objektu,
n e g o isto tako, m o d a a k preteno, o s u b j e k t i v n o m
k o m p l e k s u f u n k c i j a (v. d u e v n a s l i k a ) . P r i m e n a t u -

524
maenja na stepenu subjekta doputa n a m obimno
psiholoko t u m a e n j e ne s a m o sna n e g o i knjievnih
dela, u k o j i m a su pojedine figure predstavnici za r e
lativno slabe k o m p l e k s e funkcija u psihi p e s n i k o v o j .
54. Svest. P o d s v e u r a z u m e v a m v e z a n o s t
p s i h o l o k i h s a d r a j a z a J a (v. J a ) , u k o l i k o J a o v u v e
zanost kao takvu osea. V e z e sa Ja, ukoliko ih on ne
70

o s e a k a o t a k v e , j e s u n e s v e s n e (v. o . ) . S v e s t j e f u n k
c i j a ili d e l a t n o s t k o j a o d r a v a v e z u p s i h i k i h s a d r
71

aja sa Ja. Svest, po m o m e miljenju, nije istovetna

s a psihom, z a t o to m e n i p s i h a z n a i c e l o k u p n o s t s v i h
psihikih sadraja, k o j i nisu svi n u n i m n a i n o m d i
rektno spojeni sa Ja, t j . nisu vezani za Ja u tolikoj
m e r i da bi im pripadao karakter svesnosti. Postoji
veliki broj psihikih kompleksa koji nisu svi nunim
nainom spojeni sa Ja. 7 2

5 5 . Tip. T i p j e p r i m e r ili o b r a z a c k o j i n a k a
r a k t e r i s t i a n n a i n i z r a a v a k a r a k t e r n e k e v r s t e ili
optosti. U u e m smislu o v o g a rada, tip je karakteri
s t i a n o b r a z a c o p t a s t a v a (v. o.) k o j i s e p o j a v l j u j e u
m n o g i m individualnim oblicima. Od mnogobrojnih
stvarnih i mogunih stavova istiem u o v o m izua
v a n j u u s v e m u etiri, n a i m e o n e k o j i s e u g l a v n o m
orijentiu prema etirma psiholokim osnovnim f u n k
c i j a m a (v. f u n k c i j a ) , d a k l e p r e m a m i l j e n j u , o s e a
nju, intuiranju i osetu. Ukoliko je takav stav habitu-
alan i z b o g t o g a k a r a k t e r u j e d i n k e d a j e o d r e e n o
obeleje, g o v o r i m o psiholokom tipu. Ovi na o s n o v
n i m funkcijama zasnovani tipovi, koji se m o g u o b e
leiti k a o misleni, oseajni, intuitivni i osetni t i p ,
m o g u se prema kvalitetu osnovnih funkcija podeliti
u d v e k l a s e : u racionalne i iracionalne t i p o v e . P r v i m a
pripadaju misleni i oseajni tip, a drugima intuitivni
i o s e t n i ( s e n z i t i v n i ) t i p (v. r a c i o n a l a n , i r a c i o n a l a n ) .
Dalje razlikovanje u d v e klase doputa prvenstveno
k r e t a n j e l i b i d a , n a i m e introversija i ekstraversija (v

N a t o r p , Einl. i n d . Psych. p . 1 1 . I s t o t a k o : L i p p s , ~ L e . i t -
70

faden der Psych. p. 3.

U p o r . R i e h l (Z. Einf. in die Phil. 161), k o j i s v e s t t a -
71

koe shvata kao aktivnost, kao proces.

Jung,
71
Zur Psych. der Dem. praecox.

525
o.). Svi osnovni tipovi m o g u pripadati k a k o j e d n o j
tako i d r u g o j klasi, v e p r e m a p r e v l a i v a n j u vie i n
t r o v e r t n o g a ili v i e e k s t r a v e r t n o g a s t a v a . O s e a j n i t i p
m o e pripadati i n t r o v e r t n o j ili e k s t r a v e r t n o j klasi, a
isto tako i neki d r u g i tip. R a z l i k o v a n j e na racionalne
i i r a c i o n a l n e t i p o v e je d r u g o g l e d i t e , i s i n t r o v e r s i -
j o m i ekstraversijom n e m a nikakva posla.
U dvama prethodnim saoptenjima uenja o ti
povima 7 8
nisam misleni i oseajni tip razlikovao od
i n t r o v e r t n o g a ili ekstravertnoga, n e g o s a m misleni tip
identifikovao s introvertnim, a oseajni s ekstravert-
nim. Ali pri potpunoj preradi materijala uvideo sam
da se kako introvertni tako i ekstravertni tip m o r a j u
obdelavati kao kategorije podreene funkcionim ti
povima. O v o razdvajanje sasvim odgovara i iskustvu,
ukoliko nesumnjivo, na primer, oseajnih tipova ima
d v e vrste, od kojih je jedna vie podeena p r e m a s v o
me oseajnome doivljaju, a druga vie prema o b
jektu.

56. Transcendentna funkcija (vidi simbol).

5 7 . Uivljavanje (ili uoseavanje). Uivljava
n j e j e i n t r o j e k c i j a ( v . o.) o b j e k t a . Z a b l i e o p i s i v a n j e
p o j m a u i v l j a v a n j a v i d i t e k s t V I I ( v . i projekcija).
58. Volja. P o d v o l j o m r a z u m e v a m u k u p n u
psihiku e n e r g i j u k o j a svesti stoji na raspolaganju.
V o l j n i proces bio bi, p r e m a tome, energetiki proces
k o j i se izaziva svesnom m o t i v a c i j o m . Stoga psihiki
proces koji uslovljava nesvesna motivacija ne bih n a
zvao v o l j n i m procesom. V o l j a je psiholoki fenomen
koji svoju egzistenciju duguje kulturi i moralnom
vaspitanju, a primitivnom mentalitetu u velikoj meri
nedostaje.

7
* Jung, Contribution d l'tude des types psychologiques,
A r c h . e P s v c h o l o g i e , T o m . X V I , p . 152.
Isti, Die Psychologie der uribewussten Prozesse, 1918.

526
 ZAVRNA RE

U n a e m v r e m e n u , u k o m e se iz tekovina f r a n c u
ske revolucije, slobode, jednakosti, bratstva, razvio
daleko rasprostranjen socijalni duhovni pokret, koji
n e s a m o t o p o l i t i k a p r a v a s p u t a ili i z d i e n a o p t i
i j e d n a k n i v o n e g o misli da i nesreu m o e otkloniti
spoljanjim regulisanjima i ujednaivanjima, u ta
k v o m v r e m e n u zaelo je nekoristan zadatak da g o
v o r i m o o potpunoj neistorodnosti elemenata koji sa
i n j a v a j u n a c i j u . I p o r e d t o g a to j e z a e l o l e p a s t v a r
da je svako jednak pred zakonom, da svako ima svoj
politiki glas, i da n i k o na sleenim stalekim p r e -
imustvima na nepravian nain ne nadmauje svoga
b r a t a , i p a k ista s t v a r b i v a m a n j e l e p a k a d s e t a m i
sao o jednakosti proiri i na d r u g e oblasti ivota. O n a j
koji bi mislio da se ravnomernim regulisanjima i
vota m o e postii ravnomernija raspodela sree m o
r a o b i d a i m a v e o m a p o m u e n p o g l e d ili d a i z v e o m a
maglovite udaljenosti posmatra ljudsko drutvo. M o
rao bi da b u d e v e ogrezao u zabludi da, na primer,
jednaki prihodi, resp. spoljanja ivotna mogunost
m o r a z a s v e i m a t i o t p r i l i k e isti z n a a j . A l i ta i n i
takav zakonodavac sa svima onima ija vea ivotna
m o g u n o s t lei u n j i m a mesto izvan njih? Da je p r a
vian, on bi m o r a o j e d n o m e dati m o d a dvostruko
onoliko koliko drugome, jer j e d n o m e znai to m n o g o ,
a d r u g o m e malo. P r e k o psiholoke razlinosti ljudi,
toga najnunijega inioca ivotne energije jednoga
ljudskog drutva, n e e prei nijedno socijalno zako
nodavstvo. Stoga je zaelo korisno govoriti o razno-

527
vrsnosti ljudi. O v e razlike uslovljavaju takva razlina
prava na sreu da ih nijedno, ma koliko savreno,
zakonodavstvo ne bi nikada m o g l o ni priblino da
zadovolji. I ne bi se m o g a o izmisliti n i j e d a n s p o l j a
nji ivotni oblik, ma koliko se inilo da je poten i
p r a v i a n , k o j i n e b i z a j e d a n ili d r u g i t i p o v e k a z n a
i o n e p r a v i n o s t . R a z l o g z a t o to s e i p o r e d t o g a r a
znovrsni sanjari politike, socijalne, filosofske i reli
giozne prirode trude da pronau one opte i isto
vrsne spoljanje uslove koji treba da znae optu
v e u m o g u n o s t sree, ini mi se da lei u optem
stavu i suvie orijentisanom na spoljanjim stvarima.
Ovih pitanja koja daleko zadiru m o e m o se o v d e
samo dotai, j e r n i s m o sebi postavili zadatak da ih
obraujemo. Ovde imamo da se bavimo samo psiho
lokim p r o b l e m o m . I injenica raznih tipinih sta
vova je p r o b l e m prvoga reda, ne samo za psihologiju
n e g o i za sve o n e oblasti n a u k e i ivota g d e ljudska
psihologija igra presudnu ulogu. O b i n o m ljudskom
razumu odmah je, na primer, oevidna injenica da
se svaka filosofija k o j a nije u p r a v o samo istorija f i l o -
sofije osniva na lino psiholokom prethodnom uslo-
vu. O v a j prethodni uslov m o e da b u d e isto i n d i v i
dualne prirode, i obino je kao takav shvatan, ako je
uopte bilo kakve psiholoke kritike. Smatralo se da
je time sluaj reen. A l i se pri t o m e previdelo da o n o
to j e s m a t r a n o k a o i n d i v i d u a l n a r a n i j a p r e s u d a n i
kako nije bilo bezuslovno takva presuda, jer je, nai
m e , stanovite onoga filosofa imalo esto ugledne
sledbenike. Njima je to stanovite bilo po volji, i to
n e s a m o z a t o to b i g a p r o s t o a m i n o v a l i , n e g o z a t o t o
su ga mogli potpuno razumevati i priznavati. T a k v o
r a z u m e v a n j e bilo bi n e m o g u n o kad bi stanovite
lilosofa bilo samo individualno uslovljeno, j e r tada
o n o n i k a k o n e b i m o g l o b i t i s h v a t a n o ili m a i s a m o
potvrivano. Od pristalica r a z u m e v a n a i priznavana
o s o b e n o s t s t a n o v i t a m o r a , d a k l e , o d g o v a r a t i tipi
nom, l i n o m s t a v u , k o j i i m a j o v i e p r e d s t a v n i k a u
d r u t v u u j e d n a k o m ili s l i n o m o b l i k u . S t r a n k e s e
r e d o v n o b i j u isto spolja, v r e b a j u i r u p e u u b o j n o j
opremi protivnika. Takva prepirka redovno je slabo

528
plodna. Do znatno v e e vrednosti dolo bi se kad bi
suprotnost bila p o m e r e n a na psiholoku oblast, o d a
kle prvobitno i vodi poreklo. Na osnovu pomeranja
uskoro bi se saznalo da i m a raznovrsnih psiholokih
stavova, od kojih svaki ima pravo na postojanje, iako
njihovo postojanje vodi do postavljanja inkompati-
bilnih teorija. Dokle god se pokuava da se spor i z
ravna spoljanjim stvaranjima kompromisa, daje se
zadovoljenje samo skromnim zahtevima plitkih gla
va, koje se jo nikada nisu mogle zagrejati naelima.
A l i stvaran s p o r a z u m m o e se, p o m o m e miljenju,
postii samo ako se prizna razlinost psiholokih p r e t
hodnih uslova.
U m o m e praktikom radu neprestano mi se na
mee injenica da je ovek gotovo nesposoban da
shvati d r u g o stanovite negoli s v o j e vlastito i da mu
prizna vaenje. U m a n j i m stvarima p o m a e opta p o
vrnost, u p r a v o ista predusretljivost i trpeljivost i
retka dobronamernost da se udari most preko p r o
valije nerazumevanja. Ali u vanijim stvarima, a n a
roito u o n a k v i m g d e dolaze u p i t a n j e ideali tipa, ini
se da je sporazumevanje veinom nemoguno. Izve
sno e prepirka i nespokojstvo svagda pripadati r e
k v i z i t i m a l j u d s k e t r a g i k o m e d i j e , ali se, i p a k , n e m o e
poricati da je napredak uglaenosti od prava pesnice
d o v e o do stvaranja zakona, a time da obrazovanja
instancije i merila koji su nadreeni zaraenim stran
kama. Osnova za izravnan je spora shvatanja mogla
bi, po m o m e uverenju, da b u d e priznanje tipova sta
v a , ali n e s a m o p r i z n a n j e p o s t o j a n j a t a k v i h t i p o v a
n e g o i injenice da je svako u s v o m e tipu toliko o g r e
zao da je nesposoban za potpuno razumevanje d r u
g o g a stanovita. M o e se smatrati da e se b e z p r i
znanja o v o g a dalekosenoga zahteva sigurno vriti
nasilje nad d r u g i m stanovitem. Isto o n a k o k a o to
se zaraene stranke k o j e se nau pred s u d o m odriu
neposrednoga nasilja nad drugim i svoja traenja p o -
v e r a v a j u p r a v i n o s t i z a k o n a i s u d i j e , t a k o se i t i p
m o r a uzdravati od toga da grdi, sumnjii i obara
orotivnika, svestan s v o j e vlastite predrasude. S h v a
anjem problema tipinih stavova i njihovim prika-

M Jung, Odabrana dela, V 529

rivanjem u nacrtu ja teim da pogled svojega itaa
u p r a v i m na tu sliku mnogostrukih mogunosti stva
ranja shvatanja, nadajui se da u b a r tim dati m a l e n
prilog za poznavanje g o t o v o beskrajnih varijacija i
preliva individualne psihologije. Nadam se da iz m o
jih opisa tipova niko nee izvui zakljuak da ja m i
s l i m d a s u e t i r i ili o s a m t i p o v a k o j e o p i s u j e m s v i k o j i
se uopte p o j a v l j u j u . To bi b i o nesporazum. Ja, n a
ime, nikako ne s u m n j a m u to da se stavovi koji se
p o j a v l j u j u m o g u opisivati i sa d r u g i h stanovita. U
o v o m e ispitivanju i m a nekoliko nago vesta van ja d r u
gih mogunosti, kao, na primer, podela sub specie
a k t i v n o s t i . A l i m a ta s e u z i m a l o k a o m e r i l o z a p o
stavljanje tipova, uporeivanje razlinih formi h a b i -
tualnih stavova v o d i c e postavljanju isto tako m n o g i h
psiholokih tipova.

Ukoliko bi zaelo bilo lako da se stavovi koji se

p o j a v l j u j u opiu i sa drugih stanovita n e g o to su
o v d e opisani, utoliko bi m o g l o biti teko da se donesu
dokazi protiv postojanja psiholokih tipova. Ne s u m
n j a m u to da e se m o j i protivnici truditi da pitanje
t i p o v a b r i u iz n a u n e liste traktanda, j e r za s v a k u
teoriju kompleksnih psihikih procesa koja pretendu-
je na opte vaenje mora problem tipova da bude u
najmanju ruku veoma nezgodna prepona. Svaka teo
rija kompleksnih psihikih procesa pretpostavlja isto
vrsnu ljudsku psihologiju, p r e m a analogiji svake pri-
rodnonaune teorije, koja kao osnovu pretpostavlja
takoe j e d n u istu prirodu. A l i to se tie psihologije,
naroita je stvar u t o m e to pri njenu obrazovanju
p o j m o v a p s i h i k i p r o c e s n i j e s a m o o b j e k a t n e g o u isti
m a h i subjekat. A k o se u z m e da je subjekat u svima
p o j e d i n i m s l u a j e v i m a j e d a n isti, o n d a s e m o e p r i
hvatiti i to da je subjektivni proces obrazovanja p o j
m o v a t a k o e s v u g d e j e d a n isti. A l i d a s t v a r t a k o n e
stoji, najizrazitije proizlazi iz egzistencije n a j r a z n o
v r s n i j i h shvatanja o sutini k o m p l e k s n i h psihikih
procesa. R a z u m e se, n o v a teorija o b i n o pretpostavlja
da su sva druga gledita netana, i to najvie zato to
pisac subjektivno drukije vidi negoli n j e g o v i p r e t
hodnici. On ne uzima u obzir da je psihologija k o j u

530
on vidi njegova psihologija, a najvie jo psihologija
n j e g o v a tipa. Stoga on o e k u j e da za psihiki p r o c e s
koji mu je objekat saznavanja i objanjavanja moe
postojati samo jedno objanjenje, naime ba ono k o j e
odgovara n j e g o v u tipu. Sva druga shvatanja m o
gao bih gotovo rei: svih sedam drugih shvatanja
k o j a su na s v o j nain isto tako istinita k a o i n j e g o v a ,
za n j e g a su zabluda. U interesu vaenja svoje vlastite
teorije on e, dakle, oseati ivu i ljudski razumljivu
zlovoljnost prema postavljanju tipova ljudske psiho
logije, jer time bi n j e g o v o shvatanje izgubilo, na pri
mer, sedam osmina svoje prave vrednosti; osim ako
bi m o g a o da p o r e d s v o j e vlastite teorije zamilja jo
sedam drugih teorija istoga procesa kao jednako isti
n i t e ili, r e c i m o , p o r e d s v o j e , b a r j o n e k u d r u g u
teoriju kao teoriju pune vrednosti.
Sasvim sam uveren da prirodan proces, koji je u
velikoj meri nezavisan od ljudske psihologije i stoga
m o e da j o j b u d e samo objekat, m o e imati samo
j e d n o isto o b j a n j e n j e . Isto tako u v e r e n s a m i u to
da kompleksan proces koji se ne moe upregnuti ni
u kakvo objektivno aparatsko registrovanje m o e n u
no dobiti samo ono objanjenje k o j e sam donosi kao
subjekat, t j . autor p o j m a m o e doneti samo onakav
p o j a m k o j i s e s l a e s a p s i h i k i m p r o c e s o m k o j i o n tei
d a o b j a s n i . A l i p o j a m e s e s a m o o n d a slagati a k o s e u
mislenom subjektu podudara s procesom koji ima da
se objasni. K a d se proces koji ima da se objasni ne bi
nikako p o j a v l j i v a o k o d samoga autora, a takoe i n i
kakva n j e g o v a analogija, onda bi autor stajao pred
p r a v o m z a g o n e t k o m , ije bi reenje m o g a o ostaviti
onome koji proces sam doivljuje. Kako se neka v i
z i j a o s t v a r u j e , t o j a n i k a d a n e m o g u iskusiti o b j e k
tivnim aparatima; njeno ostvarivanje mogu, dakle,
s a m o objasniti o n a k o k a k o ga sebi zamiljam. A l i u
o v o m e k a k o ga sebi z a m i l j a m nalazi se p r e d r a s u
da, j e r u n a j b o l j e m sluaju m o j e objanjenje proizlazi
otuda kako se proces neke vizije predstavlja u meni.
Meutim, ko mi daje pravo da pretpostavim da se u
svakome drugome proces vizije predstavlja jednako,
ili b a r s a m o s l i n o ?

531
 C o v e k e s prividinim p r a v o m navoditi u n i v e r -
salnu jednorodnost ljudske psihologije u svima v r e
menima i zonama kao argumenat u prilog ovoga u o p -
tavanja subjektivno uslovljenoga suda. U tu j e d n o
rodnost ljudske psihe ja sam tako duboko uveren da
sam je ak saeo u p o j a m kolektivnoga nesvesnoga
k a o j e d n o g a universalnoga i j e d n o r o d n o g a supstrata,
i j a j e d n o r o d n o s t i d e t a k o d a l e k o d a s e isti m o t i v i m i
tova i pria nalaze u svima kutovima prostrane Z e m
lje, da Crnac junoamerikih drava sanja u m o t i v i
ma g r k e m i t o l o g i j e i vajcarski t r g o v a k i egrt u
svojoj psihozi ponavlja viziju egipatskoga gnostiara.
Ali iz ove fundamentalne jednorodnosti izdvaja se
isto tako velika ne j e d n o r o d n o s t svesne psihe. K o l i k e
su n e i z m e r n e razdaljine i z m e u svesti j e d n o g a p r i
mitivca, jednoga Atenjanina Temistoklova vremena i
j e d n o g a dananjega Evropljanina! Kolika razlika p o
stoji i z m e u svesti gospodina profesora i n j e g o v e
ene! K a k a v bi uopte bio dananji svet kad bi p o
stojala j e d n o r o d n o s t svesti? N e , misao o j e d n o r o d
nosti svesnih psiha jeste a k a d e m s k a himera, k o j a
uproava zadatak jednoga docenta pred n j e g o v i m
u e n i c i m a , ali k o j a s e p r e d s t v a r n o u n i s a i m n e
poklapa. Bez obzira na razlinost jedinki, ije je n a j
intimnije bie zvezdanom daljinom odvojeno od su-
seda, v e su tipovi k a o klase jedinki u v e o m a v e l i k o j
meri odvojeni jedni od drugih, i njihovu postojanju
i m a j u se pripisati razlinosti optih shvatanja. Da bih
pronaao j e d n o r o d n o s t ljudskih psiha, m o r a m da s i
e m v e u f u n d a m e n t e svesti. Tu nalazim o n o u e m u
svi l i e j e d n i n a d r u g e . A k o n e k u t e o r i j u z a s n i v a m
n a o n o m e to s v e v e z u j e , o n d a p s i h u o b j a n j a v a m i z
onoga to je na n j o j fundamenat i poreklo. A l i t i m e
n e o b j a n j a v a m n i t a o d o n o g a to j e n a n j o j i s t o -
r i j s k o ili i n d i v i d u a l n o d i f e r e n c i r a n j e . S t a k v o m t e o
rijom prelazim preko psihologije svesne psihe. T i m e
p o r i e m zapravo celu drugu stranu psihe, naime n j e
no diferenciranje od klice. U neku ruku svodim o
v e k a n a n j e g o v p r e t h o d n i f i l o g e n e t i k i p o l o a j , ili g a
rastavljam u njegove elementarne procese, i kad bih
hteo da ga iz te redukcije rekonstruiem, u p r v o m e

532
sluaju ispao bi m a j m u n , a u d r u g o m n a g o m i l a v a n j e
elementarnih procesa, ija bi zajednika igra donela
besmisleno i besciljno uzajamno delovanje. N e s u m
njivo je da je objanjenje psihikoga na osnovi j e d -
norodnosti ne samo moguno nego i potpuno oprav
dano. A l i ako elim da sliku psihe d o p u n i m do n j e n e
potpunosti, onda m o r a m imati pred oima injenicu
raznovrsnosti psiha, j e r svesna individualna psiha
spada isto tako u optu sliku psihologije k a o i n j e n i
nesvesni fundamenti. Stoga u s v o m e obrazovanju
p o j m o v a m o g u s istim p r a v o m da polazim od inje
n i c e d i f e r e n c i j a l n i h p s i h a i d a isti p r o c e s k o j i s a m
ranije posmatrao sa stanovita n j e g o v e jednorodnosti
p o s m a t r a m sada sa stanovita diferenciranja. To m e ,
prirodno, vodi do shvatanja koje je upravo suprotno
ranijemu. S v e to za o n o shvatanje kao individualnu
varijantu nije dolazilo u obzir postaje o v d e znaajno
k a o postavka za dalje diferenciranje, i sve to je o n d e
dobivalo naroitu vrednost kao jednorodno pojavlju
je mi se sada k a o b e z v r e d n o , j e r je isto kolektivno.
U o v o m razmatranju u v e k u gledati na to na to
neto smera, a nikada na to otkuda dolazi, d o k u r a
n i j e m razmatranju nikada nisam vodio rauna o cilju,
n e g o s a m o o p o r e k l u . S t o g a j e d a n isti p s i h i k i p r o c e s
m o g u da objasnim dvema suprotnim teorijama, koje
se u z a j a m n o iskljuuju, pri e m u ni o j e d n o j ni o
drugoj teoriji ne m o g u tvrditi da je netana, jer t a -
nost jedne dokazana je jednorodnou, a tanost d r u
ge nejednorodnou psiha.
Ali o v d e poinje sada velika tekoa, k o j a je lai
ku isto k a o i n a u n o j p u b l i c i toliko oteala i t a n j e
m o j e k n j i g e o p r e o b r a a j i m a i s i m b o l i m a libida da
su zbog toga m n o g e inae sposobne glave dospele u
zabunu (kao to mi d o k a z u j u n j i h o v e p o d o z r i v e k r i
tike). Ja sam, naime, pokuao da u toj knjizi na k o n
kretnom materijalu prikazem i jedno i drugo shva
tanje. A k a k o se stvarnost, kao to je poznato, ne
s a s t o j i i z t e o r i j a niti z a n j i m a i d e , t o s e u n j o j z a
j e d n o nahodi i j e d n o i drugo, to m o r a m o zamiljati
k a o o d v o j e n o , i s v a k o i v o n e t o u d u i se p r e l i v a u
v i e b o j a . S v a k o n e t o j e n e t o t o j e p r o i z i l o i to

533
misli na budunost, i ni za j e d n o ne m o e se s p o u z
danou utvrditi da li bi bilo samo zavretak, a ne
v e i poetak. Za n e k o g a ko misli da se za izvestan
p s i h i k i p r o c e s m o e i m a t i s a m o jedno p r a v o o b j a
njenje o v a ivotnost psihikoga sadraja, koja p r i
nudno vodi do d v e ju suprotnih teorija, jeste stvar
k o j a izaziva oajanje, naroito ako bi v o l e o proste i
n e k o m p l i k o v a n e istine i m o d a b i o nesposoban da ih
z a m i l j a u isti m a h .
Ja opet nisam uveren da bi dvama nainima p o
smatranja, onim koji redukuje i onim konstruktiv
n i m k a k o sam ih jedared n a z v a o bile iscrpene 1

mogunosti posmatranja. Naprotiv, mislim da se za

psihiki proces m o e doneti j o nekoliko drugih isto
tako pravih objanjenja, i to onoliko koliko ima
t i p o v a . I o b j a n j e n j a e s e slagati m e u s o b o m i s t o
onako dobro ih ravo kao i l a m i tipovi u svojim l i
n i m vezama. A k o bi, dakle, trebalo da se dopusti p o
stojanje tipinih razlinosti ljudskih psiha a p r i
z n a j e m da ne v i d i m nikakva razloga zato se to ne bi
m o g l o dogoditi onda nauni teoretiar vidi da je
p o s t a v l j e n p r e d n e p r i j a t n u d i l e m u : ili d a d o p u s t i d a
vie protivrenih teorija istoga procesa postoje jedna
pored druge, ih da uini unapred beznadni pokuaj
osnivanja sekte, k o j a za sebe zahteva p r a v o na jedinu
pravilnu metodu i jedinu pravu teoriju. Prva m o g u
nost ogreuje se ne samo o v e p o m e n u t u izvanrednu
tekou dvostruke i unutra suprotne mislene opera
cije n e g o i o j e d n o od prvih naela intelektualnoga
morala: principia explicandi n o n sunt multiplicanda
praeter necessitatem. Ali necessitas m n o i n e o b j a
njenja presudno je data u sluaju j e d n e psiholoke
teorije, jer za razliku od ma k o j e prirodnonaune t e o
rije objekat objanjavanja u psihologiji jednake je
prirode kao i subjekat: jedan psiholoki proces treba
da objanjava drugi. Ova tugaljiva tekoa ve je
odavno mislene glave nagnala da nau znaajne i z g o
v o r e , k a o to je, n a primer, pretpostavka j e d n o g o b
jektivnoga duha, koji bi stajao s onu stranu p s i h o -

1
Jung, Inhalt der Psychose, II Auflage, Zweiter Teil.

534
l o g i j e i stoga m o g a o da o b j e k t i v n o zamilja s v o j u sebi
p o t i n j e n u p s i h u , ili s l i n a p r e t p o s t a v k a d a j e i n t e l e
kat m o koja moe jo i sama sebe postavljati izvan
sebe i sebe zamiljati. O v i m i slinim izgovorima t r e
ba da se stvori ona arhimedska taka izvan zemlje,
p o s r e d s t v o m k o j e i n t e l e k a t s a m s e b e t r e b a d a istavi.
Ja shvatam dubokosenu ljudsku potrebu za p o g o d
n o s t i m a , ali n e s h v a t a m d a b i t r e b a l o d a s e istina
prikloni pred tom potrebom. Shvatam i to da bi este
tiki m n o g o izmirenja donelo to kad bi ovek, mesto
paradoksije protivrenih objanjavanja, psihiki p r o
ces m o g a o redukovati na n e k u to prostiju instinkat-
sku osnovu i pri t o m e se pomiriti, ih kad bi mu m o
gao dati neki metafiziki cilj spasenja i u t o j nadi
predati se spokoj stvu.
A l i m a ta m i t e i h d a d o k u i m o s v o j i m i n t e l e k
t o m zavrie se paradoksijom i relativnou ako je to
a s t a n p o s a o , a n i j e n e k a p e t i t i o p r i n c i p i i k o j a slui
podesnosti. Da intelektualno dokuivanje psihikoga
p r o c e s a mora d o v e s t i do p a r a d o k s i j e i r e l a t i v n o s t i , to
je pouzdano, v e stoga to je intelekat samo j e d n a
m e u razlinim psihikim funkcijama koja od pri
r o d e slui o v e k u z a k o n s t r u k c i j u n j e g o v i h o b j e k a t -
s k i h slika. N e k a s e o v e k n e p r e d a j e p r i v i d u k a o d a
se svet p o i m a s a m o iz intelekta; on se p o i m a isto
tako i iz oseanja. Stoga je sud intelekta najvie p o
l o v i n a istine, i m o r a , ako je poten, n a j z a d i priznati
svoju nedovoljnost.
P o r i c a n j e p o s t o j a n j a t i p o v a nita n e p o m a e p r o
tiv injenice njihova postojanja. Stoga, s obzirom na
njihovo postojanje, svaka teorija o psihikim p r o c e
sima m o r a biti spremna na to da opet sama vai kao
psihiki proces, i to k a o izraz tipa ljudske psihologije
koji postoji i ija je egzistencija opravdana. T e k iz
tih tipinih prikazivanja proizlaze materijali je ija
kooperacija o m o g u u j e v i u s i n t e z u .
 S A D R A J

Uvod _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 7

I. P r o b l e m tipova u antikoj i srednjovekovnoj

istoriji duha 13

1. Ka psihologiji u antici. G n o s t i a r i . T e r t u l i j a n i
Origen 13

2. Teoloke prepirke stare crkve 25

3. Problem transsupstancijacije 28

4. Nominalizam i realizam 31

a) P r o b l e m universalija u antici 32

b) P r o b l e m universalija u sholastici 44

c) A b e l a r o v p o k u a j ujedinjavanja 52

5. Spor o tajnoj veeri izmeu Lutera i Cvinglija 71

II. O Silerovim idejama za problem tipova 74

1. Pisma o estetikom vaspitanju oveka 74

a) O f u n k c i j i v e e i o f u n k c i j i m a n j e v r e d n o s t i 74

b) O osnovnim nagonima 105

2. Rasprava o naivnom i sentimentalnom pesni-

tvu 139

a) N a i v n i stav 140

b) S e n t i m e n t a l n i stav 142

c) I d e a l i s t i r e a l i s t 144

I I I . Apolonsko i dionisko (Nie: Roenje tragedije) 146

537
 IV. Problem tipova u poznavanju oveka (Furneaux
Jordan: Character as seen in body and par-
entage) 198

1. O p t i p o g l e d na D o r d a n o v e t i p o v e 158

2. Specijalno prikazivanje i kritika Dordanovih

tipova 164

a) Introvertna ena (The more impassioned

woman) 164

b) Ekstravertna ena (The less impassioned

woman) 168

c) E k s t r a v e r t n i mukarac 172

d) I n t r o v e r t n i m u k a r a c 176

V. Problem tipova u pesnitvu (Karl Spiteler: P r o

metej i Epimetej) 179

1. U v o d n e misli o Spitelerovoj tipizaciji 179

2. Uporeenje Spitelerova Prometeja sa Geteo-

vim 186

3. Z n a a j ujedinilakoga simbola 203

a) Brahmanistiko shvatanje problema suprot

nosti _ _ _ _ _ _ _ _ _ 209

b) O brahmanistikom shvatanju ujedinilakog

simbola 214

c) Ujedinilaki simbol kao dinamika zakoni

tost 223

d) U j e d i n i l a k i s i m b o l u k i n e s k o j filosofiji 230

4. Relativnost simbola 237

a) S l u b a eni i sluba dui 237

b) Relativnost pojma o Bogu kod Majstora

Ekeharta _ _ _ _ _ _ _ _ 258

5. Priroda ujedinilakog simbola u Spitelera 278

VI. Problem tipova u psihijatriji (Oto Gros: Ce

rebralna sekundarna funkcija) 293

VII. Problem tipinih stavova u Estetici (Voringer:

Apstrakcija i uoseavanje) 311

538
VIII. P r ob lem tipova u modernoj filosofiji 323

1. Demsovi tipovi 323

2. Karakteristina suprotnosna dvojstva Dem-

sovih tipova 332

3. Ka kritici D e m s o v a s h v a t a n j a 344

IX. Problemi tipova u biografici (Ostvald: Veliki

ljudi) _ _ _ _ 348

X. O p t i o p i s t i p o v a 358

I. Uvod _ _ 358

II. E k s t r a v e r t n i tip _ 361

1. Opti stav svesti 362

2. Stav nesvesnoga 366

3. Osobenosti psiholokih osnovnih funkcija u

ekstravertnome stavu 371

a) M i l j e n j e 371

b) E k s t r a v e r t n i m i s l e n i t i p 376

c) O s e a n j e (uvstvovanje) 386

d) E k s t r a v e r t n i o s e a j n i ( u v s t v e n i ) tip 388

e) K r a t a k p r e g l e d racionalnih tipova 391

f) Oset (oseaj, senzitivitet) 394

g) E k s t r a v e r t n i o s e t n i (senzitivni) tip 395

h) I n t u i c i j a 399

i) Ekstravertni intuitivni tip 401

j) K r a t a k pregled iracionalnih tipova 404

III. Introvertni tip 407

1. Opti stav svesti 407

2. Nesvesni stav 412

3. Osobenosti psiholokih osnovnih funkcija u

introvertnome stavu 414

a) M i l j e n j e 414

b) I n t r o v e r t n i misleni tip 417

539
 c) O s e a n j e (uvstvovanje) 422

d) I n t r o v e r t n i o s e a j n i ( u v s t v e n i ) tip 424

e) K r a t a k pregled racionalnih tipova 427

f) Oset (senzitivitet) 429

g) I n t r o v e r t n i osetni (senzitivni) tip 431

h) I n t u i c i j a 434

i) Introvertni intuitivni tip 437

j) Kratak pregled iracionalnih tipova 439

k) Glavna funkcija i pomona funkcija 441

X I . Definicije 445

Zavrna re 527
 ODABRANA DELA K. G. JUNGA
IV

Korice
MILAN ZARKOVIC

Tehnika redakcija
MIRJANA JOVANOVIC
MARIJA KOSTIC

Korektor
MIRJANA TEODOROVIC

tampa
R A D I S A TIMOTIC
Beograd, 1978.

Na osnovu miljenja Pokrajinskog sekretarijata za o b

razovanje, nauku i kulturu S A P V br. 413-634/77. od 10. I
1978. godine, ova knjiga osloboena je osnovnog poreza
na promet